Seminarski 3.

Прва техничка школаСеминарски рад

ТЕМА:

Радомир Путник

Аутори: Никола Мирчетић, Лазар Петковић

Ментор: Јелена Максови

Прва техничка школа 2015

Садржај1. Биографија...................................................................................................3

2. Младост и школовање (1847—1876)......................................................4

3. Први српско-турски рат (1876—1877)...................................................5

4. Други српско-турски рат (1877—1878)..................................................6

5. Српско-бугарски рат (1885).....................................................................7

6. Први светски рат (1914—1916)...............................................................8

7. Последње године (1916—1917)............................................................10

8. Личност Радомира Путника..................................................................11

9. Занимљивости........................................................................................12

2

Прва техничка школа 2015

1. Биографија

Родио се у Крагујевцу 24. јануара 1847. године. Отац Димитрије је био учитељ.Учествовао је у свим ратовима које је Србија водила од 1876. до 1916. године. Његова војничка каријера почела је школовањем у Артиљеријској школи у Београду и добијањем чина потпоручника.

Непосредно после завршетка српско-турских ратова учествовао је у раду комисије која је имала задатак да Српску војску по организационој структури што више приближи савременим европским армијама. Почетком 90-тих година XIX века, као помоћник начелника Главног генералштаба и професор у Вишој школи Војне академије, у програм обуке старешинског кадра увео је решавање тактичких задатака ради уједначавања погледа на основне принципе организације и употребе оружаних снага. Интензивним радом на јачању борбене готовости Српске војске, војвода Путник наставио је и после прераног и неоправданог пензионисања.

3

Слика 1 Портрет војводе Радомира Путника (1915.) - Михаило Миловановић

Прва техничка школа 2015

2. Младост и школовање (1847—1876)Његов отац Димитрије рођен је у Белој Цркви као син јединац и био је учитељ. Из Баната се преселио у Крагујевац, где је био познат као најбољи учитељ у основној школи. Мајка му се звала Марија, и као и његов отац, родила се у Белој Цркви. Радомир је много поштовао своју мајку, и издржавао ју је до краја живота. Она је на њега имала много јачи утицај него отац Димитрије. Путник је имао два брата и две сесетре.

У свом родном месту је завршио основну школу и нижу гимназију. Презиме Путник његова породица је добила у време када су се њихови преци, тачније деда Арсеније, доселили са Косова у Белу Цркву. Када су његовог деду, који је тада имао око седам година, упитали како се зове, одговорио је да је он путник у непознатом правцу. Тако су Арсенија назвали Путник.

Радомир је кренуо у школу са шест година, иако је основно школовање обично почињало са седам година. Био је добар ђак, одмерен и учтив, али волео је да се у друштву наметне као први, да се његова реч слуша. Ту особину је задржао кроз цео живот..

4Слика 2 Слика 2 VI класа Војне академије (1861—1866). Путник у средњем реду, трећи лево

Прва техничка школа 2015

3. Први српско-турски рат (1876—1877)„Ватрено крштење“ на месту заповедника бригаде Путник је имао у бици код Калипоља у првом Српско-турском рату (1876—1877). Српска војска је у тој бици претрпела тежак пораз, највише због лоше организације и погрешне тактике генерала Франтишека Заха. Путникова бригада, која је била део Ибарске војске, покушала је да 24. јула заузме истурено кладничко утврђење Огоријевац, али без икаквог успеха. Напад се свео на артиљериски двобој између српске и турске војске, у ком је Путникова опсадна артиљерија одиграла значајну улогу, дејствујући по турским утврђењима на Калипољу. Турци су 5. августа узвратили ударом на лево крило Ибарске војске, које је под притиском морало да напусти положаје око Сувог рта и Боровца. Након два дана, турски заповедник Мехмед Али-паша је са 15 батаљона напао лево крило и центар Ибарске војске на Доловима и Смиљевачком пољу. Српским трупама које су се повлачиле пред налетом турске војске одступницу је чинила Путникова артиљеријска јединица, која је гранатирала Турке који су напредовали, све док и сама није дошла под ударе турске пешадије, након чега се повукла ка селу

Кушићи. Путников ратни пут је почео поразом код Калипоља и уз велике губитке. Ипак, тај пораз је била оперативно-тактичка лекција коју никад није заборавио.

Радомир Путник са породицом.

Следећа битка у којој је Путник учествовао је била битка код села

Адровца. Турци су отпочели напад 1. септембра артиљеријским ударима, који су трајали око четири сата. Након тога, пешадија је кренула у фронтални напад дуж целог фронта. Турци су појачали притисак на десно крило, са намером да српску војску натерају на повлачење ка Великој Морави. Када су батаљони који су се налазили у првим борбеним редовима почели да се повлаче, Путник је послао појачање у виду 2. и 3. батаљона Рудничке бригаде, а након тога и 1. батаљон прве класе.

Други српско-турски рат (1877—1878)

5

Прва техничка школа 2015

Операције српске војске почеле су у јутро 15. децембра и Моравски корпус је прешао границу и почео наступање према Нишу. У међувремену је заузето Прокупље, Куршумлија, Чечина и Лесковац, чиме су се створили услови за напад на Ниш. Али, Врховна команда је желела да прво заузме Белу Паланку и Пирот, чиме би се пресекла комуникација између Турака у Нишу и Софији, и била успостављена директна веза са руским снагама. Овај задатак је био поверен Шумадијском и Тимочком корпусу под командом генерала Јована Белимарковића. Рудничка бригада прве класе, којом је командовао мајор Радомир Путник, налазила се у саставу Шумадијског корпуса. Ове снаге су покренуте 17. децембра.

Јединице Шумадијског корпуса на границу су стигле тек 19. децембра, и због одужене мобилизације и лошег времена су имале низак морал. Упркос томе, офанзива Шумадијског и Тимочког корпуса почело је 24. децембра, нападом на Белу Паланку коју је бранило око 2 хиљаде турских пешака, 40 коњаника и батерија топова. После краћих борби, турска војска је нападнута и са њеног десног бока због чега је била приморана да се повуче.

Пирот су ослободиле трупе Шумадијског и Тимочког корпуса 28. децембра, где су дочекани поздравима и веселим Пироћанцима. Весеље је достигло врхунац када су војници Путникове бригаде сложили пушке у купе и заиграли српско коло. У борбама за Пирот заробљено је око 200 турских војника и официра, као и 28 топова и 1.500 пушака. Губици на српској страни су били 110 погинулих и 580 рањених

6

Слика 3 Путник са чином поручника 1871.

Прва техничка школа 2015

4. Српско-бугарски рат (1885)Путникова Дунавска дивизија је на почетку рата учествовала у напредовању српске војске према Софији. Брзо је напредовала према Цариброду и Драгоманском теснацу, где је стигла до 15. новембра. У наставку операције, 16. новембра, главнина Моравске дивизије напредовала је преко планине Руј ка Трну. Током 16. новембра дивизија није наишла на отпор, али је њено напредовање заустављено по наређењу Врховне команде. Дунавска дивизија је од самог почетка учествовала у бици код Сливнице. За време првог дана борби положај дивизије није био забрињавајући, али је командант дивизије страховао од напада Бугара. Дозволио је да се други мешају у његов посао и да одводе батаљон по батаљон војске из резерви. Због тога је снага дивизије била знато смањена, на шта се додало око 700 људи избачених из строја током борби.

Другог дана битке је постављен нови командант Дунавске дивизије коме је скренута пажња да покрива леви бок Нишавске војске. За њега је то био главни задатак, па није много размишљао о планирању офанзивних акција. У току дана је пренета дезинформација да Бугари гомилају снаге на левом боку Нишавске војске, због чега је краљ Милан, без претходног проверавања те информације, наредио повлачење према левом боку Дунавске дивизије. Та информација је била потпуно нетачна, јер је бугарски ратни савет претходне ноћи разматрао повлачење са Сливнице на нове положаје ближе Софији.

7

Слика 4 Путник са чином мајора 1879. године

Прва техничка школа 2015

5. Први светски рат (1914—1916)

Након завршена два Балканска рата и албанске побуне, број погинулих српских војника се попео на 37.500 и Србију су захватили велики унутрашњи проблеми. Осим изгинулих војника, велики проблем је представљао и недостатак оружја и муниције, као и лоши односи са Аустроугарском.

После Сарајевског атентата којег су извршили чланови организације Млада Босна, односи између Аустроугарске и Србије су дотакли дно. У том тренутку, Путника је на месту начелника Врховне команде мењао Степа Степановић, као његов изасланик. Напад Аустоугарске се очекивао већ 25. јула, а никакве мере за одбрану Београда нису предузете.

Указ о мобилизацији војске издат је 25. јула, а мобилизација је почела дан касније. Одзив војних обвезника је био висок, јер је у то време патриотско расположење међу народом било на врхунцу, након победа у претходним ратовима. Мобилизација борачког и неборачког састава је завршена за 12 дана и било је мобилисано 450 хиљада људи.

Војвода Путник није непосредно руководио мобилизацијом, јер се налазио на лечењу у аустроугарској бањи Глајхенберг. Непосредне припреме за одбрану земље вршене су по његовим плановима, у чијој изради је сарађивао са својим замеником, генералом Живојином Мишићем. Одмах после пријема Аустроугарског ултиматума, Путнику је јављено да прекине лечење и да се врати у земљу. Након пуштања из Аустроугарског притвора, кренуо је на пут 25. јула, да бих у Турну Северин је стигао 27. јула, где је остао осам дана јер је добио запаљење плућа. У Крагујевац је стигао тек 5. августа, где је преузео

8Слика 5 Војвода Путник на лечењу у Глајхенбергу током 1914. Године

Прва техничка школа 2015

дужност начелника штаба Врховне команде од вршиоца дужности генерала Степе Степановића.

План који је саставио у сарадњи са Мишићем је предвиђао да се војска постави у дефанзиван положај, док се не разјасне политичка и стратегијска ситуација, а након тога дејствовати према ситуацији. По том плану, главна концентрација српских снага се налазила на линији Свилајнац-Аранђеловац-Лајковац, ради затварања великоморавског и колубарског правца.

У међувремену су предузете све мере да се рат избегне, али је то било неоствариво. Аустроугарска је Србији објавила рат 28. јула, а са Трећом и Петом армијом прешла на територију Србије 12. августа.

Постигли су одређене успехе, као што су заузимање Шапца и прелазак Дрине у близини Лознице. Снаге под командом генерала Поћорека су за први дан планирале боље резултате, али их је изненадио чврст отпор малобројних српских јединица

Руско царствоФранцуска

Британско царстко

Жртве у Првом светском рату

9

Србија и остале државе

Прва техничка школа 2015

6. Последње године (1916—1917)

децембра је смењен са дужности начелника штаба Врховне команде. Крајем децембра напустио је Скадар, 2. јануара пребачен је у италијанску варош Бриндизи, а седам дана касније на острво Крф, где је почео његов опоравак.

Војвода Путник на Крфу 1916. године

На Крфу почео да се опоравља и враћала му се снага. Највише је патио због усамљености, јер га нико није обилазио. Мислио је да иза тога стоје неки дубљи разлози којих није био свестан. Све му је постало много јасније кад му је у фебруару 1916. благајник доставио две непримљене плате. Тада је приметио да није добио додатак који му је припадао као начелнику врховне команде, и кроз шалу је од благајника затражио да му их исплати. Благајник му је саопштио да је смењен са места начелника Врховне команде, и да је на његово место постављен генерал Петар Бојовић. Он у то није могао да поверује, па је истог дана звао пуковнике Живка Павловића и Душана Туфегџића, који су му потврдили ту информацију.

Нико регенту Александру не би замерио што је сменио онемоћалог војводу, али је Путника погодило то што је сазнао за смену од благајника, а не званичном депешом. Пред смрт је исказао незадовољство поводом овог чина следећим речима:

„Много сам патио и много сам мучен. Али све праштам - све заборављам. Само ме боли то што сам са положаја начелника штаба Врховне команде уклоњен онако, како ја ни свог рђавог посилног нисам терао натраг у команду. Да, ни посилног добар официр не тера од себе овако и на овај начин. А мене, тек мене су уклонили као најгорег, јер је требало неко да плати цех. И то ме боли - и болеће ме до гроба.“

10

Прва техничка школа 2015

Швајцарац Арчибалд Рајс је 1915. године написао:

„Тек сад схватам колико је необичан и уман био тај старац, бледог лица, уоквиреног проседом густом брадом подрезаном у шиљак, који је своју болесничку постељу претворио у биро у коме је неуморно радио дан и ноћ.“

Војвода Путник се кроз своје одлуке, које су имале судбоносан значај за српску земљу и народ, показао као ненадмашив стратег и крупна историјска личност. Кратке, разумне и потпуно јасне одлуке су показивале дубину мисли и чврстину логике војводе Путника. У свакој ситуацији је умео да одреди стратегију и план, чиме је он био

битан елемент српске државне политике. Сматрао је да је вођење рата питање и за државнике и за војсковође, и никад није извршио ниједну одлуку за коју није добио сагласност владе.

Путник се увек истицао као хладна и рационална личност. Било га је веома тешко избацити из

равнотеже и знао је да се понесе и у победи и у поразу. У личном животу је био миран, повучен и скроман човек. У јавности никад није био разметљив и избегавао је претерано декорисање одликовањима, које ни сам није разумео. Једном је изјавио: Моје декорације су испод мундира. За време балканских ратова, наредио је да дневнице потпоручника и војводе буду исте - три динара дневно.

11

Прва техничка школа 2015

12

Прва техничка школа 2015

Занимљивости

Планина Путник

По њему се у Канади зове планина Путник. Име је добила по завршетку Првог светског рата, у почаст начелнику Врховне команде српске војске и првом српском војводи Радомиру Путнику. Скоро 100 година касније, октобра 2012. године, Равногорски покрет из Калгарија, највећег града Алберте и група људи из Едмонтона, главног града те провинције, у подножју планине поставили су спомен-плочу са натписом на енглеском језику следеће садржине

Викицитати „Планина Путник названа је у знак вечног сећања на мушкарце и жене из савезничких оружаних снага у Србији и њиховог вође, војводе Радомира Путника (1847—1917). Србија је изгубила четвртину свог становништва, како припадника војске, тако и цивила за време Првог светског рата (1914—1918). Ова жртва била је део канадских и савезничких борби у Европи против три царевине у циљу заштите људских права и слободе човечанства.“

Српска заједница у Калгарију броји до 5.000 припадника.

13

Прва техничка школа 2015

Текст преузет са :https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC

%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA

Слике преузете са :https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC

%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA#/media/File:Putnik_porucnik_1871.jpg

Информације за дијаграм :https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9c/WorldWarI-

MilitaryDeaths-EntentePowers-Piechart_sr.svg/465px-WorldWarI-MilitaryDeaths-EntentePowers-Piechart_sr.svg.png

14