Tiranija Trenutka-Tomas Hilan Eriksen

Pre svega, o temi kojom se ova knjiga bavi, a to su pojedinac i društvo u vremenu dominacije informacija, ispisano je u poslednjih petnaestak godina toliko eseja, tekstova, analiza i sl. da je zainteresovanom a neupućenom čitaocu potrebno daleko, daleko više vremena nego što mu "po difoltu" stoji na raspolaganju. Pa čak i kada se naš zamišljeni zainteresovani laik uputi u ključne termine i pojmove ovog eksplozivno narastajućeg diskursa, otkriće da je pred njim jedno nepregledno more opštih mesta, proklamovanih principa i nedorečenih, poluargumentovanih hipoteza ili opisa. Da i ne pominjemo da je u potrazi za tekstovima iz ove (ili preciznije, ovih) oblasti najčešće neophodno izdvojiti dane lutanja po svetskom hipertekstu uz neprestane (i često nepotrebne) digresije i zastranjivanja.
Ako je ovaj kratak opis uspeo da iole verno dočara stanje u kome se danas nalazi diskurs o informacionom društvu i informacionoj kulturi, biće jasno i u čemu leži vrednost jedne knjige koja pitkim i duhovitim jezikom, uz mnoštvo činjenica, ličnih iskustava i utisaka, skicira većinu problema društva kojim dominira neprestana i beskonačna potreba za novim informacijama, te pojedinca koji u takvom društvu bivstvuje. Dodajmo tome da autor kroz ceo ovaj ogled vešto balansira između kritike aktuelnog stanja, sopstvene blage tehnofilije i konstruktivne analize problema i njihovih mogućih rešenja. Konačno, na samom početku knjige, autor od čitaoca decidirano zahteva da za njeno čitanja izdvoji nekoliko sati (knjiga zaista može da se pročita u tom vremenskom roku) laganog vremena , i da knjigu čita u starom dobrom maniru linearnosti - dakle bez preskakanja, digresija, skeniranja teksta i sl. Ukoliko poslušate ovaj Eriksenov zahtev podsetićete se udobnosti i sigurnosti koju takav, već gotovo prevaziđeni, način čitanja sa sobom nosi.
Ako je ovaj kratak opis uspeo da iole verno dočara stanje u kome se danas nalazi diskurs o informacionom društvu i informacionoj kulturi, biće jasno i u čemu leži vrednost jedne knjige koja pitkim i duhovitim jezikom, uz mnoštvo činjenica, ličnih iskustava i utisaka, skicira većinu problema društva kojim dominira neprestana i beskonačna potreba za novim informacijama, te pojedinca koji u takvom društvu bivstvuje. Dodajmo tome da autor kroz ceo ovaj ogled vešto balansira između kritike aktuelnog stanja, sopstvene blage tehnofilije i konstruktivne analize problema i njihovih mogućih rešenja. Konačno, na samom početku knjige, autor od čitaoca decidirano zahteva da za njeno čitanja izdvoji nekoliko sati (knjiga zaista može da se pročita u tom vremenskom roku) laganog vremena , i da knjigu čita u starom dobrom maniru linearnosti - dakle bez preskakanja, digresija, skeniranja teksta i sl. Ukoliko poslušate ovaj Eriksenov zahtev podsetićete se udobnosti i sigurnosti koju takav, već gotovo prevaziđeni, način čitanja sa sobom nosi.
Poštujući ovu autorovu molbu, prikazaćemo u upravo takvom, linearnom sledu, osnovne teme kojima se ovo neobično i originalno štivo bavi.
Pozabavimo se najpre podnaslovom knjige - brzo i sporo vreme u informacionom društvu . Pitanje vremena, naime, u neku ruku jeste centralna tema ove knjige. Eriksen se bavi izmenom u našem doživljaju vremena, ali i vremenom kao resursom i robom. U eri preterane dostupnostiinformacija smanjuje se vreme koje možemo da posvetimo svakoj od njih pojedinačno. Zbog toga sve manje vremena provodimo u polaganom bavljenju bilo kojim sadržajem a sve više u grozničavoj trci da uočimo, obradimo i pohranimo što veći broj različitih sadržaja. Tako, tvrdi Eriksen, trenuci počinju da se smenjuju sve brže i brže ne ostavljajući nikakav međuprostor, ne dopuštajući poglede u prošlost niti u budućnost. Na taj način krećemo se ka tački u kojoj će vreme besomučnom brzinom stajati u mestu. Ovo poslednje je jedna od najboljih poenti koje Eriksen izvodi u svom tekstu i ako vam se ona ovde ne čini dovoljnom ubedljivom to je svakako na dušu autora ovog prikaza. Pokušajmo stoga da joj damo na uverljivo