SKRIPTA PSIHOLOGIJA1

Floyd Allportotac eksperimentalne socijalne psihologijeG. Olportpsihologija linosti, protivnik psihoanalize i bihejviorizmaS. E. Asch getaltistaLazarus i tajntal - etnopsihologijaVilijem Vunt otac eksperimentalne psihologijeGabrijel ems - imitacijaGistav Le Bon sugestijaVilijem Mek Dugal instinkti, hormicka psihologija (horme impuls gr.) protivnik bihejviorizmaPijae konstruktivista, kognitivno razvojni pristupSigmund Frojd psihoanalizaVotson - bihejvioristaSkiner bihejvioristaHal bihejviorista?Banduraizmeu bihejviorizma i kognitivne psihologije

Predmet socijalne psihologije

Socijalna psihologija se kao samostalna empirijska nauna disciplina formira tek dvadesetih godina 20. veka kada poinje sistematsko empirijsko izuavanje ponaanja ljudi u drutvenim uslovima.

Najoptije reeno, njen predmet prouavanja jedrutveno ponaanje ljudi.Jasnije odreen predmet prouavanja: ini ponaanje pojedinaca u drutvu, u drutvenomkontekstu ili u drutvenoj situaciji. Naglasak se stavlja na pojam pojedinac. eli se istai da se socijalnapsihologija uvek interesuje za individue,pojedince,njihove doivljaje i postupke, a ne za drutvo i drutveneinstitucije u celini,niti za rezultate zajednikog drutvenog ivota.Socijalna situacijaobuhvata druge osobe, grupe ljudi, ustanove i organizacije, koje postoje udrutvu, proizvode drutvenog ivota i rada ljudi, kako materijalne (naselja, putevi), tako i nematerijalne(jezik,umetnost,kultura).

Izmeu pojedinca i socijalne situacije mogua su tri odnosa :1 . Neposredne interakcije kako izmeu pojedinaca tako i izmeu grupa2 . Uticaj socijalnih situacija na ponaanje ljudi i njihove psihike funkcije i osobine3 . Uticaj psihikih karakteristika ljudi na socijalne situacije i drutvena zbivanja

Problemi izuavanja

I Prouavanje razliitih vidova neposredne interakcije ljudi (interpersonalne interakcije)1. Prouavanje komuniciranja meu ljudima odnosa koji se ostvaruje korienjem znakova (za oveka je vana verbalna ali i neverbalna komunikacija)2. Izuavanje opaanja i ocenjivanja drugih osoba i njihovih osobina, emocionalnih stanja, crta linosti,namera drugih osoba, i zakonitosti na kojima poiva formiranje impresija o drugim osobama, prouavanje tanosti naih ocena o drugim osobama i uslova od kojih tanost zavisi3. Prouava se naklonost i nenaklonost meu osobama interpersonalna privlanost4.Prouavanje ponaanja ljudi u struktuiranoj grupi (ureenoj) kao i ponaanje ljudi u nestruktuiranoj (umasi,u izuzetnim situacijama panika)5. Deo problematike socijalnih stavova formiranja i menjanja stavova putem interakcije

II Prouavanje delovanja razliitih socijalnih faktora(agenasa i izvora socijalizacije) na opaanje, miljenje, motivaciju icelokupnu linost ovo su problemi socijalizacije1. Prouavanje procesa socijalnog uenjaputem kojeg se ostvaruje socijalizacija (prihvatanje odreenihoblika socijalnog ponaanja i formiranja linosti)2. Prouavanje delovanja pojedinih drutvenih inilaca na promene u ponaanju pojedinaca prouavanje agenasa i izvora socijalizacije (porodica, kola, vrnjaci, kultura, socijalna stratifikacija, soc politiki sistem...)3. Prouavanje posledica delovanja socijalnih faktora na psihike funkcije oveka i njegovu linost ucelini4. Prouavanje socijalne motivacije ljudi(izvora i prirode motiva koji pokreu socijalno ponaanje i koji su prvenstveno rezultat socijalizacije)5. Prouavanje formiranja, menjanja i delovanjasocijalnih stavova i vrednosti vanih determinanti socijalnog ponaanja ljudi6. Prouavanje uticaja jezika i jezike zajednice na opaanje, miljenje i oseanje

III Pitanja o ulozi pojedinih psihikih funkcija i posebno linosti i njenih osobina na drutvenepojave i drutveno zbivanjeOd linih karakteristika zavise opaanje i ocenjivanje drugih osoba, formiranje stavova, predrasuda. Mogu da imaju uticaj i na politiki ivot, ekonomske odnose, socijalnu patologiju... Prouava se uticaj psiholokih faktora na opredeljivanje i zalaganje za odreene oblike politikog ureenja, uticaj u odnosima meu narodima i dravama, uloga u ekonomskom ivotu i u javljanju delikventnog i devijantnog ponaanja (isto i u industriji, kolskom radu, vojsci, administraciji, u uslovima industrijskog rada, preduzeima i organizacijama...).

Definicije socijalne psihologije

Opisna definicija na osnovu problema prouavanja:Socijalna psihologija je nauna disciplina koja prouava uticaj socijalnihinilacana ponaanje pojedinaca, njihovo ponaanje kada su u neposrednoj interakciji, kao iulogu psiholokih karakteristika ljudi u drutvenom zbivanju.

Uske definicije: Floyd Allport- Socijalna psihologija je grana psiholoke naukekoja se bavi prouavanjem pojedinaca u multindividualnim i kolektivnim situacijama. Baranov- Socijalna psihologija izuava psihike aktivnosti ljudi u kolektivu i masi, a koje se javljaju na osnovu meudejstva linosti.Dobre definicije:G. Olport(1968)Predmet socijalnepsihologije je prouavanje socijalne prirode pojedinaca sa glavnim ciljem da se razume i objasni kakona misao,oseanja i ponaanje pojedinaca utie aktuelno,zamiljeno i implicitnoprisustvo drugih ljudi.Ova definicija je dobra jer ne ograniava predmet soc.psihologije na izuavanje aktuelne interakcije,ve obuhvata i delovanje koje je rezultat ranijih interakcija.erif(1956)Predmet soc.psihologije je nauni studij neposrednog iskustva i ponaanja ljudi u odnosu nasocijalnu situaciju.

Ova definicija je najpogodnija jer : Ukazuje na to da je neophodno izuavati ne samo postupke ljudi,ve i ono to doivljavaju Ne ograniava se na prouavanje neposredne interakcije ljudi, nego zahteva i prouavanje ponaanja iiskustva u odnosu na socijalnu situaciju(koja je veoma iroko odreena) Formulacijom u odnosu na socijalnu situaciju dozvoljava tumaenje da je predmet soc.psihologije,pored prouavanja interakcija ljudi, i prouavanje uticaja socijalnih faktora na ponaanje pojedinaca,kao i prouavanje uticaja ljudi i njihovih psihikih karakteristika na drutvene pojave i drutvenazbivanja.

Ako socijalnu psihologiju odredimo kao naunu disciplinu koja prouava socijalno ponaanje, time smo istakli da ona prouava psiholoke pojave i njihovo manifestovanje u postupcima i proizvodima ljudi i da ih prouava uvek u vezi sa socijalnim drutvenim pojavama a to obuhvata one tri stvari.

Socijalna psihologija i opta psihologija

Opta psihologija se bavi prouavanjem ponaanja pojedinca prvenstveno u odnosu na nesocijalnu (fiziku) sredinu. Socijalna psihologija ispituje ljudsku aktivnost s obzirom na delovanje socijalnih faktora.

Hal(1943) smatra da opta psihologija otkriva osnovne zakonitosti psihikog ivota, otkriva opte principeponaanja, a socijalna psihologija te principe ekstrapolira (primenjuje) na odreene probleme kojima sebavi.

A kritikuje ovo gore: nemogue je upoznati principe ljudskog ponaanja ako se ne prouava i odnos izmeupojedinaca i drugih ljudi, ako se zakljuci donose samo na osnovu posmatranja odnosa oveka i fizikedrai. Soc.psihologija nije prosta primena principa opte psihologije ili deo opte psihologije,ona jesamostalna nauna disciplina,koja omoguava da se dopuni i koriguje opta slika o oveku, jer je slikakoju daje opta psihologija nepotpuna.Danas preovladava ovakav stav.

Opta psihologija prouava one procese kod kojih socijalni faktori nisu odluujui,iako imajuulogu i treba ih uzimati u obzir,a socijalna psihologija prouava one fenomene kod kojih su socijalnifaktori odluujui.

Razlozi zbog kojih je socijalne psihologija samostalna psiholoka disciplina : Postoji cela oblast pojava kojima se opta psihologija ne bavi npr. ponaanje pojedinca u grupi i uticaj psiholokih momenata na drutveno zbivanje Socijalna psihologija ima posebne naune postupke (iako koristi i neke postupke opte psih) npr. sociometrija i skale za merenje stavova Orijentacija socijalne psihologije je drugaija od orijentacije opte psihologije ak i onda kadaizuavaju iste psihike aktivnosti: Opta psihologija izuava psihike procese uopte,posmatrajui ih apstraktno i izuavajui ih u odnosu na fizike objekte, a socijalna psihologijaizuava psihike procese sa obzirom na socijalnu situaciju.

Socijalna psihologija i sociologija

Socijalna psihologija je nauna disciplina koja prouava ponaanje pojedinca u grupi, a sociologija prouava grupu u celini.Poto i sociologija i socijalna psihologija prouavaju nekakve drutvene pojave, moe se napraviti razlika u posmatranju pojava u zavisnosti od toga da li se gleda psiholoki ili socioloki aspekt.

Klajnber (1954) ilustruje razliku preko prouavanja gangova sociolozi prouavaju ekonomske i druge socijalne faktore koji su doveli do formiranja grupe, faktore kojiutiu na ponaanje grupe u celini i posledice tog ponaanja na drutvene odnose, a socijalne psihologe zanimaju psiholoke osobine pojedinaca u grupi ili cele grupe, stavovi, delovanjepojedinaca na grupu, lini stavove pojedinca.

Razlike izmeu sociologije i soc.psihologije :1. Sociologija posmatra grupu u celini, njeno povezano delovanje; soc.psihologija posmatra psihikemomente u vezi sa grupom (stavove, crte linosti )2. Sociolog, prouavajui grupu i kada se bavi pojedincem, trai ono to je slino u ljudskom ponaanju; soc.psiholog ukazuje na individualne razlike i nastoji da ih protumai objanjavajui ih bilo linomiskustvom bilo nasleem3. Sociologija se zadrava na sadrajima ponaanja lanova grupe, na sadrajima drutvenih normi, doksoc.psihologija prouava procese, i kako dolazi do odreenog ponaanja i formiranja odreenihstavova.

Socijalna psihologija i antropologija

Antropologija je nauka o oveku.Fizika antropologija prouava telesne osobine lanova drutva;socijalna antropologija prouava oblike i proizvode drutvenog ivota; kulturna antropologija prouavakulture primitivnih drutava i plemena.

Socijalna psihologija i antropologija se meusobno se dopunjuju i koriste rezultateistraivanja.Razlikaje u osnovnom zadatku.Antropologija se interesuje za karakteristine naineorganizovanja ivota u razliitim drutvenim zajednicama.Soc.psihologija se interesuje za psihike procesei aktivnosti pojedinaca,pripadnika tih zajednica.

Razvoj socijalne psihologije

Tri perioda u razvoju socijalne psihologije : Od antikih vremena do polovine 19.v: U ovom periodu soc.psihologija ne postoji kao posebna ni teoriska, ni empirijska disciplina.Pojediniproblemi iz oblasti soc.psijologije se pretresaju u okviru filozofije. Ne vre se sistematska ispitivanja. Od druge polovine 19.v do 20ih godina 20.v: Problemi soc.psihologije tretiraju se posebno, odvojeno od drugih problema. Soc.psihologija postoji kaoteorijska disciplina, ali ne i kao empirijska. Poetak 20.v: U ovom periodu soc.psihologija se konstruie kao posebna empirijska nauka sa utvrenim predmetom irazvijenim metodama i tehnikama.

Platon i Aristotel

O mnogim pitanjima iz oblasti soc.psihologije filozofi od davnina iznose svoja shvatanja.Dva takvapitanja su : 1)Koji psiholoki momenti podstiu ljude da ive u drutvu?2) Da li se ljudi menjaju usled delovanja drutvenih uslova?

Platon smatra da drutvo nastaje i postoji jer ljudi nisu sami sebi dovoljni. Potrebna je organizovanaaktivnost veeg broja ljudi da bi se mogli odrati i zadovoljiti svoje potrebe. Zato ljudi stvaraju drutvo(dravu) i odravaju ga. Drave mogu biti dobre i loe, to pre svega zavisi od ljudi koji njome upravljaju.Smatrao je da ljudima treba da vladaju najbolji u dravi, a to su filozofi; ljude je mogue vaspitavati imenjati,pa treba sprovesti sistematsko vaspitavanje.

Aristotel smatra da ljudi ive u drutvu jer po prirodi tee za drutvenim ivotom,jer su drutvena bia. Prirodnoje da ljudi ive u drutvu,ali ne i da svi imaju pravo da upravljaju drutvom,jer je veina ljudi po prirodilenja i glupa,blie ivotinji nego boanstvu.Drutvo treba da nadzire oveka, da stvori u njemu potrebu daslua i potuje zakone.

Hobs i Ruso

Hobs smatra da ljudi ive u drutvu jer je to neophodno za njihovo odranje, ali da drutveni ivot neproistie iz prirode oveka, ve je on nasilje nad ljudima. ovek je po prirodi samoiv i sebian, pa jeizvor drutvenih tekoa i drutvenog zla u ravoj ljudskoj prirodi. Ljudi su u stalnom ratu; da taj rat nebi doveo do propasti, udruuju se u dravu. ovek iz straha stvara i prihvata drutvenu organizaciju iodrava je (tako on prvenstveno psiholokim faktorima objanjava i poreklo drutva i regulisanjadrutvenog ivota.)

Ruso istie da do drutvenog ivota dolazi jer spoljni uzroci nagone ljude na to. Po njemu, ovek nije poprirodi lo; stvaranjem drutva ovek se menja i stie dobre ili loe osobine. Istie da treba menjatidrutveni sistem,a time e se menjati i ljudi.

Hedonizam i altruizam

Hedonistka teorija zasniva se na pretpostavci o sebinosti oveka kao osnovnoj osobini. Razvio ju jeengleski filozof Bentam. Po njemu,osnovna pokretaka snaga eveka je tenja za postizanjemzadovoljstva i izbegavanje bola. ovek ocenjuje ta e mu doneti vie zadovoljstva,a manjenevolje;odrie se neposrednog uitka da bi izbegao kasniju neprijatnost ili postigao vee i trajnijezadovoljstvo u budunosti. Drutvo se zasniva na slinom principu hedonistike raunice; najbolje jeono drutvo u kome postoji najvee mogue zadovoljstvo za najvei mogui broj ljudi. Osnovna ideja hedonistikog shvatanja javlja se i u mnogim savremenim psiholokimteorijama. Hedonistika teorija motivacije ukljuena je u mnoge savremene teorije motivacije i psihoanalizu i bihejvioristike teorije.Hedonistika teorija je kritikovana,jer je ukazivano od mnogih autora da celokupno ljudsko ponaanje nemoe da se objasni tenjom za zadovoljstvom. Pored sebinosti,kao podsticaja, postoji i ljubav premadrugima,simpatija i spremnost da se ljudi udrue i jedni drugima pomau.

SHVATANJA O SUTINI SOCIJALNOG PONAANJA

Odgovor na pitanje od kada postoji socijalna psihologija i ko je njen osniva zavisi od toga tapodrazumevamo pod socijalnom psihologijom. Ako pod ovim pojmom podrazumevamo samostalnuempirijsku naunu disciplinu,ona je veoma mlada nauna disciplina, na ijem formiranju i razvijanju radiod dvadesetih godina XX veka veliki broj istraivaa.Ako se socijalnom psihologijom smatra i slobodno, manje ili vie argumentovano, razmatranje raznihpojava drutvenog ponaanja,moe se rei da socijalna psihologija postoji odavno.Takva razmatranja javljaju se od antikog doba,a mnoga tokom 19.veka. Meu njima se istiu 4koncepcije :1. Shvatanja koja za objanjenje socijalnog ponaanja koriste princip evolucije2. Tumaenja koja naglaavaju individualnu svest3. Uenje koje za osnovu objanjenja korise pojmove imitacije i sugestije4. Instinktivistika koncepcija

Ove koncepcije su bile podsticaj za empirijska istrazivanja.

Evolucionisti

Objanjavaju drutveni ivot polazei od ideje evolucije.Osnovna ideja je da se oblici drutvenogponaanja ljudi menjaju i da su u razliitim drutvenim uslovima razliiti.Darvin je najznaajniji predstvnik ovog shvatanja.Objanjavajui ovekov drutveni razvitak,on naroitoistie ulogu kulture, naglaavajui dva procesa: 1) proces kooperacije2) proces simpatijekoji su bitni zadrutveni ivot. Smatra da razvitak ovek zavisi od selekcije u psiholokom i socijalnomsmislu.Stei e ugled i poloaj u drutvu oni ljudi koji razvijaju osobine koje e odgovarati drutvenimpotrebama i koji unapreuju drutveni ivot ljudi.Koristei Darvinov princip evolucije,Spenser iznosi da je ivot proces stalnog prilagoavanja unutranjihuslova pojedinaca spoljanjim uslovima sredine. On takoe koristi pojam simpatije za objanjenjesocijalnog ponaanja oveka.Drutvo se formira na bazi seksualnog instinkta,koji dovodi do stvaranjaporodice,koja je osnovna jedinica drutva.U osnovi porodice je simpatija i saradnja.Za odravanje ipodizanje dece neophodne su saoseanje i simpatija.Dete je nemono i slabo,time izaziva simpatiju,presvega majke,ali i ostalih lanova porodice.

Shvatanja koja naglaavaju individualnu svest

U drugoj polovini 19.v. javlja se ideja grupne ili kolektivne svesti.Dirkem je najvie razradio ovu ideju.Smatrao je da postoje dve svesti:individualnai kolektivna.Ljudi u drutvenoj zajednici imaju odreene ideje,misli,iskustvo.Te ideje imaju neku vrstusamostalne egzistencije,nezavisne od individualne.On ih naziva grupna (kolektivna?) svest,jer su to misli i oseanjagrupe.Upravo ona odrava socijalniivot i regulie ga.Kolektivne ideje su snaga koja prisiljava pojedinca na odreeno ponaanje.Kolektivnusvest upoznajemo ne preko pojedinca,ve na osnovu kolektivnih manifestacija(pravni sistem,moralnenorme).Drugi osnovni pojam koji Dirkem koristi je solidarnost,koja je jedna od osnovnih drutvenihsnaga.Lazarus i tajntalradili su zajedno.Oni uvode pojam narodnog duhapod kojim podrazumevaju slinu svest mnogihpojedinaca.Objektivizacija narodnog duha je folklor,jezik,moral,miljenje,od kojih su jezik i moralosnovne manifestacije narodnog duha.Prouavaju jezike,mitologije,religije,literature i umetnosti naroda injihove psiholoke (etnopsiholoke) karakteristike. Smatraju se osnivaima etnopsihologije.Vilijem Vunt je dao vaan prilog razvitku socijalne psihologije.Smatra da treba razlikovati dve granepsihologije: fizioloku psihologiju i psihologiju naroda. Psihologija naroda ili etnika psihologija obuhvatala bi prouavanje svih viih mentalnih procesa jer individualna psihologija ne moe da prikaesloenije mentalne procese,koji su uslovljeni socijalnim momentima kao to su jezik, obiaji i mitovi.Po njemu,miljenje je sistemasocijacija,a ta e se asocirati,zavisi od jezikih navika,mitova,obiaja.

Shvatanja koja naglaavaju imitaciju i sugestiju

Gabrijel Tard je isticao da je osnovni socijalni proces proces imitacije. Razlikuje tri zakona imitacije:1)zakon silaska socijalno nie klase podraavaju socijalno vie, ono to se dogaa u centru, imitira se na periferiji (moda)2) zakon geometrijske progresije pojedine pojave socijalnog ivota se ire geometrijskom progresijom (glasine) 3)zakon o unutranjem koje se preferira spoljanjem - vie seimitira kultura ue sredine (sopstvene nacije) nego ire sredine (neke druge nacije)Ne objanjava detaljnije proces imitiranja;prihvata da se imitacija zasniva na nekoj vrstisomnabulizma(mesearenja) i nepotpune svesti.Postavlja se pitanje kako objasniti sporove i sukobe, i Gabrijel Tardto objasnjava tako to kae da je sve novo, svaka invencija i inovacija rezultat konflikta dvaju modela koji se imitiraju. Kae da tako nastaju i ratovi.Gistav Le Bon imao je veliki uticaj na shvatanja svog vremena.Mnoge pojave u socijalnom ponaanju objanjavao je sugestijom i regresijom na primitivniji stepen svesti.Po njemu,ponaanje mase je osnovnasocijalna pojava.On kae da u masi,gomili,pojedinac gubi svoju svesnu linost i pokorava sesugestjama, pre svega,voe;ponaa se kao hipnotisani subjekat.Ove karakteristike ponaanja ljudi u masi injihovu podlonost sugestiji mogu izvesni pojedinci da iskoriste; takvi pojedinci,koji umeju da pokrenumase na akciju, postaju voe.Za to nisu vani racionalni argumenti,na znak voe mase stupaju u akciju,unjima oivljavaju svi primitivni nagoni. (U sutini njegovog uenja je strah od revolucionarnih pokreta u19. v)E.Ros Socijalna psihologija (1908)odreuje socijalnu psihologiju kao naunu granu koja se bavi prouavanjem interakcije izmeuoveka i njegove socijalne sredine.Smatra za najvaniji drutveni fenomen sugestiju,ocenjujui je kaoprincip drutvenog ponaanja uopte.Pojmovima sugestije i imitacije objanjava razne drutvene pojave(moda,javno miljenje). Zasluan za isticanje socijalnih faktora u ponaanju i mentalnimprocesima,bez kojih bi se mentalni razvitak deteta zaustavio na stupnju inteligencije koji nije daleko odidiota,po njemu.

Instinktivistiko shvatanje

Vilijem Mek Dugal Uvod u socijalnu psihologiju (1908)smatra da osnovu socijalnog ponaanja treba pre svega u instnktima koje smatra pokretaima celokupnog ponaanja oveka. On instinkteodreuje kao uroene tendencije. Osnovni zadatak psihologije je da otkrije koji su osnovni ciljevi kojimaovek tei i koji su osnovni pokretai (bazini motivi) koji gone oveka na aktivnost. Navodi najpre 12,azatim 18 instikata iz kojih je mogue objasniti sve oblike ponaanja. Neki od njih su: Instinkt beanja (uzkoji se vezuje emocija straha), instinkt odbacivanja (emocija odvratnosti), instinkt za reprodukcijom vrste(seksualni), roditeljski (sa emocijom nenosti), gregarni...Po njemu, osnovna injenica od koje treba poi u analizi ljudskog ponaanja, je da je ljudska aktivnostprema odreenim ciljevima upravljana, namerna aktivnost.str 30-31 knjige ta on kae o predmetu socijalne psihologijeStrunjake moemo podeliti na one koji kao psiholoko objanjenje drutvenog ponaanja prihvataju utilitarizam/hedonizam i na one koji objanjavaju sve proizvoljnim, nejasnim pojmovima kao svest, moralna sposobnost ili instinkti. Po Mek Dugalu, osnovni zadatak psihologije je da otkrije koji su osnovni ciljevi kojima ovek tei i koji su osnovni pokretai, bazini motivi,koji gone oveka na aktivnost.On kae da su to instinkti: uroene tendencije da se na odreene objekte obraa panja, da se u vezi sa njima doive odreene emocije i da se na odreeni nain postupi u odnosu na njih. Osim tih uroenih tendencija govori i o uroenim nespecifinim tendencijama za odreenim nainima ponaanja u odnosu na druge ljude: simpatija, sugestija i imitacija. Kritikovali su ga jer se ispostavilo da neki instinkti koje on navodi nisu uroene tendencije.

Razvoj sistematskog empirijskog izuavanja

Poeci sistematskog empirijskog izuavanja

Socijalna psihologija se konano oformljuje kao samostalna nauna disciplina razvitkom sistematskogempirijskog prouavanja drutvenog ponaanja ljudi 20ih godina XX v.Nemaki psiholog Medeproverava pretpostavku o uticaju prisustva drugih osoba na razne psihikefunkcije pojedinaca (pokazuju manju osetljivost na bol u prisustvu drugih, veu miinu snagu i bolje precrtavaju slova).Sovjetski psiholog Behterjeveksperimentalno proverava da li su taniji sudovi i ocene koji se donose pojedinano ili oni do kojih sedolazi putem diskusije u grupi. Njegova istraivanja pokazuju da se u grupi tanije ocenjuju vremenski intervali, primeuju detalji itd.Ameriki psiholog Murispituje eksperimentalno neke pojave sugestije.Od ispitanika je zahtevao daocene tanost veeg broja tvrdnji o jezikoj pravilnosti i nepravilnosti,ta je moralno i nemoralno i koji su muziki intervali dopadljiviji.Posle nekog vremena, saoptavao im je ta o tome misle druge osobe i strunjaci, pa traio da opet ocenetvrdnje. Konstatovao je da su ispitanici u velikoj meri promenili ranije sudove.Floyd Olport produbljuje istraivanja o delovanju prisustva drugih na ponaanje pojedinaca koje je radio Mede. Zakljuujeda se brzina sloenijih aktivnosti u prisustvu drugih poveava, ali se njihova vrednost smanjuje. Uprisustvu drugih dolazi do poveavanja uinka motornih aktivnosti, ali to se tie verbalnih aktivnosti,iako iznose vie argumenata, argumenti su manje vredni nego kad su sami.1924. godine objavljuje knjigu gde se zalae za empirijsko izuavanje socijalno psiholokih pojava i kritikuje objanjenja pomou pojmova nadinividualne, kolektivne i grupne svesti... Osniva bihejvioristiki pravac u Americi.U tom periodu Mejo, Retlisberger i Dikson poinju sa istraivanjem vanim za razvitak socijalneindustrijske psihologije u Hautorn fabrikama kod ikaga o faktorima koji utiu na produktivnost rada. Dolaze do zakljuaka o velikoj vanosti meuljudskih odnosa.Bogarduskonstruie svoju skalu socijalne distance,pomou koje utvruje stepen prisnosti u odnosima sapredstavnicima pojedinih naroda i grupa. Njegovi ispitanici i u ponovljenom istraivanju pokazuju najveu naklonost prema Englezima a ne vole Crnce, Indijce...Terston konstruie novi instrument za ispitivanje i merenjestavova,skale za ispitivanje stavova prema razliitim drutvenim pojavama: religiji, nacijama, ratu, miru isl. Njegovo sredstvo je pouzdanije nego prethodno korieni upitnik i intervju.

Razvoj od tridesetih godina XX veka

Mnogi istraivai u ovom periodu razvijaju socioloko psiholoka istraivanja. F.Bartlet je vriosistematska istraivanja o uticaju socijalnih faktora na pamenjei posebno na proces retencije.Utvruje uticaj socijalnih inilaca na tri karakteristina momenta u procesu retencije:1. na simplifikaciju ili uproavanje zapamenog sadraja2.na racionalizaciju ili usklaivanje zapamenog shvatanjima karakteristinim za kulturu kojoj pripada3. na akcentuaciju ili naglaavanje nekih momenata kao posebno vanihPoetkom tridesetih god. javljaju se istraivanja Kaca i Brejlija, o etnikim stereotipijama, tj. oshvatanjima o osobinama pojedinih naroda, koje su izraz predrasuda. U ovo vreme istraivanja vri ivajcarski psiholog Pijae,prouavajui intelektualni razvoj dece.erif utvruje da mi ocene o fizikim i drutvenim pojavama donosimo ne samo na osnovu drai,koje nanas deluju,ve i na osnovu naeg referentnog sistema. Vaan momenat za stvaranje referentnog sistema jeocena drugih lanova grupe kojoj pojedinac pripada. Svojim istraivanjem o uticaju ocene drugih na nae ocene o kretanju svetle take u tamnoj prostoriji on ukazuje na to koliko naisudovizavise od socijalnih momenata.Moreno, objavljivanjem postupka za ispitivanje naklonosti i nenaklonosti meu lanovima grupe,poznatim pod nazivom sociometrijski test, daje koristan nain za ispitivanje odnosa u grupi i grupnestrukture.Korienjem ovog postupka utvreno je da e se kao osobe sa kojima e se obrazovati trajne male grupe birati pre svega takve osobe sa kojima postoji mogunost estog i neposrednog kontakta, zatim one koje imaju sline stavove i vrednosti, pa one ije karakteristike se ocenjuju kao poeljne i vane...

Razvitak od etrdesetih godina

Najsnaniji posticaj razvitku soc.psihologije dala je aktivnost Levina , koji poinje sa istraivanjem otipovima rukovoenja. Razlikuje tri tipa rukovoenja:1) demokratsko (svi lanovi uestvuju u donoenju odluke)2) autokratsko (voa reava o svemu i namee odluke)3) zanemareno (voa se ne interesuje za rad grupe, laissez faire - pusti da ide kako hoe)Kao najomiljenije se pokazuje demokratsko,a najmanje omiljeno zanemareno rukovoenje.Jo znaajnija su njegova istraivanja o grupnom odluivanju.Istrauje o najpogodnijem nainu uticajana menjanje ponaanja, koristei tzv. akcioni eksperiment(problem se ispituje na sadrajima koji imajuza ispitanike praktian znaaj, a rezultati se proveravaju u svakodnevnom ivotu). Ispitivao je na amerikim domaicama na koji nain je mogue nauspenih ih podstai da promene nain ishrane u porodici i nain ishrane dojenadi. Uporedio je tri postupka:1. strunjaci pred grupom izlau opravdanost korienja iznutrica i ribljeg ulja...2. strunjaci pojedinano ubeuju ispitanike3. same domaice u grupnoj diskusiji odluuju o odluci da li da menjaju ishranuZakljuio je da jegrupna diskusija najbolji nain da se postigne promena ponaanja. Zanima ga koji faktori utiu nadonoenje odluka u grupi, odnosno, zanima ga problem grupne dinamike. Ukazivao je na vanostpovezivanja teorije i eksperimentalnog istraivanja (nita nije tako praktino, kao dobra teorija) i pokazao da je mogue empirijski, pa i eksperimentalno istraivati sloenije oblike soc. ponaanja.

Sedamdesetih godina se intenzivno produuje izuavanje socijalnopsiholokih problema,zapoetih uprethodnom periodu,ali poinje i prouavanje novih podruja.Poslednjih decenija 20.veka nastavlja serazvitak socijalne psihologije i istraivanja.

Uzroci brzog razvoja

Na brz razvoj socijalne psihologije uticalo je vie uzroka :1. Podsticaj koji je doao od opte psihologije razvitkom opte psihologije dolazi se do saznanja da sepsihiki ivot oveka ne moe izuavati posmatrajui oveka kao izolovanu jedinku, vansocijalne situacije u kojoj ivi. U drutvenom kontekstu se javljaju psiholoke pojave koje ne moemo uoiti prouavajui samo izolovano ponaanje oveka.2. Drugi podsticaj dolazi od raznih drutvenih nauka, iji nagli napredak prua podatke vane zasocijalnu psihologiju,ali i trai od nje odgovor na mnoga pitanja o psihikom ivotu oveka.3. Trei podsticaj je u praktinim potrebama drutva, u nastojanju da se utie na socijalno ponaanjeljudi radi reavanja drutvenih problema. Postoji elja da se rezultati psiholokih istraivanjakoriste za poveanje proizvodnje i zarade, za ublaavanje tenzija meu klasama i slojevimastanovnitva.

Teorijski pristupi u socijalnoj psihologiji i karakteristike socijalne psihologije

Teorijski pristupi

Od teorijskog pristupa zavisi izbor problema i izboru pojava koje e se posmatrati, sredstva kojima e sepodaci prikupljati i prikazivati, kao i nain interpretiranja podataka. Teorije u soc. psihologiji nisu za sadajo dovoljno razraene, a koriste se tri teorijska pristupa: bihejvioristiki, getaltistiki i psihoanalitiki.

Bihejvioristiki pristup

1. Organizam, na primer ovek, reaguje na odreene drai i da seto reagovanje manifestuje u spoljnjem ponaanju, u pokretima i sistemima pokreta i da psihologijatreba da prouava upravo to spoljno ponaanje.2. Kao osnovnu jedinicu prouavanja treba da uzme povezanost izmeu drai (S) i reakcije organizma nadra (R). Dra izaziva neke promene u organima (O) i te se promene izraavaju u uoljivimreakcijama organizma (R). Zbog toga se, kao i formula i za prouavanje i za objanjavanje svihpsiholokih pojava moe smatrati formula : S O R.

Ponaanje ljudi prvenstveno je steeno, naueno. Kako se stiu pojedini oblici ponaanja, glavnije zadatak koji treba da rei soc.psihologija. Zato je proces uenjakljuni problem psihologije.Uenje se objanjava uslovljavanjem i stvaranjem asocijativnih veza izmeu drai i reakcije. Bihejvioristi injenicu da izmeu odreenihdrai i odreenih reakcija dolazi do vrstih asocijativnih veza,objanjavaju time to takve vezepredstavljaju korist za organizam, donose mu zadovoljstvo i oslobaaju ga tekoa(smanjenjenapetosti i sl.).

3. Hedonizam je sledea osnovna postavka bihejviorizma. Ovi se prncipi koriste i za objanjenje pojedinih oblika socijalnog ponaanja. Formiranje stavovaobjanjava se modelom instrumentalnog uenja; do menjanja stavova dolazi zato to posle promene sledi,ili se pretpostavlja da eslediti neko zadovoljstvo.Tako objanjavaju i predrasude to su sredstva za smanjenje napetosti i nezadovoljstva izazvanih frustracijom nekih motiva; pomeranjem agresivnosti na neke etnike i rasne grupe mi se oslobaamo tenzije.

Getaltski pristup

Ovo je najuticajnija teorijska koncepcija,a verovatno i najplodnija u soc.psihologiji.1. Prva osnovna getaltistika postavka je isticanje vanositi celine i celovitosti pojava.Ono to je priposmatranju psihikih pojava prvenstveno dato to su celine. Psihologija treba da prouava te celine. ovek tei da ima i odri organizovan i smisleno povezan pogled na pojave oko sebe i svet. Celina ima odlike koje ne moemoupoznati ako prouavamo pojedine elemente i pojedine faktore za sebe.2. Druga osnovna postavka getaltista je da neke takve celine predstavljaju usklaenije i jednostavnijeorganizacije i da mi nastojimo upravo da sve doivljavamo u takvim usklaenijim i jednostvnijimcelinama.

Ovi getaltistiki principi, prvobitno korieni u prouavanju percepcije, pokazali su se veoma plodnim i pri objanjavanju socijalno psiholokihpojava. Kao to elementi u opaanju zavise od opaanja celine, tako e i ocena socijalnogponaanja nekog pojedinca biti u zavisnosti od celog socijalnog okvira u kome se to ponaanjeodvija.

Psihoanalitiki pristup

Psihoanalitika koncepcija istie vanost nesvesnih psihikih procesa, ulogu nagona , pa posebnoseksualnog nagona libida i agresivnosti, znaaj doivljaja u prvim godinama ivotana formiranjelinosti- ponaanja oveka kasnije.On zastupa sloenost strukture linosti, koja se sastoji od nagonskog dela (id), osnovnih psihikihfunkcija kao to su opaanje i miljenje (ego), koje su u slubi zadovoljenja nagona, i savesti i nad ja(super ego),koji predstavlja drutvene norme usvojene kao principe vlastitoga ponaanja.Sigmund Frojd,kao i ostali autori, ovim postavkama pokuava daobjasni pojave socijalnog ponaanja. Nastanak grupa i drutva objanjava deseksualizacijom libida (gubljenjem otvorenog seksualnog karaktera libida) i identifikovanjem sa voom grupe koji je analogan ocu u porodici.Po Frojdu,ne postoji usklaenost izmeu ciljeva pojedinaca iciljeva drutva. Kod pojedinca postoji snana uroena agresivnost, koju super ego stalno pokuava daobuzda, ali u tome nikad u potpunosti ne uspeva. Ako je super ego dovoljno jak,dolazi do drutvenoprihvatljivog ponaanja,ali se agresivnost usmerava prema samom sebi. I objanjenje istraivaa Adorna o povezanosti izmeu autoritarne strukture linosti i antidemokratske orijentacijepoiva napsihoanalitikom shvatanju. Do formiranja takve linosti dolazi zbog potisnute mrnje premaroditeljima koji su ih sputavali. Agresivnost se potiskuje u oblast nesvesnog, ali dolazi do izraaja uponaanju linosti.

Vrednost pojedinih teorijskih pristupa

Sve navedene postavke slue prvenstveno kao orijentacija u izboru problema koji e se istraivati,pojava koje e se prouavati i nalaenju naela kojima e se problemi objasniti.Socijalni psiholozi njihovuvrednost redovno proveravaju empeirijskim istraivanjima kao to iz takvih empirijskih istraivanja izvode i razvijaju i nove dopunske teorijske postavke.Ne postoji danas neki opti teorijski sistem kojim bi bilo mogue objasniti da kraja sve socijalno psiholoke pojave.Poslednjih godina se pokuava da se nedostaci pomenutih teorijskih pristupa prevaziu tzv. teorijomotvorenog sistema,koja naglaava povezanost psiholokih pojava i sredine u kojoj se one pojavljuju, a ipak ne svodi u celini aktivnost oveka na sredinske faktore nego naglaava vanost ljudske motivacije i aktivnosti i istie njihov uticaj na sredinu.

Marksovo uenje

U socijalno psiholokim istraivanjima dugo su zanemarivane ideje Karla Marksa,pre svega izideolokih razloga (strah od revolucije u kapital.zemljama,iskrivljavanje u socijalistikim). On je ukazivaona znaaj ekonomskih faktora za razvitak drutva,da postoji uzajamno dejstvo objektivnih uslova ukojima ovek ivi i ljudske aktivnosti. Marks je isticao, kao bitnu ljudsku karakteristiku, stvaralatvoljudi i tenju oveka da ispolji i razvije svoju linost. Iz njegovih koncepcija sledi da je potrebnopsiholoko izuavanje drutvenog ponaanja.

Karakteristike socijalne psihologije kao nauke

Odreujui blie karakter socijalne psihologije kao nauke,mogu se istai tri njene karakteristike:1) da je drutvena nauka 2) da je psiholoka disciplina3) da je empirijska nauna disciplina

Socijalna psihologija kao drutvena nauka

Drutvene nauke izuavaju drutvene pojave u koje spadaju drutveni ivot i njegova orgnizacija u celini i pojedine grupe proizvoda aktivnosti ljudi u drutvu. Soc.psihologija ne izuavaorganizaciju drutvenog ivota ni zakonitosti pojedinih posebnih aktivnosti ljudi u drutvu (kao to to inedruge drutvene nauke) nego se bavi prouavanjem drutvenog ponaanja ljudi uopte, bez obzira na to ukojoj se sferi aktivnosti to ponaanje ostvaruje i bez obzira na to koje su vrste proizvodi te aktivnosti.

Socijalna psihologija kao psiholoka disciplina

Socijalna psihologija prouava ponaanje ljudi u drutvu s obzirom na psihiki ivot i psihike pojave.Kao i opta psihologija, socijalna prouava kognitivne,emotivne i konativne procese uvek u vezi sanekom drutvenom situacijom ili drai.Razlika je u tome to opta psihologija izuava zakonitosti i ponaanja uopteno i apstrahovano, asoc.psihologija prouava psihike funkcije upravo u drutvenom ivotu: kako se pojedine funkcijerazvijaju pod uticajem drutvenih inilaca i kako se manifestuju, kao i kako psihiki faktori deluju napojedine drutvene pojave. Za soc.psihologiju sutinski problem je prouavanje drutvenog ponaanja sobzirom na psihike pojave.

Socijalna psihologija kao empirijska disciplina

Soc.psihologija je nauna disciplina koja se zasniva na sistematskom empirijskom izuavanju svojihproblema odgovarajuim naunim postupcima. Teorijske pretpostavke i uoptavanja postavljaju se naosnovu sistematskih, naunim putem prikupljenih,empirijskih podataka, kao to se na empirijskimpodacima i proveravaju i verifikuju.

Stanje savremene socijalne psihologije

Kao karakteristike stanja u soc.psihologiji danas mogue je istai nekoliko mometata:- proirenje problematike- razvitak istraivanja u mnogim zemljama- usavravanje i razvijanje tehnika i postupaka istraivanja- irenje socijalno psiholokih istraivanja u okviru mnogih drutvenih nauka- napor u razvijanju teorijskih osnova soc-psih. istraivanja

1. Socijalno psiholoko istraivanje se i dalje snano razvija i proiruje se problematika kojom sesoc.psihologija bavi. Razvijaju se,pored industrijske soc.psihologije i psiholingvistike, psihologijapolitikog ponaanja, socijalnog ponaanja ivotinja i genetika psihologija, psihologija organizacija, kao ikomunalna psihologija (istraivanja mentalnog zdravlja ljudi u naseljima). Zbog naglograzvoja,soc.psihologiju je sve tee pratiti i poznavati u celini.Kao empirijska nauna disciplina ona se formira u SAD. Od pedesetih god., istraivanje se razvijai u evropskim i drugim neamerikim zemljama. Danas je relativno razvijena u Francuskoj, Engleskoj,Holandiji, Belgiji, Nemakoj, Japanu.U naoj zemljisoc.psihologija je u razvoju i mnogi istraivai obrauju probleme iz raznih oblasti .2. Nagli razvoj istraivakih tehnika. Najvie se razvijala jedna vrsta empirijskog istraivanja:laboratorijsko eksperimentalno istraivanje.Dobro smiljenim eksperimentima pokuavaju se danasprouavati mnoga veoma sloena pitanja.3. Trea osobina savremene soc. irenje socijalnopsiholokih istraivanja u okviru mnogih drutvenihnauka. Razvija se sve intenzivnija saradnja socijalnih psihologa sa strunjacima iz drugih oblastidrutvenih nauka.Naglaava se potreba da soc.psihologija prui to puniji doprinos reavanju tekuihdrutvenih problema,stvaranju to boljih i humanijih odnosa meu ljudima.

Procesi socijalizacije

Ljudska jedinka se raa snabdevena samo odreenim brojem nagona i refleksa, bez sposobnosti govora ikomunikacije, bez kulture i morala, sa impulsima koji ak oteavaju socijalne kontakteT.Parsonskae da je raanje svake nove generacije ponavljanje najezde varvara.Ali,istovremeno,ona se raasa mogunostima da se razvije neuporedivo vie od svih drugih ivih bia. Ona to postie tek uenjemputem delovanja socijalnih faktora, procesom socijalizacije.Njome se stie ogroman fond znanja, navika ivetina, razvijaju se sloene osobine i sposobnosti i stiu kvaliteti kojima se ljudsko bie razlikuje od svihdrugih.Socijalizacija ima dve vrste efekata:1) formiranje osobina i naina ponaanja potrebnih za ivot u drutvu 2) razvitak bioloke jedinke u linost sa mnogim osobinama zajednikim za sve ljude, ali i sa svojimspecifinim osobinamaJedan od prvih i najznaajnijih podsticaja za sistematsko prouavanje socijalizacije dolazi od antropologa,koji su istraivanjima pokazali da postoje znaajne razlike u ponaanju ljudi pripadnika razliitihdrutava i kultura. Oni nalaze da je uzrok razlikama u tome to se u razliitim kulturama postavljajurazliiti zahtevi za ponaanje. Mehanizam putem kojih se zahtevi kultura prenoeni na pojedince oni suoznaavali kao socijalizaciju.Posebnu panju su poklonili praenju i izuavanju naina podizanja dece(Malinovski, M.Mid, R.Benedikt).U sociologiji Zimel govori o udruivanju i formiranju grupa kao o socijalizaciji. Prouavanje socijalizacije je uvek prouavanje psiholokih problema jer prouavati socijalizaciju znai izuavati kako dolazi do odreenih oseanja, sudova, motiva, stavova ili crta linosti. Razne psiholoke discipline prouavaju probleme socijalizacije na razliite naine.

Pojam socijalizacije

Ua definicija (sree se kod antropologa i sociologa), naglaava vanost socijalizacije za osposobljavanjejedinke za drutveni ivot.E. From kae da je smisao socijalizacije uvek i u tome da se kod pojedinaca stvore potrebe da lanovi drutva tee da se odrava i razvija postojei drutveni sistem. Ovakve definicije su preuske jer izjednaavaju pojam konformiranja i pojam socijalizacije. Ne objanjavaju postojanje devijantnih osobe koje nisu pozitivne socijalne jedinke. Rezultat socijalizacije zavisi delom od nasleenih individualnih karakteristika pojedinca i njegovog linog iskustva.

ira definicija (nalazi se kod psihologa),istie se da rezultat socijalizacije nije samo sticanje zajednikihoblika ponaanja, nego i formiranje linosti. Linost u celini je proizvod socijalizacije. Zato se u psiholokim definicijama pojam socijalizacije odreuje iroko: Socijalizacija je proces putem kojeg se ljudska jedinka od biolokogbia transformie u linost, tj. biosocijalnujedinku sa odreenim, za nju karakteristinimosobinamainainomponaanja.Cigler i ajld definiu socijalizaciju kao proces kojim individua putem transakcije sa drugim osobama razvija svoje specifine oblike socijalno relevantnog ponaanja i iskustva.

N. Rot kae da je socijalizacija processocijalnoguenjaputem kojeg jedinka stie socijalno relevantne oblike ponaanja i formira se kao linostsa svojim specifinim karakteristikama.

J. Stoetzel i G. Olportumesto pojma socijalizacije koriste pojam kulturalizacije ili akulturacije,kao proces usvajanjaoblika ponaanja karakteristinih za kulturu kojoj se pripada. Olportkae da je svako zatvorenik kulture u kojoj se podie. Ovo nije opravdano, jer je pojamsocijalizacijeiri, njime se ozvaava uopte proces nastajanja ljudskog socijalnog bia, a kulturalizacijaje usvajanje odreenog sadraja neke kulture.

Problemi socijalizacije

U psiholokim istraivanjima dva pitanja dugo su bila u sreditu interesovanja:1. procesi socijalizacije, tj. osnovni principi socijalnog uenja putem kojeg se ostvaruje socijalizacija2. uloga roditelja (posebno vanost odnosa i postupaka roditelja) u toku podizanja dece

U problematici socijalizacije mogu se razlikovati tri velike grupe problema:1. prouavanje procesa socijalizacije,tj. vrsta i oblika uenja putem kojih se socijalizacija ostvaruje. Teorijskiznaaj: utvruju se osnovni naini uenja, uloge faktora koji olakavaju ili oteavaju uenje (kakvu uloguima kanjavanje i nagraivanje, znaaj odnosa prema detetu i atmosfere u porodici itd). Praktini znaaj: rezultati teorijskog istraivanja mogu se primeniti usvakodnevnoj praksi vaspitavanja.2. izuavanje uloge izvora i agensa socijalizacije.Kultura i drutvo kome jedinka pripada predstavljajuosnovni izvor socijalizacije. Agensi su faktori preko kojihdrutvo nastoji da se pojedini oblici ponaanja usvoje porodica,kola,masovni mediji,institucije.3. prouavanje efekata socijalizacije- o delovanju drugih osoba i socijalnih faktora na formiranjedrutveno relevantnog ponaanja- stavova i vrednosti, kao i sistema ponaanja koje je neophodnousvojiti u svakom drutvu, i na razvitak psihikih funkcija i linosti. (kako se jede, ispoljavaagresivnost, seksualno ponaanje..)Za istraivanje pomenutih pitanja koriste se metode: sistematsko eksperimentalno i sistematskoneeksperimentalno istraivanje. Eksperimentalno istraivanje, a posebno laboratorijski eksperiment, ima prednost jer sa relativnom sigurnou omoguava utvrivanje interakcionog odnosa. Meutim, poto eksperiment ima svoja ogranienja, obe osnovne metode se esto povezuju i dopunjuju.

Teorijska shvatanja i pristupi

Socijalizacija se uvek ostvaruje socijalnim uenjem. Pod socijalnim uenjem podrazumeva se uenje u kom vanu ulogu imaju socijalni faktori, pre svega, druge osobe. Bandurai Valters(1963) naglaavaju da su sve danas postojee teorije socijalnog uenja nepotpune. One predstavljaju prosto prenoenje, vrlo esto na prouavanju ponaanja pacova, utvrenih principa uenja na uenje u specifinoj ljudskoj situaciji.Teorije socijalizacije mogu se podeliti na dve velike grupe :bihejvioristike teorije socijalnog uenja putem uslovljavanja (S-R teorije) i kognitivne razvojne teorije socijalizacije.

Bihejvioristike teorije socijalnog uenja putem uslovljavanja ( tzv. S R teorije uenja)

Osnovna pretpostavka je da do uenja dolazi na osnovu stvaranja veza izmeu drai i odgovora,putemasocijacija. Uenje se sastoji u sticanju spremnosti da se u odreenoj situaciji (koja predstavlja dra) ponaa na odreeni nain (izvri odreena reakcija). Svako uenje po tom shvatanju je uenje uslovljavanjem.

Teoretiari se razlikuju po shvatanjuuslovljavanja, posotoje 3 grupe gledita o uslovljavanju:1. Jedna grupa naglaava dosledno Pavlovljev princip uslovljavanja (uslovljavanje se zasniva napovezivanju uslovne drai i bezuslovne reakcije; mehanika asocijativna veza po dodiru, dovoljnoputa ponavljana, osnova je uslovljavanja.)2. Princip instrumentalnog uslovljavanja (Hal uslovljavanje putem potkrepljivanja) redukcijatenzije je osnovni pokreta uenja. Istie se vanost medijacionih varijabli: oekivanja, nade itd.3. Ovde spada Bandurina teorija opservacionog uslovljavanja. Preteni deo uenja se po Banduri ostvaruje imitacijom ija je osnova tzv. opservaciono uslovljavanje. To je po Banduri uenje uslovljavanjem jer se i pri tom uenju stvara veza izmeu odreene drai i odreene reakcije putem potkrepljivanja tj. zamiljanja korisnog efekta odreenog oblika ponaanja.

Sve ove teorije karakterie zanemarivanje znaaja uloge naslea, razvojai razvojnih stadijuma, gledanje na dete kao na pasivno i reaktivno bie, shvatanje da su za ljudsko ponaanje znaajni samo bioloki motivi i da je sutina socijalizacije u ukroivanju tih motiva.Oni smatraju da se utoku celog ivota na svim uzrastima pomou istih principa uenja mogu objasniti sve pojave socijalizacije. Njih kritikujukognitivne razvojne teorije.

Kognitivne razvojne teorije socijalizacije

One u objanjavanju dejeg razvitka, a posebno socijalizacije, istiu znaaj maturacije (sazrevanja) irazvitka. Gezel naglaava da je za razvoj vana maturacija uroenih osnova. Mehanizmi koji na odreenom uzrastu dolaze do svog punog razvitka i izraaja determiniu odreeni oblik ponaanja.Stvarnu teoriju socijalizacije u okviru ovih shvatanja daju Pijaei Kolberg. I oni istiu vanostrazvitka,ali naglaavaju i vanost iskustva, odnosno sredinskih i posebno socijalnih faktora.Pijaesmatra da je razvoj funkcija unutarnjih procesa, ali zavisi od aktivnosti i iskustva pojedine jedinke. Kod deteta se zakonito na odreenom uzrastu javljaju nove kognitivne strukture, novi naini shvatanja sveta oko sebe. U razvitku miljenja razlikuje etiri faze:1) fazasenzorimotorne inteligencije (< 2)2) predoperacionalna faza (2-7)3) konkretno operacionalna faza (8-11)4) formalno operacionalna faza ( >12)Kognitivne strukture se razlikuju, na razliitim uzrastima postoje razlike u mogunostima i nainimashvatanja.Razvitak moralne svesti i proces socijalizacije zavise od kognitivnih funkcija(dete naodreenom uzrastu ne moe da shvati i prihvati sve zahteve okoline). On istie znaaj kognitivnih procesa i smatra da se socijalizacija ne moe objasniti principom prostog vezivanja drai i reakcije kao to to misle bihejvioristi. Ve na roenju se jedinke dovoljno razlikuju da to moe da utie na proces socijalizacije, dete nije tabula rasa. Nee jednaka nastojanja i uticajimati jednak efekat kod sve dece.Postoji interakcija izmeu jedinke i sredine,a ne samo uticaj sredine na jedinku.Kognitivne karakteristike, razliito razvijene na razliitim uzrastima, predstavljaju faktor koji posreduje u toj interakciji i od karakteristika kognitivne strukture zavisie i efekat interakcije.

Ovoj teoriji je zamerano da su stadijumi o kojima govori arbitrarni, da je nepravilno govoriti o animistikom miljenju kao o posebnoj fazi, da ne vodi dovoljno rauna o ulozi socijalnih faktora itd, ali je znaaj ove teorije daleko prevaziao sve kritike.

Socijalno uenje

Vrste i oblici socijalnog uenja

Socijalizacija zavisi prvenstveno od socijalnog uenja. Pored uenja uslovljavanjem i uenja po modelu,mogue je razlikovati i treu vrstu uenje koje se zasniva na viim kognitivnim procesima. Uenje uslovljavanjem1. Klasino uslovljavanje (asocijacijama po dodiru)2. Instrumentalno uslovljavanje3. Opservaciono (vikarijsko) uslovljavanje Uenje po modelu:1. Identifikacijom2. Imitacijom3. Uenje ulogama Uenje uvianjem

Klasino uslovljavanje

Polazei od Pavlovljevih nalaza i zakljuaka, prvi je Votson razvio teoriju koja kao osnovu uenja i kao jedinicu ponaanja postavlja uslovni refleks. Uenje se sastoji u stvaranju asocijativne veze izmeu jedne fizike drai (S) i reakcije organizma (R) u stvaranjutzv. S-R veze. Uenje je povezivanje drai i reakcije zasnovano na senzorno-motornim asocijacijama po kontigvitetu. Kad se asocijaciona veza drai i odgovora ponavljanjem uvrsti, imamo naueno ponaanje.

Hrana je prvo bezuslovna dra a luenje pljuvake bezuslovna reakcija/refleks. Za tu reakciju nije potrebno nikakvo uenje. Ako se uz hranu pojavljuje zvuk zvona, i to se dovoljno puta ponovi, ivotinja naui da lui pljuvaku na taj zvuk. Zvono je uslovna dra za luenje pljuvake, a luenje pljuvake je sada uslovni refleks, jer je to odgovor na uslovnu dra. Stvorena je asocijativna veza izmeu zvuka i luenja pljuvake.

Po F.Olportu,mnogo sluajeva socijalnog uenja moe se objasniti ovim modelom.Dete ui da govori,kada se stvori veza izmeu sluajno proizvedenih glasova i reakcije odraslih (kae mama-majka se pojavi). Ovakvim klasinim uslovljavanjem autori pokuavaju da objasne uenje deteta da se suzdri od reakcija koje drutvo smatra nepoeljnim. Ako se dete kanjava uz drutveno nepoeljno ponaanje, to e dovesti do stvaranja autonomnih reakcija u vidu oseaja neprijatnosti svaki put kada bude radilo to to je drutveno nepoeljno. Ako se to dovoljno puta ponovi, i sama pomisao na nepoeljno ponaanje e izazivati oseaj neprijatnosti i dete e odustajati od manifestovanja tog ponaanja.Ajzenksmatra da uzrok uzdravanju od nepoeljnog ponaanjanije u tome to dete postie neto to eli niti ima nagradu (nema instrumentalnog uenja), ve je uzrokasocijacijom uspostavljena veza izmeuautonomne reakcije koja izaziva neprijatnost i neeljenog ponaanja.Po njemu se ak i formiranje tzv.moralne svesti moe objasniti kao principom klasinog uslovljavanja formiran uslovni refleks.

Pozivao se na ogled harvardskih istraivaa Solomona i Vejna koji su ostavili tenad staru 6 meseci da gladuju 24h, i onda ih odvodiliu prostoriju sa dve zdele hrane i eksperimentatorom. U jednoj zdeli je bila omiljena hrana- kuvano konjsko meso,udrugoj manje omiljena, komercijalna hrana. Kada su im ostavljali da biraju,ili su na omiljenu hranu, ali kada tene pokuada uzme meso,dobijalo je blag udarac po leima. tene je odustajalo od omiljene hrane i ilo na drugu.Ponavljali su ovo nekoliko dana. Ogled je produen tako to su psi koji su nauili da uzimaju manje omiljenu hranu ostavljeni dva dana bez hrane,a ondadovedeni u prostoriju, opet sa dve zdele.U prostoriji nije bilo eksperimentatora; svi psi su,kao to sunauili,pourili ka manje omiljenoj hrani.Nje,meutim,nije bilo dovoljno.U drugoj posudi je bilaomiljena hrana, ali su psi oklevali da joj pristupe, iako su bili gladni njukali su,lajali,cvilili.Biloje oigledno da je dolo do emocionalne reakcije kod ivotinja; dolo je do konflikta izmeu elje da se uzme hrana i nauenog ponaanja. Pratei koliko e se vremena gladneivotinje suzdravati da uzmu hranu,istraivai su utvrdili da je to vreme razliito od 6 minuta,prekonekoliko asova,do 16 dana,kada su prekinuli posmatranje da tene ne umre. Jaa otpornost prema iskuenju je izazivana kod pasa koje su udarali pre nego to ponu da jedu.

Instrumentalno uslovljavanje

Neki autori proces socijalizacije objanjavaju prvenstveno uenjem na principu instrumentalnoguslovljavanja.Takvo uenje se naziva instrumentalnim jer predstavlja sredstvo,instrument,da se nekapotreba zadovolji i neki cilj postigne.Ui se zato to se tim novim steenim oblikom ponaanjapostie neki cilj,a ne zato to se jednostavno ponavljanjem stvori veza.Dokaz za to se nalazi urezultatima Skinerovih ogleda sa ivotinjama.Ogled sa pacovom (i slini ogledi sa golubovima koje je uio da rade kolutove) gladan pacov je u kavezu sapolugom;glad ga podstie da pravi razne pokrete i kad sluajno dodirne polugu, u kavez pada hrana, ali ne dovoljno da ga zasiti i on nastavlja da ponavlja;posle dovoljnog broja ponavljanja, broj pokreta se sve vie smanjuje i pokreti koji dovode do pritiskanja poluge se uvruju dokpacov ne naui da odmah pritisne polugu. Tako je na kraju Skiner nauio pacova da pritiska polugu,a pacov ga je savladao jer je tajpokret instrumentalan,omoguava mu da doe do hrane.Skiner koristi pojam sukcesivne aproksimacije da objasni metod kojim je nauio ivotinju da pritiska polugu. Prvo se ivotinja nagrauje samo ako okrene glavu ka poluzi, i kada naui to ponaanje, sledei put se nagrauje kad napravi korak ka poluzi itd... To je dakle, potkrepljivanje samo onih od postojeih reakcija (korienih kao instrument da se zadovolji neka potreba) koje su sline obliku ponaanja za koje se eli da bude usvojeno.

Na vanost ovakvog oblika uenja ukazao je E.Torndajk i kao najvanije naelo uenja oznaio zakonefekta,po kome organizam bre ui one reakcije,kojima dolazi do zadovoljavanja potreba,kojeimaju odreen efekat. Da bi dolo do uenja,organizam treba da bude motivisan i aktivan,potrebno je da neka od njegovih sluajnih reakcija dovede do nagrade i kada se dovoljno puta ponovistvori se veza izmeu drai (nagrade) i reakcije.Polazei od ovog shvatanja Hal je izgradio svoju teoriju uenja poznatu kao teorija potkrepljivanja. Dabi neki oblik ponaanja bio nauen,on mora da dovede do smanjenja potrebe ili redukcije tenzije. Turedukciju Halnaziva potkrepljenjem.Na osnovu Halove teorije, MileriDolard (1941) razvili su svoju teoriju socijalnog uenja, koju su nazvaliteorijom imitacije. Oni sve oblike imitacije o kojima govore svode na uenje uslovljavanjem.Stariji deak - model je ve nauio ranije da e kada uje pribliavanje oca,potrati premavratima i dobiti bombonu,jer to otac redovno ini kad mu deak izae u susret.Ako drugi deak i sam,kad vidi da njegov brat(model)tri,takoe potri ka vratima i takoe dobije bombonu(nagradu od oca),on e posle nekog vremenanauiti ponaanje, koje je bilo ve ponaanje modela.

Masen (1967) takav oblik uenja smatra glavnim nainom socijalizacije. Majka ui dete da se ponaautivo,da pere ruke i slino,tako to ga nagrauje/potkrepljuje priznanje, pohvala, poklon. Sve to dovodi dozadovoljstva moe predstavljati sredstvo za sticanje odreenog socijalizovanog oblika ponaanja.str 88 filipinska plemenaUenje na principu instrumentalnog uslovljavanja je,ne samo u detinjstvu, nego celog ivota, vaan nainsocijalizacije.Pri ovom,vanu ulogu ima transfer uenja: naueno ponaanje ne ograniava se na uvrenu vezu izmeu sasvim odreene drai i poeljnog reagovanja nego se proiruje i na druge, slinesituacije. Reagovanje na dra javlja se i u vezi sa slinim draima. Molim i hvala cemo reci i drugimosobama i za druge stvari.Mogue je i da ponaanje koje je drutveno nepoeljno,ako bude dovodilo do nagrade, postanekarakteristino za pojedinca. Mogue je nauiti odreeni oblik ponaanja jer se tim ponaanjem izbegavaju negativne sankcije.U tom sluajupostoji takoe uenje potkrepljavanjem, ali negativnim.Navedene teorije ne mogu da objasne sticanje novih oblika ponaanja.

Opservaciono ili vikarijsko uslovljavanje

Bandura smatra da je za socijalizaciju posebno vaan oblik uenja uslovljavanjem,koje onnaziva vikarijskim(pomonim ili posrednim) ili opservacionim (uenjem na osnovu posmatranja tuegponaanja) uslovljavanjem. Stiu novi oblici ponaanjaili se modifikuju oblici ponaanja koje je pojedinac jo od pre stekao, a samo na osnovu posmatranja ponaanjadrugih, bez uvebavanja i uenja,bez neposredne nagrade, samo direktnim podraavanjemponaanja nekog modela.Verovatno je da medijacioni procesi (predstave ili implicitne verbalne reprezentacije) imaju vanu ulogu u tom uenju.Za razvitak socijalnog ponaanja i proces socijalizacije, uenje opservacionim uslovljavanjem predstavlja najvaniji oblik uenja po Bandurii Valtersu. Takvim uenjem se stiu i oblici drutveno poeljnog,ali i drutveno nepoeljnog ponaanja.

U jednom istraivanju (1967) formirano je nekoliko grupa dece.Sva su gledala film u komemodel junak- izraava agresivno ponaanje,fiziko i verbalno.Taj film je napravljen u tri verzije.Jednagrupa gleda film u kome glavni junak biva kanjen,druga grupa film u kome junak dobija nagradu,atrea varijantu u kojoj nema posledica,ni pozitivnih, ni negativnih. Na osnovu posebnog testa (koji slui proveravanju u kojoj e meri biti podraavano posmatrano agresivno ponaanje u filmu) istraivaikonstatuju da sve tri grupe podravaju posmatrane oblike agresivnog ponaanja,ali u razliitom stepenu.Vie podravaju deca koja su gledala film u kome je takvo ponaanje nagraeno ili nijekanjeno nego ona koja su posmatrala film u kome je model bio kanjen. Agresivno ponaanje vie izraavaju deaci nego devojice.Meutim kad je naknadno proveravano da li su zapamtili i zapazili oblike agresivnog ponaanja,nije bilo razlike meu ni meu grupama koje su gledale razliite filmove, a ni meu deacima i devojicama.

Bandurasmatra da treva razlikovati znanje o nekom ponaanju (znanje da ono postoji i da je mogue) od primene tog znanja u spostvenom reagovanju i od sticanja novih osmotrenih reakcija na osnovu posmatranja ponaanja modela. Posmartano ponaanje postae spostveno ponaanje ako bude potkrepljeno. Potkrepljivanje u ovom sluaju nije direktno nagraivanje ve zamiljanje i ocenjivanje subjekta da, ako se na taj nain ponaa, moe postii odreenu nagradu. Ovakvo uenje formira nove reakcije stvaranjem veza izmeu odreenih elemenata,ne direktnim vebanjem, ali putem opservacije. Jo jedna karakteristika opservacionog uslovljavanja je da takav nain uenja, pri kom nema oiglednog pokuavanja da se neki oblik ponaanja postepenim vebanjem stekne, niti neposrednog nagraivanja, moe da se manifestuje i posle dueg vremenskog perioda proteklog od uoavanja ponaanja modela.Ovakvim uenjem je mogue stei razliite oblike ponaanja, ak i socijalne stavove.

Na jednom sastanku pristalica KKK prisustvuju roditelji sa decom. Na sastanku se istie da su crnci krivi za poveani kriminal u SAD i navode se razliite osobine koje ine crnce sklonim takvom ponaanju, i istie se da belci i crnci ne treba da se meaju. Deca kasnije manifestuju takve stavove o crncima u svojim igrama, govore o njima kao o prokletim crncima itd.

Postoji vie moguih objanjenja. Mogue je da posredno ili opservaciono uslovljavanje poiva na principi asocijacija po kontigvitetu, odnosno na klasinom uslovljavanju. Ali se od klasinog uslovljavanja razlikuje jer razliite interpersonalne varijable i karakteristikemodela mogu znaajno da utiu da obim, nivo i tip reagovanja koji se stie takvim opservacionim uslovljavanjem.

Uenje po modelu

Ponaanje koje je steeno na osnovu ugledanja na ponaanje drugih osoba vaan izvor socijalnogponaanja. Odrasli namerno i sistematski nastoje da obezbede da deca podraavaju njihovo ponaanje.Posmatranje jedne subkulture u Gvatemali majke devojicama daju minijaturne upotrebne predmete,da bi njima radile to i majka,oevi vode deake u lov i ue ih; uenje nude.

Karakteristike uenja po modelu:- Stiu se novi oblici ponaanja- Dovoljno je posmatranje modela, radnja koja se ui ne mora se izvoditi.- Ponavljanje nije nuno- Ponaanje koje se ui nije nuno potkrepljivati; nagrauje se ili kanjava ponaanje modela- Uenje se odvija bez namernog podsticanja modela ili bilo koga sa strane

U dejoj literaturi sreu se dobri i loi junaci. ak i kada ne postoji namera, tue ponaanje esto postajemodel sredstva masovne komunikacije(imaju ak imaju vei uticaj nego roditelji i kola).Opravdano je govoriti o 3 oblika uenja po modelu identifikaciji, imitaciji i uenju uloga. Pitanje je da li

Razlike izmeu identifikacije i imitacije (Masen):

Osobine identifikacije : Identifikacija je usvajanje sloenih,integrisanih oblika ponaanja (do kojih se dolazi bez posebnogtreninga i bez direktnog nagraivanja manifestovanog ponaanja) Postoji lina vezanost za model,pozitivan emocionalan odnos prema modelu Usvojeni oblici ponaanja su trajniOsobine imitacije : Usvajanje specifinih oblika ponaanja (opservacijom,bez treninga i nagraivanja ) Ne mora da postoji emocionalna vezanost za model Usvojen segment ponaanja moe da se upranjava samo u toku ogranienog perioda vremena

Uenje identifikacijom

To je posebna vrsta uenja koja sadri karakteristke kojih nema kod uenja uslovljavanjem ili uenja na osnovu uvianja. Ovde je vana uloga emocionalnih i motivacionih faktora i postoji na emocionalnoj osnovi zasnovana povezanost s modelom: to je usvajanje globalnih oblika ponaanja kao svojih trajnih naina reagovanja.Stiu se mnoge sloene reakcije, sistemi ponaanja, osobine linosti, motivi i stavovi. Nisu rezultatneposrednog potkrepljivanja; esto se takve osobine pojavljuju spontano,bez neposrednoguvebavanja i bez svesne namere.

Zasluga je Frojda to je prvi ukazao na postojanje takvog spontanog ugledanja na ponaanje nekoguzora i to je za takvo ugledanje uveo pojam identifikacije. On smatra da se identifikacijom oblikuje ja (ego) neke osobe prema obliku nekoga ko je prihvaen za model.Po Frojdu, postoje dve vrste identifikacije:1. identifikacija sa agresorom (odbrambena/defanzivna)2. razvojna (anaklitika) identifikacija

Identifikacija sa agresoromje povezana sa razreenjem edipalnog kompleksa.Doidentifikacije deteta sa ocem dolazi iz straha od agresije i zavisti zbog ljubavi majke prema ocu, jer je identifikacija jedini nain da se rei konfliktna situacija. Rivalstvo sa ocem i neprijateljstvo prema njemu zamenjuje identifikacija sa njim. Tako se resava i problem straha od oca, a dolazi i do posrednog zadovoljenja elje za majkom + smanjuje anksioznost. Oevi stavovi i vrednosti postaju detetov super ego. Do takve identifikacije dolazi iz straha od kazne. iz straha od toga da model ne ispolji agresivnost prema onome ko se identifikuje sa modelom. Zato je to identifikacija sa agresorom. U isto vreme ta identifikacija slui kao odbrana onome ko se identifikuje i zato se jo naziva defanzivnom.

J. Vajting - dete zavidi nekoj osobi na statusu/poloaju i to joj vie zavidi jae e nastojati da se ponaa kao ona. Do podraavanja te osobe dolazi zbog elje da se ima kontrola nad stvarima (priznanje, odreeni predmeti, ljubav i dr.) kao to je ta osoba ima.Kaganovo objanjenje je slino, ali on izvor identifikacije vidi u elji da se ima status drugoga, ne toliko iz zavisti, koliko zbog tenje da seimaju neke karakteristike koje ima ta osoba ili da se ostvare eljeni ciljevi koje uspeno ta druga osoba ostvaruje.

Ana Frojd (1946) tumai odreene klinike sluajeve u nameri da potvrdi postojanje ove vrste identifikacije.Jedan deak koji ne pokazuje uspeh u uenju, svaki put kad ga uitelj prozove da odgovara izvodi grimase koje izazivaju smeh kod ostalih uenika. To se stalno ponavlja i nakon to su ga doveli u kliniku utvruje se da su te grimase zapravo podraavanje ljutitog izraza nastavnika i da deak to ini nenamerno, oekujui da tim podraavanjem nastavnika moe da smanji agresivnost nastavnika prema sebi.

Betelhajm (1943) saoptava o ponaanju zatvorenika u nacistikim koncentracionim logorima:Mnogi zatvorenici, iako su mueni i maltretirani od gestapovskih straara, podraavaju mnoge oblike ponaanja straara, kao da su promenili vlastitu linost i prihvatili vrednosti svojih muitelja. Veina zatvorenika koji su due vremena bili u logoru prema novim zatvorenicima pokazuju agresivno ponaanje slino ponaanju koje pokazuju straari, i renik im je slian. ak i u nainu zabavljanja i odevanja podraavaju prema sebi neprijateljske i agresivne straare. To znai da je dolo do identifikacije sa agresorom.

Banduraprigovara ovim pokuajima da se potvrdi postojanje takve identifikacije i kae da to to se u prvom primeru deaci smeju deaku koji pravi grimase, zapravo predstavlja podsticaj na takvo ponaanje jer to deaku koji pravi grimase donosi zadovoljstvo. Isto tako kritikuje i Betelhajmovo objanjenje; otrina u postupanju starijih zatvorenika prema novijim se objanjava time to oni ele da izbegnu da budu kanjeni za prestupe koje je neko drugi poinio (a kanjavanje svih za prestup jednog je bila praksa). Podraavanje naina ponaanja straara se moe objasniti tipovima linosti tih koji su podraavali oni verovatno imaju visoku tenju za moi.

Razvojna identifikacija (anaklitika) je identifikacija kojom Frojd pokuava da objasni socijalizaciju enske dece. Kod devojice nema straha od kastracije i edipovog kompleksa. Ova identifikacija poiva na vezanosti uz drugu osobu koja prua pomo i podrku. Izvor nije u strahu od kastracije ve u strahu devojice da se ne izgubi ljubav majke i u tenji da se zadri i obezbedi majina pomo i podrka.

Vei brojautora sutinu identifikacije uopte vidi u ljubavi prema modelu,potovanju prema njemu iemocionalnoj vezanosti za model.Maurergovori o razvojnoj identifikaciji. Osnova identifikacije deteta sa roditeljima je to to je dete zavisno odroditelja, vezano je i spremno da usvoji njihove naine ponaanja. To objanjava principom sekundarnog uslovljavanja koje imamo kad se uslovna dra na koju je ve uslovljavanjem steena reakcija, povezuje sa nekom novom drai, drugom uslovnom ili sekundarnom uslovnom drai. Kada dete podraava ponaanje majke, to je zapravo supstitucija, zamena za majku.Maurerje svoje shvatanje razvio na osnovu posmatranja ptica koje ue da podraavaju ljudske glasove. Da bi ptice nauile da priaju, prvo je bilo potrebno da dreser provodi mnogo vremena sa njima. To to dreser provodi vreme sa pticama za njih predstavlja zadovoljstvo i oponaanje njegovog glasa je za njih dobilo vrednost sekundarnog nagraivanja.

Empirijsko istraivanje procesa identifikacije je teko,jer se identifikacija ne moe neposredno posmatrati. Potrebno je nai objektivno uoljive pojave kojima je mogue potvrditi postojanje identifikacije sa nekimmodelom i meriti obim te identifikacije. Neki od naina merenja identifikacije: utvrivanjem slinosti globalnih oblika ponaanja ovo je teko izvesti kod nedorasle dece utvrivanjem slinosti sa objektom identifikacije rade se testovi linosti, a onda se odgovara kako bi model odgovorio na ista ta pitanja, gleda se broj identinih odgovora; problem je to ovo moe samo sa starijom decom utvrivanjem objektivne slinosti u stavovima i vrednostima problem je to je teko uporeivati stavove, vrednosti i druga shvatanja odraslih i dece, a i ako ispadne slino, pitanje je da li je to posledica identifikacije

Istraivanje Miela i Grusekove (1966) je imalo za cilj da izmeri identifikaciju. Formirali su dve grupe predkolske dece. Nastavnica je prema jednoj grupi bila ljubazna a prema drugima nezainteresovana. Deca su prvo ostavljena da se malo igraju a onda im je nastavnica prikazivala neke igre i u to je ubacila neke izraze i pokrete koji nisu bili vani za samu igru. Posle su deca krenula to da se igraju bez prisustva nastavnice. Utvreno je da deca sa kojom je nastavnica prethodno postupala izrazito srdano vie podraavaju njeno ponaanje u toku igre nego deca iz druge grupe. Rezultati pokazuju da je do ugledanja na ponaanje modela i do eventualne identifikacije sa njime dolazilo u sluaju kada je postojala emocionalna vezanost za model. Potvreno je postojanje razvojne identifikacije iako su istraivai mislili da e biti obrnuto.

I jedno ranije istraivanje Bandure i Hjustonove (1961) daje sline rezultate.I tu su deca predkolskog uzrastapodeljena u grupe,prema kojima se razliito ponaalo. Deca su u igri,kasnije,ponavljala pokrete osobakoje su prema njima izraavale prijateljski odnos. Treba napomenuti da autori inae ne smatraju da rezultat potvruje postojanje razvojne identifikacije. Oni smatraju da je identifikacija zasnovana na uslovljavanju i tumae rezultat kao posledicu incidentalnog uslovljavanja, kao da su ti oblici ponaanja naueni usput, bez namere da se naue.

Mussen i Parker (1965) hoe da provere postojanje razvojne identifikacije tamo gde postoji trajna vezanost izmeu onih koji ue i modela. Rade istraivanje da pokau da li e biti vie ugledanja na ponaanje roditelja koji su deci skloniji i pokazuju podrku ili kod roditelja koji su manje bliski i manje srdani. Intervjuisali su 30 majki 5ogodinjih devojica. Tim intervjuima su utvrdili odnos majki prema deci. Podelili su ih u 2 grupe: majke sa devojicama gde je odnos srdaan i one gde nije. Posle su svakoj devojica dali da reava neki test prolaska kroz lavirint. 4 nedelje kasnije ponavljaju test ali su i majke prisutne i one pokazuju deci kako da ree zadatak. Istovremeno u dogovoru sa istraivaem majka manifestuje niz posebnih oblika ponaanja: vue sporo linije, izgovara neke reenice itd. Posle toga devojice opet treba same da reavaju zadatak. Devojice iz obe grupe pokazuju razliit napredak u reavanju, ali postoje razlike u ponavljanju posebnih oblika ponaanja koje su majke manifestovale (vie su to ponaanje ponavljale devojice iz srdane grupe).

Uenje imitacijom

Imitacijom se objanjava slinost u ponaanju lanova pojedinih grupa, i uopte pojava konformiranja uljudskom drutvu(konformiranje podeavanje, prilagoavanje).

Jedan od sistema za objanjenje imitacije je Tardovpokuaj. Po njemu je imitacija klju za socijalnu tajnu.Po njemu je drutvo u sutini imitacija. Po njemu, proces imitacije je slian hipnotikom stanju, somnabulizmu. Odvija se pod delovanjem slika u glavama onih koji imitiraju, a te slike nastale su na osnovu opaaja modela.

Po mnogim imitacija ima izvor u instinktima. Postoji instinkt za imitacijom, izmeu ostalih. On je vaan za odranje jedinke, zahvaljujui tom instinktu jedinka usvaja oblike ponaanja koji su vani za preivljavanje i kontakt sa drugim jedinkama.Mek Dugalsmatra da je to nespecifina uroena tendencija koja omoguava da se neki od uroenih motiva zadovolje. injenicu da deca uspevaju da relativno precizno podraavaju glasove modela i ue govor objaanjava empatijom u ijoj osnovi lei automatska motorna mimikrija.V.Demskoristi slino objanjenje: mi imamo impuls da uinimo ono to vidimo da neko drugi ini i to su ideomororneaktivnosti= automatsko motorno podraavanje pokreta koje vri posmatrani objekat, jer ideja o nekoj akciji sama po sebi podstie na izvrenje akcije.

Bihejvioristi, npr. E.B. Holt ovu pojavu,pokuavaju da objasne uslovljavanjem. Stvori asocijativna veza izmeu tuegakta i akta deteta,ako je to ono sluajno uinilo. Bandurai Valtersih kritikuju: nemogue je tako objasniti sticanje novih oblikaponaanja,ve bi dete moglo da naui samo ono to je na neki nain ve na njegovom repertoaru.Mnogi autori pojavu imitacije pokuavaju da objasne pojmom operacionalnog ili instrumentalnoguslovljavanja. U poetku sluajan oblik ponaanja, ako bude potkrepljen dovoljno puta, usvojie se kao vlastiti oblik ponaanja. Miler iDolardkau da do podraavanja dolazi jer se takvim uslovljavanjem mogu zadovoljiti odreene potrebe. Bandurasmatra da to objanjenje ne moe da poslui za sve sluajeve. On je uspeo da pokae da imitacijom mogu da se steknu novi oblici ponaanja.

U jednom istraivanju (1961) jedna grupa predkolske dece posmatra agresivno ponaanje odraslih, a druga grupa posmatra neagresivno ponaanje. Pri tom u obe grupe pola dece ima kao uzor osobu istog a pola suprotnog pola. Agresivno ponaanje se sastoji iz fizike i verbalne agresije prema lutki igraki. Taj isti ogled su ponovili 63. prikazujui filmove sa agresivnim ponaanjem, zatim agresivno ponaanje ivih modela, kao i crtane filmove u kojima je prikazano agresivno ponaanje. Rezultati su pokazali da su deca posmatrajui agresivno ponaanje redovno u svojoj spostvenoj aktivnosti manifestovala posmatrane agresivne reakcije. Nema razlike da li je film ili ivi model. Deca iz grupa gde nije manifestovano agresivno ponaanje nisu ga podravala.

Posmatranjem ponaanja modela mogue je izazvati inhibitornei desinhibitorneefekte.To znai da eu sluajevima gde se model uzdrava od nekog oblika ponaanja npr. agresivnog i subjektiizloeni modelu pokazivati inhibiciju takvih impulsa; i suprotno,ako model izraava nekontrolisanoponaanje, i posmatrani subjekti e ispoljiti ne samo takvo ponaanje,nego i druge oblike,koje su dotada kontrolisali.

Da ponaanje modela moe imati ovakve efekte i kod odraslih,pokazuju ogledi Valtera i saradnika (1962,1963):Subjekti,odrasle osobe,uestvuju u prouavanju pamenja.Reeno im je da pomau u prouavanjuefekata kanjavanja na uenje. Za svaku greku,treba da daju elektrini ok. Ispitanici, po dogovoru,daju pogrene odgovore namerno u 15 do 30 pokuaja, to subjekti ne znaju. Poto je izvrena prva serija od 30 pokuaja, jednoj grupi subjekata se prikazuje film saagresivnim sadrajem,a drugoj,kontrolnoj,film bez agresivnosti u kome dva adolescenta zajedno reavaju neki zadatak.Posle ponovo svi oni, iz obe grupe,trebada daju elektrookove ispitanicima koji gree. Pokazalo se da su subjekti,koji su gledali agresivnost,davali jae okove nakon gledanja filma, dakle, posmatranje agresivnosti je imalo desinhibitorni efekat.

Do inhibitornih i desinhibitornih efekata dolazi na osnovu posmatranja odreenih oblika ponaanja,aki kada se ne uoavaju posledice takvog ponaanja,ali,jo vie kada se uoavaju pozitivne posledice.Posmatranje slobodnijeg seksualnog ponaanja izaziva slobodnije ponaanje kod posmatraa;oni,koji posmatraju krenje zabrana,i sami kasnije u veem stepenu kre zabrane,a jo vie kadavide da model za ispoljavanje krenja zabrana nije kanjen,nego ak i nagraen.

Imitacijom je mogue i da doe do manifestovanja ranije nauenog ponaanja, a koje nije umeuvremenu manifestovano.Osoba koja je napustila lokalni nain govora,kada doe u rodnikraj, brzo prihvata stari nain. Na sve tri kategorije ponaanja,do kojeg dolazi imitacijom,utiu,prema Bandurii Valtersu,odreenifaktori: 1.posledicakoju posmatrano ponaanje modela ima za model: ak i posledice,koje se ne moguneposredno osmotriti,ali o kojima je mogue zakljuivati,utiu na imitaciju. Posledice nagrada za agresivno ponaanje pokazale su se monijim podsticajem ponaanja nego steeni sistemi vrednosti. Posmatranje nagraivanja je imalo desinhibitorni, a kanjavanja inhibitorni efekat2.karakteristike osoba koje posmatraju ponaanje modela: vie e podravati model osobekojenemaju dovoljno samopouzdanja, nesamostalne, zavisne od drugih, koje imaju karakteristike sline karakteristikama modela, kao i osobe koje su ve ranije imale uspehamanifestujui ponaanje koje je ispoljio model3. odreena emocionalna stanja: subjekti dovedeni u situaciju emocionalne uzbuenosti (stresa) viepodraavaju odreeno ponaanje to je pokazao Valterssa saradnicima. Posebno u sluajevima kad subjekti nisu u stanju da objasne svoje stanje, kad ne znaju da je do njega dolo usled delovanja nekih farmakolokih sredstava. U masovnoj situaciji imamo uzajamno delovanje modela koji se svi nalaze u izmenjenom emocionalnom stanju usled toga dolazi bilo do desinhibitornih efekata i naputanja nekih normi ponaanja, bilo do pojavljivanja ranije nauenih primitivnih oblika ponaanja.

Uenje uenjem uloga

Uloga predstavlja oekivano ponaanje koje se vezuje za odreeni poloaj koji pojedinac zauzimau drutvu.Takvo ponaanje je vano i za drutvo i za pojedinca.Za drutvo jer se tako usklauju aktivnosti lanovadrutva i lanova grupa,a za pojedinca,jer mu omoguava da se lake snae u raznim situacijama,znajuita se od njega oekuje.Veliki deo vaspitanja sastoji se u sticanju znanja o tome kakvo se ponaanjeoekuje od osoba u razliitim situacijama i na razliitim poloajima (isto kako treba emocionalno da reaguje, kakve stavove da ima i sl).Takvo uenje je u velikoj meriugledanjem na ponaanje nekoga,ko ima poloaj koji elimo da steknemo.

Prema SerbinuiElenu (1969) ovo uenje ima sledee karakteristike,koje ga razlikuju od ostalih oblika: pri njemu se ne ue pojedine reakcije,nego organizovani sistemi ponaanja, uloga se mora uiti kao totalni organizovani sistem uloge imaju uvek interakcioni karakter - uvek su komplementarne sa nekom drugom ulogom(uei ih treba uiti i ove druge komplementarne uloge). Oni daju primer uenja dramaturkihuloga, nije dovoljno samo nauiti rei, nego i postupke i akcije Uloge se moraju postepeno uvebavati

Sikord i Bekmen (1964) navode vei broj faktorakoji olakavajuilioteavaju ovaj oblik uenja:1. jasnoa o oekivanom ponaanjukoje se vezuje uz odreenu poziciju (lake se usvaja ponaanjetamo gde su uloge jasno definisane)2. saglasnost meu lanovima drutva o tome kakvo se ponaanje oekuje uz odreenipoloaj (kakav je poloaj ene u patrijahalnom drutvu, koji su njeni zadaci i kako se ponaa)3. lake e se nauiti ponaanje vezano uz odreeni poloaj tamo gde se svi slau da neka osobazaista ima odreeni poloaj i ima pravo na takav poloaj i svi postupaju u skladu sa tim (ako se sadetetom postupa as kao sa malim,as kao sa odraslim,to mu oteava sticanje uloge vezane za tajpoloaj)4. sticanje uloga e biti olakanoako je shvatanje o oekivanom ponaanju vezano uz odreenipoloaj usklaeno sa shvatanjem o ponaanju vezanom uz komplementarni poloaj (tee e seusvojiti shvatanje da je ena ravnopravna,ako se smatra da mukarac ipak treba da bude gazda ukui)5. pervazivnost uloga tj. pojava da se ponaanje vezano uz poloaj izraava u velikom broju odnosai prilika (uloga nastavnika je pervazivnija jer proima vei broj njegovih aktivnosti od ulogeradnika.)6. motivisanost da se odreeno ponaanje vezano uz neki poloaj usvoji (ako se neki status eli,bre i lake e se usvojiti i ponaanje vezano uz njega)

Uenje uvianjem

O uenju uvianjem kao vrsti uenja u strunoj literaturi relativno se malo govori.Istraivai su ukazivalina vanost kognitivnih elemenata u uenju.Pre svih je to uinio Edvard Tolman,koji je smatrao dauenje nije jednostavno S-R veza,ve se uenje u sutini sastoji u znanju o odreenim odnosimaizmeu drai.I ivotinja ui da e u odreenoj situaciji, kada se javi odreeni znak, ako se na odreeninain ponaa, doi do cilja.Uenje uvianjem imamo kada je uvianje relacija sutina uenja.Sigurno je da kod oveka kognitivne funkcije pri uenju imaju jo vei znaaj,odnosno,da je pri uenjuoveka angaovanje viih kognitivnih funkcija ukljueno u sticanje novih oblika ponaanja.

Na znaaj kognitivnih procesa,a posebno uvianja pri procesu uenja,ukazuje getaltistika teorija.Oni suukazali da uvianje ne poiva na mehanikim asocijacijama i da i kod viih ivotinja ve postoji uenjeputem uvianja.To je dokazano poznatim Kelerovim ogledima sa impanzama. Uoava se da to nijenijedan od pomenutih naina uenja,ve novi oblik,uenje putem reavanja problemskih situacija iuvianja odnosa.

Takvo uenje karakterie :- do uspeha dolazi naglo,odjednom- poto je jednom reen problem, pokuavanje se vie ne ponavlja- naeno reenje se koristi ne samo u istim,nego i u slinim situacijama

Situacija se vidi na nov nain,delovi situacije vide se u novim odnosima upravo usled toga dolazi dosticanja novog naina ponaanja i reenja problema.I uenje imitacijom u velikom broju sluajeva moe se objasniti uenjem koje poiva na viim kognitivnim procesima. To vai i za objanjenje imitacije koje daje Banduraza objanjenje putem opservacionog uslovljavanja. On ukazuje na vanost kognitivnih procesa. Po njemu vanu ulogu imaju reprezentacioni procesi.Vano je istai da se ne moe smatrati da je svako uenje u koje su ukljueni kognitivni procesi samimtim uenje koje nije na principu uslovljavanja.Kod svakog uenja prisutni su kognitivni procesi u izvesnojmeri,ak i kod ivotinja.Mogu i vii kognitivni procesi kod oveka da budu ukljueni u proces uenja,ada je ipak takvo uenje na principu asocijativnog uslovljavanja.Kada dete ui da kae hvala,ono to inipre svega zato to se uz takvu reakciju vie puta ponavlja nagrada.Ono tek kasnije uvia vezu izmeuodreenog ponaanja i posledica tog ponaanja.Uenje uvianjem postoji kada je uoavanje odnosa sutina uenja,kada efekata uenja ne bi bilo bezkorienja viih kognitivnih funkcija. O uvianju govorimo tek kada su nalaenje relacija i apstraktnomiljenje osnova socijalnog ponaanja. Dobar procenjiva ljudi iz odreenih znkova zakljuuje oodreenim osobinama ljudi i prema tome podeava ponaanje prema njima.

Vanost viih kognitivnih procesa socijalizacije najizrazitije prikazuje Pijaeu objanjavanju sticanjamoralnog ponaanja.Postepeno razvijanje moralne svesti dokazali su sistematskim istraivanjima Pijaei Kolberg. Prouavajui proces moralnog suenja Pijae(1932)je zahtevao od dece razliitog uzrasta da ocenekoja je od devojica,iji se postupci saoptavaju u priama dobro,a koja nevaljalo dete.Prva priaje o Mariji,koja je elela da obraduje majku vezom,ali nije znala da dobro koristi makaze,pa jenapravila veliku rupu na svojoj haljini.Druga je o Margareti,koja je jednom,kad je bila sama,uzelamakaze da se poigra i napravila malu rupu na haljini.

Ova ispitivanja su pokazala da deca na uzrastu do 9 godina ne mogu da ocenjuju namere i da,donoseimoralne sudove,uzmu u obzir intenciju (nameru) onoga koji je neto uradio.Mlaa deca su odgovarala daje vie nevaljala Marija,jer je napravila veu tetu.Tek deca iznad 8 god. uzimaju nameru u obzir,pakau da je Marija,iako je napravila veu tetu,bolja,jer je imala dobru nameru.Na raznim uzrastima postojerazliita shvatanja; na mlaem uzrastu postoji moralnost koja se zasniva na shvatanju da je potrebopokoravati se odreenim propisima,koje je neko postavio(heteronomna moralnost).Moralno je ono tomora da se uradi, a nemoralno ono za ta sledi kazna.Tek kasnije se razvija moralnost,pri kojoj se postupciocenjuju prema sopstvenim merilima(autonomna moralnost).Kolbergje zakljuio da razvitak moralnosti traje due i najvia faza razvitka,tek kod adolescenata,je uizgradnji sistema optih pravila na osnovu kojih se ocenjuju pojedinani sluajevi,a taj sistem je linasavest.Takvo ocenjivanje mogue je samo korienjem viih kognitivnih funkcija.

Neki od uslova socijalizacije

Socijalizacija e uspeno ili manje uspeno da se ostvaruje usled odreenih faktora:1. procesa diskriminacije(razlikovanje drai) i generalizacije drai i naroito procesa internalizacije2. od naina nagraivanja i kanjavanja (koliine, intenziteta, rasporeda...)3. od uslova u sredini u kojoj se socijalizacija ostvaruje i odnosa agenasa prema onom ko se socijalizuje4. od karakteristika linosti (onih koje su zasnovane na nasleu, i veim delom onih koje su steene)

Diskriminacija i generalizacija drai

Vaan sastavni deo uenja je sticanje sposobnosti da se u odnosu na odreene drai ponaa drugaije nego u odnosu na druge drai. Sastavni deo uenja je i razlikovanje draii razliito reagovanje na razliite drai.Bandura to ilustruje primerima agresivnosti koja moe biti drutveno prihvaena i drutveno osuivana. Opte uzev, u veini drutava agresivnost se osuuje, ali ipak ne svaka i ne uvek. Socijalnim uenjem treba nauiti razlike u situacijama u kojima je agresivnost kao oblik socijalnog ponaanja dozvoljena a u kojima nije.Treba nauiti diskriminisanje drai na one koje e se reagovati. Kod razliitih vrsta uenja diskriminacija se ostvaruje razliito, obino nagrada/kazna i drugi oblici potkrepljenja.Generalizacija drai se odnosi na uoptavanje i primenu nauenih oblika ponaanja npr. u situacijama koje nisu kao ona u kojoj je ponaanje naueno nego su samo sline. Primer pregeneralizovanja kada se naueno ponaanje manifestuje u odnosu na drai na koje se ne oekuje naueno reagovanje imamo kod poznatog ogleda Votsona(1920) koji je poznat kao sluaj Albert. Kod malog Alberta je dolo do javljanja straha ne samo od pacova za koje je strah uslovljen, nego i od svih belih predmeta.

Internalizacija

Od posebnog znaaja za proces socijalizacije jesu internalizacija i inhibicija.Inhibicija je uzdravanje od manifestovanja impulsa ije manifestovanje drutvo smatra nepoeljnim ili uzdravanje od nauenih a drutveno nepoeljnih naina ponaanja. Internalizacija je usvajanje odreenih od drutva i drutvenih agenasa zahtevanih principa ponaanja kao stalnih sopstvenih pravila ponaanja.Razliitim principima pokuava da se objasni kako spoljnim ogranienjima nametnuti naini ponaanja postaju unutranjim regulativama diktirani oblici ponaanja i kako takva samokontrola moe da dobije premo nad neposrednim nagradama i kaznama:- klasino uslovljavanje do internalizacije dolazi uvrivanjem veza izmeu drai i reakcije ponavljanjem (javlja se autonomna reakcija koju prati oseanje neprijatnosti pri pomisli manifestovanja)- instrumentalno uslovljavanje uzrok inhibicije negativnih naina ponaanja je negativno potkrepljenje, a uzrok manifestovanja poeljnog impulsa je pozitivno potkrepljenje. Postavlja se pitanje kako se odreeno drutvenim normama usklaeno ponaanje odrava i kada vie nije potkrepljivano (i kako opstaje ak i onda kada se potkrepljuje ponaanje suprotno tom). Aronfred(1969) nudi dopunsko resenje generalizovanim navikama, ostajuci u okviru bihevioristickih teorija. Instrumentalnim uslovljavanjem steceno ponasanje koje je u skladu sa moralnim normama moze se ucvrstiti da postane trajno i internalizovano ponasanje. ak i kada ponaanje prestane da se nagrauje, ve se uz njegovo manifestovanje vezao oseaj zadovoljstva (tome je potkrepljivanje zapravo sluilo), i zato se odrava.- uenje po modelu identifikacijom se odreeni principi usvajaju i postaju deo linosti odnosno super ega, kako Frojdto objanjava. Super ego je stalni regulator ponaanja usklaenog sa drutvenim normama.- razvojne teorije naglaavaju vanost viih kognitivnih procesa i istiu njihovu ulogu u sticanju optih stavova ponaanja i moralnih stavova.

Internalizacija je neka vrsta uenja o kojoj se govori kad se kontrola ponaanja vri odstrane samog pojedinca a ne od strane spoljnih faktora. Kad imamo uenje zamiljenom i oekivanom nagradom i kaznom, govorimo o internalizaciji.

Faktori koji doprinose internalizaciji

Postoji nekoliko faktora koji doprinose da se neki princip ponaanja trajno odrava:

1. emocije- im se intenzivnije emocije javljaju uz uslovnu dra, tim e uslovna reakcija upornije da seodrava, pogotovo ako su u pitanju intenzivne negativne emocije

2. medijacijono potkrepljivanje potrebno je da bude krae vreme izmeu reakcije i nagrade kako biefekat potkrepljivanja bio bolji. Ali ovek moe da bude svestan da mu kroz odreeni period vremenasledi nagrada ili kazna - odlaganje zadovljstva, ako posle sledi vea nagrada.Maurer smatra da je mogue da ovek sam sebe podsea na nagradu koja e naknadno doi simboliko samonagraivanjeMiel sa saradnicima je vrio eksperimente i pitao decu da biraju izmeu dve nagrade: odmah bombone u vrednosti od 5 centi ili kasnije bombone u vrednosti od 20 centi. Faktor od kog zavisi ta biraju je poverenje u osobu koja obeava nagradu koja e uslediti kasnije. Deca koja nisu imala poverenja, birala su manju nagradu odmah. Pokazalo se da postoji veza izmeu toga da li deca imaju nekakvog odraslog mukarca u porodici za koga su nauili da obeanja ispunjava.

3. intenzitet i raspored nagraivanja i kanjavanja vano je parcijalno potkrepljivanje kada se potkrepljuju ne svi eljeni odgovori organizma na neku dra nego samo neki od takvih odgovora. Posledica parcijalnog nagraivanja je da se naueno ponaanje odrava due i sporije gubi nego kod kontinuiranog potkrepljivanja iako se sporije usvaja.Ako se dva pacova stave u Skinerov kavez i jedan od njih stalno 100 puta potkrepljuje a drugi potkrepljuje isto 100 puta ali ne za svaki odreeni pokret nego za svaki 4ti, onda e ovaj drugi pacov znatno kasnije prestati sa vrenjem nauenog pokreta i kad vie ne bude nagraivan.Festinger smatra da kanjavanje, ako je relativno blago i povremeno, a pri tom nije sigurno da e uvek uslediti kad se poini neki zabranjeni akt, bie trajnije po svojim posledicama za ponaanje dolazi do mobilizacije dopunskih razloga za uzdravanje od zabranjenog postupka. Festinger smatra da parcijalno kanjavanje donosi najveu verovatnou da e doi do najvieg internalizovanja (u odnosu na nekanjavanje i kontinuirano kanjavanje). Isto, manje intenzivno nagraivanje moe da bude efikasnije od intenzivnijeg isto dolazi do toga da subjekt ulae napor da opravda napor koji ulae da bi se drao usvojenih principa. Da e manja zabrana i manje stroga pretnja imati vei efekat internalizacije povtvruju eksperimenti poput ovog:Aronson i Carlsmith (1963) dovodili su decu od 3 do 4 godine u prostoiju u kojoj su se nalazile igrake. Bilo je 5 igraaka. Za svaku od njih utvren je rang preferencije za svako dete. Deci je govoreno da je zabranjeno da se igraju sa igrakom drugom po preferenciji. Strogost zabrane je isto varirana. Utvreno je da se deca kojoj je blae i stroe zabranjivano nisu igrala igrakom. Onda su pokuali da utvrde da li je dolo do promene u privlanosti i posebnim ispitivanjem su utvrdili da je u situaciji blage zabrane bilo malo promena, a u sluaju stroe zabrane mnogo promena, igraka je dobila vii rang preferencije. Blaa zabrana dakle ima veu snagu internalizacije.Zakljuak je da tamo gde je zabrana ipak dovoljno jaka da sprei prekraj ali istovremeno jo toliko slaba da zahteva posebni napor da se zabrane pridrava, internalizacija e biti najizrazitija.G. Olportje uveo pojam funkcionalne autonomije kojim objanjava da neto to je bilo sredstvo za ostvarenje nekog cilja moe postati cilj kome se tei radi njega samoga, ali ovaj pojam ne objanjava pojavu internalizacije ve je samo opisuje.

Nagraivanje i kanjavanje

Mnogobrojni rezultati pokazuju da je nagraivanje efikasnijesredstvo socijalizacije od kanjavanja.Razlozi :Nagraivanje ima jai efekat eljeno ponaanje bre i lake se stie nego kanjavanjemNagraivanje ima trajniji efekat ponaanje se due zadrava nego kod kanjavanjaNagraivnjem se redovno stiu novi naini ponaanja,a kanjavanjem se prvenstveno postieuzdravanje od neeljenog ponaanja i to iz straha od kazne i samo dok pretnja kaznom trajeNagraivanje ima pozitivan efekat na razvitak linosti razvija oseanje sopstvenevrednosti,sigurnosti u sebe,aktivnost i kreativnost; kanjavanje,meutimredovno izazivafrustraciju,a moe imati suprotan efekat na linost

Kanjavanje se ipak veoma esto koristi u procesu socijalizacije i dece i odraslih.Njime se slueroditelji,nastavnici i drutvo u celini. Postavlja se pitanje da li je s obzirom na prednosti nagraivanja nad kanjavanjem, celishodno izbegavati kanjavanje uopte i da li ono uopte ima neki koristan efekat.Eksperimentalno istraivanje delovanja kanjavanja sa ivotinjama :

U ogledu su dva pacova u Skinerovom boksu vebana da naue da pritisnu polugu. Potkrepljivani suhranom.Poto su nauili pokret,jedan od pacova je kanjavan udarom struje, kad bi dotakaopolugu.Drugi je samo ostajao bez nagrade,nije dobijao hranu.Rezultat je bio da je pacov,koji jekanjavan,ispoljavao naueno ponaanje,ali slabim pokretima.Kanjavanje nije smanjilo manifestovanjebroja nauenih rakcija koje su kanja