Vujaklija 18 o

O O, o osamnaeste slovo nae irilice, dvadeset

prvo nae latinice; kao skraenica: O = ordr (na menicama); Or. = opus; Orr. = opera (lat. opus, opera); hem. O = oksigenijum; O$ = osmijum.

o (fr. eai) voda; o d'Kolonj (fr. eai de Cologne) KOLONJSKE voda, kelnska voda.

oaza (gr. oasis, auasis, koptski ouahsi) plodan predeo sa vodom usred velikih peanih pustinja Afrike, kao neko kopneno ostrvo u ogromnom peanom moru; fig. udobno odmorite posle velikog i napornog rada; pr. oaski.

oarion (gr. oarion jajnjak) anat. malo jaje, jajace; jajnjak; up. ovarijum. oarionkus (gr. oarion, onkos masa, telesina)

med. otok jajnjaka. oaritis (gr. oarion) med. zapaljenje jajnjaka. oaskop (gr. bop jaje, skopeo posmatram)

sprava za pregled jaja. obad (fr. aubade, ital., lat. alba) jutarnja pesma

trubadura; koncert u zoru nekome u ast, jutarnja serenada, podoknica. obaudicija (nlat. obauditio) med. gluvost, glu-

voa. obvencija (nlat. obventio) susret, sretanje,

doek; prav. prihodi; dobrovoljni prilog, porez, naroito crkveni prirez.

obvolencija (lat. obvolentia) pl. med. lekovi u obliku zavoja, koji razgoliena ili ranjava mesta pokrivaju lekovitim oblogom.

obvolutan (lat. obvolvere, obvolutus) spolja savijen, lebast, oluast.

obvolucija (lat. obvolutio) med. zavijanje, uvi-janje, obvijanje, povijanje. obdukcija (lat. obductiq) u sudskoj medicini:

otvaranje i pregled leine u cilju utvr-ivanja uzroka smrti; obdukcioni izvetaj zvanian izvetaj o otvaranju i pregledu leine; protokol obdukcije zvanini spisak injenica naenih i utvre-nih prilikom otvaranja i pregleda leine.

obducent (lat. obducens) lekar koji vri otvaranje i pregled leine radi utvri-vanja uzroka smrti; up. obdukcija.

obducirati (lat. obducere) u sudskoj medicini: otvarati i pregledati le radi utvr-ivanja uzroka smrti itd.

obsdijsncija (lat. obedientia) poslunost, pokornost.

obezitet (lat. obesitas) gojaznost. obelizam (gr. obelismos) obeleavanje, obe-

lusom, oznaavanja sumnjivih mesta i izraza u starijim izdanjima klasika.

obelisk (gr. obeliskos) u starom Egiptu: etvrtast, 15 do 20 m visok, obino iz jednog kamena istesan kameni stub koji se pri vrhu suava; svaki visok spomenik koji se pri vrhu suava.

obelus (gr. obelos raanj) znak kojim se obeleavaju mesta i izrazi, u starijim izdanjima klasika, u iju autentinost ima razloga da se sumnja.

ober (nem. Ober) v. oberkelner. oberkelver (nem. Oberkellner) u gostionicama:

glavni konobar, glavni kelner, onaj koji naplauje; ober.

oberliht (nem. Oberlicht) gra. otvor za putanje svetlosti u zatvorene prostorije (obino na krovu itd.), svetlarnik.

Oberon (nem. Oberon, fr. Auberon) mit. vi-linski kralj, muze Titanije, zatitnik prave i iskrene ljubavi; naslov i predmet poznatog romantinog epa nem. pesnika Vilanda.

oberst v. obrst. oberfeldher (nem. Oberfeldherr) voj. vrhovni

zapovednik (u nemakoj vojsci). obit (nlat. obitus) sveano opelo umrlom u

katolikoj crkvi; godinji parastos ili pomen; dies obitus (lat. dies obitus) dan sahrane.

\ obituarij(um) (nlat. obituarium) spisak umr- \

lih, itulja. obitus (lat. obitus) propast, smrt; obitus jurijum

(nlat. obitus jurium) prav. prestanak ili gubitak izvesnih prava ili polaganja prava usled zastarelost.

objek(a)g (lat. objectum) predmet, stvar, ono to se vidi ili predstavlja, predmet ili osoba na koje je posmatranje upravljeno; zadatak, svrha, cilj neke delatnosti; gram. predmet, tj. ona re u reenici na koju prelazi (ili: na koju se odnosi) glagolska radnja; fil. predmet ili sadrina neke misli, bila ona stvarna (realni objekat) ili samo zamiljena (idealni objekat); supr. subjekat.

objektiv 622 oblomovtina

objektiv (nlat. objectivus) kod optikih instrumenata (dogleda, durbina, mikroskope i fotografskih aparata): dvoguboispu-peno soivo, ili kombinacija vie soiva koja skupa dejstvuju kao sabirao soivo, koje stvara od predmeta posmatranja ili snimanja (objekta) stvaran izvrnut lik.

objektivan (nlat. objectivus) objektni, koji se tie objekta, predmeti; stvaran, istinski, koji nije samo zamiljen, nego odista postoji, nezavisan od subjekta i subjektivnog miljenja, prirode i od interesa subjekta, koji vai za sva razumna bia, optevaei; nepristrasan, pravedan, pravian, ni po babu ni po strievi-ma; supr. subjektivan.

objektivacija (nlat. objectivatio) upredme-tljavanje, upredmetljenje, pravljenje neega predmetom, objektom; psihika radnja kod koje svest projicira svoje sadraje u spoljni svet, pa ih onda smatra predmetima spoljanjeg sveta (npr. kod iluzija i halucinacija); javljanje stvari po sebi u obliku koji se moe opaati.

objektivizam (lat. objectum predmet) fil. u teoriji saznanja: priznanje objektivnih, tj. optevaeih istina, vrednosti i normi, koje postoje nezavisno od subjekta koji saznaje; u etici: pravac koji, suprotno subjektivizmu, odnosno kao njegova dopuna, priznaje i tei da odredi objektivna merila i ciljeve etikog delanja; naziv za tendenciju prikrivanja drutvene odreenosti nauke i filozofije.

objektivizacija v. objektivacija. objektivirati (lat.) upredmetiti, upredme-tljivati,

uiniti predmetnim, tvorevinu naih ula shvatati kao neto (predmet, stvar) to postoji van nas i nezavisno od nas.

objektivisati (lat.) v. objektivirati. objektivisti (lat.) pl. fil. pristalice objek-tivizma. objektivitet (lat.) predmetnost, stvarnost;

nezavisnost od subjektivnih primesa i uticaja, nepristrasnost, pravinost.

objektivnost (lat.) v. objektivitet. objektirati (lat. objectare) v. objicirati. objektitet (lat. objectum) fil. ono to za jedan

subjekat postoji kao objekat. objekcija (nlat. objectio) primedba, napomena;

prigovor, zamerka; prepreka. objicirati (lat. objicere) primetiti, prigovoriti,

zameriti; odgovoriti, odvratiti, protivstaviti. obkonian (lat. ob, gr. konos kupa) koji je u

obliku kupe okrenute naopako, tj. sa osno-vom nagore.

oblande (lat. oblata) fari. tanka ploica od neuskislog peninog brana koja slui kao omot radi lakeg gutanja lekova u praku; up. oblata.

oblata (lat. oblata od offerre) prvobitno: hleb koji su stari hriani donosili na

veere ljubavi; u katolikoj crkvi: sveta priest, rtveni hleb; okrugla markica od hartije za peaenje pisama, paketa i dr.: farm. v. oblanda.

oblatorije (nlat. oblatoria) pl. tampane trgovake ponude, preporuke i sl.

oblacija (lat. oblatio) prinoenje, posvei-vanje komu ili emu; rtvovanje bogu ili crkvi; darivanje, dar, poklon; posvei-vanje hleba i vina za priest.

oblektacija (lat. oblectatio) uivanje, zanimanje, zabavljanje, zabava.

obliviozan (lat. obliviosus) zaboravan. obligatan (lat. obligatus) vezan dunou,

obavezan. obligato (ital. obligato) muz. izraz koji oznaava

da neki glas pripada glavnom glasu, da slui kao pratnja uz glavni glas, te se, prema tome, ne sme izostavljati; supr. ad libitum.

obligatoran (lat. obligatorius) obavezan, propisan, zakonom utvren i odreen, pri-silan, prinudan; supr. fakultativan.

obligacija (lat. obligatio) obaveza, obavez-nost; dug; obveznica, priznanica; obliga-cio akcesorija (lat. obligatio accessoria) prav. sporedna obaveza.

obligo (ital. obligo) trg. dug ili obaveznost jednog trgovca prema drugom trgovcu; jemstvo, garancija; bit-i in obligo = biti nekome obavezan (ili: duan); dati za nekoga svoj obligo = jamiti (ili: jemi-ti) za nekoga.

obliantan (fr. obligeant) usluan, predusretljiv, utiv, ljubazan.

oblikvitet (lat. obliquitas) kosost, kosina, nagnutost, nagib; pritvornost, neiskre-nost, okolienje, izvrdavanje, vrdanje; gran. zavisnost.

oblikvum (lat. obliquum) kosost, kosina, krivina.

oblikvus (lat. obliquus) kos, kriv; oracio oblikva (lat. oratio obliqua) gram. neuprav-ni govor.

obliteracija (lat. oblitteratio) brisanje, pre-brisavanje slova; fig. brisanje iz pamenja, predavanje zaboravu; med. zapuenost, za-epl>enost, zaguenost (krvnog suda, kanala itd.).

obliterirati (lat. oblitterare) brisati, izbrisati slova; fig. izgladiti iz pamenja, predati zaboravu; med. zapuiti, zapuavati.

oblokvij(um) (nlat. obloquium) v. oblokucija. oblokucija (nlat. oblocutio) protivreenje,

prigovaranje; oblokvij(um). Oblomov (rus.) v. pod oblomovtina. oblomovtina (rus.) osobina oveka

nepokretnog, lenjog, slabe volje, po prirodi dobrog i pitomog, ali od koga su vaspitanje i drutvena sredina uinili goto-vana (po Oblomovu, glavnom junaku istoi-menog romana ruskog pisca I. A. Gona-rova).

oblong 623 oglu

oblong (lat. oblongum) duguljast etvorou- gao, pravougaonik. oblovgav (lat. oblongus)

duguljast, duguljast i etvrtast. obnoksijacija (nlat. obnoxiatio)

prav. pot- injavanje, kojim je onaj koji nije mogao sam sebe da hrani, ili da poloi dunu krvarinu, ili da naknada to je ukrao, sebe ili svoju porodicu, jednom formal- nom poveljom (lat. charta obnoxiationis), prodavao nekom treem licu. obnubilacija

(nlat. obnubilatio) med. pomra- en>e vida; pomraenje uma. oboa (fr. hautbois, hoboe) kuz. drveni duvaki instrument sa otrijim tokovima od

tonova flaute; oboe. obovalan (nlat. obovalis) u obliku jajeta

okrenutog naopako, tumbe. oboist(a) (fr. hautbois) muz. svira u obou;

svira u vojnoj muzici uopte. obod (gr. obolos) starogrki sitan novac,

1/6 drahme, oko 1/2 din; od 1836. grka jedinica za merenje teine = 1/10 drahme = 1 decigram; fig. para, novi, marja, lepta. obrepcija (lat. obreptio) prokradanje,

dobi- vanje ega na vet nain, prevarom.

obrogacija (lat. obrogatio) prav. predlog da se neki zakon ukine ili izmeni. obrogirati (lat.

obrogare) prav. stari zakon novim sasvim ili delimino ukinuti, nekom zakonu oduzeti punu vanost. obrst (nem. Oberst) l. u nemakoj vojsci:

komandant puka, pukovnik. obrst (nem. da Oberste ono to je najgornje)

2. pavlaka (na mleku). obrst-lojtnant (nem. Oberst, fr. lieutenant) u

nemakoj vojsci: zastupnik pukovnika, potpukovnik. obrusa (gr. obryzos isto

zlato, lat. obru- ssa) preiavanje zlata pomou vatre. obe

... (lat., fr. obs . . .) v. pod ops. . . obt ... (lat., fr. obt. . .) v. pod opt. . . obumbracija (nlat. obumbratio) senenje,

osenavanje, zamraivanje. obfirmirati (lat. obfirmare) uvrstiti,

utvrditi, pojaati. oval (nlat. ovalis, ovale) 1. duguljastookrugla

slika; jajastost, okruglastost; u ovalu, u duguljastookruglom obliku, npr. slika. oval

(lat. ovum jaje) 2. geom. zatvorena kriva koju nijedna njena tangenta ne see. ovalan

(nlat. ovalis) oblika jajeta, jajast, duguljastookrugao. ovaplotiti (crksl.) neem

zamiljenom dati stvaran, telesni oblik, oteloviti. ovaralgija

(nlat. ovarium jajnik, gr. algos bol) med. v. ovarialgija. ovarialgija (nlat.

ovarium jajnik, gr. algos bol) med. ivani bol u trbuhu koji dolazi od jajnjaka. ovarijalan (nlat. ovarialis)

jajnini, koji pripada jajniku, koji se tie jajnika (ili: jajnjaka), jajnjaki. ovarij(um) (nlat.

ovarium) v. ooforon.

ovarioterapija (nlat. ovarium, gr. therapeia leenje) ned. leenje jajnjaka.

ovariotomija (nlat. ovarium, gr. tome se-enje, rezanje) med. operativno uklanjanje jajnjaka.

ovaritis (nlat. ovarium, jajnik, jajnjak) med. zapaljenje jajnjaka.

ovatan (lat. ovatus jajolik) u obliku jajeta, jajolik (naroito u botanici).

ovatifolian (lat. ovatus jajolik, folium list) bog. koji ima lie oblika jajeta.

ovatooblongan (lat. ovatus jajolik, oblongus duguljastookrugao) koji je vie duguljast nego jajolik.

ovacija (lat. ovatio) kod Rimljana: mali trijumf, ulazak pobedonosnog vojskovoe u grad peice ili na konju i sa mirtinim vencem na glavi, pri emu je pobednik, mesto vola, prinosio bogovima na rtvu ovcu (ovis); danas: javno i burno odobravanje ili ukazivanje poasti kome.

ovidukt (nlat. oviductus) alat. jajovod. ovizam (lat. ovum jaje) zool. uenje ovista; v.

ovisti. ovipara (lat. ovum, parere raati, lei; nositi,

sneti) pl. zool. ivotinje koje se legu iz jaja; supr. vivipara.

oviparan (lat.) zool. koji se lee iz jaja. oviparitet (lat. ovum, parere) biol. razvoj jaja u

spoljanjoj sredini, van tela majke. ovisti (lat. ovum jaje) pl. zool. biolozi koji su

smatrali da je prava klica jaje, a da ga spermatozoid, pri oploavanju, samo podstie da se razvije; supr. spermatisti.

oviforman (nlat. oviformis) jajast, jajolik, oblika jajeta.

ovovivipara (lat. ovum, vivus iv, parere raati, lei) pl. zool. ivotinje ija snese-na jaja, u normalnom sluaju, imaju u sebi vie ili manje razvijen zametak (npr. ptice, kljunari itd.).

ovogeneza (lat. ovum, gr. genesis raanje, postajanje) biol. v. oogeneza.

ovoidalan (lat. ovum, gr. eidos lik) jajolik; isto i ovoidan.

ovoidan (lat.-gr.) u obliku jajeta, jajast. ovologija (lat. ovum, gr. logia) v. oologija. ovoskop (lat. ovum, gr. skopem posmatrati)

ogledalo za pregled jaja. ovulacija (nlat. ovulatio) med. izbacivanje zrelog

jajeta iz jajnjaka (kod ena izmeu dve menstruacije).

ovulisti (lat. ovulum enska spolna elija, jaje) pl. zool. v. ovisti.

ovulum (lat. ovulum) malo jaje, jajce; bog. semeni zametak; zool. enska spolna elija, jaje.

ovum (lat. ovum) jaje; poeti ab ovo (lat. ab ovo) od jajeta, tj. sasvim od poetka, od samog osnova.

ogar v. zagar. oglan (tur.) deko, mladi; egrt, sluga. oglu (tur. oglu) sin.

ogro 624 odontoterapija

i, fr. ogc^, mkal. oteo, z\km. \ Orcus) mit. vukodlak, divlji ovek, din koji jede decu, hala.

od (isl. odr) neka neobina prirodna sila koja, po nem. prirodnjaku Karlu Rajhenba-hu (17881869), strujanjem izlazi iz predmeta, naroito iz ljudi, i koju osetljivi tzv. senzitivni ljudi vie ili manje jako oseaju.

oda (gr. ode pesma) 1. poet. vrsta sveane i uzviene pesme, pune bujnog zanosa i strasnog oseanja u koje pesnik dolazi motrei uzviene i velianstvene pojave i stvari u prirodi i ljudskom drutvu (npr. more. Bog, vera, prijateljstvo, junatvo itd.).

oda (tur. oda) 2. odred, eta turskih vojnika, naroito janiara.

odabaa (tur. oda oazd) zapovednik ete turskih vojnika, naroito janiara, kapetan; glavni nadzornik jednog karavanse-raja.

odaja (tur. oda) odeljenje kue ili stana, soba. odaksezmus (gr. odaxezmos ujedanje, gri-

zenje, upanje) med. sevanje, otar i ljut bol, naroito bol pri izbijanju zuba = odontijazis.

odaksestiki (gr. odaxo grizem) med. koji pee od bola, koji jako boli.

odaliska (tur. odalik) sluavka, bela robinja u istonjakom haremu koja obavlja grublje domae poslove, sobarica; naroito: ime sluavki bivih turskih sultana izmeu kojih on bira za sebe sedam kaduna; fig. nalonica; vrsta vunene tkanine.

odadija (tur. ' odaci) l. sobar, sobarica (u gostionici), posluitelj; 2. podrugljiv naziv za pesnike oda.

odeon (gr. odeion, lat. odeum) l. kod Grka i Rimljana: zgrada u kojoj su se odravale pesnike i muzike utakmice; zbirka lir-skih pesama; odeum.

Odeon (fr. Odeon) 2. uveno pariske pozorite na levoj obali Sene.

odeum (lat. odeum, gr. odeion) v. odeon. odijum (lat. odium) mrnja, omraenost,

neprijateljstvo; nenaklonost, nezadovoljstvo, ogorenje.

Odin (nord. Odin, Odhinn) mit. najstariji i najpotovaniji bog kod svih starogerman-skih plemena, bog pobede; Vodai, Vuotan.

odioza (lat. odiosa) pl. mrske (ili: odvratne, gnusne) stvari.

odiozan (lat. odiosus) mrzak, smrznut, odvratan, gnusan, grozan, dosadan.

odiozitet (nlat. odiositas) mrskost, odvratnost, omrznutost, mrnja.

odioznost (nlat.) v. odiozitet. odiozus (lat. odiosus) mrzak, odvratan, gnusan ovek.

Odisej (gr. Odysseiis) mit. sin Laertov, mu verne Penelope, otac Telemahov, kralj Itake, hrabri, lukavi i dovitljivi grki junak pod Trojom; fig. lukav i dovitljiv ovek.

ep o desetogodinjim lutanjima i neobinim doivljajima itakog kralja Odiseja, kada se, posle pada Troje, vraao morem u otadbinu; fig. pustolovno putovanje, pustolovine, lutanje.

oditologija (gr. hodites putnik, logia) v. hoditologija.

odol (gr. odus zub, lat. oleum ulje) farm. voda ili nasta za ispiranje i dezinfikovanje zuba i usta (meavina alkohola, mentola, naninog ulja i jednog antiseptika).

odometar (gr. odos put, metron merilo, mera) v. hodometar.

odont- (gr. odus, odontos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: zub, zubni.

odontagogum (gr. odus, odontos, ago vuem, privlaim) med. klepgga za vaenje zuba.

odontagra (gr. odus, odontos, agra plen) med. zubna kostobolja.

odontalgija (gr. odus, odontos, algos bol) ned. zubobolje, oboljenje zuba, bol zuba.

odontalgika (gr.) med. sredstva protiv zubobolje. odontijazis (gr. odus, odontos) med. teko

dobivanje zuba kod dece. odontijatrija (gr. odus, odontos, iatreia

leenje) med. nauka o leenju zuba, zubno lekarstvo.

odontika (gr. odus, odontos) pl. med. v. odontalgika.

odontin (gr.) med. lek protiv zubobolje; sredstvo za odravanje zuba.

odontitis (gr.) med. zapaljenje zuba. odontoblaste (gr. odus, odontos, blastos klica,

izdanak) pl. tvorne elije zubne kosti. odontogenija (gr. odus, odontos, genesis

postanak, stvaranje) obrazovanje zuba, stvaranje zuba.

odontoglifon (gr odus, odontos, glypheion rezbareni no, rezaljka, duba) med. lekarski instrumenat za ienje zuba.

odontografija (gr. odus, odontos, graphia opis) opisivanje zuba.

odontozis (gr. odus, odontos) med. dobivanje zuba, nicanje zuba, obrazovanje zuba.

odontoidan (gr. odus, odontos, eidos vid, oblik) zubast, zubolik, u obliku zuba.

odontolit (gr. odus, odontos, li'thos kamen) med. zubni kamen.

odontoliti (gr.) pl. kol. okamenjeni zubi sisara. odontolitijazis (gr.) med. stvaranje, pravljenje

zubnog kamena. odontologija (gr. odus, odontos, logia nauka,

uenje) nauka o zubima, zubno lekarstvo. odontom (gr. odus, odontos) med. zubni

izrataj, zubnik. odontoplastika (gr. odus, odntos, plastike

vetina uobliavanja) zamenjivanje ravih zuba vetakim.

odontoterapija (gr. odus, odntos, therapeia leenje) med. nauka o leenju i odravanju zuba.

odontotehni j a 625 oklagija

odontotehnija (gr. odus, odontos, techne vetina) vetina odravanja zuba u dobrom stanju; zamenjivanje ravih zuba novim.

odontotehnika (gr. odus, odontos, technike) zubna tehnika.

odor (lat. odor) miris, vonja. odorantan (lat. odorans) miriljiv, mirisan. odorata (lat. odora ta) pl. prijatni mirisi; stvari

prijatna mirisa. odvratan (lat. odoratus) v. odorantan. odoriferan (lat. odor miris, f ero nosim)

mirisan, miriljiv. o iva (fr. ogive) apx. iljat obluk na gotskim

svodovima. oivalan (fr. ogival) apx. koji ima iljat obluk,

iljatog obluka; duguljast. ozemund vrsta odlinog vedskog gvoa u

ipkama, nazvana po istoimenom rudniku gvoa Osemund.

ozena (gr. ozaina izrastao u nosu neprijatna mirisa) med. kijavica, katar nosa sa bala-ma runog mirisa.

Oziris mit. glavni bog starih Egipana, bog Sunca, tvorac vremena, zatitnik Egipta i Nila, mu Izidin.

ozokerit (gr. ozein mirisati, kerds vosak) hen. zemljani vosak (prirodna smesa vrstih ugljovodonika); upotrebljava se za pravljenje parafina i ceresina.

ozon (gr. ozein mirisati) hem. koncentrisan kiseonik, postaje pranjenjem elektrici-teta u kiseoniku. Oksidie jae no kiseonik, te stoga utire biljne boje i ubija klice; ima ga u vazduhu, naroito u umskom i morskom, iji je veoma koristan sastojak, jer ga isti od kodljivih klica; upotrebljava se za beljenje (slonova kost, lan) i za ienje pijae vode od kodljivih klica.

ozonizacija (gr.) hem. pretvaranje u ozon. ozonizirati (gr.) hem. pretvoriti, pretvarati u

ozon. ozonometar (gr. ozein mirisati, metron mera,

merilo) hem. sprava za merenje koliine ozona u vazduhu: hartija natopljena u lepak jodkalija, koja od ozona poplavi.

ozostomija (gr. ozein mirisati, stoma usta) med. ruan zadah iz usta, zaudaranje iz usta.

oidijum (nlat. oidium) vot. pepelnica, maa, sijer (vrsta veoma sitnih gljiva, koje se na biljkama i ivotinjskim telima pojavljuju kao uzrok pojava bolesti, naroito kod vinove loze).

ojkofobija (gr. oikos kua, phobos strah) med. strah od kue, duevno-ivani poremeaj koji se sastoji u oseanju straha od sopstvenog doma.

oka (tur. okka) l. ranija jedinica za merenje teine u Turskoj, Srbiji, Bosni, Grkoj, Bugarskoj, Maarskoj i Rumuniji = 1,250 - 1,280 kg.

oka (per., p.) 2. biljka sa hranljivim kore-nom (nlat. Oxalis tuberosa), glavna hrana Indij anaca-uroenika.

okazion (lat. occasio gen. occasionis) prilika, zgoda, prigoda, povoljan sluaj; povod, razlog.

okazionalizam (lat.) fil. uenje o sluajnim uzrocima, po kome bog svuda neposredno sadejstvuje sluei se voljom ljudi i nagonom ivotinja samo kao povodom za delanje: ne utiu telo i dua jedno na drugo, kako je tvrdio Dekart, nego bog stvara, u zgodnoj prilici (lat. occasio), od kretnji oseaje u ulnim organima, a od akata volje, opet u zgodnoj prilici, pokrete miia. Glavni predstavnici ovoga pravca, oka-zionalisti, su: Arnold Gelinks (1624 1669) i Nikolas Malbran (16381715).

okazionalisti (lat.) pl. fil. pristalice oka-zionalizma.

okazionalni sistem fil. v. okazionalizam. okazionalno (nlat. occasionaliter) pril. sluajno,

zgodom, prigodne. okazionar (nlat. occasionarius) v. partizan. okalescencija (nlat. ocallescentia) zadeblja-

vanje koe, otvrdnjavanje koe, dobivanje debele koe; fig. neosetljivost, otupelost.

alica (tur. okka) posuda; boca koja sadri jednu oku.

kapi zool. vrsta male irafe, velike kao konj, u praumama Srednje Afrike, veoma retka ivotinja.

okarina (ital. oca, ocarina) muz. mali, pogla-vito deji duvaki instrumenat od ilovae, sa 10 rupa za tonove.

Okean (gr. Okeanos) l. mit. po najstarijem grkom verovanju, mona reka koja ogggie ceo svet, praizvor svih stvari, pa i bogova; zatim: sin Uranov i Gejin, mu Teti-din, otac mnogobrojne dece (3000 sinova i 3000 keri), Ocean.

okean (gr.) 2. veliko svetsko more (Atlantski, Tihi i Indijski okean); fig. more, bezbroj, sijaset, tuta i tma; ocean.

Okeanija (nlat. Oceania) v. Oceanija. okeanograf (gr. Okeanos) strunjak u okea-

nografiji. okeanografija (gr. Okeanos) nauka koja se

bavi prouavanjem mora i okeana, izuava osobine morske vode, kretanje, dubine i organski svet mora, reljef i sastav morskog dna i dr.

okeanski (gr. Okeanos) v. oceanski. oker (gr. ochros bled, ukast, zelenkast)

ilovaa uta od gvoa oksida; pr. oke-rast. okigrafija (gr. okys brz, grapho piem)

vetina brzog pisanja; tahigrafija. okidrom (gr. okys brz, dramem infinitiv

aorista od trecho trim) onaj koji brzo tri, skorotea, glasnik-peak.

okipod (gr. okys brz, pus, podos noga) brzo-nog.

oklagija (tur. oklagu, oklava) drvena oblica za razvijanje testa.

40 Leksikon

okludirati 626 oksitonon

okludirati (lat. occludere) zatvoriti, zatvarati, zakljuati; smetati, spreiti; fiz. zadrati gasove na svojoj vrstoj povrini.

okluziv (lat. occlusivus) lingv. zatvorni, pre-gradni ili eksplozivni glas, tj. glas pri ijem izgovoru vazdune struja nailazi na prepreku, koja je potpuno zaustavlja, tako da ona ne moe nastaviti put dok se pregrada ne ukloni.

okluzivan (nlat. occlusivus) koji zatvara; koji spreava; okluzivni zavoj med. zavoj koji spreava da do rane dopru spoljne ozlede i prljavtine.

okluzija (nlat. occlusio) zatvaranje, sprea-vanje; fiz. adsorpcija gasova na povrini vrstih tela.

o kontan (fr. au comptant) trg. uz plaanje u gotovom.

okra (gr. ochros bled, ukast) meavina gline sa hidroksidom gvoa; up. oker.

oksalati (nlat. oxalis kiseljak) pl. hem. soli oksalne kiseline, nalaze se u mnogim biljkama, naroito u kiseljaku.

oksalemija (nlat. oxalis kiseljak, gr. chal-ma krv) med prisustvo oksalne kiseline u krvi vie no to treba, npr. kod eerne bolesti i dr.

oksalij(um) (nlat. oxalium) hem. dvostruko kiseli kalijum.

oksalis (nlat. oxalis kiseljak, kiselj) bog. cecelj. oksalit (nlat. oxalis kiseljak, gr. -ites) mineral

koji se sastoji od oksalnog gvozdenog oksida i vode; humboltit.

oksalna kiselina (nlat. acidum oxalicum) hem. otrovna kiselina koja nastaje oksida-cijom mnogih organskih jedinjenja, danas se dobiva od celuloze (slui u farbar-stvu i za vaenje mrlja od mastila, ienje metala i dr.).

oksalurija (nlat. oxalis kiseljak, gr. uron mokraa) med. prisustvo oksalne kiseline u mokrai vie nego to treba.

okser (eng. oheg) sp. vrsta sloene prepone, prepreke (u jahanju).

oksi- (gr. oxys) predmetak u sloenicama sa znaenjem: otar.

oksigen (gr. oxys, genos poreklo, roenje, koren gen- od gignesthai roditi se, postati, nlat, oxygenium) hem. kiseonik, kisik, najrasprostranjeniji element u prirodi, sastojak vazduha, vode, veine minerala i gotovo svih jedinjenja to sainjavaju grau biljaka i ivotinja; hem. znak O, atom-ska masa 16, redni broj 8.

oksigenacija (gr. oxys, genos, nlat. oxyge-natio) hem. v. oksidacija.

oksigenij(um) (gr. oxys, genos) hem. v. oksigen. oksigenirati (gr. oxys, genos) hem. v. oksidi-rati. oksigon (gr. oxys, gonia ugao) geom. figura sa

otrim uglovima.

oksigonian (gr.) geom. opggrougli, sa otrim uglovima.

oksid (gr. oxys) hem. jedinjenje sa kiseonikom, naroito jedinjenje nekog metala sa kiseonikom, npr. oksid gvoa.

oksidabilan (gr. oxys, nlat. oxydabilis) hem. koji moe da se jedini s kiseonikom, tj. koji moe da oksidie.

oksidabilitet (gr., nlat.) hem. sposobnost sjedinjavanja sa kiseonikom, jedinljivost s kiseonikom.

oksidabilnost (gr., nlat.) hem. v. oksidabilitet. oksidacija (gr. oxys, nlat. oxydatio) hem.

sjedinjavanje nekog tela s kiseonikom, sa-gorevanje.

oksidirati (gr. oxys, lat. oxydare) hem. jedi-niti se (ili: spojiti se, spajati se) s kiseonikom, pretvarati se u oksid.

oksidisati (gr. oxys) hem. v. oksidirati. oksid-hidrat (gr. oxys, hydor voda) hemijsko

jedinjenje oksida s vodom. oksikrat (gr. oxys, krasi meavina) si-retna

voda, meavina sireta i vode. oksikratirati (gr.) prati, ispirati si-retnom

vodom. oksikroceum-flaster (gr. oxys, krokos afran,

nem. Pflaster) med. afranov flaster, crvenomrki melem od utog voska, kolofonijuma, omorikove smole, terpentina, afrana i drugih sastojaka (lek protiv reumatizma).

oksimsl (gr. oxys, lat. mel med) farm. kiseli med, preparat od preienog meda pome-anog sa biljnim siretom.

oksimstar (gr. oxys, metron mera, merilo) sprava za merenje jaine kiseline.

oksimoron (gr. oxys, moros tup, glupav) ret. duhovita glupost, duhovita besmislica, misao koja na prvi pogled sadri u sebi neku protivrenost, a ipak oba pojma stoje jedan pored drugog i vezuju se u jedan pojam, npr. nemi glas, glasna tajna, pametna budala, reito utanje i sl.

oksinitron (gr. oxys, mtron luna so) hem. alitrena kiselina.

oksiopija (gr. oxys, ops gen. oroz vid) otar vid, otrovidost; fig. otroumnost. oksirodin (gr. oxys, rodon rua) sire od rue. oksisaharum (gr. oxys, sakchar eer) hem.

siretni eer, meavina sireta i eera. oksitimija (gr. oxythymia) naprasitost,

plahovitom1, plahost, prekost. oksitimian (gr. oxythymos) ljut, naprasit, plah,

plahovit, prek. oksitonirati (gr. oxys, teino zateem) gram.

jedan slog, naroito poslednji slog neke rei, izgovoriti visokim ili otrim naglaskom (akutom).

oksitonon (gr. oxytonon) gram. u grkoj gra-matici: re sa otrim naglaskom (akutom) na poslednjem slogu.

oksiuris 627 oktroisati

oksiuris (gr. oxys, ura rep) zool. bela glista, iljac.

oksiuroza (gr.) med. opti naziv za sva oboljenja prouzrokovana belom glistom.

oksifonija (gr. oxys, phone glas, zvuk) otar glas, piskav glas.

oksihemoglobin (gr. oxys, haina krv, lat. globus lopta, grudva) znat. kiseonik vezan za hemoglobin, koji arterijama odlazi u tkiva.

oksihidrat (gr. oxys, hydor voda) he, je-dinjenje oksida i vode.

oksihloridi (gr. oxys, chloros otvoreno-zelen) pl. hek. spojevi (jedinjenja) metalnih oksida sa hlornim jedinjenjima (spojevi-ma).

oksford (eng. oxford) 1. vrsta tkanine; 2. u fudbalu: udarac u loptu zadnjim gornjim delom kopake, petom.

oktav (lat. octavus osmi) format hartije koji je, normalno, jedna osmina obinog formata; format knjige iji tampani tabak, ima 8 listova ili 16 stranica (odstupanja u veliini nanie ili navie zovu se mali oktav i veliki oktav); in oktavo (lat. in octavo) u formatu osmine, tj. tako da se tabak presavije na osam listova.

ostava (lat. octo osam, octava) kuz. osmi ton poevi od osnovnog tona; tonska grupa na kakve se deli jedan tonski plan; celokupan obim svih osam tonova; fiz. ton iji je broj treptaja u sekundi dvaput vei od broja treptaja onoga tona iji je on oktava (via oktava); u katolikoj crkvi: osmod-nevni verski obreda u proslavi nekog velikog praznika (npr. uskrnja oktava); poslednji, osmi dan takve osmodnevne svetkovine; poet. strofa od osam stihova.

oktavoni (fr. octavon, p. octavo) pl. deca ?vropejca i kvarteronke.

oktagon (gr. okto osam, gonia ugao) geom. v. oktogon.

oktaedar (gr. oktaedron, okto osam, bedra sedite, osnova) kon. telo ogranieno sa 8 ravnostranih trouglova, pravilan osmo-stranac; u kristalografiji: oblik tese-ralnog, regularnog sistema.

oktaedarski (gr. okto osam, hdra osnova) koji ima osam povrina.

oktaeterida (gr. okto, etos godina), period vremena od 8 godina, osmogoe.

oktaeterisa (gr.) v. oktaeterida. oktan (gr. okto osam) hem. bezbojna, isparlji-va i

zapaljiva tenost, jedinjenje 8 atoma ugljenika i vodonika, sastojak nafte i benzina.

oktangularan (nlat. octangularis) geom. koji ima osam uglova, osmougaoni.

oktangulum (lat. octo osam, angulus ugao, kut) tom. osmougaonik.

oktandria (gr. okto, aner, andros mu, ovek) pl. bog. cvetovi sa osam slobodnih praktinih niti (U klasa u Lineovom sistemu biljaka); pr. oktandrian.

oktanski broj merile otpornosti nekog mo-torskog goriva prema nekontrolisanom eksplozivnom sagorevanju (detonaciji).

oktant (lat. octans) osmi deo kruga; luk od 45 stepeni (=45); astr. poloaj Meseca ili drugog nebeskog tela koji je udaljen 45 stepeni od nekog drugog poloaja, naroito od poloaja konjunkcije ili opozicije; ont., astr. instrument za merenje uglova, sa podeljenim lukom od 45 stepeni.

oktapla (gr. okta-plasios osmostruk) pl. izdanje Biblije na osam jezika.

oktahord (gr. okto osam, horde ice, stru-na) muz. instrument sa osam ica; oktohord.

oktet (lat. octo osam) muz. komad od osam samostalnih glasova; otet.

oktiduum (nlat. octiduum) rok od 8 dana, vreme od 8 dana.

oktilion (lat. octo osam i nastavak -illion) l. kod Francuza i Amerikanaca: 1027, hiljada podignuta na deveti stepen, broj pred-stavljen jedinicom uz koju stoje 27 nula; 2. kod Engleza i Nemaca: 1048, milion podignut na osmi stepen, broj predstavljen jedinicom uz koju stoje 48 nula.

oktifonij(um) (gr. okto, phone glas) huz. komad za osam samostalnih glasova.

oktobar (lat. october) vinski .mesec, u rimskom kalendaru osmi, kod nas deseti mesec u godini, listopad, ima 31 dan.

oktobarska revolucija v. revolucija 1. oktobristi (lat. october) pl. nekadanja

monarhistiko-ustavna stranka u carskoj Rusiji, osnovana 1905. godine.

oktoginia (gr. okto osam, gyne ena) pl. bog. cvetovi koji imaju osam stubia (osmi red u klasama IXIII Lineovog sistema biljaka); pr. oktogikian.

oktogon (gr. okto osam, gonia ugao, kut) geom. osmougaonik; oktagon.

oktogonalni (gr.) geom. osmougaoni. oktodec (lat. octodecim osamnaest) tip. format

hartije sa osamnaest listova, 36 stranica, u jednom tampanom tabaku.

oktoih (gr. okto osam) u pravoslavno} crkvi: osmoglasnik, bogoslubena knjiga u kojoj su pesme za veernju, jutrenju i liturgiju za svaki sedmini dan razdelje-ne na osam glasova.

oktonarijus (lat. octonarius) poet. stih od osam stopa; tetrametar.

oktopetalan (gr. okto, ptalon list) bog. koji ima osam kruninih listia (ili: latica).

oktopoda (gr. okto, pus, podos noga) pl. zool. osmoruci.

OKTOSTILON (gr. oktO, StyloS Stub) arh. NIZ OD osam stubova, svodova.

oktofilan (gr. okto, phyllon list) bog. osmo-lisni, koji ima osam listova.

oktohord (gr. okto, horde ica, struka) v. oktahord.

oktroisati (fr. octroyer, lat. auctorare) dati, podariti, ustupiti, odobriti, dopustiti; dati (ili: dopustiti) slobodu trgo-

40*

oktuplum 628 oleandar

vanja; nametnuti, silom odrediti; oktroi-sati zakon ili ustav silom vladalake vlasti i autoriteta nametnuti zakon ili ustav, bez prethodnog odobrenja o saglasnosti narodnog predstavnitva.

oktuplum (lat. octuplum) ono to je osmo-struko, osmogubo, osmostruka (ili osmo-guba) veliina (ili: koliina).

okular (lat. ocularis oni) ot. soivo u durbinu, mikroskopu itd. koje je okrenuto oku i koje vri ulogu lupe za posmatranje lika dobivenog prelamanjem svetlosti kroz objekgiv.

okularan (lat ocularis) oni; vidljiv; oku-larna inspekcija pregled, smotra; oku-larni svedok prav. oevidac; okularno staklo v. okular.

okulacija (nlat. oculatio) bog. kalemljenje. okulirati (lat., nlat. oculare) bog. jedno biljno

okce umetnuti u strano drvo, kalemiti; up. inokulirati.

okulist(a) (lat. oculus oko) med. oni lekar. okulistika (lat. oculus oko) ned. nauka o

bolestima oiju, ono lekarstvo. okulomotorijus (nlat. oculomotorius se. ner-

vus) znat. zajedniki ivac onih miia. okulta (lat. oceulta) pl. skrivene stvari, tajne. okultan (lat. occultus) skriven, prikriven, tajni,

potajni; okultna nauka =spiriti-zam; okultne bolesti potajne (ili: skrivene) bolesti.

okultans (lat. occultans) farh. sredstvo za prikrivanje mirisa i ukusa.

okultator (lat. occultator) prikriva, zata-jiva, naroito nekog zloina.

okultacija (lat. occultatio) krijenje, prikrivanje, sakrivanje, tajenje, zatajivanje; astr. pomraenje zvezde.

okultizam (lat. occultus tajni, skriven) tajna nauka, nauka o okultnom (tj. mranom, skrivenom, natulnom), o mnogim stvarima izmeu neba i zemlje, o kojima naa kolske mudrost ne moe ni da sanja", kako tvrde okultisti sa Hamletom; uenje o nekim pojavama koje se, kako kau, ne mogu objasniti neobinim putem, tj. na osnovu poznatih prirodnih zakona. Ovde razlikuju: fizike (parafizike) i psi-hike (parapsihike) pojave. U one prve ubrajaju: kucanje, pojave svetlosti, kretanja i lebdenja bez dodira (telekinezija i levitacija), pojave telesnih likova koji se mogu ak i fotografisati (materijali-zacija); u ove druge: telepatiju i vidovi-tost; up. metapsihika, parapsihologika.

okultisti (lat. occultus) pl. pristalice okultizma. okulus (lat. oculus) oko; okulus elefantinus (nlat.

oculus elephantinus) med. volovsko, buljavo oko; ad okulum ili ad okulos demonstrirati (lat. ad oculum, ad oculos) izneti pred oi svima, pokazati tako da svi jasno vide i uvere se, nepobitno dokazati, dokazivati.

okupatoran (lat. occupatorius) osvajaki, kome je cilj osvajanje.

okupatorski (lat. occupatorius) v. okupatoran; okupatorska vojska vojska kojom se vri posedanje ili zauzimanje jedne strane zemlje ili drave.

okupacija (lat. occupatio) posedanje, zauzimanje, osvajanje; voj. posedanje vojskom jedne strane zemlje u cilju prisilnog zadobi-janja ili priznanja nekih zahteva ili u slova; prav. uzimanje u posed neke stvari koja je dotle bila bez gospodara; fig. zaposlenost, zauzetost, posao, zanimanje.

okupiran (lat. occupatus) posednut, zaposed-nut, zauzet, osvojen; zapremljen; zaposlen, zauzet poslovima.

okupirati (lat. occupare) posesti, posedati; zauzeti, zauzimati, osvojiti; zapremiti, zapremati; drati neku stvar, doepati se neke stvari; zaposliti, zapoljavati.

okurentan (lat. occurrens) koji se dogaa sluajno, koji se zbiva sluajem.

okurencija (nlat. occurrentia) dogaaj, sluaj, povod, prilika; u crkvenom jeziku: padanje dva praznika u jedan isti dan; al okorenca (ital. ali' occorrenza) trg. sluajno, prema prilikama.

okcident (lat. occidere zai, sesti, occidens) zalazak Sunca; zapad; supr. orijent; Okcident Zapad, drave na zapadu, kultura zapadnih naroda.

okcidentalan (lat. occidentalis) zapadni, zapadnjaki; Okcidentalno carstvo Zapadno Rimsko Carstvo.

okcipitalni (nlat. occipitalis) koji se tie potiljka (ili: zatiljka); koji pripada potiljku (ili: zatiljku), potiljni, zatiljni; os okcipitalis (nlat. os occipitalis) znat. potiljka kost, potiljaa, zatiljaa.

okcipiciJSum) (lat. occipitium) anat. zadnji deo glave, potiljak, zatiljak.

okciput (lat. occiput) alat. v. okcipicijum. olaj (ma. olaj ulje) laneno ulje, ulje od

lanenog semena. olgatin vunena tkanina ukraena persijskim

arama i crteima. old (eng. old) star; old Inglecd (eng. old

England) stara Engleska", od 1643. naziv za Englesku kao zemlju starih predanja i stare slave (za razliku od engleskih na-seobina u Severnoj Americi); old Dek (eng. old Jack) stari Dek (britanske zastava).

eld-boj (eng. old-boy) sp. drutvo starijih igraa jednog sportskog kluba koji se ne bavi vie aktivno sportom.

olea (lat. oleum ulje, olea) pl. od oleum. oleaginozan (lat. oleagineus, fr. oleagineux)

uljat, uljevit, koji ima u sebi ulja, zej-tinjav. oleandar (nlat. oleander, ital. oleandro, nlat.

oleandrum, lorandrum) bog. junjaka zimzelena biljka sa velikim, ruiastim cvetovima, i belim, veoma otrovnim sokom u stabljici, lijander.

oleaster 629 Olimpija

oleaster (lat. oleaster) vot. divlja maslina (Drvo). oleat (nlat. oleata) l. v. oleati; 2. slika raena

uljem ili na uljanom papiru. oleati (nlat. oleata) pl. hen. soli oleinske

kiseline. olein (lat. oleum ulje, fr. oleine) hem. osobe-ni

sastojak svih biljnih i ivotinjskih masti; up. elain:

oleinska kiselina nezasiena masna kiselina Ci7H33COOH.

olekranon (gr. olekranon strava glava la-katnjae u pregibu) ned. lakat, komolac.

oleografija (lat. oleum ulje, gr. grapho piem) um. otisak slike raene uljanom bojom.

oleoza (nlat. oleosa) pl. farm. naziv za sve zejtinjave lekove.

oleomargariv (lat. oleum ulje, gr. margaron biser) vetaki puter.

oleometar (lat. oleum, gr. metron mera, merile) sprava za ispitivanje valjanost ulja, uljomer.

oleohalkografija (lat. oleum, gr. chalkos bakar, graphfa pisanje) bakrorez sa ulja-nim bojama.

oleoharta (lat. oleum, gr. chartes hartija, list hartije) tapeta natopljena u ulju (tako da se moe prati).

oleracee (lat. olus zeleni, povre, nlat. oleraceae) pl. bog. kuhinjske biljke, povre, zeleni.

oleum (lat. oleum) ulje, zejtin. olefini (gr.-lat.) hem. nezasieni ugljovo-donici

sa dvostrukim vezama. oliban (nlat. olibanum) tamjan. oliva (lat., p. oliva, fr. oliye, ital. uliva) bog.

maslinka, plod maslinovog drveta; fig. ukras u obliku maslinke, metalna drka na kvaci u obliku maslinke, dugme u obliku maslinke.

olivaran (nlat. olivaris) maslinov, masli-nast, u obliku maslinke.

olivenit (nem. Oliven-erz maslinasta ruda, nastavak gr. -ites) min. maslinastozelena ruda bakra, prirodni arsenit bakra.

o li vot (lat. olivetum) maslinjak; maslinov vrt, maslinova uma.

olivil (lat. oliva maslina) hem. osobeno kri-stalasto telo maslinove gume.

olivin (lat. oliva) rompski mineral masli-nastozelene boje.

oligarh (gr. oligos mali brojem, brojno malen, archos voa, glavar) lan ili pristalica vladavine malog broja plemikih porodica; up. oligokrat,

oligarhija (gr oligarchia) vladavina malog broja plemikih (aristokratskih) porodica; up. oligokratija.

oligarhijski (gr. oligarchikos) koji je pod vladavinom malog broja; koji ima oblik vladavine malog broja plemikih porodica; koji je pristalica ovakvog oblika vladavine; up. oligokratski.

oligemija (gr. oligos malen brojem, chaima krv) med. smanjenost koliine krvi, malo-krvnost.

oligo- (gr. oligos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: brojem malen, mali brojem; mali, malen.

oligoklas (gr. oligos, klao lomim) t. na-trijev i kalcijev feldspat, obino mutne boje.

oligokrat (gr. oligos, kratos jaina, snaga, vlast, vladavina) v. oligarh.

oligokratija (gr. oligos, kratos) v. oligar-hija. oligokratski (gr. oligos, kratos) v. oligarhijski. oligomeriji (gr. oligos, meros deo) zool.

ivotinje ije je telo sastavljeno od malog broja lanaka.

oligopol (gr. oligos, poleo prodajem) trg. trina situacija kada nekoliko prodavaca vlada celokupnim tritem nekog proizvoda.

oligopsihija (gr. oligos, psyche dua) slabost duha, siromatvo duha.

oligopson (gr. oligos, opson trite) trg. trina situacija u kojoj nekoliko kupaca vlada tritem odreene robe.

oligotrihija (gr. oligos, thrix, gen. trichos vlas, dlaka) med. oskudica u kosi, retkoa kose, slaba dlakavost; pr. oligotrihian.

oligotrofija (gr. oligos, trophe hrana, ishrana) med. smanjeno uzimanje hrane, nedovoljna elja za jelom, post.

oligofilan (gr. oligos, phyllon list) vot. koji ima malo lia.

oligofrenija (gr. oligoi malo njih, fren dua) med. maloumnost, umna zaostalost.

oligofrenopedagogija (gr. oligos mali, phren gen. phrenos dua, duh, um, razum, pais gen. paidos dete, ago vaspitavam, odgajim) med. nauka o vaspitanju, odgoju, prouavanju umio zaostale, maloumne dece.

oligohronian (gr. oligo-chronios) koji traje malo, kratkotrajan, malovean.

oligohronometar (gr. oligos mali, chronos vreme, metron mera, merilo) instrumenat za merenje malih odseka vremena.

oligopen (gr. oligos, kainos nov) geol. po starosti druga po redu grupa slojeva u tercijarnoj formaciji, koja dolazi posle vodena.

oligocitemija (gr. oligos, kytos duplja, uplje telo, chaima krv) med. smanjenost crvenih krvnih zrnaca (obino kao posledica gubitka krvi, duge groznice, slabe ishrane i dr.)

oligurija (gr. oligos, urein mokriti) med. smanjenost mokrenja usled bolesti.

Olimp (gr. Olympos) uveno brdo na granici Makedonije i Tesalije, visoko 2970 t; mit. stan, prebivalite Zevsa i ostalih bogova, po verovanju starih Grka; fkg nebo.

Olimpija (gr. Olympia) predeo u Elidi, posveen bogu Zevsu, gde su odrane uvene olimpijske igre.

olimpiJada 630

olimpijada (gr. olympias) vreme od etiri godine, tj. vreme od jednih olimpijskih igara do drugih (Grci su po njima raunali godine, poinjui od 776. god. pre n. e.); olimpijske igre; danas: meunarodne utakmice u svim glavnijim granama sporta, koje se od 1896. prireuju svake etvrte godine, sem u vreme rata; od 1924. uvedene su i zimske olimpijske igre.

olimpijac uesnik u olimpijskim igrama, na olimpijadi.

olimpijski (gr. olympios) koji se nalazi na Olimpu; pridev Zevsa i ostalih bogova koji, po verovanju starih Grka, borave na Olimpu; fig nebeski: olimpijske igre sveane narodne igre kod starih Grka koje su se, svake etvrte godine, odravale u Olimpiji, predelu u Elidi koji je bio posveen Zevsu; u ovim igrama uestvova-la su sva grka plemena, a sastajale su se od utakmica u borenju, tranju, skakanju, bacanju koplja i dr.; up. olimpijada.

olimpski (gr. olympikcs) koji pripada Olimpu; up. olimpijski.

oliteti (lat. oleum ulje) pl. mirisava ulja, tinkture i esencije koje sadre u sebi ulja; lekovi spravljeni od ulja.

olitorian (lat. olitor povrtar, olitorius) koji raste u povrtnjacima, koji se tie kuhinjskog povra.

olifant (fr. olifant, lat. elephantus slon) 1. rog od slonove kosti koji su nosili, o bedrima, srednjovekovni vitezi-lutalice; rog paladina Karla Velikog Rolanda; 2. hartija najveeg formata sa markom slona (za tabele i bakroreze).

olofonija (gr. oloos lo, bolestan, rpbne glas) lingv. defektan glas zbog nepravilno-sti govornih organa.

oltar (lat. altare) rlg. deo hrama gde se vri glavni deo bogosluenja (u pravoslavnoj crkvi odvojen ikonostasom).

oluk (tur. oluk) limena cev za odvoenje vode sa krova; kanal.

olfaktoietar (lat. olfactus miris, gr. te-tron mera, merilo) aparat za merenje otrine mirisa.

olfaktometrija (lat. olfactus, gr. metria merenje) merenje, ispitivanje otrine mirisa.

olfaktoran (nlat. olfactorius) koji se tie ula mirisa, koji pripada mirisnom ulu.

olfaktorijus (nlat. olfactorius) znat. mirisni ivac.

olfaktus (lat. olfactus) miris; ulo mirisa. olja podrida (nm. olla podrida) omiljeno

pansko narodno jelo od raznih vrsta sitno iseckanog mesa i raznih zeleni i zaina (vrsta naeg lonca" ili papazja-nije); posuda napunjena raznim mirisnim cveem ili korenjem, poturi; lit. est naziv knjiga sa raznolikom, obino aljivom sadrinom, svatarije, sva-tice.

om fiz. praktina jedinica za merenje elektrinog otpora, nazvana po nem. fiziaru Georgu Simonu Omu (Ohm, 17871854): otpor stuba ive dugakog 106,3 centime-tra a poprenog preseka jedan kvadratni milimetar na OS.

omagra (gr. omos rame, agra plen) med. kostobolja u ramenima.

omazum (lat. omasum) zool. listavac, trei odeljak u elucu preivara.

omalgija (gr. omos rame, algos bol) med. bol u ramenima; up. omoalgija.

omama (ma. 6 star) baka, baba. omartritis (gr. omos rame, arthron zglob)

med. zapaljenje ramena. ombrograf (gr. ombros kia, grapho piem) v.

ombrometar. ombrologija (gr. ombros, logia nauka) grana

meteorologije koja ima za predmet ispitivanja kiu.

ombrometar (gr. ombros, mtron mera, merilo) kiomer, dadomer.

ombrometrija (gr. ombros, metria merenje) merenje koliine kie koja padne.

omega (gr. b mega) veliko, tj. dugo ili produeno o" u grkom jeziku (), poslednje, dvadeset etvrto slovo u gr. azbuci; alfa i omega poetak i kraj, sve i sva.

omen (lat. omen) znak, predznak, znamenje, kob, slutnja.

omentitis (lat. omentum) med. zapaljenje crevne mreice, skramice.

omentum (lat. omentum) anat. skramica; trbuna maramica.

omikron (gr. o mikron) malo, tj. kratko grko o" (o).

omilitika (gr. homilia) v. homiletika. ominirati (lat. ominari) predskazivati, ko-biti,

slutiti, nasluivati. ominozan (lat. ominosus) koban, zlokoban,

koji nasluuje zlo ili nesreu. emisija (nlat. omissio) izostavljanje,

proputanje, propust, prenebregavanje; omisija nasledstva prav. proputanje zakonskog roka za prijem nasledstva.

omisum (lat. omissum) ono to je izostavlje-no, isputeno, izostavljena taka, reenica, stav (pl. omisa); kazus omisi (lat. casus omissi) pl. prav. u pravnim odredbama, zakonima i dr.: izostavljeni, nepomenuti sluajevi, o kojima posle, ocenivi okolnosti, reava vrhovna vlast; salvo erore et omisione (lat. salvo errore et omissione) trg, izuzevi pogreku i propust, uz ogradu od zabluda i izostavljanja", formula koja se stavlja ispod rauna i sl.

emitirati (lat. omittere) propustiti, propu-tati, izostaviti, izostavljati, napustiti, naputati, mahnuti se ega, prei preko ega.

omlet (fr. oeufs meles meana jaja, omelette) kajgana.

(lat. omne) sve; svako; celo, potpuno; pl. omnia.

omne vivum eks ovo 631 onanisati

omne vivum eks ovo (lat. omne vivum eh ovo) fiziol. sve ivo razvija se iz jajeta (misao koju je formulisao Viljem Harvej, 1578- 1657). omnia (lat. omnia) pl. od omne;

omnia mea mekum porto (lat. omnia tea mecum porto) sve to imam nosim osobom (izreka grkog mudraca Bijasa, kome je najvee blago bilo u njegovoj mudrosti). omnibus (lat. omnis

sav, sva; svaki, svaka; omnibus svima) za sve, svima"; u javnom saobraaju: prostrana putnika kola sa vie sedita, koja vre redovan sao- braaj na odreenoj liniji; up. autobus.

omnibus-filmovi (lat. omnibus svima, eng. film) umetniki filmovi sastavljeni od nekoliko razliitih pria istog ili srodnog autora, povezanih slinim moti- vima ili istim licem. omnivora (lat.

omnivorus koji sve guta, prodire, omnivora) pl. zool. svatojeci (ivotinje, naroito neke ptice, koje uzi- maju hranu i iz biljnog i iz ivotinjskog carstva). omnivoran (lat. omnivorus) zool. koji

sve guta (ili: prodire), svatojed, svatoder; up. omnivora. omni ju m (lat. omnium svih,

sviju) sp. trka u kojoj uestvuju svi konji (bez obzira na njihovu starost, rasu i sl.). omnikoloran (lat.

omnis, color boja) svakoja- kih boja, raznobojan, aren. omniparentan

(lat. pario rodim, proizvodim, omniparens) koji sve raa, sveproizvodan, koji sve proizvodi. omniparitet (nlat.

omniparitas) svejedna- kost, opta jednakost. omniiotentan (lat.

omnipotens) svemoan, svemoguan, svemogu. omnipotencija (lat.

omnipotentia) svemo, svemogunost (kao oznaka savrenosti bia). omniprezentan (nlat. omnipraesens)

svuda prisutan, sveprisutan. omniprezencija (nlat.

omnipraesentia) sve- prisutnost, svudaprisutnost. omnis (lat. omnis)

sav, sva; svaki, svaka; ceo, cela, potpun, potpuna. omnis celula e celula

(lat. omnis cellula e cellula) biol. svaka elija razvija se iz jedne elije (misao koju je izneo Rudolf Firho, 1821 1902). omniscijentan (nlat.

omnisciens) koji sve zna, sveznajui. omniscijencija (nlat.

omniscientia) svez- nanje, sveznalost (kao oznaka savrenosti bia). omnifag (lat. omnis, gr. phagein

jesti, derati) zool. svatoder, svatojed.

omniforman (nlat. omniformis) koji se javlja (ili: nalazi) u svakom obliku. omoalgnja

(gr. omos rame, algos bol) med. v.

omometar sprava za merenje elektrinog otpora; up. OM.

omoplata (gr. mos rame, nlat. omoplata) anat. lopatica, pleka.

omotokija (gr. omos nezreo, prevremen, to-kos raanje, poraanje, poroaj) med. pre-vremeni poroaj, nedonoenje.

omofag (gr. omos sirov, presan, phagein jesti) onaj koji jede sirovo, presno meso.

omofagija (gr. omos, phagein) hranjenje si-rovim, presnim mesom.

omofor (gr. omos rame, phoreo, phero nosim) u pravoslavno] crkvi: naramnik, dugaka i poiroka traka od iste vune koju arhijerej nosi na ramenima i bez koje ne moe vriti nikakvu crkvenu radnju.

omfal- (gr. omphalos) predmetak u sloe-nicama sa znaenjem: pupak, pupani.

Omfala (gr. Omphale) kit. ime jedne lidij-ske kral>ice, koja je Herkula umela toliko da oara i strpa pod papuu da je, preobuen u ensku odeu, i preo na preslici; zato se kae: svaki e Herkul nai svoju Omfalu.

omfalelkozis (gr. omphalos, elkosis gnojenje) med. ir na pupku, gnojenje pupka.

omfalitis (gr. omphalos pupak) med. za-pal>enje pupka.

omfalian (gr. omphalos, omphalikos) koji se tie pupka, pupani; u obliku pupka, pupast.

omfalomantija (gr. omphalos, manteia npo-ricanje) proricanje (ili: itanje) sudbine iz vijuga pupanog vora novoroeneta.

omfaloneuron (gr. omphalos, neuron ila, vrpca) anat. pupana vrpca.

omfalonkus (gr. omphalos, onkos masa, telesina) med. tvrdi otok pupka.

omfaloragija (gr. omphalos, koren rag- od regnymi prskam, puknem) med. krvarenje pupka kod novoroenadi.

omfalotaksis (gr. omphalos, taxis ureenje, nametanje) med. nametanje ispale pupa-nice.

omfalotom (gr. omphalos, tome seenje, rezanje) med. instrumenat za odrezivanje pupane vrpce.

omfalotomija (gr. omphalos, tome) med. odrezivanje pupane vrpce.

omfaloflebitis (gr. omphalos, phleo gen. phlebos ila, vena) med. zapaljenje pupa-nih vena.

omfalocela (gr. omphalos, kele prosutost) med. prosutost pupka, pupani prodor.

onagar (gr. onagros, lat onagrus) zool. divlji (ili: umski) magarac; ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamenja; onager.

onanizam v. onanija. onanija neprirodno zadovoljavanje spolnog nagona nadraivanjem spoljanjih spol-nih organa, samoblud, samoblue, drkanje; naziv po starozavetnom Onanu (I Moje., 38,9), koji znajui da nee biti njegov porod, kad lijegae sa enom brata svojega, prosipae na zemlju, da ne rodi djecu bratu svojemu"; up. masturbacija. enanisati vriti samoblud, drkati.

onanist(a) 632 onomatolatri] a

onanist(a) onaj koji vri samoblud, drka. ovaiit v. onanist. ombrairati (fr. ombrager) zaseniti, za-seniti,

pokriti hladom ili senkom; elt. seniti, dati slici vie senke.

ongstrem v. angstrem. ondatra (huronski ondatra) zool. bizamski

pacov; dezman. ondeamento (ital. ondeggiamento) muz. v. on-

deare. ondeare (ital. ondeggiare) muz. talasaste

kretanje, drhtanje, podrhtavanje. ondulacija (fr. ondulation) talasanje, nji- |

hanje, lelujanje, talasaste kretanje, valo vite kretanje; doterivanje kose da bude talasaste (ili: valovita).

i ondulirati (fr. onduler) talasati se, lelu- ; jata

se; talasati kosu, praviti (ili: napraviti) kosu valovitom.

oneiro- (gr. oneiros) predmetak u sloeni-cama sa znaenjem: san.

oneirodinija (gr. oneiros san, odyne bol, muka) sanjanje da te neko gui, mora.

oneirokrit (gr. oneiros, krites presudilac, sudac) v. oneirolog.

oneirokritija (gr. oneiros, krites) v. oneiro-logija.

oneirolog (gr. oneiros, logos) tuma snova. oneirologija (gr. oneiros, logla) nauka o

snovima; tumaenje snova, proricanje iz skova.

oneiromant (gr. oneiromantis) onaj koji prorie iz snova, tuma snova.

oneiromantija (gr. oneiros, mantei'a proricanje) proricanje iz snova, tumaenje snova.

oneiropol (gr. oneiropolos) v. oneiromant. oneiroskopija (gr. oneiros, skopeo posmatram)

posmatranje snova, prouavanje snova. onera (lat. onus teret, pl. opega) pl. v. opus;

opera publika (lat. onera publica) dravni porezi, javni nameti.

onerabilan (nlat. onerabilis) oporeljiv. onsracija (nlat. oneratio) tereenje, opte-

reivanje. onerozav (lat. onerosus) teak, tegoban, te-

retan, muan, dosadan. oniks (gr. opuh) min. vrsta prugastog kalce-

dona, sastoji se od jednog crnog i jednog sjajnog sloja (upotrebl>ava se za izradu nakita); med. nagomilavanje gnoja izmeu ploica ronjae.

oniomanija (gr. one kupovanje, kupovina, mama pomama, strast) med. bolesni nagon za kupovanjem svega to se stigne.

oniromant (gr. oneiros san, manteia gatanje, proricanje) tuma snova.

oniromantija (gr. oneiros, manteia) tumaenje snova.

onihija (gr. opuh, onychos nokat) med. zapaljenje noktiju, zanoktice.

onihisternon (gr. opuh, onychos nokat, ste-geo liphim, liavam) no za opsecanje noktiju.

onihitis (gr. opuh, onychos nokat) med. v. onihija.

oniho- (gr. onyx, onychos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: nokat; kopito.

onihograf (gr. opuh, onychos, grapho piem, beleim) med. instrument koji meri i belei kretanje krvnog pritiska u noktima.

onihografija (gr. opuh, graphia pisanje, beleenje) med. merenje i beleenje kretanja krvnog pritiska u noktima pomou onihografa.

onihogripoza (gr. opuh, onychos, grypos iskrivljen, kukast) med. savijenost noktiju, kandatost noktiju.

onihogrifoza (gr. opuh, onychos, grypos) med. v. onihogripoza.

onihokritija (gr. opuh, krino presuujem, sudim) nasluivanje (ili: pogaanje) osobina karaktera jednog oveka po obliku noktiju njegove ruke.

onihologija (gr. opuh nokat, kopito, logia nauka) net. nauka o potkivanju.

onihomantija (gr. opuh, manteia proricanje) proricanje sudbine po noktima.

onihomikoza (gr. opuh, onychos, mykes gljiva) med. gljivina noktobolja.

onihoreksis (gr. opuh, regnymi prskam, pucam) kec. krtost noktiju, lomljivost noktiju.

onihofagija (gr. opuh nokat, phagem jesti) med. bolesni nagon za grienjem noktiju.

Onkl Sam (eng. Uncle Sam) aljiv naziv za Amerikance kao narod, nastao od skrae-nice U. S. A. M. = United States of America (Sjedinjene Amerike Drave).

onkologija (gr. onkos masa, telesina, logia nauka) med. nauka o bolesnim izratajima.

onkotomija (gr. onkos, tome seenje, rezanje) med. seenje (ili: odstranjivanje) otoka ili izrataja operativnim putem.

onkus (gr. onkos) med. tvrdi otok, izrataj. onokrotalus (gr. onos magarac, osao, krota-lon eketalo, ekrtalo) zool. v. pelikan.

onolatrija (gr. onos, latrefa oboavanje) sluba magarcu, potovanje magarca (zbog ega su stari optuivali Jevreje i, docnije, hriane, verovatno zbog toga to je Hristos, jaui na magarcu, uao sveano u Jerusalim).

onoma- (gr. onoma) predmetak u sloenicama sa znaenjem: ime.

onomastikon (gr. onoma) l. spisak imena ili rei; 2. renik koji nije sreen azbunim redom, nego po stvarnim grupama, realni leksikon; 3. pesma u slavu neijeg imendana ili roendane.

onomatika (gr. onomatike) nauka o znaenju i pravljenju imena.

onomatolalija (gr. onoma, lalia eretanje, blebetanje) med. nagon za ponavljanjem izvesnih rei.

onomatolatrija (gr. onoma, latreia oboavanje) preterano potovanje, oboavanje imena nekog slavnog oveka.

onomatologija 633 oonin

onomatologija (gr. onoma, logfa nauka) v. onomatika; takoe: tumaenje imena, pro-ricanje iz imena.

onomatomanija (gr. onoma, mama pomama, ludilo) med. ludaki strah i zaziranje od novih rei.

onomatomantija (gr. onoma, manteia prori-canje) proricanje (ili: itanje) sudbine iz imena.

onomatomorfoza (gr. onoma, morphosis uo-bliavanje, uoblienje, obrazovanje) pra-vljenje (ili: sastavljanje) imena, obrazovanje (ili: pravljenje, graenje) rei.

onomatopeja (gr. onomatopola) ret. pravljenje (ili: graenje) imena ili rei; podraavanje zvuka, graenje rei podraavajui prirodni glas ili zvuk neke stvari ili radnje (npr. bubanj, topot, utanje, sr-kanje, bleka, rika, zveka, kukurekati itd.).

onomatopejski (gr. onoma, poiem initi, praviti) v. onomatopoetski.

ovomatopoetika (gr. onoma, poein) pl rei sastavljene prema prirodnom glasu ili zvuku predmeta koji oznaavaju.

onomatopoetski (gr. onoma, poiem initi, praviti) podraavajui zvuk; poet. koji ritmom podraava prirodni zvuk i prirodne znakove.

onomatotet (gr. onoma, tithemi meem, stavljam, thetes stavlja, meta) sastavlja rei, pronalaza novih rei, naroito novih imena.

onore di letera (ital. onore di lettera) trg. v. honor di litera.

onoscelit (gr. onos magarac, skelos krak, noga) onaj koji ima magaree butine.

onocefalus (gr. onos magarac, kephale glava) magarea glava.

ontario vrsta jabuke nazvane po svojoj po-stojbini, kanadskoj pokrajini Ontario; plod ove jabuke, koja se i kod nas mnogo uvodi, krupan je, gladak, okruglo-kola-astog oblika i veoma ukusan.

onteizam (gr. bp gen. ontos bie, prilog glagola emai biti, postojati, theos bog) fil. izraz kojim Hekl, za razliku od panteizma, naziva predstavu o postojanju boga kao individualnog lica, koje, kao samostalan subjekat, postoji izvan prirode.

ontiki (gr. emai biti, postojati, to bp, gen. tu ontos bie, stvarnost) fil. koji se tie onoga to postoji, koji se tie optih svojstava stvari i bia.

onto- (gr. emai biti, postojati, to bp, gen. tu ontos bie, stvarnost) predmetak u sloe-nicama sa znaenjem: bie, bini, stvar-nosni.

ontogeneza (gr. on, ontos, genesis postanak) biol. razvitak jedinke od oploenog jajeta pa do potpunog organizma.

ontogenija (gr. on, ontos, gignomai nestajem, postajem, raam se) biol. nauka o postanku organskih bia na Zemlji, nauka o ontoge-nezi.

ontografija (gr. bp, ontos, graphfa opis) opisivanje stvari ili bia.

ontozofija (gr. bp, ontos, sophia mudrost, nauka) fil. v. ontologija.

ontologizam (gr. bp, ontos, logos razmiljanje, dokazivanje) fil. 1. zakljuivanje da postoje stvari na osnovu toga to postoje pojmovi o tim stvarima; 2. shvatanje racionalista, po kome potpuno, lo-giko miljenje sadri u sebi u isto vreme i realitet (stvarno postojanje) onoga o emu se mislilo; 3. uenje koje se osniva na Platonu, Avgustinu i Malbran-u, a po kome je bie boga istinski predmet neposrednog i isto duhovnog opaanja itd.

ontologija (gr. bp, ontos, logia nauka) fil. nauka o biu, o onome to postoji, osnovna nauka, nauka o optim svojstvima stvari i bia.

ontoloki (gr. on, ontos, logikos koji se tie miljenja) fil. koji se tie ontologi-je ili se osniva na njoj; ontoloki dokaz o biu ili postojanju boga dokaz postojanja boga iz pojma boga kao beskrajnog ili savrenog bia; ontoloki metod logiki postupak koji, oslanjajui se na princip protivrenosti i princip dovoljnog razloga, hoe da na osnovu postojanja pojmova zakljuuje o postojanju onoga to ti pojmovi predstavljaju; ua. kosmoloki, fizikoteoloki.

ontonomija (gr. on, ontos, nomos zakon) fil. zakonitost bia, zakonitost postojanja.

ontoteologija (gr. on, ontos, theos bog, logia uenje, nauka) uenje da postoji bog, sa svima svojim atributima, na osnovu toga to postoji pojam o bogu kao takvom.

onus (lat. onus) teret, tovar, breme; tegoba, dosadnost; dunost, obaveznost; opus pro-bandi (lat. onus probandi) teret dokazi-vanja.

oo- (gr. bbp) predmetak u sloenicama sa znaenjem: jaje.

oogamija (gr. bbp jaje, gamos brak) biol. oploavanje, sjedinjavanje jajne elije sa spermatozoidom.

oogeneza (gr. bbp, genesis postanak) biol. postanak jaja iz klicinih praelija u jajnjacima; med. odreivanje spola po jajetu.

oogonije (gr. bbp, gone raanje) pl. biol. klicine praelije u jajnjacima od kojih postaju jaja.

oolit (gr. bbp, lithos kamen) min. ikrovac, krenjak od zrnaca slinih ikri.

oolitski (gr. bbp, lithos) u obliku ikrovca, sastavljen od sitnih zrnaca slinih ikri; oolitska formacija kol. v. jura--formacija.

oologija (gr. bbp, log'a nauka) biol. nauka o jajima; nauka o ptijim jajima i gnezdima.

oomantija (gr. bbp, manteia proricanje) proricanje iz jaja; ooskopija.

oonin (gr. bbp) belanevina, belanevina-sta materija.

ooskopija 634 operkuliti

ooskopija (gr. bbp, skopem posmatrati) v. oomantija.

ooforektomija (gr. bbp, rogeb nosim, ekte-mno iseem) kod. vaenje jajnjaka.

ooforin (gr. bbp, rogeb nosim) farm. preparat izraen od jajnjaka svinja i goveda, lek protiv bolova pri menstruaciji i klimakterijumu.

ooforitis (gr. bbp, rogeb) med. zapaljenje jajnjaka.

ooforon (gr. bbp, rogeo) zool. jajnjak; up. ovarijum.

spal (sskr. upala kamen, gr. opallios, lat. opalus) t. kvarcu slian mineral, po hemijskom sastavu silicijev dioksid sa vodom, raznobojan i preliva se (upotrebljava se naroito za ukras).

opalescentan (nlat. opalescens) koji preliva boje kao opal; opalescengno staklo opalio staklo, staklo koje se preliva poput opala.

opalescencija (nlat.) prelivanje boja; pr. opalescentan.

opalescirati (nlat. opalescare) v. opalizi-rati. opalizacija v. opalescencija. opalizirati (nlat. opalisare) prelivati boje kao

opal. opat (ital. abbate) u katolikoj crkvi: stareina

(mukog) manastira; crkveni ve-likodostojnik uopte.

opatija (ital. abbazia) samostan, manastir nekih katolikih redova.

opatica (ital. abbadessa) igumanija enskog manastira; katolika kaluerice uopte, duvna.

opekunski sovjet (rus. opekunskii sovet) starateljsko vee (u Rusiji).

opera (lat. opera) l. delanje, raenje, delatnost; rad, trud, muka.

opera (ital. opera) 2. muz. drama u kojoj se cela sadrina peva, pri emu instrumen-talna muzika dolazi delom kao pratnja pevanju, a delom samostalno (sastoji se iz uvertire, reitativa, arija, solo-partija, dueta, terceta, horova i dr.); opera bufa (ital. opera buffa) komina opera; opera lirik (fr. opera lyrique) lirska opera; opera serija (ital. opera seria) ozbiljna, velika opera.

opera (lat. opus, opera) 3. pl. dela; opera omnia (lat. opera omnia) celokupne dela; opera selekta (lat. opera selecta) izabrana dela, odabrana dela.

operat (lat. operari raditi) spis, pisana uredba, iscrpne pismena predstavka.

operater (fr. operateur) med. lekar kome je struka hirurgija, hirurg, operator; ruko-valac nekom mainom, npr. filmskim aparatom itd.; fotograf koji vri kine-matografska snimanja.

operativa (lat. operativus) 1. izvrni orga-ni neke ustanove ili organizacije koji sprovode izvrenje nekog zadatka, posla; 2. praktini radovi, praksa.

operativni (nlat. operativus) koji se tie rada, radni; operativna vojska sve jedinice i rodovi vojske koji uestvuju u izvoenju ratnih operacija; operativne lekar-stvo = hirurgija.

operatika (lat. operatio) voj. teorija i vetina primene i voenja vojnih operacija.

operator (nlat. operator radnik, izvrilac) 1. med. lekar koji vri operacije, hirurg (v. operater); 2. mat. simbol ili znak koji pokazuje neku operaciju (radnju) i sam predmet operacije, npr. operator za dife-renciranje d/dx.

operacija (lat. operatio) delanje, rad, oba-vljanje, vrenje; med. leenje hirurkim putem, rezanje, seenje; trg. veto izveden posao, spekulacija; voj. ratna radnja, plan-ski izveden pokret jedinica radi postizanje izvesnog cilja: mat. raunska radnja, raunanje; fig. upotreba nekog tajnog sredstva.

operacijski v. operacioni. operacionalizam (lat. operari poslovati, raditi)

idealistiki, antimaterijali-stiki pravac u savremeno] fizici, koji sve pojmove o fizikim veliinama kao i same veliine, svodi na operacije koje posmatra vri pri merenju ili drugom nainu prouavanje; osniva mu je ameriki fiziar P. V. Bridmen.

operacioni (lat. operatio delanje, raenje, radnja) pr. koji se tie operacije, koji je u vezi sa operacijom; operaciona baza voj. osnova, oslonac za ratna kretanje i poth-vete, naroito niz utvrenja i meste iz ijih se zaliha vri dopunjavanje utroenog ratnog meterijale; operaciona linija glavna linija ratnih operacija; operacioni osuekatcilj jedne operacije; operacioni plan plan po kome se radi u cilju postizavanje izvesnog cilja; operaciona sala med. dvornice (ili: dvorana) u kojoj se vre hirurke operacije.

operacionizam (let.) stanovite u savremeno] filozofiji fizike, prema kojem osnova fizike nije pasivno iskustvo, ve ljudski izumi i proizvodnja mernih obre-zeca i mernih instrumenata, dekle lebo-ratorijska praksa.

opereta (ital. operetta) mela opera, obino aljive sadrine, u kojoj se i peva i govori.

operira (lat. operari delati, raditi) v. operisati. operisati (lat. operari) raditi, obavljati;

dejstvovati, vriti dejstvo; med. leiti neku bolest hirurkim putem, sei, re-zati.

operist(a) (ital. opera) peve u operi, oper-ski peva.

operistkinja (ital. opera) pevaica u operi, operske pevaica.

operkuliti (lat. operculum poklopac pue-vljeve kuice, gr. lithos kamen) pl. geol. okamenjeni puevi.

operkulum 635 oportunitet

operkulum (lat. operculum) zool. poklopac u puevljeve kuice; vot. poklopac.

opernglas (nem. Opernglas) v. opernguker. opernguker (ital. opera, nem. Gucker dogled)

pozorini (operski) dogled. operozan (lat. operosus) trudan, muan; koji se

mnogo bavi im, trudoljubiv. opignoracija (lat. pignus zaloga, nlat.

oppignoratio) davanje u zalog, zalaganje. opignorirati (lat. pignus zaloga, oppignora-ge)

dati u zalog, zaloiti; dekretum de opignorando (lat. decretum de oppigno-rando) prav. akt kojim vrhovna staratelj-ska vlast doputa da se zaloi imanje tienika (maloletnika).

opizma (gr. opizo, opos sok) skupljanje i zgunjavanje biljnih sokova.

opijaniv (lat. opium, gr. opion makov sok) farm. alkaloid opijuma, sredstvo za uspa-vljivanje, glavobolju itd.; up. narkotin.

opijat (lat. opium, gr. opion) far, lek koji sadri opijuma'(za uspavljivanje).

opijum (lat. opium, gr. opos, opion makov sok) mleni sok koji se dobiva zarezi-vanjem nedozrelih makovih ahura; od davnina vano sredstvo za leenje, utie na umirenje ivaca, umiljava bolove i pomae spavanju; od srednjeg veka upotrebljava se kao opojno sredstvo, naroito u Kini, Engleskoj i Severne j Americi; up. laudanum, mekonijum.

opijumomanija (gr. opion makov sok, mama strast) strast za uivanjem u opijumu.

opilacija (lat. oppilatio) med. zatvaranje, za-puavanje.

opinavt (lat. opinari misliti, pretpostavljati) onaj koji daje svoje miljenje (glas), glasa.

opinion piblik (fr. opinion publique) javno mnenje, javno miljenje.

opiofag (gr. opion makov sok, phagein jesti) med. onaj koji jede opijum, koji je odan poroku uivanja u opijumu.

opiofagija (gr. opion, phagein) med. jedenje opijuma, strast uivanja u opijumu.

opistenar (gr. opisthenar) alat. nadlanica. opistobranhijati (gr. opisthen pozadi, branchia

krge) pl. zool. puevi sa krgama pozadi srca.

opistograf (gr. opisthen, graphia opisivanje) rukopis ili knjiga kod koje se tekst nalazi na poleini listova.

opistografija (gr. opisthen, graphia) pisanje na zadnjoj strani lista.

opistodom (gr. opisthodomos) apx. zadnji deo hrama.

opistokefalov (gr. opisthen pozadi, kepha-1e glava) alat. v. opistocefalum.

opistokranion (gr. opisthen, krani'on lubanja) alat. potiljak, zatiljak; potiljaa, za-tiljaa, zatiljna kost.

opistotonos (gr. opisthen, tonos) med. ukoenost vrata, zatiljni gr.

opistocefalum (gr. opisthen, kephale glava) aiat. zatiljak, potiljak.

oplecija (lat. oppletio) med. pretovarivanje eluca.

opobalzam (gr. opobalsamon) vrsta skupocenog miriljavog arabljanskog balzama od soka drveta Amyris gileadensis; mekabal-zam.

opodeldok (gr. opos biljni sok) farm. mast ili tenost za trljanje protiv kostobolje, sastavljena od sapuna, kamfora i amonija-ka (kovanica Teofrastusa Bombastusa Paracelzusa).

opozita (lat. opposita) pl. suprotne stvari, protivnosti, suprotnosti, oprenosti.

opozitum (lat. oppositum) protivno, protivnost, suprotno, suprotnost, opreno, oprenost; pl. opozita.

I opozicija (lat. oppositio) suprotnost, protivnost, protivljenje, protivstavljanje; protivnika stranka, obino stranka manjine koja je protivna vladi i njenoj veini; log. odnos izmeu dvaju suprotnih pojmova, sudova ili stavova; astr. planeta je u opoziciji sa Suncem ako je Zemlja na liniji koja spaja planetu sa Suncem, ili kada je razlika u duini dvaju nebeskih tela 180; up. konjunkcija.

opozicioni (lat. oppositio) suprotni, pro-tivni, koji pripada opoziciji; opozicio-na partija protivna strana, politika stranka koja radi protiv vladajue stranke i vlade.

opolenije (rus. opolenie) rusko domobran-stvo, trei poziv.

opolenjec (rus. opolenec) vojnik treepo-zivac u Rusiji, domobranac.

oponent (lat. opponens) onaj koji protivrei, protivnik, zastupnik oprenog mi-ljenja.

oponirati (lat. orropege) biti protivan kome ili emu, staviti (ili: stavljati) nasuprot, protivstaviti, protivstavljati, navesti protiv, sporiti, osporavati, proti-viti se, prigovarati, initi napomene (ili: upadice).

oportun (lat. opportunus) zgodan, podesan, povoljan, koji dolazi u zgodnom trenutku, u dobar as, koji je s ruke.

oportunizam (lat. opportunus, fr. opportu-nisme) iskoriavani povoljnih prilika radi postizavanje ciljeva, naroito u politici; u radnikom pokretu: sporazu-mapggvo, svoenje klasne borbe na borbu za pojedinane reforme u okviru buroaske zakonitosti; zanemarivanje osnovnih ciljeva klasne borbe, izdaja u revolucio-narnim situacijama.

oportunist(a) (lat. opportunus zgodan, podesan, fr. opportuniste) ovek koji se ume snalaziti; u radnikom pokretu: sporazu-ma s klasnim neprijateljem u svim prilikama, v. oportunizam; pr. oportuni-stiki.

oportunitet (lat. opportunitas) zgodnost prilike, povoljnost prilike, zgodna prilika, zgoda, povoljno vreme, povoljna okolnost;

oportuno 636 opstagiJum

podobnost, sklonost, prijemljivost, npr. za neku bolest.

oportuno (lat. opportune) pril. korisno, pro-bitano, zgodno, povoljno.

opoterapija (gr. opos biljni sok, therapeia leenje) kec. leenje bolesti (izrataja, raka i dr.) organskim sokovima (prepara-tima organskih sokova); up. organotera-pija.

opresivan (lat. opprimere tlaiti, ugnjeta-vati, nlat. oppressivus) ugnjetaki, nasil-niki, tlailaki; med. zaguan, zapti- j van, koji gui, zaguuje, zaptiva.

opresija (lat. oppressio) pritiskivanje, ugnjetavanje, tlaenje; pritisak; potlae-nost; ned. guenje, zaguivanje, zaptivanje, teko disanje.

oprimirati (lat. opprimere) pritiskivati, ugnjetavati, tlaiti; guiti, zaguivati, zaptivati.

Ops (lat. Ops) kit. boginja plodnosti kod Rimljana, zatitnica zemljoradnje, plodnosti, obilja i bogatstva, sestra i ena Saturnova.

opsedirati (lat. obsidere, fr. obseder) opse-dati; biti stalno uz koga, dosaivati, obletati, saletati, spopadati, spopasti, uporno moljakati, ne prestajati s molbama.

opsekvije (nlat. obsequiae) pl. kod katolika: pogreb, pratnja.

opsekracija (lat. obsecratio) preklinjanje, bogoraenje, moljenje boga radi.

opservabilan (lat. opservabilis) koji motke biti posmatran, koji se moe posmatrati, primetan, opaljiv.

opservabilije (lat. observabilia) stvari koje se mogu ulima opaati, oevidne stvari, oigledni predmeti.

opservancija (lat. observantia) potovanje utvrenog reda, potovanje (ili: pridr-avanje) propisa (ili: pravila, zakona), pota koga ili ega; up. oservanca.

opservat (lat. observatus posmatran) onaj koji je pod policijskim nadzorom, sumnji-vac. opservator (nlat. observator) posmatra,

osmatra, ispitiva; posmatra na zvezdarnici.

opservatorija (nlat. observatorium) v. opser-vatorij(um),

opservatorij(um) (nlat. observatorium) po-smatranica, osmatranica; naroito: astronomska osmatranica, zvezdarnica, zvezdara.

opservacija (lat. observatio) opaanje, posmatranje, ispitivanje, motrenje, osma-tranje; pl. opservacijeprimedbe, napomene, opaske.

opserver (eng. observer) posmatra, motrilac (naslov jednog eng. lista).

opservirati (lat. observare) posmatrati, ispitivati, motriti, paziti na to, opaati, vriti posmatranja.

opsesije (lat. obsessio) saletanje, navaljivanje, spopadanje, dosaivanje; spopadnu-tost, obuzetost ime (npr. milju, idejom).

opsiantian (gr. opse, opsi kasno, dockan, anthos cvet, anthiks cvetni, cveni) bog. koji kasno cveta.

opsigamija (gr. 6psi kasno, dockan, gamos brak) pozni brak, brak u nevreme, brak podstarost.

opsignacija (lat. obsignatio) peaenje, zape-aivanje, udaranje peata; potvrivanje, overavanje (udaranje peata).

opsigonian (gr. opsi dockan, kasno, gone roenje) dockan roen, dockan postao ili stvoren, pozni.

opsimatija (gr. opsi, manthano uim) pozno uenje, izuavanje ega podstarost.

opsiometar (gr. opsis vid, vienje, metron mera, merilo) v. optometar.

opskuran (lat. obscurus) mraan, taman, zatvoren, mrk; mraan, nejasan, nerazumljiv, maglovit, neodreen; potajan, prikriven; nepoznat, neznatan; iveti in opskuro (lat. in obscuro) iveti u tiini, u povu-enosti, kao nepoznat.

opskurant (lat. obscurans) mranjak, naza-dnjak, neprijatelj svetlosti (ili: prosveenosti, napretka).

opskurantizam (nlat. obscurantismus) mra-njatvo, nazadnjatvo, mrnja na napredak, strah od prosveenosti, tenja da se razmiljanje i napredak prosveenosti sprei, da se narod odri u mraku neznanja itd.

opskuracija (lat. obscuratio) sed. pomraenje, zamraenost, npr. ronjae (oka).

opskuritet (lat. obscuritas) tama, pomrina; nejasnost, nerazumljivost, maglovitost, neodreenost, neizvesnost; potajnost, pri-krivenost, skrivenost; nepoznatost, nez-natnost.

opskurnost (lat. obscuritas) v. opskuritet. opsolescirati (lat. obsolere, obsolescere) v.

opsolirati. opsoletan (lat. obsoletus) zastareo, izve-tao,

iznoen, otrcan, neupotrebljiv (naroito o reima i izrazima).

opsolirati (lat. obsolere) zastareti, izve-tati; otrcati se, izii iz mode; izgubiti u ugledu i vrednosti.

opsomanija (gr. opson kuvano jelo, na vatri zgotovljeno jelo, marna pomama, strast) preterana strast za jelima. ; opsofag (gr. opson, phagem jesti, derati) \ onaj koji jede mnogo povra (variva); tako-: e: izjelica, prodrljivac, mesoder.

opsofagija (gr. opson, phagem) ljubav prema povru (varivu); prodrljivost.

opstagijum (lat. obses talac, nlat. obsta-gium, ital. ostaggio) prav. jamstvo koje se sastojalo u tome to glavni dunik, ili njegovi jamci, uu u neki grad, zamak ili stan i tu ostaju, kao taoci, dok poverioe-vi zahtevi ne budu zadovoljeni; zabranjen

opstetrika 637 optometar

enevskom konvencijom od 12. avgusta 1946. god.

opstetrika (lat. obstetrix babica, primalja) babitvo, primaljstvo, vetina babi-enja, vetina poraanja; opstetricija.

opstetricija (lat. obstetrix gen. obstetricis babica, primalja) med. grana medicine koja se bavi normalnom i patolokom trud-noom i poroajima; opstetrika.

opstinatan (lat. obstinatus) uporan, tvrdoglav, jogunast.

opstinacija (lat. obstinatio) upornost, tvrdoglavost, jogunstvo, uskopiglenost.

opstipacija (nlat. obstipatio) med. zatvore-nost, zapeenost, tvrda stolica.

opstipiran (nlat. obstipatus) med. zatvoren, zapeen, tvrde stolice.

opstipirati (lat. obstipare) med. zatvoriti, zapei (o stolici).

opstipitet (nlat. obstipitas) med. iskrivlje-nost vrata.

opstruencije (lat. obstruentia) pl. med. sredstva za zatvaranje.

opstruirati (lat. obstruere) preiti, spreavati, smetati, ometati; koiti rad skuptine dugim govorima; med. zaguiti, zaguivati, zapuiti.

opstruktivan (nlat. obstructivus) med. koji zatvara, zapuava, zagupguje.

opstrukcija (lat. obstructio) spreavanje, smetanje, koenje; ometanje skuptinskog reda dugim govorima; med. zatvaranje, za-tvorenost, zaguenost.

opstrukcionisti (lat. obstruere zakriti, zatvoriti, eng. to obstruct) pl. lanovi stranke u eng. parlamentu, koji su sainja-vali Irci, i koja se istakla to je 1882. i 1887. god. dok jo nije usvojen stroi pravilnik o poslovnom redu, pokuala da ometa skuptinski rad raznim parlamen-tarnim smicalicama (dugim govorima, besciljnim predlozima i sl.).

opscena (lat. obscena) pl. skarednosti, gadosti, odvratnosti, gnusobe, nepristojnosti; nepristojne rei.

opscenav (lat. obscoenus) skaredan, gadan, odvratan, gnusan, prljav, sramotan, nepristojan.

opscenitet (lat. obscoenitas) skarednost, sramotnost, nepristojnost, gnusnost.

optabilan (lat. optabilis) poeljan. optant (lat. optare, optans) prav. onaj koji ima

pravo slobodnog opredeljivanja u biranju otadbine ili podanike pripadnosti; up. opcija.

optativ (lat. optativus) gram. nain kojim se iskazuje elja (u grkom jeziku), eljni nain.

optativan (lat. optativus) eljni, koji sadri ili iskazuje neku elju.

optacija (lat. optatio) eljenje, elja. optika (gr. orao vidim, gledam, optikos

vidni, koji se tie vienja) fi-z. nauka o svetlosti i svetlosnim pojavama uopte; nauka o prirodi svetlosti i zakonima

vienja, gledanja; geometrijska optika nauka o pravolinijskom prostiranju svetlosti i pojavama koje su s tim u vezi; praktina ili primenjena optika bavi se soivima, kombinacijama soiva i opti-kim instrumentima; fizike ili fizikalna optika prouava opte pojave svetlosti (interferenciju, difrakciju, di-sperziju, polarizaciju, dvostruko prela-manje, fosforescenciju, fluorescenciju i dr.).

optilogion (gr. optike, Igos govor, govorenje) sprava kojom se gluvonemi sporazumevaju.

optimalan (lat. optimus najbolji) koji najbolje odgovara, najpovoljniji.

optimat (lat. optimas) plemi, aristokrat. optimati (lat. optimates) pl. ljudi iz najboljih

krugova, odlinici, plemii, aristokrati; lanovi aristokratske i konzervativne stranke kod starih Rimljana.

optimati ja (nlat. optimatia) plemstvo, aristokratija.

otima fide (lat. optima fide) u najboljoj veri, u najboljoj nameri.

optima forma (lat. optima forma) najbolji oblik, u najboljem obliku.

optimizam (lat. optimus najbolji) fil. shvatanje koje sve stvari i dogaaje u svetu posmatra sa njihove najbolje strane, u ruiastoj boji; naroito: filozofsko uenje po kome je ovaj svet najbolji od svih moguih svetova (Lajbnic); fig. sklonost da se stvari gledaju sa njihove najlepe strane; supr. pesimizam.

optimist(a) (lat. optimus) fil. pristalica optimizma; ovek sklon da sve stvari i pojave u ivotu gleda u lepoj ruiastoj boji; supr. pesimist.

optimistiki (lat. optime) koji odgovara optimizmu, koji je zasnovan na optimizmu, koji je u vezi sa optimizmom; fig. vedar, pun ivotne radosti.

optimitet (nlat. optimitas) odlinost, izvr-snost. optimum (lat. optimum) ono to je najbolje,

najpovoljnije; skup najpovoljnijih uslova. otirati (lat. optare) eleti, hteti; birati, izabrati;

opredeljivati se (ili: opredeliti se) u izboru podanike pripadnosti.

optiar (gr. optiks vidni, koji se tie vida, vienja, gledanja) izraiva onih stakala, naoari i optikih instrumenata.

optiki (gr. optikos) koji spada u nauku o svetlosti; svetlosni, vidni, oni; optiki instrumenti razne kombinacije ogledala, soiva i prizama pomou kojih moemo dobiti, prema potrebi, uveane ili umanjene likove predmeta, pomou kojih, dakle, naoruavamo oi (lupa, mikroskop, durbin, teleskop, fotografski aparat itd.).

optometar (gr. optikos, mtron merile, mera) med. vidomer, aparat za odreivanje i me-

optometriJa 638 Orbilije

renje jaine vida radi propisivanja naoara; opsiometar.

optometrija (gr. optikos, metria merilo, mera) med. odreivanje i merenje jaine vida pomou optometra.

optorpescirati (lat. obtorpescare) ukoiti se, utrnuti, postati neosetljivim.

optofon (gr. optikos vidni, koji se tie vienja, phone glas, zvuk) slua svetlosti", aparat sastavljen od komore i telefona, pomou koga slepi mogu opaati svetlosne utiske putem sluanja (pronaen 1912. god.).

optrektacija (lat. obtrectatio) prav. zlonamerno ogovaranje, kuenje, obeivanje.

optruzivan (nlat. obtrusivus) nametljiv, pri-morljiv, prisilni, nasilan.

optruzija (nlat. obtrusio) ugurivanje, ume-tanje; prisiljavanje, primoravanje.

optuzan (lat. obtusus) tup, otupljen; bez oseaja, oamuen, opijen, onesveen; slabouman.

optuzija (lat. obtusio) tupost, otupelost; bez-oseajnost, neosetljivost; slaboumnost.

optundencija (lat. obtundentia) pl. med. sredstva za opijanje.

optundirati (lat. obtundere) otupiti, otu-pljivati, zatupljivati, zatuliti; oamu-titi, opiti, zaneti, onesvestiti, oslabiti, zagluiti, zagluivati.

opturatori (nlat. obturatorii se. musculi) pl. znat. miii zatvarai, zapuai.

opturacija (nlat. obturatio) hir. zatvaranje, zapuavanje, zaepljavanje.

opturbacija (nlat. obturbatio) pometnja, zabuna; med. zatvaranje, zapuavanje.

opturbirati (lat. obturbare) pomesti, dovesti u zabunu, zbuniti; med. zapuiti, zatvoriti, zaepiti.

opturgescirati (lat. obturgescere) oticati, bubreti, nadimati se.

opulentan (lat. ops, opulentus) veoma bogat; bujan, raskoan; veoma moan.

opulencija (lat. opulentia) veliko bogatstvo, izobilnost, izobilje; raskonost, veli-anstvenost.

opus (lat. opus) delo, naroito: nauio ili umetniko delo, knjiga, spis; kuz. kompozicija; pl. opera.

opuskulum (lat. opusculum) delce, malo delo, mali spis, mala rasprava.

opus musivum (lat. opus musivum) v. mozaik. opus postumum (lat. opus posthumum)

posmrtno delo, delo koje je objavljeno tek posle smrti njegovog pisca.

opcija (lat. optio) slobodno biranje, slobodni izbor, pravo biranja; naroito: pravo slobodnog opredeljivanja u biranju otadbine ili podanike pripadnosti, koje se daje, do jednog odreenog roka, stanovnicima osvojene ili prisajedinjene (anekti-rane) pokrajine; opcionis jus (lat. optio-nis j us) pravo slobodnog opredeljivanja u izboru otadbine ili podanike pripadnosti; trg. povlaenje za izvrenje ili

neizvrenje, prema izboru, u nekom odreenom roku neke trgovake transakcijepo odredbama sada utvrenim.

or (fr. og, lat. aurum) zlato; or duble (fr. og double) stvari izraene od pozlaenog bakra, naroito nakit.

ora (gr. hora, lat. hora) pravo, najpogodnije vreme.

orada (fr. aurade) hen. kamfor od pomoran-dinog cveta.

orakulski (lat. oraculum) pril. kao u proro-itu, tj. tajanstveno, zagonetno, nejasno, mrano, dvosmisleno.

orakulum (lat. oraculum) kod starih Grka: proroite, mesto na kome su naroita svetena lica primala poruke od bogova i saoptavala ih ljudima; proroanstvo, odgovor bogova; proricanje; fig. svaka za-gonetna ili dvosmislena izreka uopte.

oralni (lat. os gen. oris usta, lice) usni; u smeni; oralni zakon u smeni zakon, nepi-sani zakon.

orangutan (mal. orang utan umski ovek") zool. veoma snaan, oko 1,35 m visok majmun na Borneu, od koga je, po nekim priro-dnjacima, postao ovek.

oran (fr. orange) narandasta boja. orana (fr. orange, ital. orancia, nlat. aurantia,

p. naranja, pere. nareng) bot. po-moranda, naranda (drvo i plod).

oranada (fr. orangeade) pie od narandi-nog soka, eera i vode.

oranat (fr. orange) slatko od narandine kore, ueerene narandina kora.

oraniselete (fr. orangelettes) sitne, nedozrele, osuene narande.

oranerija (fr. orangerie) vrt sa narandama i limunovima, narandite; mesto gde se narande zimi dre.

oraketa (fr. orangette) narandica, zelena naranda za slatko.

oranija (tur. harani) veliki kazan. orator (lat. orator) govornik;, besednik; pro-

povednik; lan duhovnikog reda. oratorija (nlat. oratoria) v. oratorika. oratorij(um) (lat. oratorium) l. soba za molitvu,

bogomolja; 2. muz. vrsta muzike drame sa ozbiljnom sadrinom (obino iz Bi-blije), koja se ne prikazuje igrom, nego se samo muziki izvodi.

oratorika (lat. orator govornik, besednik) govornitvo, besednitvo, govornika ili besednika vetina; oratorija.

oratorski (lat. oratorius) govorniki, besed-niki.

oracija (lat. oratio) govor, beseda; oracio direkta (lat. oratio directa) gram. upravni govor; oracio indirekta (lat. oratio indi-recta) gram. neupravni govor.

orbikularan (lat. orbicularis) kruan, kotu-rast, okrugao, prstenast.

Orbilije (lat. Orbilius) rimski gramatiar, strogi uitelj pesnika Horacija; otuda: strog i ljut uitelj, aki tiranin; orbilski.

orbis 639 organoskopija

orbis (lat. orbis) krug; okruglina, obru. orbis piktus (lat. orbis piktus) naslikani svet,

svet u slikama, prikazivanje predmeta iz prirode i umetnosti u slikama; naslov poznate knjige za decu, koju je 1657. god. izdao Amos Komenijus.

orbis terarum (lat. orbis terrarum) Zeml>in ar, Zemljin svet.

orbita (lat. orbita) kolosek, putanja; astr. putanja kojom se kreu nebeska tela; znat. ona duplja.

orbitalni (lat. orbita ona duplja, nlat. orbitalis) znat. koji pripada onoj duplji, koji se tie one duplje.

orbitet (lat. orbitas) bezdetnost, nemanje dece; nemanje roditelja, samohranost, siro-tanstvo.

orgazam (gr. orgao bujam, da prsnem od zdravlja; upaljujem se) med. jako kretanje krvi i drugih sokova u telu, navala krvi (naroito u pravcu spolnih organa), zanos; bujanje, jak nagon; orgazmus venerus (nlat. orgasmus venereus) spolni zanos; up. orgoza.

organ (gr. organon orue, alatka; naprava, sprava) orue; ranije: muziki instrumenat (otuda nae orgulje, nlat. organum); pomone sredstvo, lan pomaga; fiziol. deo jedne ive jedinke koja ima neku samostalnu funkciju, ud, deo tela, naroito: ulo, ulno orue; govorio orue, glas (pevaa, glumca); fig. predstavnik, npr. organ vlasti i sl.; lice po kome se neto poruuje ili koje ima za koga da obavi neki posao, posrednik; glasilo, list, asopis koji je predstavnik nekog pokreta, stalea, grupe i dr.

organdin (gr. organdi) vrsta fine pamune tkanine, sline muslinu i linonu.

organeli (gr. organon orue, sprava) biol. sastavni delovi tela jednoelinih orga-nizama koji, kao organi vieelinih organizama, obavljaju pojedine ivotne radnje.

organizam (gr. rganon, fr. organisme) ivo bie, iv stvor; celina, sposobna za ivot ili za neki rad, sastavljena od veeg broja razliitih delova (organa) od kojih svaki ima svoju posebnu funkciju, ali svi zajedno ipak slue odravanju te celine i stoje u uzajamnom odnosu kao sredstvo i svrha.

organizator (nlat. organisator) ustrojilac, onaj koji (ume da) organizuje, ureiva, sreiva; osniva (ili: tvorac) organizacije.

organizator: (nlat. organisatorius) ustro-jilaki, ureivaki, sreivaki; tvora-ki, stvaralaku koji ima smisla i duha za stvaranje, za organizaciju.

organizacije (nlat. organisatio) spajanje po-jedinanih delova (organa) u celinu, tako da ta celina bude sposobna za ivot, orgadizovanje/ustrojstvo, ureenje; sastav, sklop; drutvo, udruenje, ustanova.

organizirati (fr. organiser) snabdeti orga-nima potrebnim za ivot, oiviti; ustrojiti, ustrojavati, stvoriti (ili: urediti) po izvesnom planu, dati emu pravilan oblik; voj. uiniti neku vojsku sposobnom za akciju; supr. dezorganizi-rati.

organizovano (gr. organon, nlat. organisatio) pravljenje, stvaranje organizacije: v. organizacije.

organizovati (fr. organiser) v. organizirati. organist(a) (nlat. organiste) muz. svira u

orgulje, orgulja. organo- (gr. organon) predmetak u sloeni-

cama sa znaenjem: orue, alatka, naprava, sprava, oruni, napravim, spravni.

organogen (gr. organon, gen- koren od gig-nesthai postati, nastati, roditi se, genos poreklo) pr. koji je organsk