Stigao novi energetski transformator Kolektivnog ugovora ...

LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 68 SEPTEMBAR 2013.

IZGRADWA TS VRAWE 4

Stigao novi

energetski transformator

PREGOVORI VLADE, POSLODAVCA I SINDIKATA

Izmene i dopune

Kolektivnog ugovora za JP EMS

IZGRADWA TS VRAWE 4

Stigao novi

energetski transformator

PREGOVORI VLADE, POSLODAVCA I SINDIKATA

Izmene i dopune

Kolektivnog ugovora za JP EMS

Uz niz drugih aktivnosti, rekon-

strukcija Trafostanice Beograd

3 u Resniku (220/110/10 kV) u pu-

nom je jeku, - kaè Dragan An|elko-

vi}, direktor EMS-ove Direkcije za

prenos elektri~ne energije: - Kom-

pletno rekonstrui{emo 220 i 110-ki-

lovoltni deo postrojewa i sopstvenu

potro{wu. Nova oprema unapredi}e

pouzdanost rada i obezbedi}e ve}u

raspoloìvost i sigurnost snabdeva-

wa potro{a~a. U odnosu na staru jed-

nopolnu shemu postrojewa, razlika je u

novoj opremi i distribuiranom siste-

mu relejne za{tite (izgra|ene su re-

lejne ku}ice) {to podrazumeva efika-

snije {ti}ewe elemenata.Trafostani-

ca Beograd 3, koja je kqu~na za snabde-

vawe i distribuciju u glavnom gradu,izgra|ena je jo{ 1960. godine. Planira-

na vrednost investicije za rekonstru-

isawe TS Beograd 3 je 850 miliona di-

nara. Sredstva za opremu su iz kredi-

ta EIB, a mawi deo su sopstvena sred-

stva. PD Elektroistok Izgradwa re-

konstrui{e postrojewe, dok je PD

Elektroistok Projektovawe bilo za-

duèno za projekat. Nadzorni organi

su iz EMS-ovih Investicija, Nenad

Grkovi} i Vojislav Mor.

Direktor An|elkovi} isti~e da se

zahuktavaju radovi i na Trafostanici

Vrawe 4 na kojoj od 1. oktobra po~iwu

elektromonta`ni radovi. Ujedno po~i-

wu radovi na drugoj fazi uvo|ewa 400-kilovoltnog napona na Trafostanicu

Leskovac 2 na kojoj se ukida 220-kilo-

voltni napon.Na novoizgra|enoj Trafo-

stanici Beograd 20 i rekonstruisanoj

Trafostanici Beograd 5 u zavr{noj fa-

zi je montaà opreme.

- Nov na~in izrade Plana za 2014.godinu, koji se zavr{ava do 30. septem-

bra, provode zaposleni po pogonima,{to je upravo novina, kako bi se ciqe-

vi efikasno sproveli u delo, - isti~e

An|elkovi} i dodaje: - Traju i javne na-

bavke iz 2013. godine {to }e doprine-

ti unapre|ewu rada elektroenerget-

skog sistema. Istovremeno, zaposleni

prolaze zna~ajan broj kurseva i obuka

{to }e doprineti stru~nosti i efi-

kasnosti u radu.

P. Batini}

2 AKTUELNOSTI

DIREKCIJA ZA PRENOS ELEKTRI^NE ENERGIJE

Veliki poslovi na pet

postrojewa

Dragan An|elkovi}, direktor EMS-ove Direkcije za prenos elektri~-

ne energije, isti~e veliku va`nost rekonstrukcije TS Beograd 5, koja

je izgra|ena jo{ 1960.

Temqana rekonstrukcija

TS Beograd 3

- Do kraja 2014. godine na 110-kilovoltnoj strani bi}e komplet-

no zamewene sabirnice, ali i re-

konstruisana sva 110-kilovoltna

poqa. Na 220-kilovoltnoj strani

obnovi}emo tri sistema sabirnica

i transformatorsko poqe za trafo

T2 i spojno poqe, kao i dalekovod-

no poqe prema TS Beograd 8, - kaè

Nenad Grkovi}, nadzorni organ na

TS Beograd 3.

Dragan An|elkovi}, direktor EMS-ove Direkcije za prenos

Nenad Grkovi}, nadzorni

organ na TS Beograd 3

TS Beograd 3

AKTUELNOSTI 3

Komisija za interno-tehni~ki

pregled izvr{ila je krajem avgu-

sta pregled izvedenih radova na

TS 400/110 kV Vrawe 4.U dve faze gra-

|evinskih radova na TS Vrawe 4, zavr-

{ena je nivelacija terena, drenaà,pristupni put, saobra}ajnice u samom

postrojewu, kablovska kanalizacija,plato i ograde. Zavr{eno je sedam re-

lejnih ku}ica, temeqi i kade za dva

energetska transformatora, kao i uq-

na jama sa uqnom kanalizacijom. Izgra-

|ena je i komandno – pogonska zgrada,kao i vodovodna i kanalizaciona in-

frastruktura unutar kompleksa tran-

sformatorske stanice. U razvodnom

postrojewu 400 i 110 kV ura|eni su

temeqi portala, temeqi nosa~a apara-

ta u i montirana je ~eli~na konstruk-

cija portala i nosa~a aparata u oba de-

la postrojewa. Kada je re~ o elektro

radovima, poloèno je bakarno uè za

uzemqewe, podignuti su gromobranski

{iqci,ura|eni su spoqno osvetqewe i

instalacije i sistem za dojavu u slu~a-

ju poàra u relejnim ku}icama. Pomenu-

te radove obavqa Konzorcijum Simens

Elnos BL.Stru~ni tim, odnosno Komisija ima-

la je odre|ene primedbe na do sada izve-

dene gra|evinske radove, a rok za ispra-

vqawe je kraj septembra.M.V.

TS 400/110 kV VRAWE 4

Privode se kraju gra|evinski radoviIzvr{en interno-tehni~ki pregled izvedenih radova

IZGRADWA TS VRAWE 4

Stigao novi energetski transformator

Novi energetski transformator

teìne 180 tona bez uqa, preno-

snog odnosa 400/110 kilovolti,ukupne instalisane snage 300 megavol-

tampera, transportovan je po~etkom

septembra na lokaciju izgradwe nove

400 kilovoltne transformatorske

stanice Vrawe 4 i istog dana posta-

vqen na kadni sistem. Transformator

je „Kon~ar“-ove proizvodwe i prvi je

od dva planirana za montaù na tom

objektu.Transformator je transportovan od

fabrike do Vrawske bawe èlezni~kom

trasom u saradwi Kon~ara i Zagrebtran-

sa, a od Vrawske bawe do lokacije tra-

fostanice u Dowoj Trebje{wi drumskim

transportom, odnosno vu~nim vozom ko-

ji je izvela kompanija Bora Ke~i} iz Be-

ograda.

Transport od Vrawske bawe od gra-

dili{ta nove TS Vrawe 4 preko sela

Zlatokop trajao je pet ~asova. Trasa jebila veoma zahtevna - uzani put koji pro-

lazi kroz naseqena seoska mesta, gde su

stambeni i drugi objekti doma}instava

neposredno uz ivicu kolovozne trake

predvi|ene za drumski saobra}aj.Na pojedinim mestima pose~eno je i

drve}e kako bi specijalno vozilo moglo

neometano da pro|e. U nekim seoskim

naseqima kroz koja je transport prola-

zio, obavqena su i neophodna planska

distributivna iskqu~ewa elektri~ne

energije zbog nedovoqne visine distri-

butivne mreè na pojedinim mestima,{to je izvedeno u saradwi sa PD Jugoi-

stok iz Ni{a.Na nekim delovima druma postojale

su udarne rupe, koje je trebalo nasuti, a

na jednom mestu i izgraditi dodatnu

podgradu potpornog zida, kako bi se

spre~ilo wegovo uru{avawe pod tere-

tom transporta.I pored svih zahteva transporta, on

je protekao bez ikakvih problema i

o{te}ewa na transformatoru, vu~nom

vozu ili na objektima u naseqima i na

infrastrukturi kroz koju je transpor-

tovan, a rezultat je istovar i postavqa-

we novog energetskog transformatora

na predvi|enu kadu na samom objektu, u

15 ~asova istog dana.Osim novog energetskog transfor-

matora, na TS Vrawe 4 stigla je i osta-

la elektro-oprema,a uskoro se o~ekuje i

doprema 60 tona transformatorskog

uqa.U narednom periodu predstoji kom-

pletirawe transformatora i wegovo

detaqno ispitivawe. U poslovima tran-

sporta u~estvovali su zaposleni iz Po-

gona Tehnika i Centra za investicije u

JP EMS.M. Vukas

Od Vrawske bawe do kona~nog odredi{ta za pet ~asova po te{koj drum-

skoj trasi

POGON PRENOSA VAQEVO

Zamene izolatora na 110 kV vodovima strana 6

AKTIVNOSTI INTERNE REVIZIJE U JP EMS

Komunikacija sa zainteresovanim stranama strana 7

DALEKOVODNA EKIPA POGONA PRENOSA BEOGRAD

Neumorni i efikasni strana 8

SLU@BA ZA DALEKOVODE POGONA PRENOSA BOR

Uspe{na remontna sezona u isto~noj Srbiji strana 10

BEZBEDNOST I ZDRAVQE NA RADU

Kako pravilno raditi na visini strana 11

SASTANAK RADNE GRUPE ENTSO-E

Pravila o izlagawu elektri~nom poqu strana 16

SEDNICA IZVR[NOG ODBORA CIGRE SRBIJA

Savetovawe i finansijski uspe{no strana 17

U EMS-OVIM ZGRADAMA U BEOGRADU

Ve`ba protivpoàrne za{tite strana 24

BIPARTITNI I TRIPARTITNI PREGOVORI

Izmene i dopune Kolektivnog ugovora strana 23

EMS-OVA AMBULANTA

Depresija - nevidqivi ubica 21. veka strana 26

izdaje JP EMS

Beograd, Kneza Milo{a 11

www.ems.rs

generalni direktor:

Nikola Petrovi}

organizator za

odnose sa javno{}u:

Mildan Vuji~i}

odgovorni urednik:

Milo{ Bogi}evi}

redakcija:

Predrag Batini}

Miroslav Vukas

Aleksandar Opa~i}

kontakt:

(011) 3243 081

[email protected]

priprema i {tampa:

BIROGRAF COMP d.o.o, Zemun

CIP - Kаталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

658(497.11)(085.3)

EМС : Електромрежа Србије : листЕлектромреже Србије / одговорниуредник Милош Богићевић.- Год. 1, бр. 1 (сеп. 2005)- . - Београд(Кнеза Милоша 11) : JП EMС, 2005-(Земун : Бирограф comp). - 29 cm

Месечно. - Је наставак: ЕлектроистокISSN 1452-3817 = EMС.Електромрежа СрбијеCOBISS.SR-ID 128361740

Posle 16 rundi politi~kog dijaloga

koji se odvija uz posredovawe EU,pregovara~ki timovi Beograda i

Pri{tine postigli su u nedequ, 8.septem-

bra 2013. godine, dogovor o pitawima iz

oblasti energetike.Postignuto re{ewe obezbe|uje maksi-

mum za{tite interesa srpske strane u ovom

trenutku. Dogovor defini{e na~in upra-

vqawa elektroenergetskim sistemom na se-

veru Kosova i Metohije,omogu}ava stabil-

no snabdevawe elektri~nom energijom uz

za{titu interesa Zajednice srpskih op-

{tina i ne bavi se pitawima imovine.Dogovoreno je da Elektromreà Sr-

bije sa kosovskim operatorom prenosnog

sistema,kompanijom KOSTT,u naredna tri

meseca potpi{e bilateralni operativni

sporazum koji }e urediti sve detaqe veza-

ne za funkcionisawe prenosne mreè na

KiM.Regulatorne agencije me|usobno }e

priznati licence energetskih subjekata u

elektroenegetskom sistemu - Kosovske

elektroenergetske korporacije (KEK),Ko-

sovskog preduze}a za distribuciju i snab-

devawe elektri~nom energijom (KEDS) i

Elektroprivrede Srbije (EPS),a preduze-

}e Elektrokosmet bi}e transformisano u

snabdeva~a i distributera elektri~ne

energije za ~etiri op{tine na severu KiM.Na taj na~in, re{ava se pitawe snabdevawa

i distribucije elektri~ne energije na

tom podru~ju sa ve}inski srpskim stanov-

ni{tvom.Trafostanica Vala~ na severu KiM

nastavi}e da funkcioni{e kao i do sa-

da, nakon {to je kosovska strana odusta-

la od zahteva da KOSTT preuzme wene

zaposlene.Postignuto re{ewe predvi|a

da operateri na Vala~u po{tuju in-

strukcije kosovskog dispe~erskog cen-

tra, a EMS i KOSTT bi u narednih

{est meseci trebalo da se dogovore

oko poravnawa me|usobnih dugovawa.Dogovoreno je, tako|e, da }e KOSTT

uraditi rekonekciju dalekovoda od 110kV na trafostanicu Vala~, {to je zna~aj-

no za sigurnost snabdevawa tokom pred-

stoje}e grejne sezone.Postignuti dogovor omogu}ava da se u

najkra}em roku po~ne sa implementacijom

dogovorenih re{ewa, uz nastavak dijaloga

koji je planiran za novembar.

izvor: MERZ

POSLOVNA POLITIKA 5

[ESTA REDOVNA SEDNICA UO JP EMS

Odluka o izmenama Godi{weg programa

poslovawa JP EMS

Upravni odbor JP EMS doneo je

na {estoj redovnoj sednici, odr-

ànoj sredinom septembra, Od-

luku o izmenama Godi{weg programa

poslovawa JP Elektromreà Srbije

za 2013. godinu. Promene su donete

kako bi se stvorili uslovi za ostva-

rivawe prava prilikom odlaska u pen-

ziju za 74 zaposlena u JP EMS, u skla-

du sa ~lanom 1. Kolektivnog ugovora o

izmenama i dopunama Kolektivnog

ugovora za JP EMS, i one podrazume-

vaju uve}awe planirane mase za ot-

premnine za odlazak u penziju.Tako|e, ~lanovi Upravnog odbora

doneli su i odluku o donaciji Grad-

skoj op{tini Grocka, kojom }e se po-

mo}i ure|ewe de~jeg parki}a u Kalu-

|erici, odràvawe turnira u malom

fudbalu za u~enike osnovnih i sred-

wih {kola, ali i organizovati okru-

gli sto na temu zra~ewa u sklopu pro-

jekta „Edukacija i informisawe ro-

diteqa i javnosti na teritoriji op-

{tine Grocka“, povodom izgradwe no-

vog 400-kilovoltnog dalekovoda.M. B. – M.V.

DIJALOG BEOGRADA I PRI[TINE

Postignut dogovor o energetici

ODLUKA POSLOVODSTVA JP ELEKTROMRE@A SRBIJE

Usvojena „Politika kvaliteta, za{tite ìvotne sredine

i za{tite zdravqa i bezbednosti na radu“

Poslovodstvo Javnog preduze}a Elektromreà Srbije utvrdilo je i do-

nelo Politiku integrisanog upravqawa kvalitetom, za{titom ìvotne sre-

dine i za{titom zdravqa i bezbednosti na radu, kao izraz posve}enosti

stalnom unapre|ewu kvaliteta poslovnih procesa i aktivnosti i wihovom

sprovo|ewu na odrìv i dru{tveno odgovoran na~in.Ta politika obezbe|uje okvir za postavqawe ciqeva i obavqawe svih ak-

tivnosti u Preduze}u.Rukovodioci na svim hijerarhijskim nivoima du`ni su da promovi{u

principe te politike, objasne je zaposlenima i obezbede weno po{tovawe

prilikom obavqawa svih aktivnosti u domenu svojih nadle`nosti.Politika IMS je istaknuta na zvani~nom sajtu JP EMS

(http://www.ems.rs/stranice/novosti/index.htm).Dokument Politika IMS u elektronskoj formi nalazi se na portalu Al-

Fresco share i na razmeni - disk UKV (K:)R. E.

Redakciju lista EMS posetio je

nedavno drag gost – direktor

EMS-ovog Pogona prenosa Vaqe-

vo Dragomir Kosti}. On je istakao

da su remonti na podru~ju Pogona pre-

nosa Vaqevo u zavr{noj fazi i u najve-

}oj se meri realizuju u skladu s planom.- Po~eli smo i da mewamo opremu u

110-kilovoltnim spojnim poqima u Po-

ègi. Opremu je nabavio EMS-ov Cen-

tar za investicije, a zaposleni u Pogo-

nu sve sami mewaju. Pro{le godine smo

planirali da zamenimo izolatore na

110-kilovoltnim dalekovodima. Oba-

vili smo to od Sevojna do Potpe}i, do

Crne Gore. O~ekivali smo da 2013. go-

dine dobijemo sli~nu koli~inu izola-

tora kako bi zavr{ili zamenu oko Po-

ège na dalekovodima 115/2, 3, 4 i 5,kao i na dalekovodu 116/1 i 2 na teri-

toriji Kosjeri}a. Oni nisu zameweni.Sad kad se mewa 110-kilovoltno poqe

u Poègi za dalekovod koji povezuje tu

Trafostanicu sa Ariqem i Ivawicom,

nismo mogli da garantujemo sigurnost

zbog pomenuta ~etiri dalekovoda pod

brojem 115. Zbog toga je bilo proble-

ma s dobijawem dozvole za iskqu~ewa,ali i prilikom samih iskqu~ewa, - kaè

direktor Kosti} i dodaje: - To nam ka-

è da se mora pravovremeno planirati

zamena izolacije na 110-kilovoltnim

pravcima, kako bi mogle da se neometa-

no realizuju ozbiqne investicije.Veo-

ma je pozitivno {to je potpisan vi{ego-

di{wi ugovor sa Elnosom iz Bawaluke pa

smo uspeli da proteklog leta, krajem av-

gusta, zamenimo izolatore na dalekovo-

du 119/2 od Zvornika do Le{nice na de-

onici koja prolazi teritorijom Repu-

blike Srpske. Elnos je zamenio izola-

tore od stuba 20 do stuba 89. Zamenili

su i hiqadu metara provodnika na dale-

kovodu 209 od Bajine Ba{te do Sremske

Mitrovice 2, oko rudnika Sase, koji je

bio nepouzdan usled o{te}ewa u vreme

ratnih dejstava.Svojevremeno je daleko-

vodna ekipa Pogona prenosa Vaqevo iz

Bajine Ba{te ve{to osposobila taj da-

lekovod kako bi mogao da izdrì do

ovih dana. Planiramo da na temequ ugo-

vora sa Elnosom saniramo i rekonstrui-

{emo sve dalekovode.P. Batini}

6 IZ POGONA I CENTARA

POGON PRENOSA VAQEVO

Va`ne zamene izolatora

na 110 kV vodovima

Vaqevci sami mewaju opremu u 110-kilovoltnim spojnim poqima u Po-

ègi. – Remonti na podru~ju tog pogona u zavr{noj fazi

Predstudija za 400 kVnapon u zapadnoj Srbiji

Dragomir Kosti} je rekao da je

formiran i novi tim za novi deo

predstudije za podizawe na 400-ki-

lovoltni napon zapadne Srbije. To

je deo predstudije koji se odnosi

na dalekovodne pravce od Bajine

Ba{te prema Crnoj Gori i Republi-

ci Srpskoj.O~ekuje se da narednih dana

ekipe iza|u na teren da obi|u tra-

se.

Direktor Dragomir Kosti} u poseti redakciji lista EMS

Tre}a kreativna radionica, kao

deo Pilot projekta EMS-ove

Interne revizije „Upravqawe

rizicima u Pogonu Novi Sad“, a na

predlog Predraga Vidakovi}a, di-

rektora Pogona Novi Sad, odràna

je u septembru. To je samo jo{ jedna od

aktivnosti Interne revizije u na{oj

kompaniji, s tim da su i Projekat i

radionice zaposleni u Internoj re-

viziji realizovali vlastitim snagama

i kao dodatnu obavezu, koja nije pred-

vi|ena Planom rada za ovu godinu.- Zakonima koji reguli{u poslova-

we javnih preduze}a nedvosmisleno je

definisana obaveza usvajawa i spro-

vo|ewa politike upravqawa rizicima

(Zakon o javnim preduze}ima), kao i

strategije upravqawa rizicima (Za-

kon o buxetskom sistemu i Pravilnik

o zajedni~kim kriterijumima i stan-

dardima za uspostavqawe, funkcioni-

sawe i izve{tavawe o sistemu finan-

sijskog upravqawa i kontrole u jav-

nom sektoru).Polaze}i od toga da je korporati-

vizacija pravac daqwe transformaci-

je JP EMS i ~iwenice da je upravqa-

we rizicima jedan od osnovnih stu-

bova korporativnog upravqawa, In-

terna revizija JP EMS organizovala

je radionicu na temu upravqawa rizi-

cima koja je odràna u aprilu 2013. uprostorijama Pogona Beograd. Tu ra-

dionicu realizovali su eksperti

koji su u~estvovali u projektu „Po-

dr{ka razvoju interne finansijske

kontrole u javnom sektoru u Srbiji –faza 3“, a koji je finansirala EU i

vodila Evropska delegacija u Repu-

blici Srbiji. Tom prilikom je od

konsultanata dobijen dodatni mate-

rijal o upravqawu rizicima.

Kao rezultat te radionice, a na

predlog Predraga Vidakovi}a, direk-

tora Pogona Novi Sad, pokrenut je

Pilot projekat pod nazivom „Upra-

vqawe rizicima u Pogonu Novi Sad“ ido sada su uspe{no organizovane tri

radionice.Taj Pilot projekat trebalo bi da

predstavqa prvu fazu uspostavqawa

sistema upravqawa rizicima „ERM“,

na nivou JP EMS {to je kona~ni ciq,- kaè Olivera Radovi}, rukovodi-

lac Interne revizije. S jedne stra-

ne, Interna revizija je pruìla po-

mo} i podr{ku nadle`nima i Poslo-

vodstvu u korporativizaciji, kao i u

upravqawu rizicima, a, s druge strane,smaweni su tro{kovi jer su angaòva-

ni potencijali i qudi iz Interne re-

vizije.Predrag Vidakovi}, direktor Po-

gona Novi Sad, isti~e da je veoma za-

dovoqan radionicama, kao i saradwom

sa predstavnicima Interne revizije,i preporu~uje i da i ostali Pogoni

prenosa primene iskustvo Pogona

Novi Sad.Osim toga, Interna revizija tre-

nutno sprovodi dve revizije: „Po-

slovne aktivnosti u JP EMS vezane za

saradwu i komunikacije sa zaintere-

sovanim stranama“ i „Za{titu inte-

resa Preduze}a pred dràvnim orga-

nima“. U Internoj reviziji isti~u da

obe oblasti rade prvi put. Prepozna-

to je da je mogu}e unaprediti odnose

sa zainteresovanim stranama, prevas-

hodno s korisnicima prenosnog si-

stema, ali i imix kompanije.P. Batini}

AKTUELNOSTI 7

Centar za qudske potencijale JP

EMS u saradwi sa konsultantskom

ku}om „Skills“ i CPM (Centrom za

upravqawe projektima) organizovao je

obuku „Ciqevi i prioriteti“ za 145 za-

poslenih – za izvr{ne i korporativne

direktore, direktore/rukovodioce sek-

tora/centara i {efove slu`bi.Tro~asovnoj obuci, koja se odràla

18,19.i 23.septembra 2013.godine u po-

slovnim prostorijama EMS-a (Pogon

podru~ja prenosnog sistema Beograd,

NDC), ciq je da se zaposleni obu~e za

razvijawe i definisawe ciqeva iz svoje

nadle`nosti koriste}i SMART metodu

analize ciqeva. To podrazumeva upozna-

vawe i savladavawe metoda pravilnog

definisawa i postavqawa ciqeva (spe-

cifi~nost, merqivost, dosti`nost, re-

alisti~nost, vremenska realnost ciqe-

va), planirawa radnih zadataka i posta-

vqawa prioriteta na putu ka ostvarewu

ciqa (Paretov princip prioriteta).P. B.

EDUKACIJA ZAPOSLENIH U JP EMS

Ciqevi i prioriteti u svetlu SMART metode

AKTIVNOSTI INTERNE REVIZIJE JP EMS

Komunikacija sa

zainteresovanim stranama

Olivera Radovi}, rukovodilac Interne revizije

Usezoni remontnih aktivnosti

na{e kolege monteri imaju pune

ruke posla. Tako je i sa Daleko-

vodnom ekipom Pogona prenosa Beo-

grad.Dalekovodna ekipa sa 22 zaposle-

na odràva dve hiqade 269 kilometa-

ra dalekovoda na sva tri naponska

prenosna odnosa. Pokrivaju terito-

riju od Beograda do @agubice na ju-

goistoku, do Vr{ca na severoistoku,severno do Stare Pazove, ju`no do

Svijlanca i Topole, te jugozapadno

do Stublina. Svojim vozilima u re-

montnoj sezoni pre{li su pribli`no

60 hiqada kilometara i pregledali i

remontovali 64 dalekovoda, od toga

55 dalekovoda 110-kilovoltnog pre-

nosnog odnosa, {est na 220 i tri na

400-kilovoltnom prenosnom naponu.Prema re~ima Aleksandra Ace Pa-

vlovi}a, poslovo|e DV ekipe, svi da-

lekovodi se podjednako sagledavaju i

tretiraju i svima se pristupa maksi-

malno odgovorno u remontnim poslo-

vima. Pavlovi} isti~e da bi, imaju}i u

vidu racionalizaciju i {tedwu, ipak

trebalo razmotriti mogu}nost da se

u narednom periodu obnovi vozni

park te dalekovodne ekipe.Brojni su izazovi sa kojima se na te-

renu sre}u predradnici i elektromon-

teri Aleksandar Pavlovi}, Goran

Zarkov,Miladin Rabasovi},Slavi-

{a Petrovi}, Zoran Peri}, Voji-

slav Oberkneèv, @arko Popadi},Bojan Milo{evi},Miodrag Risti},Neboj{a Ra{i}, Goran Jeremi},Aleksandar Ninkovi}, Tomislav

Beki}, Nikola Lali}, Marijan Bo-

{kovi}, Aleksandar Joti}, Marko

Prodanovi} , Marko ]iri}, Slobo-

dan Milo{evi}, Dejan Duki}, Pre-

drag Nikoli}.

êsti su nepristupa~ni putevi

prema dalekovodnim trasama tamo gde

su migracije stanovni{ta velike, ali

i pored Beograda gde se poqopri-

vredno obradivo zemqi{te sve vi{e

zapu{ta. Zatim, vlasnici zemqi{ta ~e-

sto ne dozvoqavaju se~u rastiwa bez

obzira {to se upozoravaju na mogu}e

rizike od poàra posle eventalnog

ispada dalekovoda. Naravno tu su i

vremenske prilike - leti visoke tem-

perature, zimi sneg i led, ki{e. Ipak,oni sve to prevazilaze i uspe{no i

kvalitetno zavr{avaju planirane po-

slove.Suo~avaju se i sa konstantnim po-

javama kra|a dijagonala L – profila,koje se u remontnim periodima mon-

tiraju na kriti~nim mestima, odnosno

tamo gde postoje rizici od pada da-

lekovodnog stuba. Ostale dijagonale

se montiraju po okon~awu remontne

sezone. Osim dijagonala, kradu se i

kleme za uzemqewe stubova, ankeri.Trebalo bi pomenuti i se~u rastiwa

i {ume ispod DV trasa, koja se u oba-

vqa u vremenu planskih remontnih is-

kqu~ewa po izuzetno visokim tempe-

raturama i smatra se jednom od teìh

aktivnosti.Dalekovodna ekipa je, osim re-

montnih poslova, ove sezone imala i

tri vanredne situacije. Jedna je pad

stuba usled kra|e 3. jula, i tada su na

terenu osigurali i obezbedili neko-

liko nose}ih stubova i samu daleko-

vodnu trasu, kako bi ostala u funkci-

ji, a potom nastavili sa podizawem

novog stuba. Drugi slu~aj je ispad da-

lekovoda u ju`nobanatskoj petqi na

trasi TS Pan~evo 2 – TS Ka~arevo,usled atmosferskog pra`wewa, odno-

sno udara groma na stubu broj 2, koji

se desio 23. avgusta i tada je eksplo-

dirao izolatorski lanac sa faznim

provodnikom i pao na zemqu, dok je

strujni most pao preko ~etvrte faze.Monteri su u no}nim ~asovima pod

priru~nim osvetqewem i svetlima sa

vozila uspe{no otklonili kvar, sa~e-

kali da se dalekovod stavi ponovo

pod napon zbog provere obavqenog

posla.Tre}i slu~aj se dogodio 6. maja

u ve~erwim ~asovima, na DV trasi od

TS Beograd 22 do TE Kolubara i opet

je u pitawu bio udar groma. I taj put,DV ekipa Pogona prenosa Beograd

bila je efikasna i brza.

M. Vukas



Neumorni i efikasniDo 31. avgusta vozilima pre{li 60 hiqada kilometara i remontovali 64

dalekovoda na sva tri prenosna odnosa. Odràvaju dve hiqade 269 ki-

lometara dalekovodnih prenosnih trasa.

IZ POGONA I CENTARA 9


Zameweno za{titno uè

preko Kanala DTD

Inventivnost montera Marka ]iri}a, pasioniranog ribolovca

Uavgustu je izbio {umski poàr u

blizini Bora i Zaje~ara i ugro-

zio nekoliko stubova EMS-ovog dalekovoda broj 403 koji povezu-

je trafostanice Bor 2 i Ni{ 2. EMS-ove ekipe su odmah iza{le na teren, a

kqu~nu ulogu u ga{ewu poàra imao je

ruski avio Berijev Be-200. Taj avion-amfibija bio je gotovo dva meseca

proteklog leta na ni{kom aerodromu,na zahtev srpskih vlasti, a zadatak mu

je bio da interveni{e zbog ga{ewa

mogu}ih poàra u te{ko dostupnim

mestima i {umama, kao i u vanrednim

situacijama u dràvama regiona.Poàr je izuzetno brzo uga{en i

dalekovod stavqen pod napon pa je is-

kqu~ewe trajalo relativno kratko.Ruski mlazni dvomotorni avion

Berijev Be-200 je velika vi{enamenska

amfibijska letelica koja moè da po-

leti sa kopna ili sa vodene povr{ine

i da ponese 12 tona vode ili ~ak do

72 putnika, ~iji je razvoj po~eo 1990.

godine, a prvi put probno je poleteo

1998. godine. Vodeni teret moè od-

jednom da se izbaci sav ili u osam fa-

za. Avion nosi i {est rezervoara s he-

mijskim protivpoàrnim sredstvima

ukupnog kapaciteta 1,23. Vodene re-

zervoare letelica moè da isprazni

za 0,8 do jedne sekunde pri minimalnoj

brzini leta 220 km/h. Prvi put je upo-

trebqen 2004. godine, a od tada je an-

gaòvan na ga{ewu poàra u Rusiji,Portugalu,Italiji,Gr~koj i drugim ze-

mqama.P. Batini}

Dalekovodna ekipa Pogona pre-

nosa Beograd promenila je za-

{titno uè na prelazu Kanala

Dunav – Tisa – Dunav na 110-kilo-

voltnom dalekovodu 151/3 od Trafo-

stanice Alibunar do Trafostanice

Vr{ac 1.- Re~ je o 339 metara duìne za-

{titnog uèta na portalnom stubu na

rasponu stubova 178 i 179 u blizini

Vr{ca, ali i u jo{ tri raspona me|u

stubovima 177 i 181. To uè je jo{

2008. godine o{tetio sportski avion

i uredno je sanirano, ali je zbog si-

gurnosti zamena bila neophodna, a

EMS-ovci su je sami obavili. Problem

je bio kako „premostiti“ Kanal Du-

nav – Tisa – Dunav. I za to smo prona-

{li re{ewe. Na{ monter Marko ]i-

ri} pasionirani je i ve{t ribolovac

pa je prvo {tapom prebacio strunu

kao vo|icu za za{titno uè, - kaè

Valerijan Aksi}, rukovodilac Slu-

`be za odràvawe dalekovoda Pogona

prenosa Beograd.P. Batini}

NA TERITORIJI POGONA PRENOSA BOR

Ruski avion ugasio poàr

Mlazni dvomotorni avion Berijev Be-200

Slu`ba za dalekovode Pogona pre-

nosa Bor, sa 15 zaposlenih, kojom

uspe{no rukovodi Miroslav

Petrovi},pokriva teritoriju isto~ne

Srbije. Gledano po naponskom nivou,odràvaju 324 kilometra na 400-kilo-

voltnom naponu, 469 kilometara na 110i 63 kilometra na 35-kilovoltnom na-

ponu, ukupno 766 kilometara. Od plani-

ranih remonata, do kraja avgusta uradi-

li su ukupno 37 dalekovodnih trasa na

visokom naponu, od toga 5 na 400-kilo-

voltnom naponu i 32 na 110-kilovot-

nom, ukupno 556 kilometara. Remontnu

sezonu zapo~eli su 1. aprila. Malo ka-

{wewe prouzrokovano je obilnim ki{a-

ma koje su padale u tom periodu.O Slu`bi nam govori Vladimir

Ili}, zamenik poslovo|e te ekipe. On

isti~e da su zaposleni u Slu`bi,~iji je

prosek godina pribli`no 42, aktivni i

uposleni cele godine, bez obzira na

vremenske uslove.Sa ~im se sve susre}u rukovodioci

Miroslav Petrovi} i Vladimir

Ili} i kolege Miroslav Boì}, Zo-

ran Raketi},Ivan Petrovi}, Neboj-

{a Antonijevi}, Sa{a \or|evi},

Ivan Jelenkovi}, Slavoqub Milo-

savqevi}, Stani{a Jorgovanovi},Neboj{a Nikoli}, Sr|an Bogdano-

vi}, Igor \or|evi}, Sa{a @ivano-

vi}, @eqko ]osi}, Nikola Te{i},Risti} Milorad i Neboj{a Milo-

{evi}? Podru~je koje „pokrivaju“ pre-

vashodno je teàk brdsko-planinski te-

ren. Veliki su dalekovodni rasponi

upravo zbog takvog terena, zapu{teni su

i pristupni putevi, gusta {uma i gusto

rastiwe oko stubova do kojih se te{ko

dolazi. Ipak, do sa kraja avgusta pre{li

su vozilima ukupno 21 hiqadu 742 kilo-

metra, a prevedeno u ~asove to iznosi

hiqadu i 50 ~asova na radnim zadacima.- Iskusni monteri prilikom oba-

vqawa remontnih radova dobar deo da-

na provedu u vozilima. Ve}i deo vozila

nije klimatizovan, a postoji i problem

sa udobno{}u kod vozila marke Lada,ka-

da se krene na trasu. Zato bi se u sko-

rijem periodu trebalo razmi{qati o

nabavci vozila tipa Lendrover, ili

zbog specifi~nosti terena, kra}eg te-

renskog vozila ili vozila tipa Mahin-

dra, - kaè Ili}.U ovoj godini nisu imali ni jedan

ve}i kvar, ali su zato suo~eni sa pro-

blemima na dalekovodima koji prelaze

delom kroz Nacionalni park \erdap,gde je za potrebe odràvawa trase i za

se~u {ume neophodno dobiti dozvole


Veliki kormoran na stubu br.4

- Imamo i primer da deo dalekovoda od Negotina prema \erdapu prolazi

preko Dunava i jedan stub se nalazi u samoj reci i to stub broj 4 na kome se

gnezdi Veliki kormoran i taj stub se posebno tretira.Ptica Kormoran zako-

nom je za{ti}ena vrsta. Usled gne`|ewa i velikih naslaga pti~ijeg izmeta ne-

retko se de{avaju i spadi dalekovodne trase. Na tu temu objavqen je i jedan

rad na nedavno odrànom savetovawu CIGRE Srbija. To je problem koji bi

{to pre trebalo zakonski uobli~iti i kona~no definisati, - govori Vladi-

mir Ili}.

SLU@BA ZA DALEKOVODE POGONA PRENOSA BOR

Uspe{na remontna sezona u isto~noj SrbijiIskusni monteri rade i na nepristupa~nim terenima i po svim vremen-

skim uslovima. Izuzetno osposobqeni i opremqeni za svaki poslovni

izazov

od nadle`nih ministarstava i institu-

cija.U jeku remontne sezone “dalekovod-

xije” su demontirale 504 staklena ~lan-

ka,montirale 152 nova staklena lanca i

16 kompozitnih lanaca na 400-kilo-

voltnom prenosnom odnosu. Na 110-ki-

lovolti demontirali su hiqadu 850 ke-

rami~kih ~lanaka i 193 staklena, te

{est {tapnih lanaca. Montirano je hi-

qadu 487 staklenih ~lanaka, 66 kompo-

zitnih i 42 {tapna lanca.Kada se sagle-

daju prethodne cifre, logi~an je zakqu-

~ak da je re~ o izuzetno stru~noj,znala~-

koj i vrednoj Slu`bi za dalekovode.Po-

stali su pioniri u JP EMS koji su ugra-

dili Kompozitne izolatore na 400-ki-

lovoltnom naponu prema preporuci Ko-

miteta za DV.Kompozitne izolatore odlikuje du-

ì vek trajawa i mawa teìna. Oni po-

stavqeni na 110-kilovoltnom naponu

do sada se dobro pokazuju u eksploata-

ciji, a oni na 400-kilovoltnom odnosu

na DV trasi br. 402 nedavno su monti-

rani na stubu broj 2 i broj 3 sada su u

fazi pra}ewa. Preporuka je da se novi

tip kompozitih izolatora ugra|uje u

sredinama gde je veliko aero zaga|ewe

poput Bora i Prahova.Prilikom obilaska terena i trasa

uo~avali su pojave poskidanih dijagona-

la, odnosno kra|a. To su registrovali i

prijavili nadle`nim slu`bama u Predu-

ze}u i organima MUP-a. Povreda nije

bilo, sem mawih ogrebotina prilikom

se~e {ume i rastiwa.- Trebalo bi u narednom periodu

Slu`bu „osveìti“ bar dvojicom novih

kolega. Monterski vek ima svoje grani-

ce.To je izuzetno zahtevan posao na ko-

jem zimi morate trpeti sneg, led, vetar,nisku temperaturu, naro~ito na Crnom

vrhu, Markovoj kr~mi i Popadiji, gde su

pored terenskih vozila neophodne i

motorne sanke, u izuzetno kolegijalnom

tonu zavr{ava Ili}.M. Vukas

IZ POGONA I CENTARA 11

Na podru~ju Pogona prenosa Bor jekrajem avgusta u organizaciji Slu-

`be za bezbednost i zdravqe na

radu obavqeno snimawe kamerom postu-

paka svih faza rada na visini pri redov-

nim radovima na dalekovodnim stubovi-

ma. Veoma obu~eni i iskusni monteri,opremqeni kompletnom propisanom

standardnom opremom za pewawe, pred-

stavili su sve faze radova na visini.Da-

kle,od provere opreme,postupka“obla~e-

wa“, pewawa sa ka~ewem, radova na vrhu

stuba sa vezivawem montera, do demonti-

rawa i montirawa izolatorskih lanaca i

pravilnog silaska sa dalekovodnog stuba.Snimqeni materijal u skorije vreme

bi}e iskori{}en za izradu edukativne

prezentacije, koja }e biti namewena za-

poslenima u Preduze}u koji rade na visi-

ni, kao i drugim kompanijama koje }e JP

EMS u perspektivi angaòvati za rad na

visini. Prime}eno je da su pojedini iz-

vo|a~i radova koje je JP EMS angaòvao

u proteklom periodu imali razli~ite

pristupe radovima na visini, uz kori-

{}ewe razli~itih tipova opreme.Zaposleni u Javnom preduze}u Elek-

tromreà Srbije koji rade na visini

imaju dugogodi{we iskustvo u primeni i

na~inu kori{}ewa standardizovane

opreme za pewawe.U Preduze}u se ve} vi-

{e godina primewuju propisi i standar-

di EU za rad na visini, kao {to su SRPSEN 358,SRPS EN 353,SRPS EN 34 i osta-

li.Namera je da se budu}im izvo|a~ima

radova pribliè pravilni na~ini izvo-

|ewa radova na visini, koji su standar-

dizovani u JP EMS.Taj pristup predsta-

vqa bitan korak u unapre|ewu bezbedno-

sti zaposlenih, a kroz stalnu obuku i

pravilnim kori{}ewem opreme za pewa-

we i pridràvawem mera bezbednosti,kroz visoku efikasnost i uz visoke

standarde za{tite zdravqa zaposlenih

smawuje se rizik od eventualnih povreda

na radu.M. Vukas

BEZBEDNOST I ZDRAVQE NA RADU

Kako pravilno raditi na visiniVideo materijal sa iskusnim monterima posluì}e za izradu edukativ-

ne prezentacije

Na osnovu prijave JP EMS, po-

~etkom septembra li{ena su

slobode dva lica, N.Z. i N.T. iz

Star~eva pod osnovanom sumwom da su

kra|om delova sa stubnih konstruk-

cija (ankera, zateznih sajli-uàdi i

L–profila tzv. dijagonala) na vi{e

mesta na dalekovodnoj trasi od TS

Beograd 8 do trafostanice u indu-

strijskom kompleksu HIP u Pan~evu,po~etkom jula prouzrokovali pad jed-

nog dalekovodnog stuba i izazvali

o{te}ewe 220 kilovoltnog dalekovo-

da i time ugrozili nesmetano napaja-

we elektri~nom energijom industrij-

skog komleksa HIP i funkcionisawe

prenosnog sistema za elektri~nu

energiju JP EMS.Osumwi~ena lica privedena su

pravdi i izvedena pred istra`nog su-

diju Osnovnog suda u Pan~evu koji im

je kao glavnoosumwi~enima odredio

tridesetodnevno zadràvawe u is-

tra`nom zatvoru. Svojim nesavesnim

~inom pri~inili su JP EMS direktne

i indirektne {tete u vrednosti ne-

koliko stotina hiqada evra, a posle-

dice su mogle da budu i katastrofal-

nije da je do{lo do povla~ewa osta-

lih stubova u nizu pomenute daleko-

vodne trase, {to je moglo prouzroko-

vati wihovo ru{ewe i izazvati kata-

strofu u TS HIP i samom industrij-

skom kompleksu HIP.Uspe{ni su bili i pripadnici

Odeqewa kriminalisti~ke policije u

Zrewaninu, koji su po~etkom septem-

bra priveli pravdi tri lica iz oko-

line Zrewanina i odredili im meru

zadràvawa u istra`nom zatvoru, zbog

postojawa osnovane sumwe da su izvr-

{ili vi{e dela kra|e i te{ke kra|e.Naime, B.R (23). M.R (28). i P.R. (42) se

terete da su u vi{e navrata krali ko-

lose~ni pribor sa pruge Perlez-Far-

ka`din i to na {tetu @eleznica Sr-

bije, kao i aliminijumske provodnike

i ostale delove stubnih i dalekovod-

nih konstrukcija sa dalekovoda na

trasi Perlez-Kni}anin na {tetu PD

Elektrovojvodina Novi Sad. Pored

navedenog, postoji i sumwa da su pro-

valili u prostorije Ciglane u Me-

lencima. Prema navodima istrage pri-

vedena trojka napravila je materijal-

nu {tetu od pola milona dinara.Zbog u~estalih pojava kra}a na

objektima JP EMS i JP EPS, ta dva dr-

àvna energetska i privredna subjek-

ta nedavno su zvani~no pokrenula

inicijativu da se izmeni zakonska re-

gulativa, kada je re~ o kra|ama na wi-

hovim objekatma, te da se dela po~i-

wene kra|e o{trije i stroè defi-

ni{u,odnosno da se po~inioci po po-

trebi i zatvorski vi{egodi{we sank-

cioni{u.Redovno se iz JP EMS upu}uju ape-

li gra|anima, da se kra|ama sa objeka-

ta EMS-a ugroàva bezbedno funcio-

nisawe prenosnog sistema elektri~-

ne energije u Srbiji, a tako|e i pri-

vreda i industrija u celini. Izaziva-

ju se prekidi u napajawu potro{a~a

elektri~nom energijom, nepotrebne

havarije i iskqu~ewa potro{a~a za-

rad otklawawa poreme}aja prouzroko-

vanih kra|ama od strane pojedinaca

koji nisu svesni da za malu svotu nov-

ca, koju dobiju prodajom na otpadima

sekundarnih sirovina, rizikuju vla-

stite ìvote. Apeluje se i na vlasni-

ke otpada sekundarnih sirovina, da

otpad koji ima oznaku, ili je bakar-

nog, ~eli~nog ili aluminijumskog po-

rekla otkupquju iskqu~ivo uz podatke

iz li~ne karte prodava~a. Gra|ani ko-

ji uo~e kra|e na objektima trebalo

bi da ih prijave policiji ili zapo-

slenima u JP EMS.

M. Vukas

12 VESTI

UHAP[ENE OSOBE IZ STARÊVA I OKOLINE ZREWANINA

Osumwi~eni za kra|e

privedeni licu pravde

Sru{eni stub u Star~evu

Raspodela prekograni~nih prenosnih kapaciteta na granicama regulacione

oblasti Republike Srbije za septembar i oktobar 2013. godine

Zajedni~ke mese~ne aukcije na granici Srbija – Ma|arska:

Rezultati zajedni~kih mese~nih aukcija na srpsko-ma|arskoj granici za mesec septembar i oktobar 2013. godi-

ne, prikazani su u tabeli i na grafiku:

Detaqne informacije o rezultatima mese~nih zajedni~kih aukcija su objavqene na zvani~nom sajtu JP EMS:http://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/mesecne_rezultati_inf-joint.htm

Aukcije za dodelu 50% raspoloìvog prenosnog kapaciteta:

Rezultati mese~nih aukcija za dodelu 50% raspoloìvog prenosnog kapaciteta za septembar i oktobar 2013. go-

dine su prikazani u tabeli i na grafiku:

TR@I[TE ELEKTRI^NE ENERGIJE 13

14 TR@I[TE ELEKTRI^NE ENERGIJE

Detaqne informacije o rezultatima mese~nih aukcija su objavqene na zvani~nom sajtu JP EMS:http://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/mesecne_rezultati_inf.htm

Dnevne aukcije na granici Srbija - Rumunija:

Rezultati dnevnih aukcija na granici Srbija – Rumunija su objavqeni na zvani~nom sajtu JP EMS:http://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/dnevne_rezultati_inf-joint_RO.htm.

Nikola To{i}, dipl.in`.el. - master

TR@I[TE ELEKTRI^NE ENERGIJE 15

UMadridu je po~etkom septembra

odràn 18. sastanak Radne grupe

ENTSO-E za primenu upravqawa

imovinom (WG AIM),koja je u sklopu Ko-

miteta za razvoj sistema.Zadatak te Gru-

pe je da priprema dokumenta i pravila u

svom domenu, a u ime JP Elektromreà

Srbije ~lan tog tela je mr Gojko Do-

tli}, savetnik generalnog direktora za

tehni~ka pitawa.- Izvanredno mnogo se radilo pa ni-

ko nije imao vremena da obi|e tako

atraktivnu destinaciju kao {to je glav-

ni grad [panije.Iz mog ugla,dve teme ko-

je su prezentirane nesumwivo su zna~aj-

ne za JP EMS, - nagla{ava Dotli}: -Evropska unija je 29. juna ove godine ob-

javila Direktivu o minimalnim zahtevi-

ma za zdravqe i bezbednost koji se od-

nose na izlagawe populacije uticaju

elektromagnetnih poqa - iz ugla pove}a-

wa rizika od fizi~kih uzro~nika. In-

formacija, koja nam je predstavqena, ka-

è da je dozvoqena granica izlagawa

stanovni{tva elektri~nom poqu 5 kV/m,dok je dopu{tena granica izlagawa mag-

netnom poqu 0,1 mT (mili tesla). Srp-

ski Pravilnik o granicama izlagawa ne-

jonizuju}em zra~ewu mora}e da se mewa

kako bi se uskladio sa evropskim pravi-

lima. Kod nas je granica dopu{tenog iz-

lagawa elektri~nom poqu 2 kV/m, a mag-

netskom poqu 0,04 mT. Sasvim razumqi-

vo, sledi da }e morati da se usklade i

stavovi Pravilnika o tehni~kim norma-

tivima za izgradwu nadzemnih elektroe-

nergetskih vodova nazivnog napona od 1do 400 kV.To }e svakako pomo}i i na{oj

kompaniji prilikom izgradwe dalekovo-

da.Veoma ubedqiva bila je i prezenta-

cija koju su obavili predstavnici {pan-

skog TSO – Red Elektrika Espawa.Tema

je bila Uticaj klimatskih promena na

prenosne objekte. Bitan je wihov pri-

stup re{avawu problema. U prvom redu,oslonili su se iskqu~ivo na nau~ne po-

kazateqe i istraìvawa. Oni smatraju

da }e se klimatske promene najvi{e re-

flektovati na dalekovode.[panci su se

bavili promenom temperature, uticajem

vetrova,poplava,podzemnih voda.Studi-

je su im pravili eminentni stru~waci i

iz svega toga pokazalo se kakvi temeqi

su neophodni,kakva ~eli~na konstrukci-

ja, i tome sli~no.Na{ postoje}i Pravilnik o gradwi

nadzemnih vodova, koji sam ve} pomenuo,usvojen je jo{ 1988. godine i bilo bi ve-

oma dobro kad bi se, prilikom unapre-

|ewa tog Pravilnika, unele i sugestije

sli~ne razmi{qawima u {panskom opera-

toru sistema, rekao je Dotli}.Radna grupaWG AIM (ENTSO-E) raz-

matrala je inicijativu JP EMS,koju je iz-

neo Dotli},da se sprovede anketa me|u

TSO-ovima o na~inima re{avawa pro-

blema korona buke na 400 kV dalekovo-

dima.Osim EMS-a koji se sa tim proble-

mom susreo na DV 400 kV Leskovac –granica sa Makedonijom, i ostali TSO-ovi su se sreli sa sli~nim problemom i

to re{avali na razli~ite na~ine - pra-

wem provodnika,kori{}ewem „hidrofo-

bik“ premaza, primenom tri i vi{e pro-

vodnika po fazi,i drugim metodama.Rad-

na grupa odlu~ila je da se u Plan rada te

grupe za 2014. godinu uvrsti Izrada iz-

ve{taja o iskustvima u ublaàvawu buke

na 400 kV vodovima. Plan rada }e se ra-

matrati na narednoj Sednici Komiteta

za razvoj sistema (SDC) koja }e se odr-

àti u oktobru 2013.P. Batini}

16 AKTUELNOSTI

SASTANAK RADNE GRUPE ENTSO-E ZA PRIMENU UPRAVQAWA IMOVINOM

Srpska pravila o izlagawu elektri~nom poqu

stroà od evropskih

Pravilnik o granicama izlagawa nejonizuju}em zra~ewu mora}e da se me-

wa kako bi se uskladio sa evropskim pravilima. – Izvanredna prezen-

tacija {panskog TSO o uticaju klimatskih promena na gradwu preno-

snih objekata

Mr Gojko Dotli}, savetnik generalnog direktora za tehni~ka pitawa

Sertifikaciono telo „SGS Be-

ograd“ je petog i {estog sep-

tembra izvr{ilo predserti-

fikacionu proveru IMS u JP EMS u

odnosu na zahteve standarda: Sistemi

menaxmenta kvalitetom - SRPS ISO9001:2008, Sistemi upravqawa za{ti-

tom ìvotne sredine - SRPS ISO14001:2005 i Sistemi upravqawa za-

{titom zdravqa i bezbedno{}u na ra-

du - SRPS OHSAS 18001:2008. Ciq

predsertifikacione provere bio je

da se utvrdi da li je sistem menax-

menta uspostavqen i primewen u sa-

glasnosti sa zahtevima standarda

prema kojim se obavqa provera i da se

oceni spremnost sistema za sertifi-

kaciju.

Tim „SGS Beograd“ za predserti-

fikacionu proveru ~inilo je 5 prove-

rava~a: Jovan Babi} (vode}i prove-

rava~ EMS – tehni~ki koordinator

provere), Zlatko Jankovi} (vode}i

proverava~ QMS), Mirko Gavrilo-

vi} (vode}i proverava~ OHSAS),Branka Mladenovi}-Krsti} (~lan

tima EMS) i Slobodan Mihailovi}

(~lan tima OHSAS).Provera je izvr{ena na lokacijama

u Kneza Milo{a 11, Roviwskoj 14, Voj-

vode Stepe 412 i TS Beograd 8.U proveri je u~estvovao veliki

broj zaposlenih JP EMS, od predstav-

nika poslovodstva, zaposlenih iz

Upravqawa kvalitetom, Sektora za-

{tite ìvotne i radne sredine, kao i

lica na proveravanim lokacijama. Svi

oni su na svoj na~in dali veliki do-

prinos pozitivnom utisku koje ~lano-

vi sertifikacionog tela nose iz na-

{eg preduze}a.Predsertifikaciona provera je

ocewena kao vrlo uspe{na, a IMS u JP

EMS kao dobro postavqen i uz odgo-

varaju}u pripremu spreman za serti-

fikaciju.Sa predstavnicima „SGS Beograd“

je usagla{en termin po~etne serti-

fikacione provere IMS u JP EMS -25, 26. i 27. novembar. Na sertifika-

cionoj proveri }e biti angaòvan ve-

}i broj proverava~a „SGS Beograd“ ibi}e izvr{ena provera svih procesa

i na ve}em broju lokacija u odnosu na

predsertifikacionu proveru.R. E.

AKTUELNOSTI 17

PREDSERTIFIKACIONA PROVERA INTEGRISANOG SISTEMA MENAXMENTA (IMS) U JP EMS

Spremni za sertifikaciju

UBeogradu je odràna 91. sednica

Izvr{nog odbora CIGRE Srbija,kojom je predsedavao mr Gojko

Dotli}, savetnik generalnog direk-

tora za tehni~ka pitawa JP Elektro-

mreà Srbije i predsednik CIGRESrbija. Osnovna ta~ka Sednice bila

je sumirawe rezultata i usvajawe izve-

{taja o 31. nacionalnom Savetovawu,koje je odràno na Zlatiboru.

Mr Dotli} je veoma zadovoqan iz-

vanrednim ocenama koje je o srpskom

nacionalnom Savetovawu izneo Kla-

us Frelih, predsednik me|unarodne

CIGRE. Frelih, koji je prisustvovao

Savetovawu na Zlatiboru izjavio je da

je srpska CIGRE odli~no organizova-

na. Primetio je ~ak i neke, naizgled,nebitne detaqe, koje }e, kako je rekao,da predloì kao standarde i drugim

nacionalnim komitetima u sastavu me-

|unarodne CIGRE.- Frelih je veoma zadovoqan zna-

~ajnom zastupqeno{}u èna u studij-

skim komitetima o ~emu se i u svetu

vodi mnogo ra~una. U na{oj CIGRE na

~elu pet od 16 Studijskih komiteta

su ène. Dotli} je rekao da se Freli-

hu veoma dopao radni i stru~ni deo

–ozbiqnost u radu u Studijskim komi-

tetima i velika pose}enost. Predsed-

nik me|unarodne CIGRE apostrofi-

rao je i medijsku pa`wu koje je na{e

Savetovawe zadobilo, kao i vrlo us-

pele konferencije za novinare i sa-

radwu stru~waka s predstavnicima me-

dija. Frelih je ~ak primetio i na~in

isticawa nacionalne i zastave CIGREispred hotela u kojem je odràno Sa-

vetovawe.Rezultati ovogodi{weg Savetova-

wa kona~no su razbili famu da ne}e

biti finansijskih rezultata ukoliko

CIGRE Srbija organizuje marketin{ka

agencija po{to je re~ o „non-profit“skupu. Naime, planirana dobit je

ostvarena. Agencija, koju smo angaò-

vali javnim tenderom, ispunila je sve

na{e zahteve, - rekao je mr Gojko Do-

tli}.P. Batini}

SEDNICA IZVR[NOG ODBORA CIGRE SRBIJA

Savetovawe i finansijski uspe{no

Mawi broj dozvola

za emisiju CO2Evropska komisija je smawila za 5,7

posto broj besplatnih dozvola za emi-

sije CO2 (ETS) u 2013. za svaku od

12.000 fabrika i elektrana iz zemaqa

~lanica obuhva}enih tim sistemom.Ovaj

rez }e postepeno biti uve}avan do 18posto do 2020, kako bi se osiguralo da

broj slobodnih dozvola ne prema{i EU

zakonima predvi|eni maksimum,saop{ti-

la je 5. septembra Evropska komisija na

svom vebsajtu.„Za 2013.maksimalan iznos

omogu}en za besplatnu raspodelu indu-

striji iznosi 809,3 miliona dozvola“,navodi EK.Smawewe besplatnih dozvola

}e oslabiti politiku zaustavqawa ise-

qavawa evropskih kompanija u regione

bez klimatske politike i zada}e novi

udarac naftnoj prera|iva~koj industri-

ji u Evropi,saop{tilo je evropsko udru-

èwe tog sektora naftne privrede

Europia. Ciq mere EK je zaustavqawe

obezvre|ewa dozvola za emisije,kqu~nog

EU klimatskog instrumenta. Ina~e, od

ove godine, proizvo|a~i elektri~ne

energije u zapadnoj Evropi ne dobijaju

vi{e slobodne emisione dozvole, ve}

wihove pojedina~ne kvote zavise od wi-

hove emisione efikasnosti. Jedna do-

zvola pokriva emisiju jedne tone CO2.

Istraga u ê{koj

ê{ki energetski regulator (ERU)smatra da neki od proizvo|a~a solarne

energije u zemqi prikazuju la`ne podat-

ke o proizvodwi struje da bi dobili ve-

}e subvencije od dràve, prenela je pr-

vog septembra ~e{ka TV (CT).Inspekci-

ja ERU je naime utvrdila da su neke so-

larne elektrane prijavile periode sun-

~anih dana kada to „ni teoretski nije

mogu}e u ê{koj, a jeste u Kaliforniji

...“ „.ERU trenutno istraùje oko 1.500takvih proizvo|a~a. Ina~e, ukupna vred-

nost subvencija za OIE u ê{koj dosti-

~i }e ove godine 44,4 milijarde kruna

(1,72 milijardi dolara), od ~ega 11,7 mi-

lijardi kruna ide iz buxeta, a ostatak

preko ra~una za struju pla}aju potro{a-

~i.

Neispuwavawe direktiva o

energetskoj efikasnosti

Analiza Energy Efficiency Watch utvr-

dila je “ogroman disparitet” me|u EU

zemqama ~lanicama u oblasti mera ener-

getske efikasnosti, odnosno smawewa

potro{we energije. Obimna analiza

utvrdila je da je “u nekim zemqama u toj

oblasti ura|en tek minimum (a nekada ni

toliko) od zahteva iz evropskih direk-

tiva”.EU zakonodavstvo traì od ~lani-

ca da podnesu Nacionalne akcione pla-

nove energetske efikasnosti (NEEAPs)u 2007,2011.i 2014.godini,sa programi-

ma postizawa indikativnih ciqeva od 9procenata smawewa potro{we energije

do 2016.Biv{i vladini zvani~nici kaza-

li su za EurActiv da su ti neobavezuju}i

ciqevi direktiva generalno ignorisa-

ni, ili ispuwavani uz pomo} zakonodav-

nih trikova.

Postupak protiv Bugarske

Rasprava na prvom su|ewu Evropske

komisije protiv Bugarske, zbog mawka

interkonekcija za obrnuti protok gasa

sa susednim zemqama, po~ela je po~etkom

septembra pred Sudom pravde Evropske

unije u Luksemburgu. Jo{ dva predmeta

koja se odnose na liberalizaciju ener-

getskog trì{ta u Bugarskoj bi tako|e

uskoro trebalo da budu otvorena pred

istom institucijom. Evropska komisija

je u aprilu 2012. tuìla vladu u Sofiji

jer ne nudi u~esnicima na trì{tu mak-

simalni kapacitet protoka obrnutim

smerom u svom gasovodnom sistemu na in-

terkonekcijama prema Rumuniji i Gr~koj.Bugarske vlasti su to objasnile nedo-

statkom fizi~ke veze izme|u tranzitne

i nacionalne gasne transportne mreè,kao i postojawem velikog broja razli~i-

tih pravnih reìma. Bugarska tako|e

ukazuje na postojawe tri vaè}a me|u-

vladina sporazuma sa biv{im SSSR-om,koji su u suprotnosti sa propisima EU o

obezbe|ivawu maksimalnog kapaciteta

gasovoda. EK, me|utim, napomiwe da Bu-

garska mora da elimini{e te nekompati-

bilnosti,ako proisti~u iz ugovora pot-

pisanog sa Gaspromom 1998.Su|ewe pro-

tiv Bugarske bi trebalo da se okon~a u

roku od tri do osam meseci. Ako Bugar-

ska bude osu|ena,iznos kazne }e utvrdi-

ti Sud pravde EU.Kada je re~ o dva pred-

meta u postupku protiv Bugarske zbog

ka{wewa sa liberalizacijom trì{ta

elektri~ne energije i gasa, EK insisti-

ra na dnevnoj kazni od osam i po hiqada

evra do uklawawa nepravilnosti.

Nova energetska strategija

Bugarska }e kroz devet meseci dobi-

ti nacrt nove energetske strategije,na-

javio je tamo{wi resorni ministar Dra-

gomir Stojanev.On je rekao da je u pret-

hodne tri godine dug kompanija u ener-

getskom sektoru porastao za 1,5 mili-

jardi leva (oko 770 miliona evra),“pa se

za ubudu}e moraju na}i konkretna re{e-

wa za izlaz iz te situacije”. Stojanev je

ukazao da je sada{wa vlada uspela da po-

stigne ono {to ni jedna prethodna nije

– da smawi cene elektri~ne energije za

privredu.

Zajedni~ka energetska

mreà EU

Sve dràve ~lanice Evropske unije

bi trebalo da se integri{u u zajedni~ke

energetske mreè do 2016,rekao je pre-

mijer Litvanije, zemqe koja trenutno

predsedava EU. Algirdas Butkevi~ius je

na konferenciji za {tampu po~etkom

septembra kazao da to smatra glavnim za-

datkom za EU.

Novo snièwe cena

u Ma|arskoj

Ma|arska vlada sprove{}e novo sni-

èwe regulisnih cena energije za doma-

}instva prvog novembra, rekao je dràv-

ni sekretar Jano{ Lazar. On je na jedom

sastanku sa op{tinskim vlastima rekao

da }e cene struje i gasa, kao i grejawa,biti smawene za novih 10 procenata,do-

daju}i da je to samo po~etak procesa po-

jeftiwewa energije za doma}instva u toj

zemqi. Evropska komisija je kritikovala

i prvo pojeftiwewe cena struje i gasa u

Ma|arskoj od 10 posto, uvedeno na po-

~etku godine.

18 ME\UNARODNA PANORAMA

Nove elektrane na ugaq

Slede}e godine godine u svetu }e se

otvoriti ~ak 112 GW kapaciteta novih

elektrana na ugaq,navodi se u novom iz-

ve{taju firme McIlvaine Co. U izve{taju

pod nazivom “Proizvodwa fosilne i nu-

klearne energije:svetska analiza i prog-

noza” navodi se da }e se od o~ekivanih

112.099 MW novih elektrana na ugaq, uzemqama isto~ne Azije otvoriti 60.774MW, a u zemqama zapadne Azije 41.335MW.U dokumentu se tako|e navodi da }e

gotovo sve nove elektrane,osim nekoli-

ko u zapadnoj Aziji i zemqama biv{eg

Sovjetskog Saveza,imati ugra|enu opre-

mu za kontrolu emisija sumpor dioksida,dok se evropske elektrane modifikuju

kako bi postale kogeneracijske elek-

trane na biomasu.

U prodaji deo akcija rumunskog

proizvo|a~a nuklearne

energije

Rumunska vlada o~ekuje da zaradi oko

110 miliona dolara u inicijalnoj javnoj

prodaji 10 posto akcija dràvnog pro-

izvo|a~a nuklearne energije Nucleare-lectrica, objavila je po~etkom septembra

agencija Mediafax.Prodaja }e se realizo-

vati od do kraja septembra. Ve}inski

vlasnik kompanije Nuclearelectrica je mi-

nistarstvo privrede Rumunije sa udelom

od 90,28 posto,a ostatak poseduje inve-

sticioni fond Fondul Proprietatea.Kom-

panija poseduje dva nuklerna reaktora

od po 700 MW koji pokrivaju 20 proce-

nata potreba zemqe za elektri~nom

energijom.

Zavr{etak gradwe

termoelektrane Samsun

Gr~ka kompanija METKA (deo grupa-

cije Mytilineos) objavila je po~etkom

septembra zavr{etak gradwe gasne kom-

binovane termoelektrane Samsun kapa-

citeta 870 MW u Turskoj, ~iji je vla-

snik austrijski OMV.

Roboti zamewuju qude

na opasnim poslovima

Evropska komisija objavila je lansi-

rawe projekta PETROBOT koji }e razvi-

ti robote sposobne da zamene qude u

poslovima inspekcije pritisaka u ven-

tilima i skladi{nim rezervoarima koji

se koriste u naftnoj, gasnoj i petrohe-

mijskoj industriji. EK navodi da u tome

u~estvuje konzorcijum deset evropskih

kompanija, predvo|en Shell-om. Trenut-

no, radi bezbednosti inspekcija, pome-

nuti pogoni u vreme kontrola moraju da

obustavqaju rad. Projekat PETROBOTukqu~uje kompanije iz Holandije, Brita-

nije, [vedske, Norve{ke, [vajcarske i

Nema~ke i traja}e tri godine. U buxetu

od 6,2 miliona evra, EU u~estvuje sa 3,7miliona.

Alternativna re{ewa smawewa

emisija ugqendioksida

EU mora da odbaci“podani~ku i kon-

traproduktivnu opsednutost” ciqevima

proizvodwe obnovqive energije i pri-

hvati alternativna re{ewe smawewa

emisija ugqendioksida, kao {to je zahva-

tawe i skladi{tewe ugqendioksida

(CCS), rekla je britanska poslanica Vi-

ki Ford,izvestilac na zasedawu komite-

ta za industriju, istraìvawe i energi-

ju (ITRE) Evropskog parlamenta. „Ciqevi

za OIE mogu zvu~ati lepo, ali fakti~ki

usmeravaju napore i investicije u jednu

oblast ... umesto u druge tehnologije

sposobne da uklone ugqendioksid pri

sagorevawu fosilnih goriva, odnosno

proizvedu ~istu elektri~nu energiju“,istakla je ona u ime Komiteta. Izve{taj

Komiteta na}i }e se na plenumu Parla-

menta u januaru idu}e godine, prenosi

glasilo tog EU zakonodavnog tela.

DKEVR odgovorio

na pitawa o ÊZ-u

Bugarski energetski regulator

(DKEVR) saop{tio je da odluku o even-

tualnom oduzimawu licence od kompani-

je ÊZ Bulgaria ne moè doneti, niti

sprovesti dok sa lokalnim vlastima ne

utvrdi posledice blokirawa rada jedi-

nom diistributeru elektri~ne energije

u tom delu zemqe. Regulatorna komisija

je tako odgovorila na pitawe za{to po-

sle vi{e od {est meseci od pokretawa

procedure za oduzimawe licence pod-

firmi ~e{kog energetskog kolosa taj

postupak nije zavr{en.Mediji pi{u da je

radikalna mera regulatora malo vero-

vatna, jer je u me|uvremenu ÊZ ispunio

sve zahteve DKEVR. Kompanija je, izme|u

ostalog, redigovala ra~une svojim po-

tro{a~ima, a tako|e po~ela zamenu sta-

rih brojila.

Nema~ke energetske dileme

Nema~ka ne treba da odbaci tehno-

logiju dobijawa gasa iz {kriqaca, niti

da se jednostrano previ{e izloì kli-

matskim ciqevima, rekao je po~etkom

septembra evropski komesar za energiju,Ginter Etinger.„Savetujem vam da zadr-

ìte otvorenim sve opcije (drobqewa

gasnih {kriqaca) ... koje ~ine nervoznim

(ruskog predsednika Vladimira) Puti-

na“,rekao je Etinger. EurActiv pi{e da je

nema~ki politi~ar aludirao na nere{e-

na razli~ita gledawa unutar EU ~lanica

na propise vezane za proizvodwu gasa iz

{kriqaca, zbog ~ega je taj sektor jo{

uspavan, dok raste uvoz, a Rusija ostaje

najve}i snabdeva~.Berlin je,zbog priti-

ska ekolo{kih grupacija i javnosti, su-

spendovao planove regulisawa ovog sek-

tora gasne privrede za posle septem-

barskih parlamentarnih izbora. Etin-

ger je rekao da nema~ka privreda moè

da izdrì 50 do 100 procenata skupqu

energiju od one wenih rivala u SAD,„ali ne vi{e od toga“. On je tako|e

opravdao vladine mere izuzimawa ener-

getski intenzivne privrede od pla}awa

nameta za zelenu energiju, „jer je to na-

~in da industrija preìvi“. Okarakte-

risao je „avanturisti~kim“ stavove Ze-

lene partije za dodatno zao{travawe

regulative u toj oblasti upozoravaju}i

da bi to primoralo energetski inten-

zivnu industriju da izmesti pogone iz

Evrope. Etinger je ocenio da je EU kli-

matska politika prenagla{ena, jer nije u

skladu sa malim udelom Evrope u global-

nim emisijama {tetnih gasova.On je sto-

ga pozvao na oprez pri definisawu EU

predloga za{tite klime za 2030. „Sve

vi{e se dovodi u pitawe mogu li na{e

pionirske (klimatske) aktivnosti biti

finansirane kada nas ostatak sveta ne

sledi“, rekao je on.

ME\UNARODNA PANORAMA 19

Ministarstvo energetike, razvoja

i za{tite ìvotne sredine

predstavilo je krajem avgusta u

Beogradu Nacrt strategije razvoja ener-

getike Republike Srbije do 2025. godi-

ne sa projekcijama do 2030. godine, u

sklopu javne rasprave o tom dokumentu.Predstavqawu strategije u Klubu

poslanika u Beogradu prisustvovali su

predstavnici javnih preduze}a (EPS,

EMS, Srbijagas, Transnafte), Agencije

za energetiku, kao i predstavnici

stru~ne javnosti, koji su prvi imali

priliku da iznesu komentare i primed-

be na dokument koji }e u javnoj raspra-

vi biti do 11. oktobra 2013. godine.Strategija je ra|ena uzimaju}i u ob-

zir raspoloìve energetske resurse i

potencijale, postoje}u strukturu ener-

getskog sektora u Srbiji, projekcije

privrednog razvoja i demografskih

kretawa, i uvaàvaju}i sve obaveze koje

proisti~u iz Ugovora o energetskoj za-

jednici, potpisanog 2005. godine.Tri strate{ka pravca razvoja koja

Nacrt strategije predvi|a su energet-

ska bezbednost, odnosno sigurno i po-

uzdano snabdevawe energijom, zatim

razvoj nacinalnog i regionalnog trì-

{ta energije i odrìvost energetike,koja ukqu~uje iskori{}ewe obnovqivih

izvora energije, pove}awe energetske

efikasnosti i za{titu ìvotne sredi-

ne.U oblasti elektroenergetike,stra-

tegija predvi|a da do 2020. godine Sr-

bija dobije najmawe 2.000 megavata no-

vih kapaciteta u termoelektranama, hi-

droelektranama i elektranama koje ko-

riste obnovqive izvore energije. U

sektoru nafte, planirana je izgradwa

novih skadi{nih kapaciteta u ciqu

formirawa obaveznih rezervi nafte i

naftnih derivata. U gasnom sektoru,prioritet je optimalno iskori{}ewe

novih pravaca snabdevawa ovim ener-

gentom,nakon izgradwe gasovoda“Ju`ni

tok” i interkonekcije ka Bugarskoj.U skladu sa Zakonom o energetici,

nakon usvajawa strategije,bi}e pripre-

mqen program ostvarivawa strategije

kojim }e se detaqno utvrditi uslovi,na~in, dinamika i mere za ostvarivawe

Strategije.Izvor: MERZ

20 VESTI

PREDSTAVQEN NACRT STRATEGIJE RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE SRBIJE

DO 2025. GODINE SA PROJEKCIJAMA DO 2030. GODINE

Energetska bezbednost, razvoj trì{ta

i odrìvost energetike

UBeogradu je odràna ve`ba evakua-

cije iz objekata JP Elektromreà

Srbije u ulicama Kneza Milo{a, Je-

lene ]etkovi} i Vojvode Stepe.Obuku su

obavili predstavnici Vatrogasne jedi-

nice Beograd, u sklopu preventivne za-

{tite od poàra, a u organizaciji zapo-

slenih zaduènih za bezbednost u JP

EMS.Prilika je iskori{}ena da se zapo-

sleni u tim EMS-ovim zgradama upozna-

ju s potencijalnim rizicima od poàra,kao i na~inom kori{}ewa protivpoàr-

nih aparata.- Ve`ba u Beogradu prva je u nizu

takvih aktivnosti koje }e biti organi-

zovane u celom Preduze}u, dok se isto-

dobno analiziraju uputstva i pravilni-

ci o protivpoàrnoj za{titi na nivou

cele kompanije.Sli~ne ve`ba i obuka,kakve su orga-

nizovane na tri lokacije u Beogradu,bi-

}e organizovane i u drugim mestima u

kojima su EMS-ovi objekti. Dakako, to

je samo deo {irih i obuhvatnijih una-

pre|ewa standarda, ali i mera bezbed-

nosti i sigurnosti na radu – istakao je

Borislav ôrnij, EMS-ov ekspert za

bezbednost.P. Batini}

U EMS-ovim ZGRADAMA U BEOGRADU

Ve`ba protivpoàrne za{tite

Krajem avgusta na snagu je stupi-

la nova Odluka o rasporedu

radnog vremena u Javnom predu-

ze}u Elektromreà Srbije. Odluku je,u skladu sa Zakonom o radu, odredba-

ma Kolektivnog ugovora, te ~lanu 37.Statuta JP Elektromreà Srbije

potpisao Nikola Petrovi}, gene-

ralni direktor JP EMS. Novom Odlu-

kom stavqena je van snage Odluka o

rasporedu radnog vremena u Preduze-

}u broj 3013 od 23. marta 2006. godi-

ne, kao i odluke 2769 od 16. marta

2009. i broj 13233 od 17. decembra

2012. godine.Odlukom je jasno i precizno utvr-

|en raspored radnog vremena zapo-

slenih u Javnom preduze}u Elektro-

mreà Srbije, odnosno radno vreme u

okviru radne nedeqe. Odlukom se

bliè, jasnije i preciznije defini{u

po~etak i zavr{etak radnog vremena,raspored radnog vremena zaposlenih

koji rade po druga~ijem rasporedu

radnog vremena, odmor u toku dnevnog

rada, nedeqni i godi{wi odmori, pre-

raspodela radnog vremena, prekovre-

meni rad, rad na slu`benom putu, te

na~in vo|ewa i kontrola evidencije

~asova rada i odsustovawa sa posla.U drugom delu nove Odluke poseb-

no su precizirani radno vreme i ras-

pored radnog vremena, puno radno

vreme, skra}eno radno vreme, po~etak

i zavr{etak radnog vremena, odmori

(dnevni odmor, nedeqni odmor, godi-

{wi odmori, kori{}ewe godi{weg od-

mora) preraspodela radnog vremena,odluka – re{ewe o godi{wem odmoru,evidencija ~asova ostvarenih u pre-

raspodeli radnog vremena, kori{}e-

we ~asova ostvarenih u preraspodeli

radnog vremena, prekovremeni rad, in-

terventni rad poseban oblik preko-

vremenog rada, zatim rad na slu`be-

nom putu (slu`beni put u radne dane,slu`beni put i dane nedeqnog odmo-

ra i praznika). Odlukom je detaqno

definisana evidencija o ~asovima ra-

da i odsustovawe sa posla. U prela-

znoj odredbi Odluke utvr|eno je ko-

ri{}ewe ~asova ostvarenih u prera-

spodeli radnog vremena u periodu od

1. januara 2010. do 31. decembra 2012.godine. Odluka je javno ogla{ena i

svi zaposleni u JP Elektromreà Sr-

bije du`ni su da se upoznaju i postu-

paju u skladu sa wom. Nepo{tovawe od-

redbi same Odluke od strane zapo-

slenih predstavqa povredu radne

obaveze.M. Vukas

VESTI 21

RASPORED RADNOG VREMENA U JP EMS

Nova Odluka stupila na snaguOdlukom precizno utvr|en raspored radnog vremena u Preduze}u

Tim malog fudbala JP EMS, po~et-

kom septembra postao je [ampi-

on Beneton super kupa Beograda

za 2013. godinu. Pro{le godine u liga-

{kom takmi~ewu postali su [ampioni

~etvrte sezone @eneral superlige u

malom fudbalu, a ove takmi~arske se-

zone krajem meseca o~ekuje ih zavr{ni-

ca istog takmi~ewa u koju su se plasi-

rali kao prva ekipa na tabeli. S ob-

zirom da su liga{ki deo takmi~ewa za-

vr{ili na prvom mestu i da su pro{lo-

godi{wi pobednici i osvaja~i lige,ove godine pripala im je organizacija

zavr{nog turnira. Za o~ekivati je, i

to sa razlogom, da fudbaleri JP EMS

osvoje jo{ jedan trofej. Fudbalski

tim JP EMS ~lan je Sportskog dru-

{tav U{}e Novi Beograd. Tim i dru-

{to veoma uspe{no predvodi kolega

Dragan Milojevi}.M. V.

TIM MALOG FUDBALA JP EMS

Osvojen Beneton super kup Beograda

Osvaja~i Beneton super kupa

Tokom rekreacije radnika JP EMS na

Ohridskom jezeru u organizaciji

Sindikata EMS, s obzirom da je

vreme bilo vrlo povoqno,doneo sam od-

luku da realizujem vrlo zahtevan plani-

narski, visokogorski uspon na vrh pla-

nine Gali~ice, Magaro (2.254 mnv). Po-

{to sam aktivni vodi~ u Planiranskom

klubu “@elezni~ar” Beograd, a nisam do

sada imao priliku da se popnem na taj

vrh, èqa je bila jo{ ve}a. Nabavio sam

kartu Nacionalnog parka “Gali~ica”,prou~io mogu}e trase za realizaciju

uspona i, naravno, po~eo da traìm jo{

nekog saputnika, jer se u planinu nikad

ne ide sam“, - po~iwe razgovor Dragan

Petri~i} iz UPI sektora Direkcije za

upravqawe prenosnim sistemom,inicija-

tor i vo|a uspona.Okupila su se ~etiri u~esnika -

osim Petri~i}a na uspon su se odvaì-

li i Darko ]ota i Branko \or|evi}

iz Slu`be za dalekovode Centra za in-

vesticije, kao i Milan Vu~ak iz Elek-

troistok – Izgradwe, planinar iz PK

“PTT” Beograd. Za realizaciju uspona

odre|en je ~etvrtak, 22.avgusta.Ekipa se

rano ujutru autobusom prevezla do sela

Trpejci, odakle su krenuli na pe{a~ku

turu.„Uspon iz tog pravca prili~no je te-

àk,po jako strmom terenu,na mestima je

nagib bio i preko 30 stepeni,a i“dale-

kovodxije” su ~esto,po navici,insisti-

rali na direktnom pravcu, kroz {umu, a

ne,recimo,da se ona zaobi|e,{to je do-

davalo na teìni“, - obja{wava Petri-

~i}.Na glavni greben Magara ekipa se po-

pela tek popodne, pa se tamo nisu dugo

zadràli. Imalu su vremena samo za sli-

kawe i kratko uìvawe u pogledima i

pejzaù iz “pti~je” perspektive.Za po-

vratak su izabrali pravac prema selu Pe-

{tani,gde su bili sme{teni.Pauzu su na-

pravili u kampu “Korita” na Koritskom

ridu,gde su se osveìli,kako kaù,izvr-

snom, hladnom izvorskom vodom i obno-

vili potpuno potro{ene rezerve.„U na{ hotel “Desaret” stigli smo

oko 20 ~asova, 13 sati od polaska. Bili

smo prili~no umorni, ali presre}ni

zbog lepog iskustva i brojnih utisaka,kao i zbog toga {to je sve pro{lo bez

ikakvih povreda, a poneki ùq se ne ra-

~una.Usput smo sreli jednu divqu sviwu,kojoj smo prekinuli potragu za ru~kom

(na{li smo sveè izrivenu zemqu pored

jednog hrasta) i jedno malo zmij~e od po-

skoka, koje mi je prepre~ilo put i pobe-

glo u travu pre nego {to sam uspeo da ga

snimim“ – govori Dragan Petri~i} i do-

daje da su ukupno prepe{a~ili gotovo 30kilometara i savladali visinsku razliku

ve}u od hiqadu i 500 metara pri usponu

i pri spustu, dakle ukupno vi{e od tri

hiqade metara.M. Bogi}evi}

22 SINDIKALNE AKTIVNOSTI

ZAPOSLENI JP EMS OSVOJILI NAJVI[I VRH GALIÎCE (2.254 mnv)

Uspon na Magaro

Sindikat EMS je, u sa-

radwi sa Poslodavcem,organizovao prevenci-

ju radne invalidnosti u Make-

doniji, u hotelu „Desaret“koji se nalazi na samoj obali

Ohridskog jezera u mestu Pe-

{tan. Aran`man je obuhvatao

sedam punih pansiona od 17.do 24. avgusta, u jednokrevet-

nim i dvokrevetnim sobama sa

terasama, od kojih je ve}ina

bila sa pogledom na jezero.Odli~an poloàj hotela i le-

po vreme doprineli su da 55

zaposlenih provede prijatne

trenutke kupaju}i se u bi-

stroj vodi Ohridskog jezera.Ve}ina zaposlenih je kori-

stila organizovane izlete

autobusom. Obi{li su mana-

stir Sv. Naum, zatim crkvu Sv.Sofija, Samuilovu tvr|avu,Strugu i u vi{e navrata grad

Ohrid. Slobodno vreme je is-

kori{}eno za me|usobno dru-

èwe i boqe upoznavawe sa

kolegama iz razli~itih delo-

va na{eg kolektiva. U organi-

zaciji Sindikata MEPSO

odràn je sastanak aktivista

sindikata elektroprenosnih

organizacija iz Crne Gore,Republike Srpske, Makedoni-

je i Srbije.V. S.

PREVENCIJA RADNE INVALIDNOSTI

Rekreacija na Ohridskom jezeru

Na bipartitnim i tripartitnim

pregovorima ovla{}enih pred-

stavnika Osniva~a, Poslodavca

JP EMS i Sindikata EMS, usagla{en je

Kolektivni ugovor o izmenama i dopu-

nama Kolektivnog ugovora za Javno

preduze}e Elektromreà Srbije. U no-

vom Kolektivnom ugovoru dato je sti-

mulativno pravo zaposlenima koji imaju

uslov za penziju na otpremninu u visi-

ni od minimum tri zarade ostvarene za

mesec koji prethodi mesecu u kojem se

ispla}uje otpremnina ili u visini od

minimum tri prose~ne zarade po zapo-

slenom kod poslodavca, ako je za wega

to povoqnije,u skladu sa raspoloìvim

sredstvima iz odobrenog godi{weg

Programa poslovawa.Za kategoriju zaposlenih koji nema-

ju uslov za penziju predstavnici Osni-

va~a nisu prihvatili novi ~lan Kolek-

tivnog ugovora,predloèn od zajedni~-

kog Pregovara~kog tima Poslodavca i

Sindikata, koji bi omogu}io zaintere-

sovanim zaposlenima sporazumni pre-

stanak radnog odnosa (po ~lanu 177.ZOR) uz adekvatnu stimulativnu ot-

premninu, sa obrazloèwem da je to ve-

oma dobro re{ewe za na{e zaposlene,ali da bi za Osniva~a bio veliki pro-

blem zbog ostalih javnih preduze}a ko-

ja nisu tako uspe{na i likvidna kao JP

EMS, odnosno ne bi imali sopstvena

sredstva za sli~ne programe. Zato su

predstavnici Osniva~a bili izri~iti

u stavu da se eventualni vi{ak zaposle-

nih mora re{avati aneksirawem 59. ~la-

na Kolektivnog ugovora za JP EMS, od-

nosno po ~lanovima 153. do 160. Zakona

o radu, dono{ewem Programa re{avawa

vi{ka zaposlenih, u kome Poslodavac,pored navedenih razloga prestanka po-

trebe za radom zaposlenih i kriteriju-

ma za utvr|ivawe vi{ka zaposlenih mo-

ra da navede i mere za re{avawe soci-

jalno-ekonomskog poloàja vi{ka zapo-

slenih, kao {to su preme{taj na druge

poslove,prekvalifikacija ili dokvali-

fikacija, rad sa nepunim radnim vreme-

nom, rad kod drugog poslodavca, samoza-

po{qavawe i tek na kraju otkaz,uz pret-

hodno ispla}enu otpremninu i ostva-

rivawe prava na penzijsko i invalidsko

osigurawe, zdravstvenu za{titu i nov-

~anu naknadu, u skladu sa propisima o

zapo{qavawu. Po aktuelnom Zakonu o

radu Poslodavac je duàn da i pre do-

no{ewa Programa re{avawa vi{ka zapo-

slenih, u saradwi sa Sindikatom i re-

publi~kom organizacijom nadle`nom za

zapo{qavawe, preduzme odgovaraju}e

mere za novo zapo{qavawe vi{ka zapo-

slenih. Na predlog Sindikata EMS

prolongirano je aneksirawe 59. ~lana

Kolektivnog ugovora, odnosno dono{e-

wa „Programa re{avawa vi{ka zaposle-

nih“ do stupawa na snagu novog Zakonu

o radu i zavr{etka izrade sistematiza-

cije i drugih normativnih akata, stru~-

nih analiza i elaborata, koji }e iden-

tifikovati konkretne poslove i odre-

diti broj izvr{ilaca za kojima vi{e ne

postoji potreba - eventualni tehnolo-

{ki ili organizacioni vi{ak zaposle-

nih (po tre}em stavu ~lana 59. KU za JP

EMS, ne moè se zaposlenom otkazati

ugovor o radu kao tehnolo{kom vi{ku

do zakqu~ivawa pomenutog „Aneksa“).Deo Kolektivnog ugovora o izmena-

ma i dopunama Kolektivnog ugovora je

novi Prilog Kolektivnom ugovoru koji

sadrì grupe poslova (radnih mesta)po sloènosti, sa koeficijentima,prema nazivima i opisima poslova iz

novog Pravilnika o organizaciji i si-

stematizaciji poslova u JP EMS, sa ro-

kom realizacije do 30.06.2014. godine.Kolektivni ugovor o izmenama i do-

punama Kolektivnog ugovora za Javno

preduze}e Elektromreà Srbije pot-

pisali su: za Osniva~a prof. dr Zora-

na Mihajlovi}, ministar energetike,razvoja i za{tite ìvotne sredine, za

Poslodavca Nikola Petrovi}, gene-

ralni direktor JP EMS i za Sindikat

Milovan Andri}, predsednik Sindika-

ta EMS.M. A.

SINDIKALNE AKTIVNOSTI 23

BIPARTITNI I TRIPARTITNI PREGOVORI

Izmene i dopune Kolektivnog

ugovora za JP EMS

Usklopu zajedni~kog programa Po-

slodavca i Sindikata „Rekreativ-

ni odmor za zaposlene i ~lanove

wihovih porodica“,krajem avgusta reali-

zovan je odmor u bawi Topol{ica u bli-

zini Velewa, okruènoj borovom {umom

sa blagom planinskom klimom i bogatim

izvorom termalne vode kojom se pune

kompleksi zatvorenih i otvorenih baze-

na.Pedeset u~esnika ovog programa bilo

je sme{teno u hotelu „Vesna“, na bazi 7polupansiona, u dvokrevetnim sobama sa

balkonom.Oni su najvi{e vremena provo-

dili kupaju}i se u toploj bawskoj vodi,koriste}i mogu}nost kori{}ewa bazena

od 6 sati ujutro do 21 ~as uve~e.Organi-

zovani su obilazak Qubqane, uz pomo}

profesionalnog vodi~a i poseta jedin-

stvenom Muzeju rudarstva Slovenije u

Velewu, gde su na{i rekreativci imali

adrenalinski doìvqaj spu{tawa 120 go-

dina starim liftom, 180 metara ispod

povr{ine zemqe u nekada{wi rudnik

ugqa. Veliki broj u~esnika posetio je i

Bledsko i Bohiwsko jezero, obli`wi

ski centar Golt kao i ve}e gradove u

blizini. Druèwe se nastavqalo uve~e

uz zvuke slovena~ke muzike.Da ovaj odmor

ostane u se}awu kao ugodan i nezabora-

van doìvqaj pobrinulo se izuzetno qu-

bazno i predusretqivo osobqe hotela.R. P.

ZAJEDNI^KI PROGRAM POSLODAVCA I SINDIKATA

Rekreativni odmor u Sloveniji

Ove godine navr{ilo se 70godina od kada je premi-

nuo na{ najve}i matema-

ti~ar, Mihajlo Petrovi}, po-

znat po nadimku Alas. Gorosta-

sna figura u plejadi onih nau~-

nika koji su dali osnovni im-

puls za pokretawe Srbije u

pravcu evropskog, a time i svet-

skog nau~nog dru{tva. Veliki

matemati~ar, veliki i svestrani

nau~nik, ali i ribarski majstor.Majstorsko pismo krasilo je

wegov kabinet zajedno sa di-

plomom pariske Sorbone. Ro-

dio se 24. Aprila (odnosno 6.maja po sada vaè}em, Gregori-

janskom kalendaru)1868. godine.Imao je svega sedam godina kad

je ostao bez oca. Tuberkuloza,tada neizle~iva bolest ga je po-

kosila. Brigu o porodici preu-

zeo je maj~in otac Novica Laza-

revi}. Mihailo se {kolovao u

Beogradu. Za vreme {kolovawa

primeran je |ak, docnije i stu-

dent na prirodno-matemati~-

kom odseku Filozofskog fakul-

teta. Profesori Mihaila su

najve}i intelektualci onda{we

Srbije. Da pomenemo samo neke:Marko Leko, Sima Lozani}, Di-

mitrije Ne{i}, Jovan @ujovi}, Qubo-

mir Nedi} i drugi. Studije u Beogra-

du je zavr{io 1889. Godine, ali glad za

naukom i dedina èqa da mu pruì mo-

gu}nost za sticawe vi{e znawa odvo-

de ga u Pariz na daqe {kolovawe. Kao

najboqi student svoje generacije dva

puta je bio na prijemu kod predsedni-

ka Francuske republike. Diplomu o

nau~nom stepenu iz matematike dobi-

ja 1892. godine, a naredne, 1893. godi-

ne i iz fizike. Doktorsku disertaci-

ju na Sorboni odbranio je 1894. go-

dine. Nau~ni kvaliteti mu omogu}uju

~lanstvo u Dru{tvu francuskih mate-

mati~ara u Parizu, Dru{tvu italijan-

skih matemati~ara u Palermu, a ubrzo

ga biraju za dopisnog ~lana Srpske

akademije nauka u Beogradu i Jugoslo-

venske akademije znanosti i umetno-

sti u Zagrebu. U 31. Godini postaje

redovni ~lan Srpske akademije nauka.Niù se ~lanstva u mnogim nau~nim

dru{tvima i akademijama, kao i vi{e

odlikovawa u zemqi i inostranstvu.Nakon zavr{enih studija u Parizu,vra}a se u Beograd i ve} 1894. godine

biva biran za redovnog profesora

matemati~kih predmeta na Filozof-

skom fakultetu. Nau~nu aktivnost za-

po~iwe ve} za vreme boravka u Parizu.Objavqivao je rasprave, nau~ne prilo-

ge, kwige u inostranstvu (naj~e{}e u

Francuskoj) i Srbiji. Wegovi najve}i

nau~ni doprinosi u matemati-

ci su u oblasti klasi~ne ana-

lize, teorije funkcija, feno-

menologiji i matemati~kim

spektrima.Pokre}e nove nau~ne ~a-

sopise, neke u saradwi sa Mi-

lutinom Milankovi}em, a sa

svojim talentovanim studen-

tima, kasnije poznatim i ce-

wenim profesorima matema-

tike, 1910. godine formira

“Beogradsku matemati~ku

{kolu”, koja je ubrzo stekla

me|unarodni ugled. U woj oku-

pqa matemati~are od kojih su

10 kod wega branili dokto-

rat, kao Mladen Beri}, Sima

Markovi}, Radivoje Ka{anin,Tadija Pejovi}, Jovan Karama-

ta, Milo{ Radoj~i}, Drago-

slav Mitrinovi} i dr.Stari-

ji inèweri se se}aju pojedi-

nih, a mnogima od wih su neki

predavali matematiku.Mihailo Petrovi} – Alas

je, osim veoma uspe{nog rada u

matematici, ostvario zna~ajne

rezultate i kao pronalaza~

(dubinomer, automatski mewa~,kalendar, daqinar, analogne

ra~unske ma{ine itd.), ali i u

oblasti kibernetike, kriptografije

i mnogim drugim.Pored nau~nog rada u oblasti eg-

zatnih nauka, ne mawe pa`we je obra-

tio ribarstvu, zakonodavnim aktiv-

nostima, kao i kwièvnom radu. U~e-

stvovao je u vi{e ekspedicija koje su

istraìvale polarne oblasti, dale-

ka mora i ìvot u wima. Sa tih puto-

vawa objavqivao je putopise koji se

~itaju kao laka, izuzetno zanimqiva

{tiva. Na ta putovawa je po{ao kao

~ovek sa preko 60 godina, doba u ko-

me su takve aktivnosti pravi podu-

hvati. Prvu kwigu putopisa, “Kroz

polarnu oblast“objavio je1932. go-

dine. Slede kwige “U carstvu gusara”

24 POVODI

MIHAILO PETROVI] – ALAS

Matemati~ar svetskog

1933. godine “Roman jeguqe”1940.go-

dine itd. Posledwa kwiga je „Meta-

fore i alegorije”, koja je objavqena

posthumno.U ovom kratkom prikazu ìvota i

rada te{ko je obuhvatiti sve aktivno-

sti i rezultate veoma plodnog Mihai-

lovog ìvota. Bio je u~esnik ratova

koje je Srbija vodila, bio je kratko u

nema~kom zarobqeni{tvu, ali je tokom

ìvota dosta vremena posvetio i muzi-

ci sa svojom qubavqu – violinom i or-

kestrom “Suz“, parabrodarstvu sa svo-

jim brodom “Kara{” i dr.Bio je veoma skroman i veliki hu-

manista. Za vreme gladi u ratnim i po-

ratnim godinama, delio je besplatno

ulovqenu ribu kako bi sirotiwi po-

mogao preìvqavawe. Poznanstvo, a

kasnije i veliko prijateqstvo sa

\or|em Kara|or|evi}em otpo~elo je

1904. godine. Posle hap{ewa princa

1925. godine, vlasti su prema Mihailu

Petrovi}u postale podozrive i nisu

prihvatale wegovo statusno napredo-

vawe. Svakako, time nisu uspele da

umawe veliki me|unarodni ugled na-

u~nika.@iveo je skromno u sobici na

Kosan~i}evom vencu u Beogradu. Bez

obzira na slavu i me|unarodni ugled

velikog nau~nika, nije podlegao tom

izazovu. Do kraja ìvota ostao je

jednostavan u pogledima na ìvot,ìveo je sam, ali je svoje znawe i ume-

}e nesebi~no pruào drugima. Sa go-

tovo 400 nau~nih radova, objavqenih

u zemqi i inostranstvu, ~lanstvom u

20 akademija i nau~nih institucija,u~estvovawem na vi{e od 25 svetskih

skupova matemati~ara, predavawem na

vi{e stranih univerziteta, ne bi bi-

lo neskromno da je sebe vi{e isti-

cao. O sebi nikad ni{ta nije napi-

sao.Pre 70 godina, 8.juna 1943. godine

umro je Mihailo Petrovi}- Alas u Be-

ogradu.R.Ivankovi}

STRU^NA LITERETURA 25

Zbirka elektri~nih {ema tranzi-

storskih DC/DC pretvara~a“novo je stru~no delo na{eg ko-

lege dr Radojla Radeti}a, elektro-

inèwera iz EMS-ovog Pogona preno-

sa Bor. Radeti}eva deseta kwiga pred-

stavqa nastavak spisateqskog rada

tog autora u oblasti energetske

elektronike. Ona prati put koji je

trasiran u prethodnim kwigama Tran-

zistorski pretvara~i i Prekida~ka

napajawa. Pi{u}i te kwige, Radeti} je

skupio obiman materijal, prvenstveno

iz katalo{kih podataka proizvo|a~a

komponenata, sa interneta, a ima i

originalnih {ema samog autora.- Kwiga po~iwe podse}awem na

elementarne stvari o pretvara~ima,posle ~ega sam akcent stavio na

DC/DC pretvara~e. Materiju sam po-

delio u deset tematskih celina, na

sli~an na~in kao {to je to ura|eno u

dve prethodne kwige. Tako je dobijena

zbirka na vi{e od 200 stranica i pri-

bli`no toliko elektri~nih {ema. [e-

me su date bez tekstualnih

obja{wewa. Za svaku {emu dat

je izvor odakle je preuzeta ta-

ko da ~italac moè da ga po-

traì i prona|e vi{e detaqa.U prilogu na kraju kwige,

date su tabele sa najva`nijim

karakteristikama bipolarnih

tranzistora, MOSFET, IGBT idioda dostupnih na na{em tr-

ì{tu, - kaè dr Radeti}.Autor se nada da }e ta

kwiga biti od koristi, kako

konstruktorima, prakti~arima

i entuzijastima, tako i svima

ostalima koji se na bilo koji

na~in bave energetskim pre-

tvara~ima.Kwiga je objavqena sredi-

nom 2013. godine a izdava~ je

Agencija EHO - Ni{. Zvani~ni

distributer je ~asopis Info-

elektronika Ni{. Svi ostali

podaci o kwizi mogu se na}i na sajtu

ovog ~asopisa.P. Batini}

NOVA KWIGA DR RADOJLA RADETI]A

Zbirka elektri~nih {ema

tranzistorskih DC/DC pretvara~a

Deseta kwiga na{eg kolege iz EMS-ovog Pogona prenosa Bor

Sadràj „Zbirke“

Uvod

1. Op{te o DC/DC Pretvara~i-

ma

2. Pretvara~i tipa buck3. Pretvara~i tipa boost4. Pretvara~i tipa buck – boost5. Pretvara~i tipa SEPIC i ]uk

6. Pretvara~i tipa flyback7. Pretvara~i tipa push – pull8. Polumostni pretvara~i

9. Mostni pretvara~i

10. Razni pretvara~i

11. Dodatak

12. Literatura

zna~aja

Depresija je stara koliko

i ~ove~anstvo, a prema

podacima Svetske zdrav-

stvene organizacije, ona }e do

2020. godine da postane drugi

svetski zdravstveni problem,aprvi u ènskoj populaciji.Problem depresije jedan je od

najve}ih paradoksa moderne

medicine, ali i savremenog

dru{tva. Danas u svetu od de-

presije boluje stotine milio-

na qudi, ali samo jedna tre}i-

na potraì stru~nu pomo}, a

odgovaraju}u terapiju dobije

samo 10 – 20 posto. Depresija

je izle~iva bolest, ali zbog

stigmatizacije na{eg dru{tva,koja na ovim prostorima i da-

qe vlada, odlazak kod psihija-

tra ili psihoterapeuta jo{

uvek je nemogu}a misija.Depresija (“deprimere” -

potisnuti,pritisnuti,udubi-

ti) je jedna od prvih opisanih

bolesti u istoriji medicine

i ubraja se u naj~e{}e bolesti

dana{wice. Najmawe svaka de-

seta osoba ima {ansu da jed-

nom u ìvotu oboli od depre-

sije.Depresija ne bira ni pol

ni dob u kom }e da se javi, ali

moèmo da kaèmo da se ~e{}e

javqa kod èna sredwih godi-

na (2:1 u odnosu na mu{karce).Vreme u kome ìvimo, nova

tehnolo{ka otkri}a, furio-

zni ìvot tipa “200 na sat”,stalna jurwava za novcem, sve

vi{e napetosti i neizvesno-

sti u svakodnevnim ìvotnim

aktivnostima, pad morala, gu-

bitak bliskosti i ose}aja po-

verewa, razo~arawa na svakom

koraku, prosto ~ine da se ~o-

vek ose}a poti{teno, neras-

poloèno i tu`no. Granica

izme|u depresije i uobi~aje-

nog neraspoloèwa i tuge je

efemerna i individualna.Ukoliko se period tuge poja-

vi bez ikakvog razloga ili je

nesrazmeran sa razlogom na-

stanka, ako ne prestaje ili se

periodi~no ponavqa i remeti

svakodnevne aktivnosti i

uti~e na kvalitet ìvota, on-

da to nije “obi~na” tuga ili

neraspoloèwe, ve} jasna i

manifestna depresija.Tokom XX veka depresija

se smatrala naslednim obole-

wem ili reakcijom na ozbiqnu

psihi~ku traumu, ~iji je uzrok

bio poreme}aj metabolizma ne-

urotransmitera i hormona –serotonina u mozgu. Danas se

zna da do depresije moè da

do|e ~ak i bez nekog vidqivog

razloga. Ovde treba ista}i da

genetski faktori mogu da iza-

zovu samo naslednu predispo-

ziciju za tu`na stawa, ali ne i

osu|enost na ista. Depresiv-

no pona{awe predstavqa reak-

ciju organizma u celini na de-

{avawa koja nas okruùju. Jo{

uvek se ne zna ta~an uzrok na-

stanka depresije,ali se smatra

da neki unutra{wi i/ili spo-

qa{wi faktori vi{e ili mawe

mogu da doprinesu razvoju de-

presije:• nagomilan umor (“bur-

nout” sindrom)• monotonija svakodnev-

nog ìvota

• promena ili gubitak

posla

• rastanak sa voqenom

osobom

• porodi~ni konflikti

(prevara, razvod)• smrt ili gubitak bli-

ske osobe

• pretrpqeno psihi~ko,seksualno ili emocio-

nalno nasiqe

• odlazak u penziju

• hormonske promene u

menopauzi

• poro|aj (postporo|aj-

na depresija)• andropauza i erektil-

na disfunkcija

• suo~avawe se opakom

bole{}u

• promena godi{weg do-

ba

Depresija je ozbiqan po-

reme}aj raspoloèwa i somat-

skog zdravqa kada organizam,poku{ava na sve mogu}e na~ine

da izvede osobu iz neprirod-

nog pona{awa u stawe pasivno-

sti. Na depresiju treba posum-

wati ukoliko se osoba u kon-

tinuitetu dve nedeqe ili du-

è ose}a tu`no i kada ni{ta

ne moè da je razveseli.Osobe

koje pate od depresije su ne-

raspoloène, umorne, tu`ne,poti{tene, bezvoqne i bez

osmeha na licu. Depresija se

manifestuje i dugotrajnom rav-

nodu{no{}u, apatijom, gubit-

kom ìvotne radosti, intere-

sovawa, voqe i motivacije, pe-

simizmom, nemirom, poja~anom

napeto{}u, ose}ajem bezna|a i

duboke praznine,ali i poreme-

}ajem sna (nesanica), gubitkom

apetita, iscrpqeno{}u, padom

koncentracije i zaboravno-

{}u.Osoba sve teè suzdràva

suze i pla~, a svoju pro{lost,sada{wost i budu}nost doì-

vqava mra~no i fatalno. Nema

voqe za druèwem, ne vodi

brigu o svom fizi~kom izgledu,ne odgovara na telefonske po-

zive,ne ustaje iz kreveta,ne iz-

lazi iz ku}e i vremenom po~i-

we sve ~e{}e da razmi{qa o

smrti i umirawu, jer je ìvot

izgubio svaku smisao. Ovakva

razmi{qawa su alarmantna, jer

je depresija bolest sa zna~aj-

nom stopom smrtnosti.Podaci

govore da oko 15 posto depre-

sivnih osoba izvr{i samoubi-

stvo. Iz toga razloga, depresi-

ja zahteva ozbiqan i stru~an

pristup, ~ime bi rano prepo-

znavawe simptoma i adekvatna

terapija, pa i hospitalizacija,u mnogome prevenirale mogu}e

pogubne posledice.Svaka depresija ima svoj

po~etak i svoj kraj. Bolest po-

~iwe tzv. depresivnom epizo-

dom. Kod 50 posto osoba to

stawe moè spontano da se po-

vu~e tokom 6 – 12 meseci i da

se vi{e nikada ne pojavi, a kod

jednog broja tegobe }e i daqe

da perzistiraju u ne{to bla-

òj formi. Me|utim, ukoliko

se ponove dve depresivne epi-

zode, verovatno}a da }e da se

pojavi i tre}a je 70 posto! Za-

to je va`no da se i blaga de-

presivna epizoda ozbiqno

shvati, jer nele~eni depresiv-

ni poreme}aj moè da poprimi

hroni~an tok. îwenica da }e

depresija da pro|e ne zna~i da

treba da se trpi i da se odla-

è odlazak lekaru. Depresija

zahteva obavezno le~ewe koje

mora da bude kompleksno i in-

tezivno. Pri ovome, ne treba

le~iti samo simptome, ve} i

osnovne uzroke koji su doveli

do pojave depresije. Danas, po-

red medikamentozne – antide-

presivne terapije, postoje i

nove, uspe{ne psihoterapijske

metode le~ewa emocionalnih

poreme}aja i grani~nih stawa.Depresija je bolest kao i

hipertenzija ili dijabetes.Zbog neupu}enosti, depresiju

ne prepoznaju ni osobe koje od

26 EMS-OVA AMBULANTA

Depresija – nevidqivi ubica

we pate, kao ni wihova okoli-

na, ~ak i kada ona dovede do

zna~ajnih bra~nih,porodi~nih,profesionalnih i socijalnih

pote{ko}a. Osobe koje pate

od depresije moraju da nau~e

kako da je prepoznaju i kako da

se nose sa depresijom tokom

ìvota. Stid, krivica i sram

ne smeju da postoje! O svojim

ose}awima, brigama, problemi-

ma i nedoumicama otvoreno i

iskreno treba razgovarati sa

najbliìma (porodica, prija-

teqi), ali i sa svojim izabra-

nim lekarom i neuropsihija-

trom. Samo zajedni~kim napo-

rima, ali i pravilnim na~inom

ìvota za~arani krug depresi-

je moè da se izbegne.Jedan engleski kwièvnik

je dave 1621. godine napisao:“Ako postoji pakao na zemqi,na}i }ete ga u srcu depresiv-

nog ~oveka”. Depresija uzroku-

je duboku qudsku patwu i bol,i mnogi stru~waci smatraju da

je to za ~oveka najbolnije isku-

stvo sa kojim se suo~ava. Sre-

}om, izle~iva je, ali samo uz

pravovremenu i adekvatnu

stru~nu pomo}.

Dr Aleksandra Karapanxi}

(lekar op{te prakse

u ambulanti „EMS“)

KULTURA 27

Film je delo Dejvida

Kronenberga, sni-

mqen 1991. godine.Ukanadsko-britansko-japan-

skoj koprodukciji nastaje re-

mek-delo kultnog reìsera

ekranizacijom romana Vilije-

ma S. Borousa, Goli ru~ak

(Naked Lunch). Kronenberg je

reìrao “Besnilo”, “Video-

drom”,“Zonu smrti”,“Muvu”...Svi ti filmovi poseduju li-

niju koja ih izdvaja iz produk-

cije tog vremena. Imaju po-

sebnu crtu uverqivosti, spe-

cificnost Kronenbergovog

doìvqaja i shvatawa teme.Goli ru~ak bi i za mogu}no-

sti dana{we tehnologije i

produkcije bio sigurno

ozbiqan izazov.Godine 1953. u Wujorku,

Vilijem Li (Piter Veler)zaposlen je u kompaniji koja

se bavi istrebqivawem in-

sekata. U aparatu kojim se

sluì na poslu ~esto nedo-

staje otrovnog praha i Li

otkriva da ga wegova èna

Xoan (Xudi Dejvis) zloupo-

trebqava. Po{to i Li dola-

zi u kontakt s insektici-

dom po~iwe wegovo „poseb-

no“ pona{awe. Od tog tre-

nutka Kronenberg nas pre-

me{ta u nadrealisti~nu at-

mosferu u ~iju specifi~-

nost i mogu}nost uspeva da

nas uveri od samog po~etka

filma. I pored toga {to je

re~ o nau~noj fantastici,kadrovi i scenografija su

dosledni, jednostavni, obo-

jeni specifi~nim tonom.Film se kre}e izme|u „re-

alnosti“ i halucinacija

glavnog glumca i u tom me|u-

prostoru je, verovatno, do-

dir s kwièvnim predlo-

{kom Borousa najdubqi. Li

umi{qa da je tajni agent,razgovara s ogromnim in-

sektima - pisa}im ma{inama

koje su vanzemaqci, sre}e se

s poludelim piscima...Na-

kon {to, ga|aju}i ~a{u na

glavi svoje ène, slu~ajno

ubije Xoan, Li pred poli-

cijom beì u tajanstveni

grad Me|uzonu... Zanimqivo

je da je Kronenberg za sce-

nario upotrebio elemente

iz pi{~eve biografije.Na dodeli kanadske

filmske nagrade „Xini“film je osvojio ve}inu na-

grada, izme|u ostalih za naj-

boqi film i reìju. Nagra-

de udruèwa filmskih kri-

ti~ara SAD-a, Wujorka, Bo-

stona i Londona dobili su

Kronenberg, za scenario i

reìju i Xudi Dejvis, za naj-

boqu sporednu ulogu.

A. Opa~i}

KULTNI FILM KANADSKOG RE@ISERA

Goli ru~ak

Kraq telesnog horora

David Kronenberg, ro|en 15. Marta 1943. godi-

ne u Torontu, kanadski je autor, scenarista, re-

ìser, pisac, snimateq, montaèr i glumac, znan

i kao Kraq telesnog horora (poseban podànr u horor

fikciji poznat i kao organski horor, ili biolo{ki

horor, karakteristi~an po upotrebi eksplicitnih

scena u vizuelnom smislu. Plodovi wegove imaginacije

poznati su po mra~noj vizuelnoj estetici. Studirao je

prirodne nauke, ali se na vreme zaineteresovao za

kwièvnost, {to presudno odlu~uje o delovima wegove

umetni~ke orijentacije. Posle obimnog autorskog opu-

sa (Transfer, 1966; Iz cevi, 1967; Stereo, 1969; Zlo~i-

ni budu}nosti, 1970; Krhotine, 1975; Rabid, 1977…)poku{ava da se okrene komercijalnom pristupu i tret-

manu, ali ne uspeva. Verovatno je wegovo dugoro~no de-

klarisawe o odbijawu prihva}enih i uigranih princi-

pa skupih produkcija u~inilo svoje… Snimio je dvade-

setak filmova koji svakako imaju vrlo odre|eno i vi-

dqivo mesto u filmskoj istoriji.

21. veka

Serija tekstova “EMS-ova

ambulanta” omogu}ena je

sredstvima TEMPUS projekta

Stigao novi energetski transformator Kolektivnog ugovora ...

Documents