Ranko Bugarski - Lingvistika u Primeni 2007

RANKO BUGARSKI SABRANA DELA

KNJIGA S

Recenzenti sabranih delo

MILKAM MILORAD RADOVANOVI

Za izdavaa ARKO IGOJA

Likovni urednik IVAN MESNER

Izdava

Ranko Bugarski

LINGVISTIKA u

PRIME Nl

Be ogra d

Recenzent

DUAN JOVI

Uvodna napomena

Ovo je drugo, dopunjeno izdanje knjige prvi put objavljene 1986. godine u izdanju Zavoda za udbenike i nastavna sredstva u Beogradu (biblio'teka Tumaenje knjievnosti, knj. 4). Dva poglavlja su potpuno nova (7. i 17) a jedno je bitno proireno (9). Na dva mesta su, u uglastim zagradama i pod oznakom "P. S. 1996", unete ire beleke u cilju tematsko-bibliografskog auriranja teksta, a nekoliko slinih intervencija manjeg obima izvreno je u samom tekstu prvog izdanja. Ovo je uraeno tamo gde je izgledalo najpotrebnije; sistematske inovacije ove vrste zahtevale bi preradu cele knjige, to u ovoj prilici nije bilo mogue. Uneto je i neto manjih ispravki, uglavnom tehnikog karaktera. Dodati materijal uveao je broj referenci, pa je spisak literature na kraju knjige proiren sa petnaest novih naslova, a inovacije su unete i u oba registra. Bibliografska beleka sa podacima o poreklu pojedinih priloga na odgovarajui nain je proirena i osavremenjena.

Kako je reeno u predgovoru prvom izdanju, ova knjiga je sintetiki odraz autorovog angaovanja u definisanju i organizovanju primenjene lingvistike u doskoranjoj Jugoslaviji i njenom uklapanju u aktuelne svetske tokove. Proirenja u ovom izdanju ostaju unutar tog perioda od blizu deceniju i po ( 1975-1988). Neki autorovi kasniji radovi sline tematike predvieni su za pretampavanje u jednom od narednih tomova ove edicije.

Beograd, februara 1996. R. B.

5

Predgovor prvom izdanju

Predmet razmatranja u ovoj knjizi jeste iroka i heterogena, a nauno i drutveno izrazito aktuelna, oblast primenjene lingvistike. U njenih petnaest poglavlja, tematski grupisanih u etiri dela, obrauje se niz teorijskih i praktinih pitanja u vezi sa onim segmentima ovog kompleksa kojima se autor posebno bavio, a koji su mogli da se uklope u knjigu ovog obima i namene. Razume se da pod ovim okolnostima sva podruja primenjene lingvistike nisu mogla biti ravnopravno zastupljena; ali i ona kojima nisu posveeni posebni odeljci bar su registrovana u optem pregledu koji ini prvi i najobimniji deo knjige. U tom bloku, posle uvodnog teksta koji sadri orijentaciono klasifikaciju disciplina nauke o jeziku, ispituje se, sa teorijskog i pragmatikog stanovita, sam pojam primenjene lingvistike; zakljuak da bi ovoj oblasti pre odgovarao naziv lingvistike u primeni odraava se i u naslovu knj ige. Preostala tri dela posveena su problematici iz domena terminologije, prevoenja i nastave jezika - pri emu su u nekim sluajevima, zbog same prirode ispitivane materije, izvrene podele samo uslovne.

Knj iga je izrasla iz autorove istraivake, predavake i organizacione delatnosti na polju primenjene lingvistike tokom poslednje decenije. U tom razdoblju njegovo nauno i pedagoko interesovanje za probleme iz ovog kruga bilo je podstaknuto i funkcijama koje je obavljao u jugoslovenskim i meunarodnim udruenjima za primenjenu lingvistiku . Kako se ovaj period podudara sa osnivanjem i potonjim razgranatim aktivnostima Saveza drutava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije, u ovoj knjizi - a naroito u njenom prvom te-

7

RANKO BUGARSKI

matskom bloku - bie vidlj ivo nastojanje da se pojam primenjene lingvistike razradi u opteteorijskom smislu, ali i postavi na osnove koje e u najveoj meri odgovarati potrebama i mogunostima nae zemlje u ovom domenu. Knjiga se tako uklapa u ira nastojanja oko naunog fundiranja, institucionalnog organizovanja i drutvenog afirmisanja primenjene lingvistike u Jugoslavij i .

Gotovo sva poglavlja vode poreklo od referata podnetih na domaim i inostranim naunim i strunim skupovima, ukljuujui tri poslednja svetska kongresa za primenjenu lingvistiku, tri dosad odrana jugoslovenska kongresa u ovoj disciplini, kao i vie simpozijuma specifinijeg karaktera; neka poglavlja delimino potiu i iz predavanja odranih u strunim drutvima. Najvei broj ovih aktivnosti pada u poslednjih pet-est godina. Skoro svi ovako nastali prilozi u nekom su obliku ranije objavljeni na srpskohrvatskom ili engleskom jeziku , mahom u kongresnim publikacijama ili u strunoj periodici ; podaci o ovome dati su u zasebnoj bibliografskoj beleci pri kraju knj ige . Autor se nada da e oni, osveeni i okupljeni u koricama jedne knjige, moi jo bolje da ispunjavaju ulogu koja im je delimino ve pripala u definisanju i aktuelizovanju oblasti kao to su primenjena l ingvistika, teorija prevoenja ili terminoloka istraivanja, za koje kod nas poslednjih godina s razlogom raste interesovanje - kao, uostalom, i drugde u svetu.

Za ovu priliku svi ranije objavljeni prilozi su prilagoeni i bibliografski aurirani, te jeziki , sti lski , terminoloki i tehniki ujednaeni; neki su i sadrinski bi tno proireni , a neki , opet, kombinovani tako da daju novu celinu. Kod srodne problematike po pravilu su uklanjana nepotrebna ponavljanja, ali je u redim sluajevima integritet svakog poglavlja onemoguio da se ona sasvim izbegnu. Neki delovi teksta ovde se prvi put objavljuju, bilo uopte ili pak na srpskohrvatskom jeziku. Iz ovog sledi da je knjiga, na ve uveliko postojeoj bibliografskoj osnovi , iznova napisana kao celina; taj posao obavljen je tokom poslednje godine.

Poreklo knjige iz vremenski ogranienih usmenih saoptenja na naunim i drugim javnim skupovima ipak je u nekim delovima moralo

8

LINGVISTIKA U PRIMENI

ostaviti traga u obimu i nainu izlaganja, pa neka naznaena pitanja nisu mogla da budu dublje zahvaena i sistematski prosleena, to znai da je u takvim sluajevima ekstenzivni pristup nuno prevagnuo nad intenzivnim. Meutim, tekst je time verovatno dobio na itljivosti , a obimna literatura na koju se upuuje u belekama, i koja je objedinjena u neuobiajeno dugaak ali ipak u sutini selektivan spisak od blizu 240 naslova na kraju knjige, svakako e itaocima zainteresovanim za pojedine oblasti olakati dalje traganje po putanjama koje su u tekstu obeleene. Ovako komponovan spisak odabrane literature na nekoliko jezika ima neka obeleja poetne tematske bibliografije, a time, moda, i odreenu meru samostalne vrednosti . Registri imena i pojmova upotpunjuju nauni aparat knjige, omoguujui da se ona koristi i kao prirunik.

Autor se nada da bi publikacija ovakvog sadraja, i pristupa koji teorijsku podlogu kombinuje sa pitanjima jezike prakse, mogla da bude interesantna ne samo lingvistima, terminolozima, prevodiocima, nastavnicima maternjeg jezika i stranih jezika te drugima profesionalno upuenim na jeziku problematiku, nego i studentima jezikih grupa, kao i iroj publici koja eli da se obavesti o interdisciplinarnim istraivakim zahvatima u neke aktuelne problemske komplekse u vezi sa upotrebom jezika u drutvu.

Beograd, marta 1986. R. B .

9

I Opti deo

l. Lingvistika 1 njene discipline

l. Uvod. Pitanje moguih podela unutar celokupnog podruja nauke o jeziku, koje je sa istorijskim izrastanjem pojedinih lingvistikih disciplina povremeno dolazilo na dnevni red, danas se postavlja u jo aktuelnijem obliku nego ranije - naroito zahvaljujui savremenim multidisciplinarnim kretanjima i razvoju, pored fundamentalnih, i primenjenih oblasti naunog istraivanja. U ovom tekstu, iji pristup nee biti problemski nego isto taksonomski, razmotriemo to pitanje na jedan uproen uvodni nain, kreui se najveim delom u okvirima ire prihvaenih i manje-vie oiglednih podela, s moguim izuzetkom poneke sporne definicije ili kakvog diskutabilnog razgranienja. No nije lako dati ni klasifikaciju sa ovako ogranienim pretenzijama, jer se tu prepliu razliiti kriterijumi podele (prema predmetu, pristupu, metodama i l i ciljevima), a i terminologija je esto neujednaen,il. naroito u interdisciplinarnim domenima koji se i inae opiru jednostranom razvrstavanju . Stoga se krajnje saeta odreenja koja slede nude samo uslovno i provizomo, u nadi da i takva mogu da budu od neke koristi .

2. Lingvistika i filologija. Najkrae i najobuhvatnije odreena kao nauka o jeziku, lingvistika prouava prirodu i razvoj. jezika kao opteljudskog obeleja, naroito njegovu strukturu i njegove funkcije, uz opisivanje i klasifikovanje svih jezika sveta kao razliitih pojavnih oblika ovekove moi govora. U tu svrhu ona nastoji da izgradi skup teorijskih principa, deskriptivnih kategorija i analitikih postupaka uz iju je pomo u principu mogue definisati ljudski jezik kao pojaNu, opisati sl inosti i razlike meu jezicima i objasniti prostorne, vre-

1 3

RANKO BUGARSKI

menske i drutvene varijacije u njihovoj upotrebi u jezikim zajednicama. 1

Po predmetu i ciljevima lingvistika se razlikuje od filologije, sa kojom se metodoloki ponegde proima. U irem i starijem smislu, filologijom se naziva istorijski usmereno prouavanje jezika, usmene i pis ane knjievnosti i duhovne kulture pojedinih naroda. U uem i novijem smislu, filologij a je studij vrednih starijih pisanih tekstova u kulturnoistorijske svrhe. U oba smisla ona se razlikuje od lingvistike. Upuena na odabrane pojedinane kulture, filologija nema onog opteg dela koji ini sredinju oblast lingvistike u znaenju opte nauke o jeziku, u principu zainteresovane z sve jezike sveta - stare i savremene, pisane i nepisane; a u primeni na pojedine jezike ili grupe jezika, filologija je u prvom znaenju ira a u drugom ua od lingvistike . Uz to su ovi jezici za filologiju samo sredstvo za rasvetljavanje istorijskih i kulturnih, dakle vanjezikih podataka, dok za lingvistiku mogu da predstavljaju samostalan i dovoljan predmet naunog istraivanja. Najzad, ove dve nauke slue se delimino drukijim metodama i oslanjaju se na druge susedne discipline. Otuda ih je najbolje sagledati kao zasebne iako srodne iroke oblasti , koje se mestimino prepliu ali se na drugim stranama potpuno razilaze. Ovo se danas mahom prihvata u obe struke, mada raste svest o injenici da je za neke vrste lingvistikih istraivanja filoloka potka neophodna, kao to su i lingvistiki principi nezaobi lazni u savremeno orijentisanim filolokim izuavanjima. Izvan ovih struka, u nekim sredinama se pod uticajem tradicije povremeno jo uvek govori o filologiji i tamo gde se radi o lingvistikoj materiji - najvie stoga to je filologija, i kao oblast a pogotovo kao termin, starija od lingvistike.

U nekim kulturama, naroito istonim, razlika izmeu lingvistike i filologije tradicionalno je mnogo manje jasna nego danas u Evropi ; a i ovde je donekle poseban poloaj klasine filologije, gde

1 U neznatno modifikovanom obliku, ova definicija javlja se i u 4. poglavlju ove knj ige, prilikom podrobnijeg razmatranja pojma primenjene lingvistike u odnosu prema l ingvistici u celini ; upor. mesto na koje upuuje beleka 34 tamo.

14


se isto lingvistika prouavanja, izdvojena iz filoloke matrice, ree obavljaju. Osim toga, u akademskim kontekstima i dalje se posvuda govori o nacionalnim i regionalnim filologijama, definisanim jezikim i kulturnim podrujima na koja se odnose (npr. rusistika, jugoslavistika, slavistika, anglistika, germanistika, albanologija, hungarologija, balkanologija, arabistika, sinologija, orijentalistika itd.), pri emu ve i sami nazivi ukazuju na znaajne razlike u obuhvatu. Isti termini mogu se upotrebljavati i u uem smislu, ogranienom na lingvistike segmente datih disciplina, tako da npr. anglistika (uz mogui atribut lingvistika) oznaava istraivanje samog engleskog jezika, a ne i i storije, knjievnosti i kulture naroda koji nj ime govore: S ve ovo upuuje na izvesnu istorijski i praktino uslovljenu relativnost razlikovanja lingvistike i filologije u nekim razdobljima i kontekstima; meutim, ve opisana naelna razlika izmeu njih izgleda dovoljno jasna.

3. Podele lingvistike. Razueno podruje lingvistike moe se deliti prema raznim merilima. Saetom prikazu uobiajenih podela moemo pristupiti ukazivanjem na tri dimenzije diferenciranja jezike materije. Prvo, valja razlikovati mikrolingvistiku orijentaciju, ogranienu na same jezike podatke u uem smislu, tj . na pitanja strukture jezikih sistema, od makrolingvistikog usmerenja, koje ukljuuje i komunikacijske, socioloke, psiholoke i druge vanjezike korelate jezike strukture. Drugo, jezike injenice mogu se posmatrati sinhronijski, tj . u jednom vremenskom preseku, ili pak dijahronijski, tj . u vremenskom toku; u prvom sluaju dobija se slika strukture ispitivanih sistema, u drugom prikaz njihovih promena kroz vreme. I tree, jezikoj problematici moe se prilaziti teorijski, sa ciljem izgraivanja teorije jezika, ili sa naglaskom na primenjenim istraivanjima, u svrhu korienja lingvistikih saznanja izvan domena same nauke o jeziku . Ove razlike, esto samo uslovne, stoje u odreenim meusobnim odnosima, a uz to se provlae kroz razliite podele lingvistike koje emo navesti u daljem izlaganju.

Po obuhvatu, najira lingvistika disciplina jeste opta lingvistika, koja istrauje temeljna obeleja ljudskog jezika u celini i koja je programski i terminoloki neretko sinonimna sa naukom o jeziku.

1 5

RANKO BUGARSKI

U njen delokrug spadaju pitanj a definicije prirodnog jezika, tj . onih kriterijalnih obeleja koja ga konstituiu kao svojevrstan fenomen, odelit kako od sistema ivotinjske komunikacije tako i od drugih simbolikih sistema kojima se slui ovek; zatim pitanja odnosa jezika prema stvarnosti i prema miljenju, njegove uloge u ivotu oveka kao bioloke vrste, kao pripadnika drutvenih zajednica i kao pojedinca, te pitanja filogenetskog i ontogenetskog jezikog razvoja, gubljenj a jezike sposobnosti usled bolesti i druga - pri emu pojedini od ovih aspekata jezika daju povoda i za izrastanje interdisciplinarnih oblasti koje e kasnije biti pomenute. Vano mesto u optelingvi stikim istraivanjima pripada jezikim univerzalijama- zajednikim, iako razliito ispoljenim, svojstvima svih jezika. Ova opta obeleja otkrivaju se i formuliu uz metodoloku pomo lingvistike tipologije, koja prouavanjem struktura jezi kog sadraja i izraza uspostavlja varijabi lne tipoloke konfiguracije na podlozi onoga to se pokae kao konstantno. Teorijskim aspektima optelingvistike problematike, a posebno modeliranjem jezika, bavi se lingvistika teorija - sistem principa i postulata koji tei da opie i objasni optu formu jezika kao funkcionalnog sistema. U ovom smislu, lingvistika teorija ima bitnih dodirnih taaka sa filozofijom jezika, koja uporedljiv red pitanj a o sutini jezika postavlj a iz prevashodno filozofskog ugla, p a s e otuda nekada smatra granom filozofije pre nego lingvistike; u jednoj jo dalekoj idealnoj projekcij i , dananja iva saradnja lingvistike i filozofije mogla bi da urodi jednom lingvistikom teorijom koja bi ujedno bila i fi lozofija jezika.

Posebnim jezicima, uzetim pojedinano ili u grupama, bave se: deskriptivna ili sinhronijska lingvistika, sa stanovita sinhronij ske strukture ; istorijska ili dijahronijska lingvistika, iz perspektive dij ahronij skog razvoja; i uporedna ili komparativna lingvistika, u cilju poreenja i klasifikovanja jezika i jezikih grupa, bilo genetskog, tipolokog ili arealnog. Za kombinovani pristup komparativnim prouavanjima kroz istorijsku evoluciju odomaen je termin istorijsko-uporedna lingvistika. Uporedno ispitivanje slinosti i razlika u strukturi dvaju ili vie jezika danas se naziva kontrastivnom lingvi-

1 6


stikom. Za istraivanje jezika u kontaktu, sa prateim pojavama viejezinosti , pozajmljivanja, interferencije i jezikih meavina, ponegde je u upotrebi nov termin kontaktna lingvistika . Opisivanjem i uporeivanjem dijalekata bavi se dijalektologija, tradicionalno ograniena na regionalne razlike ali odskora nadograena sistematskim prouavanjem drutveno uslovljenih varijacija, u okviru tzv. socijalne ili urbane dijalektologije. Teritorijalna distribucija dijalekatskih crta, povezana sa dijalekatskim raslojavanjem jezikih sistema, predmet je lingvistike geografije, dok se za srodna pitanja prostornog rasporeda dijalekata ili jezika u pojedinim arealima i irom sveta upotrebljavaju i nazivi arealna lingvistika i geolingvistika.

Jeziki sistemi, bilo da drutveno funkcioniu kao jezici ili kao dijalekti , i posmatrani bilo sinhronijski ili dijahronijski , opisuju se na razliitim planovima strukture, pa se prema ovom kriterijumu izdvaja sledei niz lingvistikih disciplina. Fonetika izuava mehanizme proizvoenja i primanja govornih glasova i daje njihovu klasifikaciju prema fiziolokim i akustikim parametrima, bez obzira na njihovo funkcionisanje u glasovnim sistemima pojedinih jezika; ovo drugo ini predmet fonologije, koja glasove prenosi iz fizike ravni fonetike u funkcionalnu ravan fonema kao distinktivnih jedinica glasovne strukture . Morfologija se bavi sastavom rei i njihovih oblika, te njihovim graenjem od morfema kao najmanjih znaenjskih jedinica jezike forme. (Za prouavanje fonolokog sastava morfema, naroito s obzirom na alternacije u govornom lancu, nekada se uspostavlja zaseban meunivo morfofonologije). Kombinovanje rei u konstrukcije, pre svega sintagme i reenice, predmet je sintakse. Morfologija i sintaksa zajedno ine gramatiku u uem smislu; u nekim pristupima gramatika uz njih obuhvata i fonologiju, pa i semantiku. Dok se u gramatici rei javljaju u ulozi sintaksikih jedinica, svojstva rei kao jedinica renika datog jezika, tj . leksema, prouavaju se pod zaglavljem leksikologije. Najzad, znaenje rei i njihovih kombinacija ispituje semantika, na ijem se planu kao minimalne jedinice nekada postuliraju sememe.

Kroz ovaj spektar disciplina tei se razumevanju naina na koji ,.se, kombinovanjem funkcionalnih jedinica na razliitim planovima je-

17

RANKO BUGARSKI

zikog ustrojstva, u jeziku kao hijerarhijski ureenoj i pravilima regulisanoj strukturi ostvaruje veza izmeu zvuka i znaenja. Unekoliko po strani od ovog spektra, ali u uskoj vezi s pojedinim njegovim segmentima, rasporeene su i neke druge lingvistike discipline, starije i novije. Delovima leksikologije u irem smislu mogu se smatrati etimologija, nauka o istorijskom razvitku pojedinih rei i grupa srodnih rei u jednom jeziku ili vie jezika, poev od njihovog korena i najranijim posvedoenim ili rekonstruisanim oblicima, i onomastika, nauka o vlastitim imenima (geografskih lokacija, naseljenih mesta, reka, planina, ljudi i td.) . Dok se sintaksa doskora mahom ograniavala na pitanja sastava reenice, u poslednje vreme se pod firmom nove discipline, tekstualne lingvistike, prouava i struktura jezikih i komunikacijskih celina iznad nivoa reenice, tj . veih tekstova; slina i straivanja, sa teitem na strukturi govornih interakcija, nazivaju se i analizom diskursa. A pod zaglavljem lingvistike pragmatike, takoe nove i danas aktuelne oblasti , pogled na strukturu jezika dopunjuje se prouavanjem njegove upotrebe u komunikaciji , sa posebnim obzirom na svrhe koje korisnici jezika postiu svojim iskazima u okviru razliitih govornih inova.

Pojedinim vidovima jezika bave se i druge discipline. Tako g loto gonija izuava poreklo i evoluciju jezika, kao zasebno podruje optelingvistikih i straivanja. Sa pojavom prvih pisama otvara se prostor i za gramatologiju - nauku o vrstama pisama, njihovom nastanku i razvoju . Ovu oblast treba razlikovati od grafemike ili grafologije, koj a kao pandan fonologije u grafikom medijumu prouava lingvistiku strukturu razliitih sistema pisanja, tj . nj ihovu podeenost glasovnim sistemima pojedinih jezika.

Pomenute podele prema uem predmetu prouavanja presecaju se sa podelama prema teorij sko-metodolokom pristupu pojedinih lingvistikih kola, kao to su razne verzije strukturalne, funkcionalne i l i generativne lingvistike, pa se tako npr. govori o strukturalnoj nasuprot generativnoj fonologij i , gramatici ili dijalektologiji .

4. Lingvistika i druge discipline. U svom sredinjem delu, usredsreenom na ispitivanje strukture jezika, tj . u domenu gramatike u

18


irem smislu, lingvistika je u osnovi autonomna nauka, i ona je u modernom periodu upravo ovde i postigla najvee teorijske i metodoloke domete. Zbog toga je doskora pretezala sklonost, ponegde jo uvek izrazita, da se u mikrolingvistici trai sutina svekolike nauke o jeziku. U najnovije vreme, meutim, u iu naunog interesovanja sve vie ulazi makrolingvistika problematika, koja trai interdisciplinarni pristup. Ovo vai i za neke od ve pomenutih grana lingvistike, ali neke od danas najaktuelnijih tek sada emo da navedemo, prelazei sa ueg podruja jezike nauke na ire prostore u kojima se ona sve ivlje preplie sa susednim naunim oblastima. Uopte uzev, moe se rei da nasuprot svakom od vie lica jezika, obeleenih nekim njegovim kardinalnim svojstvom koje je kao takvo u principu od interesa i za optu lingvistiku, nalazimo odgovarajue nauke, dok se u meuprostorima ubrzano razvijaju interdisciplinarne oblasti lingvistikih istraivanja.

Drutveni kontekst jezika prirodno je nametnuo saradnju sa sociologijom, socijalnom psihologijom, socijalnom antropologijom i srodnim naukama, koja je urodila nekolikim disciplinama. U delokrugu sociolingvistike, kao grane nauke o jeziku sa tendencijom prerastanj a u optu kritiku metodologiju savremene lingvistike, su drutveno uslov ljene jezike pojave (npr. varijacije u jezikoj strukturi koje prate drutveno raslojavanje jezika). Ona se samo uslovno moe razgraniiti od sociologije jezika, kao perspektivne grane nauke o drus koja se bavi jeziki ispoljenim drutvenim pojavama (npr. jezikim p azateljima irih drutvenih procesa). Krae reeno, soci o lingvistika rouava jezik u odnosu prema drutvu, a sociologija jezika - drutvo odnosu prema jeziku . Ovim oblastima bliska je etnolingvistika, pos eena odnosu izmeu pojedinih jezika i u njima izraenih kultura; na oito kada su u pitanju nepisani jezici primitivnih zajednica, ali opet b z jasnih granica, u upotrebi je i termin antropoloka lingvistika.

u jezika sistematski istrauje psiholingvistika kao savremena verz ja ranije psihologije jezika, dakle kao podruje saradnje lingvistike i psihologije u osvetljavanju meusobnih uslov-

19

RANKO BUGARSKI

ljenosti jezikih i psihikih struktura i procesa. Dodirnu oblast predstavlja neurolingvistika, gde se uz pomo neurologije i neuropsihologije ispituje neuroloka osnova jezika, tj . posebno odnos izmeu jezika i ljudskog mozga kao njegovog sedita.

Znakovni karakter jezika upuuje na optu nauku o znacima -semiotiku ili semiologiju , a prenoenje informacija tokom znakovne komunikacije zadire u teoriju komunikacija sa teorijom informacija i u kibemetiku . Na ovom razmeu izrasle su, pod zajednikim imenom matematike lingvistike, nekvantitativna ili algebarska lingvistika, u okviru koje se jezika struktura modelira uz pomo pojmovnog aparata matematike i simbolike logike, i kvantitativna ili statistika lingvistika, ije se metode koriste u ispitivanju statistike strukture tekstova i u obradi velikih korpusa jezikih podataka. Tamo gde se ovakve operacije obavljaju uz pomo maina, govori se o raunarskoj lingvistici. Prema tome, matematika i naroito raunarska lingvistika, za razliku od drugih navedenih disciplina, u principu nisu odreene predmetno nego metodoloki . Matematike metode danas se upotrebljavaju, u kombinacij i sa analitikom aparaturom tradicionalne i modeme gramatike, stili stike i retorike, u prouavanju informacione i stilske strukture razliitih tekstova, posebno knjievnih, a pod zaglavljem lingvistike stilistike.

Neke od upravo pomenutih oblasti , uz vei broj drugih, i spoljavaju i izrazito primenjene aspekte, pa se esto svrstavaju meu grane primenjene lingvistike, kao iroke i heterogene oblasti koja obuhvata raznovrsne praktine probleme to proistiu iz upotrebe jezika u drutvu. Ovde spadaju i problemi jezike standardizacije, gde se neutralnom opisu deskriptivne lingvistike suprotstavlja vrednosno obojeni pristup normativne lingvistike, posebno izrazit u nastavi jezika i negovanju jezike kulture; sa ovim su u vezi i druga pitanja jezi kog planiranja i jezike poli tike, naroito u viejezinim zajednicama. Nastava stranih jezika takoe je vana oblast primene lingvistikih znanja, a teorijska podloga nastave jezika u celini danas ee ide pod imenom glotodidaktike. Lingvistiki pojmovi i postupci u velikoj meri se koriste pri sastavljanju renika, to spada u leksikografiju, u prouavanju i normiranju terminologije i strunih jezika, u ispitivanju

20


funkcionisanja sredstava masovnog informisanj a, zatim u leenju poremeaja govora i sluha i u mnogim drugim oblastima ivota. Izrazito interdisciplinarnog karaktera, ali na lingvistikim osnovama, jeste teorija prevoenja, koja tei izgraivanju opteg teorijskog okvira za istraivanje razliitih aspekata ljudskog i mainskog prevoenja. A pokuajima prevazilaenja jezikih razlika putem konstruisanja pomonih meunarodnih jezika, od planskih jezika tipa esperanta do matematikih i logikih jezika-posrednika, povremeno se daje naziv interlingvistika.

5. Zakljuak. Razliite jezike i kulturne sredine, raznovrsne tradicije i teorije, udruene sa dinamizmom savremenih interdisciplinarnih istraivanja jezika, uveliko relativizuju svaki pokuaj razvrstavanja lingvistikih disciplina, ali se od neega ipak mora poi . Na letimini pogled, iz koga su nuno izostale brojne detaljnije podele unutar pomenutih disciplina i mnoge terminoloke alternative, teio je, koliko je to bilo mogue, jednom objektivnom i teorijski neutralnom prikazu, polazei od onoga to se moe uzeti kao ire prihvaeno. Tamo gde ima veih tekoa oko definicije ili razgranienja pojedinih oblasti , to se nastoj alo nagovestiti odgovarajuim formulacijama. Samo u onim retkim sluajevima kada u nekom bitnom pt u nema praktino nikakve strune saglasnosti jer prava debata tek p dstoji , kao to je priroda odnosa izmeu lingvistike teorije i filozofij ezika, iznete ocene u veoj meri izraavaju preliminarno lino vie e autora ovog uvodnog teksta. S meten u kontekst ove knjige, sam t tekst ima pak kao glavni zadatak orijentaciono situiranje primenjen lingvistike u celini i njenih pojedinih delova na irokom podruju n uke o jeziku, to treba da olaka praenje specifinijih razmatranja poglavljima koja slede.2

2 Naem " aocu sada su lako dostupna brojna domaa i prevedena dela sa podruja lingvisti , u kojima se mogu potraiti dalja obavetenja. Ovom prilikom moemo da uputi o na tri knjige koje se korisno dopunjuju: kiljan (1980) kao iri pregled lingvisti "h disciplina, kola i pojmova, te podataka o jezicima i pismima; Ivi (1975) kao regled razvoja lingvistike kroz istoriju i njenih savremenih pravaca; i Bugarski (19 ) kao teorijsko i istorijsko razmatranje nekoliko fundamentalnih problema nauke jeziku - sve sa daljom literaturom.

21

2. Pojam 1 znaaj primenjene lingvistike

Delatnosti koje se odvijaju pod imenom primenjene lingvistike danas su u punom procvatu , i nj ihov opti struni i drutveni znaaj nije ni u kojem smislu sporan . Moe se, meutim, postaviti pitanje identiteta same ovako nazvane oblasti , naroito s obzirom na lingvistiku. Da li je ovo jedna interdisciplinarna aktivnost sa zadatkom reavanja praktinih jezikih problema, posebna grana nauke o jeziku, ili moda u sutini nita drugo do sama lingvistika? tavie, da li iz naina na koji se ova oblast poima uopte proistiu neke ozbiljnije praktine posledice? Malo kad obuhvatnije pretresana, ovakva pitanja jo uvek nisu dobila opteprihvaene odgovore. jeste da skrene panju strune javnosti na njihovu vanost i da izloz1 autorovo lino vienje ove problematike.

Pojam primenjene lingvistike nudi se kritikom razmatranju u dva povezana ali relativno nezavisna smisla - pragmatikom i teorij skom. Pragmatiki smisao je spoljni , tj . vanlingvistiki i u osnovi drutveni , i odnosi se na sve ono to je empirijski nasleeno kao primenjena lingvistika, to je kao takvo drutveno prihvaeno i to se danas praktikuje pod tim imenom. Teorijski smisao je unutranj i , tj . lingvistiki i time nauni , i tie se prirode i statusa primenjene lingvistike kao naune discipline . U ovom izlaganju najpre e biti ukratko razmotren pragmatiki a zatim teorijski aspekt primenjene lingvistike, da bi oni potom bili dovedeni u meusobnu vezu u jednom pokuaju sinteze - pri emu emo stalno imati na umu veliki drutveni znaaj ove oblasti .

Do primenjenih istraivanja na razliitim podrujima po pravilu dolazi ne toliko zbog zahteva internog razvoja same osnovne nauke,

22


koliko usled potreba srodnih naunih oblasti i, jo vie, drutvenog ivota u celini . U sluaju lingvistike, rano je primeeno da je jezik od tako kapitalne vanosti za ivot oveka i drutva da bi nauka o njemu morala moi da prua saznanja i rezultate iroko upotrebljive i izvan nje same. I pored razlone skepse u nekim sluajevima, pa i povremenih razoarenja, ovo uverenje se u celini pokazalo opravdanim. A komunikacijski problemi savremenih drutava i celog oveanstva takvi su da ve i sama predstava o jednoj primenjenoj lingvistici poseduje odreenu privlanost i izaziva dosta interesovanja na raznim stranama. Dobrim delom zahvaljujui ovoj injenici , u svetu danas postoji razgranata aktivnost koja se iroko naziva primenjenom lingvistikom. Nju su izazvale drutvene potrebe, pa se moe rei da je sama geneza ove oblasti uveliko pragmatike prirode.

Kako se drutvene potrebe u raznim drutvima i vremenima znaajno razlikuju, moglo bi se oekivati da e, kao rezultat izloene situacije, pojam primenjene lingvistike na ovom planu da se razlikuje od jedne sredine do druge - bar u stvarnom teitu ako ne u potencijalnom rasponu. Upravo takvo stanje i nalazimo. lako je sam termin

"primenjena lingvistika" u iroj meunarodnoj upotrebi , pojam koji mu u praksi odgovara uslovljen je lokalnim istorij skim i drutvenim okolnostima: priroda praktinih problema u vezi s upotrebom jezika koji su u odreenoj sredini najaktuelniji spontano definie u njoj preovlaujuu predstavu primenjene lingvistike za neki dati period. Tako se danas u nekim zemljama time esto misli gotovo iskljuivo na nastavu stranih jezika (npr. Velika Britanija, doskora i SAD), u drugim preteno na pitanja u vezi s bilingvizmom (npr. Kanada i neke junoamerike zemlje), u treim na mainsko prevoenje i druge raunarske operacije (npr. SSSR), u nekim opet na izradu sistema pisanja (mnoge primitivnije zajednice), itd. U Jugoslavij i se nijedna od ovakvih pojedinanih oblasti ne izdvaja toliko od drugih da bi bilo unapred jasno ta bi se - bar konvencionalno gledano - imalo smatrati primenjenom lingvistikom u naim prilikama. Stoga je ovo jedna od sredina gde se, zbog irokog raspona aktuelnih praktinih problema jezikog karaktera (viejezinost, standardizacija, nastava stranih jezika i drugo),

23

RANKO BUGARSKI

moe ve na isto pragmatikom planu legitimno postaviti pitanje pojma primenjene lingvistike.

Na tom planu, kod nas kao i drugde, odgovor na ovo pitanje u principu kumulativno proistie iz same prakse: primenjena lingvistika je sva delatnost koja se odvija pod tim zaglavljem, bez obzira na razliite strune i drutvene profile uesnika u njoj . To je jedno zajedniko problemski orijentisano nastojanje koje ukljuuje ne samo razliite grane lingvistike (naroito sociolingvistiku i psiholingvistiku) nego i sociologiju, pedagogiju, neurologiju, antropologiju i mnoge druge discipline. Koliko god ovek mogao da bude opravdano rezervisan prema pri lino nereprezentativnom i otuda neprikladnom imenovanju ovog kompleksa, ovde nema mesta za individualnu definiciju i linu arbitrau : ako se neka aktivnost planira, organizuje, i zvodi i finansira kao primenjena lingvistika, onda bi bilo neumesno bilo ije privatno insistiranje da to zapravo nije primenjena lingvistika nego neto drugo. U naem konkretnom sluaju, statuti jugoslovenskih drutava za primenjenu lingvistiku i njihovog Saveza ne propisuju ta jeste a ta nije primenjena lingvistika, a bogate i raznovrsne organizovane delatnosti njihovih lanova dovoljn obuhvata, o odsustvu uskosti i jednostranosti u tumaenju ovog poj ma. Moe se tvrditi , bez imalo patriotske pristrasnosti , da je ovakav obuhvat preporulj ivij i od uskih odreenja koja dominiraju u nekim drugim sredinama. Jer ako se primenjena lingvistika negde svodi na, recimo, nastavu stranih jezika, to nee biti stoga to u toj zajednici nema i drugih praktinih problema delimino jezike prirode, nego pre zato to takvi problemi, a naroito mogui doprinos lingvistike njihovom preciznijem formulisanju, nisu jo dovoljno uoeni. Otuda je bolje poeti sa jedne ire baze.

U svemu dosad reenom verovatno nema mnogo spornog, a veliki drutveni znaaj primenjene lingvistike u njenom pragmatikom aspektu ne dovodi se u pitanje ni u daljem razmatranju. Meutim, problem karaktera i domena primenjene lingvistike mora se, u jednoj drugoj ravni , reavati i teorijski, dakle bez obzira na lokalne empirijske posebnosti i istorijske sluajnosti . A na ovom planu nastaju ne

24


male tekoe, koje lako postaju predmet sporenja meu strunjacima. /.a razliku od malopre razmotrenog plana, ovde dolazi u obzir mo-:unost da pojedine lingvistike kole ili ak pojedinci ponude svoje odreenje obuhvata i predmeta primenjene lingvistike kao naune disd pline - da kau, dakle, koja vrsta problematike u nju ulazi i na koji nain, a koja pak ne. Ali svako ko je proveo neko vreme razmiljajui o ovakvim pitanjima imae razumevanja za injenicu da se sami lingvisti nisu esto koristili pomenutom mogunou, da se oni do danas uglavnom nisu odreeno izjasnili o tome ta je za njih primenjena lingvistika, da li joj uopte pripada posebno mesto u akademskoj sistematici, i ako pripada, koje je to mesto. Skoro bi se moglo rei da su raanje i razvoj primenjene lingvistike proli gotovo nezapaeno to se tie "iste" lingvistike. Stoga u samoj lingvistikoj profesiji uglavnom nema ni naelne saglasnosti oko pitanja identiteta i statusa primenjene lingvistike, a neka iole samostalna ili celovita teorija ove oblasti do danas ne postoj i .

Otuda se na naunim skupovima esto javljaju nedoumice u ovom pogledu. Tako jedan plenarni referat sa meunarodnog kongresa lingvista u Bukuretu 1 967. godine poinje sledeom reenicom: ,)edan od glavnih problema primenjene lingvistike je pridevskog karaktera, utoliko to ne postoji meunarodni konsenzus o znaenju 'primenjenog"' (Roberts 1 969: 1 75), a uskoro potom govori se o odsustvu zadovoljavajue definicije primenjene lingvistike, te o potrebi da se u takvim uslovima oslonac potrai bar u radnim definicijama neke

\ vrste (Nickel 1 972: 12). Jedan prikaz publikacije sa kongresa primenjene lingvistike u Kembridu 1 969. godine zavrava se konstatacijom da je nemogue utvrditi ta je primenjena lingvistika (Hiillen 1974:360) . Jedan prikaziva sline publikacije sa sledeeg kongresa, u Kopenhagenu 1972. godine, na samom poetku upozorava da smo , moda dalje nego ikad od jedne sistematske strukture oblasti prime

. ene lingvistike" (Kiihlwein 1 976 :282) . A jedan na uesnik zakljuv je svoje utiske sa narednog kongresa ove discipline, u tutgartu

975. godine, ocenom da tek treba saznati ta primenjena lingvistika este a ta nije (Vilke 1 977:85) . Na poslednjem dosad odranom kon-

25

RANKO BUGARSKI

gresu u ovoj oblasti , u Briselu 1984. godine, odran je zaseban okrugli sto o pitanjima identiteta primenjene lingvistike i njenog odnosa prema lingvistici.

Lako bi se mogli navesti i drugi primeri ; dovoljno su karakteristini ve i sami naslovi publikacija kao to u Back (1970), Pap (1972), Fraser (1974), Brown (1976) ili neki u zborniku Kaplana (1980). ak i u statutima Meunarodnog udruenja za primenjenu lingvistiku (Association internationale de linguistique appliquee, skraeno All..A) i srodnih drutava, kao i u drugim relevantnim dokumentima, pojam primenjene lingvistike obino se vie podrazumeva nego to se definie. Premda je definisanje na ovom polju veoma teak zadatak, valja svesrdno podrati sledeu uvodnu napomenu prireivaa jednog zbornika: "Treba se nadati da emo u budunosti , kako AlLA bude napredovala, dospeti do jedne sveobuhvatne a u isti mah precizne definicije termina 'primenjena lingvistika"' (Nickel 1976, III:5). Taj zadatak, dakako, jo uvek predstoj i .

O razlozima ovakvog stanja ovde ne moemo detaljnije govoriti , niti moemo ulaziti u sloeno opte pitanje odnosa izmegu._fundamentalnih i primenjenih istraivanja, iji je ovo specifian sluaj . Moemo, ipak, pokuati da bar nagovestimo neke od tekoa koje prate svaki pokuaj osmatranja pojma primenjene lingvistike lingvistikim oima i podvrgavanja toga pojma teorijskoj elaboraciji .3 Ovde se pre svega mora ispitati odnos izmeu primenjene i "neprimenjene" lingvistike, mogui predmet prve i identitet druge. Nekome se moe uiniti da su ovakva razmiljanja neizbeno post festum, jer primenjena lingvistika nije neto o emu se tek danas poinje govoriti , nego oblast koj a ve ima izvesnu istoriju a uz to i veoma razgranatu institucionalnu infrastrukturu (ime mislimo na katedre, udruenja, kongrese, projekte, asopise i druge naine akademskog organizovanja jedne discipline). No ovaj utisak je varljiv, jer je pomenuta nesigurnost oko

3 Retki pokuaji teorijskog zasnivanja primenjene lingvistike mahom ne prelaze granice skice; upor. naroito Gottwald ( 1977), Spillner (1977), Kaplan (1979) i Kiihlwein (1980b). O statusu teorije u primenjenoj lingvistici bie jo rei u nastavku ovog priloga, a ire i u IV poglavlju ove knjige.

26


prave prirode ove oblasti vidljiva uz sav njen nesumnjiv institucionalni i internacionalni status.4 Naime, ako pogledamo ta sve ulazi u prorame rada nacionalnih drutava za primenjenu lingvistiku ili AlLA-e, koja su sve tematska podruja zastupljena na kongresima i drugim naunim i strunim skupovima, ta se predaje na odgovarajuim odsccima ili istrauje u institutima, ili ta objavljuju asopisi ovog usmerenja - videemo sigurne znake izvesne krize identiteta. Ima tu dosta difuznosti, nesistematinosti , kao i preklapanja sa drugim disciplinama, naroito optom lingvistikom, sociolingvistikom i psiholingvistikom. Upadlj ivo odsustvo predmetnih razgranienja ovih oblasti samo se delimino moe objasniti njihovom interdisciplinarnom prirodom.5

Razmiljajui o moguem predmetu primenjene lingvistike, moemo jednostavno da nabrojimo - ne pretendujui na iscrpnost i bez nekog naroitog redosleda - bar sledea podruja na kojima su rezultati lingvistikih istraivanja nali svoju primenu:

nastava stranih jezika, ukljuujui nastavne materijale i metodologiju, tzv. primenjenu kontrastivnu lingvistiku, analizu greaka, testiranje, programiranu nastavu itd.; usvajanje prvog i drugog jezika; nastava maternjeg jezika i uloga jezika u optem obrazovanju; nastava jezika drutvene sredine u uslovima viejezinosti; jezika politika i jeziko planiranje, ukljuujui standardizaciju (stvaranje sistema pisanja i izgraivanje standardnih idioma), pismenost, jeziku kulturu, meunarodne jezike itd.; struni jezici, terminologija i leksikografija; prevoenje (ljudsko i mainsko); teorija knjievnosti, knjievna kritika, retorika i stilistika;

4 Osnovni podaci o razvoju i organizaciji primenjene lingvistike u svetu i u erniji bie dati u sledeem poglavlju.

5 Uverljiva svedoanstva o opsegu i heterogenosti empirijski tumaene primenjene lingvistike pruaju, primera radi, programi poslednjih svetskih kongresa za prim njenu lingvistiku i pozamani dosad izali tomovi nedavno pokrenutog tematsko- ibliografskog prirunika Annual Review of Applied Linguistics.

27

RANKO BUGARSKI

oteenja govora i sluha, logopedija, defektologija; neurologija i neuropsihologija; klinika psihologija i psihijatri ja; komunikacije, masovni mediji, informatika; programiranje raunara i vetaka inteligencija; etnologija, sociologija i druge drutvene nauke; analitika filozofija i logika; semiotika sa svim njenim granama, metodoloki uveliko zasnovana na lingvistikim modelima i utoliko svojevrsna, najobuhvatnija primenjena lingvistika. 6

Za ovaj , teorijski deo razmatranja nije od znaaja empirijska (ili , u smislu nae distinkcije, pragma v st da sve oblasti sa ovog spiska nisu podjednako aktuelne u svim sredina nego Clnjenica da sve one jesu oblasti u kojima se lingvistika zn a ponegde primenjuju. Oigledno je da je i ovaj nepotpuni spisak, oji obuhvata didaktike, sociopolitike, terapeutske, tehnoloke, mod -ske i druge aspekte, toliko dugaak i raznorodan da teko moe da poslui kao predmetna definicija primenjene lingvistike: bilo bi apsurdno tvrditi da je pri men jena lingvistika skup svih oblasti sadranih u jednom ovakvom spisku. Pokuaji suavanja njenog domena time to bi se ona po definiciji svela na podruj a na kojima je jezik centralna komponenta datog kompleksa, a ne samo jedna izmeu vie njih (v. npr. Corder 1 972 :5) su neophodni ali i nedovoljni, jer ovakve li ste pokazuju da je i takvih podruja mnogo? Ako bismo pak hteli da izdvojimo ono to je zajedniko svim tim raznim oblastima, utvrdili bismo da je to neki vid jezika - bilo kao materija ili kao model . Slaui tako izdvojene delove u celinu, u principu bismo kao zbirni

6 Slian spisak daje Pap (1972), ije su dileme bile jedan od podsticaja za ovaj na pregled. Upor. s ovim u vezi i Back ( 1970) - znaajnu raniju raspravu na istu optu temu koja dolazi do slinih zakljuaka u mnogim pitanjima. / 7 One takoe mogu da poslue kao delirnina eksplikacija praktinih definicija primenjene lingvistike kao to je ona iz statuta Amerikog udruenja za primenjenu lingvistiku, gde se, po ugledu na ranije osnovano odgovarajue Britansko udruenje, ova oblast odreuje kroz ,,multidisciplinarne pristupe jezikim problemima i pitanjima".

28

LINGVISllKA U PRIMENI

predmet dobili , manje-vie, sam jezik. A jedna nauka sa upravo tim predmetom istraivanj a ve postoji , i zove se prosto - lingvistika. Idui ovim putem, teko je izbei zakljuak da primenjena lingvistika i li nema svog predmeta, ili ga ima ali je on identian predmetu same lingvi stike.8

Pokuamo li da problemu priemo iz drugog pravca, pitajui sc da li postoji neki deo l ingvistike koj i je specifino "primenjen" , neemo doi do drukijeg reenja, jer su primenjivanju naelno pollloni svi delovi lingvistike - dakako, u raznim oblastima. Tako se, primera radi i govorei sasvim uopteno, deskriptivna lingvistika primenjuje u nastavi jezika, sociolingvistika u jezikom planiranju, matematika i statistika lingvistika u informatici i raunarskoj tehnologij i , lingvistika teorija u semiotici, zatim fonetika u defektologiji , lcksikologija i semantika u izradi renika, itd.9

Najzad, sa metodolokog stanovita gledano, mora se opet rei da jo uvek ne postoji neki skup zasebnih metoda primenjene lingvistike, bar u jednom izgraeni jem vidu, nego se mahom metode inae razvijet:e u lingvistici i drugim naukama koriste, uz potrebna prilagoenja, u skladu sa obelejima i potrebama oblasti u kojoj se primenjuju lingvistika saznanja. Poslednjih godina ponegde se ulau napori u pravcu usavravanja srazmemo autonomne metodologije u pojedinim segmentima primenjene lingvistike, ali upravo izreeni opti sud jo uvek stoj i .

Iz izloenog bi , dakle, sledio pomalo neprijatan zakljuak da u smislu tradicionalne, pozitivistike sistematike primenjena lingvistika ne postoji kao zasebna nauna disciplina, nemajui svog odelitog i koherentnog predmeta niti svoje specifine metodologije. Na-

8 U ovom pravcu ide, kako se ini, i sledea ocena izneta 1977. godine na jednom skupu u SAD, posveenom ve karakteristinoj temi "ta je primenjena lingvistika?: "Uvidi koje stiemo prouavajui lingvistiku mogu se korisno primeniti u veoma raznorodnim oblastima. Ali rei da neko prouava primenjenu lingvistiku samu po sebi, dakle bez obzira na polja primene, isto je to i rei, naprosto, da on prouava lingvistiku" (v. sada E. M. Anthony u Kaplan 1980:5).

9 Tanije, u okviru vane distinkcije koju uvodi Spolsky (1969), na ovim podrujima delatne su kako aplikacije tako i implikacije lingvistikih istraivanja -po svoj prilici u sloenoj interakciji.

29

RANKO BUGARSKI

ravno, moe se dodati da ovakvi zahtevi u dobroj meri gube svoju vanost u dananjem interdisciplinarnom svetu , gde se pojedine nauke mogu definisati i na neki savremenij i nain - recimo, kao skupovi istraivakih ciljeva.10 Neto drukije reeno, mogla bi se napraviti razlika izmeu objekta jedne discipline i njenog predmeta, tako to bi se prvi odnosio na neki dati fenomen a drugi samo na neke njegove aspekte koji su izdvojeni kao relevantni, bilo sami po sebi i l i u neku posebnu svrhu. Tada bi jezik sluio kao opti objekt svih "jezikih nauka" , dok bi svaka od njih kao svoj predmet imala neki odelit vid jezika. Pri ovakvoj emi, predmet - ili cilj - primenjene lingvistike mogla bi da bude spoljna primena znanja o jeziku steenih unutar lingvistike, a moda i drugih oblasti (o emu v. nie). No i tada bi se moralo konstatovati da je primenjena lingvistika u velikoj meri liena autonomne unutranje strukture, u smis.w---R:w:;IU-n teorije i objedinjenog istraivakog pro

Pa ta je, onda, primenjena lingvistika? Iz dosadanjeg razmatranja sledilo bi da se ona zapravo ne moe smatrati podrujem delatnosti koje se slui dostignuima lingvistike ali samo nije deo ove nauke, pa ak ni interdisciplinarnim poljem koje kombinuje lingvistiku sa drugim disciplinama - jer je "podruje" ili "polje" u ovom sluaj u tako ogromno i heterogeno da pozivanje na njega ne bi imalo nikakvog kriterijalnog smisla. Strogo govorei , ona se ne moe posmatrati ni kao deo lingvistike, odelit od ostatka ove nauke. Dodatan argument protiv takvog shvatanj a bila bi potreba da se u tom sluaju utvrdi i ta bi upravo bila "neprimenjena" lingvistika, kao neobeleeni lan implicirane terminoloke opozicije. Za razliku od matematike, u sluaju lingvistike kao nauke koja se bavi jednim tako "neistim" fenomenom kao to je prirodni ljudski jezik, atribut "ista" nema j asnog smisla.11 injenica je, uostalom, da "najistije" verzije lingvistike

10 Tako npr. Kiihlwein (1980a:761) istie da se primenjena lingvistika pre moe definisati kroz njene ciljeve nego polazei od pitanjii predmeta ili metodologije.

11 Kako istiu tri britanska autora, "osim moda u matematici, distinkcija izmeu 'istog' i 'primenjenog' teko se moe napraviti, a i kada se napravi, od nje nema neke vee koristi" (Halliday/Mclntosh/Strevens 1964:5).

30


(kao glosematika, ili neke varijante generativne gramatike) uz sve svoje formalne vrednosti nisu bile od naroite koristi empirijski .

Uobiajeni kontrast izmeu "primenjene" i "teorijske" lingvi stike takoe se po bliem ispitivanju pokazuje problematinim, i to it. bar dva razloga. Prvo, takva podela na izvestan nain izostavlja iz razmatranja jedan bitan sektor jezike nauke - deskriptivnu lingvi stiku, koja sama po sebi izvesno nije ni "teorijska" ni "primenjena", iako nuno podrazumeva odreenu teorijsku podlogu a esto i mogunosti primene. Nita se ne bi dobilo shvatanjem deskriptivne lingvistike kao podruja neposredne primene lingvistike teorije na opisivanje jezika i time kao svojevrsne "primenjene" lingvistike: ovakvim tumaenjem lingvistika bi se neopravdano izjednaila sa lingvistikom teorijom, a iz drugog ugla gledano radilo bi se o primeni unutar domena nauke o jeziku, dok pojam primenjene lingvistike moe da ima smisla jedino ako je re o primenama izvan tog domena. A drugo, pomenuta podela je neizbeno relativna i tako samo pitanje fokusa; pri bilo kojoj razumnoj interpretaciji , primenjena lingvistika je i sama jedna nauna oblast, koja kao takva mora da poiva na sopstvenoj teoriji - dakle, da bude i teorijska.

Alternativno, primenjena lingvistika moda bi se mogla suprotstaviti optoj lingvistici , s tim to bi se reklo da se obe bave jezikim komuniciranjem, ali da ona prva deluje na svoj predmet dok ga ova druga uzima kao zadat. 12 No ako se opta lingvistika kontrastira najpre sa deskriptivnom lingvistikom, na relaciji jezik uopte-pojedinani jezici (kako se to najee ini) , ovakva podela mogla bi da vodi neugodnim dvosmislenostima. Uistinu, ako ovek mora da se privoli nekoj prostoj opozicij i , verovatno je najbolje da se uspostavi kontrast izmeu "primenjenog

" i "fundamentalnog" - premda se i ova distinkcija zapravo rui pred naim oima dok lingvistika u celini prihvata jednu iru i dalju spoljnu svrhuP

12 Ovakvu mogunost nagovetava npr. Rondeau (1978:1). 13 Za jednu koncepciju odnosa izmeu primenjenog i fundamentalnog u je

zikim istraivanjima v. Slama-Cazacu (1980).

31

RANKO BUGARSKI

No ovakve dileme zapravo su nepotrebne, i one velikim delom iezavaju ako se primenjena lingvistika odredi na jedan sasvim druk-ij i nain, koji nam teorijski izgleda kao bolje reenje u poreenju sa ve razmotrenim alternativama. To je pogled koji u terminu "primenjena l ingvistika" vidi naznaku jedne opte orijentacije u samoj lingvistici , i za koji se ovo odreenje, prema tome, uote ne odnosi na neki odelit predmet nego na jedan karakteristian pristup. Ovako viena, primenjena lingvistika nije nita drugo do lingvistika koja je primenjena, tj . lingvistika koja se primenjuje izvan svog domen.:)Q-je, prosto, okrenutost lingvistike prema irokom spektru oblasti' gde se u stvarnosti nalaze ili analoki sagledaju jeziki aspekti koj i doputaju i trae primenu rezultata, metoda i modela nauke o jeziku . Pri tom ove oblasti nisu deo same lingvistike . Neke od njih su od izrazitog drutvenog znaaja, pa se u tom smislu primenjena lingvistika moe oznaiti kao sinteza jezike nauke i drutvene prakse. Prem a tome, umesto povlaenja uveliko vetakih i u svakom sluaju ve prevazienih linija razgranienja u samom tkivu lingvistike , bolje je, pogleda upravljenog ka budunosti , sagledati ovu nauku kao jedinstven skup znanja i delatnosti koji se, da tako kaemo, moe u posebne svrhe orijentisati u nekom specifinom pravcu. 14

Pri stanovitu po kome je primenjena lingvistika shvatanje lingvisti ke a ne grana ove nauke, bilo bi dosledno da se termin "primenjena lingvistika" , koji na neki nain implicira deo lingvistike, zameni terminom "primene lingvistike" . Ova potonja oznaka vie bi bila u skladu sa oseanjem da postoji samo jedna lingvistika, koja sama po sebi n ije ni "ista" ni "primenjena" , nego se samo moe razliito praktikovati s obzirom na razliite konkretne istraivake ciljeve. A ima znakova da ovakvo oseanje raste . Ono, primera radi, proima

1 4 Samo po sebi, shvatanje po kome je primenjena lingvistika u sutini "eksternalizovana" lingvistika nije neko naroito otkrie, i njegovi tragovi mogu se povremeno pronai u literaturi. Tako jedan autor napominje: ,,Domen primenjene lingvistike jeste naprosto primena lingvistike u odreenoj oblasti" (Culioli 1967:62). Back ( 1970:24, 4 1 ) ak tvrdi da je tumaenje primenjene lingvistike kao "praksi okrenute lingvistike" (praxisgerichtete Sprachwissenschaft) ne samo dovoljno logino nego i najrairenije, ali ovo drugo danas nee biti rano. No kako god to bilo, vano je uoiti i razviti ire implikacije ovog shvatanja.

32


11 vodnik prvog broja jednog asopisa za lingvistiku pragmatiku: .. S t rogo uzev, nema razlike izmeu 'primenjene' i ' i ste' lingvistike. Pri menjena' lingvistika i 'ista' lingvistika jesu jedno te isto, to jest l i ngvistika: primenjena lingvistika nije drugo do ' ista' lingvistika, primenjena na odreene probleme . . . Ne postoje, niti mogu postojati , d ve vrste lingvistike . . . Postojae samo jedna lingvistika, ili je nee uote biti" (Haberland/Mey 1977:4) . Slino tome, izvetaj sa jednog seminara Britanskog udruenja za primenjenu lingvistiku ukazuje na . ,jedno globalno pomeranje teita koje ini prirodnim (izvan instituionalizovanih konteksta) da se govori o lingvistici i njenim prime

na a, umesto da se razdvajaju dve discipline" (Willes 1 978 :34). Sama distin ija, razume se, nikada nije kako valja ni izvedena; primeeno je kako u se "napori oko razdvajanja lingvistike i primenjene lingvistike m om pokazali besplodnim, proistiui iz tvrdoglave upornosti vie go iz istinske obavetenosti" (Brown 1 976 : 1 ); da je takvo razdvajanje krajnjoj linij i besplodno istie i Back ( 1970:34) . 1 5

U prin 'pu, svaka adekvatna lingvistika teorija i svaki valjan lingvistiki op' s jesu potencijalno primenlj ivi, bilo unutar same lingvistike ili izv nje; a o primenama lingvistike trebalo bi govoriti samo kada se traivanja preduzimaj u - ili ve postojei rezultati koriste - sa sves im, eksplicitnim ciljem praktine primene izvan lingvistike. Relevan a granica nije, dakle, toliko izmeu neke "iste" i "primenjene" li gvistike koliko izmeu istraivanja koja spadaju u lingvistiku, na ilo koji nain shvaenu, i praktinih aktivnosti koje tu uopte ne s adaju. Primera radi, ako se neka opta teorija o strukturi ljudskog jez a uzme kao polazite pri likom opisivanja nekog posebnog jezika, to jo nije primena lingvistike, jer ova obuhvata i nauno opisivanje jezika. Ali ako se na osnovu ovakvog opisa izradi jedan prilagoen potrebama nastave toga jezika, to je onda ve primena

15 U ovom smislu indikativno je da se, pored ve tradicionalnog termina "primenjena lingvistika" (koji i dalje odraava implicitno pragmatiko suavanje na neku posebnu oblast), poslednjih godina i sintagma "primene lingvistike" ee javlja u naslovima rasprava i antologija, naroito onih koje svedoe o jednoj iroj koncepciji); upor., meu delima koja i inae citiramo u ovom tekstu, Malmberg ( 1 97 1 ), Perrenffrim ( 1 97 1 ) i Ferguson ( 1 975).

33

RANKO BUGARSKI

l ingvistike. Meutim, ovaj pedagoki opis i na njemu zasnovane nastavne materijale treba na drugoj strani razlikovati i od tehnike aparature koja ih danas esto prati, kao, uostalom, i od samog avno procesa - jer nijedno od ovoga ne ini deo bilo kakve lingvisti 1

Neto drukije reeno, pojam primene ne srne da zamagli bitnu razliku izmeu lingvistikih i nelingvistikih delatnosti . Izgleda da je sam termin "primenjena lingvistika" naveo mnoge na pomisao kako je tu posredi neto sutinski drukije od same lingvistike, pa tako moda i neto to zapravo i nije nauka nego niz praktinih problema. A upravo ovo treba po svaku cenu izbei , jer lingvistika i kada se primenjuje ostaje pre svega lingvistika - to znai nauka. Primenjena l ingvistika mora da se zadri u krugu naunih istraivanja, pruajui lingvistike temelje za zajedniki drutveni zadatak reavanja praktinih jezikih problema, ali ne pretendujui da samostalno raspolae gotovim reenjima. I ako se pravi razlika izmeu lingvistike i primenjene lingvistike, ona nipoto nije analogna razlici izmeu nauke i tehnologije. 1 7

Ovakvi nesporazumi, mogui ako se nepalj ivo i bez prihvaenog tumaenja ovoga pojma govori o primenjenoj lingvistici, nestali bi kada bi se umesto toga govorilo o primenama lingvistike, jer je sasvim jasno da je lingvistika nauka, a ne polje primene neke nau Lingvistika moe imati spoljne ciljeve, moe biti okrenuta ka dr tvenoj praksi u celom jednom rasponu oblasti , i tada se mogu r matrati njene praktine primene a da se ove pri tom ne brkaju sa njenim

16 O optoj "primenlj ivosti" lingvistike v. Halliday/Mclntosh/Strevens ( 1 964: 138). U ovom kontekstu zanimljivo je da je, upravo u vreme kada je jedna ranija verzija ovog teksta pripremana za tampanje, poznati lingvist Bertil Malmberg u jednom osvrtu pomenuo "ogromno polje primenjene - il i , kako bih je sada radije nazvao, primenlj ive - lingvistike" (Malmberg 1978: 184). ini se da ova opaska jezgrovito izraava jedno stanovite potpuno u skladu sa onim koje se ovde izlae.

1 7 Nauni karakter primenjene l ingvistike s pravom se esto naglaava; v. npr. B ack ( 1970:24), Zabrocki (1970:38), Malmberg (1971 :3), Ferguson (1975 :65), Kaplan ( 1980: 18), a kod nas M ihailovi ( 1 970:5) . Kako saeto konstatuje Grucza (1975: 128), "primenjena lingvistika nije skup praktinih recepata; ona je, prvenstveno, formulacija njihove teorijske baze" . Ovaj bitan zahtev istaknut je i na osnivakoj skuptini Drutva za primenjenu l ingvistiku Jugoslavije; v. Mike (1973 :23 1).

34


naunim identitetom. Osim toga, ovakva koncepcija jae naglaava tv identnu injenicu da lingvistika u celosti - dakle bez nunog .. primenjenog" predznaka - sve vie postaje otvorena nauka sa i uaenom spoljnom orijentacijom, od znaaja kako za druge nauke tako i za ivot drutva. Neke od danas najaktuelnij ih oblasti u teorij skoj lingvistici - kao u teoriji varijacija, pragmatici, psiholingvistici, sociolingvistici - imaju tako neposrednih i oiglednih praktinih aspekata da pred njima pomenuti predznak gubi distinktivnu snagu koju je mogao imati u vreme lansiranja termina "primenjena lingvistika" , kada su i lingvistika i obim njenih primena izgledali mnogo drukije nego danas. Taj termin nosi prizvuk scijentizma jednog perioda kada se lingvistika, bar u nekim sredinama, upinjala da to vie lii na egzaktne nauke, za koje se smatralo prirodnim da mogu imati svoje

"primenjene" pamjake. No takvo podvajanje ne odgovara prirodi lingvistike i stoga je u ovom sluaju u velikoj meri vetako. Ono je bilo mogue samo u uslovima jedne privremeno opravdane i ubrzo prevaziene uske koncepcije lingvistike kao formalnog prouavanja jezike strukture. Ali pre tog razdoblja nauka o jeziku je kroz celu svoju istoriju zapravo bila dobrim delom i primenjena nauka, to e se samo jo vie potvrditi odmah posle njega, sa izrastanjem oblasti kao to su psiholingvistika i sociolingvistika.

Naroito ova dva podruja donela su sobom shvatanje da lingvistika mora uz langue da u svoj delokrug ozbiljnije ukljui i parole, dakle da bar u naelu, a sve vie i u praksi , prihvata langage kao svoj konani domen. Ovo gledite prirodno inkorporira psiholingvistiku i sociolingvistiku kao grane lingvistike , definisane njihovim srazmerno odelitim predmetima istraivanj a. Ali primenjena lingvistika nije u i stom poloaju, jer primena, kao neto to se tie pristupa, jeste jedan sasvim drukiji pojam. Upravo kao to je ceo spektar naunog izuavanja jezika i jezika podloan teorijskoj elaboraciji , tako se isti taj spektar nudi i praktinim primenama u jednom ili u drugom obliku. tavie, sve je tee ovo dvoje razdvajati ; kako smo ve videli , podela je samo relativna, jer je bar deo teorije bez tekoa primenljiv, dok primenjene aktivnosti moraju da se temelje na nekoj svojoj teorij i .

35

RANKO BUGARSKI

Na taj nain, ova dva pristupa imaju samo delimino razliita obeleja, to ini bitni zahtev za uzajamnim oploenjem jo prirodnij im. Moemo ovde da podsetimo da Pit Korder, koji je ranije primenjenog lingvistu oznaavao kao konzumenta teorija a ne njihovog stvaraoca, sada veruje kako se "u krajnjoj linij i jedina razlika izmeu teorijskog i primenjenog lingvistikog istraivanja tie motivacije, a ne metoda. strogosti ili objektivnosti" (Corder 1 978 :40; "motivacija" je ovde ekvivalentna naem "pristupu"). Ovo je, dakako, potpuno u skladu sa intelektualnim tokovima na drugim podrujima; tako socijalni psiholog Kurt Levin belei da "nita nije tako praktino kao dobra teorija" , a an Pijae primeuje kako "pouzdan znak teorij ske zrelosti jedne nauke jeste njena sposobnost da bude primenjena u praksi" . 1 8

No termin "primenjena lingvistika" nije samo pretesan za dananje bogatstvo svoj ih moguih sadraja, i time u isti mah pomalo anahron i redundantan. On je i ozbiljno jednostran na pragmatikom planu, kako smo ve videli , jer su projekti na kakve se njime obino upuuje nuno interdisciplinarni , pa se u njima istovremeno prime-njuju i druge nauke, a ne samo lingvistika. 19 Dobro je poznato, na primer, da teorija nastave jezika ukljuuje, pored lingvistike, jo d vitalne komponente, psiholoku i pedagoku; a teorijske osnove Jezikog planiranja veoma izrazito obuhvataju socioloke i poli tike komponente uz lingvistiku. Stoga praksa nazivanja ovakvih kompleksnih polja rada primenjenom lingvistikom, samo zato to su u nj ih ukljueni jeziki aspekti , nema teorijskog opravdanja. Dve pomenute oblasti zasluuju - a u stvarnosti ve i dobijaju - zasebna

1 8 Za prvi navod v. Fishman ( 1978:201), a za drugi Piaget (1955 :20) . Upor. i Back ( 1970:23) o nameri kao jedinoj razlici izmeu iste i primenjene nauke uopte. - O irenju istraivakih horizonata u pravcu langage v. Bugarski ( 1978), a o odnosu primenjene lingvistike prema psiholingvistici i sociolingvistici Bugarski ( 1 976:265-6) .

19 Na ulogu drugih nauka ukazuju kod nas npr. Dimitrijevi ( 1975:306) i V ilke ( 1 977:83) . Nedavno je iznet zakljuak da pri men jena lingvistika, ako ovaj pojam treba da ima neko znaenje, mora da krene u pravcu "ograniavanja sfere svojih delatnosti na oblasti u kojima se sama lingvistika primenjuje na neki teorijski problem ili aktivnost usmerenu na reavanje problema" (Courchene 1 984:81). Upotrebljivost ovog teorijski elegantnog reenja oigledno zavisi od mogunosti identifikovanja takvih oblasti na neki koherentan nain - to zasad ne izgleda ostvarivo.

36


l n wna, kao to su glotodidaktika, odnosno teorija jezikog planiranja. N a ovaj nain lake je govoriti , terminoloki precizno i bez neumesnih pu tcnzija, i o primenama lingvistike u tim oblastima.

Ovakva ema mogla bi se u principu primeniti na sve pojedil < l nc sektore pragmatiki shvaene "primenjene lingvistike" (upor. ran ije dati spisak), u punoj meri uzimajui u obzir stvarne multidil" i pl inarne napore, i uz realniju procenu odgovornosti same lingv i s t ike - ija se angaovanost, primera radi , veoma razlikuje, kvalit at ivno ali i prosto kvantitativno, idui od nastave jezika ili defektalogije do leksikografije il i kontrastivne analize. Podrazumevajui da sc ve odvija proces postepenog izvlaenja specifinih i relativno sa-' 1 mosvojnih oblasti i spod terminolokog kiobrana primenjene ling-

/ v i stike, te njihovog izrazitijeg oblikovanja - a ima znakova da se l

upravo ovo deava - bie zanimljivo videti ta e da ini preostali , i valjda autentini , sadraj pojma primenjene lingvistike . Sa prilinom sigurnou moe se pretpostaviti da e ono to ostane biti upravo ono to je tu u glavnini i bilo, il i trebalo da bude, sve vreme - naime, jedna drutveno osetljiva lingvistika.

Najzad, ako bi se govori lo o primenama lingvistike, ime bi se implicitno minimalizovala razlika izmeu lingvistike i primenjene lingvistike, to bi uveliko olakalo premoivanje dobro poznatog i krajnje tetnog psiholokog jaza izmeu "lingvista" i "primenjenih lingvista" . N a jednoj strani moe se videti kako lingvistika pretendu je da se uzdigne iznad "puke prakse" , iako u stvarnosti dobar deo njene "fundamentalne" teorije zavisi i od "primenjenih" istraivanja. Na drugoj pak strani, i zvestan postranini, odbranaki stav primenjene lingvistike na koj i se povremeno nailazi udno odudara od ponosne pretenzije, implicitne u samom ovom nazivu, da je to upravo ona prava lingvistika, ona koja se poduhvata sa injenicama ivota i otuda istinski zasluuje drutvenu podrku . Nije udo to je ovaj neobini prizor proizveo prilinu zbrku ! Ali ako teorija nije neprimenljiva, i ako primena nije ateorijska, trebalo bi logino da sledi da primenjeni lingvist nije nita manje lingvist nego njegov kolega sa izrazitije teorijskim interesovanjima. Ovde vredi navesti Korderovo pravovremeno

37

RANKO BUGARSKI

upozorenje: "U dovoljnoj sam meri purist da bih verovao da ' primenjena lingvistika' podrazumeva ' lingvistiku ' ; da ovek ne moe da primenjuje neto to ne poseduje" (Corder 1 973:7, i slino 1 972:5) . Jedan drugi autor, za koga - kao, verovatno, i za veinu ljudi ove struke - primenjena lingvistika predstavlja zasebnu naunu disciplinu , ipak istie da "nikakva primenjena lingvistika ne moe da postoj i bez opte lingvistike" (Rondeau 1 978 :4 ).

Ovakva tvrenja nekome mogu da zvue kao pompezno ponavljanje oiglednih istina, ali sa obrazovnog stanovita ona nipoto nisu trivijalna, s obzirom na aktuelnu ekspanziju primenjene lingvistike i na broj njenih predstavnika koj i , kako se ini, insistiraju na razlici izmeu samih sebe i "lingvista" . Uistinu, moglo bi se pitati ta je primenjeni lingvist ako nije lingvist, i zato bi jedan nastavnik jezika ili jedan sociolog i l i psiholog koj i radi na problemima u vezi s jezikom morao da bude identifikovan kao primenjeni lingvist. Idealno bi bilo, naravno, da primenjeni lingvist podjednako temeljito poznaje i lingvistiku i oblast njene primene koja njega interesuje, ali se ne moe odstupiti od njegove valjane upuenosti u lingvistiku kao minimalnog zahteva. Da bi bila istinski korisna, l ingvistika koja se primenjuje mora u temelju biti dobra lingvistika; nema dobre primene loe lingvistike . Ovo je bitan uslov u primeni lingvistike nauke na praktine probleme u vezi s jezikom - inae e ta nauka initi drutvu rave usluge. O visini ciljeva primenjene lingvistike, kao i odgovarajuih meri la profesionalne opremljenosti njenih predstavnika, valjalo bi da povedu rauna oni koji rado naglaavaju kako zapravo nisu lingvi sti nego su "samo primenjeni l ingvisti" .

S umirajui, na spoljnom ili pragmatikom planu konstatovati smo rairenost i popularnost pojma i termina "primenjena lingvistika" , pod ij im se zaglavljem odvija niz raznorodnih i veoma korisnih programa i projekata, uz neosporno empirijsko arenilo oblasti na koje se ovaj naziv primenjuje. Na unutranjem ili teorijskom planu naili smo na odreene tekoe u utvrivanju identiteta primenjene lingvistike i doli do zakljuka da ona, viena lingvistikim oima, zapravo nije drugo do sama lingvistika, samo usmerena izvan svojih

38


uii \' I I u , lc da bi bolje odgovaralo da se umesto o primenjenoj ling-1 l l h ' i ovori o primenama lingvistike.

Kako pomiriti ova dva nalaza? Zadatak je svakako teak, jer ., . . , , l o pi tanje svodi na svojevrstan paradoks po kome su lingvistika 1 p1 i m cnjcna lingvistika institucionalno odelite, bar delimino, dok " ' l lw ijski jedno te isto. Ako je prethodna analiza tana, jedino realno , .. , nje bilo bi , kako se ini, da se ostane pri terminu "primenjena l l nttv i s t ika" (bar zasad, i u neke svrhe), uz puno uvaavanje i podsticaI I Jl' svega to uz njega ide na pragmatikom planu, a da se odgoval li j u i pojam istovremeno preispita iz teorijskog ugla, vodei rauna o pravoj prirodi i potencijalnom rasponu onoga to je njime obuhvucno. Naime, sam termin, koliko god ne mogao da izdri kritiku nna l i zu, toliko je rairen (a i povoljno asocijativan kada su u pitanju i t. vori finansij ske pomoi) da bi bilo zaludna zagovarati njegovo s l u beno zamenjivanje nekim adekvatnij im nazivom.20 Osim toga, problem u ovoj fazi i nije samo terminoloki , jer ve postoje brojne i nsti tucije posveene unapreivanju ne lingvistike, nego specifino primenjene lingvistike - u kontekstu nastave jezika, ali i mnogih drugih oblasti .2 1

Ali ostajanje pri terminu n e mora da znai i bezuslovno prihvatanje njegovih konvencionalnih sadraja. Jo uvek se moe naglasiti da se on, nasuprot praksi u nekim sredinama, ne odnosi toliko na neki odelit deo lingvistike, niti na kakvo posebno polje primene ove nauke, koliko na njenu spoljnu orijentaciju kao celine. Posebno

20 Slino konstatuje Dimitrijevi, loe. cit. Inae, na neadekvatnost samog termina osvru se mnogi autori ; v. npr. Spolsky (1969:145 i 1978:1-2) i Spi llner (1977: 154-5). B ack (1970:38, 42-3, 5 1 ) nalazi da je on prihvatlj iv jedino u epistemolokoj ravni, ali upozorava da se ne bi smeo nekritiki i neprikladno upotrebljavati kao pomodan naziv na praktinij im nivoima, naroito ako se time pokriva samo neznatan deo njegovog potencijalnog raspona. Mala antologija koju je sainio Kaplan ( 1980) takoe sadri kritike opaske.

2 1 Kritiki osvrt na istorijsku ulogu koju su pojam i termin "primenjena lingvistika" odigral i u nastavi jezika daje Courchene (1981). Ovaj pregled zavrava se ocenom da posle iskustva ne naroito srenog braka izmeu nastave jezika i primenjene lingvistike, ova potonja mora da dobije radikalno novu definiciju ili da prestane da postoji kao nauka sposobna za ivol

39

RANKO BUGARSKI

treba razumeti da eventualno sluenje ovim nazivom nikako ne podrazumeva prihvatanje neke otre podele na "istu

" i "primenjenu" lingvistiku . Izgleda da bi ovakav stav - i pored izvesnih unutranj i h kontradikcija, moda neizbenih s obzirom n a upravo pomenuti paradoks - na optimalan nain kombinovao ono to je nasleeno i to se danas praktikuje kao primenjena lingvistika sa znatno iri m perspektivama koje nudi neposredna budunost. Ovde se ve ocrtava v i zija svekolike lingvistike kao nauke koja ima svrhu i izvan sebe same i koj a je kadra da se upusti u stvarne probleme to proi stiu iz upotrebe jezika u ljudskim drutvima. Mnogo vrednog potencijala bilo bi izgubljeno ako bi se primenjena lingvistika definitivno uvrstila kao samo jo jedan "fah" unutar nauke o jeziku, kao srazmemo izolovan specijalistiki domen, uz sve to ovakav status podrazumeva. Ako lingvistika treba da na neki dosledan nain odgovori izazovu veoma realnih drutvenih problema sa kojima se suoavaju - ili e se tek suoiti - dananje i sutranje generacije, ona mora i dalje da se podvrgava sutinskim unutranj im promenama koje zahvataju celo njeno bie, umesto da tek jednu svoju granu delegira da vodi brigu o stvarnim potrebama oveanstva. I ako naa analiza nije bitno pogrena, ve uveliko sporni atribut u sintagmi "primenjena lingvistika" postaj ae sve suvinij i kako se pred naim oima bude oblikovala lingvistika sutranjice.

40

\ . l r i rnenjena lingvistika u svetu 1 kod nas

I zrastanje i istorijski razvoj svekolike nauke o jeziku u svim l l j l' l l i m glavnim tradicijama, u svim podnebljima i epohama, znaajn i l l l Jelom bili su motivisani razliitim praktinim potrebama u vezi upotrebom jezika i sudbinom u njemu uoblienih i pohranjenih kull u rn i h vrednosti . U tom smislu bi se pojam primenjene lingvistike, , , , s v i m slobodno upotrebljen, mogao retrospektivno protegnuti tako d a , prebacujui mnoge vekove, dopre do samih korena jezike nauke

recimo, do dvojezinih tekstova na sumerskim glinenim ploicama, i l i do drevnih kineskih fonetskih tabela, rimarija i glosara. Meutim, primenjena lingvistika u modernom smislu, kao institucionalizovana i zasebno imenovana oblast sa pretenzijom da bude samostalna nauna disciplina, skoranjeg je datuma. U ovom obliku i pod tim imenom ona se zainje tokom II svetskog rata, nastajui u okviru vojnih i potom mirnodopskih potreba za hitnim obuavanjem personala u veem broju stranih jezika, i to najpre u SAD. Tako su razvijene metode za intenzivno uenje uz pomo tehnike opreme, i oni u ijoj svesti pojam primenjene lingvistike refleksno izaziva sliku jezike laboratorije imaju bar ovo istorijsko opravdanje.

No uskoro se pokazalo da je metodika nastave stranih jezika, uz sav svoj znaaj , isuvie uzak sadraj za jedan tako irok i pretenciozan termin kao to je "primenjena lingvistika" , pa su pod isto opte zaglavlje poele da se smetaju i razne druge delatnosti jezikog karaktera. Jedan od znaajnih datuma predstavlja osnivanje Centra za primenjenu lingvistiku (Center for Applied Linguistics) u Vaingtonu 1 959. godine . Svrha ove od samog poetka pa sve do danas veoma

4 1

RANKO BUGARSKI

aktivne ustanove odreuje se kao "primenj ivanje lingvistike nauke na praktine jezike probleme" , to je oigledno ve znatno ire od proste identifikacije sa nastavom i uenjem jezika.22 Tokom narednih decenija osnovana su mnoga nacionalna udruenja, a ve 1 964. godine, na kongresu u Nansiju, dolazi do osnivanja Meunarodnog udruenj a za primenjenu lingvistiku (Association internationale de linguistique appliquee, skraeno AlLA). Ovom prilikom bile su zastupljene dve velike oblasti , nastava jezika i raunarska lingvistika, da bi se tematska podruja naglo irila na sledeim kongresima AlLA-e, u Kembridu 1 969, Kopenhagenu 1 972, tutgartu 1 975, Montrealu 1 978, Lundu 1 98 1 . i Briselu 1 984; kako ve dolazi do znaajnog stepena podudarnosti u tematici programa meunarodnih kongresa za primenjenu lingvistiku i onih za lingvistiku , bie zanimljivo videti ta e u tom pogledu doneti budui kongresi AlLA-e, poev od narednog u Sidneju 1 987. godine.

Uporedo sa ovim, u istom periodu se na univerzitetima otvaraju katedre za primenjenu lingvistiku, osnivaju se instituti , pokreu se specijalizovani asopisi (kao npr. International Review of Applied Linguistics i l i IRAL, potom Applied Linguistics i mnogi drugi), niu razni nacionalni i internacionalni projekti, kratkoroni i dugoroni , odravaju se brojni struni skupovi, seminari i slino. Uopte uzev, u celom ovom razdoblju primenjena lingvistika se uspeno organizuje, lepo razvija, stie dosta iroku popularnost i obezbeuje finansijsku i iru drutvenu podrku .

Istina, kao to je ve napomenuto, primenjena lingvistika za sve to vreme nije dola do nekog vreg unutranjeg identiteta, niti je uspela da se definie prema drugim oblastima. Teorijski gledano, moglo bi se rei da su potonje generacije strunjaka, primivi u naslee jedan ve ustolien i atraktivan iako neadekvatan naziv, dole u poloaj da trae nove sadraje koj i bi mu se mogli pridruiti , te

22 Citirana formulacija godinama je stajala u zaglavlju publikacije The Linguistic Reporter, koju je doskora izdavao Centar. Kasnije je ona zamenjena neto irim, ali ne bitno drukijim odreenjem o "primeni rezultata lingvistike nauke u reavanju obrazovnih i dru.tvenih problema".

42


da u ovom sluaju, donekle paradoksalno, termin ide ispred pojma. Ovakvih sadraja, razume se, bilo je mnotvo na svakom koraku, to je otealo i praktino onemoguilo predmetnu definiciju primenjene lingvistike, bar u ozbiljnom razmatranju. Ali ovo se najee nije doivljavalo kao poseban problem, jer su se strunj aci, manje zainteresovani za akademske distinkcije nego za konkretne problemske komplekse, mahom zadovoljavali takozvanim "operacionalnim" definicijama. Ekstreman sluaj ovakvog odreenja predstavlja pozdravna re jednog iskusnog britanskog kolege na inauguracij i Amerikog udruenja za primenjenu lingvistiku 1 977. godine. On je, naime, napola u ali proglasio da "u Velikoj Britanij i , ' primenjena l ingvistika' jeste ono to rade primenjeni lingvisti ; a ' primenjeni lingvisti ' su oni koje kao takve priznaju drugi pri men jeni l ingvisti" . Probija jui potom ovaj ne naroito korisni zaarani krug, on je britansko tumaenje primenjene lingvistike sumirao kao "multidisciplinaran pristup reavanju problema ij a je osnova u jeziku" , na taj nain ponavljajui jedno iroko odreenje koje je u raznim varijantama postalo dosta raireno.Z3

Jasno je da primenjena lingvistika, ukoliko ozbiljno pretenduje na nauni status, u budunosti nee moi da se zadovoljava ovakvim operacionalnim definicijama, ve e morati da nastavi potragu za svojim istinskim identitetom. U tom nastojanju ona e, meutim, imati pouzdan oslonac u ve osvojenim prostorima naunog i drutvenog delovanja, ijem prikazu - dakako, samo u glavnim crtama - sada pristupamo. Kako smo ve videli , pod imenom primenjene lingvistike danas se u svetu obavljaju tako mnogobrojne i raznorodne delatnosti , da bi samo njihovo nabrajanje - i kada bi oveku bili dostupni svi relevantni izvori informacija - trailo vie prostora nego to ga ima u ovom poglavlju. Stoga emo se u ovom kratkom i nuno selektivnom pregledu ograniiti na polja rada koja su danas bar donekle zastupljena u aktivnostima pod okriljem Meunarodnog udruenja za

23 V. Peter Strevens u Kaplan (1980:29, 34) ; sline empirijske definicije daju se i l i citiraju i drugde u istom zborniku. Pod zaglavljem "operacionalnog identiteta primenjene lingvistike" srodna pitanja podrobnije razmatra Crystal (198 1 ), ukljuujui i vano ali esto zanemarivano pitanje ko je taj koji definie probleme u ijem reavanju primenjena l ingvistika treba da uestvuje.

43

RANKO BUGARSKI

primenjenu lingvistiku - uz napomenu da u svetu ima dosta primenjene nauke o jeziku i izvan okvira ove asocijacije.Z4

Ve na svom osnivakom kongresu AlLA je utemeljena kao asocijacija nacionalnih udruenja, u koju moe da se ulani po jedna ve postojea organizacija u oblasti primenjene lingvistike iz svake zemlje; ovo znai da su lanovi nacionalnih udruenja ulanjenih u AlLA-u na taj nain i lanovi Meunarodnog udruenja . Neposredno individualno lanstvo mogue je za pojedince iz zemalja u kojima ne postoji organizacija ulanjena u AlLA-u . U prvom periodu svog postojanja ograniena na manj i broj evropskih zemalja, AlLA je uspela da tokom godina bitno proiri svoje lanstvo, tako da danas obuhvata oko 35 zemalja-lanica iz zapadne i istone Evrope, Severne i June Amerike, Afrike, Azije i Australije, uz jo nekoliko kandidata za skoro ulanjenje - zasad u statusu posmatraa - iz raznih krajeva sveta. No jo uvek je koncentracija daleko najgua u Evropi , pa se valja nadati da e svetska reprezentativnost AlLA-e biti poveana u godinama koje dolaze.

Pored organizovanja svetskih kongresa svake tri godine, AlLA se j avlja kao organizator, suorganizator i l i pokrovitelj veeg broja regionalnih naunih skupova, seminara, letnjih kola i drugih slinih aktivnosti . U njenoj izdavakoj delatnosti , pored uea u publikovanju akata sa svakog kongresa, naj vanije mesto zauzima bilten pod n aslovom AlLA Bulletin (nedavno zamenjen naunim asopisom AlLA. Review/Revue de / 'AlLA). Meutim, AlLA ima jo jednu veoma vanu oblast aktivnosti, kojom se u pogledu prihvaenih formi rada sutinski razlikuje od meunarodnih organizacij a inae slinog tipa; to su meunarodne naune komisije za pojedine oblasti primenjene lingvistike . Postojanje dvadesetak ovakvih tematski odreenih komisija, bez obzira na normalne razlike u razgranatosti, stepenu aktivnosti ili tempu rada, predstavlja u nae vreme znaajan inilac u meunarodnom organizovanju primenjene lingvistike, od jo veeg potencijalnog znaaj a u budunosti .

24 Za iri uvid potrebno je konsultovati literaturu navedenu u ovom poglavlju i u poglavljima koja ga neposredno okruuju.

44

lanstvo u ovim komisijama, v ijim radom rukovode ljudi od meunarodnog ugleda u datim oblas 'ma, u principu je otvoreno za sve lanove AlLA-e, i svaka od njih o upija izvestan broj strunjaka i saradnika iz raznih zemalja, zainteres vanih za problematiku kojoj je posveena. Neposrednim timskim istr ivakim radom komisije se zasad bave samo u redim sluajevima, i o se to u perspektivi predvia. U sadanjoj fazi rad se najveim delom svodi na prikupljanje i razmenu podataka o relevantnim aktivnostima u pojedinim zemljama ili irim regionima, uz uspostavljanje kanala za redovno meusobno informisanje i saradnju . Komisije del imino uestvuju i u pripremi pojedinih tematskih sekcija na svetskim kongresima, prilikom kojih se i sastaju , a neke od njih prireuju i samostalne naune konferencije, seminare i druge skupove u meukongresnim periodima; neke izdaju zasebne biltene i druge publikacije. Rad svih komisija koordiniraju za to zadueni lanovi Izvrnog odbora AlLA-e. Najuspenije komisije mogu da prerastu u samostalna meunarodna udruenja, to se poslednj ih godina desilo u oblastima terminologije i primenjene psiholingvistike.

Cilj ovog dela izlaganja jeste da se kroz aktivnost ovih komisija u celini pokua dati kakav-takav sumaran pregled aktuelnih delatnosti u primenjenoj lingvistici pod okriljem AlLA-e. Prethodne opte napomene o karakteru, istoriji i strukturi ove organizacije bile su samo neophodna podloga za ovakav pregled; sada emo da kaemo po nekoliko reenica o glavnim oblastima naunoistraivakog rada, onako kako se one ocrtavaju prema komisijama (za ovu pri liku slobodno grupisanim prema srodstvu).

Za veliki broj ljudi i danas se pojam primenjene lingvistike najpre vezuje za nastavu jezika - posebno za nastavu stranih jezika. Ova tradicionalna veza priznaje se kako u strukturi kongresa AlLA-e tako i u delovanju njenih naunih komisija. Ne manje od pet ovih bavi se preteno ili iskljuivo problematikom iz oblasti nastave stranih jezika; to su komisije za obrazovnu tehnologiju i uenje jezika, za jezike testove i testiranje, za nastavu jezika odraslima, za strune jezike, i za obrazovanje nastavnika jezika. Pitanjima uloge domaeg

45

RANKO BUGARSKI

jezika u obrazovanju posveena je Komisij a za nastavu maternjeg jezika. U ovom krugu valja primetiti da se panja ne poklanj a tradicionalnim problemima nastave jezika n a kolskom u u , nego, u znatnoj meri , i nastavi jezika - posebno strukovn . oiferenciranog stranog jezika - za odrasle sluaoce. Time je i ILA-i na adekvatan nain zastupljeno jedno podruje koje iz dana u dan postaje sve aktuelnije irom sveta.

Inae, kada je re o odnosu izmeu primenjene lingvistike i nastave jezika, uz sve to je upravo reeno treba imati u vidu i injenicu da se u poslednje vreme iri svest o tome da ova dva pojma nipoto nisu podudarna - iako jo ima sredina gde se takva podudarnost esto implicira. Postaje, naime, sve jasnije da pri men jena lingvistika obuhvata jo mnogo toga osim nastave jezika - to se, izmeu ostalog, moe videti i iz nastavka ovog naeg pregleda naunih komisij a Meunarodnog udruenj a za primenjenu lingvi stiku. Ako se danas srne uzeti kao oigledno da sama nastavna praksa nije nikakva pri menjena nauka nego osobena pedagoka delatnost, onda se postavlja pitanje teorije koja lei u osnovi te prakse. Moe se, naravno, prihvatiti da teorija nastave jezika ini deo primenjene lingvi stike u uobiajenom irokom smislu ovog pojma, ali ipak treba rei da se pomenuta naglaeno interdisciplinarna oblast ve u dovoljnoj meri specij alizovala, stiui skup sopstvenih distinktivnih obelej a, da bi zasluivala naziv odgovarajueg reda specifinosti - za razliku od veoma nespecifinog naziva "pri men jena lingvistika" . Nekoliko termina u stvari je ve ulo - ili poinje da ulazi - u iru upotrebu, kao npr. "glotodidaktika" , "ezika didaktika" ili , u neto irem smislu, "obrazovna lingvistika" . 5 Sve ovo, naravno, ne znai da se predlae i skljuenje teorij skih aspekata jezike nastave iz domena kome oni ve dugo na odreen nain pripadaju; jedino treba zadrati smisao za proporcije . Neka u primenjenoj lingvistici i dalje cveta hiljadu cvetova, ali neka niko ne oekuje da ba sve najlepe meu nj ima vidi u i stoj kolskoj bati , pod brinim nadzorom nastavnika stranih jezika !

2 5 Prva dva pomenuta termina javljaju se u raznim sredinama i jezicima; prvi od nj ih kod nas se pojavljuje npr. u naslovu jedne znaajne novije publikacije u ovoj oblasti : Prebeg-Vilke ( 1 977). Trei termin uvodi i obrazlae Spolsky ( 1 978) .

46


Drugu iru aciju ini est komisija koje su takoe u blioj ili daljoj vezi sa prob ima nastave jezika, ali koje i maju sopstveni identitet i izvan te veze, koje su uz to povezane i sa vie drugih praktinih i teorijskih dom a. Grupa se po bliem srodstvu moe uslovno podeliti na tri podgrupe , predstavljene po jednim parom komisija : komisije za kontrastivnu lingvistiku i za prevoenje; komisije za leksikografiju i leksikologiju i za terminologiju; i komisije za analizu diskursa i za retoriku i sti l i stiku . Lako je videti da ove komisije, uzete zajedno, opet pokrivaju jednu istraivaku teritoriju koja je danas u punom zamahu.

Ima vie dobrih razloga - tipolokih i didaktikih , lingvistikih i vanlingvistikih - za organizovan rad na kontrastiranju jezikih sistema. Stoga nije nimalo sluajno to to ve godinama postoji i aktivno radi , sa zapaenim i irom sveta poznatim rezultatima, itav niz projekata u oblasti kontrastivne analize; meu ovima istaknuto mesto od poetka pripada Jugoslovenskom projektu za kontrastivnu analizu srpskohrvatskog i engleskog jezika, pod rukovodstvom prof. Rudolfa Fi l ipovia u Zagrebu, kome su se poslednjih godina pridruil i i drugi jugoslovenski projekti , u vezi sa drugim jezicima. Ovako valjano postavljene osnove odrazile su se i u uspenom radu Komisije za kontrastivnu l i ngvistiku. Rad na kontrastivnoj lingvistici usko je povezan sa pitanj ima prevoenja, kao aktivnosti u teorij skom pogledu veoma sloene i interesantne, a sa praktine strane izuzetno znaajne u naem jeziki iscepkanom svetu . Oba ova aspekta zastupljena su u radu Komisije za prevoenje.

Leksikoloko-leksikografska i terminoloka pitanja takoe su utkana u ovaj krug pojava i zapravo se ne mogu otro odvajati od drugih problema koje on obuhvata. I ona su izraz urgentnih potreba savremene epohe u razvoju oveanstva, pa ako su u naunom smislu doskora uglavnom ostajala izvan matice teorij skih istraivanja u l ingvistici, situacija se sada osetno menja. Opte je poznato da je sastavljanje renika i terminolokih spiskova jedna od najstarij ih praktinih delatnosti lingvistikog karaktera, ali se u nae vreme iri interesovanje i za optu leksikografsku i terminoloku teoriju, i to kako u isto

47

RANKO BUGARSKI

naune svrhe tako i s obzirom na nagao porast svakodnevnih potreba u ovom domenu.

Komisije za analizu diskursa i za retoriku i sti listiku takoe obeleavaju jedno veoma blisko podruje - i, jo jednom, izrazito aktuelno. Ovde su u sreditu panje principi organizovanja tekstova, govornih ili pisanih, uz poseban osvrt na njihovo dejstvo u razl iitim komunikacijskim situacijama. Re je, dakle, ne toliko o problematici klasino shvaene retorike i knjievne sti li stike, koliko o postupcima kojima pribegavamo - u svakoj upotrebi jezika - da bismo uobliili delotvoran iskaz ili vodili razgovor bilo koje vrste, potujui pri tom zakonitosti verbalne interakcije koje intuitivno oseamo.

Ovim je ve naznaen prelaz ka sociolingvistikoj tematici, i sledeu grupu ine komisije u ovoj iroj oblasti - za sociolingvistiku , za jeziko planiranje, za dvojeziko obrazovanje, za jezike probleme imigranata, te za jezik i pol. Prvopomenuta Komisija za sociolingvistiku potencijalno zahvata najiri domen, i ona svoje polje rada definie u koordinacij i sa drugim pomenutim komisijama. to se ovih tie, jeziko planiranje je ve uhodano i dobro poznato podruje, koje u ovom tumaenju obuhvata razne aspekte jezike standardizacije i jezike politike irom sveta, dok se kod dvojezikog obrazovanja, kao i kod jezike situacije stranih radnika u razvijenim zemljama, radi o neto specifinijoj problematici novijeg datuma. Oekuje se da e upravo u ovoj drugoj oblasti - ij i problemi zasad pogaaju samo jedan broj zamalja, ali zato s rastuim intenzi tetom - koordinirani istraivaki napori (izmeu ostalog i kroz pomenute komisije AlLA-e) moi da donesu dragocene nove uvide u danaanju jeziku stvarnost, uz eventualne preporuke za preduzimanje odreenih drutvenih mera.

U psiholingvistikom domenu postoje komisije za psiholingvistiku i za deji govor, ija je opta tematika dovoljno poznata, pa se na njoj ne moramo ovde zadravati . Na kraju, donekle poseban poloaj zauzima Komisij a za primenjenu raunarsku lingvistiku, utoliko to polje njenog rada nije odreeno predmetom prouavanja nego specifinim istraivakim sredstvima, koja se mogu primeniti - i sve se vie primenjuju - u raznorodnim oblastima lingvistikog istraiva-

48

n ja. Povoljna je okolnost, ina , to ova komisija ima tehnoloku bazu u nekim dobro opremljenim ravunarskim centrima u Evropi i SAD.

Iz upravo obavljenog pregl da moe se zakljuiti da se komisije meusobno dosta razlikuju po o uhvatu, jer je delokrug nekih srazmemo usko odreen (npr. jeziko testiranje ili terminologija) , dok je kod drugih potencijalno znatno i (npr. sociolingvistika ili psiholingvistika). Ima izvesnih razlika i u orijentaciji , tj . u srazmeri izmeu teorij skih istraivanja i neposrednog drutvenog angaovanja. Veoma je uoljivo, takoe, da u veem broju sluajeva dolazi do tematskog preklapanja. Ovo poslednje govori o potrebi meusobne saradnje pojedinih komisija; a i njihova saradnja sa srodnim strunim telima i organizacijama izvan AlLA-e namee se kao prirodan zadatak.

Sada bismo mogli da se zapitamo u kojoj je meri AlLA uspela da svojom mreom obuhvati nesumnjivo veoma iroki potencijalni domen primenjene lingvistike - drugim reima, da pogledamo ima li znaajnih oblasti koje nisu zastupljene u izloenom spisku komisija.Z6 Izgleda da ih ima, iako moda ne mnogo. Pada u oi , na primer, odsustvo jedne komisije ia neurolingvistiku, ukljuujui patologiju govora kao podruja autentinih praktinih problema. Razlog ovome nije ni u kakvom odbijanju AlLA-e da ovu oblast prihvati kao legitiman deo primenjene lignvistike; na svetskim kongresima su primana saoptenja iz neurolingvistike, a na jednom od njih je postojala i cela odgovarajua sekcija.27 Pre e biti da se dosad jednostavno nije javila dovoljno jaka inicijativa za pokretanje jedne takve komisije . Jo jedna mogua praznina bila bi u oblasti komunikacij skih potreba u savremenim drutvima i u svetu kao celini , s posebnim obzirom na ulogu masovnih medija. Spisak nepokrivenih podruja ovim sigurno nije iscrpen, ali moda ipak ne bi bio preteran zakljuak da lista naunih

Ranko Bugarski - Lingvistika u Primeni 2007

Documents