Godina l Sremska Mitrovica l Sreda 11. avgust 2010. l Broj 2581 l … · 2012. 6. 7. · Godina L lSremska Mitrovica lSreda 11. avgust 2010. lBroj 2581 lCena 40 dinara Nevreme koje

Godina L l Sremska Mitrovica l Sreda 11. avgust 2010. l Broj 2581 l Cena 40 dinara

Nevreme koje je u petak kasno po-podne zahvatilo pojedine delo-

ve sremskomitrova~ke op{tine, na-nelo je ogromne {tete ratarskim,povrtarskim i vo}arskim kultura-ma u Fru{kogorju. Pqusak pra}en

gradom veli~ine le{nika i ve}im,skinuo je rod u vo}wacima i vino-gradima, a u pojedinim atarima se-la [uqam, Be{enovo i Grgurevcio{tetio i povr{ine pod kukuruzom.Velike {tete su i na objektima, ka-

ko u gradu, tako i u ovim selima. Na-kon kompletnog uvida u stawe naterenu i procene {teta gradskevlasti }e odlu~iti da li }e bitiprogla{ena elementarna nepogoda.

S.N.

Me|unarodni volontereski kamp na Zasavici

strana 2.

Kako u Sremu proti~ezapo{qavawe invalida

strana 3.

Tragedija na Jarkova~kom jezeru

strana 4.

U Surduku poku{aj iznude pola miliona evra

strana 4.

U Sremskoj Mitrovicipo~eo Folk fest

strana 17.

u ovom broju: Oluja

Sreda, 11. avgust 2010.2

@IVOT NA[

Jade, mori...jade

Na{ lepi srpski jezik, sa najsavr{enijom azbu-kom i najlep{im pismom, kaù, na ~itavom belomsvetu, odavno je podloàn uticaju kako drugih na-roda i wihovih jezika, govora raznih osvaja~a, su-seda i „jezi~kih sila“, tako i pomodnih trendova,a svakako je nemo}an i pred naletom modernih,elektronskih, globalnih tehnologija.

Sve se to, donekle, moè i razumeti, pa smoodavno oguglali na svakojake turcizme, angliciz-me, ma|arizme, arapizme, pa i kroatizme... Zva-ni~no ih ne podràvamo, ali im se nekako mlako,bezvoqno odupiremo!

E, ali, kada sami sebi zakuvamo „jezi~ku ~or-bu“, pa po~nemo izmi{qati, koristiti i umnoà-vati razne lingvisti~ke bisere, kovanice i(ne)ma{tovite, nebulozne re~i i nazive, ondaglupostima nikad kraja.

Re~ je, naravno, o na{im nadaleko ~uvenim -...ijadama?!

Najpre smo saznali za olimpijade, univerzija-de i balkanijade, koje nam i nisu mnogo smetale,jer su jo{ stari Grci izmislili ~uvenu sportskuolimpijadu. Onda smo mi, u sli~nom takmi~ar-skom fazonu, „iznedrili“ biciklijadu, fijakeri-jadu, xipijadu, ponijadu, pili}ijadu, rolerijadu,~am~ijadu... [ap~ani se odavno ponose svojom {a-qivom ~ivijadom, Leskov~ani ro{tiqijadom, Voj-vo|ani kulenijadom.

A kada se jednom krenulo sa organizovanim iz-no{ewem na videlo i}a i pi}a, raznih gurmanlu-ka, izlo`bi vo}a i povr}a, sa narodnim jelima ilokalnim specijalitetima, ma{tovitosti nikadkraja. Tako danas u na{im selima i gradovimapostoje i ovakve manifestacije: patlixanijade,kupusijade, pasuqijade, pe~urkijade, bostanijade,pa sarmijade, gibanicijade, {trudlijade, pitija-de, kotli}ijade, slaninijade, kobasicijade, kajga-nijade, pihtijade, sirijade, belmuìjade, ùmeri-jade, jagwijade, mud(r)ijade, onda somijade, {tuki-jade i smu|ijade... A gde je slasnog zalogaja, tu seonda mora i dobro zaliti: vinarijade, vinijade,rakijade, dudarijade...

U ne ba{ predugom istraìvawu i popisivawuraznih na{ih ...ijada, da ne zaboravimo jo{ neke:gitarijade, vrti}ijade, lon~arijade, komunalija-de, klincijade, ba~ijade... Ne}ete verovati, u No-vom Sadu je organizovana guglijada, u brzom sna-laèwu na internetu, u selu Toma{evcu - topovi-jada (pravqewe topova od blata), u Beogradu - ka-porijada (u ~ast pisca i slikara Mome Kapora)...

Spisak je daleko od toga da bude progla{en ko-na~nim, pa su dopisivawa i nova izmi{qawa ~akkorisna i poèqna

UÊSNICI ME\UNARODNOG VOLONTERSKOG KAMPA NAZASAVICI KOD MITROVA^KOG GRADONAÊLNIKA

Zasavica je na{turisti~ki brend

-Uvek mi je zadovoqstvo kadamugu da pozdravim grupu mladihqudi koji dolaze iz raznih ev-ropskih zemqa, a ove godineimamo i predstavnike iz Koreje.Vi }ete u narednih desetak danasvojim angaòvawem i zaduè-wima na Zasavici doprineti daona bude jo{ lep{a i sa bogati-jom ponudom. Rezervat Zasavicaje na{ turisti~ki brend. Ima}e-te priliku da upoznate i bogatupro{lost ovog grada i okoline,steknete nove prijateqe i da usvoje zemqe ponesete, nadam sejedno dragoceno iskustvo, rekaoje sremskomitrova~ki gradona-~elnik Branislav Nedimovi}u obra}awu mladim istraìva-~ima iz Evrope i jo{ nekih zema-qa, koji su mu proteklog ~etvr-tka do{li u goste.

Oni, ina~e, borave u Me|una-rodnom volonterskm kampu, kojise tradicionalno, sada ve} osmiput, organizuje ovde sa Mladim

istraìva~ima Srbije. Ove go-dine mladi volonteri su do{liiz Francuske, Turske, [panije,Belgije, Italije i po prvi put izKoreje i Hrvatske. Po re~imaSlobodana Simi}a, upravnika

SRP Zasavica, oni }e tokom svogboravka pomagati u teku}im pos-lovima na rezervatu, raditi naure|ewu pa{waka Vaqevac i ra-{~i{}avawu terena za auto-kamp na Zasavici. Organizatorisu im pripremili program koji}e im predstaviti Sremsku Mi-trovicu, region i Srbiju u naj-lep{em svetlu. Volonterskikamp po~eo je 4.avgusta i traja}edo polovine meseca. Tako|e,mladi iz sveta mo}i }e da seupoznaju sa vrednostima rezer-vata kroz rad mladih istraì-va~a studenta biologije i ekolo-gije koji tako|e borave na Zasa-vici do 10. avgusta i koji imajuzadatak da obave moritoringflore i faune, pre svega ptica,sitnih sisara, reptila, tvrdo-krilaca...

[email protected].

Pi{e: Du{an Poznanovi}

NACIONALNA SLU@BA ZAPO[QAVAWA

U Sremu 27.340 nezaposlenihOd kraja maja do kraja juna broj nezaposlenih smawen za 1,8 procenata

Na kraju prvog polugodi{ta ovegodine na evidenciji nezapos-

lenih u Sremu bilo je 27.340 neza-poslenih {to je 1,8 odsto mawe odbroja nezaposlenih sa kraja maja,saop{tili su iz Nacionalneslu`be zapo{qavawa FilijalaSremska Mitrovica, gde raspola-ù podacima da je smawewe brojanezaposlenih u posmatranom pe-riodu prisutno u pet op{tina, a

minimalno pove}awe samo u jed-noj op{tini.

Smawewe nezaposlenosti naji-zrazitije je u op{tini Stara Pa-zova gde je u posmatranom periodubroj lica na evidenciji ove slu`-be smawen za 5,8 procenata. U op-{tini In|ija smawewe iznositri odsto, u Irigu 1,8 odsto, u Pe-}incima 5,2 posto, a u Rumi je za-beleèno pove}awe od 0,3 odsto.

U Sremskoj Mitrovici je broj ne-zaposlenih smawen za 1,3 odsto au [idu za 1,1 odsto u odnosu nakraj maja.

Stopa nezaposlenosti, iskaza-na po staroj metodologiji, na po-dru~ju ove filijale u julu bila je28,9 posto {to je na nivou prose-ka u Autonomnoj Pokrajini Vojvo-dini.

S.\.

Retka vrsta zabeleèna na kampuTre}eg dana istraìva~kog kam-

pa na Zasavici registrovana je re-tka vrsta ~igre pod nazivom Geloc-helidon nilotica. Ova vrsta ~igre re-tka je u Srbiji i zabeleèna jesvega petnaest puta za proteklihpedeset godina.-Ova vrsta se ko-lonijalno gnezdi na jezerima, mo~-varama i obalama. U gnezdu pola-è od dva do pet jaja. Hrani se ri-bom i insektima u letu, a ~esto navla`nim stani{tima hvata vodo-zemce i male sisare, kao i sitnesisare, javqa na{ saradnik dipl.ekolog Marko Cvijanovi}.

Mladi istraìva~i kod gradona~elnika

Gelochelidon nilotica

CIP - Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad32+659.3(497.113)SREMSKE novine/glavni i odgovorni urednik Jovanka Zurkovi}.- God. 1. br. 1 (1961)- . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 1961.-. - Ilustr.; 45 cm

Nedeqno.ISSN 0651-7294

COBISS.SR-ID 35321351

Osniva~ i izdava~ NIPD „Sremske novine“ d.o.o. Sremska Mitrovica, Trg vojvo|anskih brigada 14/11,DIREKTOR Dragan \or|evi}, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Jovanka Zurkovi},DIREKTOR MARKETINGA Zlatko Zrili}, REDAKCIJA: Svetlana \akovi}, Katica Kuzmanovi},Zorica Gara{anin-Stefanovi}, Du{an Poznanovi}, Sawa Mihajlovi},Milan Mileusni} (fotoreporter), Gordana Majstorovi}, @ivan Negovanovi}TEHNI^KI UREDNIK Marko Zrili}, Telefoni: 610-144 (centrala i telefaks), 610-469 (marketing)e-mail:[email protected], Teku}i ra~un: 335-14254-73 Metals banka[tampa „ [tamparija Borba a. d.“, Beograd.

PRETPLATA: za {est meseci 1.100,00 dinara, za godinu dana 2.200,00 dinara za inostranstvo trostruko.


U SREMSKOMITROVA^KOM DOMU ZDRAVQA

Pacijenti izabralisvog lekaraProjekat Ministarstva

zdravqa o primeni kapi-tacije u primarnoj zdra-vstvenoj za{titi, u koji je odpre tri godine ukqu~eno tri-desetak domova zdravqa, tre-balo bi da se zavr{i slede}egodine, a wegovu realizacijufinansira Evropska unija. Dotada je ve}ina gra|ana u oba-vezi da izabere svog lekara,te da o tome da i svoju pisme-nu saglasnost. Izabrani lekarse brine o svim segmentimazdravqa pacijenta, kod wegase pregledi zakazuju telefo-nom i na taj na~in se izbegava~ekawe. On je upoznat sa pre-thodnim zdravstvenim sta-wem i faktorima rizika pozdravqe pacijenata, sa wego-vim na~inom ìvota i lo{imnavikama. Izabrani lekarima mogu}nost da poziva paci-jente i zakazuje redovne go-

di{we i preventivne pregle-de. Lekar se bira iz oblastiop{te medicine, pedijatrije,ginekologije i stomatologije.Ovaj sistem bi trebalo davrati poverewe pacijenata ulekare, da im omogu}i ve}ubrigu i pa`wu, a s druge stra-ne i samim lekarima da done-se adekvatnu nagradu za ulo-èni trud, kroz sistem nagra-|ivawa i vrednovawa uskladu sa brojem pacijenatakoji su ba{ wega odabrali.

A kakva su iskustva u sre-mskomitrova~kom Domu zdra-vqa kada je u pitawu sprovo-|ewe ovog projekta pitali smodirektorku dr Nadu Zec Pet-kovi}.

- Prema podacima Republi~-kog zavoda za zdravstvenoosigurawe Dom zdravqa Sre-mska Mitrovica, koji pokrivateritoriju od 85 hiqada sta-

novnika, nalazi se na {estommestu u Srbiji prema broju op-redeqenih pacijenata, odmahnakon domova zdravqa Beog-rada, Vaqeva i Kraqeva, jerje kod nas ve} 76 posto pacije-nata izabralo svog lekara. Nataj podatak smo veoma ponos-ni, zato {to je upravo to os-novni postulat za primenuprojekta kapitacije u na{ojsredini, s obzirom da nosi 40posto svih bodova koje }e le-kar dobiti, a koji }e biti os-

nov za zaradu - isti~e dire-ktorka Doma zdravqa Sre-mska Mitrovica dr Nada ZecPetkovi}, dodaju}i da taj pro-ces jo{ uvek nije zavr{en iapeluje na pacijente koji tojo{ uvek nisu uradili da se ja-ve i do|u u Dom zdravqa i iz-jasne kod kojeg lekara èle dase le~e.

Ina~e, pored broja oprede-qenih pacijenata, druga stav-ka koja se u procesu kapitaci-je ocewuje jeste racionalnost,

odnosno cena propisanog le-ka, {to tako|e nosi 40 postobodova u ukupnom finansira-wu timova lekar - sestra.Preostala dva faktora kojanose po deset posto bodova je-su efikasnost, odnosno brojpregledanih pacijenata i pre-ventiva, koja podrazumevaprocenat pruènih preven-tivnih usluga.

S. Mihajlovi}

Ocewivawe lekara

Fiksni, odnosno zagarantovani deo iznosi 80 postozarade, dok }e se za onaj varijabilni deo lekari mo-rati dodatno potruditi. Najvi{e se moè zaraditido 120 posto plate.

- Ocene lekara se kre}u u rasponu od dva dodeset. Petica je neki standard, odnosno reperna vre-dnost koja obezbe|uje prose~nu platu. To zna~i da }epostojati lekari koji }e imati mawu platu, ali i onikoji }e imati, recimo, maksimalnih 120 posto plate.To }e biti oni lekari ~ija }e ocena biti devetka ilidesetka - kaè dr Nada Zec Petkovi}.

Direktorka Doma zdravqadr Nada Zec Petkovi}

NOVA ORGANIZACIJA U STAROPAZOVAÔMDOMU ZDRAVQA

Brè i lak{e dolekaraGra|anima staropazo-

va~ke op{tine je od po-~etka pro{le nedeqe omo-gu}eno da u svih devetzdravstvenih stanica Do-ma zdravqa Dr Jovan Jova-novi}-Zmaj od ku}e putemtelefona zakazuju lekar-ski pregled. Postoje}i te-lefoni u svim zdra-vstvenim stanicama na po-dru~ju op{tine postajukol-centri putem kojih pa-cijenti dobijaju potrebnaobave{tewa o zakazivawupregleda kod izabranoglekara, terapiji kojusprovode ili o nabavcipotrebnog leka. Deùr-ni medicinski tehni~arkraj telefona bi}e sponaizme|u lekara i pacijenta -kaè o novoj organizacijiposla direktor Dom zdra-vqa dr @eqko Kati} i po-ja{wava da se na ovaj na~inizbegava nepotrebno mal-tretirawe pacijenata, vi-{esatno ~ekawe ispred{altera ili lekarske or-dinacije. Ova nova organi-zacija prvenstveno je va`-na za bolesnike koji prima-ju odre|enu terapiju u du-èm vremenskom periodu iza wih vaì pravilo da sesvom izabranom lekaru mo-raju javiti tri do pet danado isteka perioda primeneterapije, kako bi na vreme bi-lo obezbe|eno sve {to je ne-ophodno za nastavak terapije.

Tako|e, pro{lost postaju igu`ve pred vratima labora-torije. Nakon prijave paci-jent kod ku}e ~eka telefon-ski poziv o datumu dolaska ulaboratoriju.

Pod kapom Doma zdravqa suzdravstvene stanice u nase-qima Stara i Nova Pazova,Vojka, Krwe{evci, Golubinci,Stari i Novi Banovci, Bele-gi{ i Surduk. Zbog razu|enos-ti teritorije i velikog brojavikenda{a koji su takore}istalno naseqeni na teritori-ji ove op{te, kao i izbeglica,ka zdravstvenim stanicamagravitira blizu 80 hiqadastanovnika, pa su svakodnevnegu`ve neminovnost. Prema ne-kim pokazateqima lekarskupomo} dnevno zatraì oko pethiqada stanovnika, pa }e novaorganizacija sigurno smawitiredove. B.M.

Dr @eqko Kati}: Mawe redovapred {alterima

ZAPO[QAVAWE OSOBA SA INVALIDITETOM

Posao zvani èqa„Iton elektrik“ primio u radni odnos 13 osoba sa invaliditetomsa evidencije nezaposlenih na kojoj se nalazi jo{ 846 lica koja tra-è posao. Za procenu preostale radne sposobnosti novoformiranojkomisiji podneto 89 zahteva

Umitrova~kom „Iton elektri-ku“ doo , odnosno biv{em

„Meleru“, nedavno je radni od-nos zasnovalo 13 osoba sa inva-liditetom. Svi koji su zaposle-ni su bili sa evidencije neza-poslenih Nacionalne slu`bezapo{qavawa Filijale Sre-mska Mitrovica i ovo je poziti-van primer primene Zakona oprofesionalnoj rehabilitacijii zapo{qavawu osoba sa inva-liditetom u praksi.

- „Iton elektrik“ nam je upu-tio zahtev za posredovawem uzapo{qavawu ve}eg broja osobasa invaliditetom sa evidenci-je nezaposlenosti, a wihovomprijemu u radni odnos pretho-dili su selekcija, probni rad itestirawe kandidata u samojfirmi - objasnio je Todor Kuz-man~evi}, direktor filijale.

Pro{lo je vi{e od dva mese-ca od kako je stupio na snagu Za-

kon o profesionalnoj rehabi-litaciji i zapo{qavawu osobasa invaliditetom. Zakon je,podse}amo, obavezao poslodav-ce koji imaju do 20 radnika dazaposle jednu osobu sa invali-ditetom, a one sa vi{e zaposle-nih da zaposle proporcionalnovi{e ovakih osoba, ili da pla-}aju penale odnosno izdvajajusredstva u fond za rehabilita-ciju i radno osposobqavawe in-valida. Koliko se, {ire posma-trano, ovaj zakon primewuje upraksi u mitrova~koj filijaliNacionalne slu`be zapo{qa-vawa ne raspolaù podacima,jer za to nisu ni nadle`ni. Kon-trolu primene zakona, kako saz-najemo, vr{i poreska upravapreko spiskova radnika prili-kom isplate mese~nih zarada.Ali, u mitrova~koj FilijaliSlu`be zapo{qavawa isti~uveliki broj podnetih zahteva

za utvr|ivawe preostale radnesposobnosti. Naime, Fond pen-zionog i invalidskog osigura-wa i Nacionalna slu`ba za-po{qavawa Srbije od sredinejuna imaju zajedni~ke komisijeza procenu preostale radnesposobnost, a jedna od wih radiu Sremskoj Mitrovici. Komisijaradi po zahtevima nezaposle-nih lica ili lica koja su u ra-dnom odnosu, a koja poslodavciupu}uju na procenu radne spo-sobnosti. Na osnovu stru~nihmi{qewa i ocena vr{i katego-rizaciju invalidnosti lica ito u ~etiri kategorije: od nultekoja zna~i da lice nema inva-lidnost do tre}e kategorije ko-ja zna~i da lice ima smawenuradnu sposobnost. Do sada jepodneto 89 takvih zahteva, ug-lavnom su ih podnela lica kojaimaju oteàne mogu}nosti za-po{qavawa, a nemaju kategori-jsku invalidnost.

- Po broju podnetih zahtevami predwa~imo u odnosu namnogo ve}e filijale. Na{oj ko-misiji je podneto 89 zahteva, akomisiji za Ju`noba~ki okrug69 ili 20 mawe. To zna~i dasmo mi dobro vr{ili edukacijei uspe{no sproveli druge neop-hodne aktivnosti na ovom planu- ocewuje Todor Kuzman~evi}.

Zajedni~ka komisija u Sre-mskoj Mitrovici izdala je 33mi{qewa i na osnovu toga tre-ba da se izdaju pojedina~na re-{ewa o preostaloj radnoj spo-sobnost. Ina~e, na evidencijiove filijale Nacionalneslu`be zapo{qavawa nalazise ukupno 846 invalida. S.\.„Iton elektrik“ primer zapo{qavawa osoba sa invaliditetom


TRAGEDIJA NA JARKOVA^KOM JEZERU

Utopio se 13-godi{wi de~akPolicijska uprava u Sre-

mskoj Mitrovici saop{ti-la je da je u petak ujutro, okopet ~asova, prona|eno telomaloletnog, 13-godi{weg Mar-ka Zori}a, de~aka iz sela Go-lubinci kod Stare Pazove, ko-ji se utopio u sredu, oko 18 ~a-sova, prilikom kupawa na Jar-kova~kom jezeru kod In|ije.

Potraga za de~akom po~elaje po{to se ni uve~e nije vra-tio u Golubince. Otac Milani majka Gordana najpre su si-na traìli po kom{iliku iku}ama drugova, ali ga u Golu-bincima nisu prona{li. Tekkada su od jednog Markovogdruga ~uli da je vi|en u poqu,na putu prema Jarkovcima i je-zeru kraj tog sela, alarmiranaje i policija.

- Nikada nigde nije oti{aona nekoliko sati, a da se pre-thodno ne javi. Ovoga puta jeoti{ao bez javqawa. Na jeze-ro niko nije ni pomi{qao jerje Marko bio nepliva~. Vodu~ak nije ni voleo, skoro da jezazirao od jezera - pri~a de-~akov otac.

Veliki broj qudi dao se upotragu za telom de~aka. To-kom potrage, na obali jezera,policija, roditeqi i rodbinanesre}nog de~aka prona{li sunarednog dana samo wegov bi-cikl i majicu.

Tek kada se pro{irila vesto utapawu de~aka, pojedinime{tani Jarkovaca, koji su ig-rom slu~aja bili kraj jezera uvreme tragedije, prise}aju sedelova doga|aja.

- I{la sam po vodu sa jed-nom kom{inicom, kada mi seu~inilo da se ~uje zapomagaweiz vode. Niko na ovakve povi-ke vi{e i ne obra}a pa`wu jerse svaki dan na jezeru mladi{ega~e tako {to izmi{qajudavqewe. Verujem da ni drugiqudi kraj jezera nisu prida-vali zna~aj pozivima za po-mo}, posebno jer se meni samou~inilo da neko zapomaè -pri~a jedna od me{tanki Jar-kovaca.

Jarkova~ko jezero je duga~-ko oko tri kilometra, {irokoizme|u 150 i 250 metara, aprose~na dubina je od ~etirido pet metara. Dno je uglavnom~isto, bez ve}ih prepreka,mestimi~no se nailazi na vo-denu vegetaciju pri obali izato je ovo jezero jedno je odnajpopularnijih kupali{ta zame{tane ovog dela Srema.

Po svemu sude}i, nesre}nide~ak koji nije voleo vodu, do-{ao je po prvi i posledwi putna jezero. Wegova majica i bi-cikl prona|eni su na mestugde je jezero duboko vi{e odpet metara, mestu koje izbega-vaju i iskusni pliva~i.

ûvari na jezeru kaù da jekupawe na jezeru zabraweno,ali da kupa~e niko ne moè daotera s jezera tokom leta.Ne{to niè, postoji improvi-zovana plaà gde je jezerone{to pli}e, ali ni tamo ne-ma spasilaca tokom sezone ku-pawa. Opomene ~uvara da jekupawe zabraweno, niko neslu{a.

O tragi~nom doga|aju oba-ve{teni su zamenik vi{eg jav-nog tuìoca i istra`ni sudijaVi{eg suda u Sremskoj Mitro-vici, po ~ijem ovla{}ewu supolicijski slu`benici izvr-{ili uvi|aj. Po naredbi is-tra`nog sudije Vi{eg suda uSremskoj Mitrovici, telo 13-godi{weg de~aka je poslatona sudsko-medicinsku obduk-ciju. @.N.

OTVOREN KOMPLEKS BAZENA U SURDUKU

Besplatanprevoz za |ake

Bazeni u Surduku

Uutorak, 10. avgusta i zva-ni~no je krenuo s radom ve-

lelepni kompleks bazena uSurduku, koji su izgra|eni nasamoj obali Dunava. Kompleks„Horizont“ sadrì pet najmo-dernijih bazena okruènihprirodom i to dva de~ja, dvaza odrasle i jedan |akuzi. Za-jedno sa predsednikom op{ti-ne Goranom Jovi}em, pre-dstavnici „Horizont Swee-ming Spa“ su u utorak sve~anootvorili ovaj kompleks a s ob-zirom da su wegovi pre-dstavnici izuzetno zadovoq-ni saradwom sa lokalnom sa-moupravom, omogu}i}e u~eni-cima da s |a~kom kwiìcom u

bazen u|u po povoqnijim cena-ma, odnosno za 300 dinara,dok je redovna cena 450.

Besplatan prevoz koji jeomogu}ila op{tina do bazenau Surduku po~eo je od pone-deqka 9. avgusta. Ispred po{-te u Novoj Pazovi autobus po-lazi u 9:30 sati, a iz StarePazove s perona 4 „Lastine“autobuske stanice u 9:40, izcentra Starih Banovaca u9:50, a iz Belegi{a sa centrau 10 ~asova. Iz centra Surdu-ka se kre}e u 10:15 i u 10:30~asova stiè do bazena. Po-vratak je u 18 sati ispred ba-zena.

G.M.

DRAMA U SURDUKU

Poku{ali iznudu 450.000 evra !Beogradska policija uhapsi-

la je ~etvoro~lanu krimi-nalnu grupu koja je od P.T. izSurduka uz pretwu smr}u we-mu i wegovoj porodici traì-la 450.000 evra! U akciji kri-minalisti~ke policije uhap-{eni su Milo{ M.(23), GoranP.(32), Miqan M.(30) i VukT.(21), svi iz Beograda.

Kako se saznaje, policijasumwi~i Milo{a M. da je or-ganizator grupe. On je odrani-je poznavao P.T. koji je, ina~e,tast ubijenog Cvetka Simi}a,koji je pre nekoliko meseciprona|en raskomadan u Zagre-bu. Milo{ se izvesno vremezabavqao sa sestrom Cvetko-ve ène i tako je znao da wenotac P. T. ima nekretnine, no-vac, automobile i ku}u u Sur-duku.

MUP Srbije je saop{tio dasu pripadnici ove grupe 27. ju-

la, po prethodnom dogovoru,pratili P. T. koji je svojim ko-lima do{ao u Surduk. U ve~er-wim satima, maskirani Mi-lo{ M. i Goran P. nasilno suu{li u ku}u P.T., dok ih je uautomobilu ~ekao Miqan M.Oni su tukli P.T., uzeli mu 550evra i oko 5.000 dinara, a za-tim mu zapretili da u roku odnekoliko dana spremi jo{450.000 evra! U protivnom, re-kli su da }e nauditi wemu iwegovoj porodici.

Ali, P.T. je obavestio poli-ciju o poku{aju iznude.

Sa ucewiva~ima je za sredu,~etvrtog avgusta, dogovorenaprimopredaja novca na jednommestu u okolini Beograda. P.T.je poneo 450.000 evra. Prilikomprimopredaje novca, ova grupaje uhap{ena efikasnom akcijombeogradske kriminalisti~kepolicije.

Po isteku policijskog zadr-àvawa od 48 sati, grupaosumwi~ena za poku{aj iznudeprivedena je, uz krivi~nu pri-javu, istra`nom sudiji Vi{egsuda u Beogradu.

Prema pouzdanim informa-cijama, ovaj poku{aj iznude ne-ma veze sa tim {to je P.T. tastCvetka Simi}a (44), koji je mu-~en i ubijen u Zagrebu, a pretoga je povezivan sa klanomLuke Bojovi}a i odbeglim pri-padnicima „zemunskog klana“.

P.T. kao uspe{an privre-dnik, postao je `rtva mladi}akoji se svojevremeno zabav-qao sa wegovom }erkom. Nesu-|eni zet je dolazio kod wegaku}i i video da je bogat. Kas-nije, kada je raskinuo sa wego-vom }erkom, Milo{ M. je poku-{ao da ga reketira.

@.N.

De~akova majica i bicikl prona|eni na mestu koje izbegavaju i iskusni pliva~i

Marko Zori}

Zbog osnovane sum-we da je izvr{ila

krivi~no delo ubis-tva, policija je uhap-sila Jelicu B. (39)iz Kru{edola kodIriga.

Prema navodimaiz zvani~nog saop-{tewa Policijskeuprave u SremskojMitrovici, osnovanose sumwa da je Jeli-ca B. tokom no}i iz-me|u utorka i srede,oko 02,00 ~asa, nakonsva|e i prepirke za-dala vi{e udaraca u glavu maj-ci Evici B. (79) iz Kru{edola.Od zadobijenih povreda EvicaB. je preminula na licu mesta.

Druge detaqe ovog zlo~inakakav se ne pamti u ovom deluSrema, policija nije saop{ti-la.

Kako se nezvani~no saznaje, uvreme tragedije u ku}i nije bioSlavko, sin ubijene starice ibrat sestre osumwi~ene zaubistvo majke.

Po nekim kazivawima, sva|emajke i k}erke bile su deceni-jama uobi~ajena stvar za kom{i-je, tako da nisu reagovali jerniko nije ni slutio da }e se do-goditi zlo~in.

Kada je Evici umro suprug,

Mesto tragedije

ZLOÎN U KRU[EDOLU

UUUUUbbbbbiiiii lllll aaaaammmmmaaaaajjjjj kkkkk uuuuu ?????

ona nije dozvoqavala k}erkida izlazi iz ku}e i devojka jeiznenada obolela. Bila je nale~ewu i u bolnicama, ali naj-vi{e vremena je provodila kodku}e. Le{ nesre}ne stariceprona{ao je jedan od kom{ijakada je ujutro po{ao u prodav-nicu po hleb. U prvom trenutkuniko nije ni pomi{qao da je upitawu ubistvo. Onda je poli-cija privela k}erku Jelicu podsumwom da je ubila majku.

Jelica B. je privedena is-tra`nom sudiji Vi{eg suda uSremskoj Mitrovici koji joj jeodredio jednomese~ni pritvor.

Ubijena starica sahrawena jeu ~etvrtak na seoskom grobqu uKru{edolu. @.N.

Sreda, 11. avgust 2010. 5PETA STRANA SVETA

IZLO@BA TETOVA@A U MUZEJU SREMA U SREMSKOJ MITROVICI

Tetovaà - vi{e od

Umetnost tetovirawa je drevna ve{-tina ~ove~anstvu poznata ve} hiqa-

dama godina. Tetovaè imaju dugu tradi-ciju u predstavqawu ~lanova odre|enihkulturnih grupa, etni~kih plemena ilibandi predgra|a. Kakvu god svrhu teto-virawe imalo, ono je oduvek bilo uni-verzalno za svakoga ko je nosio i pre-dstavqalo je izraz li~nih potreba. Spo~etka veka qudi koji su nosili teto-vaè uglavnom su tretirani kao krimi-nalci i bili su socijalni prognanici,ali se situacija vremenom drasti~nomewala. Danas su tetovaè veoma pri-hva}ene i {iroko rasprostrawene kaoforma ukrasa tela koja {aqe li~nu po-ruku i postale su autenti~an primer ì-ve umetnosti, a ne devijacija dru{tva.

Savremene tetovaè su stilski ra-zli~ite kao i sama moda, a umetnost te-tovirawa danas je u estetskom i tehni~-kom smislu dostigla najvi{u ta~ku.

Upravo iz tog razloga, u Muzeju Sremanedavno je odràna izlo`ba tetovaà iilustacija, a posetioci i qubiteqi te-tovaà mogli su da vide najboqe radovei tehnike tetovirawa, kao i ilustrova-nu epsku fantastiku i dizajnerske rado-ve.

Mitrov~ani su imali priliku da poprvi put prisustvuju ovakvoj vrsti iz-lo`be, na kojoj su {estorica izlaga~a,~etvorica „tattoo“ majstora i dvojicailustratora, predstavili svoje radovekao nagradu dugogodi{wem radu.

- Bilo je mnogo radova koje smo htelida izloìmo, ali morali smo se oprede-liti za najboqe. Tako je svaki od nas do-bio mogu}nost da izloì po osam rado-va, koji su zajedno doprineli tome da iz-lo`ba bude uspe{na u celini. Ovo je sa-mo po~etak izlagawa na{ih radova, jerje veoma va`no da publika bude upozna-ta sa tim ~ime se bavimo i sa profesio-nalno{}u onoga {to radimo, rekao je„tattoo“ umetnik, Branko Sladi}.

Tetovirawe je zanat druga~iji od svih

drugih, jedinstven je i veoma odgovoran,a, sa druge strane, jedini koji budu}egnosioca tetovaè sve vreme ukqu~uje uwen tok nastarawa.

- Tetovaà nije samo izraz umetnika,jer ~ovek koji nosi tetovaù sara|uje uizgradwi, moè da vidi to {to se teto-vira, usko je povezana sa wim i tako pos-taje wegovo vlasni{tvo, obja{wavaSladi}.

Prema re~ima jednog od izlaga~a,ilustratora epske fantastike, MarijaKova~evi}a, izlo`ba je veoma zna~ajnajer obuhvata razli~ite teme, sli~nu do-zu kreativnosti i primenu zanata krozma{tu i prave vrednosti.

- Osnovna ideja za bilo koji oblikfantastike je ma{ta. Ona moè sve, avo|en tom idejom, nastale su moje slikesa svim razli~itim motivima, kaè Ma-rijo.

Ova izlo`ba izuzetno je va`na zbogtoga {to su qudi imali priliku da videprofesionalne tetovaè, tehnike teto-virawa, da bi se edukovali i videli daje to sada industrija koje nema gre{akai nedostataka.

- Na{i prijateqi, koji su bili i gosti

na ovoj izlo`bi, vrlo dobro znaju {ta ikako mi radimo. Va`no nam je da i jav-nost sazna pozitivne stvari o ovom za-natu na pravi na~in, tako {to }e pa`qi-vo posmatrati tehnike, motive, mesta nakojima se tetovaè rade, i na taj na~in}e stvoriti pravu sliku o tome da je te-tovirawe evoluiralo do granica per-fekcionizma, objasnio je Nenad Kojo-vi} - Koja, „tattoo“ umetnik i jedan odizlaga~a. On dodaje da tetovaà, u pri-ncipu, ne moè imati zna~ewe u global-nom slislu, ve} svaka slika za sebe imasimboliku onome ko je nosi. Svaka teto-vaà ima neku pri~u iza sebe i obi~nopodse}a vlasnika na neki wemu bitandoga|aj, princip, stav ili ne{to drugovezano za wegov ìvot.

Kako „majstori za tetovaè“ kaù, te-tovirawe uop{te nije lagan posao kao{to se mnogima ~ini. Potrebno je mnogorada, truda i odricawa da bi se dosti-gao neki odre|eni nivo. Svaka tetovaàmoè boqe da se uradi i iz tog razlogaumetnici teè konstantnom usavr{ava-wu. Majstor koji postane zadovoqan svo-jim radom ne moè vi{e ni napredovati.

S.Zari}

Pi{e ko stigne, ure|uje ko mora

KART:@arko Ga}e{a

l Koga svrbi o drugog se ~e{e!

l Ko peva zlo ne misli! [ta je saonima {to sviraju?!

l îzma je glavu ~uvala dok nismopo~eli da je potpe}ujemo.

l Ko laè taj i krade, a neki kradubez re~i.

l Svaka ptica svome jatu, ako u tu-|em nije boqe.

l Ko radi ne boji se gladi. Nije mijasno kako gladan da radi.

l Ko ga ne zna, skupo bi ga prodao.

l Konac delo krasi ako je dobrou{iven.

l Pametan pi{e, lud pamti. Ne bihrekao da su svi {to pi{u pametni.

l Ko drugome jamu kopa mora da jegrobar.

l Dok nekom ne smrkne drugom nesvane - re~e sadista.

l Mislim, dakle postojim. Mnogi nepostoje!

l Put ka uspehu im je bio pun vezaali mi nije jasno za{to veziva{e ~vo-rove?

l Malo zara|ujem iako sam mnogoradio - {efa.

l Dajem fotequ za motiku!

l Zapeo mi za zub. Ih, {to nisamkrezav?!

l Pamet u glavu dok ti je nisu pojeli.

l Meni kopaju rupu da bi zatrpalisvoje provalije.

l Bio sam posledwi tamo gde sumnogi bili prvi.

l @ednog bih ga preko vode preveoako je sa druge strane kafana.

l ôvek je najve}a gre{ka prirode -majmune niko ne okrivquje.

l Ko radi taj i gre{i - ali su opas-ni oni koji pogre{e pa onda rade.

l Ne ìvim u carevini ali bi vre-delo da caruje pamet.

l Svima je zvono pred vratima, ameni je odzvonilo iza vrata.

l Sada izjavqujem da sam seqak dane bih za koju godinu traìo svedoke.

Be}arski biserisremskih tambura{a

[unke jedem, a papke preska~emU tepsiju volem da uma~em!

Ala sam se pasuqa nazuvo,Ne bi li se od gladi sa~uvo!

Ala sam se najeo pasuqa,Pa me ne{to u stomaku ùqa.

Ala smo se pasuqa najeli,Zato smo ti ovako debeli!

uuuuummmmmeeeeettttt nnnnnooooosssssttttt iiiii

„Tattoo“ majstori i ilustratori na izlo`bi u Muzeju Srema

Napisao:Zoran Nedeqkovi} @iravac


Odlazak velikog osmeha

( Veqko Kuzmanovi}, poslasti~ar 1912 - 2010.)

Sa Trga ]ire Mileki}au Sremskoj Mitrovici

odlepr{alo je jedno jatogolubova onog dana kadaje ~ika Veqa poslasti~aroti{ao u penziju. Be{e~inio deci i svojim sugra-|anima slatka zadovoq-stva vi{e od pola veka.Svako jutro, kako otvoriradwu da u|e malo sveì-ne, odlazio je na trg dahrani golubove. Oni su gu-gutali oko wegovih nogukao da je on sa wima vese-lo razgovarao.

U ranim danima wegovog poslasti~arskog rada deca su seotimala ko }e, tu u blizini, od wegove ku}e, pa do poslas-ti~arnice da nosi tepsije sa sveè pe~enim orasnicama.Za svog radnog veka nikada ka`wavan, nikada opomenut.Sladoled, limunada, bonbone i }etena alva, dva mala sto-la i ve~iti {iroki osmeh ~ika Veqin. Ako je u{lo dete beznovaca, siroma{ak ili prosjak, sa kuglom sladoleda „ku}a~asti“. Pravio je sladoled najlep{i na svetu i nikada ganije sluìo van sezone. Zna se vreme kad se sladoledom os-veàva. Za odrasle po èqi hladna limunada, deci malorazblaèna, da sa~uvaju grlo.

Wegov ve~ito veliki osmeh oti{ao je sa wegovih usanazauvek 3. avgusta. Sahrawen je dva dana kasnije na staromPravoslavnom grobqu u Sremskoj Mitrovici u svojoj 99. go-dini. Tako se pridruìo onim legendama koje su uvelikotro{ile desetu deceniju ìvota i koje }e grad uvek pamti-ti: Branku Joleru - ~ika Brani slikaru, dr \or|u Pani{i}uhirurgu kao i vazda strpqivom ~ika Mi{i, domaru iz [a-hovskog kluba.

Golubovi na Trgu ]ire Mileki}a ne gugu~u vi{e onako ve-selo.

S.N.

Mitrov~anka Sawa RoguqaVeqanovski, sudija pre-

kr{ajac posle vi{e godina ra-da u pravosu|u samo je jedna odsudija koji nisu ponovo izab-rani. A ta brojka je pozama{na.Ipak, za sve wih se ne moère}i samo biv{i sudija. Biv-{a jeste po tome {to vi{e neobavqa sudijsku du`nost. Me-|utim, re{ewe o prestanku ra-dnog odnosa ili razre{ewunikada nije dobila, kao nimnogobrojne kolege koje supro{li sli~no ili isto u op-{toj reformi srpskog pravo-su|a. Upravo to re{ewe kojeim nije stiglo pravi dodatneprobleme i zavrzlame u ovoj,ina~e, komplikovanoj pri~i.Jer da bi se prijavila na tr-ì{te rada potrebna su joj up-ravo ova re{ewa, da bi ondapo tom osnovu ostvarila barpravo na zdravstvenu za{ti-tu sebe i ~lanova svoje poro-dice jer je jedina u wihovoj~etvoro~lanoj porodica kojaje radila.

-Nama prekr{ajcima nisuproduìli period za prima-we nov~ane naknade dok se nerazre{e pravne zavrzlame,kao {to je to zakqu~kom Vla-de donetim po~etkom jula,omogu}eno neizabranim sudi-jama i tuìocima. Krajem junaprestala nam je {estomese~nanadoknada, a radnu kwiìcunismo mogli da dobijemo togdatuma kako nalaè zakon ve}su nas pozvali tek 14. jula itime nam skratili „maneva-raski prostor“, jer od danaprestanka radnog odnosa rokje 30 dana za prijavu na tr-ì{te rada.Bar tako kaèslovo zakona. Da smo dobilita re{ewa dobili bi pouku opravnom leku i pravo àlbena re{ewe. Ovako smo ni nanebu, ni na zemqi. U nekom va-kuum prostoru. Da su nas tre-tirali kao radnike u upraviimali bismo pravo na otpre-mninu. Dane provodim pi{u}iàlbe, pritu`be, zahteve zaocenu ustavnosti. Odgovori ikada stignu su obi~no nedore-~eni i ~esto zakonski neute-meqeni. U me|uvremenu treba

od ne~ega ìveti. Suprug neradi, bili smo podstanari iimamo dvoje dece. Sada smo sepreselili kod moje bolesnemajke penzionerke i ta wenapenzija je jedini prihod u ku-}i, pri~a svoju pri~u Sawa,koju potkrepquje ~lanovimazakona, re{ewima, zahtevima,obimnom prepiskom i doku-mentima i dodaje da je svesnada pravo nije uvek i pravda,ali da bi vaqda bar oni-sudi-je trebalo da streme tome.

O reformi pravu|a kaè danije ura|ena transparento, nivaqano, da se zapravo ne zna-ju stvarni kriteriji izbora,jer ni oni koji se navode odaùrnosti, ugleda, stru~nostinisu kod svih primewivani.-Pojednostavqeno re~eno me|uizabranim ima i onih koji supo u~inku i ocenama i ukupnombroju bodova ispod mojih, teme to upu}uje na zakqu~ak daje izbor bio neselektivan inepravedan. Govorilo se da suneki birani i po partijskojpripadnosti iako su na{i zva-ni~nici takve navode deman-tovali, ali {ta da ~ovek dru-go pomisli kada znate da mno-gi me|u izabarnim imaju u~i-nak lo{iji od va{eg. Mi „pre-kr{ajci“ smo fakti~ki gurnu-ti me|u gra|ane drugog reda,da li iz razloga {to na{e ud-ruèwe nije glasno i aktivnokao sudijsko i tuìla~ko pasu uspeli da ostvare prava ko-ja su nama uskra}ena, a to jeproduètak materijalne na-doknade do okon~awa ovihpravnih stvari. Ali to je ondadiskriminacija i pisali smo

pritu`bu po osnovu diskrimi-nacije, pislali smo i ustavnuàlbu, ali odgovora nema.Wihovo ne~iwewe i okon~a-we postupka nama uskra}ujeneka druga prava koja nam pri-padaju. Oni koji bi trebalo dase drè zakona kr{e ga i namasu uskra}ena osnovna qudskaprava. Bez obzira pod koji naszakon podveli, da li o raduili o sudijama, navodi SawaRoguqa i napomiwe da me|uizabranim ima i onih koji su

onih nesretnih devede-setih godina vr{iliizbornu kra|u, pa suvaqda podobni. Ima itakvih kojima je proce-nat ukinutih presudavi{i od 50-60 odsto, akada ovaj postotak pre-ma{i 25 odsto moè bi-ti razlog za neizbor nafunkciju.

Reviziju celokupo-nog reizbora o~ekuje dokraja godine i to podpritiskom evropskihinstitucija.-Mo`da jelak{e biti partijskiposlu{nik i osuguratisebi radno mesto. Janisam ni u jednoj parti-ji i ne mislim da sampogre{ila. Radni re-zultati su mi solidnii ne znam za{to nisamizabrana. Konkurisa-

la sam i za sudiju prekr{ajcai ovde i u Rumi, za sudiju Os-novnog suda u Mitrovici i jo{na neka mesta. Obrazloèwenikada nismo dobili pa daznam {ta ja to kao sudija ni-sam dobro radila, a {ta je biokriterij izbora za one kojiimaju daleko lo{ije refere-nce. Ne bih se qutila da suizabrani samo boqi od mene,ali to naprosto nije ta~no.Mo`da je ovaj moj na~in poima-wa prava i pravde put kojimse re|e ide, ali posle svega~ovek mora da se zapita kudaide srpsko pravosu|e? Mo`da}emo mi na{e pravo uspeti daostvarimo u sudu u Strazburu,ali je to slaba uteha. Dràvakoja slovi za demokratsku nekr{i zakone koje je sama done-la, a u na{em slu~aju prekr-{eno je mnogo toga. Zato bi odkrucijalnog zna~aja za ovu na-{u dràvu bilo da uradi kom-pletnu revizuju reforme. Beztoga nema ni demokratije, niistinske sudske vlasti, nitibudu}nosti, smatra nekada{-wa sutkiwa.

J.Zurkovi}

U ERDEVIKU OD 13. DO 19. AVGUSTA

U susret Preobraèwu

PRAVO I PRAVDA: SAWA ROGUQA VEQANOVSKI, DOSKO-RA[WI SUDIJA PREKR[AJAC

Put kojim se re|e ideRevizija

-Kad god na{i zvani~nici govore o reformi pozivaju se tena Venecijansku komisiju, ali iz tog zakqu~ka uzmu samo ono{to im odgovara. Nikada ne navedu i ono {to je podvu~eno dase mora ispraviti jer nije dobro ura|eno. Tako|e, ne kaù ni{ta su evropski parlamentarci rekli o reformi u potpunos-ti i ~ak ~esto u svojim izjavama nas koji govorimo jezikom ar-gumenta i samo traìmo pravno utemeqen odgovor, nazivajuraznoraznim imenima, ~ak i krugovima bliskim kriminalci-ma, ili ne{to sli~no. Revizija }e morati da se uradi podpritiskom Evrope, a kako }e sve to ispasti tek }emo videti,kaè Sawa Roguqa Veqanovski.

Palata pravde u Sremskoj Mitrovici

ZA VE^NO SE]AWE

Veqko Kuzmanovi}-îka Veqa

Iove godine Erdevik je do-ma}in tradicionalne, 15.

po redu, manifestacije „U su-sret Preobraèwu“. Okupqa-we u~esnika po~iwe kotli}i-jadom, koja se odràva u pe-tak, 13. avgusta na bazenu u Er-deviku, sa po~etkom u 13 sati,Svi zaniteresovani mogu dase prijave u Mesnoj zajednici,a uplata po ekipi iznosi dvehiqade dinara. U subotu po-podne, 14. avgusta, u 15 sati,bi}e uprili~ene degustacijameda, kao i izlo`ba vina i vo-}a ispred Doma kulture. Togdana svoje radove i specijal-tete izloì}e i ~lanice Ud-ruèwa èna „Panonka“. U 17sati po~iwe smotra folklo-ra, u kojoj, pored doma}inaKUD-a „Branko Radi~evi}“,SKOS-a „Erdevik“ i mali{anaiz Osnovne {kole „Sava [u-manovi}“, u~estvuju i ~lanovikulturno - umetni~kih dru-{tava iz Mramorka, Kukujeva-

ca, Stare Pazove i Stan~evaiz Rumunije. Nakon defilea u21 sat bi}e odràn koncertfolklora na {kolskom igra-li{tu, a iste ve~eri, samo sapo~etkom u 20 sati, u Lova~-kom domu bi}e uprili~eno „Ve-~e vina i tambure“. Nedeqa,15. avgust, je dan rezervisanza pecaro{e, bo}are, fudba-lere i bicikliste. U ve~er-wim satima na {kolskom igra-li{tu je rok koncert KsenijeMijatovi}, kojoj }e predgrupabiti {idski bend „Neuni{ti-vi“. U ponedeqak je takmi~e-we u pikadu i turnir za èneu odbojci, a u utorak turnir u{ahu.

Dan uo~i Preobraèwa jetradicionalni odlazak u vi-nograde, a u ~etvrtak, 19. av-gusta, povodom Dana Mesnezajednice u 8 sati bi}e od-ràna sve~ana sednica Sa-veta, nakon ~ega }e usleditiliturgija. S. M.

Sreda, 11. avgust 2010. 7

NASTAVAK RADOVANA ZGRADI SOCIJAL-NOG STANOVAWA

Prikqu~ak zatopliju zimuPrikqu~ivawem na gra-dsku mreù u potpunosti}e se obezbedeti kvali-tetno grejawe za budu}estanovnike ovog objekta

Radovima na prikqu~ivawuna toplifikacioni sistemgrada zgrade socijalnog stano-vawa u nasequ ‘’Marko Peri-~in Kamewar’’, nastavqena jeadaptacija ovog objekta kojeg,za potrebe izbeglih i raseqe-nih lica gradi Sremska Mi-trovica.

Direktor JKP ‘’Toplifika-cija’’ Slavko Sladojevi}, is-takao je ovom prilikom da }ese prikqu~ivawem na gradskumreù u potpunosti obezbede-ti kvalitetno grejawe za bu-du}e stanovnike ovog objekta.

- Radimo trasu duìne 200metara, i o~ekujem da }e seposlovi u skorije vreme pri-vesti kraju. Tako|e, iskori-sti}emo priliku da uradimo ijedan prikqu~ni {aht za budu-}i Gerontolo{ki centar koji}e se graditi na ovoj lokaciji.Sama investicija je u vrednos-ti oko 1,7 miliona dinara iJKP ‘’Toplifikacija’’ finan-sira radove iz sopstvenihsredstava, rekao je direktorSladojevi} prilikom obilas-ka radova, dodav{i da je ovopreduze}e u potpunosti spre-mno za nastupaju}u grejnu sezo-nu.

S.L.

DOSITEJEVA ULICA

Zavr{ena prvafaza radova

Prva faza radova na ure|e-wu Dositejeve ulice u Sre-mskoj Mitrovici je zavr{ena,radnici JKP „Vodovod“ u pre-dvi|enom roku obavili su re-konstrukciju vodovodne mre-è, a odmah po zavr{etku wi-hovih aktivnosti u zonu gradi-li{ta u{li su i putari. Pod-se}amo, re~ je o sloènim ra-dovima, ali se nadle`ni ipaknadaju da }e sve biti zavr{e-no do kraja ovog meseca. Nakontoga usledi}e ure|ewe tra-vnatih povr{ina i sadwa no-vih sadnica, po{to su starastabla zbog dotrajalosti ve}ukolowena. S. Z.

OBAVE[TEWE

Za izbegla i interno raseqena licaKomesarijat za izbeglica Republike Srbije nastavqa raspodelu humanitar-

nih paketa hrane najugroènijim porodicama izbeglih i interno raseqenih li-ca, ~ime obezbe|uje dodatnu podr{ku Lokalnim akcionim planovima za re{ava-we problema izbeglih i interno raseqenih lica.

Da bi ostvarili pravo na humanitarnu pomo} (paketi sa hranom) svi zainte-resovani (socijalno ugroèni) sa boravi{tem - prebivali{tem na podru~ju gra-da Sremska Mitrovica treba da se jave gradskom povereniku za izbeglice naj-kasnije do 25. avgusta 2010. godine.

Sreda 11. avgust 2010.u 21 sat

„@ivot uìvo“Ciklus filma: Slobodnazona: RetrospektivaMala scena Pozori{ta„Dobrica Milutinovi}“

Subota 14. avgust 2010.u 12 sati

„Gospodari metle“Predstava za decuMala scena Pozori{ta„Dobrica Milutinovi}“

Od srede do srede

SKLOPILI BRAK: Duki}Du{an, voza~ i Vukovi} Nata-{a, trgovac, Popovi} Slobo-dan, automehani~ar i Vetmi}Valerija, preh.tehni~ar, Ili}Mladen, gimn. i Pejakovi} Ma-rija, preh.tehn., Luki} Nenad,policajac i \uri} Qubica,med.sestra, Herceg Neboj{a iNimet Lidija, Ke~i} Ratomir,ekonomista i Mrk{i} Katari-na, prof.srpske kwièvnosti,Jevti} Sa{a, bravar i Doma-zet Marijana, preh.tehni~ar,Loboìnski Miodrag, gimnaz.i Pindovi} Tawa, gimnaz.,Ne-di} Ilija, prof.istorije i [u-put Jelena, prof.engleskog

DOBILI ]ERKU:ê~eri} Jovan i Jovana, Begu-{evi} Stanislav i Nikolina -Srem.Mitrovica, Pejakovi}Mirko i Valentina - Vel.Ra-dinci, Jankovi} \or|e i Vera -Bu|anovci

DOBILI SINA: Beko Dra-goqub i Gorica, Moro Ivica iAnamarija, Simjanovski Pas-kal i Nata{a - Srem.Mitrovi-ca, Trivkovi} Miroslav i Ol-ga, Parmakovi} Vladan i Dra-gica - No}aj, Bursa} Branislavi Milanka - Irig, Ili} Miod-rag i Slobodanka, Varagi} Mi-le i Jelena - Ruma, Vlaisav-qevi} Dejan i Jovana - [id,Smiqani} \or|e i Daniela -Siba~, Kon~ar Neboj{a i Ves-na - Ba~inci

UMRLI: Stoj{i} Ilijaro|.1938, Petrovi} Milanro|.1980, Popovi} Radivojro|.1947, Pavlovi} Gojkoro|.1958, Petrovi} Dobrilaro|.1942, Nesvanulica Mararo|.1944, Vlaisavqevi} Ne-venka ro|.1938, Jovanovi}\or|e ro|.1952, Bere{ Mataro|.1944, Mi{i} Milkaro|.1924, Ceh Mira ro|.1958,Tumbas Hermina ro|.1920, \u-kanovi} An|elija ro|.1947,Pap An|elija ro|.1942, Kuzma-novi} Veqko ro|.1912, Fera-tovi} Fadil ro|.1964, Blagoje-vi} Toda ro|.1933, Brki} Nadaro|.1932, Jovi~i} Bogdankaro|.1960, Vasi} @ivkaro|.1960, Papi} Savaro|.1928, Tadi} Sretoro|.1955, Vojnovi} Vladimirro|.1938, Ni}kovi} Bo{koro|.1961, Dabi} Vera ro|.1942,âvi} Nenad ro|.1956, ûpi}Milica ro|.1931, <@>ivkovi}Tomislav ro|.1934, Simeuno-vi} Gojko ro|.1961,

PRIPREMIO MATIÂR@ivojin Jankovi}

Iz mati~arskogzvawa

U NASEQU „MATIJA HU\I“

Otvoren novi DrvengradVrednost investicije je oko 700 hiqada dinara

Mali{ani iz Stambenog na-seqa „Matija Hu|i“ od

pro{le nedeqe imaju novomesto za igru. Uz muziku, soki-}e i de~ju graju, proteklog ~et-vrtka otvoren je jo{ jedan Dr-vengrad.

Kako je rekao Sr|an Kozli-na, zamenik gradona~elnika,ovo igrali{te je poklon Gradanajmla|im Mitrov~anima.

- Nastavqamo sa ure|ewemcentralne gradske zone. Ovo-ga puta smo izgradili prediv-no de~je igrali{te u nasequ„Matija Hu|i“ i na taj na~inobezbedili da roditeqi ima-ju gde da dovedu svoju decu.Mali{ani su ovde bezbedni,skloweni sa ulice, ovde nema

saobra}aja i sasvim je sigurnoda i na ovaj na~in dajemo svojpuni doprinos razvoju i unap-re|ewu detiwstva na{ih ma-li{ana - rekao je Sr|an Koz-lina, dodaju}i da je vrednostinvesticije oko 700 hiqadadinara.

U ime investitora, Dire-kcije za izgradwu grada, dire-ktor Bojan Gavri} rekao je da}e do kraja avgusta biti izgra-|eno i tre}e de~je igrali{tekoje }e se nalaziti u Bloku B.

- Ovu akciju nastavi}emo islede}e godine, a Direkcijaza izgradwu grada ve} radi nakomunalnoj i saobra}ajnoj in-frastrukturi kako bi i za na-{e najmla|e sugra|ane napra-

vili zanimqive i zabavne sa-dràje kao {to je ovaj - rekaoje Bojan Gavri}, direktor.

A da novim Drvengradom ni-su odu{evqeni samo mali{a-ni, nego i wihovi roditeqi,potvrdila nam je KatarinaPopov, majka dvoje dece kojaìve u blizini novog igra-li{ta.

- Ovo je jako lep gest i di-van poklon za najmla|e kojiìve u ovom delu naseqa, alii za decu koja ìve u blizinipa }e dolaziti ovde da se ig-raju. Drvengrad }e ulep{atine samo ovo naseqe nego i na{grad - rekla je Katarina Po-pov, iz naseqa „Matija Hu|i“.

S. M.

Novi Drvengrad

BAZAR ZDRAVQA U MZ ‘’CENTAR’’

U slu`bi najstarijihOvo je zaista najmawe {to moèmo da u~inimo za na{e sugra|ane, a Bazar pre-dstavqa samo po~etak ~itavog niza aktivnosti koje }e se nastaviti na svaka trimeseca, istakao je predsednik Saveta MZ ‘’Centar’’ Vladimira Lukjan~enka

U prostorijama MZ ‘’Centar’’,proteklog ~etvrtka organizo-van je Bazar zdravqa, na kojemsu najstariji ìteqi ove Mesnezajednice mogli da prekontro-li{u svoje vitalne parametre.Ova akcija organizovana je uzpodr{ku mitrova~kog Domazdravqa.

Prema re~ima predsednikaSaveta MZ ‘’Centar’’,Vladimira Lukjan~enka, akci-ja je sprovedena na inicijativunajstarijih ~lanova ove MesneZajednice.

- Na proteklom sastanku Sa-veta, dogovorili smo se da omo-gu}imo na{im sugra|anima dapored besplatne provere kr-vnog pritiska, obave i proverutriglicerida i holesterola.Ovo je zaista najmawe {to mo-èmo da u~inimo, a Bazar pre-dstavqa samo po~etak ~itavogniza aktivnosti koje }e se nas-taviti na svaka tri meseca, is-takao je ovom prilikom Lukjan-~enko.

Direktorka mitrova~kog Do-ma zdravqa, dr Nada Zec- Pet-kovi}, izrazila je zadovoq-stvo ~iwenicom da je inicijati-va za organizovawe ovih pre-gleda do{la upravo od gra|ana,dodav{i da }e Dom zdravqa od-govoriti i u budu}nosti na sva-ki sli~an poziv.

- Mi ~esto sara|ujemo sa mes-nim zajednicama i to daje dobre

Redovna kontrola je uslov sigurnosti

rezultate. Kao {to je poznatona{i stariji sugra|ani su, naàlost, ~esto lewi i ne voleda idu kod lekara na obimnije iozbiqnije preglede. Na ovj na-~in, dolaskom „na noge“, mi imomogu}avamo preglede i, po po-

trebi, upu}ujemo ih daqe, reklaje dr Zec- Petkovi}, dodav{ida je dobro i to {to }e ovi pre-gledi biti tromese~ni, jer sena taj na~in omogu}uje boqi tre-tman.

S.Z.- S.L.

Priprema: Svetlana \akovi}


RUMA

PRIPREMA: Katica Kuzmanovi}

Borkova~ko jezero je rumskomore, a borkova~ka dolina

oaza mira, odmora, uìvawa uìvopisnoj prirodi. Ove, dugogodina kori{}ene sintagme ume|uvremenu su postale i po-malo istro{ene, iz prostograzloga {to se u ure|ewe ‘’ru-mske lepotice’’ malo ulagalo.Aktuelna kretawa u op{tini,i JUP ‘’Plan’’, nagove{tavajuda bi uskoro moglo biti i dru-ga~ije, to jest da bi Borkovacu sinergiji doma}ih i stranihinvestiotora mogao, u pravom

AKTUELNO U JUP ‘’PLAN’’

Kako urediti Borkovac?Postoje zainteresovani investitori za izgradwu bazena, hotela, bungalova, sportskih terenasmislu, postati turisti~kicentar Rume, pa i Srema.

Plan detaqne regulacije‘’Park-{uma-Borkovac’’ je do-bio ‘’zeleno svetlo’’ na pro-{logodi{wem decembarskomskup{tinskom zasedawu, po-tom je usvojen koncept plana.Sledi izrada nacrta plana,pa javni uvid u isti taj plan, udrugoj polovini septembra.Javni uvid traje 30 dana, a po-tom kompletan plan, sa pri-medbama i sugestijama, idepred odbornike Skup{tineop{tine.

Ovo su planovi urbanista, a{ta gra|ani mogu u budu}nostio~ekivati od svog omiqenogizleti{ta. Pre svega, povr{i-na za ure|ewe obuhvata 80hektara, to je prostor od ‘’15.avgusta’’ do kraja katastarskeop{tine Ruma, Borkova~kog je-zera i akumulacije Borkovac.Planom se bitno mewa sadr-àj ove povr{ine. Umesto ze-lenog pojasa, ovde se planira-ju sportski, rekreativni i tu-

kera, kao {to su restorani isli~no. Pre toga podrazumevase gradwa kompletne infra-stukture - parking, objektienergetike, vodoprivrede,PTT. Ono {to raduje, javqajuse zainteresovani investito-ri za izgradwu bazena otvore-nog i zatvorenog tipa, hotela,bungalova, sportskih terena.Dostavqeni su wihovi zahte-vi koji }e se uzeti u razmatra-we prilikom izrade ovog pla-na, kako plan kasnije ne bibio ograni~avaju}i faktor zaiste te investitore.

U slede}oj fazi radi}e sena ure|ewu stadiona ‘’Slove-na’’, gde se planiraju sadràjiza sport, rekreaciju, {eta-li{te, biciklisti~ke staze,ali i objekti kulture jer sestvaraju uslovi za rad Likov-ne kolonije Borkovac.

Ukoliko se sve ovo ostvari,ili bar ve}i deo plana, bi}eto pravi mali {umski raj, a uRumi.

risti~ki sadràji i, naravno,ugostiteqstvo.

Vi{e podataka o budu}emizgledu Borkovca iznela namje u pro{lonedeqnom razgovo-ru direktor JUP ‘’Plan’’ Tatja-

na Markovi}:-To zna~i ure|ewe obale i

plaè oko jezera, izgradwuterena za sport i rekreaciju,hotela, bungalova, uz izgra-dwu objekata uslu`nog kara-

Direktor Tatjana Markovi}

JP ‘’GAS-RUMA’’

Gas na - rateCena gasnog prikqu~ka sa popustom od 20odsto i mogu}nost odloènog pla}awa na{est i 12 rata, do pu{tawa gasa u mreù

Ovogodi{wi plan JP ‘’Gas-Ruma’’ o pro{rewu distri-

butivne gasne mreè, po svemusude}i, bi}e ispuwen, jer jeve} po~eo da se ostvaruje - ra-dovi se izvode u slede}imulicama - ‘’Alekse [anti}a’’,

‘’Prvomajska’’, ‘’Tivolska’’ i‘’Borkova~ka’’, u ukupnoj duì-ni od tri kilometra.

O tome {ta to zna~i za bu-du}e potro{a~e, govori dire-ktor ovog preduze}a Aleksan-dar Spalevi}:

-Za potro{a~e nudimo po-pust na vaè}u cenu gasnogprikqu~ka, taj popust vaìsamo za period izgradwe gas-ne mreè, do po~etka grejnesezone, odnosno do pu{tawagasa u cevi. Popust je 20 pro-cenata, tako da tipski gasni

prikqu~ak G-4, sa popustomiznosi 51.420 dinara, a gasniprikqu~ak G-6 je 66.038 dina-ra. Radovi na ovom delu gaso-vodne mreè treba da budu za-vr{eni do kraja septembra,najkasnije do 15. oktobra. Po-

red popusta na cenugasa, nudimo i odlo-èno pla}awe na{est ili 12 rata. Pr-vi deo pla}a se od-mah, a ostatak iznosau jednakih pet, odnos-no 11 rata.

U odnosu na vaè}icenovnik, redovna ce-na gasnog prikqu~kaza G-4 je 61.304, a za G-6 75.472 dinara.

Direktor Spale-vi} tvrdi da je u ru-mskoj op{tini, i mimoovog popusta, cenagasnog prikqu~ka naj-nià u okruèwu,primera radi niàod cena u In|iji ili

Sremskoj Mitrovici.Za o~ekivati je da }e budu-

}i potro{a~i ove povoqnostiznati da iskoriste, ako ra-zmi{qaju u stilu: dinar podinar - poga~a, u ovom slu~aju,gas.

POQOPRIVREDNA STRU^NA SLU@BA ‘’RUMA’’

Borba s ambrozijomOva opaka biqka uni{tena na 90 hektara u naseqima i uòj gradskoj zoni Rume, {to je jedna tre}ina u odnosu na snimqenostawe u op{tini - Najvi{e ambrozije u ataru Dowih Petrovaca

i Bu|anovaca

Ambrozija izaziva ~ak 25oblika bolesti, a ako se

ovome doda podatak da su mno-gi qudi alergi~ni na wu, ondato poprima dimenzije hororfilma. Dakle, {tetnost odove opake biqke je ogromna,ogromne su i povr{ine na koji-ma se ona ukorenila, shodnotome, bi}e potreban i ogromannapor da ova {teto~ina nesta-ne sa na{ih poqa. Lokalna sa-mouprava ~ini sve {to je u we-noj (finansijskoj) mo}i, kadabi svi doma}ini uni{tili am-broziju na svojim wivama, tektada bi to bila pesma. A od ho-rora do pesme, dug je i mukotr-pan put.

Ovo bi mogao biti kroki natemu ambrozije. U pro{lone-deqnom razgovoru u Poqopri-vrednoj stru~noj slu`bi ‘’Ru-ma’’, a sagovornik nam je biosavetodavac-agroekonomistaUgqe{a Trkuqa, do{lo se dosaznawa koliko je ova tema -ozbiqna.

-Op{tina nam je poverilazadatak da napravimo proje-kat za uni{tavawe ambrozije,i to za period od pet godina. Utom smislu odobrena su nam

sredstva u visini od dva mi-liona dinara, {to je, brzo sepokazalo, nedovoqno za kom-pletno re{ewe ovog proble-ma. Projektom su obuhva}enejavne ili ‘’ni~ije’’ povr{ine,kao {to su kanali, poqski pu-tevi, napu{tena stara~ka do-ma}instva u selima, prostorioko deponija i repi{ta. Na{aprocena je da na teritoriji ru-mske op{tine ima 290 hektarapod ambrozijom, to se odnosina javne povr{ine, na privat-nim parcelama ima je sigurnona hiqadu hektara. Ovim ra-spoloìm sredstvima fokusi-rali smo se na naseqena mes-ta i uù gradsku zonu. Posaotreba da bude zavr{en do 10.avgusta, posle nema efekta,jer ambrozija cveta i ostavqa

polen - kaè Trkuqa.Posao je obavqen na 90 hek-

tara, to je jedna tre}ina odsnimqenog stawa. Najvi{e po-vr{ina pod ambrozijom bilo jeu Dowim Petrovcima i Bu|a-novcima, jer su tu bile prizmerepe, i strni{ta.

Reklo bi se, ovo je po~etakjednog velikog budu}eg posla.Verovatno, rukovode}i se ki-neskom poslovicom da ~ovekamoè{ nahraniti kada ga nau-~i{ da peca ribu, zaposleni uovoj slu`bi koristi}e mogu}-nosti Zimske {kole za poqo-privrednike - kod proizvo|a-~a treba podi}i svest o {tet-nosti ambrozije, {to je najte-è od svega. Nakon toga, ko{e-we, tarupirawe i prskawe,bi}e rutinski posao.

Ugqe{a Trkuqa

Direktor Aleksandar Spalevi}

MATIÂRSklopili brak: David Suba i Sawa Savi}, Mitar Hrenek i

Branka Pacek, Milan Blagojevi} i Ivana Vla~i}, Damir Niko-li} i Gordana Stanoj~ev, Predrag Samarxi} i Nada Marjanovi}

Dobili sina: Milka i Sr|an [kaqac, Jelena i AleksandarMilo{evi}

Umrli: Milutin Pe{ovi} - 1968, Jela Bi}ani} - 1929, âslavSavi} - 1931, Simo Stojakovi} - 1949, Dragiwa Kosanovi} - 1924.


Zapra{ivawekomaraca

U drugoj polovini pro{lenedeqe na teritoriji in|ij-ske op{tine, odnosno uSlankamenu, ôrtanovcimai Kr~edinu obavqeno jeavionsko zapra{ivawe ko-maraca. Zapra{ena je kr~e-dinska ada, ~ortanova~ka{uma i priobaqe Dunava.Larve komaraca tretiranesu visokoselektivnim pre-paratom K-Stop koji nije{kodqiv za druge organiz-me i nema negativan uticajna ìvotnu sredinu. Na te-ritoriji in|ijske op{tinezapra{ivawe komaraca vr-{i firma „Miva“ kojoj je po-krajinski Sekretarijat zaza{titu ìvotne sredine iodrìvi razvoj poverio ovudelatnost.

Adaptacija Domakulture pri kraju

Radovi na adaptaciji Do-ma kulture u Novim Karlov-cima privode se kraju. Tre-ba jo{ da se zavr{e malasala, deo fasade i prosto-rije koje }e ovda{we Kul-turno-umetni~ko dru{tvokoristiti za svoje kancela-rije. Ukupna investicijavredna je oko 100 hiqadaevra a kad se radovi zavr-{e Dom kulture }e povrati-ti svoju prvobitnu funkciju,odnosno onu koju je imao pre{ezdesetak godina.

Aktivnosti Kancelarije zamlade

Od kako je osnovana mar-ta ove godine, in|ijska Kan-celarija za mlade ukqu~i-la se u niz akcija kao {to suobeleàvawe Svetskog da-na informisawa mladih, 9.maja, Dana pobede i DanaEvrope, uspostavila je sa-radwu sa |a~kim parlamen-tom Tehni~ke {kole „Mihaj-lo Pupin“, u~estvovala ugradskoj slavi i „Velikomspremawu Srbije“ i drugo, aprvu narednu akciju organi-zova}e povodom Dana mla-dih, 12. avgusta.

UKRATKO

www.indjija.netwww.moja.indjija.net

Priprema: Z. G. Stefanovi}

IN\IJA

55. ME\UNARODNA, DUNAVSKA REGATA DOÊKANA U STAROM SLANKAMENU

Manifestacija od velikogzna~aja za In|ijuSrbiju smo doìveli u najlep{em svetlu , rekao je Nemac Georg Mihelovski, dok jeaustrijski predstavnik Peter Wetzler dodao, „poku{a}u da budem najve}a reklama zaIn|iju, Stari Slankamen i Srbiju uop{te, jer je moj prvi utisak zaista neopisiv“

Specijalna bolnica „Dr Bo-rivoje Gwati}, koja se na-

lazi u Starom Slankamenu inamewena je za le~ewe neuro-lo{kih oboqewa i posttrau-matskih stawa, uskoro }e po-~eti da koristi solarnu ener-giju za zagrevawe sanitarnevode. Prema navodima dire-ktorke ove zdravstvene usta-nove dr Mire Albot uskoro

}e biti zavr{eni solarni ko-lektori koji }e omogu}iti dase sanitarna voda zagreva nasolarnu energiju.-O~ekujemoda posao bude uskoro okon~ani da u narednih deset dana so-larni koletori budu u fun-kciji, {to }e nam doneti veli-ku u{tedu u gasu - kaè dr Mi-ra Albot.

S.N.

U SLANKAMENA^KOJ BOLNICI

Solarna energija za sanitarnu vodu

Veliko mi je zadovoqstvo{to mogu da vas pozdra-

vim u ime Op{tine In|ija idrago mi je {to ste ponovoovde. In|ija je oduvek znalada prepozna prave vrednostii veliko nam je zadovoqstvo{to smo, na neki na~in doma-}ini 55. me|unarodne dunav-ske regate. Ovo je manifes-tacija od zna~aja za Op{tinuIn|ija i svake godine se zawu opredequju sredstva izbuxeta op{tine. Raduje me{to je starosna strukturatako raznolika, {to imamojednu u~esnicu od tri godinei {to je u~esnika iz Srbijesve vi{e - rekla je OliveraMo~evi}, na~elnica op{tin-skog Odeqewa za dru{tvene

delatnosti povodom do~ekau~esnika 55. me|unarodnedunavske regate (TID) u Sta-rom Slankamenu i poèlelada i narednih godina do|u ugoste.

Ina~e, svake godine 26. ju-na regata kre}e iz nema~koggrada Ingol{tadta i zavr-{ava se u bugarskom graduSilistri. U Srbiju ulazi 28.jula kod Apatina a izlazi 14.avgusta kod Brze Palanke.Ova regata okupqa oko 150u~esnika iz evropskih podu-navskih zemaqa, kao i dru-gih delova Starog kontinen-ta i sveta. Regatu su 3. jula uStarom Slankamenu do~eka-li predstavnici Op{tineIn|ija, in|ijske Turisti~keorganizacije i osobqe Spe-cijalne bolnice „Dr BorivojeGwati}“ iz Starog Slankame-na. Svake godine u StaromSlankamenu, jednoj od 15etapnih stanica u Srbiji zau~esnike regate organizujese sme{taj, ishrana, izlet i

drugi oblici zabave i rekre-acije. Direktor Turisti~keorganizacije, Boris Pa{koje podsetio da je ovo 55. putda u ovo podunavsko mestoin|ijske op{tine dolazi re-gata i dodao -Danas su ovdepredstavnici svih podunav-skih zemaqa, kao i onih kojesu dosta daleko kao {to suAustralija i Izrael. Mi setrudimo da ih uvek lepo do-~ekamo, da ih povedemo naneki izlet, kako bi videlijo{ neke krajeve na{e op{ti-ne i èlimo kada odu odav-de, da zaista ponesu lepeutiske.

Direktorka Specijalnebolnice u Starom Slankame-nu dr Mira Albot pre-dstavila je kapacitete i us-luge koje wena ustanova nudii predstavnicima regate po-èlela ugodan boravak. - Na-{a bolnica je ve} godinamadoma}in dunavskoj regati imi se trudimo da vam uvekobezbedimo dobre uslove ka-ko biste lak{e nastavilisvoj put -, kazala je dr MiraAlbot.

U kongresnoj sali u slan-kamena~koj bawi pre-dstavnici zemaqa u~esnicazahvalili su se doma}inimai podelili utiske sa kolega-ma i novinarima. - Srbijusmo doìveli u najlep{emsvetlu. Qudi su srda~ni iveoma qubazni. Hvala vamod srca u ime svih mojih su-narodnika koji su krenuli naovaj put - rekao je Georg Mi-helovski, pedstavnik ne-ma~kih kajaka{a i dodao dase „ose}a fenomenalno“.

Predstavnik austrijske eki-pe Peter Wetzler je dodao daje prvi put u Srbiji i da je iz-nena|en do~ekom. - Ja }u po-ku{ati da budem najve}a re-klama za In|iju, Stari Slan-

kamen i Srbiju uop{te, jer jemoj prvi utisak zaista neo-pisiv. Sli~nog mi{qewa bi-li su i predstavnici Slo-va~ke, Bugarske, Velike Bri-tanije, Australije, Ma|arskei drugi. Najmla|a u~esnicaregate je Nemica Rigel Fe-lina, ro|ena 2007. godine ikoja je na put krenula saocem. Wen otac Tobajas Ri-gel je izjavio da je ona prviput u Srbiji i da }e veslaticelu etapu od Ingol{tadtado Silistra i da su pripre-me po~eli pro{le godine nasli~nim manifestacijama.

Na kraju treba re}i da jeosnovno pravilo TID-a plo-vidba Dunavom ~amcima (ka-jak-kanu) koje pokre}e ~oveksvojom snagom po etapnimmestima koje za svaku zemquutvr|uje Me|unarodna kon-ferencija a dnevne etape uproseku iznose oko 43 kilo-metra. U etapnim mestimaregata boravi po jedan dan,sem u glavnim gradovima, podva.

G.Majstorovi}

Najstarijaregata

Sekretar Kajaka{kog sa-veza Srbije Predrag Bogda-novi}, podsetio je da je TIDregata najstarija na svetu ida je prva odràna 1956. go-dine. Organizator TID rega-te kroz Srbiju je Odbor zaturizam Kajaka{kog savezaSrbije. Podse}aju}i da jenajstariji srpski regata{Quba Cvetkovi}, na àlostpreminuo pre mesec dana,direktor TID-a za SrbijuDejan Jovanovi} je kazaoda }e oni podneti inicijati-vu da se od idu}e godineetapa od Slankamena do Be-ograda posveti wemu i nazo-ve wegovim imenom, „EtapaQube Cvetkovi}a.

Regata{i u krugu bawe u Starom Slankamenu

Pristizawe


AKCIJE ODEQEWA ZA STAMBENOKOMUNALNEPOSLOVE I ZA[TITU @IVOTNE SREDINE

Suzbijawe ambrozijei planovi

PAZOVA^KAHRONIKA

Pripremila: Gordana

Majstorovi}

Op{tinsko odeqewe za stam-beno-komunalne poslove i

za{titu ìvotne sredine ovegodine ozbiqnije se pozabavi-lo oko suzbijawa ambrozije kaoopasnog alergenta, ali i drugimakcijama kao {to su akcija ~i{-}ewa i izmuqivawa ki{nih ka-nala i uklawawa deponija {utai smetili{ta i akcija uni{ta-vawa komaraca. Akcija oko suz-bijawa ambrozije, po re~imaMilenka Bubowe, rukovodiocaop{tinskog odeqewa za stam-beno komunlne poslove i za{-titu ìvotne sredine, vo|ena jeu saradwi sa Udruèwem poqo-privrednika Stare Pazove iekolo{kim pokretima, tako daje odeqewe od Ekolo{kog po-kreta „Eko san“ dobilo jedanprojekat koji podrazumeva anga-òvawe poqoprivrednika u po-menutoj akciji kada nemaju poq-ske radove. To zna~i da }e seoni, po nalogu op{tinske komi-sije u saradwi sa mesnim zajed-nicama ukqu~iti u radove nasuzbijawu ambrozije uz nadok-nadu ispod komercijalnih cena.Sredinom jula u Staroj Pazoviiz pravca In|ije na utrinama i

ovratinama i oko poqskih pute-va na povr{ini oko tridesetakhektara, ambrozija je tretiranahemijskim sredstvima. Me|u-tim, najefikasnije je biqku prefaze cvetawa po~upati ili po-kositi, kaè gospodin Bubowai nagla{ava da je „ovakav na~inrada kako smo zapo~eli ove go-dine, korak napred u odnosu naprethodne godine, posebno kadase radi o velikim zemqi{nimpovr{inama u sklopu gradskoggra|evinskog zemqi{ta, poq-skih puteva i saobra|ajnica“.

Suzbijawe ambrozije kod nasjo{ uvek je nedovoqno sistem-ski re{eno i pravi na~in bibio kada bi se gra|ani u sara-dwi sa svojim mesnim zajedni-cama i lokalnom samoupravom,na volonterskoj osnovi u ovuakciju masovno ukqu~ili. - Do-bra stvar je pojava nevladinihorganizacija koje u svom progra-mskom delovawu vide i borbuprotiv ambrozije i nude svojustru~nu i organizacionu pomo}-kaè Milenko Bubowa. Prska-

we komaraca ove godine izve-deno je dva puta i to je finan-sirano iz sredstava ekolo{ketakse, dok }e se suzbijawe am-brozije finansirati delom odsredstava dobijenih na licita-ciji od zakupa poqoprivrednogzemqi{ta u dràvnoj svojini.Za ~i{}ewe ki{nih kanala uNovoj Pazovi, dràva je krozprojekat javnih radova odobri-la odre|eni broj radnika. S ob-zirom da u svim mesnim zajedni-cama isti~e samodoprinos, svevi{e }e se obra}ati op{tini zafinansirawe i mnogi posloviiz wihove nadle`nosti, bi}epreneti na javna preduze}a.

-U tom smislu op{tina je da-la nalog Vodovodu da iz kre-ditne linije kupi jedan velikibager koji bi, po nalogu komu-nalne inspekcije na teritorijiop{tine ~istio i izmuqivaokanale, dok bi JP „îsto}a“ skupovinom buldoèra, tako|eiz kreditne linije ~istilasmetli{ta i deponije {uta, is-to po nalogu komunalnih in-spektora. S nabavkom tih ma{i-na u narednim godinama o~eku-jemo ozbiqniji pomak u stawukanalske mreè u naseqima,deponijama {uta i smetli{ti-ma, kao i divqim deponijama -rekao je Milenko Bubowa i do-dao da wegovo odeqewe pri-prema i niz novih odluka kojebi na jesen trebale da u|u uskup{tinsku proceduru. Re~ je onovoj odluci o upravqawu ko-munalnim otpadom, o programusmawewa napu{tenih pasa i ma-~aka i planirawu izgradweprihvatili{ta i azila za wih,kao i izgradwe sabirnog punktaza animalni otpad koji bi omo-gu}io zatvarawe svih sto~nihgrobaqa na teritoriji op{tine.Poslom oko upravqawa ani-malnim otpadom bavila bi se„îsto}ina“ Zoohigijena kojamora da se podigne na jedanstru~an i profesionalni nivo,s primenom metoda koje su uskladu sa svim sanitarnim me-rama i zakonskim propisima. Zasada, takve depoe za uginuleìvotiwe imaju samo gradoviVr{ac i Pan~evo.

Zajedni~ka fotografija ispred op{tine

DELEGACIJA IZ ROJTLINGENA U STAROJ PAZOVI

Mogu}nosti saradweUpro{li ~etvrtak staropazo-

va~ku op{tinu posetila je El-dertaut [tidl sa svojim saradni-cima, ina~e predstavnica gradaRojtlingena u nema~koj pokrajniBaden-Vertemberg. Ona je savet-nik u gradskoj upravi, zaduènaza oblast saobra}aja, porodi~nogprava i rodne ravnopravnosti aobavqa i funkciju zamenika pre-dsednika grada Rojtlingena. Uime Op{tine Stara Pazova dele-

gaciju pomenutog nema~kog gradado~ekali su zamenik predsednikaop{tine Goran Vrawe{, potpre-dsednik SO Stara Pazova Sr|anStankovi} a sastanku je prisus-tvovao i Radivoj \uki}, predsed-nik MZ Nova Pazova. Tom prili-kom stvorene su mogu}nosti sara-dwe izme|u tog nema~kog grada istaropazova~ke op{tine, a bilo jere~i i o dosada{woj saradwi kojaje tradicionalno dobra jer se u

Rojtlingenu nalazi sedi{te Udru-èwa podunavskih [vaba pod na-zivom „Nova Pazova“.

U poseti je bilo i nekoliko wi-hovih sugra|ana sa kojima Elder-taut [tidl u~estvuje u biciklis-ti~koj ekspediciji do Crnoga mo-ra, prolaze}i kroz nekoliko ev-ropskih zemaqa i obilaze}i us-put znamenitosti gradova poredDunava.

Milenko Bubowa

Kazne za napu{tawequbimaca

S izgradwom azila za na-pu{tene pse i ma~ke bi}epredvi|ene i kaznene mereza nesavesne vlasnike, {todo sada nije bio slu~aj. Qu-di }e mo}i svoje ku}ne qu-bimce da predaju u prihvati-li{te gde }e se s wima hu-mano postupati uz nadzor ve-terinarske slu`be a ukoli-ko ih i daqe budu prepu{ta-li ulici, pla}a}e kazne zatako nemaran odnos.

Utoku ovog mesca Kancelarijaza mlade Op{tine Stara Pa-

zova ima}e dve zna~ajne akcije.Sa Omladinskim klubom, pod ge-neralnim pokroviteqstvom op-{tine, organizova}e fudbalskiTurnir (Fair Play Street foot-ball) za decu od 8 do 18 godina.Po re~ima Borisa Muti}a, ~la-na tima Kancelarije za mlade,ovaj turnir }e po~eti 10. avgustai traja}e desetak dana a utakmi-ce }e se igrati na Stadionu „Je-dinstvo“ svakim danom od 17:30do 22 sata. Za najboqe ekipe bi-}e obezbe|ene nagrade, pehari imedaqe, kao i robne nagrade.

„Potrebno je ista}i fer-plejkarakter Turnira“ kaè BorisMuti} i dodaje da }e posebno bi-

ti nagra|ene fer-plej ekipe, kaoi najboqi golman i najboqi igra~u svakoj ekipi. Slede}a aktiv-nost Kancelarije za mlade je iz-bor najlep{e fotografije povo-dom 12. avgusta Dana mladih (jersu Ujedinwene nacije od 12. av-gusta ove do 12. avgusta slede}egodine, proglasile godinom mla-dih). Za Dan mladih na Gradskomtrgu u Staroj Pazovi organizova-}e se izlo`ba fotografija mla-dih po slobodnoj temi uz muzi~kesadràje, jer je ciq da se mladii druè. Po izboru stru~nog ì-rija najlep{e fotografije, kas-nije }e krasiti zidove Kancela-rije za mlade. Ina~e, ovom pri-likom Boris Muti} isti~e dobrusaradwu Kancelarije sa lokal-

nom samoupravom i predsednikomop{tine Goranom Jovi}em, koji,kako kaè, ima najvi{e razume-vawa za mlade.

AKTIVNOSTI KANCELARIJE ZA MLADE

Obeleàvawe Dana mladih

Boris Muti}, ~lan timaKancelarije za mlade

„ÎSTO]A“

Odràvawe cve}a i gradskog zelenila

TURISTI^KA ORGANIZACIJA OP[TINE

Podr{ka razvoju turizmaStaropazova~ka op{tina u no-

vije vreme sve vi{e pa`wepoklawa razvoju turizma. S obzi-rom da se na wenoj teritoriji gra-di Srpska ku}a fudbala i da }eona biti sportska prestonica Sr-bije, ima}e itekako potrebe za bo-gatijim turisti~kim sadràjima.Sem oboga}ivawa novim, op{tinapodràva i postoje}e manifesta-cije. Tako je, izme|u ostalog podr-àla i Dunavsku regatu.

- Op{tina Stara Pazova je je-dan od najzaslu`nijih sponzoraDunavske regate pod nazivom „Du-navske avanture 2010.“. Poredop{tine, Turisti~ka organizaci-ja je tako|e, pomogla pomenutu re-gatu koju je u prethodna tri putaorganizovao Klub ekstremnihsportova „Pustolov“ iz StarihBanovaca, a osoba koja je imalanajvi{e razumevawa za ovu mani-festaciju je predsednik op{tineGoran Jovi}, - nagla{ava VesnaBogdanovi}, direktorka staro-pazova~ke Turisti~ke organiza-cije. Dakle, predsednik op{tine

je pomenutu regatu podrào u è-qi da populari{e sport s ciqemda se {to vi{e mladih opredeliza bavqewe nekim od sportova,pa bilo to i sportovima na vodi.- Izme|u ostalog i na taj na~in

smo promovisali turisti~ke po-tencijale staropazova~kog Podu-navqa koje, zaista ima velikemogu}nosti za razvoj podunavskogi seoskog turizma - naglasila jeBogdanovi}eva i dodala da }e TOStare Pazove uskoro izdati „Tu-risti~ki vodi~“ u kome }e gostimo}i da na|u sve neophodne in-formacije o boravku na terito-riji staropazova~ke op{tine.

Vesna Bogdanovi}

- Ovog leta sezonskog cve}a u Staroj i Novoj Pazoviimamo oko 20 hiqada komada i mi ga redovno odràva-mo, kao i drugo ukrasno drve}e u sklopu gradskog zele-nila. U gradskim centrima Stare i Nove Pazove nismopove}avali cvetne fleke od pro{le godine ali smo za-dovoqni kvalitetom postoje}ih. Moèmo pohvaliti ina{e gra|ane da vode ra~una o cve}u i gradskom zele-nilu (ne gaze ga, ne lome) - kaè Bosiqka Ili}, inè-wer hortikulture u staropazova~koj JP „îsto}i“. Onadodaje da su, ove godine u Staroj Pazovi na mestima gdesu bili kiosci postavqeni travwaci i ukrasno {ibqea ispred de~jeg Dispanzera dve cvetne aleje. U parku u

Staroj Pazovi su samo ruè o kojima i gra|ani, tako|evode ra~una. Ne diraju ih.

- Park nam je lep i prozra~an - dodaje Ili}eva ista-kav{i da im u avgustu predstoji ure|ewe uli~nog pro-stora oko O[ „Simeon Aranicki“, postavqawe travwa-ka i drvoreda a „malo bi akcenat stavili i na ure|eweDositejeve ulice“. Tako|e, sada „îsto}inim“ radnici-ma „Zelenila“ predstoji orezivawe ptuja koje ~ine ì-vu ogradu na grobqu u Staroj Pazovi. Oni su ove godineimali i mnogo posla oko ko{ewa trave i korova na jav-nim povr{inama, te uz svu racionalnost po re~ima Ili-}eve, radnici „Zelenila“ su preoptere}eni.


TOKOM LETA U MITROVA^KOJ BIBLIOTECI TRA@I SE LAK[A LITERATURA

Kwige ~itaju oni koji ih volePo~etkom 21. veka, qudi se

sve vi{e odri~u kwige ukorist nekih drugih sadràjai aktivnosti. Nestankom soci-jalizma i pojavom slobode me-dija kod nas, televizija je pos-tala sve popularniji predmetinteresovawa pre svega mla-dih qudi, a sredinom 90-ih

prikqu~uje joj se i inter-net. Naravno, i jedno i drugose pokazalo vi{e nego kori-snim. Naàlost, wihova ek-spanzija dovela je do zanema-rivawa kwige kao izuzetnogizvora informacija i znawa,posebno kod mla|e populaci-je.

- îwenica je da mladi qu-di sve mawe ~itaju, a sada ~akni {kolska lektira nije oba-vezna. Gre{ka je {to nemajunaviku da ~itaju i qubav pre-ma kwizi jer kwige ~ita nekoko kwige voli, kaè BorkaBeukovi} - ]osi}, bibliote-karka u gradskoj biblioteci„Gligorije Vozarovi}“.

Kada govorimo o naslovimakoji su aktuelni i autorima~ija se dela ~itaju u odre|e-nim periodima, trebalo binaglasiti da je doma}a lite-ratura veoma traèna, a ovo-godi{wa dobitnica NIN- ovenagrade Grozdana Oluji} -„Glasovi u vetru“, sigurno jejedna od autora ~ije se {tivonaj~e{}e uzima iz bibliote-ke.

Od doma}ih kwièvnica,svakako su nezaobilazne Mi-

rjana Bobi} - Mojsilovi}, I-sidora Bjelica, Vesna Radu-sinovi}, Qiqana Habjano-vi} - \urovi}, Milica Ja-kovqevi} MirJam, a delaMome Kapora i kwièvnikanovije generacije Duleta Ne-deqkovi}a, ~itaju se u jednomdahu.

Od stranih autora, aktuel-ni su Amin Maluf „Taniosovastena“, japanski pisac HarukiMurakami, a ve~iti Den Bra-un, Sofi Kinsela, Orhan Pa-muk ili naslovi dela PaolaKoeqa stalno su prisutni me-

|u iznajmqenim kwigama. U svetu, a i kod nas, razvija

se sve ve}a zabrinutost o ~i-tala~kim navikama i budu}-nosti kwige, koja je rezultatsve ve}ih tehnolo{kih prome-na.

- Ta~no je da je internet od-radio veliki deo posla, usmislu da je ~itawe kwigadostupno i na wemu. Ali, miimamo stalne ~itaoce, kojidolaze zbog toga {to vole

kwige, imaju mo-gu}nost da je nosesvuda sa sobom,da se lako vratena ono na {ta è-le. êsto nam tra-è i savete kadane znaju {ta daiznajme, ali smonau~ili da pre-poznamo {ta neki~italac voli i{ta bi moglo damu se svidi, ob-ja{wava biblio-tekarka.

Ali, ~itawe se vezuje i zaperiod u odrastawu, za trenu-tak raspoloèwa ili za peri-od u godini kada vam prijalak{a ili teà literatura.

Analiti~ari u Srbiji kaùda je jedan od najsigurnijih po-kazateqa koliko je jedna na-cija zaista obrazovana ~iwe-nica koliko weni pripadnicikwiga pro~itaju. Biblioteka-ri su izra~unali da u Srbijisamo tri odsto qudi ~ita

kwige, bilo da je re~ o bele-tristici, bilo o

stru~noj literaturi. Taj po-datak poklapa se sa brojem vi-sokoobrazovanih qudi kojiina~e spadaju u redovnu ~ita-la~ku publiku. Ali pritom netreba zanemariti vaàn fak-tor kao {to je standard sta-novni{tva. Da li su kwigeskupe, svakako je dobro pita-we. Ukoliko znamo

da je prose~na cena kwigeoko 400 do 1.000 dinara, onda

to i ne izgleda tako mnogo.Neko moè re}i da je dovoqnopresko~iti neki izlazak i zate pare kupiti neku dobrukwigu. Ali iako taj argumentima dobar rezon, to opet zna-~i da ako èlimo novu kwigu una{oj

ku}noj biblioteci, moramose ne~ega odre}i. Izgleda daje za na{ standard i ta cenavisoka, pa je najboqe re{eweipak odlazak u gradsku bibli-oteku. S. Zari}

Leto za lak{u literaturu- Zanimqivo je to da mladi qudi ~itaju uglav-

nom savremene autore, a prema raspoloèwu bi-raju i kwige koje }e ~itati. Tako|e, u letwem pe-riodu uglavnom se ~ita lak{a literatura, i tonajvi{e razni putopisi pred odlazak na letova-we, dok su u zimskom periodu to neki kompleksni-ji sadràji, dodaje Branislav Radivojevi},kwi`ni~ar u mitrova~koj biblioteci. Naslovi koje Mitrov~ani ~esto traè u gradskoj biblioteci

NEOBIÂN IZUM MITROVA^KOG PO[TARA

Bicikl za ki{uStevan Sav~i}, iz Kuzmina, zaposlen je u Po{ti u Sremskoj Mitro-

vici tek dva meseca a ve} je poznat po svojoj neodi~noj ideji. Od starog bicikla koji voze mitrova~ki po{tari, Stevan je na-

pravio svoj funkcionalan i neobi~an bicikl.Naime, on je na stari bicikl kao predwu korpu za dnevnu po{tu

stavio plasti~nu korpu iz marketa, na zadwi deo stavio je korpuod skutera, a ono {to je najzanimqivije je krov koji pokriva ~itavbicikl.

- Na ovu ideju sam do{ao slu~ajno, jer imamo problem sa ki{nimvremenom. De{ava nam se da ~esto pokisne dostavna lista za pre-poruke, a to je veoma vaàn dokument, pa sam smislio na~in kakoda re{im problem, kako bi svi potpisi na dokumentu bili vaè}i,obja{wava Stevan.

Ovim neobi~nim izumom, kako Stevan kaè, svi su odu{evqeni,a ovo novo „po{tansko vozilo“ postalo je svima prepoznatqivo.

- U po~etku je mnogima bio sme{an ovaj moj izum, ali kasnije, ka-da su qudi videli da je ovo itekako funkcionalno, bili su odu-{evqeni. Neki su mi ~ak traìli da i wima napravim isti, jer jezaista korisna i prakti~na stvar, zadovoqno pri~a Stevan. S.Z.

Stevan Sav~i} sa svojim „izumom“

Sklonost ka crteù i slikar-stvu, trideset~etvorogo-

di{wi Zoran [imuni} otkrioje jo{ u detiwstvu, zahvaquju}isvom ocu Petru, od kojeg je, kakokaè, najvi{e i nau~io. Tokomgodina rada i usavr{avawa, ovajMitrov~anin je, kombinacijomrazli~itih tehnika stvorio je-dinstven stil,svojstven samowemu.

- Od malihnogu imao samafinitet pre-ma slikarstvui crteìma.Prve crta~ke islikarske ko-rake nau~iosam od svogoca, koji je ta-ko|e slikao ina mene preneoqubav premaovoj umetnosti.On je bio, ne samo moj prvi u~i-teq, nego i jedini uzor tokomsvih potowih godina rada iusavr{avawa. Zahvaquju}i we-govoj bezrezervnoj pomo}i i po-dr{ci, jo{ kao {kolarac, biosam zapaèn po svom ume}u. Po-be|ivao sam na takmi~ewima, aneke od mojih slika

bile su izloène u {kolskimhodnicima na panou.

Kada sam po{ao u peti ra-zred, nastavnik likovne umet-

nosti je primetio moju privrè-nost slikarstvu i uspeo da is-tan~a mojukus. Ipak,moj otac os-tao je moj ap-s o l u t n iuzor. Uì-vao sam da

gledam dok sli-ka, poku{avaju-}i da uradim

ne{to sli~no, pri~a Zoran, is-ti~u}~i da ga je upravo nemogu}-nost da parira ocu Petru u sli-kawu na platnu i navela da sepo~ne baviti crteòm, oprede-liv{i se za crteè olovkom ilidrvenim bojicama.

Godine crtawa i slikawa suu~inile svoje. Usavr{iv{i i po-boq{av{i svoj talenat, ovaj za-qubqenik u nau~nu i epsku fan-tastiku, svakim svojim crteòmi slikom, nastoji da taj svet baj-

ke i magije prenese na papir iplatno.

- Kada sam savladao teh-niku olovke i bojica, po~eosam da me{am flomasterei drvene boje, ugqene {ta-pi}e sa vo{tanim bojama isli~no, prave}i na taj na-~in jedan potpuno nov i je-dinstven stil. Slikam sve{to mi se svidi, sve {tovidim,

dodaju}i pri tome ne{toiz svoje ma{te i realnihstvari, kaè Zoran.

@ude}i za dodatnimusavr{avawem i u~ewemod najboqih, Zoran po~iwesa radom u slikarskoj radi-

onici ~uvenog mitrova~kog sli-kara Dragana Martinovi}a.

- @ele}i da zaista doprem dotajni likovne umetnosti koje sumi bile nepoznanica, pomno samposmatrao rad ovog velikog umet-nika, nau~iv{i neke nove stilovekoje sam kasnije u svom radu pre-radio po sopstvenom ukusu, isti~eZoran.

Do sada, ovaj Mitrov~anin ni-je imao nijednu samostalnu iz-lozbu, ali to ga, kako sam isti-~e, ne}e spre~iti da se i daqebavi ovim vidom umetnosti.-Nastavqam sa slikawem i na-dam se da }u jednog dana prenetitalenat na svoju decu, kao {to jei moj otac preneo na mene, jasanje Zoran. S.Lap~evi}

MITROVÂNIN ZORAN [IMUNI], LIKOVNI UMETNIK

Magi~ni svetovi na platnu i papiruOvaj zaqubqenik u nau~nu i epsku fanstastiku, svakim svojim crteòm islikom, nastoji da taj svet bajke i magije prenese na papir i platno

Neki od Zoranovihradova


Iri{kahronikaPriprema: Katica Kuzmanovi}

Beo~inskahronika

ASOCIJACIJA ZA RAZVOJ OP[TINE

Ekonomsko-socijalniambijent na lokaluZa pet godina realizovane donacije u iznosu od 300 hiqada evra

Uspe{na saradwa lokalnesamouprave sa nevladinim

sektorom evidentna je na pri-meru iri{ke op{tine: Asoci-jacija za razvoj Op{tine Irig,koja je osnovana 2005. godine,postavila je sebi kao osnovniciq stvarawe ekonomskog, so-

cijalnog i kulturnog ambijen-ta. Kao metod ostvarivawasvojih ciqeva Asocijacija jeodabrala konkurse kod doma-}ih i starnih donatora, {to jei urodilo plodom - od osniva-

wa do danas realizovane sudonacije u iznosu od 300 hi-qada evra.

Pored ovih aktivnosti,Asocijacija je u~estvovala usvim bitnijim razvojnim ak-tivnostima lokalne samoup-rave, a to se, pre svega, odno-si na izradu strate{kih doku-menata i na pruàwe pomo}iprilikom implementacijeprojekata kod doma}ih fondo-va, i fondova EU. U tom smis-lu, trenutno je aktuelan proje-kat ‘’Osnivawe kancelarije zaLER’’ koji finansira Pokra-jinski sekretarijat za lokal-nu samoupravu i me|uop{tin-sku saradwu u inoosu od 2,5miliona dinara. U fazi rea-lizacije su jo{ dva projekta:‘’Podsticawe socijalnog iemocionalnog razvoja i krea-tivnosti kod dece osnovno{-kolskog uzrasta koja su u rizi-ku’’, i ‘’Osnivawe tima za de-finisawe i sprovo|ewe poli-tike za mlade na teritorijiOp{tine Irig’’.

Projektni tim ~ine zamenikpredsednika op{tine ZoranKneèvi}, sekretar ZoranKova~evi}, Nada Kosani} iBiqana [ija~ki.

KAO PRILOG RAZVOJU TURIZMA

Iri{komanastirsko blagoOsam manastira na teritoriji op{tine bogat su istorijsko-turisti~ki potencijal: od majke Angeline do cara Uro{a

Mnogi krajevi u Srbiji, pa i~itavoj Evropi, mogli bi

pozavideti iri{koj op{tinina bogatstvu prirodnih resur-sa koji se naj~e{}e dovode uvezu sa turizmom tog podneb-qa. Blizina Fru{ke gore, ba-wa Vrdnik, ~etiri jezera,osam manastira, nepreglednivo}aci i vinogradi, sve su topotencijali sa kojima trebaozbiqno ra~unati u budu}nos-ti, ali su , do sada, nedovoq-no iskori{}eni.

U jeku leta, dakle turisti~-ke sezone, neka ovo bude kra-tko podse}awe na tajne iri{-kog manastirskog blaga.

Krenimo od manastira Sta-ro Hopovo koji je u periodu od1496. do 1520. godine podigaodespot \ur|e Brankovi}.Prvobitna crkva, posve}enasv. Nikoli, bila je sagra|enaod drveta, i stradala je odzemqotresa 1751. godine.Umesto we, 1752. godine niklaje nova crkva, posve}ena sv.Pantelejmonu ( u vreme iguma-na Zaharija). To je crkva koja idanas postoji, u to vreme nijebila oslikana, nije imala niikonostas.

Manastir Velika Remeta,prema legendi, poti~e iz 15.veka, a za wegovo nastajawevezuje se sremski kraq Dragu-tin. Ovaj manstir je poznat povisini zvonika, 38,60 metara.Za ènski manastir Ravanicau Vrdniku vezuje se ime knezaLazara. Mo{ti kneza Lazarasada su u Ravanici u Srbiji, u

Vrdniku je ostao jedan ko-mad mo{tiju i izloèn je ustaklenoj posudi ugra|enoju kivot. Od dragocenosti,manastir je imao haqinukneza Lazara, danas samokomad, manastir poseduje imo{ti velikomu~eniceAnastasije.

Manastir Kru{edol os-novali su despot \ur|eBrankovi} i wegova majkaAngelina. Smatra se da jegradwa zapo~ela 1509. go-dine i jedan je od najstari-jih manastira u Fru{koj go-ri. Od dragocenosti koje se~uvaju ovde najvredniji suostaci spaqenih mo{tijusremskih Brankovi}a, An-geline, Maksima i Stefa-na. Izme|u ostalih velika-na, ovde su sahraweni pa-trijarh Arsenije ârnoje-vi}, patrijarh Arsenije Jo-vanovi} [akabenta, kraqMilan Obrenovi} i knegiwaQubica.

Manastir Jazak je ènskimanstir. Kao najdragocenijeblago, tu su mo{ti posledwegNemawi}a, cara Uro{a koje suposle 59 godina, 2001. godine,iz Beograda vra}ene u Jazak.Manastir Novo Hopovo je mu{-ki, tu se ~uvaju mo{ti sv. Teo-dora Tirona koji je 306. godineposle Hrista mu~eni~ki pos-tradao. Toko 2006. godine obe-leèn je zna~ajan jubilej -1700 godina od stradawa Teo-dora Tirona. Za manastir Gr-

geteg mnogi tvrde da je najlep-{i na Fru{koj gori - tvrdi seda ga je podigao Vuk Grgurevi},Zmaj Ogweni. Ovde po~iva ~u-veni istori~ar Ilarion Ruva-rac. Po legendi, manastir Ma-la Remeta podigao je sremskikraq Dragutin. Manastir po-seduje komad mo{ti sv. \or|aKratovca, crkva nema baro-knih uticaja, predstavqa ~istprimer tradicionalne arhi-tekture iz krajeva ju`no odDunava i Save.

Zoran Kova~evi}

Manastir Velika Remeta

KULTURNI CENTAR, OD 20. DO 24. AVGUSTA

Bebi Beo-letoTradicionalni kulturni

program za decu, Bebi Beo-leto, koji tokom raspusta or-ganizuje Kulturni centar op-{tine, traja}e od 20. do 24.avgusta. Predvi|eno je vi{ezanimqivih predstava, susre-ta i radionica, za koje su od-re|ena dva termina - u 18 sati(mala sala) i 19,30 sati (pla-to ispred Doma kulture). U to-ku prve ve~eri (petak, 20. av-gust) mali{ani }e imati su-sret sa omiqenim pesnikomQubivojem R{umovi}em, apotom muzi~ki program kanta-utora Branka Praì}a. Za su-botu je planirana ekolo{karadionica, kao i pozori{napredstava „ûvari prirode“, ukojoj igra poznata mlada glu-mica Mirka Vasiqevi}. U ne-dequ se odràva muzi~ka ra-

dionica, potom lutkarska pre-dstava „Veseli muzi~ari“ no-vosadskog Pozori{ta mladih.Za ponedeqak su planiraneradionioca o pozori{nim lut-kama i predstava „Kako su nas-tale ru`ne re~i“, a za utorak(24. avgust) radionica na temuka{irawa i predstava „Pri-nceza i dva quta gusara“.

ETNO-MRE@A I U BEOÎNU

Negovawe ba{tine i mogu}nost zaradeEtno-mreà, udruèwe pro-

izvo|a~a rukotvorina, os-novano 2005. godine, do danasje okupilo oko hiqadu ènaiz svih krajeva Srbije. Uz di-rektnu podr{ku USAID-a, ne-koliko ministarstava, Izvr-{nog ve}a Vojvodine i lokal-nih samouprava, osnovni ciqmu je o~uvawe nacionalnekulturne ba{tine, ali i anga-òvawe {to ve}eg broja neza-poslenih èna. Etno-mreàima sopstveni edukativnicentar, koji u saradwi sastru~wacima razli~itih pro-fila i institucijama, ospo-sobqava zainteresovane,kreira rukotvorine i suveni-re koji bi mogli da postanunacionalni, ili barem lokal-ni brend.

Jedna od aktivnosti Etno-mreè, tokom jula, odvijalase i u Beo~inu, gde je pet ènasavladavalo tehniku zlato-veza. Polaznica tog kursa,slikar i ikonopisac BrankaJuki}, prenosi svoja iskus-tva:

- Imali smo ukupno 150 sati

obuke, uz prisustvo mentoraiz Beograda, istori~arkeumetnosti Milice Jovanovi}- Markovi}. Kurs se sastojaood teorijskih ~asova i pra-kti~nog rada, {to je obuhvata-lo u~ewe vi{e vrsta vezewa(boda) na pe{kirima, platne-nim vre}ama, koricama zakwige i drugim predmetima -suvenirima. Po{to je obukazavr{ena, ostaje svakoj od nasda uradi po {est predmeta idostavi ih Etno-mreì, ~iji}e stru~waci oceniti na{uosposobqenost i spretnost.Ukoliko dobijemo sertifika-te, mo}i }emo da osnujemo sop-

stvenu lokalnu zadrugu - udru-èwe i tada }e nam biti otvo-ren put za ozbiqnije bavqe-we ovim poslom.

Pokloni ovakve vrste suveoma traèni, kaè BrankaJuki}, a kada Beo~inke osnujusvoju zadrugu mnogo lak{e }edolaziti do neophodnog mate-rijala, dobijati poruxbine iimati mogu}nost da izlaù,prodaju i zara|uju. Zaintere-sovanost u Vojvodini za pri-stupawe Etno-mreì je veli-ka, o ~emu svedo~i i posetaèna iz Ka}a tokom obuke zazlatovez u Beo~inu.

D. P.

Ovako je izgledalo pro{le godine

Obuka èna iz Beo~ina za zlatovezRad Branke Juki}


SREM FOLK FEST U RUMI

I Rumqani doma}ini

Besplatno na poslovne susreteu Frankfurt

Obave{tavamo Vas da Evroska mreà preduzetni{tva orga-nizuje me|unarodne poslovne susrete 15. septembra 2010. godi-ne u Frankfurtu u okviru sajma Automehanika.

Poslovni susreti predstavqaju mogu}nost firmama da prekoEvropske mreè preduzetni{tva unapred organizuju sastankesa potencijalnim partnerima iz Evrope i {ire.

Doga|aj je namewen firmama koje imaju èqu da ostvare pos-lovnu saradwu sa partnerima van granice zemqe: distribute-rima, zastupnicima, podizvo|a~ima, tehnolo{kim partnerima,pruàocima usluga...

Kotizacija za u~e{}e u poslovnim susretima u visini od 180evra za doma}e firme je obezbe|ena iz sredstava organizato-ra. Organizatori obezbe|uju i objavqivawe profila komapnijena internetu, organizaciju i zakazivawe sastanaka, ulazak nasajam, ketering tokom doga|aja i ve~erwi koktel.Za sve potre-bne informacije, pomo} u vezi sa prijavom ili drugo, obratitese na telefon 011 33 00 932.

Na osnovu ~lana 23. Pra-vilnika o izborima za organei tela Sremske privredne ko-more, u vezi sa nadle`no{}uiz ~lana 50. Statuta, Upravniodbor na sednici odrànoj04.08.2010.godine donosi sle-de}u

Odluku o sprovo|ewu izbo-ra za predsednika Sremskeprivredne komore

Ta~ka 1.Kandidata za predsednika

Komore mogu ista}i:a) ^lanovi Komore ( najma-

we 10 ~lanova)b) Odbori (udruèwa i od-

bori) najmawe 3 odbora)c) ^lanovi Skup{tine (naj-

mawe 10 ~lanova) id) ^lanovi Upravnog odbo-

ra (najmawe 5 ~lanova)Ta~ka 2.Predloèni kandidat mora

biti:- istaknuti privrednik sa

dokazanim rezultatima rada- privrednik od koga se mo-

è o~ekivati zna~ajan dopri-nos u ostvarivawu zadatakaKomore

- lice koje ima sposobnost iautoritet da komunicira sastru~wacima uprava, agencija,ministarstvima i stranimpartnerima

- lice koje ima radno iskus-tvo najmawe 5 godina na pos-lovima sa posebnim ovla{}e-wima

Ta~ka 3.Uz predlog kandidata ov-

la{}eni predlaga~ treba dadostavi u pismenoj formi:

- izjavu kandidata da pri-hvata kandidaturu

- izja{wewe o svim bitnimuslovima pod kojima se pri-hvata du`nosti predsednika i

- svoje programske ciqeveTa~ka 4.Predlog kandidata za pre-

dsednika Komore u pismenojformi sa obrazloèwem iprilozima iz ta~ke 3. ove od-luke dostavqaju se Izbornojkomisiji do 31.8. 2010. godine.

Ta~ka 5.Za sprovo|ewe izbora ob-

razuje se Izborna komisija usastavu:

1. Josip Logaru{i} - ‘’[i-drojekt’’ [id , predsednik

2. Momir Antoni} - ‘’Gasteh’’In|ija, ~lan

3. \or|e Faor - ‘’Elektro-distribucija’’ Sremska Mitro-vica, ~lan

Izborna komisija u roku od10 dana po isteku roka za pri-jem predloga kandidata dos-tavqa izve{taj Upravnom od-boru.

Ta~ka 6.Ova odluka stupa na snagu i

primewuje se od dana dono{e-wa.

Ta~ka 7.Ovu odluku objaviti na saj-

tu SPK, informativnom bil-tenu „Sremko’’ i dostaviti jeovla{}enim predlaga~ima oz-na~enim pod b,c i d iz 1. ~la-na Odluke.

Izbor predsednika

U okviru me|unarodnogfestivala folklora „SremFolk Fest“, a pod pokrovi-teqstvom Op{tine Ruma, da-nas se u ovom gradu, po prviput, organizuje manifestacija„Razigrana Evropa“, na kojoj}e brojni ansambli pre-dstaviti publici svoje naj-lep{e tradicionalne igre.

Ovom prilikom, Rumqani }eugostiti ansamble iz Gr~ke,Slova~ke, Italije i Rumuni-je, zajedno sa ansamblima izRepublike Srpske i Srbije.

U 19.30 ~asova bi}e organi-zovan defile kroz centar Ru-me, dok koncert na Gradskomtrgu po~iwe u 20.30 ~asova.

Ovu, za Rumqane, veoma

zna~ajnu kulturnu manifesta-ciju zvani~no }e otvoritipredsednik Op{tine Ruma,Goran Vukovi}, a posetiocii qubiteqi folklora imajupriliku da gledaju najlep{eigre, slu{aju najlep{u muzikui uìvaju u {arenilu najlep-{ih narodnih no{wi iz Evro-pe. S.Z.

PRO[LOG PETKA NEVREME PROTUTWALO DELOM SREMA

Platani na kolovozuElementarnanepogoda?

Prema navodima gradona-~elnika Sremske Mitrovi-ce Branislava Nedimovi-}a, odmah posle nevremenau gradu su mobilisane sveekipe „Komunalija“ i vatro-gasci da se raskr~e ulice.-Ve} u subotu je po~ela sana-cija krovova na bolnici,sportskoj hali i zgradi op-{tine. Kada se snimi kom-pletno stawe na terenu zna-}emo da li }emo proglasitielementarnu nepogodu. Si-gurno je da su {tete velike,mada je svih 14 lansirnihrampi protivgradne odbra-ne dojstvovalo. Ipak, pri-mera radi, u [uqmu svih270 doma}instava ima veli-ke {tete, a svi usevi suuni{teni, navodi Nedimo-vi}.

Pali i stoletni platani u @elezni~koj ulici: Na licu mesta i gradona~elnik Branislav Nedimovi}

Nevreme koje je u petak kasnopopodne zahvatilo pojedine

delove sremskomitrova~ke op-{tine, nanelo je ogromne {teteratarskim, povrtarskim i vo-}arskim kulturama u Fru{ko-gorju. Pqusak pra}en gradom ve-li~ine le{nika i ve}im, ski-nuo je rod u vo}wacima i vino-gradima, a up o j e d i n i matarima sela[uqam, Be{e-novo i Grgu-revci o{te-tio i povr{i-ne pod kukuru-zom.

Vetar jeodneo delovekrovnih po-kriva~a sapojedinih ba-naka, {kola,privatnih ku-}a i zdra-vstvenih us-tanova. Jakvetar i ki{as gradom nane-li su i veliku{tetu na Novom grobqu u Sre-mskoj Mitrovici gde je o{te-}eno nekoliko spomenika.

Zbog obilnih padavina, ne-ke mitrova~ke ulice li~ilesu na jezera. U @elezni~kojulici kolovoz je bio zakr~en

polomqenim delovima kro-{wi i grana za{ti}enih sto-letnih platana. U jednom tre-nutku grana platana o{tetilaje „jugo“ u pokretu koji je zavr-{io u obli`wem kanalu, sre-}om bez posledica po putnike.

Prema nekim procenamaolujni vetar je duvao brzinom

ve}om i od 130 kilometara nasat. Najve}e {tete oluja igrad naneli su ìteqima pod-fru{kogorskog sela [uqam, ukojem je uni{tena sva letina ia mnoge ku}e pretpele su {te-tu. Vetar je nosio krovove,crepove, polupao prozore, a

posebna {tetananeta je vo}-wacima i vi-n o g r a d i m a .Me{tani sve-do~e da je gradbio veli~inejajeta. BrankoTojagi} izovog sela pri-~a da ne}eimati {ta dabere u svom{qiviku i daje {teta oko350.000 evra.

-Na mojojfarmi pili}avetar je odneokrov, a kom{i-ji je uni{ten

Pusto{ na ulicama sav paradajz na jedanaest hek-tara. Potpuno su uni{teni i{qivici i vinogradi. Nemaku}e i objekata koji nisu pre-tpreli {tetu, navodi ZoranIli} iz [uqma.

Sli~no je bilo i u ostalimpodfru{kogorskim selima.[teta se jo{ uvek procewuje,a sanacija je po~ela odmah na-kon nepogode. Radnici „Komu-nalija“ i „Elektrodistribuci-je“ imali su pune ruke poslaposle pusto{i koju je oluja na-nela ovom delu Srema. E.S.N.

Ulice pretvorene u jezera


Profesionalno je po~eo da sebavi novinarstvom 1961. go-

dine, u Sremskim novinama,ba{ kada su i sreski osniva~idoìvqavali sa nama te{ke(post)poro|ajne muke. Dolazio jei odlazio, kako to obi~no bivasa nemirnim, "usijanim" i gla-vama punim svakakvih ideja, bioreporter, urednik, zamenikglavnog i odgovornog urednika.Ure|ivao je listove Crveni~ot, Savez omladine i Indeks,a potom pre{ao u Radio NoviSad, 1976, gde se na{ao "svoj nasvome" - bacio se na humor i sa-tiru, sve "pame}u protiv uma"(tako se naziva wegova prva"otka~ena" kwiga).

An|elko Erdeqanin (Vojka,1941) vodi se u leksikonima,kako ve} wihovim prire|iva~i-ma zatreba, kao kwièvnik (hu-morista, satiri~ar, aforisti-~ar, pesnik, pripoveda~, drama-ti~ar, de~iji pisac) ili kao no-vinar (urednik, publicista, re-porter, kriti~ar). A on u jednomod odgovora za svoje Sremskenovine iskreno priznaje: "Danisam bio novinar, ne bih bioni pisac."

Nije ga bilo te{ko nagovori-ti na intervju, u godini kada saSremskim novinama obeleàvai pola veka sopstvenog bavqe-wa ovim lepim, opasnim i stre-snim poslom. Tim pre, {to je pi-tawa odavno "sâm napisao"?!Naime, ideja An|elkovog sago-vornika je bila da umesto pro-pitivawa u stilu "kada si po-~eo da pi{e{, za{to, {ta mis-li{ o ovoj ili onoj pojavi, kojiti je slede}i projekat", iz dese-tina wegovih kwiga jednostavnoizvu~e i "baci mu u lice" onave} postavqena, intrigantnapitawa.

lll Aforizam je velika mi-sao koja ho}e da bude mala... Iukratko se moè ne kazatini{ta... Lajem trajem, pa se ka-jem, i sve mislim dugo trajemkol'ko lajem.

- Aforizam je stara kwièv-na vrsta. U srpskom narodu ve-kovima je negovan u formi naro-dnih poslovica, od kojih su mno-ge originalne, na{e, a neke pre-uzete od drugih naroda, iz sta-rih jezika. Autorski aforizamse javqa u nas u 19. veku (Zmaj),a pravi procvat se doga|a u dru-goj polovini 20. veka. Ja sam sesa modernim (satiri~nim) afo-rizmom sreo na po~etku tog no-vog talasa, jo{ kao sredwo{ko-lac, krajem pedesetih godinapro{log veka. Pisao ih je, u Je-ù, Milovan Ili} (koji tada jo{nije bio Minimaks) pod naslo-vom Sitna razmi{qawa. I jasam objavio tri aforizma u Je-ù, zajedno s jednim Milovano-vim, pod zajedni~kim naslovomRazmi{qawa o blatu. Bio samponosan (imao sam jedva 18 godi-na), {to je u tom slu~aju bilo 3:1za mene. Kasnije sam to ispri-~ao Minimaksu, pa smo se zajed-no slatko nasmejali. A zajedqi-vi kriti~ar bi mogao re}i dasam ja, eto, kao pisac aforiza-ma iza{ao iz blata.

Milovan Ili} je, dakle, prvina{ pisac aforizama u drugojpolovini 20. veka, pre Viba iCrn~evi}a, ali ova dvojica suaforizmu udahnuli novu snagu izato se po~eci modernog sr-pskog aforizma s pravom vezuju

za wihova imena. I ja sam ih ~i-tao s po{tovawem, kao i (Sta-nislava) Leca, koji nam je svimabio uzor. Prave, ozbiqne, sati-ri~ne aforizme po~eo sam daobjavqujem od 1966. godine, unovosadskom studentskom listuIndeks... I od tada - "lajem itrajem", jer i danas pi{em afo-rizme. A moja definicija glasi:"Aforizam je saèt opis nepod-no{qive kratko}e postojawa."

lll Novine ìve samo jedandan. Zato {to su preoptere}e-ne istinom... Opet su novina-ri ka`weni: traì se da buduobjektivni. Nove gazde kaù:vi{e nema nepoèqnih, za-brawenih tema!... A ipak jesloboda medija jedna novatu`na komedija!

- Da nisam bio novinar, nebih bio ni pisac. U novinarskomposlu nau~io sam ponovo da pi-{em: da zapaàm, opisujem, ra-zmi{qam, zakqu~ujem. Da pos-tavqam pitawa i, kadikad, od-govaram na wih. Da beleìm ot-vorena pitawa. Dodu{e, ja samspecifi~an slu~aj. Dve tre}ineradnog staà sam radio posao (uRadio Novom Sadu) u kojem seprepli}u novinarstvo i "kwi-èvna praksa". I, naravno, ni{-ta nije i{lo glatko. Od prvihpo~etni~kih (novinarskih) da-na, pa do penzije, i posle, uvekje bilo prepreka i ograni~ewa.Borba za istinu ve~na je obave-za i novinara i pisca. Ne zna se~ija je ve}a. Ali, zna se da da-nas, u demokratiji, mnogi posus-taju, ~ak odustaju od istine.Sloboda je neodvojiva od isti-ne, pa joj se, danas, isto pi{e.Danas je tako vidqiva ("tra-nsparentna") sloboda ignorisa-wa istine. Nekada, davno, uvreme "samoupravnog socijaliz-ma", kao mladi}, napisao sam (iobjavio) otka~enu misao: "Slo-bode, kao i one stvari, nikad

dosta." Danas, izgleda, "onestvari" imaju naj{iru slobodu idaleko su, u "medijima" (mrzimtu re~!), iznad istinske slobo-de.

lll To je najdraà tema mogdede, mudrog starca: bez upor-nosti nema ni genija ni magar-ca... Pitali magarca kakvu bièleo nagradu za ìvotno de-lo. "Sja{ite!" - rekao je maga-rac.

- "Bez upornosti nema ni ge-nija ni magarca." To sam napisaojo{ kadgod, u prvoj fazi mog sa-tiri~nog "magare}luka". A, eto,misao se primila. Prihva}enaje i kao de~ji aforizam, a na{-la se (uz druge moje aforizme) iu svetskoj Antologiji mudrosti(Moskva). Ima neke prirodneenergije koja spaja ~oveka (nesamo genija) i magarca. Jedanmoj prijateq, pisac (umalo geni-je!), voli da kaè: "Kad bih seponovo rodio, izu~io bih za ma-garca!" I ja sam nekako usvojio(prisvojio) tu wegovu mudrost,iako, mo`da, s druk~ijom moti-vacijom. Upornost je va`na uovom mom poslu, iako moè bitii pogubna ({ta zna magarac kakonapisati kwigu, a tek objavi-ti!). Jedan nekada{wi politi-~ar visokog ranga, koji je, nasvoju sre}u, na vreme smewen sasvih funkcija, re~e mi, kad smose nedavno sreli: "Tolike godi-ne opstati u tom poslu..." Sigur-no je mislio na moju upornost,ali, za~udo, nisam se ose}aokao stari magarac.

lll [ta }e meni ruke mlade,{ta da rade, {ta da rade? [ta}e meni mlade noge, jel da no-se molbe mnoge?... Ako ti te{-ke nevoqe prete zaigraj igrumarionete.

- Kad sam bio mlad i lud({tavi{e, omladinski rukovo-dilac), bio sam iskreno qut na

stariju generaciju koja nije bilau stawu da zaposli sve pametne,stru~ne i vredne mlade qude.Jo{ u ono vreme, pre pola veka,bilo je nezaposlenosti u ovojzemqi. Mislio sam da je tostra{no. Pa sam, izme|u osta-log, smi{qao takve stihove.Jedna takva pesma (Te{ko je bi-ti mlad) trebalo je, uz jo{ neko-liko mojih songova (koje je kom-ponovao Vojkan Borisavqevi}),da se otpeva pred drugom Titom,na Dan mladosti, na stadionuJNA, ali neki bezbednosni "su-pervizor" na generalnoj probije sve songove (ukupno sedam) iz-bacio iz programa. A meni ni{-ta. I, kaèm, stra{no je bilo{to je nekada deo omladine biobez posla, a danas, u 21. veku,kad su bez posla i stari i mla-di, i oni koji kao imaju posao,danas... pa danas - opet ni{ta.Imamo veliko ni{ta, od kojeg sei moè i ne moè ìveti. Zavi-si od demokratskog opredeqe-wa.

lll Kad god sretnem svetskogpolicajca vidim kako bese meza jajca... [to Amera, svetskogpolicajca, boli briga za Av-noj iz Jajca?!... Duga brazda ro-dne oranice prese~ena kodneke granice. Na severu nagranici NATO, na zapadu gra-nica sa bratom...

- NATO je moj omiqeni nepri-jateq! Mnogo ga mrzim. Mislimda drugih neprijateqa, osimwega, i nemam. Opet se prise-}am jedne svoje misli iz "maga-re}ih godina": "Silexija kojisiluje nekoliko èna mnogo go-re prolazi nego oni koji silujuceo narod." Verovatno sam mis-lio na NATO, iako, u ono vreme,nisam ni znao za wega. Aforiz-mi kadikad nastaju i u podsves-ti. Iako me neki ube|uju da sammislio na onda{wu vlast, koja(sre}om) nije razumela afori-zam. Pa, dobro, ako nisam tadamislio na NATO, sada tu misao swim povezujem. Jer, NATO je zamene simbol nasiqa, i to onognajgoreg - nasiqa planetarnihrazmera. Ali to nije razlog, jeli, da ne nastavimo na{u poli-tiku evroatlantskih integraci-ja. I treba da priznamo real-nost: Kosovo je Srbija.

lll Srpski junaci, ne ginitexabe, boqe vam je: budite ba-rabe!... Nikad ne}e biti tak-vog gada kao Srbin {to izgle-da sada!

- U svojoj dugoj, magare}iupornoj (da ne kaèm genijal-noj!) karijeri nevaqalog sati-ri~nog pisca, napisao sam mnogopesama i aforizama o Srbima iSrbiji. Ne znam samo da li je toprosrpska, me|usrpska ili, ne-dajboè, antisrpska satira. Ni-sam pametan. Ali, ne treba sebojati te opojne gor~ine satiri-~ne misli o ~emernoj sudbinisopstvenog naroda. Ima u tomene~ega lekovitog, ako se uzimaumereno i uporno (opet ta upor-nost!). Uostalom, ako se ja kaoSrbin ne stidim starinskog sr-pskog juna{tva, za{to bi ga sestideli ideolozi natovskogPartnerstva za mir?!

lll Srpski kockar, ìv nambio, jedinstven u celom svetu,milenijum izgubio, istori-jski, na ruletu!

- U mome blièm kom{ilukuima desetak kockarnica, a su-tra }e biti otvorena jo{ jedna.[ire gledano, slika na{e pri-vrede moè se videti po samojednoj strani ulice: krpice ipatike, kockarnica, apoteka,kockarnica, patike i krpice,kockarnica, kafana sa kockar-nicom, nao~ari za sunce, koc-karnica, krpice i patike... Ionda opet to ispo~etka. Glupistranac (publika na "Egzitu")pomislio bi da ìvimo u izobi-qu. Pogotovo kad vidi da su ifirme ispisane na wegovom (ag-resorskom) jeziku.

To je trenutna slika na{egprivredno-kockarskog menta-liteta, modifikovanog premazakonima "tranzicije" (gadne lire~i!). Ona se skladno dopuwujes predstavom kockawa na poli-ti~kom nivou. Tu smo jo{ ve}igubitnici, ali to nije razlog, jeli, da ne nastavimo na{u poli-tiku evroatlantskih integraci-ja. Ne vaqa nam (kockarski) po-sao na dràvnom nivou, ali is-to je i - na lokalu. To je jo{ je-dan od omraènih jezi~kih bi-sera koje nam je donela (omra-èna) tranzicija. U tome izrazu- na lokalu - ima toliko prezi-ra prema malom i obi~nom sas-tojku ìvota. I to je neka vrstakocke: kockamo se jezikom, gubi-mo jezik.

lll Dok se vodi izborna kam-pawa, sa svih strana lete obe-}awa! Obe}ava ko se ~ega seti,gladan narod jede sve {to le-ti!... Pod okriqem narodnogreìma rukovodstvo narod nezanima, onda narod diè gor-ku kletvu a ponekad i usranuletvu.

- [ta mi to biramo, kad nema-mo izbora?! To je sad neka vrstazabavnog programa u "medijima",naro~ito elektronskim. Ne{topoput onih "farmi" i sli~nihprograma, koje demokratskiizabrana vlast (preko svojihstrogih "organa") kritikuje ika`wava. Izbori nam uglavnomsluè da bi, odmah posle izbo-ra, mogla da po~ne nova izbornakampawa (uz ista obe}awa).Izabrani narodni pre-dstavnici stra{no su se izve{-tili u disciplinovawu naroda.Iako su svi nezadovoqni, vi{enego ikad, niko vi{e ne pomiweonu kakanu letvu, a kletve susamo folklor prevazi|ene pro-{losti.

lll Cerekaj se, ako smeh ti sr-cu prija, cerekaj se, svet jeovaj smejurija.

- Nije obavezno cerekawe.Moè - smeh, u bilo kojoj vari-janti, osim smeha podle propa-gande i oruàne sile, smeha ko-ji poniàva i ubija. Smeh je pri-rodna pojava, potrebna mu jeekolo{ka za{tita. Smeh imademokratske vrednosti: nemasme{nije demokratije od ovena{e. Smeh je koristan za masa-ù unutra{wih organa, naro~i-to posle terapije organa unut-ra{wih poslova. Smeh je dobarprotiv stresa, osim ako stresnije posledica smeha u pogre-{nom trenutku. Za zdravqe jenajboqi smeh bez razloga. Ali,mi uvek na|emo neki razlog... Ako se posledwi smeje, boqe dapla~e.

Du{an Poznanovi}

An|elko Erdeqanin

POVODI: AN\ELKO ERDEQANIN, PISAC OP[TE PRAKSE

Ko se posledwi smeje, boqe da pla~eJedan od prvih novinara "Sremskih novina", odavno svrstan u red vode}ihsrpskih humorista i satiri~ara - "Pitali magarca kakvu bi èleo nagraduza ìvotno delo. 'Sja{ite!' - rekao je magarac." - NATO kao simbol nasiqa i"omiqeni neprijateq" - Za zdravqe najboqi smeh bez razloga


Jubilej SlovakaOvog meseca Slovaci u

[idu obeleì}e 200 godi-na od dolaska wihovih pre-daka iz Slova~ke i 100 go-dina od izgradwe i posve-}ewa Slova~ke evangeli~-ke crkve. Proslava }e po-~eti u petak, 13.avgusta, ka-da }e ve~e u okviru „[id-skog kulturnog leta bitiposve}eno ovom jubileju. Zasubotu, 14. avgust planira-na je fudbalska utakmicaizme|u „Jednote i „Budu}-nosti iz Gloàna. Centra-lna sve~anost, u nedequ,15.avgusta, po~e}e bogoslu-èwem u evangeli~koj cr-kvi, nastavi}e se promoci-jom monografije „Slovaci u[idu u Slova~kom domu izavr{iti kulturno - umet-ni~kim programom.

Pe{a~ke stazeU okviru izgradwe pe-

{a~kih staza u [idu, Mes-na zajednica zavr{ava ra-dove u ulicama Majke Je-vrosime, u duìni od 400metara i Cara Lazara, u du-ìni 300 metara. Nakon to-ga staze }e se praviti i uTolstojevoj ulici u duìniod 168 metara. Tako|e, u to-ku je i izgradwa staza nazelenoj sportsko - rekrea-tivnoj povr{ini u Vojvo|an-skoj ulici.

Saveti za izbegliceGra|ani i izbegla lica

koja ìve na podru~ju op-{tine [id, a nosioci suprava na nepokretnostimaili imaju neka druga pravaili interese u Hrvatskoj,pravne informacije mogudobiti utorkom i ~etvr-tkom od 9 do 13 ~asova, natelefonski broj 011/3820-250 i 011/3820-251. Bes-platne pravne savete, pra-vnik Srpskog demokratskogforuma, dava}e u sredu,11.avgusta, u Crvenom krstuu [idu, od 10 do 13 ~asova.

Morovi}Od protekle subote JKP

„Standard po~elo je sa od-no{ewem ku}nog sme}a u Mo-rovi}u. Me{tani su du`nida za odlagawe sme}a obez-bede adekvatne posude.

MILAN SLAVUJEVI], PREDSEDNIK OP[TEG UDRU@EWA PREDUZETNIKA

Siva ekonomija goru}i problem Na{e usluge su spale na niske grane zbog nelojalne konkurencije - kaèMilan Slavujevi}, predsednik

UKRATKO

Priprema: S. Mihajlovi}

[ID Op{te udruèwe preduzet-nika Op{tine [id ove go-

dine je obeleìlo ~etiri dece-nije neprekidnog postojawa irada. Ne{to vi{e od 800 predu-zetnika organizovano je esnaf-ski, {to zna~i da rade u okvirusekcija: za zanatstvo i usluge,za trgovinu, ugostiteqstvo, zasaobra}aj i taksi prevoz...

Na mestu predsednika Ud-ruèwa ve} godinama nalazise Milan Slavujevi} Belin,vlasnik Auto servisa „AutoBeli.

- Na{e Udruèwe je jedno

od najorganizovanijih u Sremui ve} godinama se trudimo dazajedni~ki re{imo mnogobro-jne probleme sa kojima se sva-kodnevno suo~avamo. Jedan odgoru}ih, svakako, je siva eko-nomija. Na{e usluge su spalena niske grane ba{ zbog nele-galnog poslovawa i nelojalnekonkurencije, koja ne pla}aporeze ni bilo kakve drugeobaveze, za razliku od nas izUdruèwa, koji radimo u pot-punosti u skladu sa zakonom.Upravo u nastojawu da se izbo-rimo sa sivom ekonomijom ne-

davno smo, u saradwi sa in-spekcijom i policijom, organi-zovali akciju kako bi nelojal-nu konkurenciju prisililikaznama da pre|e u legalnetokove poslovawa. Naàlost,nije bilo nekih zna~ajnijih po-maka na tom poqu, ali ja samipak optimista i verujem da}e neko od nadle`nih u lo-kalnoj samoupravi da shvatina{e probleme i da zajedno sanama poku{a da ih {to pre re-{i - kaè Milan Slavujevi},predsednik Op{teg udruèwapreduzetnika Op{tine [id.

Uletwem periodu ve} uobi-~ajeno javqa se ve}a potra-

`wa za dobrovoqnim davao-cima krvi, tako da u {idskomCrvenom krstu tokom avgustaorganizuju tri akcije na kojima}e gra|ani biti u prilici dadaju ovu dragocenu te~nost. U

POZORI[NA PREDSTAVA O @IVOTU ROMA

U okviru [idskog kulturnogleta glumci Amaterskog pozori-{ta „Branislav Nu{i} proteklenedeqe svojim sugra|anima izve-li su predstavu pod nazivom „Pe-va pet’o u {upi.

Kako je rekao reìser CvetinAni~i}, bila je to prilika da sepodsetimo na to kakav je ìvotRoma u Srbiji.

- Kroz predstavu se moglo vide-ti koliko su Romi prihva}eni odstrane dru{tva u dana{wem vre-menu, odnosno da li smo sa svimmogu}im organizacijama i akcija-ma uspeli da osvestimo qudskium i uspemo u borbi protiv dis-kriminacije. Predstava se zavr-{ava re~enicom koja je ujedno i

sam refren „I mi smo qudi, a wi-hov vedar duh, plemenitost i da-rovitost nam govori da su Romiveliki draguq ovoga sveta - kaèo predstavi reìser Cvetin Ani-~i}.

Vrlo duhovito, poput neobi~-nog kabarea, glumci Mirjana Jova-novi} i Igor Greksa ve{to, s im-provizacijama, uveli su publiku usvet ma{te i bajki i to kroz kla-si~nu bajku o Crvenkapi, ali is-pri~anu na wihov na~in.

Ina~e, predstava „Peva pet’o u{upi je na Festivalu duo dramenacionalnih mawina u Novom Sa-du osvojila drugo mesto, a izvede-na je i na Me|unarodnom festiva-lu „MESDAM u Hrvatskoj.

I mi smo qudiU OKVIRU [IDSKOG KULTURNOG LETA

Dani pozori{tai filma

Uokviru [idskog kulturnog leta, u ~etvrtak, 12. avgusta jeDan mladih, kada po~iwe turnir u uli~nom basketu, dok

}e sutradan biti odràna centralna proslava „200 godinaSlovaka u [idu. Tom prilikom bi}e predstavqena sva kul-turno umetni~ka dru{tva Slovaka sa podru~ja {idske op-{tine, ali i iz drugih mesta u Vojvodini. Koncert „Melodi-je Ruskog dvora bi}e odràn u subotu, 14. avgusta u 21 sat uRuskom dvoru, a istog dana na platou ispred Kulturno - ob-razovnog centra sa po~etkom u 22 sata bi}e organizovan „pe-na parti. Tom prilikom muziku }e birati DJ Tole (Space Mo-tion) - Radio AS Novi Sad, uz pratwu „Vatrenih igra~ica.

Svoj koncert }e 15. avgusta imati i Tambura{ki orkestar„Ravnica, a slede}i dan bi}e posve}en pozori{tu i doku-mentarnom filmu. Tom prilikom, sa po~etkom u 18 sati, bi-}e organizovana radionica Lutkarskog pozori{ta pod nazi-vom „Prvo lice imenice - ma{ta, zatim u 19 sati uli~no po-zori{te „Brana i prijateqi, a u 20 sati predstava za decu„ârobwak iz Oza. U 21,30 sati Filmsko preduze}e „Fiksfokus uprili~i}e filmsko ve~e „Kratkog metra, u okvirukoga }e biti prikazani kratki dokumentarni filmovi.

U utorak, 17. avgusta je koncert {idske grupe „Neuni{ti-vi, a dan posle, nastupaju „Master bend“ i Truba~ki orkestar„Danijela Jokanovi}a.

Milan Slavujevi}, predsed-nik Op{teg udruèwa

Ivica Jovi}, sekretar Crvenog krsta

Detaq iz predstave

DOBROVOQNO DAVALA[TVO U [IDU

Humanost postaje porodi~na tradicijaNakon Ba~inca, naredne akcije su ovog ~etvrtka u [idu i19. avgusta u Erdeviku

Ba~incima je akcija odrànapro{le subote, u [idu }e bitiovoga ~etvrtka, a 19. avgusta,za Preobraèwe, odrà}e seu Erdeviku.

Kako kaè Ivica Jovi},sekretar Crvenog krsta, tra-dicija davala{tva u Vojvodi-ni i Sremu je veoma razvijena,a u [idu se kre}e se izme|i~etiri i pet posto davalaca,{to je sasvim dovoqno da krv~eka pacijenta, a ne obrnuto.

- [id svake godine ima po-ve}an broj onih koji èle do-brovoqno da daju krv i tre-nutno se taj broj kre}e oko310. Konstantno podmla|ujemo

strukturu davalaca i ~estonam se ~esto de{ava da rodi-teqi, koji su pri kraju vekakao davaoci jer je 65.-ta godi-na granica u davala{tvu, do-vode ~lanove svoje porodicekako bi na taj na~in nastaviliovu humanu tradiciju. Tako|e,u podmla|ivawu davaoca mno-go nam zna~e i omladinske ak-cije koje organizujemo po {ko-lama, u Tehni~koj {koli „Ni-kola Tesla i u Gimnaziji „Sava[umanovi}“. Do pro{le godi-ne smo imali samo jednu, a odove godine imamo dve akcijetokom {kolske godine. U~eni-ci su veoma odgovorni u tom

pogledu i razvijaju svest jednikod drugih, kako kod svojihdrugara, tako i kod ~lanovasvoje porodice. Zao se kod nasstvorila takva atmosfera davi{e niko i ne pita {ta dobi-ja za uzvrat ukoliko doboro-vqno da krv, nego je svakosvestan va`nosti tog postup-ka kojim na taj na~in nekomespa{ava ìvot - kaè IvicaJovi}, sekretar Op{tinskeorganizacije Crvenog krsta[id, napomiwu}i da samo da-vaoci imaju tu privilegiju dakad ustanu sa kreveta da suve} u tom trenutku nekomespasli ìvot.

Sreda, 11. avgust 2010.16 KULTURA

Steva Bili}: Gradski park u Mitrovici

FOTO GALERIJA

NAD KWIGOM JEDNOG NOVINARA

Otpe~a}ena se}awaDu{an Poznanovi}: „Sedmi pe~at“, „Sremske novine“, Sremska Mitrovica - „Kairos“, Sremski Karlovci 2009.

Ugledni novinar i zaslu`niistraìva~ pro{losti Sre-

mske Mitrovice i Srema Du{anPoznanovi} (1951) nizu svojihvrednih kwiga prikqu~io je jo{jednu, u svakom pogledu izuzet-nu - Sedmi pe~at. Izme|u kori-ca koje nose ovaj zagonetni, is-tovremeno biblijski i bergma-novski naslov, sakupqeni su ra-zgovori, se}awa i zapisi o qu-dima koje je autor tokom godinaobjavqivao u „Sremskim novi-nama“ i koji bi, da nisu ovakoobjediweno {tampani, ve} da-nas bili dostupni samo malo-brojnim pasioniranim ~itaoci-ma starih kompleta novina ipojedinim nau~nim radnicima.Sudbina novinskih tekstova jepoput sudbine leptira, zalepr-{aju, privuku mawu ili ve}upa`wu i s novim danom ve} bi-vaju zaboravqeni, zaseweni{arenilom novih leptirova. Unajboqem slu~aju, zavr{e, pro-bodeni iglom, u zbirci nekogkolekcionara. Zato je naknadnoobjavqivawe odabranih novin-skih priloga koristan pothvat,pogotovo kad je re~ o zanimqi-vim i ve}inom trajno aktualnimzapisima kakvi su ovi Poznano-vi}evi, wih sedamdeset na bro-ju.

Sedmim pe~atom autor, pre-ma sopstvenim re~ima, èli daskromno doprinese „otvarawukwige i razlamawu pe~ata we-zinih“, kako stoji u Svetom Pis-mu, potpuno svestan sudbinskeodgovornosti i dalekose`nos-ti, ali i opasnosti toga ~ina,antologijski predo~ene u meta-fori~koj predstavi sredwove-kovnog viteza koji u Bergmano-vom „Sedmom pe~atu“ igra par-

tiju {aha sa samom smr}u. Predsvim izazovima koje nosi otpe-~a}ivawe kwige se}awa, Du{anPoznanovi} je, pored velikogprofesionalnog iskustva, pouz-dano za{ti}en pripadno{}u po-rodici onih „qudi dobre voqei ~ista srca“, o kojima govori u„Re~i na kraju“ svoje kwige.Sedmi pe~at skida reze s kapi-ja zaspalog, izgubqenog, a nere-tko i zatrtog se}awa na na{upro{lost i na one, velike i ma-le, koji su je stvarali. Konven-cionalno odre|ewe „veliki imali“ iziskuje dodatno razja{-wewe. Ono je ovde navedeno uskladu s op{tom, uvreènompredstavom, s vi{e neznawemnego znawem dodeqenim mestomdelatnika iz mahom bliè pro-{losti u kolektivnoj memorijipotomaka. A, zapravo, zaslugaPoznanovi}evog svedo~ewa ba{i jeste u tome {to uverqivo po-kazuje koliko su neki „mali“, pai sasvim nepoznati i zabora-vqeni pregaoci u raznim oblas-tima ustvari veliki zaslu`ni-

ci za dobrobit zajednice kojojsu pripadali i kojoj su svojimsposobnostima i trudom sluì-li. Iz nekih razgovora (npr. sMarkom Babcem, Vojinom Ba{i-~evi}em, Slobodanom Despotomili Vidom Ogwenovi}...), nijete{ko zakqu~iti s koliko setendenciozne metodi~nostiili naprosto java{lijskog ne-mara uspe{no radilo na potis-kivawu se}awa na pojedine qu-de i na wihova dela. Zato seove novinarske minijature do-ìvqavaju kao pupoqci, kao iz-danci koji, mimo osu{enih gra-na, iz ìvotodavnog korena cr-pu svoju sveù otvorenost za no-ve podvige duha i stvarala{tvakojima }e, nadajmo se, biti~vrsto poplo~ana istorijska(samo)svest budu}ih pokoqewa.Re~ je o naporu da se pouzdanomi trajnom gra|om premosti jazdiskontinuiteta, tog, reklo bise, usudnog prokletstva srpskeistorijske sudbine.

Du{an Poznanovi} je kao mo-to za svoju kwigu uzeo Borheso-vu poruku: „Pi{i i se}a}e{ se!“.Posle ~itawa i pro~itavawaSedmog pe~ata (jer, ~italac }emu se sigurno vi{ekratno vra-}ati!), name}e se potreba da seova elipti~na misao velikogpisca i mislioca razvije premameri i misiji Poznanovi}evekwige. Naravou~enije bi, reci-mo, moglo glasiti ovako: Razgo-varaj, zabeleì i objavi razgo-vor - se}a}e{ se, produìti iumnoìti ìvot se}awu, {iro-ko razmi~u}i kapije dijalogame|u generacijama. U su{tiniukupnog Poznanovi}evog novi-narskog, a i ìvotnog stava~vrsto je usa|eno opredeqewe

za dijalo{ki odnos s qudima isa svetom. A sve je jasnije da bezstvarawa pretpostavki za dija-log i bez wegovog doslednog ne-govawa u praksi pojedina~nih ikolektivnih me|uqudskih od-nosa ne moè biti skladnog sa-ìvota, i to od mitrova~kog,sremskog, srpskog, balkanskog,evropskog... do globalnog hori-zonta tre}eg milenijuma.

Treba, stoga, pozdraviti sva-ki prilog obnavqawu i razvija-wu kulture dijaloga, ukqu~uju-}i i onaj izme|u pro{losti i sa-da{wosti koji je ~esto na veli-kim, prividno nesavladivimisku{ewima, a zalog je budu}-nosti. îtawe Sedmog pe~ata isli~nih dijalo{kih kwiga, kak-

vih je, sre}om, u nas sve vi{e,upu}uje na potrebu da se ovomvidu dragocenog kulturnog de-lovawa u na{oj sredini posveti{ire osmi{qena, organizovanai usredsre|ena pa`wa, kako bise potencijal individualnihdoprinosa {to potpunije dru-{tveno iskazao. A to bi i te ka-ko va`no bilo, jer su sposob-nost i spremnost da se razgova-ra, da se sopstveno mi{qewene saop{tava kao monolog bezinteresa za odgovor, da se sago-vornik slu{a, a ne samo ~uje,prema svim pokazateqima oz-biqno ugroène, s ve} sagledi-vim te{kim posledicama.

Dr Darko Tanaskovi}

[ID: VEÊ POSVE]ENO ME[I SELIMOVI]U

Vek od ro|ewa piscaqudske sudbine

Ove godine se obeleàvastogodi{wica ro|ewa ve-

likog pisca Mehmeda Me{eSelimovi}a, oko kojeg se idanas vodi polemika ~iji je onzapravo: srpski ili bo{wa~-ki?

Me{a je jednom izjavio da jeon „srpski pisac muhamedan-ske vjere“. Kako god bilo, Se-limovi} je svakako ~ovekovpisac, pisac dobrote i pleme-nitosti, koji u svojim romani-ma uvek nosi svoju Bosnu kaoìg, da li kao prekor, da likao patwu, ali uvek prisutnu.I danas, kada ~itamo wegovadela, osetimo duh toga vreme-na i nemir qudskih sudbina.

Ba{ tako je i zami{qenove~e posve}eno stogodi{wiciro|ewa Me{e Selimovi}a, ne-davno odràno u Kulturno ob-razovnom centru u [idu. U am-bijentu kafi}a, koji se nalaziu prostorijama KOC-a, napra-vqena je prava mala turskakafana sa baldahinom. Uzsevdalinke, scenski su prika-zani delovi iz Selimovi}e-

vih najpoznatijih delaTvr|ava, Sje}awe, Dervi{ ismrt, Ostrvo. Autenti~ni kos-timi i atmosfera odveli sunas u doba kada se u piscu ra-|ala Tvr|ava, kada su na har-tiji zadrhtale prve re~eniceDervi{a.

O ìvotu, delu i zna~ajuSelimovi}evih dela govorilesu profesorke srpskog jezikai kwièvnosti Nada Hromi{Ani~i} i Qiqana Luki}.Kwièvno ve~e je pripremqe-no u reìji Cvetina Ani~i}a,a u~estvovali su glumci AP„Branislav Nu{i}“ iz [ida :Marina Filagi}, Ines Papu-ga, Sawa \uri}, Davor Gre-ksa, Milan âvi}, Dajana Ma-nojlovi}, Dejana Posav~i},Teodora Merdanovi}, Jova-na Peri}, Jovana @diwak,Sara Haramba{i}, PredragTerzi}, Sneàna Nikoli},Bojan Stegi}, Vawa Todoro-vi}, Vladan Peri}, IgorGreksa i Ana Trzin.

S. M.

„Dervi{„ Me{e Selimovi}a na {idskoj sceni

O ìvotu, delu i zna~aju Selimovi}evih delagovorile profesorke Nada Hromi{ Ani~i} iQiqana Luki}, rediteq programa Cvetin Ani-~i}, a glumci ~lanovi {idskog AP „BranislavNu{i}“


POVODOM SEDMOG ME\UNARODNOG FESTIVALA FOLKLO-RA „SREM FOLK FEST

Najve}i festival folklora u regionu Sedmi po redu Me|unarodni

festival folklora „SremFolk Fest, u organizaciji Cen-tra za kulturu „Sirmijumart, apod pokroviteqstvom GradaSremska Mitrovica, koji je po-~eo 9. avgusta i traje do sutra, iove godine okupio je mnogo izvo-|a~a iz razli~itih zemaqa {i-rom sveta.

Uz veliki broj posetilaca iturista kojima je ovo jedin-stvena prilika da posete Sre-msku Mitrovicu, tradicionalniFestival folklora ponovo }eMitrov~ane u~initi izuzetnimdoma}inima a grad predstavitikao kulturni centar ~itavog re-giona.

Na ovogodi{wem sremskom

Festivalu nastupa 15 ansamba-la, iz devet zemaqa - Gr~ke,Italije, Izraela, Rumunije,Poqske, Slova~ke, Bosne i Her-cegovine, Hrvatske i Srbije, sapreko 500 u~esnika.

- Pored velikog broja u~esni-ka iz raznih zemaqa, i ove go-dine uspeli smo da, finansij-ski i organizaciono, u~inimoSrem Folk Fest najve}im fes-tivalom folklora u regionu.Ove godine, sa velikim zado-voqstvom, ugostili smo ansam-bl iz Izraela, kao i mnoge an-samble iz ~itave Evrope. Veomaje va`no to {to su tro{kovi ~i-tavog festivala mawi nego pro-{le godine i iznose oko miliondinara, rekao je Josip Novot-

ni, direktor festivala, na ne-davno odrànoj konferencijiza novinare.

Doma}in festivala i umet-ni~ki rukovodilac KUD- a „Bra-nko Radi~evi} iz Sremske Mi-trovice, Dragan \or|evi}, ob-jasnio je da je u~e{}e ansamba-la i interesovawe za Festivalsvake godine sve ve}e.

- Ono {to je veoma va`no jes-te ~iwenica da svake godineFestival pose}uje sve vi{e qu-di, a turisti~ke organizacijedovode sve vi{e turista u na{grad. Ove godine ugosti}emo ituriste iz Kine koji dolazespecijalno na Srem Folk Fest,a pored manifestacije u na{emgradu, koncerti }e se odràti uRumi, Staroj Pazovi, [idu iNo}aju, istakao je \or|evi}.

Da je Srem Folk Fest glavnakulturna manifestacija i turi-sti~ka atrakcija u ~itavom re-gionu, istakao je i Bo{ko Ume-ti}, resorni pomo}nik gradona-~elnika.

- Jedna od osnovnih idejaFestivala je da predstavimoSremsku Mitrovicu kao zanim-qivu turisti~ku destinaciju,gde se odràvaju manifestacijeovog tipa, a ujedno i da negujemoprijateqske odnose sa gostuju-}im zemqama, zakqu~io je Ume-ti}.

S.Z.

KULTURA

PROMOCIJA KWIGE U MITROVA^KOJKWI@ARI BUK BAR

Tragawe za izvorommladostiPromocija kwige „14 tajni Fru{ke gore,

autora Sa{e Jovanovi}a iz SremskeMitrovice, odràna je pro{log ~etvrtka umitrova~koj kwiàri Buk Bar.

Ovaj kra}i roman pisan je savremenim je-zikom, a poenta ~itave pri~e je tragawe zaizvorom ve~ne mladosti po Fru{koj gori.Ovo je pri~a o novinaru i wegovoj k}erkikoji nastavqaju porodi~nu tradiciju traga-wa za izvorom mladosti na Fru{koj gori.

- Nastanak ovog romana delom je uslovi-la fikcija a delom ve} postoje}a pri~a o svetiwama i lepota-

ma Fru{ke gore, ali i o ono-me {to one kriju.

Saìmawe imaginacije ièqe da pored sebe imamone{to vredno dovela je doinspiracije za pisawe ro-mana o tragawu za najve}om~ovekovom patwom i iluzi-jom, a to su besmrtnost ive~na mladost, objasnio jeautor romana, Sa{a Jovano-vi}.

Uz doma}u rakiju i zvukegitare, sada{wi i budu}iprijateqi kako autor kaè,imali su priliku da prisus-tvuju i video prezentacijiosnovne poruke i ideje ro-mana, koji napisan u jednomdahu zahteva od ~itaoca daga u jednom dahu i pro~ita.

S.Z.Sa konferencije za novinare povodom teku}eg Srem Folk Festa

Naslovna strana kwige

Sa{a Jovanovi} na promociji kwige


U MOROVI]U ODR@ANI „MOROVI]KI LETWI DANI“

Promocija pesme, vinai dobrog raspoloèwaTakmi~ewa u ribolovu, kuvawu paprika{a, fudbalu, odbojci, ekolo{ke akcije i izlo`ba èn-skog stvarala{tva bile su samo deo sadràja koji su se proteklih dana tradicionalno, kao isvakog leta, odvijali na u{}u Studve u Bosut

- Dobrodo{li u Morovi}, nau{}e Studve u Bosut, u selokoje ima jednaki broj mostovakao i Beograd, a vi{e od No-vog Sada, na tradicionalne„Morovi}ke letwe dane“, kojisvake godine okupqaju velikibroj gostiju i u~esnika ne sa-mo iz na{e, nego i iz brojnihdrugih zemaqa - ovako je pro-tekle nedeqe predsednik Sa-veta Mesne zajednice Moro-vi} Miladin Pini} pozdra-vio prisutne na otvarawu~etvrtog po redu Me|unaro-dnog Etno festivala. Bila jeto prilika da se na Festiva-lu hrane, pi}a i ènske radi-nosti predstave brojna èn-ska udruèwa iz tridesetakgradova Srbije, Hrvatske iRepublike Srpske.

Festival je sve~ano otvo-rio Miroslav Vasin, pokra-jinski sekretar za rad, za-

po{qavawe i ravnopravnostpolova.

- Veoma mi je drago da sesastajemo i uìvamo u progra-mu koji prire|ujete i èlimda zahvalim doma}inima {tose trude da iz godine u godinu

ova manifestacija bude sveve}a i sve lep{a. Ove godineu posetu Morovi}u do{li su igosti iz Holandije, kako biuìvali u lepotama i razno-likosti ovog mesta na obalidveju reka - rekao je MiroslavVasin, pokrajinski sekretar

za rad, zapo{qavawe i ra-vnopravnost polova.

U ime doma}ina prijatanboravak u Morovi}u gostima jepoèlela i predsednica Ud-ruèwa èna „Morovi}anke“Veronika Gavri}.

Qubazni doma}ini tog danaugostili su i predstavnikelokalne vlasti: predsednicuOp{tine [id Nata{uCvjetkovi}, predsednika SO[id @eqka Kostelnika na-rodnog republi~kog poslani-ka @eqka Brestova~kog, di-rektora Turisti~ke organiza-cije [id Miroslava Jawi}a,kao i ~lanove Op{tinskog ve-}a.

U okviru ove manifestaci-je odràna su i brojna takmi-~ewa: u fudbalu, pripremawukotli}a, ribolovu... Tako|e,Morovi} je proteklih danabio doma}in i grupi omladi-naca iz celog sveta koji su~istili obale Studve i Bosu-ta u okviru me|unarodnog „Ekokampa“.

Popodne tog dana gosti su

imali nesvakida{wu prilikuda se Studvom i Bostuom pro-vozaju katamaranom, koji jeMesna zajednica kupila kakobi obogatila turisti~ku ponu-du sela. A u ve~erwim satimaodràn je kulturno - umetni~-ki program, u kome su u~esto-

vali ~lanovi {idskog SKUD-a„Sveti Sava“. Tom prilikomza najlep{e ure|en {tand naFestivalu progla{en je onajkojeg su aranìrale ~laniceUdruèwa èna iz Va{ice.

tekst: Sawa Mihajlovi}foto: Milan Mileusni}

Gosti probaju specijalitete

Miroslav Vasin, pokrajinskisekretar otvara Festival

Vo`wa katamaranom

Veselo u centru selaPosetioci razgledaju {tandove

Pozdravna re~ Miladina Pini}a, predsednika Saveta MZ


-1995. godina

Na samom po~etku 1995. go-dine, ~iji je dolazak po-

drazumevao ulazak u jubilar-nu godinu obeleàvawa tri-deset pete godi{wice, a ove,2010. godine u kojoj se prosa-lavqa pedesetogodi{wicaizlaèwa „Sremskih novina,pomenimo pismo iz Vukovara,autora Borivoja âli}a ob-javqeno 4. januara pod naslo-vom: „Sremske novine“ - imestarije od veka, ~iji podnas-lov otkriva zanimqivu isto-riju jo{ jednih „Sremskih no-vina koje su izlazile u Vuko-varu: Jo{ 1888. godine vuko-varski {tampar (Ernest Jan-~ik) pokrenuo „Sremske no-vine“, a 1894. godine novivlasnici osnovali uz list iistoimenu {tampariju...„Sremske novine“, koje su napragu 35. godi{ta svoga iz-laèwa, nezaobilazno su og-ledalo u kome se, eto, ve}godinama oslikavaju svedru{tvene i javne prilike uSremu... Najstariji sa~uvanidanas poznati primerciovih novina poti~u iz 1890.godine. Interesantno je za-beleìti da su sve vesti ko-je su se odnosile na Srbe{tampane }irilicom... Iz1904. je izve{taj o polagawukamena temeqca mitrova~kesinagoge itd... Ove novine suizlazile do 1918. godine. Na-kon vi{egodi{we pauze, pono-vo su pokrenute 1929. a izla-zile su do 1940. godine. U is-tom broju objavqena je novogo-di{wa ~estitka Koste \eki-}a, upu}ena „Sremskim novi-nama iz daleke Australije,iz Sidneja. Izme|u ostaloggospodin \eki} pi{e: Ujednopozdravqam sve moje drageMitrov~ane koje sam vernousluìvao kao vodoinsta-later...

Velika pqa~kakulturnog blaga

Dvadeset petog januara„Sremske javqaju o pqa~kiMuzeja Srema: U SremskojMitrovici, u no}i izme|u17. i 18. januara odigrala sevelika pqa~ka kulturnogblaga. Te no}i, grupa pqa~-ka{a odnela je iz Muzeja ta-kore}i sve ono {to je bilona dohvat ruke, ukupno 229predmeta, od kojih su mnogiunikati i imaju neprocewi-vu vrednost... Istim povo-dom, a pod naslovom: O ~uva-rima, portirima i nestalomblagu „Sremske“ su pisale i19. aprila, a podnaslov dono-si: Negovan Vitomirovi}(direktor): „Nestali predme-

ti nemaju veliku trì{nu ikolekcionarsku vrednost.Vojislav Qubi{i} na~elnikdru{tvenih delatnosti): „U-pravni odbor je konstatovaoozbiqan propust u radu ~u-varske slu`be. VladimirBelo{ (predsednik SO Sre-mska Mitrovica): „Programobezbe|ewa da se sli~no neponovi“.

Posluju}i naj~e{}e u sencipoqoprivredno-industrijskihgiganata u Sremu koji su pro-izvodili strate{ke sirovinep{enicu, kukuruz, repu ilisuncokret i svih wihovih eko-nomskih turbulencija, proiz-vo|a~i vo}a i vo}nih prera|e-vina kao {to je Poqoprivre-dno dobro „Bo{ko Palkov-qevi} Pinki“ iz SremskeMitrovice, tiho je decenijamagradilo svoj proizvodni auto-ritet. Osmog marta ~itaoci sudetaqnije upoznati sa ovomuspe{nom radnom oraganiza-cijom: ...Pinki“ je 1948. godi-ne, kada je osnovan, zapo~eoproizvodwu na tek 120 hek-tara u tri katastarske op-{tine sa svega 27 zaposle-nih... Ni jedna poslovna go-dina od dana osnivawa, nijezavr{ena negativnim sal-dom. Trudi}emo se da i u bu-du}e tako bude - rekao nam jenedavno Borivoje Laketi},diplomirani inèwer po-qoprivrede, od 1. januaradirektor „Pinkija“... Na ju`-nim padinama Fru{ke gore,u potesima od Stejanovacado Bingule proteè se oko1.500 hektara na kojima„Pinki organizuje svoju pro-izvodwu... Za blizu pet de-cenija postojawa „Pinki“ jena osnovu kvaliteta svojihprizvoda postao poznat,vaqda, u celom svetu... So~-ni, zdravi, krupni plodovikru{aka, jabuka, bresaka...odneli su brojne medaqe,pehare, vrhunska priznawa...

Ispovesti prognanihDvadeset ~etvrtog maja

„Sremske beleè uàse jo{jednog egzodusa: Drama Srbaiz zapadne Slavonije: ispo-vest prognanika na grani~-nom prelazu sa Srbijom, pre-dstavqa saèt nadnaslov zaispovesti sakupqene pod nas-lovom: Mi vi{e nemamo zem-

qu... Me|utim, nepreglednekolone traktora, kamiona, za-prega sa prognanicima iz Sr-pske Krajine postaju drama-ti~na avgustovska tema. Ovajmesec mo`da najupe~atqivijeilustruje naslov: Avgust zaSrbe postao kolovoz, objav-qen 16. avgusta...

Drevna japansaka poezijahaiku doìvela je u Sremu1995. godine istinsku afir-maciju. Ve} 4. januara „Sre-mske“ pi{u o Aleksandru Er-deqanu, pobedniku na Prvomme|unarodnom festivalu „Ja-panska drevna kwièvnost,na koji se prijavilo 150 pes-nika iz Jugoslavije, Republi-ke Srpske, Republike SrpskeKrajine, Hrvatske, Makedoni-je, Austrije, Nema~ke i Austra-lije. Trideset prvog maja ob-javqena je vest da su tri hai-ku pesme studentkiwe kwi-èvnosti Sla|ane Milenko-vi}, objavqene u japanskommagazinu „Ko“, a pre-dstavqaju}i wen pesni~kiportret u broju koji je iza{ao2. avgusta, „Sremske pi{u da jejapanski dnevni list The da-ily yomiuri objavio jednuwenu haiku pesmu. O brojnimpublikacijama u kojima su pre-dstavqeni stihovi haiku pes-nika Srema pisale su „Sre-mske 5. jula, pomiwu}i ~asopi-se „êgarske vatre“, „Na{trag“ i „Bela hrizantema“.Devetog avgusta ~itamo da suhaiku stihovi veoma uglednogstavraoca ove vrste poezijeNedeqka Terzi}a ve} drugiput objavqeni u japanskimkwièvnim ~asopisima. O jo{jednom Terzi}evom uspehu u Ja-panu saznajemo iz intervjuaobavqenog upravo tim povo-dom, a objavqenom 20. septem-bra pod naslovom: Niko minije ~estitao, u ~ijem podnas-lovu je zapisano: Na [estomsvetskom konkursu za novihaiku u Tokiju, bilo je pri-javqeno vi{e od 80.000 hai-ku pesama iz 33 zemqe. Ukonkurenciji na engleskomjeziku u~estvovalo je 2.130pesnika - dodeqene su 42 na-grade, od ~ega tri pesnicimaiz Jugoslavije. Jedna je pri-

êtiri pune decenije{ezdesetih, sedamdesetih,osamdesetih i devedese-tih godina 20. veka Sre-mske novine su bile jedi-ni informativi list uSremu. Iz neprekinutog pe-desetogodi{weg kontinu-iteta, tokom 2010. godine,na ovoj strani posve}enojvelikom jubileju, saètimizborom tema ukori~enihgodi{waka proteklih de-cenija, podse}amo ~itaocena najzanimqivije doga|a-je veoma dinami~ne i sveo-buhvatne, najnovije polu-vekovne istorije Srema.

POLA VEKA SREMSKIH NOVINA (36)

ZA SVE OVE GODINE

Novine napunile trii po decenije

Pi{e:MilenkoBobi}

„Lete}i oreziva~i“ na sremskoj vetrometini

pala Nedeqku Terzi}u, ina-~e zaposlenom u „Sremskimnovinama“...

Povremeni tekstovi iz pro-teklih decenija o tajanstvenojbari Zasavici i wenim za-nimqivostima, predstavqalisu samo wenu stidqivu turi-sti~ku promociju, nedovoqnuda konkuri{e slavi svetskipoznate, Zakonom o za{titiprirodnih draguqa ve} za{ti-}ene Obedske bare. Ali tekstobjavqen 14. juna, jasano uka-zuje na ~iwenicu da se ovaekolo{ka oaza 1995. godineve} nalazila u ìì veomaozbiqnih ekolo{ki opserva-cija. Toga dana pojavio se tek-st sa velikim naslovom: Sa~u-vati baru Zasavicu, u ~ijempodnaslovu je pisalo: Repub-li~ki ministar za za{titu~ovekove okoline dr JordanAleksi}, predstavnici Re-publi~kog zavoda za za{tituprirode, predstavnici„Srbija {uma“, sre-mskomitrova~ke op{tine i~lanova goranske organiza-cije Sremske Mitroviceobi{li su protekle subote,10. juna baru Zasavicu i tomprilikom pokrenuli inici-jativu da se ovaj prirodnirezervat stavi pod za{titudràve... U istom broju „Sre-mske pi{u o proslavi 40. ro-|endana O[ „Bo{ko Palkov-qevi} Pinki“ i skupu na ko-me su govorili Milan Kova-~evi} direktor i BladimirBelo{ predsednik SO Sre-mska Mitrovica.

Sto godina mitro-va~kog zatvora

Petog jula cena „Sremskihje podignuta na 1 dinar. Ovajmesec je obilovao brojnim iz-ve{tajima o toku ètve, a 19.jula je iza{ao 1.800-ti broj„Sremskih. O stogodi{wi-ci mitrova~ke kaznione„Sremske su pisale 20. i 27.septembra, a Trivun Ivkovi}upravnik zatvora, bio je doma-}in brojnim uglednim gostima.Osamnaestog i 25. oktobra„Sremske donose vesti o za-nimqivim razgovorim sa Slo-

bodanom i Mirom Pavlovi},biznismenima iz îkaga, kojitvrde da moèmo biti boga-tiji od Hong Konga i da je mo-gu}e podi}i Las Vegas na Sa-vi...

Po ve} ustaqenoj slavqe-ni~koj praksi, a slavqene supetogodi{wice i decenije iovaj slavqeni~ki broj, koji jeiza{ao 27. decembra objavqu-je priloge svojih aktuelnih ibiv{ih radnika, ali i veomauglednih spoqnih saradnika,koji su svoju stru~nost stavi-li u slu`bu za dobrobit „Sre-mskih novina. Evo tih imena~iji tekstovi ispuwavaju pr-vih sedam od ukupno 32 stra-ne, od kojih je 18 strana zauzi-maju novogodi{we ~estitkeradnih i dru{tvenih organi-zacija: Vladimir ]osi}: Svina{i ro|endani, Du{an Poz-nanovi}: Kako smo po~eli,Zorica Gara{anin-Stefano-vi}: Ni{ta me nije demorali-salo, Todor \uri}: Srem i„Sremske za nezaborav, An-|elko Erdeqanin: Pandleraji dotov, dr Petar Milo{e-vi}: Vreme leti i grabi, drDu{an Vuleti}: [tampa uSremu na prelasku 19. u 20vek, Biqana Uzelac: Senkevelikih majstora, JovankaZurkovi}: Crveno, plavo, be-lo, Milan Mileusni}: Ra-dni~ka klasa voli ananasa(fotoreportaà), RadomirPrica: Stare sremske ra-zglednice, Katica Kuzmano-vi}: I ako umre{, briga me,Svetlana \akovi}: Pri~a overnosti, Borislav Bogdano-vi}: Pobuwene misli, @arkoGa}e{a: Karikature, Nedeq-ko Terzi}: Mani protivnike,~uvaj na{eg beka, SvetlanaVelimirovi}: @enska su namprava pregolema, TodorBjelki}: Od brkova od ~upa-wa {qiva, Borislavka Vu~e-ti}: Ovo nije za novine, Jele-na Topi} (lektor): Jezi~kedileme, Radivoj Lazi} (kuli-narstvo): Prazni~na trpeza„Sremskih novina“, NikolaNik{i} (fotoreporter): Cr-no-belo u koloru.

( Nastavi}e se )


PROJEKAT LOKAL PRESA PODR@AN OD NED-A

„SRBIJA, DESET GODINA NAKON PROMENA“:VAQEVO

Nije, ipak, sve crno...Po~elo je, u jesen 2000. godine, odricawem Milo{evi}u statusa po~asnoggra|anina Vaqeva i stiglo, minulog prole}a, do otimawa o vampira SavuSavanovi}a

Najpre je novoizabrani od-borni~ki sastav Skup{ti-

ne op{tine Vaqevo, pod pre-dsedni{tvom Tomislava Mi-lanovi}a, na svojoj prvoj ra-dnoj sednici, drànoj u jesen(radi istorije bi}emo preciz-ni - 24. novembra) 2000. godi-ne, odrekao Slobodanu Milo-{evi}u zvawe po~asnog gra|a-nina Vaqeva. Time je, verova-lo se onda, bar Vaqevo zasvagda raskrstilo sa Milo{e-vi}evom epohom u istoriji Sr-bije. Sad nam se ~ini da sewegov duh docnije mnogo kadpovampireno javqao, priboja-vamo se da bi mogao da bude iu kakvom srodstvu sa nesre-}nim Savom Savanovi}em {toga je ovekove~io Milovan \.Gli{i}. A taj Sava, nastawenu vaqevskom kom{iluku, u~i-nio se, pre koji mesec, novos-tasalim promoterima vaqev-skih turisti~kih ambicija imogu}nosti sre}nim predvod-nikom u beri}et. U~inio im sepodobnijim i privla~nijim odpesnikiwe Desanke i memoa-riste prote Matije, pouzdani-jim od mno{tva nadaleko zna-

nih i slavnih narodnih prva-ka i mudraca poniklih u ovompodnebqu. Prevideli su pritome da ono {to i te kako pri-staje u Zaro`ju, zaturenom iz-me|u planina, ne ide uz slavuVaqeva.

Mogla bi se, ina~e, napisa-ti ~itava kwiga o tome {tasve u vremenu od onog odrica-wa Milo{evi}u do ovog svoja-tawa vampira Save nije u Va-qevu i u Vaqevskom kraju (Ko-lubarskom okrugu) ura|eno amoglo je i trebalo je. Ta~nije -

moralo je da se uradi. Okvirinovinskog ~lanka upu}uju da seprostor za poklawawe pa`wecelovitije ispuwava ukolikose okrenemo onome {to je u~i-weno. Na sre}u - ima i toga.Ima ga i vi{e nego {to na pr-vi pogled izgleda. I ima ga ina onim stranama koje nam se~ine sasvim zanemarenim.

Vaqevo na listiizvoznika

Po~iwemo od privrede. Nanajnovijoj listi deset najve-}ih izvoznika iz Srbije na os-mom mestu je kompanija „Vali“iz Vaqeva. Nastala je po~et-kom ove decenije na jednoj pro-stranoj ledini kraj Vaqeva,posluje u sastavu italijanskogkoncerna „Golden Lejdi“, pro-izvodi ènsku i poneku de~jui mu{ku laku ode}u, ima oko700 radnica i jo{ toliko, ilii vi{e, u svom ogranku u Loz-nici. Nekako u isto vreme, iopet na ledini, slovena~ko„Gorewe“ je podiglo u Vaqevufabriku rashladnih ure|aja,tako|e sa vi{e od 500 radni-

ka. I na wu senailazi u po-pisima ve}ihsrpskih izvoz-nika. Iz togvremena je, ne-daleko od va-qevskog „Gore-wa“, i nasta-nak „Austro-terma“, po sve-mu znatno ma-wa fabrikaali ni ona nijeza potcewiva-we.

Na ledina-ma su tokompro{lih desetgodina na ovimv a q e v s k i mprostorima iz-nikle i ~etirifabrike vode- „Vuji} voda“ uPetnici, „Vodavoda“ u Vrujci-ma, „Gala“ uKqu~u i „Rajvoda“ u Rajko-

vi}u. U bawi Vrujci je nastaonovi hotel „Kondir“ a uskoro}e tamo biti zavr{en jo{ i vi-{estruko ve}i i privla~nijihotel u sklopu vruja~ke Prvenove bawe koju stvara prof.dr Milisav ûtovi}. Iz teme-qa su rekonstruisani hoteli„Div~ibare“ na Div~ibarama i„Narcis“ u Vaqevu.

Na temeqima nekada mo}nepa potom sasvim zanemo}ale„Podgorke“ u Ose~ini je nasta-la, sa ve}inskim austrijskimkapitalom, fabrika „Fruht“.

Sli~an preporod doga|a se itamo gde je nekad bila Lajko-va~ka zadru`na mlekara a od-nedavno se odoma}ila i ve}se razgranava „Vindija“ iz Va-ra`dina. U selu [u{eoka jeporodica Tomi} podigla svojufabriku za preradu vo}a „A-granela“ a na breùqcima uwenom okruèwu desetak hek-tara zasadila {qivom i dru-gim vo}em.

Tokom ove decenije razra-sle su se tri autenti~no va-qevske gra|evinske firme -„Gejt“ Ace Mitrovi}a i „Greda“Zorana Stankovi}a u oblastivisokogradwe, a „Ingrap Om-ni“ Teodosija Krsti}a kao gra-diteq puteva i pruga. „Greda“se, uz poslove u Vaqevu, afir-misala i u Beogradu visokimkvalitetom svoje stambenegradwe ali i po{tovawemsvih propisanih uslova i za-datih rokova.

O~igledan procvat doìve-lo je i vaqevsko {tampar-stvo. Pomiwemo „Bosis“ Bogo-quba Panteli}a, „Publik“ Mi-roslava Kraqevi}a, „Vaqevoprint“ D. Peri{i}a i R. Mati-}a i „Vaqevac“ V. Jovanovi}ai J. Radovanovi}a, svesni dasmo se u tom nabrajawu ogre-{ili o bar jo{ toliko sna`-nih grafi~kih firmi.

Lepu reputaciju stekle sudve vaqevske turisti~keagencije, „Nacional“ Rada Ma-ri}a i „Balkanik“ D. Zekavicei J. Bejatovi}a. U svojim pos-lovima to su postigli „ABC“test Vlade Tanaskovi}a (pro-

daja i odràvawe putni~kihautomobila) i „Europa bus“Dragana Brdarevi}a u auto-buskom (gradskom i me|umes-nom) prevozu putnika.

Najve}e promene uzdravstvu i obrazovawu

O~igledan probraàj u vre-menu posle jeseni 2000. godinedogodio se u zdravstvu Vaqe-va i Vaqevskog kraja. Po kon-foru i raspoloìvoj dijagnos-ti~koj opremi ali i po mnogo~emu drugom ono je nadma{iloi poneke ugledne klinike. Po-~etak tog preobraàja poklo-pio se sa dolaskom na rukovo-de}u du`nost u Zdravstvenomcentru Vaqevo primarijusa drIlije Tripkovi}a.

Preobraàj se lako uo~avai u bar dve ovda{we sre-dwo{kolske obrazovne insti-tucije - u Poqoprivrednoj iTehni~koj {koli - koje ~estoporede sa kolexima na zapadu.Poneseni tom o~igledno{}u,~lanovi novinarskoj ìrijaRevije „Kolubara“ su za Va-qevca li~nost protekle godi-ne proglasili inèwera agro-nomije Milana Gaji}a, dire-ktora vaqevske {kole kojastvara poqoprivredne stru-~wake. (Pre Gaji}a to po~asnozvawe ponela su jo{ dvojicaod ovde pomenutih qudi - AcaMitrovi} i dr Ilija Tripko-vi}.)

U stalnom usponu je Istra-ìva~ka stanica u Petnici

{to je pre godinu i po dana be-ogradsko „Vreme“ obavezaloda Vigora Maji}a, najzaslu`-nijeg za taj rast, promovi{e uli~nost godine u Srbiji.

Ne posustaje ni Moderna ga-lerija, o ~emu dovoqno ubed-qivo svedo~i sada{wa veli-ka izlo`ba crteà Qube Po-povi}a, wenog tvorca i nepre-stano za ovu instituciju de-lotvorno zainteresovanog pa-trona. Ve} slavnom pariskomVaqevcu odli~an ovda{wiasistent u tom poslu je Du{anJovanovi}.

Vaqevci su, ~ini se, najma-we bili zadovoqni prvom gar-niturom novijih gradskihvlasti, onom {to je nastupilau jesen 2000. Vaqda i otuda{to su nam onda i o~ekivawabila ogromna. Sad se vidi daje upravo u te prve ~etiri go-dine - dok je gradona~elnikbio Tomislav Milanovi}, pre-dsednik op{tinske vlade@arko Kova~ a upravom ruko-vodila Mira Stani} - najvi{ei ura|eno. Tih godina je, izme-|u ostaloga, otpo~ela i topli-fikacija Vaqeva. Otpo~elada bi se docnije, sa odlaskomiz vlasti te trojke, umrtvqe-no sprovodila i napokon sas-vim zamrla. Ali, to je ve} za-~etak jednog od poglavqa zanenapisanu kwigu koja nam seu~inila mogu}om na po~etkuovoga pregleda.

Zdravko Rankovi},Revija „Kolubara“

Poqoprivredna {kola

Ulaz u Fabriku „Gorewe“

Sreda, 11. avgust 2010. 23SREMSKE ZA MLADE

POPULARNE ONLAJN IGRICE

Realna mr`wa i virtuelni ratîwenicu da se u ovom virtuelnom svetu radi o realno postoje}im dràvama dodatno optere}uje podatak da naj-ve}i antagonizmi postoje upravo me|u onim narodima koji se i na realnom planu sukobavqaju (kao {to su Srbi iHrvati, odnosno Albanci, ili pak Rusi i Poqaci, odnosno Amerikanci), kao i oni narodi koji su ‘’zakopali ra-tne sekire’’ (takvi su Francuzi i Nemci)

U SUBOTU, 14. AVGUSTA, U RUMI

Pena festival za mladeU subotu, 14. avgusta, na sportskim terenima na Bregu u Rumi, sa po~etkom u 21 sat odrà}e se

„Pena festival. Re~ je o jednom od trenutno najpopularnijih vidova zabave na svetu koje pose}u-je mla|a populacija i qubiteqi dobrog nesvakida{weg provoda. Muzi~ki program se zasniva nazvucima trenutno najpopularnijih svetskih klupskih hitova koje pu{taju di xejevi, uz razne qud-ske i tehni~ke performanse. Pena se pu{ta u udarnom delu ve~eri, a predvi|eno je da festivaltraje do ~etiri sata ujutro.

Organizator ovog nesvakida{weg doga|aja nazvanog RU: 14-08 je tim mladih i ambicioznih qu-di iz Ekolo{kog radija „Fru{ka gora, koji je ve} organizovao „EKO festival 2010. u Bawi Vr-dnik.

S. M.

Republike eSrbija i eH-rvatska, ponovo su u ratu!

Ova vest je kao grom iz vedraneba pogodila one koji su, na-kon {estomese~ne okupacijeeSrbije od strane eHrvatske,politi~ki kurs usmerili kasmirivawu strasti. U svom ot-vorenom pismu biv{i pre-dsednik eSrbije Lipec, de-mantovao je napade sada{wihvlasti koji su wegovu miroqu-bivu politiku, pre svega pre-ma eHrvatskoj i eBiH, okarak-terisali kao ‘’glavni razlogekonomskog i svakog drugogpropadawa dràve’’.

- Sada, kada je nova vlastpokrenula veliku vojnu kampa-wu sa jasnim ciqem da pot~i-ni Slavoniju, koja je ekonom-ski najrazvijeniji deo eHrvat-ske, mnogi kriti~ari moje mi-roqubive politike polakoshvataju da sam bio u pravu.Svakako, ima i onih koji imajudruga~ija strate{ka re{ewa itakti~ke zamisli, i ja ~istosumwam da }e se vojnom kampa-wom, u kojoj kao lojalni gra|a-nin i patriota pristajem da

u~estvujem, mo}i i{ta re{iti,istakao je u svom obra}awubiv{i predsednik eSrbije.

Da podsetimo, u strahu odeventualnognapada oru-ànih snagaeSrbije, eH-rvatska jepre pola go-dine progla-sila vanre-dno stawe na~itavoj svo-joj teritori-ji, krstiv{inedequ u ko-joj je pokre-nula opse`-nu vojnu kam-pawu protiveSrbije ime-nom „Danigweva Hrvatske vojske“. U timdanima, eHrvatske Oruànesnage uspele su da pot~inenajve}i deo eSrbije. Tek nakondugih i iscrpnih borbi, vojskaeSrbije uspela je da povratisvoju zemqu. Tada{wi pre-dsednik Lipik, odmah nakonoslobo|ewa, pokrenuo je kam-pawu sa jasnim ciqem da se

sukobqene strane primire itako oporave od razarawa.

Ratne igreZvu~i suvi{e realno? Mo`-

da krvavo i nelogi~no, nakonsvega {to se de{avalo naovim prostorima u prethodnih20 godina? Ako je tako, onda sukreatori masovne onlajn igre

‘’eRepublika’’, A-leksis Bonat i Xo-rx Lemnari, odra-dili pravi posao.Od kada se krajemnovembra 2007. go-dine pojavila, ovavirtuelna verzijastvarnog sveta u ko-joj igra~i, kako ka-ù weni tvorci,slede svoje poli-ti~ke, ekonomske i

vojne te`we da bi promenilitok istorije, osvojila je svet.

Ova igra kombinuje konceptdru{tvenih mreà i strategi-ja u jednu onlajn igru ~iji igra-~i mogu u~estvovati u raznimaktivnostima. Gra|ani u eRe-publici mogu voditi poslove,osnivati politi~ke stranke,glasati na izborima, pisatinovinske ~lanke, ~ak i}i i urat kao gra|ani virtuelnihverzija stvarnih dràva.

Nakon registracije, gra|a-nin bira kojoj se virtuelnojdràvi èli pridruìti.Svaka od tih dràva nazvanaje po stvarnoj dràvi u pravomsvetu i geografski se nalazina sli~nom mestu. Gra|aninnakon toga traì posao u nekojfirmi unutar te dràve, aima i priliku da trenira kaovojnik te dràve. Trenirawei rad u firmi obavqa se nadnevnom nivou. Jedna od glav-nih prednosti igre je ta da jepotrebno tek petnaest minutaigrawa dnevno da bi se u~es-tvovalo.

Kao u realnom ìvotu, i ov-de imate Ministarstvo odbra-ne, vojna glasila u kojima vaspozivaju da kao lojalni gra|a-nin uzmete pu{ku, prijateqe ikom{ije, a svaki gubitak teri-torije, kako kaù oni koji ig-

raju, doìve}ete zaista real-no i vrlo bolno.

Mr`wa kao zabava

îwenicu da se u ovom vir-tuelnom svetu radi o realnopostoje}im dràvama, dodat-no optere}uje podatak da naj-ve}i antagonizmi postoje up-ravo me|u onim narodima kojise i na realnom planu sukob-qavaju (kao {to su Srbi i Hr-vati, tj. Albanci, ili pak Rusii Poqaci, odnosno Amerikan-ci), kao i oni narodi koji su‘’zakopali ratne sekire’’ (kak-vi su Francuzi i Nemci). Ovaigrica po ko zna koji put otva-ra uvek sporna i tabu pitawavezana za qudsku è| za kr-vqu, odnosno trajna i privre-mena prijateqstva naroda ko-ji su nekad bili saveznici,odnosno sukobqene strane.

Pored toga, ona ne moè ada nas ne ostavi zabrinutimapred pitawem- {ta je to {tomilione qudi {irom svetapokre}e da se ukqu~uju u ova-kav virtuelni svet? Ose}ajodgovornosti, kako kaù qu-biteqi ove onlajn igre i mr-`wa pema ‘’vekovnom naprija-tequ’’, svakako su glavni mo-tivi.

Zapravo, kao i svaka virtu-elna stvarnost, i ova pre-dstavqa potrebu i mogu}nostda se pobegne od realnosti. Usvetlu skora{weg zakqu~kado kojeg je do{ao Me|unarodnisud pravde u Hagu, a po pitawujednostranog progla{ewa ne-zavisnosti Kosova, moè seo~ekivati da se pove}a brojSrba, koji na ovaj na~in nala-ze mogu}nost da se osvete i us-put dobiju ono {to im ‘’po is-torijskom pravu pripada’’.

S.Lap~evi}

[ifra- idemona more!

U vreme pisawa ovog tek-sta Vojska eSrbije je, nakonistiskivawa iz Slavonije,pokrenula sveop{tu kampa-wu {ifrovanog naziva‘’Idemo na more!’’, usmerenuka Centralnoj eHrvatskoj iJu`noj Dalmaciji. Velikibroj qudi pod oru`jem, izpravca pokorene eBiH, sva-kim danom sve vi{e pritis-ka ove delove eHrvatske.Kako prenose mediji eSrbi-je, u danima koji predstoje,pokaze}e se koliko su eSr-bi ‘’spremni na `rtvu, kakobi povratili svoju zemqu.’’

Nare|ewa za 975 dan Novog Savetae Srbije

Sve {to smo proìveli uovoj igri, svi porazi i svepobede - danas Vas molim dazaboravite na sve to. DanasVas, u svoj svojoj poniznosti,molim da jo{ jednom svi po-kaèmo za{to neprijateqtreba da se pla{i srpskogvojnika! Danas je dan da sesvedu ra~uni! Danas nijedan da se {tedimo i kalku-li{emo! Danas je dan kadase pokazuje {ta o~ekuje onogkoji se usudi na kro~i nogomna sprsko tlo! Danas se pi-{e nova zlatna stranicaeSrpske istorije!

Udar eSrbije na eHrvatsku

Uzbuna- pripravnost za borbu

Pena festival u Rumi


MITING U LUCERNU

Dragani peto mestoNa Klasik mitingu u Lucernu Dragana Toma{evi} je osvojila peto

meto u bacawu diska daqinom 59,36. Na{a rekorderka (63,63) i{estoplasirana sa posledweg Prvenstva Evrope, nije bila zado-voqna postignutim rezultatom zbog klizavog kruga koji je spre~avaodobar oslonac za izba~aj.

Ipak, Draganin trener Danilo Krtini} kaè da je ovo veoma do-bar plasman jer je Dragana imala izuzetnu konkurenciju.

Po Krtini}evim re~ima, Dragana sada o~ekuje britansku vizu ka-ko bi nastupila na Dijamantskoj ligi 14. avgusta, a slede}i velikiciq je Hanèkovi}ev memorijal, prvog septembra.

Na Prvenstvu Balkana za mla|ejuniore, odrànom u turkom

gradu Jedrene, srpska reprezenta-cija je osvojila ukupno 15 medaqa,a ènska selekcija je u ukupnomplasmanu zauzela tre}e mesto.

Uspehu na{e reprezentacijedoprineli su i sjajni atleti~arimitrova~kog Srema, Marija Vu~e-novi} sa osvojenom zlatnom meda-qom u bacawu kopqa i Nikolaânkovi} sa dve srebrne medaqe,u bacawu diska i kugle. Marija Vu-~enovi} je do balkanskog zlata ubacawu kopqa stigla rezultatom51,18m, dok je Nikola ânkovi}srebrnu medaqu u bacawu diskaosvojio rezultatom 48,77m, a u ba-cawu kugle rezultatom 17,09m.

Takmi~ewe je odràno po izu-zetno toplom vremenu, na 45 ste-peni u hladu, {to je smetalo tak-mi~arima da ostvare boqe rezul-tate. I pored toga, Marija je ubed-qivo osvojila prvo mesto sa51,18m i tre}u godinu za redompostala prvakiwa Balkana. Saovim rezultatom bi bila u fina-lu Svetskog prvenstva u Monktonu(Kanada) na kojem je nastupila predve nedeqe, ali nedovoqno opo-ravqena od povrede sko~nog zglo-ba koja joj se tamo pogor{ala zbog

dugog i napornog putovawa, dugog23 sata, {to je onemogu}ilo dapostigne rezultat za koji je bilaspremna. Da nije bilo te povrede,Marija bi u Monktonu sigurno os-tvarila rezultat od preko 54m sakojim bi se ukqu~ila u borbu zamedaqu.

Zablistao je i Nikola ânko-vi}. Na svom debitanskom nastupuza reprezentaciju Srbije, osvojioje dve srebrne medaqe. U bacawukugle osvojio je drugo mesto sali~nim rekordom od 17,09m {to jeizuzetno ostvarewe. U bacawudiska bio je ne{to slabiji od svognajboqeg ostvarewa, bacio je48,77m {to mu je bilo dovoqno zadrugo mesto. Nikola je potvrdioda je izuzetan talenat i sa godinudana bavqewa atletikom ve} os-vaja medaqe na me|unarodnimtakmi~ewima.

U sastavu reprezentacije kaotrener je bio i Dragi{a \or|i},Marijin i Nikolin trener, koji jebio zaduèn za baca~ke discipli-ne.

Boje reprezentacije Srbije naPrvenstvu Balkana branila je utroskoku Qiqana Deli} iz Rumekoja je zauzela peto mesto rezul-tatom 11,41m.

ATLETIKA

RAKETNO MODELARSTVO

Na prostoru u blizini selapavlovci, od 21. do 28. av-

gusta odrà}e se 18. Svetsko pr-venstvo u raketnom modelarstvuza seniore i 9. Prvenstva svetaza juniore. Organizator prven-stava je Modelarski klub Sir-mijum iz Sremske Mitrovice, amedijski pokroviteq „Sremskenovine“.

Direktor Prvenstva AndrijaDu~ak kaè da je za takmi~eweprijavqeno oko 350 takmi~araiz 24 zemqe, kao i oko 150 sudi-ja.

- U toku su zavr{ne pripremetako da je ve} sada skoro svespremno za po~etak prvenstva.Takmi~ari i zvani~nici bi}esme{teni u Vrdniku, Rumi i Sre-mskoj Mitrovici, a na samom te-renu, pored puta Ruma-Vrdnik,postavi}e se mali grad od {ato-ra - kaè Andrija Du~ak.

Takmi~ewe }e se odvijati uosam disciplina za juniore i se-niore. Najatraktivnija discip-lina je svakako S7 - modeli kos-mi~kih raketa izra|eni u sra-

zmeri premapravim kosmi~-kim nosa~imaraketa. Ovi mo-deli se prvoboduju od stra-ne sudija kojiocewuju izradu,srazmeru, doku-mentaciju i de-love, a potomse modeli tak-mi~e u {to rea-listi~nijem le-tu kosmi~ke ra-kete: odvajawebustera, ste-{en leta, odva-jawe kabine saposadom i si-gurno prizem-qewe svakogdel na zemqu.Upravo u ovojdisciplini reprezentacija Sr-bije je bila pobednik pro{logo-di{weg Evropskog prvenstva iove godine juri{a na osvajawePrvenstva sveta.

Za u~esnike Prvenstva svetapredvi|eni su i izleti, odnosnoposete Muzeju vazduhoplovstva,Kalemegdanskoj tvr|avi i dru-gim znamenitostima.

Turnir na Bawici

Bo}arski klub Bawica organizovao je Memorijalni turnir trojki „O-luja 2010“, u znak se}awa na proterivawe i stradawe Srba u Hrvat-

skoj 1995. godine.Rezultati prvog kruga: Prijateq - Novi Beograd 8:7, Bawica 1 - Sme-

derevo 13:3, Lasta - Dinara 8:6, Kanarevo brdo - Mladost 13:0, Zele -Bawica 2 7:6 i [imanovci - Zemun 13:2; ~etvrtina finala: Zele - Las-ta 8:6, Prijateq - Kanarevo brdo 11:10 i Bawica 1 - [imanovci 8:7; po-lufinale: Zele - Prijateq 10:3 i Kanarevo brdo - Bawica 1 11:4; fi-nale: Zele - Kanarevo brdo 13:10, za tre}e mesto: Bawica 1 - Prijateq13:12.

@.Radivojevi}

Pobednik Rudolf Serti} (u sredini)

SPORT

PRVENSTVO BALKANA ZA MLA\E JUNIORE

Marija Vu~enovi} prvakiwa BalkanaMarija Vu~enovi} pobedila u bacawu kopqa, a Niko-la ânkovi} osvojio srebrne medaqe u bacawu kug-le i diska

„SREMSKE NOVINE“MEDIJSKI POKROVITEQ

18.SVETSKOG PRVENSTVA U RAKETNOM MODELARSTVU

Prijavqeno 350 takmi~araiz 24 dràve

Najatraktivnije makete kosmi~kih raketa

[AH ME\UNARODNI ILINDANSKI TURNIR

Pobednik Rudolf Serti}Drugo mesto zauzeo Stefan Mazur, inter majstor iz Slova~ke, a tre}e Mladen Milenkovi}iz Srbije koji je titulu inter majstora osvojio na ovom turniru

BO]AWE

[ahovski kulb Stara Pazo-va, povodom gradske slave

svetog Ilije i ove godine orga-nizovao je 4. me|unarodni Ilin-danski velemajstorski {ahov-ski turnir. Turnir je odràn odprvog do osmog avgusta pod po-kroviteqstvom Op{tine i Mes-ne zajednice Stara Pazova, Vla-de Vojvodine i op{tine Vuko-var, a pomogli su ga i brojnisponzori, me|u kojima, poredMinistarstva sporta i nakastaropazova~ka javna preduze}ai firme. U~estvovalo je 18 tak-mi~ara, velemajstora, inter ifide majstora i jedan velemaj-storski kandidat. Direktorovog turnira bio je mr MilutinLuki}, a sudije mr Petar \ur-|evi} i mr Petar Radosavqe-vi}.

Turnir je zatvoren u nedequ8. avgusta a prisutnima se predodele skromnih nagrada obra-tio u ime doma}ina Milan Sko-ko, inter majstor iz Stare Pa-zove, poèlev{i im da se dogo-dine ponovo sretnu. Sudije suocenile da je turnir protekao unajboqem redu a skromne nagra-de uru~ene su prvoj sedmorici.

Prvo mesto zauzeo je RudolfSerti}, inter majstor iz Hrvat-ske, drugo Stefan Mazur, intermajstor iz Slova~ke i tre}eMladen Milenkovi}, iz Srbi-je koji je titulu inter majstoraosvojio na ovom turniru u StarojPazovi.

Nagra|eni su jo{ Goran â-brilo, Dragan Kosi}, Goran\urovi} i Milko Pop~ev. Ovaj

turnir ima karakter me|unaro-dnog jer su na wemu, pored {a-hista iz na{e zemqe, u~estvo-

vali i {ahisti iz Hrvatske,Bosne i Hercegovine, Crne Go-re, Bugarske i Slova~ke. G.M.

Marija Vu~enovi}, trener Dragi{a \or|i} i Nikola ânkovi}


FUDBAL

RUKOMET

In|ija pi{e istoriju

SPORT

UIn|iji s nestrpqewem o~e-kuju istorijski start u Super

ligi Srbije. Posle dvonedeq-nih priprema u Sloveniji, gde jeu pet prijateqskih utakmica os-tvaren skor od tri pobede i pojedan nere{en rezultat i poraz,do{lo je vreme da In|ija odme-ri snage sa najboqim srpskimklubovima.

Za dres prvotimca konkuri{e25 igra~a koji su bili na pri-premama u Sloveniji: Poleksi},Vujasinovi}, \urovi}, Jovano-vi}, Jak{i}, Joksimovi}, Nova-kovi}, An|elkovi}, Kosti}, Ko-xo, Jankovi}, Vu~eti}, Nagli},Bubalo, Isidorovi}, Lemaji},Dimitrov, ôvilo, Dubqevi},Qubinkovi}, Bareiro, Martin,Alberto, Davidov, Vejnovi} iKrasi}.

Trener Mom~ilo Rai~evi}insistirao je da se individual-ne vrednosti igra~a podrede ko-lektivu, a posledwi dani pos-ve}eni su postizawu homogenos-ti ekipe, poboq{awu brzine ite~nosti akcija.

Raduje {to su se novajlije od-li~no uklopile u ekipu, tokompriprema pokazali su svoje vre-dnosti i skoro svi }e tokom pr-vensva imati priliku da opra-vdaju poverewe.

I interesovawe gledalaca zastart prvenstva je sve ve}e. Vo-qom sudbine, u prva dva kolaIn|ija }e se sastati sa na{imnajboqim ekipama: najpre gostu-je Partizanu, a u drugom koluIn|ija je doma}in Crvenoj zvez-di.

Upravni odbor fudbalskogkluba In|ija nedavno je odrediocene ulaznica za utakmice su-perliga{kog takmi~ewa. Nez-natno su pove}ane u odnosu na

pro{logodi{wu prvoliga{kusezonu. Iznosi}e 250 dinara.Klupsko rukovodstvo zadràloje pravo da za pojedine utakmi-ce, koje privla~e posebnu pa`-wu, posebno utvrdi cenu, u za-visnosti od pokazanog intereso-vawa.

Posebna pa`wa u In|iji iokolini vlada i za nabavku go-di{wih, pretplatnih, karata.One }e mo}i da se nabave po ce-ni od 3.000 dinara, a ukqu~iva-}e mogu}nost pra}ewa svih pr-venstvenih i kup utakmica naGradskom stadionu u narednojtakmi~arskoj sezoni. Po ceni od4.000 dinara, uz godi{wu pre-tplatnu kartu navija~i novog su-perliga{a mo}i }e da dobijudres i ostala obele`ja kluba.

Generalnu probu pred start uSuper ligi Srbije, fudbaleriIn|ije imali su u Zrewaninugde su savladali doma}i timBanata rezultatom 2:0. Kako In-|ija u prvom kolu gostuje Parti-

zanu, trener Rai~evi} je posta-vio igru u kojoj se opredelio vi-{e na odbranu i Jankovi}em unapadu kome su se pridruìvaliBubalo i Davidov. Fudbaleri suispunili sve takti~ke zamislii In|ija je zasluèno trijumfo-vala.

BANAT - IN\IJA 0:2 (0:1)ZREWANIN: Gledalaca 200,

sudija Luki} (Zrewanin). Stre-lci: Bubalo u 26. i An|elkovi} u80. (iz jedanaesterca). @uti kar-ton: ôvilo (In|ija).

BANAT: Kneèvi}, Ki{, Mar-sel, ]ulibrk, Milutinovi}, Pau-novi}, Stamenkovi}, Stevanovi},Kujunxi}, Milojevi}, Jeremi}. Ig-rali su jo{: Kompaore, Ristovi},An|elkovi}, Samarxi}.

IN\IJA: Poleksi}, novakovi},\urovi}, Dubqevi}, Qubinkovi},ôvilo, Davidov, Nagli}, Bubalo,Jankovi}, Vu~eti}. Igrali su jo{:Jovanovi}, Joskimovi}, Bareiro,krasi}, Kosti}, Batnoja, Isidoro-vi}, Jak{i}, An|elkovi}, Koxo.

Tim In|ije s kraja protekle sezone

STARTOVALE RUKOMETA[ICE @ELEZNIÂRA

Odbili status superliga{aPripreme za narednu takmi~arsku sezonu in|ijski, ènski ruko-

metni klub „@elezni~ar Gas Teh“ po~iwu ovih dana. Prvih desetakdana trenira}e u In|iji, a zatim }e otputovati u Sloveniju gde }etreninge nastaviti u Radqama na Dravi gde su im obezbe|eni sme{-taj i dobri uslovi za rad. Po dogovoru rukovodstva Kluba i trenerain|ijske rukometa{ice i u narednoj sezoni predvodi}e AleksandarRoganovi}. Prethodnu sezonu In|ijke su zavr{ile na tre}oj pozicijina prvoliga{koj tabeli. Za vreme priprema u Sloveniji one }e odig-rati prijateqsku utakmicu sa @RK Ceqe „Ceqske mesnine“ i u~es-tvova}e na turniru u Velewu gde }e se takmi~iti sa doma}im klubom@RK Veplas Velewe i @RK Koka Vara`din.

Uprava in|ijskog @elezni~ara je odlu~ila da ove sezone odbijeponudu Rukometnog saveza Srbije, da umesto Kikinde koja je odustalaod superliga{kog takmi~ewa, nastupi u Superligi, nego da umesto to-ga ostane u Prvoj ligi Srbije. Pored dugogodi{weg sponzora „Gas Teh“,ovaj Rukometni klub je ostvario saradwu i sa „Metal-Cinkarom“ In-|ija, koja }e ove sezone sponzorisati opremu i deo tro{kova pripre-ma, a donira}e i zna~ajna sredstva za realizaciju planova kluba u ve-zi rada sa mla|im kategorijama. Ina~e, ovom Klubu nije ciq samo dase takmi~i u Superligi, nego da vodi ra~una o stvarawu podmlatka iozbiqnog Kluba. G.M.

U Sloveniju na pripreme: Rukometa{ice @elezni~ra

Poverewe Leki}uMitrova~ki Srem u prvenstvenu trku ulazisa znatno izmewenim sastavom.

Na Skup{tini klubova Prvelige izabran je predsednik

Udruèwa klubova Prve ligeSrbije. Na tu funkciju je jedog-lasno izabran Dragoqub Leki},predsednik FK Radni~ki 1923iz Kragujevca.

Skup{tina je, tako|e, odlu~i-la da funkciju komesara takmi-~ewa i daqe obavqa BrankoStojakovi}, a komesar za bez-bednost i disciplinski sudijasu \or|e Caran i Slobodan Pa-jovi}. Selektor lige je Slobo-dan Kustudi}, {ef stru~nog{taba FK Zemun.

Klubove }e u Udruèwu pre-dstavqati: Dragoqub Leki} (Ra-dni~ki 1923), Mihajlo Mileti}(Novi Sad), Dragan Guti} (Bigbul Radni~ki), Zoran Pavlovi}(Sin|eli}), Goran Anti} (Prole-ter), Goran Nasti} (Dinamo), Ko-viqko Hajder (Teleoptik), BeloKlimenta (Novi Pazar), Vladi-mir Zorica (Radni~ki, Sombor),Miodrag Rajkovi} (Mladi ra-dnik), Du{an Ostoji} (Zemun),Ga{ar Salma (Banat) i MilomirJovi~i} (Mladost, Lu~ani).

Na Skup{tini su izvu~enitakmi~arski brojevi i donet ra-spored takmi~ewa.

Mitrova~ki prvoliga{ Sremu prvom kolu gostuje u Novom Pa-zaru i bi}e, to, svakako, ozbiq-no isku{ewe za Sremce, s obzi-rom na kvalitet ove ekipe. Zatobi za iazbranike novog {efastru~nog {taba Dragana Bogi}abio uspeh ukoliko bi se ku}ivratili neporaèni.

Qubiteqi fudbala u graduna Savi ima}e prilike da vide

na delu novu postavu Srema udrugom kolu Prve lige Srbije,kada }e ovde gostovati Radni~-ki iz Sombora. Mada je prelaznirok jo{ uvek u toku, izvesno je da}e ekipa Sremu u odnosu na onukoja je igrala u proteklom pr-venstvu pretrpeti zna~ajne iz-mene.

Boje Srema vi{e ne}e brani-ti: Raji}, Mijanovi}, Vukovi},Milo{ Nikoli}, Vukmir, Vuka-{inovi}, Kala~anin, Kuzmano-vi}, Jovanovi} i Biokovi}.

Mitrov~anima su pristupili:Karanovi}, Milanov, Milosav-qevi}, Nenadovi} i Vuji}.

Novi stru~ni {tab mo}i }e ida ra~una na povratnike: Radu-novi}a, Sre}kovi}a i Stanojevi-}a. Klubu su ostali verni: Boji},Soviq, Tatomirovi}, Milo{e-vi},, \uri}, Zec, @ivkovi}, Bor-ko Nikoli} i Kaizi. Bi}e to, ug-lavnom, ekipa sastavqena odmladih, talentovanih igra~a,kojima se sada pruà mogu}nostda pokaù svoje vrednosti u bor-bama za bodove u prvoliga{komdru{tvu.

Pripreme Mitrov~ana za no-vo prvenstvo odvijale su se nastadionu kraj Save, a odigranoje devet kontrolnih utakmica,koje su Sremci u najve}em brojure{ili u svoju korist.

- Srem uvek ima velike ambi-cije. Verujem da }emo i u ovomprvenstvu biti u dru{tvu najbo-qih prvoliga{kih klubova, aako nam se ukaè prilika bori-}emo se i za sam vrh, isti~e no-vi {ef stru~nog {taba DraganBogi}. S.Lov~anin

FINALE KUPA FSV

Pe}in~ani pobednici Kupa

DOWI SREM- DOLINA 5:0 (1:0)

PE]INCI: Sportski cen-tar „Suva~a“. Gledalaca 500.Sudija: Milorad Maì} (Vr-

bas). Strelci: ]iri} u 28, 51 i68, Jovanovi} u 70. i Prqe-vi} u 80 minutu. @uti karto-ni: Radi{i} i Laki}-Pe{i}(Dowi Srem), Staji} i [ali-pugovi} (Dolina).

DOWI SREM: Varga 7,5,

Markovi} 7,5 (Mirkovi}), Pr-qevi} 8, Risti} 7,5, Bukorac7,5, Berowa 7,5, ]iri} 9 (Mr-kaji}), Radi{i} 7,5 Laki}-Pe-{i} 8, Jovanovi} 8,5, Antunov7,5 (To{i}).

DOLINA: Aleksi} 6,5, Os-toji} 6, Staji} 6 (Arbutina 6),Nedu~i} 6, To{kov 6, Oègo-vi} 6,5, [alipugovi} 6, Stani-savqevi} 7 (Tomin 6), Staj~i}6,5 (Kova~ 6), \akovi} 7, Tri-pkovi} 6.

Na najboqi mogu}i na~inDowi Srem je zapo~eo zvani~-nu sezonu. Protiv vrlo mladeekipe iz Padine ostvarena jeubedqiva pobeda, koja je mog-la biti i izraènija. Posebnoraspoloèn za igru bio je tro-struki strelac ]iri}. Najlep-{i trenutak na utakmici bioje gol Jovanovi}a, kada je sasredine terena lobovao Alek-si}a. U svakom slu~aju, izab-ranici êde Mati}a opravda-li su ulogu favorita i najav-quju da }e, pored pehara kojisu dobili za osvojen Kup, nakraju Srpske lige - Vojvodinaimati i {ampionski. @.R.

Pehar u rukama kapitena Berowe

Godina l Sremska Mitrovica l Sreda 11. avgust 2010. l Broj 2581 l … · 2012. 6. 7. · Godina L lSremska Mitrovica lSreda 11. avgust 2010. lBroj 2581 lCena 40 dinara Nevreme koje

Documents