Superpozicija i interferencija
Superpozicija i interferencijaTalas koji je izazvan prostim harmonijskim oscilovanjem iz jednog izvora ima sinusiodalni oblik.
Veina talasa ipak ne izgleda tako jednostavno jer su nastali tako to je sredinu zahvatilo vie sinusiodalnih talasa istovremeno.Superpozicija talasaKada dva ili vie talasa zahvate isti deosredine onda je njihovo ukupno delovanje jednako zbiru delovanja koje bi svaki talas imao kada bi samo on doao u datu taku.
To sabiranje delovanja talasa se naziva superpozicija.
Specijalni sluaj superpozicije talasa
Konstruktivna interferencijaDestruktivna interferencijaKonstruktivna interferencijaNa delu (a) slike je prikazana situacija kada dva identina talasa dolaze u istu taku u fazi-kada je na tom mestu breg jednog talasa isto vai i za drugi, kada je dolja prvog onda je i dolja drugog.
U tom sluaju se deava takozvana konstruktivna interferencija.
Poto se deformacije u ovom sluaju sabiraju, dobija se rezultujui talas sa dvostruko veom amplitudom od individualnih talasa, ali sa jednakom talasnom duinom.Destruktivna interferencijaNa delu (b) iste slike dva identina talasa dolaze na navedeno mesto u kontra fazi-tamo gde je breg jednog tamo je dolja drugog talasa.U ovom sluaju se dogaa destruktivna interferencija. Kako su poremeaji u sredini suprotno usmereni a jednaki, ukupna amplituda je jednaka nuli, odnosno talasi se potpuno ponitavaju.Jasno je da je, da bi dolo do potpune konstruktivne ili destruktivne interferencije, neophodno preklapanje identinih talasa. Kako to u realnosti nije est sluaj, superpozicija talasa uglavnom dovodi do niza mesta na kojima su se desile konstruktivne odnosno destruktivne interferencije pri emu se ta mesta variraju sa vremenom.Superpozicija dva talasa koja nisu identina.
Rezultujua amplituda je jednakazbiru amplituda pojedinih talasa.Na primer zvuk sa stereo zvunika moe da bude pojaan u jednoj a oslabljen u drugoj taki.
To znai da su zvuni talasi delimino interferirali konstruktivno a delimino destruktivno na razliitim mestima.
Kod stereo zvunika imamo bar dva izvora zvunih talasa koji se zatim odbijaju od zidova pa se nakon toga svi sabiraju.
