TORCANSKA SVETLOST · PRAVOSLAVNE CRKVE IZ VELIKOG TORKA U nedelju, 26. oktobra 2010. Pravoslavna crkva iz Velikog Torka, u sklopu bratske saradnje, ugostila je mešoviti hor „Invierea“

TORCANSKA SVETLOST

Periodični list Udruženja za Umetnost i Kulturu Rumuna “Vikentije Petrović Bokaluc”godina I br. 2 septembar-oktobar 2010 novo izdanje

^

Inspirisan mirisom požutelog lišća torčanske jeseni, napisaću vam nekoliko misli iz godišnjeg doba u kojem prebrojavamo pačiće. Torak je sve siromašniji, i sve ređe imamo priliku da vidimo pačiće ili jata gusaka kako lete dok deca idu u školu. Sa torbama punih snova deca idu u školu, ali ni škola nije ono što je nekad bila - deca sad imaju časove i popodne jer je toplije i ne mogu ni da se raduju što je jesen. „Hladno je u školi“, kažu neki „Časovi su skraćeni“, ali nije samo jesen kriva za ovo. Imamo informaciju da će problem grejanja u školi biti rešen, ali postavlja se pitanje koliko će se najmlađi stanovnici Torka radovati u svojim učionicama. Ne znam zašto, ali imam utisak da niko nema vremena za njih, niti se dovoljno bavi njima, njihovim talentima koji ostaju neotkriveni. Dobro je što bar ima nastavnika koji se svesrdno trude da do naših đaka stigne po koji tračak svetlosti i što ih uče da se raduju malim stvarima koje čine radost, jer je sve ostalo prolazno kao i jesen i kao i zima koja nam dolazi. Torčani se utrkuju ko će pre da sakupi bogate rodove sa njiva. Kukuruz je obran, ambari su puni, što je dokaz da ćemo imati dovoljno hrane, ali nam ipak fale pačići. Osvežen mirisom i životom torčanske jeseni, nastavljam put ka Torku gde se dobrota širi kroz magiju nemog šuštanja. Kroz šuštanje požutelog lišća Vam stiže još jedan broj Vašeg periodičnog lista „ Svetlost Torka“, koji vas informiše o ovojesenjim aktuelnostima. Počinjemo od škole i od naših najmlađih koji će se, sudeći po informacijama koje imamo, radovati fiskulturnoj sali obučenoj u novo ruho i koji će napokon dobiti grejanje koje smo već spomenuli. Koračajući kroz vreme, misli mi odletoše u leto 1767-o, kada su naši preci stigli iz Sakalaza. Ovo vam ne spominjem jer u ovom broju pišemo o jednom događaju iz Sakalaza ili što vam predstavljamo jednog torčana koji je, iako nije živeo u Torku, ipak stigao stopama svojih pretka u Sakalaz. Razmišljam o godinama 1767. i 2010. Šta se od tada promenilo a šta je ostalo isto? Proteklog leta, Torak je bio domaćin mnogim gostima. Po završetku Dana kulture Torka organizatori su bili zadovoljni svojim učinkom, ali kad su prebrojali pačiće, shvatili su da ipak nisu svi na broju. Iako je manifestacija uspela i iako se uspostavila saradnja sa Lenohajmom, ne možemo a da ne spomenemo gest čelnika MZ Torak koji, uprkos odluci da finansijski podrže udruženje koje nosi ime popularnog Bokaluca, po kojem je ime Torka svuda poznato, nisu to uradili ni posle dva meseca nakon završetka manifestacije. Svi razumemo

da budžet nije dovoljno veliki da može da zadovolji sve, ali i to malo novca što ima treba podeliti transparentno , da bi svi stanovnici Torka znali zašto plaćaju (ako plaćaju) samodoprinos lokalnom budžetu. Da ja, kao građanin Torka, znam ko je koliko dobio i da ne moram da istražujem koje i kakve aktivnosti Torak finansira. Ne mogu a da ne spomenem vodovod. Neosporno je da je Savet MZ doneo neke odluke vezane za vodovod, ali mi obični građani ne znamo ni da li je voda iz vodovoda za piće, da li je rizično uopšte koristiti tu vodu. Dom kulture, biblioteka i Mesna kancelarija su ostale bez grejanja nakon optužbi od strane distributera gasa da neko iz Torka krade gas. Da li je to tačno? Ko je odgovoran za to? Ni ovo mnogi ne znaju. Ne optužujem nikoga, ne kritikujem ni Savet MZ ni institucije opštine, ali ovo se mora spomenuti. Neprihvatljivo i neodgovorno je dopustiti da biblioteka i ostale institucije obavljaju svoje aktivnosti na 14° C. Ako se vodimo etikom i zakonima zemlje u kojoj živimo, Savet MZ bi, po objavljivanju ovog članka, trebao da podrži „Svetlost Torka“ jer obaveštava javno mnjenje o aktivnostima istog. Aktivnosti Saveta MZ su javne i, u skladu sa zakonom, Savet je obavezan da na ovaj ili onaj način obavesti javnost o svojim odlukama i aktivnostima. Vreme nam ne dozvoljava da danima čekamo odgovore na pitanja postavljenim čelnicima MZ. Informacije bi stalno trebale da budu dostupne svim građanima a pogotovo onima koji se bave informisanjem javnog mnjenja. Ponekad se radi i o veoma bitnim akcijama koje su dobre za našu zajednicu, ali ni o tome se ništa niti piše, niti zna. Umesto da podrže, neki će se truditi da spreče neke odluke, jer možda nekome ni ne odgovara da torčani budu informisani o svemu što se događa u njihovom mestu. Da nije sve tako crno kako se čini, dokazuju najnovije aktivnosti naših zvaničnika. Najzad će i Veliki Torak dobiti dugo očekivanu kapelu. Da li da smatram to investicijom za budućnost?! Dok mi u jesen prebrojavamo pačiće, naši stari broje svoje godine i prepričavaju događaje iz boljih vremena, kada su postojale i veće krize nego sad, kad isto nije bilo para, ali kad su ljudi bili srećniji. Puno smo se borili za ovu kapelu, već 10 godina pričamo o istoj, i eto, san nam se ispunio. Kad jednom već stignemo do kapele svi naši problemi će nestati pod šuštanjem torčanskog suvog lišća, i drugi će ostati da prebrojavaju pačiće. A možda će ova kapela 2100-e godine predstavljati istorijski spomenik jednog Torka koji je jednom postojao u banatskoj ravnici.

Mirća Lelea

U jesen se prebrojavaju pacici – imamo li još šta da brojimo?

^

Novčana sredstva za renoviranje fiskulturne

sale u Torku Iz dnevnih novina „Danas“ saznajemo da je 30. avgusta 2010. Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, potpisao ugovor za transfer novčanih sredstava sa 40 predsednika nedovoljno razvijenih opština, među kojima je i opština Žitište. Ugovorom koji su potpisali gradonačelnik Beograda i predsednik opštine Žitište, g-din Dragan Milenković, grad Beograd će izvršiti prenos sredstava u visini od 2.800.000,00 dinara koja će biti upotrebljena za renoviranje fiskulturne sale škole „Đorđe Košbuk“ iz Torka, izdvojeno odeljenje O.Š. „Sveti Sava“ iz

Žitišta. Kako je g-din Dragan Đilas izjavio, ovo je samo prvi korak a Beograd će i ubuduće nastaviti da pruža finansijsku pomoć nerazvijenim opštinama. Takođe je apelovao istima da konkurišu projektima na otvorene pozive za projekte. Ove godine grad Beograd je za ovakvu vrstu finansijske pomoći predvideo budžet od 50 miliona dinara. U ovoj prvoj akciji dodeljeno je 25,6 miliona dinara a pored opštine Žitište, pomoć su dobile i opštine Bela Palanka, Žabari, Istok-Osojani, Merošina, Osečina, Plandište, Tutin i Crna Trava.

Mirća Lelea

Na dnevnom redu se našlo i rešavanje problema centralnog grejanja u školskoj zgradi, koje je stigao do tačke usijanja. Poslednjih godina su bivši pomoćnici direktora ove institucije više puta ukazivali zvaničnicima Opštine Žitište na ovaj problem, ali zbog mnogobrojnih problema sa kojima se opština susreće, problem školskog grejanja je ostao nerešen. Na početku školske godine, dolaskom hladnih dana, centralno grejanje se nije moglo pokrenuti. Iz ovog razloga, kako nam kaže g-đa Norika Raša, pomoćnik direktora, časovi su sredinom meseca oktobra, otprilike 10 dana, bili skraćeni na 35 minuta. Srećom, u međuvremenu, opština šalje pozitivne znake. Od novčanih sredstava iz Fonda za kapitalne

investicije AP Vojvodine odvojene su sume za popravku grejanja svih škola iz opštine Žitište. U tom smislu će i OŠ „Đorđe Košbuk“ dobiti novo grejanje. Radovi će početi početkom novembra i trajaće 15 dana. A da đaci ne bi učili u hladnim učionicama ili da se nastava, u najgorem slucaju, ne bi prekinula, Opština Žitište je nabavila 7 klima uređaja koji u ovom trenutku greju sedam učionica. „Mi se nadamo da će nas vreme poslužiti , da će dani biti topli dok nam se grejanje ne popravi“, rekla je za kraj g-đa Norika Raša.

Jonel Miat

OSNOVNA ŠKOLA “ĐORĐE KOŠBUK” ĆE IMATI GREJANJE

AKTIVNOSTI RUMUNSKE

PRAVOSLAVNE CRKVE IZ VELIKOG TORKA

U nedelju, 26. oktobra 2010. Pravoslavna crkva iz Velikog Torka, u sklopu bratske saradnje, ugostila je mešoviti hor „Invierea“ iz mesta Fenj (Foieni), Rumunija. Služenju Svete Liturgije prisustvovalo je mnogo vernika a službu su izvodili: protojerej Petru Dragićesku – paroh, sveštenik Nikolaj Strizu iz Foieni i sveštenik Viktor Miciga iz Temišvara. Važno je reći da se ovaj hor, pod vođstvom sveštenika Nikolaja Strizua, ponovo okupio 2004. godine, a takoreći stari hor ima tradiciju dugu jedan vek. Hor ima 35 članova koji pevaju na četiri glasa i može se pohvaliti učešćima

na više takmičenja u zemlji ali i van nje: Austrija, Srbija, Ukrajina. G-đa Marilena Strizu, popadija, diriguje horom za vreme Svete Službe. Podsećamo da su članovi hora „Armonia“ iz Velikog Torka, 19. septembra 2010., učestvovali u obeležavanju jubileja crkvenog hora iz mesta Stara Giroda (Ghiroda Veche). Susret između Velikog Torka i Fenja (Foieni) se završio uz zaključak da je to bio bratski susret i da se saradnja treba nastaviti na kulturnom i crkvenom nivou. Kao kruna ovog susreta je bio zajednički ručak koji je protekao u duhovnom raspoloženju.

Jonel Miat

TORCANSKA SVETLOST 2 septembar - oktobar 2010

PROJEKAT „BANATERRA“

Udruženje za Umetnost i Kulturu Rumuna „Vikentije Petrović Bokaluc“ je sklopilo sporazum o saradnji sa Udruženjem „Projekat Rastko“ iz Temišvara. U sklopu ovog sporazuma, ova dva udruženja će sarađivati na stvaranju elektronske baze podataka pod nazivom „Banaterra-Enciklopedija Banata“, koju će pokrenuti, razvijati i održavati Udruženje „Projekat Rastko“ iz Temišvara. Udruženje iz Torka se obavezuje da dostavi podatke iz domena svojih aktivnosti, a koje su u skladu sa projektom „Banaterra „ i koje će biti objavljivane na web stranici http://www.banaterra.eu. Apelujemo na sve one koji imaju podatke iz ovog domena, bilo na srpskom ili na rumunskom jeziku, da ih dostave bilo kojem od ova dva udruženja kako bi mogli biti uneseni u gore navedenu bazu podataka. Pristup informacijama iz „Banaterre“ je slobodan i besplatan za sve.

Mirća Lelea

septembar - oktobar 2010 3 TORCANSKA SVETLOST

Iz razgovora sa mladima, i kod nas ali i u okolini, možemo čuti da se oni najčečće žale na to kako nemaju mogućnosti da ostvaruju neke svoje želje u mestu u kome žive. Pitanje je koliki su problem mogućnosti koje neko mesto treba da ponudi, a koliko omladina treba sama da se potrudi i da se posvećuje ostvarivanju svojih želja.

Danas, kada su svi delovi sveta zahvaćeni krizom, pa i naše mesto, ne možemo očekivati i nadati se nekim velikim ulaganjima za poboljšanje ni onog neophodnog a pogotovo ne, za pobolšanje kvaliteta društvenog života omladine a i ostalih građana. Svesni situacije mladi ni ne očekuju previše, ali bi zainteresovanost za omladinu i za njene potrebe i želje, za početak, bila dovoljna. Potrebno je da oni koji su u mogućnosti da organizuju bilo kakve vrste druženja to i urade, jer se danas druženje sve više svodi na sate, i sate provedene pred računarom i virtuelnom ćaskanju, četovanju ili neke druge iluzije druženja. Možda mladi i imaju način da se druže i da provedu slobodne vreme kroz različite vidove organizacija, ali nisu na pravi način upoznati sa tim pa iz toga i proizilazi nezainteresovanost. Još jedan u nizu problema, pored nezainteresovanosti, su i razne podele koje su negde više a negde manje izražene, ali su u svakom slučaju prisutne. Od bezazlenih grupisanja na osnovu interesovanja, prisutne su i neprirodne podele na etničkoj, materijalnoj i drugim osnovama koje dodatno utiču na povećanje asocijalnog ponašanja mladih. Pored škole, kao jedine obavezne obrazovne

ustanove, postoje i druge organizacije kao što su kulturno-umetnička društva, biblioteke i razna udruženja koja bi mogla, organizujući razne sekcije, da privuku pažnju većeg broja učenika. Tu su i različite sportske aktivnosti kojima treba posvetiti malo više pažnje u smislu poboljšanja mogućnosti mladima da se bave sportom, ostavljajući po strani lične ciljeve i interese. Možda su za svu neaktivnost, velikim delom krivi mladi, pošto se ne trude dovoljno i ne zalažu se za rešavanje svojih problema očekujući da ih neko drugi reši, ali obaveza starijih je da se potrude da ih usmere na prave vrednosti i da ih zadrže u njihovom mestu, obezbedivši im bar deo onoga za čim tragaju po velikim gradovima. Pokušali smo da saznamo šta mladi u Torku bi želeli da imaju, ili čime da se bave. Oni su nam irazili

svoja mišljenja o tome šta ih najviše interesuje, čime bi se bavili i gde bi išli. Na osnovu ankete koju smo sproveli među toračkom omladinom uvideli smo da našem mestu fali mesto za noćni provod. I pored par kafića u mestu, mladi su se izjasnili da je potrebna diskoteka. Možda samo nedostaje malo organizacije, kojom bi već postojeći lokali mogli da privuku one koji tako razmišljaju. Pored provoda, mladi misle i na zdrav razvoj svoje ličnosti, pa im nedostaju sportski objekti na kojima bi mogli da treniraju različite vrste sportova. Ovaj problem će uskoro biti rešen, pošto je naša opština dobila pomoć grada Beograda za renoviranje fiskulturne sale osnovne škole, koja bi mogla biti upotrebljena i u te svrhe, uz održavanje i jasnim pravilima o korišćenju ove sale, ova donacija bi mogla na duge staze de reši ovaj problem. A da vikend ne prolazi samo u

znaku noćnog provoda, omladina ali i stariji meštani bi voleli da u našem selu postoji mesto gde bi mogli pogledati neki dobar film ili uživati u nekoj predstavi. Možda naše mesto nije u mogućnosti da ispuni sve želje, ali postoji nada da ove ove želje budu pokretači nečije dobre volje da se uz malo truda pomogne mladima.

Jelena Ikanović

Igre bez granica, omladinsko sportsko takmičenje, septembar 2009

POTREBE MLADIH U TORKU

bioskop

opremljeni sportski objekti

zapošljavanje mladih

diskoteka

odbojkaški klub

fudbalski klub

Koje su želje mladih u Torku?

10% 20% 30%

Prošlo je 43 godine od organizovanja prve slave sela Torka. Tada se, kako su nam rekli neki koji su prisustvovali istoj, u centru Torka okupilo na hiljade torčana i gostiju iz okolnih mesta a i šire. Povodom obeležavanja 200-te godišnjice dolaska kolonista iz Sakalaza, granica između Rumunije i Jugoslavije je bila doslovno otvorena na jedan dan za sve one koji su želeli da posete Torak. Od tada pa sve do danas se u avgustu organizuju kulturno-sportska dešavanja. „Slava sela“, „Dani Torka“ i, već po drugi put „Dani torčanske kulture“. Ako su pre 43 godine granice bile otvorene na jedan dan, danas su otvorene, nadamo se, za stalno, a procedura prelaska preko granice pojednostavljuje se iz dana u dan. Tako smo u periodu od 18 do 22.avgusta 2010. godine, ugostili tri folklorna ansambla, jednu grupu satiričara, nekoliko delegacija i mnogo drugih gostiju iz susedne Rumunije. Održala su se četiri koncerta, tri festivala, po jedna izložba narodnih nošnji, karikatura i slika, književne večeri, okrugli stolovi... Dani torčanske kulture su počeli u sredu, 18. avgusta, polaganjem cveća na groblja iz Malog i Velikog Torka. Na taj način se odala počast velikanima kulturne scene Torka: Vikentije Avram Folomok (1900-1953), čovek iz domena kulture i pisac po kome nosi ime kružok „Folomok“, Vikenta Petrović (1953-2003), pisac i jedan od osnivača kružoka „Folomok“, Vikentije Petrović Bokaluc (1912-1986), banatski rapsod, dirigent orkestra „Lyra“ i violinista, Jon Nice Sekošan (1900-1936), pisac na banatskom dijalektu i Pavel Andrej Ćikala (1920-2006), pesnik-paor, takođe jedan od osnivača kružoka „Folomok“. Program se nastavio u osnovnoj školi iz Torka sa sastankom kružoka „Folomok“ na kom se obeležila 10-ogodišnjica postojanja istog. Tom prilikom su prisutnima predstavljene neke od aktivnosti ovog kružoka. Iste večeri se u velikoj sali Doma kulture pred publikom

održao koncert narodne muzike i igara koje su izveli članovi ansambla „Gioćelul“ iz mesta Đirok, okrug Timiš, Rumunija. Igre i umetnički dojam koji su oni ostavili su bili nagrađeni frenetičnim aplauzom publike iz Torka. Drugog dana manifestacije su Torčani predstavili svoje kulturne aktivnosti. U holu škole se održao okrugli sto na kojem su predstavljene aktivnosti iz kulturno-umetničkog života Torka, kako iz prošlosti, tako i one koje se danas održavaju. Dokaz da Torak nema samo prošlost već i budućnost je bio letnji koncert Udruženja za Umetnost i Kulturu Rumuna „Vikentije Petrović Bokaluc“, na kom su svoj doprinos dale i folklorne grupe ovog udruženja, ali i folklorni ansambl „Kununa Sinzienilor“ iz Arada, Rumunija, koji se predstavio sa nekoliko spletova rumunskih narodnih igara i melodija. Treba spomenuti da je na ovaj način, nakon 20 godina, obnovljena saradnja između Torka i Brzave. Petak, 20. avgust 2010. je bio dan za promociju kulturnih vrednosti banatskog sela. Tim povodom, u holu osnovne škole u Torku održalo se treće izdanje festivala pisaca „Brazde cu dor“ (“Brazde sa čežnjom”) kružoka „Folomok“. Ovom prilikom penzionerke iz Torka su pripremile izložbu narodnih nošnji koja je trajala 2 dana a slikari iz Torka Jonel Avram i Dalila Avram su predstavili svoje radove. Publici su takođe predstavljeni radovi stvaraoca-paora iz Torka, Sutjeske i Uzdina. Na ovogodišnjem izdanju festivala „Brazde cu dor“ učestvovali su i predstavnici muzeja banatskog sela

Maria Mandroane i Joan Traja, koji su govorili o fenomenu stvaraoca-paora i seoskoj štampi iz Banata. Program se nastavio koncertom gostiju iz Sakalaza. Na sceni su bili ansambl „Venac prijateljstva“ (Cununa Prieteniei) i vokalna grupa „Harmonija“ iz Sakalaza, da bi se koncert završio zajedničkim izvodjenjem, i domaćina i gostiju, tradicionalne rumunske pesme „Multi ani traiasca“. Ova duhovna i

prijateljska saradnja je vrlo bitna i za nas iz Torka ali i za našu braću iz Sakalaza. U subotu, 21.avgusta 2010. održana je promocija lista „Torčanska svetlost“ koji se ponovo štampa posle skoro 40 godina. U sklopu ovoga je bila organizovana i izložba lokalne štampe iz Banata koju je predstavio g-din Vasile Barbu, predsednik književno-umetničkog društva „Tibiskus“ iz Uzdina. U večernjim satima publika je imala priliku da uživa u igrama i pesmama mladih nada torčanskog folklora, ali i iskusnih solista amatera, koje je pratio orkestar „Lyra“. Pored članova udruženja, na ovom koncertu su nastupile gošće Rodika Panćovan iz Kuštilja i Aleksandra Ranković iz Nikolinaca, koje već neko vreme sarađuju sa članovima orkestra „Lyra“ , nastupajući zajedno na nekim koncertima. Poslednji dan ove manifestacije je takođe bio sadržajan. U holu osnovne škole u Torku je održano drugo izdanje festivala stvaralaštva na rumunskom banatkom dijalektu „Jon Nice Sekošan“ a učestvovali su pesnici iz rumunskog i srpskog banata koji stvaraju na ovom dijalektu. Na istom mestu je predstavljena izložba karikatura poznatog karikaturiste Konstantin Grosu, koji je ujedno obeležio 40 godina od objavljivanja svoje prve karikature. Dodajemo da je organizaciji ove izložbe svoj doprinos dao i Zavod za kulturu vojvođanskih rumuna. Uveče je u velikoj Sali doma kulture održano

DANI TORČANSKE KULTURE DANI SLAVLJA U TORKUTORCANSKA SVETLOST 4 septembar - oktobar 2010

X izdanje festivala seoskog humora i satire „FESUS 10“. Ovom prilikom, Udruženje za umetnost i kulturu rumuna „Vikentije Petrović Bokaluc“ uručilo glavnu nagradu karikaturisti Konstantin Grosu, nagradu „Ventila Agraru“, u znak sećanja na Jocu Vinka, koji je bio simbol rumunskog seoskog humora i satire iz Banata dobio je g-din Jonel Lazar, a nagradu „Koplja“ dobio je g-din Florin Caran, za satirično stvaralaštvo. Pored ovih specijalnih nagrada, žiri je dodelio nagrade i najboljim humoristima. Prvi put na ovom festivalu gostuje i satirična grupa „Ridendo“ iz Bistrice. Festival je uveličalo prisustvo g-dina Dorel Višana, poznatog glumca iz Rumunije, koji je na zatvaranju festivala održao jedan recital. Nedelju dana je Torak bio obučen u svečanu odoru. Članovi Udruženja za umetnost i kulturu rumuna „Vikentije Petrović Bokaluc“ su , u narodnoj nošnji i uz pratnju

muzike išli seoskim ulicama sa kočijama i konjima g-dina Niku Janku i pozivali ljude na ovu manifestaciju. Uspehu ove manifestacije doprineli su i članovi Saveta MZ, članovi dobrovoljno vatrogasnog društva i članovi udruženja lovaca ali i mnogi pojedinci iz Torka i Udruženje im se ovim putem srdačno zahvaljuje na pruženoj pomoći. Ova manifestacija je imala novčanu podršku od strane Ministarstva za kulturu R. Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne zajednice, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu kao i kulturno-prosvetne zajednice Žitište. I Savet MZ je odlučio da finansijski podrži ovu manifestaciju, ali, iz nepoznatih razloga, sredstva kasne već tri meseca.

Dobrovoljno vatrogasno društvo iz Torka zaslužuje da bude posebno spomenuto jer je svesrdno pomoglo u organizovanju zajedničkih večera, koliko u vidu prostora, toliko i u spremanju večera posle svakog koncerta. Takođe, udruženje lovaca iz Torka je jedne večeri organizovalo zajedničko druženje domaćina i njihovih gostiju, a orkestar „Lyra“ se svake večeri pobrinuo za dobro raspoloženje gostiju.

Mirća Lelea

DANI TORČANSKE KULTURE DANI SLAVLJA U TORKU

4. avgusta 2010. godine otpočela je saradnja izmedju naselja Torak i Lenohajm, Rumunija. Udruženje za umetnost i kulturu rumuna „Vikentije Petrović Bokaluc” posetila je delegacija na čelu sa g-dinom Tudorelom Ćoabla, potpredsednikom opštine Lenohajm. Na ovom sastanku se diskutovalo o saradnji u domenu kulture. Jedna delegacija iz Lenauhejm-a je posetila Torak za vreme Dana kulture Torka a 5-og septembra članovi udruženja „Vikentije Petrović Bokaluc” su se stanovnicima Lenohajma predstavili jednim kulturno-umetničkim

programom. Nastupila je folklorna grupa, orkestar „Lyra” i vokalni i instrumentalni solisti. Pored muzike i folklornih igara, gledaoci su uživali i u humorističkim momentima. Emocije su bile snažne, publika je bila darežljiva što se tiče aplauza, neki od njih su čak i igrali uz

muziku koju su izvodili torčani. Da bismo bolje razumeli zašto je to bilo tako, objašnjava istorija. 1767. godine, mesto Lenohajm, koje je tada nosilo ime Ćetat, kolonizovalo je 22 porodice iz Nemačke. 1922. godine Ćetat menja ime u Lenohajm, po poznatom nemačkom pesniku Nikolaus Franz Niembschvon Strehlenau (pseudonim Nikolaus Lenau), koji se ovde rodio 12. avgusta, 1802. 16. avgusta 1831. Otvara se memorijalna kuća u kojoj je živeo Nikolaus Lenau, koju su torčani posetili pre predstave. Ovaj mali muzej je svedok vremena kada su u

Lenohajmu živeli pretežno nemci. „Muzej Lenau” je vredan istorijski spomenik u kojem se ogledaju kultura, običaji, vera i sve drugo vezano za nemački narod koji je živeo na tim prostorima. Po povlačenju nemačke vojske, za vreme II Svetskog rata, 80% nemaca je pobeglo iz opštine sa namerom da stignu u Austriju. Iste godine u oktobru, stižu rumunski kolonisti iz Dobrudže, gde je početkom XX veka deportovano mnogo ljudi iz Torka. Zbog toga smo svi bili osetljivi, ranjivi i emotivni. Sreli smo rodbinu koju nismo decenijama videli, neke nikada, kao što je kod mene slučaj, jer sam se srela sa rodbinom iz porodice Filip. Taj susret je izazvao suze. Zagrlili smo se i stajali tako nekoliko minuta, da bismo kasnije pričali o porodici. Krv nije voda. Torak i Lenohajm će sarađivati i ubuduće. Vezuje nas zajednička prošlost, i bez ustručavanja možemo reći da je Lenohajm drugi Torak.

Đorđeta Sfrančok

PRVI KORACI KA NOVOJ PREKOGRANIČNOJ SARADNJI

septembar - oktobar 2010 5 TORCANSKA SVETLOST

TORCANSKA SVETLOST 6 septembar - oktobar 2010

Uzevši u obzir da je poslednje nedelje u avgustu u Uzdinu održan jubilarni festival rumuna iz Vojvodine, Udruženje za umetnost i kulturu rumuna „Vikentije Petrović Bokaluc“ je odlučilo da se II izdanje Dana torčanske kulture organizuje nedelju dana pre velikog festivala u Uzdinu, da se ove dve manifestacije ne bi preklapale i da bi članovi udruženja mogli da učestvuju na obe manifestacije. Međutim, Savet MZ je odlučio da se slava sela proslavi poslednje nedelje u avgustu, kao i svih prethodnih godina. U tom smislu je u petak, 27. avgusta 2010. održana svečana sednica MZ Torak, na kojoj su bili prisutni svi bivši predsednici MZ ali i predstavnici Opštine Žitište i viđeniji stanovnici Torka. Savet

MZ je takodje organizovao i koncert ansambla „Padureanka“ iz Deve. Ovog puta je, na žalost, interesovanje publike bilo veoma malo, jer je sala za priredbe bila skoro prazna. Tog vikenda, neki torčani su se samo šetali kroz centar sela, dok su drugi bili na Danima piva u Zrenjaninu ili na festivalu u Uzdinu. Nisu bili preterano zainteresovani za kulturno-umetnički program u kakvom su uživali samo nedelju dana ranije. Zar nije bilo logično da se slava sela proslavila istovremeno sa Danima torčanske kulture, ili da je Savet Mz organizovao neku drugu vrstu programa za vreme slave sela?

Mirća Lelea

OBELEŽENA JE SLAVA SELATAKMIČENJE SPORTSKIH

RIBOLOVACA

Svakog avgusta se već tradicionalno u Torku organizuju različite sportske manifestacije sa ciljem da animiraju sportski život i da okupe ljude radi druženja. Tako se u prijatnoj atmosferi održalo i takmičenje sportskih ribolovaca u organizaciji Udruženja sportskih ribolovaca „Linjak“ iz Torka a uz pomoć sponzora i članova ovog udruženja. 27 ekipa od po 3 člana trudile su se da upecaju što više šarana. Članovi pobedničke ekipe su bili: Jonel Lelea, Jon Beker i Marian Đorđe. Najbolji ribolovci su kao nagradu dobili opremu za ribolov i majice. Ovakve akcije koje organizuje Udruženje sportskih ribolovaca „Linjak“ uvek privuku veliki broj ribolovaca i ljubitelja prirode iz Torka.

Mirća Lelea

CRKVENA SLAVA U MALOM TORKU

Dana, 8 septembra tekuće godine u Rumunskoj Pravoslavnoj crkvi iz Malog Torka, slavilo se Rođenje presvete Bogorodice, crkvena slava. Ovo je tradicija koja se čuva od osnivanja crkve pa sve do danas. Liturgiju je održao sveštenik Emanuil Možik, a kasnije je bilo i tradicionalno sečenje kolaca zajedno sa kumom Danijel Fluture. Posle liturgije sveštenik je odrzao propoved: “Sa ovim mislima o radosti i nadi, sa srcima punim milosti, kao i svake godine, po crkvenoj tradiciji slavimo Rodjenje presvete Bogorodice. Ovu slavu slavimo svi, jer se rodila na svet majka života, Devica Marija, presveto biće koje je Bog izabrao pre nastanka sveta, da rodi Iisusa Hrista od Svetog Duha. Neka se raduju danas dečaci, devojke, mladi, majke i udovice, sveštenici i monasi, pošto se rodila “duhovna majka” i prva utešnica i posrednica pred svetim Trojstvom” Kao i svake godine, posle Liturgije sledeo je ručak sa kumom, sa vernicima iz mesta ali i gostima iz inostranstva. Reč je o gostima iz Vatra Dornei, Rumunija, odakle su našim vernicima došli hodočasnici. Oduvek postoje dobročinitelji koji pomažu crkvi iz mesta, donirajući povodom takvih skupova a prisutni vernici i gosti su uživali uz muziku orkestra “Lyra” kao i svaki put.

Đorđeta Sfrančok

AKTIVNOSTI OSNOVNE ŠKOLE “ĐORĐE KOŠBUK“

U tekućoj 2010/2011 školskoj godini, u osnovnoj školi “Đorđe Košbuk” u Torku, upisano je ukupno 190 učenika, od kojih 97 učenika prate nastavu na rumunskom a 93 učenika prate nastavu na srpskom jeziku. Negativna situacija je ta što se iz godine u godinu sve manje dece upisuju u školu, zbog smanjenog nataliteta sa kojim se suočimo. Tako da trenutno u prvom razredu ima upisanih ukupno 14 učenika, 7 prate nastavu na rumunskom i 7 na srpskom jeziku. Ove statističke podatke smo dobili od g-đe Norika Raša, direktor torčanske škole. Aktivnosti učenika su bila i biće i ubuduće bogate i raznolike tokom cele školske godine. U sklopu manifestacije “Dečja nedelja”, uz moto “Zastani, svete, bar za trenutak, da deca nađu siguran kutak!”, organizovale su se razne aktivnosti. U ponedeljak tema je bila :”Ja sam talentovan”, utorak: kros, sreda: “Najlepša igračka” gde su učestvovali i roditelji, ne samo deca, četvrtak: “Leteće poruke”, kada su deca pustili balone sa porukama sa silosa, a u petak je održana priredba u čast đacima prvacima. Na časovima, koji su bili održani popodne, deca su uživala uz muziku i ples na temu: “Skoči i uhvati dugu”. Učenici od šestog do osmog razreda, odeljenja na rumunskom i srpskom jeziku će predstavljati običaje i tradiciju ova dva naroda u holu škole “Đorđe Košbuk” 6. i 12. decembra. Reč je o projektu “Etno Dan” koji je odobren od strane ministarstva za ljudska i manjinska prava, i koji će biti realizovan povodom badnjeg dana. Treba napomenuti da su se roditelji uključili dobrovoljno i direktno u obrađivanju zemlje koja pripada školskoj zadruzi, a sav prihod ostvaren od ove aktivnosti biće korišćen za razne aktivnosti učenika. Jedna originalna ideja je i uključivanje učenika u konstruisanju jedne makete mesta, koju će uskoro moći da vide, svi koji žele, u holu škole. Učenicima i profesorima želimo srećan rad

Đorđeta Sfrančok

septembar - oktobar 2010 7 TORCANSKA SVETLOST

Negde u trećoj ulici, u Sakalazu, na desnoj strani, ima nekoliko novih kuća. Uska asfaltna traka prolazi ispred svake od njih. Jedan od vlasnika se već preselio. Urbani lik koji je tražio svoj mir u Sakalazu. Nije prestao da se raduje zbog uspeha što je kupio kuću koju je želeo. Samo se njegov sin, srednjoškolac, otrgnut od gradskog meteža i pogotovo od prijatelja „iz zgrade“, nije baš prilagodio. Taj čovek se zove Sorin Stanisav, delikatan čovek, koga lako možeš pobrkati, na primer, sa nekim lekarom, jer zna dobro da sluša i strpljive je ćudi. A

u stvari on je železničar, šef stanice Temišvar Zapad. Njegova porodična priča još jednom pokazuje kako u životu ne postoje slučajnosti. Stari Aurel Stanisav, njegov otac, je došao s porodicom u Temišvar dok je još bio dete, iz Torka, današnja Srbija. Znajući da su stanovnici Torka, njihovi preci, iz Sakalaza, Sorin je izabrao da ovde sagradi sebi kuću. To je poseban zov koji samo on sam dobro razume. Vratio se stopama svojih predaka. I to je jedan poseban osećaj.Ostaćemo kod činjenice da se u Sakalazu oseća kao kod kuće. Nije odavno bio u Torku, iako ima nešto rođaka iz porodica Ćikala i Lelea. Otićiće u Torak, krvne veze ga zovu, jer s godinama to počneš da osećaš, kaže Sorin Stanisav. Sa četiri i po decenije, videvši kako vreme prolazi, i uzevši u obzir događaje i porodične veze, oseća kako treba da brani svoje korene. Vadi iz jedne fioke neku sliku na kojoj je jedan muškarac, sa brkovima, odeven kao stari građanin, tj. besprekorno i pored sebe ima neku ženu. Ta žena sa slike izgleda tužna, odlutalih misli, i nije se saživela sa trenutkom iz fotografske radionice. Taj čovek je

Sorinov pradeda, Georgije, iz Torka. „Zvali su ga farbar, kaže praunuk Sorin, jer je imao prodavnicu gde su se prodavale farbe.“ Ali zapamtite, i ovo pokazuje da su tada ljudi pridavali pažnju svakim sitnicama, fotografija je napravljena 1853. godine. Kakvi mirni ljudi!Možda se u Velikom Torku, kako kaže praunuk, više niko ne seća „Farbara“. Ostala je samo fotografija, a možda će se, ko zna, kad bude stigao u Torak, iznenaditi i čuti neku priču o njegovom pradedi, koji je bio viđen čovek, mudar rumun, i koji je verovatno ostavio neki trag u vremenu. Novi stanovnik Sakalaza, Sorin Stanisav, se iz čisto sentimentalnih razloga vratio kući. Odavde su, jednog dana, kojeg niko više ne može ispričati, njegovi preci krenuli u Torak. Sagradio je lepu i gostoljubivu kuću kao što bi to svaki muškarac koji je postao torčanin, sebi poželeo. Da bi zaokružio priču koja obuhvata nekoliko vekova, Sorin Stanisav, jedan od naslednika, vratio se kući.

preuzeto iz časopisa „Opinia“, Sakalaz, godina IV, br.7(32)

Praunuk se vratio kući

Od pre tri godine, početkom oktobra, opština Sakalaz slavi sve ono što već vekovima predstavlja kulturno nasleđe našeg mesta. Manifestacija je započela onako kako i dolikuje, govorom predsednika opštine g-dina Ilie Todaška. I ovog puta, program svakog od tri dana (koliko traje manifestacija) je privukao, kao i obično, brojnu publiku. Zaslugu pripisujemo lokalnoj samoupravi koja se, u ovim teškim i kriznim vremenima, svesrdno potrudila da se ova manifestacija, koja je stigla do svog trećeg izdanja, održi. Međutim,

sve ovo ne bi bilo moguće bez podrške sponzora, koji obavljaju svoje delatnosti u okviru naše opštine a i šire. Treba spomenuti da su sportska takmičenja privukla mlade u velikom broju, što predstavlja još jedan uspeh manifestacije. Posebno mesto zauzima sala za priredbe koja je bila ispunjena bilo da je u njoj nasupao

Ansambl „Kununa“ („Venac“), čiji je vođa prof. Joan Petrika, grupa mladih instrumentalista iz opštine, naš hor „Armonia“, bilo ansambl „Vikentije Petrović Bokaluc“ i vokalna grupa „Krišana“ iz Torka, Srbija. Pred brojnom publikom, umetnici su pokazali svoj talenat koji je bio nagrađen gromkim aplauzima.

Dumitru Oprišor

preuzeto iz časopisa „Opinia“, Sakalaz, godina IV br.7(32)

DANI SAKALAZAIII izdanje

Slava sela u Jankov Mostu

Od 3. do 5. septembra ove godine u Jankov Mostu je obeležena slava sela. Ovom prilikom je održana je priredba muzičkog i folklornog karaktera. Ovoj priredbi su doprineli folklorna sekcija kulturno-umetničkog društva „Lumina“ iz mesta čiji je koreograf Tibi Đirošan iz Torka. Ova grupa je splet igara i predstavila je običaje iz Jankov Mosta. Folklornu grupu je pratio orkestar „Lyra“ iz Torka. U nastavku su se predstavile vokalne solistkinje Marina Baloš Fluture i Đorđeta Jovica, izvodeći „dojne“ i pesme za igru. Od instrumentalnih solista nastupili su Aleksandru Sfrančok i Đorđeta Jovica na violini, kao i Štefan Besu na harmonici. Publika je uživala i u humorističkim momentima koje je priredio Mirća Lelea iz Torka, koji se publici predstavio sa originalnom i veoma zabavnom „Modernom baladom“.

Jonel Miat

TORCANSKA SVETLOST 8 septembar - oktobar 2010

Sredinom avgusta u naselju na obali Begeja boravila je delegacija od oko 40 članova koja je posetila najlepšu bio-baštu iz okruženja. Delegaciju su sačinjavali čelni ljudi Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Srbije, Pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, predstavnici organizacije „Zelena mreža Vojvodine“, naučnici i profesori sa Poljoprivrednog instituta iz Novog Sadu, nutricionisti i zvaničnici iz opštine Žitište i MZ Torak. Projekat je bio finansiran od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja i „Zelene mreže Vojvodine“. U ovoj bio-bašti, uređenoj po najnovijim standardima u domenu hortikulture, proizvodi se 80 vrsti biljaka po metodi organske poljoprivredne proizvodnje. Bio-bašta je mesto gde se metodom „on farm“ čuvaju genetski resursi dragocenih populacija biljaka i starijih sorti povrća koje se, zahvaljujući porodici Lelea, uzgajaju već preko šest decenija. Pored ovoga, bio-bašta ima i multifunkcionalan karakter, negujući tradiciju rumuna iz Banata, etnografske vrednosti, stare već zaboravljene zanate, kao i tradicionalne autentične kulinarske specijalitete. Bio-bašta porodice Lelea je organizovana na principu svega gore navedenog, ima i obrazovni karakter ali je namenjena i razvoju agroturizma. Bio-bašta porodice Lelea je napravljena pre četiri godine a površina joj je 20 ari. U njoj ima medicinskih biljaka za proizvodnju čaja ili raznih pomada, zatim retkih aromatičnih biljaka, svih vrsta povrća ali i onih sorti koje se proizvode u ovakvim baštama, i o kojima treba svakodnevno voditi računa. Videli

smo i preko deset sorti paradajza u različitim bojama, krompir koji nema boju na koju smo mi navikli, ali i sezonsko voće: lubenica, dinja, i svakakvog šumskog voća. Posebnu pažnju su nam privukle voćke, pogotovo jabuke kod kojih plodovi rastu direktno iz stabla. O ovome će nam detaljnije ispričati g-đa Mariana Lelea, dipl. ing. zaštite bilja: „Sve što ovde vidite je proizvedeno na organski, ekološki način. Ne koristimo nikakve hemijske preparate protiv štetočina niti veštačka đubriva. Spomenuću da za ishranu domaćih životinja koje gajimo, pored biljnih ostataka u jesen, pogotovo korova, proizvodimo organsko đubrivo koje je veoma slično onome koje se koristi za najfinije cveće. Za našu baštu korov predstavlja „čisto zlato“. Dosta vode će proteći Begejom dok ljudi shvate da se ovi razvojni ciklusi mogu iznova i iznova koristiti“, kaže Mariana Lelea. Pre 2 godine porodica Lelea je bila uključena u jedan projekat koji je bio finansiran iz evropskih fondova i kroz ovaj projekat su uspeli da promovišu gore navedene ideje. Trenutno se radi na izgradnji jednog multifunkcionalnog edukativnog centra namenjen organskoj poljoprivredi. Taj centar će pokušati da promoviše kulturu i tradiciju

mesta i sadržaće sale za seminare koje će moći i zimi da se koriste. G-đa Lelea precizira da je sav posao koji se obavlja u bio-bašti timski rad, u kome je suprug Marin desna ruka a stubove prdstavljaju dva sina, Mirća i Minu. Naglašavamo da je ova bašta uvek otvorena za sve one koji žele da je posete: učenici koji dolaze zbog herbarijuma i seminara ili studenti koji ovde nalaze inspiraciju

za razne radove i disertacije. Delegaciju, koja je nedavno posetila porodicu Lelea, činili su: akad. prof. Branka Lazić, Olivera Radovanović, direktorka „Zelene mreže Vojvodine”, Mirjana Milošević, državni sekretar poljoprivrede, Julkica Simić iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, Nada Lazić iz Pokrajinskog sekretarijata za životnu sredinu i prostorno planiranje, Ivana Simić, generani sekretar Nacionalnog udruženja proizvodjača organske hrane „Serbia Organica“, Danijela Bocka, izvršni direktor fabrike „Zdravo organic“, i mnogi profesori sa poljoprivrednog instituta iz Novog Sada. Bili su prisutni i predsednik Opštine Žitište, Dragan Milenkovic, predsednik SO Žitište, Jonel Filip, predsednik mesne zajednice Torak, Jonel Spariosu i Viorel Gereu, zadužen za probleme iz domena poljoprivrede u Opštini Žitište. Svi gosti su se provozali kočijom i konjima g-dina Marćel Okolišana i g-dina Niku Janku, i degustirali su tradicionalnu hranu iz Torka koju je pripremio g-din Leorean Avram i prirodne napitke koje je pripremila g-đa Mariana Lelea.

Jonel Miat

Periodični list “Toračka Svetlost” izdaje Udruženje za Umetnost i Kulturu Rumuna “Vikentije Petrović Bokaluc” Trg Slobode bb 23232 Torak, Tel. +381 23 3827 406 mob. +381 64 41 888 16 e-mail: [email protected]: Đorđeta Sfrančok, Jelena Ikanović, Jonel Miat i Mirća LeleaPrevod: Sanja SekošanPrepress: Mircea Lelea Štampa:Blue Print Novi Sad Tiraž: 300 primeraka

VAŽNA DELEGACIJA U “BIOGARDEN”