Zašto Ne Treba Poštovati Religiju

2

Bojan Dragievi

ZATO NE TREBA

POTOVATI RELIGIJU

3

Prezirem rtve koje potuju svoje delate.- Sartr Najtea je beda kojoj smo sami uzrok. - Euripid

4

ODGOVOR NA PITANJE: ZATO NE TREBA POTOVATI RELIGIJU?

Pre nekoliko dana ponovo mi je postavljeno famozno i naizgled korektno pitanje, koje je

zasigurno veina vas ula ili postavila barem jednom: ,,Moda ti i ne veruje u sve to, ali zato

ne pokae malo dobre volje prema ljudima koji veruju uvaavajui njihovu religiju? Zato ne

biti pristojan i utati iz potovanja prema uverenjima drugih? Prividna dobrodunost koja

opsenarski navino zrai iz njega obavezala me je na ovaj esej.

Smatrajui da ovo pitanje zasluuje kompletan i argumentovan odgovor odluio sam da

svoje misli formuliem u redovima koji slede u najrazumljivijem i najsaetijem obliku, da ih

kanaliem prvenstveno sa namerom jasnog izlaganja i u duhu hladne logike, u nadi da e kratki

osvrt koji u ponuditi uticati na razvoj kritikog miljenja kod onih ija je sumnja tek u zaetku:

u tome smislu, on je prevashodno njima i namenjen. Postoji, priznajem, i u drugoj ravni:

predstavlja genezu jednoga shvatanja i njen zavrni oblik rastoen u vidu pristupanoga

izlaganja, koji sebe prepoznaje jedino u slobodnoj misli, umerenom hedonizmu, individualizmu,

nitenju lanoga autoriteta i uvaavanju naunoga metoda kao merila koje nam doputa da

stvarnost spoznamo pod najobjektivnijom moguom prizmom. Takav pristup, mora se primetiti

otvoreno, fundamentalno je i nuno antiteistiki i okrenut skepticizmu. On hoe da oveka

otrgne od jedne tiranske fantazije i vrati ga zemlji, imajui pred sobom jedino princip ovekove

slobode kao ustanovljen i neprikosnoven moe se stoga primetiti da je u biti i humanistiki i

beskompromisan u svojoj slobodoljubivosti.

Zapoinjui ovaj rad, moramo napomenuti da e on po svome sadraju biti posve

jezgrovit i donekle lian, osloboen nepotrebne slatkoreivosti i temeljnijeg razmatranja svake

crte problema ponaosobno, te da ne pretenduje na ideju prostog taksativnog nabrajanja (koje bi

verovatno trajalo ad infinitum), niti na preteranu filozofsku kompleksnost koja bi zbunjivala

neuke, na epohalnu inovativnost ili detaljnu socioloku analizu: zato su navedena reenja

iskljuivo plod promiljanja samog autora i ne treba ih smatrati nepogreivim ili konanim

izvodom kada je ovaj problem u pitanju, tim pre to su razumljivosti radi ponuena u

simplifikovanom stilu i uskoj formi na taj nain smatram da e znatno uspenije ostvariti svoju

svrhu pred irom publikom. Ona sumiraju i analitiki posmatraju zbir intelektualnih napora

sprovedenih u ovome pravcu, ali i nastoje da akcenat stave na nedovoljno zastupljene ili

nedovrene nagovetaje tih shvatanja, unosei u tumaenja prihvatljivu dozu kreativnosti i

njihovoga meusobnoga usaglaavanja i povezivanja, ali sa namerom da to povezivanje ne bude

izvetaeno, neskladno i nasilno izvedeno, te da se citiranjem drugih sluimo, kako kae

Montenj, samo da bismo izrazili sebe, da bismo bolje i slikovitije predoili tezu koju emo ovom

prilikom zastupati najubedljivije to moemo, moda i akademski sasvim nekonvencionalno,

sluei se pretpostavkom da je doza iskrenosti osloboena ulepanoga i podilazeeg tona

dovoljna, ako ne i neophodna, da bi na pojedincu ostavila neprijatan i otrenjujui intelektualni

ok, poetak njegovoga samopreispitivanja. Namera koja stoji iza njih nikako nije detaljno i

kvalitetno navoenje domena negativnog dejstva religije, ve pruanje contra argumenata u

5

formi dovoljno jasnoj da svakome zainteresovanom za zastupano gledite moe pruiti ubedljivu

osnovu za razumevanje spornog uticaja religije u savremenome drutvu i njene opake prirode,

kao i odnosa koji se prema toj nidoroznoj sri treba zauzeti u svetlu ljudskog dostojanstva i

oveanstvu na korist. Znatielja i elja za samousavravanjem su kao polazne take sasvim

dovoljne da se um izbrusi u umetnosti kritikog razmiljanja. Njemu samo treba pruiti taj

odista vaan prvi challenge - to donekle i jeste smisao i cilj ovog rada. Usmeravanje njegovo

preputa se starateljstvu dela obimnijih i dubljih.

Tri su glavna uzroka stava da religiju ne treba potovati:

1.) Religija je sasvim iracionalna i neistinita.

2.) Religija je bezmerno tetna kao fenomen i etiki je potpuno neprihvatljiva nieanski, ona

nije nita do parazitskog nitenja ivota, zadovoljstva i ovozemaljske sree. Ona je najotvoreniji

napad na kantovsku ideju autonomne moralnosti i dobre volje1 ucenom i nasilnim nametanjem.

Marksistiki, ona je poziv na trpljenje, lo izgovor za kontinuirano tlaenje, opijanje rtve

prividnom sreom i sveteniku povlaenost.

3.) Religija je pretnja za slobodu i progres oveanstva, ali i svakog pojedinca u istoj meri.

Prvi razlog naeg nepotovanja religija je sklonost ka intelektualnome potenju i

svojevrsna hrabrost, koja ne obara glavu pred oiglednim i ne dozvoljava da bude obmanuta

kurtoazijom: injenica da je u pitanju skup praznih naklapanja zamotanih u silu autoriteta koja

nikakvog dokaza, nikakve logike doslednosti i nikakve tanosti u sebi nemaju jasna je religija

je, dakle, isto to i puko sujeverje, nita to je utemeljenije u razumu od njega ili to se u

vrednosnom smislu nalazi nad njim. Drugim reima, iskrivljeno i vrlo primitivno etiko uenje

namenski usmereno na ureivanje strukture nerazvijenih drutava, odeveno u prastare haljine

mistifikacije i odreeno svirepim vremenom u kom je nastalo, koje nikako ne zasluuje ita

privilegovaniji ili blai tretman od bilo kojeg drugog, pogotovo ako se patografski osvrnemo na

njegovu agresivnu i vrlo argonatnu crtu, kao i na neosporno nasilnu prolost i sadanjost

prilikom izvoenja ovog postojanog zakljuka. Poetak smrti religije je trenutak kada se slomi

njena aura lane svetosti i nedodirljivosti u ogledalu kritike: to je, smatramo, kljuno, poto se

iza mlake utivosti koja jednako tretira dobro i loe, istinitno i lano, slobodno i porobljeno,

pravedno i nepravedno, izmiljeno i stvarno, slutimo, krije najobiniji kukaviluk i

snishodljivost. Nju treba posmatrati kao ono to jeste: objanjiv drutveni fenomen koji ne

zahteva gorivo transcendentnosti da bi funkcionisao, niti uda i upliv natprirodnog da bi se

objasnilo njegovo istorijsko razvie u najsitnijim pojedinostima. Naprotiv, naturalistiko

objanjenje je umnogome elegantnije, preciznije, detaljnije i pravilnije, te je u skladu sa

Sejganovom2 i Okamovom britvom

3. Ujedno, ono je potkrepljeno mnotvom dokaza i pokorava

1 Vilijem Riz: ,,A volja je dobra kada potuje naela autonomije, to jest, kada svoj zakon uzima iskljuivo iz sebe

same; a to znai kada sledi prethodno navedene principe. Takva volja je autonomna. Ako volja uzima sebi zakon izvan sebe same, onda je ona heteronomna; ona time rtvuje i autentinu etiku i sopstvenu slobodu. Kant smatra da je ljudski razum sposoban da oseti bezuslovni autoritet moralnog zakona, a da je ljudska volja sposobna da odbaci sve alternative koje se s ovim zakonom ne slau. 2 Karl dolazi do jednostavno formulisanog pravila: ,,Izuzetne tvrdnje zahtevaju izuzetne dokaze. Drugim reima,

to je izreena tvrdnja neverovatnija, to dokazi za nju moraju biti vrdi. U svom eseju Zmaj u mojoj garai, on dalje razrauje ovu poziciju, koja je u sutini na brdu umerenog skepticizma i koja analitiki secira taktiku izbegavanje tereta dokazivanja kroz empirijsku proverljivost. Moda zbog injenice da sam cepidlaka i perfekcionista u logikom smislu, priznajem da do sada nisam video ne samo izuzetan, nego najsiduniji validni teoloki pro dokaz.

6

se naunom metodu bez izuzetaka. Usudio bih se da kaem da je praenje njegovih istorijski

korena zaista fascinantan posao, moda jedan u kojem i sam pronalazim izvesnu dozu

zadovoljstva. To bi bio ve sasvim dovoljan razlog da odbacimo ovu la kao najstraniju masku

ljudske istorije i njeno najpogubnije snovienje. Stavljajui bilo koju tvrdnju sem religijske bez

ikakvog dokaza pred na um i zahtevajui od sebe da prihvatimo njenu tanost na osnovu vere,

to po prirodi pojma znai slepo i nekritiki, uvideemo koliko je zapravo naa svest iskrivljena

pod pritiskom verskih besmislica i onih koji u njih veruju, kao i koliko vera po sebi i, raselovski

reeno, potreba-za-verom ne dokazuju apsolutno nita. Valja se setiti Nieove ludnice i

nesrenika koji su u njoj zatvoreni. Vera, bez obzira na stepen fanatinosti, nije sposobna da

pomeri jednu travku, a ne itavu planinu, kako je Nazareanin propovedao (ali ne i

demonstrirao). Njena jedina i strahovita mo je zapravo u injenici da je spremna da teite

ljudskoga poimanja prebaci sa racionalnog na iracionalno tlo, sa uma i razuma na prostu veru, u

kojoj sve bezumne pseudohipoteze postaju opravdane i dozvoljene, izgubljene u oiglednom

nedostatku ozbiljne metodologije, proverljivosti i sigurnosti. Ako se oslonimo iskljuivo na veru,

praktino moemo tvrditi najrazliitije neistine, koliko god neverovatne bile, bez potrebe za

najskormnijim pokriem. Jedan od razloga to se o teistikim boanstvima jo bez ikakvih

izgleda za krajem vode brojne polemike ne lei u neukrotivoj tanosti religijskih argumenata,

razorenih davno do temelja, nego u injenici da je drutveni i istorijski razvoj oveanstva,

blisko povezan sa religijom, uspostavio versku dogmu i institucionalizovanu religiju kao

drutveno prihvatljivu pojavu, tavie pojavu od koje su privilegovani slojevi odvjakad imali

koristi, bez obzira koliko ova tvrdnja zvuala beznadeno marksistiki. Drugi razlog, ako bi se

mogao priznati kao neto vie uticajan, mogao bi se lako pronai u naizgled uroenoj ljudskoj

potrebi-za-verom4, svojevrsnom moralnom placebu koji pod orkiljem eljene podreenosti sebe i

sveta vioj volji, pod okriljem ureenosti i ontoloki prestraene udnje za sigurnou koju prua

veliki brat ne preza od krivljenja realnosti i njenih zakonitosti, od veanja zdravog razuma i

skrnavljenja njegovog lea. Zapanjujue tvrdoglavo, ta rupa je na svaki empirijski ili logiki

dokaz, ma koliko ubedljiv bio, sposobna da drsko odgovori: ,,Da, ali ja tako verujem, zato 5

Zanimljivo iz psiholokog ugla, moda. Ona prekraja svet kakav jeste i vidi samo obris

poeljnog, unitavajui sve to se protivi stvaranju kompletne iluzije. Nju ne zanima istina ona

stvara svoju istinu, ak u veoj meri i uverljivije nego to su to inile ideologije. Uspostavljajui

je kao nepromenljivu i neprikosnovenu, ona je postavlja nasuprot stvarnosti. U tome joj pomae

nesrena ljudska slabost koja eli da vidi svet oima elje, a ne realistiki. Postepeno naporno i

3 Lex parsimoniae tvrdi da od dve hipoteze pri nedostatku potpunog uvida u problem uvek treba odabrati

jednostavniju, odnosno onu koja u sebi nosi najmanje nepotrebnih i neproverljivih pretpostavki. Laplasov odgovor Bonaparti je sjajna primena ovoga principa. 4 Bertrand Rasel, Zato nisam hirdanin?

5 Ovo bi bez sumnje pripadalo jednoj srodnoj logikoj zabludi i potpalo bi pod red herring. Najpriblinije je uvenom

poviku: ,,Ja imam pravo na miljenje. Iako samo pravo na miljenje ili, u ovom sluaju, verovanje, nije sporno, sporna je zasnovanost istog na adekvatnoj argumentaciji i njegova utemeljenost u stvarnosti, to uistinu i jeste predmet polemike. (Primedbu treba uzeti sa rezervom jer vera i poiva na nedostatku bilo kakve argumentacije.) Po pravilu se koristi kao isto izbegavanje odgovora ili nadmeno i tvrdoglavo odbijanje sa eljom da se ne prihvati valjani logiki argument koji nam ne ide u korist i da se ostane na prethodno zauzetoj poziciji. U tom smislu Sejgan kae kako je ,,nemogude ubediti vernika u bilo ta, sa obzirom da njegova vera nije bazirana na dokazima, nego na duboko usaenoj potrebi.

7

pouzdano prouavanje i njegove male pobede, njegova tiha zadovoljstva koja mozaik ljudskog

znanja ine toliko velianstvenim i svakodnevno ga najpalivije upotpunjavaju, ne interesuju

religiju sutinski: ona halapljivo grabi, prisvaja i objavljuje celu istinu. Verifikacija je ni

najmanje ne zanima. Ona ne prouava jer ona ve ,,zna, samo to tu re treba uzimati sa vidno

drugaijim znaenjem od onog koje mu se obino pridaje ist primer novogovora6. (Zaista, ne

postoji jedno dostignue u istoriji nae planete kojim je religija ,,objave dokazala da je po bilo

emu, a ponajmanje po znanju, ispred svog vremena: naknadno je bila prisiljena da ne samo

prizna unapreenja svakim korakom koji je nainjen, naunim, politikim, pravnim ili etikim,

ve da ih naposletku usvoji i ugradi u svoj mehanizam lai.7) Da smo kao vrsta ostali na verskom

znanju, sumnjam da bi prosean ivotni vek drastino premaio trideset godina. Upravo stoga je

sasvim uzaludno pokuavati svesti je u prostor racionalnog ona se vekovima zidala i

pobeivala ba na iracionalnom i podsvesnom, na krivotvorenom i na usavravanim sofizmima,

na lanome predstavljanju propraenom privilegovanim pravnim poloajem verskih organizacija

i njihovoj prilagodljivosti i korisnosti svakoj vlasti, odnosno mogunosti da prisvoje monopol

fizike prinude i primenjuju ga u svom interesu, ako bi njegovim upravljaima ponudili neto

zauzvrat otuda teokratske teorije o njihovoj legitimnosti. (Drava i Crkva dvoglavo udovite

tesno spojeno telom neslobode, pogotovo kada je personalizovano i kada se ne doivljava

apstraktno: jedna glava potinjava spoljanjost, a druga zadire dublje, savlaujui i umrtvivi

um, kastriravi sposobnost miljenja i na taj nain onemoguavi nepoeljnu manifestaciju ab

intra bunta u spoljnome obliku.) U racionalnoj i slobodnoj debati koja se bazira na dokazima i

pravilima logike nikada nije bila sposobna da izdri due od pet minuta pre nego to bi bila

krajnje osramoena nevolja je samo u tome to publika uglavnom nije bila dovoljno pronicljiva

i bistroumna da to shvati. Setimo se Pavlovog samouverenog i karakteristino napadnog

propovedanja u Atini i hladnog podsmevajueg prijema koji je imao u prestonici filozofske

misli Gledajmo zatvorenost verske psiholologije: na njega se bacaju nevini podsmesi

istinoljubivih duhova koji bi otreznili i najnaduvaniju linost, ali ta Pavle radi? Da li shvata da

je njegova propoved naprosto smena, nita vie od toga? Da li priznaje intelektualnu nedoraslost

i poraz? Ne, bei i povlai se u svoju auru jo vie, zatvara se u pogrenu premisu, u zanesenost

u najdoslednijoj tradiciji jevrejstva, dalje filuje preuzeto uenje, daje mu jedan duboko

antifilozofski, antiskeptiki ton, ton antirealistiki i nesavitljivi, koji e ga poput sablasne utvare

pratiti hiljadama godina, ostavljajui iza sebe krvavi trag... Izvre realnost po meri propovedi i

okree je kao oruje na ono to se u njegovoj uobrazilji prikazuje kao neprijatelj. Filozofi su zli,

greni, nevernici, pagani, prljavi, slepi za propovedanu istinu... komplikovani i sumnjiavi...

Kako samo mogu ne verovati u vasakrsenje mrtvih, taj empirijski potvreni sluaj...

U punoj meri hrianstvo je bez sumnje iznova poraavano jo od otkria tampe u

Evropi8: te udarce bia, koji se iznad svega duguju ubrzanom razvoju slobodne misli i znatno

6 Pravilna upotreba rei od teologa se ne oekuje iz prostog razloga to teolozi nastupaju na pozornici izmenjene

stvarnosti. Njihovi pojmovi su iskrivljeni koliko i njihov logiki sud van svake nade za pravilnim i objektivnim, oni su, naalost, podjednako otrovni. 7 Fraj u jednoj debati prilino dobro predstavlja ovu poentu: ,,Ako Katolika crkva kae: Oh, pa tada nismo znali za

bolje jer niko drugi nije , koja je njena poenta? Zbog ega ste vi zapravo ovde? 8 Neometana, stabilnija i plodonosnija transmisija znanja pokazala se kao kobna po prevlast klira. Bri protok

informacija omogudava vedu povezanost i podie nivo produktivnosti, to za posledicu ima vrtoglavi napredak i

8

izmenjenim drutvenim prilikama, ono je u poetku dobijalo sa stoikim izrazom reenosti i

neosetljivosti na licu, da bi XIX vek predstavljao njegovu konanu sahranu na svim poljima:

hrianstvo je vrlo silovito dotueno na nivou prirodnih nauka9, sa Francuskom revolucijom10 i

njenim dalekosenim i korenitim posledicama na razvie evropskih drava ono je bilo gadno

ranjeno u politikom smislu (to je, naravno, bio uslov da se njegovi okovi skre i u okviru

prava)11, da bi ga filozofi naposletku slomili i posve ubedljivo razvlastili i razobliili na etikom

planu, ostavivi od njegove esencije tek toliko da se podigne jedno emocionalno strailo (zato je i

Nie smatrao da, ma koliko ubedljive bile pobede nauke, konani trijumf nad hrianstvom nee

nastati iz njih, ve iz sloma hrianske etike i idola raspetog boga). Marksistika sociologija je

bila sposobna da pouzdano koliko je mogue za drutvenu nauku zaokrui ovaj zakljuak

smestivi ga u drutvenu emu Poslednji ekser na njegovom kovegu verovatno je zakucao

Darvin objavljivanjem svoje slavne knjige O poreklu vrsta, koja je uspela da izmakne jo jednu

polugu teolokoj obmani poznatijoj kao God of the gaps12. O logikoj doslednosti je uzaludno

govoriti, uzevi u obzir da je hrianstvo izgubilo i pre nego to se rodilo jo u sjaju Epikurove

filozofije i ,,njegovom ratu sa mediteranskim kultovima (koji mu, uzgred, nikada nije oproten:

pogledajmo samo Danteov pakao i shvatiemo kakav je odnos prema epikurejstvu!). Spas se

sada pokuavao pronai u besmislenom i hipnobatskom hrianskom utilitarizmu, koji, na

sramotu naeg vremena, ivi do danas: u njemu je hrianstvo videlo svoju poslednju nadu za

izmenu drutvenih uslova. Sam tekst svetih spisa postaje dostupan svima: svetenik vie nema iskljuivo pravo na tumaenje prevedenih i pristupanih izdanja Biblije, pa se neodreenost beseda gubi pred konkretizacijom materije u pruenom zavrnom obliku, koji je otvoren za prouavanje u celini. Samostalno istraivanje raa pitanja jer prvi put dozvoljava da se o spisima promisli. Reformacija, koja se raa iz ove injenice, otvara kapiju prosvetiteljima. 9 U Raspravi o kulturnome obrascu kod Srba Slobodana Jovanovida moe se videti kako je ovo opaanje uticalo na

promiljanje i formiranje nekih delova nae onovremene intelektualne elite. 10

Miel Onfre: ,,Nema nikakve sumnje da Francuska revolucija znatno potresa zgradu (hridanske Evrope primedba B.D.). Ne toliko zauzedem Bastilje ili ukidanjem povlastica, koliko sa toliko bitnim datumom u redosledu toka raspadanja Evrope: 21.januarom.1793. godine, datumom pogubljenja Ludovika XVI, francuskog kralja, po naelu Pavlovom, po kome 'nema vlasti koja nije od Boga (Poslanica Rimljanima XII), datumom usmrdenja Bojeg predstavnika na zemlji... Glava Ludovika Kapeta koja pada u piljevinu u korpi na Trgu Sloge svakako odnosi sa sobom glavu jednog oveka, ali isto tako i simbol, drugi deo kraljevog tela, odnosno otelotvorenje Boje u carstvu zemaljskom. Pa i pored tog paganskog prinoenja rtve, pored tog obrednog ubistva, nebo se ne otvara na dvoje, a ivot se nastavlja kao da se nita nije dogodilo. Toga dana umro je Bog, a Zemlja se nije prestala obrtati. Ipak, Onfre posveduje panju Robespjerovoj potonjoj deistikoj struji i kultu Vrhovnog bida iskljuivo kao spoljanjoj modifikaciji hridanstva u njemu on vidi samo bledu imitaciju i nuno dovoenje zamene na upranjeno mesto. Onfre dalje zakljuuje kako je smrt svetosti na zemlji koja se zbila toga dana, uprkos kasnijim pokuajima obnove religije u Francuskoj, koji su prolazili sa vie ili manje uspeha, neobrisivo izmenila stanje i nagovestila eljeno doba. 11

Promene su bile tako duboko sprovedene da svetenstvo u Francuskoj ni do danas nije uspelo da se sasvim oporavi od njihovih posledica. One su prokrile put daljem evolutivnom toku sekularne misli. 12

Ideja je vrlo prosta: svaka rupa u naunom saznanju se mehaniki koristi kao dokaz za postojanje boanstva. Ako neto jo ne razumemo, to definitivno znai da je Bog odgovoran jer ne moemo dokazati da nije (dokaz negativa je, naravno, takoe osnovna logika greka). Kako praznina polako biva popunjena pouzdanim naunim saznanjem i ono biva uvrdeno van mogudnosti izbegavanja (teolog priznaje ,,greku tek kada ona postane oigledna toliko da i samo priznanje deluje suludo), vradamo se ignorisanju vlastitog prvog argumenta i drugoj neubedljivoj krajnosti: kompleksnost opet znai da je Bog zasluan jer navodno savreno ustrojstvo nikako ne moe biti plod sluajnosti (u ovoj reenici postavljena je lana dilema). Jako paradoksalno, da se blago izrazimo... Uplitanja fantoma se ne moemo oterasiti ma kojom linijom promiljanja krenuli

9

opstanak ono je tu slamku dograbilo sa ilavou i usmerenou volje koja nalikuje

davljenikoj ono je bezono svim silama grabilo da preivi. Hrianski propovednici su odista

ribari, ali ne dua, ve intelekta. Kad Nazareanin pleni ,,udima, on zarobljava svest, a ne

,,duu, ma ta podrazumevali pod tom rei... Hrianski utilitarist je vrhunac apsurda, ba kao i

hrianski filozof. Ono je, vidimo, pobeglo sa samrtnike posetlje prilagodivi se bestidno novim

uslovima, pa u izvesnom smislu kao fenomen uistinu i jeste doivelo vaskrsenje! Ah, vaj za rad

prosvetitelja, tako olako prokockan i udavljen u najniim instinktima ,,krdskog oveka i

,,robovskog morala pucanj u grudi zdravog razuma, u srce svih najlepih izdanaka mukotrpne

trovekovne borbe prosvetiteljskog pokreta, u um svakog zdravorazumnog bia i njegov tek

probueni ponos! Instinktivno samoodranje zablude. Sapere aude se izgubilo poput prerano

ugaene svee iezlo je naglo i skoro sasvim, zajedno sa onim velelepnim sjajem,

nepomirljivou, otroumnou i satirom koja pogaa metu! Klju naeg vremena je: misli, ali

misli za sebe. Ne pokuavaj da primeni razum i logiku javno obrazovanje u pravom smislu te

rei i kritiko miljenje su nepoeljni i svako verovanje, ma koliko suludo bilo, jednako je. To

nas ui prosvetni sistem u istoj meri u kojoj nas ui i proseno obrazovanje, a isto shvatanje

usvaja i vaei pravni poredak to je naprosto naivni drutveni obrazac koji veina upija i ne

promislivi o njemu temeljnije jer, uostalom, ovekova priroda nije priroda skeptika, sem u

izuzetnim sluajevima. Zavrnica Platonovog mita o peini nije se preterano izmenila. Istina koja

nije doprela do nas je da prosvetiteljstvo nikad nije pobedilo, ili da barem ono nije pobedilo

sasvim. Postoje od tog asa dva pralalena toka, dve predstave o daljem razvitku civilizacije:

stara i statina, aristokratska i svetenika, koju i dalje podrava veina tromih i koja oponaa

svoju prolost, pravei se da se nita nije desilo, da nikakvih potresa nije bilo, ali i nova i

dinamina, prosvetiteljska 13 , koja je krvavo plaena i osloboajua, realistika, graanska,

racionalana i okrenuta oveku i njegovome uzdizanju ta druga je najdragoceniji zavetani nam

poklon; ona je najslavniji spomenik prosvetiteljskome pokretu. Ipak, drugi toak se jo okree.

Na mesto razuma zahvaljujui njemu dovedene su emocije i prazne elje. Niko ne eli da slua

razum: zato je Holbahov uticaj toliko slabaan... Ruenje osnova na kome je izgraeno poimanje

sveukupnog postojanja moe da podnese samo nekolicina. Pejza razuma, prekopotreban oima i

uokviren u daljini, prolazi pokraj brzog voza izmamivi maleni broj znatiljenih pogleda i gubi

se u magli dok civilizacija hita u ambis. Prosvetiteljstvo pobeuje samo prividno i javno,

prevremeno slavi, ali fideizam se u drutvu latentno odrava kao dozvoljen, priznat, negde i

poeljan: prirodno, vremenom evoluira Hrianstvo je preivelo prvenstveno se oslanjajui na

izvanredan blef: ono je iskoristilo kapnomatsku vetinu poimanja ljudske odve lenje i

povodljive prirode da ugradi u sebe njen najranjivi i manipulaciji najpodloniji deo ono to je

Nie oznaio kao lou optiku, Kant kao maloletnost, a Marks kao prividnu sreu14. Ovaj potez se

13

Jedna misao Onfrea koja je od vanosti za pravilno shvatanje: ,,Pa ipak, razum i prosvetiteljstvo potiu od hridanstva, ne u pozitivnom, ved u negativnom smislu: delovanje negativnog koje oni pretpostavljaju zahteva nadilaenje istog predmeta: hridanskog saznanja. Pod tim uglom su i sami neprijatelji, protivnici Hristove vere, vezani za predmet koji kritikuju. U civilizaciji se ne izimie dominantnoj ideologiji: bilo da se uz nju pristaje ili protiv nje bori, u oba sluaja duhovni peanik i dalje je poboden u zemlju on oznaava da se stvari odvijaju ovde, na ovom mestu, u ovoj taki. 14

Marks: ,,Naputanje religije kao prividne srede ljudi je zahtev za njihovom stvarnom sredom. Pozvati ih da se odreknu svojih iluzija znai pozvati ih da se odreknu stanja koje zahteva iluzije.

10

pokazao iznuenim budui da je oslabljeni intelektualni i emocionalni teror od uenja polako

gubio stvarnu mo da se zakonski ili silom razrauna sa svojim neprijateljima, a, poto su

delatnost prosvetitelja i zdrav razum delovali higijenski na princip pseudomoralnosti zarobljen u

odnosu ,,tapa i argarepe, bilo je neophodno pronai novo opravdanje za njegovu dalju

prisutnost u drutvu, koje bi se istovremeno pokazalo i kao protivotrov za buntovnike trzaje

svesti, jer bi u sebi nosilo i nerealno visoku pretenziju na drutvenu neophodnost kao dominantni

element, naravno u saglasju sa opravdanjem omnipariteta racionalnog i iracionalnog. Izjednaiti

veru i razum, ak obezbediti malenu nadmo vere to je stajalo u sri porobljavanja svakom

fanatzijom koja je oveanstvu ikad nametnuta, bila njena priroda verska ili politika. Svaka

tragedija je poinjala obezvreivanjem prava razuma. Gospodin Bler, koji je iroj publici

poznatiji pod pseudonimom Dor Orvel, kae kako su ,,svi vladari u svakom dobu nastojali da

uspostave pogrenu percepciju sveta u glavama svojih sledbenika15. Isto vai i za svetenike.

Kao i svaki arlatan i demagog u ljudskoj istoriji, religija je uspela da ubedi drutvo da mu je

njeno postojanje od primarnog znaaja, da je ona takorei nezamenljiva i vekoveita, da je ona

ureivaki faktor koji ga odrava u redu i progresu prava kohezivna sila, koja pedantno i

uspeno otklanja njegove slabosti. ,,Mi smo vam neophodni, ta ete initi bez nas? To je povik

svetenstva koji se protee kroz vekove. ,,Ako nema Boga, sve je dozvoljeno. Puki eho

Dostojevskog, kako ga je preneo Sartr... ,,Izmaknite stub vere i sruiete drutvo. Pretenciozno,

neukusno pretenciozno. Jo jedna lana pretpostavka i logika greka koja slui kao maestralno

izvedeno paniarenje i duebrinitvo nad kantovski uoblienom idejom nezavisne moralnosti i

dobre volje, koja izvire iz samog pojedinca i koja je samodovoljna otimanje savesti iznova i

iznova njeno rasparavanje i potonja monopolizacija Poslednji veliki lopovluk. Vid

neljudskog najnieg razbojnitva. Gaenje koje nalazimo u perima onovremenih divova sasvim

je razumljivo.

Morao se ispuniti jo jedan uslov: kako se jasno i van sumnje videlo da sve to su

svetenici propovedali hiljadama godina kao uzvienu boansku tajnu i poverenu im apsolutnu

istinu nije nita do gomile zapetljanih neistina i sanjarija odevenih u neasnu i nedostojnu

igrariju teologije, kojom su obezbeivali svoj poloaj i tlaili zastraenu decu, nije se nikako

smelo insistirati na tanosti propovedanja ona je morala biti uklonjena u pozadinu. ,,Ne treba

nam razum, mi imamo veru! Pustite nas da verujemo! Nita se ne moe pouzdano znati, pa neka

vera bude izbor. Protagorin agnostiki perspektivizam je grdno zloupotrebljen i doveden do

granice pucanja, uz namerno manipulisanje Kantovim tvrdnjama. I od tog trenutka, svaki suludi

potez teologa i prvosvetenika bio je opravdan. Moda to je ve dovoljno On je iveo i

delovao po veri, to e rei bez ijednog postojanog etikog osnova delanja po kome bi mu

realnost objektivno mogla suditi. On je pokorio realnost zamaglivi je. Teologija nije nita do

uspenog nastojanja da se banalna la odene u toliku komplikovanost da proseni lenji i

nemislei ovek nee zamarati sebe pokuavajui da je razmrsi, a uz to e mu panja biti

odvuena od najprostijih moguih pitanja na koja teolozi ni posle etiri hiljade godina nisu dali

zadovoljavajui odgovor praznim raspravama o trojakoj prirodi Boga ili pitanjem o izviranju

linosti Sina iz Oca, u kojima se moe bez kraja govoriti krasnoreivo, ali prazno i bez pokria.

Za svetenika ne vae pravila on odgovara samo svojim pravilima. Stekao je otpornost na

15

Orvel, 1984

11

proverljivo i racionalno razumljivo je zato Hitlerovo divljenje prema fanatizmu svetenstva i

njegov pokuaj plagiranja ove nepokolebljive uzdranosti i neodstupanja pred optuujuim

teretom dokaza. Takav beg od odgovornosti, taj ogavni samododeljeni imunitet i samouzdizanje

dugo su potovani kao neto svetako ivimo posledicu. Lojolino: ,,Uvek moramo biti

spremni da ne oklevajui verujemo da je ono to vidimo kao belo zapravo crno, ako Crkva tako

odredi. To je srce problema, izloeno verno reima jednog fanatika i mistika, sugestivno i

autodeskriptivno: religija je ,,neprijateljstvo prema stvarnosti i nema ulepavanja koje e to

prepraviti. ,,Kolektivno ludilo, svakako Skrivanje od suda savesti izvedeno je jo solidnijim

negiranjem prava razuma i pozitivnog prava, te daljim ubrzanim begom u oslikane peine u

peine boanskog suda, boanske pravednosti, boanskog smisla i greha. ovek treba da odbije i

trpi on nema prava da dela i sudi. Naroito ne sveteniku, koga je obavezan da potuje, niti

vlasti, koja je od boga jer je on opravdava. Ova stravina pomisao opravdala je uspeno i

pedofiliju i svaku drugu zloupotrebu. Kritika zdravog razuma doivljavana je kao napad i progon

i to ba od onih koji su hiljadama godina proganjali. Kakav besmisao, ali kako suptilno i ludaki

smelo izveden podvig magarenja masa! Jer koje su dve pretpostavke na kojima poiva

hrianski utilitarizam, ta poslednja brana hrianstva, taj atrijum njegovoga pada? Prva

prepostavka se bavi njegovom drutvenom korisnou: ona tvrdi da je pitanje samoga uenja ak

izlino jer bi hrianstvo, i kada bi se sve njegove istine redom ogulile do uasnog lica gluposti i

neprosveenosti, do kostiju sujeverja, jo uvek imalo samo pozitivnoga efekta na razvitak i

funkcionisanje drutva iz te perspektive, ono se treba initi poeljnim, u njega se treba verovati

bez obzira na sud savesti i razuma. Vera u njega trebalo je da ga uini istinitim ili, u najmanju

ruku, prividno istinitim. Dokazi neka se tornjaju u vatru! Iskustvo i pozitivni primer u vatru!

Protivrenosti u vatru. Vera preuzima njihovu vanost vera postaje dokaz za sebe, jedini koji

je potreban i koji rui sve obzire, koji prekraja. Saeto reeno, trebalo je po zakoniku

meusobnog preutnog saglasja i drutvenoga interesa naravno onako kako je te interese

pojmilo svetenstvo izjednaavajui ih sa sopstvenim- verovati u njegovu istinitost, pa makar

ona bila javno i van poricanja izloena kao najgnusnija la. Koliko je drskosti trebalo da se

ovakve rei zapiu, koliko su morale biti odlune ruke koje su ih sainile i koliko je dubokovid

bio um iza njih svedoe i horde nad kojima isti gospodari jo uvek caruju, bez srama i, traginije,

bez izgleda da e u dogledno vreme tlaeni shvatiti svoj poloaj, jer ti tlaeni, oh, kakvi su to

meseari! Neverovatno dobro poznavanje finesa ljudske prirode i velike istine: kada ovek

jednom proguta apsurdnu la, bez obzira koliko oigledna i klimava bila, bez obzira na silinu

prvobitne pobune, on e je uz malo muke svariti i nadalje e je poeti u podsvesti doivljavati

kao posve normalnu pojavu, proprativi je katkad podrazumevanim prezirom i slabim povikom

neslaganja, mehaniki i bez ara. Big lie ima i suptilniju mo Ne obmanjivati stihijski, ve

sistematski, pa e i to mehaniko protivljenje biti u tiini. Snana i neukrotiva volja za

patolokim laganjem laganjem koje dostie cilj jer prodire u srce ljudske pasivnosti i

rastegljivosti! Vie je razloga za to: utemeljenost, finansijska snaga, propagandna mo, kao i ve

izgraen uticaj i prisutnost crkvenih organizacija u tadanjem drutvenom i politikom ivotu,

esto i zastupljenost u temeljima nacionalnih drava, pa i tradiciji sve je to doprinelo da

prividnim putenjem uzda moi (i rtvovanjem njenog miniskulnog dela) svetenstvo i dalje

zadri privilegovan poloaj i saeka kraj strahovite prirodnopravne oluje u bezbednoj zavetrini.

Sve je to slomilo kimu oveka prosvetiteljstva i nateralo ga da svoju Pirovu pobedu plati

12

prihvatanjem i navikavanjem na oiglednu la. Verske organizacije institucionalizovana la.

Verski upliv u zakone, aktivni ili pasivni legalizovana la. Prosvetiteljski ovek je prinuen da

popusti jer i dalje postoji more sledbenika kojima je opijumska funkcija previe draga da bi bili

spremni da je puste. On je izvojevao slobodu za sebe, ali ne i za druge. Sloboda od, da, ali ne i

sloboda za Ma koliko bio ispravljen, nemoan je pred pogrbljenim plebsom. Idiokratija.

Svetenik vie ne lae iz neznanja, on svesno lae to tako ogoreno urla Nie. Prosvetitelj ima

snage da odbaci svetenike, on to otvoreno i ponosno izjavljuje, ritualno objavljuje svoju

netrpeljivoost prema njima, prema njihovome vraarstvu, ali malo ko moe da se vine i van ideje

boanstva, da je preraste, pa ona postaje deus ex machina za klir izbegavanje drutva da se sa

njom suoi, odlaganje tog sudbonosnog asa, jeste njegovo ue spasa, neoekivano i prueno u

trenutku konfuzije i slabosti. Ateista je i dalje predmet podsmeha, pa i Voltera moemo uhvatiti

u plitkim ateofobinim promiljanjima koja vie prilie sedmogodinjem detetu Veliki je jaz

izmeu filozofa prosvetiteljstva i mase kojoj su njihova promiljanja neuhvatljiva i van granice

poimanja, sem ako su pojednostavljena posredstvom demagoga koji ih zloupotrebljava filozof

je i dalje osamljen i daleko ispred slualaca: zato im je frustrirajue dosadan U istoj zavetrini,

svetenstvo je potom preivelo i marksistiku oluju, koja je okrenula sve naopako. U

meuvremenu, amilo je u svojoj zatvorenosti, pomirljivo se odricalo monstruoznih delova

,,svetih spisa koji su izazivali osudu i prezir civilizovanoga sveta (zanimljivo je to je kruti

islam, kakav danas vidimo, moda najvaljaniji primer religije on jo nije oslabljen islamskim

pokretom prosvetiteljstva i sada postoji na svom najsamouverenijem stepenu) to je inilo

indirektno , pretvarajui jueranje doslovno u sutranju alegoriju, ibicarski zakomplikovavi

teoloka pitanja do nivoa potpune neshvatiljivosti i kontradiktornosti, mada je savremeno doba

videlo besmislen i po odgovornost poraavajui in kada se sam rimski papa javno i sigurno

odrekao ideje istilita kao zablude (?). Gde je nestalo istilite? Gde su najednom isparili svi

grehovi na osnovu kojih je otiman novac u zamenu za oprotajnice? Da li se Bog predomislio?

Prednost svetenike metafizike je to ona ne trai bilo kakvu postojanost i argumentaciju.

Prednost klira je kratkotrajno pamenje sluenog i dezorijentisanog drutva, kao i injenica da

njegovu delatnost krivini zakonici obino ne tretiraju kao istu prevaru. Uprkos ovom

krunskom dokazu koji bi i intelektualnom slepcu dokazao da je hrianstvo ,,najvea od svih

svetih lai, veih potresa izazvanih neverovatnom veu gotovo i da nije bilo, iako je ta izjava

logiki neizbeno znaila da je delovanje RKC u pitanjima istilita vekovima bilo lieno

najmanje svrhe i izgraeno na obinom pljakanju i ucenjivanju oseajem krivice. (Zato to sutra

ne bi bio sluaj i sa nekim drugim fragmentom uenja koji se ne uklapa u budue tokove

svetenikog interesa?16) Zato? Upravo stoga to je legalizovana pobeda iracionalnog i ,,svete

lai17, pobeda pokuaja da se istorijska odgovornost zamuti, da se razum otruje. S obzirom da

kvazinauna teologija ne poseduje nikakve zakonitosti, niti nauni metod, ona se zapravo svodi

na najbajkovitije laganje i najneodreenije izmiljanje po potrebi, koje je, nema sumnje,

podlono promenama pod pritiskom velikih zaokreta ljudske istorije i interesa onih koji dre

asu sa natpisom ,,tajna, kako govori Ivanov Inkvizitor18. Verovati nekom ko je samog sebe 16

Sa prorokom sigurnodu moemo tvrditi da demo svedoiti slinim fenomenima krivotvorenje dok je religiji dozvoljeno da manipulie odnosno, dokle ona postoji. 17

Nie, Antihrist 18

Dostojevski, Brada Karamazovi

13

proglasio nepogreivim kakvo nisko svedoanstvo o umnim sposobnostima prosenog

katolika. Ako postoji jedno od svih pravila teologije koje je zapravo potvreno, onda je to

pravilo fleksibilnosti. U teologiji sve i jeste dozvoljeno.

Kompleksne i divljake norme vladanja, koje su zraile primitivnou i nehumanou

kroz itavo mrano doba evropske civilizacije, zatoene su tako u zaborav 19 i svedene na

nekoliko naelnih ideja ukradenih od etikih sistema daleko razvijenijih i valjanijih (kritikovani

delovi Biblije, pa i kratki pasusi narativno-deskriptivne prirode posveeni Nazareaninovom

ivotu i propovedanju, kao i neslavni izleti starog Boga, koji su sijali idiotlukom, beaem,

robovanjem, divljatvom, despotizmom svake vrste i najpotpunijom fantazijom jednostavno su

zanemareni): te ideje trebalo je uiniti voljenim meu masom i trebalo je predstaviti ih kao

iskljuivo hrianske, uspostavivi pritom monopol nad njima i na taj nain prisvojivi drutvene

vrednosti kao hrianske vrednosti. Dobar i moralan ovek, odnosno ovek vredan potovanja,

jeste vernik. On jedino i moe biti vernik zato je veri dozvoljeno da se petlja u tue ivote.

Poto njegova ispravnost dolazi iz vere, onda je i ona po looj tautologiji a priori poteena bilo

kakve kritike I tako je baena jo jedna dimna bomba i stvoren je jo jedan stereotip, koji je

iao u prilog obmanjivaima... Kree se meu prividno slobodoumnijim vernicima jedan krug

koji odrie staro primitivno hrianstvo, hrianstvo rulje, kako ga naziva, pa pokuava da spas

nae u raznim shvatanjima hrianskog bivstvovanja, u misticizmu i prikrivenim ili linim

tumaenjima svetih spisa Neizbeno je da oni dou u orsokak, kao Berajev ili Tolstoj:

poricanje ne vodi nikud. I oni ponavljaju greku nekih prosvetitelja: pokuavaju da lutku boga

zadre bez svetenikih prstiju. Ne ide. Emancipacija verskog uenja, koja je gotovo nasilno

izvedena, u svojoj zavrnoj fazi ila je isto tako na korist religijskim voama jer im je, makar i

nesvesno, dozvolila da izmene sopstveno uenje bez posledica i bunta, da ga uklope u duh

vremena. Istorija odista ima morbidan smisao za humor. Ovo je bilo izvodljivo reenje za dobar

deo nemislee gomile (pleonazam?) koja se odvajkad diila svojom religioznou i u njoj van

svake mere bila uvrena, a o prirodi vere koju ispoveda ostala je alosno nesvesna, toliko da

veliki njen deo nikada i nije dodirnuo korice knjige koja navodno nosi re Tvorca kosmosa , ve

veruje ,,po prostoj inerciji, iz istih nacionalnih oseanja ili zarad potovanja tradicije i porodice

(kakvo je, uostalom, bilo upranjavanje i rimske religije tokom pozne Republike- farsa u kojoj su

i glumci i publika podjednako svesni sopstvene gluposti i besmislenosti radnje koju izvode, ali

ipak odbijaju da od nje odustanu jer im je draga i jer se boje kako to odstupanje moe politiki

biti upereno protiv njih: praksa vladavine obiaja i krutosti koju sa sobom ona nosi). Tako je

hrianstvo, ironino, prisvojilo sve ono to je hiljadu godina unitavalo i jo jednom pokazalo

svoju vekoveitu tenju za otimanjem: vrednosti su postale novii kojima su se kupovale due

19

U engleskom jeziku usvojen je termin cherry picking za ovu neformalnu logiku greku, koja podrazumeva svesno biranje prigodnog sadraja koji je u skladu sa nastojanjem govornika da dokae neku tvrdnju: ono to protivrei njegovoj nameri se prosto zanemaruje, dok se akcenat stavlja na prijatne delove, koji treba da preokupiraju panju slualaca i sutinski ih obmanu. Selektivnost. Tako nikada nedemo od svetenika sluati o tome kako je Lot ponudio svoje derke na silovanje rulji, kako je dozvoljeno silovatelju da se oeni svojom rtvom i siluje je kao enu dokle i kada eli, ukoliko plati nadoknadu njenom ocu, kako je sproveden biblijski pokolj nad paganskim svetenicima, kako su dve medvedice masakrirale razdraganu decu koja su zadirkivala Jeliseja ili kako je Bog naredio Izraelcima da pobiju sve svoje neprijatelje, pa ak i njihove bebe i ene (sem nevinih, koje treba da ostave za sebe) . Nikada se nede provudi kroz maglu ironina slika Mojsija koji nosedi zapovesti nareuje ubistva. To nikako ne zvui moralno. Makijaveli je potpuno u pravu kada Mojsija smatra naoruanim prorokom.

14

na pijaci ili, tanije i neutivije reeno, smetliu. Ogavnost nad ogavnostima! ta je apstraktni

dobri hrianin ako ne licemerjem preobueni model rimskog ,,dobrog domaina, uzornog

atinskog graanina ili egipatskog valjanog oveka? itajui egipatsku Knjigu mrtvih, moemo se

odista lako uveriti da su univerzalne vrednosti koje avramovske religije otimaju postojale znatno

pre njih i u mnogo prefinjenijoj formi.20

Morao se dopustiti -tada je to ve bilo prihvaeno-

izvestan broj pojedinaca koji su po prirodi svog izgraenog intelekta ili znatielje odudarali od

stada, ali je veto raeno na njihovoj degradaciji i blaenju, u toj meri da su svetenici svesno

igosali takve individue najpodlijim laima, stvarajui glasine koje su polakao postavile jo

jedan postojani stereotip - ako je ma ko od njih, po slavi uvaavan, bio u odreenoj meri

ekscentrian, tu osobinu njegovu, koja se uveavala i irila do kolosasnih razemra, olako je

dobila grupa kolektivisti su uvek bolovalii od utvare projekcije. Pobunjenik i individualista je

za njih nepoeljni udak. Oklevetani kao satanisti, nemoralni, pokvareni i skloni svakoj gadosti,

izopteni, proganjani, mueni i ubijani, oni su ipak uivali odobravanje i potovanje u malom

krugu slobodnih i uvek ednih novih znanja katkad su takve linosti bile i imuni plemii...

ak su rei materijalista, hedonista i bezbonik postale grdne uvrede, rei koje uniavaju, koje

nagone na izoptavanje iz zajednice, na prezir, na negativno, na samoskrivanje! A opet, ko bi

novom iskrivljenom znaenju ovih pojmova vie odgovarao od svetenika? Meutim, sve ovo ne

bi bilo dovoljno da nije celokupni napor leao i na drugom stubu, na drugoj pretpostavci, onoj

koja tvrdi da je ogroman broj ljudi sklon da odabere da veruje, jer bi drugaije ,,iveti bilo

nesnosno. Taj svestan odabir samozavaravanja, u kombinaciji sa neobrazovanjem,

nezainteresovanou, konformizmom i potiskivanjem sumnje usled nelagodonosti koju u

vernicima budi pomisao da nema Velikog Brata21

ili pomisao na drutveno gnuanje, pritisak i

osudu kojoj e biti izloeni ako se drznu da javno poreknu opteprihvaenu la omoguilo je

opstanak ovog virusa i njegovu drutvenu mutaciju u prvom redu u tome je hrianstvo bilo

barem dosledno: i povampireno, dugovalo je svoj novi ivot strahu. Sartrova ,,loa vera22 ovde

stupa na scenu, dodatno ojaana iznuenim utanjem dece skepse. I danas je u mnogim delovima

planete javno priznanje sopstvenog ateizma dovoljno za zatvor, mentalnu bolnicu ili veala.

Pretpostavljam da treba biti zahvalan to je u naem drutvu to samo potez koji se smatra jako

neutivim i drskim. Da smo roeni na nekom drugom kontinentu nae ,,male plave take23

nikada nam se ne bi ukazala prilika da o pitanju religije bez ogranienja raspravljamo i bez rizika

po sopstveni ivot. Jadna je istina koju podravaju batine. Meutim, s obzirom da bi nam u

nekim zemljama od najranijeg detinjstva bio dostupan iskljuivo Kuran, sumnjam da bismo bili

nagnani da to uinimo. Guenje slobode miljenja kod dece i njihovo porobljavanje u periodu

ranjivosti jo jedan je pokazatelj zla olienog u verskoj i bilo kojoj drugoj dogmi Nesrea

20

Najlepi primer je Anijev papirus, koji je preveden i dostupan na srpskom jeziku. 21

Ima li uasnijeg i sveobuhvatnijeg totalitarizma od onog koji nudi versko ludilo? Robovanje je trostruko: imaginarnom Bogu, sveteniku i drutvenom konsenzusu. Kontrola je apsolutna jer se svaki ,,greh i privid ,,greha belei u glavi samog poinioca. On je ubeen da je uradio neto loe i samog sebe ukorava, na taj nain izgubivi vlastitu savest zarad besmislenoga sujeverja. Ne postoji efikasnija prinuda. Nema privatnosti. Nema individualnosti. Nema izbora. Sve je opravdano otrovom religije. Posmatranje je konstantno, kao i strah. Nadzor je sveprisutan i od njega nema bega, ak ni u smrt, kako je jednom prilikom primetio Hiens, koji je, uzgred, bio pasionirani ljubitelj i kvalitetan tuma Blerovog stvaralatva. 22

Sartr, Bide i nitavilo 23

Sejgan, Mala plava taka: Vizija ljudske bududnosti u svemiru

15

izazvana usaivanjem udovine vizije pakla i venog muenja u glave bezbrinih, te njihovim

optereivanjem krivicom u fazi u kojoj nisu sposobni da razlue javu od nametnutog ploda

imaginacije, ne proizvodi samo emotivnu, ve i medicinsku tetu: za razliku od odraslih, deca

nisu sposobna da gaje kontradiktorna verovanja paralelno i pakao u pravom smislu te rei

oseaju kao neto realno postojee, pa bivaju uvueni u aneksioznost i slutnje bespotrebnim

roditeljskim insistiranjem... Malo je ironino Pavlovo opaanje kako je kao odrastao ovek

odbacio detinji pogled jer je on svakako prihvatljiviji, zreliji i zdraviji od onog koji je usvojio u

zrelom dobu

Svako religijsko uenje bez izuzetka karakterie potpuni nedostatak bilo kakvog

ozbiljnog i objektivnog dokaza. Ono ne nudi nita to je proverljivo, u skladu sa naunim

objanjenjem stvarnosti i zdravim razumom ili ikako prisutno u iskustvu (zato je i posve

neadekvatno nazivati teologiju naukom, kada bolest fantazmoskopije odavno ima svoju

medicinsku definiciju). Empirijsko je za njega ispod asti, dok je logiki utemeljeno suvino i

skoro nepoeljno. (Uzgred, postoji jo jedan problem: religijski pseudodokazi se mogu primeniti

na ma koje boanstvo iz prolosti jer su bezlini. Ponovo, primeujemo, nailazi se na pogreno

postavljenu dilemu, koja zanemaruje injenicu da karakter bogova koje su razliiti narodi

potovali jeste u osnovama drugaiji, kao to su drugaiji i njihovi likovi, prie, imena i

meusobni odnosi. Nema niti jednoga dokaza da je hrianski Bog stvaran, a rimski Dispater,

nordijski Loki ili sumerski Enki nisu. Nema nikakvog dokaza ni da su oni stvarni vie od

riboglavih bia iji lik nalazimo u prastarim figuricama i spomenicima, niti da je hrianski mit o

stvaranju ita ispravniji od pet grkih mitova koje navodi Grevs.24 Nema dokaza da su hrianski

obredi smisleniji od enskih tajnih obreda u ast Dobre Boginje, niti da je Nazareanin bio sin

boga vie od Tezeja. Prosto ne postoji mrva dokaza koja bi nam ukazala zato tumaenje

Jelisejve ozlojeenosti i razmaenog inata koji je ubio decu zasluuje znatnije mesto od

tumaenja mita po kom je Apolon kou svog takmaca svirepo prikucao za bor. Nema ni jednog

razloga zato bi tvorac kosmosa odabrao da se umea na jednoj zabaenoj steni u miniskulnom

sistemu krajnje nebitne galaksije, kakvih ima preko dvesta milijardi, jo manje zato bi to uinio

tek nakon vie od trinaest milijardi godina od stvaranja vasione eto korena zablude poznatije

pod imenom kreacionizam on je jadna reakcija koja nasilno i po svaku cenu hoe da ugura

boanstvo u nauku, sluei se jedino beskompromisnom antropocentrinou i ne libei se

namernog prekrajanja naunog metoda koje zastupa, budui da je on kao ,,nauni pravac

poslednji rov u odbrani teologije od pozitivizma.) Uzmimo za primer hrianstvo, koje nam je

zasigurno najblie, ne bi li primer bio to shvatljiviji.

Hrianski teolozi su imali gotovo dve hiljade godina da neometano dokau svoje tvrdnje

i najbolje to su mogli ponuditi je ne previe inspirativna knjiga puna nasilja, moralnih postulata

koji bi postideli naciste i najuasnijih moguih grozota, koja takoe obiluje kontradiktornostima,

niskostima i terorom, kako emocionalnim, tako i fizikim, kao autoritet po svim pitanjima, kao

odgovor nad odgovorima i opravdanje za svako zverstvo. Mutna logika i fantazije ustajale su

katkad u jadan pokuaj odbrane i tumaenja ove nakazne tvorevine, u pokuaj njenog

opravdavanja to je bilo alosno doba reavanja apsurdnih problema roenih u fantaziji obuzetih

mozgova jo apsurdnijim debatama u kojima je oveanstvo protrailo deset vekova i nebrojano

24

Grevs, Grki mitovi

16

ivota. Odista, moe li avo da stoji na vrhu igle? Ad nauseam Kad sabori nisu reavali usko

politiki ili represivno prema novopeenim jereticima, teoloke rasprave koje su se na njima

vodile zaista navode na cininu primedbu o mentalnom zdravlju ukljuenih. Od amaranja Arija

u Nikeji tokom debate o tome da li je Hrist jednak Bogu Ocu ili mu je podreen u inu

nastajanja, preko Nestorijevog umovanja u Efesu o tome da li je Marija majka Boja zbog

nemogunosti spajanja boanskog i ljudskog u savrenoj prirodi Spasitelja, do ludila

prepucavanja o monoenergizmu iz Konstantinopolja i doktrine o dve volje i dva htenja25

Pored toga izvukli su jo tri bitna argumenta, podjednako nevalidna, koja poblie svedoe o

prirodi ove ovekove duhovne tamnice, koja se neretko materijalizovala na zemlji sa

neuporedivo veom proverljivou od onog sluaja ovaploenja i bezgrenog zaea26: argument

iz uda, argument iz tradicije i argument batinom 27 . Prvi poiva na lakovernosti i

neobrazovanosti, drugi na pasivnosti i nekritikome prihvatanju, a trei na strahu i brutalnoj

primeni sile. Varijanta argumenta iz uda, koja posebno svedoi o monstruoznom duhu ovih

tamniara ljudskosti i koja je svojom opipljivou drala stado u kleeem poloaju, svakako

jeste uveno neosetljivo tumaenje kako su prirodne katastrofe posledice boijeg gneva, koje se

na sramotu civilizovanog sveta zadralo i danas kao sasvim legitiman stav, odnosno kao stav koji

ne otvara automatski vrata duevne bolnice. A boiji gnev je, ini nam se, odvajkad bio usko

povezan sa gnevom svetenika i njegovim parazitskim interesima, te se neznanjem idiotizovane

gomile i njenim deijim kukavilukom pred oratorski savenim nastupima arlatana-krvopija.

Boiji sud je bio povezan sa svetenikovim sudom, boiji prezir sa svetenikovim, boija kazna

sa onom koju je izricao svetenik ili vlastelin u svetenikovo ime, a boiji oprost i nagrada sa

hladnoom groba ili tamnice, konopcem na gubilitu ili toplinom lomae. Prilikom izvrenja

smrtne kazne negde je pojava dozivanja boje milosti prerasla u obiaj Sem toga, hrianstvo

je ponudilo malo ta drugo, to je vrlo nezadovoljavajue ukoliko uzmemo u obzir osnovno

pravilo logike da je onaj ko iznosi tvrdnju duan da prui i dokaz za nju. itav sistem bio je

25

Evo kako izgleda prosena teoloka misao i dokazivanje sapient sat: ,,I dve prirodne volje ili htenja u Njemu, i dva prirodna dejstva nerazdeljivo, neizmenljivo, neodvojivo, nesliveno, isto tako ispovedamo prema uenju Svetih Otaca. I dve prirodne volje nesuprotsavljene: ne moe biti, kako su govorili bezboni jeretici, nego Njegova oveanska volja sleduje, ne protivrei ili suprotsavlja se, ved tavie sleduje, ili, bolje redi, potinjava se Njegovoj Boanskoj i svemogudoj volji, jer Njegova telesna volja tei da se potini Boanskoj volji, prema svemudrom Atanasiju. Jer kao to se Njegovo telo zove i jeste telo Boga Logosa, kao to i On sam ree: Jer sam siao sa neba, ne tvorim svoju volju, nego volju Oca koji me je poslao, nazivajudi svojom voljom volju tela, poto je i telo postalo Njegovo. Jer na isti nain presveto i preisto oduhovljeno Njegovo telo, poto se oboilo, nije uniteno, nego je ostalo isto u svojim granicama, tako i njegova oveanska volja oboena nije unitena, ved je tavie sauvana, po reima Grigorija Bogoslova koji kae:,Jer to to On eli, podrazumeva po Spasitelju (volju) Onoga koja nije suprotsavljena Bogu jer je cela oboena. 26

Hjum kae: ,,ta je verovatnije, da je ceo prirodni poredak stvari suspendovan ili da je jevrejska namigua izrekla la? O Mariji i devianskom rporedak susperekla la? 27

Argumentum ad baculum najbra potvrda da je neko uenje lieno tanosti, poto se oslanja na umirujudi uticaj sile radije nego na logiku i razum. Doslovno batinama na argumente. Stepen promaenosti jednak je stepenu zagovarane ili sprovedene represije, ma kog oblika ona bila. Rasel izlae problem na slededi nain: ,,Ako mislite da je vae verovanje bazirano na razumu, podradete ga argumentom i napustidete ga ako dokazi idu protiv vas. Ipak, ako je vae uverenje bazirano na veri, shvatidete da su argument beskorisni i zato dete se osloniti na prisiljavanje, bilo u formi progona ili oamudivanja i dezorijentisanja umova mladih u onome to se naziva obrazovanje. Poslednje je prilino kukaviki, bududi da izvlai korist iz bespomodnosti nezrelih umova. Naalost, ovo je praksa u manjem ili vedem stepenu u kolama svake civilizovane zemlje.

17

izgraen na razgranatoj lai, lai koja se vremenom irila, rasla i donosila nove pupoljke, lai

koja je previe retko bila izazivana i preispitivana, koja je ostavljena na miru bujala, pa je postalo

nezamislivo uzdrmati je. Isto vai i za druge religije koje se baziraju na ,,svetim tekstovima,

kao i za svaku religiju koja je ikad nastala na ovoj planeti. I princip nedodirljivosti religije u

drutvenoj kritici savremenog sveta pokazuje koliko su klimave noge na kojima njena

egzistencija poiva ona se sudara sa stvarnou i svaki put kada zavesa padne, a prizor ostane

oguljen, ona neizbeno gubi. Najupeatljivi primer je dranje tokom sahrane. Ne izgleda li vam

da okupljeni nisu bezmerno obradovani smru voljenog, iako bi, uvereni da je pokojnik sada u

raju i da uiva, trebalo da pokau iskreno ushienje po logici stvari? (Bez obzira na mane

preminulog, porodica e uvek smatrati da je zasluio oprost i da je u raju, ili makar na putu za

raj. Racionalizacija U paklu, unieni i podvrgnuti torturi, zavravaju samo oni prema kojima

ne gajimo simpatije. Drugim reima, zapravo su naa oseanja bez izuzetka merilo kojeg e se

boanstvo pridravati pri razmatranju koga gde smestiti.) Ne, zemlja pod njihovim nogama

efikasno i nemo opominje i osveuje

Kritikovanje religije se smatra neutivim i nepoeljnim (takvim se smatralo odvajkad

kritikovati je oduvek bilo loe, premda religija nikad nije izala sa konkretnim odgovorom na

pitanje zato 28 ): jasno je da je religijsko emocionalno strailo osueno na propast pod

nesavladivom burom svesti i zdravorazumskog modernog prava. Kritike se plae samo ideje koje

su satrule i koje ne mogu da je otrpe: zdrave i snane, naprotiv, raduju joj se i u arenu ulaze

neustraivo, a iz nje izlaze sa lovorovim vencom ili barem neporaene. Zaista, ona je od svog

postanka pripadala trulim idejama, ona je u smislu logikih dokaza teko hendikepirana od

roenja i nemona je da se sama uspravi: zato treba spreiti bilo kakvu kritiku, uiniti je

ilegalnom i neprihvatljivom, odnosno uvesti uveni pojam bogohuljenja, koji bi se skraeno

mogao okvalifikovati kao ispravno poimanje svrhe religije i odbijanje da se o tome uti,

prigueno drutvenom netrpeljivou ili zakonskom sankcijom. Budite svesni da u intelektualnoj

ravni ne bi trebalo da postoji utivost i saaljenje prema miljenja-bogaljima jer nepoktrepljena i

neosnovana po pravilu izazivaju tetu: ako je misao loa, zasluuje da bude udarena svom silom

slobodne inteligencije. Ipak, da protivnici ostanu tihi arko eli oigledno svetenstvo i, ponovo

paradoksalno, same ovce, koje ne dozvoljavaju da im se uruava laan oseaj ispravnosti i

sigurnosti. One ne prihvataju da im se jasno ukae da ive u zabludi jer u podsvesti ve gaje to

znanje stoga se pokretanje teme koja je u vezi sa religijom smatra potpuno neprikladnim i

izazivakim, za razliku od teme koja se oslanja na bilo koji drugi drutveni fenomen (poput,

recimo, ekonomije, politike ili bilo koje druge teme iz javnog ivota, koja takoe polarizuje

javnost, iako je samo pomenuta oblast dovoljna da je naelektrie u neprijateljskom stavu) kroz

lanu svetost, verske stareine i izrabljivai su zatitili sebe od kritike, ustalivi svoj poloaj kao

svetaki. Napad na njih postao je napad na intimu pojedinca i njegovu emotivnu tananost, postao

je napad na njegove pretke, njegovo naslee i ugodni oseaj nastavljanja niza lienog bilo kakve

nade za menjanjem, ali i poboljanjem na ono to se sa iracionalnim ponosom pogreno zove

identitet. alosna psihologija ne shvata da najbitnija oznaka hvale vrednog karaktera nije

bezumna privrenost prastarim obiajima, ve mogunost suprotsavljanja pritisku usvojenih

zabluda, volja za poboljanjem i mudrost koja priznaje greke i nastoji da ih promeni, ne bi li

28

Volter: ,,Ukoliko elite da znate ko vlada vaim ivotima, samo pogledajte koga ne smete da kritikujete.

18

uzvisila i sebe i drutvo.29 Da ova zakonitost nije uzidana u oveanstvo, nikada se ne bismo

makli iz peine. Biemo shvaeni kao maliciozni ili maloduni, ali ne vidimo gde se ogleda

vrlina u prihvatanju zabluda naih predaka: doslednost je ponekad poslednje utoite dotrajale

zablude, a samo su smeli duhovi spremni da je pogledaju pravo u oi. Ono to je Dositej

razumeo pre dva veka ostalo je alosno van ruku modernog oveka.30 Produkt tog udovino

izmenjenog sistema vrednosti je vee zgraavanje nad stripom koji predstavlja Muhameda nego

nad odseenim glavama u njegovo ime. Sirovost i neobina otupelost! Koliko je samo Makijaveli

imao pravo govorei o preziru slobode koji gaje porobljeni! 31 Ko je svikao na tamu ne moe

teiti svetlu, on ga se samo moe bezrazlono plaiti. Religija predstavlja generacijama

utabavanu stazu i lako reenje za sve brige, a poto veina ljudi preferira ugodne lai nad onim

to na prvi pogled deluje kao neprijatna istina, krdski mentalitet je dovoljan da ovoj besramnoj

tvorevini obezbedi autoritet i nepreispitivanje kod labilnijih jedinki, posebno kada su te jedinke

od najranije mladosti najnemilosrdnije ostavljene u procesu sistematske indoktrinacije, koja ih

ui da se prepuste vodenoj struji ili da neizmerno potuju ovo praznoverje. Imunitet krda ima jo

jedno znaenje, bojim se. Ta neprekidna i najsramnija indoktrinacija o, gluposti !- obino ne

samo da se ne prezire, nego se drutveno uvaava i namee. Posve pravilno Pelagievo 32

shvatanje krtenja kao otimanja slobode izbora detetu jo nije osvetlilo tradiciju. Holbahov

zakljuak podjednako je daleko Neispunjenost ivota olako dozvoljava da se pojedinac ugradi

u boanski, vii i pravi smisao kosmosa (kakva narcisoidnost i neverovatno pridavanje znaaja

sopstvenoj egzistenciji - kakav najuasniji teki egoizam, uskogrudost i poraavajua

antropocentrinost od samoproklamovanih skromnih dua!), a zavist i nagonski prezir prema

ivotu, slobodi i strasti slue kao pokretai jednog u biti mrziteljskog pokreta, koji je na krst

raspeo sreu i subjektivnu moralnost, a sa njom i stvarnu moralnu odgovornost za injenje.

Govoriti o moralnosti svetenika, biblijskom moralu ili religiji kao izvoru morala izlino

je za svakog ko je ikada imao dodira sa organizovanom religijom ili njenim svetim knjigama, a

pritom nije uspeo da se oterasi nezgodne i u socijalnoj sredini nepoeljne navike miljenja, niti

da je uprlja logikim zabludama. Meutim, nameravam ukratko da se ovde svakako pozabavim i

problemima etike zatrovane religijom jer bih se, zaobilazei ih, oseao kao da sam neto krupno

namerno preutao, izostavljajui tako jedan veoma bitan i popularan detalj i stavljajui ga izvan

perspektive itaoca. Pitanje postojanja i definicije Dobrog jedno je od najstarijih

33 , najteih i time

najkrupnijih pitanja istorije ovekovog postojanja, pogotovo u normativnom i metaetikom

29

Dositej: ,,Kad bi ljudi uvek isti ostajali, nikada nijedan narod ne bi se poboljao ni prosvetio. 30

,,Evo ta prostota i sujeverje vie: 'Tako su nai stari inili, tako hodemo i mi.' No, nai su stari zbog kojekakvih stvari posle ljuto postradali: je li, dakle, pravo i pametno da i mi u njima ostajemo i stradamo? Nipoto. 31

Misli se na anegdotalno otroumno usmeno opaanje, koje na nau alost nije ostalo sauvano u izvorima, ved se Makijaveliju pripisuje. Parafrazirano, Makijaveli veli kako je podjednako opasno pokuati osloboditi one koji ele da ive u ropstvu kao i porobiti slobodne ljude. 32

Pelagid, Umovanje zdravog razuma 33

Poetak tog niza nemogude je precizno utvrditi, pa demo smatrati da je on star koliko i prvi ovek: ono to je izvesno je da se javlja ved u najdrevnijim poznatim zapisima svih civilizacija, kako kroz psiholoko prikazivanje junaka, tako i kroz izbore koje on donosi, odnosno kroz vrednosti koje stoje iza tih izbora, kao i putem reagovanje drugih na te odluke. U filozofskoj misli zastupljeno je kroz propovedanje Sidarte Gautame i uenje Konfuija, da bi ga u antropolokom periodu grke filozofije kao vrlo vano uspostavio Sokrat (premda i kod sofista moemo uoiti

19

smislu: ono, nema sumnje, prerasta epohe, naine ivljenja i pluralizam pravaca poimanja ivota,

uzdie se nad drutvenim i politikim okolnostima, iskuava filozofske teorije, poraa razliite

kole i stvara mnogobrojne koherentne sisteme, predstavlja svetionik pravu, vekoveiti krug

preispitivakog i sazrevajueg razmiljanja i motor planetarnih promena, zadravajui se kao

osobenost nae vrste, njena pokretaka i stvaralaka sila, te njeno blie odreenje. ta je

ispravno? To odjekuje naim boravkom na zemlji, svaki put sa drugaijim prizvukom sumnje.

Ipak, sama posebnost i znaaj ove zagonetke ljudskog roda, zaokupljenost duha koju izaziva,

njena hipnotika igra kojoj je nemogue posvetiti ita ispod jednog ivota, pretvara je u vrlo

opasnu stvar, gotovo oruje, kada se njome veto manipulie od strane fanatika ili pokvarenjaka.

Odista, etika u okviru teologije neodoljivo podsea na okovanog Prometeja iju digericu

svakodnevno izjeda strvinar, samo da bi ona tokom noi nanovo izrasl ne bi li se muenje

nastavljalo zauvek. U svakom sluaju, oseaj gaenja i saaljenja koji imamo kada pogledamo

na nju moe se porediti sa oseanjem koje u nama izaziva pomenuta slika.

Koje su, pitamo se, konkretne mane prihvatanja poimanja morala koje zastupa teoloka

misao od svog nastanka?

Poimo od oiglednih i uoptenih. Teistiki moralni principu su objavljeni, navodno od

strane samog boanstva (mi smatramo da je oigledno da su oni plod istorijskih okolnosti i

specifinih individualnih i drutvenih potreba, no toga emo se prihvatiti kasnije) to znai da su

predstavljeni u konanoj formi i da neosnovano pretenduju na univerzalnost i apsolutnu

vrednost.34

Oni jednako ne shvataju da je ispravno previe sloena stvar da bi se obuhvatila u

jednoj knjizi. ta to povlai za sobom? Niz komplikacija. Pre svega, evidentno je da naredbe

svoju snagu pronalaze u autoritetu boanstva radije nego u ispravnosti. Njihova ispravnost,

objanjavaju nam lukavo teolozi, zagaratnovana je injenicom da ih je doneo Tvorac lino ona

je bezuslovna, a one su aksiomatine. Moemo rei da su izvan suda savesti koja proizilazi iz

razuma. Ma koliko nama udovino delovale pojedine norme, one su po sebi opravdane samim

tim to ih je navodno oveanstvu objavilo nepogreivo boanstvo, subjekt koji ih donosi,

odnosno to se nalaze u svetim spisima ne zaboravimo, boanstvo je takoe najvie dobro.

Zato? Zato to tako kau svetenik, teolog i pustinjak. Mi smo obavezni da im se povinujemo

njegovu prisutnost u fragmentima ili negaciji). Od Sokratovog daimonion i poreenja Dobrog sa suncem, preko Aristotelovog ostvarenja i dostizanja eudaimonia vrlinom, Epikurovog uenja o nepomudenosti i stoicizma Marka Aurelija, preko Lokove ideje o prirodnom pravu, sve do nemake klasine filozofije, do uspona Imanuela Kanta i njegovog kategorikog imperativa, pomalo depresivnog utilitarizma Mila i Bentama, do zemljotresa Nieovih novih vrednosti i poricanja, tavie ruenja poznatog i procesa novog vrednovanja, do pragmatizma Djua i nedavno skovane etike brige, koja naglaava neophodnost i centralno mesto empatije, ovaj klju ljudskog duha nije se uklanjao sa svetske pozornice, premda je katkad nemarno bio na njoj zautren. Ono je i pitanje svih nas pojedinano, pitanje koje svako od nas reava sa dozom specifinosti koja bi ga otrgla od ture klasifikacije, pa opet pitanje koje sabija u odreeni broj grupa najuobiajnije poglede: nihilisti, pragmatisti i utilitaristi, skeptici i pojedini anarhisti, zastupnici deontoloke teorije i relativisti, teolozi i humanisti, naturalisti, stoici i nieanci, epikurejci i neokantovci, intelektualisti i egoisti, sve su to nazivi za nekoga ko je prihvatio opte upute i u vedoj ili manjoj meri pravila i polazne take jednoga sklopa miljenja. 34

Ovo je evidentno jo jedna besmislica: poznato je da je moral drutva, takozvani javni moral, geografski i istorijski razliit i promenljiv, pa je Kami izvrsno demaskirao bezobrazluk teze koju zastupaju svetenici.

20

ma ta mislili o njihovom sadraju. 35 To je pravi atentat na ljudskost initi prinudno ono to

svetenik pod imenom boga zahteva! Potovati verske norme, finalizovane u primitivnome

obliku, znai, ma koliko se to uvijalo, pokoriti se indirektno volji i koristi svetenika, tog

sluajnog veitog posrednika, koji prepredeno JA uvek stavlja iza imena boanstva. 36 Za ateistu

ne postoji razlika izmeu svetenika koji poziva na kleanje pred prikazom svog boga i Kaligule

koji, obuen u ensko, tera patricije da mu se klanjaju kao Venerinom ljubavniku : sutinski je u

pitanju isto ludilo, samo to prvi projektuje sebe prikriveno na boanstvo, dok drugi to radi

otvoreno. Pavle, genije pokvarenosti i istinski neimar transcedentne lai, Pavle homo unius libri,

Pavle interpretator37 , Pavle brini savetodavac, Pavle zapovednik, Pavle zagaiva, Pavle

polarizator, slepi i uskogrudi Pavle koji sve vidi i vaga kroz veru, Pavle koji u bednom pokuaju

da se podsmehne otkriva svoju plitkost, Pavle kom je vrhunac sveta bez bogova prederavanje i

bludnienje, Pavle koji je strovalio na oveanstvo jednu od najkrupnijih, najpogubnijih i

najtoksinijih nesrea istorije otvoreno i kae u Poslanici Rimljanima: ,,Ako je Bog sa nama, ko

e protiv nas? I potom: ,, ,,A ko si ti, ovee, da se prepire sa Bogom? Zapravo, sa

svetenikom, poto Bog nikada nije progovorio ni najtiim glasom... Teokratija je zabuna u

imenu: skoro38

nigde ne vlada samo boanstvo, ve svetenik i prorok u njegovo ime. Cui bono?

Drugim reima, ova pravila, koja se ne oseaju obaveznim da se dalje opravdaju razlozima jer

iza njih stoji autoritet imaginarnog boga i opipljiva svetenika sila, sutinski oduzimaju oveku

izbor, odnosno smatraju oveka nesposobnim ili nedoraslim da taj izbor samostalno i ispravno

naini bez hipnotisanja strahom i nagradom. ta se sa time dobilo? Pravo svetenika da reava za

svoju pastvu, procenjujui njene odluke na vagi svoje volje... Ipak, ne birati, kako kae Sartr,

takoe je izbor. Sa tim mu, paradoksalno, oduzimaju ansu za istinski moralno delovanje, tim pre

to sadre najgoru kombinaciju nepromenljivosti sa bahatom prozelitskom nazadnou.

Moralnost se i ogleda u mogunosti dragovoljnog izbora, u svesnom, nesebinom i empatijom

proetom odabriu dobrog, ma koliko odluka bila teka ili zahtevala neskromnu linu rtvu i

napor. Etika je za veru samo lasti injenje iz oseaja ispravnosti je lina moralnost, a injenje

iz straha od vekoveitog muenja je izrazito neuspena trgovina ili dijagnoza. Placebo koji

proistie iz privida zagrobnog ivota pre sahranjuje ispravno nego to ga uvruje i omoguava.

Oduzmimo slobodu neoptereenog izbora i sruiemo kulu od karata. Da li je moralna osoba

koja je uinila iskljuivo ono to je morala da uini, to je jedino mogla uiniti u odreenoj

situaciji i pod postavljenim okolnostima? Nije li moralnije izabrati bez straha od vekoveite

kazne, slobodno i po svojoj savesti? Date u imperativnome obliku, ove dispozicije ne ostavljaju

prostora za arbitrau savesti i rasuivanje, koje vodi ka moralno ispravnijem ili savrenijem

reenju njihovo doslovno nepotovanje povlai bez izuzetka sankciju. One se, kao to smo ve

35

Kakvo samoubistvo mutne logike! U izvesnoj meri ova igra komedijaa zabavlja, ali osmeh spada sa lica istog minuta kada se shvati njen razorni uinak. 36

Da svetenik u svoje ime zahteva ono to zahteva u ime svog boga, nikada mu nijedan zahtev ne bi bio uslien. Bog je malo ta do zbira svetenikih zahteva i prisiljavanja da se oni ispune. 37

The Mythmaker: Paul and the Invention of Christianity, Hyam Maccoby 38

Japanski mikado , egipatski faraoni i severnokorejski diktatorski lideri odmah dolaze na um kao ivi i zapovedajudi bogovi, ili bar ljudi koji su tvrdili da su bogovi, premda je realnost uinila sve u nastojanju da ih demantuje i razotkrije kao neuverljive sebine i despotske varalice. Zanimljivo je to je svaki bog koji se materijalizovao iz ovog ili onog razloga zavrio mrtav zbilja razoaravajude i oekivano. Za jednog se pria da je ustao, ali nisam sklon da u to poverujem.

21

napomenuli, predstavljaju kao apsolutne i o njima nema rasprave, niti su korekcije mogue, iako

e primera radi veina roditelja smatrati da je prekomerna upotreba sile ubistvo sopstvenog

deteta koje im nije bilo vazalski posluno, iako to izriito savetuju literarni vodii njihovih

religija. Krivica je nametnuta, a odgovornost je objektivna (na nekim mestima kolektivna).

,,Uradie ili nee uraditi to, inae e biti kamenovan, izopten, iiban i proteran, a pored toga,

zaboravio sam da napomenem, veno e goreti u paklu zato to si nemoralan. Nita nije

moralno kao nasilno nametanje i obavezivanje pretnjom, iracionalno i u sopstvenu korist, sem

moda pristajanja na tu vrstu podanitva... Poslunost je najvea vrlina. Naterati nekog da voli,

da oprosti, da se raduje ili tuguje, da se rtvuje ili pomogne, da prihvati ucenu i pokori se celim

biem da slavi to je pokoren, da hvalospevima obasipa autoritarnost rab, sluga, suanj, prah,

crv, zemlja, poslunik, bogobojaljiv, nedostojni, prljavi, greni, nitavni, ali, iznad svega,

zavisni- da mu se oduzme ivot Savrena marioneta kao cilj. Jeziva udnja za potinjavanjem,

vidimo, ali i ujedno udna podudarnost sa totalitarizmom.

Meu takozvanim umerenim vernicima, koji su obino neinformisani jer nisu smatrali

neophodnim da izuavaju temeljnije svoje svete knjige, preovladava navino saglasje po pitanju

etike u svetim spisima: njihov je doivljaj tih postulata pogrean jer ih grupno smatraju

nedostinim i vrednim uoptenim moralnim vodiem, ispunjenim preporukama za dobar ivot i

proaranim asketizmom. Oni ih ne posmatraju realistiki jer im za to fali kritinosti i znanja, ve

idealistiki i ulepano, opijeno, kao to dovreni pijanac posmatra poslednju bocu vina koju e te

veeri ispiti. Ne poznajui materiju, oni potuju apstraktno, a ne konkretno. Humanistike

vrednosti koje sami gaje pokuavaju nasilno da uteraju u versku pozadinu, bez obzira koliko

protivrenosti to izazivalo. Ti su ljudi najtraginije i najbespotrebnije rtve sopstvenog neznanja,

lenjosti i skice koju su u glavi oiveli i obogotvorili, ne potrudivi se da sami paljivo proue

problem i prihvativi podjednako bezvredno iskustvo okoline bez rezerve: to je jedan od razloga

to na fanatike, koji su sri religije neuporedivo blii od njih i koji se objave svog boga vrsto i

dosledno dre, gledaju sa izvesnim gaenjem i prezirom, ne shvatajui da, prezirui njih, preziru

stub svoje odabrane vere.39

Odraz fanatika je najvernije nacrtano lice religije. Nema iskrenijih i

doslednijih sledbenika svetih spisa od fundamentalista neoptereenih licemerjem. Ipak, oni su

postali krvotok verskih organizacija na bizaran nain kroz ono to emo oznaiti kao teoriju

teatra. Ona kae da je sveteniku u dananjem svetu postojanje fanatika ide na ruku, da je

smemo li rei!- skoro bogodarovano: fanatik je krajnost na koju svetenik moe preneti sve

negativno iz sopstvene vere, na taj nain opravi sebe kroz lani stid nad tuim ,,pogrenim

shvatanjem i ,,drugom kulturom. Smektino dejstvo je ugodno, ali neopravdano.

Fundamentalisti ne shvataju pogreno izloene naredbe, oni ih shvataju tano onako kako ih

treba shvatiti, oni ih slede tano onako kako je zamiljeno da ih treba slediti... To zasluuje da se

otvoreno ponovi: tvrdokornost i necivilizovanost jeste religija, a ne njen falsifikat ili duplikat.

Falisifikat, i to jedan koji je ne odvie teko oboriti, mora biti ulepano tumaenje. Bestidna je

la, moda jedna od najveih lai istorije, da se agresivni nametljivici, glasni ratohukai,

krvoedni tlaitelji, teokratski nastrojeni etatisti i svemrzitelji koriste dobrim imenom vere i

skirvaju iza njega, inei pritom togod protivno njenim stubovima: situacija je evidentno

obrnuta oni samo sprovode negaciju jedne akardije modernog pseudovernika, zbunjenog i

39

Zbog indoktrinacije mnogi ne biraju u koju de religiju biti uveeni. Ono to biraju je da li de u njoj ostati.

22

ostavljenog na pola puta izmeu verovanja i neverovanja, u strahu od oba, oni verskome zanosu

ne postavljaju konice jer konice u svetu vere i ne mogu postojati. Neupuenom verniku, tom

branitelju i sledbeniku pro formo, ovo deluje neshvatljivo i on postaje plen svetenika, koji ugaa

njegovom ukusu. Taj licemer e u meri u kojoj uoava apsurdnost drugih religija, suludost

njihovih bogova, proroka, uda i dokaza, u meri u kojoj vatreno napada zloine poinjene u ast

tuih bogova braniti sopstvenu zabludu do poslednjeg daha. I dok se publika grozi nad

zatucanou i glupou fanatika, nad njegovom prostotom, varvarstvom i destrukcijom koju

sprovodi, nad njegovim prezirom modernog prava, moderne nauke i civilizacijskih tekovina,

nastavlja da potuje svetenikovu ,,umerenost i ,,originalno miroljubivo i mudro tumaenje,

zamagljeni izvorni i neproitani tekst, kilometarski promaivi uzrok nesree i zamenivi ga

posledicom.40

Svetenikovo upiranje prsta u krivca omoguava mu da odbaci odgovornost od

sebe, a strah i arogancija dogmatskih kvazileviara ine predstavu uspenom (njihovo ponaanje

neodoljivo podsea na Poperov paradoks tolerancije), pa se sveteniku estita na

polumonstruoznosti manipulacija je uspela, po obiaju u takvim situacijama sledi glasni

aplauz. Svetenik pokuava da suzbije sopstvenu svetu knjigu: to mu ne treba dozvoliti ni po

koju cenu, naprotiv, stalno treba potencirati tu razliku i ne ostavljati je po strani - glas Boga nije

promenljiv po potrebi. Zaista, postoje dve grupe koje zahtevaju a priori potovanje religije:

uglaeni teolozi koji postaju pomirljivi kad instiktivno osete ranjivost zablude i iregilizoni koji

e staviti glavu u pesak pretvarajui se da je religija ono to nije u jadnom pokuaju da izmaknu

odgovornosti koja ih obavezuje da neto uine kod njih je u pitanju vrsta odbrambenog

mehanizma. I za jedne i za druge fanatik je samo rtveni jarac ,,Nije vera problem, dosledno

sprovoenje vere jeste. To je neizbean zakljuak: koreni su loi... Ako su koreni loi, kako bilo

ta to proizilazi iz njih moe biti valjano? Regula Catoniana koju je Bogii sveo na narodni

jezik moe se pozajmiti iz prava i primeniti i ovde: ,,to se grbo rodi, vreme ne ispravi.

Naravno, valja primetiti kako klir postaje manje gadljiv na fanatinost nepomirljivih sledbenika

starog kova kada proceni da mu nefleksibilno tumaenje religije moe osigurati dolazak na vlast

ili mu obezbediti ubedljivije preimustvo u pregovorima sa draocima vlasti kroz pritisak koji

stvara rulja ,,moralista i ,,uvara tradicije, podranih po potrebi teroristikim napadima ili

orujem. Vera je kvasac od kog svetenik pravi ono to mu je potrebno sada: on bira koja je od

kontradiktornih normi trenutno vaea, on ih ponitava i reaktivira, on besmislenim reenicama

daje smisao koji odabere i sklapa ih u celinu po volji. Rigoroznim tumaenjem zamenjuje

,,umereno i kada je previe drutveno moan da bio izazvan.

No, pruimo bez odlaganja konkretne primere iz hrianstva, judaizma i islama, koji su

van poricanja i koji e bez sumnje dovoljno govoriti za sebe. Predlaem pritom itaocu da sam

40

Misao sa kojom sam se najvie sretao objanjava kako su sve monoteistike vere po prirodi miroljubive, ali ih ljudi nepravilno razumeju. Koliko je ovo netano moe se uveriti svako samostalnim iitavanjem njihovih svetih knjiga bez posrednika. Otkud takvo stanje? Ponovo nas vradam na izvrsnog francuskog filozofa: ,,Vekovima svetenstvo zabranjuje neposredno itanje tih tekstova. Ono smatra njihovo istorijsko ispitivanje ljudskim, odved ljudskim. ivimo danas manje-vie pod tim reimom. Intuitivno, verske sluge znaju da neposredan dodir, inteligentno itanje, zdravorazumsko, ugroava ove nekoherentne stranice koje je ispisivao znatan broj linosti, posle dugih vekova usmene tradicije u krajnje razvuenom istorijskom period, s tim to su sve to hiljadu puta prepisivali bezobzirni i nedotupavni prepisivai, ak istinski i hotimino falsifikatori. Prestajudi da im se pristupa kao svetinjama, vrlo brzo bi prestale da budu smatrane svetima. Otuda je korisno da se one istinski iitavaju, sa perom u ruci.

23

proita pomenute pasuse, ne bi li se svojim oima uverio u tanost njihovog prenosa

otrenjujua gorina e tim biti osetnija. Biblija ui kako je ropstvo opravdano i dozvoljeno

(Levitski zakonik, 25:44; Knjiga izlaska 21:2-6 za jevrejske robove, a Poslanica Efescima 6:5 i

Prva poslanica Timoteju 6:1-2 kao dokaz da ni dolazak ,,Spasitelja i drugi deo knjige nita nije

promenio)41

. Pavle ide tako daleko da kae kako hrianski rob treba ostati rob i ako mu se

ukae prilika da se oslobodi, jer je takav ,,pozvan Ona predvia smrt za one koji nisu

posluni svetenicima (Peta knjiga Mojsijeva 17:12), one koji rade na abat (Knjiga izlaska

31:12), one koji su druge veroispovesti (Peta knjiga Mojsijeva 13:7-12), devojke koje nisu

nevine prve brane noi (Peta knjiga Mojsijeva 20:21-22), za vetice (Knjiga izlaska 22:17), za

uvredu roditelja (Levitski zakonik 20:9), za nevernike i bogohulnike (Levitski zakonik 25:10-16,

Druga knjiga Dnevnika 15:12-13), za homoseksualce (Levitski zakonik 20:13, Poslanica

Rimljanima 1:24-32) i one koji ive u gradu u kome ivi samo jedna osoba koja potuje drugog

boga (Peta knjiga Mojsijeva 13:13-19). Smrt vidovnjacima (Levitski zakonik 20:27) ,

preljubnicima (Levitski zakonik 20:10) i lanim prorocima (Knjiga Zaharijeva 13:3). I to nije sve

- smrt, smrt, smrt, svinjarija za svinjarijom... Pravi recept za jedno prosveeno, humanistiko i

iznad svega miroljubivo drutvo. Setimo se da su ova pravila zapravo dugo primenjivana i da

nije re o bezopasnim hiperbolama ili propisima koji ostaju u domenu fantazije, bar po primeni,

ve o zakonskim normama... Silovanje ponienje i nasilno unitavanje duha ene, otimanje

njene slobode i neizbrisiv oiljak na njenom ivotu. Ili ba i ne? Peta knjiga Mojsijeva jasno kae

da ako je silovatelj uhvaen u silovanju devojke koju nije zaprosio za njega sledi... Ne, promaili

ste, nije smrt, ve novana kompozicija i svadba. Sve to treba da uradi je da ocu nesrenice plati

pedeset srebrnjaka i onda e moi, pardon, bie primoran da oeni devojku koju je silovao i nee

im nikada biti dozvoljeno da se razvedu, to znai da e moi po volji da je nanovo napastvuje

(22:28-29). Dakle, prodaja erke za pedeset srebrnjaka je fini posao, ali prodaja uitelja za

trideset nije Moda je Juda trebalo da se dalje cenjka Kakav kiseo boanski smisao za

pravdu! Pa, makar sada usamljenici znaju ta je potrebno da urade ne bi li najzad nali svoju

buduu partnerku... Oh, da, postoji jo jedna sjajna i pravina odredba odmah pre toga: ukoliko

je udata ena silovana u gradu, a niko je nije uo, onda e i ona biti kamenovana do smrti jer se

nije vatrenije opirala i vritala dovoljno glasno (22:23-24). ena je, kao to vidimo, tretirana kao

imovina svoga mua, to nije iznenaujue, ukoliko ovo uporedimo sa nekim preanjim

zakonicima gde se prevara tretira kao povreda ,,svojinskog prava mua, ali je prilino

neuverljivo za ,,premudrost sveznajueg i pravinog Boga. Mizoginija je uklesana u zakon, to

41

Vrlo je zanimljivo da mnogi prevodi koriste re sluga, ne bi li se ublaila odvratnost izazvana ispravnim terminom. Oni su stoga odlino sredstvo za manipulaciju koja izmie panji, jer je za njeno uoavanje potrebno bogato znanje: tako su neki prevodioci smatrali da je apsurdno i vrlo neuverljivo da se jednorog pojavljuje u Bibliji, pa su umesto njega ubacili mladog bivola Daniid-Karadid ostaje dosledan jednorozima u Isajiji 34:7, dok engleski The New King James Version usvaja young bulls. Ipak, Daniid-Karadid prevod u Psalmu 29:6 radije bira mlad bivo, dok u Knjizi o Jovu 39:13 ispravno navodi jednoroga, kao i u Brojevima 23:22 i Zakonima ponovljenim 33:17. The New King James Version oito ne voli jednoroge jer ih svuda zamenuje mladim bivolima. Izvesno je da postoji neka razlika izmeu bivola i jednoroga, sem ako nisam u grdnoj zabludi. Nema govora o jezikoj zabuni u pitanju je nameran in prekrajanja. to se tie uverljivosti, mislim da su najbolji sudija bile Defersonove makaze Sada, oprostidete mi, ali ne smatram da knjiga koja uporno pominje jednoroge zasluuje pravo da u svemu odreuje bilo iji ivot, tim pre to su verzije koje danas preovlauju bazirane na kopijama kopija iz 1516., 1611. ili pak 1881. godine (toliko o autentinosti ove izvrsne zbirke svih niskosti ovekovog uma) .

24

uprkos duhu vremena nije bio sluaj sa susednim Egiptom, daleko ujednaenijim i naprednijim u

oblasti pravne regulacije poloaja ene. U ovom spisu koji deluje kao da je nastao u nekoj slabije

uvanoj ludnici moemo pronai i vrsne psihopatske karakteristike knjievnih aktera: crta

sadizma kod Boga najizraenija je kada prisiljava roditelje na rtvovanje sopstvene dece u slavu

svoje sujete ili se sam prihvata tog posla u udnovatom zanosu. Filicid je omiljeni desert

Jeftaja prisiljava da rtvuje erku (Knjiga o sudijama, 11)42, Avrama tera da odvede voljenog

sina Isaka na goru (Knjiga postanja), poloi ga na oltar kao rtvu i pripremi se da ga zakolje pre

nego to se ,,Milost umea43, ubija prvoroenu decu Egipana, bebe u potopu, decu listom svih

neprijatelja agresivnog izraelskog plemena, decu koja su zavitlavala Jeliseja, pa na kraju, u

zavrnom stupnju ludila, ak svog Sina kao Sebe Samog...44 Mazohizam se moe razumeti, ali

ostaje pitanje krivice tek roenih. Za Boga, deca nisu nevina, to jasno Knjiga izlaska 20:5-6.

Psalm 137 takoe opisuje sreu onoga ko ubija bebe neprijatelja... Bebe su dvostruko krive:

optereene su prvobitnim grehom, kao i gresima svojih predaka.45 Zaista gnusno Jedino po

emu je ova knjiga stvarno posebna je neverovatna koliina zla i gadosti koju je uspela da

uokviri, a da pritom zadri epitet sveta. Prie Solomunove preporuuju nasilje koje proiava

(20:30, mora da je ovo bila uputnica u sluaju Branislava Peranovia!), dok 13:24 zahteva

preventivno premlaivanje od strane roditelja... Prva poslanica Timoteju zabranuje eni da

poduava i da vlada muem, nego treba da bude mirna i ovako je neto bolja od stoke koja

raa... Mora biti da su ovaj deo nae gorde i krute bogomoljke-propovednice ispustile pri

itanju Da, sve ovo vai i nakon Nazareanina, koji je, sudei po 5:17 Jevanelja po Mateju,

doao da ispuni stare zakone i proroanstva. Nazareanin nije moralno savreni dobroudni

asketa-reformator, to je od njega nainila obmana stara petnaest vekova i sveteniko natezanje

i prekrajanje njegove linosti do granice pucanja, ve figura koja takoe nudi ne preterano

pametne ili opratajue izjave: u Jevanelju po Mateju, 10:14-15, on izriito veli kako e

gradovima koji odbiju njegove uenike biti tee nego Sodomi i Gomori. Za nekog ko na drugim

mestima propoveda oprotaj, ovo zvui nedosledno i licemerno (uzgred, nema veeg tiranina i

niskog licemera od Starozavetnog Boga, koji ne potuje ni sopstvene zakone samo se

zapitajmo kakva bi naa predstava o njemu bila da je u pitanju ovek). Tanije, u 10:28 on

poruuje da se iznad svega treba plaiti Boga, dok u 18:8 preporuuje telesno samosakaenje kao

zatitu od paklene vatre, koja e prema 25:46 trajati veno ovde vidimo kako poruka ljubavi,

koja mu se svakodnevno stavlja u usta, nema dodirnih taaka sa njegovim prikazom u Bibliji.

42

Ljudska rtva u najotvorenijem obliku... rtva deteta za naklonost boanstva u boju. rtva deteta za dobre vetrove koji nose ahajsku flotu 43

Paralela sa spasom Ifigenije od noa oca je vidljiva zaplet je identian... 44

rtva je besmislena: filozofi su je nazivali varvarskom, ,,ostatkom paganizma i ,,smrdu nevinog za grehe krivih, ali i vidno neloginim dogaajem. Ako je Bog eleo da oprosti ljudima, mogao je to da uini i bez nje. Postavlja se pitanje i kakva je to rtva, ako je Nazaredanin, kao to spisi govore, bio svestan svoje prirode kao Sina Bojeg i a