Vujaklija 20 r

R, r dvadeseta slovo nae irilice, dvadeset tree nae latinice (E, t); kao skraenica: .r.=recipe (na receptima); ges. = receazent; tei.referant; mat. g = radi-jus; fiz. V=oznaka za stepen Reomirovog termometru; hen. Ka=radijum; Kp=radon; Pe=renijum; 10\=rodijum; L>=rubidi-jum; Ki=rutenijum.

Rlmitod. bog Sunca u starih Egipana; praotac ljudi i bogova, predstavljan sa ptii-jom glavom.

raba (tur. araba) teretna zaprena kola. rabab (arap.) arabljanska violina sa dve do tri

ice najvie. rabarbara (gr. ga, nlat. rha barbarum) bog.

ravel, poznata biljka Srednje Azije, iji se uti koren upotrebljava u medicini, naroito kao sredstvo za osveavanje i ienje; inae ukrasna biljka.

rabarbarin (nlat. rha barbarum)xer. kiselina koja se nalazi u rabarbari.

rabat (ital. rabattere oboriti, fr. rabais)ip/-. odbitak, poggust u utvreno] ceni robe, snienje cene, smanjena cena.

rabatan (tur. harab, harap od. arap. harab ruenje; ruevine) koji je bez reda, nepo-vezan; troan, polovan, star.

rabat-konto trg. raun o uinjenom popustu u ceni neke robe.

rabadija (tur. arabaci) koija. ragl (arap.) izraz kojim beduini nazivaju

fatamorganu. rabadija (tur. arabaci) najamni voza robe i

drugog tereta, kirija, kiridija. rabdologija (gr. rhabdos prut, logia) vetina

raunanja na tapie. rabdomavt (gr. rhabdos prut, mantis pred-

skaziva, prorok) onaj koji prorie pomou tapia, naroito koji pomou arobnog tapia nasluuje rude, izvore i sl.

rabdomavtija (gr. rhabdos prut, mantefa predskazivanje, proricanje) proricanje po tapiima, otkrivanje pomou tapia pod zemljom skrivenih stvari, naroito ruda i izvora. .

rabdomahija (gr. rhabdomachia) borba pali-cama ili rapirima u borakim kolama.

rabi (hebr. rab, rabbi) uitelj; u vreme Hristovo poasna titula palestinskog knji-

evnika, koju su esto i Isusu pridavali uenici i potovaoni (u Bukovom prevodu Novog zaveta: ravi).

rabijatan (ital. arrabbiato, lat. rabies bes) grub, surov, svirep, besan, pomaman.

rabijes kanina (lat. rabies sapta)dged. psee besnilo.

rabin (hebr. rabbi) jevrejski svetenik, jevrejski verouitelj.

rabivat (hebr. rabbi) zvanje i nadlelost rabina.

rabiner (hebr. rabbi) -v. rabin. rabinizam (hebr. rabbi) nauka o jevrejskom

jeziku, jevrejskoj religiji. rabiniti (hebr. rabbi) pl. v. talmudisti. rabinski jezik novohebrejski jezik koji su

stvorili rabini, naroito nauni jezik jevrejskih pisaca od H veka.

rabulist (nlat. rabulista) rav pravnik koji naopako tumai zakone, brbljivac.

rabulistika (lat. rabula) izopaavanje zakona, mlaenje gloginja.

rabulistiki dokaz log. tobonji dokaz, dokaz koji je osnovan na lanim zakljucima.

rabuni (hebr. rabbuni) na gospodar i uitelj (titula kojom su uenici oslovljavali Isusa).

ravi (hebr. rab) -v. rabi. ravlen (fr. ravelin) voj. spoljanji deo utvrenja,

u obliku polumeseca, koji se obino nalazi ispred sredinjeg bedema i izmeu dva grudobrana.

ragades (gr. rhagas napuklina, pukotina)ll. med. pukotine na koi, naroito venerine na spolnim udovima i u blizini stranjice.

ragadijum (gr. rhagas napuklina, pukotina, nlat. rhagadium) med. mala pukotina na koi.

ragastov (ma. ragaszto) okvir vrata ili prozora.

ragbi (eng. rugby) sp. igra izmeu dva tima loptom jajastog oblika, koja se baca rukom (13 odn. 15 igraa u timu).

raglan (eng. raglan) dug, sportski ili kini, muki gornji kaput (mantil), kod koga rukavi nisu uiveni u ramenima, nego idu od same jake (nazvan po komandantu engle-

49*

R

ragu 772 radine

ske vojske u krimskom ratu, lordu Rag-lanu).

ragu (fr. ragout) jelo od iseckanog mesa ili ribe sa finim zainima, sosovima; fig. meavina, smeta.

raguzino (ital. ragusino) srebrni novac u vrednosti 1V2 dukata, kovan u Dubrovniku do 1800. god.; violina, talaro.

ragutantan (fr. ragoutant) koji izaziva volju za jelom, ukusan; fig. prijatan, umiljat, draestan.

Radamant (gr. Rhadamanthys) u grkoj mito-logiji sudija u podzemnom svetu.

radar (eng. skraeno: radio cfetection and ranging radio koji otkriva i odreuje u prostoru) naprava koja emituje i u iu sjedinjuje jak snop talasa nadvisoke frek-vencije i ustanovljava, pomou prijema i merenja vremena odbijenih talasa, odstojanje, visinu i pravac kretanja nekog predmeta na putu snopa, a da pri tom pomrina, oluja, oblaci ili magla nita ne smetaju.

raderford jedinica za merenje radioaktiv-nosti, nazvana po Ernest-y Rutherford-y, a odgovara koliini ma kojeg radioaktivnog izotopa u kojem se u 1 sekundi odigra 10v raspada.

radesiga (dan. radesyge) med. veoma teka bolest, slina gubavosti, u Norvekoj, vedskoj, Islandu i dr.

radiestezija (nlat. radium, gr. aisthanomai oseam) noviji naziv za tobonju sposobnost da se, pomou ravaste leskove grane i drugih arobnih prutia", otkrivaju podzemne vode i druga pod zemljom skrivena tela.

radiestezist onaj koji se bavi radieStezi-jom. radij (lat. radius) v. radijus. radijalan (nlat. radialis) zrani, zrakast; koji

se odnosi na radijus, koji ide u pravcu poluprenika, bini, koji se tie bice ili joj pripada, npr. radijal-ne arterije, radijalni ivci, radijalni miii itd.

radijan (lat. radius poluprenik) kat. luk kruga ija je duina jednaka s polupre-nikom; sredini ugao kruga koji lei pod takvim lukom.

radijant (lat. radiare zraiti, radians koji zrai) ishodite, mesto isijavanja; astr. taka na nebeskom svodu iz koje prividno izviru meteori i meteorski rojevi.

radijaran (lat. radiare zraiti) koji zrai. radijarije (nlat. radiaria) okamenjene zraka-ste

ivotinje (zrakari). radijati (lat. radiati)mr. zool. zrakaste ivotinje,

zrakari. radijator (nlat. radiator) 1. zranik, telo kao

deo centralnog grejanja koje greje, zagreva: cevi od livenog gvoa ili elinog lima kroz koje prolazi vrela voda ili para u cilju zagrevanje; 2. pribor sastavljen od tankih cevica kroz koje

prolazi voda za rashlaivanje motora, hladnjak.

radijacija (lat. radiatio) fiz. zraenje; brisanje, precrtavanja stava u raunu.

radij(um) (nlat. ra"dium, lat. radius zrak, ga-diare zraiti) ha, element koji su otkrili Pjer i Marija Kiri, profesori u Parizu, u mineralu smoljinac" (pehblenda), atom-ska masa 226,05, redni broj 88, znak Ka, radioaktivan; javlja se kao raspadni proizvod urana u svim uranovim mineralima, pri emu je koliinski odnos urana prema radijumu gotovo stalan.

radijumemanacija (nlat. radium, lat. emana-tio isticanje) hen., fiz. radioaktivan gas koji se stalno razvija iz radijumovih preparata, i koji se sa svoje strane pretvara u kakav vrst radio-element.

radijumterapija (nlat. radium, gr. therapeia leenje) med. v. pod radioterapija.

radijus (lat. radius) zrak, zraka (Sunca ili svetlosti); adat. bica; mat. poluprenik.

radijus vektor (lat. radius ues!og)mat. poteg, du koja spaja iu sa ma kojom takom krive elipse, parabole, hiperbole.

radikal (nlat. radicalis od radix gen. radicis koren) 1. mat. znak koji oznaava vaenje korena iz broja ili algebarskog izraza; 2. kem. osnova baza i kiselina, jednostavna ili sloena materija koja sa drugom nekom materijom moe da obrazuje kiselinu ili bazu; 3. fig. ovek koji tei za kore-nitim menjanjem ili unitavanjem nekog stanja, napredak ovek, naroito u politici i sl. (up. radikali).

radikalan (nlat. radicalis od radixre. radicis koren) korenit, ukorenjen, potpun, te-meljit, osnovan, iz osnova, prvobitan, uro-en, koji je od prirode, prirodan; mat. korenski; radikalno leenje leenje iz samog osnova bolesti, tj. leenje u potpunosti (za razliku od palijativnog leenja); radikalna propast potpuna propast; radikalno sire potpuno isto, zgusnuto, kon-centrisano sire.

radikali (nlat. radicalis korenit, korenski) pl. oni koji tee za korenitim menjanjem ili ukidanjem nekog stanja, napredni ljudi; u Srbiji lanovi radikalne stranke koja se zalagala za ogranienje vlasti davaoca i za ujedinjenje austrougarskih Srba sa Srbijom.

radikalizam (nlat. radicalis) 1. korenitost, temeljitost, potpuna doslednost u zastu-panju nekog shvatanja ili sprovoenju nekog programa; 2. naela i ciljevi kojima tee radikali.

radikalno (nlat. radicale) korenito, potpuno, iz osnova, iz korena, temeljno.

radikand (lat. radicandus) mat. potkorenik, potkorena veliina, broj ili izraz iz koga treba da se izvadi koren.

radine (lat. radix) koren; poreklo, stablo, osnova; mat. koren (up. potencija); gram. koren, osnova, korenski slog, onaj koji

radikula 773 radio-pelengator

slui kao praosnova cele jedne porodice rei. radikula (lat. radicula) bog. korenak. radio (nlat. radium) 1. ureaj za odailjanje

beinim putem na veliku udaljenost elektromagnetskih talasa, pretvarajui ih u zvuke (slike, znake); aparat za primanje tih zvukova; 2. ustanova za organizaciju radio-emisija; 3. skraenica za radio-telefon, radio-telegraf, radir-te-legram, radio-aparat.

radioaktivan (nlat. radium, activus delatan) koji ima svojstva radijumovih zrakova, koji zrai; radioaktivne pojave svojstvo nekih tela da stalno zrae nevidljivim zracima, koji se ponaaju kao katodni, kanalski i Rendgenovi zraci; sve tvari, supstancije koje zrae slino kao uran i radijum, zovu se radioaktivnim, tj. koje prodiru kroz tvari svake vrste.

radioaktivitet (nlat. radium activitas delatnost, dejstvenost) v. radioaktivnost.

radioaktivnn elementi elementi koji su sposobni da emituju (isputaju) nevidljive estice i zrake velike energije (radioaktivne zrake kao to su alfa-, beta- i gama-zraci); takvi su: uran, radijum, polonijum i dr. elementi; ivi orga-nizmi, elije i tkiva izloeni radioak-tivnom zraenju trpe velike promene.

radioaktivnost (nlat. radium, activitas delatnost, dejstvenost) hen. svojstvo elemenata da svojim zracima pocrne fotografsku plou, da jonizuju vazduh, da prodiru kroz tvari svake vrste; sem urana i radijuma to svojstvo imaju torijum, aktinijum, polonijum ("prirodna radioaktivnost); vetaka radioaktivnost radioaktivnost koja je izazvana najpre kod aluminijuma.

radio-amater (nlat. radium, fr. amateur) onaj koji se radio-tehnikom i radiofoni-jom bavi iz ljubavi (a ne profesionalno, po pozivu, po zanatu).

radio-aparat (nlat. radium, lat. apparatus) sprava za primanje talasa emisionih radio-stanica, radio-prijemnik.

radio-astronomija (lat. radium, astronomi-ja, v.) grana savremene astrofizike koja se u ispitivanju slui radarskim ureajima i metodama radio-tehnike.

radioautogram (lat. radium, autos, sam, gramma slika) slika koja se dobija na osetljivoj povrini fotografske emul-zije delovanjem zrakova radioaktivne sup-stance.

radioautografija (nlat. radium, gr. autos sam, grapho piem) ispitivanje nagomila-vanja radioaktivnih materija i njihove razdeobe u biljnom i ivotinjskom tkivu pomou fotografskih ploa i filmova (mnogo se primenjuje u medicini, mirko-biologiji i dr.).

radiobiologija (nlat. radium, biologija, v.) grana biologije koja prouava delovanje zraenja na ivu materiju.

radio-boje kisele bojene materije za bojadi-sanje vune, odlikuju se jednostavnou i postojanou; upotrebljavaju se za bojenje raznih pletiva.

radiogen (nlat. radium, gr. gennao raam, proizvodim) med. radijumov preparat sa ravnomernim i merljivim zraenjem, uzima se kao lek u raznim oblicima: u kupatilu, ubrizgavanjem, u kompresima i DR-

radiogram (nlat. radium, gr. gramma pismo, pisano) brzojav koji se alje beinom telegrafijom; med. slika stvorena naroitim zracima, obino slika rendgenovim zracima (rendgenogram).

radiografija (nlat. radium, gr. graphla pisanje) ispitivanje pomou rendgenovih zrakova; naroito: izraivanje fotografskih slika (radiograma) pomou rend-gen-aparata.

radio-difuzija (nlat. radium, difuzija, v.) planska raspodela mree radio-stanica na nekom podruju.

radioestezija (nlat. radium, gr. aisthano-mai oseam, opaam) fizioloka osetljivost nekih ljudi prema zraenjima koja potiu od raznih materija i predmeta.

radioizotope (nlat. radium, gr. isos isti, topos mesto) radioaktivne izotope veinom dobijene vetakim putem; pri ra-dioaktivnom raspadanju emituju alfa-, beta- ili gama-zrake ili pozitrone; imaju veliku primenu u biohemiji, medicini, hemiji i dr.

radio-kompas (nlat. radium, kompas, v.) elektronski instrument za navigaciju letelica.

radiolog (nlat. radium, gr. logos) onaj koji se bavi radijumovim i rendgenovim zracima i njihovom primenom.

radiologija (nlat. radium, gr. logia) nauka o zracima, naroito radijumovim i rendgenovim, i njihovoj praktino] primeni, poglavito u medicini.

radio-lokator (lat. locare postaviti, metnu-ti, locus mesto, radius zrak)fiz. u Britaniji naziv zaradar.

radio-lokacija (lat. locatio postavljanje, nlat. radium) nain otkrivanja poloaja i puta udaljenih predmeta, naroito neprijateljskih vazduhoplovnih i pomorskih snaga, pomou radioloka tora oke., radara.

radio-metar (nlat. radium, gr. metron meri-lo, mera) fiz. svetlosni mlin", aparat kojim se energija toplotnih zrakova preobraa u mehaniku energiju kretanja.

radio-nuklidi (nlat. radium, nucleus) pa-dioaktivni elementi.

radio-peleng (nlat. radium, hol. peiling) odreivanje mesta radio-stanice pomou radiopelenga tora.

radio-pelengator (nlat. radium, hol. peiling) aparat za pelengiranje pomou elektro-magnetnih talasa.

radioskopiJa 774 rajsferlus

radioskopija (nlat. radium, gr. skopeo posmatram) med ispitivanje rendgenovim zracima.

radio-sonda (nlat. radium, sonda, v.) ureaj za ispitivanje viih slojeva atmosfere.

radio-televizija (nlat. radium, tele na daljinu, lat. visio vienje, gledanje) 1. ustanova koja stvara i emituje informativne, obrazovne, zabavne i umetnike televizijske i radio-programe; 2. prenos audio-vizuelnih programa sredstvima radio--tehnike.

radio-telegrafija (nlat. radium, gr. tele na daljinu, graphfa pisanje, beleenje) tele-trafija bez ica, beina telegrafija.

radio-teleskop ureaj za prouavanje kosmikih radio-talasa u radio-astrono-miji.

radio-telefonija (nlat. radium, gr. tele, phone zvuk, glas) opti naziv za sve ono to obuhvata prenoenje na daljinu govora putem elektromagnetnih talasa, tele-foniranje bez ica.

radio-terapija (nlat. radium, gr. therapefa leenje) nauka o lekovitom dejstvu zraka, i to: leenje svetlosnim zracima = foto-terapija, leenje rendgenovim zracima = rendgenoterapija, leenje radijumovim zracima =radijumterapija.

radio-tehnika (nlat. radium, gr. technike) tehnika koja slui dejstvom elektromagnetnih talasa, tj. tehnika prenoenja na daljinu znakova, govora, muzike ili slika elektromagnetnim talasima.

radiotorij hen. radioaktivni izotop toriju-ma, atomska masa 228, poluvreme raspadanja 2,02 godine; nastaje radioaktivnim raspadanjem mezotorijuma.

radioficirati (nlat. radium, lat. facere) raditi) podizanje, uvoenje radio-instala-cija, radio-stanica i sl.

radioficirati (nlat radium, lat. facere) sprovesti, sprovodili radiofikaciju.

radiofonija (nlat. radium, gr. rbpe zvuk, glas) izazivanje (ili: proizvoenje) zvuka putem svetlosnih ili toplotnih zrakova, koji se, u pravilnim prekidima, putaju na osetljivu plou.

radiofor (nlat. radium, gr. phero donosim, nosim) med. aparat sa strujom visokog napona, slui za leenje bolesti ivaca, reumatizma i sl.

radio-hemija (nlat. radium, hemija, v.) moderna grana hemije koja prouava delovanje radioaktivnih zraenja na materiju.

radirati (lat. radere) 1. strugati, ostrugati; izbrisati, brisati struganjem ili gumom; 2. raditi crte elinom iglom na bakarno j, cinkanoj ili eline j ploi premazanoj voskom ili lakom.

radirung (nem. Radierung) crte izraen radiranjem, bakropis.

radicirati (lat. radicari) ukoreniti, uhvatiti koren; svesti, vratiti na osnovu, poetak ili poreklo; osnovati, zasnovati,

postaviti na vrste i sigurne osnove; mat. izvaditi koren nekog broja, korenovati.

radolendo (ital. raddolcendo) muz, blago, ljupko, umiljato.

radon hen. radioaktivni element, inertni, plemeniti gas, atomska masa 222, red. broj 86, znak Rn; nastaje iz radijuma njegovim radioaktivnim raspadanjem; upotrebljava se u medicini i za nauna ispitivanja.

radopijamento (ital. raddoppiamento) muz. udvajanje, udvostruavanje.

radopijato (ital. raddoppiato)jMj^. izraz koji znai da neto treba dvaput svirati ili pevati.

raene (ital. ragione) trgovake drutvo, trgovake firma; raonska knjiga knjiga koja stoji otvorena na berzi ili u optini, po veim trgovakim mestima Italije, u koju svaka trgovake kua upisuje svoju firmu.

raalovati (rus. razalovatv liiti ina, rainiti) naroito oficira i podoficira).

razantav (fr- raser, rasant) voj. koji nisko kosi, koji brie, npr. razantna vatra, razantna paljba.

razirati (fr. raser, ital. rasare, lat. radere) iati, oiati, ostrii (bradu, kosu); brijati, obrijati; sravniti sa zemljom, razoriti, unititi (utvrenje).

razura (lat. radere grepsti, strugati, rasura struganje; ostruina) izbrisano, precrtano mesto (u spisu): upljina, praznina napravljena brisanjem; kod katolikog svetenstva: sveano postrinsenje, odse-canje kose; farm. istrugana apotekarska roba.

RAI skr. od Radiotelevisione Italiana Italijanska radio-televizija.

raja (arap. gaa'ua stado tur. gaua), nemusli-manski podanici u nekadanjoj Turskoj, uglavnom hriani, koji su bili podlo-ni plaanju haraa;fig. sirotinja, prezreni stale.

rajber (nem. Reiber) obrtna kuka za zatvaranje vrata, prozora i sl.

rajetin (arap. gaa'ua stado, tur. gaua) hrianin u bivoj Turskoj, koji je morao da plaa hara; fig. siromaan, prezren ovek; up. raja.

rajsbret (nem. ReiBbrett) etvrtasta daska od mekanog, obino amovog drveta (kao podloga za crtanje).

rajsnegl (nem. ReiBnagel) ekseri sa irokom glavom za privrivanje na tablu hartije za crtanje.

rajspapir (nem. Reispapier) hartiji slina materija za slikanje akvarela i fabri-kaciju cvea.

rajsfeder (nem. ReiJJfeder) pero za crtanje tuem.

rajsferlus (nem. ReiBverschluB) zip, na-prava za brzo spajanje (zatvaranje) i razdvajanje (otvaranje) ivica tkanine povlaenjem jednog zatvaraa: dva istovrsna i

rajthozne 775 rampa

isprepletena metalna lanca (tzv. lasti-na repa") zatvaraju se ili otvaraju pomou srastog guraa (ibera).

rajthozne (nem. Reithosen) pl. akire za jahanje.

rajh (nem. Reich) drava; carevina. rajhsbanka (nem. Reichsbank) nemaka

dravna (narodna) banka. rajhsver (nem. Reichswehr) oruane snage

Nemake od 1919. do 1935. god. rajhsmarka (nem. Reichsmark) novana

jedinica u Nemakoj. rajhstag (nem. Reichstag) narodna skuptina u

Nemakoj, nemaki parlament. raket (nem. Racket) iuz. stari duvaki in-

strument, nalik na obou, u vidu cilin-drine kutije; registar na staroj orgulji koji podraava ton raketa.

raketa (eng. racket, fr. raquette, od arap. rahat dlan) 1. sp. mrena maka, pala na kojoj je razapeta mrea (naroito u teni-su, za keenje, udaranje lopte).

raketa (nem. Rakete, ital. rocchetto, eng. rocket) 2. cev od tvrde hartije napunjena barutom i dr. zapaljivim raznobojnim ma-terijama koja, kad se potpali, ikne u visinu i rasprsne se pravei pri tom razne figure u razliitim bojama, upotrebljava se u vatrometima i, naroito, u ratu za davanje uputstava i signala ar-tiljeriji, kao i za osvetljivanje neprijateljskih poloaja (sialna raketa); voj. granata izraena po principu rakete koja se kree po zakonu reakcije.

raketar (nem. Raketierer) izraiva i bacam raketa; v. raketa 2.

raketli avion avion koji se kree pomou raketnog motora, avion na mlaz(ni pogon), mlanjak.

raketli aparat sprava kojom se, pomou naroite rakete, sa morske obale ili ostrva dobacuje brodolomcima konopac za spasavanje.

raketni motor motor kod koga se gasovi nastali sagorevanjem neke eksplozivne smee izbacuju velikom brzinom unazad i time odbacuju motor i spravu na kojoj se on nalazi (npr. avion i dr.) u suprotnom pravcu u kome struje gasovi; reaktivni motor.

raketodrom mesto za postavljanje, pripremu i lansiranje raketa; up. raketa 2, aerodrom.

rakun (eng. gassoop) zool. vrsta malih medveda iz Sev. Amerike, ukastosive boje, mogu se lako pripitomiti.

ralentando (ital. rallentando) kuz. usporava-jui, sve lake i lake.

ram (nem. Rahm) 1. skorup, kajmak. ram (nem. Rahmen) 2. okvir (na slici,

ogledalu); eref. ram (sskr. rama) 3. v. noc Rama. Rama (sskr. Kata) mit. glavni junak ind. eposa

Ramajana, koga ramajiti, glavna grupa vinuita, potuju kao najvie bie; i

u dananjem narodnom govoru Indije skraeni oblik ram upotrebljava se esto mesto bog".

ramadan (arap. ramadan) v. ramazan. ramazan (arap. rama4an, tur. ramazan) deveti mesec muhamedanske meseeve godine, u koji muhamedanski zakon prepisuje verni-ma strog post, uzdravanje od svih telesnih uivanja prekodan, a noi se provode u molitvi i veselju; posle ramazana dolazi praznik Bajram. Ramajana (sskr. Ramayana) ime velikog indijskog umetnikog epa, iz ili IV veka pre n. e., u 7 knjiga i sa 24 hiljade stihova; opisuje doivljaje Rame, sina kralja Da-arte, u kome se otelovio bog Vinu; otmicu njegove ene Site i borbu dok je nije ponovo zadobio. ramajiti (sskr. Nata) pl. v. pod Rama. ramapigek (Ramapithecus) fosil otkriven 1934. u Indiji; otkrivena eljust i zubi primata slini zubima i vilici oveka, po emu se ubraja u ranog ovekovog pretka; slini fosilni ostaci otkriveni su i u severoistonoj Africi. rambada (fr. rambade) mor. ograda na brodovima. rambura (fr. rambourrage) prireivane bojene vune (za arene tkanine). rambursirati (fr. rembourser) trg. vratiti, naknaditi, platiti kome trokove; pokriti, dati pokrie; rambursirati se na-platiti se, naplati potraivanja, primiti predujam. rambursman (fr. remboursement) trg. naknad-na

naplata; povuka, pouzee; naknada trokova; pokrie (za vuevu menicu); rim-borzo.

ramisti fil. pristalice francuskog huma-nistikog filozofa i filologa Petrusa Ramusa (15151572), koji je, kao izrazit protivnik Aristotelov osnovao novu logiku koja se oslanjala na gramatiku i retoriku.

ramifikacija (lat. ramus grana, nlat. ramificatio) grananje, ravanje; fig. razgra-natost. ramiforman (nlat ramiformis) bog. koji ima

oblik grane, granast. ramozan (lat. ramosus) granat; razgranat. ramolitiv (nlat. gato11\aip)med. umekav-no sredstvo, sredstvo (ili: lek) za umek-avanje. rampa (fr. rampe) gra. nagib krovnih direka;

blago nagnut prilaz, pristup (nasipu, bedemu), pristupnica; naslon, ograda; deo stepenica koji sainjava krivinu, odmorite; red svetiljki (sijalica) ispred pozornice koji osvetljava pozornicu; pregrada koja te sijalice zaklanja od gleda-lita; gvozdena, betonska ili drvena pre-prenica kod troarinskih stanica ili prelaza preko eleznike pruge, koja se die ili sputa radi otvaranja ili zatvaranja prelaza.

ramparirati 776 rapsodija

ramparirati (fr. remparer, nlat. ataragage) voj. opkopati, zatititi bedemom ili op-kopom, uaniti.

ramplaa (fr. ramplage) gra. ispunjavanje, ispunjavanje; sitan kamen za ispunjavanje zidova.

rampstek (eng. rumpsteak) kuv. peeno ili preno pare govee podleine.

ramstek (eng. rumpsteak) kuv. v. rampstek. rana (lat. tapa) zool. aba; med. prit, mali otok

ispod jezika. ranac (nem. Ranzen) vojnika torba koja se

nosi na leima, teleak. rand (rand) novana jedinica Junoafrike

Republike, deli se na 100 centa. rang (fr. rang) stepen u nekom drutvenom ili

duhovnom redu, red, vrsta, poloaj; prvi u rangu prvi po redu (s obzirom na vrednost ili poloaj).

rang-lista (fr. rang liste) spisak po redu stareinstva, redni spisak (naroito u vojsci).

rang-glosa (nem. Rand ivica, gr. glossa jezik) primedba napisana sa strane, pored samog teksta na koji se odnosi, na listu knjige ili rukopisa \up. marginalije.

randevu (fr. rendez-vous) zakazali sastanak (naroito ljubavni); mesto sastanka; zborio mesto, zborite.

randem kabriolet ili laka kola sa dva toka, u koja su upregnute, jedan ispred drugog, tri konja;_up. tandem.

randman (fr. rendement) prinos; dohodak, naroito: srazmer prinose u fabrikati-ma koji se dobije od sirovina, npr. koliko se sirovog i rafiniranog eera dobija od 100 kg eerne repe, ili npr. kad se kae da je randman dobivanja masti" 30%, to znai da se od svinje teke 150 kg ive mere dobiva 45 kg masti; dinamiki randman koristan rad (maine).

ranirati (fr. ranger) urediti, ureivati. povrstati, postrojiti, postrojavati; mane-vrisati vagone; ranirati se dovesti u red, srediti prilike; ranirna stanica manevarska stanica.

ranimirati (fr. ranimer) ponovo oiveti, povratiti u ivot; ohrabriti; pojaati boju, osveiti boju.

rankontr (fr. rencontre) sluajni sastanak, neoekivan susret; iznenadna svaa, neoekivana svaa, neprijateljski susret, sukob, dvoboj, megdan; prilika, povoljan stapa j prilika, povoljan sluaj; trg. nazna-enje, broj strane glavne trgovake knjige u drugim knjigama.

rantran (fr. rentrant) voj. upadni ugao u osnovi jednog utvrenja, udubljenje; igra koji zauzima mesto onoga to je izgubio pa se povlai iz igre.

ranula (lat.) ned. otok na donjoj strani jezika usled zatvorenog kanala podviline lezde.

ranflman (fr. renflement) apx. izboenost, ispupenost jednog stuba.

ran (p. rancho) u Junoj Americi: majur, sala sa naroito razvijenim stoar-stvom.

raneri (p. rancheros) pl. meksikanski seljaci pansko-indijanskog porekla, odlini radnici, jahai, lovci i glavni deo meksikanskih konjikih trupa.

rapakivi iii. vrsta granita, crvene boje; upotrebljava se u graevinarstvu; nalazi-ta u Finskoj.

rapatrirati (fr. rapatrier) vratiti u otadbinu, vraati u otadbinu.

rapel (fr. rappel) opozivanje, pozivanje natrag; akt o opozivanju, naroito poslanika na strani; voj. znak trubom za skupljanje, sviranje na zbor": trg. doplata; poz. izazivanje glumaca da se ponovo pojave; slik. zgodna razdeoba svetlosti na slikama; dobiti rapel biti opozvan, dobiti opozivno pismo.

rapelirati (fr. rappeler) opozvati, opoziva-ti; nanovo pozvati; izazivati glumce da se pojave ponovo; voj. svirati zbor"; slik. ravnomerno razdeliti svetlost na slici.

rapert (nem. Rapert) voj. postolje sa tokovima na kome stoje brodski topovi.

rapidamente (ital. rapidamente) muz. brzo, ivo; rapido.

rapidan (lat. rapidus) brz, hitar; ustar, nagao, estok, prek (smrt); ivahan (nain izraavanja, stil); letimian (itanje); strm, strmenit.

rapidi (lat. rapidus brz, eng. rapids) pl. brzaci, vrtlozi, virovi (u severnoameri-kim rekama).

rapido (ital. rapido) muz. v. rapidamente. rapir (fr. rapiere) dug i iljat ma za

udaranje bodimice (stariji naziv za flo-ret). raport (fr. rapport) izvep!taj, saoptenje,

dostava, izjava (usmena ili pismena); voj. slubeni izvetaj, iskaz po zvaninoj dunosti; slubeni razgovor pretpostavljenog i potinjenog.

raporter (fr. rapporteur) izvestilac, izve-ta, prikuplja i donosilac vesti za novine, reporter; fig. dostavlja; mat. uglo-mer (transporter).

raportira (fr. rapporter) izvestiti, izvetavati, podneti izvetaj po slubenoj dunosti, saoptiti, dostaviti; trg. prenositi stavove iz jedne knjige u drugu.

rapsod (gr. rapsodos) onaj koji pojedine pesme ili odeljke pesama sastavlja u celinu; putujui narodni peva kod starih Grka koji je stare junake pesme, naroito Homerove, spajao u vee celine i javno pevao ili kazivao narodu, slino naim guslarima.

rapsodija (gr. rapsodfa) pesma koju ]erapsod pevao ili kazivao; naroito: pojedini odeljci Homerovih pesama; otuda: odlomak iz neke vee pesme; pesma potpuno slobodnog oblika ;muz, fantazija slobodnog oblika koja se naslanja na narodnu melodiju.

rapsodist 777 raudiJIzam

rapsodist (gr. rapsodla) pisac pesama ili muzikih komada potpuno slobodnog oblika i bez meusobne veze.

rapsodomantija (gr. rapsodfa rapsodska pesma, manteia predskazivanje, proricanje) proricanje iz stiha koji prvi padne u oi kad se nasumce otvori knjiga pesama.

rapsodski (gr. rapsod6s) istrgnut iz celine, koji je u odlomcima; potpuno slobodan po obliku, bez meusobne veze.

raptus (lat. raptus) otmica, odvoenje silom; oduevljenje, zanos; izliv gneva.

rara avis (lat. gaga avis) retka ptica", tj. neto retko, velika retkost, bela vrana".

rarefakcija (nlat. rarefactio) med. proirenje, irenje znojnih otvora; fiz. razre-ivanje vazduha toplotom.

rarefaciencia (lat. rarefacientia) pl. med. lekovi za irenje znojnih otvora.

raritet (lat. raritas) retkost, skupocenom; retka stvar, neto to se retko via ili sreta.

ras (arap. ra's glava) u Etiopiji, do 1974. god., vojni ili civilni zapovednik pokrajine; vojvoda, knez.

rasa (fr. gase, p. gaga, ital. razza, nem. Rasse) vea grupa srodnih bia ivotinja ili ljudi sa istorodnim glavnim oznakama, podobnostima, tenjama, navikama, i sa istorodnim duevnim ustroj-stvom, pleme, loza, rod; poreklo, koleno, pasmine; biologija rasa nauka o sastavu i ustrojstvu, nainu ivota, postanku i razvitku rasa; rasna higijena v. eugenika.

rasada (fr. rassade) stakleni biser ili koral, inuva, inuvica.

rasizam (fr. gase, nem. Rasse) 1. uenje o nejednakosti ljudskih rasa; javlja se u politikom delanju kobnom po ljudski rod, da nie rase imaju da slue nekoj vioj rasi; svaka rasna teorija je nenau-na, jer su drutvene osobine ljudi odreene njihovim drutveno-istorijskim, a ne prirodno-istorijskim razvitkom; 2. pokret za odravanjem istote rase, naroito u nacistikoj Nemakoj, koji se, najveim delom, sastojao u borbi protiv se-mitizma, u spreavanju uticaja Jevreja na duhovni, ekonomski i politiki ivot naroda.

rasisti (fr. gase, nem. Rasse)mr. pristalice i pobornici rasizma; v. rasizam.

raskacija (nlat. gazsa1;)med. iskaljavanje, izbacivanje sluzi iz grla.

raskol (rus. raskol) cepanje pravoslavne crkve u Rusiji, sektatvo.

raskolnici (rus. raskolnik) jeretici, otpadnici od pravoslavne (dravne) vere u Rusiji, koji su se 1666. otcepili i osnovali bezbroj raznih sekta, sektai; izma-tici, staroverci, malokanci, moreljiki, stranjikk.

raspatorijum (nlat. raspatorium) hir. instrumenat za skidanje pokosnice, strugaljka, makljica; ratu la.

raspatura (nlat. raspatura) med. v. raspacija. raspacija (nlat. raspatio) med. struganje,

uklanjanje struganjem. raster (lat. rastrum grablje) tamp. fino sito u

cikkografiji koje slui za izradu tamparskih kliea.

rastral (lat. rastrum) kuz. sprava od mesinga-nog lima sa pet kukica, pomou koje se povlae ili izvlae notne linije.

rastrirati (lat. rastrum) povlai linije za note pomou rastrala.

rata (lat. rata sc. pars izraunati deo) obrok, srazmeran prinos ili udeo svakog pojedinca, deo plaanja, otplata;lrorata (lat. pro rata) srazmerno, u delovima, u obrocima, u ratama.

ratanija (p. ratania, nlat. radix rathaniae) farm. koren jedne peruanske biljke veoma opora ukusa, iji se sok, kao tinktura, upotrebljava kao sredstvo protiv povreda i za zaustavljanje krvi.

ratelje (fr. ratelier) soka u koju se ostavljaju puke; vetaka vilica, vetaki zubi, vetake zubalo.

ratenendo (ital. rattenendo) muz. usporava-jui, sve lake i lake.

ratenuto (ital. rattenuto) v. ratenendo. ratinirati (fr. ratiner) sukna i druge vunene

tkanine kovrati, praviti na njima s jedne strane vorie.

ratifikacija (nlat. ratificatio) potvrivanje, potvrda da je opunomoenik postupao i radio u duhu elja i uputstava naredbodavca; u meunarodnim pravu potvrda meunarodnog ugovora koju vre najvii organi drave iji su predstavnici odn. opunomoenici zakljuili ugovor; time ugovor postaje punovaan; u graanskom pravu naknadno odobrenje posla koji je zakljuilo neovlaeno lice ili punomonik koji je prekoraio granice ovlaenja.

ratifikovati (nlat. ratificare) v.ratifici-rati. ratifipirati (nlat. ratificare) potvrditi,

potvrivati, odobriti, saglasiti se, izvriti ratifikaciju; usvojiti naknadno.

ratihabirati (nlat. ratihabere) v.ratifici-rati. ratihabicija (nlat. ratihabitio) v.ratifikacija. raton (fr. raton) zool. v. rakun. ratula (nlat. ratula) med. v. raspatorijum. raudi (eng. rowdy, rowdies) pl. larmadije,

grubijani i nasrtljivci u veim gradovima Sjedinjenih Amerikih Drava, naroito: zaludni mladii koji su vazda gotovi na pustolovine i prestupe.

raudijizam (eng. rowdy) nered i uznemirenost u gradu koji izazivaju raudi svojim pustolovinama i ispadima.

raut 778 racionalizam

raut (eng. rout) sveana veera za zvanice, prijem koji ima esto i politiki znaaj.

raucedo (nlat. raucedo) med. v. raucitas. raucitas (lat. raucitas) med. promuknutost,

promuklost, rapavost glasa. raut (nem. Rausch) opijenost (alkoholom,

opojnom drogom i sl.). raf (arap.) pregrada, pretinac, polica, stelaa. rafa (gr. raphe) znat. av, npr. lubanjski av. rafal (fr. rafale) vihor, jak i iznenadan vetar;

voj. iznenadan napad brzom paljbom (rafalna vatra).

rafalna vatra voj. v. rafal. rafanija (gr. raphanos) ned. ruski katar. rafija vlakno dobivene od madagaskarske

biljke Raphia ruffia, slui za povezivanje u voarstvu, za pletenje korpi i dr.

rafinada (fr. raffinade) preiavanje eera; preieni eer, najfiniji eer.

rafinaa (fr. raffinage) v. rafinada. rafiner (fr. raffineur) preiava eera,

preraiva eera. rafinerija (fr. raffinerie) tvornica za pre-radu

eera; preiavanje eera, pre-rada eera; postrojenje za preiavanje i oplemenjivanje neeg, npr. bakra, mineralnog ulja, nafte i dr.; pravljenje neega finijim, prefinjenost; fig. izve-taenost, prepredenost.

rafinirav (fr. raffine) preien, napravljen finijim, profinjen; prepreden, lukav, dosetljiv, dovitljiv.

rafinirati (fr. raffiner) preistiti, pre-iavati (eer, petrolej i dr.); oistiti metal; praviti finijim, profi-niti.

rafinoza (fr. raffinose) vrsta eera kojega ima u melasi eerne repe; melitoza.

rafosimfiza (gr. raphe av, symphyo srastem) med. sraslost lubanjskih avova.

rafreirati (fr. rafraichir) osveiti, ras-hladiti, okrepiti, potkrepiti; popraviti, doterati, obnoviti; voj. zastati u maru radi odmora.

rafreiser (fr. rafraichisseur) sud za hlaenje pia; sprava za razbijanje osveava-juih tenosti u kapljice (radi rashlai-vanja lica).

rahat-lokum (arap.-tur. rahatlokum, rahati--halkmn) najomiljenija istonjaka poslastica: pihtijasta masa od pirinanog branka, sa eerom, vonim sokovima, bademom, orahom ili lenikom; ratluk.

rahi- (gr. rachis) predmetak u sloenicama sa znaenjem: lea; kima, hrptenjae.

rahiagra (gr. rachis, agra plen) ned. kostobolja u kimi.

rahialgija (gr. rachis, algos bol) med. bol u kimi, kimobolja, hrptobolja.

rahialgitis (gr. rachis, algos bol) med. zapaljenje lene modine.

rahiokifoza (gr. rachis, kyphos kriv) med. krivljenje kime unazad.

rahiolordoza (gr. rachis, lordos napred iskrivljen) med. krivljenje, iskrivljenost kime unapred.

rahiomijelitis (gr. rachis, myelos sr) med. zapaljenje lene modine.

rahiomijeloftiza (gr. rachis, myelos sr, phthfsis suica) med. suenje kime (hrptenjae).

rahioparaliza (gr. rachis, paralysis uzetost) med. uzetost lene modine.

rahioplegija (gr. rachis, plege udarac) med. uzetost ivaca lene modine.

rahioreuma (gr. rachis, rheq teem, curim) med. bol u krstima, krstobolja.

rahiotom (gr. rachis, tome seenje, rezanje) hir. instrument za seenje kimene (hrbat-ne) duplje.

rahiofima (gr. rachis, phyma izrataj, otok) med. otok kime.

rahitis (gr. gasv)med. esta bolest kostiju kod dece, sastoji se u tome to se kosti, usled nepravilne ishrane ne skreavaju nego ostaju meke i gipke, engleska bolest; krivljenje kime.

rahitian (gr. rachis) med. koji boluje od engleske bolesti, mekanih kostiju.

rahmetli (arap.-tur. rahmetli) pokojni, po-ivi. ranija (fr. ration) 1. odreena mera, dnevni

obrok u vojsci, naroito za konje (za razliku od obroka hrane koji sleduje vojnicima, porcije).

radija (arap. rgaca, rgacia) 2. prvobitno: pohod muhamedanac^ u borbu protiv nevernika; vojniki pljakaki pohod; masovna potera policije za sumnjivim osobama.

racio (lat. ratio razum) raun; obzir; razmiljanje, miljenje, razum; naelo, pravilo; pravilno ureenje, put i nain, mera; razlog, uzrok, osnov.

raciolatrija (lat. ratio, gr. latreia oboavanje) oboavanje (ili: preterano potovanje) razuma.

racio legne (lat. ratio legis)npas. osnov zakona, zakone ki osnov; duh i cilj zakona.

racionalan (lat. rationalis) fil. razumljiv, obdaren razumom; razumni, osnovan na razumu; nauniJmat. koji se moe izraunati potpuno, izraunljiv, izraen bez kore-nova znaka; izraljiv celim koliinama (supr. fil. empirijski; mat. iracionalan).

racionalizam (nlat. rationalismus) primena razuma na sve to je oveku dato u iskustvu; da razum o tome sudi, ispituje i shvata; fil. pravac koji smatra razum i miljenje kao jedini, ili bar najglavniji izvor saznanja, kojim se jedino moe doi do istine (racionalistiki filozofi su: Elejci, Platon, Dekart, Spinoza, Lajbnic, Fihte, eling, Hegel, Herbart i dr.); pravac aktivistike etike koja smatra razum i nauku kao najveu snagu oveka; u reli-

racionalizator 779 read

giji: naelo da nijedno versko uenje ne treba primati bez razumnog ispitivanja i proveravanja; ubeenje da je razum najvii sudija u pitanjima vere,razumna sepafcynp. supranaturalizam); lit. doba u knjievnosti u kome su pisci radili pod uticajem ideja filozofskog racionalizma.

racionalizator (lat. ratio razum) onaj koji u praktinom delanju radi po savetima razuma, onaj koji radi u duhuracionaliza-cije.

racionalizacija (lat. ratio) organizacije neke delatnosti na osnovu najcelishodni-jih metoda i naina rada, usavravanje, poboljavanje, poboljanje; racionalizacija proizvodnje smiljenost u radu kojoj je cilj da se to manjim utrokom vremena i energije radnika postigne najvii proizvodni efekat.

racionalist (lat. ratio) koji veruje u razum kao u jedini pravi izvor saznanja; onaj koji uenje i naela svog verovanja izvodi razumom, a trudi se da otkrivenu religiju shvati razumom (razmiljanjem); pristalica (ili: pobornik) racionalizma.

racionalistiki (lat. ratio) razumni, stvoren razumom, koji je u duhu racionalizma, koji se tie racionalizma, koji je u vezi s racionalizmom, koji pripada raciona-lizmu.

racionalnost (lat. ratio) fil. razumnost, ob-darenost razumom, sposobnost miljenja; ivljenje i postupanje prema propisima razuma; mag. izraenost bez korenova znaka; izraljivost celim koliinama, sra-unljivost, proraunljivost.

racionirati (fr. ration obrok) 1. deliti na obroke, podeliti na obroke; up. racija 1.

racionirati (lat. ratio razum) 2. raditi razumno, tj. onako kako je najcelishodnije i najpraktinije.

racionisati (lat. ratio) v.racionirati 1, 2. raciocinacija (lat. ratiocinatio) promi-ljanje,

razmiljanje; razumno zakljui-vanje, razumni zakljuak; dokaz; retorska ili poetska figura kojom govornik ili pisac sam sebe poziva da navede razlog zbog koga je neto tvrdio.

rada (eng. taja, gaja, sskr. gajap, radschan, lat. geh) kralj", titula domaih vladalaca u INDIJI;J/P. maharade.

ra (eng. rash, fr. ras) 1. vrsta lake i glatke vunene tkanine.

ra (eng. rush) 2. sp. tranje punom snagom, na kraju trke, da bi se pobedilo; ru.

rapa (nem. Raspe, Raspel) turpija. ratel (ital. rastello) voj. izlaz iz neke tvrave

u otvoreno polje; naziv nekih mesta u Hrvatskoj du bive austrougarske granice prema Turskoj.

Rgveda (sskr). v. Rigveda. re (lat. ge-) 1. latinski i romanski predme-tak (u

ital. ri-) koji u sloenicama znai: natrag, protiv, ponovo, opet, jo jednom.

re (ital. ge) 2. ua drugi stepen C-dur skale.

reagens (nlat. reagens) stvar koja izaziva suprotno dejstvo; hen. svaka hemijska tvar, supstanca koja se, po ulno primetnim i osetnim promenama koje sama pretrpi ili izaziva pri dodiru sa drugim nekim tva-rima, supstancama, upotrebljava za utvr-ivanje postojanja ovih poslednjih supstanca u napravljenom jedinjenju; reagen-cije.

reagencije (nlat. reagentia)mr. hen. v. reagens. reagirati (nlat. reagere) v. reagovati. reagovati (nlat. reagere) protivdejstvovati,

protivdelati, raditi nasuprot; hemijski delovati, vriti hemijske promene; odupreti se, odupirati se, opreti se, opirati se, davati otpor, protiviti se.

readopcija (nlat. readoptio) prav. ponovno primanje, ponovno usvajanje.

reaktiv (nlat. reagere protivdejstvovati) med. funkcionalni duevni poremeaj koji se javlja kao posledica (reakcija) jakih duevnih potresa ili afekata.

reaktivav (lat. ge-, agere raditi, nlat. reactivus) koji dejstvuje suprotno, koji ima protivno dejstvo; reaktivni motor v. ra-ketni motor.

reaktivirati v. reaktivisati. reaktivisati (nlat. reactivare) vratiti u dejstvo,

vratiti u raniju slubu. reaktivitet (nlat. reactivitas) obnovljena

delatnost, obnovljeno dejstvo; fiz. sila koja vri suprotno dejstvo, otporna sila.

reakcija (nlat. reagere, nlat. reactio, fr. reaction) suprotno dejstvo, suprotno dej-stvovanje, protivradnja, protivdejstvo; fiz. zakon jednakost akcije i reakcije: dejstvo i protivdejstvo su meusobno jednaki i po pravcu suprotni (Trei zakon kretanja, Trei Njutnov zakon); med. delatnost nekog dela tela izazvana pritiskom na njega; prav. obnova nekog pravnog spora; u politici: nazadna struja, nazadan pokret, nazadnjatvo, namerno koenje napretka ka boljem u dravnom i drutvenom ivotu i unitavanje ve ostvarenog napretka da bi se, mesto toga, opet uspostavilo ono to je ranije postojalo i to je ve jednom bilo odbaeno kao zastarelo, tj. kao smetnja napretku.

reakciovar (fr. reactionnaire) ovek nazad-nih i zastarelih pogleda i metoda u radu, nazadnjak.

reakcionaran (fr. reactionnaire) nazadan, nazadnjaki; zastareo.

real (nem. Real) 1. tip. postolje na kome stoji sanduk sa slovima \up. regal 1.

real (i., port. real) 2. novana jedinica u raznim zemljama i razliite vrednosti; pl. reis.

real (nlat. realis) 3. fil. kod Herbarta: elementarni faktor stvarnosti, apsolutno jednostavan, nematerijalan, nerazor-ljiv, nepromenljiv i supstancijalan princip bia (slian Lajbnicovimmo/gademaL' tako je, na primer, jedan od reala i dua.

realan 780 realno pravo

realan (lat. res stvar, nlat. realis) stvaran, predmetan (supr. personalan i verbalan); koji odista postoji, istinski, objektivan, koji postoji nezavisno od miljenja (supr. idealan).

realgar (arap., fr. realgar) min. mineral, sulfid arsena, crven sa utim ilicama.

realizam (nlat. realismus) fil. uenje da stvari postoje nezavisno od subjekta koji ih saznaje (supr. idealizam); oznaka za materijalizam; tenja da se stvari gledaju i prikazuju onakve kakve su u stvarnosti; u sholastikoj filozofiji: miljenje da optim pojmovima odgovara, u stvarnosti, realno postojanje; knjievni i umetniki pravac koji tei da prikae stvari i ivot onakvim kakvi su u stvarnosti; surova stvarnost, smisao za pravilno shvatanje stvarnosti; naivni realizam shvatanje po kome je svet onakav kakva ga opaamo ulima.

realizator (fr. realisateur) ostvarivalac, ostvariva, izvrilac, privodilac u delo.

realizacija (fr. realisation) ostvarivanje, ostvarenje, izvrenje, izvoenje, privo-enje neke ideje u delo; trg. unovavanje, unovenje.

realizirati (fr. realiser) v. realizovati. realizovati (fr. realiser) ostvariti, ostva-rivati,

izvravati, privesti u delo, pri-voditi u delo; trg. prodati, pretvoriti (imanje i sl.) u novac, unoviti, unovava-ti; fil. smatrati stvarnim, postojeim.

realije (nlat. realia) pl. stvari koje imaju znaaja za praktian ivot, stvarnosti, stvarna znanja, stvarne nauke, stvarne injenice.

realist (nlat. realista) u praktinom ivotu: ovek koji ume, ne podleui nikakvim tradicionalnim obzirima i nenim oseanjima, da vidi i prozre stvarnost kakva jest, da se u njoj na najcelishodniji nain snalazi i ide, ne obazirui se ni na to, pravo cilju koji je sebi postavio, trezven praktiar ;fil. pristalica reali-zma; supr. idealist i teoretiar.

realistiki (nlat. realista) koji shvata stvarnost onakvu kakva je, koji se upravlja samo prema stvarnosti, koji trai u praktinom ivotu samo ono to je korisno; ulan.

realitet (nlat. realitas) stvarnost, bitnost, injeninost, bie, stvarnost onakva kakva je, nezavisno od subjekta koji je doi-vljuje i saznaje; istina, istinitost; pouz-danost; pravinost karaktera; subjektiv-ni realitet ono to se zamilja da postoji, zamiljivost; objektivan realitet stvarnost, izvodljivost, izvrljivost.

realiteti (nlat. realitates) pl. posedi, nepokretno imanje, zemljite.

realka (nlat. realis) osmorazredna srednja kola koja, uglavnom, priprema uenike

za studiranjerealnih .nauka na univerzitetu i dr. visokim kolama.

realna vrednost, stvarna vrednost, prava vrednost metala od koga je neki novac iskovan; supr. nominalna vrednost.

realna gimnazija tip osmorazredne srednje kole koja tei da u svom nastavnom planu i programu spoji ciljeve i nastavka sredstva gimnazije i realke, te pored nacionalne grupe predmeta (u koju spadaju narodni jezik sa knjievnou, narodna istorija i geografija), obraa panju na sive jezike) (francuski, engleski, ruski i nemaki), latinski i matematiku.

realna definicijalog stvarno, jedino pravo objanjenje neke stvari; supr. nominalna definicija.

realna enciklopedija stvarni renik, re-nik stvari.

realna znanja stvarna znanja; up. realne nauke. realna injurija prav. stvarna uvreda, uvreda asti

nanesena delom; supr. verbalna injurija. realna kaucija prav stvarno jemstvo, jemstvo

osigurano i obezbeeno davanjem u zalog neke stvari.

realna nadnica po Marksu: Ali niti nominalna nadnica, tj. svota novca za koju se radnik prodaje kapitalisti, niti realna nadnica, tj. zbir robe koju on moe kupiti za ovaj novac, ne iscrpljuju odnose koje sadri u sebi nadnica."

realna uvija potpuno ili stvarno stajanje dveju ili vie drava u jednu;supr. perso- nalna unija. "

realna ciganija prav. poziv na sud preko sudskog pozivara.

realne nauke nauke koje se bave predmetima koji su u neposrednoj vezi sa ivotom i njegovim potrebama, npr. prirodne nauke, tehnika i dr. (za razliku od spekulativ-nih i filolokih nauka).

realni indeks spisak stvari, stvarni registar. realni katalog spisak knjiga sastavljen s

obzirom na njegovu sadrinu; supr. nomi-nalni katalog.

realni kontrakt prav. ugovor koji stupa na snagu tek poto jedna od ugovarakih strana izvri neku stvarnu, realnu radnju, tj. ugovor koji se zakljuuje predajem neke stvari, kao to su zajam, ostava (depozit), posluga, zaloga.

realni leksikon stvarni renik, renik koji sadri stvarna znanja.

realni nameti nameti kojima podlee neko nepokretno imanje i koji prelaze na svakog sopstvenika toga imanja.

realni novac stvarni, tj. metalni novac (za razliku od papirnog i fingiranog novca).

realno (nlat. reale) neto stvarno, ono to postoji.

realno pravo stvarno pravo, pravo koje se ima na neku stvar bez obzira na osobu.

reambulacija 781 reverzibilan

reambulacija (lat. reambulatio) dopunjavanje i ispravljanje geografskih karata i planova na terenu.

reangaman (fr. reengagement) ponovno primanje u slubu.

reapedirati (nlat. reappellare) ponovo pozvati, pozvati po drugi put.

rearmirati (nlat. geagtage) ponovo nao-ruati, preoruati, preoruavati; brod ponovo naoruati.

reasekurancija (nlat. reassecurantia) ponovno osiguranje, dvostruko osiguranje, obezbeenje jednog osiguranje drugim, reosigu-ranje.

reasekurirati (nlat. reassecurare) ponovo osigurati, jedno osiguranje obezbediti drugim.

reasumcija (nlat. reassumtio) prav. ponovno preduzimanje, obnavljanje, obnova, npr. parnice (reasumcio litis).

reasumcio litis (nlat. reassumtio litis) prav. v. pod reasumcija.

reat (lat. reus kriv, reatus)npan. optueni-ko stanje, optuenost; zloin, prestup, zloinaki pothvat.

rebel (lat. rebellis) buntovnik, odmetnik, lice koje zakonitoj dravnoj vlasti daje oruan otpor.

rebi (fr. rebut) 1. odbijanje, otkazivanje, otkaz, nepovoljan odgovor; trg. rava, pokvarena, upropaena roba koja je za odba-civanje.

rebi (arap. rabfu') 2. prolee; ime treeg i etvrtog meseca u arapskom kalendaru; trei mesec = rebi-el-evel (prvi rebi), etvrti = rebi-el-aher (poslednji rebi).

rebondirati (fr. rebondir) odskoiti, od-skakati (za metke i lopte).

rebus (lat. res stvar, rebus stvarima, fr. rebus) zagonetka u slikama, re ili misao izraena slikama ili znacima (koje treba reiti) mesto reima.

rebus sin stantibus (lat. rebus sic stantibus) kad stvari tako stoje, u takvim prilikama, pod tim okolnostima.

revakcinacija (nlat. revaccinatio)Mer. ponovno cepljenje protiv boginja.

revakcinirati (nlat. revaccinare) v. revak-cinisati.

revakcinisati (nlat. geuasstage)lged. ponovo ceniti protiv boginja.

revalvacija (nlat. re-valvatio) fin. popravljanje vrednosti neke vrste novca; supr. devalvacija.

revalidacija (lat. validus zdrav, krepak, snaan, nlat. revalidatio) prav. ponovno osnaenje, ponovno proglaavanje vae-im npr. zakona.

revalidirati (nlat. revalidare)j7pas. osnai-ti, ponovo proglasiti vaeim.

revalirati (nlat. revalere) trg. ponovo se oporaviti od nekog izdatka ili plaanja za drugog, naknaditi svoju tetu, materi-jalno ozdraviti.

revalorizacija (nlat. revalorisatio) vraanje ranije vrednosti nekom novcu ili robi koja je bila pala.

revandikacija (fr. revendication) prav. v.re-vindikacija.

revan (fr. revanche) uzvraanje, uzvrat, vraanje (u dobrom ili ravom smislu); vraanje milo za drago, osveta; uzdarje, vraanje poklona; u kocki: druga igra na koju igra koji je izgubio poziva svog saigraa da bi naknadno raniji gubitak; sp. druga utakmica, na kojoj pobeeni imaju prilike da se osvete za poraz na prvoj; politika ravana francuska politika prema Nemakoj posle poraza od 1871, kojoj je bio cilj osveta za poraz i vraanje izgubljenog Alzas-Lorena.

revavizam (fr. revanche) tenja drave za osvetom zbog pretrpljenog poraza u prethodnom ratu.

revanirati (fr. revancher) odmazdi, osvetiti; revanirati se osvetiti se, vratiti milo za drago, pribaviti zadovoljtinu; dati uzdarje, uzvratiti poklon.

revejon (fr. reveillon) obed usred noi (posle igranke ili zabave, uoi Boia i sl.); kod slikara: jai potez kiicom ime se nekim predmetima daje vie svetlosti i izraza; ivlje obojeno, izrazitije mesto na slici.

revena (pere., tur. herifane) v. refena. rever (fr. revers, lat. reversus vraen,

okrenut) zadnja strana, nalije, poleina, strana kovanog novca na kojoj je grb ili simbol sa oznaenjem vrednosti (supr. zvere); posuvratak na odelu (rukavima i okovratniku), parmak na IZMIJVO/. strana bedema ili rova koja je zaklonjena od neprijateljske vatre.

reverais (fr. reverence) v. reverencija. reverber (fr. reverbere) limeno ogledalo koje

se stavlja iza plamena radi jaeg bacanja svetlosti ili toplote u izvesnom pravcu, odbija svetlosti.

reverberacija (nlat. reverberatio) odbijanje svetlosti ili topline, odblesak.

reverend (lat. reverendus) preasni, veleasni (titula katolikih i engleskih svetenika).

reverevda (nlat. reverenda) duga crna gornja haljina (mantija) katolikih i evangeli-kih svetenika; up. talar, sutana.

reverendisimus (nlat. reverendissimus) viso-kopreasni, veleasni.

reverendus (nlat. reverendus) potovani, asni, preasni (naroito kao titula katolikih svetenika).

reverentan (lat. reverens) pun potovanja, smeran.

reverencija (lat. reverentia) potovanje; dubok poklon (naklon), klanjanje.

reverzibilan (nlat. reversibilis) povratljiv, povratan; koji se moe prevrtati (tof); fiz. povratan (supr. ireverzibilan). Poto

reverzibilitet 782 revolucija

u prirodi ne postoji nijedno zbivanje (nijedan proces) koje nije spojeno sa trenjem ili provoenjem toplote, onda su sva zbivanja u prirodi u stvari ireverzi-bilna, a reverzibilna zbivanja su samo idealan granini sluaj. Tok svakog zbivanja u prirodi usmeren je tako da se zbir entropija svih tela koja uestvuju u zbivanju poveava. Kod reverzibilnog zbivanja, graninog sluaja, ovaj zbir ostaje nepromenjen.

reverzibilitet (nlat. reversibilitas) prav. po-vratljivost, povratnost; fiz. povratnost (eupr. ireverzibilnost, ireverzibilitet).

reverzija (lat. reversio obrtanje; vraanje) prav. povraaj ustupljenog dobra gospodaru; ret. ponavljanje rei u obrnutom ili ra-zliitom znaenju.

reverziovo klatno fiz. klatno udeeno da se moe obesiti naizmenino i o svoju obinu taku veanja i o svoju taku oscila-cije, a da se ne promeni vreme oscilacija.

revers (lat. revertere okrenuti, vratiti, reversus) pismena potvrda prijeme, priznanice na stvar uzetu na poslugu (npr. knjigu i dr.); nalije, druga strana novca; up. rever.

revi (fr. revoir, revue) voj. smotra, pregled trupa (naroito kao taka programa proslave kakvog velikog narodnog ili dravnog praznika).

reviviscencija (nlat. reviviscentia) zool. ponovno oivljenje, ponovno oivljavanje, npr. tokara i dr.

revident (nlat. revidens) prav. onaj koji se slui praznim sredstvom revizije.

revidirati (lat. revidere) pregledati, izvriti pregled, ispitati.

revizije (nlat. revisio ponovno vienje, ponovno gledanje) pregled; pra, obnova spora (procesa); pregled i penjanje zakona, ugovora, ustavnih odredaba i sl.; til. poslednji pregled sloga pre ulaska u mainu radi tampanja, poslednja korektura.

revizionizam (nlat. revisio) 1. pokret za menjanje ustava; 2. pravac u socijaldemo-kratskom pokretu koji bi hteo da dovede u sklad Marksovo uenje sa stvarnim prilikama i potrebama istorijskog razvoja, u stvari sa interesima buroazije (up. lenjinizam, marksizam); 3. traenje da se menjaju odredbe Versajskog ugovora o miru (u periodu izmeu prvog i drugog svetskog rata).

revizioiist (nlat. revisio) pristalica izmene ustava; pristalicarevizionizma u so-cijaldemokratskom pokretu; pobornik menjanja odredaba Versajskog ugovora o miru (v. revizionizam 3).

revizor (nlat. revisor) ispitiva, pregleda, raunoispita; tip. pregleda revizije (poslednje korekture).

revije (fr. revue, eng. review) 1. knjievno--umetniki asopis, sa knjievnim, nau-nim, kulturnim i politikim pregledom;

2. pozorine delo sastavljeno od niza odelitih scena, epizoda i taaka sa ak-tuelnom sadrinom, sa muzikom i igrom (baletom); Z.voj. smotra trupa; 4. prikazi-vanje najnovijih primeraka mode, modne revije.

revindikacija (nlat. revindicatio) prav. traenje povraaja svojine, tuba sopstveni-ka-neposednika protiv nesopstvenika-po-sednika.

revindicirati (nlat. revindicare) polagati pravo na neto, traiti povraaj izgubljene ili otete svojine.

revir (nem. Revier, lat. ripa obala, fr. rivie-ge reka, rive obala) kraj, predeo, oblast, okrug, (npr. ugljeni revir predeo bogat mrkim ili kamenim ugljem).

revirman (fr. revirement) kor. okretanje broda, obrtanje lae; trg. obraun izmeu vie dunika i poverilaca putem prenosa i poravnanja; fin. upotreba vika u jednoj partiji budeta na druge budetom nepredviene ili neodobrene izdatke.

revokacija (lat. revocatio) opozivanje, pori-canje; oduzimanje poloaja ili zvanja; ot-kazivanje, otkaz.

revolver (eng. to revolve okretati, revolver) obrtni pitolj, ili sa vie cevi koje se okrenu posle svakog pucnja, ili sa jednom cevi i obrtnim magacinom za metke (obino sa 56 metaka); u irem smislu: pitolj koji bez ponovnog punjenja pali nekoliko puta; meci mu stoje uareru.

revolving-kredit (eng. revolve okretati, fr. credit veresija) fin. vrsta kredita koji traje odreeno vreme, ali se u tom roku stalno obnavlja oko prvobitne visine im imalac kredita vrati o roku poveriocu bilo ceo iznos bilo samo jedan deo odobre-nog mu kredita; najee se javlja u meu-narodnom kreditnom saobraaju, obino izmeu novaninih banaka.

revolt (fr. revolte) buna, pobuna, ustanak; bunjenje, jako negodovanje protiv koga ili ega.

revoltirati (fr. revolter) buniti, pobuniti, izazvati, pobunu; uzbuniti, izazvati negodovanje ;revoltirati se pobuniti se, buniti se, ustati protiv koga ili ega, negodo-vati.

revolucija (nlat. revolutio) 1. prevrat, preokret, naglo i nasilno menjanje postojeeg drutvenog poretka koje vre dotle priguene klase. Buroaske ili graanske revolucije 1618. v. dovele su do novog poretka u drutvu (npr. francuska revolucija); oktobarska revolucija, proleterska revolucija, koja se zbila u Rusiji 1917. god., je socijalistika revolucija. Cilj socijalistike revolucije je uki-danje kapitalistikih drutvenih odnosa i njihovo zamenjivanje komunistikim. Politiki oblik prelaska od kapitalizma ka komunizmu jeste diktatura proletarijata. Engels kae u predgovoru Ma-

revolucionar 783 regijus morbus

nifesta Komunistike partije" da je kla- i sna borba sada dostigla stupanj gde se iskoriavam i potlaena klasa (pro-letarijat) ne moe vie osloboditi klase koja je iskoriava i potlauje a da istovremeno ne oslobodi celo drutvo zauvek iskoriavani, potlaivanja i klasnih borbi ova osnovna misao jeste jedino i iskljuivo Marksova". 2. astr. kretanje ili oticanje manjeg nebeskog tela oko veeg, npr. Zemlje oko Sunca, opti-caj, opticanje, vreme opticanja; 3. potpuno menjanje ili preobraavala ega, npr. ivotinjskog organizma, Zemljine kore (usled velikih poplava, zemljotresa i sl.); 4. obrtanje, okretanje; obrt, obrtaj. revolucionar (fr. revolutionnaire) prevrat-nik, uesnik u revoluciji, onaj ije je shvatanje da se napredak u drutvu zbiva putem revolucije. revolucionara!! (fr. revolutionnaire) pre-vratniki, koji potie iz revolucije, koji je zasnovan na revoluciji. Revolucionarni tribunal (fr. Tribunal revolutionnaire) vanredni preki sud za vreme velike francuske revolucije, ustanovljen 10. marta 1793. u Parizu, radi suenja svima protivnicima revolucije; ukinut 23. maja 1795. godine. revolucionirati v. revolucionisati. revolucionisati (fr. revolutionner) pobuniti, dii bunu, izazvati prevrat; uzbuditi, uzrujati, uzrujavati; preobraziti iz osnova, preobraava ta iz osnova. revolucionist (nlat. revolutio) v.revolucio-

nar, revolucionistiki (nlat. revolutio) v.revo- lucionaran.

revocirati (lat. revocare) pozvati natrag, opozvati; oporei, oporicati, povui, npr. datu re.

revulzija (lat. revulsio odvoenje) med. jako kretanje telesnih sokova; odvoenje i ra-sporeivanje sokova po telu; leenje iza-zivanjem navale krvi daleko od obolelog organa, da bi se spremila navala krvi na oboleli organ (vri se putanjem krvi, slaicom, aicama i dr.). regal (nlat. rega, ital. riga, red, vrsta) 1. polica za knjige, robu i dr.; ta. ormar gde stoje sanduci sa slovima; kuz. vrsta orgulj-skog registre, tzv. oveji glas" (lat. vox humana); mala orgulja, bez pedala, za prenoenje. regal (lat. regalis kraljevski) 2. v.regalija; top. kraljevsko slovo", vrsta krupnih tamparskih slova, koja po veliini dolaze posle tzv. imperkjal-slova. regal (fr. regal, p. regalo) 3. ast, gozba, goenje, uivanje; omiljeno jelo; olja crne kafe s konjakom. regalija (lat. regalia) kraljevska cigara",

vrsta velikih cigara. regalije (lat. jura regalia) pl. prvobitno:

suverena prava i povlastice vladaoca (u

srednjem veku); iskljuiva prava drave da vri zakonodavnu, sudsku, nadzornu i izvrnu vlast; znaci kraljevskog dostojanstva. regalitet (nlat. regalitas) pravo vladanja,

pravo posedovanja regalija, regalni (lat. geh kralj, regalis) kraljevski,

vladare ki. regal-papir (lat. regalis) kraljevska hartija"

(hartija veoma velikog formata, za geografske karte, bakroreze i dr.). regata

(ital. regatta) prvobitno: utakmica gondolama na kanalima Mletaka; docnije, naroito u

Engleskoj: veslaka utakmica, trka na amcima; vrsta lake pamune tkanine za

radnika, bolesnika i letnja odela. regdova (e. regdovak) eka narodna igra

u 2/4 i 3/4 takta (vrsta valcera). regelacija (nlat. regelatio) ponovno smrza- vanje, ponovno mrnjenje. regenerat (lat. regeneratus obnovljen) deo organizma koji je nastao putem regenera-cije. regenerator (nlat. regenerator) 1. obnovilac, preporodilac, preustrojitelj; 2. komora sa kanalima kroz koju prolazi topao dim iz pei ili topao gas posle sagoreva-nja u cilju iskorienja njihove toplote. regeneracija (nlat. regeneratio) obnavljanje, obnova, preporod, podmlaivanje, ponovno uspostavljanje; biol. obnavljanje izgubljenih delova ivotinjskog ili biljnog tela, naroito kod niih organizama. regenerirati v. regeierisati. regeverisati (lat. regenerare) obnoviti, ob-navljati, podmladiti, preporoditi, ponovo urediti i time osposobiti za nov ivot ili rad; ponovo proizvesti, ponovo uspostaviti; u hemijsko] industriji: ponovnom preradom dobiti od otpadaka dobar materijal. regent (lat. regens koji vlada, regere vladati) vrilac vladarske vlasti, onaj koji vlada u ime kralja (jo neizabranog, ma-loletnog itd.), kraljevski, vladarski na-mesnik. regeitstvo (lat. regens, regentis) namesni-

tvo; v. regent. regermivacija (lat. regerminatio) bog. ponovno klijanje, ponovno proklijavanje. regerminirati (lat. regerminare) bot. ponovo klijati, ponovo proklijavati. regesta (lat. regesta spisak) pl. sreeni i u sveske povezani prepisi svih vanijih spisa, povelja, pisama i dr. u kancelarijama i arhivama kraljevskih dvorova, bi-skupskih rezidencija, manastira i sl.; hronoloki sreeni spiskovi povelja sa naznaenjem sadrine, zbirke starih spisa i povelja (veoma vane za prouavanje istorije). regijus morbus (lat. regius morbus) kraljevska

bolest, utica.

revolucionar 783 regijus morbus

nifesta Komunistike partije" da je klasna borba sada dostigla stupanj gde se iskoriavani i potlaena klasa (pro-letarijat) ne moe vie osloboditi klase koja je iskoriava i potlauje a da istovremeno ne oslobodi celo drutvo zauvek iskoriavani, potlaivanja i klasnih borbi ova osnovna misao jeste jedino i iskljuivo Marksova". 2. astr. kretanje ili opticanje manjeg nebeskog tela oko veeg, npr. Zemlje oko Sunca, opti-caj, opticanje, vreme opticanja; 3. potpuno menjanje ili preobraavanje ega, npr. ivotinjskog organizma, Zemljine kore (usled velikih poplava, zemljotresa i sl.); 4. obrtanje, okretanje; obrt, obrtaj.

revolucionar (fr. revolutionnaire) prevrat-nik, uesnik u revoluciji, onaj ije je shvatanje da se napredak u drutvu zbiva putem revolucije.

revolucionaran (fr. reVolutionnaire) pre-vratniki, koji potie iz revolucije, koji je zasnovan na revoluciji.

Revolucionarni tribunal (fr. Tribunal reVolutionnaire) vanredni preki sud za vreme velike francuske revolucije, ustanovljen 10. marta 1793. u Parizu, radi suenja svima protivnicima revolucije; ukinut 23. maja 1795. godine.

revolucionirati v. revolucionisati. revolucionisati (fr. reVolutionner) pobuniti, dii

bunu, izazvati prevrat; uzbuditi, uzrujati, uzrujavati; preobraziti iz osnova, preobraava iz osnova.

revoluciovist (nlat. revolutio) . revolucionar. revolucionistiki (nlat. revolutio) v.

revolucionaran. revocirati (lat. revocare) pozvati natrag,

opozvati; oporei, oporicati, povui, npr. datu re.

revulzija (lat. revulsio odvoenje) med. jako kretanje telesnih sokova; odvoenje i ra-sporeivanje sokova po telu; leenje iza-zivanjem navale krvi daleko od obolelog organa, da bi se spreile navala krvi na oboleli organ (vri se putanjem krvi, slaicom. aicama i dr.).

regal (nlat. rega, ital. riga, red, vrsta) 1. polica za knjige, robu i dr.; tip. ormar gde stoje sanduci sa slovima; muz. vrsta orgulj-skog registre, tzv. oveji glas" (lat. vox humana); mala orgulja, bez pedala, za prenoenje.

regal (lat. regalis kraljevski) 2. . regalija; tip. kraljevsko slovo", vrsta krupnih tamparski* slova, koja po veliini dolaze posle tzv. imperijal-slova.

regal (fr. regal, p. regalo) 3. ast, gozba, goenje, uivanje; omiljeno jelo; olja crne kafe s konjakom.

regalija (lat. regalia) kraljevska cigara", vrsta velikih cigara.

regalije (lat. jura regalia) pl. prvobitno: suverena prava i povlastice vladaoca (u

srednjem veku); iskljuiva prava drave da vri zakonodavnu, sudsku, nadzornu i izvrnu vlast; znaci kraljevskog dostojanstva.

regalitet (nlat. regalitas) pravo vladanja, pravo posedovanja regalija.

regalni (lat. geh kralj, regalis) kraljevski, vladareki.

regal-papir (lat. regalis) kraljevska hartija" (hartija veoma velikog formata, za geografske karte, bakroreze i dr.).

regata (ital. regatta) prvobitno: utakmica gondolama na kanalima Mletaka; docnije, naroito u Engleskoj: veslaka utakmica, trka na amcima; vrsta lake pamune tkanine za radnika, bolesnika i letnja odela.

regdova (e. regdovak) eka narodna igra u 2/4 i 3/4 takta (vrsta valcera).

regelacija (nlat. regelatio) ponovno smrza-vanje, ponovno mrnjenje.

regenerat (lat. regeneratus obnovljen) deo organizma koji je nastao putem regenera-cije.

regeierator (nlat. regenerator) 1. obnovilac, preporodilac, preustrojitelj; 2. komora sa kanalima kroz koju prolazi topao dim iz pei ili topao gas posle sagoreva-nja u cilju iskorienja njihove toplote.

regeneracija (nlat. regeneratio) obnavljanje, obnova, preporod, podmlaivanje, ponovno uspostavljanje; biol. obnavljanje izgubljenih delova ivotinjskog ili biljnog tela, naroito kod niih organizama.

regenerirati v. regenerisati. regenerisati (lat. regenerare) obnovite, ob-

navljati, podmladiti, preporoditi, ponovo urediti i time osposobi za nov ivot ili rad; ponovo proizvesti, ponovo uspostaviti; u hemijskoj industriji: ponovnom preradom dobiti od otpadaka dobar materijal.

regent (lat. regens koji vlada, regere vladati) vrilac vladarske vlasti, onaj koji vlada u ime kralja (jo neizabranog, ma-loletnog itd.), kraljevski, vladarski na-mesnik.

regentstvo (lat. regens, regentis) namesni-tvo; v. regent.

regerminacija (lat. regerminatio) bog. ponovno klijanje, ponovno proklijavanje.

regerminirati (lat. regerminare) bog, ponovo klijati, ponovo proklijavati.

regesta (lat. regesta spisak) pl. sreeni i u sveske povezani prepisi svih vanijih spisa, povelja, pisama i dr. u kancelarijama i arhivama kraljevskih dvorova, bi-skupskih rezidencija, manastira i sl.; hronoloki sreeni spiskovi povelja sa naznaenjem sadrine, zbirke starih spisa i povelja (veoma vane za prouavanje istorije).

regijus morbus (lat. regius morbus) kraljevska bolest, utica.

regimenta 784 regrutirati

regimenta (nlat. regimentum, fr. regiment, ital. reggimento))/. puk (vojske);fig. veliko mnotvo, gomila sveta.

region (lat. regio) predeo, kraj, oblast, pokrajina; podruje; sloj, drutveni red; med. deo tela; vazduni sloj.

regionalizam (lat. regio) oblasno rodolju-blje, pokrajinski duh, tenja za pokrajin-skom samostalnou; up. partikularizam.

regionalist (lat. regio) pristalica (ili: pobornik) regionalizma.

regionalni (lat. regionalis) oblasni, pokrajinski, koji pripada jednom predelu; koji pripada jednom delu tela.

regionar (nlat. regionarius) katoliki oblasni svetenik, oblasni biskup.

regirati (lat. regere) vladati, upravljati, rukovati, voditi; gram. zahtevati odreeni pade, npr. seati se ega (gde, seati se" zahteva drugi pade); up. reirati.

registar (nlat. registrum, fr. registre, ital., p. registro) spisak, popis, spisak rei ili stvari u azbunom redu (na kraju knjige), spisak sadrine, pregled, uputstvo; trg. knjiga udeena azbunim redom; muz. jedan potpun red orguljskih duvaljki koji ima za razliite tonove jednu duvalj-ku ili vie njih radi pojaanja tona; oduka na peima za topljenje; klju na peima (za udeavanje toplote).

registar-papir ista hartija velikog formata (za raunske knjige).

registre (nlat. registra) pl. v. regesta. registrator (nlat. registrator) slubenik koji

sreuje i zavodi u registar akta koja dolaze i odlaze.

registratura (nlat. registratura) mesto, kancelarija gde se vodi registar; vetina rukovanja slubenim aktima.

registracije (nlat. registratio) zavoenje u spisak (uregistar), registrovanje; graan-sko venavanje.

registrira (nlat. registrare) v. registro-vati. registrovati (nlat. registrare) zavesti u registar,

zavoditi u registar; venati (ili: venavati) graanskim brakom.

registrofon (lat. registrare, gr. phone glas) aparat za beleenje telefonskih razgovora.

reglaa (fr. reglage) udeavanje, dovoenje u red (npr. motora); reglaa aviona radnja kojom se daje avionskim krilima i repnim povrinama izvestan nagibni ugao.

regl-detri (lat. regula de tribus sc. numeris) kat. pravilo trojno, pravilo po kome se iz tri poznate veliine nalazi etvrta nepoznata, koja sa onima poznatim stoji u izvesnom odnosu.

reglementaristi (fr. reglementer zakonom odrediti) pl. pristalice reglementacije; supr. abolicionisti.

reglementacija (fr. reglementation zakonsko ureivanje) socijalni pokret koji zahteva da se prostitucija prizna kao slobodna

profesija, ali s tim da se obnavlja pod strogim nadzorom sanitetskih i dravnih vlasti.

regleta (fr. reglette) tip. mesingana ploica kao umeta izmeu redaka, tamparski lenjiri.

reglman (fr. reglement) u re d ba, pravilnik o vrenju slube, odredba, propis, poslovnih; egzercirni reglman voj. pravilnik o vebanju vojnika (o vojnoj obuci).

regnum hominis (lat. regnum hominis) care-vanje ovekovo, tj. na nauci osnovana vlast ovekova nad silama prirode (krajnji cilj nauke, koji su postavili filozofi Bekon i Hobz).

regredijent (lat. regrediens) u meninom pravu: zakoniti imalac menice koji trai naplatu te menice od potpisnika (regresata).

regredijentni naslednik prav naslednik koji ima pravo nasledstva u sluaju ako ono ne pripadne nekom drugom.

regredijencija (nlat. regredientia) v. regres. regres (lat. regressus) povratak, povlaenje,

odstupanje; pribeite; trg. naplata, naknada tete, npr. od potpisnika na meni-ci; log. vraanje od posledice uzroku, od uslovljenog uslovu, od zakljuaka pretpo-stavkama na kojima je zakljuak zasnovan (ovakav nain miljenja zove seregresiv-na ili analitika metoda).

regresant (lat. regressus) v. regredijent. regresat (nlat. regressatus) u meninom pravu:

potpisnik od koga se trai da plati menicu. regresivan (nlat. regressivus) unazadan, po-

vratni, odstupni, koji dejstvuje povratio; supr. progresivan.

regresivna metoda log. v. pod regres. regresija (nlat. regressio vraanje, odstupanje)

1. kol. povlaenje mora sa kopna, tako da se njegovo dno ispolji (supr. transgresi-ja); 2. u psihoanaliza vraanje spolnog nagona jednog oveka na ciljeve spolnog prohteva u ranom detinjstvu; 3. ret. v. palilogija.

regresirati (lat. regredi vraati se, ii nazad) ii natrag, vraati se; povlai se, uzmicati; naknaditi; regresirati se naplatiti se, naknaditi sebi priinjenu tetu.

regresni dunici drugi red meninih dunika koji su obavezni da plate menini dug u sluaju da ga ne plati glavni menini dunik.

regresni naslednik v. regredijentni naslednik. regrut (fr. gesgie, ital. recluta) vojnik koji treba

da izdri vojnu obuku, vojnik-no-vajlija, novak; fig, poetnik, novajlija.

regrutacija (fr. recruter) v. regrutovanje. regrutirati (fr. recruter, ital. reclutare)

dopuniti (ili: popuniti) novom snagom, uzimati nove vojnike vrbovati nove vojni-

regrutovanje 785 redova

ke, konaiti; fig. vrbovati, pridobijati, (nove pristalice, nove planove i sl.).

regrutovanje (fr. recrutement) popunjavanje kadra novim vojnicima, uzimanje novajlija u vojsku, novaenje.

regrutovati (fr. recruter) v. regrutirati. regtajm (eng. ragtime) ouz. ameriki muziki

(klavirski) stil crnakog porekla sa sinkopiranim ritmom; prethodnih deza; uao je i u umetniku muziku (Stravinski i dr.).

regula (lat. regula) pravilo, propis, zakon; merile; red, poredak; pravilnost; naelo koje odreuje nain rada; med. =menstrua-cija.

regula jurne (lat. regula juris) pravio naelo, pravio pravilo.

regularan (lat. regularis) pravilan, propisan, redovan; uredan, ureen; regularna vojska redovna vojska, stajaa vojska.

regulari (lat. regulares) pl. u katolikoj crkvi: svi duhovnici svetovnog i kalu-erskog reda koji su se zavetovali da e se u ivotu pridrava izvesnih religioz-nih pravila; religiozi; supr. sekulari,

regulativ (nlat. regulativum) uredba, propis, pravilnik; poslovni red.

regulativa (nlat. regulativa) v. regulativ. regulativvi (nlat. regulativus) koji ureuje, koji

upravlja, koji slui kao naelo, kao osnova nekog rada.

regulator (nlat. regulator) uredilac, urei-va, udeava, doteriva; kod raznih maina: sprava za ujednaavanje rada neke maine; deo na asovniku (spirala) pomou koga se asovnik udeava da pravilno radi; vrsta asovnika koji radi vrlo pravilno, tako da se prema njemu doteruju drugi asovnici; u junim pokrajinama Sev. Amerike, naroito u prvoj polovini XIX veka: izvrim organ neke vrste narodnog suda za borbu protiv bezakonja, koji je u isto vreme bio sudija, andarm i izvrilac presude; fig. faktor koji ureuje i usklauje drutvene odnose.

regula falzi (lat. regula falsi) nain raunanja pri kome se za traenu veliinu uzima koja bilo proizvoljna veliina, da bi se posle, iz dobivenog pogrenog rezultata, izvela prava traena veliina.

regulacija (nlat. regulatio) ureenje, urei-vanje, udeavanje, upravljanje; v. reguli-sanje.

regulirati (nlat. regulare) v. regulisati. regulisanje (lat. regula) ureivanje, ureenje,

dovoenje u red, u sklad sa zakonima, propisima, pravilima i dr.; regulisanje reka obuhvata ukupne radove koji se vre za poboljanje prirodnih okolnosti reka radi postizanje to izjednaenijeg oti-canja vode smanjenom koliinom visoke vode i poveanom koliinom niske vode; regulacija.

regulisati (nlat. regulare) urediti, ureiva-ti, dovesti u red; ozakoniti, dovesti u

sklad sa propisima ili zakonima;re/uJIG-rati menicu u odreenom roku odgovoriti svojoj meninoj obavezi, tj. poloiti odreenu otplatu i interes na ostatak Duga.

regurgitacija (nlat. regurgitatio) med. vraanje mleka kod odojadi; podrigivanje, strujanje natrag.

redaktor (lat. redactor) 1. urednik, lice koje rukovodi izdavanjem stvari za tampanje i utvruje njihovu sadrinu; 2. lice koje sreuje, priprema i rediguje neki tekst za tampu i time daje izdanju konaan oblik.

redakcija (nlat. redactio) skupljanje i srei-vanje rukopisa za tampu; obrada, prera-da, jeziko i pravopisno ujednaavanje svih rukopisa koji treba da se objave u jednoj svesci ili knjizi, ureivanje; svi pisci koji stalno sarauju na nekom listu ili asopisu; mesto, lokal u kome se vri ureivanje lista ili asopisa, urednitvo.

redakcijski (nlat. redactio) koji pripada redakciji ili potie od nje.

redan (fr. redan) voj. uglasto poljsko utvrenje, izboenje.

redatirati (lat. ge-, datum) pomeriti unazad datum nekog pisma i sl.

redemarkacija (fr. redemarcation) ponovno stavljanje graninih znakova, na dravnoj granici.

redemcija (lat. redemtio) spasenje, isku-pljenje;lrav. otkupljivanje iz zarobljeni-tva, osloboenje, osloboavanje.

redengot (fr. redingote, od eng. riding-coat jahaki kaput) dug muki kaput, naroito putniki i jahaki.

redi (fr. reduit) voj. povlailite, unuta-rnji deo utvrenja, jako utvren i sa svih strana zatvoren (slui kao poslednji oslonac odbrane utvrenja).

redigovati (lat. redigere urediti, srediti) pismene sastave sakupiti, pregledati, dovesti u red i prirediti za tampanje (u obliku knjige, asopisa itd.); urediti, ureivati, pripremiti, preraditi; urei-vati, izdavati list i sl.

redintegracija (lat. redintegratio) ponovno uspostavljanje, obnova, obnavljanje.

rediskontova&e (ital. re-disconto) fin. ponovno diskontovanje, tj. kad bankar ili banka daju ponovo u eskont menice koje su sami eskontovali, da bi i na taj nain doli do zarade.

redistribucija (lat. ge opet, ponovo, distri-bucija, v.), preraspodela, ponovna raspo-dela (npr. dohotka, robe, sredstava i sl.).

redif (arap. radif, tur. redif) rezervna turska vojska koja je pozivana samo za vreme rata; supr. nizam.

redicija (lat. redditio) vraanje; izvoenje nekog razloga ili uzroka;?/, predaja tvrave.

redova (e. rejdovak) eka narodna igra u 2/4 i 3/4 takta.

50 Leksikon

redovaka 786 reans

redovnika (e. rejdovak) v. redova. redondilja (p. redondilla) panska i portu-

galska strofa od 4 osmoslona, ree e-stoslona trohejska stiha, od kojih se slikuju prvi sa etvrtim a drugi sa treim (abba), ili prvi sa treim a drugi sa etvrtim (abab); upotrebl>ava se u lirici i drami.

redresacija (fr. redressement) med. 1. ponovno previjanje rane; 2. zamenjivanje nekog dela koji nedostaje ili ispravljanje neke deformacije.

redresirati (fr. redresser) ponovo ispraviti, ponovo uputiti na pravi put; opet uspostaviti, krenuti nabolje; osujetita, unazaditi; trg. stornirati.

Red star lajn (eng. Red Star Line) Linija crvene zvezde", belgijsko parobrodarsko drutvo, osnovano 1872. god. sa seditem u Antverpenu, vri saobraaj izmeu An-tverpena i severnoamerikih pristanita.

redublirati (fr. redoubler) udvojiti, udva-jati, udvostruiti, umnoiti, poveati.

redukovati (lat. reducere) v. reducirati. reduktor (nlat. reductor) ned. nameta,

hirurka sprava za nametnje uganutih ili slomljenih udova; teh. mehanizam koji usporava, umanjuje brzinu kretanja; hek. sredstvo za osloboenje metala od kiseonika, sumpora i dr.

redukcija (lat. reductio) smanjenje, smanji-vanje; uklanjanje, otputanje iz slube; smanjivanje broja radnika ili slubenika; he, dobivanje istih metala oslobaajui ih kiseonika, sumpora, soli i dr.;log. svoenje jednog modusa druge, tree ili etvrte silogistike figure na odgovarajui modus prve;fil. svoenje pojedinanog saznanja na osnovno i opte, tj. na princip; mat. svoenje, skraivanje, pretvaranje jedne slike u drugu; pretvaranje, obraunavanje (mera); med. nametanje, vraanje u prirodan poloaj; fiz. vraanje u ranije stanje, vraanje u raniji poloaj; trg. smanjivanje (ili: snienje, sputanje) cena nekoj robi; umanjivanje (ili: suavanje) neke figure; muz. izvod iz partiture; prenoenje iz nepoznatije melodije u pozna-tiju.

redukciona tabela tablica za obraunavanje ili sravnjivanje raznih vrsta novca, mera i tegova.

redulcerirati (lat. redulcerare) med. ponovo zagnojavati, izazivati gnojenje, ponovo se otvarati (o irevima).

redundantan (eng. redundant) nebitan, suvian, izlian, prekomeran, koji se moe zanemari.

reduplikativ (nlat. reduplicativum) gram. reenica u kojoj se jedan od glavnih pojmova udvaja (ponavlja).

reduplikativan (nlat. reduplicativus) gram. udvojan, koji udvaja, udvajajui, koji ozna-

ava udvajanje; bog. presavijen sa spoljne strane.

reduplikacija (nlat. reduplicatio) udvajanje, ponavljanje; gram. udvajanje, ponavljanje rei, slogova ili slova.

reduplicirati (nlat. re-duplicare) udvojiti, udvajati; gram. ponavljati rei; slogove ili slova.

redut (fr. redoute, lat. reductus)?/ malo, sa svih strana grudobranima opasane poljsko utvrenje, anac.

reduta (fr. redoute, ital. ridotto) zabava, balska sveanost pod maskama; ranije: mesto, dvorana za igranke i zabave, naroito u Mlecima, gde su se, za vreme karnevala, skupljale maskirane osobe radi kockanja.

reducibilan (nlat. reducibilis) svodljiv, sma-nljiv; med. koji se moe vratiti na staro mesto; hem. oslobodljiv od kiseonika, koji se moe osloboditi kiseonika.

reducirati (lat. reducere) svesti, svoditi; pretvarati, obraunati, obraunava (novce, mere i tegove); smanjiti, smanjivati, spustiti, sputati, sniavati, snizi-ti (cenu); svesti, svoditi na manju meru; ograniiti, ograniava; muz. udesiti komad (partituru) za manji broj instrumenata; hem. osloboditi metale njihovih je-dinjenja sa kiseonikom, sumporom ili drugim nekim elektro-negativnim telom; pe za reduciranje pe u kojoj se metali izdvajaju iz svojih prirodnih jedinjenja; kup. ukuvati, ukuvavati; ukinuti, otpustiti iz slube.

redhibicija (lat. redhibitio) prav. vraanje i uzimanje natrag neke stvari kupljene s manom koja je, pri zakljuivanju kupovine, bila prikrivena; redhibiciona tuba tuba kojom se trai vraanje plaenog novca uz povraa] kupljene robe.

reegzekucija (nlat. reexecutio) prav. vraanje onoga to je sudskim putem bilo na-plaeno.

reedicija (lat. re-editio) novo izdavanje, novo izdanje (knjige), pretampavanje.

reeksport (nlat. re-export) trg. izvoz uvezene robe, kako one koja je bila uvezena radi dorade tako i one privremeno uvezene radi prodaje na bilo kom tritu; reek-sportacija. .

reeksportacija (nlat. re-exportatio) trg. v. reeksport.

reeksportirati (nlat. re-exportare) trg. izvo-ziti uvezenu robu.

reeskontiranje (fr. reescompt) trg. ponovno odbijanje, pokovan odbitak.

reeskontirati v. reeskontovati. reeskontovati (fr. reescompter) trg. ponovo

eskontovati. reans (fr. regence) namesnitvo, re-gentstvo;

naroito: doba namesnikovanja Filipa Orleanskog u Francuskoj (1715 1723), uveno sa svoje razvratnosti; stilu francuskoj umetnosti ovoga vremena, koji

reiJa 787 rezidirati

pretpostavlja prelazio doba izmeu stila koji je vladao za vreme Luja XIV(baroka) i stila za vreme Luja XV (rokoko).

reija (fr. regie) odgovorna i na polaganje rauna obavezna uprava koja gazduje dravnim privrednim preduzeima (umska, duvanske itd. reija); troak, ras-hodi oko podizanje ega ili oko voenja nekog privrednog preduzea; u sopstvenoj reiji raditi sam raditi kao preduzi-ma, tj. sam upravljati radovima;. upravljanje pozornicom u umetnikom pogledu^ pripremanje i konano uoblienje dramskog, operskog, filmskog, televizijskog dela ili revijsko-zabavnog programa, takoe i na radiju.

reim (fr. regime, lat. regimen) upravljanje, uprava; vlada, oblik vladavine; nain vladanja i upravljanja dravom; ustroj-stvo, ureenje; nain ivota; ed. higijenski nain ishrane, dijeta.

reimlija (fr. regime) slepi pristalica jednog oblika vladavine, vladin ovek, stranar.

reimski (fr. regime) koji pripada rei-mu, koji dri uz vladu, vladin, reimski list.

reiranje (fr. regir) v. reija. reirati (fr. regir, lat. regere) vladati,

upravljati, voditi; vriti posao pozo-rinog, filmskog, televizijskog rei-sera.

reiser (fr. regisseur) 1. raunski poslovoa, raunovoa; . ui. reditelj, umetniki rukovodilac pozorinog, filmskog, televizijskog izvoenja, koji usklauje i organizuje, umetniki i tehniki, sav rad na pripremanju predstave; 3. lice koje ruko-vodi pripremama i izvoenjem neke sveanosti.

rezeda (lat. resedare ublaavati, reseda) bog. katanac, poznata biljka prijatna mirisa, poreklom iz Egipta; bleda sivkastozelena boja.

rezerva (fr. reserve) zadrano pravo, ograda; zaliha, priuva, ono to je ostavljeno ili to se uva za sluaj potrebe; voj. vojnici koji su odsluiti stalni kadar i koji se pozivaju pod zastavu samo-u sluaju rata; vojska koja nije u prvom borbenom redu, nego na raspolaganju vrhovnom (strategijska rezerva) nli nekom drugom komandantu da je upotrebi tamo gde se ukae potreba; dopunska vojska, dopuna; fig. uzdravanje, uzdrljivost, opreznost; sa rezervom sa izuzetkom, uz ogradu, osim; bez rezerve Zez izuzetka, bez ograde, bezuslovno, potpuno.

rezervaa (fr. r^servage) u bojadisanju tka-nina: zatitnik koji spreava primanje boje na izvesnim mestima tkanine; v. i anlevaa.

rezervat (lat. reservatum ono to je zadrano) l.npan. zadrano pravo, pravo po kojem upotreba neega pripada samo odreenim

licima; 2. spis poverljive prirode; 3. rezervacija oblast odreena za obitavanje zakonom zatienih plemena Indijanaca i Eskima u SAD i Kanadi, ili za zatitu faune i flore od izumiranja, odnosno za ouvanje prirodne sredine.

rezervacija (nlat. reservatio) zadravanje prava na to, npr. na prodenu stvar, dok ne bude potpuno isplaena; kum rezerva-cione (nlat. sit reservatione) sa izuzet-kom, osim, uz ogradu.

rezervacija (nlat. reservatio) v. rezervat 3. rezervacio mentalno (nlat. reservatio menta-lis)

preuta ograda, lukava, podmukla ograda, npr. pri polaganju zakletve, kad neko, u mislima, svojim reima daje drugo znaenje i tumaenje no to ga one same po sebi imaju.

rezervacio hovoris (nlat. reservatio honoris) prav. izuzimanje asti, po kome izreena kazna ne liava osuenog asti ili asnih prava.

rezervirav (lat. reservatus) zadran, ostavljen za posle, za docniju potrebu; namenjen za posle; koji se ne opredeljuje ili ne izjanjava o emu otvoreno, uzdrljiv, oprezan, smotren; drati se rezervirano drati se po strani, ne opredeljivati se, ne izjanjavati se.

rezervirati (lat. reservare) v. rezervisati. rezervisati (lat. reservare) zadrati, zadravati,

imati u pripremi (za ubudue); uvati, priuvati, sauvati, tedeti; na-meniti to za docniju potrebu.

rezervisan (lat. reservatus) v. rezerviran. rezervist (fr. reserviste) vojnik iz rezerve, iz

priuve, priuvnik. rezervoar (fr. reservoir) spremnik, priuvi-P1te

za vodu, petrolej, benzin; vododr, ubao; ribnjak.

rezignacija (nlat. resignatio) skruenost, predanost volji bojoj, pomirenje sa sudbinom, tj. sa onim to je neizbeno, pripravnost na sve; up. resignacija.

rezignirav (lat. resignatus) skruen, predan sudbini, pomiren sa sudbinom, pripravan na sve.

rezignirati (lat. resignare) v. podresigni-rati. rezident (lat. residens) 1. opunomoeni

poslanik na strani (nieg reda), otpravnik poslova; 2. graanin neke drave koji stalno ivi u drugoj nekoj dravi; 3. obavetajac koji stalno deluje u nekoj stranoj dravi.

rezidencija (nlat. residentia) mesto stalnog prebivanja, boravita, prebivalita, stan; naroito: mesto stalnog boravka poglavara zemlje, prestani grad, prestonica; dvor; mesto stalnog prebivanja visokog dravnog dostojanstvenika, npr. patrijarha, episkopa, biskupa itd. kao i njegov Dvor.

rezidirati (lat. residere) stanovati, boraviti, stalno prebivati.

50*

reziduum 788 reimprimatur

reziduum (lat. residuum) ostatak, preostatak; he, talog.

rezil (arap. radfl, tur. rezil) sramota, poruga, uvreda, grdnja.

rezilijacija (nlat. resiliatio)npaB. odustajanje od ugovora, ponitenje (ili: raskidae) ugovora.

rezilirati (fr. r6siller) prav. odustati od ega, raskinuti ugovor sudskim putem.

reziliti (arap.) sramotiti, grditi, ruiti, vreati. rezilja (i. resilla) svilena mrea ili traka za

kosu (enski ukras). rezime (fr. rsum6) saetak, saeto ponavljanje

glavne sadrine, kratak pregled, izvod; zavrna re.

rezimirati (fr. r6sumer) saeti, saimati, ukratko ponoviti, saeto, ukratko izloiti, dati kratak i saet pregled neega ranije opirno izloenog.

rezistentav (lat. resistere) otporan, tvrd. rezistencija (nlat. resistentia) otpor, otpornost,

odupiranje, odolevanje; odbrana; protivljenje, protivstajanje; izdrljivost; pasivna rezistencija izvravanje rada tano po slovu propisa, ali ne u duhu i cilju istih, tako da se time stvarno ometa i koi uspeh rada, namerno ometanje i usporavanje rada.

rezistirati (lat. resistere) protivi se, opirati se, davati otpor, protivstajati; braniti se; izdrava, podnositi to, istrajati, odolevati.

rezolutan (nlat. resolutus) odluan, reen na delo, odvaan, smeo, sran; pribran, priseban.

rezolutnost (nlat. resolutio) odlunost, re-enost, odvanost, smelost, sranost, po-stojanost.

rezolucija (nlat. resolutio, fr. rsolution) pismeni zakljuak, odluka, reenje (na kraju neke skuptine u kome se iznosi raspoloenje i miljenje uesnika i for-muliu zahtevi); odlunost, reenost.

rezon (fr. raison, lat. ratio) um, razum; razlog, povod, pobuda, uzrok; pravo, pravda, pravinost (imati rezona imati pravo, biti u pravu); trg. ime trgovakog preduzea, firma.

rezonabl (fr. raisonable) razuman, uman, uviavan, pametan; umeren, pristojan (cena); dovoljan, prilian; plemenit, dareljiv.

rezonantan (lat. resonans) koji odjekuje, koji se ori, koji se razlee, zvuan, snaan (glas); fiz. koji satreperava, koji sazvua-va, koji odgovara svojim treptajima u jedinici vremena kada do njega dopre isti broj treptaja u jedinici vremena; resonantan.

rezonancija (lat. resonantia) odjek, odjekivanje; fiz. svojstvo satreperavanja, svojstvo sazvuavanja, svojstvo odgovaranja na broj treptaja u jedinici vremena kojom je neko telo sposobne da i samo zatreperi, prenoenje treptaja jednog zvunog izvo-

ra, kroz vazduh ili drugu neku sredinu, na drugi zvuni izvor; ovo svojstvo satreperavanja javlja se i kod elektrinih treptaja; fig. odjek, saoseanje; resonancija.

rezonator (lat. resonare odjekivati, resona-tor) deo govornog aparata u kojem dolazi do rezonancije; to su rezonantske duplje koje su uvek podeene na odreeni ton i u kojima se oblikuju glasovi; fiz. sprava pomou koje se mogu uti gornji tonovi koji zvue istovremeno sa osnovnim tonom, sazvunik; resonator.

rezon d-etr (fr. raison d'etre) razlog koji opravdava postojanje neega, pravo stupanja u ivot.

rezonirati (lat. resonare) 1. odjekivati, ori-ti se, razlegati se; fiz. satreperavati, sazvuavati; resonirati.

rezonirati (fr. raisonner) 2. v. rez