Vidovdanski koncert etno sastava ”VESNA I KORENI” u Hjustonuserbianmirror.com/arhiva/201807/11-20.pdf · bratske pomo}i i Srpskog ~etni~kog pokreta “Ravna gora”. Specijalni

J U B I L E J I I T R A D I C I J A

11Jul 2018. www.serbianmirror.com

Vidovdanski koncert etno sastava ”VESNA I KORENI” u Hjustonu

Grupa je nastala krajem2006. godine u Srbiji, aosnovali su je Vesna,

Vladan i Tamara Mirkovi}.“Korene“ ~ine muzi~ari i

peva~i koji te`e etno-zvuku, kojiinspiraciju nalaze u tradicionalnojmuzici, a interpretiraju je na svojjedinstven i moderan na~in,koriste}i spoj drevnih i modernihinstrumenata.

Ono {to je karakteristi~no,jeste da je nastup VESNE I KORE-NA zapravo spoj teatra i muzike,

koji vas svojom osmi{ljenompri~om vode kroz svet njihovihpesama. Njihov moto je:

SAMO AKO SVOJEKORENE SPOZNAMO ISA^UVAMO, NE]E NASHLADNI VETROVI PO SVETURAZVEJAVATI.

Muzi~ko izdanje saobradama tradicionalne muzike, kaoi autorske, snimili su i izdali zaPGP RTS.

https://www.youtube.com/user/MirkovicVesna

Ovaj etno-sastav je imaouspe{ne koncerte {irom Srbije iEvrope. Kada su se osniva~i i ide-jni tvorci ovog sastava pre nekolikogodina preselili u Ameriku, ta~nijeu San Antonio, nije ih napu{tala`elja da sli~an sastav oforme na tluAmerike sa ciljem da promovi{utradicionalnu muziku i na ovomkontinentu. Prona{li su jo{ nekolikozaljubljenika ovog zvuka i oformiligrupu.

Prvi zvani~ni koncert uAmerici odr`an je 24. juna u

Hjustonu u srpskoj crkvi SvetiSava, povodom Vidovdana.

To je ujedno bio i prvikoncert te vrste na ovim prostorima.Publika je bila vi{e nego odu{evlje-na jer je imala priliku da ~uje skorozaboravljene pesme otpevane uvi{eglasju na tradicionalan na~in uzpratnju drevnih instrumenata poputfrule i {argije. Sve je vrvelo odpozitivne energije i emocija, kakokod publike tako i kod izvodja~a.Koncert je pro{ao u jednom dahusa `eljom publike da se {to pre

ponovi.Moram da napomenem da

svoje muzi~ko znanje Vesna iVlada prenose na decu ove parohi-je koju vredno u~e tradicionalnimpesmama i igrama, {to su imali pri-liku da prika`u na ovoj sve~anosti.

Nadamo se da }e ovo bitiuspe{an po~etak jednog jedin-stvenog muzi~kog putovanja {iromAmerike, koje }e pronositi na{uvekovnu tradiciju i kulturu i prezen-tovati je svima koji `ive na ovimprostorima.

Srpska narod-na odbrana( S N O )

obele`ila jeV i d o v d a n s k o ma k a d e m i j o mVidovdan i 104godine postojanjaorganizacije, odkada je MihajloPupin osnovao1914. godine uNjujorku, u nedelju 24. juna2018. godine u CrkviVaskresenja Hristovog naPalmer skveru u ^ikagu.Doma}in slave bio je gospodinRade Rakovi}, a voditelj pro-grama gospodin DraganSelakovi}, predsednik Srpskebratske pomo}i i Srpskog~etni~kog pokreta “Ravnagora”.

Specijalni gost naslavi bio je istori~ar mrRadovan Kalabi} iz Beograda,koji je u okviru svog govoraistakao da je postojanje orga-nizacije kao {to je Srpska nar-odna odbrana, od velikogzna~aja za o~uvanje i negov-

anje srpskog iden-titeta, srpskihvrednosti, kultureitradicije u rase-janju, a pogotovuu savremenomsvetu punom iza-zova i rizika sakojima sesuo~avaju modernodru{tvo i~ove~anstvo.

Pored predsednikaSNO, gospodina Neboj{e@ivkovi}a, koji je pozdravioprisutne goste i naglasio da }eSrpska narodna odbrana iubudu}e raditi u duhu promo-visanja srpskih interesa,sve~anom ru~ku prisustvovalisu sve{tenik Mile Suboti}, kojije odr`ao besedu, konzul–`erangospodin Dejan Radulovi},istaknuti guslar gospodinVelimir Matovi}, gospodinBranko Tupanjac, poznati srps-ki dobrotvor, prota StoiljkoKajevi}, generalni sekretarSNO, gospodin Petko Petrovi}i drugi istaknuti ~lanovi SNO igosti.

Stefanija Djoki}

SRPSKA NARODNA ODBRANA PROSLAVILAVIDOVDAN I 104 GODINE POSTOJANJA

@ I V O T N E P R I ^ E P O Z N A T I H

12 Jul 2018.

Ve} godinama je sudbinaKosova i Metohijesvakodnevno aktuelna

tema za mnoge na{e ljude, a da jeto kolevka srpskog naroda najbol-je kazuje svetska legenda fudbalaMilutin [o{ki}, koji je zbogGra~anice 2007. zauvek napustioSAD. Posle srpskog pronosio jeslavu ameri~kog fudbala i kaotrener ameri~kih golmana dopri-neo uspesima ameri~ke fudbalskereprezentacije i popularnosti fud-bala u Americi. Iako mu jeAmerika postala nova domovinakoja mu je pru`ila lagodan `ivot,odlu~io se za povratak u Srbiju,jer bez Kosmeta vi{e nije mogao.

Uo~i po~etka Svetskogprvenstva u fudbalu u Rusiji `elelismo da sa `ivom legendom srp-skog i svetskog fudbala razgo-varamo o onome {to }e sede{avati u Rusiji. Podse}amo,Svetsko prvenstvo je po~elo 14.juna i zavr{i}e se 15. jula.U~estvuju 32 nacionalnereprezentacije i pet konfederacija.Utakmice se igraju na 12 stadionau 11 gradova. Finale }e se igratina stadionu Lu`niki u Moskvi.

SAD se nisu kvalifiko-vale za svetsko prvenstvo, kao niKanada. [tavi{e iz politi~kihrazloga bilo je inicijativa iz SADda navija~i ne putuju u Rusiju,kao i da se ceremonija uru~ivanjasvetskog pehara ne odr`i u Rusiji,nego u nekoj drugoj zemlji. FIFAnaravno nije prihvatila takavzahtev. O tome, ali najvi{e o fud-balu i {ansama Srbije `eleli smoda razgovaramo sa na{im [ole-tom. Kratko je prokomentarisaoda politika ne sme da se me{a usport i da je dobro {to takvizahtevi nisu ni uzeti u razmatran-je.

[to se ti~e ostalih temakoje se odnose na svetsko prven-stvo, na{ sportski velikan nijemogao da se time dovoljno bavi,jer se nije ose}ao ba{ najbolje. Dapodsetimo, ima probleme sakukovima i u poslednje vreme seote`ano kre}e. Kada je re~ o fud-balskoj reprezentaciji Srbije injenom plasmanu, rekao je da jevelika stvar {to smo se plasiralina zavr{no takmi~enje u Rusiji,jer u tome nisu uspele ni nekedruge fudbalske nacije. “Smatramda je i to veliki uspeh. Naravno,na{ tim mo`e posti}i i dobar plas-

man. Za to ipak treba imati i malosre}e. Jer, i da smo mnogo sprem-niji, ako nemate sre}e rezultatmo`e da izostane. Budimo dobrinavija~i na{eg nacionalnog tima iverujmo da }emo posti}i najbolje{to se u ovom trenutku mo`eposti}i. Na{oj reprezentaciji `elim

sve najbolje. Na{i momci treba dabudu hrabri, ponosni dosto-janstveni… Ovo su te{ki dani zana{ narod i za na{u dr`avu i zatoto dostojanstvo moramo dasa~uvamo, ~ak i ako budemogubili“- rekao je [o{ki}.

Poru~io je svojim brojn-im prijateljima u Americi i~itaocima “Srpskog Ogledala”, ~ijije godinama bio saradnik, da nav-ijaju za Srbiju i ukoliko bude vi{e`elja da Srbija bude uspe{na iuspeh }e biti ve}i. Zamolio je sveSrbe i u Srbiji i {irom sveta danavijaju da Srbija nikada ne izgu-bi Kosovo i Metohiju, jer on to nebi mogao da preboli. Zato, kakoka`e, neka svako od nas pomogneda nikada ne izgubimo taj deosrpske teritorije.

Sa Milutinom [o{ki}emsmo razgovarali i o na{oj fudbal-skoj reprezentaciji, a njegovuprognozu }emo objaviti uslede}em broju.

Opredelili smo se da uovom broju prenesemo njegovopotresno kazivanje o detinjstvu uMetohiji koje mu je obele`ilo`ivot, osvrt na boravak u Americii o ponovnom susretu sazavi~ajem, koje su objavile kolege

iz “Novosti“ pi{e MilenaMarkovi}:

“Dok sam gledao kolonena{eg nesre}nog naroda koji be`isa svojih kosmetskih ognji{ta, ulicu svakog deteta video samsvoje. Te slike progona o`ivele suu meni svu patnju detinjstva, koje

je najsna`nije upisano u moj`ivot. I da vam ka`em: da trajemjo{ ~itav vek, a moj `ivot je prikraju, one }e me ispratiti kao dase de{avaju u trenutku rastanka.“

Slavni [ole do~ekao nasje kao da }e upravo sad na nekusportsku reviju. Ali vidi se da gaje poslednji udar istro{io. Ka`e daje, samo zahvaljuju}i njegovomterapeutu Bojanu Mini}u, uspeoda se pridigne. Sad mo`e sam i

niz stepenice.- Nisam ni slutio da }u

se vratiti, da }u se pridi}i – ka`e,blago dodiruju}i brojanicu nalevoj ruci. Ona mu je uspomenaiz zavi~aja.

Stan Milutina [o{ki}analik je albumu. Uspomene su u

svakom pogledu, na zidovimadnevne sobe i trpezarije. Svuda jepone{to od svega pro{log, dalekogi odavno nedostupnog ovom~oveku. Pejza`i Kosova za kojim~ezne: de~aci u vinogradima le`epod metohijskim tre{njama...Milutinovi roditelji, Jeremija iRadunka, bra}a i sestre..., pa setaj album, kao kakav `ivi akvarel,preliva na vreme sada{nje. Vremenjegove dece, sinova i }erke.

Nema u ovoj galerijifotografija njegovih ~uvenihodbrana, ~ak ni one kada je kaonajbolji golman planete branio zareprezentaciju sveta u ~uvenojutakmici protiv Engleza. Nema nione kada je osvojio zlatnumedalju, brane}i goljugoslovenske reprezentacije naOlimpijskim igrama u Italiji,1960. Nema ni one fotografijekada je, iste godine, naEvropskom prvenstvu uFrancuskoj njegov tim bio drugi,a na Prvenstvu sveta 1962. u^ileu stigao do polufinala.Verujemo da malo ko ne zna daje, kao golman Partizana, najboljigolman ovog tima, doprineo danjegov tim u koji je i danaszaljubljen ~etiri puta bude prvakJugoslavije. Da je njegov Partizanu Kupu evropskih {ampiona(1966), s njim kao kapitenom,tukao prvake Francuske,Nema~ke, ^ehoslova~ke iEngleske (Man~ester junajted), dabi u finalu na briselskom“Hejselu“ polo`io oru`je predmadridskim Realom.

- Nema tih medalja,pehara i slave koji mogu dazale~e rane moga detinjstva –prekinuo nas je [o{ki}. – Svi ovirezultati, a vi ka`ete da su bril-jantni, ne mogu ni prineti tome.

A rezultati koje je posti-gao u Jugoslaviji, {irom su muotvorili vrata Amerike. Pozvan jeda tamo trenira najbolje ameri~kefudbalere. Tamo, preko okeana, utada nadolaze}oj svetskoj sili,Milutin [o{ki} je postao “grad-janin od posebnog zna~aja zadr`avu“. Tako je bilo utisnuto unjegovom paso{u. Ali sve povlas-tice i sve {to je taj `ig zna~io,[oletu nije predstavljalo ni{takada se uverio da narod kome pri-pada strada i zbog zemlje u kojojje bio uva`eni gradjanin. Da teslike stradanja povredjuju i nje-gove li~ne rane.

- Gledao sam to, no}imanisam spavao, jer sve {to sampoku{ao da doka`em, da mojnarod nepravedno strada, nisamuspeo – pri~a nam Milutin [o{ki}na Karaburmi. – Nisam mnogorazmi{ljao, prelomio sam utrenutku, pozvao sam sinoveMarka i Miljana, i saop{tio samim da `elim da se vratim u Srbiju.Kazao sam sinovima, mo`da }u se

@iva legenda Milutin [o{ki} malo o fudbalu, vi{e o Kosmetu

DU[A MI JE NA KOSOVU I U PE]KOJ PATRIJAR[IJI!

Milutin sa ocem Jeremijom, sestrom Olgom i majkom Radunkom

[o{ki} predvodi tim Partizana

@ I V O T N E P R I ^ E P O Z N A T I H

13Jul 2018. www.serbianmirror.com

i vratiti u Ameriku, zapravo,umirivao sam ih, a znao sam dapovratka ne}e biti. Ubedjivali sume, na sve na~ine, da ostanem...Onda smo se pozdravili. Ispratilisu me. Dugo su stajali, dugo samstajao. Bio je to te`ak rastanak.

- Srce mi je drhtalo kadsam se spustio na beogradskiaerodrom. Ja sam ve} odavnoznao kuda najpre `elim. @elim umoju Metohiju. Da vidim Pe}, dapreno}im u Pe}koj patrijar{iji.

To je bila 2007. godina,prole}e, Milutin [o{ki} se se}a:

- Spremam se da krenemna Kosmet. Spremam se, a ranekrvare. Imao sam ~etiri godinekada su nam balisti u Jablanicizapalili ku}u. Evo, sad dok vamgovorim, kao da vidim kako uku}u ubacuju i mog psa. Voleosam tog psa. Ku}a gori, on cvili,zavija... Majka, bra}a i ja sve togledamo. Majka nas zagrlila, sve,ovako, odjednom. Glasa ne pu{ta.A suze same liju. Posle nas jeodvela u Pe}ku patrijar{iju.Patrijar{ija je bila na{e jedinouto~i{te te ‘41. godine. I to mi jeu se}anju. S tim }u da umrem.~etiri godine smo proveli uPatrijar{iji.

- ^etrdeset porodica jetu na{lo spas – se}a se Milutin[o{ki}. – Ali svake no}i [iptarikidi{u na zidove. Onda neko,usred no}i, ko je najbli`i i najbr`ido zvona, pote`e u`e koje jepokretalo zvono tuge. To je bioznak Italijanima koji su bili upe}koj gimnaziji da nas spasava-ju. I, spasavali su nas, ~itav rat.Oni nekad, kao i ovovremenidanas, koji su za{titili iPatrijar{iju i De~ane...

Red se}anja, te{ko jepratiti ovakav udar emocija kojeMilutin [o{ki} ne krije. On pro-lazi kroz pri~u, kao da se de{avaovog trenutka.

- U Patrijar{iji smo bili skorom hleba. Umiralo se i radja-lo. Pamtim, a ko to ne bi upam-

tio, tamo mi je umro i bratMilisav, godinu od mene stariji.Majka ga je u naru~ju odnela,samo je rekla: “Umro Milisav“.Sahranili su ga iza patrijar{ijskogzida, no}u...

Posle ~etrdeset pete,[o{ki}i su mislili da ih izMetohije niko nikada ne}e mo}ipomeriti. Otac Jeremija ve} jepo~eo da gradi novu ku}u na

temeljima spaljene, u Jablanici.- Lepu smo ku}u

podigli na starom zgari{tu. Dvegodine posle takozvane slobode,1947, [iptari su nam ku}u pono-vo zapalili. Trn u oku bio im jemoj otac Jeremija, nekada{njikraljev vojnik, koji se poslepropasti Kraljevine priklju~iopartizanima. Nije ni njemu ninama vi{e bilo mesta u Jablanici.Pamtim da su ga tra`ili `ivog ilimrtvog.

Te 1947. godine otac jedoneo odluku da smo mi najpre~i,na{i `ivoti, jer je slutio da i mimo`emo biti `rtve. I tako smo

po{li iz Jablanice. Bez i~ega.Zapravo, ne bez i~ega, ve} sau`asnim slikama. A ja sam stalnosanjao brata Milisava i onog mogpsa koji je u ku}i goreo. Stalnosam sve to sanjao. [ta je sve umedjuvremenu bilo, ~itava mojamladost, rezultati u sportu, ka`uvrhunski, bili su podredjeni timslikama. One su `ivele u meni.Ne `ivele, one su buktale. Mo`da

su me i pokretale da napravimrezultat. Ali sputavale su me da sevratim u Metohiju. Strahovaosam, priznajem, od tih u`asnihslika. Verujte, strahovao sam.

Ni re~ju, a kamolire~enicom, ne prekidamo Milutina[o{ki}a dok govori. On zastaje namomente, dok u neverici govorikako je ipak prikupio svu snagu,ravnu onoj kada branireprezentaciju od protivni~koggola, pa i vi{e od toga, da se vratiu Metohiju. Da je vidi posle vi{eod pola veka. Da poljubi tragPatrijar{ije. Da ~uje drugi zvukmanastirskog zvona od onog koji

je poneo iz detinjstva.Pri~a nam kako su ga na

Jarinju, na administrativnoj grani-ci, do~ekali tudji vojnici. Pitali:“Kuda idete?“

- Idem ku}i – ka`em im.Predve~e je stigao u

Pe}ku patrijar{iju. Italijanski Kforje na stra`i, pod potpunom ratnomopremom, kapije zatvorene. ^uoje {um Bistrice. Vratile su mu se

uspomene i ono kada je majkaRadunka u trudno}i sa mladjomsestrom po`elela da pojede par~eribe, a on oti{ao i doneo joj pas-trmku.

Stajao je pred manas-tirskom kapijom. Vrtelo mu se uglavi. Proveravao je sebe, stiska-ju}i ruke, pitao se je li to on. Jeli ovo ona Patrijar{ija, uto~i{tesvom narodu, a u `icama.

- Kapiju je otvorila mon-ahinja, predstavio sam se, a inisam morao, dovoljno je bilo {tosam rekao da sam iz Jablanice ida `elim da posetim manastir –grcao je, ka`e, dok je govorio, da

ga je monahinja jedva razumela.Ali razumela je govor suza kojesu tekle.

- Po{ao sam, najpre, davidim onaj dud, onaj po komesmo se mi deca tokom ~etirigodine rata pentrali – pri~a namMilutin [o{ki}. – Vidim, jestepolegao, ali mladice... te ~udesnemalene mladice izbijale su izoronulog stabla. A jedna, ve} seuzdizala prema nebu, ja~a odsvih. Pomislim, a mo`da sam iglasno izgovorio: Mili Bo`e, tako}e i na{ narod. I verujem da ho}e.

U patrijar{iji, Milutina[o{ki}a primila je igumanijaFevronija.

- Dugo smo, iza ve~ere,s monahinjama ona i ja razgovar-ali. Pri~ala mi je o te{ko}ama iizazovima s kojima je suo~enmanastir, da bi opstao u takvimokolnostima u kakvim ne `ivinijedno mona{tvo na kuglizemaljskoj. Posle, uputila me ukeliju u kojoj treba da preno}im.Ali meni san nije dolazio.Zagledao sam, kao da sam upalati, onih nekoliko kvadratakelije u kojoj su bili kandilo,ikona, umivaonik i drveni krevet.Prelistavao sam molitvenik iknji`icu o Patrijar{iji, zapravonjenom istorijatu, koju mi je dalaigumanija. Sve su preda mnombile slike mog detinjstva. I veru-jte, negde u praskozorje, javilami se nikad sna`nija misao:ka`em prvo tiho, pa glasno: MiliBo`e, {to bi bilo lepo da ovdeumrem!

Iz leve ruke prebacio jeMilutin [o{ki} {tap u desnu,okrenuo brojanicu, pogled jeudario u sliku de~aka pod zrelimmetohijskim tre{njama. Kazao je,onako, kao za sebe:

- Voleo bih... Voleo bih,jo{ jednom da vidim Pe}ku patri-jar{iju. Ali to putovanje sada nebih mogao da izdr`im.

Nastavak u slede}em broju.

Milutin [o{ki} (Partizan) i Francisko Gento (Real Madrid) pred finale KE[, 11. maja 1966. u Briselu / Foto Arhiva Borbe[o{ki} u Timu sveta 1965.

Milutin [o{ki} u Pe}koj patrijar{iji sa igumanijom FevronijomPrimerak na{eg lista poklonio je igumaniji.

K O L U M N A

14 Jul 2018.

Po ko zna kojiput se potvrdju-je da Srbi nisu

neki tamo teoreti~arizavere, kao {to ihmnogi Zapadnjaci, pai doma}i “Evropejci“nazivaju. Ta zavera jeve} nekoliko stotinagodina na delu u svimsferama `ivota, odpolitike do sporta.Kao {to su nam iratovi devedesetih nametnuti odstrane onih koji su nam rasturilidr`avu i osnovali Ha{ki tribunalsamo za Srbe, tako nam iste tekadije sude i u sportu. Odavnovlada pravilo da Srbe treba o{teti-ti na svakoj utakmici i ne dozvoli-ti im da se plasiraju visoko. Dobarprimer je Svetsko prvenstvo uRusiji. Hrvati, Englezi i ostali mil-jenici korumpirane gospode izFIFA-e dobiju penal za blagopovla~enje njihovih igra~a u kaz-nenom prostoru, a srpske igra~emogu bez problema da vuku ituku u kaznenom prostoru i pro-laze neka`njeno. Za istu situaciju,za koju je hrvatski nacionalni timdobio kazneni udarac, srpskareprezentacija protiv Kostarikenije. Tehnologija VAR o~iglednone sme da se primenjuje kada jesrpska reprezentacija o{te}ena.

Ona kradja koju je srps-ki nacionalni tim do`iveo protiv[vajcarske, mo`e se opisati kaojedna od najo~iglednijih u istorijifudbala. Veoma sli~na onoj koju

je Jugoslavijado`ivela uMontevideu protivUrugvaja. Dva {vaj-carska fudbalera usvom kaznenom pros-toru vuku i di`uMitrovi}a, ~ime gaspre~avaju da udariloptu glavom i zatresemre`u. Nema~ki sudi-ja ne samo da nesvira penal za Srbiju,

ve} svira kontrafaul u korist [vaj-carske. ~ak su i hrvatski mediji tukradju nazvali najo~iglednijimnedosudjenim jedanaestercem uistoriji fudbala. Zavera je bilavi{e nego o~igledna. FIFA, kojomvladaju [vajcarci, postavljanema~ke sudije na teren, a sudijazadu`en za VAR (takodje Nemac)je biv{i pulen glavnog sudije, kojine zaslu`uje da mu se pominjeime. Nakon katastrofalne odlukeglavnog arbitra da dodeli [vaj-carcima kontrafaul umesto Srbimapenal, VAR sudija boja`ljivo sug-eri{e glavnom arbitru da pogledaVAR. Ovaj to odbija. To je pot-puno promenilo tok utakmice.Nema~ki arbitar nastavlja da kradeSrbiju. Za skoro svaki blagi kon-takt on deli srpskim igra~ima `utekartone. Za sedam prvih kontaka-ta, srpski fudbaleri dobijaju tri`uta kartona, {to je nevidjeno, jerse radi o prvim i blagim kontakti-ma, koji ~ak nisu ni za opomenu,a kamoli za `uti karton. Na tajna~in se videla o~igledna re`ija

koja je imala za cilj da umirivezni red srpske reprezentaciju, aupravo igra~i sredine terena trebada budu najagresivniji. Potvrdate{ke kradje je i to {to je Nemacna poluvremenu verbalno zapretioMati}u da }e ga isklju~iti akonapravi jo{ jedan faul.

Da stvar bude jo{tu`nija, {vajcarski igra~i alban-skog porekla sa Kosova, slavepogotke imitiraju}i albanskog orlakoji je simbol velike Albanije.Provokacija od strane Albanaca je

bilo i pre i posle utakmice. [a}irije obuo kopa~ke sa zastavomsamoprogla{ene, takozvane dr`aveKosovo. Te kopa~ke je slikao ipostavljao na dru{tvene mre`e ipre i posle utakmice. Sve navede-

no je drasti~no kr{enje pravilaFIFA-a, jer su politi~ke pro-vokacije strogo zabranjene.

FSS je, na primer, preutakmice sa Kostarikom nov~anoka`njen samo zato {to se medjusrpskim navija~ima nakratkopojavila neka istorijska zastavasa politi~kom porukom iz vreme-na Drugog svetskog rata, ahrvatske fudbalere koji su slavilipobedu nad Argentinom pevaju}iusta{ke i antisrpske pesme nikonije kaznio. FSS je pokrenuo

`albu zbog sudjenja i provokaci-ja od strane Albanaca. FIFA jekao odgovor pokrenula sudskipostupak protiv dva igra~a alban-skog porekla, ali i protiv selek-tora srpskog tima, jer je reago-

vao na nepravdu i izjavio danema~kog sudiju treba poslati uHag. Nije mi samo jasno kako seta izjava tretira kao provokacija ikr{enje pravila. [vajcarci suuvereni da ih njihova FIFA ne}edrasti~no kazniti, ako ih uop{tekazni. No, na{i momci supokazali kolika su gospoda. Nesamo da nikoga nisu provocirali,ve} nisu ni odgovarali na pro-vokacije. Oni su jo{ jedan dokazda Srbi nemaju gen za mr`nju, aonima kojima je mr`nja u srcu,

neka je na ~ast. Na`alost, pravdau ovom prolaznom inesavr{enom svetu ostaje selek-tivna samo za Srbe. Kadija tetu`i, kadija ti sudi. Dokle, bre,vi{e?

Dejan Marinkovi}

Dokle bre vi{e: Dejana Marinkovi}a

SELEKTIVNA PRAVDASAMO ZA SRBE

REKLAMIRAJTE SE U OGLEDALU773.744.0373

OGLEDALO JE LIST KOJI NAS POVEZUJE!

J U B I L E J I

15Jul 2018. www.serbianmirror.com

16 Jul 2018.

B I Z N I S

Jul 2018.

P R O T E K L I D O G A D J A J I

www.serbianmirror.com 17

Konji~ke trke u organizaciji KLUBA @ENA USA

odr`ane 9. juna na hipodrumu u Arlington Hajcu.Dame su prodefilovale svoje toalete i {e{ire i provele jedno divno popodne u lepom dru`enju i navija~kom raspolo`enju. Bilo je tu i opklada i dobitaka,

a i onih sa malo manje sre}e. Sve u svemu jedno lepo dru`enje i ovoga puta u organizaciji kluba `ena USA i Gordane Mitrovi}.

Bilo kuda OGLEDALO sa vama svuda

@ I V O T N A S E L U

Jul 2018.18

Pi{e: Marko Lopu{ina

Ovog prole}a ulo`io sam upoljoprivrednu proizvod-nju vi{e od 4.000 evra.

Posejao sam kukuruz, p{enicu,suncokret, lubenice. Obradio samzemlju. Najskuplje od svega mi jenafta za traktore, jer je skupa zanas seljake. Stoku uzgajam, jermoja porodica mora da jede, alidotacije za svinje i goveda sumale spram skupo}e njihovoghranjenja.

Ovako je u par re~enicasabrao svoj poslovni ra~un seljakSava Gudovi} iz DonjegTovarnika kod Pe}inaca. Selo jedugo, sa {irokim ulicama i lepimporodi~nim ku}ama. Tek kadasmo u{li u dvori{te familijeGudovi}, gde su nas do~ekalidoma}ica Ljubica i gazda Sava sasinovima, videli smo {talu, obore,ba{tu i njive duga~ke oko dvakilometra. To je njihovo radnomesto.

Ustajemo ~im svane danahranimo junad, krave i svinju.Ja potom pomuzem krave ispremim mleko za otkup. Savaodlazi u njivu da vidi da li zeml-ja i usevi imaju dovoljno vlage.Poslednjih godina strepimo odsu{e, jer mi nemamo kanale ibunare sa vodom za navodnjavan-je – pri~a nam gazdarica LjubicaGudovi}, dok oko deset satipriprema doru~ak mu`u i sinovi-ma Dejanu i Igoru.

I Ljubica i Sava ne skri-vaju zadovoljstvo {to su deca sanjima i {to, iako su {kolovanimomci, rade poljoprivredu.Ljubica se {ali i ka`e kako jepoljoprivreda jako zdrav posao,jer svi Gudovi}i izgledaju kaosportisti, vitki su i sna`ni. SeljakSava je onizak stamen ~ovek. Imatrbu{ne mi{i}e ravne i ~vrste.Ruke jake kao kle{ta.

Rodjen sam ovde uSremu i odmalena sam mirisaozemlju i povr}e, ali i dr`aomotiku. Hteo sam da budem sel-jak, ali me {kola zavela, paumesto da se zaposlim na na{emimanju, ja sam oti{ao u fabriku –pri~a seljak Sava dok utovara teksazreo bostan u prikolicu.

Zavr{io je zanatsku{kolu u Rumi i zaposlio se 1970.godine kao ma{inbravar u Fabricigume. Pre{ao je potom u Fabriku{e}era u Pe}incima. O`enio seLjubicom, 1982. godine, koja jebila tekstilna radnica.

Kada su mi otac Milan imajka Dinka Gudovi} umrlipo~etkom devedesetih, naslediosam samo jutro zemlje. Imali smodva mala sina, Dejana i Igora, a

fabri~ke plate tanke. @iveli smokao golje. Onda sam morao daidem u rat. Tada sam shvatio dasamo rad mo`e da nas Gudovi}espase bede i gladi. Vratio sam senjivama i stoci i evo me, i danassve ~etvoro radimo danono}no –pri~a porodi~nu sagu seljak Sava.

Prve pare kao seljakSava je zaradio pre 15 godina,

kada je po~eo na pijaci da proda-je lubenice, mleko i {unke i dahrani Zemunce. Sava Gudovi} jedoskoro godi{nje proizvodio 400metara kukuruza, ne{to manjep{enice i suncokreta, preko10.000 litara mleka, 2.000 kila

svinjskog i june}eg mesa, 1.000kila stajskog djubriva, 100 litararakije od bele {ljive i toliko vina,5.000 jaja, tonu deteline i tonuslame.

Danas oboje, Ljubica iSava, ~ekaju pola radni~ku, apola selja~ku penziju.

Imamo deset hektarasiroma{ne zemlje ~etvrte klase.Posadili smo `ito i molimo Bogaza ki{u da nam dobro rodi.Uzgajamo junad radi prodajeklanicama, a krave zbog mlekakoje prodajemo mlekarama. To je

moja porodi~na fabrika hrane podvedrim nebom, koja radineprestano 365 dana u godini.Otkupna cena stoke je opala naispod sto dinara, a mleko dajemoza 30 dinara po litru. Paraimamo, ali ih brzo tro{imo, jer su

nam tro{kovi ogromni. Nekadgodi{nje ti tro{kovi narastu i do10.000 evra. Plata nam je ono {toostane kad sve platimo – izvodiprostu ra~unicu na{ doma}in.

Nabraja nam da kupujenaftu za traktore i automobile,seme za sejanje lubenica, p{enice,kukuruza i suncokreta, da uzgajasvoju detelinu i seno za goveda.Ali i to treba pokositi, dovesti u{talu, spremiti stogove za zimskuishranu stoke. Pla}a skupu radnusnagu.

Umesto da ja jedemgovedinu i `ivim od prodaje juna-di i krava, sad krave jedu mene.Kupim june za 500 evra, ulo`imu njega hranu za 500 evra i svojrad za 500 evra, pa kad prodamnagojenog junca dobijem toliko,1.500 evra. Goveda zarade sve{to ulo`im u njih, pa sam na poz-itivnoj nuli. To {to sam “zaradiobolest”, jer me ruke bole i reumagnjavi, ne ra~unam – iskren jeseljak Sava Gudovi}, koji pozivasvoju Ljubicu da se slikaju u {talisa stokom.

Ovih dana Gudovi}i suzahvalili Bogu {to im je poslaoki{u. @ito lepo napreduje, abostan lagano sazreva. O~ekuje ih`etva p{enice. A kombajnere i`eteoce treba dobro platiti. Poljesa lubenicama zalivaju sistemom“kap po kap”. Nada se da }e ovegodine bostan roditi kao lud.

Jedino od bostana moguda `ivim, ali nema radnika da ga

oberemo. Prodajem bostan naKvanta{koj pijaci u Beogradu ivelikim supermarketima. Lane jecena bila sedam dinara kilo –pri~a Sava. – Prodajem lubenice idinje gradjanima po zemunskimulicama. Krenem sa 60 dinara, papadne cena na 20 dinara. Op{tin-ska inspekcija me juri, pa pla}amkazne jer op{tina Zemun ne}e dana kraju Prvomajske ulice napravimalu pijacu sa tezgama za nasseljake. Pu{ta nas seljake i pre-prodavce da prodajemo bostan idrugo vo}e iz prikolice na tro-toarima, a onda nas ka`njava zakomunalni prekr{aj. Ispada dasam kao poljoprivredni proizvod-ja~ delinkvent, a ne po{teni rad-nik sa sela – jada se doma}inSava Gudovi}.

Ovaj Sremac je zaradve}eg profita “izdao“ svoj kraj,jer umesto sremske tankokorkegaji lubenice holandskog porekla.Ka`e te`e su i sladje od sremskih.Nada se da }e ove godine od pro-daje lubenica uspeti da zaradipare da kupi novi traktor. I da“spremi” najmanje 3.000 evra zanaredni prole}ni izlazak na njivei u {tale.

Paor Sava i `ena muLjubica su sre}ni ljudi. Ponosnisu na svoje sinove. Dejan je elek-tri~ar, a Igor diplomirani turiz-molog. Obojica imaju posao, alinemaju sna{e. Roditelji su im uselu kupili ku}u i plac, pa ko seprvi o`eni, taj }e prvi da se odseliiz doma}instva i osnuje svoje.

^ekam penziju irazmi{ljam sa sinovima {ta daradimo. Uslovi rada u poljoprivre-di su sve te`i i sve skuplji.Tro{kovi rastu, a otkupne cenena{ih proizvoda padaju. Pitamo seda li da nastavimo ovako da radi-mo pet poslova istovremeno ili dapredjemo na jednu kulturu, samona bostan, pa {ta nam Bog ivreme daju – razmi{lja glasnoSava Gudovi}, paor iz sremskogsela Donji Tovarnik.

Na ovo razmi{ljanje nat-erala ga je i ~injenica da su on iLjubica upravo postali penzioneri.Ma{taju da odu na provod uVrnja~ku Banju, ali imaju paratek toliko da uz pomo} dr`avnihvau~era odu na sedam dana uBanju Kovilja~u.

Eto kako i koliko miseljaci mo`emo da se odmaramo– isprati nas na kapiji ovimre~ima gazda Sava sa suprugomLjubicom.

Na{ reporter u poseti seljaku Savi Gudovi}u u sremskom selu Donji Tovarnik

KADA KRAVA MENE JEDEZbog visoke cene goriva i djubriva, a niske otkupne cene mesa, gubim novac i `ivce na uzgajanju svinja, junadi i krava.

Nadam se da }e bostan da me spase od propasti – iskren je seljak Sava

B I Z N I S

19Jul 2018. www.serbianmirror.com

I Z M A T I C E

20 Jul 2018.

21. jun, 2018.SPOMENIK KAO SMETLI[TE

@ao mi je {to je Glavna `elezni~ka stanica zatvorena,jer je bila prava `ila kucavica na{e prestonice. Volimcentralne stanice, jer su mesto okupljanja dobro raspo-

lo`enih ljudi i putnika. Prijatno se ose}am na stanici uMilanu, u Berlinu, u Portu, koje, takodje, kao i srpska li~ena spomenik modernog vremena. U Berlinu glavna stanica jei velika robna ku}a, koja je uvek otvorena i sprema za do~ekturista i putnika.

Na`alost, kako to kod nas biva kad ne{tonapustimo ubrzano po~ne da propada, jer gasami uni{tavamo. Mi ne umemo i ne `elimoda ~uvamo svoju istoriju i svoju pro{lost,makar bila upakovana kao ovo `elezni~kozdanje staro 134 godine.

Krenuo sam da obidjem Glavnu`elezni~ku stanicu. Na bo~nom ulazume sa~ekao policajac sama{ingeverom u ruci, kao da samterorista. Unutra na praznimkolosecima je iznikla travuljina.A na peronima koji ne rade,stoji nekoliko starih, zardjalihvagona putni~ke klase. Na klu-pama spavaju neobave{teni put-nici, klo{ari, migranti i lutalice.Sme}a svuda oko njih.

Ispred glavnog ulaza sedeno}ni ljudi, tek probudjeni. Okonjih sme}e. U `ardinjerama koje bi

trebalo da imaju cve}e le`e prazne fla{e od piva, kiselevode, konzerve od sokova, papiri}i i jedna prljava ba~enamajca.

Glavna `elezni~ka stanica danas li~i na one mno-gobrojne nezavr{ene objekte po Beogradu koji su napu{tenii vrlo brzo pretvoreni u smetili{te. Nema veze {to je ovozdanje deo srpske istorije, kad je ljudima va`nije da gapretvore u zgradu za ilegalni boravak i deponiju svog prvl-javog ve{a i ba~enih otpadaka od hrane i pi}a.

Tako je Beograd, koji je poslednjih meseci,ina~e, sve prljaviji, u kome le`i na hiljade pikavaca potrotoarima i autobuskim stajali{tima, dobio jo{ jednumesto za sopstveno sramo}enje pred svojim gradjanima i

stranim turistima.

23. jun, 2018.Ne vredi plakati, ka`e pesma stara, jer oni

su narod puni para. Tako sam do`iveo poraz od[iptara u [vajcarskom dr`avnom timu. Na{i bogati fud-

balski gastarbajteri izgubili su dobijeni me~ sa2:1, zato jer su bili samozadovoljnimanekeni na fudbalskom terenu.

Sada ne}u da kukam nego }uda tugujem, onako kako to radi [umad-inac. Jer, na{i ljudi su i u tuzi veseli.Natpis sa jednog nadgrobnog spomeni-ka to pokazuje. Mu` je napisao:

– Ovdje le`i moja `ena, a jakod ku}e po`ivam u miru!

Ako nam Vladimir Putin nepomogne da naredne srede pobedimoBrazil, propa{}emo!

28. JUN, 2018.SRPSKE FUDBALSKENARIKA^E

^itam da su neki [vajcarski Srbi napisali protestnopismo vlastima ove zemlje u Bernu. @ale im sena Albance i kukaju, i mole vlast [vajcarske, ~ime

sramote ~astan srpski narod. Tra`e neku svoju pravdu, azaboravljaju da smo pora`eni na sportskom terenu.Umesto da brinemo na{u brigu mi odgovornost za porazsvaljujemo na druge. Tipi~no za lakoverne Srbe.

Mi Srbi se pona{amo kao `ene narika~e. Pre fud-balskog me~a sa {vajcarcima mediji i neki sportisti su naspla{ili kopa~kama igra~a albanskog porekla. Kad nam jetaj igra~ zabio golove, mi smo po~eli da kukamo, prvo nasudiju, potom na {iptare i napokon na {vajcarce. I daljekukamo umesto da popravimo na{ dr`avni tim.

Problem je u nama, ne u drugima. Na{ fudbal jena ivici propasti, reprezentacija je u FIFA svrstana u Fodelenje, tre}u kategoriju timova koji slu`e za poraze.Samo mi to ne vidimo i o~ekujemo od manekena na fud-balskoj travi da nekoga pobede.

Ne mogu Sergej, koji ni{ta nije pokazao odfudbala, i oni drugi to urade, da pobede, jer nemaju veruu sebe, ni srce borca, ni noge Neimara. Izjave da smo~asno izgubili od Brazila su kao i ta kuknjava la`ni alibiza neuspeh fudbalera, za nesposobnost sportskih radni-ka. Oni iz FSS se vi{e bave politikanstvom i kuknjavomnego li radom. Manite se ljudi izmi{ljanja neprijatelja ikuknjave, nego, naterajte FSS da ozbiljno i uspe{noradi.

Dr Marko Lopu{ina, pisacHvala, sre}no Marko Lopu{ina“mailto:[email protected]“

MARKOVI KONACI

www.lopusina.com