sociologija - k1 · 4. Друштвена покретљивост ..... 220 4.1. Појам и типови друштвене покретљивости ..... 220 4.2. Узроци,

Јован Базић Михаило Пешић

С О Ц И О Л О Г И Ј АДРУГО ИЗМЕЊЕНО И ДОПУЊЕНО ИЗДАЊЕ

Лепосавић, 2012.

2

СОЦИОЛОГИЈАдруго измењено и допуњено издање

АуториПроф. др Јован Базић

Проф. др Михаило Пешић

РецезентиПроф. др Љубиша МитровићПроф. др Владимир Милић

Проф. др Слободан Антонић

За издавачаПроф. др Радивоје Кулић, декан

ИздавачУчитељски факултет у Призрену - Лепосавић

Технички уредникeseloge

Дизајн корица Далиборка Ђерковић

Слог и преломeseloge

Штампаeseloge

Тираж300 примерака

Ова књига је Одлуком Наставно-научног већа Учитељског факултета у Призрену-Лепосавић, број 04-98/1 од 6. марта 2012. године, одобрена

као уџбеник за наставни предмет Социологија.© 2004

Сва права су задржана. Ниједан део ове публикације не може бити репродукован нити смештен у систем за претраживање

или трансмитовање у било ком облику: електронски, механички, фотокопирањем, снимањем, или на други начин, без претходне

писмене дозволе аутора.

3

БЕЛЕШКА УЗ ОВО ИЗДАЊЕ

Овај уџбеник је од свог првог појављивања 2004. године штампан још у осам издања за потребе појединих факултета Универзитета “Сингидунум’’, али до сада у њему нису вршене никакве измене. Аутори су у протеклом периоду пажљиво пратили његову функционалност, актуелност, комуникативност и пријем код студената, као и других који се занимају за социолошку тематику. На основу досадашњих запажања и искуства у примени овог уџбеника, аутори су проценили да је време да се изврше извесне измене и допуне, што је и учињено у припреми овог издања. Најпре је прегледан цео текст и том приликом су отклоњене језичке, стилистичке и штампарске омашке и грешке које су се раније поткрале. Затим, скраћењем текста у појединим деловима изостављене су неке појединости које нису нужне за уџбеник а неке целине су преуређене и осавремењене, па је уједно и тематска грађа нешто друкчије распоређена како би била прегледнија и јаснија или како би се избегла понављања на више места о истим питањима. Најбитније измене и допуне у овом издању уџбеника су: а) структура уџбеника је преуређена, јер је трећи део подељен на два дела: Структура и динамика друштва и Функционални подсистеми друштвеног система, који је означен као четврти део; б) у другом делу, код савремених социолошких теорија, Јован Базић је дописао: Постмодерне теорије о друштву; в) у трећем делу, иза поглавља Друштво и друштвена структура, унето је ново поглавље Друштвене промене, при чему је изостављено поглавље Друштво и друштвене промене, које се налазило на крају трећег дела у претходном издању, a нове текстове у овом делу Структуралне промене и Глобализација написао је Јован Базић; и г) у четвртом делу, у оквиру поглавља Политика и друштво, дописани су текстови Демократија и Грађанско друштво. Такође, и ове текстове је написао Јован Базић. Надамо се да је овим изменама и допунама добијен сажетији, савременији и студентима доступнији уџбеник, него што је био досадашњи.

Аутори и овом приликом изражавају велику захвалност рецензентима, проф. др Љубиши Митровићу, емеритусу Филозофског факултета у Нишу; проф. др Владимиру Милићу, редовном професору Правног факултета у Београду, сада у пензији; и проф. др Слободану Антонићу, редовном професору Филозофског факултета у Београду, за помоћ коју су нам пружили у обликовању овог уџбеника и његовој позитивној научној валоризацији.

У Београду, Јован БазићФебруара, 2012. године Михаило Пешић

5

САДРЖАЈ

ПРЕДГОВОР .................................................................................................... 9

Први део Предмет и метод социологије ........................................................................ 11НАУКА: ПОСТУЛАТИ, КОНСТИТУТИВНИ ЕЛЕМЕНТИ И КЛАСИФИКАЦИЈА ..................................................................................... 13

1. Наука и њени постулати ................................................................ 132. Конститутивни елементи науке .................................................... 173. Класификација наука ..................................................................... 21

ПРЕДМЕТ СОЦИОЛОГИЈЕ И ЊЕН ОДНОС ПРЕМА СРОДНИМ НАУКАМА .................................................................................... 23

1. Теоријске контроверзе о предмету социологије ......................... 232. Однос социологије и сродних наука ............................................ 33

2.1. Однос социологије и историје .............................................. 332.2. Однос филозофије и социологије .......................................... 352.3. Однос антропологије (етнологије) и социологије .............. 372.4. Однос психологије и социологије .......................................... 39

ОСНОВНИ МЕТОДОЛОШКИ ПРАВЦИ У СОЦИОЛОГИЈИ ............................................................................................... 40

1. Позитивизам ................................................................................... 412. Историзам – метод разумевања .................................................... 453. Марксистичка дијалектика ............................................................ 50

МЕТОДЕ И ТЕХНИКЕ СОЦИОЛОШКОГ ИСТРАЖИВАЊА ..................... 581. Општи поступак у социолошком истраживању .......................... 582. Посматрање .................................................................................... 603. Испитивање .................................................................................... 644. Методе мерења ............................................................................... 685. Статистичке методе ....................................................................... 716. Експеримент ................................................................................... 747. Упоредни метод .............................................................................. 778. Анализа садржаја ........................................................................... 81

Други део Преглед социолошких теорија ...................................................................... 85СОЦИОЛОШКЕ ТЕОРИЈЕ ОСНИВАЧА СОЦИОЛОГИЈЕ ......................... 87

1. Контова теорија друштва .............................................................. 87

6

2. Спенсерова теорија друштва ........................................................ 903. Марксова теорија друштва ............................................................ 93

КЛАСИЧНЕ СОЦИОЛОШКЕ ТЕОРИЈЕ ....................................................... 1001. Социјалдарвинистичке теорије друштва ..................................... 1002. Индивидуално – психолошке теорије друштва ........................... 1043. Колективно – психолошке теорије друштва ................................ 1144. Формално – социолошке теорије друштва .................................. 120

САВРЕМЕНЕ СОЦИОЛОШКЕ ТЕОРИЈЕ ..................................................... 1271. Бихевиористичке теорије друштва ............................................... 1272. Функционалистичке теорије друштва ......................................... 1343. Неофункционалистичке теорије друштва ................................... 1404. Психолошко - спиритуалистичке теорије друштва .................... 1455. Критичке теорије друштва ............................................................ 1526. Структуралистичке теорије друштва ........................................... 1667. Феноменолошке теорије друштва ................................................ 1698. Теорије о индустријском и постиндустријском друштву .......... 1739. Постмодерне теорије друштва ...................................................... 177

Трећи део Структура и динамика друштва .................................................................. 191ДРУШТВО И ДРУШТВЕНА СТРУКТУРА ................................................... 193

1. Теоријско одређење друштва ........................................................ 1932. Појам и конститутивни елементи друштвене структуре ........... 1953. Друштвено деловање ..................................................................... 1974. Друштвени односи ......................................................................... 200

4.1. Појам и карактеристике друштвених односа ................... 2004.2. Врсте друштвених односа ................................................... 201

5. Друштвене групе ............................................................................ 2055.1. Појам и улога друштвених група ......................................... 2055.2. Основни типови друштвених група и њихове карактеристике .................................................................... 207

6. Друштвене установе (институције) .............................................. 2107. Функционални подсистеми друштвеног система ....................... 211

ДРУШТВЕНЕ ПРОМЕНЕ ................................................................................ 2141. Појам, садржај и облици друштвених промена .......................... 2142. Промене унутар друштвеног система .......................................... 2173. Промене друштвеног система ....................................................... 2184. Друштвена покретљивост ............................................................. 220

4.1. Појам и типови друштвене покретљивости ..................... 2204.2. Узроци, механизми и последице друштвене покретљивости ..................................................................... 222

5. Промене у савременом друштву .................................................. 224

7

5.1. Структуралне промене ...................................................... 224 5.2.Глобализација ...................................................................... 233

ДРУШТВЕНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ............................................................................ 2391. Глобалне друштвене заједнице ..................................................... 239

1.1. Сродничке заједнице .............................................................. 2391.2. Етничке заједнице ................................................................. 242

2. Локалне друштвене заједнице ...................................................... 2482.1. Руралне заједнице .................................................................. 2492.2. Урбане заједнице ................................................................... 251

ДРУШТВЕНА СТРАТИФИКАЦИЈА .............................................................. 2541. Основе и облици друштвене стратификације ............................. 2542. Марксистички, класни приступ стратификацији ........................ 2583. Функционалистички, статусни приступ стратификацији .......... 2624. Елитистички приступ стратификацији ........................................ 265

Четврти деоФункционални подсистеми друштвеног система ..................................... 273ЉУДСКА РЕПРОДУКЦИЈА И ЉУДСКО ДРУШТВО ................................. 275

1. Појам и димензије људске репродукције ..................................... 2752. Брак ................................................................................................. 2763. Породица ........................................................................................ 279

3.1. Појам и главна обележја породице ...................................... 2793.2. Облици породице .................................................................... 281

ЕКОНОМИЈА И ДРУШТВО ........................................................................... 2841. Појам економије и њена улога у друштву ................................... 2842. Рад и подела рада ........................................................................... 2873. Технологија .................................................................................... 2904. Својина ............................................................................................ 2935. Организација .................................................................................. 294

ПОЛИТИКА И ДРУШТВО .............................................................................. 2971. Појам, настанак и улога политике у друштву ............................. 2972. Политичка моћ и власт .................................................................. 302

2.1. Моћ .......................................................................................... 3022.2. Власт и владавина ................................................................. 3052.3. Демократија .......................................................................... 3092.4. Грађанско друштво ............................................................... 315

3. Држава ............................................................................................ 3183.1. Појам и настанак државе .................................................... 3183.2. Структура државне власти ................................................ 3203.3. Класификације државе ......................................................... 323

4. Политички субјекти ....................................................................... 326

8

4.1. Политичке странке ............................................................... 3264.2. Друштвени покрети .............................................................. 3294.3. Интересне групе .................................................................... 331

КУЛТУРА И ДРУШТВО .................................................................................. 3331. Појам културе и њена улога у друштву ....................................... 3332. Типови културе .............................................................................. 338

2.1. Традиционална култура ........................................................ 3382.2. Елитна култура ..................................................................... 3402.3. Масовна култура ................................................................... 3412.4. Субкултуре ............................................................................. 344

3. Творевине културе ......................................................................... 3463.1. Језик и симболичка комуникација ......................................... 3463.2. Веровања ................................................................................ 3493.3. Сазнање .................................................................................. 3563.4. Уметност ............................................................................... 3573.5. Друштвене вредности и норме ............................................ 359

ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................... 363

9

ПРЕД ГО ВОР

Со ци о ло ги ја, ко ју чи та лац има у ру ка ма, на сто ји да сле ди плу ра ли-стич ки при ступ у об ра ди сло же не и те о риј ски кон тро верз не со ци о ло шке про бле ма ти ке. Ауто ри су, у ме ри у ко јој су на ме на и обим овог де ла то до-зво ља ва ли, на сто ја ли да об ра де глав не те о риј ске и ме то до ло шке при сту пе у со ци о ло ги ји, по себ но са вре ме не, и да по ла зе ћи од њих те о риј ски ана-ли зи ра ју основ не дру штве не по ја ве и про це се из ко јих је сат ка но људ ско дру штво, ње го ва струк ту ра и ди на ми ка.

Књи га са др жи три кон цеп ту ал но и ме то до ло шки по ве за на де ла. У пр вом де лу об ра ђе ни су пред мет и ме тод со ци о ло ги је; у дру гом је дат пре-глед нај зна чај ни јих со ци о ло шких те о ри ја, по себ но са вре ме них, а у тре ћем су те о риј ски ана ли зи ра не по ја ве и про це си ко ји се ти чу дру штве не струк-ту ре и ње не ди на ми ке. Пр ва два де ла књи ге на пи сао је Ми ха и ло Пе шић, пре ра дом сво јих ра ни јих де ла: Увод у со ци о ло ги ју (1984.), Со ци о ло шке те о ри је (1994.) и Со ци о ло ги ја, I том (1998). Тре ћи део је ре зул тат ко а у-тор ства Ми ха и ла Пе ши ћа и Јо ва на Ба зи ћа. Ми ха и ло Пе шић је на пи сао по-гла вља: Дру штво и дру штве на струк ту ра; Дру штве на стра ти фи ка ци ја, и Људ ска ре про дук ци ја и људ ско дру штво. Јо ван Ба зић је аутор по гла вља: Гло бал не и ло кал не дру штве не за јед ни це; Еко но ми ја и дру штво; По ли тика и дру штво; Кул ту ра и дру штво, и Дру штво и дру штве не про ме не.

Овај уџ бе ник на ме њен је у пр вом ре ду сту ден ти ма Уни вер зи те та Син ги ду нум у Бе о гра ду и Учи тељ ског фа кул те та Уни вер зи те та у При-шти ни. Ауто ри ве ру ју да уџ бе ник мо же по слу жи ти и сту ден ти ма дру гих фа кул те та и ви ших шко ла за при пре ма ње ис пи та из со ци о ло ги је, и би ти ин те ре сан тан и за ши ру чи та лач ку пу бли ку ко ја је за ин те ре со ва на за дру-штве ну про бле ма ти ку.

Осим са др жа ја књи ге, по тре ба ма сту де на та при ла го ђен је и на чин об ра де и пре зен та ци је ма те ри ја ла. Ауто ри су на сто ја ли да сло же ну и ве о-ма ап стракт ну со ци о ло шку про бле ма ти ку из ло же на што јед но став ни ји и ко му ни ка тив ни ји на чин, и да ти ме олак ша ју ње но раз у ме ва ње и са вла да-ва ње.

Ауто ри же ле да из ра зе ве ли ку за хвал ност ре цен зен ти ма, проф. др Вла ди ми ру Ми ли ћу и проф. др Љу би ши Ми тро ви ћу, за по моћ ко ју су им пру жи ли у об ли ко ва њу овог де ла и ње го вој по зи тив ној на уч ној ва ло ри за-ци ји. Ми ха и ло Пе шић за хва љу је сво јим ду го го ди шњим ко ле га ма с Фа-кул те та по ли тич ких на у ка у Бе о гра ду: проф. др Сла во ми ру Ми ло са вље ви-

10

ћу, проф. др Вла да ну Ћет ко ви ћу, проф. др Че до ми ру Чу пи ћу, на по др шци ко ју су му пру жа ли при из ра ди ње го вих пред ход них књи га, из ко јих је и ова на ста ла, а проф. др Ми ла ну Ми ље ви ћу, на струч ним са ве ти ма у ства-ра њу овог де ла.

По себ ну за хвал ност Ми ха и ло Пе шић из ра жа ва су пру зи Сло бо дан ки Пе шић, на раз у ме ва њу и по др шци, ко је му је пру жа ла док је пи сао ову и све пред ход не књи ге.

Ми ха и ло Пе шић Ав густ, 2004. Јо ван Ба зић

11

ПРВИДЕО

ПРЕДМЕТИМЕТОДСОЦИОЛОГИЈЕ

13

НАУКА:ПОСТУЛАТИ,КОНСТИТУИТИВНИЕЛЕМЕНТИИКЛАСИФИКАЦИЈА

1.Наукаињенипостулати

Унајширемсмислу,поднаукомсеподразумеваљудскосазнањеоприроди,човекуидруштвукојерелативноодговараобјективнојстварности.Оваопштаодредбанаукеуказујенањенетриосновнекарактеристике.Прво,дајеоначовеководело,резултатњеговемисаонеипрактичкеделатности;друго,дајетосазнањеобјективно,јеркореспондирасобјективномстварношћу,итреће,дајенаучносазнањерелативно,јертакореспонденцијаникаданијепотпуна,већјеувекделимичнаиапроксимативна.Оваквомопштомдефиницијомнаукеуказалисмонањенасуштинскасвојства,алијејошувекнисмопрецизнодефинисали,јерјенисморазграничилиоддругих,такођерелативноистинитихобликаљудскогсазнања.Познатоједалаичко,здраворазумскосазнањесадржинекеосновнеистинеосветуиживотудокојихседолазинепосреднимживотнимискуством.Такође, уметностнампонекадпреко вредних уметничкихдела откривамногодубљеистинеоживоту,светуинамасамиманегоштоточининаука.Најзад,иидеологијапоредлажнихипристраснихставовасадржииистинитеисказеодруштвенојстварности.Дакле,дабиседошлодоближег и прецизнијег одређења науке потребно је одредити специфичностнаучнеистине,односноразграничитинаучносазнањеоддругихобликаљудскогсазнања.

Усавременојепистемологији(науционаучномсазнању)углавномјеприхваћеномишљењедасенаучносазнањеразликујеоддругихобликаљудскогсазнањапосвомметодолошкомизвођењу.Сматраседасесистемнаучногсазнањаоприроди,човекуидруштвутемељиначетириосновнаметодолошкапринципа,односнопостулата.Тосу:објективност,поузданост,општостисистематичност.1

Овиконститутивнипринципи,односнометодолошкипостулатинаучне делатности на којима почива научно сазнање нису универзални и1 Видети:М.Ђурић,Проблемисоциолошкогметода,Београд2009,стр.1523,В.Милић,Со

циолошкиметод,Београд1965,стр.179255;M.Cohen,ReasonandNature:AnEssayantheMeaningofScientificMethod,Glencoe1953,str.83114;H.Mehlberg,TheReachofScience,Toronto1958,str.3544.

14

ЈованБазић•МихаилоПешић___________________________________СОЦИОЛОГИЈА

општеважећи каошто су то, на пример, логичка правила која важе безобзиранавремеиместо.Њихов садржаји важењеумногоме зависеодспецифичнихоколностиисторијскогразвојапојединихнаука.Међутим,онисеистотаконемогупроизвољномењати,јерпрописујукојејезнањенаучноакојеније.Свакањиховапроменаувекзначиипроменуусхватањунаукеињенихграницапремадругимоблицимаљудскеделатностииљудскогсазнања.

Објективностнаучног сазнања јепрвиинајважнијиметодолошкипостулатнаучнеделатности.Свако сазнањекојепретендује дабуденаучнотребадабудепресвегаобјективно.Штатозначи?Упрвомредутозначиданаучносазнањеморабитинепристрасно,лишеноличнихставова,емоција,предрасуда,каоипојединачнихигрупнихинтереса.Заразликуодидеологијечијисеставовиосветуиживотупревасходнозаснивајуначињеницамакојесуускладусаинтересимаодређенегрупеиликласе,наука,упринципу,настојидабезикаквихпредубеђењаприхватиочевидностсвакогновогподаткаисазнања,независноодличнихочекивања,предрасуда,жеља,класнихидругихинтереса.Кажемоупринципу,јер јеуистраживачкојпракситовеоматешкопостићи.„Традиционалнасхватања,разнедруштвене,културне,ужелокалнеигрупнепредрасудесупротстављајусеиотежавајузаузимањеобјективногставапремапредметупроучавања.Поредтога,личнаидруштвенаискустваистраживача,ограниченањеговимживотнимразвојемидруштвенимположајем,могутакођедамуотежајудазаузмеобјективанставпремаодређенимдруштвенимпојавама”.2Најзад,иразнигрупниинтереси,почеводкласнихпреконационалних па до професионалних, у смислу припадности одређенимтеоријскимправцимаишколама,такођеотежавајузаузимањенепристрасногставаупроцесуистраживања.

Објективност научног сазнања, поред непристрасности, захтева иинтерсубјективнопроверавањесвихнаучнихисказа,хипотезаитеорија.Свако сазнање које претендује на то да буде научномора пружатимогућностдагапроверенезависниизатокомпетентнипојединци.Двасууслованеопходнадабинаучносазнањемоглобитиинтерсубјективнопроверавано.Првијекомуникабилностсазнања,односнозахтевдаонобудеизраженотаквимјезичкимтерминимаисимболимачијејезначењејасно,прецизноиразумљивосвакомекојеутојобластидовољностручан.Другиуслов је јавностсазнања,односнозахтевдасвеистраживачкерадњеи поступци, почев од стварања плана истраживања, преко прикупљањаискуственеграђе,доанализеитумачењарезултата,требадабуду јавноистакнутеиобразложенекакобибиледоступнепровери.

Најзад,принципобјективностинаучногсазнањаговоридајеонопосвомкарактерухипотетичко,релативно,што значидаунауцинемако

2 В.Милић,Исто,стр.186.

15

________________________________________ПРЕДМЕТИМЕТОДСОЦИОЛОГИЈЕ

начнихрешењаиистина.Наиме,поштонаучносазнањеморабитиинтерсубјективноповерљиво,делатностстицањатаквогсазнањајеочитопроцескоменемакраја.„Сваконаучнооткрићејепривремено,неизвесноипроблематично,јерувекможебитиобеснажено,превазиђеноизамењенонекимновимрешењем”.3Наукакаопосебнаврстадуховнеактивностичовека,захваљујућиуправометодолошкомпостулатуобјективности,сталносамасебеисправљаитимесесвепотпунијеприближаваистиниостварности.

Поузданостнаучногсазнањаједругиметодолошкипостулатиконститутивнипринципнаучнеделатности.Свакосазнањекојепретендуједабуденаучно,поредобјективности,морабитипоуздано,односноуприлогсвојој основаностимора имати одговарајуће емпиријске доказе.Наравно,тонезначидасвинаучниискази,хипотезеитеоријеморајустриктнодасетемељенаемпиријскимчињеницама.Научнаделатностсвакаконетрпиникаквопроизвољноинеоснованодомишљање,алионанегајиникултслепеприврженостичињеницама.Захтевистриктнихобјективиста,којиоспоравајунаучнупоузданостсвакогнаучногисказа,хипотезеилитеоријекојисенетемељенаизворнимподацимакојенемогупосматратинезависнипосматрачи,каоинапојмовимачијисесадржајнеможечулноопажати,објективноспутавајуразвојнауке.Таквизахтевионемогућавајусмелостиоригиналностунауци,безкојихјенаучнаделатностистотаконезамисливакаоибезпоузданостисвојихрезултата.Великанаучнаоткрића,којасуотваралаплоднетеоријскеперспективе,упочеткусеуглавномнисутемељиланастриктнимемпиријскимчињеницамаидоказима,негонасмелостииоригиналностиупостављањуновиххипотеза.

Разуме се, залагање за смелост и оригиналност у науци не требасхватитикаозалагањедасепоузданостнаучногсазнањазаменинекаквиминтуитивнимосећањемизвесности.Убеђењеуоснованостнекогисказаилихипотезе,маколикобилоинтензивно,нијеустањудабилоштадокаже.„Штавише,моглобисерећидапринциппоузданостинаучногсазнањауопштенеупућујенасубјективноубеђење,јермногинаучниисказимогубитипоузданиувисокомстепену,иакојењиховапсихолошкауверљивостникаква”.4Например,многиљудимисле,набазиспољашњихпосматрања,дасеСунцеокрећеокоЗемље,иакојенаучнодоказанодасеЗемљаокрећеокоСунца.

Трећипостулатнаучнеделатностијеопштостнаучногсазнања.Наукасеоддругихобликаљудскогсазнања,поредобјективностиипоузданости,разликујеипотомештојеусмеренанаоткривањеопштихвезаиодносамеђупојавама,процесимаипредметимауобјективнојстварности.

3 М.Ђурић,Исто,стр.19.

4 Исто.

16


Заразликуодздраворазумскогсазнањакојесесводинаоткривањеспољашњихкарактеристикаивезаиодносамеђупојавама,наукатежидадокучиунутрашњу,скривенусуштинупојавакојеиспитујеидаутврдиопштеирелативносталнеодносеивезекојесемеђуњимауспостављају.Дабитопостигла,онасе,заразликуоддругихобликаљудскогсазнања,служиапстракцијом,анализомисинтезом.Наукабогатуибесконачносложенустварностнајпрерастављаирашчлањујенањенепростијеелементе,даби,потом,проучавајућитеелементеодвојено,дошладооногштојеуњимазаједничко,трајноирелативнонепроменљиво.

Степенопштостинаучногсазнањаразличитјекодпојединихнаучнихдисциплина.Кодопштихнаука,каоштосуфизика,биологија,социологијаидруге,којетеженаучномобјашњењупојединихглобалнихделовастварности, општост научног сазнања јемного већа него код посебнихнаукакојеобјашњавајупојединесегментетихглобалнихделовастварности.Например,научнасазнањасоциологијесунеупоредивоопштијаодсазнањаекономије,јерсоциологијатежидаоткријесазнањакојаважезадруштвокаоцелину,докекономијанастојидаутврдизнањакојаважесамозаекономскусферудруштва.

Општостнаучногсазнањаизражавасеоткривањемнаучнихзаконаиизградњомнаучнихмодела,иидеалнихтипова.Научнизакониизражавајурелативноконстантне,општеинужнеодносемеђупојавама.Зависноодкарактераиврста,односакојеизражавају,законимогубитидескриптивни,каузални(узрочни),функционални,структуралниизакониразвојаилиеволуције.Премастепенуегзактностинаучнизакониседеленастрогоегзактне,којипостојеуглавномуприроднимнаукама,изаконевероватноћеитенденцијскихправилности.

Научнимоделипредстављајуидеалнезнаковнесистемапомоћукојихсематематичкимпрорачунима,експериментомилилогичкоманализомоткривајуунутрашњискривениодносипојавекојесеистражују.Каоинаучнизакониимодели,зависноодособинекојасеузимакаоосновзаанализуделесена:описнеитеоријске,индуктивнеидедуктивне,детерминистичкеиепохастичкеитд.Конституисањунаучнихмоделауглавномтежеприроднеиматематичкенауке,докдруштвененаукетоређечине.

Уместоформализованихнаучнихмодела,друштвенеихуманистичкенауке,којеполазеодисторизмакаометодолошкеоснове,научноразумевањеунутрашњесуштинедруштвенихикултурнихпојаваобјашњавајупомоћуидеалнихтипова.Тосуапстрактнитеоријскимоделикојисеградеидеализацијом,тј.преувеличавањемипренаглашавањембитнихконститутивнихособинаодређеневрстепојава.Идеалнитипови,помишљењуМ.Вебера,њиховогтеоријскогутемељивача,имајуистуфункцијуунаучномобјашњењукаоинаучнизакони,јерсузаконикојејепоставиласоциолошкаиекономскатеоријанајбољипримеризаидеалнетипове.

17


Четврти,последњиметодолошкипостулат,односноконститутивнипринципнаучнеделатностијесистематичностнаучногсазнања.Систематичностјебитносвојствосвакенауке,независноодстепенаразвојакојиједостигла.Онасеизражаваукохерентностииконзистентностиунутрашњегпредметног,садржајног,логичкогиметодолошкогпореткаконститутивнихделованауке, научних теорија, научних закона, научнотеоријскихпојмоваисличног.

Систематичност научних сазнања постиже се, пре свега, успостављањемтеоријскопојмовногпореткакојиналажедасвиосновнипојмовикојимасенепосреднокореспондирасастварношћубудуштоконкретнијииштоадекватнијистварностинакојусеодносе,идасеизтихосновнихпојмовамогупредметном,садржинскомилогичномдоследношћуизвестисложенији,обухватнији,општијииапстрактнијипојмови.Поредустројствапојмовногпоретка,систематичностнаучногсазнањасеостварујеиустановљавањемкритеријумакласификацијекојипосуштинскимособеностима групишу сродне чиниоце предмета науке доследно исказујућињиховусродност,сличности,разлике,супротности,итд.Најзад,систематичностнаучногсазнањапостижесеиизграђивањемнаучногсистемаукоме владаунутрашњасагласностизмеђуњеговихосновнихпринципа,односнопостулата,иискуственихсазнањаконституисанихунаучнимисказима,законимаитеоријама.

Крајњиидеалнауке,наплануњенесистематичности,јестедастворисвеобухватаницеловитсистемкојићесезасниватинаједномнајопштијемнаучномпринципусагласномсаискуственимсазнањимаконституисанимурелативносамосталнимнаучнимсистемимаиподсистемима.Требаистаћидајеовајидеалнаукепрактичнонеостварљивзбогсамеприроденаучнеделатности.Сванаучнасазнањасу,историјскигледано,привременаикаотакваона,преиликасније,бивајузамењенановим,пајепрактичнонемогућестворитиједануниверзаланитрајаннаучнисистем,којибиобјашњаваоцелокупнустварностиважиозасвавремена.

2.Конституитивниелементинауке

Наукукаоистинитоиметодскиизведенознањеостварностиодређујудвањенаконститутивнаелемента.Првијепредмет,адругијеметод.Предметиметодсунераздвојноповезани,иједанбездругогсенемогуконституисати.Свакосазнањеостварностиможеиматинаучникарактеристатуссамоакојеметодскиизведено,односноакозадовољаваосновнеметодолошкезахтевеобјективност,поузданост,општостисистематичност.Сдругестране,исправанметодистраживањанаједномодређеном

18


подручјуможесеизградититеккадасеузмууобзирспецифичностипроучаваногпредмета.

Предметнауке, унајопштијемсмислу, јестеобјективна стварност,тј.целокупностпојава,процесаиодносакојичинетустварност.Поштојестварностбесконачна,постојибезбројстранаидимензијадабисемоглаизучавати;свакапојединачнанаукаизтогбескрајногисложеногкомплексаиздвајаодређенуврступојава,процесаиодносакојисемеђупојавамаипроцесимауспостављајуиконституишесвојпосебанпредметизучавања.Међутим,требаистаћидапредметједненаукеније,какосечестомисли,деообјективнестварности„посеби”,независноодчовекаињеговеделатности.Конституисањепредметасвакенауке,односноиздвајањеконкретнихсадржајаипроблемаустварностикаопредметапојединихнаука,увеликојмеризависиодчовека,његоведелатностиипотреба.Дакле,предметмакојенаукеувекодређује„комплексновихактуелнихимеђусобносроднихпроблемакојинастајуупроцесупрактичнеинтеракцијечовекаиобјективногсвета”.5

Пре свега, у основи предмета сваке науке је увек одређенофилозофско, односно онтолошко схватање стварности. Различита схватањапредметапојединихнаука,посебносоциологије,најбољисудоказзато.Пошторазличитесоциолошкешколеполазеодразличитогфилозофскогсхватањасветаисуштинедруштваидруштвенихпојава,оневеомаразличитовидеиконкретнедруштвенесадржајекојичинењенпредмет.Заједне,предметсоциологијепредстављаиндивидуалнопонашањечовека,задругесоцијалнаинтеракцијаљуди,затрећеоблициитиповитеинтеракције,зачетвртедруштвенеинституције,итд.

На конституисање предмета појединих наука, поред онтолошкогсхватања стварностиипојединихњеговихделова, великиутицај имаиметодкојисепримењујеуистраживачкојпраксинекенауке.Многенаукечестопроучавајуистеделовестварности,односноистуврступојаваимогусемеђусобноразграничититекнабазисазнајнихциљевакојесебипостављају.Тако,например,социологијаиисторијаимајуистипредметизучавања,обепроучавајудруштвокаоцелинусвихдруштвенихпојава,пасеразликаизмеђуњихможеближеодредитисамонабазисазнајнихциљева.Насупротисторији,чијијециљдареконструишеиопишепојединачнедруштвенедогађајеуњиховојмаксималнојконкретности,социологијанастојидаутврдионоштојеопштеизаједничкозасведруштвенепојаве,начинеповезивањатихпојавауцелини,каоизаконемењањаиразвојатецелине.

Осимсазнајнихциљева,честоиметодолошкипоступцикојисепримењујуупроцесустицањасазнањамогуодређиватиконкретнепојавеи

5 М.Марковић,Филозофскиосновинауке,Београд1971,стр.24.

19


односекојиконституишупредметодређененауке.Најбољипримерзатојепсихолошканаука.Докјеустицањусвојихсазнањабилаоријентисанасамонаексперименталнепоступке,психологијајетежиштесвојихпроучавањастављаланапсихологијуифизиологијуосета.Касније,саукључивањеминтроспективнихметода,предметпсихологијејепроширенинасферуподсвесног.Данас,применомметодаинтерсубјективногпосматрања,њенпредметјејошвишепроширен,такодаобухватапсихичкопонашањељудиусвимњеговимоблицимаиманифестацијама.

Најзад,конституисањепредметапојединихнауказависииодчовековихпрактичнихпотребазасазнањимаодређеневрсте.Дабизадовољиосвојесталнорастућепотребе,човекморасталнодарешавановепроблеме,датрагазановимсазнањимаосебиисветуукомеживи.Тињеговикоординиранидруштвенинапори за стицањенових теоријскихсазнањарадирешавањапрактичнихпроблема,поправилу,доводедоконституисањаиразвијањановихнаука.

Другиконститутивниелементнаукеје,каоштосморекли,њенметод.Унајопштијемсмислу,подметодомсеуглавномподразумеваначиннакојиседолазидосазнањаопредметукојиодређенанаукапроучава.Иако је овакво одређење метода мањевише општеприхваћено, разликеизмеђу појединихметодолошких праваца настају када треба конкретноодредитиштаспадаунаучниметод.Савременапозитивистичкиоријентисана методологија под научним методом најчешће подразумева самологичканачелаитехничкасредствакојасепримењујуунаучноистраживачкој пракси.Такво схватањеметода, које га редукује на логичка правиласазнањаитехникуистраживања,непотпунојеиједнострано.„Каоистраживачкапраксанекенауке,методувекзависиодњеногсадржајаизбогтогасенеможеодредитисамоопштимлогичкимначелимаиупотребљаванимтехничкимсредствима.Разненаукепримењујуусвојимистраживањимаистатехничкасредства,аипаксенеслужеистимметодомуправозбогсвогразличитогпредметакојизахтеваразличитоприлажењестварности”.6Методологијазасновананадијалектицинаучниметодсхватазнатношире.Онаподњимподразумевадијалектичкојединствологичкихначелаиправила,теоријскихсазнањаостварностиипрактичнихрадњиитехничкихсредставакојасепримењујууистраживачкојделатности.7

Први,логичкидео,обухваталогичкаправилаинањимазаснованемисаонерадњекојесекористеупоступкунаучногсазнања.Овајдеометодајеуниверзалан,јерсепоступакнаучногсазнањаусвимнаукамавршипоустаљенимфазамаилогичкимправилима.

6 В.Милић,Исто,стр.159.

7 С.Милосављевић,Истраживањеполитичкихпојава,Београд1980,стр.158.

20


Други,теоријскоепистемолошкидеонаучногметода,којисечестоназиваопштимтеоријскометодолошкимприступом,обухватапретходнатеоријскасазнањаопредметукојисеистражује,каоиосновнасазнајнаначелакојаслужекаооријентириопштипутоказуистраживању.Тонисуконачна,већпретходнасазнањакојапомажудаседођедонових,егзактнијихиплодоноснијихсазнања.Набазитихсазнањанаучникградиполазну,хипотетичкувизијустварностиилиделастварностикојиистражујеипостављаосновнеметодолошкепринципекојитребадаобезбедерелативнуобјективностиистинитостсазнања.

Заразликуодпрвогделанаучногметодакоји јеуниверзалан,овајдеометодајеспецифичанипосебанзасвакунауку,јерзависиодпредметакојиодређенанаукапроучава.Штавише,умногимдруштвенимнаукама,уследразличитогсхватањасуштинедруштвенихпојаваињиховеепистемолошкеприроде,примењујусеразличититеоријскометодолошкиприступи.Усоциологији,например,одњеногконституисањапасведоданас,присутнојемноштворазноврснихметодолошкихприступа,одкојихсунајзначајнијипозитивизам,Марксовадијалектикаиисторизам.

Трећидеонаучногметода,којисечестоназиватехникомистраживањачинеметодеитехникекојесекористеуистраживачкојпракси.Туспадају,упрвомреду,методе,поступцииинструментикојимасевршиприкупљањеискуственеграђе,њеносређивање,упоређивање,аделомиекспликација.Некиодтихметодаипоступакасууниверзални,примењујусеусвимнаукама,доксудругиспецифични,саображениспецифичностипојавакојесеистражују.Социологијаидругедруштвененаукеусвојојистраживачкојпраксичестокористенаучнеметодекојесепримењујуиуприроднимнаукама,каоштосу,например,посматрање,експериментисање,мерење,идр.Међутим,социологијаизграђујеивластитеметодеитехникепопутанкете,интервјуа,теста,анализесадржајаидругих,којисупримерениспецифичнојприродипојавакојеонаистражује.

Накрају,требајошједномистаћидасусватринаведенаделаметода: логички, теоријскии техничкимеђусобно тесноповезана, и самоњихово неодвојиво јединство гарантује плодотворне резултате у истраживачкој пракси. Савремена позитивистички оријентисана методологија,којатеоријскасазнањаопредметуистраживањанесматрасаставнимделомнаучногметода,уистраживачкојпраксипоказујеизразитутеоријскунемоћинеплодотворност.Позитивистичкиоријентисанасоциологијасвевишетонеувулгарниемпиризамипукоописивањепојава,јерјојнедостајуопштатеоријскасазнањазанаучнуекспликацијуиобјашњењечињеница.„Историјскијесоциологијабила,а јошиданасостаје,пишеКернс,дескриптивнанаука;онанедајеобјашњење,аслогичкоггледишта,свињениисказиимајуистизначајинемогуслужитиједнидругима

21


каооснов.Тојенаукадиректнозасновананарастуренимчињеницама,којенисусједињенеприменомједнеопштехипотезе...Кадаусоциологијибудуусвојенехипотезе,којемогубитипровераване,онаћепостатинаукакојаобјашњава,тимећесењенечињеницеспојитиуједнуцелину”.8

Једнакутеоријскунемоћинеплодотворностуистраживачкојпраксипоказујуионеметодолошкеконцепцијекојенаучниметодсводенаскупапстрактнихтеоријскихпринципапомоћукојихсеобјашњавастварностбезикаквогослонцанареалнупраксу.Марксистичкасоциологија је,например, највећимделомдоскора била апстрактно догматско умовање одруштву,којасесапрезиромодносилапремаемпиријскимистраживањимаитехникамакојесеуњимакористе.

3.Класификацијанаука

Дабисмопотпунијесагледалиприродуикарактернаучнеделатностииодредилиместосоциологијеусистемунаучног знања,морамосепозабавитиипроблемомкласификацијенаука.

Одмахтребанагласитида јесвакаподеланауканаврсте,односноњиховакласификација,вештачкаиусловна.Светјеусвојојоснови,каоштојепознато,јединствен,јерсусвепојавеуњемумеђусобноповезанеиутичу једнанадругу.Зато јесвакоиздвајањепојединихделовасвета,појединихврстапојавакојесачињавајупредметпојединачнихнаука,увеквештачкоикрајњеусловно.

Но,ипоредтогачестосеприбегаваподелинаука.Тосечиниизчистопрактичнихразлогадабисеомогућилавећаспецијализацијаидубљесагледавањепојединихсегменатабесконачносложенеикомплекснестварности.

Целокупансистемнауканајчешћеседелинапетвеликихкомплекса: филозофске, математичке, природне, психолошке и друштвене науке.9„Подфилозофскимнаукамауглавномсеподразумевајуоненаукекојеутврђујунајопштијасазнањаоприроди,друштвуиљудскоммишљењу,као јединственим деловима универзума.Математичке науке су инструменталненауке.Онесенебавениописивањемниобјашњењемискуственихчињеница,већизграђивањеминструменатасазнањакојимаседругенаукемогуслужитиуостваривањусвојихциљева”.10Природненаукепроучавајуприродууужемсмислу, односнонеорганскеиорганскепојаве,

8 Наведенопрема:В.Кораћ,Марксисавременасоциологија,Београд1976,стр.389.

9 А.Стојковић, „Класификацијанаукаипроблемњиховог јединства’’,Дијалектика I, 1966,стр.108.

10 М.Марковић,Исто,стр.19.

22


укључујућиичовекакаоприроднобиће,докједруштвосасвимсвојимманифестацијама,укључујућиичовекакаодруштвенобиће,предметизучавањадруштвенихнаука.Награнициизмеђуприроднихидруштвенихнауканалазесепсихолошкенаукејерпроучавајупсихичкиживотчовекакојиједеломприродна,аделомдруштвенапојава.

Усвакомодовихкомплексанаука,наосновутакозванихкласификацијскиханалогона,издвајајусепосебненауке,којесусличнепокарактеруиструктурисвојихпредметаилиметода.Наосновупредметнихкласификацијскиханалогона,усвакомодовихкомплексаразликујесепресвегаопштеипосебненауке.Првеизучавајуопштаизаједничкасвојствапојавакојечинеодређеникомплексстварности,адругепојединеделове,односносегментестварностиуоквирутихкомплекса.Тако,например,међудруштвенимнаукама,поредсоциологијекаоопштенаукекојапроучавадруштвокаоцелину,постојинизпосебнихнаука,почеводекономије,прекоправа,дополитикологије,којепроучавајупојединесфередруштвеногживотаљуди.Наосновуистих,предметниханалогона,честајеиподеланаука на емпиријске и егзактне, при чему се под емпиријскимнаукамаподразумевајуоненаукекојезасвојпредметпроучавањаимајуствариичињеницекојесудоступнечулимаиискуству,аподегзактнимонекојеиспитујуструктуре,односеизаконекојимогубитиматематичкиизражени.Оваподеланаукајекрајњеусловна,јерсваканаукаполазиодреалнихствариипредмета,али,какокажеМаркс,неостајеначулнојгрубојпредметностинепосреднодатихствари,негопродиреуњиховурефлектованупредметностукојунеулазиниједанатомтвариприродеипутемоткривањазаконаомогућавачовекуобјашњењеимењањесвета.

Наукесе,осимпопредмету,делеипометоду.Наосновуметодскихкласификацијскиханалогонаонесеобичноделе,надескриптивнеиекспликативненауке.Дескриптивнимнаукаманајчешћесесматрајуоненаукекојеописујупојаве,аекспликативнимонекојеихобјашњавају.Иоваподелајерелативна,јерједескрипцијакаонужнафазаупоступкунаучногистраживањазаступљенаусвимнаукама.Безтемељног,свестраногипрецизногописабилокојихпојаванемогуће јењиховонаучнообјашњење.Ипак,експликацијаидескрипцијанисуусвимнаукамазаступљенеуистојсразмериизатосемогуусловноиздвојитинаукекојеимајупретежнодескриптивни карактер (географија, анатомија итд.) од оних које имајупретежноекспликативникарактер(физика,хемија,социологија,економијаидр.).

Поредподеленаосновупредметнихиметодскихкласификацијскиханалогона,наукесејошделеипољудскојсврси.Тусепресвегаразликујуиндикативнеинормативненауке.Подиндикативнимнаукамауглавномсеподразумевајунаукечијисуобјектиистраживањанезависниодчовекаи

23


његовихжеља,ставоваивредности.Тусенајчешћесврставајукомплекси природних,математичкихи психолошкихнаука.Насупрот томе, сведруштвененауке,којепроучавајудруштвенепојавеиучијојосновилежељудскежеље,интересиитежње,обичносесматрајунормативнимнаукама.Неопозитивистисвимнормативнимодноснодруштвенимнаукаманегирајунаучнистатус,тврдећидаоненемогубитиаксиоматскизаснованеисупротстављајуиминдикативненаукекаојединоаподиктичкиизвесне.Такветврдњесуапсурдне,јерјеподеланаиндикативнеинормативненауке,каоисвакадругаподела,релативна.Иједнеидругенаукесадржеиндикативнеивредноснонормативнесудове,иначенебибиленауке.Самаистина,којојтежесвенауке,укључујућиииндикативне,људскијеатрибутикаотаквајеодређенаљудскавредност.Сдругестране,нормативненауке,каоииндикативне,имајузасвојпредметтакођесветкојипостоји,којијестваран,мадачињеницекојеонеиспитујуимајуисвојевредноснозначење.

Пољудскојсврси,наукесејошделенафундаменталнеипримењене.Прве,фундаменталненауке,истражујусвојпредметбезобзирананепосреднуприменусвојихрезултатаупракси.Њиховаоткрићаслужекаополазнапремисазаизвођењеосновнихставовапримењенихнаука.Таквенаукесу,например,теоријскафизика,општабиологија,општасоциологијаидр.Примењененаукеистражујусвојпредметпрвенственосациљемдањиховирезултатислужепракси,односнорешењуодређенихпрактичнихпроблема.Туспадајуразнетехничке,затиммедицинскедисциплине,каоипримењенесоциологије.Иоваразлика,каоисведруге,јестеусловнаизатоњенопренаглашавањештетикаконауцитакоипракси.Нематеоријскоготкрићакојепреиликаснијенеслужипракси,каоштонеманиепохалнихтеоријскихоткрићабезослонцанапраксуипримењененауке.

ПРЕДМЕТСОЦИОЛОГИЈЕИЊЕНОДНОСПРЕМАСРОДНИМНАУКАМА

1.Теоријскеконтроверзеопредметусоциологије

Социологија је, како се изњеног назива, може закључити, општанаукаодруштву.Међутим,пошто јетокомразвојасоциологијенасталомноштворазличитихправаца који су различито схватали суштинудруштвенихпојаваиопштуприродуљудскогдруштва,насталасуиразличитасхватањањеногпредметапроучавања.Многикритичарисоциологије,збогтихразликаугледањунањенпредмет,често јојоспоравајустатус

24


науке.Текритикесупотпунонеосноване,чакиапсурдне,јерјезахтевзапотпуномједнообразношћуусхватањупредметабилокојенаукесупротансамојприродинаучнеделатности.Наука,чијијеосновнициљтрагањезаистином,сталносеразвијаитражисамасебе.Сваканаукаусветлуновихсазнања,аирастућихчовековихпотребакојетребадазадовољава,изновадефинишесамусебе,проширујућисвојпредметистраживањановимпроблемимаиразвијајућиновеметодезањиховоизучавање.Отудасуразликеусхватањупредметапроучавањаприсутнеусвимнаукама,особитодруштвеним,анесамоусоциологији.„Акокритичаризнајуштогододругимнаукама,пишеСорокин, ван социологије, каошто суправо, економија,историја,политичкенауке,психологијаитд.,ондаморајупризнатидасуоведисциплинеуприближноистомстањудивљинеукомесесоциологијаналази.Самооникојизнајуњиховуприродуванононеколикоуyбеникаињиховогположајауобластиовихнаука,могувероватидасуонестандардизованеидоброочешљане”.11

Одбилокоједруштвененауке,паисоциологије,нереалнојеочекиватидапостигнеонајстепенпредметногјединствакојијекарактеристичанзаприродненауке,јерјепредметизучавањадруштвенихнаукамногосложенијиикомплекснији,аузтоисоцијалноикласноусловљен.Свакокопроучавадруштвенепојавеприступаимнеупоредивовишесагледиштасвогдруштва,својекласе,свогположајаудруштву,негоонајкопроучаваприроднепојаве.

Радицеловитогразумевањакарактерасоциологијекаонаукеунаредномизлагањупружићемократакприказсхватањањеногпредметаодконституисањадоданас.

Француски филозоф и социолог Огист Конт (17981857), који сесматраоснивачемсоциологије,поредименапрвијеодредиоињеноместоусистемунаукаиутомсклопупредметњеногпроучавања.УсвомпознатомделуКурспозитивнефилозофијеКонтјецелокупнустварностподелионашестврстапојава,иускладустим,поначелурастућеопштостиикомплексности,изградиосистемкојиобухваташестнаука:математику,астрономију,физику,хемију,биологијуисоциологију,коју јеупочеткуназвао социјалномфизикомакасније социологијом.Првечетиринаукематематика,астрономија,физикаихемијапроучавају,поКонту,неорганскепојавеинеорганскисвет,апоследњедвебиологијаисоциологијаорганскепојавеиорганскисвет.Биологијакаоприроднанаукаизучавабиолошкеорганизме,њиховуорганизацијуи развитак, док социологијакаодруштвенанаукапроучаваљудскуврсту,односнољудскодруштвокаоцелину,његовуструктуруиразвитак.11 П.Сорокин,Социологија,II,Београд1933,стр.519.

25


Следећи,тадавладајући,механицистичконачелопокомесвепојавеимајусвојустатичкуидинамичкудимензију,Контјеисоциологијуподелионасоцијалнустатикуисоцијалнудинамику.

Социјална статика, или општа теорија спонтаног реда људскихдруштава,проучавадруштвоустањумировања,бависеистраживањемосновнихелеменатадруштвенеструктуреиодносимакоегзистенцијекојисеизмеђуњихуспостављају.Уизучавањудруштвеногпоретка,односноспонтаногредаљудскихдруштава, социологија, сматраКонт, требапосебнупажњудапосветиутицајувладајућихидеја,политичкевластииразноврснихприроднихфакторакаоштосубиолошкасвојстварасе,борбазапросториизворехране,климаитд.накохезијуиинтеграцијудруштва.

Социјалнадинамика,илиопштатеоријаспонтаногпрогресачовечанства,проучавачиниоцеизаконитостидруштвеногразвиткаипрогреса.Она,сматраКонт,особитупажњутребадапосвећујеразвиткуљудскихидеја, јер суонепокретачка снагадруштвеногразвоја.Људскамисаоиљудскиродусвомразвиткупрошлисукрозтрифазе:теолошку,метафизичкуипозитивну(научну).Задатаксоцијалнединамикеје,сматраКонт,даобјасникакосвакиодовихтријуобликамишљењапроизводиновдруштвенипоредак.

ГотовоистовременосаКонтом,КарлМаркс(18181883)иФридрихЕнгелс(18201895),такођезаснивајунаукуодруштвукојуназивајуисторијскиматеријализам.Иакосукласицимарксизмасоциологијидалидругиназив,онинису,какосечестопогрешномисли,створилиновунаукуодруштву,различитупоњеномпредмету,одонекојујезасноваоКонт.Уоснови,радилосеоједној,истојнауци,којајезасвојпредметпроучавањаималаглобалнодруштво,самосукласицимарксизмадругачијеодКонтасхватилињенудруштвенуулогу.НасупротКонту,којијесоциологијинамениозадатакдабудефактордуховнеинтеграциједруштваиочувањадруштвеногпоретка,МарксиЕнгелссуновунаукуодруштву,историјскиматеријализам, видели превасходно као револуционарну, преображавајућуснагудруштва.Становиштестарогматеријализмаје,сматраМаркс,грађанскодруштво,докјестановиштеновог,историјскогматеријализмаподруштвљеночовечанство.ОвеМарксовемислијасноговоредасуЕнгелсионновојнауципоставилизадатакдакритичкимистраживањемграђанскогдруштваоткријесоцијалнеснагеизаконењеговогпревазилажењановимбескласнимдруштвом.

Ускладусаоваквимвиђењемулогесоциологије,односноисторијскогматеријализма,оснивачимарксизмасуразвилиидругачијиприступупроучавањуљудскогдруштваиисторије.Пошавшиодсазнањадајесуштиначовекауњеговојсврсисходнојипроизводнојделатности,МарксиЕнгелссузасновалиновоматеријалистичкосхватањедруштва,атимеи

26


другачијуконцепцијунаукеодруштвууодносунаКонта.ДруштвозањихнијекаозаКонтаколективниорганизам,заснованнасагласностиљуди,негоукупностљудскихделатностииодносамеђукојимапримаранзначајимаделатностпроизводњематеријалнихдобараиодносакојисеутојделатностиуспостављају.Затоисторијскиматеријализам,односносоциологијаупроучавањудруштваињеговеструктуретребадапођеодначинапроизводње,јерначин„производњематеријалногживотаусловљавапроцессоцијалног,политичкогидуховногживотауопште”.12

Ускладусасвојимсхватањемчовекаидруштва,класицимарксизмасуизградилиновоматеријалистичкосхватањеисторијеиновнаучниприступњеномизучавању.ЗаразликуодКонта,којијенаисторијскиразвитакгледаокаонадуховниразвитак,односнонапредовањеопштегсистемаљудскогмишљењаодједногступњакадругом,МарксиЕнгелссуцелокупнуљудскуисторијусхватиликаопроизводњучовекапомоћуљудскограда.Ускладусатимонисууначинупроизводњематеријалногживота,односноујединствуипротивуречностипроизводнихснагаипроизводниходноса,открилиосновицуљудскеисторијеиобјективаннаучникритеријумзањенообјашњење.

Контов иМарксов савременикХербетСпенсер (18201903), једанодпионираграђанскесоциологије,схватасоциологијукаоопштунаукуољудскојврсти.ЉудскодруштвокојејезаСпенсера„социјалниорганизам”подлежеистимзаконимакаоибиолошкиорганизамрасту,структуирањуидиференцирањуфункција.Предметсоциологијекаопозитивненаукесууправо„рашћење,развитак,структураидруштвенефункцијескупинекаопроизводаузајамнеакцијељудичијаприродасадржиособинезаједничкецеломчовечанству,затимпосебнеодликесвојственеодређенојрасиииндивидуалнеособине”.13

Упроучавањудруштвакаоскупинељудисоциологија,поСпенсеру,требадаполазиодсвојставаљудикаопојединачнихчланова,билодасутоособинезаједничкељудскојприродиуопште,целомчовечанствуилисамоодређенимрасама,или,пак,самољудимакаопојединцима.Тојенужно,сматраСпенсер,јерједруштвозаразликуодбиолошкогорганизма,којијереална,стварнацелина,агрегатјединкиибезпознавањакарактеристикаисвојставатихјединкинемогућејесазнатиодликедруштвакаоцелине.

СличноСпенсеру,социологијуињенпредметсхватаиЛудвигГумплович(18381909).Он,каоиСпенсер,сматрадаљудскодруштвоподлежебиолошким законитостима,посебно законуборбе заопстанак.Људскескупинеруковођенесвојимматеријалниминтереси

sociologija - k1 · 4. Друштвена покретљивост ..... 220 4.1. Појам и типови друштвене покретљивости ..... 220 4.2. Узроци,

Documents