Sremska Mitrovica - Arhitektura - kliknite za download

1.1.

1-

: ,

13,

: +2

a aa, a a

.. 5727/1 a a

:

: 1-

/ :

: :

.., 144/303

: :

Homeplan doo, 12,

: :

..., 300 G442 08

: 122/15-7--1

: , 2016.

1.2. 1-

1.1. 1-

1.2. 1-

1.3.-

1.4.-

1.5.

1.5.1

1.5.2

1.6.

1.6.1

1.6.2

1.7.

1.3.

128. ('' '', . 72/09, 81/09-

, 64/10 , 24/11 i 121/12, 42/13 , 50/2013 , 98/2013

, 132/14 145/14) ,

(

, . 23/2015, 77/2015.) :

+2, a aa, a a, .. 5727/1 a a :

...................................................... . 300 G442 08

:

/:

: :

: 122/15-7--1

: , 2016.

1.4.

+2, a aa, a a, .. 5727/1 a a:

..

1. ,

2. , , ;

3.

.

: ..

: 300 G442 08

: :

: 122/15-7--1

: , 2016.

1.5.

.. (

5727/1 .. )

.. '' '', 350-

145/2013/VI 29.10.2013. 5727/1 ,

:

-

, +2, 40 .

-

- .

.

-. 1817,022

2154,482.

52052. 0,41,

0,14.

.

. ,

7 5,5

. +2. ( )

11.40 ..

,

112222 - a a a a aa, a

a , a aaaa . a a a a a

aa a aa.

40 . 12

14

. 22 , 13 , 4 1

.

. a

a a, , a a

: a a a a 80,70 ., a

a a a 79,70 . aa.

-aa a.

5727/14. .

. .

.

.

.

, .

, .

.

. .

.

.

.

,

.

,

.

,

,

,

.

''

'' : ( )

: A1 x B1 = 25.60 x 15.40 A2 x B2 = 29.40 x 15.40 , : + 2, .

n = 7 %,

OSB . ,

( ) . . .

,

:

2. .

, ,

'' '' ( d = 16

dp = 4 ), dK = 20.0

, (

) .

: Fa = Q 188, M30

.

.

( ),

,

dp = 12 .

,

: dp = 12

M30 .

.

- ( dz = 20 ), 150 5.

( 30 , B500 )

dMIN / bMIN = 20 / 20 ; Fa = 4 14 ; U 6 / 20 10.

30, min b = 25 ( 20 ) ,

,

.

dPS = 14 ,

30 ( ).

( )

Df min=1.20m,

( Cl ) , : bTT-MIN = 0.6 do bTT-Max = 1.5m

Df MIN = 1.20 m Z = 19.50 kN/m

= 22. 0 c = 20.00 kN/m

DOZ Z 150.0 KN/m

,

.

dMB = 5 .

. 20

dbT = 40 ,

. , .

.

.

,

,

.

.

''''

.

a =10 , a aa.

aa aa a 10. aa aa

aa 12 aa aa

, .

.

.

.

. a,

a aa a.

a a

. a

. 7%.

, 24.

.

12

( Sikalastic-

152 .) .

. a a a a (40x30x1

) aa. a a aa a a

a (50x40x1,5 + 50x30x1,5). a aa a

a 40.

8. , , ,

.

a aa aa a

a a a-aa =4+15+4 (a a).

a a a .

.

. ,

.

a-aa =6+15+6 (a a).

.

a a a a a,

a a .

,

. a a.

a () aa a

a ( a a). a a aa a a aaa a,

32, a a aa aa 4 a a a

. aa a aa aa, a a a, a

a a, .

.

aa aaa a a aa a .

:

a a

a 2 aa .

5. (

5, 4.5).

( ) 8

.

aa aa a II

,

.

(

Sikalastic-1 .).

20, 160 .

aa, , aa , 31,

8 ( ).

a a a a a a a

() a

( Q-84 ).

:

aa, , a aa aa aa

150 a .

.

aa, , a aa.

a aa (

--).

a , a

.

______________________

, ...

OPTI TEHNIKI USLOVI ZA IZVOENjE SVIH RADOVA PREDVIENIH PREDRAUNOM

Sve odredbe ovih tehnikih uslova smatraju se sastavnim delom opisa svake pozicije ovog predrauna. Predviene radove izvesti u potpunosti prema opisu pojedinih stavki ovog predrauna, opisa za pojedine grupe radova, tehnikom opisu i drugom. Jedininom cenom svake pozicije trokova obuhvatiti sve potrebne elemente za njeno formiranje, tako da one u pogodbenom predraunu budu konane i to: M a t e r i j a l Pod cenom materijala podrazumeva se nabavna cena glavnog, pomonog, veznog materijala i slino, zajedno sa trokovima nabavke, cenom spoljnjeg i unutranjeg transporta, bez obzira na prevozno sredstvo koje je upotrebljeno, sa svim potrebnim prateim trokovima, utovarom, istovarom, skladitenjem i uvanjem na gradilitu od kvarenja i propadanja, sa potrebnom manipulacijom, davanjem potrebnih uzoraka na ispitivanje itd. R a d Vrednost radova obuhvata sav glavni i pomoni rad svih potrebnih operacija bilo koje pozicije predrauna, sav rad na unutranjem horizontalnom i vertikalnom transportu i sav rad oko zatite izvedenih kostrukcija od tetnih uticaja za vreme graenja. P o m o n e k o n s t r u k c i j e Sve vrste skela bez obzira na visinu i oblik ulaze u jedininu cenu posla za koje su potrebne, da ne bi ometale normalan tok radova, a u ceni se takoe raunaju demontaa skela na gradilitu. Jedinina cena obuhvata obavezne ograde, zatitne nadstrenice, prilaze, razupiranje kod zemljanih radova, platforme za potrebna prebacivanja zemlje kod veih dubina i sl. Odgovarajua pozicija radova cenom obuhvata prilaze i platforme za betoniranje konstrukcija, patose mealica, amortizaciju skele i pomonih konstrukcija za predpostavljeno vreme itd. Sva potrebna oplata, bez obzira na vrstu, ulazi u jedininu cenu posla za koji je potrebna i ne naplauje se posebno. Kod oplate podrazumevaju se i sva potrebna podupiranja i ukruenja, demontaa, ienje i slaganje. Ujedno u cenu neke pozicije betoniranja ulazi i kvaenje oplate pre betonirana,odnosno negovanje betona kvaenjem i zatitom od atmosferilija. Po zavretku betoniranja, posle potrebnog vremena sva oplata se ima skinuti, oistiti, sortirati i pripremiti za ponovnu upotrebu i odneti sa gradilita posle zavretka radova. O s t a l i t r o k o v i i d a b i n e Na jedininu cenu radne snage izvoa radova zaraunava svoj faktor koji se formira na bazi postojeih propisa i instrumenata kao i sopstvenim osobenim nainom privreivanja izvoaa radova (razni porezi, kamate, taksa, osiguranje, zarada, fondovi, osnovna sredstva, plate i td). Pored toga faktorom izvoa obuhvata sledee radove koji mu se nee posebno plaati bilo kao predraunske stavke ili naknadni rad i to:

- sve higijensko-tehnike zatitne mere za linu zatitu radnika i zatitu na objektu i okoline kao (ograde, mostove, nadstrenice, razne pomone i sanitarne objekte i dr.),

- zatite postojeeg zelenila na gradilitu, trokove rada mehanizacije ili najamnine pozajmljene ako nije iz sopstvenog pogona,

- sva obeleavanja pre poetka iskopa i kasnije pri izradi objekta,

- ienje i odravanje reda na objektu za vreme izvoenja radova, sa odvozom smea, uta i otpadaka uz napomenu da se zavrno ienje obraunava kao posebna pozicija,

- sva potrebna ispitivanja materijala i pribavljanje odgovarajuih atesta, naroito za beton, cement, kre, opeku, pesak, ljunak, ispitivanje instalacije dimnjaka, ventilacije i ispravnosti istih,

- ureenje graevinskog zemljita i prostora oko objekta koje je korieno za gradilite, bez ostataka materijala, otpadaka, tragova prekpopavanja i tragova pomonih zgrada,

- obezbeenje uslova za uskladitenje materijala i alata kooperanata, zanatlija i instalatera,

- eventualna zatita objekata (konzerviranje) u ekstremnim uslovima. Ukoliko se izgradnja objekta nastavlja u toku letnjeg i zimskog perioda izvoa je duan objekat zatititi od propadanja i smrzavanja, a sve osteene delove od mraza i sl. da pre nastavka radova popravi i dovede u red o svom troku. M e r e i o b r a u n Ukoliko u pojedinoj stavci nije dat nain obrauna radova pridravati se u svemu prema vaeim propisima graevinarstva ili tehnikim uslovima za izvoenje zavrnih radova u graevinarstvu. O s t a l o Ukoliko izvoa za vreme obavljanja zemljanih radova naie na arheoloke ostatke duan je da se pridrava propisa o uvanju takvih nalaza i da odmah izvesti nadzornog organa i nadlene institucije. Ako se za vreme izvoenja zemljanih radova naie na bilo kakve poznate ili nepoznate instalacije moraju se zatititi od oteenja i odmah izvestiti nadzorni organ i nadlene institucije, radi donoenja odluke o njihovom uklanjanju ili izmetanju. Sav upotrebljeni materijal mora biti kvalitetan i treba da u potpunosti odgovara uslovima i odredbama SRPS -a. Svi radovi moraju biti izvedeni po vaeim tehnikim, propisima, solidno, savesno i kvalitetno. Sav ostali rad i obaveze, koji nisu pomenuti reguliu se u duhu Zakona o izgradnji investicionih objekata i ostalih propisa koji reguliu tu materiju, vaeih standarda i prosenih normi u graevinarstvu. N a p o m e n e : Ukoliko investitoru i izvoau radova neki ovih uslova ne odgovaraju u svojim pojedinim odredbama zbog trinih i drugih razloga, onda e se primenjivati odredbe potpisanog Ugovora o izvoenju radova, a na osnovu postojeih propisa.

1. ZIDARSKI RADOVI O p t i o p i s Sve radne procese kod zidarskih radova raditi u svemu kako to predviaju GN- 301. Materijal za zidanje mora biti kvalitetan, a izrada struna. Opeka mora biti pravilnog oblika, dobro peena, jasnog zvuka, bez krea i alitre i mora biti ispitana na hidroskopnost i otpornost na mraz. Pesak mora biti otar, ist, bez organskih primesa i mulja. Cement i kre (hidrant) moraju odgovarati postojeim normama i uskladitenje na gradilitu vriti u zatvorenim prostorijama sa drvenim podom uzdignutim najmanje 30cm od zemlje, tako da bude potpuno zaticen od vlage, promaje i preteranog zagrevanja. Zidanje opekom vriti tano po planu sa pravilnim vezama u potpuno horizontalnim redovima, bez manjih paradi od opeke. Spojnice, hotizontalne i vertikalne, moraju biti dobro ispunjene malterom maksimalne debljine 1cm. Spoljne fuge ostaviti neto prazne za 1.5-2cm radi bolje veze maltera pri malterisanju, a iscureli malter iz spojnica okretati dok je jos sve. Zidanje blokovima u produnom malteru i na prvi red blokova poloziti drugi red tako da svaka vertikalna spojnica polovi donji blok.Zidove zavriti serklaima. Malterisanje: Pre poetka malterisanja, opeke na zidovima moraju biti iste, a fuge udubljene kako bi malter bolje prionuo na zid. Posebnu panju treba obratiti betonskim povrinama-one prethodno moraju biti dobro oiene i naprskane retkim cementnim mlekom. Prilikom malterisanja zidova od blokova, zidove prethodno oistiti, iz spojnica izbaciti nepotreban viak maltera, pa celu povrinu dobro isprskati cementnim mlekom. Nanoenje odgovarajue plastine zatite-fasaplasta vrie se uz prethodni dogovor sa proizvoacem fasadne zatite i po njegovom uputstvu, a obraunava se posebno. Pre malterisanja fasade obratiti paznju da li su na stubovima postavljena vertikalna sputanja traka gromobranskih uzemljivaa prema projektu gromobrana, pa tek onda malterisati. Raditi u svemu prema uputstvu proizvoaa. Napomena: Datim normativom kao posebna podpozicija, obuhvaeno je mainsko spravljanje maltera. Takoe i prenos maltera od mesta spravljanja do mesta ugraivanja odreenim prevoznim sredstvom kao i duzina transporta. Sav potreban materijal zidarima mora biti donet u neposrednu blizinu u dovoljnim koliinama. Izrada (montaa i demontaa), kao i premetanje lako pokretne skele, povremeno meanje maltera, donoenje vode za kvaenje zidova, kao i ienje radnog mesta po zavrenom poslu obuhvaeno je posebnom pomonom radnom snagom zidara. Za laku pokretnu skelu smatraju se nogari na fosnama. Z I D A Nj E: Zidati isto u horizontalnim redovima sa pravilnim vezama i sa ozidanim povrinama i ivicama ravnim i vertikalnim pod viskom. Spojnice moraju biti dobro zalivene malterom, a malter u spojnicama ne sme biti deblji od 1 cm. Spolja fuge ostaviti prazne 1.5-2 cm za vezu maltera prilikom malterisanja zidova. Kod zidanja na vruini i pri zidanju u cementnom malteru opeku i blokove kvasiti vodom. Naroitu panju treba obratiti na zidanje zavretaka ivica i zidova izmeu stanova. Pri zidanju ostaviti otvore prema zidarskim merama i voditi rauna o uziivanju pojedinih graevinskih elemenata. U cenu zidanja ulazi izrada otvora i ljebova za instalacije vodovoda, kanalizacije, mainskih instalacija i elektroinstalacija. Zaziivanje - zatvaranje ovih ljebova i otvora bilo opekom bilo rabicom ili na drugi nain, ne plaa se posebno. Cenom za zidanje obuhvaena je i nabavka i uziivanje raznih paknica potrebnih za uvrenje stolarskih otvora i za limarska opivanja i posebno se nee plaati. Za pregradne zidove od 1/2 opeke ispustiti vezu iz masivnih zidova u svakom etvrtom redu za 1/2 opeke. Za pregradne zidove na kant, ostaviti u masivnim zidovima ljebove od 1/2 opeke u svakom drugom redu pregradnog zida. Za pregradne zidove od 1/2 opeke ili tanje izvesti serklae propisanih vrstoa i armature po uslovima stabilnosti i zahteva za odgovarajue trusno podruje.

M A L T E R I S A Nj E: MAINSKO MALTERISANJE Ova tehnika specifikacija se odnosi na malterisanje zidova od opeke, giter blokova i betona. 1.Relevantni standardi SRPS EN 1015-11:2008 Metode ispitivanja maltera za zidanje - Deo 11: Odreivanje vrstoe pri savijanju i vrstoe pri pritisku ovrslog maltera SRPS EN 1015-12:2008 Metode ispitivanja maltera za zidanje - Deo 12: Odreivanje vrstoe prianjanja ovrslih maltera za unutranja i spoljanja oblaganja na podloge SRPS EN 1015-19:2008 Metode ispitivanja maltera za zidanje - Deo 19: Odreivanje paropropustljivosti ovrslih maltera za unutranja i spoljanja oblaganja SRPS EN 998-1:2012 Specifikacija maltera za zidane konstrukcije - Deo 1: Malter za oblaganje spoljanjih i unutranjih povrina 2. Opis predvienog materijala Materijal za malterisanje zidova koji se obrauju molerski treba da je deklarisan kao kreno cementni malter za malterisanje zidova od opeke i betona. Ovaj malter treba da je klasifikovan najmanje kao CS I (SRPS EN 1015-11) - vrstoa na pritisak posle 28 dana izmeu 0,4 i 2,5 N/mm2 (Mpa). Materijal za malterisanje zidova na koje se polae keramika ili kamen treba da je deklarisan kao cementno kreni malter za malterisanje zidova od opeke i betona. Ovaj malter treba da je klasifikovan kao CS II (SRPS EN 1015-11) - vrstoa na pritisak posle 28 dana izmeu 1,5 i 5,0 N/mm2 (Mpa). vrstoa prianjanja na opeku za oba maltera treba da je po SRPS EN 1015-12 - min. 0,25 N/mm2 Nema posebnih zahteva po pitanju paropropustljivosti po SRPS EN 1015-19 ako ne postoji zahtev u projektu graevinske fizike. Osim cementa i krea koji su ve klasifikovani kao materijali sa opasnim sastojcima, materijal ne sme da sadri druge materije tetne za zdravlje ljudi. 3. Nain izvoenja radova Zidovi koji se malteriu treba da su vrsti, isti, bez slabo vezanih delova, masnih mrlja i sl. Pre malterisanja proveriti ravnou zidova libelom minimalne duine 2m, konopcem i viskom. U sluaju veih odstupanja od 5mm po visini i duini zida, sa strunim nadzorom usaglasiti dalje postupke. Uveriti se da su izvedeni svi instalaterski radovi koji prethode malterisanju. Zatititi ugraenu stolariju. Materijal uvati na suvom mestu na paletama. Maina treba da je oiena od prethodnog malterisanja. Prilikom rada na mainskom malterisanju, osim uobiajene opreme radnici treba da nose zatitne naoare i rukavice. Nastojati da prostorije u kojima se radi budu to bolje provetrene. Sve radove izvesti po uputstvima proizvoaa materijala. Optimalna temperatura u prostoriji u kojoj se izvode radovi je izmeu +5C i +25C. Nije dozvoljeno suenje maltera grejnim telima. Pripremu maltera vriti mainski, meanjem suve smese sa vodom. Zidove od opeke ili blokova pripremiti za malterisanja nabacivanjem pric maltera debljine 2-3mm. Na viim temperaturama navlaiti zidove. Betonske zidove premazati podlogom beton-kontakt. Na zidovima postaviti vertikalne lajsne - voice, od poda do plafona, na rastojanju neto manjem od duine ravnjae. Na uglovima postaviti ugaone lajsne. Malter nanositi u dve ruke, metodom svee na svee. Posle nanoenja sloja maltera povrina se ravna H letvom. Par sati nakon nanoenja drugog sloja malter se zavrno ravna runim alatom. Ukupna debljina maltera treba da je 10-25mm. Za sluaj da je neophodno da se izvede deblji sloj - malter armirati rabicom. Zidove malterisati do ab podne ploe i do plafonske ab ploe. liceve posle naknadnog prolaska instalacija krpiti iskljuivo istim malterom kao to je osnovni malter. Vreme za suenje maltera i poetak molerskih radova je min. 10 dana po cm debljie maltera.

4. Nain vrenja kontrole i merenja Malterisanje zidova i plafona obraunava se po m2 malterisane povrine. Otvori oko kojih postoje uloine (paletne) odbijaju se na sledei nain: otvori veliine do 3m2 se ne odbijaju, a njihove uloine se ne obraunavaju; kod otvora veliine od 3 do 5m2 odbijaju se povrine preko 3m2 a uloine se ne obraunavaju posebno; kod otvora veliine preko 5m2 odbija se povrina preko 3m2, a uloine se obraunavaju posebno. Ako su uloine ire od 20cm onda se viak preko 20cm obraunava posebno po m2, a otvori odbijaju kao to je navedeno gore.

IZRADA CEMENTNIH KOULJICA Ova tehnika specifikacija se odnosi na ugradnju cementnih kouljica bez podnog grejanja koje se kasnije pokrivaju podnim oblogama kao to su keramika, kamen, itisoni, parket, laminati. 1. Relevantni standardi SRPS EN 13318:2011 Materijal za estrihe i podni estrisi - Definicije SRPS EN 13813:2009 Materijal za estrihe i estrisi za podove - Materijal za estrihe - Svojstva i zahtevi SRPS EN 13892-1:2011 Metode ispitivanja estriha za podove - Deo 1: Uzorkovanje, izrada i nega uzoraka za ispitivanje SRPS EN 13892-2:2011 Metode ispitivanja estriha za podove - Deo 2: Odreivanje vrstoe pri savijanju i pritisku SRPS EN 13892-3:2011 Metode ispitivanja estriha za podove - Deo 3: Odreivanje otpornosti na habanje prema Bemeu SRPS EN 13892-4:2011 Metode ispitivanja estriha za podove - Deo 4: Odreivanje otpornosti na habanje - BCA SRPS EN 13892-5:2011 Metode ispitivanja estriha za podove - Deo 5: Odreivanje otpornosti na habanje od kotrljanja toka po noseem sloju podnog estriha SRPS EN 13892-6:2011 Metode ispitivanja estriha za podove - Deo 6: Odreivanje povrinske tvrdoe SRPS EN 13892-7:2011 Metode ispitivanja estriha za podove - Deo 7: Odreivanje otpornosti na habanje od kotrljanja toka po podnom estrihu preko podne obloge SRPS EN 13892-8:2011 Metode ispitivanja estriha za podove - Deo 8: Odreivanje vrstoe veze SRPS EN 197-1:2013 Cement - Deo 1: Sastav, specifikacije i kriterijumi usaglaenosti za obine cemente 2. Opis predvienog materijala Kouljice izraditi i ugraditi od gotovog materijala koji se na gradilite isporuuje u dakovima ili spravljanjem na gradilitu. Debljina kouljice treba da je u skladu sa projektom. Kouljica na izolacionom sloju (plivajua kouljica) ne treba da je manja od 40mm i vea od 80mm. Za vee i manje debljine obezbediti saglasnost strunog nadzora. Debljina kouljice treba da je 3x vea od dimenzija najveeg zrna. Prema zahtevima za vrstou na pritisak i na savijanje, gotove kouljice treba da su svrstane u klasu CT-C35-F5 u skladu sa SRPS EN 13813. Nema posebnih zahteva za otpornost na habanje i otpornost na smrzavanje. Za kouljice koje se spravljaju na gradilitu izvoa treba da dostavi recepturu i tehnologiju izrade meavine za izradu kouljice strunom nadzoru na odobrenje. Izvoa je odgovoran za to da vrstoa na pritisak i savijanje kouljice zadovolje gore navedene zahteve. Nije dozvoljeno korienje cementa bez podataka o glavnim sastojcima ili uverenja o usaglaenosti proizvoda. Kouljice armirati armaturnom mreom Q131 (150x150mm, 5mm, za kouljice min. debljine 5cm), ulc pletivom ili vlaknima (fibrinom, ako se kouljica ne polae preko zvukoizolacionog sloja, u skladu sa uputstvima proizvoaa vlakana i recepturom i tehnologijom izrade kouljice). Za korienje ulc pletiva potrebna je saglasnost strunog nadzora uz prethodno dostavljeni atest. PE folija koja je podloga ispod kouljice treba da je minimalne debljine 0.1mm.

3. Nain izvoenja radova Ako se zidovi u prostoriji malteriu, malterisanje izvesti pre izrade cementne kouljice i to do ab podne ploe. Kada se kouljica radi preko zvukoizolacionog sloja kouljicu odvojiti od zidova slojem istog materijala debljine 1-2cm. U tom sluaju preko zvukoizolacionog materijala poloiti PE foliju. Ako se kouljica izliva preko starih betona koristiti sredstva za bolje prijanjanje (S/N veza). Nosea podloga treba da bude ravna da ne bi dolo do oscilacija u debljini kouljice. Ako su na podlozi postavljene cevi one moraju da budu vrsto vezane za podlogu. Temperatura u prostoriji u kojoj se izvodi kouljica treba da je via od +5C. Materijal za izradu kouljica obavezno meati mainski. Pre poetka ugradnje kouljice laserskim aparatima ili priborom za razmeravanje visinskih kota obeleiti visinske kote (vagres) na obimne zidove. Materijal za izradu kouljice mainski izneti u prostoriju odmah nakon meanja (gumenim crevima i dispenzerima, voditi rauna da gumena creva ne otete izvedene radove), viak materijala skinuti do traene visine a zatim kouljicu paljivo izravnati a zatim glaati ravnim tanjirom (helikopterom) 560 - 600mm (nije dozvoljeno prskanje vode na kouljicu u toku glaanja). Nije dozvoljena naknadna obrada kouljice cementom. Prividne (do polovine debljine kouljice) fuge u cementnoj kouljici izraditi tako da veliina polja ne prelazi 25m2. Dilatacione fuge (prekid po celoj debljini kouljice) izvesti obavezno iznad fuga u armirano betonskoj konstrukciji. Na mestima dilatacionih fuga treba prekinuti i armaturu. Armaturna mrea treba da je odignuta od poda (na podmetaima) tako da se nalazi u srednjoj zoni kouljice. Mladu kouljicu zatititi od promaje i direktnih sunanih zraka (ne folijama) najmanje 7 dana. PE folijama tititi kouljicu samo od prebrzog suenja na velikim temperaturama (ne polivati vodom). Nije dozvoljeno prisilno isuivanje kouljice grejanjem prostorije bez dozvole i kontrole strunog nadzora (preporuuje se da se uz grejanje prostorije koriste isuivai vazduha). Dozvoljeno hodanje po izraenoj kouljici treba da je u skladu sa preporukama tehnologa koji je sastavio recepturu, ali ne manje od 3 dana, a optereenje graevinskim materijalom i opremom ne pre 7 dana (ako nisu u pitanju brzovezujue kouljice). 4. Nain vrenja kontrole i merenje Za sve materijale koji se koriste za izradu kouljice dostaviti izvetaje o ispitivanju (ateste). U toku izvoenja radova izraditi uzorke od materijala dopremljenog ili spravljenog na gradilitu za izradu kouljice, za ispitivanje u nezavisnoj laboratoriji (epruvete dim. 4x4x16cm ili drugih dimenzija ako to zahteva laboratorija) na vrstou na pritisak i savijanje, ne manje od tri uzorka na 500m2 povrine na kojoj se ugrauje kouljica. Nakon zavretka kouljice proveriti visinu kouljice na osnovu obeleenih visinskih kota (vagresa) na obimnim zidovima i ravnou kouljice libelom (vaser vagom) najmanje duine 2m. Nije dozvoljeno odstupanje od projektovane visine kouljice vie od 1mm. Ukoliko se pojave vea odstupanja primeniti mere za sanaciju uz saglasnost strunog nadzora. Pozicija se obraunava po m2 stvarno ugraene kouljice.

2. FASADERSKI RADOVI TERMOFASADA 1.Relevantni standardi SRPS U.F2.010 (1978) Zavrni radovi u graevinarstvu - Tehniki uslovi za izvoenje fasaderskih radova SRPS U.F2.013 (1978) Zavrni radovi u graevinarstvu - Tehniki uslovi za izvoenje molerskih radova SRPS EN 998-1 (2012) Specifikacija maltera za zidane konstrukcije - Deo 1: Malter za oblaganje spoljanjih i unutranjih povrina SRPS EN 1015-11:2008/A1:2008 Metode ispitivanja maltera za zidanje - Deo 11: Odreivanje vrstoe pri savijanju i vrstoe pri pritisku ovrslog maltera - Izmena 1 SRPS EN 1015-12:2008 Metode ispitivanja maltera za zidanje - Deo 12: Odreivanje vrstoe prianjanja ovrslih maltera za unutranja i spoljanja oblaganja na podloge SRPS EN 1015-18:2008 Metode ispitivanja maltera za zidanje - Deo 18: Odreivanje koeficijenta kapilarnog upijanja vode ovrslog maltera SRPS EN 1015-19:2008 Metode ispitivanja maltera za zidanje - Deo 19: Odreivanje paropropustljivosti ovrslih maltera za unutranja i spoljanja oblaganja SRPS EN 1015-21:2008 Metode ispitivanja maltera za zidanje - Deo 21: Odreivanje kompatibilnosti jednoslojnih maltera za unutranja oblaganja sa podlogama SRPS EN 1062-1:2009 Boje i lakovi - Materijali za prevlaenje i sistemi prevlaka za spoljanje zidove i beton - Deo 1: Klasifikacija SRPS EN 1062-3:2009 Boje i lakovi - Materijali za prevlaenje i sistemi prevlaka za spoljanje zidove i beton - Deo 3: Odreivanje propustljivosti vode u tenom stanju SRPS EN 1062-6:2009 Boje i lakovi - Materijali za prevlaenje i sistemi prevlaka za spoljanje zidove i beton - Deo 6: Odreivanje propustljivosti ugljen-dioksida SRPS EN 1062-7:2009 Boje i lakovi - Materijali za prevlaenje i sistemi prevlaka za spoljanje zidove i beton - Deo 7: Odreivanje svojstava premoavanja prslina SRPS EN 1062-11:2009 Boje i lakovi - Materijali za prevlaenje i sistemi prevlaka za spoljanje zidove i beton - Deo 11: Metode za kondicioniranje pre ispitivanja SRPS EN ISO 7783-2:2010 Boje i lakovi - Odreivanje brzine prolaza vodene pare - Deo 2: Odreivanje i klasifikacija brzine prolaza (propustljivosti) vodene pare SRPS EN ISO 2813:2006 Boje i lakovi - Odreivanje ogledalskog sjaja filmova nemetaliziranih boja pod uglom od 20, 60 i 85 SRPS EN 12667 (2008) Toplotne performanse graevinskih materijala i konstrukcija - Odreivanje toplotne otpornosti pomou metoda sa zatienom grejnom ploom i toplotnim fluksmetrom - Proizvodi visoke i srednje toplotne otpornosti SRPS EN 1602 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu - Odreivanje ukupne gustine SRPS EN 12430 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu - Odreivanje ponaanja pod takastim optereenjem SRPS EN 826 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu - Odreivanje ponaanja pri pritisku SRPS EN 823 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu - Odreivanje debljine SRPS EN 1609 (2008) Proizvodi za toplotnu izolaciju u graevinskim primenama - Odreivanje kratkotrajne apsorpcije vode deliminim potapanjem SRPS EN 12087 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu - Odreivanje dugotrajne apsorpcije vode potapanjem SRPS EN 12086 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu - Odreivanje svojstava prolaza vodene pare

2. Opis predvienog materijala Fasada treba da je otporna na udar, vetar, na mikrobioloka zagaenja (bu i alge), sa niskim nivoom absorpcije vode i visokom paropropustljivou. Fasadni sistem treba da ispuni zahteve vatrootpornosti u skladu sa glavnim projektom zatite od poara. Kao termoizolaciju koristiti tvrde ploe kamene mineralne vune, klase negorivosti A1, gustine 130-160kg/m3 ili ako su u pitanju dvoslojne ploe - spoljanji sloj gustine 165-195kg/m3 a unutranji sloj 90-100kg/m3. Za krivolinijske fasade i fasade sa istupima, erkerima i sl. praktino je da se koriste lamele mineralne vune irine 150-200mm. Pritisna vrstoa (pri 10% stiljivosti) treba da je oko 45kPa. Debljina kamene vune - po proraunu graevinske fizike. Za fiksiranje ploa kamene vune koristiti iskljuivo tiplove sa metalnim jezgrom. Za armiranje koristiti mreicu od staklenih vlakana od 145-160g/m2. Lepak za fasadu - treba da je fleksibilan, otporan na vremenske uticaje i smrzavanje, vodonepropusan, da dozvoljava difuziju vodene pare. Adhezija za mineralnu vunu - min. 0,05MPa. Mineralni ili silikatni malter, ve bojeni ili koji e se bojiti, otporan na vremenske uticaje, na prljavtinu, paropropusni, hidrofobni, veliina zrna 1,2 - 1,5mm. Malter treba da je, po standardu SRPS EN 988-1, klasifikovan kao: -vrstoa pri pritisku i savijanju: CS III ili CS IV (ispitivanja po SRPS EN 1015-11) -Upijanje vode: W2 (ispitivanja po SRPS EN 1015-18) -Paropropusnost

izmeu ploa. Spojnice irine preko 2mm ispuniti izolacionim materijalom (moe i poliuretanska pena). Nakon postavljanja izolacionih ploa mehaniki obraditi povrine ploa tako da se eliminie bilo kakva neujednaenost ivica i neravnoa na fasadi. Nakon toga cela povrina se temeljno oisti od praine. Pri fiksiranju ploa mineralne vune tiplovi sa metalnim jezgrom se postavljaju u prethodno izbuene rupe. Dubina ankerisanja je minimum 5-6cm a u poroznom materijalu 8-9cm. Broj i raspored tiplova odreuje Izvoa uz odobrenje Nadzora. U pojasu irine 2m od ivice objekta poveati broj tiplova u koliini 8 i vie komada /m2 zbog dejstva vetra. Prozorske okapnice i druge opivke zavriti po zavretku postavljanja termoizolacije a pre nastavka daljih radova na fasadi. Opivanje limom treba izvesti izvan ravni maltera minimum 40mm. Da bi se poboljala adhezija ploa kamene vune i armiranog sloja, na ploe se prvo nanosi tanak sloj lepka po celoj povrini ploe. Da bi se spreila pojava pukotina, na uglovima kod otvora za prozore i vrata, fasadu treba dodatno armirati komadima mreice minimalnih dimenzija 35x20cm, postavljenim pod uglom 45 u odnosu na horizontalu. Oko otvora vri se i ugradnja ugaonih profila od PVC-a ili aluminijuma za ojaanje ivica i profila za zaptivanje spojeva sa stolarijom. Na povrini do visine 2m od tla postaviti dodatni sloj armaturne mree radi poveanja otpornosti fasade na mehanika oteenja. Kada je izvreno dodatno armiranje, pristupiti izvoenju armiranog sloja po celoj povrini fasade mreicom od staklenih vlakana. Ravnomerno naneti lepak od vrha objekta po vertikali u pojasevima irine 1,1m. Prethodno iseena mreica utapa se u sve lepak tako da mreica bude potpuno prekrivena slojem lepka. Neophodno je izvesti preklapanja mreice od 10cm. Mreicu dodatno fiksirati tiplovima sa metalnim jezgrom a u pojasu od 2m irine od ivice objekta sa min. 8 kom/m2 za ploe kamene vune ili 5kom/m2 za lamelirane ploe kamene vune. Drugim slojem lepka vri se gletovanje postavljene mreice da bi se dobila ravna podloga za zavrnu obradu. Nakon tri dana treba obrusiti riseve od gleterice brusnim papirom. Osnovni premaz naneti etkom u jednom sloju. Na ovako pripremljenu podlogu naneti sloj dekorativnog mineralnog ili silikatnog maltera u debljini granulacije. Povrina se finalno obrauje plastinom gletericom. tako da se dobije povrina sa zaglaenom teksturom. Nanoenje maltera i zavrne boje treba da je u svemu po uputstvu proizvoaa materijala. 4. Nain vrenja kontrole i merenja Identifikovati mesta na kojima e se vriti prekidi radova, tako da oni budu najmanje uoljivi. U toku izvoenja radova proveravati ravnost podloge pre ugradnje termoizolacije, ravan ugraene termoizolacije i fasadu pripremljenu za bojenje ravnjaom najmanje duine 2m, viskom i libelom. Neravnine u zidu pre ugradnje termoizolacije se saniraju kao to je opisano u prethodnom poglavlju a neravnine u ravni ugraene termoizolacije i sloju lepka nisu dozvoljene. Profili i uglovi moraju da budu sa otrim ivicama ako nije drugaije predvieno. Na fasadi boja mora da bude ujednaenog tona, bez mrlja i vidljivih radnih nastavaka. Ako nije drugaije definisano ugovorom, posebno se obraunava koliina ugraene termoizolacije i to po m2 stvarno ugraene povrine a posebno povrina lepka na mreici i zavrne obrade i to po m2 obraene povrine, pri emu se otvori odbijaju kao kod molerskih radova: otvori veliine do 3m2 ne odbijaju se od izmerene povrine a uloine se ne dodaju, za otvore 3-5m2 odbija se povrina preko 3m2 a uloine se ne obraunavaju posebno, za otvore veliine preko 5m2 odbija se povrina preko 3m2 a uloine se obraunavaju posebno. Upusti i istupi na fasadi, trake, venci, pilastri i sl. se obraunavaju, ako nije drugaije definisano u ugovoru, po skali datoj u standardu SRPS U.F2.010.

3. MOLERSKO-FARBARSKI RADOVI Tehnika specifikacija odnosi se na pripremu podloge, gletovanje i bojenje polupoludisperzvnim bojama fino malterisanih povrina unutranjih zidova i plafona (produnim ili cementnim malterom) i povrina unutranjih zidova i plafona od gips kartona. 1.Relevantni standardi SRPS U.F2.013 (1978) Zavrni radovi u graevinarstvu - Tehniki uslovi za izvoenje molerskih radova SRPS EN 13300:2009 Boje I lakovi - Vodorastvorni materijali za prevlaenje i sistemi prevlaka za unutranje zidove i plafone - Klasifikacija SRPS EN ISO 11998:2010 Boje i lakovi - Odreivanje otpornosti prema "vlanom ribanju" i ienju prevlaka SRPS EN ISO 2814:2010 Boje i lakovi - Uporeivanje odnosa kontrasta (pokrivne moi) boja istog tipa i boje SRPS EN ISO 3668:2006 Boje i lakovi - Vizuelno poreenje boje boja SRPS H.C8.054:1975 Boje i lakovi - Odreivanje pokrivne moi (metoda ahovskog polja) 2. Opis predvienog materijala Komercijalni nazivi boja su poludisperzvne boje, lateks boje ili akrilne boje. Materijal za bojenje treba da zadovolji zahteve koji se svode na dve osnovne kategorije: -estetski zahtevi (izgled zavrno obraenih zidova i plafona) i -funkcionalni zahtevi (ponaanje zavrno obraenih zidova u procesu eksploatacije). Pojedinani materijali za obradu zidova i plafona su deo sistema koji se sastoji od materijala za neutralisanje i impregnaciju podloge (prajmeri), za uklanjanje nepoeljnih sastojaka na podlozi (mrlje, gljivice i sl.), za gletovanje podloge i zavrno bojenje povrina. Svi ovi materijali treba da su kompatibilni i da se na projektu primenjuju u skladu sa preporukama proizvoaa. Nijedan od primenjenih materijala ne sme da sadri tetne sastojke za ljude koji izvode radove ili e boraviti u prostorijama koje se obrauju, kao i tetne sastojke za okolinu i to: - dozvoljena koliina olova je 0.05% (mereno od mase koja ne isparava); - nije dozvoljeno da materijali sadre cink-hromat ili stroncijum-hromat; - materijali ne smeju da sadre azbest; - materijali ne smeju da sadre ivu; - materijali ne smeju da sadre supstance iz grupa A1 i A2 karcinogenih supstanci; - materijali ne smeju da sadre VOC (volatile organic compounds) sastojke. Voda za razreivanje svih materijala mora biti ista i bez tetnih primesa. Pre poetka radova na ovoj poziciji sistem materijala za obradu zidova i plafona i metod izvoenja radova treba da bude odobren od predstavnika investitora (nadzora), projektanta, izvoaa i isporuioca materijala. Estetski zahtevi: Toniranje boje obavezno treba da je mainsko. Sjajnost obojene povrine treba da je, izraena u skladu sa standardom EN ISO 2813: - mat (matt) ili - potpuno mat (dead-matt). Struktura boje iskazana najveom veliinom zrna u sastavu boje (granulacija), izraena po standardima EN 21524 i ISO 787-7 treba da je: - fina (veliina zrna do 100m). Funkcionalni zahtevi: Svi materijali treba da dobro prianjaju na podlogu. Primenjeni sistem (podloga - glet - zavrna boja) treba da obrazuje paropropusnu strukturu. Ton boje treba da je postojan i da se ne menja pod uticajem svetlosti. Primenjeni materijali moraju da budu takvi da je u toku eksploatacije objekta mogue ponovno bojenje povrina (barem) istim materijalom.

Obojene povrine treba da su otporne prema vlanom ribanju, u skladu sa standardom ISO 11998 (klasifikacija po gubitku u debljini sloja posle odreenog broja ribanja), u klasi: - Najmanje klasa 2 (5m i

intenziteta (bez mrlja) i da potpuno pokriva podlogu. Svi zavreci obojenih povrina moraju biti ravni i pravilni. Obaveze izvoaa molerskih radova, koje se ne obraunavaju i ne naplauju posebno su: -Dovoz materijala, ak i u sluaju kada ga daje naruilac, od skladita na gradilitu do mesta ugradnje i njegovo eventualno vraanje; -Nabavka, montaa, korienje i demontaa i odvoz skele sa radnim postoljem do visine 2,0m; -Popravljanje manjih neravnina podloge i kpljenje rupica od eksera i vijaka; -Izrada probnih uzoraka. Ostaci materijala ne smeju da se bacaju u sanitarne odvode. 4. Nain vrenja kontrole i merenja Izvreni radovi se obraunavaju po 1m2 povrine ili po komadu, mere se uzimaju na licu mesta. Za radove koji se obraunavaju po komadu sa naznaenim dimenzijama, odstupanje do +/-5cm od jedne mere navedene u opisu ne uzima se u obzir. Za vea odstupanja (makar i jedne dimenzije) tolerancija se ne uzima u obzir i cena komada se menja procentualno u odnosu na promenu obraene povrine. Radovi u prostorijama sa stepenastim ili kosim podom, sa neravnim kosim plafonom ili svodom (prostori stepenita, dvorane i slino) i radovi u prostorijama viim od 4m obraunavaju se posebno. Bone povrine podvlaka, greda i povrine zidnih pojasa i ispada dodaju se kvadraturi plafona ako su obraene u istoj tehnici. Kosi plafoni, podgledi stepeninih krakova i slino - po m2 prema stvarnoj povrini. Visina zidova se meri od poda ili gornje ivice podnoja do gornje granice zida. Ako je podnoje izraeno od drugog materijala ili izvedeno u drugoj tehnici bojenja, visini zidne povrine iznad podnoja dodaje se 20% visine podnoja. Ukoliko je visina podnoja koje je izvedeno od drugog materijala manja od 25cm, onda se visina zida meri od poda do gornje granice zida. Svodovi se obraunavaju po m2 i to se za visine temena svoda jednake 1/10 raspona svoda meri svetla vodoravna povrina izmeu zidova a za visine temena svoda iznad 1/10 raspona, meri se kao prostorija sa ravnim plafonom, s tim to se za obraun zidova uzima visina temena svoda. Ispadi i udubljenja (palete, nie i slino) obraunavaju se posebno, iako su obraeni u istoj tehnici kao plafon i zidovi. Zidovi stepeninih i slinih prostorija mere se u celoj visini od najnieg nivoa poda do najvie granice plafona (zida) ako podnoje zida nije vie od 25cm. Ukoliko se u takvom prostoru na zidovima nalazi podnoje obraeno od drugog materijala, visine vee od 25cm, od ukupne visine zida odbija se zbir visina podnoja, umanjen za 20%. Dekorativna obrada ili ukrasno slikanje plafona, svodova i zidova prostorija obraunava se paualno, po komadu ili po jednom poslu. Otvori veliine do 3m2 ne odbijaju se od izmerene povrine. Za vee otvore odbija se razlika vea od 3m2. Kao otvori smatraju se prozori, vrata, ugraeni ormani, pregrade i sl.

4.-5.- IZOLATERSKI RADOVI IZRADA SLOJEVA RAVNOG NEPROHODNOG KROVA SA PVC MEMBRANOM 1. Relevantni standardi SRPS U.F2.024 (1980) Zavrni radovi u graevinarstvu - Tehniki uslovi za izvodenje izolacionih radova na ravnim krovovima SRPS EN 13984 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Plastine i gumene trake koje se koriste kao parne brane - Termini i definicije i karakteristike SRPS EN 12667 (2008) Toplotne performanse graevinskih materijala i konstrukcija - Odreivanje toplotne otpornosti pomou metoda sa zatienom grejnom ploom i toplotnim fluksmetrom - Proizvodi visoke i srednje toplotne otpornosti SRPS EN 1602 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu - Odreivanje ukupne gustine SRPS EN 12430 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu - Odreivanje ponaanja pod takastim optereenjem SRPS EN 826 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu - Odreivanje ponaanja pri pritisku SRPS EN 823 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu - Odreivanje debljine SRPS EN 1609 (2008) Proizvodi za toplotnu izolaciju u graevinskim primenama - Odreivanje kratkotrajne apsorpcije vode deliminim potapanjem SRPS EN 12087 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu - Odreivanje dugotrajne apsorpcije vode potapanjem SRPS EN 12086 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu - Odreivanje svojstava prolaza vodene pare SRPS EN 13956 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Plastine i gumene trake za krovnu hidroizolaciju - Definicije i karakteristike SRPS EN 1850-2 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Odreivanje vidljivih nedostataka - Deo 2: Plastine i gumene trake za krovne hidroizolacije SRPS EN 1848-2 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Odreivanje duine, irine, pravosti i ravnosti - Deo 2: Plastine i gumene trake za krovne hidroizolacije SRPS EN 1849-2 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Odreivanje debljine i mase po jedinici povrine - Deo 2: Plastine i gumene trake SRPS EN 1928 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Bitumenske, plastine i gumene trake za krovnu hidroizolaciju - Odreivanje vodonepropusnosti SRPS ENV 1187 (2008) Metode ispitivanja izlaganja krovova dejstvu poara spolja SRPS EN 12316-2 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Odreivanje otpornosti prema odvajanju spojeva - Deo 2: Plastine i gumene trake za krovnu hidroizolaciju SRPS EN 12317-2 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Odreivanje otpornosti na smicanje spojeva - Deo 2: Plastine i gumene trake za krovnu hidroizolaciju SRPS EN 12311-2 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Odreivanje svojstava pri istezanju - Deo 2: Plastine i gumene trake za krovnu hidroizolaciju SRPS EN 12691 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Bitumenske, plastine i gumene trake za krovnu hidroizolaciju - Odreivanje otpornosti prema udaru SRPS EN 12730 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Bitumenske, plastine i gumene trake za krovnu hidroizolaciju - Odreivanje otpornosti prema statikom optereenju SRPS EN 1296 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Bitumenske, plastine i gumene trake za krovnu hidroizolaciju - Metoda vetakog starenja dugotrajnim izlaganjem povienoj temperaturi SRPS EN 1928 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Bitumenske, plastine i gumene trake za krovnu hidroizolaciju - Odreivanje vodonepropusnosti

SRPS EN 12310-2 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Odreivanje otpornosti prema cepanju - Deo 2: Plastine i gumene trake za krovnu hidroizolaciju SRPS EN 13948 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Bitumenske, plastine i gumene trake za krovnu hidroizolaciju - Odreivanje otpornosti na prodore korenja SRPS EN 1107-2 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Odreivanje dimenzionalne stabilnosti - Deo 2: Plastine i gumene trake za krovnu hidroizolaciju naSRPS EN 495-5 (2014) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Odreivanje savitljivosti pri niskoj temperaturi - Deo 5: Plastine i gumene trake za krovnu hidroizolaciju SRPS EN 1297 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Bitumenske, plastine i gumene trake za krovnu hidroizolaciju - Metoda vetakog starenja dugotrajnim izlaganjem kombinaciji UV zraenja, poviene temperature i vode SRPS EN 1847 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Plastine i gumene trake za krovnu hidroizolaciju - Metode za izlaganje tenim hemikalijama, ukljuujui vodu SRPS EN 13583 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Bitumenske, plastine i gumene trake za krovnu hidroizolaciju - Odreivanje otpornosti na grad SRPS EN 1931 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Bitumenske, plastine i gumene trake za krovne hidroizolacije - Odreivanje propustljivosti vodene pare SRPS EN 13501-1 (2010) Poarna klasifikacija graevinskih proizvoda i graevinskih elemenata - Deo 1: Klasifikacija na osnovu rezultata ispitivanja reakcije na poar 2. Opis predvienog materijala Predviena je parna brana na bazi polietilena ili sa aluminiziranim slojem na polietilenskoj foliji sa armaturnom mreicom. Sposobnost difuzije vodene pare (Sd) po SRPS EN 1931 treba da zadovolji zahteve iz prorauna graevinske fizike (Sposobnost difuzije vodene pare Sd = cca 1.500m) Otpornost na istezanje po SRPS EN 12311-2 130N/50mm Otpornost prema cepanju u skladu sa SRPS 12310-2 60N Potrebna debljina termoizolacije i koeficijent toplotne provodljivosti () su definisani u proraunu graevinske fizike. Tvrde ploe kamene mineralne vune treba da su klase negorivosti A1, specifine gustine 150-185kg/m3 i pritisne vrstoe pri 10%-tnom sabijanju min. 50kPa. Ukoliko se koriste dva sloja termoizolacionih ploa, gornji sloj debljine 40-50mm je specifine gustine 175-205kg/m3 i pritisne vrstoe pri 10%-nom sabijanju min. 70kPa a donji sloj treba da je specifine gustine 105-135kg/m3 i pritisne vrstoe pri 10%-nom sabijanju min. 35kPa. PVC hidroizolaciona membrana treba da je armirana, elastina i vodonepropusna. Takoe treba da je UV otporna, otporna na starenje, na dejstvo mikroorganizama i otporna na prodor korenja,. PVC membrana mora da zadovolji sledee zahteve: Vodonepropusnost da je u skladu sa SRPS EN 1928 Da nema vidljiva oteenja u skladu sa SRPS EN 1850-2. Da su karakteristike u skladu sa SRPS EN 1848-2 i 1849-2. Otpornost na dejstvo poara spolja po SRPS ENV 1187 Broof(T1) Da je otpornost prema odvajanju spojeva po SRPS EN 12316-2 300N/50mm Da je otpornost na smicanje spojeva po SRPS EN 12317-2 500N/50mm Da je otpornost na istezanje po SRPS EN 12311-2 1100N/50mm, istezanje 10% Otpornost prema udaru po SRPS EN 12691 600mm Otpornost prema statikom optereenju po SRPS EN 12730 20kg Da je u skladu sa zahtevima standarda SRPS EN 1297 i SRPS EN 13948 Otpornost prema cepanju u skladu sa SRPS 12310-2 250N Dimenzionalna stabilnost po SRPS EN 1107 1.0% Savitljivost pri niskoj temperaturi po SRPS EN 495-5 -20C Otpornost na grad po SRPS EN 13583 25m/s

Koeficijent paropropusnosti () po SRPS EN 1931 treba da je 25.000 5.000 3. Nain izvoenja radova Pre poetka izvoenja radova, za svaku pojedinanu poziciju, uveriti se da su zavrene sve pozicije radova koje prethode ovim pozicijama (instalaterski radovi i ugradnja opreme, izvodi za slivnike, pomone konstrukcije, antene, dilatacije i sl.). Povrina na kojoj se izvode radovi treba da je suva, neoteena, bez pukotina, oiena od uta, praine, nepotrebnog materijala i alata i opreme. Proveriti da li su zakrpljeni svi nepotrebni otvori i obraeni holkeri (holkeri treba da su u radijusu po zahtevima tehnikog uputstva za ugradnju parne brane). Po izvoenju sloja za pad paljivo proveriti da li su padovi ka slivnicima i u skladu sa projektom. Rolne hidroizolacionog materijala skladititi po preporuci proizvoaa, do ugradnje treba da su zatiene od direktnog uticaja sunca, kie, snega, mehanikih i hemijskih oteenja. Zabranjeno je hodanje po materijalima za izolaterske radove u toku izvoenja radova i po njihovom zavretku, dok materijali jo uvek nisu zatieni, osim radnicima koji izvode radove. Na profilisani nosivi trapezasti elini lim ili sloj za pad izveden preko armirano betonske ploe postaviti parnu branu. Preklopi parne brane treba da su 5cm a preklope spojiti odgovarajuom lepljivom trakom za spajanje folije, a zatim postaviti ploe kamene mineralne vune. Ako se ploe termoizolacije polau u dva sloja ploe gornjeg sloja moraju da budu smaknute za polovinu ploe u odnosu na ploe donjeg sloja, i po duini i po irini, tj. spojevi ploa gornjeg i donjeg sloja ne smeju da se podudaraju. Na ploe od kamene mineralne vune slobodno poloiti horizontalno hidroizolacionu membranu sa preklopom 5cm (ako se drugaije ne zahteva u uputstvu proizvoaa) a zatim je mehaniki privrstiti vijcima kroz ploe kamene mineralne vune i fiksirati za nosivi lim ili ab plou, ako preko hidroizolacione membrane nije predvien sloj za balast (ljunak, betonske ploe ili kouljica sa keramikom). Za takasto privrivanje koristiti rafove sa irokim, tanjirastim (peurkastim) podlokama. Mesta na kojima je vreno fiksiranje preklapaju se drugom membranom. Broj elemenata za fiksiranje ili teina sloja za balast zavisi od prorauna zatite od sile vetra. Sve spojeve membrana zavariti toplim vazduhom. Ako se preko ploa termoizolacije izvodi sloj za pad, preko termoizolacije postaviti PE foliju sa preklopima 5cm. Spojeve PE folije zalepiti vodonepropusnom trakom. Sloj za pad raditi od betona marke MB15 armiranog fiber vlaknima. Preko sloja za pad a ispod hidroizolacione membrane poloiti geotekstil 300gr/m2. Vertikalnu hidroizolaciju postaviti preko podignute parne brane i termoizolacije (debljine po projektu), termoizolaciju tiplovati za podlogu. Svi spojevi parapetnog zida i horizontalne povrine krova treba da su spojeni ugaonim lajsnama pripremljenim za zavarivanje membrane. Kod polaganja hidroizolacione membrane, sa svim okolnim materijalima moraju da se ostvare vrste, vodonepropusne i dugotrajne veze. Kvalitet vara treba da je takav da do kidanja membrane dolazi van zavarenog mesta. Hidroizolaciona membrana mora da bude fiziki odvojena od svih nekompatibilnih materijala. Eventualne spojeve hidroizolacione membrane i EPDM hidroizolacije kojom su zaptiveni spojevi fasade aluminijum - staklo izvesti tako to se za PVC membranu na vertikalnom delu parapeta zavari traka irine 15cm koja je kompatibilna sa bitumenom i butylom, preko ove trake postaviti samolepivu traku a zatim i EPDM membranu sa fasade. Spoj pritisnuti valjcima za zavarivanje membrane. Na mestima oslanjanja elinih profila iz krova, temelja za opremu ili instalacionih cevi, nepravilne geometrije, ovakva mesta dodatno izolovati materijalima iz sistema proizvoaa koji se sastoje od prajmera (na bazi poliuretana), poliuretanske baze u dva sloja sa utopljenom mreicom i zavrnog sloja. Pri zatiti izolacione membrane granulisanim ljunkom preko hidroizolacione membrane postaviti PE foliju i preko nje sloj ljunka; debljina sloja ljunka ne sme biti manja od 5cm. Granulacija ljunka treba da je 8/16 i 16/32mm. Da se pri ienju snega ne bi otetio zavrni sloj krova, ostaviti na krovu sloj snega minimalne visine 10cm. 4. Nain vrenja kontrole i merenje Svi varovi se proveravaju vizuelno i metalnim iljcima. Sva sumnjiva mesta moraju da se obrade postupkom

zavarivanja toplim vazduhom. Na mestu gde su varovi proveravani dodatno ih zalepiti odgovarajuim materijalom iz sistema proizvoaa membrane. Termo i hidro izolaterski radovi na ravnim krovovima se obraunavaju po m2 stvarno izvedene povrine. Holkeri se takoe raunaju po m2 razvijene povrine. Za hidroizolaciju se holkeri do 20cm visine raunaju kao horizontalna hidroizolacija a ostatak (iznad visine 20cm) kao vertikalna hidroizolacija. Pri merenju i obraunu hidroizolacije se ne odbijaju otvori ako njihove pojedinane povrine ne prelaze 3m2. Za otvore vee od 3m2 odbija se povrina preko 3m2 HIDROIZOLACIJA SANITARNIH VOROVA POLIMER CEMENTNIM HIDROIZOLACIJAMA 1. Relevantni standardi SRPS EN 14891:2013 Hidroizolacioni proizvodi koji se primenjuju u tenom obliku ispod keramikih ploica vezanih lepkom - Zahtevi, metode ispitivanja, vrednovanje usaglaenosti, klasifikacija i oznake SRPS EN 1504-9:2010 Proizvodi i sistemi za zatitu i sanaciju betonskih konstrukcija - Definicije, zahtevi, kontrola kvaliteta i vrednovanje usaglaenosti - Deo 9: Opti principi za upotrebu proizvoda i sistema SRPS EN ISO 7783:2013 Boje i lakovi - Odreivanje svojstava prolaza vodene pare - Metoda pomou posude 2. Opis predvienog materijala Jednokomponentni cementni malter modifikovan polimerima. Od proizvoaa treba da je deklarisan kao hidroizolacioni sloj koji: - dobro prijanja na cementne kouljice, betonske i malterisane zidove i zidove od gips kartona; - moe da se ugrauje na vertikalnim povrinama; - moe da premosti manje pukotine i deformacije u podlozi; - paropropusan, otporan na hemijske uticaje u sredini u kojoj se ugrauje i mehanike uticaje; - moe da se ugrauje na vlanim podlogama. Materijal treba da je klasifikovan kao klasa CM OP po standardu SRPS EN 14891 i da ispunjava sledee zahteve: - Inicijalna zatezna vrstoa (posle 28 dana u laboratorijskim uslovima, test metod A.6.2) 0,5N/mm2 (Mpa) - Zatezna vrstoa prijanjanja nakon kontakta sa vodom (A.6.3) 0,5N/mm2 (Mpa) - Zatezna vrstoa prijanjanja nakon toplotnog starenja (A.6.5) 0,5N/mm2 (Mpa) - Zatezna vrstoa prijanjanja nakon ciklusa smrzavanja i odmrzavanja (A.6.6) 0,5N/mm2 (Mpa) - Zatezna vrstoa prijanjanja nakon kontakta sa krenim mlekom (A.6.9) 0,5N/mm2 (Mpa) - Vodonepropusnost (1.5 bara na 7 dana, A.7) - nema prodora - Sposobnost premoavanja pukotina u standardnim uslovima (+23C, A.8.2) 0,75mm Materijal treba da je paropropusan u skladu sa SRPS EN ISO 7783, Klasa I Sd

Stare betonske podloge po potrebi istiti mlazom vode pod visokim pritiskom (400 bara) ili ako je potrebno peskarenjem. Nove podloge oprati i usisati prainu. Cementna kouljica treba da je stara min. 28 dana, ako nije u pitanju brzovezujua kouljica ili ako proizvoa hidroizolacionog materijala ne propisuje drugaije. Temperatura u prostoriji u kojoj se izvode radovi i temperatura podloge treba da je izmeu +5C i +35C. Prostorija ne sme da bude direktno izloena suncu. Izbegavati veliku vlanost u prostorijama. Pre poetka nanoenja hidroizolacije na spojevima pod-zid napraviti holkere i popuniti rupe oko prodora cevi vodovoda i kanalizacije kroz zidove, materijalom iz sistema ili po preporuci proizvoaa hidroizolacionog materijala. Ako je potrebno navlaiti podlogu ali tako da nema stajae vode. Polimercementni malter nanositi etkom, gleterom ili valjkom u najmanje dva sloja. Svaki pojedinani sloj treba da se osui pre nanoenja sledeeg. Debljina svakog sloja je 1-2mm, u skladu sa zahtevima u uputstvu proizvoaa. Svaki sloj mora potpuno da prekrije povrinu na koju se nanosi hidroizolacija. Na sastavima podova i zidova i spoju sa podnim slivnikom, ukoliko proizvoa tako nalae, treba spoj lokalno armirati trakom od staklenog voala ili poliester tkanine. Armaturni materijal, minimalne irine 10cm, utiskuje se u prvi sloj a zatim se nanosi sledei sloj. Hidroizolacioni sloj ne ravnati ravnjaom ili gleterom. Lokalne neravnine eventualno popraviti finom mirglom nakon stvrdnjavanja. Visina hidroizolacije mora biti ne manje od 30cm iznad gornje ivice kade ili 75cm od gornje ivice tu kade. Po zavretku radova zabraniti ulaz u prostoriju i obavljanje bilo kakvih radova dok ne budu zavreni keramiarski radovi. Vreme ovravanja hidroizolacije je u skladu sa uputstvom proizvoaa a min. 2 dana. 4. Nain vrenja kontrole i merenje Ako je podloga sumnjivog kvaliteta zahtevati testiranje pull off testom. Minimalna povrinska zatezna vrstoa treba da je 1.5N/mm2 ako proizvoa hidroizolacionog materijala ne zahteva drugaije. Proveriti kolika je dozvoljena vlanost cementne kouljice i po potrebi zahtevati merenje vlanosti podloge. Radovi se obraunavaju po m2 stvarno izvedene povrine. Prekidi kod prodora instalacija se ne odbijaju. Obrada oko prodora instalacija i izrada holkera se ne obraunava posebno.

6.- KERAMIARSKI RADOVI KERAMIARSKI RADOVI - SANITARNI VOROVI 1. Relevantni standardi SRPS EN 14411 (2005), Keramike ploice - Definicije, klasifikacija, karakteristike i obeleavanje (ISO 13006: 1998, modifikovan); SRPS ISO 10545-1 (2002), identian sa ISO 10545-1: 1995, Keramike ploice - Deo 1: Uzimanje uzoraka i osnove za prihvatanje; SRPS ISO 10545-2 (2002), identian sa ISO 10545-2: 1995 + Cor.1:1997, Keramike ploice - Deo 2: Odreivanje mera i kvaliteta vidne povrine; SRPS ISO 10545-3 (2002), identian sa ISO 10545-3: 1955 + Cor. 1:1997, Keramike ploice - Deo 3: Odreivanje upijanje vode, prividne poroznosti, prividne zapreminske mase i zapreminske mase; SRPS ISO 10545-4 (2002), identian sa ISO 10545-4: 1944, Keramike ploice - Deo 4: Odreivanje modula loma pri savijanju i vrstoe pri lomu; SRPS ISO 10545-5 (2002), identian sa ISO 10545-5: 1996 + Cor. 1:1997, Keramike ploice - Deo 5: Odreivanje otpornosti prema udaru merenjem koeficijenta restitucije; SRPS ISO 10545-6 (2002), identian sa ISO 10545-6: 1995, Keramike ploice - Deo 6: Odreivanje otpornosti prema dubokom habanju neglaziranih ploica; SRPS ISO 10545-7 (2002), identian sa ISO 10545-7: 1996, Keramike ploice - Deo 7: Odreivanje otpornosti glaziranih ploica prema povrinskom habanju; SRPS ISO 10545-8 (2002), identian sa ISO 10545-8: 1994, Keramike ploice - Deo 8: Odreivanje linearnog termikog irenja; SRPS ISO 10545-9 (2002), identian sa ISO 10545-9: 1994, Keramike ploice - Deo 9: Odreivanje otpornosti prema temperaturnom oku; SRPS ISO 10545-10 (2002), identian sa ISO 10545-10: 1995, Keramike ploice - Deo 10: Odreivanje irenja vlaenjem; SRPS ISO 10545-11 (2002), identian sa ISO 10545-11: 1994, Keramike ploice - Deo 11: Odreivanje otpornosti prema vlasavosti glaziranih ploica; SRPS ISO 10545-12 (2002), identian sa ISO 10545-12: 1995 + Cor. 1:1997, Keramike ploice - Deo 12: Odreivanje otpornosti prema mrazu; SRPS ISO 10545-13 (2002), identian sa ISO 10545-13: 1995, Keramike ploice - Deo 13: Odreivanje otpornosti prema hemikalijama; SRPS ISO 10545-14 (2002), identian sa ISO 10545-14: 1995 + Cor. 1:1997, Keramike ploice - Deo 14: Odreivanje otpornosti prema stvaranju mrlja; SRPS ISO 10545-15 (2002), identian sa ISO 10545-15: 1995, Keramike ploice - Deo 15: Odreivanje olova i kadmijumakoje isputaju glazirane ploice; SRPS ISO 10545-16 (2003), Keramike ploice - Deo 16: Odreivanje malih razlika u boji; SRPS U. F2.011 (2000), Zavrni radovi u graevinarstvu - Izvoenje keramiarskih radova - Tehniki uslovi. 2. Opis predvienog materijala Opti zahtevi koje treba da zadovolje keramike ploice su: -pakovanja ploica moraju da budu obeleena po standardu; -ivice ploica moraju biti prave, meusobno paralelne i neoteene, odstupanja od pravog ugla nisu dozvoljena; -ploice koje se ugrauju u istoj prostoriji moraju da su istog kalibra i tona (shade); -povrina ploica mora biti bez pukotina, ulegnua, mrlja, mehuria, vlasavosti (pukotine koje lie na vlasi kose); -boja mora biti ujednaena, ukoliko ima dekoracije ne sme biti greaka u dekoraciji.

Keramike ploice treba da su po izgledu sline ploicama sa ifrom _______________ od proizvoaa _______________ ili ___________________________ ili _______________________. Dimenzije ploica su _______ mm x _______ mm. Minimalna debljina ploica je za zidne ploice 7mm, za podne ploice 8,5mm. Prema nainu proizvodnje keramike ploice treba da su presovane (oznaka B). Po stepenu upijanja vode za zidne ploice se ne postavljaju posebni uslovi, podne ploice treba da pripadaju nekoj od sledeih grupa: BIa (E 0,5%) ili BIb (0,5% < E 3%) ili BIIa (3% < E 6%). Gornja povrina ploica treba da je glazirana (mat, glatka) - oznaka GL. Na glaziranim ploicama ne sme biti neglaziranih povrina, rupica na glazuri, greaka pokrivenih glazurom, zadebljanja glazure ni devitrifikacije glazure (nedoputena kristalizacija glazure koja je vidljiva). Prema otpornosti na abraziju (habanje) podne keramike ploice treba da pripadaju klasi PEI IV (oznaava se i kao klasa 4 ili klasa G). Od podnih ploica se zahteva da zadovolje koeficijent klizavosti R9. Lepkovi i fug masa Nema posebnih zahteva po pitanju lepka i fug mase. Pritisna vrstoa lepka ne sme biti manja od vrstoe podloge. Boja fug mase treba da je RAL _____. 3. Nain izvoenja radova Pre poetka polaganja keramike proveriti da li su u prostoriji: - izvedene i testirane sve elektro instalacije, mainske instalacije i instalacije vodovoda i kanalizacije; - ugraeni ramovi za stolariju; - zavrena i testirana hidroizolacija (visina hidroizolacije mora biti ne manje od 30cm iznad gornje ivice kade ili 75cm od gornje ivice tu kade.). Ugradnju vriti na temperaturi ne manjoj od 10C. Ova temperatura je neophodna i u 7 dana po zavretku ugradnje keramike. Po zavretku radova spreiti kretanje ljudi u prostoriji min. 3 dana. Obavezno proveriti proraun difuznog toka vodene pare ukoliko se oblae keramikom fasadni zid ili se oblae zid prostorije u kojoj je temperatura znaajno nia nego u susednoj prostoriji. irina fuga - 2mm. Fuge treba da su pravilno i potpunu ispunjene fug masom. Pri pripremi fug mase i fugovanju u potpunosti se pridravati uputstva proizvoaa materijala. Keramike ploice ugrauju se lepljenjem. Pri pripremi lepka i nanoenju materijala u potpunosti se pridravati uputstva proizvoaa materijala. Prostor izmeu keramikih ploica i podloge mora biti potpuno ispunjen, nikakve upljine nisu dozvoljene. Podloga za polaganje keramikih ploica mora biti kvalitetno pripremljena, nikakve neravnine nisu dozvoljene. Nedostatke u podlozi ukloniti impregnacijom, mehanikim brazdanjem, postavljanjem hidroizolacije, rabic pletiva itd. Ukoliko se nijedan od naina ne moe primeniti, podlogu obiti i izraditi novu. Zidna povrina obloena keramikim ploicama mora da bude potpuno ravna i vertikalna sa jednolinim spojnicama. Obradu spoljanjih uglova izvesti gerovanjem. Prvo polagati keramike ploice na zidovima a zatim na podovima. Najnii red ploica na zidovima ostaviti za postavljanje po zavretku podova (podbijanje). Na zidovima prostorija slog keramike razmeriti tako da krajnje ploice na oba kraja zida budu jednake i ne budu manje od ploice. Ne zahteva se da se fuge zidova i podova poklapaju.

U sanitarnim prostorijama ploice treba da nalegnu na kadu ili tu kadu ili da se za vezu koristi specijalni profil, akrilni silikon ili plastini kit. Ivica slivnika mora da je min. 20cm od zida. Nije dozvoljeno korienje delova ploica za oblaganje zidova oko prodora instalacija. Nije dozvoljeno odstupanje od pravog ugla izmeu zidova gde se ugrauje kada ili tu kada. 4. Nain vrenja kontrole i merenja Uveriti se da li materijal koji je dopremljen na gradilite u svemu kao to je specificirano u poglavlju 2. Pre poetka radova uveriti se da li je prostorija i podloga pripremljena kao to je specificirano u poglavlju 3 i da li se radovi izvode u potpunosti kao to je opisano u ovom poglavlju. Izvedeni radovi obraunavaju se po m2. Neobloene povrine do 0,5m2 se ne odbijaju. Visine do dva reda ploica obraunavaju se po m. KERAMIARSKI RADOVI - GRANITNA KERAMIKA 1. Relevantni standardi Svi standardi navedeni u poglavlju koje se odnosi na KERAMIARSKE RADOVE - SANITARNI VOROVI vae i za ovo poglavlje. 2. Opis predvienog materijala Opti zahtevi koje treba da zadovolje keramike ploice su: -pakovanja ploica moraju da budu obeleena po standardu; -ivice ploica moraju biti prave, meusobno paralelne i neoteene, odstupanja od pravog ugla nisu dozvoljena; -ploice koje se ugrauju u istoj prostoriji moraju da su istog kalibra i tona (shade); -povrina ploica mora biti bez pukotina, ulegnua, mrlja, mehuria, vlasavosti (pukotine koje lie na vlasi kose); -boja mora biti ujednaena, ukoliko ima dekoracije ne sme biti greaka u dekoraciji. Keramike ploice treba da su po izgledu sline ploicama sa ifrom _______________ od proizvoaa _______________ ili ___________________________ ili _______________________. Dimenzije ploica su _______ mm x _______ mm. Minimalna debljina ploica je 8.5mm. Prema nainu proizvodnje keramike ploice treba da su presovane (oznaka B). Po stepenu upijanja vode ploice treba da pripadaju grupi BIa (E 0,5%). Gornja povrina ploica treba da je neglazirana, glatka (oznaka UGL). Prema otpornosti na abraziju (habanje) podne keramike ploice treba da pripadaju najmanje klasi PEI IV (oznaava se i kao klasa 4 ili klasa G). Klasa 5 (ili oznaka PEI V) ili klasa H - Materijali koji se preporuuju za prostore izloene relativno jakom habanju pri neprekidnom peakom saobraaju uz prisustvo neistoe koja grebe pod, osim za previe intenzivno korienje kada se ne preporuuje korienje glaziranih ploica (npr. samoposluge i drugi trgovaki prostori, stanice, restorani itd.) ve se preporuuju proizvodi za industrijske prostore. Od ploica se zahteva sledei koeficijent klizavosti: Najmanje R10 u prostorijama u kojima nema posebnih zahteva za otpornou na klizanje; Najmanje R12, V4 u prostorijama gde se priprema hrana, praonicama, svlaionicama i sl. Lepkovi i fug masa Po specifinim zahtevima eksploatacije za odreene prostorije, lepak i fug masa treba da su od proizvoaa deklarisani za upotrebu:

- u spoljanjoj sredini (otporni na mraz, elastini i vodonepropusni materijal); - u prostorijama sa velikom koliinom vlage; - u prostorijama gde ima zahteva da budu otporni prema kiselinama, - u prostorijama gde se zahteva HACCP sertifikat. Pritisna vrstoa lepka ne sme biti manja od vrstoe podloge. Boja fug mase treba da je RAL _____. 3. Nain izvoenja radova Pre poetka polaganja keramike proveriti da li su u prostoriji: -izvedene i testirane sve elektro instalacije, mainske instalacije i instalacije vodovoda i kanalizacije; -ugraeni ramovi za stolariju; -zavrena i testirana hidroizolacija (visina hidroizolacije mora biti ne manje od 30cm iznad gornje ivice kade ili 75cm od gornje ivice tu kade.). Ugradnju vriti na temperaturi ne manjoj od 10C. Ova temperatura je neophodna i u 7 dana po zavretku ugradnje keramike. Po zavretku radova spreiti kretanje ljudi u prostoriji min. 3 dana. irina fuga treba da je 3mm. Fuge treba da su pravilno i potpunu ispunjene fug masom. Pri pripremi fug mase i fugovanju u potpunosti se pridravati uputstva proizvoaa materijala. Keramike ploice ugrauju se lepljenjem. Pri pripremi lepka i nanoenju materijala u potpunosti se pridravati uputstva proizvoaa materijala. Prostor izmeu keramikih ploica i podloge mora biti potpuno ispunjen, nikakve upljine nisu dozvoljene. Podloga za polaganje keramikih ploica mora biti kvalitetno pripremljena, nikakve neravnine nisu dozvoljene. Nedostatke u podlozi ukloniti impregnacijom, mehanikim brazdanjem, postavljanjem hidroizolacije, rabic pletiva itd. Ukoliko se nijedan od naina ne moe primeniti, podlogu obiti i izraditi novu. Obratiti panju na ugradnju dilatacijskih fuga (podovi). Ukoliko nisu naznaene u projektu, dilatacije obavezno treba da se izvedu na razmaku 6m, za spoljanje povrine 3m. Dilatacione razdelnice obraditi trajnoelastinim kitom. Prvo polagati keramike ploice na zidovima a zatim na podovima. Najnii red ploica na zidovima ostaviti za postavljanje po zavretku podova (podbijanje). Na zidovima prostorija slog keramike razmeriti tako da krajnje ploice na oba kraja zida budu jednake i ne budu manje od ploice. Ne zahteva se da se fuge zidova i podova poklapaju. Ukoliko je na zidovima predviena samo sokla, polagati je poto je ugraena keramika na podovima. Soklu isecati iz ploica koje su predviene za polaganje na podovima. Za gazita stepenika koristiti podne ploice, na ivicama gazita predvideti ugaoni prohromski profil. Na spoljanjim stepenitima predvideti protivklizne trake. 4. Nain vrenja kontrole i merenja Uveriti se da li materijal koji je dopremljen na gradilite u svemu kao to je specificirano u poglavlju 2. Pre poetka radova uveriti se da li je prostorija i podloga pripremljena kao to je specificirano u poglavlju 3 i da li se radovi izvode u potpunosti kao to je opisano u ovom poglavlju. Izvedeni radovi obraunavaju se po m2. Neobloene povrine do 0,5m2 se ne odbijaju. Polaganje sokle i obrada gazita stepenita obraunava se po m.

7.-PODOPOLAGAKI RADOVI POLAGANJE LAMINATA Ova tehnika specifikacija se ne odnosi na podove sa podnim grejanjem. 1.Relevantni standardi SRPS EN 685:2011 Elastine, tekstilne i laminatne podne obloge - Klasifikacija SRPS EN 13329:2011 Laminatne podne obloge - Elementi sa povrinskim slojem na bazi aminoplastinih termoreaktivnih smola - Specifikacije, zahtevi i metode ispitivanja SRPS EN 438-1:2012 Dekorativni laminati izraeni pod visokim pritiskom (HPL) - Ploe od termoreaktivnih smola (laminati) - Deo 1: Uvod i opte informacije SRPS EN 438-2:2012 Dekorativni laminati izraeni pod visokim pritiskom (HPL) - Ploe od termoreaktivnih smola (laminati) - Deo 2: Odreivanje svojstava SRPS EN 424:2011 Elastine podne obloge - Odreivanje efekta posle simuliranog kretanja noge nametaja SRPS EN 425:2011 Elastine i laminatne podne obloge- Ispitivanje stolicom sa tokovima SRPS EN 14041:2011 Elastine, tekstilne i laminatne podne obloge - Bitna svojstva SRPS EN 13893:2011 Elastine tekstilne i laminatne podne obloge - Merenje dinamikog koeficijenta trenja na suvim podnim povrinama SRPS EN 1815:2011 Elastine i tekstilne podne obloge - Ocenjivanje sklonosti prema statikom elektricitetu SRPS EN 717-1:2010 Ploe na bazi drveta - Odreivanje emisije formaldehida - Deo 1: Emisija formaldehida pomou metode komore SRPS EN 1815:2011 Elastine i tekstilne podne obloge - Ocenjivanje sklonosti prema statikom elektricitetu 2. Opis predvienog materijala Dizajn laminat obloge treba da je po opisu u projektu, debljina laminata 8mm. Pre nabavke materijala dostaviti uzorke (min. dve daice, uzorak sokle, zvukoizolacione podloge i dilatacionih lajsni) strunom nadzoru na saglanost. Sistem polaganja treba da je bez primene lepka (na klik) - plivajui pod. Ploe laminata treba da su otporne na mehanike uticaje, habanje, UV zraenje. Garancija proizvoaa treba da je min. 5 godina. Od laminata se zahtevaju sledee minimalne karakteristike: - Klasa laminata na osnovu ponaanja u eksploataciji - 32. - Otpornost na habanje - klasa AC4 u skladu sa SRPS EN 13329, klasa W4 u skladu sa SRPS EN 438. - Otpornost na udar - klasa IC2 (u skladu sa SRPS EN 13329) - Efekat posle simuliranog kretanja noge nametaja po SRPS EN 424 - bez oteenja - Ispitivanje stolicom sa tokovima po SRPS EN 425 - bez promena u izgledu ili oteenja - Otpornost na upaljenu cigaretu 4 (mala promena na povrini) po SRPS EN 438-2 - Otpornost na klizanje, klasa DS (Dry Slip), koeficijent 0,30 po SRPS EN 14041 i SRPS EN 13893 - Postojanost boje na svetlu po EN 13329 - ne manje od 5 - Klasa E1 po klasifikaciji po dozvoljenom emitovanju formaldehida po SRPS EN 717-1 - Sklonost prema statikom elektricitetu Up2kV po SRPS EN 1815 Bone ivice laminata treba da su zatiene od vlage kao i gornja povrina. Zvukoizolacioni - amortizujui sloj treba da je debljine 2-3mm i od proizvoaa laminata preporuen za ovu poziciju. Za soklu koristiti profile visine 6-8cm, iz standardnog asortimana proizvoaa laminata, iste boje i teksture kao podna obloga, ako nije drugaije predvieno projektom. Sistem montae treba da je sa skrivenim rafovima. Lajsne za pokrivanje dilatacionih fuga treba da su takoe iz standardnog asortimana proizvoaa, iste boje i teksture kao osnovni pod. Dostaviti uputstvo proizvoaa materijala za odravanje i ienje poda.

3. Nain izvoenja radova Podloga na kojoj se ugrauje laminat treba da je idealno ravna i tvrda (dozvoljena odstupanja su 2mm na 2m). Laminat moe da se ugrauje na cementnoj kouljici, podlozi od vlagootporne iverice ili postojee podloge ako je u dobrom stanju, to treba da potvrdi struni nadzor. Maksimalna doputena vlanost cementne kouljice na koju se polae laminat je 2% (CM metoda) a pritisna vrstoa min. 15MPa. Pri polaganju laminata na cementnu kouljicu ispod zvukoizolacionog sloja treba prvo postaviti paronepropusnu i hidroizolacionu PE foliju, minimalne debljine 0,2mm sa preklopom min. 20cm. Maksimalna dozvoljena vlanost podloge na bazi drveta je 12%. Pre polaganja laminata uveriti se da su zavrene sve pozicije radova koje prethode ovoj poziciji (instalaterski radovi, sputeni plafoni, molerski radovi, ugradnja stolarije i sl.). Ugradnja laminata treba da je u svemu po uputstvu proizvoaa materijala. Nije dozvoljen ugradnja oteenih daica. Temperatura prostorije u kojoj se ugrauje laminat ne treba da je manja od +18C a relativna vlanost vazduha ne vea od 65%. Ove uslove treba odravati i po ugradnji laminata. Laminat treba ostaviti u prostoriji u kojoj se ugrauje najmanje 48h pre ugradnje. Laminat treba da je uvek uskladiten horizontalno. Pravac pruanja laminata treba da je u pravcu prostiranja dnevne svetlosti. Proveriti da li su naspramni zidovi u protoriji paralelni i razmeriti slog laminata. Zavrni red ne sme da bude irine manje od 50mm (ne raunajui pero), u tom sluaju see se prvi red. Zavrna daska u prvom redu ne sme da bude kraa od 30cm, i u tom sluaju see se prva daska. Zvukoizolacioni - amortizujui sloj treba da se polae upravno na pravac pruanja laminata, preklopi nisu dozvoljeni. Uz obimne zidove obavezno ostaviti prazan prostor min. 8mm za termiko irenje podne obloge. U prostorijama duine ili irine vee od 6m predvideti uveanje dilatacione fuge i to 1,5mm na svaki dodatni metar prostorije. Dilatacionu fugu ostavljati i na vratima prostorije. Metale pokrivne lajsne na spoju sa drugim vrstama podova treba da se fiksiraju u cementnu kouljicu a ne u laminat. U prostorijama duim ili irim od 10m predvideti dilatacione fuge. Daice laminata spajati po uputstvu proizvoaa materijala. Dva susedna reda smaknuti ne manje od 30cm. Zategnutim kanapom kontrolisati da su redovi u pravcu, naroito prvi red. Povrina montiranog poda treba da je ravna. Fuge izmeu daica ne smeju da budu vee od 0,3mm. Grejna tela treba da su podignuta od povrine laminata min. 60mm. Na mestima prodora cevi za grejanje ostaviti otvor iri 20mm od cevi, oko prodora zakrpiti otvor istim materijalom - lepljenjem. Prodore cevi pokriti plastinim rozetnama. Soklu fiksirati za zid ankerima, na svakih 80 - 120cm, ali ne manje od dva ankera na jedan komad sokle. Izmeu sokle i zida poloiti zvukoizolacioni - amortizujui sloj. Manje pukotine i fuge popuniti prajmerom i obojiti bojom slinoj boji laminata. Sokla ne sme biti fiksirana za podnu oblogu. Dozvoljena je popravka bojom manjih oteenja nastalih u toku izvoenja radova, bojom iz asortimana proizvoaa laminata. Po zavretku ugradnje pod oistiti suvom krpom i usisivaem. Ne koristiti nikakva sredstva za poliranje. Povrinu poda zatititi dok traju ostali radovi rebrastim kartonom a ispred ulaza u prostoriju postaviti otira.

4. Nain vrenja kontrole i merenja Obraun radova vri se po m2 stvarne povrine prostorije merenoj od povrina zidova. Ne oduzimaju se povrine pojedinih izboina i stubova do 0,45m2, otvora do 0,75m2 i dilatacionih fuga. Sokla se obraunava po m. 8.- BRAVARSKI RADOVI Za pojanjenje o klasifikovanju proizvoda po standardima EN 13126-8, EN 1906 i EN 1935. IZRADA I MONTAA FASADNE ALUMINIJUMSKE STOLARIJE Pozicija obuhvata izradu i ugradnju fasadnih pozicija od aluminijumskih profila sa ispunom od stakla i obradu spojnica izmeu elementa i obraenog zida sa spoljanje i unutranje strane. Pozicija ne obuhvata ugradnju okapnica sa spoljanje strane i prozorskih klupica sa unutranje strane. Zid zavese nisu predmet ove tehnike specifikacije. 1.Relevantni standardi SRPS EN ISO 13789:2013 - Toplotne karakteristike zgrada - Koeficijent gubitka toplote pri prolazu - Metoda prorauna SRPS EN 12207:2008 - Prozori i vrata - Propustljivost vazduha - Klasifikacija SRPS EN 12208:2008 - Prozori i vrata - Otpornost prema proputanju vode - Klasifikacija SRPS EN 12210:2009 - Prozori i vrata - Otpornost prema optereenju od vetra - Klasifikacija SRPS EN 12400:2008 Prozori i vrata - Mehanika postojanost - Zahtevi i klasifikacija SRPS EN 12519:2008 Prozori i vrata - Terminologija SRPS EN 1191:2014 Prozori i vrata - Otpornost na uzastopno otvaranje i zatvaranje - Metoda ispitivanja SRPS EN 12046-1:2008 Sile otvaranja i zatvaranja - Metoda ispitivanja - Deo 1: Prozori SRPS EN 12046-2:2008 Sile otvaranja i zatvaranja - Metoda ispitivanja - Deo 2: Vrata SRPS EN 1192:2008 Vrata - Klasifikacija zahteva za vrstou SRPS EN 12258-1:2011 Aluminijum i legure aluminijuma - Termini i definicije - Deo 1- Opti termini SRPS EN 755-1:2008 Aluminijum i legure aluminijuma - ipka, cev i profili dobijeni presovanjem istiskivanjem - Deo 1: Tehniki zahtevi za kontrolisanje i isporuku SRPS EN 12206-1:2010 Boje i lakovi - Prevlake aluminijuma i legura aluminijuma za primenu u arhitekturi - Deo 1: Prevlake na bazi prakastih boja SRPS EN 13115:2008 Prozori - Klasifikacija mehanikih svojstava - Vertikalno optereenje, uvijanje i sile otvaranja i zatvaranja SRPS EN 13420:2013 Prozori - Ponaanje izmeu razliitih klimatskih uslova - Metoda ispitivanja SRPS EN 14351-1:2011 Prozori i vrata - Standard za proizvod, karakteristike performansi - Deo 1: Karakteristike prozora i spoljanjih vrata ne ukljuujui otpornost na poar i/ili proputanje dima EN 20140 - Acoustics. Measurement of sound insulation in buildings and of building elements SRPS EN 1294:2008 Krila vrata - Odreivanje ponaanja pri promenama vlanosti u uzastopno jednolinim klimatskim uslovima SRPS EN 947:2009 Okretna vrata - Utvrivanje otpornosti prema vertikalnom optereenju SRPS EN 948:2008 Okretna vrata - Odreivanje otpornosti na statiko uvijanje SRPS EN 950:2008 Krila vrata - Odreivanje otpornosti na udar tvrdim telom SRPS EN 951:2008 Krila vrata - Metoda merenja visine, irine, debljine i pravouglosti SRPS EN 952:2008 Krila vrata - Opta i lokalna pravost - Metoda merenja SRPS EN 13126-1:2009 - Graevinski okovi - Zahtevi i metode ispitivanja za prozore i balkonske prozore - Deo 1: Zajedniki zahtevi za sve vrste okova SRPS EN 13126-8:2009 Graevinski okovi - Zahtevi i metode ispitivanja za prozore i balkonske prozore - Deo 8: Okovi za okretno nagibne, nagibno okretne i okretne prozore

SRPS EN 12209:2009 Graevinski okovi - Brave - Brave i prihvatne ploe sa mehanikim pokretanjem - Zahtevi i metode ispitivanja SRPS EN 1906:2014 Graevinski okovi - Kvake i ruke za vrata - Zahtevi i metode ispitivanja SRPS EN 1935:2009 Graevinski okovi - Spojnice (arke) sa jednom osovinom - Zahtevi i metode ispitivanja SRPS EN 12051:2009 Graevinski okovi - Zasuni za prozore i vrata - Zahtevi i metode ispitivanja SRPS EN 1670:2009 Graevinski okovi - Otpornost na koroziju - Zahtevi i metode ispitivanja SRPS EN 12365-1:2009 Graevinski okovi - Zaptivke i zaptivni profili za vrata, prozore, zastore i zid zavese - Deo 1: Zahtevi za performanse i klasifikacija SRPS EN 1279-1:2011 Graevinsko staklo - Izolaciono staklo - Deo 1: Opta naela, dimenzionalne tolerancije i pravila za opis sistema SRPS EN 12600:2011 Graevinsko staklo - Ispitivanje klatnom - Metoda ispitivanja udarom i klasifikacija ravnog stakla SRPS EN 673:2011 Graevinsko staklo - Odreivanje prenosa toplote (U-vrednosti) - Metoda prorauna SRPS EN 410:2011 Graevinsko staklo - Odreivanje svetlosnih i solarnih karakteristika stakla SRPS EN 14449:2011 Graevinsko staklo - Laminatno staklo i laminatno sigurnosno staklo - Vrednovanje usaglaenosti/ Standard za proizvod SRPS EN ISO 3506-1:2012 Mehanika svojstva korozionootpornih nerajuih elinih delova za privrivanje - Deo 1: Vijci i usadni vijci SRPS EN ISO 3506-2:2012 Mehanika svojstva korozionootpornih nerajuih elinih delova za privrivanje - Deo 2: Navrtke 2. Opis predvienog materijala Pre ugradnje elemenata izvoa je duan da dostavi sertifikate proizvoaa za aluminijumske profile, staklo, okov i ostale proizvode koje je koristio za kompletiranje pozicije. Primenjeni materijal i izraeni elementi treba da su u skladu sa emama stolarije i elaboratu graevinske fizike (u skladu sa SRPS ISO 13789). Pre izrade pozicija dostaviti radionike crtee Strunom nadzoru na saglasnost. Ako projektom nije definisano drugaije prozor ili vrata treba da zadovolje sledee zahteve: Minimalna zvuna izolacija: Rw 26dB (ponderisana zvuna izolacija) Propusnost vazduha: klasa 4 prema SRPS EN 12207 Zaptivanje na udare kie: klase 9A prema SRPS EN 12208 Otpornost prema optereenju od vetra po SRPS EN 12210 - klasa 4 Otpornost na vertikalno optereenje, uvijanje i sile otvaranja i zatvaranja po SRPS EN 13115 - klasa 4 Otpornost na uzastopno otvaranje i zatvaranje po SRPS EN 12400 - minimalno klasa 3 Protivprovalna zatita: do klase otpornosti 2 prema SRPS ENV 1627 Zavrna obrada i boja aluminijumskih profila i vrsta stakla treba da je u skladu sa projektom -. emama. Debljina eloksae (anodna oksidacija) treba da je priblino 20 a plastifikacije (elektrostatska pulverizacija) 50 - 70, boje treba da su otporne na UV zraenje. Na gradilite se elementi isporuuju sa profilima koji su zatieni samolepljivom trakom. Distanceri u termopan staklima treba da su perforirani aluminijumski, napunjeni visokoaktivnim sredstvom za suenje (molekular) koje osigurava niski nivo vlage izmeu stakala. Izolacija meuprostora izmeu dva stakla je dvoslojna - unutranja (butil) i spoljanja (polisulfid - tiokol, poliuretan ili silikon). Nanoenje unutranjeg materijala na obe bone strane distancera mora biti neprekinuto. Spoljanji materijal mora prekrivati poleinu distancera u debljini najmanje 3mm, od ivice do ivice stakala.

U skladu sa SRPS EN 13126-8 garnitura za otvaranje treba da je klasifikovana kao: Oznaka 1, frekvencija korienja - nema zahteva Oznaka 2, izdrljivost - klasa 4 Oznaka 3, masa vrata - u skladu sa projektovanim Oznaka 4, otpornost na poar - nema posebnih zahteva Oznaka 5, bezbednost - nema posebnih zahteva Oznaka 6, otpornost na koroziju - klasa 4 Oznaka 7, otpornost na provalu - nema posebnih zahteva Oznaka 8, tip mehanizma - u skladu sa projektom Oznaka 9, dimenzija testiranog prozora - nema posebnih zahteva U skladu sa SRPS EN 1906 kvake i ruke za vrata treba da su klasifikovane na osnovu 8 parametara minimalno kao: Oznaka 1, frekvencija korienja - min. klasa 3 Oznaka 2, izdrljivost - klasa 7 Oznaka 3, masa vrata - u skladu sa projektovanim Oznaka 4, otpornost na poar - nema posebnih zahteva Oznaka 5, bezbednost - nema posebnih zahteva Oznaka 6, otpornost na koroziju - klasa 4 Oznaka 7, otpornost na provalu - nema posebnih zahteva Oznaka 8, tip - nema posebnih zahteva arke se po SRPS EN 1935 klasifikuju na osnovu 8 parametara, minimalni zahtevi su: Oznaka 1, frekvencija korienja - klasa 2 (srednja) ili 3 (visoka-heavy) Oznaka 2, izdrljivost - klasa 7 Oznaka 3, masa krila - u skladu sa projektovanim Oznaka 4, otpornost na poar - nema posebnih zahteva Oznaka 5, bezbednost - nema posebnih zahteva Oznaka 6, otpornost na koroziju - klasa 4 Oznaka 7, sigurnost - nema posebnih zahteva Oznaka 8, klasa na osnovu broja otvaranja i mase krila - od 8 - 14 Na okovu, arkama, ruicama i sl. treba da je obeleen naziv proizvoaa i oznaka proizvoda. Ankeri za fiksiranje elemenata treba da su elini pocinkovani ili od prohroma (u skladu sa SRPS EN 3506-1 i SRPS EN 3506-2). Ugradnju vriti bez slepih tokova. 3. Nain izvoenja radova Pre poetka radova izvoa mora da proveri dimenzije otvora. Poloaj ugraenih elemenata u zidu treba da je u skladu sa projektom (detaljima). Proveriti da li eventualno ima smetnji za ugradnju i korienje elementa u eksploataciji (otvaranje, poloaj prema fasadnim elementima, poloaj prema instalacijama u prostoriji itd.). Ukoliko izvoa utvrdi da stanje na objektu ne odgovara projektovanom, o tome treba pre poetka radova da obavesti Struni nadzor. Aluminijumske profile spajati ugaonom presom - tipanjem. Predvideti odvod kondenza iz profila na najniem horizontalnom profilu. Dozvoljena odstupanja izraenog elementa u odnosu na radioniki crte je 1.5mm. Dimenzije stakla treba da su barem 2mm sa svake strane manje od okvira u koji se ugrauje.

Elementi na istoj fasadi, ukoliko projektom nije predvieno drugaije, treba da su u istoj ravni a vertikalne i horizontalne ivice u istim pravcima. Ako se elementi uvaju na gradilitu do ugradnje, treba da su zatieni od padavina i direktne suneve svetlosti, u vertikalnom poloaju i obavezno na podloci od drveta ili sl. materijala (nikako direktno na betonu, cem. kouljici ili sl.). Voditi rauna da uglovi uskladitenih okvira ostanu pravi. Minimalna temperatura u vreme ugradnje fasadnih elemenata treba da je +5C. Ukoliko nije drugaije definisano projektom, ugraeni elementi moraju biti u vertikalnom poloaju.Voditi rauna da se neostakljeni element ne deformie prilikom ugradnje, po ugradnji proveriti da li su uglovi ugraenog prozora ili vrata 90. Elementi se fiksiraju na noseim umetcima (od tvrdog PVC-a) koji ne smeju da naruavaju izgled spoljanje i unutranje spojnice. Duina noseih oslonaca treba da je 100-120mm, rastojanje izmeu oslonaca je ~300mm. Rastojanje oslonaca od uglova (ukljuujui i unutranjih uglova) je max. 150mm. Izbor ankera za fiksiranje elemenata izvriti u skladu sa materijalom zida u koji se element ugrauje i preporukama proizvoaa ankera. Elementi se ankerima fiksiraju za objekat maksimalno na svakih 700mm. Rastojanje ankera od uglova (ukljuujui i unutranjih uglova) ne treba da je vee od 150mm. Ako to iz nekih razloga nije mogue, izvoa je duan da dostavi statiki proraun. Zabranjeno je koristiti pur penu, silikon ili sline materijale kao materijal za fiksiranje elemenata. Otvori za ugradnju ankera se obavezno bue, nije dozvoljeno da se koriste udarni alati. Na mestima ugradnje ankera otvor u profilu treba zatititi hermetikom od prodora vode. Spojnice sa objektom treba zapuniti u slojevima, po uputstvima proizvoaa zaptivnog sredstva. Prostor u sredini ispuniti termoizolacionom masom - pur penom. Pre obrade spojnica obavezno ukloniti privremene montane klinove. Sa spoljanje strane spojnicu zatvoriti hidroizolacionom paropropusnom zaptivnom masom ili ekspandirajuom trakom a sa unutranje strane hidro- i parozolacionom zaptivnom masom ili ekspandirajuom trakom, u svemu po detalju u projektu. Ako je predvieno projektom, ugraditi sa unutranje strane spojnice paroizolacionu traku, u tom sluaju spoj trake i profila i spoj trake i paletne treba da je vrst, bez vazdunih mehura i prekida. Ako se preko trake naknadno malterie, onda traka treba da ima posip radi boljeg prijanjanja maltera. Ukoliko se za zaptivanje spojnica koriste silikoni (neutralni) onda oni treba da su (po SRPS EN ISO 11600) tip F, klase 25 za spoljanje spojnice i minimalno klase 20 za unutranje spojnice. Do ugradnje spoljanje okapnice zatititi spojnicu prozora i zida od vlage. Pri ugradnji okapnice voditi rauna da se ne pokriju otvori za odvod vlage od kondenza iz aluminijumskog profila i obezbediti da se ova koliina vode kontrolisano odvodi. Balkonska vrata moraju da imaju prag koji titi od prolaska vode u prostoriju. Voditi rauna da ivice stakala ne budu izloene dejstvu UV zraka, pre i posle ugradnje (ako nisu ivice zapunjene masom otpornom na dejstvo UV zraka - silikonima). Termopan stakla se ugrauju na podloke od tvrdog PVC-a. Podloke treba da obezbede slobodan prostor izmeu stakla i leba zbog izjednaenja pritiska pare i odvoda kondenza. Nije dozvoljeno da staklo dodiruje falc aluminijumskog profila. irina podloki treba da je min. 2mm ira od irine stakla, duina 80-100mm. Na svakoj strani stakla ne treba ugraivati vie od dve podloke. Rastojanje podloke od ugla staklopaketa je 50-80mm, za staklo ire od 1.5m - do 150mm. Ukoliko se paletne malteriu posle ugradnje prozora i vrata, profile i staklo zatititi od prljanja malterom (naroito profile od eloksiranog aluminijuma koje malter trajno oteuje). im prestane opasnost od oteenja profila od maltera i molerskih radova, skinuti zatitnu traku. 4. Nain vrenja kontrole i merenja Pre ugradnje elemenata vizualno proveriti da li su elementi, ukljuujui i staklo, negde oteeni, naroito zaptivna masa po ivicama termopan stakla. Pre pregleda ugraenih prozora i vrata zahtevati da se uklone sve zatitne trake. Utvrditi da li je element vrsto fiksiran za objekat i da li je postavljen vertikalno, ukoliko projektom nije predvieno drugaije. Proveriti da li se prozor ili vrata pravilno otvaraju (oko vertikalne ose, na kip itd.). Otvoreno krilo mora da ostane u poloaju u

kome je ostavljeno, nije dozvoljeno da se krilo samo kree ka potpuno otvorenom ili zatvorenom poloaju. Utvrditi da li su ugraeni svi dopunski elementi (zastori, mreice protiv komaraca i sl.). Proveriti da li su pravilno obraene spojnice elementa sa fasadnim i unutranjim zidom i da li je pravilno ugraena okapnica (spolja) i prozorska klupica (unutra). Proveriti da li je visina parapetnog zida na prozorima u skladu sa propisima, u suprotnom zahtevati da se ugradi dodatna ograda radi bezbednosti. Pozicija se obraunava po komadu ugraenog elementa, ostakljenog i sa ugraenim okovom, i obraenim spojnicama. 9.- STOLARSKI RADOVI IZRADA I MONTAA PVC STOLARIJE Pozicija obuhvata izradu i ugradnju elemenata od PVC profila sa ispunom od stakla ili sendvi panela i obradu spojnica izmeu elementa i obraenog zida sa spoljanje i unutranje strane. Pozicija ne obuhvata ugradnju okapnica sa spoljanje strane i prozorskih klupica sa unutranje strane. 1.Relevantni standardi SRPS EN 12608:2011 - Neplastificirani profili od polivinilhlorida (PVC-U) za izradu prozora i vrata - Klasifikacija, zahtevi i metode ispitivanja SRPS ISO 13789:2006 - Toplotne karakteristike zgrada - Koeficijent gubitka toplote pri prolazu - Metoda prorauna SRPS EN 12207:2008 - Prozori i vrata - Propustljivost vazduha - Klasifikacija SRPS EN 12208:2008 - Prozori i vrata - Otpornost prema proputanju vode - Klasifikacija SRPS EN 12210:2009 - Prozori i vrata - Otpornost prema optereenju od vetra - Klasifikacija SRPS ENV 1627:2008 - Prozori, vrata, zastori - Otpornost na provalu - Zahtevi i klasifikacija SRPS EN 514:2008 - Profili od neomekalog polivinilhlorida (PVC-U) za proizvodnju prozora i vrata - Odreivanje vrstoe zavarenih uglova i T-spojeva SRPS EN