Seminarski - Carine

SADRAJ

UVOD ............................................................................................................................................. 1 1. POJAM I KARAKTERISTIKE CARINA ............................................................................. 2 1.1. Misija i uloga carinske slube.................................................................................................. 3 1.2. Vrste carina .............................................................................................................................. 4 1.3. Elementi carina ........................................................................................................................ 6 2. PRODAJA CARINSKE ROBE I RASPORED PRIHODA.................................................. 8 3. CARINSKI DUG I OBRAUN UVOZNIH DABINA I TAKSI ....................................... 9 3.1. Obezbeenje za naplatu carinskog duga ................................................................................. 9 3.2. Nastanak carinskog duga ......................................................................................................... 9 3.3. Obraun i naplata carinskog duga ........................................................................................ 10 3.4. Gaenje carinskog duga ......................................................................................................... 10 3.5. Povraaj naplaenog carinskog duga ................................................................................... 11 4. CARINSKI SISTEM SRBIJE ............................................................................................... 12 ZAKLJUAK ............................................................................................................................. 16 LITERATURA ............................................................................................................................ 17

UVOD U ovom radu autori se bave istraivanjem carina i carinskog sistema u Republici Srbiji. Carina predstavlja obavezu uvoznika-izvoznika da u momentu kada roba prelazi nacionalnu granicu plati propisanu sumu novca u korist drave. Cilj carine nije da povea dravni prihod, ve zatita domae proizvodnje, naroito one koja tek poinje da se razvija. Carine predstavljaju stabilan i dugoroan instrument regulisanja spoljne trgovine i zatite domaeg trita. U veini zemalja carinska tarifa se propisuje zakonom. Carinska tarifa ne moe da se menja od sluaja do sluaja i prema trenutnoj potrebi kao drugi instrumenti spoljnotrgovinske politike. Rad je podeljen u etiri poglavlja, pojam i karakteristike carine ( definicija, elementi, vrste, uloga i sl.), prodaja carinske robe i raspodela prihoda, carinski dug (kako nastaje, i kako se otpisuje) i carinski sistem Srbije. Dati su i primeri o prihodima nastalim carinenjem robe prilikom uvoza u nau zemlju. Statistika je koriena sa internet sajta Uprave carina Republike Srbije.

1

POJAM I KARAKTERISTIKE CARINA Carine predstavljaju vrstu fiskalnih prihoda, odnosno posebnu dadbinu koju drava naplauje prilikom prelaska robe preko drave, odnosno carinske granice. Spadaju u posredne poreze i predstavljaju jedan od najznaajnijih instrumenata spoljnotrgovinske razmene. Carine su prihod budeta najvieg nivoa vlasti (centralnog, odnosno federalnog). Njihov bilansni znaaj je, istorijski posmatrano, razliit. Znaaj carina s fiskalnog stanovita bio je naroito izraen u starom i srednjem veku. Danas, meutim, carine vie slue ekonomskopolitikim nego isto fiskalni ciljevima, zbog ega se esto izuavaju i van nauke o javnim finansijama, u politikoj ekonomiji, spoljnotrgovinskoj i deviznoj politici. Meunarodne ekonomske odnose na poetku XXI veka obeleava sukob dve tendencije liberalistike i protekcionistike, u kojem postepeno, u carinskim rundama (pregovorima o sniavanju carina), prevagu odnosi gledite da je sloboda kretanja roba uslov breg ekonomskog ravoja celokupne meunarodne zajednice. Stoga, bilansni znaaj carina kao fiskalnih prihoda opada i nije velik. U ukupnim javnim prihodima razvijenih drava udeo carine je 1%, u nerazvijenim i tranzicionim zemljama je osetno vei, a u Srbiji neto ispod 6%. Kao instrument spoljnotrgovinske politike, carine mogu da deluju na formiranje i menjanje odnosa trokova i cena na domaem tritu, a preko cena i na uvoz i izvoz, ravnoteu trgovinskog i platnog bilansa, ubrzanje ili usporavanje razvoja odreene grane ili privrede u celini, zaposlenost, tranju i potronju i sl. Ciljevi zbog kojih se uvode carine mogu biti: 1. fiskalni- da se prikupe odgovarajua finansijska sredstva za dravu; 2. ekonomski mogu biti brojni i raznovrsni. Pre svega, carinom se moe titi domaa privreda, ili samo odreena grana od spoljne konkurencije. Carinom se moe poveati cena uvoznoj robi, potencirati razvoj odreene grane, delovati na strukturi trokova i raspodelu drutvenog proizvoda investicije i sl. Ukoliko je osnovni cilj uvoenja carina osiguranje potrebnih novanih sredstava za pokrie dravnih rashoda, primarni je fiskalni cilj, a ukoliko se carina uvodi zbog zatite domae privrede, primarni je ekonomski karakter carine; 3. socijalni ogleda se u tome da se snienjem carina na odreene proizvode, bitne za ivotni standard odreenih socijalnih grupa, deluje na pojeftinjenje, odnosno stimulisanje potronje. Miljenja finansijskih strunjaka o mestu i ulozi carina u ekonomskom i finansijskom sistemu zemlje u znaajnoj meri se razlikuju. Jedni ukazuju na negativne karakteristike i osporavaju carine, dok drugi u carinama vide znaajan instrument za realizaciju brojnih ekonomskih i finansijskih ciljeva.

2

Oni koji osporavaju carine smatraju da: carine ograniavaju razvoj meunarodne trgovine; carine usporavaju rast produktivnosti rada, razvoj tehnike i tehnologije itd.; carine vode odravanju visokih trokova proizvodnje; carine su nepravedne jer one realno tee pogaaju siromanije slojeve stanovnitva.

Zastupnici drugog miljenja koje opravdava carine, navode sledee: carine su jedno od efikasnih sredstava za zatitu i potpomaganje nacionalne ekonomije; carinama se efikasno moe uticati na odnose sa drugim dravama; carinama se moe relativno uspeno braniti ekonomska samostalnost zemlje; carinama se relativno brzo, jeftino i lako dolazi do novca za finansiranje dravnih potreba; carinama se moe vriti relativno efikasan uticaj na domae proizvoae, na rast ili pad cena itd.

1.1. Misija i uloga carinske slube Misija carinske slube, kao jedne od osnovnih stubova nae drave, je: efikasno spreavanje krenja carinskih, spoljnotrgovinskih, poreskih i deviznih propisa; efikasna naplata uvoznih dabina; brz i lagan protok robe i putnika; zatita bezbednosti i zdravlja graana Srbije.

- Da bi ispunila svoju misiju, carinska sluba Srbije se neprestano razvija i oblikuje po ugledu na najsavremenije carinske sisteme u svetu. Ve danas se moe rei da je carinska sluba profesionalna, efikasna i nepristrasna, to dokazuje sve vee poverenje graana. Ispunjavanjem svoje misije carinska sluba omoguava da se: - obezbede sredstva za nesmetano funkcionisanje drave, odbranu zemlje, zatitu ivota i zdravlja ljudi i ivotne okoline,

3

-

sprei nelegalan uvoz opojnih droga, oruja, municije, radioaktivnih i zaraenih roba, sprei iznoenje kulturno-istorijskog blaga nae zemlje unapredi razvoj trgovine i turizma.

Carinska sluba Srbije ima dve podjednako vane uloge, a to su fiskalna i bezbednosna uloga.Fiskalna uloga se ogleda kroz obraun, naplatu i prinudnu naplatu carine, PDV-a, akciza i drugih uvoznih dabina. Bezbednosna uloga se manifestuje kroz carinski nadzor i kontrolu uvoza, izvoza i tranzita robe za koju je: zabranjen uvoz ili provoz; propisane posebne mere radi sigurnosti; potrebne mere zatite ljudi i ivotne sredine; potrebna zatita prava intelektualne ili industrijske svojine.

Mere carinskog nadzora i kontrola unoenja, iznoenja i tranzita sprovode se nad robom koja predstavlja: zatiene biljne i ivotinjske vrste (CITES konvencija); otpad (Bazelska konvencija); nacionalno blago, odnosno dela istorijske, umetnike ili arheoloke vrednosti.

Bezbednosna uloga se ogleda i kroz carinski nadzor i kontrolu robe koju putnici nose sa sobom, kao i kroz kontrolu unoenja i iznoenja dinarskih i deviznih sredstava u meunarodnom putnikom i pograninom prometu sa inostranstvom. 1.2. Vrste carina U finansijskoj literaturi i praksi postoji vie kriterijuma za podelu carina. Danas se najee koristi podela carina na: 1) carine prema pravcu kretanja robe; 2) carine prema nainu obraunavanja; 3) carine prema nainu uvoenja; 4) carine prema visini optereenja iz odreene destinacije; 5) carine prema osnovnoj ekonomskoj funkciji.

4

1. Carine prema pravcu kretanja robe Prema pravcu kretanja robe, carine mogu biti: uvozne naplauju se prilikom uvoza robe u carinsko podruje. Uvozne carine danas primenjuju sve zemlje, i razvijene i zemlje u razvoju, a slue za ograniavanje uvoza, zatitu domae privrede i ostvarivanje fiskalnih prihoda. Na carinski sistem poznaje samo uvozne carine. izvozne naplauju se prilikom izvoza robe na inostrano carinsko podruje. Vrlo se retko primenjuju. prevozne ili tranzitne naplauju se na robu koja se prevozi ili provozi iz jedne u drugu zemlju preko nacionalnog carinskog podruja.

-

2. Carine prema nainu obraunavanja Prema nainu obraunavanja, carine mogu biti: specifine obraunavaju se prema vrsti i koliini robe, a carinska stopa je odreena prema mernim jedinicama (metar, kilogram, litar i sl.). Danas se, zbog nepraktinosti, retko primenjuju. vrednosne obraunavaju se na osnovu carinskih stopa koje su izraene u procentu od vrednosti robe. Ovo je danas osnovni oblik obraunavanja carine. Tekoe koje se pojavljuju kod ovih carina izraavaju se u smislu realne procene vrednosti uvezene robe. U naem carinskom sistemi carinse se odreuju u procentu od vrednosti robe. Vrednost koja slui kao osnovica za plaanje carine je fakturisana vrednost robe koja se uvozi. meovite predstavljaju kombinaciju vrednosne i specifine carine. Npr., odredi se carina na uvezenu robu vrednosno, ali se istovremeno utvrdi i najvii i najnii iznos carine. Danas se u svim carinskim sistemima susreemo s meovitim tipom carina, naroito kod proizvoda ije cene znaajnije osciliraju u toku godine.

-

-

3. Carine prema nainu uvoenja Prema nainu uvoenja, razlikuju se: autonomne carine - carine koje samostalno donosi drava, bez obzira na stav drugih drava. U najveem broju sluajeva, tarifu autonomne carine donosi drava samostalno svojim pravnim aktom. Ona ih ukida, donosi i menja ve prema svojim interesima, ne uvaavajui potrebe drugih zemalja.

5

-

ugovorne ili konvencionalne carine carine koje su rezultat konvencije dve ili vie zemalja. Carine se danas uglavnom donose na osnovu meunarodnih ugovora vie zemalja

. 4. Carine prema visini optereenja iz odreene destinacije Prema visini carinskog optereenja, carine mogu biti: diferencijalne carine predstavljaju specifian tip carine koji se retko primenjuje, obino u okolnostima voenja trgovakog i carinskog rata izmeu pojedinih drava. Diferencijalnom carinom se znaajnije optereuje uvoz iz odreene zemlje s kojom je dolo do zaotravanja trgovinskih, politikih i drugih odnosa, ili se javlja kao rezultat reakcije na takve mere preduzete od druge zemlje. preferencijalne carine tip carina koje primenjuje odreena drava u odnosima sa jednom ili vie drugih zemalja, priznajui njenim proizvodima privilegovan poloaj na svom tritu. U tom sluaju se primenjuje nia carinska stopa od uobiajene, ime se preferira uvoz iz tih zemalja. Poseban je sluaj kada se ovaj oblik carine kombinuje sa klauzulom najveeg povlaenja, a to znai da e se za zemlju koja uiva status najpovlaenije nacije sistematski primenjivati najnia carinska tarifa.

-

5. Carine prema osnovnoj ekonomskoj funkciji Prema cilju uvoenja, odnosno ekonomskoj funkciji, carine se mogu podeliti na: fiskalne carine uvode se sa svrhom da se osiguraju sredstva za pokrie dravnih potreba. Najee se uvode na luksuzne proizvode, odnosno na proizvode iji su domai trokovi proizvodnje nesrazmerno visoki u odnosu na svetsko trite. zatitne carine predstavljaju oblik carine koji drava uvodi radi zatite domae proizvodnje. Svrha ovih carina je da se povea cena uvoznih proizvoda i time smanji njihova konkurentnost na domaem tritu.

-

1.3. Elementi carina Poto je carina u sutini vrsta poreza, i u vezi sa njom se primenjuju brojni termini koje smo ve upoznali kod poreza, samo to re porez treba zameniti reju carina (poreski obveznik carinski obveznik, poreska osnovica carisnka osnovica). Meutim, u vezi sa carinama se ipak javljaju neki termini koji nisu karakteristini za poreze. Kao najznaajniji se navode: Carinska deklaracija pismena prijava carinskog obveznika u koje se unose svi podaci neophodni za carinjenje (naziv robe, vrednost robe i sl.). Sastavlja se na propisanom obrascu, a istinitost podataka potvruje se potpisom.

6

-

Carinski organi posebni finansijski organi dravne uprave ija je nadlenost da vre nadzor nad uvozom, izvozom i tranzitom robe preko carinskog podruja, te obavljaju carinjenja i deviznu kontrolu na granici carinskog podruja. Carinska learina naknada koja se plaa za smetaj robe u carisnka skladita. Skladini depozit deponovani novac putnika kod carinskih organa pri ulasku ili izlasku iz zemlje. Carisnka skladita slue ze smetaj neocarinjene robe i pod kontrolom su carinskih organa. Roba se skladiti bez plaanja carine, a carini se kada naputa skladite. Carinska slobodna zona deo dravne teritorije izdvojen iz njenog carinskog podruja. Roba uneta u slobodnu zonu ne polae plaanju carine, nego tek onda kada je naputa. Carinska dabina predstavlja zbir svih davanja kojima je roba optereena pri carinjenju (carina, learina, taksa i sl.). Carisnska granica podruje ogranieno carinskom crtom koje se, u principu, poklapa sa dravnom granicom.

-

7

2. PRODAJA CARINSKE ROBE I RASPORED PRIHODA Nakon ispunjenja uslova za prodaju carinske robe, ta prodaja se vri, po pravilu, javnom prodajom, s tim to Vlada Republike Srbije propisuje uslove i nain prodaje carinske robe. Vlada Republike Srbije ima ovlaenje da bez naknade ustupi robu od istorijske, arheoloke, etnografske, kulturne, umetnike i naune vrednosti, kao i robu namenjenu za humanitarne svrhe, i to dravnim organima, ustanovama kulture koje su odgovorne za zatitu kulturnih dobara, humanitarnim organizacijama i drugim korisnicima humanitarne pomoi, kao i u druge opravdane svrhe. Roba koja se ne moe prodati, odnosno upotrebiti zbog zdravstvenih, veterinarskih, fitosanitarnih, sigurnosnih ili drugih razloga propisanih zakonom unitava se pod carinskim nadzorom. Ovakvom vrstom robe smatraju se i duvanske preraevine koje nisu obeleene na propisan nain. Trokove unitenja robe snosi vlasnik ili uvoznik robe, ako nisu dostupni, trokove unitenja snosi carinski organ. Prihodi ostvareni po osnovu naplaenih kazni i prodaje carinske robe predstavljaju prihod budeta Republike Srbije, a u odreenom procentu stavljaju se na raspolaganje Upravi carina.

8

3. CARINSKI DUG I OBRAUN UVOZNIH DABINA I TAKSI Ova materija je podeljena u 5 poglavlja i to: 1) obezbeenje za naplatu carinskog duga; 2) nastanak carinskog duga; 3) obraun i naplata carinskog duga; 4) gaenje carinskog duga; 5) povraaj naplaenog carinskog duga. 3.1. Obezbeenje za naplatu carinskog duga Ako carinski organ u skladu sa carinskim propisima, zahteva polaganje obezbeenja za naplatu carinskog duga, obezbeenje polae carinski dunik ili lice koje moe postati carinski dunik. Za jedan carinski dug, carinski organ moe traiti polaganje jednog obezbeenja, s tim to moe odobriti da i drugo lice poloi obezbeenje umesto lica ija je to obaveza. Na zahtev lica koje je carinski dunik ili lica koje bi moglo postati carinski dunik, carinski organ moe odobriti da se za dva ili vie postupaka u vezi sa kojima je carinski dug nastao ili bi mogao nastati, poloi jedno obezbeenje. Obezbeenje se utvruje u iznosu koji odgovara: tanom iznosu carinskog duga ili dugova, ako se taj iznos u trenutku davanja obezbeenja moe odrediti na nesporan nain, odnosno u najviem iznosu carinskog duga ili dugova koji su nastali ili bi mogli nastati. Obezbeenje za naplatu carinskog duga sadri i obezbeenje za naplatu drugih obaveza koje carinski organ naplauje prilikom uvoza ili izvoza robe. Obezbeenje se polae deponovanjem gotovine ili jemstvom. Jemac se u pisanoj formi obavezuje da e u roku dospelosti, solidarno sa carinskim dunikom, platiti iznos carinskog duga obuhvaenog jemstvom, ukljuujui kamate i trokove nastale u postupku naplate neplaenog carinskog duga. Ako carinski organ utvrdi da poloeno obezbeenje ne osigurava naplatu carinskog duga blagovremeno i u potpunosti, moe zahtevati da carinski dunik poloi dodatno obezbeenje ili da ranije obezbeenje zameni novim. Obezbeenje za naplatu carinskog duga vai dok carinski dug ne bude naplaen ili dok ne nastupe okolnosti zbog kojih carinski dug vie ne moe nastati. U ovom sluaju vraa se obezbeenje za naplatu tog carinskog duga. 3.2. Nastanak carinskog duga Carinski dug prilikom uvoza nastaje stavljanjem robe koja podlee plaanju uvoznih dabina u slobodan promet ili stavljanjem te robe u postupak privremenog uvoza sa deliminim osloboenjem od plaanja uvoznih dabina. Carinski dug nastaje u trenutku prihvatanja deklaracije, s tim to je carinski dunik deklarant ili posredni zastupnik.9

Carinski dug moe da nastane i nezakonitim unoenjem robe u carinsko podruje ili nezakonitim iznoenjem robe iz slobodne zone u drugi deo carinskog podruja, s tim to carinski dug nastaje u trenutku nezakonitog unoenja, odnosno iznoenja. Pored iznetog, carinski dug nastaje i nezakonitim uzimanjem robe ispod carinskog nadzora i to u trenutku uzimanja robe. Carinski dug moe nastati i neispunjavanjem obaveza koje proizilaze iz privremenog smetaja ili drugog carinskog postupka u koji je roba stavljena, odnosno neispunjenjem nekih od uslova za stavljanje robe u odgovarajui carinski postupak ili za odobravanje povoljnijeg tretmana pod uslovom upotrebe robe u svrhe radi kojih je odobren povoljniji tretman. Ako je vie lica u obavezi da plate isti carinski dug, ona su obavezna da taj dug plate pojedinano, odnosno solidarno. Iznos uvoznih dabina koje se za odreenu trebaju obraunati utvruje se prema propisima koji su za tu robu vaili na dan nastanka carinskog duga, ako zakonom nije drukije odreeno. Ako se ne moe tano odrediti kada je carinski dug nastao, smatrae se da je dug nastao u vreme kada je ovlaeni carinski organ utvrdio da se roba nalazi u statusu koji ima za posledicu nastanak carinskog duga. 3.3. Obraun i naplata carinskog duga Obraun i naplata carinskog duga regulisani su odredbama l. 225. do 231. Carinskog zakona.Carinski dug se obraunava na osnovu podataka dostupnih carinskom organu, a posle obrauna iznosa carinskog duga dunik se na odgovarajui nain obavetava o tom iznosu. Carinski dug mora biti plaen u roku od 8 dana od dana prijema obavetenja, s tim da roba nee biti putena ispod carinskog nadzora pre nego to se carinski dug plati, odnosno pre nego to bude poloeno obezbeenje. Jedna od novina u Carinskom zakonu je i mogunost periodinog plaanja dospelog carinskog duga. Periodino plaanje carinskog duga moe biti odobreno za vie uvoznih poslova jednog uvoznika, pod uslovom da za takvo plaanje bude poloeno obezbeenje. Ovo plaanje mora biti izvreno u roku koji ne moe biti dui od 30 dana od dana dospelosti carinskog duga. Carinski organ moe, na zahtev carinskog dunika, u celini ili delimino, odloiti plaanje carinskog duga, ako plaanje tog duga predstavlja neprimereno veliko optereenje duniku ili mu nanosi bitnu ekonomsku tetu. Vlada Republike Srbije propisuje uslove u vezi odlaganja plaanja carinskog duga.Iznos carinskog duga moe umesto dunika platiti tree lice. Za neblagovremeno plaanje carinskog duga plaaju se zatezne kamate. 3.4. Gaenje carinskog duga Carinski dug se gasi: 1) plaanjem iznosa carinskog duga; 2) ponitenjem iznosa carinskog duga; 3) nastupanjem zastarelosti potraivanja;10

4) za robu deklarisanu za carinski postupak u kome nastaje obaveza plaanja carine, ako je: deklaracija ponitena; roba zadrana i istovremeno ili naknadno oduzeta, unitena po nalogu carinskog organa, unitena ili ustupljena u korist drave odnosno unitena ili nepovratno izgubljena zbog njene vrste ili delovanja vie sile; 5) ako je roba za koju je carinski dug nastao u skladu sa lanom 213. Carinskog zakona zadrana zbog nezakonitog unoenja i istovremeno ili naknadno oduzeta. Carinski dug koji nije naplaen u roku od 5 godina od dana njegovog nastanka ne moe se naplatiti, s tim to postupanje nadlenog organa u cilju naplate carinskog duga prekida protok vremena u kome je mogue naplatiti carinski dug, a po isteku roka od 10 godina od dana nastanka carinskog duga nastupa apsolutna zastara carinskog duga. 3.5. Povraaj naplaenog carinskog duga Osnovni razlozi za povraaj naplaenog carinskog duga su ako se utvrdi da: - Nije trebalo da bude naplaen u vreme kad je plaen; - prema podacima unetim u deklaraciju ili dodatnu ispravu upotrebljenu za obraun carinskog duga, carinski dug ne odgovara stvarnom stanju robe, odnosno da je carinski dug plaen u viem iznosu nego to je trebalo; - je carinski dug plaen vie puta. Zahtev za povraaj naplaenog carinskog duga moe se podneti carinskom organu u roku od 3 godine od dana kada je carinski dunik obaveten o visini carinskog duga. Naplaeni carinski dug vraa se po slubenoj dunosti i ako je u roku od 3 godine utvreno da postoje uslovi za njegov povraaj kao i u sluajevima kada se podnosi zahtev za povraaj duga. Iznos carinskog duga vraa se i ako je deklaracija ponitena, a uvozne dabine plaene. Carinski dug vraa se uvozniku i za robu koja je stavljena u odgovarajui carinski postupak, ako uvoznik dokae da je vratio robu zbog njenog nedostatka u trenutku prihvatanja carinske deklaracije ili zato to roba nije odgovarala uslovima iz zakljuenog spoljnotrgovinskog ugovora. Povraaj carinskog duga mogu je i u sluaju da roba nije bila upotrebljavana i ako je izvezena iz carinskog podruja. Carinski dug se ne vraa za robu koja je pre nego to je stavljena u slobodan promet bila privremeno uvezena radi ispitivanja, osim u sluaju kada se utvrdi da se takvim ispitivanjem nije moglo ustanoviti da roba ima nedostatke ili da ne odgovara uslovima iz spoljnotrgovinskog ugovora. Zahtev za povraaj naplaenog carinskog duga moe se podneti u roku od 12 meseci od dana kada je dunik obaveten o iznosu tog duga. Ako je carinski dug nezakonito ili grekom vraen, dunik je obavezan da plati prvobitno utvreni dug.

11

4. CARINSKI SISTEM SRBIJE Carisnki zakon i zakon o carinskoj tarifi su osnovni normativni akti carinskog sistema Republike Srbije. Njima se ureeuju brojna pitanja od interesa za nesmetano funkcionisanje carinskog sistema kao vrlo znaajnog segmenta privrednog sistema. Ta pitanja su, na primer: carinsko podruje, carinski obveznik, carinska osloboenja, kaznene mere i sl. Carinsko podruje obuhvata teritoriju na kojoj se primenjuje odreeni carinski sistem. Ono se, po pravilu, poklapa sa dravnom granicom, kao to je to sluaj u Srbiji. Carinski obveznik je lice koje unosi robu u carinsko podruje ili iznosi iz carinskog podruja Srbije, lice na koje glasi prevozna isprava i lice na koje se prenosi pravo iz prevozne isprave. Carinskim zakonom su propisana brojna subjektna oslobodjenja od plaanja carine, npr.: 1) efovi stranih drava i izaslanici efova stranih drava na premdete namenjene slubenim i liim potrebama; 2) meunarodne organizacije na predmete slubene potrebe; 3) meunarodne i druge humanitarne organizacije na robu namenjenu pruanju humanitarne pomoci; 4) diplomatska i konzularna lica u reciprocitetu na predmete namenjene linoj upotrebi; 5) putnici koji dolaze iz inostranstva na predmete za linu upotrebu i sl. Izbegavanje mera carinskog nadzora, nepravilno deklarisanje, kao i prenoenje robe preko granice van odreenih carinskih prelaza, a sa ciljem izbegavanja plaanja carine predstavljaju, prema teini dela, carisnki prekraj, privredni prestup, ili krivino delo. Za carinski prekraj kazneni postupak vodi carinski organ, a za privredne prestupe i krivina dela rekovni sudovi. Za carisnski prekraj plaaju se novane kazne, a za privredne prestupne i krivina dela: novane kazne, zabrane obavljanja poslova uvoza ili izvoza, mera oduzimanja robe i prevoznog sredstva i liavanje slobode. Carinska tarifa predstavlja sistematski pregled roba po usvojenoj carinskoj nomenklaturi sa odreenim carinskim stopama. Carisnsku osnovicu predstavlja vrednost robe. Prilikom uvoza robe, carinsku osnovicu predstavlja ugovorena vrednost robe uveana za sve trokove do nae granice, a za robu koja se izvozi, osnovicu predstavlja fakturisana vrednost robe franco granica Srbije. Carinska tarifa Srbije zasnovana je na meunarodnom harmonizovanom sistemu naziva i ifarskih oznaka robe, kao i na nazivima Carinske tarife Evropske unije. Prihodi od carina, prema vaeim propisima, pripadaju iskljuivo budetu Republike. Njihov bilansni znaaj nije zanemarljiv, u poslenjih nekoliko godina se kretao oko 6% ukupnih prihoda budeta Republike. Inae, relativno znaajno uee carina u javnim prihodima karakteristino je za zemlje u razvoju.12

Neki primeri iz statistikog biltena Uprave carina Republike Srbije: Tabela 1: Spoljnotrgovinska razmena robe sa susednim zemljama od 1.1.2009. do 30.6.2009. godine:ZEMLJA Albanija Bosna i Hercegovina Bugarska Hrvatska Maarska Crna Gora Makedonija Rumunija UVOZ Neto masa u kg Vrednost u EUR5.368.794,31 376.688.235,31 147.197.508,21 282.396.004,50 251.671.416,80 85.178.394,66 123.552.828,66 381.744.554,73 1.824.127,73 137.973.892,82 98.628.063,04 249.546.822,53 293.315.605,21 81.005.091,49 81.750.390,12 191.150.520,30

IZVOZ Neto masa u kg Vrednost u EUR60.188.757,31 496.918.763,40 150.089.571,58 148.376.813,89 130.991.767,07 390.137.311,60 269.668.589,87 852.174.478,08 16.187.102,65 293.033.337,37 44.729.007,15 74.870.625,73 63.644.567,37 236.470.660,79 124.871.181,46 135.137.563,50

Izvor: Statistiki bilten robnog prometa za 2009. godinu, http://www.fcs.yu/ - Republika Srbija, Ministarstvo finansija, Uprava Carina.

Grafikon 1: Spoljnotrgovinska razmena robe sa susednim zemljama od 1.1.2009. do 30.6.2009. godine:350000000 300000000 250000000 200000000 150000000 100000000 50000000 0 Uvoz (u EUR) Izvoz (u EUR)


13

Tabela 2: Najvei uvoz robe po vrednosti od 1.1.2009. do 30.6.2009. godine:Pedni broj 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 Trgovaki naziv robe Naftni gasovi i ostali gasoviti ugljovodonici 358.653.525,81 Nafta sirova 305.400.666,38 Putniki automobili 282.913.139,37 Lekovi koji se sastoje od pomeanih ili nepomeanih proizvoda 164.443.539,00 Ulja dobijena od nafte i bitumenoznih minerala 153.374.650,91 Poluproizvodi od gvoa ili nelegiranog elika 77.964.177,10 Telefonski aparati, videofoni 71.988.754,43 Elektrina energija 69.198.850,26 Insekticidi, rodenticidi, fungicidi i hebricidi, pakovanja za prodaju na malo Maine za automatsku obradu podataka 52.172.679,26 Koks i polukoks od kamenog uglja 50.327.172,38 Azotna ubriva, mineralna ili hemijska 44.804.932,69 Maine i mehaniki ureaji sa posebnim funkcijama 44.290.337,23 Motorna vozila za prevoz robe 42.936.626,07 Maine za tampanje 38.463.958,35 Delovi i pribor za motorna vozila 35.403.022,16 Organska povrinski aktivna sredstva za pranje 35.290.607,19 Obua sa onovima od kauuka, gume, plastine mase, koe ili vetake koe i licem od koe Instrumenti i aparati za medicinu, hirurgiju, zubarstvo i veterinu 33.258.861,26 Televizijski prijemnici, video monitori i video projektori 32.029.087,06Izvor: Statistiki bilten robnog prometa za 2009. godinu, http://www.fcs.yu/ - Republika Srbija, Ministarstvo finansija, Uprava Carina.

Vrednost u EUR

55.791.292,41

33.620.688,71

14

Tabela 3: Najvei izvoz robe po zemlji odredita rangiran po vrednosti od 1.1.2009. do 30.6.2009. godine: Zemlja odredita Bosna i Hercegovina Crna Gora Nemaka Rumunija Italija Vrednost robe u EUR 293.033.337,37 236.470.660,79 147.595.598,09 135.137.563,50 127.093.632,90


Grafikon 2: Najvei izvoz robe po zemlji odredita rangiran po vrednosti od 1.1.2009. do 30.6.2009. godine:

300000000 250000000 200000000 150000000 100000000 50000000 0 Vrednost u EUR


15

ZAKLJUAK Uprava carina je organ Republicke vlade, u sastavu Ministarstva finansija i ekonomije, na cijem celu je direktor. Uprava carina obavlja poslove preko svojih podrucnih jedinica carinarnica. Uprava carina sprovodi poslove obezbedjivanja pravilne i jednobrazne primene propisa iz svog delokruga rada, kontrole rada carinarnica, drugostepenog carinsko upravnog postupka, koordinacije poslova suzbijanja krijumarenja i carinskih istraga, informatikih poslova, organizaciono kadrovskih poslova, finansijsko materijalnih, optih i poslova nabavke. Radi obavljanja ovih aktivnosti, poslovi Savezne uprave carina se obavljaju u okviru pet sektora carinsko pravni poslovi, informatiki, kadrovsko organizacioni, Fanansijsko materijalni i brezbedonosni. Deo kadrovskih, finansijskih i optih poslova obavljaju i carinarnice. U poslednjih deset godina zbog delovanja sankcija ikriminalizacije drutva, u slubi je dolo do nizanegativnih pojava, koje se to hitnije moraju eleminisati. Od pre godinu dana, nakonotvaranja zemlje postavljaju se zahtevi pred carinsku slubu da racionalizuje svoje poslovanje, smanji trokove postupka, efikasno sprovede kontrolu propisa iz svog delokruga rada i iskoreni korupciju u svojim redovima.

16

LITERATURA 1. . Kindlberger, Meunarodna ekonomija, Vuk Karadi, Beograd, 1974; 2. V. Grivev, Finansije i finansijsko pravo SFRJ, Informator, Zagreb, 1982; 3. M. Radii, B. Raievi, Javne finansije teorija i praksa, Data Status, Beograd, 2008; 4. http://www.fcs.yu/ - Republika Srbija, Ministarstvo finansija, Uprava Carina.

SPISAK KORIENIH PROPISA 1. Carinski zakon, Slubeni glasnik RS, br. 73/03, 61/05, 85/05 i 62/06; 2. Zakon o carinskoj tarifi, Slubeni glasnik RS, br. 62/05.

17

Seminarski - Carine

Documents