PUTEVI OSTVARIVANJA RODNE … roda/promena... · beograd, 2007. priru^nik za slu@benike i organe lokalnih samouprava zadu@ene za ravnopravnost polova putevi ostvarivanja rodne ravnopravnosti

Beograd, 2007.

PRIRU^NIK ZA SLU@BENIKE I ORGANELOKALNIH SAMOUPRAVA ZADU@ENE

ZA RAVNOPRAVNOST POLOVA

PUTEVI OSTVARIVANJARODNE RAVNOPRAVNOSTII JEDNAKIH MOGU]NOSTI

– OD IDEJE DO PRAKSE –

5

Putevi ostvarivanja rodne ravnopravnosti i jednakih mogu}nosti– od ideje do prakse –

5

5

SADR@AJ

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

I DEO – OSNOVNA PITANJA RODNERAVNOPRAVNOSTI . . . . . . . .

Rodna ravnopravnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Pol i rod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Za{to je va`na rodna ravnopravnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Kameni temeljci UN za pobolj{anje poloàja èna . . . . . . . .Rodna analiza kao metod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Institucije i rodna ravnopravnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Pet lica diskriminacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

@ene u politici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .@ene i odlu~ivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Promena vrednosti i rodni reìmiu zemljama u „tranziciji“ komarativna perspektiva(Marina Blagojevi}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Savet za ravnopravnost polova (Dragana Petrovi}) . . . . . . . .Lokalni mehanizmi za rodnu ravnopravnostu kontekstu politi~kih promena (Marija Srdi}) . . . . . . . . . . .

@ene i mediji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .@ene kao medijski sadràj (Snjeàna Milivojevi}) . . . . . . . .@ene i {tampa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

PUTEVI OSTVARIVANJA RODNE RAVNOPRAVNOSTII JEDNAKIH MOGU]NOSTI

– OD IDEJE DO PRAKSE –

PRIRU^NIK ZA LICA I TELA ZADU@ENAZA RAVNOPRAVNOST POLOVA U OPŠTINAMA

Zbirka tekstova iz materijala sa OEBS-ovih edukacija vo|enihod 2002 do 2006 za lica i tela koja su u op{tinama bila zaduèna

za pitanja ravnopravnosti polova

Izdava~i:Savet za ravnopravnost polova

Vlade Republike Srbije

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju,Misija OEBS-a u Srbiji,

âkorska 1, 11000 Beograd

Stavovi izraèni u ovoj publikaciji pripadaju isklju~ivo autorimai ne odraàvaju nu`no i stavove OEBS-a.

Tekstovi u ovoj publikaciji preuzeti su iz radnih materijala koji su pripremljeni za semi-nare namenjene op{tinskim licima odgovornim za rodnu ravnopravnost i jednakemogu}nosti, odràne u periodu 2002-2006, u organizaciji OEBS-a, Misija u Srbiji:"Priru~nik za razumevanje polova", 2003, "Inicijative gra|ana i proces odlu~ivanja uop{tini, Faktori diskriminacije, Mreà ènskih sindikata u op{tinama", 2004, "Upravljanjeljudskim reursima", "@ene i mediji", 2003, "GEA, Gender and Emprowement ImpactAssessment, Rodni aspekti privatnog preduzetni{tva, Koordinisano delovanje institucija ure{avanju problema nasilja u porodici", 2003, "Sastanak o strategijama i aktivnostima udomenu rodne ravnopravnosti u Narodnoj Skup{tini Republike Srbije", 2004,"Konstruktivno re{avanje konflikata", 2005, " Seminar o rodnoj diskriminaciji na trì{turada", OEBS, Misija u Srbiji i Crnoj Gori, 2005. Bibliografski podaci o publikovanimprilozima ozna~eni su u napomeni svakog od priloga.

UrednicaNevena Petru{i}

Lektura i korekturaOriginal

Grafi~ka obrada i prelomOriginal

[tampaOriginal

Tira`500 primeraka

7


7

6

6

7II DEO – KONSTRUKTIVNORE[AVANJE KONFLIKTA

Na~in postupanja u konfliktnim situacijama . . . . . . . .Briga o sebi, briga o drugima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Stav prema ljudima i stav prema problemu . . . . . . . . . . . . . .Faze eskalacije sukoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Faze konstruktivnog re{avanja sukoba . . . . . . . . . . . . . . . . . .Pregovaranje i posredovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Posredovanje: u ~emu je razlika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Uloga posrednika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

III DEO – UPRAVLJANJE LJUDSKIMRESURSIMA . . . . . . . . . . . .

Uvod u upravljanje ljudskim resursima . . . . . . . . . . . .Planiranje kao osnov za rad organizacije . . . . . . . . . . . . . . . .Misija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Strate{ko planiranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .SWOT analiza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Jednake mogu}nosti i upravljanjeljudskim resursima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Karakteristike efikasnih timova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Liderstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Kultura organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kako upravljati ljudskim resursima u praksi? . . . . . .Direktno rukovo|enje ljudima – pristupi . . . . . . . . . . . . . . . .Motivacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Otkaz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Zapo{ljavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tretiranje diskriminacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

6 @ene u medijima isklju~ivanje po rodu(Snjeàna Milivojevi}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Politi~ki korektan govor (Svenka Savi}) . . . . . . . . . . . . . . . .

Nasilje prema ènama u javnom i privatnom ìvotu@ene i nasilje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Uznemiravanje na radnom mestu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Modeli za{tite od seksualnog uznemiravanja na radnommestu: primeri stranih normativnih re{enja . . . . . . . . . . . . . .

Kodeks Evropske komisije[vedska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Velika Britanija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Engleska i Vels . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .[kotska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Sjedinjene Ameri~ke Dràve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Doma}e zakonske odredbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Nasilje u porodici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Implementacija Dulut modela – koordiniranoreagovanje dru{tva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Predlozi za koordinisao delovanje lokalnih institutcija protivdoma}eg nasilja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

@ensko zdravlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Zdravlje èna u Republici Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Me|unarodni dokumenti koji se odnose na zdravlje èna . . .Doma}i dokumenti koji se odnose na ènsko zdravlje . . . . .

Jednake mogu}nosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Jednake mogu}nosti i marginalizovane grupe . . . . . . . . . . . . . .Jednake mogu}nosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Uzroci i oblici diskriminacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Marginalizovane grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .@ene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Osobe sa invaliditetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Rase . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Neheteroseksualni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


9

8

8

Publikacija „Putevi ostvarivanja rodne ravnopravnosti ijednakih mogu}nosti – od ideje do prakse“ je zbirka autorskihtekstova i priloga pripremljenih za seminare namenjeneslu`benicima op{tinskih organa uprave odgovornim za ravno-pravnost polova i jednake mogu}nosti, koje je Misija OEBS–au Srbiji organizovala na teritoriji Srbije u periodu 2002–2006.

Tekstovi su grupisani u ~etiri celine, u okviru kojih suobra|ena klju~na podru~ja rodne ravnopravnosti i jednakihmogu}nosti, kao i pojedina pitanja vezana za proces odlu~iva-nja, upravljanja ljudskim resursima i konstruktivno re{avanjesukoba.

Publikacija nudi osnovne informacije o vrstama diskri-minacije èna i pripadnika/ca drugih marginalizovanih dru{t-venih grupa u javnom i privatnom prostoru, kao i obilje ideja oputevima za ostvarivanje rodne ravnopravnosti i principa jed-nakih mogu}nosti. Ona rekapitulira osnovne teme predavane naseminarima za op{tinske slu`benike odgovorne za rodnu ravno-pravnost i jednake mogu}nosti i koristan je putokaz u kreiranjupolitike i definisanju ciljeva i aktivnosti na lokalnom nivou ucilju pospe{ivanja rodne ravnopravnosti i ostvarivanja principajednakih mogu}nosti.

PREDGOVOR8IV DEO – INICIJATIVE GRA\ANA

I PROCES ODLUÎVANJAInicijative gra|ana i proces odlu~ivanja u op{tini . . . . . . . . .Oblici neposrednog u~e{}a gra|ana/ki u odlu~ivanju u javnimposlovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Pravo gra|ana/ki na obra}anje organima dràvne vlasti . . . .

Tok zasedanja skup{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Predlog odluke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Interakcija civilnog dru{tva i institucijau lokalnoj zajednici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Civilno dru{tvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Izve{taj sa slu`benog puta u Veliku Britaniju . . . . . . . . . . . .

Zaklju~ak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

10

10

I

OSNOVNA PITANJARODNE

RAVNOPRAVNOSTI

Ovaj vodi~ prevashodno je namenjen op{tinskim licimaodgovornim za rodnu ravnopravnost i jednake mogu}nosti, idrugim zaposlenima u lokalnim samoupravama, ali i svimaonima koji svojim anga`manom doprinose izgradnji humanog,demokratskog i otvorenog dru{tva.

13

12

RODNA RAVNOPRAVNOST


13

15


1514

POL I ROD*

Pojmovi „pol” i „rod” naj~e{}e se defini{u na slede}ina~in:

„Pol” se odnosi na biolo{ke razlike izme|u èna imu{karaca. One su uglavnom trajne i univerzalne.

„Rod” se odnosi na dru{tveno konstruisane uloge èna imu{karaca. Na koji na~in jedno dru{tvo vidi ulogu ène imu{karca i {ta od svakog od njih o~ekuje (dru{tvena o~ekiva-nja vezana za rodne uloge) zavisi od niza faktora: kulturnih,politi~kih, ekonomskih, dru{tvenih i religioznih. Na njih pod-jednako uti~u i obi~aji, pravo, klasna i etni~ka pripadnost, kaoi predrasude ra{irene u datom dru{tvu. Stavovi i pona{anjaprema rodu su nau~eni i mogu se menjati.

Razlike u shvatanju dru{tvenih uloga mu{karaca i ènamogu se uo~iti u razli~itim kontekstima:

* Preuzeto iz: Spol i rod pod pove}alom, navedeno prema Lithander; 2000). Priprema:Glas razlike – grupa za promociju ènskih politi~kih prava,glas.razlikeªsezampro.yu. Tekst je pre{tampan iz priru~nika koji je Misija OEBS–au Srbiji i Crnoj Gori 2005. godine pripremila za Seminar o rodnoj diskriminaciji natrì{tu rada, namenjenom zaposlenima Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje.

17


17

16

16

struisana definicija mu{karca i ène, to je i dru{tveno konstru-isana definicija odnosa izme|u polova, Konstrukcija sadrìnejednak odnos mo}i s mu{kom dominacijom i ènskom subor-dinacijom u ve}ini ìvotnih podru~ja. Mu{karci i njihovizadaci, uloge, pona{anje i vrednosti koje im se pripisuju su umnogim aspektima vrednosti vi{e nego ène i ono {to se uz njihveè. Sve se vi{e prepoznaje ta karakteristika dru{tva da jepristrasno, pod uticajem mu{kog: mu{ka uloga je preuzeta kaonorma za dru{tvo kao celinu, {to se reflektuje u politici i struk-turama. Politika i strukture ~esto nenamerno reprodukujurodnu nejednakost.

RODNE ULOGE

Biolo{ke razlike izme|u èna i mu{karaca se uglavnomne menjaju; ljudi su ili ène ili mu{karci. Ipak, karakteristikekoje im se pripisuju i uloge i odgovornosti koje im se dodelju-ju, razlikuju se me|u kulturama, dru{tvima i istorijskim perio-dima.

Rodne uloge su aktivnosti koje se dodeljuju mu{karcimai ènama na osnovu pretpostavljenih razlika. „Podela rada“ jetermin koji se koristi u literaturi koja se bavi rodom. Koristi seradi ozna~avanja uloga i zadataka pripisanih ènama imu{karcima na osnovu pretpostavljenih karakteristika i atribu-ta, umesto sposobnosti i ve{tina.

Uloge mu{karca

U najrazvijenijim zemljama sveta sve je manji broj po-slova koji se prepoznaju kao tipi~no mu{ki ili ènski. Ipak, usvim manje razvijenim dru{tvima mu{karci imaju daleko vid-ljivije i priznatije uloge od èna. One su, po pravilu, daleko vi{evrednovane, uglavnom zato {to su mu{karci pla}eni za svojproduktivni rad, a ène ne. U tim dru{tvima, uloge mu{karaca

Rod je prema definiciji Saveta: Dru{tveno konstruisanadefinicija mu{karca i ène. To je dru{tveno oblikovanjebiolo{kog pola, odre|eo shvatanjem zadataka, delovanja iuloga pripisanih mu{karcima i ènama, u dru{tvu u javnom iprivatnom ìvotu. To je kulturolo{ki specifi~na definicija femi-ninosti i maskulinosti i prema tome promenljiva u vremenu iprostoru. Konstrukcija i reprodukcija roda zauzima mesto i naindividualnom i na dru{tvenom nivou. Obe su jednako va`ne.Individualno ljudska bi}a oblikuju rodne uloge i norme krozsvoje aktivnosti i reprodukuju ih konformi{u}i se sa o~ekiva-njima. Postoji rastu}a svest da rod treba uzeti u obzir na poli-ti~kom i institucionalnom nivou. Rod nije samo dru{tveno kon-

19


19

18

18

@ene tako|e mogu da imaju i druge uloge koje ina~e nosezaradu i u formalnim i neformalnim ekonomskim sektorima, aliekonomske produktivne uloge ène za razliku od mu{kih su~esto manje vrednovane i manje priznate.

Rodne uloge i odgovornosti se razlikuju od kulture dokulture i mogu se menjati vremenom. Npr. u Indiji, nekvalifi-kovani rad se smatra „ènskim radom“ dok je u Africi to„mu{ki rad“. U Evropi i Americi, doprinos koji mu{karci dajudoma}im poslovima postaje sve vi{e bitan i vidljiv.

uglavnom uklju~uju poslove koji se kvalifikuju kao dru{tvenozna~ajniji i ekonomski produktivniji. Mu{karci obi~no ne radedoma}e i ku}ne poslove. Ako su angaòvani u javnim poslovi-ma, onda je to naj~e{}e rad u okviru politi~kih organizacija imenad`mentu.

Trostruka uloga ène

@enske uloge danas u mnogim dru{tvima spadaju u trikategorije:

– produktivne (koje se odnose na proizvodnju do-bara za potro{nju i zarade kroz posao van ku}e);

– reproduktivne (odnose se na doma}e i poslove uku}i povezane sa stvaranjem i negovanjem dece iporodice);

– javni poslovi (odnose se na zadatke i odgovornostikoji se izvr{avaju za dobrobit ~itave zajednice, aliuglavnom su to poslovi organizacije i podr{ke, dokodlu~ivanje i evaluacija nisu gotovo nikada u nji-hovom delokrugu).

Zadaci na kojima su ène obi~no angaòvane u sve trikategorije u najve}em broju slu~ajeva im ne donose zaradu.@ene se uglavnom defini{u isklju~ivo u terminima njihovereproduktivne uloge, koja se uglavnom ti~e aktivnosti vezanihza njihovu reproduktivnu funkciju. Ove uloge, zajedno sa nji-hovim radom u zajednici, vide se kao prirodne. Ali po{to oveuloge ne zara|uju, one se ne prepoznaju i ne vrednuju kao eko-nomski produktivne. Doprinos èna nacionalnoj ekonomiji irazvoju se zbog toga ne vrednuje visoko i ostaje nevidljiv.

U mnogim dru{tvima, ène tako|e rade u produktivnojsferi odràvaju}i manje zemlji{ne parcele u porodi~nim si-stemima. Ovi zadaci se ~esto ne smatraju radom i nisu pla}eni.

Pravednost i jednakost

Ovaj argument nagla{ava vrednosti demokratskih princi-pa i osnovnih ljudskih prava, koji zahtevaju rodnu ravno-pravnost. Pravednost je argument za traènje podjednake zastu-pljenosti i participacije oba pola u razli~itim kontekstima (poli-ti~kim, mestima gde se donose odluke…).

Ve}ina zemalja su potpisnice me|unarodnih dokumenatau kojima je rodna ravnopravnost jedna od fundamentalnih prin-cipa (npr. Konvencija za eliminaciju svih oblika diskriminacijeprotiv èna, Pekin{ka platforma za akciju i sl.). Dràve potpis-nice su du`ne da ispune ono na {ta su se obavezale, naro~itokada su i u njihovim ustavima ugra|eni isti demokratski prin-cipi. Ovaj argument podse}a vlade da su deo internacionalnezajednice sa kojom dele zajedni~ke vrednosti.

Kredibilitet i odgovorna vlast

Ovaj argument se zasniva na ~injenici da polovinu sta-novni{tva jedne zemlje ~ine ène. Nijedan program ili politikakoja se ne bazira na potrebama oba pola ne}e imati kredibilitet– izostavi}e pola stanovni{tva. Argument je koristan za zastu-panje rodne analize uticaja (studije koje ispituju kako sumu{karci i ène druga~ije afektirani nekom akcijom ili situa-cionim faktorima) i vaàn je za zahtevanje rodnog balansa udono{enju odluka.

Argument koji se zasniva na traènju odgovornevlade/vlasti koristan je za podse}anje vlade na njenu odgovor-nost za uspostavljanje socijalne pravde i odrìvog razvoja iodgovornosti prema svim gra|anima – i mu{kim i ènskim.Raspodela budèta i socijalnih davanja trebalo bi da budu takvada uzimaju u obzir sve ~lanove dru{tva i njihove potrebe.


21

ZA[TO JE VA@NARODNA RAVNOPRAVNOST?*

Argumenti:

Jedna od najva`nijih stvari u procesu uklju~ivanja rodnihaspekata u razvojne projekte je razvijanje ubedljivih argumena-ta za rodnu ravnopravnost. Ovi argumenti treba da jasno i pre-cizno pokaù svu va`nost rodne ravnopravnosti: kako }e usva-janje ove strategije doprineti re{avanju problema, koje }ekoristi doneti vladi i gra|anima – i mu{karcima i ènama.

Argumenti za uvo|enje i promovisanje rodne ravno-pravnosti u sve razvojne projekte i planove mogu se podeliti nanekoliko kategorija:

• pravednost i jednakost;

• kredibilitet i odgovorna vlast;

• efikasnost i odrìvost razvoja(makro dimenzija);

• kvalitet ìvota (mikro dimenzija);

• savezi;

• lan~ana reakcija.

20

* Preuzeto: Gender Mainstriming, UNDP.

23


23

22

22

Savezi

Ovaj argument nagla{ava rodnu ravnopravnost kaoneophodan uslov za ulazak u saveze, unije i partnerstvo sadrugim razvijenim zemljama. Ulazak u Evropsku uniju jenemogu} bez postizanja pune rodne ravnopravnosti.

Lan~ana reakcija

Svi navedeni argumenti su povezani i me|uzavisni.Rodna ravnopravnost moè proizvesti lan~anu reakciju dobro-biti za gra|ane, kao {to se efekat nejednakosti prenosi sa indi-vidue na porodicu i dru{tvo.

RODNA RAVNOPRAVNOST*

Demokratizacija dru{tva zasniva se na obezbe|ivanjuravnopravnosti njenih ~lanova i ~lanica. Jedan od najva`nijihaspekata ravnopravnosti je ravnopravnost po polu: postizanjedemokratije pretpostavlja stvarno partnerstvo izme|u èna imuskaraca u vo|enju poslova dru{tva u kojem rade u uslovimajednakosti i komplementarnosti, uzajamno se oboga}uju}i svo-jim razlikama (Univerzalna deklaracija o demokratiji).

Ravnopravnost po polu ne zna~i jednostavno uklju-~ivanje podjednakog broja èna i mu{karaca u sve dru{t-vene aktivnosti niti tretiranje èna i mu{karaca na istovetanna~in.

Ona podrazumeva strategiju uklju~ivanja ènskih imu{kih interesa i iskustava u razvojne programe u svim

* Priprema: Glas razlike – grupa za promociju ènskih politi~kih pravaglas.razlikeªsezampro.yu.

Efikasnost i odrìvost razvoja

Ovaj argument jasno isti~e neoborivu ~injenicu: odravnopravnog uklju~ivanja èna i mu{karaca u sve aspekterazvoja i dru{tva, korist }e imati dràva kao celina. Dràve nemogu dozvoliti sebi da ignori{u doprinose (i ekonomske i soci-jalne) mu{karaca i èna u svim sferama. Ovaj argument seodnosi na makro aspekt razvoja – dobrobit i prosperitet dràvekao celine. Argument se zasniva na ~injenici da se ulaganja urodnu ravnopravnost isplate dràvi na duì rok.

Kvalitet ìvota

Pa`nja posve}ena rodnoj ravnopravnosti pobolj{a}e li~niìvot èna i mu{karaca. U demokratskom dru{tvu baziranom naprincipima socijalne pravde, svaka individua ima pravo nanajbolji kvalitet ìvota. Pored toga {to se zna da ène imajudobrobit od rodne ravnopravnosti, ovaj argument nagla{ava dadobrobit imaju i mu{karci i porodice, znaju}i va`nost socijalnihodnosa i me|uzavisnost socijalnih uloga. Osnaìvanje èna imaza posledicu osnaìvanje i onih oko nje, kao {to u obrnutomslu~aju, nejednakost i te{ko}e sa kojima se susre}u ène poga|ai ostale socijalne aktere.

Argument koji isti~e kvalitet ìvota je koristan u promo-visanju programa prevencije socijalnih problema. Pojave kao{to su samoubistva, alkoholizam i hroni~ni stres povezani su sapromenom rodnih uloga i odnosa u dru{tvu, kao i nedovoljnesposobnosti individua da se nose sa ovim promenama.Argument nagla{ava kako rodna perspektiva moè da preveni-ra ove pojave i time pobolj{a kvalitet ìvota ~lanova dru{tva.

Ovaj argument se odnosi na mikro aspekt razvoja i roda,tj. kako rod uti~e na individue u okviru razvojnih procesa. Onima tako|e veze sa prethodnim argumentom efikasnosti: ako suindividue sre}nije i zdravije bi}e i produktivnije, pa }e samimtim doprinositi efikasnijem i prosperitetnijem dru{tvu.

KAMENI TEMELJCI UJEDINJENIHNACIJA ZA POBOLJ[ANJE

POLO@AJA @ENA*


25

24

24

* Izvor: Gender Equity – Concepts and Tools for Development, The Centre forDevelopment and Population activities (CEDPA), Washington USA 1996.

politi~kim, ekonomskim i dru{tvenim sferama tako da je dobro-bit i za mu{karce i za ène podjednaka, a nejednakost nijeobnovljena (UN, 1997).

Uspostavljanje ravnopravnosti po polu nije samo pitanjesocijalne pravde ve} je neophodno za postizanje dru{tvenograzvoja na delotvoran i efikasan na~in.

Uspostavljanje ravnopravnosti po polu je jedan odneophodnih koraka u eliminaciji siroma{tva.

Uspostavljanje ravnopravnosti po polu je integralni deorazvojne politike zasnovane na po{tovanju ljudskih prava.

Pojava koncepta „Rod i razvoj” (Gender and Develop-ment/GAD) 80-ih obeleìla je revoluciju u shvatanju ravno-pravnog i odrìvog razvoja.


27

ROD I RAZVOJ*

Na~in na koji su se razvijali ènski programi kretao seod neposrednih i prakti~nih razvojnih ciljeva ka ravnopravno-sti i osnaìvanju èna. Razumevanje roda razvijalo se izproblema koji su imali vi{e veze sa polom i biolo{kim razlika-ma nego sa dru{tvenim ulogama i odnosima. Takav pristup jeosnova koncepta „@ene i razvoj” (Women In Develop-ment/WID). @ene su konstantno podre|ivane i obeleàvanekao inferiorne u svojim ulogama i poslovima, a njihovepotrebe su razmatrane izolovano iz {ireg kontektsta. „Rod irazvoj” se okre}e stavu da su ène i mu{karci integralni deosvake dugoro~ne razvojne strategije.

26

* Priprema: Glas razlike – grupa za promociju ènskih politi~kih pravaglas.razlikeªsezampro.yu

29


29

Rod i razvoj uklju~uje tri osnovna polazi{ta:

• Mu{karci i ène ~ine i odràvaju dru{tvo i postoje}upodelu rada. Ipak, oni u razli~itoj meri imaju odtoga koristi i u razli~itoj meri pate. Ve}a pa`nja semora staviti na poloàj i ulogu ène jer su one udaleko lo{ijoj poziciji.

• Mu{karci i ène prolaze druga~ije puteve socija-lizacije i ~esto funkcioi{u u razli~itim sferamadru{tvenog ìvota, kojima se ipak ne moè odre}ime|uzavisnost. Rezultat toga su razli~iti prioriteti iperspektive, razli~ite rodne uloge. Istim tim rodnimulogama mu{karci mogu da sputaju ili pro{iremogu}nosti izbora za ène.

• Razvoj razli~ito uti~e na mu{karce i ène jer ni nji-hove polazne pozicije nisu iste, te }e to imatirazli~ite uticaje na razvojne projekte. I jedni i drugirnoraju biti uklju~eni u identifikaciju problema ire{enja da bi interesi ~itavog dru{tva bili uzeti u obzir.

„Rod i Razvoj“ se okre}e strate{kim interesima èna, aène i mu{karci moraju raditi zajedno prema zajedni~kim cilje-vima i ve}oj jednakosti. Oni koji se bave razvojnim programi-ma moraju uzeti u obzir oba pola.

Prakti~ne potrebe i strate{ki interesi

Potrebno je napraviti razliku izme|u strate{kih interesa iprakti~nih problema. Zbog toga {to su uloge mu{karaca i ènarazli~ite u razli~itim dru{tvima i sredinama i njihove potrebe surazli~ite. Osnovna podela je slede}a:

Prakti~ne rodne potrebe su osnovne ìvotne potrebe:snabdevanje hranom, vodom, sigurnost, zdravstvena za{tita,

28

sme{taj. Prakti~ne potrebe se defini{u kao kratkoro~nepotrebe i predstavljaju pristup resursima.

Strate{ke rodne potrebe su usmerene na promene rodnihodnosa u obrazovanju, ekonomiji, mo}i, svesti, informisanju.Strate{ke potrebe se defini{u kao dugoro~ne potrebe i zna~ekontrolu nad resursima.

Prakti~ni problemi ne mogu biti re{eni bez re{enja nastrate{kom nivou, a strate{ki interesi ne mogu biti zadovoljeniako se prakti~nim potrebama ne udovolji.

Prakti~ne potrebe – kratkoro~ne

• odgovori na neposredne potrebe;• izvode se iz konkretniih uslova;• izvode se iz poloàja èna u okviru rodne podele

rada;• ne menjaju podre|eni poloàj èna iako iz njega

poti~u;• izviru iz i odràvaju reproduktivne i proizvodne ro-

dne uloge ène.

Npr: obezbe|ivanje pija}e vode, zdravlje, zarade zanamirnice, odràvanje doma}instva i izgradnja neophodnihstruktura, proizvodnja hrane. Ove potrebe imaju svi ~lanoviporodice, ali se one identifikuju kao specifi~no ènske jer ènenaj~e{}e preuzimaju odgovornost za ove potrebe.

Strate{ke potrebe – dugoro~ne

• kada se zadovoljavaju, ove potrebe bi trebalo damenjaju rodnu podelu rada;

RODNA ANALIZA KAO METOD*

„ROD I RAZVOJ“ pristup je zasnovan na harvardskomanaliti~kom modelu i jedan je od prvih metoda analize rodnezastupljenosti. „ROD I RAZVOJ“ koristi model rodne analizeda istraì i analizira razlike izme|u rada koji izvode ène imu{karci u odre|enim dru{tvenim, kulturnim i ekonomskimokolnositma. Da bi se identifikovale razlike izme|u mu{kih iènskih uloga, odgovornosti i nagra|ivanja, ovaj metod zahte-va odgovore na tri va`na pitanja, eksplicitno ili implicitno, nasvim nivoima planiranja, stvaranja, primene, pra}enja i evalu-acije projekta ili intervcncije:

KO RADI KOJE POSLOVE i kojim sredstvima?Ovo pitanje identifikuje razli~ite aktivnosti koje rade mu{karcii ène u ciljnoj populaciji (produktivni, reproduktivni i javniposlovi). U projektu u seoskoj sredini neprimerene intervencijemogu samo jo{ vi{e da opterete ène, i vremenski i fizi~ki.

KO IMA PRISTUP sredstvima, dobiti i mogu}nosti?Ovo pitanje se odnosi na identifikovanje grupe koja moè dakoristi postoje}a sredstva i mogu}nosti ili ona koja }e bitigenerisana iz projekta a odnose se na zemlju, novac, kredite iobrazovanje.

KO KONTROLI[E sredstva, dobit i mogu}nosti?Ovo pitanje je bitno kao mera razlike u mogu}nosti grupe


31

• one menjaju prirodu odnosa izme|u mu{karaca ièna;

• vode prevazilaènju ènske pot~injenosti.

Npr: ukidanje podele rada po polu, podela rada u ku}i,ukidanje institucionalizovanih oblika diskriminacije kao {to supravo na posedovanje zemlje i imovine, pristup kreditima iostalim sredstvima, sloboda izbora na ra|anje, mere protivnasilja i kontrole nad ènama.

„ROD I RAZVOJ“ (Gender and Development–GAD)èli da osigura jednake mogu}nosti, raspodelu sredstava ikoristi razli~itim marginalizovanim grupama, a naro~itoènama, primenom odre|enih intervencija. Primenom ovogmodela moè se pomo}i onima koji planiraju programe daidentifikuju va`ne razlike u ulogama mu{karaca i èna i nji-hovih odgovornosti i da iskoriste ove informacije i planirajuefikasnije i korisnije programe i projekte.

30

* Priprema: Glas razlike – grupa za promociju ènskih politi~kih pravaglas.razlikeªsezampro.yu.

OSNA@IVANJE


33

mu{karaca i èna da odlu~uju kako }e se raspolagati dostupnimsredstvima (zastupljenost na mestima odlu~ivanja).

Rodna analiza je model za razumevanje kulturnihobrazaca i normi propisanih za mu{karce i ène i njihovarazli~ita iskustva. Rodna analiza trebalo bi da bude deo rutinskeanalize prilikom dugoro~nog planiranja i planiranja programa.

RODNA ANALIZA

32

35


35

INSTITUCIJE I RODNARAVNOPRAVNOST*

Strategija Gender mainstreaming predstavlja inte-grisanje rodne ravnopravnosti u sve razvojne politike, strategi-je i intervencije. Ova sloèna strategija podrazumeva promeneu zakonima, mere i mehanizme kao i promene u institucijamasistema.

Neophodni koraci za uvo|enje rodnog aspekta u institu-cije su:

• vo|enje statistike razdvojeno po polu;

• primena metoda rodne analize;

• izgradnja kapaciteta institucija za uvo|enje rodneravnopravnosti;

• razvijanje rodno osetljivih planova i programa.

Statisti~ki podaci razdvojeni po polu

Podaci razdvojeni po polu su kvantitativne statisti~keinformacije o razlikama i nejednakostima izme|u èna i

34

mu{karaca. Statisti~ko prikupljanje podataka trebalo bi zato da serutinski razdvaja po polu. Dobijeni podaci moraju biti razdvojenipo polu da bi se dobila realna slika o svim aspektima odnosa ̀ enai mu{karaca, npr. podaci o politi~koj zastupljenosti èna, podacio polnoj strukturi vlasni{tva, polnoj strukturi nezaposlenih itd.,jasno ukazuju na postojanje neravnopravnosti.

Primena metoda rodne analize

Analiti~ke informacije o rodu su kvalitativne informaci-je o rodnim razlikama i nejednakostima. Rodna analiza je mo-del za razumevanje kulturnih obrazaca i normi propisanih zamu{karce i ène i njihova razli~ita iskustva. Rodna analizaidentifikuje razlike i neravnopravan poloàj izme|u mu{karacai èna i sluì kao sredstvo za identificiranje razli~itih uloga irazli~itih potreba èna i mu{karaca, razli~itih prioriteta iprepreka. Ona bi trebalo da bude deo rutinske analize prilikomdugoro~nog planiranja i planiranja programa.

Izgradnja kapaciteta institucija za uvo|enje rodneravnopravnosti

Strategija integracije rodnih aspekata zavisi od znanja,ve{tina i posve}enosti onih koji rade u institucijama (planirajui implementiraju programe). Razvijanje odgovaraju}egrazumevanja problema i implementacije tog znanja jedugoro~an cilj razvoja institucija. Odgovaraju}a obuka trebalobi da bude deo dugoro~ne politike razvoja institucija.

Razvijanje rodno osetljivih planova i programa

Usvajanje politike rodne ravnopravnosti kao politikeinstitucije predstavlja okvir. Programi i aktivnosti institucijetrebalo bi da se analiziraju iz rodne perspektive, a rodno

* Izvor: Fred L Pincus, in: Adams, M., Blumenfeld, Wv Castaneda, R., and others,Readings for Diversity and Social Justice, New York and London: Routledge, 2000.Priprema: Glas razlike – grupa za promociju ènskih politickih pravaglas.razlikeªsezampro.yu. S engleskog prevela mr Sla|ana Jovanovi}.

DISKRIMINACIJA IMA VI[E OBLI^JA:INDIVIDUALNA, INSTITUCIONALNA

I STRUKTURALNA*

Diskriminacija je klju~ni termin u razumevanju problemarazli~itosti. I u devedesetim godinama, rasna i rodna diskrimi-nacija proìmaju institucije i strukturu SAD, iako ve}ina belacau Americi vidi diskriminaciju kao nebitan problem.

Pre nekoliko godina, pisao sam da postoje tri oblikadiskriminacije – individualna, institucionalna i strukturalna(Picnus 1994). Individualna diskriminacija je pona{anje poje-dinih ~lanova rasne/etni~ke/rodne grupe sa namerom da seproizvede razli~ita i/ili {tetna posledica na ~lanove drugerasne/etni~ke/rodne grupe. Institucionalna diskriminacija seodnosi na politiku(e) institucija dominantne rasne/etni~ke//rodne grupe, kao i na pona{anje pojedinaca koji kontroli{u oveinstitucije i primenjuju njihovu politiku, tako|e sa namerom dase razli~ito tretiraju i/ili da se proizvedu {tetne posledice po pri-padnike drugih rasnih/etni~kih/rodnih grupa. Strukturalnadiskriminacija se odnosi na politiku institucija dominantnerasne/etni~ke/rodne grupe i pona{anje pojedinaca koji prime-njuju politiku i kontroli{u institucije, koji su u namerirasno/etni~ki/rodno neutralni, ali za rezultat imaju razli~it i/ili{tetan tretman manjinski rasnih/etni~kih/rodnih grupa.

U ovim definicijama, pojam dominantan/a se odnosi nagrupe koje imaju najvi{e mo}i u dru{tvu. U SAD, ovo se odno-si na belce, posebno mu{karce. Pojam manjinski/a se odnosi nagrupe koje nemaju mo}, bez obzira na njihovu brojnost U tomsmislu, u SAD rasne manjine i ène jesu manjinska grupa, kao


37

osetljivi programi trebalo bi da budu norma institucije.Planiranje podrazumeva primenu kvantitativnih i kvalitativnihpokazatelja nejednakosti i obavezno u~e{}e èna i mu{karaca ukreiranju programa, pra}enju implementacije i proceni efekata.

Rodna ravnopravnostu institucijama – nivoi uklju~enosti

Kod procene koliko institucija svojim programima idelovanjem promovi{e i uspostavlja rodnu ravnopravnostmoèmo se sluìti lestvicom od 5 stupnjeva.

Rodna perspektiva:

• Formalno: postoji samo deklarativno u dokumenti-ma, ne koristi se u radu;

• Informisanost: vr{i se rodna analiza, ali se ona nekoristi za dizajniranja intervencija;

• Institucionalizacija: rezultati rodne analize uklju-~eni u neke aspekte dizajna intervencija;

• Implementacija: rodna analiza uklju~ena u sveaspekte; intervencija koja se primenjuje;

• Evaluacija: programi se procenjuju sa aspekta roda.

36

* Fred L Pincus, in: Adams, M., Blumenfeld, Wv Castaneda, R., and others, Readingsfor Diversity and Social Justice, New York and London: Routledge, 2000, Glas razlike– grupa za promociju zenskih politi~kih prava glas.razlikeªsezampro.yu, s engleskogprevela mr Sla|ana Jovanovi}.

Me|utim, vremenom je postalo jasno da ~elnici policije u LosAngelesu toleri{u, pa i odobravaju ovakve akcije protiv crnaca.Atmosfera je bila toliko opu{tena da su policajci bili slobodnida koriste rasisti~ke psovke i po{alice preko svojih prijemnika,iako su znali da se sve snima. Tako je ovo prebijanje zapravoinstitucionalna diskriminacija, jer uklju~uje politiku celog poli-cijskog odeljenja.

Su|enje i osloba|anje od optu`be policajaca koji suu~estvovali u prebijanju ilustruje institucionalnu diskriminaci-ju u sistemu krivi~nog prava. Odbrana je traìla promenumesne nadle`nosti i su|enje se odvijalo u konzervativnoj, pre-te`no „beloj” zajednici Simi Valleya. Uprkos postojanju do-kumentacije (jednog fotografa amatera) koja je svedo~ila o pre-bijanju, „bela” porota je na kraju oslobodila okrivljene. Te{koje prona}i jasniji slu~aj koji govori o tome kako institucionalnadiskriminacija u sistemu krivi~nog prava povre|uje crnce. Po-bune u Los Angelsu buknule su odmah posle dono{enja oslo-ba|aju}e presude.

Ironi~no, veoma sli~na situacija desila se u Majamiju1980. godine kada je nekoliko belih policajaca optuèno da suprebili na smrt crnog voza~a motora Arthura McDuffeya. I ovosu|enje je preme{teno u prete`no „belu” zajednicu: policajci suoslobo|eni, a zapo~eli su neredi.

Borba èna da u|u u Vojni institut Virginia je tako|edobar primer institucionalne diskriminacije, jer je ova instituci-ja odbijala prijem èna do 1996. godine. Virginia je ~akustanovila „odvojen, ali isti” program za ène na Mary BaldwinCollegeu, privatnoj ènskoj ustanovi. Juna 1996. godineVrhovni sud je ustanovio da je politika („samo mu{karci”)Vojnog instituta neustavna, jer se Institut finansira iz javnihfondova.


39

{to su to i pojedine religijske grupe (jevrejske ili muslimanske).Rasne manjinske grupe su tako|e i broj~ano manjinske, aliène nisu.

Individualna i institucionalna diskriminacija

Iako i individualna i institucionalna diskriminacijauklju~uju i nameru razli~itog tretiranja, pa i povre|ivanja, nivopona{anja je bitno razili~it. Individualna diskriminacija uklju-~uje aktivnosti/pona{anje pojedinca ili male grupe pojedinaca.Npr. jedan poslodavac koji odbije da zaposli crnca; vlasnikstana koji odbije da izda stan neudatoj èni, policajac kojipretu~e imigranta iz Meksika kao osumnji~enog, grupatinejdèra koja nacrta kukasti krst na sinagogi – sve su toprimeri odnosa pojedinaca prema drugim pojedincima zbognjihove grupne pripadnosti.

Institucionalna diskriminacija, s druge strane, jestediskriminatorski odnos ukorenjen u va`nim dru{tvenim institu-cijama. Npr. zakoni koji su jasno podvajali belce i crnce u svimsferama ìvota. Godine 1933. Gallup Poll postavio je slede}epitanje: Koliko je ozbiljan problem diskriminacije prema crnci-ma u va{oj okolini? Skoro dve tre}ine belaca je odgovorilo dadiskriminacija nije tako ozbiljan problem ili da je uop{te nema.Manje od jedne tre}ine je reklo da je prili~no ili veoma ozbiljanproblem. Odgovori crnaca su bili sasvim suprotni: dve tre}ine jevidelo diskriminaciju kao prili~no ili veoma ozbiljnu, a manjeod jedne tre}ine kao bezopasnu ili nepostoje}u (Gallup 1993).

Zbivanja u vezi sa prebijanjem Rodneya Kinga od stranepet belih policajaca iz Los Angelesa 1991. godine i nemiri zbogtog doga|aja predstavljaju dobar {lagvort za diskusiju na oveteme. Da je prebijanje bilo jedan izolovan incident ~iji su akterinekoliko brutalnih policajaca i osumnji~eni crnac kao njihova`rtva, nazvali bismo to individualnom diskriminacijom.

38

Institucionalna diskriminacija, s druge strane, obi~no sevr{i od strane dominantne grupe protiv manjinske grupe, zbogtoga {to je dominantna grupa ta koja generalno kontroli{edru{tvene institucije. Vladina politika ne diskrimini{e belce, jersu oni kreatori politike i njeni implementatori. Veliki poslo-davci su prevashodno „beli”, kao i vlasnici nekretnina ili bana-ka. Teoretski je, me|utim mogu}e, da lokalna „crna” vlada in-stitucionalno diskrimini{e belce.

Pitanje je da li pripadnici manjinske grupe mogu da senegativno odnose prema dominantnoj grupi i odgovor je – da.Individualna diskriminacija upravo pokazuje kako pripadnici idominantne i manjinske grupe mogu biti nedobronamerni jedniprema drugima. Iako je mogu}e da ène i pripadnici manjinskihgrupa vr{e institucionalnu diskriminaciju prema belim mu{kar-cima, to se de{ava mnogo re|e nego individualna diskrimi-nacija zbog toga {to beli mu{karci kontroli{u ve}inu dru{tvenihinstitucija.

Institucionalna i strukturalna diskriminacija

Strukturalna diskriminacija je jo{ kontroverzniji, ali iizazovniji koncept za diskusiju zbog toga {to podrazumevapona{anje koje je rasno ili rodno neutralno u nameri. U stvari,pitanje namere je klju~no pitanje za razlikovanje izme|u struk-turalne i institucionalne diskriminacije. Mnogi ~ak ovo ne bi ninazvali rasnom/etni~kom/rodnom diskriminacijom. Me|utim,~ini se va`nim ista}i negativne efekte strukturalne diskrimi-nacije na manjinske grupe…

Uzmimo za primer bankarske politike za odobravanjekredita. Bezbroj je dokaza za tvrdnju da crnci ili Hispano-amerikanci re|e dobijaju kredite nego belci. Nekoliko je obja-{njenja za ovo, a neka od njih sugeri{u postojanje institucio-nalne diskriminacije. Ministarstvo pravde SAD je tuìlo dve


41

Me|utim, institucionalna diskriminacija se ne de{avasamo u javnom sektoru. Dva velika lanca restorana dajuprimere postojanja institucionalne diskriminacije i u privat-nom sektoru. Shoney’s Ine, sa preko 1.800 restorana u 36dràva imao je nepisanu politiku nezapo{ljavanja crnaca namesta koja podrazumevaju kontakt sa gostima (kelneri, kel-nerice, menadèrsko osoblje). Izuzeci su ~injeni samo urestoranima u crna~kim zajednicama. Vlasnik restorana jemislio da je ovo dobra odluka, jer je verovao da belci ne}ehteti da jedu u restoranima gde }e imati posla sa crncima.Godine 1992, me|utim, pristao je da plati 132,5 milionadolara za vansudsko poravnanje da bi okon~ao spor zbogdiskriminacije, kao i da ubudu}e zapo{ljava vi{e crnaca(Feagin i Vera 1995; Watkins 1993).

U drugom poznatom slu~aju, vlasnik lanca restorana(Denny’s) od preko 1.500 restorana {irom zemlje, pristao je naporavnanje vredno 46 miliona dolara. Godine 1993. {est polica-jaca crnaca nisu bili usluèni u jednom od restorana i podnelisu tu`bu. Ovo bi bio primer individualne diskriminacije od stra-ne jednog poslodavca. Me|utim, po{to su ~uli za slu~aj, vi{e od4.000 crnaca se poàlilo na tretman u ovim restoranima {iromzemlje. Ovo bi bio primer institucionalne diskriminacije, jer je~itav lanac negovao politiku diskriminacije prema crncima.Osoblje u ovim restoranima je dobijalo uputstva da crne gostepita za pla}anje unapred.

Ko moè biti diskriminator? Osoba iz bilo koje ra-sne/etni~ke/rodne grupe moè vr{iti akte individualne diskrimi-nacije. Poslodavka moè odbiti da zaposli mu{karca isto takolako kao {to belac moè odbiti da zaposli Hispanoamerikanca.Sli~no, crnac moè napasti Azijata samo zato {to je Azijat, kao{to Kju Kluks Klan moè zapaliti krst ispred crna~ke crkve.Klju~na je namera razli~itog/nejednakog tretmana ili namera dase drugo lice povredi samo zbog pripadnosti odre|enoj grupi.

40

43


43

banke za nedavanje kredita crncima i Hispanoamerikancima,iako su ovi ispunjavali traène uslove. Obe banke su pristale navansudsko poravnanje (Labaton 1993).

Pored toga, kada su analizirane prijave za hipotekarnekredite (skoro 2.000 prijava u podru~ju Bostona, 1990. godine)utvr|eno je da crnci i Hispanoamerikanci sa lo{om „kreditnompro{lo{}u” imaju dva puta manje {anse da dobiju kredit u odno-su na belce sa tako|e lo{om „kreditnom pro{lo{}u”. Ovo seobja{njavalo „postojanjem kulturnog afiniteta izme|u belihkreditora i belih kandidata za kreditiranje, kao i kulturnimjazom izme|u belih kreditora i pripadnika marginalnih manjin-skih grupa” (Bradsher 1995, D18). Drugim re~ima beli kredi-tori ne veruju pripadnicima manjinskih grupa kao potencijal-nim du`nicima.

Me|utim, ~ak i kada se banke odnose na rasno-neutralanna~in prema svojim klijentima isti~u}i va`nost samo njihovekreditne sposobnosti, crnci i pripadnici drugih manjinskih gru-pa }e ipak re|e dobijati kredite u odnosu na belce, zbog niìhprihoda, te slabije kreditne sposobnosti u odnosu na belce. Ova-kvu legalnu politiku kreditiranja nazvao bih strukturalnomdiskriminacijom, jer ima negativne efekte na manjinske grupe(sa niìm prihodima)…

Princip „senioriteta” u zapo{ljavanju tako|e otvara pro-blem strukturalne diskriminacije. Suo~eni sa potrebom otpu-{tanja jednog dela radnika, mnogi poslodavci }e otpustiti onekoji rade samo nekoliko godina. Kako se pripadnici manjinskihgrupa i teè zapo{ljavaju, naj~e{}e }e oni biti najbrojniji me|uotpu{tenima. Tako je o~igledno rasno-neutralni kriterijum se-nioriteta primer za strukturalnu diskriminaciju, jer ima nega-tivnog uticaja na manjinsku populaciju.

Treba pomenuti i izbornu platformu Republikanske par-tije iz 1994. godine, tako|e kao primer strukturalne diskrimi-

42

nacije. Predloèni rezovi u fondovima zdravstvene za{tite,bonovima za hranu, {kolskim obedima i u Programu ishraneèna, odoj~adi i dece imali bi neproporcionalan negativan uti-caj na siroma{ne rasne manjine i ène.

Ovo nas odvodi do pri~e o balansiranju budèta na teretobezbe|enja pomo}i siroma{nima. Ima li na~ina da se izbegnepovre|ivanje siroma{nih? Mo`da smanjenje broja bombarderaili podmornica moè biti alternativa?

Dobronamerni ljudi koji sprovode strukturalno diskrimi-natorsku politiku jo{ uvek povre|uju manjinske grupe. Bitirasno ili rodno neutralan nije dovoljno.

Prakti~ne implikacije razlikovanja oblikadiskriminacije

Neko }e pitati: „Kakve veze ima da li je u pitanju insti-tucionalna ili strukturalna diskriminacija?” Odgovor bi bio dasu i te kako va`ne prakti~ne implikacije razlikovanja ova dvakoncepta. Ako bi se neko odlu~io na suprotstavljanje institu-cionainoj diskriminaciji, neophodno bi bilo da ubedinadle`ne/donosioce odluka u odre|enim institucijama da jelo{e (nemoralno, nezakonito) namerno tretirati manjinskegrupe na odre|eni (sa negativnom konotacijom) na~in – npr.banke koje ne daju kreditno sposobnim crncima kredite iliRepublikance koji otimaju hranu deci manjinskih grupa. Nekomoè poku{ati i da osramoti diskriminatore razotkrivaju}ijavno njihove diskriminatorske postupke.

Navedeno nije relevantno za eliminisanje strukturalnediskriminacije. Bankama bi trebalo objasniti da je jednakostisto tako va`na kao i sticanje profita ili da mora postojati boljaravnoteà izme|u ta dva cilja. Republikance je neophodnosuo~iti sa negativnim posledicama njihovog programa. Klju~no

PET LICA DISKRIMINACIJE1

Mnogi ljudi u SAD ne bi izabrali termin diskriminacijaradi imenovanja nepravde u dru{tvu. Za savremene emancipa-torske dru{tvene pokrete, medutim – socijaliste, radikalne fe-ministkinje, gej i lezbejske aktiviste i aktivistkinje i dr. – diskri-minacija je centralna kategorija politi~kog diskursa. Ulazak upoliti~ki diskurs u kome je diskriminacija centralna kategorijapodrazumeva usvajanje op{teg pristupa u analiziranju icvaluiranju dru{tvene strukture i prakse {to nije svojstvenojeziku liberalnog individualizma koji dominira politi~kim dis-kursom SAD.

Veliki politi~ki poduhvat za one koji se identifikuju sanekim od navedenih dru{tvenih pokreta jeste da ubede ljude dadiskriminatorni diskurs ispunjava mnoga na{a svakodnevnaiskustva.

Diskriminacija kao strukturalni koncept

Razlog zbog koga mnogi ljudi ne koriste termin diskri-minacija da bi opisali nepravdu u na{em dru{tvu jeste ne-razumevanje termina na na~in koji je svojstven novim socijal-nim pokretima. Diskriminacija tako|e tradicionalno nosi jaku


45

je da li su ciljevi rasno/rodno neutralne politike vredni nega-tivnih posledica njene primene.

Iako su sva tri oblika diskriminacije jo{ veliki problemi,teè je suprotstaviti se strukturalnoj nego ostalim oblicimadiskriminacije. Ipak, strukturalna diskriminacija nije namerna,pa ~ak nije ni nezakonita. Suprotstavljanje strukturalnojdiskriminaciji zahteva preispitivanje bazi~nih kulturnih vred-nosti i fundamentalnih principa dru{tvene organizacije. Zar nijeto ono ~emu obrazovanje treba da sluì?

44

1 Young, I. M., „Fives Faces of Opprcssion”, in: Amdams, M., Blumenfeld, W.J„Castaneda, R., and others, Readings for Diversity and Socia! Justice, New York andLondon: Routledge, 2000, p. 35–50), Priprema: Glas razlike – grupa za promocijuènskih politi~kih prava glas.razlikeªsezampro.yu. S engleskog prevela mr Sla|anaJovanovi}.

Koncept dru{tvene grupe

Dru{tvenu grupu ~ine osobe koje se razlikuju od najma-nje jedne druge dru{tvene grupe po kulturnim normama, na~inuìvota. Pripadnici grupe imaju poseban afinitet jedni premadrugima zbog sli~nog iskustva ili na~ina ìvota, {to ih ~inipovezanijim me|u sobom nego sa onima koji se ne identifiku-ju sa grupom. Grupe su izraz dru{tvenih odnosa; grupa postojisamo u odnosu sa bar jo{ jednom grupom. „Grupna identi-fikacija” dolazi do izraàja u interakciji izme|u dru{tvenihkolektiviteta koji imaju razli~ita iskustva u na~inu ìvota i for-mama povezivanja, pa ~ak i kada sami sebe smatraju pripad-nicima istog dru{tva. Dru{tveni procesi u jednom istom dru{tvukreiraju razli~ite grupe. Tako, rodna podela rada, na primer,diferencira dru{tvene grupe mu{karaca i èna u svim poznatimdru{tvima. Pripadnici svakog roda imaju odre|eni afinitetprema sopstvenom rodu zbog onoga {to rade ili doìvljavaju irazlikuju sebe od pripadnika drugog roda, iako se i jedni i drugislaù da imaju mnogo toga zajedni~kog i da pripadaju istomdru{tvu.

Neki misle da je dru{tvena grupa fikcija pojedinca kojaisti~e arbitrarne atribute. Sa ove ta~ke gledi{ta, problemi sapredrasudama, stereotipima, diskriminacijom i isklju~eno{}upostoje samo zbog toga {to neki ljudi pogre{no veruju dasama pripadnost grupi ~ini razliku u kapacitetima, tempera-mentu ili ve{tinama ~lanova grupe. Ovaj individualisti~kikoncept pretenduje da identifikuje diskriminaciju sa grupnomidentifikacijom. Diskriminacija je, prema ovom stanovi{tu,ne{to {to se de{ava kada se ljudi klasifikuju u grupe. Zbogtoga {to ih drugi identifikuju kao grupu, oni su isklju~eni idiskriminisani. Eliminisanje diskriminacije tako zna~i elimi-nisanje grupa. Ljudi treba da budu tretirani kao individue, nekao ~lanovi grupa, i slobodni da oblikuju svoje ìvote bezstereotipa ili pravila grupe.


47

konotaciju osvajanja i kolonijalne dominacije. Novi levidru{tveni pokreti 60-ih i 70-ih, me|utim menjaju konceptdiskriminacije. U novoj upotrebi, termin diskriminacijaozna~ava nepovoljnu poziciju i nepravdu koju neki ljudi trpe nezbog tiranije, ve} zbog svakodnevne prakse i politike dobrona-mernog liberalnog dru{tva.

Diskriminacija se odnosi na sistemske uskra}enosti grupakoje nisu nu`no rczultat tiranskih namera. Diskriminacija je utom smislu strukturalna, pre no {to je rezultat izbora nekolikopojedinaca ili njihove politike. Njeni uzroci su ukorenjeni u nor-mama koje se ne dovode u pitanje, obi~ajima i simbolima, upretpostavkama/predrasudama koje podupiru institucionalizo-vana pravila i drugim konsekvencama po{tovanja ovih pravila.Ona predstavlja, kako je to navela Marilyn Frye, „splet sila iprepreka koje teè isklju~enju grupe ili kategorije ljudi”(1983,11). U tom „strukturalnom” smislu, diskriminacijapodrazumeva duboku nepravdu koju neke grupe trpe kaoposledicu ~esto nesvesnih pretpostavki/predrasuda i reakcijadobronamernih ljudi u obi~noj komunikaciji, medijskih i kul-turnih stereotipa i strukturalnih karakteristika birokratske hije-rarhije i trì{nih mehanizama – ukratko: de{avanja u svako-dnevnom ìvotu. Ne moèmo eliminisati strukturalnu diskrimi-naciju elimini{u}i vlastodr{ce ili kreiraju}i nove zakone, zbogtoga {to se diskriminacija sistematski reprodukuje u najva`nijimekonomskim, politi~kim i kulturnim institucijama…

Rasizam, seksizam, homofobija su razli~ite forme diskri-minacije sa sopstvenom dinamikom i po{to razli~iti faktori ilikombinacije faktora konstitui{u diskriminaciju razli~itih grupa,nemogu}e je dati jednu esencijalnu definiciju diskriminacije.Ali, odgovorimo najpre na pitanje: [ta je to „grupa”?

46

Ann Ferguson je identifikovala jo{ jednu formu transferaènske energije mu{karcima. @ene snabdevaju mu{karce i decuemotivnom brigom, a mu{karcima obezbe|uju seksualno zado-voljstvo, a kao grupa dobijaju relativno malo ili ni{ta od mu- {karaca. Rodna socijalizacija èna tera ih da budu uspe{ne uobezbe|ivanju empatije i podr{ke ose}anjima drugih i dasmiruju tenziju u odnosima. I mu{karci i ène gledaju na ènekao negovateljice, dok se ène ~esto àle da od mu{karaca nedobijaju traènu emotivnu podr{ku (Easton, 1978).

Mnoge feministi~ke teorije rodne eksploatacije se kon-centri{u oko institucionalne strukture patrijarhalne porodice. Uskorije vreme, feministkinje po~inju da istraùju odnose rodneeksploatacije na radnom mestu i u drugim sferama. CarolBrovvn tvrdi da po{to mu{karci sa sebe skidaju odgovornost zadecu, mnoge ène zavise od pomo}i dràve po{to one nasta-vljaju da nose skoro potpunu odgovornost za podizanje dece(Brovvn 1981, Boris and Bardaglio 1983, Ferguson 1984).Tako nastaje novi sistem eksploatacije ènskog ku}nog rada ukome u~estvuju i dràvne institucije, {to Brown naziva javnimpatrijarhatom.

U kapitalisti~kim ekonomijama XX veka, radna mesta nakojima su ène u ve}em broju sluè kao dobar primer rodneeksploatacije. David Alexander (1987) tvrdi da tipi~no ènskiposlovi uklju~uju zadatke sa rodnim podtekstom koji zahtevaju„seksualni rad”, negovanje, pripremanje hrane, brigu o drugimaili „te{enje” i smirivanje tenzije. Ovako se ènska energija rasi-pa na poslove koji pobolj{avaju poloàj drugih, smiruju ilizadovoljavaju druge, obi~no muskarce. Ovi rodno obojeniradni zadaci kelnerica, slu`benica, medicinskih sestara i drugihnegovateljica obi~no ostaju nezapaèni i nedovoljno nagra|eni.

Nepravda eksploatacije se nalazi u dru{tvenim procesi-ma koji prenose energiju jedne grupe drugoj da bi proizvelinejednaku raspodelu, kao i u na~inima na koje dru{tvene insti-


49

Lica diskriminacije

Eksploatacija

Centralno odre|enje koncepta eksploatacije je da se ovadiskriminacija de{ava u procesu preno{enja rezultata rada jednedru{tvene grupe drugoj. Eksploatacija uvodi strukturalnurelaciju izme|u dru{tvenih grupa. Dru{tvena pravila o tome {taje rad, {ta ko radi za koga, kako se rad nagra|uje i dru{tveniprocesi u kojima se rezultati rada raspodeljuju sluè da osnaèodnose mo}i i nejednakosti. Ovi odnosi su produkovani i repro-dukovani u sistematskom procesu u kome se energija „onih kojinemaju” kontinuirano koristi da odrì i uve}a mo}, status ibogatstvo „onih koji imaju”.

Feministkinje nemaju pote{ko}a da pokaù da sediskriminacija èna sastoji delom u sistematskom i nereci-pro~nom transferu mo}i od èna ka mu{karcima.

Diskriminacija èna se sastoji ne samo u nejednakostistatusa, mo}i i bogatstva zbog toga {to ih mu{karci isklju~uju izprivilegovanih aktivnosti. Sloboda, mo}, status i samoostvare-nje mu{karaca je mogu}e prvenstveno zbog toga {to ène radeza njih. Rodna eksploatacija ima dva aspekta: transfer plodovarada mu{karcima i transfer usluga vezanih za ishranu i negu,kao i seksualnih usluga mu{karcima.

Christine Delphy (1984) je opisala brak kao klasnurelaciju u kojoj mu{karci uìvaju u plodovima ènskog rada bezadekvatne nadoknade. Ona je u~inila jasnim da su{tinaeksploatacije nije samo u radu koji ène obavljaju u ku}i, jer tomogu biti razli~iti poslovi, ve} u ~injenici da se taj rad obavljau korist nekoga od koga one zavise. Tako, u mnogim sistemimapoljoprivredne proizvodnje, mu{karci ~esto odnose na pijacuono {to ène proizvedu, a prisvajaju dobijeni prihod i sti~uodre|eni status.

48

razum pod znakom pitanja ili nije razvijen u potpunosti, kao ione koji su zavisni. Tako su siroma{ni, ène, du{evno bolesni ideca bili isklju~eni, a mnogi od njih su sme{tani u ustanove ko-je li~e na dana{nje zatvore: ku}e za siroma{ne, azili za du{evnoobolele, siroti{ta…

Danas je isklju~enje zavisnih/izdràvanih osoba iz pravana gra|anstvo jedva skriveno ispod povr{ine. Biti zavisan una{em dru{tvu zna~i biti legitimno podloàn arbitrarnom iinvazivnom autoritetu socijalnih slu`bi i drugih javnih i privat-nih administracija koje name}u pravila koja marginalizovanimoraju slediti. Ove slu`be, u cilju da iza|u u susret potrebamamarginalizovanih, i same, uz pomo} relevantnih dru{tvenihnau~nih disciplina, kreiraju ove potrebe. Medicinske i socijalneslu`be znaju {ta je dobro za njihove korisnike, pa marginalizo-vani i zavisni nemaju pravo da znaju {ta je za njih dobro.Zavisnost u na{em dru{tvu tako name}e, kao {to je u svim libe-ralnim dru{tvima, dovoljan razlog za suspenziju osnovnihprava na privatnost, poslovanje i individualni izbor.

Iako zavisnost proizvodi uslove za nepravdu u na{emdru{tvu, zavisnost sama po sebi ne mora da bude diskriminator-na. Niko ne moè zamisliti dru{tvo u kome neki ljudi ne}e za-visti od drugih bar neko vreme: deca, bolesni, porodilje, stariljudi imaju moralno pravo da zavise od drugih u smisluizdràvanja i podr{ke.

Vaàn doprinos feministi~ke teorije je stavljanje znakapitanja na duboko ukorenjenu pretpostavku da poslovna spo-sobnost i pravo na gra|anstvo podrazumevaju autonomiju i ne-zavisnost pojedinca. Feministkinje isti~u da je ovakva tvrdnjaneprimereno individualisti~ka i izvedena iz posebnog, mu{kogiskustva u dru{tvenim odnosima koje vrednuje takmi~enje iuspehe pojedinca. @ensko iskustvo u dru{tvenim odnosimaproiza{lo iz tipi~nih ènskih „doma}ih” poslova, brige o poro-dici, kao i pla}enih poslova koje obavlja ve}ina èna, prepoz-


51

tucije omogu}avaju akumuliranje dobara jednima, dok drugimatu mogu}nost uskra}uje. Nepravda eksploatacije ne moè bitieliminisana redistribucijom dobara, jer dok god institucionali-zovane prakse i strukturalne relacije ostaju iste, nejednakaraspodela dobara i privilegija bi}e reprodukovana. Neophodnaje reorganizacija institucija i prakse donosilaca odluka,promene u podeli rada, kao i u sferi institucionalnih, struktural-nih i kulturnih obrazaca.

Marginalizacija

Marginalizacija je mo`da i opasnija forma diskriminaci-je od eksploatacije. Jedna kategorija ljudi je isklju~ena izuspe{nog u~e{}a u dru{tvenom ìvotu i tako potencijalno pod-vrgnuta te{koj materijalnoj deprivaciji, pa ~ak i uni{tenju.Uskra}enost materijalnih dobara koju marginalizacija uzrokujeje svakako nepravedna, posebno u dru{tvu gde drugi imajupuno. Savremena napredno kapitalisti~ka dru{tva spoznaju ovuvrstu nepravde i preduzimaju izvesne korake u smislu socijal-nih davanja i usluga. Ali ni {iroka lepeza ovih mera ne elimini{eveoma rasprostranjenu patnju i deprivaciju.

Uskra}enost materijalnih dobara, na koju se moèodgovoriti redistributivnom socijalnom politikom nije,me|utim, produètak {tete koju produkuje marginalizacija. Dvekategorije nepravde (izvan raspodele) su povezane sa margin-alno{}u u naprednim kapitalisti~kim dru{tvima. Prvo, obezbe-|enje socijalnih davanja proizvodi novu nepravdu onima koji ihprimaju uskra}uju}i im ona prava i slobode koji drugi imaju.Drugo, marginalizacija je nepravedna jer blokira mogu}nost dase iskoriste kapaciteti na dru{tveno definisane i prepoznatena~ine.

Liberalizam je ustanovio pravo na gra|anstva svimrazumnim nezavisnim pojedincima. Rani buròaski liberalizamje eksplicitno isklju~io iz prava na gra|anstvo sve one ~iji je

50

iskustva i kulture dominantne grupe i njihovo pretvaranje unorme. Produkti kulture tako|e izraàvaju tuma~enja domi-nantne grupe kada su u pitanju doga|aji ili druge dru{tvenegrupe.

Susret sa drugim grupama ~esto je obeleèn zahtevimaza uniformno{}u od strane dominantne grupe. Dominantnagrupa oja~ava svoju poziciju dovode}i drugu grupu u okviresvojih dru{tvenih normi. Posledi~no, razli~itost èna u odnosuna mu{karce, ameri~kih Indijanaca ili Afrikanaca odEvropljana, homoseksualaca od heteroseksualaca, radnika odinìnjera, tuma~i se kao devijantnost i inferiornost.

Kulturno dominantni sprovode diskriminaciju, optere}enipredrasudama, a ipak nevidljivi. „Drugi” su obeleèni/eti-ketirani. Prema dominantnima, kao {to je sigurno da se zemljaokre}e oko sunca, tako svako zna i da je gej populacija pro-miskuitetna, da su Indijanci alkoholi~ari i da ène jedino umejusa decom. Beli mu{karci, s druge strane, mogu biti individue.

Oni koji ìve pod kulturnim imperijalizmom ose}aju dasu etiketirani spolja, pozicionirani prema dominantnim pravili-ma koja dolaze „s neke druge strane”, od onih sa kojima se neidentifikuju i koji se ne identifikuju sa njima. Stereotipi i pre-drasude dominantne grupe moraju biti internalizovani od stranepripadnika inferiorne grupe bar u meri koja ih prinu|uje dareaguju na pona{anja pojedinaca inspirisana stereotipnimobrascima. Ovo stvara za kulturno diskriminisane ose}aj kojiW.E.B. Du Bois naziva „dvostruka svest” – „ose}aj stalnog po-smatranja sebe o~ima drugih, merenja sopstvene du{e metromsveta koji posmatra sa ljubopitljivo{}u, prezirom ili saàlje-njem” (Du Bois 1969, 45). Dvostruka svest se pokre}e kadadiskriminisani odbijaju da se priklone potcenjiva~kim, objek-tiviziranim, stereotipnim vizijama o sebi. Kada èle da buduprepoznati kao ljudi – sposobni za razli~ite aktivnosti, puninade – „drugi” dobijaju odgovor od dominantnih da su razli~iti,obeleèni ili inferiorni.


53

naje zavisnost kao osnovno ljudsko stanje. Pravedno dru{tvo bitrebalo, koliko je to mogu}e, da pruà mogu}nosti ljudima dabudu nezavisni kao i da po{tuje u~e{}e u dono{enju odluka ionih koji su nezavisni i onih koji to nisu. Zavisnost ne sme bitiza uskra}ivanje izbora i po{tovanja i diskriminacija prema mar-ginalizovanima bi bila u velikoj meri umanjena ukoliko bi pre-vladavao manje individualisti~ki model prava.

Nemo}

Dobar koncept diskriminacije ne moè ignorisati posto-janje dru{tvene podele reflektovane u kolokvijalnom razliko-vanju „srednje klase” i „radni~ke klase”, stru~njaka i onih kojito nisu. Stru~njaci su privilegovani zbog svoje pozicije u podelirada i statusa koji ona nosi. Nestru~ni trpe uz eksploataciju, jo{jedan oblik diskriminacije: nemo}.

Nemo}ni su oni koji nemaju autoritet, odnosno mo} u{irem smislu, oni nad kojima se mo} sprovodi, bez mogu}nostida oni u njoj u~estvuju; nemo}ni primaju naredbe, ~esto bezprava da ih daju. Nemo} tako|e stvara odre|enu poziciju u pro-cesu podele rada, ali i prate}u dru{tvenu poziciju koja dajemalo mogu}nosti za razvijanje i kori{}enje sposobnosti.Nemo}ni imaju malo ili nimalo samostalnosti u svom radu,nemaju autoriteta i ne zahtevaju po{tovanje.

Poziciju nemo}i je najbolje opisati negativno: nedostatakautoriteta, statusa i samopo{tovanja, {to stru~njaci obi~noimaju.

Kulturni imperijalizam

Iskusiti kulturni imperijalizam zna~i iskusiti kakopoimanje dru{tva od strane jedne grupe nju ~ini nevidljivomdok se u isto vreme pripadnici druge grupe etiketiraju kao„drugi”. Kulturni imperijalizam podrazumeva univerzalizaciju

52

reti~ar morala ne}e pore}i da su ovi akti lo{i, ali se ne}e zapi-tati za{to bi trebalo da budu tuma~eni kao simptomi dru{tvenenepravde.

Ono {to ~ini nasilje licem diskriminacije je manje samnasilni akt, iako je on ~esto zastra{uju}i, ve} dru{tveni kontekstu kome se de{ava, a koji ga ~ini mogu}im, pa ~ak i prihva-tljivim. Ono {to ~ini nasilje dru{tvenom nepravdom i nije samomoralna krivica pojedinca ve} njegov sistemski karakter, nje-govo postojanje kao dru{tvene prakse.

Nasilje je sistemsko jer je upereno protiv pripadnikaodre|enih grupa, samo zbog toga {to pripadaju tim grupama.Svaka èna, na primer, ima razloga da se pla{i silovanja.Diskriminacija nasiljem se sastoji ne samo u direktnoj vik-timizaciji, ve} u saznanju koje deli ~itava diskriminisana grupa,a to je da su pripadnici grupe izloèni nasilju, samo zbog toga{to jesu (pripadnici grupe). @ivot pod pritiskom pretnji nasiljemli{ava diskriminisane slobode i dostojanstva i nepotrebno rasi-pa njihovu energiju.

Silovanje, prebijanje, ubijanje i maltretiranje èna, ras-nih grupa, homoseksualaca i pripadnika drugih etiketiranihgrupa je motivisano strahom ili mr`njom prema ovim grupama.Ponekad motiv moè biti èlja da se pokaè mo}, da se vik-timiziraju oni koji su obeleèni kao ranjivi zbog same okolno-sti da su izloèni nasilju. U tom slu~aju, motiv je sekundaran usmislu da se temelji na dru{tvenoj praksi nasilja.

U slu~aju da institucije i dru{tvena praksa ohrabruju,toleri{u ili omogu}uju nasilje nad pripadnicima odre|enihdru{tvenih grupa, takve nepravedne institucije i praksu trebareformisati.

Takva reforma bi zahtevala redistribuciju resursa ilipozicija, ali na prvom mestu je promena kulturnih obrazaca,stereotipa i svakodnevnog reprodukovanja odnosa dominacije.


55

Grupa, definisana od dominantne kao devijantna, kaodruga~ija, kulturalno je razli~ita u odnosu na dominantnugrupu, jer status drugosti stvara posebna iskustva, nedeljena sadominantnom grupom, kao i zbog toga {to su diskriminisanegrupe ~esto dru{tveno segregirane i zauzimaju posebna mesta uprocesu dru{tvene podele rada. Pripadnici ovih grupa iznoseste~ena iskustva i poimanja sveta jedni drugima, razvijaju}isopstvenu kulturu. Dvostruka svest otuda nastaje kada poje-dinac shvati da mu je bitisanje definisano u dve kulture: domi-nantnoj i subordiniranoj.

Kulturni imperijalizam obeleàva paradoks poimanjasebe kao nekoga ko je nevidljiv dok se u isto vreme drugi ozna-~ava kao druga~iji. Nepravednost kulturnog imperijalizma sesastoji u tome {to iskustvo diskriminisanih grupa i njihov po-gled na svet ne doti~e dominantnu kulturu, dok ista name}ediskriminisanima svoje iskustvo i svoje tuma~enje dru{tvenogìvota.

Kona~no, mnoge grupe trpe diskriminaciju u vidu si-stematskog nasilja. Pripadnici nekih grupa ìve sa znanjemda moraju povremeno iskusiti neprovocirane napade na svojuli~nost ili imovinu, koji nemaju nikakvog motiva osim dao{tete, ponize ili uni{te. U ameri~kom dru{tvu, ène, crnci,Azijati, Arapi, gej i lezbejska populacija ìve pod takvimpretnjama nasiljem, a u nekim oblastima Jevreji, Portorikancii drugi Amerikanci hispano porekla moraju strahovati odnasilja tako|e. Fizi~ko nasilje nad ovim grupama je ~esto{okantno, Centri koji pruàju pomo} silovanim ènamaprocenjuju da vi{e od jedne tre}ine Amerikanki doìvi barpoku{aj silovanja tokom ìvota.

Ako znamo da je nasilje toliko u~estalo u na{em dru{tvu,za{to teorije pravde }ute o tome? Izgleda da teoreti~ari ne sma-traju ove nasilne akte kao pitanja socijalne pravde. Nijedan teo-

54

poslednjih deset godina to je kori{}enje jezika za homoge-nizaciju srpske nacije, a ne afirmacije ljudskih prava: najpre jepromenjen naziv jezika (od srpskohrvatskog u srpski 1991),usvojen novi pravopis srpskog jezika (1993), oformljeno telokoje se stara o srpskom jeziku (1998), da pomenem samo nekeva`nije stoère institucionalnog pravca.

Osnovni je princip teorijskog pristupa jezika kao delat-nosti u tome da u kori{}enju jezikom, pisanim ili govorenim,imamo mogu}nost (vi{e) izbora i da za svaku konkretnu raz-govornu situaciju odabiramo onu jezi~ku formu koja najvi{eodgovara na{oj nameri, sagovorniku/sagovornici i kontekstu ukojem se govorni doga|aj odvija, Na primer, ako imamonameru nekoga da povredimo, unizimo, ili manje vrednujemo,izabra}emo onu jezi~ku formu kojom to najbolje moèmo ost-variti. I obratno, ako èlimo svojim govorenjem/pisanjem dasignaliziramo na{u dobru volju za saradnjom, afirmacijom ljud-skih prava, uvaàvanjem ravnopravnosti polova i drugih razli-ka me|u ljudima, odabra}emo one jezi~ke forme koje }e tuna{u nameru najbolje ilustrovati. Otuda ovde izlaèmo inven-tar/mogu}nosti izbora koje predstavnicima srpskog jezika stojena raspolaganju kada se odlu~uju za neku jezi~ku delatnost(drànje predavanja, oslovljavanja, ube|ivanja, komplimenti-ranja, obja{njavanja, izvinjavanja i sl.). Ono {to tokom {kolo-vanja treba da se nau~i jeste kako praviti dobre jezi~ke izbore.

U trenutku kada izaberemo jezi~ku formu mi se zapravouklju~ujemo u jezi~ku igru koja podrazumeva na{e kreativnokori{}enje jezi~ke forme shodno dru{tvenim okolnostima, ali ismenama u samoj razgovornoj situaciji tokom odvijanja dijalo-ga ili neke druge razgovorne forme. Igra je osnov jezi~keupotrebe i kreativna igra jeste uvek nanovo odabiranje jezi~koginventara iz mno{tva mogu}nosti, neophodne u datoj jezi~koj idru{tvenoj situaciji. lgra ima pravila i slobodu izbora. Malo seu ovom teorijskom pristupu bavimo pitanjem da li je ne{topravilno ili nepravilno u jeziku, da li je ne{to u sistemu jezika


57

POLITI^KI KOREKTAN GOVOR ISEKSIZAM U JEZIKU

Svenka Savi}, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu(radna verzija teksta) Novi Sad, 18. 10. 2002.

Cilj ovoga rada je da pomogne pripadnici/ama srpskogjezika da posveste jezi~ku upotrebu, svoju i drugih u zajednici,a nakon toga da odlu~e na koji na~in èle da organizuju svojejezi~ke poruke – kao one koje ih karakteri{u kao isklju~iveosobe, ili one koje signaliziraju saradnju, poverenje, èlju dazaobi|u diskriminaciju bilo koje vrste.

Jezik ovde defini{emo kao delatnost, {to zna~i da po-mo}u jezika uti~emo na druge tako da oni, putem izbora, dela-ju: menjaju svoje mi{ljenje, stavove ili motivaciju. Pomo}ujezika moèmo izgraditi novu sliku sveta i pojmovni aparatpojedinaca, ili cele zajednice, u skladu sa na{im ciljevima,planovima ili èljama. Otuda je ube|ivanje naj~e{}a delatnostjezikom, usko povezano sa ideologijom, koju, u naj{irem smi-slu, shvatamo kao nametanje mi{ljenja manjine ve}ini, kao je-dino ispravno.

Ako od mnogih mogu}nosti odaberemo da ovako odre-dimo prirodu jezika, onda moèmo razumeti da su postoje}eteorije i obja{njenja kako funkcioni{e jezik uglavnom jedno-strane, usmerene u onom pravcu u kojem bi manja grupa (sa-stavljena od stru~njaka za jezik, politi~ara, intelektualaca) è-lela srpski jezik da ide. Prema onome {to do sada vidimo u

56

Na{ politi~ki cilj ostvaren u jeziku je da pomo}u jezikaodrazimo ravnopravnost polova, ali i ravnopravnost svih drugihgrupa gra|ana i gra|anki koji u zajednici ìve, bez obzira narasu, naciju, uzrast, etni~ku ili versku pripadnost, zatim onekoji ìve u gradu i one koji ìve na selu, kako bi jezik (pisani igovoreni) odraàvao na{u politi~ku korektnost, odnosno zala-ganje za ukidanje disrkiminacije navedenih grupa gra|ana, {toje osnova izlaganja u ovom radu.

Politi~ki korektan govor samo je jedno od mnogih temau domenu planiranja jezi~ke upotrebe i odnosi se na upotrebujezika shodno zalaganjima za dosledno ostvarivanje ljudskihprava. To zna~i da na~in na koji jezik upotrebljavamo treba daodrazi stav svakog pojedinca i pojedinke, koliko i zajednice,prema onome o ~emu i kome se govori u datom kontekstu.

Uskra}ivanje prava pojedincima da koriste svoja (osnov-na, kulturna…) ljudska prava, naziva sc disrkiminacija. U srp-skom jeziku je za takvu pojavu rezervisan nastavak – izam, pagovorimo o razli~itim ’izmima’, kao {to su ejdìzam, etnici-zam, konfesizam, lingvicizam, nacionalizam, seksizam, rasi-zam… A mogu biti istovremeno zastupljeni, kao u primeruhrvatskog politi~ara Marinka Liovi}a (HDZ): U moj je podrumzabranjen ulaz psima, ènama, Srbima i @idovima.

Razlikujemo namernu i nenamernu diskriminaciju.Ponekad pojedinci/pojedinke namerno koriste ovakve izraze ujeziku kako bi povredili, unizili osobu, ili zajednicu, o kojojgovore. Me|utim, velika ve}ina korisnika srpskog jezika upo-trebljava jezik spontano – jezi~ka forma nam je na dohvat rukeu zajednici. Ali u njoj su sa~uvani oblici diskrimincije iz nekogdrugog vremena, iz neke druge govorne prakse. To je ondanenamerna diskriminacija. @elimo taj fenomen ovde da posve-stimo kako se ne bi dogodilo da govore}i, nenamerno drugepovre|ujemo. Kad uspemo da posvestimo na~in na koji koristi-mo jezi~ku formu, moèmo, nakon toga, odlu~iti da li èle da je


59

ili nije ({to je osnova tradicionalnog, patrijarhalnog razmi{lja-nja, ustaljenom u dosada{njem teoretiziranju o jeziku), nego sepitamo da li je izbor jezi~kih sredstava bio adekvatan nameri icilju govornika za dru{tvenu igru u kojoj èli svoju delatnost(naj~e{}e ube|ivanja) da ostvari.

Na primer, u pro{loj deceniji u dràvnim medijima,dnevnom listu „Politika”, identitet Mirjane Markovi}, predsed-nice JUL-a, profesorke Univerziteta i supruge biv{eg pred-sednika Jugoslavije, bio je dosledno odre|ivan titulom prof. dr,u opozicionom listu „Republika” sa predsednikovica (= ènapredsednika dràve) u formi u kojoj je njena pozicija mo}idevalvirana u formi jezika, a nakon smene dràvne vlasti osta-la je i u jednim i u drugim novinama bez titula, samo MirjanaMarkovi}. Za sve to vreme ona je jednako imala sve tri funkci-je u dru{tvu i privatnom ìvotu. Vidimo da autori tekstova ujeziku medija odabiraju jezi~ku formu shodno politi~koj borbi.

Jezi~ka politika je jedna od interdisciplina u nauci ojeziku koja se bavi pitanjima standardiziranja (normiranja) jezi-ka isto toliko koliko i utemeljivanjem budu}e jezi~ke prakse, uovom slu~aju u srpskom jeziku. Dru{tva koja se staraju okogra|ana svoje zajednice i primene ideologije o op{teljudskimpravima, preporu~uju u okviru normiranja (standardizacije)jezi~ke forme ona sredstva kojima se bolje doprinosi ostvari-vanju ljudskih i gra|anskih prava. Ali ako je dominantna ide-ologija kojom se pomo}u jezika èli homogenizirati nacija,onda }e jezi~ki razvoj usmeravati ka polarizaciji prema drugi-ma: MI i ONI okosnica je teoretiziranja. Jezik se ne razvija sampo sebi nego uvek pod uticajem onoga {to je interes neke grupeu njemu. Otuda, izme|u jezi~ke forme i ideologije postoji uskaveza, pa je standardizacija jezika (dug) proces u kojem imamnogo: stru~njaka za jezik, ideologa politi~ke elite, intelektu-alaca u datoj zajednici. Jezik je osnovno, ako ne i glavno sred-stvo, za ostvarivanje politi~kih i ideolo{kih ciljeva.

58

Naro~ito implicitnu disrkiminaciju {alju mediji u rekla-mama i na bilbordima.

Na primer: U jednoj reklami (radio Sajam 6. 08. 2001)za estetsku hirurgiju, namenjenoj zatezanju pojedinih delovaènskog tela, davalac usluga poru~uje: Va{e je samo da legnete.Implicitni seksizam je u poruci politi~ara svojim koleginicamau Parlamentu: Manje pri~aj vi{e ra|aj.

U junu 2000. godine McDonald’s je imao pisanu rekla-mu za svoje proizvode posetiocima, za jelo big mek kojem jeìvotni moto: Hamburger je bolji od ène, ne vri{ti kad gagrize{ i moès da ga deli{ sa prijateljima, odnosno obra}aju}ise posebno populaciji devoj~ica, pi{e dalje u istoj reklami:Devoj~ice, bolje BIG MEK, nego devica.

U C marketu (u Beogradu na Dor}olu) u ra~un, kojiobavezno dobijaju kupci, utkan je tekst dobre usluge: Idealmu{karca je iskusna nevina èna. Sli~na poruka je u dvosmi-slenim reklamnim porukama u kojima se predstavlja èna kaoroba, njome se sluè da bi ostvarili profit. To su sve onereklame raznih roba koje se reklamiraju uz nagu ili polunaguènu.

Na primer, reklama za gume Haneker: Molim te pogazime ne`no! poru~uje èna polunagog stomaka dok reklamiragume, {to implicitno poziva i na nasilje.

Iz navedenih primera se vidi da se pod jezikom ovdesmatra i jezi~ki I nejezi~ki deo (kao {to su crteì, gestovi, slike,fotografije, bilbordi…).

Na primer, obeleàvanje Jevreja u II svetskom ratuùtom trakom je neverbalni ~in rasizma, pokrivanje tela i licaène na javnom mestu u nekim muslimanskim sredinama jeneverbalni seksizam.


61

menjaju u pravcu ve}e jezi~ke tolerantnosti, ili ne. Svako ~iniizbor i odgovara za njega. Odgovornost kroz izbor jezi~ke formeu praksi, novina je i za pedago{ku praksu u na{im {kolama.

Na primer, za mene je nenamerna diskriminacija kaddevojka devojci kaè: Jao, {to si se obukla ko neka Ciganka,èle}i da kaè neukusno, fraza ko ciganka joj stoji na raspola-ganju u maternjem jeziku iz nekog drugog istorijskog periodakada se ova etni~ka grupa smatrala lo{om, manje vrednom.

Namerna rasna diskriminacija je, na primer, kada nekonapi{e veliki grafit BATI]U CIGAN[TURO, (preneo „Danas”,26–27. 01. 2002, str. IV). Osoba koja ostavlja poruku na zidusvima da je pro~itaju, ima nameru da uvredi republi~kog mi-nistra pravde, {to svedo~i i oblik argumentativa sa nastavkom –ura. Da li je namerna ili nenamerna diskriminacija istog tog Ba-ti}a u izjavi (u jednom TV intervjuu) povodom nestalih „ki-parskih para”: Mi se u svetu ciganimo, pla~emo, kukamo i sva-{ta nam uslovljavaju za ’tri~avih’ 40 miliona dolara?

Domen nenamerne diskriminacije se lak{e moè menjati,ukoliko ovde objasnimo na~in na koji su takve jezi~ke formezaìvele u jeziku. U slu~aju namerne diksriminacija nije do-voljno promeniti samo jezi~ku formu, treba promeniti na~inmi{ljenja o drugima.

Implicitna diskriminacija nije samo u jezi~koj forminego je treba „is~itati” iz konteksta i teksta. Ona nam ~estoizmi~e iz vida.

Na primer, u autobusima u Novom Sadu nalazi se oba-ve{tenje upu}eno gra|anima: Nije |ozvoljeno grickanje se-menki. Pored teksta je silueta devojke kako gricka. Implicitnaporuka je da su one te koje gre{e, a stvarnost je da mladi}i,daleko ~e{}e od devojaka, grickaju semenke na javnom mestu(prema jednoj statistici koju smo u povodu toga napisa na~inilesa gra|anima i prodavcima semenki u gradu).

60

Zatim, profesor jedne plesne {kole u Novom Sadu (gos-tuju}i na TV Kanalu 9) kaè: To je i za ove na{e metuzalemepeva~e novo….

Posebnu grupu ~ine invalidi i diskriminacija premanjima u jeziku. Postoji vi{e izraza koji su deo terminologije zaovu grupu gra|ana, za koje procenjujemo da nisu prikladni, kao{to je hendikepirani, ili osobe sa posebnim potrebama, odnos-no, osobe ometene u razvoju.

Diskriminacija seksualnih manjina je jedna od vidljivihna razli~ite na~ine. Za mu{karce homoseksualce to su re~ipeder, topla bra}a, a za lezbejke: lezbeju{e, prostitutke i sl.

Juvenizam

Diskriminacija mladih u dru{tvu, pre svega pomo}u jezi-ka, ali to moè biti i na razli~ite druge na~ine. U zajednicama ukojima su prema patrijarhalnom modelu neki ~lanovi zajedniceva`niji od drugih, a to su u na{em dru{tvu mu{karci, srednjihgodina, srednje klase, onda su svi ostali u odnosu na ovu ’nor-malnu populaciju’ nevredni – mladi, ène, stari. Ova osnovnapodela je utkana u na~in mi{ljenja o drugima i izraàva sejezikom. Mlade doskora nismo smatrali ravnopravnim ~lanovi-ma zajednice i za njih jezik ima rezervisane re~i kao {to su ba-lavac/balavica… S ovim je u vezi i poplava novih re~i za mladeu funkciji mu{kog imidà: sponzoru{a, hostesa, maòretkinja,gospo|ica, doma}ica, dama i dr.

Nacionalizam

Isticanje sopstvene nacije na ra~un nacionalne pripad-nosti drugih je nacionalizam, moè biti individualni, ali i stanjeduha u dràvi, ili zajednici.


63

Ve} iz ovih nekoliko primera shvatili smo da postojerazli~iti domeni diskriminacije.

Rasizam

Op{teljudsko pravo je svakog gra|anina i gra|anke danjegova/njena boja koè ne bude faktor po kome }e bitiisklju~en/a iz neke od mogu}ih delalnosti u dru{tvu. Svedocismo da je u veku koji je za nama upravo boja koè, odnosnorasizam, bio osnova za podelu ljudi na odabrane (bele) i onekoje treba uni{tavati (obojene), a tenzija na celoj planeti jo{ sepoja~ava u ovom veku. Otuda je rasizam planetarni problem, ane samo na{e zajednice ili jezika. Mi ga vidimo u na{oj zemljiprema Romima, Jevrejima, svakodnevno, o~itovano i u jezi~kojformi, pre svega u imenovanju pripadnika ove grupe kao Ci-gani, a ne Romi, Civun ili @idovi, a ne Jevreji.

Ejdìzam

Diskriminacija neke osobe prema starosti, naziva seejdìzam (od engleski re~i age, {to zna~i doba). U na{em jezikupostoje mnogi nazivi za stare osobe mu{kog pola: senilac,starkelja, metuzalem, odnosno ènskog: baba, babetina, kojese koriste podjednako i za osobe koje nisu stare, a èlimo da ihponizimo ili u~inimo manje vrednim u dru{tvu, ili konkretnojsituaciji. Primera je mnogo u svakodnevnom govoru i posebnou medijima i filmovima.

Na primer: Obja{njavaju}i u jednom intervjuu kako bièleo da njegova muzika bude svima poznata i dostupna, peva~Milan Mumin kaè (a urednik stavlja u naslov teksta): Ho}u dasvaka baka zna da mi je iza{ao album.

62

Kako prepoznati seksizam u javnoj i slu`benoj upotrebijezika?

Nakon toga {to smo objasnili osnovni pojmovni aparat idali nekoliko primera za diskriminaciju, poku{a}emo sada daustanovimo osnovne principe za nediskriminatornu upotrebujezi~ke forme za rodnost u srpskom jeziku kao predlog zabudu}u normativnu upotrebu u javnom i slu`benom komunici-ranju, a pre svega u medijima.

Seksizam

Diskriminacija ène (i mu{karca) na osnovu polne pri-padnosti moè se videti u re~ima, organizaciji re~enice, fraze-ologiji, nekim izrazima, itd. U svakom dru{tvu postoji model{ta mu{karac, odnosno èna, moè/sme ~initi, a {ta je zabra-njeno da radi, kaè, misli. Ukoliko je dru{tvo patrijarhalnijeutoliko su takva pravila rigoroznija. Izvor za diskriminacijuprema polu danas je u vaè}im dru{tvenim pravilima ~iji jekoren u ranijim istorijskim periodima kada je èna smatrananiìm bi}em od mu{karca, odnosno kada je nije smelo biti ujavnom ìvotu.

@ena se prema polu moè uniziti nazivom, na primer, zaìvotinje: guska, ovca, krava, riba. Neke re~i automatski povla~enegativno shvatanje o osobi na koju se odnosi, na primer, plavu{esu u vicevima glupe ène (pri tom su plavi mu{karci poèljni),zatim su tu re~i kao: ljubavnica, gospo|ica, dama.

Na primer: u tekstu (arh. Radmile Milosavljevi})posve}en Margaret Diras, velikoj francuskoj spisateljci, ured-nik novina („Politika“, 19. 06. 2002, str. 18) na ènskoj stranistavlja podnaslov: Svoj ìvot tro{ila je na pisanje, ljubavnike,alkohol i prekomerno pu{enje. Ovim diskvalifikuje umetnicu


65

Na primer: posticanje mr`nje prema albanskom sta-novni{tvu za vreme oruànih sukoba sa NATO snagama,Ministarstvo za informisanje je tako postiglo {to je svim novi-narskim i medijskim ku}ama u zemlji uputilo uputstvo kakojezi~ki da se pona{aju. Dominirao je nacionalisti~ki i agresivan,ratnohu{ka{ki govor. Jedno od pravila je bilo slede}e: Tako-zvanu OVK obavezno nazivati bandom, teroristima ili zlo~incima.

Konfesizam

Re~ je o verskoj netrpeljivosti pojedinaca, ili cele zajed-nice, zbog pripadnosti odre|enoj konfesiji hri{}anske zajed-nice, ali i diskriminaciji po veri u celini.

Na primer: Umesto re~i sekta upotrebljavati izraz maleverske zajednice (ina~e ustaljen kao termin od strane Svetskogsaveza crkava u @enevi).

Etnicizam je diskriminacija neke etni~ke grupe, ili poje-dinaca/pojedinki u zajednici, samo zato {to su pripadnici teetni~ke grupe. Tu moèmo podsetiti na brojne viceve o Muji iHasi kao pripadnicima muslimanske vere predstavljene kaoglupe, Jevreje kao {krte, i dr.

Lingvicizam

Diskriminacija pojedinca, ili ~itave zajednice, u pogleduupotrebe maternjeg jezika (lingua = jezik) nazivamo Lingvici-zam. U svetu je najo~igledniji primer lingvicizma danas situaci-ja sa Kurdima koji u Turskoj nisu prepoznati ni kao posebannarod, ili nacija, niti kao zajednica koja ima sva prava da razvi-ja svoj maternji, kurdski jezik. U Turskoj se otuda ni deca neobrazuju na tom jeziku, za razliku od kurdske dece koja se, kaomigrantska populacija, ve} nekoliko decenija u Zapadnoj Evro-pi obrazuje na kurdskom jeziku.

64

Prvi primer: Nedavno je Slobodan Panov, docent naPravnom fakultetu u Beogradu odgovorio („Danas”, 5. 02.2002) na pitanje {ta danas radi: „Popodne }u oti}i u grad sasvojom lep{om polovinom.“ Ovakvim izborom on izbegava daupotrebi re~ suprugom, ènom, {to je relikt tradicijskog obi~ajada se u javnosti ne pominje èna po imenu, ili po supru`ni~komodre|enju.

Predlog: Ona ima svoju profesiju, ili neku titulu, i trebaje po tom kvalitetu u javnosti identifikovati, ne upotrebljavatiovakve izraze za ènu jer je shvatanje da je èna ne`na,nesamostalna, nemo}na, samo slika koju nam je u nasle|eostavilo gra|ansko dru{tvo o èni.

Drugi primer je upotreba titule gospo|ica – neudataènska osoba; bra~no stanje neke osobe, mu{ke ili ènske, pri-vatna je stvar osobe i ne moè biti element u oslovljavanjuosobe. U na{em jeziku ima samo izraz gospo|ica za ènskuosobu, ali nema isto za mu{ku neoènjenu osobu. Za nju jepatrijarhalno dru{tvo rezervisalo jezi~ki izraz da je potseti {tajoj je osnovna du`nost – da se uda i da ra|a.

Predlog: Umesto gospo|ica moète ènsku osobu identi-fikovati prema zanimanju (u~enica, studentkinja, profesorka,nau~nica…), ili prema tituli (predsednica, urednica, direktor-ka…), a ne}ete pogre{iti ako odaberete neki kontekstualniizraz, kao {to su: koleginica, ili, ako ste voditeljka/voditelj ondasa: go{}a u studiju i sl.).

Tre}i primer je naziv dama koji ima razli~ita zna~enja:salon za dame, prva dama na{eg dèza, dame u striptiz barovi-ma i sl. I ovu re~ treba izbegavati kao relikt oslovljavanja iznekog drugog vremena. U naslovu jednog teksta u Suboti~kimnovinama (26. 04. 2002, str. 1), povodom osvajanja prvenstvakugla{ica „Pionira” (fabrike ~okolade), stoji: „Slatke dame”ubedljivo najbolje. One su osvojile prvenstvo po drugi put,


67

po svim onim kriterijima po kojima jedna èna nije prihvatlji-va u patrijarhalnom dru{tvu u kojem ove novine gra|ani~itaju. U tekstu, nadalje, pi{e: Imala je 82 godine, ~etrdesetakvi{e od svog mladog ljubavnika, sa kojim je provela {esnaestposlednjih godina ìvota. Ako neko ima 82 godine i zajednoìvi, neven~ano, sa mu{kom osobom 16 godina, onda jc re~ljubavnik neprikladna. Bolje odgovara re~ prijatelj ili partner,jer odraàva prirodu veze umetnice i mladog ~oveka, kao injen li~ni odnos prema instituciji braka. Ho}emo da verujemoda autorka teksta nije èlela da unizi umetnicu, poseù}i zare~ju kojom se izraàva odnos neven~anih osoba koje ìvezajedno (dakle, primer nenamerne diskriminacije). U srpskomjeziku postoji izraz vanbra~ni, kojim se kaè da dve osobekoje ìve zajedno nisu ven~ane, ali izostaje re~ kojom bi sepokazalo da dvoje èle da ìve zajedno bez zakonske potvrdezato {to su ideolo{ki opredeljeni protiv institucije braka kaozakonske odredbe veze dveju osoba. Ukupan tekst zvu~i kaodegradacija umetnice, jer su vanbra~ne zajednice ne{to {tonije preporu~ljivo (mada su danas u proseku jedna tre}inabrakova neven~ane zajednice, a na{ Zakon o braku i porodiciizjedna~ava bra~nu i nebra~nu zajednicu). Imamo, jednudru{tvenu pojavu, a nemamo odgovaraju}i naziv u jeziku.Prilikom izbora re~i odabiramo onu kojom najbolje utiskuje-mo sopstveni stav prema toj vrsti institucije i prema osobamao kojima govorimo, a koje u takvoj zajednici èle da budu.Uvaàvamo njihov izbor svojim izborom re~i da ozna~imonjihov izbor.

Postoji mnogo izraza koje danas novinari, i ve}inaobi~nih korisnika jezika, ne prepoznaju kao seksisti~ke premaèni, a to su: slabiji/ne`niji pol, bolja/lep{a polovina, gospo|i-ca, dama, hostesa. Naro~ito ih koriste obrazovane osobe, mi-sle}i da njima prave kompliment èni.

66

shvatanje primenjujemo na srpski jezik. One pokazuju na~in nakoji se pomo}u jezika moè promeniti shvatanje o jednakostime|u polovima. Jer, jezik pored toga {to je sredstvo zaizraàvanje misli, ono je i sredstvo za OBLIKOVANJE MISLI,kako samih sagovornika tako i cele zajednice. Ako jezikomsvaki put izraàvamo da postoje mu{ki i ènski akterisimetri~no, onda }emo spontano po~eti da uzimamo kao priro-dno i normalno ono {to jeste, da su one + oni = ravnopravni.Forma u mnoìni (oni) to ne odraàva. Za razumevanje ravno-pravnosti polova potrebna je jezi~ka upotreba kojom }emo turavnopravnost afirmisati u svakoj pojedina~noj situaciji,naro~ito u javnoj i slu`benoj sferi kakvi su parlament, mediji,jezik nastave u {kolama, pre svega u ud`benicima, zatim jezikraznovrsnih anketa (primer popisa stanovni{tva), upitnici, for-mulari (primer popisa stanovni{tva), ili drugi oblici jezikaadministracije.

Predlog: Osnovni princip u govorenju/pisanju o osobamaènskog i mu{kog pola treba da bude princip simetrije, {tozna~i da se u formi jezika, pisanoj/govorenoj, u~ini jednakovidljivim i mu{karac i èna (o) kojima se saop{tava.

Na primer, ho}emo da govorimo o studentskoj popu-laciji na nekom fakultetu, ili o gra|anima grada, onda formi-ramo na{u re~enicu tako da se u formi jezika vide simetri~no,ili podjednako, bez hijerarhijske vi{e/niè odrednice oni o koji-ma govorimo: Na{e studentkinje i studenti nemaju dobar stan-dard za vreme studiranja, odnosno gra|anke i gra|ani izlazena izbore bez dovoljnog znanja o izbornoj proceduri. One i onimoraju dobiti dodatna znanja. A ne samo studenti, gra|ani,oni… jezi~ki znak koji se odnosi na obe rodne populacije. Ovose naro~ito ogleda u anketama, oglasima i drugim javnimobave{tenjima kojima se obra}amo populaciji: Svim penzio-nerkama i penzionerima…


69

izuzetno su dobre, naziv slatke dame zapravo svodi njihovupobedu „prvaka Jugoslavije” (kako stoji u tekstu u mu{komrodu) u domen ènske neozbiljnosti. Zatim u povodu 8. marta,na ènskoj strani u novinama („Politika”, 8. 03. 2001, str. 15)naslov je „Za dame meso jeftinije“, a u tekstu se navodi: osmo-martovskom „{timungu” pridruìla se i mesara Jovanovi} kojaje… obezbedila popust od deset odsto na sve vrste artikala.Ovim je degradiran i praznik 8. mart – dan èna, i osoba koji-ma je on posve}en. @ene su i ovde roba za reklamu mesare, sjedne strane, s druge strane, opet su vra}ene ène u modeldoma}ice koja }e to meso po jeftinijoj ceni servirati drugima dajedu. Njoj ni{ta ne ostaje.

Predlog: Treba izbegavati re~i za identifikaciju ènekojima ostavljamo utisak netolerancije i isklju~ivosti.

Kako da nau~imo principe kojima jezi~ki afirmi{emoènu? To bi ujedno trebalo da bude predlog za budu}u norma-tivnu upotrebu u javnom i slu`benom komuniciranju, a presvega u medijima.

Princip neseksisti~ke jezi~ke upotrebe: simetri-je, prvenstva, kreacije, slobode.

Princip simetrije afirmi{u danas u svetu studije roda irodna (ili feministi~ka) lingvistika da pokaù da simetrija ru{ipatrijarhalni model teoretiziranja o jeziku koji po~iva na hije-rarhiji – ’mu{ko je op{tije, a ènsko je izvedeno iz mu{kog’.Princip hijerarhije hrani seksizam u jeziku, jer se ènska osobamu{kom jezi~kom formom, kao dominantnom (izvornom,generi~kom) zamagljuje.

Teoreti~arke jezika {irom sveta, koje izrastaju iz studijaroda, obja{njavaju na koji na~in se moè iza}i iz patrijarhalnogmodela razmi{ljanja koriste}i jezik, u ovom slu~aju mi to

68

1. Sistem srpskog jezika jedan je od onih flektivnih jezi-ka koji poznaje kategoriju roda dosledno u delovima sistemagramatike i vrsta re~i: imenice, zamenice, pridevi, zatim formaradnog glagolskog prideva za gra|enje pro{log vremena i sin-taksi~ka ustrojenost re~enice po~iva na pravilu o slaganju sub-jekta i predikata u rodu broju i padeù. Na primer, profesorkaMilana Jovanovi} je rekla, a ne profesor Milana Jovanovi} jerekla.

Kako u postoje}oj normativnoj politici srpskog jezikaova problematika nije ni izbliza re~ena, mnogima su korisnineki saveti o jezi~koj upotrebi koje ovde dajemo, pre sveganovinarima, onima koji su blizu politike, onima koji rade uobrazovanju i svima drugima kojima je stalo do ostvarivanjaravnopravnosti polova kao ljudskih prava u jeziku.

treba ne treba

Jagoda je studentkinja. Jagoda je student.

Profesorka Ivana Petrovi} Profesor Ivana Petrovi}predaje hemiju. predaje hemiju.

Rektorka Fuada Stankovi} Rektor Fuada Stankovi}predaje ekonomiju. predaje ekonomiju.

Danas su ène prisutne u mnogim profesijama u institu-cijama mo}i kao {to su vlada, adiministracije, nauka, obrazo-vanje, crkva. Nazive za pojedine profesije u takvim institucija-ma pisati i govoriti u ènskom rodu zna~i u~initi vidljivimsvima da u dru{tvu ène zauzimaju takve poloàje – ono {to udru{tvu postoji, jezikom se samo dokumentuje.


71

Va`no je i kako je prostorno predstavljena simetrija upisanom tekstu. Nije dobro delimi~no primeniti princip simetri-je, tj. potpisati jedan oblik ispod drugog: Svim penzionerima ipenzionerkama, nego oba identiteta simetri~no u istom redupredstaviti: Svim penzionerkama i penzionerima, zato {tosimetrija u pisanom prostoru uti~e na poimanje simetrije u real-nosti odnosa.

Princip prvenstva. To zna~i da u ovakvim slu~ajevimanavodimo prvo ènsku pa mu{ku formu, naro~ito ako je popu-lacija kojoj se obra}amo dominantnije ènska. Ovo ~inimo daskrenemo pa`nju na novinu, da se tu ne{to de{ava.

Primer predstavljanja: Uzmimo situaciju predstavljanjanekog para na nekom prijemu. Nije dobro ako predstavljaju}i(bra~ni) par kaèmo: Ovo je Jovan Peri} sa ènom/suprugom,nego: Ovo je Jovan Peri} i ovo je Milena Peri}, uz njihove ti-tule ili zanimanja, ako ih znamo. To je naro~ito preporu~ljivoako znamo da bra~ni par nije ven~an, jer }emo imati te{ko}a daodaberemo onu re~ koja dobro odgovara bra~nom stanju ionome {to je li~ni stav toga para prema instituciji braka. Nezaboravimo, bra~no stanje je privatna stvar i ne treba da budeosobina po kojoj nove goste èlimo u javnosti da predstavljamonepoznatom osoblju.

Predlog: U situaciji predstavljanja koristiti kao identi-fikaciju osobe zanimanje, titulu, ime i prezime, ili neki drugiznak po kojem osobu moèmo u~initi vidljivom u znaku ukojem se sama osoba dobro ose}a.

Nazivi za zanimanja i titule èna

Predlog: Pisati zanimanja i titule èna u ènskom rodudosledno (tamo gde je mogu}e) kada se odnose na ène kojeobavljaju takav posao ili funkciju. Za{to?

70

Vi{e puta je navo|eno da od nekih zanimanja nijemogu}e izvesti formu ènskog roda, kao {to je pisac ili pre-vodilac. U takvom slu~aju, ako èlimo da pokaèmo da je u pi-tanju ènska osoba koja se takvom profesijom bavi, posegnu-}emo za onim izborom koji nas zadovoljava. Prvi izbor, akosmo nesigurni kako bi trebalo da izgleda forma ènskog roda zaneko zanimanje ène, moèmo odabrati oblik èna + formazanimanja u mu{kom rodu: èna+rudar. Drugi izbor, moèmosami napraviti formu ènskog roda, pogotovu ako je prvi putneka èna u{la u takvu profesiju: kao {to je sa zvanjem pilotaili rudara. Moèmo izvesti pilotkinja, kao u primeru:

Mara Jovanovi} je prva pilotkinja u na{oj avijaciji,odnosno primer iz dnevne {tampe: U Ju`noj Africi rudarkerade uporedo sa svojim kolegama rudarima. Time ~inimozna~ajan jezi~ki doprinos kao pojedinci i pojedinke ne samoafirmaciji dru{tvene situacije – prodora ène u neku profesiju,ranije rezervisanoj za mu{karce, nego i kreativno promi{ljamojezik i ose}amo zadovoljstvo u tome da doprinosimo jezi~kojupotrebi na na~in koji nama odgovara. Jezi~ka igra, kao i svakadruga po~iva na pravilima, ali i na zadovoljstvu zbog u~e{}a uigri i kr{enju pravila. Ne treba misliti da samo jezikoslovci ~inejezi~ku politiku, svaka pojedinka i pojedinac isto toliko imajumogu}nost i obavezu da jezik usmeravaju. To je principjezi~ke kreacije i slobode.

U doma}oj literaturi sugeri{e se da }e frekventnija upo-treba formi ènskog roda za zanimanja i titule èna biti ondakada bude bilo vi{e èna u takvim profesijama. Ta vrsta teo-retiziranja o odnosu jezi~ke i dru{tvene prakse je pojednostavlje-na, jer jezi~ka praksa moè jednako oblikovati i prethoditidru{tvenoj.


73

zanimanja identifikovati titule identifikovati

policajka predsednicaoficirka ministarkaprofesorka ambasadorkarektorka urednicaslikarka rektorkasve{tenica direktorkaumetnica akademkinja

Naro~ito profesije i titule koje potvr|uju ènu u hijerar-hiji mo}i na samom vrhu, treba pisati u ènskom rodu da onabude vidljiva u toj profesiji, ili na tom visoko odgovornommestu u hijerarhiji vlasti.

2. [ta ~initi ako ne moèmo napraviti ènsku formu?Moète je sami prvi put upotrcbiti. Na primer, ako je prvi putda je èna u takvoj profesiji: me|u automehani~arima je i jednaèna. To je prva automehani~arka koju znamo u na{em gradu.Uvek gde postoji mogu}nost jezi~ke forme u ènskom rodu zaène koje tu profesiju imaju, treba je koristiti, ali i po~eti kori-stiti ~e{}e ukoliko je negde jednom, ili nekoliko puta, re-gistrovana u govoru ili pisanju. Vi{e puta je navo|en primer daod borac nema ènska forma, pri tom se naj~e{}e mislilo naborce partizane, ili sli~no. Me|utim, u literaturi o ènskompokretu po~etkom XX veka kod nas, ène su koristile formuborkinja za ljudska prava, posebno ènska ljudska prava, kao{to su pravo glasa, ili pravo na abortus, odnosno planiranjeporodice. Ovu formu danas afirmi{emo kao mogu}u i za drugevrste borbe, kako bismo potvrdile da su ène ve} ovladalenekom sferom dru{tvene mo}i.

72

jezi~ke standardizacije i moèmo kreirati onu upotrebu za kojuverujemo da je na dobrobit zajednice. Sloboda u jezi~kojupotrebi je pretpostavka jezi~kog razvoja i boga}enja. Zatonemojte pitati da li je neka forma pravilna ili nepravilna, kakonas jezikoslovci u~e, nego u kojoj meri ona odgovara onome{to mi je na umu da potvrdim odsustvo svake disrkiminacije.Igrati se sa jezikom pretpostavka je jezi~ke slobode i slobodeu jeziku.

Postoje domeni jezi~ke upotrebe u kojima je podela popolu utkana u strukturu same discipline, kao {to je slu~aj sasportom: mu{ki i ènski fudbal, {ah, atletika itd. Shodno tomeupotreba naziva za ène i mu{karce: ko{arka{ice, skija{ice,atleti~arke je nu`na za razumevanje onoga {to iza jezi~kogznaka stoji. Tu nema nikakvih problema. Probleme pravejezikoslovci za ona zanimanja koja su u hijerarhiji dru{tvavisoko na ceni, do sada rezervisana za mu{karce. Biti na tojfunkciji zna~i imati mo}, kao {to su: rektori, ministri,ambasadorka, predsednica dràve. Ukratko, kada govorimo oènama koje imaju odre|enu profesiju ili titulu, mogu}e je una{em jeziku upotrebiti odgovaraju}u formu.

Oslovljavanje je jedan od veoma va`nih dru{tvenih obi-~aja koji traì adekvatnu jezi~ku formu u svakoj pojedina~nojdru{tvenoj situaciji. Znati osloviti osobu zna~i adekvatno sedru{tveno pona{ati.

Primer: Nedavno je na TV Pink (u emisiji „Klopka”)sve{tenik @arko Gavrilovi} oslovljavao voditeljku sa devojko.U kontakt emisiji voditeljka ima mo} – oduzima i daje re~u~esnicima. Sve{tenik je èleo da joj preuzme tu mo} oslovlja-vanjem koje nju u situaciji njene mo}i, degradira. To je primerseksisti~kog oslovljavanja.


75

Tre}i izbor je da posegnemo za druga~ijom formomistog, ili sli~nog zna~enja. Na primer, govorimo o spisateljici uzna~enju pisac èna. Ili, pak, ako se ~ini da neke ènske formenema, ili nema dovoljno dobru formu, moè se isti sadràjdruga~ije napraviti. Na primer, za prevodilac moè prevodna~inila, ili prevela XY, nadalje umesto zapisni~arka moè nakraju zapisnika koji je vodila èna, stajati zapisnik vodila.

Dodajmo ovome da postoje zanimanja samo u ènskomrodu i nema ih u mu{kom kao {to su hostesa, prostitutka, spon-zoru{a, maòretkinja, da navedemo samo nekoliko novijih.Moèmo se pitati za{to nema mu{karaca u ovim „zabavlja-~kim” zanimanjima.

[ta uraditi kada u jeziku postoje dve forme, kao {to su{efovica i {efica, odnosno direktorka ili direktorica, profesorkai profesorica. Postoje}a normativna pravila ne kaù ni{ta.Postojanje dubletnih formi samo govori o procesu u kojem sejo{ nije stabilizirala neka forma. O~ekujemo da }e se tokom vre-mena dve forme stabilizirati tako {to }e postojati tanka zna~enj-ska razlika me|u njima. Za sada mogu obe biti od koristi.

Predlog: koristiti onu ènsku formu za koju smatrate daodgovara va{em jezi~kom ose}anju za jezik. Ponavljam ne za-boravimo da je jezik igra i da odabiranjem jezi~ke forme miulazimo u dru{tvenu igru u kojoj diktiramo pravila shodnosvojoj nameri i uìvanju. Jezik nije samo sredstvo komunikaci-je nego i sredstvo uìvanja i izraàvanja. Potvr|ujemo da jezikne sledi principe logike i savr{enstva forme, nego je pre svegadru{tveni instrument i na{a je du`nost da ga iskoristimo u sop-stvene komunikacione ciljeve i to tako {to odabiramo oneizbore koji najbolje odgovaraju na{oj nameri za komunikaci-jom. Ne treba misliti da su za jezi~ko planiranje i standard-izaciju zaduèni samo jezikoslovci, mi smo podjednako akteri

74

pravu“. Istu praksu primenjuju i druge novine u zemlji. U ostal-im slu~ajevima dominira forma mu{kog roda u naslovima, re|eje neutralno, kao u naslovu: Devedesotogodi{nja maratonka.

Predlog: Ako ste na uredni~kom mestu u novinama ondato nemojte ~initi.

Moramo dodati da je mnogo naslova kada takve namerenema, naro~ito na sportskim stranicama gde je ènska formazanimanja obavezna, budu}i da se sportske discipline dele namu{ke i ènske dosledno.

Predlog: Upravo zbog ovakve mogu}nosti manipulacijeu rodu, pisati nazive i titule za ène dosledno u ènskom rodukako bi se otklonila mogu}nost da urednici manipuli{u formomènskog roda – da je koriste kao oru`je protiv nje same. Na{impisanjem signaliziramo li~ni ideolo{ki stav prema ènskom pi-tanju. Oni koji ~itaju na{e tekstove prepoznaju nameru.

Primera dobre prakse u vezi sa nadnaslovom ima. Uposlednje vreme „Danas” primenjuje dosledno u nadnaslovuslede}u mogu}nost: ime i prezime osobe i zatim zanimanje:

Portret jedne rediteljke: Nikol Garsije

Tatjana Rankovi}: pijanistkinja (SAD)

Aleksandra Dimitrijevi}: {ahistkinja

Anatomija jednog performansa: Frida Kalo, kontro-verzna meksi~ka slikarka

Organizacija teksta: kongruencija re~enice

Svi srbisti se slaù da je neprihvatljivo naru{avanje pra-vila o kongruenciji re~enice. Pravilo kaè da se subjekat moraslagati sa predikatom u rodu, broju i padeù: Profesor je


77

Naj~e{}e èna ima vi{e svojih dru{tvenih funkcija isto-vremeno. Odabiramo oslovljavanje koje nju u datoj situacijiafirmi{e, jer za svaku od navedenih uloga postoji odgovaraju}eoslovljavanje (mama, ta{ta, baka, kom{inica, profesorka, rek-torka). U javnom govorenju, naro~ito u medijima, oslovljava-nje je vaàn deo kulture izraàvanja primereno situaciji pa jenajop{tija preporuka ènu osloviti titulom, ili zanimanjem, akoto nije mogu}e onda nekom drugom re~ju kojom ne otkrivateono {to ona sama ne èli (kao {to je bra~no stanje ili neka drugapojedinost). Pre javnog govorenja uvek je preporu~ljivo posti}isporazum o na~inu oslovljavanja.

U oslovljavanju vi{e osoba u auditorijumu primenjujemoprincip simetrije i prvenstva koje je na osnovu brojnosti rodnegrupe u datom kolektivu. Oslovljavanje obe polne i rodnegrupe: Po{tovani/dragi gra|ani i gra|anke ili kolege i kolegi-nice, studenti i studentkinje, u parlamentu poslanice i poslani-ci, u crkvi Draga bra}o i sestre.

Ukoliko je u konkretnoj populaciji vi{e èna negomu{karaca, kao {to je slu~aj, na primer, u kolektivima upred{kolskoj ustanovi, najpre se obra}amo ènskoj, a ondamu{koj populaciji: Drage vaspita~ice i vaspita~i… Budu}i daje danas u crkvama mnogo vi{e vernica od vernika na slu`biBo`joj onda isto i u crkvama: Drage sestre i bra}o.

Izbegavanje seksizma u tekstu: naslovi, nadnaslovi,podnaslovi teksta u novinama. Naslove u novinama odre|ujeurednik prema sopstvenom naho|enju. Analiza dosada{njeprakse pokazuje da oni u naslov stavljaju formu ènskog rodaza zanimanja i titule èna kada one nisu zadovoljile o~ekiva-nja zajednice.

Primer: Naslov teksta, u formi oslovljavanja: Grado-na~elnice, niste u pravu („Danas“, 24. 04. 2002, 6), lepo ilustru-je da (urednik/ca) èli da naglasi da èna o kojoj je re~ „nije u

76

Skra}enice

Predlog: Izbegavati pisanje titula i zanimanja skra}enice(kao {to su: prof. dr ili dipl. ing.) jer u skra}enicama nije tran-sparentna vidljivost èna. U jednom eksperimentu do{li smo dopodatka da ~itaoci novina ne ~itaju ove titule (prele}u ih pogle-dom), naj~e{}e ne znaju}i im zna~enje pa otuda i ne mogustvoriti realnu predstavu kolika je mo} ène u hijerarhiji mo}isa takvom titulom.

Tekst uz fotografiju

Kako potpisivati fotografije u medijima, pre svega novi-nama? Navesti ime i prezime, iza toga u ènskom rodu titulu ilizanimanja: Marija Bogdanovi}, rektorka Univerziteta uBeogradu. Isto treba da stoji na vratima njene kancelarije: imei prezime, iza toga titula u ènskom rodu (najbolje u novomredu).

Nedopustiva je praksa da na fotografiji na kojoj je po-znati politi~ar bude tekst: Bil Klinton sa suprugom. Jedanprimer je dodela nobelove nagrade poznatom knjièvniku kojije na dodelu do{ao u pratnji osobe do koje mu je stalo. Tekstispod slike u „Politici” glasio je „^.T.^. sa prijateljicom“.

Ostale upotrebe

Ima mnogo domena jezi~ke upotrebe u kojima trebauneti perspektivu rodnosti kako smo je ovde opisali. Na primeru formularima obavezno uvesti obe forme za mu{ku i ènskupopulaciju kojoj se obra}amo. Jezik formulara je posebna pri~a.Ovoga puta samo skre}emo pa`nju na primer koji je takodezatalasao javnost. U testovima za upis u srednju {kolu ovegodine su konstatovani brojni primeri seksizma i negativnog


79

do{ao/Profesorka je do{la. Kad su u pitanju titule za mestavisoko u dru{tvenoj hijerarhiji, novinari ih uglavnom pi{u umu{kom rodu i u re~enici naru{avaju osnovno pravilo njenoggra|enja: Rektor Fuada Stankovi} je izjavila; Ministar zaènska prava je rekla; Predsednik je podsetila…

Kad smo ve} kod titule predsednik. Nedavno je jedanzagovornik o~uvanja nesimetri~nog pravila u jeziku primetio:„Mi moramo priznati da je predsednica ve} u velikoj upotrebi.”U vezi sa tim imamo jednu tendenciju. Po{to je doslednomupotrebom u ènskom rodu te{ko manipulisati jezi~kom prak-som, onda su novinari skovali novi oblik predsednikovica. UNIN-u u rubrici „Periskop“ (27. 06. 1997) upotrebljen je izve-den oblik predsednikovica da obeleì funkciju suprugepredsednika dràve: Prose~ni Amerikanac u svakom trenutkumoè da zna {ta radi njegova predsednikovica. Dalje se istiizraz upotrebljava za Ljubicu Lili}: @ivot sada ve} biv{epredsednikovice ostao je potpuno nedoku~iv. Oblik je izvedenda bi pokazao da se ne radi o osobi koja je na predsedni~kojfunkciji nego èni takvog mu{karca (u skladu sa patrijarhalnommatricom: oficirka – èna oficira; ministarka – èna ministra).I jedna i druga èna o kojima je u tekstu re~ imaju svoje titulei zanimanja. Pisac teksta (L. K.) je hteo ovim ènama da sepodsmehne. I ovde imamo primer kako se kao deo politi~keborbe me|u strankama i u zemlji titula ène koristi u istoj tojborbi. To je primer seksizma u jeziku.

Predlog: u politi~kim nadmetanjima stranaka seksizamjednako nije opravdan koliko i u svim drugim slu~ajevima jerje diskriminacija prema èni uop{te zabranjena bez obzira napoliti~ku pripadnost, rasnu, nacionalnu ili neku drugu.

78

Zaklju~ak

Pitanja upotrebe naziva za zanimanja i titule èna stan-dardizirana su u nekim jezicima, a jo{ uvek otvorena u drugim.U Francuskoj, ~lanovi Francuske akademije nauka, upravo kaoi na{e, ne dozvoljavaju novi na~in kori{}enja jezika, ali je ipakpremijer dràve imenovao 8 ministarki za razli~ite resore usvom kabinetu i traìo da se njihove titule koriste u ènskomrodu, svestan svoje mo}i da jezi~ku upotrebu okrene u ènskukorist. To on moè. I tamo u Francuskoj akademiji nauka sedesamo 3 ène, a u SANU (Srpskoj akadcmiji nauka) svakakomanje od 10, (u vojvo|anskom ogranku ukupno 3) pa je upotre-ba ènskog roda u tom zna~enju akademkinje, a i u zna~enjuène akademski obrazovane, sasvim uobi~ajena.

U zemljama nema~kog govornog podru~ja odavno jepraksa upotrebe formi ènskog roda u javnoj sferi dosledno.Pitanje takve upotrebe nije pitanje strukture jezika nego mo}ionih koji èle da je dosledno sprovedu u jeziku. I jedni i drugiznaju da je veza jezika i mi{ljenja neraskidiva i da u jezi~kojformi prepoznajemo misao i namere.


81

80

80

stava prema ènama bilo u definicijama, odabranim primerima,ili komentarima, ili interpretiranju teksta (kao {to je slu~ajHasanaginice). Svedoci smo da u novonastalim dru{tvenimokolnostima jezi~ka praksa kaska u znatnoj meri, {to se seksiz-ma ti~e. Nedavni popis je u formularu imao kategoriju pri-padanja ène muù, odnosno ocu, {to je s pravom, izazvaloreakcije ènskih grupa i ne samo njih. To dokazuje da je uzemlji ve} stvorena dovoljna mera svesti o jezi~koj upotrebi ita koli~ina moè biti korektiv u svakoj drugoj seksisti~kojupotrebi: onoj u parlamentu koliko i na predstavljanju ène nabilbordima ili nekoj drugoj javnoj prezentaciji.

Nije, me|utim samo to domen na{e akcije. Akopogledamo kako su sa~injene pojedine odrednice u postoje}imre~nicima srpskog jezika, vidimo veliku meru seksizma. URje~niku… odrednica èna kao prvo zna~enje ima: „1. a. osobapo spolu suprotna mu{karcu, ènsko, b. odrasla osoba ènskogspola, 2. bra~ni drug ènskog spola, 3. osobe koje spadaju uposlugu ili u radnu snagu.” Za imenicu ènska, malo dalje~itamo obja{njenje, èna, bezna~ajna osoba u povr{noj i pro-laznoj vezi s mu{karcem.

Ud`benici po~ev od Bukvara u I razredu osnovne {koledo univerziteta, obiluju seksisti~kim definicijama, primerima,razgovorima. Senzitivizacija na rodnost upravo u ovim u~ilimaje prioritetna.

Predlog: Sva jezi~ka pomagala, kao {to su re~nici, radnesveske, ud`benici, priru~nici… moraju biti rastere}eni seksisti~-kih definicija. Taj zadatak je mnogo va`niji od svakodnevne ra-sprave o upotrebi }irilice i latinice. Ono {to je ugra|eno ure~nike jedino postoji kao jezi~ki materijal i otuda on mora bitiprecizan i uz primenu svih pravila politi~ki korektnog govora,naro~ito primeri koji se za pojedine jezi~ke upotrebe daju.

83


8382

@ENE U POLITICI

@ENE I ODLUÎVANJE*

Tokom devetnaestog veka i po~etkom dvadesetog simbolzadobijanja ravnopravnosti èna je bilo dobijanje prava na glas.Sredinom dvadesetog veka ène su gotovo svuda na zemljidobile kona~no i to pravo, pravo glasa. Ispostavilo se me|utimda je dobijanje prava glasa tek prva stepenica na zadobijanjupotpune ravnopravnosti i da smo pedeset godina posle toga jo{uvek vrlo daleko od stvarnog u~e{}a u odlu~ivanju.

U~e{}e u odlu~ivanju se moè posmatrati na dva nivoa,jedno je u~e{}e u odlu~ivanju u politici, dakle ulazak èna ustrukture vlasti (parlamente i vlade), a drugi aspekt je u~e{}eèna u odlu~ivanju na visokim rukovode}im mestima (velikefirme i korporacije). I jedno i drugo je va`no za ène, jer i jednoi drugo ima veliku teìnu u dono{enju klju~nih odluka – tu seodlu~uje o sudbini milijardi ljudi. Analiza stanja i jednog i dru-gog pokazuje da se ènama uskra}uje pravo na odlu~ivanje.

Pedeset godina posle dobijanja prava glasa ène ni u jed-noj zemlji u svetu nisu broj~ano ravnopravno zastupljene samu{karcima u parlamentima i vladama. Prema poslednjim sta-tistikama ène {irom sveta zauzimaju u proseku oko 12% mestau parlamentima, odnosno od 3% u arapskim zemljama do 19%u razvijenim zemljama. U samo {esnaest zemalja ène su u


8584

* Tekst je preuzet iz priloga „Teze o ènskom pitanju”, koji je pripremio Glas razlike –grupa za promociju ènskih politi~kih prava iz Beograda. Prilog je publikovan 2004.godine u priru~niku OEBS-a, Misija u Srbiji i Crnoj Gori, „Sastanak o strategijama iaktivnostima u domenu rodne ravnopravnosti u Narodnoj skup{tini Republike Srbije”.

PROMENA VREDNOSTII RODNI RE@IMI U ZEMLJAMA

U „TRANZICIJI”:KOMPARATIVNA PERSPEKTIVA*

Marina Blagojevi}

Misliti o neuhvatljivom

Kao i ostala dru{tva na poluperiferiji Srbija je isprese-cana dijahronicitetom. U njoj paralelno egzistiraju premoder-nost, modernost i postmodernost. Rodni reìmi, kao relativnostrukturirani odnosi me|u rodovima, koji uklju~uju i odgovara-ju}e rodne identitete, odgovaraju}e rodne uloge i odgovaraju}erodne performanse, i sami su premoderni, moderni i postmo-derni, u zavisnosti od toga koji segment populacije se posma-tra. âk i unutar istog segmenta, unutar jedne dominantnematrice mogu postojati, i naj~e{}e postoje, raznorodni elementikoji predstavljaju neku vrstu me{avine razli~itih slojeva istorij-skog vremena, na nivou individualnih ili grupnih vrednosti,stavova i praksi.

Sloènost i nekonzistentnost rodnih reìma koji postoje uSrbiji samo su, me|utim, i jedan deo problema u poku{aju nji-


87

86

86

* Tekst je preuzet iz priru~nika OEBS–a, Misija u Srbiji i Crnoj Gori, „Sastanak o strate-gijama i aktivnostima u domenu rodne ravnopravnosti u Narodnoj skup{tini RepublikeSrbije”, Beograd, 2004.

vladama zastupljene sa preko 15%, sa izuzetkom [vedske kojaje jedina zemlja gde je 1994. godine bilo polovina èna u vladi.

Koristiti pravo glasa kao instrument je od klju~ne va`no-sti za ène. Najbolji primer za to su biv{e komunisti~ke zemlje,u kojima je tradicionalno u~e{}e èna u odlu~ivanju, na nivouparlamenta skup{tina bilo u proseku od 10 do 20 i vi{e proce-nata. Tako|e, u tim zemljama su ène imale makar na papiruzagarantovana mnoga prava. Sa promenom sistema, ve}ina tihzemalja je u{la u proces tranzicije koji se izme|u ostalogogledao u smanjenom broju èna u strukturama odlu~ivanja. Toje rezultiralo ponovnim preispitivanjem prava na abortus, kojesu ène u tim zemljama imale vi{e od 30 godina. Abortus jenajo~igledniji primer, ali se menjanje broja èna u strukturamavlasti ve} pokazuje ili }e se pokazati i na drugim poljima.

[to se ti~e mesta u hijerarhiji u profesijama, tu se tako|ejasno vidi diskriminacija: sredinom devedesetih u SAD ène suzauzimale 1% pozicija na prvom nivou odlu~ivanja u korporaci-jama i samo 2% na drugom nivou odlu~ivanja. Van SAD nijebilo èna na prvom nivou odlu~ivanja a 1% ih je bilo na pozici-jama koje su drugi nivo odlu~ivanja. Gotovo da se moè re}i daje broj èna na hijerarhijski visokim mestima u profesijamadirektno proporcionalan poziciji koju ène zauzimaju u dru{tvu.

sli~ni u svim zemljama poluperiferije, i razlike me|u zemljamasu vi{e kvantitativne nego kvalitativne, ~ak i u slu~ajevimakada se radi o zemljama koje se nalaze u razli~itim fazamapriklju~ivanja EU. Kada se pore|enje fokusira na rod, rodnereìme ili jo{ konkretnije na „poloàj èna”, onda sli~nostipostaju jo{ vidljivije.

Bez obzira na veoma razli~ite putanje „tranzicije”, uzemljama poluperiferije sli~nost rodnih reìma – dominira.Odnosno, sli~nosti u rodnim reìmima su ve}e od razlikakoje su izazvane i/ili produbljene procesom transformacijetih dru{tava. To je verovatno posledica nekoliko relevantnihsociolo{kih ~injenica:

• U ovim dru{tvima je pre socijalizma postojala agrar-na tradicija koja je (izuzev u muslimanskom delustanovni{tva – Albanci na Kosovu, npr.) angaòvalaène bar koliko i mu{karce. Rodne uloge èna imu{karaca su bile komplementarne, i postojao jevisok stepen me|uzavisnosti.

• U socijalizmu je porodica egzistirala u shizofrenojraspolu}enosti izme|u ideologije jednakosti i evi-dentne nejednakosti u tro{enju ljudskih resursamu{karaca i èna (pre svega putem nepla}enogdoma}eg rada) u privatnom domenu.

• Ideologija jednakosti je bila opredme}ena u poste-penom brisanju razlika u obrazovanju izme|umu{karaca i èna, {to verovatno predstavlja naj-zna~ajniji doprinos „emancipaciji èna” u socijali-zmu, zajedno sa visokom zaposleno{}u i razli~itimsocijalnim beneficijama usmerenim ka ènama, presvega majkama.

• „Tranzicija” iako veoma razli~ita u razli~itim dru-{tvima, ipak sadrì nekoliko bitnih zajedni~kih


89

hovog razumevanja i predvi|anja pravca njihove promene.Drugi problem predstavija ~injenica da postoji odsustvo teorij-ske paradigme unutar koje bi poluperiferija o „sebi umela damisli”, odnosno da ne postoji artikulisani nau~ni diskurs kojimbi se ova empirijska raznorodnost, kao su{tinska karakteristikastanja poluperiferije adekvatno teorijski procesirala.

Na kraju, empirijska heterogenost i nekonzistentnost rod-nih reìma dovodi u pitanje i sam poku{aj pronalaènja do-minantne matrice, odnosno dominantnog tipa rodnog reìma.Postoji, naime, realna mogu}nost, da su, unutar Srbije, razlikeve}e od sli~nosti, te da je svako konstituisanje modela i kon-cepata teorijsko nasilje nad stvarno{}u, ukoliko se ne iskora~i upravcu uspostavljanja novih paradigmi.

Jednom re~ju, nau~no mi{ljenje o rodovima i rodnimreìmima na poluperiferiji, gde se nalazi i Srbija, ograni~eno jesamom dinamikom promene na toj poluperiferije koja se odvi-ja na razli~itim nivoima istorijskog vremena, razvija u raz-li~itim pravcima, i po~iva na heterogenosti, nekozinstentnosti,slu~ajnosti i samoodre|ivanju. Nau~no mi{ljenje treba da izbe-gne i zamke utopijskog mi{ljenja, ali i zamke neoliberalnog pri-vida determinacije, te da uspostavi vertikalnu povezanost indi-vidualnog iskustva tranzicije, sa kolektivnim gubicima i dobici-ma tranzicije i jo{ uvek nedovoljno strukturiranim procesimaglobalizacije. To je teàk posao.

Rodni reìmi na poluperiferiji

îni se da je najproduktivniji izlaz iz teorijskog vakuumakoji obeleàva stanje na poluperiferiji pore|enje razli~itihzemalja u „tranziciji” odnosno pore|enje konkretnih dru{tvenihpromena koje se doga|aju pre svega na nivou svakida{njegìvota. Takav pristup omogu}ava da se uo~i da Srbija, iako imaspecifi~nu dinamiku promene, ipak nije nikakav naro~iti izuze-tak. Dominantni dru{tveni procesi su, u svojoj dubini, veoma

88

tinuitet obrazaca, koje nazivam „`rtvovanje èna”. Su{tina ovedru{tvene pojave u dru{tvima „tranzicije” jeste njena funkci-onalna i ideolo{ka koherentnost, koja proizilazi iz iluzije „pri-bliàvanja” centru, koji je uvek neka vrsta „pokretne mete”,neko nikad ne dostignuto stanje, stanje koje nikad u su{tini i nemoè da se dostigne, jer centar formira poluperiferiju ne premasvojoj slici, ve} prema svojim potrebama (M. Lazi}, 1995).„@rtvovanje èna” je otud jedno „logi~no” stanje ve~itog pre-laska, koje se ostvaruje intenzivnim tro{enjem ènskih ljud-skih resursa, s jedne strane, i visoko ideologizovanim„opravdanjem” tog tro{enja, kao jedinim mogu}im, uzvi{e-nim, neophodnim, nezamenljivim i u krajnjoj liniji – privre-menim, dok se ne ostvari neki bolji balans. Poja~ana zavisnostod ènskih resursa proizvodi hroni~nu nestabilnost patrijar-hata, koja je poja~ana i destabilizacijom maskuliniteta, kaorezultata ratnih sukoba i/lii neokolonijalnih strategija. Upravozbog te hroni~ne nestabilnosti patrijarhata neophodna je sna`naideologizacija „`rtvovanja èna“, {to se ostvaruje poja~ava-njem mizoginije u javnoj i privatnoj sferi (Blagojevi}, 2000;Blagojevi}, 2002).

Iz perspektive ovog dominantnog modela „`rtvovanjaèna” na poluperiferiji, mogu se sagledati i ostale sli~nosti rod-nih reìma u zemljama u „tranziciji”, koje s njim stoje unaj~vr{}oj vezi. To su:

• porast nasilja nad ènama,• porast straha, nesigurnosti i neizvesnosti,• naglo sniàvanje ekonomske mo}i èna,• isklju~enost iz institucionalne politike

(„demokratija” bez èna),• aktiviranje èna u nevladinim organizacijama kao

reakcija na institucionalnu isklju~enost i poku{ajanimiranja èna od strane me|unarodnih agenasa(donatorskih organizacija),


91

imenitelja, kao {to su: restrikcija dràvnih bu-dèta, smanjivanje sigurnosti zaposlenja, op{tidrasti~ni pad standarda za veliku ve}inustanovnika, stihijski proces privatizacije kojistvara nove elite, dramati~na erozija poloàjasrednjih slojeva i pogor{anje poloàja sektora ukojima je zaposlenost èna bila izrazito visoka(javni sektor, pre svega obrazovanje i zdravstvo).

• Procesi „globalizacije”, a pre svega globalizacijekulture, doprinose pribliàvanju vrednosnih si-stema razli~itih kulturnih konteksta, odnosnodalje smanjuju razlike izme|u rodnih reìma,naro~ito u mla|im generacijama.

• I na mikro i na lokalnom (nacionalnom, regional-nom) i na globalnom nivou evidentno je stanje „im-plozije patrijarhata” (Blagojevi}, 1999), odnosno„kraja patrijarhata” (Castells, 1999). Radi se o pre-strukturiranju rodnih reìma kao rezultatu vi{eme|usobno povezanih procesa: ja~anja individua-lizacije, uru{avanjem modela nuklearne porodice,poja~anom kori{}enju ènskih resursa na nivouporodice u ekonomijama preìvljavanja ili usiroma{nim delovima populacije, poja~anom „back-lash-u” kao posledici poja~ane konkurencije natrì{tu koje funkcioni{e u neoliberalnom klju~u, ibrisanju ili smanjivanju rodnih razlika na nivouuloga, identiteta i performansa.

Na teorijskom nivou ovakvo stanje, s jedne strane viso-ka heterogenost po~etnih polaznih ta~aka, kulturnih konteksta,te procesa i ishoda tranzicije, a s druge, visoka sli~nost posto-je}ih rodnih reìma i pravaca njihove dalje transformacije, mo-è se razumeti relativno iako ukoliko se fokus stavi na nivosvakida{njeg ìvota. Na tom nivou se upravo omogu}uje kon-

90

Privatizacija je za ène imala mnogo negativnih efekata.Pre svega, privatizacija se uglavnom odvijala na na~in koji jeomogu}avao redistribuciju u korist novih elita, {to zna~i da jeobim „dobitnika“ drasti~no suèn, i naravno uglavnom svedennajmanji broj mu{karaca, odnosno njihovih porodica. Porastsiroma{tva je naro~ito pogodio doma}instva koja se sastoje odèna, i to naro~ito porodice samohranih majki. Teret biolo{kereprodukcije, i ekonomski i fizi~ki, je tokom tranzicije svaljenna ène, {to je rezultiralo u drasti~nom padu fertiliteta u veomakratkom periodu. Privatizacija je podstakla i seksizam i „ej-dìzam”, odnosno diskriminaciju zasnovanu na starosti.

Intenzivno tro{enje ènskih ljudskih resursa na mikronivou, u privatnoj sferi, kako bi se ublaìle negativne po-sledice transformacije javne sfere u neoliberalnom klju~u, na-ro~ito u generaciji èna koje su ve} zasnovale porodice,odnosno koje su zbog svog sopstvenog biolo{kog ciklusa„zate~ene” „tranzicijom”, rezultira u modelu rodnog reìma ko-ji se moè nazvati „samo-`rtvuju}i mikro-matrijarhat”(Blagojevi}, 1995). Osnovna karakteristika ovog modela rod-nog reìma je da se ènska mo} artikuli{e pre svega u privat-noj sferi, i to kroz ambivalentan proces samo-`rtvovanja. Raz-li~ita istraìvanja potvr|uju postojanje ovog modela i unebalkanskim kulturama (npr. „Polish mother” syndrom) kaoi u dubljim istorijsko-antropolo{kim slojevima balkanskihkultura („crypto-matriarchy”).

Sve zemlje u „tranziciji” su pro{le i jo{ uvek prolaze krozveorna sloène i me|usobno povezane procese re-tradiciona-lizacije i re-patrijarhalizacije javnih diskursa i javnogmnjenja. U periodu op{te nestabilnosti i neizvesnosti potragaza sigurno{}u u otkrivanju „pravih”, „trajnih”, „ve~nih” vred-nosti je naj~e{}e prevedena u niz veoma konzervativnih stavo-va, koji opravdavaju seksizam i isklju~ivanje razli~itih oblika„Drugosti“. Ne radi se, naravno, ni u kom slu~aju o jedno-stavnom „vra}anju unazad”, ve} pre o nostalgiji izazvanoj


93

• postojanje „samo-`rtvuju}egmikro matrijarhata”,

• retradicionalizacija i repatrijarhalizacijavrednosti,

• ja~anje etni~kih identitetai instrumentalizacija èna,

• postojanje izraènih me|ugeneracijskih razlikame|u samim ènama,

• protivre~nost izme|u materijalne realnostii medijske realnosti.

Iako svaki od navedenih trendova zasluùje dublje i si-stemati~no obrazloènje, zadrà}u se za ovu priliku na komen-tarisanju samo nekih najkarakteristi~nijih elemenata.

Porast nasilja nad ènama se doga|a u kontekstu op{tegi drasti~nog porasta nasilja u zemljama u tranziciji”, kao njiho-va svojevrsna „varvarizacija”. Porast nasilja u celini povezan jeuglavnom sa kolapsom institucija prethodnog reìma iizvesnog institucionalnog vakuuma unutar koga se uspostavlja-ju nova „pravila igre”, uglavnom u formi „prava ja~ega“. Ali,porast kriminala je povezan i sa ja~anjem mafije na globalnomsvetskom nivou (Casteils, 1999). Na mikro nivou porast nasiljanad ènama u porodici je naj~e{}e povezan sa „implozijompatrijarhata”, odnosno sa „krizom maskuliniteta” (Nikoli}--Ristanovi}, 2002).

Osnovna karakteristika ekonomskog stanja u „tranziciji“je pad porodi~nog standarda, kao rezultat ekonomske „krize”(sve do 1997. godine u svim zemljama tranzicije” nigde dràvniproizvod nije dostigao nivo od 1989, dakle pre po~etka tranzici-je izuzev u Poljskoj: izvor: [ilovi}, 2000). Gubitnici tranzicijesu i sami stratifikovani: najvi{e je pogo|ena radni~ka klasa, za-tim srednja klasa, porodice sa decom, naro~ito one samohranihmajki, kao i seoska populacija ili etni~ke manjine (Romi). @enesu u svim ovim slu~ajevima naj~e{}e dupli gubitnici.

92

ili su „majke nacije”, u nacionalnoj dràvi. Razli~ita istraì-vanja pokazuju da ène same o ovome imaju veoma jasnestavove: one su gra|anke i majke (ako jesu) svoje dece, a ne„nacionalne dece” (Blagojevi}, 1997; Irene Dolling, DaphneHahn, Sylka Scholz, 2000). U svakom slu}aju, potpuno jezapanjuju}a sli~nost argumenata i njihove artikulacije u korist„povratka èna” porodici, ili u antiabortus kampanjama koje seodigravaju u zemljama tranzicije.

Svaka duboka dru{tvena promena, u krajnjoj liniji reali-zuje se kao razlika izme|u generacija. Kako je „tranzicija”izuzetno brza i duboka promena linije razdvajanja razli~itih ge-neracija su veoma izraène. Generacije majki su u biv{imsocijalisti~kim zemljama u kojima je postojao model potpunezaposlenosti poku{avale da u velikoj meri usklade razli~itezahteve dve ~esto me|usobno suprotstavljene sfere: porodice izaposlenosti. Istraìvanje u Poljskoj Mire Marody i Anne Giza--Poleszczuk su razliku u identitetima izme|u mla|ih i starijihèna ozna~ile kao prelaz od „samo-`rtvuju}e ène ka samo-in-vestiraju}oj èni” („from the self-sacrificing to the self-in-vesting woman”). U veoma suptilnoj i hermeneuti~noj analizidiskursa o ènskosti u poljskim medijima i njihovim promena-ma, autorke pokazuju kako je ve} sama „tranzicija”, uspostav-ljanjem druga~ijih sistema vrednosti, naknadno obesmislila svenapore majki (Marody, Giza–Poleszczuk, 2000).

Mla|e generacije èna u zemljama u „tranziciji”suo~ene su sa situacijom kreiranja novog rodnog identiteta,koji obeleàva nesporazum i distanciranje, kako u odnosu namajke, tako i u odnosu na mu{karce, koji i sami prolaze krozintenzivno redefinisanje identiteta. Na pojavnom nivou, ovoproizvodi veoma mnogo razli~itih modaliteta i generacijskih irodnih odnosa, koji relativiziraju sve fiksne kategorije: odroda, preko generacije, do porodice. Ipak, valja naglasiti, da


95

drasti~nim ose}anjem razo~arenja i gubitka, ~ak i u zemljamakoje se mogu smatrati „uspe{nim slu~ajevima tranzicije”, ali io funkcionalnom, ~esto i politi~kom, kori{}enju nasle|a i tradi-cije u izmenjenom kontekstu, pa i o u~itavanju novih potreba izna~enja u tradicionalne forme. Re-tradicionalizacija je,dakle, pre prilago|avanje tradicije novom kontekstu, nego{to je zaista povratak unazad. Sli~no je i sa re-patrijarha-lizacijom koja afirmi{e maskuline vrednosti i maskulinostkao vrednost po sebi, ali pre svega na diskurzivnom nivou,prilago|avaju}i se novom post-socijalisti~kom i post–moder-nom kontekstu. Re-patrijarhalizacija na diskurzivnom nivouodgovara „matrijarhalizaciji“ i na nivou ekonomije preìvlja-vanja (Blagojevi}, 2000).

Zemlje „tranzicije” ulaze u globalni kontekst u vremekada su politike identiteta u punom jeku. Sasvim je jasno da jeglobalizacijasko povezana sa fragmentacijom, kao i da jenacionalizam jedan od oblika otpora globalizaciji u njenomneoliberalnom klju~u koji objektivno poja~ava isklju~ivanjevelikog dela stanovnika zemalja u „tranziciji”. Ja~anjeetni~kih identiteta usko je povezano sa instrumentalizaci-jom èna. Nove nacionalne ideologije potpuno podrazumevajupodvo|enje interesa èna interesima nacije, {to je naro~itovidljivo u demografskom diskursu, ~esto povezanom sa reli-gioznim diskursom, kada je re~ o populaciji, odnosno o ferti-litetu. Politika reprodukcije je u zemljama tranzicije veomavaàn deo politike uop{te. Gal i Kligman, tako, npr. identifiku-ju ~etiri na~ina na koji „reprodukcija pravi politiku”: javnediskusije preoblikuju odnos izme|u dràva i stanovnika: repro-dukcija odre|uje „naciju” i njene granice; debate o reprodukci-ji sluè kao kodirani elementi za politi~ku legitimizaciju dràvei odre|ivanja njene „moralnosti” (npr. debata izme|u Zapadnei Isto~ne Nema~ke); te debate konstitui{u ène kao politi~keaktere (Gal, Kligman, 2000). U su{tini ove debate bi se moglesvesti na pitanje da li su ène gra|anke u gra|anskoj dràvi,

94

verovatno najbolje moè ilustrovati ~injenicom da su nove~lanice kandidovale mnogo manji procenat èna za Evropskiparlament nego {to je postoje}i nivo (oko 30%), ~ime suozbiljno dovele u pitanje te{ko postignute rezultate u zastu-pljenosti èna u politici u zemljama centra. Me|uzavisnostcentra i periferije kada je re~ o rodnim politikama jo{ jevidljivija u sferi trafikovanja èna (sa istoka na zapad). Ove re-lativno nove ~injenice }e nesumnjivo usloviti mnogo ja~i priti-sak i kontrolu u prilog rodne jednakosti u zemljama poluper-iferije, nego {to je to do sada bio slu~aj. Rodna jednakost bi}e,najverovatnije, sve zna~ajniji lakmus papir za ispitivanjeprihva}enosti tzv. evropskih vrednosti, a time i podobnostizemalja da postanu deo EU.

Ipak, budu}nost Srbije, uklju~uju}i i postizanje rodnejednakosti, je pre svega na{ sopstveni lokalni projekat. Od na{esopstvene hrabrosti da mislimo neuhvatljivo projektuju}i opti-malno zavisi i uspeh tog projekta.

Reference:

Blagojevi}, Marina (1995): „Svakodnevica iz ènske perspektive:samo`rtvovanje i beg u privatnost”, u: Silvano Bol~i} (prir.):Dru{tvene promene i svakodnevni ìvot: Srbija po~etkomdevedesetih, Institut za sociolo{ka istraìvanja Filozofskogfakulteta, Beograd

Blagojevi}, Marina (1997): Roditeljstvo i fertilitet u Srbiji 90-ih,Institut za sociolo{ka istraìvanja Filozofskog fakulteta,Beograd

Blagojevic, Marina (1999): „Feminizam na kraju veka: lekcije orazli~itosti“, u: Savi}, Svenka (prir. J.: Feministi~ka teologija,Futura publikacije, Novi Sad

Blagojevi}, Marina (prir.) (2000): Mapiranje mizoginije u Srbiji:diskursi i prakse, Beograd: A@IN


97

se ovo uspostavljanje novih identiteta, ako je uop{te re~ otome, ne odvija u vakuumu, ve} u prostoru koji je ome|en pro-cesima globalne integracije u neoliberalnom, pa i u neokoloni-jalnom klju~u.

Svi ovi aspekti tranzicije povezani sa rodnim reìmimapokazuju da se radi o kompleksnoj dinamici koja ne moranu`no da ima jednostavan ishod. Promena u velikoj meri ide upravcu implozije rodnih razlika, s jedne strane, ali i poja-~avanja rodnih razlika, pa ~ak i antagonizma, s druge stra-ne. Razilke koje postaju sve zna~ajnije su sve vi{e u sferireprezentacije: politi~ke i kulturne. Otuda je mogu} jedansasvim novi model, tako ra{iren u svim postkomunisti~kimzemljama – model u kome na nivou stavova, obrazovanja, pro-fesionalnih {ansi, ima sve manje razlika izme|u mu{karaca ièna mla|ih generacija. Ipak, smanjivanje razlika na jednojliniji, ne zna~i njihovo ukidanje, ve} sasvim mogu}e, njihovopreme{tanje na neko drugo polje: iz institucija, na primer uvaninstitucionalne mreè, od institucionalne diskriminacije, nasuptilnu diskriminaciju. Ostaje otvoreno pitanje. da li se sarodnim razlikama uru{avaju i sami rodovi, ili }e one, {to jesasvim mogu}e, postati revitalizovane novom ekonomijomna poluperiferiji?

A Evropa?

EU pred zemlje poluperiferije postavlja jasne zahteve osprovo|enju politike „gender mainstreaming-a”, odnosno poli-tike rodne jednakosti. Za sve zemlje koje se priklju~uju,uklju~uju}i i novih deset ~lanica, karakteristi~no je da iakoimaju razvijeno zakonodavstvo u prilog jednakosti imajuveoma nizak stepen implementacije tih zakona, tj. visok stepenstvarne nejednakosti, kao i da se razli~iti dobici za vremekomunizma ubrzano gube, a {ire nove nejednakosti. To se

96

ÎNJENICE O @ENAMAU POLITICI*

înjenice o ènama u politici i upravljanju (svet)

Izvor: Ujedinjene nacije

• @ene obavljaju 1 do 2% izvr{nih funkcija vlasti.

• Od ukupno 190 zemalja manje od 5% {efova dràvasu ène.

• Broj èna ministara ne prelazi 5%.

• U 48 zemalja sveta ne postoje ène koje obavljajujavne funkcije.

• „Kriti~ka masa“ od 30% èna na ministarskomnivou postignuta je samo u 5 zemalja.

• Jo{ 10 zemalja (uklju~uju}i tu i 7 iz Evrope) imajuizme|u 20 i 29% èna na ministarskim mestima.

@ene predsednici dràva u 20. veku (1994) Svet: 9.


99

98

98

* Podaci su preuzeti iz teksta koji je pripremio Glas razlike, grupa za promociju ènskihpoliti~kih prava, a koji je publikovan u „Priru~niku za razumevanje ravnopravnostipolova“, koji je 2003. Misija OEBS–a u Srbiji i Crnoj Gori pripremila kao radni mate-rijal za seminare namenjene op{tinskim licima odgovornim za ravnopravnost polova ijednake mogu}nosti.

Blagojevi}, Marina (2002): Mizoginija: kontekstualna i/ili univerzal-na? Nova srpska politi~ka misao, posebno izdanje br. 2/2002,Beograd

Castells, Manuel (1999): The Powerof ldentity: The InformationAge”, Economyt Society and CuIture (lnformationAge2.),Blackwell Publishers

Dolling Irene, Hahn Daphne, Scholz Sylka, (2000): „Birth Strike inthe New Federai States: is Sterilization an Act of Resistence?”,in: Susan Gal and Gail Kligman (eds.): Reproducing Gender:Politics, Publics and Everyday Life after Socialism, PrincetonUniversitv Press, Princeton, New Jeresey

Gal, Susan and Kligman, Gail (2000): ThePolitics of Gender AfterSocialism, Princeton, Princeton University Press, Princeton,New Jersey

Kende, Anna and Nemeny, Maria (1999): Two Generations’ Perce-ptions of Femininity in Post-SociaJistHungary”,in: Peto A. andRasky B. (eds.): Construction/ Reconstruction: Women,Family, Poiitics in Central Europe, 1945–1998, OSI NetworkVVomen’s Program, New York/Budapest, CEU The Programon Gender and Culture, Budapest, Osterreichisches OstundSudostteuropa–Institut, Aubenstel, Budapest

Kereny, Szabina (2001): Izve{taj za projekat: Institutions andNetworks in Gender Perspective,: CEU, Budapest

Kovacs, Katalin and Varady Monika (2000): „Women’s LifeTrajectories and Class Formation in Hungary”, in: Susan Galand Gail Kligman (eds.): Reproducing Gender: Politics,Publics and Everyday Ufe after Socialisrp, Princeton Uni-versity Press, Princeton, New Jersey.

• Isto~na Azija: 11%

• Jugoisto~na Azija: 17%

• Ju`na Azija: 6%

• Zapadna Azija: 7%

• Latinska Amerika i Karibi: 35%

• Severna Amerika: 32,5%

înjenice o ènama u poltici i upravljanju

Jugoslavija

• Bira~ko telo ~ini 52%.

• U saveznom parlamentu, posle izbora 2000. ima5,6% èna, a u republi~kom 10,8%.

• U op{tinskim skup{tinama u proseku ima 6,5% èna.

• Od ukupno 160 op{tina u Srbiji, na lokalnim izbori-ma 2000. godine nije izabrana nijedna èna (to jeskoro 24% op{tina), u 40 op{tina (svaka ~etvrta) uskup{tinu je izabrana samo jedna èna.

• Od 23 parlamentarna odbora, samo u 13 ima èna,parlamentarki.

• U dràvnim kabinetima ima oko 10% èna.

• Od sedam potpredsednika republi~ke vlade, formi-rane posle izbora 2000. nema nijedne ène.

• Od 15 ministara u republi~koj vladi, samo su 2 ène.


101

@ene predsednici vlada u 20. veku (1994) Svet: 15.

Procenat èna u parlamentima (1994):

• Isto~na Evropa: 8%

• Zapadna Evropa: 17%

• Okeanija: 2,5%

• Severna Afrika: 4%

• Subsaharska Afrika: 9%

• Isto~na Azija: 11%

• Jugoisto~na Azija: 8%

• Centralna Azija: 7,5%

• Ju`na Azija: 4%

• Zapadna Azija: 4%

• Latinska Amerika i Karibi: 9%

• Severna Amerika: 17%

Procenat zastupljenosti èna na rukovode}im mestima(1990).

• Isto~na Evropa: 30%

• Zapadna Evropa: 18%

• Okeanija: 18%

• Severna Afrika: 8%

• Subsaharska Afrika: 14%

100

103


103

• Sva ministarska mesta u saveznoj vladi, posle izbo-ra 2000. su mu{ka.

Srbija*

Zastupljenost èna u organima vlasti:

• Posle izbora 2000. u Narodnoj skup{tini je 10,8%èna. Dve ène su potpredsednice. @ena je izabranaza predsednicu Narodne skup{tine (2002). Sa tepozicije nakon neuspelih predsedni~kih izborapostaje i v.d. predsednica Republike.

• U Vladi su dve ministarke.

• U skup{tinama op{tina i gradova, broj èna neprelazi 6–7%. Posle izbora 2003. me|u poslanicimaje 10,8% èna.

• Od 6 potpredsednika Narodne skup{tine, jedna jeèna.

• Od 7 poslani~kih grupa jednoj je na ~elu èna.

• Od 30 skup{tinskih odbora 6 ima predsednicu.

• @ena je potpredsednica Vlade.

• Me|u ministrima nema èna.

• Me|u sudijama je oko 50% èna, a od 2000.predsednice Vrhovnog suda su ène.

102

• Kvote u Odluci o izboru poslanika u Skup{tinu APVpove}ale su zastupljenost èna u Skup{tini APV sa6,67% na 19,17%.

• Jedna èna je potpredsednica Skup{tine.

• @ene su predsednice 3 od ukupno 20 skup{tinskihodbora.

• @ene su na ~elu 2 od 17 pokrajinskih sekretarijata.

• Kvote u Zakonu o lokalnim izborima pove}ale suzastupljenosti èna u lokalnim skup{tinama koja jedostigla 21,34%.

INSTITUCIONALNI MEHANIZMI ZARAVNOPRAVNOST POLOVA

Na nivou Republike:

• Odbor za ravnopravnost polova Narodne skup{tine,

• Savet za ravnopravnost polova Vlade.

U AP Vojvodini:

• Pokrajinski sekretarijat za rad, zapo{ljavanje iravnopravnost polova,

• Savet za ravnopravnost polova,

• Odbor za ravnopravnost polova Skup{tine APVojvodine,

• Pokrajinski ombudsman – zamenica za ravno-pravnost polova i

• Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova.* Dr M. Pajvan~i} @ene i parlamentarni ìvot 2000–2005, Zbornik Pet godina posle,

Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova, 2006, str. 25–35. Republi~ki zavod za sta-tistiku – izbori.

za{titi, Zakona o ogla{avanju i druge zakone koji uti~u na rav-nopravnost polova i poloàj èna.

Savet je aktivno uklju~en u strategiju za smanjenje siro-ma{tva, u borbu protiv trgovine ljudima, u pra}enje ostvariva-nja Milenijumskih ciljeva UN, u Nacionalnu strategiju zaRome, Strategiju odrìvog razvoja, Strategiju informati~kogdru{tva, kao i druge projekte koji su vezani za ravnopravnostpolova i poloàj èna.

Savet ima nameru da formira svoju kancelariju sa bazompodataka, odgovaraju}om opremom i obu~enim kadrovima,kao i da unapredi rad na izradi CEDAW izve{taja.

Strate{ki prioriteti Saveta su: rodno senzitivno zakono-davstvo, nacionalna strategija za pobolj{anje poloàja èna iunapre|enje ravnopravnosti polova, ekonomsko osnaìvanjeèna, izgradnja kapaciteta svih institucija za sprovo|enje poli-tike rodne ravnopravnosti, i podizanje javne svesti o zna~ajuravnopravnosti polova za dru{tvo u celini.

Savet aktivno sara|uje sa sistemom institucija UN,OEBS, Savetom Evrope, i drugim me|unarodnim institucija-ma, regionalnim mehanizmima za ravnopravnost polova, me-hanizmima iz AP Vojvodine, sa odborom za ravnopravnostpolova Narodne skup{tine Srbije, i podràva mehanizme nalokalnom nivou.

Savet tako|e sara|uje sa civilnim sektorom, nevladinimorganizacijama i ekspertskim institucijama, sa kojima planirazajedni~ke projekte za pobolj{anje stanja u ovoj oblasti.

Savet planira i saradnju sa medijima i edukaciju javnostipo pitanjima ravnopravnosti polova i priprema kampanju zapromociju ravnopravnosti polova, {tampanje bru{ura na tutemu, odràvanje tribina i okruglih stolova, kao i istraìvanja ostanju u ovoj oblasti.


105

SAVET ZARAVNOPRAVNOST POLOVA

Dragana Petrovi}

Savet za ravnopravnost polova Vlade Republike Srbijeformiran je u oktobru 2004. god. To je stru~no i savetodavnotelo, koje se bavi pitanjima ravnopravnosti polova, analizom iprocenjivanjem stanja, kao i merama za unapre|ivanje poloàjaèna.

Savet ima 20 ~lanova i ~lanica: 9 iz razli~itih resora iministarstava, 1 iz Republi~kog zavoda za statistiku, i 10 izcivilnog dru{tva i stru~nih institucija.

U Savetu su 1 ministar, 2 pomo}nika ministra, 1 visokioficir policije, 7 doktora nauka (od toga 5 profesora univerzite-ta) i 2 magistra.

Na ~elu Saveta je ministar rada, zapo{ljavanja i socijalnepolitike Slobodan Lalovi}. Savet je u{ao u rebalans budèta za2005. god. i nacrt budèta za 2006. god.

Savet je preporu~io dono{enje Zakona o ravnopravnostipolova i zapo~eo pripreme za izradu Nacionalnog planaaktivnosti za pobolj{anje poloàja èna i unapre|ivanje rodneravnopravnosti (2007–2010).

Do sada je razmatrao nacrte Porodi~nog zakona, Zakonao radu, Zakona protiv diskriminacije, Zakona o zdravstvenoj

104

LOKALNI MEHANIZMI ZA RODNURAVNOPRAVNOST U KONTEKSTU

POLITI^KIH PROMENA

Marija Srdi}

POGLED U PRO[LOST

Etabliranje teme ravnopravnosti polova, te uspostavlja-nje mehanizama za rodnu ravnopravnost na svim nivoimavlasti, njihov uticaj i rezultati od 2002. godine do danas pred-stavljaju jedan od mogu}ih (i vrlo zna~ajnih) pokazatelja ost-varenih dru{tvenih i politi~kih promena u srpskom dru{tvu.

Potpuno zanemarivanje „ènskog pitanja“, uru{avanjeste~enih prava, retradicionalizacija dru{tva, ustoli~enje konzer-vativizma kao svemo}nog regulatora rodnih uloga – sve je todeo te{kog nasle|a autoritarne decenije iz koje su gra|ani igra|anke Srbije prona{li izlaz 2000. godine. Na septembarskimizborima pruìli su podr{ku (tada po prvi put ujedinjenoj)Demokratskoj opoziciji. Veliki izlazak èna i mladih na bira-li{ta bio je od presudnog zna~aja za kona~ni ishod glasanja, aubrzo potom i za uspeh oktobarskih demonstracija na kojima jespre~en poku{aj izborne kra|e i odbranjena pobeda Demo-kratske opozicije Srbije.

Petooktobarske promene, uspostavljanje prve demokrat-ske Vlade 2001. godine, ulazak u proces dru{tvenih i politi~kih


107

106

106

Savet èli da svojim radom pribliì Srbiju me|unarod-nim standardima za ravnopravnost polova, {to }e doprinetidaljoj demokratizaciji i modernizaciji dru{tva, i pomo}i u pro-cesu pribliàvanja i pridruìvanja Evropskoj uniji.

Odbor za ravnopravnost polova Skup{tine RS

Status: Stalno telo

Konstituisan: februara 2004.

Sastav: 14 ~lanica/ova – 5 mu{karaca i 9 èna

Osnovan Pododbor za de~ija prava, 17. maja 2005.

109


109

reformi, obnova diplomatskih odnosa i saradnje sa svetom,povratak Srbije u me|unarodne institucije pokrenuli su energi-ja i entuzijazam, a uporedo sa njima ({to je bilo razumljivo)podigli su nivo o~ekivanja kod gra|ana i gra|anki.

Ta o~ekivanja iskazivani su kao zahtev:

• da zlo~inci, kriminalci i ratni profiteri budu izve-deni pred lice pravde;

• da institucije budu o~i{}ene od korupcije;

• da bude posla i novih radnih mesta;

• da ìvimo bez straha i ose}anja neizvesnosti…

Ipak, dru{tvo koje je izlazilo iz duboke krize, saniralo jedramati~ne posledice vi{egodi{njih ratova i me|unarodne izo-lacije. Dràva u kojoj su tek uspostavljane demokratske institu-cije, nova politi~ka elita koja je bila u formiranju – nisu bilikadri da odgovore na visoka o~ekivanja gra|ana. Po~etnientuzijazam iz 2001. i 2002. godine je „potro{en“. Gra|ani suiskazivali sve ve}e nezadovoljstvo ili su se, {to je bio slu~aj saènama, povukli u apstinenciju i pasivnost.

@enski doprinos promenama nije valorizovan krozodgovaraju}e u~e{}e u institucijama (kroz politi~ki uticaj),kroz mere i akcije koje bi u novom kontekstu donele i jednodrugo/druga~ije razumevanje sadràja politike.

@ene su u postmilo{evi}evsku eru zakora~ile o~ekuju}i,s pravom, priliku za „fer start“. Vrlo brzo, me|utim, postaloje jasno da }e na stvaranju „istih {ansi za sve“ morati jo{ dugoi uporno da se radi.

U takvim okolnostima Misija OSCE u SCG 2002. godinepokrenula je projekat „Gender Focal Points“ sa ciljem dapospe{i stvaranje institucionalnih mehanizama u op{tinama

108

Srbije i Crne Gore, mehanizama u ~ijem }e fokusu biti rodnaravnopravnost, afirmacija i sprovo|enje politike jednakihmogu}nosti.

U program je prve godine u{lo 15 op{tina, da bi tokomtri godine on bio prihva}en u preko 50 op{tina. Ovo je biodobar rezultat. Autoritet OSCE-a, njegovih ~elnih ljudi istru~njakinja/ka, u~inili su da tema ènskih ljudskih prava,ravnopravno u~e{}e èna i mu{karaca u javnom i politi~komìvotu, mere afirmativne akcije postanu lokalne teme o kojimase govori i u Prokuplju, Pirotu, Sremskoj Mitrovici, VelikojPlani, Subotici, Kikindi…

Konstituisanje i rad lokalnih mehanizama u tom periodusna`no su podràvali i Izvr{no ve}e AP Vojvodine i Ministar-stvo za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu.

Lica ovla{}ena za rodnu ravnoravnost, timovi okupljeniu op{tinskim savetima, komisijama i kancelarijama ulagali suveliki trud i energiju da bi menjali svest, formirali nove stavovei odnose u lokalnoj zajednici.

Izgledalo je da uz dono{enje i primenu antidiskrimina-tornih zakona (pre svega Zakona o ravnopravnosti polova), uznapore koji se ulaù da se uklju~imo u evropske integrativnetokove, ovaj pionirski poduhvat moè da dobije svoj punismisao…

• od dru{tvenog je zna~aja (a za{to bi ga ina~e osni-vale institucije!);

• sa jasno utvr|enim nadle`nostima i delokrugomrada;

• trajan (ostvaruju kontinuirane, dugoro~ne aktivnosti).

Uz to, o~ekujemo da pozicija svakog mehanizma (kance-larije, saveta, odbora ili komisije) bude jasno definisan unutarsame institucije, bilo da je u pitanju Skup{tina o{tine i njenaUprava, Pokrajinska i Centralna vlada, Skup{tina Vojvodine iliSkup{tina Srbije…

Kada logi~na o~ekivanja prevedemo u stvarni ìvot insti-tucija, to zna~i:

• dono{enje i primenu odgovaraju}ih akata;

• stvaranje tehni~kih uslova za rad mehanizama;

• angaòvanje stru~nog osoblja;

• kreiranje, usvajanje i sprovo|enje strate{kih doku-menata i godi{njih planova rada;

• obezbe|enje odgovaraju}eg budèta za funkcionisa-nje mehanizama;

• obezbe|enje budèta za realizaciju programskihaktivnosti…

U uslovima razvijene demokratije i izgra|enih instituci-ja sve nabrojano predstavlja deo „dnevne rutine“ i ne zavisi odideolo{kih i dnevnopoliti~kih prilika ili li~ne volje pojedinihljudi u administraciji.

U uslovima „fasadne demokratije“, kakvu ~esto prepoz-najemo u Srbiji, mogu}e je da u preko pedeset op{tina obuh-


111

POGLED U STVARNOST

Potonji izbori, naro~ito lokalni, odràni u septembru2004. godine pokazali su krhkost ovda{nje demokratije i njenihinstitucija. U mnogim op{tinama na scenu su stupile konzerva-tivne politi~ke snage (poraène 2000. godine). Izgledalo je kaoda smo zakora~ili korak napred, a onda se vratili dva unazad.Aktivnosti mnogih op{tinskih mehanizama su utihnule, a nekekomisije i kancelarije su potpuno i{~ezle.

Na nacionalnom planu stvari danas stoje ovako:

• Skup{tina Srbije, ni posle {est godina i dva sazivanije donela Zakon o ravnopravnosti polova.

• Pregovori o stabilizaciji i pridruìvanju prekinuti supo{to Srbija nije ostvarila punu saradnju sa Sudomu Hagu. Posledica: utihnuli su i na{i zahtevi za pos-tizanjem „evropskih standarda“ u oblasti ravnoprav-nosti polova…

• „Velike politi~ke teme“ – razdruìvanje sa CrnomGorom, pregovori o statusu Kosova, dono{enje no-vog Ustava, potraga i hap{enje ha{kih begunaca –bacili su u senku „male ìvotne teme“…

• @ene i dalje zna~ajnije participiraju jedino u„virtuelnoj Vladi“ (formiranoj u anketi tira`nogdnevnog lista) i u „predizbornom razigravanju“unutar kampanja (ponekih) politi~kih stranaka.

Vratimo se sada na lokalne mehanizme za rodnu ravno-pravnost i njihovo slabljenje u promenjenim politi~kim prilikama.

Kada kaèmo institucionalni mehanizam podrazume-vamo bar tri atributa:

110

Dakle, ukratko }u predstaviti na~in na koji je prevazi|enizostanak su{tinske podr{ke lokalne samouprave posle izbora2004. godine.

Krenimo redom… Tokom trogodi{njeg u~e{}a u OSCE-ovom Projektu, Focal Points – i Op{tine Kikinda bili su pod-ràni od Skup{tine, predsednika i Op{tinske administracije.

U timu Kancelarije za rodnu ravnopravnost dominiraloje uverenje da radimo „pravi posao” i da je na{a misija od ve-like va`nosti. Sprovedeno je nekoliko projekata koji su temurodne ravnopravnosti u~inili vidljivom u lokalnoj javnosti („Jaimam pravo”, „Rodna ravnopravnost”), politi~arke i ène izinstitucija senzibilisane su i pripremane za rad u Parlamentu iizvr{noj vlasti („Lokalna politika na ènski na~in”), sara|ivalismo sa ènama u op{tinama Severnobanatskog okruga ipodràli osnivanje novih mehanizama, u{li smo u programeprekograni~ne saradnje, kreirali i sprovodili projekte koji sen-zibili{u mlade na rodne teme i upoznaju ih sa evropskim vred-nostima, umreàvali smo se sa drugim organizacijama i institu-cijama…

Rad Kancelarije bio je prihva}en u javnosti, a rezultati suvisokovrednovani u doma}im i me|unarodnim institucijama.

Kada je u decembru 2003. godine Op{tini Kikinda dode-ljena Nagrada za toleranciju koju je ustanovila misija OSCE uSCG, stiglo je i javno priznanje lokalnog politi~kog establi{men-ta da je rad Kancelarije za rodnu ravnopravnost znatno doprineoovom priznanju.

Tako je, Odlukom tada{njeg Izvr{nog odbora, nov~anideo nagrade (u visini od 5.000 evra) usmeren na uspostavljanjeCentra za podr{ku ènama ~iji je smisao bio u sabiranju pro-jekata, ljudi, ideja i inicijativa koje se bave pitanjima rodne rav-nopravnosti i politikama jednakih mogu}nosti.


113

va}enih projektom Gender Focal Points tek u ponekoj imamoprimer da je mehanizam za rodnu ravnopravnost u~vr{}en takoda se ra~una na njegovo dugotrajno delovanje i su{tinski uticaj.

Uprkos preporukama, smernicama i trogodi{njoj podr{ciOSCE-a, nijedna/an Focal Points nije od volonterke/a postala/oprofesionalno angaòvano lice u Lokalnoj samoupravi.

Budèti za rad kancelarija i komisija za realizaciju pro-grama odobravani su ad hoc i (po pravilu) nisu deo redovnogbudètskog finansiranja u op{tinama.

Zato, ne treba da nas ~udi {to su neki novi ljudi na vlastilako i bez ozbiljnijih politi~kih posledica zanemarili meha-nizme za rodnu ravnopravnost ili ih potpuno odbacili.

Dakle,

[TA DA SE RADI KADA DO\E DOPROMENE VLASTI I GUBITKA PODR[KE?

Ne}e biti preterano da se kaè: sve ène i mu{karci kojisvoje mesto vide me|u borkinjama i borcima za ènska ljudskaprava moraju imati svest o tome da je demokratija u Srbiji krhkai da nam put kontinuiranog napredovanja nije zagarantovan.

Ma koliko da ste u jednom periodu uspe{ni, podràni odinstitucije i javnosti, ne uljuljkujte se! Razmi{ljajte i radite takoda u promenjenim, nepovljnim okolnostima, omogu}ite konti-nuitet u sprovo|enju va`nih ideja i projekata.

Uverena sam da je dobar primer za ovakav na~in mi{lje-nja i delanja Kancelarija za rodnu ravnopravnost op{tine Ki-kinda u ~ijem radu sam i sama u~estvovala.

112

115


115

U Kancelariji smo od starta razmi{ljali strate{ki. Na pri-mer, kada je 2002. godine potpisivan Sporazum o saradnjiizme|u Kikinde i zbratimljenog norve{kog grada Narvika,insistirali smo (uprkos otporima) da i projekti iz oblasti ravno-pravnosti polova u|u u tekst Dokumenta. To nam je omogu}iloda dve godine kasnije, prilikom uspostavljanja Centra,zatraìmo (i dobijemo) podr{ku Norve{ke vlade kroz programsaradnje zbratimljenih gradova.

U SO Kikinda, nakon septembarskih izbora 2004. godi-ne politi~ke (a time i druge prilike) znatno su se izmenile.Skup{insku vlast formirali su SRS, SPS i PSS. U takvim, pro-menjenim okolnostima, rad Kancelarije za rodnu ravnoprav-nost bio je marginalizovan.

Od septembra 2004. godine sve aktivnosti Kancelarijedislocirane su u Centar za podr{ku ènama. U njemu uspe{nosprovodimo projekte koji su osmi{ljeni i za~eti u Kancelariji zarodnu ravnopravnost. Moglo bi se re}i da je Centar neka vrsta„institucionalnog mehanizma u senci”. Svi saradnice/iKancelarije ostali su saradnice/i Centra. Nijednog trenutkanismo prekinuli komunikaciju i saradnju sa pokrajinskim irepubli~kim institucijama. Realizujemo programe za podr{kupoliti~arkama, u saradnji sa Privrednom komorom i srodnimnevladinim organizacijama sprovodimo projekte za ekonom-skom osnaìvanju èna u Regionu. Centar je u svoje delovanjeuvrstio senzibilizaciju mladih i ja~anje njihove pozicije udru{tvu.

Kroz razli~ite programe Centra tokom 2006. godinepro{lo je oko 2.000 u~esnica/ka i korisnica/ka.

Danas sa sigurno{}u moèmo da kaèmo – zahvaljuju}istabilnosti Centra i njegovim rezultatima, permanentnom finan-siranju Norve{ke vlade i podr{ci drugih donatora (EU, USAID,NORAD…), te li~nom ugledu aktivistkinja i aktivista Centra,

114

lokalna politi~ka gibanja ne mogu da ugroze programe kojesprovodimo, ni ideje koje {irimo.

Na kraju, nekoliko dobrih saveta aktuelnim i budu}imFocal Points-ima:

• verujte u ono {to radite;• neprekidno istraùjte i u~ite;• ne dozvolite da vas protivnici obeshrabre;• koristite pozitivna iskustva drugih;• uklju~ite {to ve}i broj èna i mu{kih saveznika u

va{ rad;• povezujte se sa drugim Institucijama i NVO-ima;• radite uvek na (najmanje) dva koloseka!

Autorka je bila lice zaduèno za ravnopravnost polova uSO Kikinda, od 2002. do 2004. godine.


117116

@ENE I MEDIJI

@ENE KAO MEDIJSKI SADR@AJ Snjeàna Milivojevi}, UDK: 616.346.2–055.2:316.774 Fakultet

Politi~kih nauka Univerziteta u Beogradu

@ENE I MEDIJI: STRATEGIJEISKLJUÎVANJA*

APSTRAKT

Moderni mediji pa`ljivo kultivi{u poèljne predstave orodnim identitetima i ulogama. U predstavljanju èna sluè semnogim strategijama, od simboli~kog isklju~ivanja do


119118

* Rad je preuzet iz ~asopisa sa feministi~ku teoriju Genero, Posebno izdanje „@ene imediji“, (ur. izdanja Biljana Doj~inovi}-Ne{i~, ur. posebnog izdanja SnjeànaMilivojevi}), Centar za ènske studije i istraìvanje roda, Beograd.

osramoti. Bilo je sasvim neverovatno da }e voditi ratove zaprekrajanje balkanskih granica ili upisivati zemlju u evropskuistoriju zlo~ina. Sve to me|utim, nijo va`no. U mitolo{kojsvesti ona izneverava slavnu tradiciju, ~ak i onu koju usivarnosti vodi pred Medunarodni tribunal u Hagu. Nata{aMi}i} je, svakako, imala mnogo na~ina da bude lo{a predsedni-ca a i njen izbor mogao je da se osporava iz mnogo razloga. Ali,takvo razmatranje bi zahtevalo razgovor o njenim kvalitetima.Tu raspravu ona nije ni zasluìla. Sama pojava ène na naj-zna~ajnijim politi~kim poslovima izazvala je reakciju iz patri-jarhalnih redova. To {to je predsednica postala sticajem okol-nosti samo je poja~alo utisak da ène to jedino slu~ajno i moguda postanu. I potvrdilo da je i dalje najefikasniji na~in da seènama pokaè gde im je stvarno mesto, tako {to im se pogle-da pod suknju. Ova vrsta instant diskreditacije radi jer jepa`ljivo i dugo pripremana vi{egodi{njim medijskim radomkoji u popularnoj svesti fiksira stereotipe o ènskoj inferiornosti.Oni posle kao ’op{te mesto’ rade kad god treba prozvati tuì-teljku Ha{kog tibunala ili doma}e NVO aktivistkinje, sasvimsvejedno. Za te prilike njihova ènska priroda podvrgnuta jeuvredljivom prepoznavanju i sve lako postaju ru`ne, nesre}ne ibezvredne. Medijsko nipoda{tavanje èna je paìjivo negovanokulturno postignu}e.

Politika reprezentovanja

Vladaju}e predstave o ènama umnogome zavise odmedijskog reprezentovanja. Reprezentovanje je glavni medijskiposao. To je proces kojim se proizvode i razmenjuju zna~enjaunutar jedne kulture. U osnovi mu je povezivanje ’stvari’, poj-mova i znakova u smislene celine, „kori{}enje jezika da se kaène{to smisleno o svetu, ili da se svet smisleno predstavi drugim


121

’getoizacije’ ènskih iskustava i interesovanja. Njihov naj~e{}izajedni~ki produkt je simboli~ka rodna nejednakost. U ovom tek-stu razmatraju se tri aspekta te pojave: prvo, {ta govore medijskeporuke u kojima su ène termin a, drugo, kako popularni medijiobrazuju svoju ènsku publiku i tre}e da li vidljiva feminizacijamedijskih profesija uti~e na promene medijskih sadràja. Odnos’ène i mediji’ uznemiravaju}i je u svakom od njih.

Klju~ne re~i: @ene, mediji, rodni (gender) identiteti,nejednakost.

Dve godine posle smene reìma Slobodana Milo{evi}a uSrbiji su odràna dva ciklusa neuspelih predsedni~kih izbora.Neo~ekivani ishod ovog neuspeha je okolnost da je prvi put uovda{njoj istoriji ’predsednik’ postala èna.1 To je, potom, iza-zvalo serije reakcija koje su jasno pokazale razmere svako-dnevnog seksizma. Niko se nije posebno trudio da osporisposobnosti nove predsednice, bilo je dovoljno diskreditovati jekao ènu. Tvrdili su da ne mogu da je zamisile u Vrhovnomsavetu odbrane ill da je i samo pitanje o njenom izboru’sme{no’. Fotografije na kojima predsednica Skup{tine izlazi izautomobila selile su se iz ozbiljnih dnevnih u ozbiljne nedeljnenovine i otvorile javnu debatu o tome da li su lepe nogepoliti~ki hendikep.2

Posle raspada Jugoslavije Srbija je imala dva predsedni-ka Republike a obadvojica su, jo{ tokom mandata, optuèni zanajteè zlo~ine protiv ~ove~nosti. Posle ratne decenije 90-tihte{ko je zamisliti {ta je jo{ uop{te Nata{i Mi}i} preostalo da

120

1 Nata{a Mi}i} postala je predsednica Republike u januaru 2003, posle dva ciklusaneuspelih predsedni~kih izbora zbog neizlaska dovoljnog broja bira~a. Predsednica jepostala kao aktuelna (tako|e v.d.) predsednica Skup{tine.

2 Fotografije autora Milo{a Cvetkovi}a, objavljene su prvo u Ve~emjim novostima, ali jejavne reakcije izazvalo tek njihovo pojavljivanjo na prvoj stranj Politike i u nedeljnikuNIN.

je u skladu sa vaè}im kulturnim obrascima. Pojedina~nimporukama zna~enja se umnoàvaju i poja~avaju, formirajuintepretativne okvire u kojima se nove poruke kasnije lak{etuma~e i razumeju. Ti okviri su ~esto podrazumevaju}i i upra-vo zato lako prepoznatljivi me|u pripadnicima iste kulture.5 Nanjima se gradi zajedni~ko razumevanje sveta i kolektivni ose}ajzajedni{tva. Kori{}enjem ovih obrazaca mediji pa`ljivo kul-tivi{u i poèljne predstave o rodnim identitetima i ulogama. Odsimboli~kog isklju~ivanja do ’getoizacije’ ènskih iskustava iinteresovanja svi oni imaju zajedni~ki produkt – simboli~kurodnu nejednakost. U ovom tekstu razmatraju se tri aspekta ovepojave: prvo, {ta govore medijske poruke u kojima su ènetema, potom, kako popularni mediji obrazuju svoju ènskupubliku i tre}e, da li vidljiva feminizacija medijskih profesijauti~e na promenu medijskih sadràja. Odnos ’èna i medija’uznemiravaju}i je u svakom od njih.

Prvi i o~igledan pokazatelj su slike o ènama, predstavekoje mediji prave, recikliraju i odràvaju. Novi talas ènskogpokreta sredinom sedamdesetih umnogome je podstaklo upra-vo nezadovoljstvo medijskom reprezentacijom. Kako uvode}im medijima izgledaju ène i kako se u toj slici one pre-poznaju i ose}aju? Beti Friden (Betty Friedan) je ~uvenom for-mulacijom ’problema koji nema ime’ pokazala kako nova gen-eracija èna odrasta nesposobna da doraste do ideala ’sre}nedoma}ice’– heroine koju u potpunosti ispunjava uloga majke idoma}ice. Savremena kultura poru~uje onima kojima to nepolazi za rukom da bi morale da preispitaju {ta sa njima nije u


123

ljudima.”3 âk i kada tvrde da ’predstavljaju’ mediji u stvari’prikazuju’ stvarnost – predstavljaju je u odsustvu. Za odre|enupubliku rekreiraju predstavu, reprezentuju objekat, osobu, pro-ces u njegovom odsustvu. Prepoznaju, imenuju i simboli~ki fik-siraju stvarnost. Po{to je ’stvarnost’ koju uzimaju u obraduraznovrsna i potencijalno vi{ezna~na, mediji ’tipifikuju’ pred-stave kojima operi{u. Dok se nose sa mno{tvom razli~itostimoraju da prepoznaju ’op{te’ u raznovrsnosti pojavnog. Kako utorn procesu nu`no i pojednostavljuju, mediji vrlo lako umesto’tipova’ nude ’stereotipe’, umesto afirmacije razli~itostiproizvode upro{}ene i nekriti~ke predstave ’drugosti’.4 Ta sim-plifikacija otkriva i permanentnu nelagodu od druga~ijeg inovog, potrebu da se ’tu|e’ objasni ’na{im’, ’druga~ije’ ’pozna-tim’. Da se premosti jaz izme|u postoje}eg i novog, da senepoznato domestifikuje, prevede u poznato i bezbedno. Takoredukovan svet se skoro ’prirodno’ naseljava akterima koji selako prepoznaju kao ’mi’ i ’oni’ i prema potrebi, jo{ lak{e kao’dobri’ i ’lo{i’. Potom se velikodu{no prostor i vreme daje’nama’ bez razmatranja da li i kako to deprivira ’njih’. Medijigrade i utvr|uju ovu nejednakost mnogim simboli~kim po-stupcima, od ignorisanja do raznih vrsta neodgovaraju}eg pred-stavljanja. Te strategije otkrivaju se tek kada se medijske po-ruke analiziraju kao sistemi reprezentacije, kada se ispodslu~ajnosti svakodnevnog pokaè zajedni~ka matrica.

Medijski tekstovi utoliko su i svojevrsni govor jedne kul-ture. To {to sli~ne poruke generi{u veoma razli~iti mediji,upu}uje na postojanje dominantne politike predstavljanja koja

122

5 Dòn Fisk (John Fiske) slikovito ilustruje ovaj proces: „Znam da sam pripadnikZapadnog, industrijskog dru{tva zato {to, da dam samo jedan od mnogih izvora iden-tifikacije, reagujem na [ekspira ili ’Coronation Street’ na sli~an na~in kao i drugi pri-padnici moje kulture. Svestan sam, tako|e, kulturnih razlika kada ~ujem sovjetskogkriti~ara kako ~ita Kralja Lira kao devastiraju}i napad na zapadni ideal porodice kaobaze dru{tva… Oba ova ~itanja su mogu}a, ali moja poenta je, da nisu oba moja, kaotipi~nog predstavnika moje kulture.” Fiske, J. (1982) Introduction to CommunicationStudies, New York: Methuen, str..3.

3 Hall, S. (ed.) ( 1998) Representation, London: Sage S Open University, str. 15.4 O tretmanu ’drugosti’ u medijima postoji obimna literatura. Uporedi na primer: van

Dijk, T.A.(1991) Racism and the Press, London: Routledge; Hall, S. (ed.) (1998)Representation, London: Sagge & Open University; Meyers.M .(ed.) (1999) MediatedWomen: Representations in Popular Culture, Cresskill:Hampton Press.

Pulicerovu nagradu {to zna~i da je tema u{la u srce medijskogestabli{menta. Sve te godine dok je feministi~ka kritika medijanapredovala sa margine do mainstreams, medijska produkcijabila je stalno polje interesovanja feministi~kih teoreti~arki. Alise tokom te dve decenije pristup i razumevanje umnogomepromenio. Od ukazivanja na kvantitativnu nejednakost ’nemaih dovoljno, nema ih isto’ kritika je evoluirala do poku{ajatuma~enja kako to odsustvo pomaè da se simboli~ki ~uvanejednakost i spre~e promene u realnosti. Ove rane studije ka-snije su kritikovane zbog ’esencijalizma’ – svesti da se o rodnojneravnopravnosti moè govoriti a da se istovremeno ne proble-matizuje su{tina ’ènskog’ i ’mu{kog’ identiteta.9 U medijskimstudijama to je koincidiralo sa shvatanjima da realnost nijeunapred data i ’objektivna’. Stvarnost je ljudski produkt i kaotakva nosi pe~at zajedni~kih nastojanja svojih tvoraca. Medijizato i nisu samo ogledala stvarnosti, ve} institucije kroz koje seona formira ali i menja.

U stvari, ose}anje da ne{to sa popularnim medijima nijeu redu je ostalo ali se na~in na koji se to prepoznaje promenio.Vi{e nije bilo dovoljno pokazati diskrimini{u}u i isklju~ivuprirodu medijskog govora, ~ak ni objasniti kako on nastaje. Topomalo li~i na dokazivanje o~iglednog a za mnoge je ~ak idokaz da mediji samo prenose svet ’onakvim kakav jeste’.10

Nije problem {to medijska slika ne odgovara statisti~koj slici,{to broj èna u TV svetu ne odgovara udelu èna u radnoj snazi


125

redu. Popularni mediji podsti~u to ose}anje neadekvatnosti,u~vr{}uju}i stereotipne slike ènskosti.6 Nezadovoljstvo medi-jskim porukama skrenulo je pa`nju na zna~aj medija u kul-tivisanju nejednakosti.

Ne{to kasnije Gej Takman (Geye Tuchman) objavila jeprvi veliki ogled u potpunosti posve}en analizi medijskihsadràja, i namenjenih ènama pod nazivom „Hearth andHome“. Moderni mediji neadekvatno predstavljaju ène – onesu uglavnom nevidljive, njihove aktivnosti se trivijalizuju ipona{anja osu|uju. Takvim predstavama oni konstantno obav-ljaju ’simboli~ku anihilaciju’ èna.7 Po njenoj tada{njoj oceni,devojke se socijalizuju za prihvatanje tradicionalnih porodi~nihuloga, ispunjavanje ku}nih ali ne i profesionalnih ciljeva. I to uvreme kada je ènski anga`man postao sve vidljiviji izvan’kuhinje i kreveta’, u drugim delovima ku}e i jo{ va`nije, ujavnoj sferi. Rodni stereotipi uspe{no odràvaju u ìvotu popu-larne predstave o ’mu{kom’ i ’ènskom’ i njihovim ulogama,~ak i kada se one te{ko prepoznaju u stvarnosti.

Najnoviju uticajnu studiju iz ove serije opet je proizvelanovinarka koja je ènski pokret zaduìla terminom backlash.Suzan Faludi (Susan Faludi) je po~etkom devedesetih objavilada ameri~ki mediji vode neobjavljeni rat protiv èna i retradi-cionalnim nastojanjem brane status quo, ignori{u dostignu}arodne ravnopravnosti.8 Njeni tekstovi prethodno su objavlji-vani u uticajnom Wall Street Journal-u i za njih je dobila

124

9 Inspirativnu raspravu o odnosu esencijalizma i medijske reprezentacije uporedi uHermes, J. „Gender and Media Studies: No Woman No Cry”, u Corner, J et all. (eds.)(1997) International Media Research, London : Routledgo, str. 65–95.

10 O zna~aju i zastupljenosti analize sadràja u feministi~kim medijskim studijama vide-ti u: van Zoonen, L. (1994) Feminist Media Studies, London: Sage. Op{irnije o dome-tima i ograni~enjima analize sadràja i u: Asa Berger, A. (1988) Media ResearchTechniques, London: Sage; Hanse, A., el all. (1998) Mass Communication ResearchMethods, London: Sage.

6 Beti Friden. autorka knjige, biv{a urednica ènskih ~asopisa i feminisli~ka aktivistki-nja, bila je i prva predsednica Nacionalne organizacije èna (National Organization ofWomen – NOW), ameri~ke organizacije osnovane 1966. i veoma zaslu`ne za usvaja-nje Amandmana o jednakim pravima (1978). Betty Friedan (1963) The FeminineMystique, London:Penguine Books.

7 Tuchman, G. (1978) Hearth and Home: Images of Women and the Media, New York:Oxford University Press.

8 Faludi, S. (199) Backlash:The Undeclared War Against American Women, New York:Crown.

za isklju~ena ’ènska’ iskustva, ona koja nisu na{la put krozobjektivne standarde skrojene po ’mu{koj’ meri.13

ûvanjem svakodnevnog poimanja rodnosti, informa-tivni mediji socijalizuju za nejednakost. Za{to se podrazumevada je podizanje dece, nevidljivi doma}i rad na o~uvanjuporodice ènski i koliko tome doprinose mediji kada topotvr|uju? Kako su zdravlje, porodi~na pitanja postali sadrìnaisklju~ivo ’ènskih’ strana? Ovakvo razlikovanje zona kompe-tencije odgovara zdravorazumskoj podeli na ono {to je u svetu’ènsko’ i ’mu{ko’, na poèljne uloge i o~ekivana pojavljivanjau njima. Ta podela ~uva se i pa`ljivim izborom sagovornika/caza ’ènske’ i ostale strane novina. Mu{karci u novinama govorejezikom univerzalne ’nadrodne’ pozicije, pa prema tome i uni-verzalnog vaènja. Naprotiv, ène, ~esto moraju da pravdajusvoje pojavljivanje, naro~ito izvan o~ekivanih ’ènskih’ tema.Mnoge od njih obavezno potenciraju svoju uspe{nost nezavi-sno od svoje ènskosti – dokazuju}i da su lepe, pametne i us-pe{ne ’bez obzira’. Time se sve druge ène koje to nisu dodat-no optuùju da su pogre{no identifikovale problem, da isklju~i-vanja nema i da je medijski prostor podjednako dostupan pri-padnicima oba pola. Glavna poruka ’same su krive’ odzvanjavode}om medijskom produkcijom. Po potrebi dopunjena jeonim benignim svakodnevnim seksizmom o ènskim alapa~a-ma ili glupim plavu{ama. Seksizam koji po~inje jezikom, pre-nosi se stereotipima a ~uva u zdravorazumskoj pameti.

Odnos prema ènama u medijima se najpre vidi. Analizafotografija u dnevnoj {tampi koju sam periodi~no radila protek-lih godina, uvek u danu kada o tome imam nastavu da bih tuselektivnost nekako opravdala, pokazala se veoma instruk-


127

ili ukupnoj populaciji. Mnogo je va`nije {to pojavljivanje ènauglavnom koincidira sa tradicionalnim odnosima i ~uva patri-jarhalnu osnovu rodne podele uloga u dru{tvu.11 Utoliko zna~ajmedijskih poruka nije u odbrani kvantiteta ve} u odbrani svetakoji vi{e ne postoji. Takva simboli~ka odbrana nejednakostiznatno oteàva izgradnju druga~ije stvarnosti.

Dan koji se ponavlja

Kako ène izgledaju u vode}im tira`nim medijima? Ve}i letimi~an pogled potvr|uje da ih obi~no nema do dubokihminuta emisija ili drugog dela informativne {tampe a da do-miniraju {arenim stranama i revijalnim izdanjima. Lice ozbiljne{tampe je mu{ko, telo revijalne {tampe je ènsko i ta granica jete{ko promenljiva.12 Informativna stampa potvr|uje sva-kodnevno znanje o svetu. Izve{tavanjem o neo~ekivanim do-ga|ajima potvr|uje kakav svet jeste – {ta je ’normalno’ a {ta’neobi~no’. Pri tome koristi novinarske konvencije kojima do-ga|aje deli po meri kulturne a ne prirodne odre|enosti. Ru-tinski verifikuje pravila koja takav svet ~ine normalnim iprhvatljivim. U torn poduhvatu naj~e{}e se pre}utno utvr|ujegradivo iz rodne nejednakosti. Istovremeno se i smanjujemogu}nost da medijske predstave budu druga~ije, da se otvore

126

13 O obrascima koji selekcioni{u ènska iskustva i onemogu}avaju njihovu javnureprezentaciju uporedi: Fraser, N. (1985) „What’s So Critical about Critical Theory?The Case of Habermas and Gender”, New German Critique, 35, 97–131; Fraser, N-,(1990) „Rethinking the Public Sphere”, Social Text, 25/26, 56–81.

11 Podaci koje generi{e analiza sadràja, ~ak i kada nisu statisti~ki odraz stvarnosti.upu}uju na njeno razumevanje. Tako Fisk i Hartli pi{u o prezastupljenosti pojedinihprofesija, pre svega advokata, sudija i ~uvara zakona u TV programima: „TV preza-stupljenost… ne mora biti iskrivljavanje stvarnosti, ve} moè odraàvati zna~aj kojina{ vrednosni sistem daje mo}i nad drugima, naro~ito kada je imaju beli mu{karci navrhuncu fizi~ke snage.” Fiske, J and Hartley, J. (1978} Reading Television,London:Routledge, str. 24.

12 Izve{taj pod nazivom „Lice vesti je mu{ko“ objavljen je u ~asopisu Women, Men andthe Media 1992. koji je ustanovljen radi monitoringa rodnih tema u medijima.Sanders, M, u Creedon, P. (ed.) (1993) Women in Mass Communication, London:Sage, str. 167–171.

reìmu. Ovako odabrane novine pokrivale su ~itav spektar izmedijske ponude ali i otkrivale razlike me|u njima. U ana-liziranom broju u Politici je bilo tri i po, u Danasu ~ak pet i poputa vise fotografija mu{karaca nego èna, u Ve~ernjim novos-tima i Glasu javnosti ne{to malo nego dva puta vi{e. Jedino suu Blicu ène bile skoro na polovini svih fotografija u broju ibilo ih je vi{e nego mu{karaca. Ovaj odnos se tokom godinanije menjao izuzev u Borbi koja je posle demokratskih prome-na korenito promenila koncepciju. U vreme prve analize, stro-ga i sterilna ’crvena Borba’ imala je vrlo malo fotografija, jo{manje ènskih, ~ak ~etiri puta manje nego mu{kih. Ve} u febru-aru 2002. sa opu{tanjem strogog ideolo{kog obrasca, kaotrì{no okrenuta ’plava Borba’ imala je mnogo vi{e fotografijaa ~etvrtina od ukupnog broja bile su ènske (24.44%).15

[to su novine ozbiljnije to je u njima manje mesta zaène. ’Ozbiljne’ novine bave se va`nim temama, oslanjaju se nalegitimne izvore i oblasti u kojima je rodna isklju~ivost ve}a.Ali, to zna~i i da bukvalna nevidijivost nije jedini vid rodnenesrazmere. I kada je na fotografijama pribli`no ili ~ak vi{eèna, kao {to je bio slu~aj u Blicu, uvek je bar duplo, a ~esto imnogostruko vi{e fotografija mu{karaca koji su identifikovani,~ije je pojavljivanje u smislenoj vezi sa tekstom. Mu{karci suna fotografijama zato {to su sagovornici, u~esnici doga|aja,autori ili na bilo koji na~in u funkcionalnoj vezi sa sadrìnomteksta. Kod èna to nije slu~aj. One su ~esto anonimne, neiden-tifikovane, bez posebnog razloga odabrane da ilustruju tekst ozimnici, zadu{nicama, devojkama koje vole da se zabavljaju.êsto to i nisu one ve} njihovi fragmenti, delovi tela izdvojeni,uveli~ani, poentirani. Broj ovakvih fotografija raste sa pora-stom {arenih i zabavnih strana. @ene su jednostavnije zaovakve novine – lep{e za oko, lak{e za upotrebu. Zbog toga,


129

tivnom. Ispostavilo se da ograda da je to ’samo jedan dan’ i nijebila neophodna i da je u pitanju dan koji se ponavlja. Razultatise gotovo nisu ni razlikovali. U svim dnevnim novinama, bezizuzetka, na fotografijama je mnogo manje èna i sve {to onerade neuporedivo je manje va`no da se vidi. U vreme prve ana-lize, marta 2000. godine, dok su se Politika i Danas u svemurazlikovale, procenat fotografija èna u njima bio je identi~an –u Politici – 10,5%, u Danasu 10,6%.14 Uobi~ajeni odgovor daje to zato jer je i u stvarnosti bilo tako, zna~io bi da su onezaista referirale istu stvarnost. Ali kako to da su ba{ samo tustvarnost ’realno’ i isto videle novine koje su sve drugo videlei interpretirale druga~ije? Uprkos razlikama u pristupu kuturnitemelji na kojima po~iva patrijarhat o~igledno su ostajalineosporeni. Time {to se nije videla veza izme|u autoritarnosti ipatrijarhalnosti dublja kulturna matrica autoritarnog poretkaostajala je sa~uvana za budu}nost. Na izbor fotografija u nov-inama u stvari mnogo vi{e uti~e njihova koncepcija nego’priroda stvarnosti’ o kojoj pi{u. U ozbiljnoj {tampi je mnogomanje fotografija èna nego u ve~ernjoj {tampi i svakako jo{manje nego u tabloidima. Po~etkom 2000. trì{tem {tampedominirale su klasi~ne ve~ernje novine, Ve~ernje novosti, i novitip polu-tabloida, doma}a verzija ’mid-market newspapers’,nastala tokom 90-tih, Glas javnosti i Blic. Blic je bio trì{nomnogo uspe{niji i grafi~ki moderniji i u to vreme najbliìtabloidima koji }e se pojaviti tek koju godinu kasnije. Kaotakav bio je koncepcijski najudaljeniji od Borbe, ve} tada jedi-nim novinama zaostalim iz vremena {tampe sa primarno ideo-lo{kom misijom. Najuticajnije me|u jutarnjim novinama bilesu niskotira`ni ali ugledni Danas i tira`nija Politika, ~iji jeugled bio izgubljen tokom godina podr{ke Milo{evi}evom

128

15 U analiziranim novinama razlikovao se broj fotografija èna u ukupnom broju foto-grafija.

14 Svi podaci u ovom tekstu odnose se na analizu fotografija dnevnih novina od petogmarta 2000. godine. Potpuniji podaci o ovoj i svim ostalim analizama ra|enim dodecembra 2003. nalaze se na sajtu medijske istraìva~ke grupe Centra za ènske stu-dije iz Beograda htlp://www.zenskestudie.edu.yu.

131


131

~ak i kada se na novinskim stranicama vidi vi{e èna, touglavnom ne ugroàva rodnu podelu uloga. Najuspe{nija ènadana, ona koja se probije najbliè po~etnim stranama obi~nostigne do tre}e ili pete strane i tu, me|u svim tim va`nim vesti-ma, polunaga, podse}a na ènsko prisustvo u svetu. U mar-tovskom broju Politike prva ènska fotografija bila je tek na 22strani, u Danasu, u celom vikend dodatku, bila je fotografijasamo jedne ène, autorke teksta, Blic je do srednjih i od sred-njih strana li~io na dve razli~ite planete od kojih onu ’ozbiljnu’naseljavaju mu{karci a onu drugu, ’zabavnu’ ène, itd. itd. itd.

Analiza uloga u kojima se ène pojavljuju kada zasluèmedijsku vidljivost otkriva da u informativnoj {tampi vaè skoroisti kriterijumi kao i u revijalnoj. Najzna~ajniji ènski javnianga`man je zabavlja~ki. Obi~no su oko polovina, u nekim novi-nama ~ak i do dve tre}ine èna sa fotografija zabavlja~ice,peva~ice, modeli, TV li~nosti. Zabavlja~ke uloge jedino ugro-àvaju doma}e – majke, doma}ice, supruge, pratilje uspe{nihmu{karaca. Profesionalno uspe{ne ène ~esto se pojavljuju kaosupruge i majke, ili bar moraju da otkriju svoj recept zapomirenje ’karijere i porodice’. Ekspertkinje su naj~e{}e psiho-lo{kinje, socijalne radnice, savetnice za proma{ene brakove,kozmeti~arke, savetnice za ishranu i dijete, lekarke, u~iteljice.Njihova stru~nost prilago|ena je familijarnoj sferi i ’prirodnoj’ulozi èna da brinu o porodici. Nasuprot njima, mu{karci safotografija pojavljuju se u svim mogu}im zanimanjima – astro-nauti, arheolozi, istraìva~i, politi~ari, pesnici, nau~nici, glumciitd. Raspon socijalnih uloga otkriva svet pun mogu}nosti zamu{karce i pun ograni~enja za ène.

Isklju~ivanje sa stranica ozbiljne {tampe kompenzuje sepa`ljivom getoizacijom ènskih iskustava. Za te potrebednevne novine imaju ’ènske’ strane koje su vi{estrukozna~ajne. To je prvenstveno prostor za ’lake’ dru{tvene teme,socijalnu politiku, zdravstvo ili obrazovanje ukoliko nisu kon-fliktne i ni u kom smislu ’politi~ke’. Ponekad je to i zgodno

130

mesto za pisanje o ’ènskim’ i ’porodi~nim’ temama sa kojimavelika {tampa uglavnom ima nelagodu i radije ih izbegava. Ali,ove strane pre svega, ’propisuju’ {ta je u svetu zna~ajno ènsko,podse}aju ène da ~ak i ako ~itaju novine, njihovo ’obaveznogradivo’ ostaju moda, izgled, dijeta ili kuvanje. U podtekstuovakvih sadràja nekako je uvek ose}anje da su novine ipakmu{ke jer su samo pojedine strane u njima ’ènske’.

@enske strane pri tom ni ne kriju da je iz novinskog uglaizgled glavna ènska preokupacija. Bez obzira na to da li se i~ime bave, ène moraju da budu konvencionalno lepe,zabrinute zbog telesnih nesavr{enosti, u potrazi za idealnomsiluetom ill partnerom. Informativni mediji se tako pridràvajuiste matrice ’ènskosti’ koju razvija i revijalna {tampa. Zabavnimediji skoro isklju~ivo postoje na glamurizaciji ènskepojavnosti: zvezde i slavne li~nosti nude se kao modeli za iden-tifikaciju i opona{anje. Mlade devojke se u neprekidnim emisi-jama i ~asopisima podse}aju da je najatraktivnije zanimanjemodel, da je najteì ispit koji se u ìvotu polaè kasting zamodnu reviju, da je odràvanje lepog izgleda vredno celo-dnevnog truda. Proizvodnja zvezda i parazitiranje na li~nomìvotu poznatih je posao zabavnih medija i u drugim sredina-ma. Taj univerzalni obrazac po potrebi samo ima prepoznatlji-vo lokalni karakter. Dok su stranice evropske revijalne {tampepunili ’peva~ica i fudbaler’ Viktorija i Dejvid Bekam (Victoria,David Beckham), ’kraljevski’ par ovda{nje popularne kultureratnih devedestih bili su folk diva i ratni zlo~inac.

poèljnog ìvotnog stila, za njih veoma vaàn posao. Privredakoja tro{i toliko novca da bi potro{a~e ubedila da upotrebe,pocepaju ili bace ono {to ve} imaju da bi kupili novo, zavisi odredovnog obnavljanja potro{a~kih navika.18 Gledaoci morajuna vreme da znaju {ta je ’in’ a {ta ’out’ i to ne saznaju samo izreklama – novinarstvo se i samo uklju~ilo u slavljenje korpora-tivne kulture i prihvatilo komercijalni govor.

Komercijalni mediji svoju publiku i tretiraju kao velikipotro{a~ki rezervoar. U drugoj polovini pro{log veka to jeposebno postala ènska publika, mno{tvo doma}ica koje su uzporast kupovne mo}i raspolagale i velikom koli~inom ne-rad-nog vremena pogodnog za potro{nju. Vreme relativnog blago-stanja posle Drugog svetskog rata obeleìla je prava najezdareklamne industrije na ènsku publiku. Mnoge reklame i danasnose takvo obele`je iako su potpuno daleke i neprevodive uìvotne stilove èna {irom planete. U svim televizijama svetanajreklamiraniji sadràji i dalje su hrana, sredstva za higijenu iulep{avanje. U lepim ku}ama doma}ice izbeljuju stolnjake zaporodi~na slavlja, ~uvaju ìve boje de~ijih majica ill mu{kihko{ulja. Uz to se trude i da budu privla~ne. U tome im pomaù~itave industrije higijene i lepote i one beskrajne reklame kojesu mnogo vi{e od neutralnog prenosioca poruke o boljemproizvodu. âk i svako ogla{avanje nove vrste uloàka imaveoma jasno preskriptivno dejstvo – ako ba{ ’onih dana’ nisteraspoloène, ne ose}ate èlju da se obu~ete u svoju najbeljuode}u najmanjeg broja, onda niste za krilca i niste moderne.Konformi{u}a mo} poruka radi i u industriji se sa tim ra~una.


133

Obrazovanje za potro{nju

Mediji veoma pa`ljivo neguju svoju publiku i spremajunove generacije za budu}e potro{a~e. Obrazovanje za potro{njuje ozbiljan posao industrije koja zavisi od novca velikihogla{iva~a. Kriti~ki teoreti~ari odavno su upozoravali da suvesti, nekada glavni medijski proizvod, postale ’ono {to se emi-tuje pre i posle blokova reklama’ i da mediji u stvari ne

proizvode programenego publiku.16 Tele-vizije se svake ve~eritakmi~e za naklonostgledalaca, pakuju mi-lionsko gledali{te iisporu~uju ga velikimogla{iva~ima u ’rej-ting’ poenima. Ovi po-tom kupovinom rekla-mnog vremena obez-

be|uju sredstva za proizvodnju programa. Ova opora upozorenja,bez kriti~ke o{trice, postala su op{te mesto treninga zaposlenih umedijskoj industriji.17 Veliki komercijalni mediji zaintereso-vani su za statisti~ku sliku publike ali ne i {ta publika zaista èliili bira. Zato je obrazovanje za potro{nju, popularisanje

132

18 Na ovaj, ali i druge porazne aspekte reklamne industrije, ukazuje Sat Dàli (SutJhully). Osim teorijskih radova o njima je napravio i seriju obrazovnih video filmo-va, kao na primer Advertising and the End of the World, u produkciji Media EducationFoundation koju je i osnovao. Zbog jednog filma o zloupotrebi ènske seksualnosti uvideo spotovima MTV je pretio podizanjem tu`be ali je zbog velikog protesta javno-sti odustao. Op{irnije na www.mediaed.org.

16 Dalas Smajt (Dallas Smythe) je skrenuo pa`nju na ovu tendenciju komercijalnihmedija koncoptom ’audience commodity’ koji je postao zna~ajna tema kriti~kihmedijskih anaiiza jo{ ranih 80-tih godina pro{log veka. Smythe, D. (1981) De-pendency Road: Communications, Capitalism,Consciousness and Canada, Norwood:Ablex,

17 Tan Eng (Ten Ang) u uvodu svoje knjige navodi da je u neformalnom razgovoru saistraìva~icom redakcije vesti NBC (jedne od tri najve}e ameri~ke TV mreè) èlelada sazna kako ljudi „u TV industriji gledaju na svoju publiku”. Ona je iskreno i bezrazmi{ljanja odgovorila da su sva istraìvanja koja rade „u interesu isporu~ivanjapublike ogla{iva~ima”. „Bila sam navikla da ovu frazu ~ujem u ironi~nom, ~akcini~nom kontekstu od srane nekriti~kih istraìva~a koji potenciraju komodifikuju}ulogiku koja dominira komercijalnom televizijom. Ali ona mi je jasno pokazala da zaTV industriju nema ni~eg ironi~nog u ovoj izjavi.”. Ang, I., (1991), DesperatelySeeking the Audience, London: Rotledge, str.ix.

pro{log veka, obeleèna je i brojnim angaòvanjem èna naposlovima van ku}e. Kako je ve} tada broj stalno zaposlenihèna pre{ao polovinu za modernu reklamnu industriju otvorilose novo problemati~no podru~je: sukob doma}ih uloga i idealaèna od karijere. Na~in na koji se ovi ponekad suprotstavljenizahtevi mire u okviru medijskih poruka, nije uvek jednozna~anpa ni predvidiv. Reklamna industrija mora da odgovori na noveizazove i taj odgovor nipo{to nije uvek konzervativan. Jedanpoku{aj merenja seksizma kroz utvr|ivanje skale na kojoj seprepoznaje njegovo iskazivanje jo{ pre tridesetak godina utvrdioje da ove predstave nisu crno-bele. Batler-Pejsli (Batler-Paisley)i Paisley-Batler ponudile su numeri~ku skalu za ’utvr|ivanjesvesti koja se koncentri{e na to kako se ène, na~inom prikazi-vanja, limitiraju na izvesne uloge i odnose’.20 Prema ovoj skali,mogu}e je razlikovati pet razli~itih vrsta prikazivanja èna umedijima:

• U prvoj, zgodno nazvanoj ’ponizi je’ (’put her do-wn’) ène izgledaju kao pojednostavljena, dvo-di-menzionalna slika, kao glupa plavu{a, seksualniobjekat ili ucveljena `rtva. Ovakve predstave uobi-~ajene su u mu{kim magazinima, Playboy-u na pri-mer.

• U drugoj, pod zajedni~kim nazivom ’zadrì je tamogde joj je mesto’, jeste ve}ina medijskih predstava.U njima se prepoznaju tradicionalne ’ènske’ vred-nosti i kvaliteti a tradicija se koristi da odredi’ènske’ uloge. @ene funkcioni{u dobro kao majkeili doma}ice ali se mu~e u svakoj profesionalnojulozi bilo zato {to joj nisu dorasle ili zato {to zbognje moraju da razviju ’neènstvene’ osobine.


135

Reklamna komunikacija po~iva na TV spotovima,kratkoj formi koja nosi veoma jednostavnu poruku ’kupite’.Ali, ta poruka mora da se saop{ti sve sofisticiranijim jezikompa je proizvodnja reklamnih TV sekundi sve skuplja. Isto-vremeno, istraìvanja upozoravaju da publika sve bliè sebidrì daljinski upravlja~ i gledanost svakog programa pada utrenutku kad po~nu reklame. I tako sve skuplje programe vidisve manje publike, a TV kompanije sve vi{e smanjujuistraìva~ki interval da bi ustanovili u kom trenutku gledala~kapa`nja popu{ta i kada se odlu~uju za drugi program. Reklamepoku{avaju da razviju instant kontakt sa potro{a~em krozzajedni~ko iskustvo identifikacije. Kroz pozivanje publike daprepozna svoju potrebu za novim friìderom ili patikama svereklame {alju istu poruku – sre}a se moè posti}i potro{njom.Ali ve}ina gledalaca zna da sre}u ne donose proizvodi i ’li~noose}anje sre}e vezuje za razne vrednosti koje prepoznaje kaova`ne’.19 Autori reklamnih poruka to tako|e znaju i zato upra-vo te vrednosti pakuju kao proizvode koje nude trì{tu. Publicikoja ho}e sre}nu porodicu reklame poru~uju ako vam ’ku}abude blistavo ~ista ili ve{ miri{ljav, deca }e biti vesela, muèvizadovoljni a porodice sre}ne’. Sve to saop{tava porodica ’sim-bol’ – svi mladi, lepi i nasmejani. U reklamnom govoru egzo-ti~na, strasna devojka ’ni od kuda’ donosi ljubav i romansu,negovan izgled garantuje sigurnost i poslovni uspeh a pu{enje{tetnih cigareta – slobodu. Sve te vrednosti – ljubav, romansu,porodi~nu harmoniju, uspeh na poslu, sre}u donose proizvodi,a oni se kupuju. Nijedna cena za to nije previsoka.

Ali, ’tre}a sukcesivna revolucija u ameri~koj istoriji’,posle industrijske revolucije i gra|anskog rata, kako se po-nekad nazivaju dru{tvene i kulturne promene iz 60-tih godina

134

20 Tekst Pingree, S., et all. A Scale for Sexism pre{tampan je u Zborniku radova Pred-stave o ènama u masovnim medijima koji je za potrebe nastave u Centru za ènskestudije (Beograd 1999/00) priredila Snjeàna Milivojevi}. str. 55–62.

19 Op{irnije o mehanizmu pretvaranja stvarnih èlja u potro{a~ke navike i njihovoj vezisa socijalnim vrednostima uporedi: Jhally, S. (1991) The Codes of Advertising,London: Routledge; Leiss, William, Stephen Kline and Sul Jhally (1990) SocialCommunication in Advertising (second edition) Routledge, New York.

Nova ve}ina u novinarstvu

Novinarstvo je najstarija medijska profesija. Ona je ujed-no i paradigmati~no ’mu{ka profesija’. Osniva~ki mitovi ive{tine koje donose novinarsku slavu uglavnom afirmi{u patri-jarhalnu kulturu mu{kosti. Privla~ne strane profesije izrasle sunajpre na mogu}nosti prisustva opasnim situacijama. Tamo gdese menjaju granice, vode pregovori, cepaju dràve, kroje sud-bine, mogu biti samo odabrani. Godinama mit naj~vr{}e odole-va u ratnom izve{tavanju. Ono je sve o ~emu novinar sanja –pred njim se pravi istorija, uz najvi{e uzbu|enja, one supstanceod koje je profesija napravljena. Zato pristup i imaju samoodva`ni, neustra{ivi i posve}eni idealima va`nijim od li~nih.[ta bi tu mogle ène? Njihov svet je domen trivijalnog, pelene,kuvanje, ogovaranje – sve efemerno, svakodnevno. Sve ono {toodràva ìvot. Kraj dvadesetog veka, me|utim, simboli~no jeoglasio da je mit odavno sru{en i da je vreme da se to primeti.

@ene su u novinarstvo u{le te{ko i napredovale sporo.Karl Akerman (Carl Ackerman), student prve generacije novi-narstva renomiranog Kolumbija univerziteta a kasnije njegovdekan, svedo~i o o{trom protivljenju upisu èna u prvu gene-raciju 1912. godine, citiraju}i profesora koji je govorio: „Ni-jedan nastavnik ne bi mogao da u~i matematiku de~aka ukolikoje u sobi èna, a ako bi de~ak i uspeo da nau~i matematiku dokje devoj~ica u sobi, zna~i da nikada ne}e postati mu{karac”.22

Na Kolumbiji je kasnije dozvoljen upis studentkinja podstrogim sistemom kvota koje su ostale na snazi sve do kasnih1960-tih.

U me|uvremenu najzna~ajniji pojedina~ni podsticaj zaulazak u profesiju bio je Drugi svetski rat i mnogo upra`njenih


137

• U tre}oj vrsti su obi~no predstave karakteristi~ne zamnoge ’progresivne medije’ koje se prepoznaju podnazivom ’daj joj dva mesta’. @ene mogu bitiadvokatkinje ifi profesorke sve dok je ’ru~ak nastolu u odre|eno vreme’, sve dok njihova profesio-nalna uloga ne ugroàva ku}na zaduènja i dok sudoma}instvo i materinstvo na prvom mestu.

• êtvrta vrsta, ’ona je potpuno jednaka’ je prili~naretkost u medijima i u ovim predstavama ène seuglavnom vide u profesionalnim svojstvima bezneophodnog podse}anja da su doma}i~ke i materin-ske uloge njihovi podrazumevaju}i poslovi.

• U petoj vrsti prikazivanje je potpuno ne-stereotipno,ène i muskarci isti~u se svojim li~nim kvalitetima,bez obzira na pol, pa se individualizirano prikazi-vanje razlikuje od dogmatskog ~itanja obaveze’èna mora biti jednaka mu{karcu’. Ovaj oblik pom-inje se jer ga razvojna skala normalno zahteva, a nezato jer se lako nalazi u medijima.21

Zavr{ni deo skale pokazuje da seksizam, u svim vrstamamedijskog govora, pretpostavlja tradicionalu ’podelu radame|u polovima’ i da podjednako zahteva i prikazivanjemu{karaca u rodno povezanim ulogama i odnosima. Obostranistereotipi ~uvaju patrijarhalni karakter dru{tva i zato njihovou~enje po~inje ranim ku}nim TV vaspitanjem kroz popularneprograme. Ve} dok memori{u jednostavne poruke TV reklama,devoj~ice i de~aci dobiju prve lekcije iz medijske ekonomije,ali i va`ne pouke o ènsko-mu{kim odnosima.

136

22 Beasley, M., u Creedon P., (1993) Women in Mass Communication, London: Sage,str.119.21 Ibid.

nata promeni u 10:90 u magistarskim i doktorskim zvanjima ni-je jednostavno pretpostaviti. Na tako radikalnu promenu si-gurno uti~e mnogo razloga, ali intelektualna superiornost mu{-karaca sigurno nije me|u njima.

Ako obrazovni izazovi u profesiji ènama nisu bili nepre-mostivi mnogo toga ostalog oko profesije jeste. Kao i u ve}inidrugih zanimanja, sa ulaskom èna u profesiju mo} se pomerilaza stepenicu iza. Iako se novinarska ve}ina sve vi{e iskazuje uodgovaraju}em broju uredni~kih mesta, to ne vaì i za direktor-ska zvanja. Jedan od razloga svakako je i to {to je u prvomslu~aju napredovanje deo profesionalne lestvice a u drugommenadèrske (upravlja~ke) koja u novinarstvu obi~no nema vezesa profesionalnom afirmacijom.27 Novinarke i urednice u jed-nom trenutku pronele su slavu nezavisnog novinarstva u Srbiji, iu veoma te{kim uslovima borbe za medijske slobode, bile su gla-vne urednice u nekoliko najuglednijih nezavisnih medija. U pro-cesu nastanka civilnog dru{tva u Srbiji one su zna~ajno doprinelekultivisanju druga~ije vrste dru{tvenosti, zajedno sa ènama kojesu osnovale i vodile nevladine organizacije, upravo one koje sunajradikalnijim civilnim anga`manom doprinosile uspostavljan-ju druga~ijeg politi~kog polja. Dok je prolaz u prostor klasi~nepartijske politike bio rezervisan ulavnom za supruge, vernepratilje svojih politi~ki aktivnih supruga, ène su u{le u politi~kopolje tamo gde ga je bilo najteè mo`da i najopasnije kultivisati.Nevladine organizacije koje se bave ratnim zlo~inima i ljudskimpravima uglavnom su osnivale posve}ene aktivistkinje. To nara-vno nije zbog toga {to su ène prirodno pametnije ili hrabrije ve}zbog toga {to su, sa ve}im senzibilitetom za nesre}u i nepravdu,u torn katastrofalnom trenutku prepoznale pusti prostor uru{enedru{tvenosti.


139

mesta na poslovima kod ku}e. U senci mu{kog ratnog heroiz-ma bezna~ajno je izgledala pobeda koju su osvojile novinarke.U izve{taju o predrasudama prema novinarkama iznetom nasimpozijumu studentkinja novinarstva na Dràvnom uni-verzitetu Ohajo 1940. godine pi{e: „Izgleda da je op{te uvere-nje na simpozijumu da ène nemaju ve}e {anse da preìve unovinarstvu nego Jevreji u Nema~koj.”23 Pre rata uglavnom suimale {ansu da u profesiju u|u kao }erke ili supruge vlasnikanovina a na kraju rata jedna od njih je napisala: „Sada, po{tosam radila na mestu kolege koji je regrutovan… moj zaklju~akje da su nas mu{karci impresionirali la`nom slikom o va`nostisvoga posla.”24

Obrazovanje je, ipak, presudno doprinelo feminizacijizanimanja. Novinarski koled` Univerziteta u Merilenduobjavio je 1985. godine nalaze istraìvanja koji su ukazali napojavu ’nove ve}ine’ u {kolama za novinarstvo. Sredinomosamdesetih, broj studentkinja pre{ao je polovinu upisanih naovom Univerzitetu, 1985. bilo ih je 60 procenata, a ve} 1991.godine studentkinje su ~inile 75 procenata diplomiranih.25

Sli~an je obrazac bio i u drugim sredinama. Na Fakultetu poli-ti~kih nauka u Beogradu, gde se na jednom od smerova studiranovinarstvo, upisuje se sve vi{e studentkinja, ima ih vi{e odpolovine u ukupnom broju diplomiranih (58 procenata) a od1995. godine ih je vi{e od 70 posto.26 Ali nevidljive preprekese i ovde vidljivo pokazuju – me|u 802 magistara ovog Fakul-teta 107 su ène (13,3 posto) a od 388 doktora 43 su ène (11posto). Od osnivanja Fakulteta do danas na njemu je samo {estèna steklo zvanje redovne profesorke. Kako izgledaju karijerekroz koje se proporcija 70:30 diplomiranih studentkinja i stude-

138

27 O razlikama u napredovanju po profesionalnim i upravlja~kim lestvicama u novinar-stvu op{irnije u: Dòn Soloski, „Novinarski profesionalizam: instrumenti kontrole”,Gledi{ta 1993, br. 1–6, str. 75–86.

23 Ibid., str. 120.24 Ibid., str. 120.25 Ibid., str. 118.26 Fakultet politi~kih nauka 1968–2003, Beograd 2003, str. 145–204.

Zaklju~ak

Patrijarhalna isklju~ivost je podloga drugih isklju~ivostijer je na po~etku ljudske nejednakosti koja se svakodnevnomsocijalizacijom prenosi i familijarizuje kao norma. Kada se jed-nom otvore i prihvate razgovori o rodnim stereotipima i svedruge dru{tvene razli~itosti ispoljavaju se i prihvataju lak{e. Dotada se javna nespremnost za ovakav razgovor prepoznaje umnogim strategijama odbijanja koje mnogima ~ak izgledajubenevolentno.28 Prvi takav odgovor patrijarhalne kulture jepodsmeh, omalovaàvanje koje po potrebi radi da se istimàrgonom prepoznaju ’butkice’ Medlin Olbrajt, kurva Karla delPonte, ili doma}e NVO ’guzate babe’. Trezor takvih metaforaotvoren je za javnu upotrebu i koriste ga svi – novinari, mi-nistri, knjièvnici, ambasadori, predsednici svega i sva~ega. Saènske strane ga podupire usvojena inferiornost, lepo vaspita-nje, obrazovanje i sve ono {to uti~e na shvatanje da je o ovimtemama nedostojno govoriti ’zato {to ima va`nijih’ a kadasvima bude bolje bi}e i ènama. Sve koje druga~ije govore su’feministkinje’, ’frustrirane’. ’pa}enice’, ne briju noge… i takou nedogled.


141

140

140

28 Tek u trenucima velike kolektivne inferiornosti u medijima neskriveno ispliva mr`njakoja povremeno ima i karikaturalne razmere. Kada je fudbalski trener Lotar Mateusiznenada napustio tim Partizan tira`ni tabloid je na udarnoj sportskoj strani objavioslede}i tekst pod naslovom „Da, draga…”

Otkad su ène 1983. godine prvi put dobile pravo glasa (na Novom Zelandu) slabiji ine`niji pol napravio je ogroman korak. @ene danas vode raznorazne belosvetske poli-tike, bave se boksom, sude na fudbalskim utakmicama, igraju fudbal… odlu~uju o tomekoju reprezentaciju ili klub }e njihovi muèvi voditi… Brdoviti Balkan dugo se opiraopogubnom zapadnja~kom trendu. Ali, vreme je da se uklju~i alarm! Mu{karci. pazite se,uskoro biste mogli da po~nete da ribate podove, perete pelene, pora|ate se…Dovo|enje jednog ’Evropejca’ na ~elo Partizana moglo bi se pokazati pogubnim i to naduè staze. Svetski trend girt power, koji su zapo~ele Spice Girls a uspe{no nastavila dapraktikuje gospo|a Bekam, po~inje da se prima i na na{em konzervativnom tlu. Ako jeslavni Nemac poklekao pred hirom jedne lepotice, {ta }e se tek desiti vama. Spre~ite navreme!” Kurir. 192, 16. decembar 2003.

Ali glavno pitanje je moè li ova ’nova ve}ina’ uticati napromenu rodnih stereotipa u medijima? Profesija se upravo tuìlavo opire i jedan od bedema odbrane jesu ba{ osniva~kimitovi. @ene u profesiji ~esto i same ~uvaju patrijarhalni kodtrude}i se da dokaù da je ’profesija neutralna’ i da one nema-ju nikakvih namera da je na bilo koji na~in menjaju. Novinarke~esto vatreno zagovaraju da ’novinar’ zvu~i bolje nego ’novi-narka’ da feminizacija naziva trivijalizuje i profesiju samu.Nije, dakle, presudno da vi{e èna u|e u profesiju, ve} da se unjoj izbore za promene standarda u kojima bi se lak{e ose}alipripadnici/e oba pola. Promene u na~inu izve{tavanja i rodnosenzibilniju javnu sferu ne}e obezbediti samo ve}i broja èna umedijima. Za to je potrebna radikalna promena shvatanja kojapo~inje spremno{}u da se prihvati o~igledno. Na primer, dafeminizacija naziva profesije ne devalvira profesiju nego jepriznanje ~injenice da se njom bave pripadnici/e oba pola.

143


143

U me|uvremenu pripremaju se nove mlade, lepe, raz-goli}ene devojke. Mediji ih vi{e ne traè samo za slikanje natre}oj strani – glamurozno polugole podjednako defiluju tele-vizijama koje se zaklinju u tradicionalne porodi~ne vrednosti ionima koje bi da budu ultra moderne. Tako udruène odràvajunepostoje}u sliku sveta i èna u njemu. Odbranom stereotipa nepodsti~u ve} spre~avaju komunikaciju o promenama koje ve-}ina ve} ìvi. Kao i svaka druga potisnuta razli~itost i prisust-vo ènske ve}ine ne moè da se potisne i kada vode}a medijs-ka produkcija teì da je ignori{e. Ali, stereotipe ne proizvodesamo mediji. Oni su pa`ljivo branjeno kolektivno delo. Kako jejo{ po~etkom pro{log veka upozoravao Volter Lipman (WalterLippman): „Obrazac stereotipa nije neutralan. Nije to ba{ samojedan od na~ina da se umesto velike, ble{tave, zaglu{ne zbrkerealnosti uvrsti red. Nije to tek pre~ac. On je sve ove stvari i jo{ne{to vi{e. On je projekcija u svijet na{eg smisla o na{oj vrijed-nosti, o na{em poloàju i na{irn pravima. Stereotipi su zbogtoga silno nabijeni osje}ajima koji idu sa njima. Oni su tvr|avena{e tradicije, a iza njenih bedema mi se i dalje moèmoosje}ati sigurnima na poloàjima {to ih zauzimamo.”29

Odgovorni mediji danas zato nisu mediji ’mu{ke’ ili ’ènske’ve}ine, ve} oni koji ru{e bedeme odbrane la`ne sigurnosti.

ABSTRACT:

Modern media carefully cultivate images of gender iden-tities and roles. In representing women they utilize various stra-tegies, from symbolic exclusion to ghettoization of women’sexperiences and interests. Their usual common product is sym-bolic gender inequality. This article focuses upon three aspectsof the process: first, the messages of media texts about women,second, how popular media educate their female audiences and

142

finally, weather obvious feminization of media professionscontributes to different media content. ’Women and the media’relationship is deeply disturbing in all those respects.

Key words: Women, media, gender identities, equality.

29 Lippmann, W. (1995), Javno mnjenje, Zagreb: Naprijed, str. 76.

deci, zdravstvo, usvajanje ili sterilitet, kao da ovi problemipoga|aju samo jednu polovinu stanovni{tva. To je, naravno,apsurd, ali on odraàva nelagodu {to je ose}aju mu{karci kojikontroli{u na{u {tampu, kada moraju da se pozabave pitanjimakoja ne spadaju u sferu konvencionalne politike ili ekonomije.

Ogroman je broj àlbi na na~in na koji se ène predstavlja-ju u britanskim novinama, naro~ito, ali ne i isklju~ivo, u ùtoj{tampi. Bilo je i nekoliko ~uvenih i uspe{nih sudskih slu-~ajeva.1 Dobro je poznat slu~aj Karmen Proeta (Carmen Pro-etta) protiv The Sunday Times, iz 1988. godine. Drugi primer,slu~aj Ester Rancen (Esther Rantzen) protiv magazina People,posebno je zna~ajan, jer je o~uvana reputacija ène kojoj decamogu da veruju – {to je presudno za njenu ulogu u Child-line.2Ono {to je zajedni~ko gotovo svim àlbama, jeste ~injenica danovine karikiraju karakter i li~ni ìvot èna, ne poklanjaju}inikakvu pa`nju njihovim li~nim patnjama, brinu}i se jedino zaprodaju novina.

Senzacionalizam i karikiranje ènskih ìvota u {tampiveoma je delotvorno sredstvo prodaje: Sun i Daily Mirorsu bri-tanske najpopularnije novine. Obe novine su otkrile da se ni{tane prodaje tako dobro kao skandal, ako je ikako mogu}e seksu-alni, pa je i mnogo ozbiljnija {tampa preuzela ove prodajne teh-nike. Me|utim, iako se novine promovi{u kao provokativne, naivici doli~nog, urednici i vlasnici tabloida s krajnjom nelagodomobra|uju pitanja seksa i seksualnosti; razmatraju}i ih samo uko-liko ih senzacionalizuju i karikiraju. Dve studije koje slede,malo detaljnije ilustruju kako i za{to to rade. Prva, o „devojka-


145

@ENE I [TAMPA*

Ako poznajemo oblike medijskog vlasni{tva u VelikojBritaniji, onda nas gotovo potpuna nevidljivost èna na kon-trolnim pozicijama u na{oj nacionainoj {tampi ne}e iznenaditi.Na{e novine funkcioni{u kao stari „moma~ki klubovi”, inedavni uspeh Vendi Henri (Wendy Henry) (biv{e urednicemagazina People) i Iv Polard (Eve Pollard) (urednice Mail onSunday), nimalo nije doprineo da se to promeni. One su hteleposao; zato su i igrale po pravilima, da bi ga dobile. Ta se pra-vila nisu izmenila da bi drugim novinarkama posle njiholak{ale napredovanje. Duga~ki radni dani, pi}e s momcima,zanemarivanje brige o deci (nema obdani{ta u novinskimredakcijama), ostaju norma.

Ovde bi bila interesantna paralela sa karijerama konzer-vativnih politi~arki kao {to je Edvina Kari (Edwina Currie), iliMargaret Ta~er (Margaret Thatcher). Ulazak u klub, za ène jemogu} sve dok ne pokaù nameru da ne{to promene ili ~aksamo da dovedu u pitanje status quo. Na{e nacionalne novinesu, nalik Gornjem i Donjem domu, su{tinski konzervativneinstitucije. Svojina bogatih, sredove~nih, belih mu{karaca, i istitakav sastav uredni~kih timova, uglavnom obja{njava za{to imje toliko te{ko da nedavne promene u dru{tvu prikaù bilo kakodo na najstereotipniji mogu}i na~in. Novine The Guardian iThe Independent trude se vi{e nego ostali, dok Daily Mail iDaily Express razmatraju socijalna pitanja samo u posebnimrubrikama i specijalnim prilozima. Tako imamo GuardianWomen i Femail koji pi{u o temama kao {to su razvod, briga o

144

1 Karmen Proeta (Carmen Proetta), svedokinja kontroverznog ubistva troje Iraca uGibraltaru, osumnji~enih da su pripadnici IRA-e, pokrenula je sudsku parnicu protivThe Sunday Times zbog klevete, nakon izve{taja koji je sadràvao neosnovaneskaredne tvrdnje o njoj.

2 People je tvrdio da je Rancenova (Rantzen) {titlia seksualnog zlostavlja~a dece. Njenaod{teta od 250.000 £ poklonjena je de~jim dobrotvornim ustanovama (1991).

* Izvor: „Women and the Press” u Ethical Issues in Journalism and the Media, AndrewBelsley & Ruth Chadwick, Routledge, 1992, str. 130–136. Prevela s engleskog jezikaKsenija Jovovi}.

jom kampanjom „Luckasta Kler”, ~ak sugerisao da ona nije nisasvim normalna. Naàlost, i dok je obrazlagala svoj predlog uDonjem domu, nai{la je na sli~ne verbalne reakcije poslanikaKonzervativne partije, nesposobnih da sakriju uzbunu {to jestatus quo doveden u pitanje upravo u njihovim Domu.

Zapravo, predlog je imao odjeka u obe prilike kada ga jeKler Sort predstavljala: neuspeh da se preto~i u Zakon posle-dica je manjka vremena u parlamentarnom odboru, a ne manj-ka podr{ke – vi{e od 3.000 pisama, upu}enih gospo|i Sort,svedo~i o podr{ci koju je imala me|u bira~ima. [teta je {to jeusvajanje Zakona na ovaj na~in zaustavljeno, jer je re~ o veomaelegantnom propisu; u njemu se u potpunosti izbegava problemcenzure, tako {to je pojam „novine” redefinisan, odnosno, pre-cizirano je da novine, po definiciji, ne mogu biti publikacije ukojima se objavljuju slike obnaènih ili gotovo obnaènih ènaili mu{karaca. To, dakle, samo potencira neprirodnu pozicijuùte stampe: ona je prepuna neproverenih tra~eva i anegdota oTV li~nostima, s taman toliko vesti, da se ne otpi{e kao totalnafikcija, i ni trunku vi{e, mada je Sport, recimo, ve} napustio svepretenzije na informativnost; prodaja joj se bazira na popu-larnosti sadràja na ~iju istinitost niko ni ne ra~una, pa se pro-davcima novina moè oprostiti {to ~esto ne znaju gde da ihsmeste na rafovima (mnogi misle da kanta za sme}e ne bi bilalo{a ideja).

Na~in na koji su konzervativni poslanici ismevali KlerSort izgledao je groteskno, ali oni su s pravom bili uzbunjeninjenim nastupom. Jer „devojke sa tre}e strane” mnogo su vi{eod pukog provokativnog {tiva – one su postale institucija, i totakva institucija od koje torijevski tabloidi umnogome zavise.Poput politike za koju se zalaù Sun i Star, one rade na o~uva-nju statusa quo: ènama je mesto u spava}oj sobi, a ne uupravnom odboru (bedroom not the boadroom), a u mislimatreba da im bude njihov izgled, a ne politika. Daily Mirrorkoristi istu taktiku, tipi~nu za desni Laburizam starog kova koji


147

ma sa tre}e strane”, svrstana je ovde, jer i sama ideja o pojavlji-vanju gotovo nage mlade ène na novinskim stranicama nemanikakve veze s vestima, ali stoji u neposrednoj vezi s rastomtiraà. Tako je veliki broj èna koje ovo smatra neprihvatljivim,da je neometeno istrajavanje te „rubrike” najo~igledniji znakkoliko vlasnici i urednici novina zanemaruju ènsko mi{ljenje.Druga studija bavi se prikazivanjem seksualnosti, posebno kadaje re~ o lezbejskoj seksualnosti; koja mora je novinarima i ured-nicima jama~no najneprijatnija oblast za pisanje.

Ona je na tre}oj strani

Fotografije devojaka obnaènih grudi predstavljajuveoma nov novinski fenomen. Ovakvu praksu zapo~eo jednevni list Sun, a u trci za ~itaocima sledili su ga Daily Star iDaily Mirror. Mirror je ne{to kasnije promenio politiku, opre-deljuju}i se za ène u kupa}im kostimima ili donjem ve{u, aline vi{e nagih grudi. One su u po~etku prodavane publici kaoizazovan i provokativan poduhvat; u stvari, urednici tabloida idalje poku{avaju da o~uvaju so~ni izgled svojih izdanja i„devojke sa tre}e strane” bi, uz tra~ rubrike i tekstove o popzvezdama, trebalo tome da doprinesu. Istovremeno, ène kojeih kritikuju, smatraju se dosadnim, dàngrizavim ~istunicama,koje su vrlo verovatno potajno ljubomorne na savr{eni izgleddevojaka iz novina.

Niko to nije osetio bolje od Kler Sort (Clare Short).Nakon njenog predloga „Zakona o tre}oj strani”,3 ona postajestalna meta uvreda ùte {tampe ~ija se preterana reakcija moèrazumeti samo kao dokaz panike. Uz mnoge opaske na njenfizi~ki izgled (na primer, „zdepasta gospo|a Sort”), Sun je svo-

146

3 Prvo predstavljanje u Donjem domu bilo je 1986. godine, a drugo osamnaest mesecikasnije.

ali se oni uvek nadaju da }e devojka postati poznata kaoSamanta Foks (Samantha Fox), {to ju je spretno savetovao njenotac, Pat Foks (Pat Fox), koja danas zara|uje dovoljno novcaod svojih ulaganja, da vi{e ne mora da bude model. Karijeradevojke na tre}oj strani veoma je kratka.

Samanta Foks je postala personality, ali ve}ina devojakanije. One se tamo i ne pojavljuju zato {to su interesantne, ve}da bi predstavile ènsku seksualnost na atraktivan i ne-za-stra{uju}i na~in. Detalji biografije odre|ene devojke nisuva`ni, jer se ona tamo ne tretira kao li~nost. Prijateljska, pristu-pa~na i (uvek) nasmejana, ona ima de~ije sveè, otvoreno lice,ali i maj~inski velike, hraniteljske grudi. Njeno telo je kodiranokao seksualno dostupno, i ako vas njen opis asocira na jelo(„ukusna Trejsi Elvik”; „so~na Linda Lusardi”), to je zato {toona zaista i jeste objekt za potro{nju. Upravo je taj aspektfenomena „tre}e strane” ono {to je za ène u najve}oj meriponiàvaju}e, a toilko je daleko od realnosti u kojoj ve}inaèna ìvi, da u stvari predstavlja samo anahronu, ute{nu navikumu{karca koji ure|uju novine, koja im je potrebna da bi ihsvakodnevno podse}ala na to da je odnos snaga i daljenepromenjen u njihovu korist.

Odnosi bez mu{karaca

Sociolozi procenjuju da je oko 10% stanovnika VelikeBritanije homoseksualne orijentacije. Nacionalna {tampa,me|utim, heteroseksualnost bez izuzetka tretira kao normu.Nevidljivost je ne{to ~emu gej populacija mora nau~iti da sesuprotstavi u medijima. Jer, ~ak i onda kada spominju gej popu-laciju, novinari uglavnom misle na mu{karce, dok su lezbejke,dakle, dvostruko nevidljive.

No, s obzirom na re~nik, koji novinari obi~no koriste daih opi{u, lezbejke bi mo`da radije i izabrale nevidljivost. Fraze


149

zagovaraju mu{karaci iz zadimljenih pabova. Osporavanje„tre}e strane” zbog toga je zaista izazovno, a pored toga, dotledok opstaje, ona je i svakodnevni podsetnik medijskog dopri-nosa rodnim stereotipima u svom najgorem vidu.

Novinari i urednici tabloida odgovaraju na kritiku „tre}estrane” tvrdnjom da nijedna èna nije prisiljena da se slika. Imaneuporedivo vi{e zainteresovanih za „tre}u stranu”, nego {to binovine ikada mogle da objave, ~ak i kada bi se mlade ènesmenjivale svakoga dana. To jeste ta~no, ali je i veoma pou~novideti odakle svi ti modeli puni o~ekivanja dolaze.

Klasa je u centru pri~e o tre}oj strani. Pripadnici srednjeklase nerado ~itaju Sun ili Star. Devojke iz srednje klase ne sa-njaju o tome da se pojave na tre}oj strani. One nemaju tu potre-bu; ve}ina njih ima dobre izglede za posao koji obe}ava vi{einteresovanja, vi{e po{tovanja i dugotrajniju karijeru na nekomdrugom mestu. Nije slu~ajnost {to ve}ina devojaka na tre}ustranu dolazi iz radni~kih porodica. Fotograf Heri Orma{er(Harry Ormesher) primetio je da je „nezaposlenost najva`nijifaktor. Mladu devojku s lepim telom mogu}e je navesti dapoveruje da }e je {arm izvesti iz reda za socijalnu pomo}.4 [tabi mogla da bude alternativa za ove devojke?“

Isto pitanje o~igledno postavljaju i njihovi roditelji. Pore~ima Ivon Pol (Yvonne Paul), koja vodi jednu modnu agenci-ju,5 ne samo da ove devojke ne kriju svoju karijeru toplesmodela od svojih majki, nego je vrlo verovatno da ih upravoone i neguju i pripremaju za ovakav poduhvat. @ene koje èleda se bave ovim poslom o~ekuju pozama{ni izdaci, jer morajuda kupe ode}u i plate portfolio, pre nego {to ih agencije uop{teangaùju. To zahteva veliku `rtvu od jedne radni~ke porodice,

148

4 Citirano u Sunday Mirror, 8. jula 1986. godine.5 Ibid.

rijev ìvotni stil ~esto je izazivao javno negodovanje, ali je nje-gova smrt izazavala toliku àlost da su i BBC i I TV prikazalispecijalne komemorativne programe, a sva nacionalna {tampaobjavila je za tu priliku prigodne tekstove o njemu.

Mo`da se znak lezbejske nevidljivosti moè prepoznati iu tome koliko je komparativno malo medijske pa`nje posve}e-no sigurnosti èna u toku njihovih seksualnih odnosa, kada jesida u pitanju. No, mo`da je manje interesovanje za privatnostlezbejki uvek bolje; {to je ve} ionako dovoljno sugestija upopularnoj {tampi o tome da je upravo ovaj li~ni aspekt ljud-skog ìvota ujedno i onaj koji ih najvi{e odre|uje. Dok se nekiopredeljuju za otvoreno politi~ku poziciju (na primer, Piter Ta-~el (Peter Tatchell) i The Outrage group), mnogi gej mu{karcii ène, vi{e bi voleli da se prepoznaju na osnovu onog ~ime sebave ili kojoj etni~koj grupi pripadaju.

U pro{losti je optu`ba za lezbejstvo ili za podràvanjelezbejki najpre kori{}ena kao zlonamerna uvreda desni~arske{tampe; Daily Mail i Daily Express su to vi{e no drugo radili uizve{tavanju o Greenham Common Peace Camp–u i o GreaterLondon Council-u. Ovakvo izve{tavanje prvenstveno svedo~i oo~aju novinara, ali ono naravno veoma {teti i lezbejkama iinstitucijama koje su pri tom napadnute.

Dok se mirnom i razumnom pristupu debati o lezbejka-ma svakako treba nadati, te{ko}e koje ve}ina tabloida ima uizve{tavanju o svemu {to nije u skladu sa uredni~kim pred-stavama o normalnom (heteroseksualni par), pokazuju koliko jeto malo verovatno bez promene stavova urednika i novinara.Suvi{e je ~esta insinuacija na bolest (ima ne{to „bolesno” ubivanju lezbejkom) u obja{njenju pona{anja èna koje biraju daimaju intimne odnose bez mu{karaca.


151

i izrazi poput „samoproklamovana lezbejka”, „uvu~ena uhomoseksualnu aktivnost” i „homoseksualne tendencije”, evo-ciraju slike ljudi koji rade ne{to sramotno po mra~nim }o{kovi-ma. Odsustvo lezbejki iz zakonskih procedura, osobito kada jere~ o zakonski propisanom dobu za stupanje u seksualneodnose, ukazuje na to da su politi~ari nesposobni koliko i novi-nari da se prema ovome odnose s istom otvoreno{}u, s kojomposmatraju heteroseksualne odnose.

Lezbejstvo se, dakle, u na~elu tretira na jedan od dvana~ina: ili kao tuàn neuspeh pomenute ène (ovako je postu-pano prema Dùli Gu|ir (Julie Goodyear) – Bet Lin~ (BetLynch), koja se proslavila u seriji Coronation Street – kada jepri~ala o svom odnosu sa Dènet Ros (Jenet Ross), ili, pred-vidljivo, kao so~ni skandal koji }e prodavati novine. U ovomslu~aju ~esti su poku{aji da se u skandale uvuku (’upetljaju’)ène iz {ou-biznisa ili sportistkinje, poput Vitni Hjuston(Whitney Houston) i Dòan Armatrejding (Joan Armatrading).

Jedna èna koja je bila spremna da javno pri~a o svojojseksualnoj orijentaciji ({to je u svakom slu~aju njena privatnastvar), bila je Martina Navratilova (Martina Navratilova), ~ijisu bliski odnosi sa Dùdi Nelson (Judy Nelson) bili tema kakotabloida, tako i ozbiljnijih novina. Neko vreme ustrajavalo se upoku{aju da se ona nepovoljno uporedi sa nepobitno heterosek-sualnom Kris Evert (Chris Evert), no taj poku{aj nije uspeo jerEvert, {to joj sluì na ~ast, u tome nije èlela da u~estvuje.

Isti tip insinuacija koristi se, kada se sugeri{e da su nekipoznati mu{karci homoseksualci (to je mnogo puta u~injenoKlif Ri~ardu (Cliff Richard) i Elton Dònu (Elton John). Sidaje, svakako, unela novi dramati~an ugao posmatranja u izve-{tavanje o homoseksualnosti. Mada je time iznova otvoren pro-stor za homofobi~ne ideje konzervativnih desni~ara, istovre-meno je stvorena i sasvim neo~ekivana simpatija, koju najboljeilustruje slu~aj Fredija Merkjurija (Freddie Mercury). Merkju-

150

153


153

Zaklju~ak

Iako novinari, kao i ogla{iva~i, tvrde da oni samo reflek-tuju stavove dru{tva, ne oblikuju}i ih, trendovi potvr|uju dakada je re~ o ènskim ìvotima, oni tu`no zaostaju. Odeljci bilokojih nacionalnih novina ne odaju utisak nekih zna~ajnijihpromena koje je dru{tvo doìvelo u poslednjih nekoliko godina.@ene u velikom broju ulaze u tradicionalno mu{ke profesije(npr. polovina svih studenata medicine upisanih pro{le godinesu devojke) i imaju uspe{ne karijere. Veliki deo medijske pa`njekoju privla~e ène kao {to su Helena Kenedi (Helena Kennedy)i Anita Rodik (Anita Roddick) je zasluèn, pa obja{njenje da suu pitanju izuzeci me|u ènama vi{e nije odgovaraju}e.Podjednako je neodgovaraju}e shvatanje koje naàlost {iri TheIndependent, isto kao i Sun, Star, Mirror i svi drugi, da jeènama spolja{nost najva`nija li~na odlika i da zato treba dabude predmet njihove stalne pa`nje. @ene su uvek morale punoda se trude da ovo ne bude slu~aj samo za nekolicinu privilego-vanih, a danas, kada toliko porodica izdràvaju i vode ène(trenutno tre}ina brakova u Velikoj Britaniji zavr{avarazvodom) to je istina vi{e nego ikada do sada.

Nacionalno udruènje novinara (National Union ofJournalists) usvojilo je odli~ne smernice uz ~iju pomo} no-vinari mogu da izbegnu seksisti~ke stereotipe. One ilustrujukako se uz malo truda ve} i na nivou vokabulara (npr. „predse-davaju}i/a” (chair), umesto „predsedavaju}i” (chairman)) po-stiè potpuno druga~iji utisak. Uz primenu pomenutih smerni-ca podjednako je preporu~ljiva i promena u tretmanu termina,{to vaì i za ozbiljne novine i za tabloide. Naravno da su poli-tika, ekonomija i trgovina i ènska briga – a zdravlje, porodi~napitanja i odnosi unutar porodice i mu{ka. Nijedna od ovih temanije rodno uslovljena, pa ako se dru{tvo menja i razvija, treba-lo bi da se menja i moderno novinarstvo. Jer ono {to se sadadoga|a interesantno je i uzbudljivo, a novinarstvo bi u tomemoglo da ima va`nu ulogu – da stimuli{e promene i predvodi

152

debatu o njima. Nekoliko novinara to i ~ini – Beatris Kembel(Beatrix Campbell) i Dòn Pildèr (John Pilger) su samo dvaistaknuta primera – ali bi ve}ina njih svakako mogla bolje daiskoristi priliku, ne samo da budu deo promena ve} i da na njihuti~e. Su{tina njihove trenutne nesposobnosti da to ~ine jenelagoda koju pokazuju prema ènama i ènskim ulogama.

REPREZENTACIJA

Dominantne predstave o ènama i simboli~ka rodnanejednakost proizilaze iz odre|ene reprezentacione strategije.

Reprezentovanje zna~i ’kori{}enje jezika da se kaène{to smisleno o, ili da se svet reprezentuje smisleno drugimljudima’.

Proces kojim se proizvode i razmenjuju zna~enja me|u~lanovima jedne kulture. Povezivanje ’stvari’, koncepata iznakova u smislene celine.

POLITIKA PREDSTAVLJANJA

To {to sli~ne poruke generi{u veoma razli~iti medijiupu}uje na preovla|uju}u politiku predstavljanja.

Primeri variraju od ’getoizacije’ ènskih iskustava iinteresovanja u specijalizovanim rubrikama i medijima do nji-hovog isklju~ivanja iz ozbiljne stampe.

Empirijska evidencija poti~e iz nekoliko analiza dnevnihnovina u Srbiji u periodu 2000–2003 god.

INFORMATIVNI MEDIJI

Socijalizacija za nejednakost: Informativni mediji.

Vidljivost èna: izme|u 10 i 46% od ukupnog broja foto-grafija.

Oblasti kompetencije, dominantne dru{tvene uloge i in-teresovanja.

Zabavlja~ke uloge – glumice, peva~ice, TV li~nosti itd.:40–75%.


155

@ENE U MEDIJIMAISKLJUÎVANJE PO RODU*

PREDSTAVE RODA

Moderni mediji vrlo pa`ljivo kultivi{u poèljne predsta-ve o rodnim identitetima i ulogama.

Tri aspekta procesa:

prvo, medijske poruke su sistemi reprezentacije;drugo, negovanje potro{a~kih navika kod publike;tre}e, feminizacija medijskih profesija i njene konsek-vence.

RAZNOVRSNOST

Razli~itost je istovremeno izazovna i sporna oblast re-prezentacije.

Permanentna fascinacija ’drugo{}u’ – kao u mainstreamverziji ’drugih’ kultura u muzejima, ili stereotipima o ènama upopularnoj kulturi.

154

* Dr Snjeàna Milivojevi}, „@ene u medijima“, prezentacija na seminaru „Lokalni medi-ji i rodna ravnopravnost“, Valjevo, 18. 11–20. 11. 2005.

UÊNJE POTRO[NJE

Obrazovanje za potro{nju.

Reklamiranje – industrija od 170 milijardi dolara.

Jasna poruka – sre}a se moè posti}i potro{njom.

Publika kao potro{a~ki trezor – stalni trening kupi, tro{i,koristi.

Razvijanje instant kontakta sa potro{a~em kroz zajed-ni~ko iskustvo identifikacije.

Publika preferira vrednosti, a ne proizvode.

OBRAZOVANJE

Vi{e novinarki nego menadèrki i vlasnica.

Ackerman: Kolumbija univerzitet se jako protivio upisuèna u prvoj generaciji 1912. god.

Sistem ~vrstih kvota ostao efektivan sve do ’60. âsopisMatrix iz 1940: ène nemaju vi{e {ansi da se zaposle u novina-ma nego Jevreji da preìve u Nema~koj.

Drugi svetski rat otvorio vi{e mesta za ène i obojene.

1985. na Univerzitetu Maryland 60% upisanih student-kinja, 1991. ve} 75%.

’NOVA VE]INA’

Kako ’nova ve}ina’ uti~e na medije?

1990: WP 42% fotografije èna, 41% USA Today.


157

@ENSKA PUBLIKA

Tre}a sukcesiva revolucija u ameri~koj istoriji – industrij-ska, gra|anski rat, socijalna/kulturna.

Vi{e od polovine èna je stalno zaposleno.

’Beauty myth’ and ’being slim’: od reklama do sapun-skih opera.

Doma}e uloge nasuprot idelima èna od karijere.

Nove stvarnosti, stare predstave.

ZABAVNI MEDIJI

Isklju~ivanje po rodu: ènski ~asopisi, specijalizovanerubrike.

Podela sfera dru{tvenosti na privatnu i javnu.

Getoizacija ènskih iskustava: kuhinja i spava}a soba –tamo gde im je mesto.

Glamurizacija ènske pojavnosti: zvezde i slavne li~nosti– identifikacija i modeli.

MEDIJSKI PROFESIONALIZAM

Skora{nja feminizacija medijskih profesija.

Novinarstvo, tipi~na profesija, sa osniva~kim mitovima ivrednostima koji afirmi{u patrijarhalnu kulturu mu{kosti.

Da li vi{e èna u proizvodnji vesti moè uticati napromenu rodnih stereotipa u medijima za opona{anje.

156


159

158

158

Nasilje prema ènama u javnomi privatnom ìvotu

@ENE I NASILJE

Seksizam, profesionalni standardi i jezik vode}ih medija.

Mediji odraàvaju mitsku a ne statisti~ku sliku sveta ièna u njemu.

ZAKLJU^CI

Mediji jesu va`ni – stereotipi ne podsti~u ve} spre~avajukomunikaciju.

Draga~ija medijska agenda i odnos izme|u privatnog ijavnog – ’li~no je politi~ko’.

Simboli~ka ravnopravnost kroz priznavanje i afirmacijurazli~itosti.

UZNEMIRAVANJE NA RADNOM MESTU1

Seksualno uznemiravanje

Seksualno uznemiravanje je oblik seksualne diskrimi-nacije, kojim se naru{ava dostojanstvo mu{karaca i èna na rad-nom mestu. Seksualno uznemiravanje obuhvata neèljenoudvaranje, traènje seksualnih usluga i drugo verbalno i fizi~kopona{anje seksualnog tipa, u slu~ajevima kada pristanak ilinepristanak na ovakvo pona{anje direktno ili indirektno uti~e nane~ije zaposlenje, znatno uti~e na kvalitet ne~ijeg rada ili stvarazastra{uju}e, neprijatno ili uvredljivo okruènje na poslu.

Prilikom ispitivanja da li je izvr{eno seksualno uznemi-ravanje, neophodno je imati u vidu slede}e ~injenice:

• `rtva, kao i zlostavlja~, mogu biti èna ili mu{karac;

• `rtva ne mora biti suprotnog pola;

• zlostavlja~ moè biti `rtvin nadre|eni, slu`benik iliposlodavac, nadre|eni u nekoj drugoj oblasti, kole-ga, ili nezaposleni;

• `rtva ne mora biti samo zlostavljana osoba, ve} biloko na koga je uvredljivo pona{anje uticalo;


161160

1 Tekstovi u odeljku o seksualnom uznemiravanju preuzeti su iz „Priru~nika za razu-mevanje polova“, OEBS, Beograd, 2003, koji je pripremljen kao radni materijal zatreninge koje je Misija OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori organizovala za op{tinska licaodgovorna za ravnopravnost polova i jednake mogu}nosti tokom 2003–2005. Najve}ibroj tekstova o seksualnom uznemiravanju koji su objavljeni u ovom Pripru~niku,uklju~uju}i i prevode relevantnih propisa, pripremila je NGO „Glas razlike, grupa zapromociju ènskih politi~kih prava“ iz Beograda. Pojedine tekstove je pripremilaABBA/CEELI.

U ovom Kodeksu, seksualno ugroàvanje je definisanokao neèljeno pona{anje seksualne prirode ili drugo pona{anjekoje se zasniva na seksualnom aspektu, a kojim se naru{avadostojanstvo èna i mu{karaca na radnom mestu, u {ta jeuklju~eno fizi~ko, verbalno i neverbalno pona{anje.

Pona{anje pretpostavljenih ili kolega je neprihvatljivo uslede}im slu~ajevima:

• ako je neèljeno, nerazumno i uvredljivo za primaoca;

• ako se ~injenica da je neko lice odbilo takvo po-na{anje ili popustilo pred takvim pona{anjem eks-plicitno ili implicitno koristi kao osnova za odlukukoja ima uticaja na pristup tog lica stru~nom obra-zovanju, pristup zaposlenju, stalnom zaposlenju,unapre|enju, plati ili bilo kojoj drugoj odluci o za-po{ljavanju; i/ili

• ako to pona{anje stvara zastra{uju}e, neprijateljskoili poniàvaju}e radno okruènje za primaoca.

Evropska komisija preporu~uje da poslodavci:

• tretiraju seksualno ugroàvanje kao kr{enje pravilapona{anja i da sa ugnjeta~ima postupe na odgovaraju}ina~in;

• usvoje postupke/propise za postupanje u slu~aju seksu-alnog ugroàvanja;

• izdaju saop{tenje u kojem se isti~e da se seksualnougroàvanje ne}e tolerisati;

• obu~e sve osoblje za primenu usvojenih propisa.


163

• seksualno uznemiravanje se moè dogoditi i bezekonomskog povre|ivanja ili otpu{tanja `rtve;

• pona{anje zlostavlja~a mora biti nepoèljno.

Za pravilnu kvalifikaciju akata seksualnog uznemirava-nja, od pomo}i je da `rtva direktno informi{e zlostavlja~a da jenjegovo pona{anje nepoèljno i da mora prestati. @rtva treba daiskoristi sve mehanizme àlbe koji zaposlenima stoje na raspo-laganju.

Najbolji na~in da se spre~i seksualno uznemiravanje naradnom mestu jeste preventivno delovanje. Poslodavci treba dapreduzmu neophodne mere da bi spre~ili pojavu seksualnoguznemiravanja. Oni zaposlenima treba jasno da stave do znanjada seksualno zlostavljanje ne}e biti tolerisano. To mogu dapostignu stvaranjem uslova za efikasno postupanje po àlbama`rtava seksualnog uznemiravanja i njihovim ohrabrivanjem daprijavljuju slu~ajeve seksualnog uznemiravanja.

MODELI ZA[TITE OD SEKSUALNOGUZNEMIRAVANJA NA RADNOM MESTU

Primeri stranih normativnih re{enja

Kodeks Evropske komisije o za{titi dostojanstvaèna i mu{karaca na radnom mestu

U Kodeksu Evropske komisije priznaje se da je seksual-no ugroàvanje pona{anje kojim se naru{ava dostojanstvomu{karaca i èna na radnom mestu.

162

Nere{eni, trajni organizacioni problemi uzrokuju snaàni negativan psihi~ki pritisak u radnim grupama. Tolerancija nastres grupe se smanjuje i ovo moè uzrokovati stvaranje „men-taliteta `rtvenog jarca“ i prouzrokovati radnje odbacivanja na{tetu pojedinih slu`benika.

înjenica da uzroke problema treba traìti u uslovima naradnom mestu je posebno vidljiva kada je nekoliko osoba biloproganjano tokom duèg perioda, jedna po jedna kroz razli~itena~ine viktimizacije.

Ponekad se uzroci viktimizacije ili poku{aji proganjanjamogu na}i i u izboru akcija ili pona{anja pojedinaca. Ponekad,me|utim, ~ak i u ovim slu~ajevima, pravi uzrok leì u nezado-voljavaju}im situacijama na poslu, u kojima pojedini slu`beni-ci, u svojoj uznemirenosti ili bezna|u, nalaze uzrok za sveotvorenije ispoljavanje svog nezadovoljstva i pona{anje nana~in koji moè nauditi drugima ili ih izazvati.

Posledice viktimizacije

Ozbiljne posledice viktimizacije mogu postati vidljive,na primer, na slede}e na~ine:

Me|u pojedinim slu`benicima:

• Pove}ana frikcija u obliku averzije, razdra`ljivostiili jako izraène ravnodu{nosti. Namerno kr{enjepravila ili preterano pridràvanje pravila, smanjenoizvr{avanje du`nosti.

• Visok nivo stresa, niska tolarancija na stres sa pre-teranim reakcijama, ponekad traumatsko krizno is-kustvo.

• Fizi~ka bolest, su{tinski problemi proistekli iz zlo-upotreba ili psihi~ke reakcije, npr., problemi sa spa-


165

[vedska

Op{te preporuke Nacionalnog odbora za bezbednost i zdravlje naradu o sprovo|enju njegove uredbe (AFS 1993:17)

o merama protiv viktimizacije na poslu.

Slu`benicima koji su izloèni viktimizaciji brzo }e bitipruèna pomo} i podr{ka. Poslodavac }e imati specijalne po-stupke za ovo.

Stupanje na snagu

Ove odredbe stupaju na snagu 31. marta 1994.

SIVERT ANDERSSON Kurt Baneryd Goran Lindh

Slede}e Op{te preporuke su izdate od strane Nacio-nalnog odbora za bezbednost i zdravlje na radu o sprovo|enjunjegove uredbe (AFS 1993:17) o merama protiv viktimizacijena poslu.

Op{te preporuke [vedskog Nacionalnog odbora zabezbednost i zdravlje na radu; sprovo|enje odredaba o meramaprotiv viktimizacije na poslu.

Pozadina

Osnovni uzroci destruktivnog pona{anja u obliku vik-timizacije:

Pozadina viktimizacije mogu biti, na primer, nedostaci uorganizaciji posla, unutra{nji sistem informisanja ili smerposla, prekomerna ili nedovoljna radna norma ili nivo zahteva,nedostaci kadrovske politike poslodavca ili stavovi, odn. na~inreagovanja poslodavca u odnosu na slu`benike.

164

Mogu}nost i spremnost radne grupe da uzme u~e{}e ure{avanju unutra{njih problema }e se pove}ati, osetno smanjitiili nestati, u zavisnosti od toga kako se na konflikt gleda i uti~eod strane poslodavca. Ako se ba{ ni{ta ne ~ini, rizi~na situacija}e se pogor{avati kako vreme odmi~e.

Uputstva za pojedina~ne ~lanove

Definicije

Uputstvo za ~lan 1

Viktimizacija u obliku razli~itih oblika nedopustivogpona{anja moè se po~initi i od strane slu`benika i poslodavcali~no ili njegovog/njenog predstavnika.

Fenomeni koje obi~no nazivamo zlostavljanje/kinjenjeodraslih, mentalno nasilje, socijalno odbacivanje i uznemira-vanje – uklju~uju}i seksualno uznemiravanje – do{li su do togada se na njih sve vi{e s pravom gleda kao na probleme poslo-vnog ìvota i na njih }emo se kolektivno osvrnuti kao na vik-timizaciju.

Ovo su te{ki i osetljivi problemi – {tavi{e, oni moguimati ozbiljne i {tetne efekte na pojedine slu`benike i na ~itaveradne grupe ako se nedovoljno ozbiljno shvataju i re{avaju.[tetni efekti na izloènim osobama mogu se otkriti mentalnimi fizi~ko-psiholo{kim stanjima – ponekad hroni~nim – kao isocijalnim odbacivanjem iz poslovnog ìvota i zajedniceradnog mesta.


167

vanjem, gubljenje samopouzdanja, uznemirenost,„premi{ljavanje”, depresija ili mani~ni simptomi,ponekad sna`na agresija ili jak umor.

• Nemogu}nost predvi|anja ili nerazumni zahtevi zaoslobo|enjem/opravdanjem. Razmi{ljanja o samo-ubistvu ili samopovre|ivanje.

Ako se viktimizacija ne zaustavi odmah (i ako seosnovni problemi radnog mesta ne istraè i obrade), postojirizik da simptomi postanu trajni i hroni~ni, {to moè zahtevatipoduù pomo} medicinskih i psiholo{kih stru~njaka.

Me|u radnim grupama:

• Smanjena efikasnost i produktivnost.

• Erozija postoje}ih pravila ili zamrzavanje pravila.

• Pove}ane kritike poslodavca, nedostatak pouzdanja,generalni ose}aj nesigurnosti.

• Pove}ana frikcija, npr. nedostatak razumevanja zadruge na~ine izvo|enja stvari, povla~enje iz grupeili sa du`nosti, poku{aji da se obustavi vlast iliformiranje mo}nih klika.

• U~estao apsentizam (bolest izostajanja s posla),problemi zloupotrebe stvarnosti, u~estalo smenji-vanje kadrova i rastu}i broj prijava za odsustvo sposla.

• Niska tolerancija prema stresovima i zategnutosti-ma, i op{ti simptomi nezadovoljstva.

• Preuveli~avanje sitnih problema.

• Kontinuirana potraga za „`rtvenim jarcima”.

166

Stavovi upotrebljavani uvredljivim radnjama su, ukrat-ko, karakterisani ogromnim nedostatkom po{tovanja i vre|ajuop{te principe ~asnog i moralnog pona{anja prema drugim lju-dima. Radnje imaju negativni efekat, kratkoro~no kao i dugo-ro~no, na pojedince kao i na ~itave radne grupe.

Radi jasno}e, treba dodati da se na povremene razlike umi{ljenju, konflikte i probleme u radnim odnosima generalnogleda kao na normalan fenomen – sve dok, naravno, me|usob-ni stavovi i radnje u vezi sa problemima nisu u nameri da senaudi ili namerno uvredi neka osoba. Viktimizacija se ne javljasve dok li~ni konflikti ne izgube svoju recipro~nost i po{tova-nje prava ljudi na li~ni integritet, ne sklizne u neeti~ke radnjevrsta pomenutih gore i pojedini slu`benici ne budu opasnoo{te}eni kao rezultat.

Op{te mere za spre~avanje viktimizacije

Uputstvo za ~lan 2

Uredba Nacionalnog odbora za bezbednost i zdravlje naradu o unutra{njoj kontroli radne okoline (AFS 1993:17) uparagrafu 3, ~l. 2 Akta o radnoj okolini defini{e odgovornostkoja pripada poslodavcu. Ta odgovornost uklju~uje razli~iteaspekte radne okoline. Slede}e su neki primeri op{tih i glavnihmera koje poslodavac moè preduzeti radi spre~avanja vik-timizacije na poslu:

• Stvoriti odre|ena pravila radne okoline koja, izme-|u ostalog, deklari{u op{te ciljeve poslodavca, na-mere i stavove prema slu`benicima.

• Odrediti postupke radi osiguravanja da }e psiholo{kii socijalni radni uslovi, uklju~uju}i li~nu reakciju,radnu situaciju i radnu organizaciju, biti {to bolji.


169

Slede}e su neki primeri viktimizacije:

• klevetati nekog slu`benika i njegovu/njenu porodi-cu ili im pakostiti;

• namerno zadràvati poslovne informacije ili dosta-vljati neta~ne informacije;

• namerno sabotirati ili ko~iti izvr{avanje posla;

• o~egledno uvredljivo proganjanje, bojkot ili potce-njivanje slu`benika;

• mu~enje u razli~itim oblicima, pretnje i inspiracijastraha, degradacija, npr. seksualno uznemiravanje;

• namerne uvrede, hiperkriti~an ili negativni odgovorili stav (podsme{ljiv, nrpeijateljski itd.);

• nadgledanje slu`benika bez njegovog/njenog znanjai sa {tetnom namerom.

Uvredljive „administrativne kaznene sankcije“ koje suodjednom umerene protiv nekog slu`benika bez ikakvog objek-tivnog uzroka, obja{njavanja i napora za zajedni~kim re{ava-njem bilo kakvih osnovnih problema. Sankcije mogu, npr. uzetioblik povla~enja iz kancelarije ili sa du`nosti bez osnova, neo-bja{njeni preme{taji ili zahtevi za prekovremenim radom, ispo-ljavanje prepreke u procesuiranju prijava za obuku, odmor ilitome sli~no.

Uvredljive administrativne sankcije su, po definiciji,namerno izvr{ene na takav na~in da se mogu uzeti za dubokeli~ne uvrede ili kao zloupotreba mo}i i u stanju su da izazovuvisok produèni stres ili neke druge nenormalne i opasne men-talne napetosti pojedinca.

168

Uputstvo za ~lan 3

Va`ni principi za sve osobe u poslovnom ìvotuuklju~uju slede}e:

Uvredljivo pona{anje ili tretman nikada ne mogu biti pri-hva}eni, bez obzira ko je ume{an i ko je meta.

Posebno je va`no da poslodavac preuzme aktivne korakeu spre~avanju da bilo koji slu`benik bude izloèn viktimizacijiod strane drugih slu`benika.

Upravnici i nadzorno osoblje imaju klju~nu ulogu uoblikovanju atmosfere i normi koje }e preovladati na radnommestu. Jedan neophodan princip je da poslodavac nikada nesme izloìti slu`benika viktimizaciji, npr. zloupotrebom mo}iili bilo kakvim neprihvatljivim pona{anjem ili reakcijom.Zavisnost pozicije slu`benika ima veoma vaàn udeo na kon-takte poslodavac–slu`benik. Nesporazumi se mogu javiti vrlolako i stoga poslodavac treba uvek zauzeti stav koji inspiri{epoverenje.

Najbolje {anse da se postigne dobra atmosfera i u praksiprimenljive norme javljaju se kada poslodavac, samim svojimpona{anjem, stvara atmosferu koja pogoduje dvosmernom dija-logu, komunikaciji i podsti~e iskrenu èlju da se problem re{i.Ovo generalno uzrokuje da se rizici viktimizacije smanje ilinestanu.

Va`no je da se norme za saradnju konkretizuju i posebnopojasne u samom organizovanju radne okoline, pri upoznavan-ju novih slu`benika, a potrebno je i da se primena kontinuiranoprati.

Va`no je da slu`benici/e imaju udela u merama koje sepreduzimaju radi najva`nijih problema radnog mesta. Ovozna~i da u slu~ajevima u kojima poslodavci i slu`benici zajed-


171

• Preduzeti korake radi spre~avanja situacija u kojimase ljudi sre}u sa negativnim reakcijama na poslu, npr.stvaranjem normi koje ohrabruju prijateljsku i atmo-sferu punu po{tovanja na radnom mestu. Poslodavaci predstavnici poslodavca moraju pre svih dati primerdrugima u stvaranju dobre radne atmosfere.

• Obu~iti i uputiti upravnike i nadzornike na pitanjavezana za radna pravila, uticaj razli~itih radnih uslo-va na ljudska iskustva, interakciju i rizike konflikta ugrupama i ve{tine za brzo reagovanje prema ljudimau kriznim i stresnim situacijama.

• Va`no je, sigurno ne bez zna~aja i za sopstvenuradnu situaciju i radnu okolinu, da upravnici koji sudirektno uklju~eni u nadzor osoblja imaju dovoljanuvid i znanje u ovim oblastima.

• Obezbediti dobro uvo|enje u posao, koje }e omo-gu}iti slu`beniku da se dobro prilagodi radnoj grupi.Tako|e je va`no da pravila koja vaè na radnommestu budu sasvim jasna.

• [to bolje nau~iti svakog slu`benika/cu o aktivnosti-ma i njihovim ciljevima. Tome }e pomo}i redovnaobave{tenja i sastanci na radnom mestu.

• Obavestiti sve slu`benike o spre~avanju viktimiza-cije i dati im udela u dogovorenim merama.

• Osigurati da du`nosti imaju su{tinu i zna~aj i da sukapacitet i znanje pojadinca iskori{}eni.

• Dati slu`benicima priliku da pobolj{aju svoje zna-nje i da se razvijaju u svom poslu, kao i ohrabriti ihda budu istrajni u tome.

170

Kao deo preventivne politike u pogledu radne sredine,poslodavci moraju savesno pripremiti zaposlene za rad sobzirom na psiholo{ke, socijalne i organizacione aspekateradne sredine, do iste one mere koja vaì u pogledu pitanjafizi~ke i tehni~ke prirode. Ovo je, tako|e, deo du`nosti poslo-davca navedenih u Zakonu o radnoj sredini. Videti, tako|e,Uredbu o unutra{njoj kontroli radne sredine (AFS 1992:6) iOp{te preporuke o psiholo{kim i socijalnim aspektima radnesredine (1980:14).

Poslodavac treba da predvidi takve postupke, za kontak-te sa pojedinim slu`benicima, postojanje sukoba u radnimodnosima moè primetiti ili konstatovati u ranoj fazi. Va`no jeda se posao organizuje na takav na~in da nadzorno osobljemoè upoznati ~lana radne grupe, i imati priliku da redovnorazgovora sa ~lanovima grupe.

Uputstvo za ~lan 5

Zaista je veoma retko da se sukob de{ava samo zbogjedne osobe. Uzroke, po pravilu, treba traìti u na~inu na koji jerad organizovan, a ne da se samo pripi{u odre|enomslu`beniku. U isto vreme, bitno je da svaki slu`benik budesvestan svojih mogu}nosti i du`nosti da bi pomogao/la ustvaranju dobre atmosfere na poslu. Re{enja za problemeprvenstveno treba traìti kroz unapre|enje radnih metoda,podeli posla, komunikaciji i sli~no. Kao pomo} re{enju, jednaanaliza na~ina na koji je rad organizovan, s pogledom na, reci-mo, du`nosti, zahteve i ovla{}enja, moè formirati osnovu zadiskusije i planiranje. Zdravstvene usluge na poslu mogu bitikorisno sredstvo i mogu podràti re{enje problema.

Viktimizacija je, sama po sebi, rizik za ve}i brojslu`benika u odnosu na broj onih koji su direktno uklju~eni i,dok traje, ~esto name}e teàk mentalni teret i drugim osobama.[tavi{e, te{ko}e nalaènja i obrade osnovnih problema pove}a-


173

no odlu~uju koje principe da primene u planiranju rada i sarad-nje na mestu, svi slu`benici treba da budu upoznati sa ovimprincipima i znaju kako da se do njih dodje.

Posebne mere i postupci

Uputstvo za ~lan 4

Preventivne i rane mere i sredstva su od krucijalneva`nosti. U skladu s tim, kada se pojave organizacioni proble-mi ili diskriminacija, poslodavac mora biti {to pre obave{ten,da moè preduzeti odgovaraju}e mere. Niko ne treba da po-maè u sakrivanju viktimizacije, s obzirom na rizik pojave su-koba lojalnosti.

Svi problemi na radnom mestu treba brzo da budu obra-|eni, na odgovaraju}i na~in i uz pridavanje du`nog zna~aja.Re{enja treba traìti kroz razgovore i mere, sa ciljem pobolj-{anja radnih uslova onih kojih se to ti~e. Ako je kritika uperenana slu`benika, on mora biti upoznat sa kritikom i dobiti prilikuda odgovori na nju. Li~na mi{ljenja i neosnovane pretpostavkeo slu`beniku ili na~inu na koji on/ona obavlja posao ne treba da~ine osnovu za diskriminaciju. U slu~ajevima kada je sasvimo~igledno da je neki slu`benik isprovocirao averziju, poslo-davac treba da skrene pa`nju slu`beniku na njegovu/njenudu`nost u stvaranju radne sredine i dobre atmosfere na poslu. Uisto vreme, poslodavac treba biti svestan da provokativnopona{anje moè biti znak nezadovoljavaju}e situacije na poslui mora preduzeti inicijative radi postizanja konkretnog re{enjaovih problema.

Va`no je zauzeti objektivan, pozitivan stav ka re{enjuproblema koji se pojave, saslu{ati ume{ane i podràti najslabi-je. Odluke koje se ti~u egzistencije neke osobe mogu dovesti dotoga da se ta osoba na|e u jo{ goroj situaciji.

172

Pomo} i podr{ka za pojedince i radne grupe

Uputstvo za ~lan 6

Slu`benika koji je na spisku bolesnika zbog zdravstvenihposledica viktimizacije, treba podràti u vra}anju na posao {toje pre mogu}e. Normalizacija svakodnevnog ìvota i li~na iemocionalna podr{ka ljudi koji su pro{li kroz traumatsko isku-stvo, najva`nija su sredstva za otklanjanje posledica koje supretrpeli.

Brzo prilago|avanje uveliko zavisi od odràvanih kon-takata sa osobom (bez obzira da li je ona na spisku bolesnika ilinije), kao i od mogu}nosti osobe da o onome {to se desilo pri-vatno razgovara sa kolegama slu`benicima ili poslodavcem, otome {ta se desilo. Tokom ovih razgovora moè se diskutovatio razli~itim mogu}im razlozima koji su doveli do onoga {to sedesilo, poku{ati da se na|e na~in da se pobolj{a i promeni radnasredina, i procene ekonomski ili prakti~ni resursi koji su do-stupni za ono {to je poèljno.

Pozivi ili podsticanje na konsultacije sa psihologom i sl.,mogu se ponekad shvatiti kao li~na uvreda i zato je bitno da seèlje ove vrste izraze od strane same osobe koje se to ti~e.

Ponekad je, mo`da, potrebno razmotrati mogu}nost ot-klanjanja o{trih neslaganja ili nere{ivih me|uljudskih problemana radnom mestu tako {to }e se ponuditi obuka ili preme{tanjena druge du`nosti. Ovo sredstvo se moè iskoristiti, na primer,u cilju za{tite slu`benika od dalje diskriminacije ili od rizikaozlede. Ako je tako, izuzetno je va`no da re{enja koja se nudeimaju su{tinu i smisao i da, u skladu s tim, slu`benik ima pri-liku za daljim napredovanjem na poslu i dobrim socijalnimkontaktima. Dalje, razmatranja treba praktikovati u direktnimkonsultacijama sa slu`benikom li~no rukovode}i se onim {to supreferencijali slu`benika. Bitno je dràti se principa da merekoje se preduzimaju ne dovode do pogor{anja radnih uslova.


175

vaju s vremenom, srazmerno zastoju u li~nim odnosima ipove}anjem broja optu`bi, opravdanja i protivoptu`bi, koje se~esto razmenjuju kada viktimizacija postane vidljiva. Zbogtoga je va`no da poslodavac odmah preduzme akciju razma-tranja zloupotreba, koje mogu pokrenuti ili su ve} pokrenuleviktimizaciju.

Ogovaraju}i prvi korak je poverljiv razgovor sa osobomizloènom viktimizaciji. Va`no je da se ovaj intervju odvija spo{tovanjem i u iskrenoj i otvorenoj atmosferi. Kada se razgo-vara sa ume{anim osobama, treba biti svestan opasnosti uticajanegativnog stanovi{ta. Prirodni stav ljudi u situacijama kao {toje ova jaste da ~esto stvaraju sna`nu odbranu sopstvenihaktivnosti i, kao {to je napomenuto ranije, pogledi se ponekad,izme|u ostalog, karakteri{u krutim stavom, pritiscima grupe ilojalnostima. êsto se, stoga, krivica o viktimizacji stavlja nateret osobe koja joj je izloèna. Istovremeno, treba shvatiti damnogi ljudi ne vole na~in na koji je kolega slu`benik tretiran ida bi rado uzeli u~e{}e u prevazilaènju destruktivnog razvojastvari. Okupljanje cele radne grupe na razgovor ne preporu~ujese, osim kao finalna faza planiranja akcija s pogledom na po-stizanje prakti~nih pobolj{anja u radnim procedurama i u rad-nom ambijentu grupe kao celine.

Izgledi da se postignu dobra re{enja konsenzusom uma-njuju se {to je vi{e slu`benik udaljen od posla ili su problemiostavljeni bez obrade. Negativna li~na mi{ljenja mogu postatinefleksibilna na obe strane, s rezultatom da se dobri na~inivra}anja na posao vi{e ne mogu na}i. U pojedinim slu~ajevima,problemi mogu vremenom do}i u potpuni }orsokak, sa ve~itimnovim nerazumevanjima i, kona~no, ako do|e do najgoreg,potpuna eliminacija slu`benika sa rada.

Poslodavcu moè biti te{ko da zauzme objektivan stav uodnosu na sve aspekte problema. Stoga je ~esto razumno pozvatisavetnika za ovu svrhu, npr. preko zdravstvenih slu`bi na poslu.

174

Velika Britanija:Zakon o seksualnoj diskriminaciji, 1975. godine

Na osnovu Zakona o polnoj diskriminaciji (ZSD),2 pro-tivzakonito je da poslodavci i ostale organizacije nepovoljnijepostupaju prema ènama ili mu{karcima u oblasti zapo{ljava-nja zbog pola kojem pripadaju.

Diskriminacija moè imati slede}e oblike:

• Direktna polna diskriminacija predstavlja nepo-voljniji tretman èna u odnosu na mu{karce (i obr-nuto) zbog pola kojem pripadaju. Seksualnougroàvanje uglavnom predstavlja direktnudiskriminaciju zato {to vas tretiraju na na~in na kojiosoba suprotnog pola ne bi bila tretirana.

• Indirektna polna diskriminacija se javlja kada seneki uslov ili zahtev primenjuje jednako na ène imu{karce ali, u stvari, uti~e vi{e na ène nego namu{karce, a nije zaista neophodan. Ova vrstadiskriminacije moè se samo retko primeniti na sek-sualno ugroàvanje.

• Viktimizacija. Ne smete biti tretirani nepovoljnije uodnosu na druge zato {to ste u dobroj nameri pre-duzeli mere da potvrdite svoja prava na osnovuZPD. Moète se pozivati na viktimizaciju ukolikovas va{ poslodavac tretira nepovoljnije od nekogdrugog zaposlenog zato {to ste se àlili na seksual-no ugroàvanje: na primer, ako vas va{ poslodavacotpusti ili vas ne unapredi zbog va{e àlbe.


177176

2 Osnovna re{enja ovog Zakona prikazana su prema podacima iz prezentacije zakon-skog teksta koju je pripremila Komisija za jednake mogu}nosti Velike Britanije.Prezentacija je objavljena na zvani~nom web site Komisije.

Kao dodatak pomo}i koja se moè ponuditi nekom slu-`beniku, veoma je bitno baviti se prakti~nim problemima koji,u ve}ini slu~ajeva, ~ine osnovu „mentaliteta `rtvenog jarca“ ugrupi, tako da grupa na|e na~ine da bolje sara|uje u budu}no-sti. Postoji ozbiljan rizik od ponavljanja doga|aja, ~iji su re-zultati novi slu~ajevi viktimizacije, do kojih po pravilu dolaziako se osnovni problemi vezani za posao ne obrade pa`ljivo iako ne postoji zajedni~ka odlu~nost da se sprovedu mere radinjihove eliminacije.

[to duè osnovni problemi ostaju nere{eni, dolazi do sveve}eg rizika od ozbiljnih posledica za ve}i broj ljudi na radnommestu. Veoma ~esto slu`benici u jednoj grupi imaju ve}e zna-nje o organizacionim problemima koje treba obraditi. Va`no jeda se ti problemi pojasne kada do|e do viktimizacije pojedi-naca. U suprotnom, postoji ozbiljan rizik da se problemio{te}ene osobe gledaju kao jedini, glavni problemi.

U slu~ajevima kad je proces u radnoj grupi oti{aopredaleko da bi konstruktivne mere uspele na radnom mestu,kvalifikovana pomo} stru~njaka moè biti potrebna za analizuuzroka, predlaganje re{enja i individualne ili grupne diskusije.U odre|enim slu~ajevima sredstva zdravstvenih usluga naposlu mogu biti od velike pomo}i.

Usvojeno 21. septembra 1993. godine. Swecsh NationalBoard of Occupational Helth and Safety, S–171 84Solna. Sweden Telephone + 46 8 730 90 00 Fax + 46 3730 19 57 Publishing Services Fax + 46 3 730 93 1 7ISSN 0348–2133.


179

Za podno{enje àlbe zbog polne diskriminacije potrebnoje slede}e:

• da smatrate da je takvo pona{anje bilo uvredljivo;

• da je postupak prema vama predstavljao seksualnougroàvanje;

• da je ugroàvanje bilo ili seksualne prirode, kao {tosu nepristojne primedbe, postavljanje pitanja u vezisa va{im seksualnim ìvotom ili da je bilo usmerenosamo na jedan od polova;

• da se sa nekim suprotnog pola ne bi ovako postupalo;

• u slu~ajevima kada se radi o ugroàvanju istog pola,potrebno je da pokaète da ugnjeta~ ne bi na istina~in postupao prema osobi suprotnog pola;

• u slu~ajevima kada se radi o ugroàvanju zbogpromene pola, potrebno je da pokaète da je va{apromena pola razlog zbog kojeg se prema vamotako postupalo.

Engleska i Vels

Zakon o za{titi od zlostavljanja/uznemiravanja,1997, Poglavlje 40

Zakon ~ije odredbe {tite lica od zlostavljanja/uznemira-vanja i sli~nog pona{anja od 21. marta 1997.

Da bude ozakonjen od strane Njenog najsvetlijegveli~anstva kraljice sporazumno i po savetu Lordova, u pri-sustvu Parlamenta, po njihovom ovla{}enju, kao {to sledi:

178

Zabrana zlostavljanja/uznemiravanja3 – Engleska i Vels

1. (1) Niko ne sme da se pona{a na na~in:

(a) koji predstavlja zlostavljanje/uznemirava-nje drugog lica i

(b) za koje on zna da treba da zna da predstavljazlostavljanje/uznemiravanje drugog lica.

(2) Za potrebe ovog odeljka smatra}e se da osoba ~ije sepona{anje razmatra znala da je zlostavljala/uznemi-ravala drugu osobu ako bi bilo koja druga razumnaosoba, imaju}i iste informacije o doga|aju, tako|esmatrala da je do{lo do zlostavljanja/uznemiravanjadruge osobe.

(3) Podstav (1) se ne primenjuje na osobu ako se pokaèda je ta osoba:

(a) radila u cilju prevencije ili otkrivanjakrivi~nog dela,

(b) ako je bilo preduzeto u toku bilo kogzakonskog postupka ili je u saglasnostisa zakonski zasnovanim zahtevimapostavljenim od bilo kog lica, ili

(c) ako je u specifi~nim okolnostima situacijetakvo pona{anje bilo razumno.

2. (l) Osoba koja se pona{a kr{e}i odredbe stava 1 jekriva za kivi~no delo.

3 Zlostavljanje/uznemiravanje su uobi~ajeni srpski prevodi engleske re~i „harassment“.

@alilac moè traìti izdavanje naloga za hap{enje takvogokrivljenog.

(4) Predlog iz podstava (3) moè biti u~injen:

(a) kad je sudski nalog odre|en od strane vi{egsuda, sudije toga suda, i

(b) kad je sudski nalog odre|en od straneokru`nog suda, sudije okru`nog suda ilibilo koga drugog suda tog nivoa.

(5) Sudija ili sudija okru`nog suda kome je podnet zah-tev iz podstava (3) moè izdati nalog za hap{enjesamo ako:

(a) je predlog potvr|en zakletvom, i

(b) sudija ili okru`ni sudija ima razumne os-nove da veruje da je branilac po~inio radnjezabranjene sudskim nalogom.

(6) Gde:

(a) vi{i sud ili okru`ni sud odre|uju sudskinalog u cilju koji je pomenut u pod-stavovima (3)(a), i

(b) ako okrivijeni bez razumnog izvinjenjau~ini bilo {ta {to je zabranjeno sudskimnalogom.

Kriv je za u~injeno krivi~no delo:

(7) Ako je lice ka`njeno za delo predvi|eno podstavom(6) u pogledu bilo kog pona{anja, to pona{anje nemoè onda da bude ka`njivo kao neposlu{nost sudu.


181

(2) Osoba koja je kriva za delo predvi|eno ovimstavom podlo`na je postupku skra}enog optuènja(neposredne optu`nice) i moè biti ka`njenazatvorskom kaznom koja nije duà od 6 meseci ilika`njena nov~anom kaznom koja ne prelazi iznosod nivoa 5. standardne skale, ili sa obe kazne.

(3) U stavu 24 (2) Zakona o policijskom i krivi~nomdokazivanju od 1984 (krivi~na dela za koja se moèizre}i zatvorksa kazna) posle paragrafa (m)uba~eno je:

„(a) delo predvi|eno stavom 2 Zakona o za{titiod zlostavljanja/uznemiravanja od 1997.godine (zlostavljanje/uznemiravanje).

3. (1) U~injeno ili zapre}eno kr{enje stava 1 moè bitipodvrgnuto zahtevu u gra|anskom postupku odstrane osobe koja je bila ili mogla biti `rtvapona{anja u pitanju.

(2) Na taj zahtev mogu da budu dosu|ene od{tete (me|uostalim stvarima) za strah pretrpljen usled zlosta-vljanja/uznemiravanja, kao i bilo koji finansijskigubitak koji je rezultirao iz zlostavljanja/uznemira-vanja.

(3) Gde

(a) u takvom postupku vi{i sud ili okru`ni sudodre|uje sudski nalog sa svrhomspre~avanja okrivljenog da nastavizlostavljaju}e/uznemiravaju}e pona{anje, i

(b) àlilac razmatra da li je okrivljeni u~iniobilo {ta {to je zabranjeno sudskim nalogom.

180

sti sa uslovima i zahtevima postavljenimpred lice koji se vlada po zakonu,

(c) takvo pona{anje je bilo razumno potrebnoda bi osoba za{titila sebe, drugu osobu ilisopstvenu ili tu|u imovinu.

(4) Licu koje je krivo za delo iz ovoga stava moè seizre}i:

(a) u presudi po optu`nici, zatvorska kazna utrajanju ne vi{e od 5 godina, nov~anakazna ili obe,

(b) u skra}enom postupku, zatvorska kaznakoja ne prelazi 6 meseci ili nov~ana kojane prelazi zakonski maksimum, ili obe.

(5) Ako na su|enju po optu`nici licu optuènom zadelo iz ovog stava porota odlu~i da nije kriv za deloza koje je optuèn, mogu ga oglasiti krivim za deloiz stava 2.

(6) Krunski sud ima ista ovla{}enja i du`nosti u pogle-du lica koje je optuèno po podstavu 1 pre nego gaje za delo iz stava 2 osudio magistarski sud.

5. (1) Sud koji presu|uje ili se na drugi na~in baviosobom (okrivljenim) osu|enom za delo iz stavo-va 2 ili 4 moè (isto kao {to moè da ga osudi ilina drugi na~in postupi sa njim) da izda nare|enjeu skladu sa odredbama ovog stava.

(2) To nare|enje moè, u smislu za{tite `rtve od daljegvr{enja krivi~nog dela ili bilo koga drugog licapomenutog u nare|enju, posebno zabraniti radnjekoje:


183

(8) Niko ne moè biti ka`njen za delo iz podstava (6) upogledu dela koje je ve} bilo ka`njivo kaoneposlu{nost sudu.

(9) Lice koje je krivo za delo predvi|eno podstavom (6)moè biti:

(a) osu|eno po optu`bi na zatvorsku kaznukoja ne prelazi pet godina, ili nov~anukaznu ili obe, ili

(b) u skra}enom postupku na kaznu zatvorakoja ne prelazi {est meseci ili nov~anukoja ne prelazi zakonski maksimum, iliobe.

4. (1) Lice ~ije pona{anje u najmanje dve situacijeuzrokuje kod drugoga strah da }e prema njemu bitiprimenjeno nasilje, krivo je za krivi~no delo ako jeznalo ili je trebalo da zna da }e njegovo pona{anjeizazvati takav strah u svakoj od tih situacija.

(2) U smislu zna~enja ovog stava, smatra se da je lice~ije je pona{anje u pitanju trebalo da zna da }e nje-govo pona{anje prouzrokovati kod drugog strah odnasilja ako bi u takvoj prilici i razumna osoba,imaju}i iste informacije, zaklju~ila isto.

(3) Za osobu optuènu za delo predvi|eno ovimstavom predstavija odbranu ako dokaè:

(a) da je njegovo pona{anje imalo cilj da sespre~i ili otkrije krivi~no delo,

(b) da njegovo pona{anje spada u domenzakonskog pona{anja ili da je u saglasno-

182

7. (1) Ovaj stav se primenjuje za tuma~enje stavova od 1do 5.

(2) U odnosu na zlostavljanu/uznemiravanu osobuodnosi se na zlostavljanje/uznemiravanje osobe ilipouzrokovanje stresa kod te osobe.

(3) „Tokom pona{anje“ mora obuhvatiti pona{anje unajmanje dve prilike.

(4) „Pona{anje“ uklju~uje i govor.

[kotska

8. (1) Svako lice ima pravo da bude za{ti}eno odzlostavljanja/uznemiravanja i, u skladu s tim, nijednaosoba ne sme da se pona{a na na~in koji bi doveo dozlostavljanja/uznemiravanja drugog lica ako:

(a) je postojala namera da se uznemirava tolice; ili

(b) se javlja u okolnostima kada bi bilo kojojrazumnoj osobi izgledalo da to pona{anjedovodi do zlostavljanja/uznemiravanja teosobe.

(2) U~injeno ili zapre}eno kr{enje podstava (1) moèbiti podvrgnuto zahtevu u gra|anskom postupkuod strane osobe koja je bila ili mogla biti `rtvapona{anja u pitanju; i svaki zahtev te vrste bi}epriznat kao tu`ba u gra|anskom postupku zazlostavljanje/uznemiravanje.

(3) U smislu ovog stava:

– „pona{anje“ uklju~uje govor;


185

(a) predstavljaju zlostavljanje/uznemiravanje,

(b) uzrokuju strah od nasilja.

(3) Sudski nalog moè vaìti na odre|eni vremenskiperiod ili do slede}eg naloga.

(4) Tuìlac, okrivljeni ili bilo koja druga osobapomenuta u sudskom nalogu moè da podnesezahtev sudu da se nalog koji se nje/njega ti~e,promeni ili stavi van snage kasnije donetim nalo-gom.

(5) Ako bez razumnog izvinjenja okrivljeni u~ini bilo{ta od onoga {to mu je zabranjeno sudskim nalogomshodno ovom stavu, kriv je za u~injeno krivi~nodelo.

(6) Licu koje je odgovorno za krivi~no delo iz ovogstava moè biti izre~ena:

(a) osuda po optu`nici na zatvor od pet godina,ili na nov~anu kaznu ili obe, ili

(b) u skra}enom postupku zatvorska kazna neduù od 6 meseci ili nov~ana kazna kojanije ve}a od zakonskog maksimuma, iliobe.

6. U stavu 11 Zakona o ograni~enjima od 1980, kojisadrì posebna vremenska ograni~enja za podizanjetu`bi za li~ne povrede, posle stava (1) uneto je:

„(1A) Ovaj stav se ne primenjuje na tu`be za {tete pretr-pljene od dela predvi|enih stavom 3 Zakona o za{titi odzlostavljanja/uznemiravanja od 1997.“

184

lice ne moè biti podvrgnuto istimzabranama iz re{enja ili privremenogre{enja iz naloga protiv zlostavlja-nja/uznemiravanja u isto vreme.

(6) [tete koje se nadokna|uju u postupku pa tu`bi protivzlostavljanja/uznemiravanja uklju~uju {tete nastaleusled straha pretrpljenog usled zlostavljanja/uznemi-ravanja ili finansijski gubitak koji je rezultirao izzlostavljanja/uznemiravanja.

(7) Bez da se prejudicira bilo koje pravo traènja ispiti-vanja bilo koje strane, lice protiv koga se doneo sud-ski nalog protiv zlostavljanja/uznemiravanja ili licezbog ~ije se za{tite nalog doneo, mogu se àliti sudukoji je doneo to nare|enje radi promene elemenatanare|enja. Tako|e, na bilo koju takvu àlbu sud moèizmeniti svoj nalog ili ga varirati na na~in na kojismatra odgovaraju}im.

(8) U stavu 10 (1) Zakona o nadoknadi {tete ([kotska)1976 (tuma~enje) u definiciji „li~ne povrede” posle„reputacija” uba~eno je „ili povreda nastala zlostavlja-njem/uznemiravanjem, shodno ~lanu 8 Zakona oza{titi od zlostavljanja/uznemiravanja od 1997.

9. (1) Bilo koje lice koje se uhvati u kr{enju naloga pro-tiv zlostavljanja/uznemiravanja u~injenog shodno sta-vu 8 je odgovorno za krivi~no delo i moè mu seizre}i:

(a) u presudi po optu`nici zatvorska kazna utrajanju ne duèm od 5 godina ili nov~anakazna ili obe;

(b) u skra}enom postupku zatvorska kaznakoja ne prelazi 6 meseci i nov~ana kazna


187

– „zlostavljanje/uznemiravanje“ nekog licauklju~uje zlostavljanje/uznemiravanje iliizazivanje stresa tog lica; i takvo pona{anjemora uklju~iti najmanje dve situacije.

(4) Priznaje se odbrana bilo kog dela zlostavljanja/uzne-miravanja ako je pona{anje protiv kojeg je podignutatu`ba:

(a) bilo dozvoljeno od strane zakona;

(b) bilo preduzeto u cilju spre~avanja ili otkri-vanja nekog krivi~nog dela; ili

(c) bilo, u specifi~nim okolnostima, razumno.

(5) Po tu`bi o zlostavljanju/uznemiravanju u gra|an-skom postupku, sud moè, da prejudicira dono{enjedrugih pravnih lekova, i odrediti:

(a) nadoknadu {tete;

(b) odrediti:

(I) re{enje o zabrani ili privremenojzabrani;

(II) ako je sud uveren da bi to bilaodgovaraju}a mera radi za{titeo{te}enog od zlostavljanja/uznemira-vanja, sudski nalog poznat kao „nalogprotiv zlostavljanja/uznemiravanja“ ukome se zahteva da se okrivljeniuzdrì od takvog pona{anja premao{te}enom na na~in koji je odre|ennalogom u vremenskom periodu (kojiuklju~uje neograni~eno vreme) kao{to moè biti odre|eno, ali nijedno

186

(4) U podstavu (1) stava 19a ovoga Zakona (ovla{}enjesuda da prekora~i vremenska ograni~enja), za „stav17 ili stav 18 i stav 18a” stoje zamenjeni „stav 17,18, 18a“ stoje zamenjeni „stav 17, 18, 18a ili 18b.

11. Posle stava 234 Zakona o krivi~nom postupku[kotske od 1995. umetnut je slede}i stav – Naloziprotiv zlostavljanja/uznemiravanja 234a.

(1) Gde je lice osu|eno za krivi~no delo koje obuhvatazlostavljanje/uznemiravanje nekog lica („`rtve“),tuìlac se moè àliti sudu traè}i od njega da donesenalog protiv zlostavljanja/uznemiravanja protiv u~inio-ca kojim mu se nalaè da se suzdrì od takvog pona-{anja u odnosu na `rtvu, pri ~emu nalog moè biti izdatna odre|eno vreme ({to uklju~uje i njegovo neodre-|eno trajanje), {to tako|e moè biti odre|eno i koddrugih odluka koje se donose u pogledu krivi~nog dela.

(2) Po zahtevu iz podstava (1) sud moè, uveren uneophodnost da donese nare|enje radi odbrane`rtve od daljeg zlostavljanja/uznemiravanja, donetinare|enje protiv zlostavljanja/uznemiravanja.

(3) Nalog protiv zlostavljanja/uznemiravanja koji jedoneo krivi~ni sud smatra}e se kao presuda, u smislumogu}nosti podno{enja bilo koje àlbe, i u smisluovog podstava „nare|enje“ uklju~uje svaku promenuili opoziv takvog nare|enja u~injenog shodno pod-stavu (6) ispod.

(4) Bilo koje lice za koje se utvrdi da je prekr{ilo nalogprotiv zlostavljanja/uznemiravanja bi}e odgovornoza krivi~no delo i moè da bude:

(a) presudom po optu`nici osu|en na zatvor-sku kaznu ~ija duìna ne prelazi 5 godina ili


189

koja ne prelazi zakonski maksimum iliobe i takav zatvar i takva nov~ana kazna.

(2) Kr{enje naloga protiv zlostavljanja/uzne-miravanja ne}e biti ka`njivo druga~ijenego kako je odre|eno pod stavom 1.

10. (1) Posle stava 18a Zakona o zastarelosti iograni~enjima od 1973. ([kotska) dodat je slede}istav 18b. Ovaj stav se primenjuje na tu`be protivzlostavljanja/uznemiravanja u skladu sa zna~enjemstava 8 Zakona o za{titi od zlostavljanja/uznemira-vanja od 1997. koji uklju~uje zahtev za od{tetom.

(2) Nijedna tu`ba na koju se odnosi ovaj stav ne moèbiti podneta ako nije zapo~ela pre isteka perioda odtri godine i posle:

(a) datuma u kome je navodno zlostavljanje-/uznemiravanje prestalo;

(b) datuma (ako je kasniji od datuma koji jepomenut u paragrafu (a) iznad) u kome jeo{te}eni postao svestan ili je po mi{ljenju sudato morao biti, shodno razumno cenjenim okol-nostima da je okrivljeni bila osoba odgovornaza to zlostavljanje/uznemiravanje ili da je toposlodavac ili {ef takve osobe.

(3) U ra~unanju vremena odre|enom u stavu 2 iznad,bi}e zanemaren svaki vremenski period tokomkoga je lice koje je navodno trpelo zlostavlja-nje/uznemiravanje bilo li{eno pravnog subjekti-viteta iz razloga maloletstva ili nedostatka ura~un-ljivosti.

188

(a) nacionalnom bezbedno{}u;

(b) ekonomskim prosperitetom Velike Britanije;ili;

(c) spre~avanju ili otkrivanju ozbiljnog krimi-naliteta, i bilo u~injeno u ime Krune, serti-fikat o zaklju~uju}im dokazima }e biti izdatda se ovaj Zakon u tim posebnim slu~ajevi-ma ne primenjuje.

(2) U podstavu (1) „specifi~an“ zna~i da }e u tom serti-fikatu biti ta~no ozna~eno lice o kome je re~.

(3) Dokument koji ima za cilj da bude sertifikat kako jepredvi|eno u podstavu (1) treba da se prihvati kaodokaz i ako suprotno nije dokazano, tretira}e se kaotakav sertifikat.


191

190

190

na nov~anu kaznu ili obe, i zatvor inov~anu kaznu;

(b) u skra}enom postupku osu|en na zatvorskukaznu ne duòj od 6 meseci ili na nov~anukaznu koja ne prelazi zakonski maksimum,ili na obe kazne, i zatvora i nov~anu kaznu.

(5) Dràvni tuìlac u sve~anoj proceduri ili javni tuìlacu skra}enom postupku mogu se àliti vi{em sudu pro-tiv odluke kojom je sud odbio da donese nalog izpodstava (1); na bilo koju takvu àlbu, vi{i sud moèdoneti takav nalog, ako smatra da je to odgovaraju}e.

(6) Lice protiv koga je donet nalog protiv zlostavlja-nja/uznemiravanja ili tuìlac koji je traìo dono{enjetakvog naloga, moè se àliti sudu koji je doneo tajnalog radi njegovog opoziva i promene i u pogledubilo kakve àlbe odgovaraju}i sud moè ako utvrdida je to s obzirom na ~injenice odgovaraju}e, opo-zvati nalog, ili ga promeniti na na~in koji smatraodgovaraju}im, ali ne tako da produì period za kojinalog vaì.

(7) U smislu ovog stava „zlostavljanje/uznemiravanje“}e se konstruisati u saglasnosti sa stavom 5 Zakona oza{titi od zlostavijanja/uznemiravanjea od 1997godine.

Op{te

12. (1) Ako bi resorni ministar potvrdio da se po njego-vom mi{ljenju to {to je u~injeno od straneposebnog lica u posebnim situacijama moèpovezati sa:

Sjedinjene Ameri~ke Dràve

Poglavlje VII, 28 U.S.C. Odeljak 2000e

Praksa zapo{ljavanja koju sprovodi poslodavac smatra}ese protivzakonitom:

(1) ukoliko poslodavac ne zaposli ili otpusti neko lice iliodbije da zaposli ili otpusti neko lice, ili na drugina~in vr{i negativnu diskriminaciju osoba u pogledunaknade, uslova ili privilegija zaposlenja zbog rase,boje koè, vere, pola lli nacionalnog porekla teosobe…

Uredba o diskriminaciji na radnom mestu i po-stupcima Okruga Santa Klara

Stav i procedure u vezi diskriminacije na radnom mestu

Izjava o stavu

Definicija: jasan opis zabranjenog pona{anja.Na koga se odnosi?Kazne zbog diskriminisanja.Sigurnost da zaposleni koji se àli ne}ebiti izloèn osveti.Poverljivost.Ko je zaduèn za primenu ovog stava?


193

192

192

Korespondiraju}e odredbe iz Severne Irske

13. Nalog Saveta koji je u~injen shodno paragrafima(1)(b) Poglavlja 1 Zakona Severne Irske od 1974,koji sadrì tvr|enje da je u~injen jedino sa svrhomkoja se odnosi na ove stavove od 1 do 12 ovogaZakona.

(a) ne}e biti podvrgnut podparagrafima (4) i(5) ili paragrafu 1 tog Poglavlja (afirmativ-na rezolucija oba Parlamentarna doma), ali

(b) }e biti podvrgnut poni{tenju slede}i rezolu-cije bilo koga Parlamentarnog doma.

14. (1) Stavovi od 1 do 7 primenjuju se samo na Engle-sku i Vels.

(2) Stavovi od 8 do 11 primenjuju se samo na [kotsku.

(3) Ovaj Zakon (osim stava 13) ne primenjuje se naSevernu Irsku.

15. (1) Stavovi 1, 2, 4, 5 i 7 do 12 stupaju na snagu onogdana kada ministar tako naredi zakonskim putem.

(2) Stavovi 3 i 6 stupaju na snagu kada Lord Kance-lar tako naredi zakonskim putem.

(3) Razli~iti dani mogu biti kori{}eni shodno ovomstavu za razli~ite ciljeve.

16. Ovaj Zakon moè da bude naveden kao Zakon oza{titi od zlostavljanja/uznemiravanja od 1997.

4. Zasnovati sve odluke u vezi sa zapo{ljavanjem, pro-mocijom, obukom, otup{tanjem i ostalim aspektima kadrovskeprakse na ravnopravnoj primeni kriterijuma sposobnosti,obuke, iskustva, kvaliteta minulog rada i ostalih faktora koji seodnose na posao i odràvati te kriterijume na dosledno visokomnivou.

5. Obezbediti odgovaraju}e postupke za zaposlene kojisu doìveli kr{enje Uredbe o seksualnom ugroàvanju ili bilisvedoci njenog kr{enja, pomo}u kojih }e se za{tititi po-verljivost informacija o njima. Obezbediti za{titu osobama ododmazde i omogu}iti pokretanje korektivnog postupka.

6. Ne spre~avati ili ograni~avati odnose izme|u zapo-slenih èna i mu{karaca u okviru odgovaraju}ih modusa pona-{anja – ve} pospe{ivati, podsticati i potpomagati timski rad iuzajarano po{tovanje me|u svima zaposlenima.

Ovom Uredbom se zabranjuje negativna ili pozitivnadiskriminacija slu`benika na osnovu pona{anja koje se neodnosi na obavljanje posla, kao {to je pokretanje postupka uvezi sa kadrom ili odbijanje da se to u~ini, uklju~uju}i iunapre|enje zaposlenih koji prihvate predloge seksualneprirode ili odbijanje da se odobri unapre|enje za zaposlene kojise odupru ili protestvuju protiv predloga seksualne prirode.

Na svako kr{enje ove uredbe reagova}e se brzom i odgo-varaju}om akcijom. Svaki zaposleni ili potencijalni zaposlenikoji doìvi seksualno ugroàvanje treba odmah da kontaktirasvog pretpostavljenog, vi{eg rukovodioca, savetnika za pozi-tivnu akciju u okviru odeljenja, Okru`no odeljenje za jednakemogu}nosti (408) 299–2743, koordinatora programa za ène(408) 299–2743, predstavnika sindikata, Odeljenje za jednakemogu}nosti zapo{ljavanja i stambena pitanja, Komisiju za jed-nake mogu}nosti, ili vlastitog advokata.


195

@albeni postupak

Poverljivost àlbenog postupka.Podno{enje àlbe.Istraga – brza, sveobuhvatna, nepristrasna.Nema osvete.Neformalno re{enje.Formalno re{enje.Momentalne i odgovaraju}e korektivne radnje ukoliko jedo uznemiravanja do{lo.

Tekst Uredbe

Politika Okruga je da se za sve zaposlene odràva radnookruènje u kojem nema diskrimancije. Da bi se odràla dobraradna atmosfera, potrebno je radno okruènje oslobo|eno sek-sualnog ugroàvanja i ugroàvanja na osnovu pola, starosti,rase, boje koè, nacionalnog porekla, veroipsovesti, vere, inva-liditeta. politi~kih uverenja. organizacione pripadnosti i seksu-alne orijentacije. U daljem tekstu opisani su i detaljnije izloèniprincipi Uredbe o seksualnom ugroàvanju:

1. Ne tolerisati seksualno ugroàvanje kao oblik pona-{anja u radnom okruènju.

2. Vr{iti odvra}anje od takve prakse putem komunikaci-je, obuke i drugih odgovaraju}ih metoda pomo}u kojih }e sepodi}i nivo osetljivosti javnosti na pitanja seksualnog ugro-àvanja.

3. Ispitati sve prime}ene ili prijavljene slu~ajeve i pre-duzeti korektivni postupak. Kada se jasno ustanovi da se radi oslu~aju kr{enja prava drugih i kr{enju uredbe, odgovaraju}edisciplinske mere mogu se kretati od savetodavnog postupka,opomene, smanjenja plate, oduzimanja zvanja, do otpu{tanja saradnog mesta u slu~aju grubog kr{enja pravila pona{anja iliponavljanja prekr{aja.

194

Seksualno ugroàvanje

Svim zaposlenima mora biti omogu}eno da rade uokruènju u kojem ne}e biti neèljenih seksualnih predlogakoje niko nije traìo. Seksualno ugroàvanje predstavlja oblikkr{enja pravila pona{anja od strane zaposlenog, koje jeponiàvaju}e prema drugoj osobi i podriva celovitost radnogodnosa. Seksualno ugroàvanje se razlikuje od privla~nosti iflertovanja i u op{tem smislu moè se definisati na slede}ina~in:

Seksualno ugroàvanje je nepoèljan oblik seksualnepa`nje, koja kod primaoca izaziva oja|enost, a rezultira time daprimalac ne moè da funkcioni{e efikasno u obavljanju svojihradnih zadataka. Ono ~esto moè imati i komponentuzloupotrebe mo}i. Seksualno ugroàvanje se ne odnosi napovremene komplimente. Ono se odnosi na pona{anje koje nijepoèljno, koje je uvredljivo, koje naru{ava moral ili koje podri-va radnu eflkasnost primaoca. Seksualno ugroàvanje se moèjaviti izme|u zaposlenih bez obzira na njihov uzajamni odnos.Ono nije ograni~eno na odnose izme|u pretpostavljenog injemu podre|enog slu`benika. Inicijator (ugnjeta~) i primalac(`rtva), moè biti èna ili mu{karac. Primalac ne mora bitisuprotnog pola. Primalac ne mora biti osoba koja jeugroàvana, ve} moè biti bilo ko na koga takvo prestupnopona{anje ima uticaja. Seksualno ugroàvanje moè uklju~ivatipostupke kao {to su:

• pokazivanje seksualno sugestivnih materijala ilipredmeta;

• pohotljivi pogledi ili seksualna gestikulacija;

• seksualno orijentisano verbalno „zadirkivanje“ ilizlostavljanje, seksualni vicevi, komentari o ne~ijemtelu;


197

DEFINICIJE

Seksualna privla~nost

Privla~nost izme|u ljudi – bez obzira da li je ona jedno-strana ili uzajamna – predstavlja ìvotnu ~injenicu. Flertovanje,stavljanje do znanja da vam je neko privla~an i koraci koji sepreduzimaju da se pospe{i uzajamni odnos, odvijaju se namnogo razli~itih na~ina.

Seksualna privla~nost se moè manifestovati kroz {irokdijapazon iskustava koja se kre}u od jednostavnog ose}anjauvaàvanja do zaljubljivanja. U tom rasponu iskustava, seksu-alna privla~nost se moè manifestovati kao otvorena i direktnaprirodna razmena izme|u dve osobe.

Ono {to je karakteristi~no za seksualnu privla~nost jestepristanak na nju i pove}ano samopo{tovanje kod obe osobe.Ljudi koji doìvljavaju takvo iskustvo treba posebno da obratepa`nju na slede}e:

• odgovaraju}e pona{anje u javnosti;

• utisak koji zaposleni mogu imati o privla~nosti kojapostoji izme|u njih dvoje;

• da li bilo kakvo pona{anje ili odnos koji proistekneiz toga moè imati negativne posledice na produk-tivnost organizacije.

Ako ose}ate privla~nost prema nekome na radnommestu, morate proveriti da li je ta privla~nost obostrana i raz-motriti kakav autoritet vam daje va{e radno mesto. Odnosi uokviru „komandnog lanca“ nisu u redu zato {to osoba koja je ukadrovskom smislu podre|ena nema potpunu slobodu izbora,usled ~ega dolazi do podrivanja uzajamnosti.

196

199


199

• suptilni pritisak da se pristane na seksualnu aktiv-nost, u~estalo flertovanje i predlozi;

• fizi~ki kontakt kao {to je tap{anje, {tipanje ili nepre-stano ~e{anje o telo druge osobe;

• zahtevi za seksualne usluge povezani sa implicira-nim ili otvorenim obe}anjima da }e osobi biti datpreferencijalni tretman ili pretnjema u vezi sa nje-nim statusom.

DU@NOSTI

Svi zaposleni

Svi zaposleni su du`ni da obezbede da me|u zaposleni-ma u Okrugu Santa Klara nema seksualnog ugroàvanja.

Supervizori i rukovodioci

Supervizori i rukovodioci su du`ni da spre~e seksualnougroàvanje u njihovom delokrugu odgovornosti i da predu-zmu odgovaraju}e korektivne mere.

Supervizori i rukovodioci na svim nivoima du`ni su daobezbede da svi zaposleni u njihovom delokrugu odgovornostibudu upoznati sa ovom uredbom; da obezbede da sve odlukekoje se ti~u kadrova u njihovom delokrugu budu u skladu saovom uredbom i da pokrenu korektivni postupak kada prekr{ajto zasluùje.

Predstavnici sindikata

Predstavnici sindikata moraju po{tovati smerniceOkruga kada se nalaze na posedu Okruga. Svi sindikati imaju

198

ugovore sa Okrugom i/ili izjave u vezi sa uredbom Okruga i odnjih se traì da te odredbe sprovode.

Zaposleni koji su doìveli kr{enje Uredbe o seksualnomugroàvanju ili su bili svedoci njenog kr{enja

Svaki zaposleni koji smatra da je bio primalac seksu-alnog ugroàvanja ili mu je poznato da je do{lo do seksualnogugroàvanja, ima obavezu i du`nost da prijavi mogu}e kr{enjeuredbe svom pretpostavljenom, rukovodiocu ili predstavnikuOkru`nog odeljenja za jednake mogu}nosti kako bi se preduzeoodgovaraju}i korektivni postupak. Takvim pojedincima se, ta-ko|e, daje podr{ka da se suo~e sa licem koje navodno vr{iugroàvanje, ukoliko zaposleni ne smatraju da bi takvosuo~enje moglo dovesti do osvete ili do jo{ ve}eg ugroàvanja.

Odeljenje za jednake mogu}nosti

1. Odeljenje za jednake mogu}nosti odgovorno je zaslede}e:

Obrazovanje rukovodilaca i zaposlenih i njihovo oba-ve{tavanje o pravima i du`nostima u skladu sa ovom Uredbom.

Razradu postupaka za ispitivanje navodnih kr{enja isavetovanje rukovodilaca u vezi sa korektivnim postupcimakada prekr{aji to zasluùju.

Obave{tavanje svakog zaposlenog o njegovoj du`nostida prijavi kre{enje.

Kada ima ovla{}enje, da daje savete zaposlenima i dapruà pomo} u re{avanju stvarnih ili mogu}ih kr{enja Uredbe oseksualnom ugroàvanju.

2. U svakom slu~aju u kojem je ustanovljeno da se radio seksualnom ugroàvanju, Odeljenje za jednake

201


201

mogu}nosti razmotri}e predloèni korektivni postu-pak pre nego {to se takav postupak preduzme.

3. U slu~ajevima gde je ustanovljeno da se radi o seksu-alnom ugroàvanju, Odeljenje za jednake mogu}nosti}e voditi celokupnu evidenciju. Ta evidencija }e sesmatrati poverljivom.

4. Odeljenje za jednake mogu}nosti staja}e na raspola-ganju za potrebe konsultacija sa supervizorima,rukovodiocima, predstavnicima sindikata i drugimzaposlenima u vezi sa Uredbom o seksualnom ugro-àvanju.

200

Doma}a normativna re{enja i predlozi udomenu za{tite od seksualnog ucenjivanjai uznemiravanja

Zakon o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005 i 61/2005)

I OSNOVNE ODREDBE

^lan 21

Zabranjeno je uznemiravanje i seksualno uznemiravanje.

Uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svakoneèljeno pona{anje uzrokovano nekim od osnova iz ~lana 18.ovog zakona koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanst-va lica koje traì zaposlenje, kao i zaposlenog, a koje izazivastrah ili stvara neprijateljsko, poniàvaju}e ili uvredljivookruènje.

Seksualno uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jestesvako verbalno, neverbalno ili fizi~ko pona{anje koje ima zacilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traì zaposle-nje, kao i zaposlenog u sferi polnog ìvota, a koje izaziva strahili stvara neprijateljsko, poniàvaju}e ili uvredljivo okruènje.

XXII KAZNENE ODREDBE

^lan 273.

Nov~anom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinarakazni}e se za prekr{aj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:

1) ako prekr{i zabranu diskriminacije u smislu ovogzakona (~l. 18–21).

Predlog za uvo|enje za{tite od seksualnog ucenjivanjai uznemiravanja u: Zakon o za{titi na radu5

Zabrana seksualnog ucenjivanja i uznemiravanja

^lan 1.

Poslodavac je duàn da zaposlene za{titi od seksualnogucenjivanja i uznemiravanja na radu ili u vezi sa radom.

Pod seksualnim ucenjivanjem podrazumeva se „svakopona{anje poslodavca, direktora ili drugog odgovornog licakod poslodavca, koje predstavlja predlog ili zahtev usluga sek-sualne prirode, ~ije je ~injenje uslov promene statusa vezanogza rad, u smislu zapo{ljavanja, stru~nog usavr{avanja, obuke,napredovanja, materijalnog ili drugog nagra|ivanja ili uslovkoji na drugi na~in uti~e na radni odnos ili druga za rad vezanaprava lica na koje se odnosi.

Pod seksualnim uznemiravanjem podrazumeva se svakopona{anje seksualne prirode ~injeno od strane poslodavca,direktora ili drugog odgovornog lica kod poslodavca ilizaposlenog, protivno volji drugog zaposlenog, odnosno licakoje nije u radnom odnosu kod poslodavca, a koje stvara nepri-jateljsku, poniàvaju}u ili uvredljivu atmosferu na radu ili uvezi sa radom.

Za{tita iz stava 1. ovog obuhvata i sva druga lica koja pobilo kom osnovu u~estvuju u radu kod poslodavca (lica kojaobavljaju privremene i povremene poslove ili poslove po ugo-


203

Nacrt Zakona o ravnopravnosti polova4

Uznemiravanje i seksualno uznemiravanje

^lan 18.

Poslodavac je duàn da zaposlenog na radu i u vezi saradom i obavljanjem odre|enih poslova za{titi od uznemira-vanja i seksualnog uznemiravanja na radnom mestu.

Poslodavac je duàn da op{tim aktom ili ugovorom oradu utvrdi uznemiravanje i seksualno uznemiravanje kao teùpovredu radne obaveze.

Ako poslodavac blagovremeno ne preduzme efikasnemere za{tite od uznemiravanja ili seksualnog uznemiravanja,zaposleni ima pravo da prekine sa radom.

Po osnovu prekida rada u smislu stava 3. ovog ~lanazaposleni ne moè biti pozvan na disciplinsku, materijalnu ilidrugu odgovornost.

202

5 Predlog su zajedni~ki pripremili pravni eksprti/ekspertkinje nevladinih organizacijaGlas razlike – gupa za promociju ènskih politi~kih prava, iz Beograda, i YUKOM –Komitet pravnika za ljudska prava, iz Beograda.

4 Nacrt Zakona o ravnopravnosti polova pripremila je ekspertska grupa Odbora zaravnopravnost polova Skup{tine Republike Srbije. Nacrt je predstavljen javnosti 2006.godine i sada se nalazi u skup{tinskoj proceduri.

Sudska za{tita od seksualnog ucenjivanja i uznemiravanja

^lan 4.

Zaposleni moè traìti za{titu pred nadle`nim sudomzbog seksualnog ucenjivanja odnosno uznemiravanja ukolikoje u~injeno od strane poslodavca ili direktora ili ukolko poslo-davac nije preduzeo potrebne mere da se utvr|eno seksualnoucenjivanje, odnosno uznemiravanje prekine, odnosno ukolikose ono nastavilo.

Naknada {tete

^lan 5.

Zaposleni prema kome je u~injeno seksualno ucenjiva-nje, odnosno uznemiravanje ima pravo na naknadu {tete zbogpovrede ~asti i dostojanstva, pretrpljeni fizi~ki i du{evni bolodnosno strah.

Poslodavac odgovara za naknadu {tete solidarno sa licemkoje je izvr{ilo seksualno ucenjivanje, odnosno uznemiravanjezaposlenog.

Poslodavac se moè osloboditi odgovornosti za seksual-no ucenjivanje, odnosno uznemiravanje ukolko dokaè da jepreduzeo sve mere za spre~avanje ovakvog pona{anja i da ihzaposleni neopravdano nije iskoristio.


205

voru o delu, studenti i u~enici na praksi, lica koja traè posao,volonteri i dr. – u daljem tekstu: zaposleni).

Interni postupak za{titeod seksualnog ucenjivanja i uznemiravanja

^lan 2.

Poslodavac je duàn da na odgovaraju}i na~in upoznasve zaposlene o zabrani seksualnog ucenjivanja i uznemirava-nja i posledicama nepo{tovanja takve zabrane.

Kad sazna za postojanje seksualnog ucenjivanja i uzne-miravanja, poslodavac je duàn da odmah preduzme mere da seutvr|eno seksualno uznemiravanje i ucenjivanje prekine.

Poslodavac moè da donese poseban pravilnik ili da uodgovaraju}i op{ti akt unese odredbe kojima se zabranjuje sek-sualno ucenjivanje i uznemiravanje i propisuje postupak poàlbi zaposlenog.

Zaposleni prema kome se vr{i seksualno ucenjivanje,odnosno uznemiravanje, odgovorno lice kod poslodavca, moèpokrenuti postupak iz st. 3. ovog ~lana.

Organ koji vodi postupak mora da obezbedi poverljivostpodataka i da za{titi privatnost u~esnika u postupku.

^lan 3.

Zaposleni ne moè biti stavljen u poloàj nepovoljniji odonog koji je imao pre pokretanja postupka za{tite ili stavljanjapritu`be povodom seksualnog ucenjivanja, odnosno uznemira-vanja.

204

1. prihvatanje takvog pona{anja (pot~injavanje takvompona{anju) cena ili uslov za zaposlenje;

2. pot~injavanje ili odbijanje predloga je iskori{}eno kaoosnov za dono{enje odluke o zaposlenju doti~ne individue;

3. kada je takvo pona{anje imalo za svrhu ili efekatneosnovanog me{anja u obavljanje posla zaposlenog ilistvaranje inomiziranog, neprijateljskog ili neugodnog radnogambijenta.

Neèljeno seksualno udvaranje je:

1. nu|enje beneficija zaposlenom u zamenu za seksualneusluge;

2. primena ili pre}enje odmazdama posle negativnogodgovora na seksualno udvaranje;

3. vizuelno pona{anje, kao {to je namigivanje, pravljenjeseksualnih pokreta ili isticanje seksualno sugestivnih objekata,slika, karikatura ili postera;

4. verbalno pona{anje kao {to je pravljenje ili kori{}enje{tetnih (nipoda{tavaju}ih) komentara, epiteta, dobacivanja, jas-nih seksualnih {ala, ili komentara o telu ili obla~enju nekog odzaposlenih;

5. verbalno seksualno udvaranje ili predlozi;

6. verbalno iskori{}avanje seksualne prirode, slikovitiverbalni komentar o telu individue, seksualno degradiraju}ere~i koje opisuju individuu ili sugestivna ili nepristojna pismaili pozivi;

7. fizi~ko pona{anje, kao {to je dodirivanje, nasrtaji ilispre~avanje prolaza ili blokiranje pokreta;


207

206

206

Kaznene odredbe

^lan 7.

Nov~anom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara kazni}ese poslodavac koji nije na odgovaraju}i na~in upoznao svezaposlene o zabrani seksualnog ucenjivanja i uznemiravanja iposledicama nepo{tovanja takve zabrane.

Nov~anom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara kazni-}e se poslodavac koji nakon saznanja za postojanje seksualnogucenjivanja, odnosno uznemiravanja nije preduzeo mere da seutvr|eno seksualno uznemiravanje, odnosno ucenjivanjeprekine.

Predlog Pravilnika o za{titi od seksualnog uznemira-vanja na radnom mestu u op{tini

I. Seksualno uznemiravanje je protivzakonito pona{anjemu{karaca koji seksualno uznemiravaju ène ili drugemu{karce, kao i èna koje seksualno uznemiravaju mu{karce ilidruge ène.

Seksualno uznemiravanje na poslu je protivzakonito biloda nedozvoljeno pona{anje seksualnog uznemiravanja dolaziod strane saradnika, bilo da se radi o uznemiravanju od strane{efova ili od strane neke druge osobe sa kojom se sara|uje uokviru firme ili van nje. Oteàvaju}i momenat je kada do sek-sualnog uznemiravanja dolazi na relaciji {efova (neposrednonadre|enih osoba) sa direktno pot~injenom osobom.

II. Seksualno uznemiravanje je neèljeno seksualnoudvaranje, zahtev za seksualnim radnjama, ili vizuelno, verbal-no ili fizi~ko pona{anje seksualne prirode kada je:

NASILJE U PORODICI*

ISTINA O NASILJU U PORODICI

Nasilje u porodici predstavlja {ablon zlostavljanja kojieskalira, a u okviru kojeg jedan partner u okviru intimne vezekontroli{e onog drugog putem sile, zastra{ivanja, ili pretnjomupotrebe sile. Zlostavljanje se javlja u mnogo razli~itih vidova:


209

8. odmazda za prijavljivanje uznemiravanja ili pretnjeako se uznemiravanje prijavi.

Stvaranje uznemiravaju}e radne atmosfere:

Vizuelno pona{anje, kao {to su poniàvaju}i posteri,fotografije, karikature, crteì ili pokreti. Upotreba otvoreno sek-sualnih re~i i termina, psovki, ismejavanje drugih na otvorenoseksualan na~in, pri~anje prostih seksualnih {ala uprkos upo-zorenjima, vre|aju}i pokreti, zvi`danje i namigivanje.

III. Zabrana uznemiravanja na osnovu rase, boje koè,nacije, porekla, religije, fizi~ke ili mentalne nesposobnosti,bra~nog statusa, zdravstvenog stanja, seksualne orijentacije,godina ili na bilo kojoj drugoj za{ti}enoj osnovi, uklju~ujepona{anje sli~no seksualnom uznemiravanju, kao {to je:

1. verbalno pona{anje, kao {to su pretnje, epiteti,poniàvaju}i komentari ili dobacivanje;

2. vizuelno pona{anje, kao {to su poniàvaju}i posteri,fotografije, karikature, crteì ili pokreti;

3. fizi~ko pona{anje, kao {to su nasrtaji, neèljenododirivanje ili blokiranje normalnih pokreta;

4. odmazda za prijavu uznemiravanja ili pretnje ako seuznemiravanje prijavi.

208

* Ovaj deo odeljaka o nasilju u porodici je prire|en na osnovu priru~nika „Od sada paubudu}e“, u izdanju Odeljenja za uslovne osude Okruga Santa Klara, SAD. [iri izvo-di iz ove publikacije {tampani su u priru~niku OEBS-a „GEA, Gender and Emprowe-ment Impact Assessment, Rodni aspekti privatnog preduzetni{tva, Koordinisano delo-vanje institucija u re{avanju problema nasilja u porodici“, koji je 2003. godinepripremljen kao radni materijal za seminare namenjene op{tinskim licima odgovornimza rodnu ravnopravnost i jednake mogu}nosti.

• U SAD ène su devet puta vi{e ugroène u vla-stitom domu nego na ulici.

• Prema Departmanu za pravosu|e SAD, 95% pri-javljenih napada na supru`nike po~ine mu{karciprotiv èna. Napadi èna na mu{karce doga|ajuse u otprilike u 5 do 10% slu~ajeva nasilja uporodici.

• Oko 17 procenata èna prijavi fizi~ko ili seksu-alno nasilje za vreme trudno}e.

• Zlostavljanje pre trudno}e je glavni indikator da}e se zlostavljanje nastaviti i tokom trudno}e.

Nasilje u porodici predstavlja jednu od najbolje ~uvanihnacionalnih tajni. Postoji izobilje iluzija i nesporazuma. Upo-znavanje sa ~injeni~nim stanjem predstavlja vaàn korak upravcu prekidanja kruga nasilja.

înjenica: Svake godine skoro ~etiri miliona èna dobijebatine u svojoj ku}i od svojih mu{kih partnera. Iako prvi nasil-ni~ki incident ne mora biti ozbiljne prirode, kada zlostavljanjejednom po~ne ono ima tendenciju da raste u pogledu ozbiljno-sti i u~estalosti, ponekad dovode}i do trajnih povreda ili smrti.Ono {to moè po~eti sa povremenim opaljivanjem {amara iligurkanjem, pretvara se u guranje niz stepenice, udarac pesni-com u lice, ili {ut u stomak.

înjenica: Kod zlostavljanja se ne radi o ljutnji ili gubi-tku kontrole; tu se radi o svesnom izboru ~iji je cilj odràvanjevlasti i kontrole u okviru odnosa ili veze. Zlostavlja~ima nepolazi za rukom da, kada su ljuti, pretuku svog {efa ili terori{usvoje prijatelje.

înjenica: Zlostavlja~ je taj koji je odgovoran za nasilje– ne `rtva. Neke osobe dobiju batine zato {to im se prosuloùmance dok su pripremale doru~ak, {to su napravile odre|enufrizuru, {to su se lepo ili nedovoljno lepo obukle, {to su skuvale


211

• U Sjedinjenim Dràvama, svakih devet sekundijedna èna bude pretu~ena. Nasilje u porodicipredstavlja zlo~in koji se u ovoj zemlji najre|eprijavljuje, pri ~emu je stvarna u~estalost desetputa ve}a od prijavljene.

• Osamdeset procenata dece koja ìve u doma}in-stvima gde se javlja nasilje u porodici svedoci suzlostavljanja.

• U jednoj tre}ini lezbejskih ili homoseksualnihveza javlja se nasilje u porodici, otprilike istotoliko ~esto kao i u heteroseksualnim vezama.

• U SAD, u proseku ~etiri ène svakog dana buduubijene od strane svojih mu{kih partnera. PremaPravobranila{tvu, u Okrugu Santa Klara, 1995.godine dogodilo se 21 ubistvo kao rezultat nasi-lja u porodici.

210

Ljudi ostaju sa svojim partnerima koji ih zlostavljaju izbrojnih razloga. Kada shvatite ove razloge, moète sagledatimogu}nosti koje imate da ìvite bez nasilja i da izbegneteose}aj krivice i izolaciju.

• Strah vas je da }ete dobijati jo{ gore batine. Va{zlostavlja~ vam preti da }e prona}i vas, va{udecu i va{u porodicu i da }e vas ubiti ili povre-diti.

• Zavisite od zlostavlja~a u pogledu krova nadglavom, hrane i ostalih potrep{tina.

• Nemate nikoga s kim moète porazgovarati, a kobi vas razumeo i verovao vam.

• Smatrate da su va{oj deci potrebna dva roditeijai ne èlite da ih podiète sami.

• @elite da porodicu odrìte na okupu i da ispunitesvoje verske obaveze da ostanete sa svojim part-nerom.

• Pla{ite se da sami ne}ete biti u mogu}nosti davodite brigu o sebi i svojoj deci.

• @elite da budete uz svog partnera i da budeteodani svojoj vezi ili odnosu.

• Partner preti da }e izvr{iti samoubistvo ukolikoodete.

• Mislite da vas niko drugi ne}e voleti.• Pla{ite se da }e vas se va{a porodica i prijatelji

stideti.• Ose}ate se posti|eno, neprijatno i ponièno i ne

èlite da iko drugi zna {ta vam se doga|a.• Mislite da }e drugi smatrati da ste vi „nièg

ranga” ili glupi {to ste u toj vezi ostali tolikodugo.


213

pogre{no jelo, ili zbog bilo kojeg drugog izgovora. Takvesituacije ne daju nikakvo opravdanje za nasilje niti ga provoci-raju. âk i onda kada izraàvate neslaganje, vi ne zasluùjetebatine. Ljudi koji su predmet zlostavljanja ne èle da dobijajubatine.

înjenica: Nasilje se javlja i u odnosima i vezamaizme|u predstavnika istog pola, a pitanje vlasti i kontrole jesli~no onome u okviru heteroseksualnih veza i odnosa.Homofobija ~ini da trivijalizujemo nasilje u okviru odnosaizme|u predstavnika istog pola i da umanjimo posledice nasiljapo `rtvu.

înjenica: Polovina slu~ajeva nasilja u porodiciskop~ana je sa upotrebom narkotika. Iako droga ili alkoholmoè umanjiti samokontrolu, droga i alkohol ne izazivajunasilje. Lica koja vr{e zlostavljanje koriste droge ili alkoholkao izgovor ili dozvolu za zlostavljanje i za izbegavanje odgo-vornosti zbog zlostavljanja.

înjenica: Budu}i da se nasilje koje èna doìvi od svogpartnera tretira sasvim druga~ije u pore|enju sa nasiljem kojepo~ini neko nepoznato lice, po~inioci ne budu uvek uhap{eni.Istorijski gledano, postojali su ve}i izgledi da policija podneseprijavu ukoliko je po~inilac nepoznato lice, nego ukoliko je onintimni partner.

înjenica: Kod zlostavljanja ne postoje ekonomske,obrazovne, etni~ke granice niti granice u pogledu seksualnogopredeljenja, starosti i rase. Ne postoji „tipi~na” `rtva.

înjenica: Zlostavlja~i obi~no vode ,,normalan” ìvotizuzev toga {to nisu spremni da prestanu sa nasiljem ipona{anjem kojim svog partnera drè pod kontrolom.Zlostavlja~i ne vr{e zlostavljanje zato {to su ludi ili mentalnooboleli.

212

matskim doga|ajima i opasnosti da budu fizi~kinapadnuta.

• Deca koja ìve u atmosferi nasilja u porodici do-ìvljavaju nenormalno visoki nivo anksioznosti.

• Deca mogu patiti od poreme}aja izazvanih post-tra-umatskim stresom (sli~no onome {to doìv-ljavaju ratni veterani) ~ak i posle jednog jedinogincidenta.

• Deca koja su bila izloèna nasilju u porodici~esto imaju te{ko}e u {koli.

• Deca koja ìve u porodicama gde je prisutnonasilje ~e{}e izostaju iz {kole, bivaju ume{ana ukra|e, pate od nesanice, izliva gneva i nasiljaprema drugim licima – u pore|enju sa decomkoja su podizana u atmosferi gde nema nasilja.

• Studije su pokazale da de~aci koji su izloèninasilju u porodici imaju sklonost ka preteranojagresivnosti i reme}enju reda.

• Studije pokazuju da devoj~ice koje su izloènenasilju u porodici imaju sklonost ka tome da sepovla~e i da se pona{aju pasivnije od devoj~icakoje nisu izloène nasilju.

• Deca koja ìve u porodicama gde je prisutno na-silje podlo`na su ve}em riziku od maloletni~kedelikvencije i upotrebi narkotika.

Izuzetno je va`no da se za decu koja ìve u porodicamagde je prisutno nasilje utvrdi jednostavan bezbednosni plan:

• Upozoriti decu da se drè po strani kada do|e dosukoba izme|u odraslih.

• Napraviti spisak lica kojima deca mogu verovatii sa kojima mogu pri~ati kada se ose}aju nesi-gurnim (susedi, nastavnici, ro|aci, prijatelji).


215

• Smatrate da morate ostati u toj vezi da bi stemogli da se ose}ate kao kompletna osoba.

• Pla{ite se da }ete biti deportovani ili da }e va{adeca biti odvedena iz zemlje.

• Ako ste u vezi sa predstavnikom istog pola,pla{ite se da }e vas ,,odati” ili da vam niko ne}everovati.

• Va{ zadatak je da u~inite da ta veza funkcioni{e,a ako ne funkcioni{e to je va{a gre{ka.

• Ako ostanete, moète „spasiti” zlostavlja~a ipomo}i mu da se pobolj{a.

• Zabluda je da ljudi ne napu{taju veze u kojima sejavlja nasilje. Mnogi napu{taju vezu u prosekuod pet do sedam puta, pre nego {to su u stanju daje definitivno napuste. Vi se nalazite u ve}ojopasnosti da budete zlostavljani od strane va{egpartnera kada napustite vezu. Samo vi moèteodlu~iti {ta je za vas i za va{u decu najbolje. Bezobzira da li odlu~ite da ostanete sa va{im part-nerom koji vas zlostavlja ili da ga napustite,va`no je da napravite plan za va{u bezbednost.

Deca i nasilje u porodici

• Deca koja ìve u ku}i gde dolazi do zlostavljanjaimaju prilike da iskuse celi niz razli~itih nega-tivnih efekata i problema.

• Za vreme nasilnog doga|aja deca mogu bitipovre|ena, mogu se ose}ati bespomo}no, mogusebe optuìvati zbog toga {to nisu spre~ila nasi-lje ili zbog toga {to su ga izazvala i mogu i samabiti zlostavljana ili zanemarivana.

• Deca u porodicama gde se javlja nasilje suo~enasu s dvostrukom opasno{}u: prisustvovanje trau-

214


217

216

216

• Unapred odrediti mesto koje je bezbedno za de-cu a gde ona mogu oti}i kada se ose}aju nesi-gurnim.

• Nau~iti decu kako da koriste broj telefona polici-je i ostalih slu`bi za hitne slu~ajeve.

Krug vlasti i kontrole

Veze i odnosi u kojima je prisutno zlostavljanje zasniva-ju se na pogre{nom stavu da jedno lice ima pravo da drì onodrugo pod kontrolom. Kada ne funkcioni{u postupci koji suopisani u pre~agama ovog to~ka i na slede}oj strani, lice kojeima vlast prelazi na stvarno fizi~ko i seksualno nasilje. Odnosse zasniva na drànju vlasti kako bi se stekla i odràla kontro-la. Dostojanstvo oba partnera tu nestaje.

Krug vlasti i kontrole…


219

Krug jednakosti …

Zdravi odnosi zasnivaju se na ube|enju da dvoje ljudikoji su u vezi predstavljaju partnere koji imaju jednaka prava upogledu zadovoljenja svojih potreba i jednaku odgovornost zauspeh partnerstva. U ovom sistemu u kojem se veruje u jed-nakost, nasilje ne postoji kao opcija zato {to se njime kr{e pravajednog partnera i ugroàva uspeh veze. Dostojanstvo oba part-nera gradi se u odnosu koji se zasniva na jednakosti.

1. NEPOSTOJANJE NASILJA.2. Pregovaranje i po{teni odnosi.3. Pona{anje u kojem nema pretnji.4. Poverenje i podr{ka.5. Iskrenost i odgovornost.6. Po{tovanje.7. Odgovorno izvr{avanje uloge roditelja.8. Podela du`nosti.9. Ekonomsko partnerstvo.

10. JEDNAKOST.

218

221


221

Upotreba narkotika ili nasilja u porodici

Upotreba alkohola ili droga prisutna je u oko 65 do 80%slu~ajeva nasilja u porodici. Tipi~na pojava koja je prisutna uporodicama gde se javlja porodi~no nasilje je ve}a stopaupotrebe alkohola ili droga u odnosu na porodice koje nisupogo|ene zlostavljanjem.

Iako zlostavlja~ moè pripisivati zlostavljanje upotrebinarkotika, va`no je znati da alkohol i droge ne izazivaju nasi-lje; me|utim, kada se oni koriste nasilje i zlostavljanje moèpoprimiti ozbiljniji oblik. Nasilje u porodici i upotreba narkoti-ka predstavljaju dva razli~ita problema i za svaki je potrebnastru~na intervencija.

Nasilje me|u tinejdèrima koji se zabavljaju…

• Da li vi imate ljubavnu vezu u kojoj je prisutnozlostavljanje ili u kojoj je zlostavljanje potenci-jalno prisutno? Postavite sebi slede}a pitanja:

• Da li je va{ partner ljubomoran ili posesivan?• Da li se va{em partneru svi|aju va{i prijatelji?• Da li vam partner zabranjuje da imate prijatelje?• Da li va{ partner lako izgubi ìvce?• Da li va{ partner ima tradicionalne poglede na

rodne uloge?• Da li va{ partner poku{ava da vas stavi pod svoju

kontrolu ili da donosi sve odluke?• Da li se vi brinete kako }e va{ partner reagovati

na ono {to kaète ili uradite?• Da li vas va{ partner mnogo zadirkuje u nega-

tivnom smislu?• Da li vam prijaju pljuske i udarci koje u ,,{ali”

dobijate od va{eg partnera?

220

• Da li se pona{anje va{eg partnera menja ukolikoon/ona popije ili upotrebi droge?

• Da li vas va{ partner tera da koristite droge ilialkohol?

• Da li vi smatrate da je va{a du`nost da u~inite daveza funkcioni{e?

• Pla{ite li se toga {ta bi va{ partner mogao uradi-ti ukoliko se naljuti?

• Da li se pla{ite da raskinete?• Da li smatrate da va{ partner ne}e prihvatiti ras-

kid?• Da li vas va{ partner okrivljuje kada lo{e postupi

prema vama?

Roditelji – Znaci postojanja nasiljau okviru ljubavne veze:

• Va{e dete ima nagnje~enja, belege od ugriza,modrice oko o~iju ili druge neobja{njive fizi~kepovrede.

• Va{e dete nije voljno da razgovara o svojoj vezi.• Va{e dete je povu~eno.• Va{e dete provodi mnogo vremena samo.

Ako ste vi `rtva maloletnika – zlostavlja~a:

• Razgovarajte sa va{im roditeljima, ako moète,ili odlu~ite kojem prijatelju, nastavniku, ro|akuili policajcu to moète re}i.

• Telefonirajte Odeljenju za uslovne kazne na(naveden) tel. i traìte da razgovarate sa slu`be-nikom zaduènim za uslovne kazne.

• Ako se maloletnik-zlostavlja~ pojavljuje predsudijom, vi imate pravo da o tome budeteobave{teni, da budete prisutni u sudu, da dosta-

• Dalje ìgosanje zbog nasilja koje vr{i zlostavlja~.

• Izgnanstvo iz lezbejske, homoseksualne, bisek-sualne zajednice ili zajednice onih kojih su pro-menili pol zbog obelodanjivanja nasilja.

• Emocionalno zlostavljanje od strane zlostavlja-~a, uklju~uju}i i izraàvanje sumnji u vezi sava{im „stvarnim“ opredeljenjem i stavljanje na-glaska na stav dru{tva prema kojem su odnosiizme|u pripadnika istog pola perverzni i lo{i.

• Pretnje zlostavlja~a da }e vas ,,odati” va{oj po-rodici, prijateljima i poslodavcima.

• Poricanje postojanja zlostavljanja izme|u pri-padnika istog pola tako {to se o tom nasilju go-vori kao o ,,uzajmnom“ nasilju.


223

vite izjavu sudu, li~no ili u pismenoj formi i dasa vama bude osoba koja vam pruà pomo}.

• Kontaktirajte advokata kako bi vam pomogao danapravite bezbednosni plan i da odlu~ite da litreba da pribavite sudsku zabranu.

• Kao maloletno lice, moète dobiti sudskuzabranu. Sudija }e odlu~iti da li va{i roditeljitreba da budu obave{teni. Za pomo} u vezi sasudskom zabranom kontaktirajte advokata ipogledajte odeljak ovog priru~nika pod naslo-vom „Sudska zabrana“.

Zlostavljanje u okviru veze izme|upripadnika istog pola…

Zlostavlja~i u okviru veze izme|u pripadnika istog polakoriste istu taktiku u pogledu vlasti i kontrole kao i zlostavlja~iu okviru heteroseksualnog odnosa. Oni okrivljuju `rtvu, pori~uili minimiziraju zlostavljanje i odbijaju odgovornost za svojenasilje. @rtva se ose}a zapla{eno, izolovano i posti|eno, preu-zima odgovornost za zlostavljanje i suo~ava se sa mnogim pre-prekama da napusti takvu vezu. Zbog homofobije u dru{tvu,lezbejke, homoseksualci, biseksualci i lica koja su promenilapol tako|e su suo~ena sa dodatnim preprekama u pogledubezbednosti i dobijanja usluga, uklju~uju}i:

• Strah da }ete izgubiti starateljstvo nad svojomdecom, posao ili pomo} porodice ukoliko se va{eseksualno opredeljenje obelodani.

• Mogu}nost da postanete meta antilezbejskog/homoseksualnog nasilja.

• Izuzetno ograni~eni resursi, za vas i zlostavlja~a.

• Neodgovaraju}i, neosetljivi i homofobi~ni odgo-vori od onih koji pruàju usluge u sistemu krivi-~nog pravosu|a.

222

mentalno zdravije me|usobno razmenjuju informacije.Nevladine organizacije (NGO) koordiniraju saradnju i garantu-ju efikasnost realizacije programa. Ovaj izve{taj pruà pregledrada NWP na obuci interdisciplinarnih timova stru~njaka izovog regiona za Dulutski model.

Decembra 1988. godine NWP je u saradnji sa Projektomintervencije na nasilje u porodici realizovala svoju prvume|unarodnu obuku. Kroz ovaj trening, Dulutski model jepredstavljen u~esnicima iz 19 zemaija. 2000. godine NWP jesprovela jo{ jednu obuku za profesionalce pravosudnog sistemauklju~uju}i policiju, tuìoce i sudije. Pripadnici medija i NGOsu tako|e pro{li kroz ovaj trening.

Nekoliko zemalja je na osnovu ovog treninga razvilosopstvene programe zdruène akcije protiv nasilja u porodici.Me|u njima su: Hrvatska, Kazahstan, Kirgistan, Litvanija,Moldavija, Srbija, Poljska i Taìhstan (zemlje CCRV projekta).NWP je registrovala neka zna~ajna postignu}a potekla iz pro-grama. Na primer:

1. U maloj, ali zna~ajnoj grupi pravosudnih i zakono-davnih dràvnih organa do{lo je do zna~ajnog porastaprepoznavanja nasilja u porodici kao povrede ljudskihprava.

2. Nevladine organizacije iz nekoliko zemalja su re-gistrovale pobolj{anje saradnje sa policijom.

3. U nekim zemljama pravosudni organi i policijauvrstili su obuku o pitanjima nasilja u porodici u re-gularni obrazovni program svojih policijskih aka-demija.

4. Pojedini organi pravosu|a i javnog reda su promenilisvoje procedure intervencija u slu~ajevima nasilja nadènama.


225224

IMPLEMENTACIJA DULUT MODELA– KOORDINIRANO REAGOVANJE

DRU[TVA

ANALITI^KI IZVE[TAJ*

Uvod

Program ènske mreè (NWP) pri Institutu za otvorenodru{tvo (OSI) preuzeo je inicijativu za uvo|enje revolucio-narne strategije koordiniranja odgovora dru{tva na nasilje uporodici u zemljama ~lanicama OSI mreè u centralnoj i isto-~noj Evropi i Komonveltu nezavisnih dràva (CEE/CIS). Ovastrategija je razvijena u gradu Dulutu, u Minesoti 1981. godine.Osnovni princip je koordinacija akcija svih delova dru{tva kojesu usmerene ka za{titi `rtava nasilja u porodici od daljegzlostavijanja i pozivanje prestupnika na odgovornost zapo~injene zio~ine. U Dulutu javne slu`be poput policije,tuìla{tva, {erifa, referenata za uslovne kazne, lokalnihskloni{ta za ène, zdravstvenih ustanova i nekoliko agencija za

* Izvor: Rogin Phillips, Implementation of the Duluth Model of CoordinatedCommunity Response, Prepared by MINNESOTA Advocates for Human Right,Oktober 2002. Pododeljak je pre{tampan iz priru~nika „Razre{enje konflikata iKoordinisano delovanje lokalnih institucija", Beograd, 2003, koji je Misija OEBS–a uSrbiji i Crnoj Gori pripremila kao radni materijal za seminare namenjene op{tinskimlicima odgovornim za rodnu ravnopravnost i jednake mogu}nosti.

acija zdruènog reagovanja zajednice u odnosu na bezbednost`rtve, odgovornost po~inioca.

Metodologija kori{tena u ovom izve{taju

Ovaj izve{taj prire|en je u saradnji sa AktivistimaMinesote za ljudska prava (Minesota Advocates). MinesotaAdvocates je me|unarodna organizacija za ljudska prava sasedi{tem u Sjedinjenim Dràvama ~iji je primarni ciljunapre|enje i za{tita ljudskih prava na me|unarodnom nivou.Minesota Advocates je od 1994. pratila nasilje nad ènama kaooblik naru{avanja ljudskih prava u zemljama CEE/CIS. Orga-nizacija je radila u Albaniji, Jermeniji, Bugarskoj, Makedoniji,Moldaviji, Poljskoj, Rumuniji, Ukrajini i Uzbekistanu.Obra|ivali su nasilje u porodici, seksualnu diskriminaciju iuznemiravanje na radnom mestu i trgovinu ènama za komer-cijalnu seksualnu industriju.

Minesota Advocates i aktivistkinje NWP koristili suslede}e metode istraìvanja za pripremu ovog izve{taja: 1) upit-nici koji su distribuirani preko lokalnih koordinatora NWP; 2)nacionaini izve{taji; 3) akademska i istraìvanja putemInterneta; 4) pojedina~ne razgovore sa aktivistima iz zemaljaCEE/CIS. Izve{taj se tako|e poziva na raniju dokumentaciju,razgovore i akademska istraìvanja u regionu sprovedenih odstrane Minesota Advocates.


227

226

226

5. Nevladine organizacije su pove}ale usluge koje su naraspolaganju `rtvama nasilja.

6. Mnoge nevladine organizacije su razvile nove kreativ-ne projekte koji se bave datim problemom.

7. Predloèni su novi zakoni o nasilju u porodici.

Prikaz Dulut modela zdruènogreagovanja zajednice

1981. godine projekat intervencije na nasilje u porodici(DAIP) iz Duluta u Minesoti stvorio je novi pristup problemunasilja u porodici, koji je postao poznat kao „zdruèno reago-vanje zajednice”. Iako je Dulut model stvoren pre nego {to seme|unarodna zajednica fokusirala na ugroàvanja ljudskih pra-va kroz nasilje u porodici, zasnovan je na identi~nim polaznimprincipima. Pre svega, smanjena podr{ka nasilju od strane sre-dina inicijativa za pozivanje na odgovornost nasilnika jepreba~ena sa `rtve na dru{tvo. Model iz Duluta ima za cilj daobrati pa`nju na fragmentaciju pravosudnog sistema i odsustvoodgovomosti javnosti za nasilje u porodici.

DAIP je prepoznao osam klju~nih komponenata projek-ta intervencije dru{tva: (1) stvaranje filozofskog pristupa u~ijem je centru bezbednost `rtve; (2) razvijanje pravnih prin-cipa i protokola koji pove}avaju nivo bezbednosti `rtve; (3)unapre|ivanje povezanosti u mreì organizacija uklju~enih uborbu protiv nasilja u porodici; (4) izgradnja struktura za nad-gledanje i pra}enje realizacije programa koji pove}avajukompetentnost sistema; (5) javno zagovaranje u prilog èna`rtava nasilja u okviru pravosudnog sistema i javnosti u ciljuobezbe|ivanja infrastrukture podr{ke; (6) odre|ivanje sankci-ja i mogu}nosti za rehabilitaciju nasilnika; (7) saniranjeposledica koje nasilje nad ènama ostavlja na deci; (8) evalu-

nom u Tadìhstanu, 50% èna starosne dobi iznad 15 godina subile izloène fizi~kom nasilju u porodici. Na osnovu procenasudija u Chisinau u Moldaviji, samo u prestonici na sudovimase pojavi 350 do 425 slu~ajeva nasilja u porodici nedeljno. UKirgistanu, u periodu od 1997-2001. godine 30.000 èna seobratilo kriznim centrima za pomo}, a vi{e od 50% njih jeiskusilo nasilje u porodici. U Srbiji skoro polovina ispitanihèna je pretrpelo neki oblik nasilja, a 63% po~inioca su bili nji-hovi muèvi ili partneri. Jedna tre}ina èna ispitanih u Srbiji subile napadnute od strane ~lanova porodice, a u tri ~etvrtine tihslu~ajeva po~inioci su bili muèvi ili partneri. U zemljama cen-tralne Azije, poput Tadìhstana ili Uzbekistana, prijavljeni subrojni slu~ajevi samoubistva `rtvovanjem po~injenih od straneèna sa namerom okon~anja nasilja koja su nad njima spro-vodili muèvi.

Nevladine organizacije su tako|e prijavile negativan uti-caj nasilja na decu. Veliki broj dece je pretrpeo psiholo{keozlede zbog nasilja u svojim porodicama. U istraìvanjusprovedenom u Mongoliji 1998. godine 43,8% ispitane dece jeprijavilo neprekidan konflikt u svojim porodicama.

Uzroci i oteàvaju}i faktori nasilja u porodici

Ne postoji jednostavno obja{njenje za uzroke nasilja nadènama. Me|unarodna istraìvanja ukazuju na korene nasilja upodre|enoj ulozi koju ène tradicionalno imaju u privatnoj ijavnoj sferi u mnogim dru{tvima. Ujedinjene nacije u svojojdeklaraciji o eliminaciji nasilja nad ènama ovaj oblik nasiljasmatraju za „klju~ni dru{tveni mehanizam kojim su ène nate-rane u podre|eni ’poloàj’ u odnosu na mu{karce”. Brojnistanovnici regiona usvajaju tradicionalne stereotipe kojiu~vr{}uju stav o inferiornom poloàju èna u okruènjima po-rodice i dru{tva. Za `rtve nasilja ovi stereotipi predstavljajuoteàvaju}e okolnosti kada se radi o efikasnoj intervenciji poli-


229

Pozadina

Dimenzije problema Studija slu~aja: Kazahstan

K., stara 44 godine je nazvala SOS telefon nevladineorganizacije traè}i za{titu od muà koji je redovno tukao nju injihovo dvoje dece, K. je prijavila da je mu` neprekidno pretioda }e da je ubije, a to ve~e je nju i decu polio kerozinom iupalio {ibicu. K. je sa decom uspela da pobegne iz ku}e i dapozove lokalni krizni centar ~iji je broj zapamtila iz TV progra-ma. K. je izjavila da je videla TV spot pre izvesnog vremena, alida je u to vreme ose}ala da nije u mogu}nosti da svoj problempodeli sa nepoznatim licima. Ove no}i, pak, osetila je da su injen i ìvot njene dece u opasnosti i da vi{e ne moè sama da senosi sa problemom.

Operater na SOS liniji je bio u mogu}nosti da pruì K.privremeni sme{taj u kriznom centru. Kada je stigla tamo, K. jeukazana pravna i psiholo{ka pomo} i upoznata je sa svojimpravima. Na kraju, K. je uspela da dobije razvod od svog muà,prona|e posao i iznajmi stan. Napu{taju}i skloni{te, izjavila je:„Ne}u nikome dozvoliti da preti meni ili mojoj deci.”

Ovaj slu~aj je iz Kazahstana. Naàlost, sli~ne pri~e se~uju u kriznim centrima i SOS telefonima u svim zemljamaCEE/CIS. Nasilje u porodici predstavlja ozbiljan problem usvakoj od zemalja regiona gde je prou~avano. Vlade zemaljau~esnica u projektu CCRV su razvile nekoliko metoda za priku-pljanje preciznih podataka o broju prijavljenih slu~ajeva nasiljau porodici i ishodima slu~ajeva. Nevladine organizacije supo~ele da prikupljaju podatke o rasprostranjenosti problema.

@ene su `rtve visokog stepena nasilja u doma}instvu,kako fizi~kog, tako i psiholo{kog. Na primer, 1998. godine,15,5% èna ispitanica u Mongoliji su izjavile da su bile `rtvenasilja od strane svojih muèva. Prema istraìvanju sprovede-

228

posmatraju nasilje u porodici i alkoholizam kao dva odvojenaproblema i za njih imaju dva razli~ita pristupa. Na osnovudvadesetogodi{njeg iskustva u radu sa nasilnicima do{lo se dozaklju}ka da je jedini na~in da se stane na put nasilju u porodicipromena stavova i verovanja koji su vezani za mu{ku domi-naciju i kontrolu nad ènama.

Religija tako|e igra sve ve}u ulogu u mnogim zemljama.Vere su raznolike: od katolicizma u Poljskoj, preko isto~nogpravoslavija u Ukrajini do islama u Uzbekistanu i Tadìhistanu.Neki ~elnici verskih zajednica zastupaju tradicionalisti~kestavove o tome da èna, bez obzira na okolnosti, mora daostane u braku i prihvati fizi~ko zlostavljanje.

Ovakav mentalitet je posebno snaàn u zemljama cen-tralne Azije poput Uzbekistana u kome islamska tradicija uti~ena politi~ku i dru{tvenu strukturu zemlje. U Uzbekistanu„mahailah” oblik lokalne samouprave star vi{e vekova igrava`nu ulogu u odgovoru zajednice na nasilje u porodici. Odraspada Sovjetskog Saveza, uzbekistanska vlada je pove}alaovla{}enja mahale kako u oblasti socijalne za{tite, tako i me|uorganima javnog reda. Policija ~esto {alje ène u mahale kadase ove poàle na nasilje u porodici. Mahale se uglavnom drèprincipa pomirenja porodice i ne pozivaju prestupnika naodgovomost za svoje kriminalno pona{anje.

Odgovor pravnog sistema na nasilje u porodici

Studija slu~aja koja sledi je iz Poljske, ali oslikava pro-puste pravosudnog sistema koji se javljaju u svim zemljamaCEE/CIS. U svim delovima regiona, ène prijavljuju nepove-renje prema policiji. U Srbiji su manje od 17% `rtava nasilja uporodici prijavile slu~aj policiji. U Kazahstanu manje odtre}ine èna `rtava nasilja koje su potraìle pomo} od nevla-dinih organizacija, a koje su se obratile i policiji. Kao glavnirazlog navele su nedostatak poverenja prema policiji.


231

cije ili odlukama sudskih procesa u slu~ajevima nasilja uporodici. U mnogim zemljama, policija ~esto tretira slu~ajevenasilja u porodici kao manji prekr{aj i porodi~ni problem u kojipolicija ne bi trebalo da se upli}e.

Vladini zvani~nici i profesionalci pravosu|a ~esto ve}upa`nju poklanjaju pona{anju ène nego kriminalnim aspektimapona{anja mu{karaca u slu~ajevima nasilja u porodici. Mnogipodràvaju protivre~ne stereotipe o ènama da su previ{ezahtevne, èle da preuzmu kontrolu, previ{e servilne, preslabe,previ{e ljubomorne, neodgovorne i manipulativne. U mnogimzemljama ovi negativni stereotipi su smernice odgovora polici-je i dràve na nasilje nad ènama. Kao rezultat, policija se ~estouzdràva od intervencije u slu~ajevima nasilja u porodici. Naprimer, tokom 2001. godine, krizni centar u Makedoniji jeprimio 360 poziva po pitanju nasilja u porodici, a policija jeintervenisala samo u 54 slu~aja.

Mnogi ljudi na nasilje gledaju kao na normalan deointimnog odnosa. Ovakav stav je ilustrovan ekstremnimslu~ajevima opisanim od strane jednog makedonskog advoka-ta. U selu nadomak Skoplja mu{karac je ubio svoju ènu u pri-sustvu nekolicine drugih ljudi. @ena je tr~ala kroz kom{iluk,vri{te}i za pomo} dok ju je jurio njen naoruàni mu`. Sudija jeispitivao ljude o tome za{to joj nisu pomogli, a oni su objasnilida nisu èleli „da se me{aju” zato {to su smatrali da je ènasupruga tog mu{karca.

[irom regiona, op{te prihva}en je mit o alkoholu kao pri-marnom uzro~niku nasilja u porodici. Me|unarodna istraìva-nja pokazuju da je alkoholizam dodatni faktor u nekim slu-~ajevima nasilja u porodici, ali da nije uzrok. Su{tina nasilja uporodici leì u faktorima vezanim za ìvot nasilnika. Me|u~inioce spadaju nasilje u porodici tokom detinjstva, verovanjeda je nasilje nad ènama op{te prihvatljiv model i èlja za po-tvrdom li~ne mo}i. Eflkasni programi poput modela iz Duluta

230

zakonom. Odluka suda je zasnovana na ~injenici da je muìzrazio àljenje, da je par „stabilizovao” svoj odnos, da imatroje dece i da je mu` finansijski izdràvao porodicu. Priodre|ivanju kazne, sud je u razmatranje uzeo i pona{anje `rtves obzirom da je u velikoj meri uticalo na mentalno stanjepove}ane afektivne uznemirenosti… Dugotrajni bra~ni proble-mi koje optuèni nije mogao uspe{no da re{i prouzrokovali suemotivnu napetost… Stoga je njegova odgovornost temporecriminis znatno umanjena.

U svakoj od zemalja u~esnica potrebni su izve{tajisudske medicine da bi se nasilje u porodici dokazalo na sudu.U na~elu, forenzi~ari pregledaju ènu i dokumentuju njenepovrede u forensi~kom sertifikatu. Sertifikat beleì ozbiljnostpovrede i kategoriju napada prema povredi. Kroz ovoistraìvanje otkriveni su mnogi problemi u postoje}em sistemu.Kategorije napada ne pruàju uvek realan opis nivoa povrede.Na primer, izve{taji sudske medicine ne uzimaju u obzirpovrede ponavljane tokom duèg vremenskog perioda, nemajuodgovaraju}e mere za psihi~ke povrede niti ostavljajumogu}nost da ozbiljnost povreda nije u potpunosti prepoznata.Uz to, neki doktori sudske medicine idu i preko dokumentova-nja nanetih povreda i ispituju okolnosti pod kojima su povredenanesene. Doktori ponekad koriste svoje li~no ose}anje zapravdu pri popunjavanju sertifikata. U nekim slu~ajevima dok-tori na osnovu svoje procene zaklju~e da je èna prouzrokovalanapad, pa daju niè ocene njenim povredama. To za rezultatima sumnju u ispravnost tu`be i svedo~enja ène tokom sud-skog procesa.

Neki forenzi~ari se tako|e pozivaju na iste mitove onasilju u porodici kao i ostali pripadnici sistema pravosu|a i priobja{njavanju nasilja u porodici ve}u pa`nju obra}aju napona{anje ène nego na kriminalne pobude mu{karca. Naprimer, doktor sudske medicine u Var{avi okrivio je ène zanasilje koje trpe. On je objasnio:


233

Kada se uputi poziv policiji, oni su naj~e{}e prvi u lancu~lanova za{tite zakona kojima se `rtve nasilja obra}aju, a moguda budu i jedini deo sistema kog `rtva ima nameru da kontakti-ra. Naàlost, policija u regionu je izuzetno malo ili nimaloobu~ena za reagovanje u takvim slu~ajevima. Za rezultatimamo to da policija ~esto ni ne odgovori na poziv, retko uda-ljava nasilnika iz ku}e i uglavnom deluje obeshrabruju}e naène povodom pritu`bi koje upu}uju u vezi sa nasiljem uporodici. Delom zbog odnosa dru{tva prema nasilju u porodicii delom zbog ograni~enja budèta, pripadnici policije naj~e{}etretiraju nasilje u porodici kao slu~ajeve „od manje va`nosti”,kao da nisu vredni policijske pozornosti i da je najbolje da sere{e u krugu porodice.

Skoro sve zemlje u regionu smatraju fizi~ki napad zazlo~in, ali samo mali deo njih eksplicitno prepoznaje nasilje uporodici kao krivi~no delo. Postoje}i krivi~ni i administrativnizakoni koji se bave namernim nano{enjem povreda u primeni~esto rezultuju negativnim posledicama po `rtvu nasilja uporodici. Na primer, ène ~esto zahtevaju da povuku svojepritu`be ili traè ublaàvanje kazne kada saznaju da je po~ini-lac osu|en na nov~anu kaznu ili na zatvorsku kaznu tokom kojene}e biti u mogu}nosti da izdràva porodicu. Samo nekolikozemalja ima gra|anske mere usmerene ka za{titi `rtve ili uda-ljavanju nasilnika iz doma}instva. Uz to, postoje}i krivi~ni iadministrativni zakoni nisu uniformno primenjivani u slu~aje-vima nasilja u porodici. I ono malo slu~ajeva koji stignu na sud~esto ne ostvaruju zadovoljenje pravde. Na primer, u slu~ajukoji je registrovan u Srbiji, ~ovek je naneo te{ke ozlede svojojsupruzi i doveo njen ìvot u opasnost. @ena je zadobilao{te}enje slezine, unutra{nje krvarenje i te{ke povrede nao~ima, stomaku i plu}ima. Po~inilac je izrazio àljenje krozizjavu: „@ao mi je. Nije trebalo tako jako da je pretu~em, ali danisam, verovatno bi oti{la sa drugim, a mene i decu ostavilasame.” Sud je odredio kaznu niù od one koja je propisana

232

tor na te aktivnosti gleda kao na samo jedan deo {iroke akcijecelokupnog dru{tva vezane za korake preduzete od strane vla-dinih institucija. Svi delovi sistema moraju biti uklju~eni u pro-ces da bi se osigurala efikasnost delovanja i pru`lla odgovara-ju}a bezbednost ènama `rtvama nasilja. Nevladine organizaci-je tako|e direktno sara|uju sa dràvnim organima kroz obuku ipomo} u razvoju pravnih principa i procedura usmerenih kapobolj{anju reagovanja na nasilje u porodici.

êsto je te{ko precizno utvrditi koji su projekti poputOSI–jevog CCRV-a zaslu`ni za uvo|enje odre|enih reformi,pobolj{anja ili promena, ali je, analiziraju}i reforme navedeneu izve{tajima, jasno da su osnovne premise Dulut modela pri-hva}ene u regionu. I {to je najva`nije, komunikacija me|uagencijama i organizacijama za pruànje sistemskih i individu-alnih usluga, prepoznata kao izuzetno zna~ajna za zaustavljan-je nasilja, polako po~inje da se realizuje. Kao {to je slu~aj bio iu Dulutu, gde je zdruèno reagovanje dru{tva pokrenuto previ{e od dvadeset godina, za potpunu realizaciju ciljeva koje supostavili inicijatori koordiniranog reagovanja dru{tva moè bitipotrebno mnogo godina.

Mnoge nevladine organizacije koje rade na Dulut mo-delu prepoznale su slabosti postoje}ih pravnih sistema, izradilenacrte zakona i sa nacionalnim parlamentima zapo~ele rad nausvajanju novih zakona. Ti zakoni obuhvataju mogu}e civilnemere protiv nasilja u porodici, poput zabrane pristupa ili odlukeo za{titi. Trenutno nijedna zemlja nema propis o udaljavanjunasilnika iz zajedni~kog doma}instva ili zakon na osnovu kogase od nasilnika moè zahtevati da ne prilazi `rtvi. Mongolskagrupa radi sa Parlamentom na predlogu zakona o zabrani prila-ska pod odre|enim okolnostima. U Kirgistanu nevladine orga-nizacije su pripremile nacrt zakona kojim bi se stvorili meha-nizmi propisa o gra|anskoj za{titi i stvorili uslovi za saradnjuslu`bi javne bezbednosti sa sudovima, zdravstvenim ustanova-


235

U na~elu, de{ava se da kada mu{karac ne do|e ku}i navreme èna se zabrine zbog toga. On se pojavi ujutro pijan.Ona je razo~arana i postaje vrlo agresivna. To je verovatnogre{ka ène koja umesto da mu{karca stavi na spavanje,zapo~ne raspravu i postaje agresivna. Tada i mu{karac postaneagresivan i napadne ènu. Po mom mi{ljenju, ène bi mogle daizbegnu batine kada bi svoje muève stavljale na spavanjeumesto da se ovako pona{aju.

U nekim zemljama nevladine organizacije rade na izme-nama u krivi~nom zakonu u smeru efikasnijeg odgovora nanasilje u porodici. Druge rade sa policijom i tuìla{tvom naefikasnijoj primeni zakona na slu~ajeve nasilja u porodici.Mnogi aktivisti bave se mogu}im gra|anskim merama zasuzbijanje nasilja u porodici – mere za{tite i zabrane prilaska.Trenutno nijedna od dràva u regionu nema pravne mere zaodstranjivanje po~inioca iz zajedni~kog doma}instva ili zazahtevanje od po~inioca da se ne pribliàva `rtvi. Nevladineorganizacije u Mongoliji i Kirgistanu trenutno rade sa parla-mentima na predlogu zakona o zabrani pristupa pod izvesnimokolnostima.

Implementacija Dulut modela u CEE/CIS

Nevladine organizacije imaju klju~nu ulogu u Dulutmodelu zdruène akcije zajednice. Razvoj nevladinog sektora uCEE/CIS je relativno novijeg datuma. Tokom tranzicije, nevla-dine organizacije bave se razvijanjem svojih organizacionihstruktura, misija i projekata istovremeno sa razvojem odnosamati~nih dràva prema nevladinom sektoru. Mnoge organizaci-je su razvile projekte protiv nasilja nad ènama kao prve akci-je takve prirode u svojim zemljama.

Do uvo|enja Dulut modela, ve}ina nevladinih organi-zacija se bavila projektima koji su se odnosili na istraìvanja ina direktnu pomo} `rtvama nasilja u porodici. Sada, NVB sek-

234

po~iniocu i da dokumentuje incident u svrhu prikupljanjapodataka.

U Kirgistanu, nevladina organizacija koja u~estvuje uprojektu sklopila je partnerske odnose sa kancelarijom javnogpravobranila{tva na Rusko–Kirgistanskom univerzitetu zaobuku zaposlenih o na~inima o~uvanja prava èna koje suzadobile povrede u incidentima nasilja u porodici. Ista grupa jesa Ministarstvom unutra{njih poslova realizovala obuku polici-je u Bisheku i tri oblasti koriste}i Dulut model.

Neke nevladine organizacije rade sa doktorima sudskemedicine na slabostima sudskog medicinskog sistema koje suprepoznate tokom istraìvanja. Forenzi~ari su prisustvovaliobuci koju je sproveo OSI i mnogi od njih su sara|ivali sa NVOna razvijanju boljeg pristupa dokumentovanju povreda nastalihu slu~ajevima nasilja u porodici.

Prioriteti za dalji rad

1. Neprekidno finansiranje efektivnih aktivnosti koje supokrenute ovim projektom.

2. Finansiranje rada na implementaciji novih zakona ialternativnih zakonskih mera.

3. Pro{irivanje saradnje sa sudstvom i uklju~ivanje sudi-ja u obuku.

4. Razvijanje rada sa nasilnicima (obrazovne grupe).5. Pove}anje inicijativa za promenu zakona.6. Pove}anje tehni~ke podr{ke i pristupa me|unarodnim

iskustvima i pozitivnim praksama kroz mentorski pro-jekat putem Interneta.


237

ma i obrazovnim institucijama. Naàlost, samo nekoliko zema-lja je usvojilo predloène zakone.

Neke nevladine organizacije su na kreativan na~in pri-stupile problemu nepostojanja odgovaraju}ih pravnih regulativa.Na primer, u Uzbekistanu aktivistkinje obu~avaju pravnike oupotrebi retko kori{}enog propisa na osnovu kog je legalnoodrediti pritvor nasilniku tokom sudske procedure, {to jeposluìlo namesto zakona o ograni~enju kretanja. Druge nevla-dine organizacije rade sa policijom i pravobranila{tvom na punojprimeni krivi~nih zakona u slu~ajevima nasilja u porodici.

Nekoliko NVO koje rade na Dulut modelu sprovelo jeobuku policije i realizovalo uspe{nu saradnju na pobolj{anjureagovanja na nasilje u porodici. Na primer, kao rezultat ovogprojekta, policija u Moldaviji je uklju~ila obuku o nasilju uporodici u svoj redovni obrazovni program. Nevladine organi-zacije u Mongoliji su ubedile Ministarstvo unutra{njih poslovai Policijsku akademiju da problem nasilja u porodici uvrste usvoje programe obuke.

U Poljskoj je policija okruga Targowek u~estvovala uedukaciji o Dulut modelu. Nakon obuke, u policiji su prome-njeni propisi u smeru efikasnijeg reagovanja po pitanju bezbed-nosti `rtava. Policija u ovoj oblasti je distribuirala informacije osvojim naporima za prevenciju nasilja i o uslugama koje su`rtvama na raspolaganju. Uz to, na osnovu primljenih poziva,formirali su listu porodica koje su pod visokim rizikom nasiljau doma}instvu. Kada èna sa spiska zatraì intervenciju polici-je, njen poziv se tretira kao prioritet u reagovanju.

U Hrvatskoj je Ministarstvo unutra{njih poslova oformi-lo nove smernice za reagovanje na incidente nasilja u porodici.Sada policija mora da ponudi pomo} `rtvi nasilja, prikupipotrebne podatke za efikasan sudski proces, odredi pritvor

236

cije prepoznaju prepreke u sistemima koje stvaraju opasnesituacije za ène `rtve nasilja. Ovaj projekat treba da se gradina temeljima svog polaznog uspeha i da se razvija dok ljudskaprava èna u svim delovima regiona ne budu za{ti}ena.

PREDLOZI ZA KOORDINISANODELOVANJE LOKALNIH INSTITUCIJAPROTIV DOMA]EG NASILJA

Animiranje javnog mnjenja preko medija:

• TV emisije i kontakt emisije;• {tampanje i distribucija publikacija;• medijska kampanja protiv nasilja;• {tampanje promotivnog materijala;• kampanja za podizanje svesti, pridavanje zna~aja.

Saradnja: MUP, centar za socijalni rad, zdravstvenicentri, NVO Protokol o saradnji razli~itih organa &obuke:

• jednom nedeljno izve{taj policije o doma}emnasilju;

• mreà udruènja protiv nasilja;• prikupljanje podataka o nasilju iz MUP-a, centra

za socijalni rad, ambulante Koordinaciona grupaod predstavnika institucija pod pokroviteljstvomop{tine, Plan akcije, Saradnja sa ènskim nevla-dinim organizacijama.

Edukacija na celoj teritoriji op{tine:

• predavanja stru~nih predava~a, sociologa, psiho-loga;

• edukacija policije, lekara, socijalnih radnika;• treninzi za sudije;


239

Zaklju~ak

Studija slu~aja: Moldavija

@ivela sam sa svojim muèm preko 25 godina. Imamotroje dece. Postojala je velika tenzija u na{em odnosu. Moj mu`se godinama pona{ao nasilno. Poha|ala sam Univerzitet, alimoj mu` je uni{tio sve moje knjige i bele{ke kada sam bila na~etvrtoj godini, te nisam mogla da zavr{im studije. Jednom sampoku{ala da ga ostavim. Sa decom sam oti{la na pola godine.Ubedio me je da se vratim, ali je nastavio da me maltretirauskoro nakon mog povratka. Silovao me je i terao me je dapijem. Pre dve godine, u novembru, moj mu` me je napao; gur-nuo me je uz zid i pretio mi sekirom. Uspela sam da gaodgurnem od sebe, sam Bog zna odakle mi snaga za to, alionda me je ponovo napao. Stalno je ponavijao: „Danas }e{umreti”. Gurnuo me je na vrata. Bila sam prestra{ena.Zgrabila sam par~e ~elika i udarila ga u glavu. Opet je krenuona mene, pa sam ga jo{ jednom udarila. Moj mu` je podlegaopovredama. Nisam mogla da dokaèm da me je redovno tukao.Nisam posedovala nikakvu potvrdu sudske medicine koja bidokumentovala moje povrede tokom godina. Ni{ta nisam znalao zakonima. Sekira nije bila u njegovim rukama kada sam gaudarila. Sada sluìm kaznu od {est godina za njegovu smrt.

Kao i u navedenoj studiji slu~aja, u zatvorima {iromregiona sme{tene su ène osu|ene zbog ubistva svojih nasilnihmuèva. êsto, kako je ilustrovano ovim slu~ajem, èna ubijau samoodbrani nakon {to je vi{e godina zlostavljana. U drugimslu~ajevima, nasilje se poo{trava dok na kraju èna ne biva ubi-jena od strane nasilnika. Ti slu~ajevi predstavljaju najekstrem-nije primere neuspeha pravnog sistema u zemljama CEE/CIS.

Rad OSl sa zemljama projekta CCRV pristupa problemunasilja u porodici na nov i kreativan na~in. Nevladine organiza-

238

SARADNJA IZME\U INSTITUCIJANA USPOSTAVLJANJU

MEHANIZAMA ZA PRA]ENJEI INTERVENCIJE U OBLASTI

NASILJA U PORODICI*

Interni sporazum, Beograd, septembar 2003.

Saradnja sa centrima za socijalni rad

Stru~ni radnici centra za socijalni rad:

• identifikuju nasilje u porodici postavljanjempitanja o nasilju svakoj/om klijentkinji/tu;

• evidentiraju akte nasilja (vrste, trajanje i u~e-stalost), podatke o `rtvi nasilja, nasilniku, okol-nostima pod kojim se nasilje de{ava, prisustvudece, upotrebi oru`ja/oru|a;

• formiraju pisanu dokumentaciju o svakom/oj kli-jentu/kinji (dosije);


241

• obuka tinejdèra da prepoznaju nasilje i pruàjupodr{ku svojim vr{njacima;

• u~e{}e dece;• u~e{}e stru~nih lica u svim obrazovnim instituci-

jama.

Nosioci:

• lobirati zakonske promene – obaveza prijavlji-vanja;

• budètska stavka op{tine i centra za socijalni rad • otvoren telefon / spisak telefona;• uputstva za pomo};• stru~njaci za davanje uputstava;• posebna gradska slu`ba;• interventne ekipe stru~njaka koje rade 24 ~asa;• ubrzanje postupaka;• reakcija stru~ne ekipe ne samo na slu~ajeve nasi-

lja ve} i kod sva|a;• specijalizovani sudovi (?);• poo{travanje kaznene politike.

@rtva nasilja ima pravo da bude za{ti}ena odneefikasnosti institucija.

240

* Autor ovog modela je Autonomni ènski centar iz Beograda. Tekst je preuzet izpriru~nika „Lokalne institucije u re{avanju problema nasilja“, koji je 2003.godine Misija OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori pripremila kao radni materijalnamenjen seminarima namenjenim op{tinskim licima odgovornim za rodnuravnopravnost i jednake mogu}nosti.

=> Komisije za rodnu ravno-pravnost vode akcije protivnasilja

=> Centar za socijalni radkoordinira

• motivi{u `rtve da u~estvuju u pravnom procesu(ako je on pokrenut) i pruàju informativnu i psi-holo{ku podr{ku tokom procesa;

• u odsustvu mera upu}ivanja zlostavlja~a na oba-vezni tretman, stru~ni radnici koriste „motivisa-nje“ nasilnika preko: regulisanja vi|enja deteta,postupka u procesu razvoda braka i poveravanjadece i pretnje krivi~nim postupkom;

• ostaju u kontaktu sa porodicom koja ima problemnasilja, za slu~aj slede}ih nasilnih incidenata, ra-de}i tretman cele porodice i koriste}i zakonskoovla{}enje – nadzor nad vr{enjem roditeljskihprava;

• u cilju bolje saradnje kontaktiraju zaposlene udrugim institucijama i nevladinim organizacija-ma;

• povezuju se sa policijom (i tuìla{tvom) uslu~ajevima hitnih intervencija i u cilju postiza-nja bezbednosti stru~nih radnika u slu`benimprostorijama;

• iniciraju efiksnu saradnju sa lekarskom slu`bomza terenski rad i psihijatrijskom slu`bom, poseb-no u slu~ajevima obaveznog le~enja od alko-holizma i sme{taja u psihijatrijske ustanove;

• uspostavljaju povratne informativne veze sa tu-ìla{tvom (da li je podignuta krivi~na prijava) isa sudovima (da li je doneta presuda).


243

• uzimaju izjavu o nasilju od oba supru`nika (uodvojenim razgovorima) i savetuju `rtvu nasiljada se obrati policiji, a ako `rtva to ne moè, CSR~ini to po slu`benoj du`nosti;

• podaci iz dosijea su poverljivi, ali se na pisanizahtev policije dostavljaju pisani izve{taji o kli-jentima/kinjama – `rtvama nasilja, kao deodokaznog materijala u krivi~nom postupku, ili jeizve{taj deo prijave koju podnose tuìla{tvu;

• prijavu o nasilju od strane svojih klijentkinjaprosle|uju policiji;

• u hitnim slu~ajevima, uz pisanu dokumentaciju,koriste se telefonski kontakti;

• dopisom obave{tavaju stanicu policije o mo-gu}nosti nasilja u porodici ili mogu}nosti nasil-nog pona{anja klijenta u instituciji (pre nego {tose nasilje desi);

• organizuju izlazak na teren, po potrebi uz asi-stenciju policije;

• organizuju zajedni~ke izlaske na teren sa patro-na`nom slu`bom iz domova zdravlja;

• preuzimaju rad sa porodicom ~im policija zavr{isvoju intervenciju, ako: a) dobiju obave{tenje odstrane policije o porodici i adresi na kojoj ìve, ilib) upu}ivanjem stranke (`rtve nasilja) od stranepolicije, uz kratki pisani zahtev za intervenciju;

• obezbe|uju povratne informacije za policiju oporodici/`rtvi sa kojom rade u pisanoj formi (uvidu obave{tenja ili odgovora na zamolnice, nazahtev policije);

• pruàju neophodnu pomo} `rtvama nasilja iinformi{u ih o pravima, drugim institucijama inevladinim organizacijama u kojima mogu po-traìti pomo};

242

245


245

Saradnja sa policijom

Slu`benici policije:

• imaju obavezu da interveni{u na poziv (dojavu)gra|ana/ki ili slu`benih lica;

• stru~ni radnici u institucijama (CSR, domovizdravlja) su u obavezi da prijave nasilje (tele-fonom, makar i anonimno, ili u pisanoj formi);ve}i broj prijava nasilja predstavlja oteàvaju}uokolnost za nasilnika;

• evidentiraju sve pozive i dojave gra|ana/ki sni-manjem (snimci se ~uvaju 24 sata) i beleènjemu dnevnik deùrne slu`be (upisuje se ta~novreme poziva i {ta je policija preduzela); na li~nizahtev stranka moè dobiti potvrdu o pozivupoliciji;

• brzo i efikasno interveni{u, prave}i procene pri-oriteta zbog obima posla i ograni~enih resursa;

• izlaze na teren odmah po pozivu – pribavljaju do-kaze – izjave svedoka, uverenja i prave slu`benubele{ku u saradnji sa istra`nim sudijom i tuìo-cem;

• procenu za privo|enje vr{e po nalogu tuìla{tva,a kada se radi o evidentnom nasilju, odluka sedonosi na licu mesta;

• kada je prilikom uvi|aja èna zate~ena sapovredama, policija zove hitnu pomo} (i sa~ekau stanu dok hitna pomo} ne stigne), ili odvozi`rtvu do ustanove u kojoj }e joj biti ukazanapomo};

244

• policija moè da pozove kriminalisti~ku tehnikupri deùrnoj policijskoj stanici koja moè danapravi neophodne snimke stanja;

• u akutnoj situaciji nasilja policija moè da udaljinasilnika, privede ga na saslu{anje i pritvoriprema postoje}oj proceduri;

• pi{u izve{taje sa uvi|aja u vi{e primeraka (zaarhivu, tuìla{tvo); stranka ne moè dobiti ovajizve{taj u policiji, ve} na sudu;

• u roku od 4 sata po intervenciji obavljaju infor-mativni razgovor sa nasilnikom (koji predstavljana~in prikupljanja dokaza);

• u redovnoj proceduri postupak privo|enja osum-nji~enog za nasilje (bez ovla{}enja tuìoca da sepritvori) podrazumeva: a) poziv osumnji~enomda do|e u policijsku stanicu ili pisani poziv iliprivo|enje, b) razgovor sa osumnji~enim uprisutvu tuìoca i branioca, c) sastavljanje zapi-snika o saslu{anju, d) upozorenje osumnji~enomda ne bude nasilan (posle ~ega je on slobodan),e) prikupljanje ostalih dokaza: izjava `rtve, sve-doka, dokumentacija i f) pokretanje redovnogpostupka;

• uz konsultacije sa tuìocem i po nalogu istra`nogsudije nasilniku se moè odredlti zadràvanje do48 sati, branilac po slu`benoj du`nosti (akonema svog) i naloìti policiji dalje prikupljanjedokaza;

• istra`ni sudija moè odrediti pritvor (cene}iopasnost nasilja) i produìti ga do 30 dana, iza~ega sledi su|enje;

• pi{u prekr{ajne prijave koje su efikasne zbog br-ze procedure, a prekr{ajni sudija moè da izre-

• pruà èni i deci informacije o pravima i prav-nim mogu}nostima, upu}uje ih na centre za soci-jalni rad, domove zdravlja i Autonomni ènskicentar, savetuje ih o neophodnoj dokumentaciji onasilju;

• informi{e nasilnika o krivi~noj odgovornosti zanasilno pona{anje i visini zapre}enih kazni.

Saradnja sa zdravstvenim ustanovama(domovi zdravlja)

Zdravstveni radnici:

• identifikuju `rtve nasilja me|u ènama koje~esto pose}uju lekare àle}i se na razne tegobe itraè}i pomo} koju je ~esto nemogu}e dati;

• ako se ne radi o akutnom nasilju i ako èna neèli da prijavi nasilje policiji savetuju je da seobrati za pomo} centru za socijalni rad ili nevla-dinim organizacijama koje rade sa ènama `rtva-ma nasilja; kada sumnjaju na postojanjepsihi~kog nasilja kod klijentkinja, upu}uju ènena centar za socijalni rad ili u Autonomni ènskicentar (dogovoreno je da se napravi interni for-mular za me|usobno obave{tavanje);

• svako nasilje evidentiraju u zdravstveni karton,bez obzira da li èna pokazuje spremnost dapokrene sudski postupak, beleè}i sve podatke opovredama i psihi~kim smetnjama, kao iu~estalost obra}anja klijentkinje lekaru;

• obave{tavaju policiju (stanicu milicije na op{tiniili 92) o povredama klijentkinja, posle ~egapatrola izlazi na lice mesta i pravi uvi|aj o tome


247

kne kaznu od 60 dana zatvora; policija u tomperiodu moè da nastavi da skuplja dokaze zapodizanje krivi~ne prijave (broj prekr{ajnih pri-java potvr|uje da se radi o osobi ~iji raniji ìvotukazuje na sklonost nasilnom pona{anju, {toolak{ava podizanje krivi~ne prijave);

• podnose krivi~nu prijavu protiv nasilnika;• ako se radi o ugroàvanju du{evnog integriteta,

policija: a) saslu{ava `rtvu i osumnji~enog, b)pravi zapisnik u prisustvu tuìoca i branioca, c)prikuplja sve dokaze – zdravstvenu doku-mentaciju, izjave svedoka, izjavu `rtve, doku-mentaciju i stru~ne procene iz centra za socijalnirad, ali i iz nevladinih organizacija kojima se`rtva obra}ala;

• u slu~ajevima psihi~kog nasilja policija pre-poru~uje skupljanje dokaza kao {to su: evidenci-ja poziva policije od starne `rtve, evidencijaobra}anja drugim slu{bama (CSR, zdravstveneinstitucije, nevladine organizacije), izjave svedo-ka, prekr{ajne prijave i kazne, nalazi stru~njakao posledicama psihi~ke prirode i sl. – broj ovihdokumenata moè biti dovoljan dokazni materi-jal za pokretanje krivi~nog postupka;

• policija asistira hitnoj pomo}i u sme{taju osobau psihijatrijsku ustanovu (ako postoji potrebatreba prvo pozvati policiju, a ne hitnu pomo});

• na osnovu sudskih re{enja asistiraju u njihovomizvr{enju;

• vr{i detaljnu proveru izdavanja dozvola za drànjeoru`ja; na osnovu dojava o agresivnom pona{anjuili pretnji oduzima oru`je (uz potvrdu) i pokre}eupravni postupak za oduzimanje dozvole;

246

249


249

{ta se desilo (obavi razgovor, pi{e prijavu –prekr{ajnu ili krivi~nu);

• dostavljaju policiji prijavu o povredama (poslu`benoj du`nosti), a da bi postupak bio efikas-niji pozivaju policiju dok je klijentkinja u ordi-naciji i obave{tavaju o povredama nastalim uslednasilja;

• `rtvama nasilja izdaju lekarski dokument kojiobja{njava status (posebno op{ta praksa ihirur{ke ambulante); opis povreda treba da budedetaljan i razumljiv (na srpskom jeziku i kucanma{inom), kako bi u policiji znali kako da kva-lifikuju delo;

• upotrebljavaju precizan i jasan jezik u zdrav-stvenom nalazu, a potpun nalaz sadrì i podatke(na osnovu izjave klijentkinje) o poreklu povre-de i po~iniocu;

• u slu~aju da se pokrene sudski postupak, tuì-la{tvo, po slu`benoj du`nosti, treba da traì odmedicinske ustanove zdravstveni dokument sakonstatacijom stepena povrede;

• kontinuirano prate i redovno izve{tavaju o stanjuklijenta;

• patrona`na slu`ba po nalogu lekara izlazi na teren,uzima izjave od èna i dece i po slu`benoj du`no-sti obave{tava nadle`ne lekare, socijalnog/u rad-nika/cu u domu zdravlja ili centru za socijalnirad;

• patrona`na slu`ba organizuje terenske posete,zajedni~ki sa socijalnim radnicima iz CSR i poli-cijom, motivi{e ènu da se javi institucijama zapomo} u re{avanju problema;

248

• ako je nasilnik alkoholi~ar ili psihijatrijskibolesnik stru~ni radnici iz CSR treba da napraveprijavu terenskoj lekarskoj slu`bi (naglasiti akoje postupak hitan); lekari ostavljaju hitnoj po-mo}i uput za sme{taj u bolnicu;

• upu}uju ènu na druge specijalisti~ke pregledezbog kompletiranja zdravstvene dokumentacije;

• upu}uju ènu na institucije specijalizovane zadokumentovanje nasilja (kao {to je Institut zasudsku medicinu);

• ènu koja nema fizi~ke povrede savetuju da sejavi psihologu i socijalnom radniku u domuzdravlja (a u saradnji sa centrom za socijalni radmogu da preduzmu druge mere za{tite);

• uz pomo} slu`bi u domu zdravija (psiholog, so-cljalni radnik, patrona`na slu`ba), motivi{u èneda pokrenu postupak za{tite od nasilja;

• pruàju èni i deci informacije o mogu}nostima,upu}uju ih na centre za socijalni rad, domovezdravlja i Autonomni ènski centar i u cilju pre-veniranja problema nasilja u porodici organizujupoja~anu saradnju i razmenu informacija.

251


251

Saradnja sa nevladinim organizacijama

^lanice Autonomnog ènskog centra:

• pruàju podr{ku klijentkinjama da razumeju svo-ju situaciju, da imenuju nasilje i osnaùju ih daotpo~nu proces izlaska iz nasilja;

• informi{u klijentkinje o mogu}nostima pomo}i uinstitucijama sistema;

• pruàju besplatne usluge – psiholo{ke, pravne,zdravstvene, iz oblasti socijalne za{tite i ostale;

• organizuje grupe samopomo}i za ène koje supreìvele nasilje u porodici;

• posreduju u zbrinjavanju `rtava nasilja u porodi-ci u sigurne prostore (skloni{ta) upu}uju klijen-tkinje u policiju;

• dostavljaju informacije o prethodnim dolascimaklijentkinja na zahtev iz institucija (kao deodokumentacije u krivi~nom postupku);

• razmenjuju informacije i konsultuju se sa profe-sionalcima iz drugih institucija o problemimazajedni~kih klijentkinja;

• pi{u pravne podneske i zastupaju na sudu klijen-tkinje koje imaju problem nasilja u porodici, anemaju sredstva za pravnog zastupnika;

• u~estvuju u zajedni~kim edukacijama sa stru-~nim radnicima institucija.

250

@ENSKO ZDRAVLJE

@ENSKO ZDRAVLJE*

Drugo osnovno ljudsko pravo jeste pravo na zdravlje,odnosno na zdravstvenu za{titu. Za{to uop{te od toga pravitiènsko pitanje?

înjenica koju niko ne osporava jeste da se ène imu{karci fizi~ki razlikuju, imaju razli~ite organizme, te jelogi~no da se stoga i moraju tretirati sa specifi~nostima koje iztih razlika proisti~u. Najjednostavnije, ène imaju sposobnostra|anja koju mu{karci nemaju, i odatle proisti~u mnogi speci-fi~ni zdravstveni problemi ili pitanja za ène. Pre negome|utim, pre|emo na pitanje biolo{kih i fizi~kih specifi~nostidolazi pitanje prava na odlu~ivanje o sopstvenom telu. Ovopitanje je pitanje osnovnih ljudskih prava, ~ini se i ne tolikozdravstveno pitanje; opet, iz njega proisti~e toliko mnogoposledica vezanih za zdravlje èna da se ne moè tretiratidruga~ije nego pitanje zdravlja.

Pravo na odlu~ivanje o sopstvenom telu je ne{to {tomnogi od nas shvataju kao ne{to {to se podrazumeva i {to se neuskra}uje: razmislite kako biste reagovali kada bi vam neko,kao odrasloj punoletnoj osobi uskratio pravo da odlu~ujete osopstvenom telu (primer?). Ipak, pravo da se ènama kaè {tatreba da rade sa svojim telom (pre svega ho}e li, ili ne, ra|ati


253252

* Tekst je preuzet iz priloga „Teze o ènskom pitanju", koji je pripremio Glas razlike –grupa za promociju ènskih politi~kih prava iz Beograda. Prilog je publikovan 2004.godine u priru~niku OEBS–a, Misija u Srbiji i Crnoj Gori, „Sastanak o strategijama iaktivnostima u domenu rodne ravnopravnosti u Narodnoj skup{tini Republike Srbije".

255


255

decu), uzima se kao zdravo za gotovo – svi imaju to pravo ipitanje kontrole ra|anja, kontracepcije, abortusa, broja ro|enihje pitanje kojim se svi bave: pravnici, lekari, politi~ari,sve{tenici, novinari…

@enskom sposobno{}u ra|anja barata se kao da je to op{tedobro jedne zemlje (kao rudna bogatstva, ili {ume i vode). Pritome se ène pozivaju da odgovore tim dràvnim ili religijskiminteresima i na taj na~in „spasu naciju od bele kuge” ili „prestanuda ubijaju”. @ene kao ljudska bi}a, u tom potkusurivanjunacionalnim interesima, bivaju uglavnom zaboravljene.

Sve to uzrokuje slede}e: jo{ uvek postoje zemlje na svetugde abortus nije dozvoljen ni pod kakvim uslovima, pa ~ak nida se spasi ìvot ène. A u velikom broju zemalja je legalanisklju~ivo pod tim uslovom. Stoga se mnoge ène iz tih zema-lja, odlu~uju, vrlo ~esto iz osnovnih egzistencijalnih razloga nailegalne abortuse koji i dan-danas odnose oko 200.000 ènskihìvota godi{nje.

Dràve, koje se tako zdu{no me{aju u ra|anje dece, pritome nisu spremne da uloè da za{tite i obezbede ènu tokomtrudno}e i poro|aja. Prate}e bolesti koje se de{avaju zbog lo{eishrane i op{teg zdravstvenog stanja (kao {to je na primer ane-mija, neishranjenost) ugroàva oko 17% èna u visokorazvije-nim zemljama (kao {to su SAD na primer) dok u manje razvi-jenim zemljama taj procenat dostiè 83% (Indija). Samo 60%poro|aja je pra}eno stru~nom pomo}i u celom svetu. Svakegodine umire preko 550.000 èna na poro|aju a preko 15 mi-liona ih je ozbiljno povre|eno usled nehigijene, lo{ih uslova inepostojanja osnovne medicinske pomo}i.

Osim reproduktivnih prava, trudno}e, poro|aja imaterinstva, postoje jo{ dva goru}a pitanja vezana za ènskozdravlje: a to su seksualno prenosive bolesti, jer su ènerizi~nija grupa nego mu{karci kada su ove bolesti u pitanju, kao

254

i rak dojke koji je vode}i uzrok smrtnosti èna u razvijenimzemljama poput SAD.

Dodatno pitanje jesu stres, uslovi ìvota, siroma{tvo,nasilje – faktori za koje se svi slaù da uti~u na op{te zdravstvenostanje svake osobe. U proseku, ène s obzirom da su vi{eizloène nasilju i siroma{tvu imaju i ve}i stres, a to dakle vodiugroàvanju njihovog zdravlja. Koliko je to opasno pokazujeprirner na{e zemlje: u proteklih deset godina, ratovi i sankcije suuticale na zdravlje ogromnog broja ljudi. S obzirom da sumu{karci u~estvovali u ratovima za o~ekivati je da se procenatsmrtnosti mu{karaca pove}ao. Podaci me|utim pokazuju da jeobrnuto, da se u proteklih deset godina procenat malignih obo-ljenja kod èna pove}ao za ~ak 40% i da se pove}ala smrtnostèna a ne mu{karaca. Stru~njaci iz Svetske zdravstvene organi-zacije tvrde da je to pre svega posledica stresa jer su ènepreuzele glavni teret preìvljavanja te{kih godina koje su iza nas.

Problem se, naravno, ne svodi samo na ukazivanje ade-kvatne medicinske pomo}i (mada je to prioritet) ve} je va`noulagati u prevenciju i edukaciju, naro~ito kod mladih devojaka.A to ~ini se za ve}inu dràva nije isplativo ili ima pre~ih pro-blema.

Zdravlje ima pol, i to ne samo u fiziolo{kim razlikama.Op{ta je praksa tretiranja èna kao da su mu{karci u „drugompakovanju”. @ene to nisu, i tek kada se to uzme u obzir,otvori}e se mogu}nost da se prestane sa diskriminacijom ènapo pitanju zdravstvene za{tite.

Promene u porodi~nom ìvotu

Zaklju~eni brakovi zna~ajno su opali od {ezdesetih go-dina – zaklju~eni brakovi (stopa nupcijalitela) 5,6 na 1.000stanovnika u 2002.

Broj razvoda se udvostru~io u istom periodu – razvedenibrakovi (stopa divorcijaliteta) 1,3 na 1.000 stanovnika u 2002.

Prose~na starost prilikom sklapanja braka je porasla kaoi starost èna prilikom ra|anja prvog deteta.

Obrazovanje èna

Nepismenih èna starijih od 10 godina 2002. je bila 560na 100 mu{karaca (1991 – 480); diplomiranih studentkinja nafakultetima nauka 143 na 100 studenata, a na fakultetima umet-nosti 185 na 100 studenata; èna magistara nauka 48 na 100mu{karaca magistara, i èna doktora nauka 44 na 100 mu{kara-ca doktora nauka.

Zaposlenost i zarade

• Aktivnih èna je 2002. godine bilo 77 na 100mu{karaca;

• prema sektorima delatnosti – najvi{e u zdravstvui socijalnom radu, 328 èna na 100 mu{karaca anajmanje u gra|evinarstvu i ribarstvu, 16 èna na100 mu{karaca;

• prema zanimanju, najvi{e me|u stru~nim sarad-nicima i tehni~arima 143 na 100 mu{karaca, a naj-manje me|u zanatlijama – 13 na 100 mu{karaca;


257

256

256

ZDRAVLJE @ENAU REPUBLICI SRBIJI*

NEKI DEMOGRAFSKI PODACI

@ene ~ine 51,4% ukupne populacije Srbije premapodacima popisa iz 2002. god. Od njih je 47% u reproduk-tivnom periodu (od 15 do 49 godina) ili 21,1% od ukupnogstanovni{tva; stopa nataliteta je 10,4 ìvoro|enih na 1.000stanovnika. Stopa prirodnog prira{taja: 3,3 na 1.000 stanovnika(bela kuga). Prose~na starost èna u Srbiji 2002. god. bila je41,5 godina (mu{karaca 39 godina)!!!

Starenje èna u Srbiji

Broj èna na 100 mu{karaca je 106. Po starosnim grupama:• u grupi do 19 godina je 92 èna na 100 mu{karaca;• u grupi od 20 do 39 godina je 99 èna na 100

mu{karaca;• u grupi od 40 do 59 godina je 103 ène na 100

mu{karaca;• u grupi od 60 do 79 godina je 127 èna na 100

mu{karaca;• u grupi starijih od 80 godina je 173 èna na 100

mu{karaca.

* Tekst ovog odeljka je prera|ena video prezentacija koju je pripremila prof. dr SneànaSimi}, Pomo}nik ministra zdravlja Republike Srbije. Prezentacija je publikovana uPriru~niku „Lokalni mediji i rodna ravnopravnost, Lokalna zajednica i ènsko zdrav-lje", Beograd, 2005, koji je Misija OEBS–a u Srbiji i Croj Gori pripremila kao radnimetrijal za seminare namenjene op{tinskim licima ovla{}enim za rodnu ravno-pravnost.

Reproduktivno zdravlje èna

Stopa ukupnog fertiliteta – broj ìvoro|ene dece na je-dnu ènu – 1,6 u 2002. godini, tj. nije obezbe|ena ni prostareprodukcija stanovni{tva.

Koris}enje kontraceptivnih sredstava – nisko.

Stopa abortusa na 1.000 èna generativnog perioda –visoka, kre}e se preko 100 (ta~na vrednost nepoznata zato {tose ne prijavljuje redovno).

Menopauza nastupa oko 50–52 godine. Mali broj ènatraì pomo} i dobija hormonsku terapiju.

Nasilje nad ènama

Danas je prepoznato kao javnozdravstveni problem zbogtoga {to dovodi do fizi~kih i psiholo{kih posledica po zdravljeèna. Iako pravi podaci o razmerama nasilja nedostaju, danas jeprepoznato da je nasilje od strane partnera naj~e{}i oblik nasi-lja. Procenjuje se da je danas u Evropi jedna od pet èna `rtvanasilja (Studija SZO sprovedena u vi{e zemalja, „Nasilje upartnerskim odnosima i zdravlje“, Autonomni ènski centar –me|u prvima u na{oj zemlji).

Do 2015. godine svih 191 dràva ~lanica Ujedinjenihnacija se obavezalo da dostigne Milenijumske ciljeve razvoja:

TRE]I MILENIJUMSKI CILJ RAZVOJA:Promovisanje jednakosti me|u polovima i ja~anje èna(ve}a prava èna).

PETI MILENIJUMSKI CILJ RAZVOJA: Unapre|enjezdravlja majki.


259

258

258

• prose~ne zarade su bile najve}e za ène u obrazo-vanju –124% u odnosu na prose~ne zarademu{karaca i najmanje u prera|iva~koj industriji –74,2% u odnosu na prose~ne zarade mu{karaca.

Stopa nezaposlenosti prema JLO definiciji 15,8 za ène i14,6 za mu{karce.

Dono{enje odluka

Zakonodavci, funkcioneri i rukovodioci po polu:

Optere}enje bolestima i povredama u Srbiji 2000. godine

Prvih pet oboljenja kod èna u Srbiji:

• cerebrovaskularna oboljenja• ishemijska bolest srca• unipolarna depresija• karcinom dojke• diabetes mellitus ({e}erna bolest)

Izvor: Studija optere}enja bolestima i povredama uSrbiji, Ministarstvo zdravlja, Beograd, 2003. godine.

261


261

PODACI O @ENSKOM ZDRAVLJU U SRBIJI

@ensko stanovni{tvo ~ini 51,4% ukupnog stanovni{tva,(popis stanovni{tva 2002).

Prose~na starost ènskog stanovni{tva je 41,5 godina,(popis stanovni{tva 2002).

Stopa prirodnog prira{taja – 3,3 na 1.000 stanovnika,(popis stanovni{tva 2002).

Stopa ukupnog fertiliteta je 1,6 a specifi~na stopa fertili-teta èna starih od 15 do 19 godina je 25,3 (popis stanovni{tva2002).

Odnos maternalne smrtnosti je 1,3 umrle ène zbograzloga povezanih sa trudno}om, poro|ajem i babinjama na100.000 ìvoro|ene dece (popis stanovni{tva 2002).

U Srbiji ìvi 801 mu{karac i 312 èna sa HIV/AIDS-om.(@ene i mu{karci u Srbiji, Republi~ki zavod za statistiku,Beograd, 2005).

Dva osnovna uzroka umiranja i razboljevanja èna sukardiovaskularne i maligne bolesti (Atanaskovi}-Markovi} Z,Bjegovi} V., Jankovi} S. i ostali: Optere}enje bolestima ipovredama u Srbiji, Ministarstvo zdravlja RS, Beograd, avgust2003).

Prema podacima iz publikacije Zdravstveno stanje ikori{}enje zdravstvene za{tite u Republici Srbiji, Institut zaza{titu zdravlja Republike Srbije Batut:

• u Srbiji 60,8% èna umire od kardiovaskularnihbolesti, a na drugom mestu uzroka umiranja sumaligne bolesti koje u~estvuju sa 16,0% (popisstanovni{tva, 2002);

260

• svaki drugi odrasli stanovnik je gojazan, agojaznost drugog stepena i ekscesivna gojaznost~e{}i su u èna;

• skoro svaka tre}a odrasla èna pu{i; • 30% èna ima telesne povrede kao posledice po-

rodi~nog nasilja (69% lake i 31% te{ke);• 9% èna koje trpe porodi~no nasilje ima posledi-

ce po op{te zdravlje, a 22% èna, po mentalnozdravlje;

• stresu je ~esto ili uvek izloèno 21% èna starih20–50 godina.

Svako ima pravo da ima koristi od svake mere, koja muomogu}ava da uìva najvi{i standard zdravlja koji je mogu}edosti}i…

Svako bez adekvatnih sredstava ima pravo na socijalnu imedicinsku pomo}.

Me|unarodna povelja o ekonomskim,socijalnim i kulturnim pravima, 1966.

Dràve ugovornice ove Povelje priznaju pravo svakogana uìvanje najvi{ih standarda fizi~kog i psihi~kog zdravlja kojise mogu dosti}i. Koraci koje treba da preduzmu dràve ugo-vornice kako bi se dostigla puna realizacija ovih prava trebalobi da uklju~e i one koji su neophodni za:

a) obezbe|enje smanjenja stope ra|anja mrtvoro|enedece i stopu smrtnosti novoro|en~adi, i obezbe|enjezdravog razvoja deteta;

b) pobolj{anje svih aspekata industrijske higijene i higi-jene ìvotne sredine;

c) prevenciju i le~enje i kontrolu epidemijskih, endemij-skih, profesionalnih i drugih bolesti;

d) stvaranje uslova koji bi osigurali svima medicinskeusluge i medicinsku brigu u slu~aju bolesti.”

“Dràve ugovornice priznaju prava svakoga na uìvanjepravednih i odgovaraju}ih uslova rada, koji naro~ito osigurava-ju… sigurne i zdrave radne uslove.”


263

ME\UNARODNI DOKUMENTIKOJI SE ODNOSE

NA ZDRAVLJE @ENA*

Univerzalna Deklaracija o ljudskim pravima,decembar 1948.

Generalna skup{tina Ujedinjenih nacija: „Svako imapravo na standard ìvota koji je odgovaraju}i za zdravlje i do-brobit njega i njegove porodice, uklju~uju}i… i medicinsku ne-gu… i pravo na sigurnost u slu~aju… bolesti, invaliditeta…starosti… ”… Period materinstva i detinjstva daje pravo naspecijalnu brigu i pomo}.

Evropska socijalna povelja, 1961.

Svi radnici imaju pravo na sigurne i zdrave usloverada…

Zaposlena èna, u slu~aju materinstva… ima pravo naspecijalnu za{titu na poslu…

262

* Tekst predstavlja prera|enu prezentaciju koju je pripremila Teji}, M., Autonomniènski centar, Beograd. Prezentacija je publikovana u priru~niku „Lokalni mediji irodna ravnopravnost, Lokalna zajednica i ènsko zdravlje", Beograd, 2005, koji jeMisija OEBS–a u Srbiji i Croj Gori pripremila kao radni metrijal za seminare name-njene op{tinskim licima ovla{}enim za rodnu ravnopravnost.

propisi }e obezbediti dodatno odsustvo preporo|aja, u maksimalnom trajanju koje moè bitiodre|eno od strane kompetentnog stru~njaka.

• U slu~aju bolesti koja je posledica poro|aja,èna moè dobiti i produènje odsustva nakonporo|aja, u maksimalnom trajanju koje moè bitiodre|eno od strane kompetentnog stru~njaka.”

Konvencija o eliminaciji svih oblikadiskriminacije èna, 1979.

Usvajanje specijalnih mera od strane dràva ugovornica,a ~iji ie cilj za{tita materinstva, ne}e se smatrati diskriminator-nim. Dràva ugovornica treba preuzeti sve odgovaraju}e mereda elimini{e diskriminaciju èna kako bi im osigurali jednakaprava u oblasti obrazovanja i pogotovo osigurali, na bazi jed-nakosti izme|u mu{karaca i èna, pristup specifi~nim obra-zovnim informacijama kako bi se osiguralo zdravlje i dobrobitporodice, uklju~uju}i informacije i savete u vezi sa planiranjemporodice obavezuju na preduzimanje mera koje }e eliminisatidiskriminaciju èna u zapo{ljavanju, i omogu}iti ista prava,pogotovo prava na za{titu sigurnosti i zdravlja u radnim uslovi-ma, uklju~uju}i i o~uvanje funkcionisanja reprodukcije kako bise spre~ila diskriminacija èna po osnovu braka ili materinstva,i kako bi se osiguralo njihovo efektivno pravo na rad.

Dràve ugovornice se obavezuju da }e preduzeti odgo-varaju}e mere, kako bi:

a) zabranili, pod pretnjom nametanja sankcija, otpu{ta-nje sa posla zbog trudno}e ili odsustva zbog materin-stva i diskriminaciju pri otpu{tanju na bazi bra~nogstatusa;

b) uvesti odsustvo u slu~aju materinstva, pla}eno saodgovaraju}im socijalnim davanjima, bez gubitka


265

Me|unarodna povelja o gra|anskimi politi~kim pravima, 1966.

Niko ne moè biti podvrgnut torturi ili okrutnom, nehu-manom ili poniàvaju}em tretmanu ili kazni. Pogotovu, niko nemoè biti podvrgnut, bez svog slobodnog pristanka, medicin-skim ili nau~nim eksperimentima.”

Konvencija br. 103 Me|unarodne organizacijerada koja se odnosi na za{titu materinstva,1952.

• @ene na koje se ova Konvencija odnosi imajupravo na odsustvo sa posla radi materinstva,nakon {to podnesu lekarsko uverenje u kome senavodi pretpostavljeni datum poro|aja. Toodsustvo treba da bude u trajanju od najmanje 6nedelja, i uklju~iva}e i period obaveznog odsust-va nakon poro|aja.

• Period obaveznog odsustva nakon poro|aja }ebiti regulisan nacionalnim zakonodavstvom ipropisima, ali nikako ne moè biti manji od 6nedelja; ostatak ukupnog perioda ovog odsustvamoè se obezbediti pre predvi|enog datumaporo|aja ili da se iskoristi po isteku obaveznogodsustva, ili da se delimi~no koristi pre pred-vi|enog dana poro|aja a delimi~no nakon istekaobaveznog odsustva, kako to moè biti pred-vi|eno nacionalnim zakonima ili propisima.

• Odsustvo pre predvi|enog datuma poro|aja }ese produìti za period koji protekne izme|u pred-vi|enog i stvarnog dana poro|aja, a da se periodobaveznog odsustva nakon poro|aja, ne smanju-je po tom osnovu.

• U slu~aju bolesti koja je posledica trudno}e, po-tvr|ena lekarskim uverenjem, nacionalni zakoni i

264


267

prethodnog zaposlenja, statusa u slu`bi i socijalnihdodataka;

c) ohrabriti davanje neophodnih podràvaju}ih socijal-nih slu`bi, koje omogu}avaju roditeljima da kombi-nuju porodi~ne obaveze sa radnim obavezama iu~estvovanje u javnom ìvotu, a pogotovu kroz pro-movisanje uspostavljenja i razvoja mreè boravi{ta zadecu;

d) obezbediti specijalnu za{titu ènama tokom trudno}eu onim poslovima koji su dokazani kao {tetni po nju;

e) preduzeti sve odgovaraju}e mere da elimini{udiskriminaciju èna u oblasti zdravstvene za{tite kakobi osigurali, na bazi jednakosti mu{karaca i èna,pristup slu`bama zdravstvene za{tite, uklju~uju}i i onevezane za planiranje porodice, i da }e se ènamaobezbediti odgovaraju}e slu`be u vezi sa trudno}om,poro|ajem i postnatalnim periodom, pruàju}i bes-platne usluge tamo gde je to potrebno, kao i odgovara-ju}u ishranu tokom trudno}e i dojenja (laktacije);

f) preduzeti sve odgovaraju}e mere da elimini{udiskriminaciju èna u ruralnim oblastima kako bi osi-gurali, na bazi jednakosti mu{karaca i èna, da oneu~estvuju i imaju koristi od razvoja ruralnih krajeva, ida }e se ènama, izme|u ostalog, osigurati i pravo daimaju pristup odgovaraju}im zdravstvenim slu`bama,uklju~uju}i informacije, savetovanje i slu`be planira-nja porodice;

g) dràve ugovornice }e preduzeti sve odgovaraju}emere da elimini{u diskriminaciju èna u svim stvari-ma koje se odnose na brak i porodi~ne odnose, i da }enaro~ito osigurati, na bazi jednakosti mu{karaca ièna, ista prava i odgovornosti na slobodno i odgov-

266

orno odlu~ivanje o broju i vremenskom razmaku prira|anju svoje dece, i da imaju pristup informacijama,obrazovanju i sredstvima koja }e im omogu}avatiupra`njavanje ovih prava.

Najrobijske strategije za unapre|enjepoloàja èna*

Pitanja stope fertiliteta i rasta populacije treba da budutretirana u takvom kontekstu, koji dozvoljava ènama da efek-tivno upra`njavaju svoja prava, u stvarima koja su od va`nostiza brigu o populaciji, uklju~uju}i i osnovno pravo da kontroli{usvoj fertilitet, {to je va`na osnova za uìvanje drugih prava.

Sposobnost èna da kontroli{u svoju sopstvenu plodnost,jedna je od va`nih osnova za uìvanje drugih prava. Svi parovii pojedinci imaju osnovno ljudsko pravo da slobodno iinformisano odlu~uju o broju i vremenskom razmaku svojedece; zdravlje majke i dece, kao i komponente primarnezdravstvene za{tite o planiranju porodice treba da oja~aju;informacije o planiranju porodice treba da se stvore, kao iodgovaraju}e slu`be. Pristup ovakvim slu`bama vlade treba daohrabruju, bez obzira na svoju populacionu politiku, i treba dase sprovedu uz u~e{}e ènskih organizacija, kako bi se osigu-rao njihov uspeh.

* Nairobi Forward–Looking Strategies for the Advancement of Women

vima koji su za njih nepodesni zbog opasnosti,zato {to su lo{i po zdravlje ili naporni (te{ki).

^lan 11. Pravo na za{titu zdravlja

Kako bi se osiguralo efektivno uìvanje prava na za{tituzdravlja, strane ugovornice }e preduzeti, ili direktno ili u koo-peraciji sa javnim ili privatnim organizacijama, odgovaraju}emere dizajnirane, izme|u ostalog, da uklone uzroke kojinaru{avaju zdravlje; da obezbede savetodavne i obrazovnekapacitete (sredstva) za promociju zdravlja i za podsticanjeindividualne odgovornosti u vezi zdravlja; da se radi na preven-ciji epidemija, endemija i drugih bolesti, kao i nesre}a.

^lan 13. Pravo na socijalnu i medicinsku pomo}

Kako bi se osiguralo efektivno upra`njavanje prava nasocijainu i medicinsku pomo}, strane ugovornice }e:

• osigurati da svaka osoba koja je bez odgovara-ju}ih sredstava ili koja nije u stanju da takvasredstva obezbedi ili svojim sopstvenim napori-ma ili iz drugih izvora, pogotovo preko naknadaiz {eme socijalne sigurnosti, dobije adekvatnupomo}, i, u slu~aju bolesti, negu koja jeneophodna;

• osigurati da osobi koja prima ovakvu pomo},ne}e zbog toga biti smanjena politi~ka ili socijal-na prava;

• obezbediti da svako moè primiti, od odgovara-ju}ih javnih ili privatnih slu`bi, takav savet iliprofesionalnu pomo}, koja bi mogla bitizatraèna, u svrhu prevencije, otklanjanja iliublaàvanja stanja li~ne ili porodi~ne potrebe;


269

Revidirana Evropska socijalna povelja, 1996.

Kako bi se osiguralo efektivno upra`njavanje prava nasigurne i zdrave radne uslove, strane ugovornice }e:

1. doneti propise o sigurnosti i zdravlju;

2. obezbediti primenjivanje ovakvih propisa, putem me-ra supervizije;

3. konsultovati organizacije poslodavaca i radnika o me-rama namenjenim da pobolj{aju sigurnost i zdravlje uindustriji.

^lan 8. Pravo zaposlene ène na za{titu materinstva

Kako bi se osiguralo efektivno upra`njavanje pravazaposlene ène na za{titu materinstva, strane ugovornice }e:

• obezbediti pla}eno odsustvo, putem odgovara-ju}ih naknada socijalnog osiguranja ili naknadarezervnih fondova, kako bi zaposlene ène uzeleodsustvo pre i nakon ro|enja deteta od najmanje14 nedelja;

• smatrati nezakonitim davanje obave{tenja ootkazu od strane poslodavca, za vreme perioda,od kada ona obavesti poslodavca da je trudna, pado kraja njenog materinskog odsustva sa posla,ili da joj obave{tenje o otkazu da u takvo vreme,da joj otkaz stupi na snagu tokom navedenogperioda;

• obezbediti da majke koje doje svoju novoro|en-~ad, dobiju dovoljno vremena za tu svrhu; re-gulisati zaposlenje èna radnica na no}nom raduu industriji, zabraniti zaposlenje èna radnica napodzemnim kopovima, i na svim drugim poslo-

268

DOMA]I DOKUMENTI KOJI SEODNOSE NA @ENSKO ZDRAVLJE*

• Pripremljen Nacrt Zakona o rodnoj ravnoprav-nosti;

• zapo~et rad na Nacionalnom planu akcija;• zavr{en je CEDAW izve{taj (sprovo|enje kon-

vencije o eliminaciji diskriminacije èna);• formiran Savet za ravnopravnost polova pri

Vladi Srbije;• pri Narodnoj skup{tini postoji Odbor za rodnu

ravnopravnost;• u Vojvodini postoji Sekretarijat za rad, zapo{lja-

vanje i ravnopravnost polova, koji pokazujeizuzetne rezultate u radu;

• uspostavljena institucija ombudusmana.

U Srbiji:

• u 15 op{tina postoje osobe zaduène za rodnuravnopravnost;

• 2002. godine je usvojen Zakon o kvotama na ilokalnim izborima, koji predvi|a obaveznih 30%kandidata manje zastupljenog pola;


271

270

270

* Tekst preuzet iz priru~nika „Lokalni mediji i rodna ravnopravnost, Lokalna zajednicai ènsko zdravlje", Beograd, 2005, koji je Misija OEBS–a u Srbiji i Croj Goripripremila kao radni metrijal za seminare namenjene op{tinskim licima ovla{}enim zarodnu ravnopravnost.

• odredbe predvi|ene paragrafima 1, 2 i 3 ovog~lana primenjivati na jednakim osnovama, kakoprema svojim dràvljanima, tako i prema dràv-ljanima drugih strana ugovornica koji se legalnonalaze na teritoriji zemlje, a u skladu sa svojimobavezama koje imaju pod Evropskom Konven-cijom o socijalnoj i medicinskoj pomo}i, potpi-sanoj u Parizu 11. decembra 1953. godine.

Komitet za eliminaciju diskriminacije èna:Generalna preporuka br. 19, 1992.

^lan 12. ove Preporuke je posve}en nasilju i zdravlju.On zahteva od dràva da preduzmu mere kako bi osigurali jed-nak pristup zdravstvenoj za{titi. Nasilje nad ènama izlaèriziku ìvote i zdravlje èna.

Dràve bi trebalo da uspostave ili da podràvaju slu`beza `rtve nasilja u porodici, silovanja, seksualnog uznemirava-nja i drugih formi rodno motivisanog nasilja, uklju~uju}i treni-rane zdravstvene radnike, rehabilitaciju i savetovanje.

Prinudna sterilizacija i abortus imaju povratan efekat naènino fizi~ko i mentalno zdravlje, i kr{e pravo ène da izaberebroj i vremenski razmak pri radanju svoje dece.

Dràve bi trebalo da osiguraju da se preduzmu mere zaspe~avanje prinude u odnosu na fertilitet i reprodukciju, i daosiguraju da ène nisu prisiljene da pribegavaju nesigurnimmedicinskim procedurama kao {to je to ilegalan abortus, samozato {to nedostaju odgovaraju}e slu`be u vezi sa kontrotom fer-tiliteta.

273


273

• Krivi~ni zakon u Republici Srbiji, 2002. godinedonesen, i tretira nasilje u porodici kao krivi~nodelo;

• novi Porodi~ni zakon iz 2005. godine tretiranasilje nad ènama kao dru{tveni a ne li~ni prob-lem èna, i defini{e mere za{tite ~lanova poro-dice od nasilnika.

Zbog porasta nasilja u svakodnevnom ìvotu, neophodnoje dono{enje „Nacionalne strategije protiv nasilja“. Moè seo~ekivati dalje prilago|avanje Srbije evropskim i me|unarod-nim standardima uop{te. To podrazumeva dalji intenzivnirazvoj mehanizama.

Zakon o zdravstvenoj za{titi

Uredba o sadrìni i obimu zdravstvene za{tite, 13/2004

Preventivne mere u oblasti primarne zdravstvene za{titeèna:

(1) Odnosi se na ène generativnog perioda(15–49 godina). Pregled je u vezi sa planira-njem porodice (zahteva prisustvo oba part-nera). Odgovornosti vezane za roditeljstvo,potrebe u~e{}a oba partnera u planiranjuporodice, i {tetnosti namernog prekida trud-no}e.

(2) Anamneza, klini~ki pregled, laboratorijskaispitivanja i po potrebi odre|ivanje vrste kon-tracepcije. Potrebno je najmanje dva takva pre-gleda.

(3) Trudnice tokom: I trimestra: najmanje 1 pre-ventivni pregled; II i III trimestar: kontrolni

272

pregled 4 puta, ultrazvu~ni pregled 3 puta, pa-trona`na poseta jedanput, preventivni stomato-lo{ki pregled jedanput. Visokorizi~ne trudno-}e: kontrolni i ciljani pregledi prema indikaci-jama, kao i patrona`na poseta.

(4) Za porodilju je predvi|en preventivni pregled,najmanje dva puta po poro|aju. Prvi put nakon{est nedelja, a drugi put nakon {est meseci.

(5) Za ène od 25–65 godina predvi|eni su CI-LJANI PREGLEDI NA RANO OTKRIVA-NJE RAKA DOJKE I GRLI]A MATERICE,jedanput u dve godine.

(6) Za ène od 15 godina, pa nadalje, predvi|en jesistematski ginekolo{ki pregled, jedanput go-di{nje kod prvog javljanja lekaru.

Zdravstvene usluge koje ne mogu biti pruène na teretFonda zdravstvenog osiguranja su:

• vantelesna oplodnja,• prekid trudno}e iz nemedicinskih razloga,• stavljanje i va|enje vaginalne spirale,• primena testa za dokazivanje trudno}a,• vr{enje svakog tre}eg i daljeg ultrazvu~nog pre-

gleda kod nerizi~nih trudno}a.

• 25% malignih bolesti u Srbiji ~ini rak dojke, • u Srbiji se godi{nje registruje 3.700 novoobolelih,• 1.300 godi{nje umre od raka dojke.

Klini~ki stadijum u momentupostavljanja dijagnoze:

• klini~ki TNM Udeo• stadijum 0 1%• stadijun I 19%• stadijun II 53%• stadijum IIl 16%• stadijum IV 11%

Faktori rizika:

• genetski• hormonski• dijetetski• ekonomski• geografski

Prognosti~ki faktori:

• starost pacijenta• veli~ina tumora• lokalno {irenje• gradus• zahva}enost limfnih `lezda• receptorski status


275

ZDRAVSTVENI ASPEKTIRAKA DOJKE*

Od malignih oboljenja godi{nje oboli 10.000.000 ljudi.Naj~e{}a maligna oboljenja su:

• rak plu}a,• rak dojke,• rak debelog creva.

Rak dojke je naj~e{}i maligni tumor kod èna i vode}iuzrok smrti od malignih tumora uz stalni rast incidence i mor-taliteta:

• sve mla|a populacija oboleva,• kasno otkrivanje bolesti, • odsustvo programa za rano otkrivanje,

274

* Tekst pripremljen prema prezentaciji dr Maje Gulan, Bolnica Uìce, publikovanoj upriru~niku „Lokalni mediji i rodna ravnopravnost, Lokalna zajednica i ènsko zdrav-lje", Beograd, 2005, koji je Misija OEBS–a u Srbiji i Croj Gori pripremila kao radnimetrijal za seminare namenjene op{tinskim licima ovla{}enim za rodnu ravnopravnost.

277


277

Faktori na koje mi moèmo uticati:

• rano otkrivanje (veli~ina tumora, zahva}enostlimfnih `lezda).

Situacija u Srbiji

• 53% èna otkriva se u lokalno odmakloj bolesti• 27% metastatska bolest• 20% rano otkriven rak

Le~enje je individualno i zavisi od vi{e faktora:

• starosti• menstrualnog statusa• veli~ine tumora• zahva}enosti `lezda• postojanja lokalnih i udaljenih metastaza• zavisnosti tumora od hormona (er, pr)

Problemi sa kojima se ène susre}u posle postavljanjadijagnoze:

• ~ekanje na pregled i le~enje • nedostatak stru~ne psiholo{ke podr{ke pre i post-

operativno• problem hemoterapije• nedovoljan broj aparata za zra~enje, njihovi ~esti

kvarovi• dono{enje odluka o terapiji na osnovu toga {ta

fond pla}a a ne {ta je za odre|enu pacijentkinjunajbolje

276

Klini~ki stadijum raka dojke u trenutkupostavljanja dijagnoze:

• Klini~ki TNM udeo• stadijum 0 1%• stadijum I 19%• stadijum II 53%• stadijum III 16%• stadijum IV 11%


279278

JEDNAKE MOGU]NOSTI

JEDNAKE MOGU]NOSTII MARGINALIZOVANE GRUPE

JEDNAKE MOGU]NOSTI*

„U na{em dru{tvu postoje ljudi kao {to smovi ili ja koji se svakoga dana suo~avaju sanepravdom samo zato {to se razlikuju odve}ine. Razlikuju se jer imaju drugu bojukoè, zato {to su ène, veruju u drugogboga ili su drugog seksualnog opredelje-nja. Osloboditi se takve nepravde i neje-dnakosti je ono {to je su{tina pri~e o je-dnakim mogu}nostima.”

Fil Klements i Toni Spinks, Kako daiza|emo na kraj sa nepravdom

.

S obzirom da se u susretu sa ovom temom ~esto posta-vlja pitanje „za{to bi se to uop{te ticalo mene“, pri~u o jedna-kim mogu}nostima po~e}emo sa nekoliko konkretnih argume-nata u prilog stavu protiv neravnopravnosti.


281280

* Preuzeto iz priru~nika „Upravljanje ljudskim reursima", OEBS, Misija u Srbiji i CrnojGori, 2003, autorke Aleksandre Vesi}, za koji su priloge pripremile Ivanka Jovanovi~,Lepa Mla|enovi} i Rozalija Ili}. Priru~nik je publikovan kao radni materijal za semi-nare namenjene obuci op{tinskih lica odgovornih za rodnu ravnopravnost i jednakemogu}nosti.

283


283

Diskriminacija – nejednak tretman ljudi je opasan. Moèpo~eti sa ne~im {to izgleda naivno, a dovesti do gubitka velikogbroja ljudskih ìvota. [est miliona ljudi je izgubilo ìvot uholokaustu, koji je po~eo pri~om da su svi Jevreji manje vred-ni od drugih ljudi. Ropstvo je odràvano na pri~i da su crncisuvi{e glupi da bi se brinuli sami o sebi.

Drugo, treba se zapitati koliko su civilizacija i ljudskodru{tvo izgubili time {to su neki ljudi bili suo~eni sa neprav-dom na koju nisu mogli da uti~u. Na primer, koliko je StivenaHokinga izgubljeno, jer mnogi ljudi sa invaliditetom nisu moglida prevazi|u prepreke koje su im postavljene? Koliko je MarijaKiri izgubljeno jer ènama nije bilo dozvoljeno da se {koluju?Dakle, koliko svako od nas, kao deo ljudskog dru{tva, gubipostavljanjem beskrajnih prepreka onima koji su druga~iji?

Tre}e, svaka osoba je meta za potencijalnu diskriminaci-ju, ~ak i kada to tako ne izgleda. Recimo, veliki broj ljudi izJugoslavije je oti{ao u inostranstvo proteklih godina. Oni suautomatski postali lako podlo`ni diskriminaciji jer spadaju uveliku grupu „do{ljaka”, koji imaju druga~ije obi~aje, ili religi-ju ili jednostavno lo{ije govore jezik te zemlje. Na sli~an na~in,svakom ljudskom bi}u se moè desiti da do|e u situaciju ukojoj }e biti podlo`no nepravdi, zbog karakteristike koju nemoè da promeni.

êtvrto, mi{ljenje da je diskriminacijom pogo|en samomali broj ljudi (zanemarljiv broj u odnosu na ljudsku rasu) jezabluda. @ene ~ine polovinu ljudske vrste, osobe sa invalidite-tom najmanje deset posto, gej osobe tako|e oko deset posto,broj Roma u na{oj zemlji je vi{e od pola miliona. To nisu zane-marljive brojke.

Izmeniti sopstveni stav i potruditi se da ljudi imaju istaprava, nije „borba protiv vetrenja~a” kao {to se ~esto misli. Tozna~i preuzeti odgovornost za sopstvene postupke i za obliko-

282

vanje sveta u kome ìvimo. êsto se moè ~uti „}utim jer tonije moj problem”, „ja nisam ni{ta uradio/la, samo samgledao/la”, „{ta sam mogao/la”. ]utanje i nedostatak delovanjanije neutralnost, ve} zauzimanje stava. ]utanje i neprotivljenjesu doprineli opstanku Hitlera u Nema~koj, Pino~ea u îleu,Milo{evi}a u Srbiji. ]utanje i nedostatak reakcije su doprinelivr{enju zlo~ina i nepravdama, a odgovornost ne leì samo naonima koji su nepravdu po~inili, ve} i na onima koji su }uta-njem dozvolili da do nepravde do|e.

Na kraju, va`no je razumeti da osobina koja izazivanejednakost ne moè da se promeni. To zna~i da ljudi ne mogupromeniti ~injenicu da su Romi, da imaju invaliditet, da suènskog pola, da imaju odre|eni broj godina, imaju drugu sek-sualnu orijentaciju ili boluju od neke bolesti. Ono {to seMO@E izmeniti jeste stav o tome.

Zakonski, svi imamo pravo da konstruktivno provodimovreme. Da li je to zaista mogu}e za ljude koji koriste kolica ikoji ne mogu da u|u ~ak ni u domove zdravlja, a kamoli upozori{te ili bioskop?

Zato su zakoni koji garantuju ista prava samo jedankorak ka postizanju stvarne ravnopravnosti me|u ljudima. Ono{to su prate}i koraci jeste uvo|enje posebnih mera koje }eobezbediti jednake mogu}nosti, a da bi svi zakoni i merezaìveli u praksi neophodno je razumeti za{to nastaje nejed-nakost, {ta ona sve podrazumeva i najva`nije, èleti da sepona{amo druga~ije.

Uzroci nejednakosti – predrasude i stereotipi

U centru diskriminacije prema bilo kojoj grupi ljudi leèpredrasude. Nije lako definisati predrasude, pogotovu jer subrojne i razli~ile za svaku grupu. Su{tinski se moè re}i daimati predrasude zna~i imati:

…stav/mi{ljenje/procenu koja nije bazirana na poznavanjustvari ili ozbiljnom promi{ljanju.

Upravljanje ljudskim resursima

Sa tim se svako susre}e svakog dana. Na primer, punoljudi formira stav o Romima, a da se pri tome njihov jedini kon-takt svodi na ne/davanje novca na ulici onima koji prose. Punoljudi ima oformljen stav prema lezbejkama a da pri tome nikadanisu upoznali nijednu lezbejku. S druge strane, moète imatisvakodnevne kontakte sa nekom grupom, pa i dalje biti podlo`nipredrasudama – {to je recimo ~est slu~aj kada su u pitanju ène.Ve}ina ljudi ima oformljen stav o ènama u politici, ili materin-


285

OSNOVNI POJMOVI

[ta su jednake mogu}nosti?

Jednake mogu}nosti su pojam kojim se ozna~avajupolitika, principi i mere koje se sprovode da bi se svim ljudimaomogu}ila ravnopravnost u svim oblastima ìvota, Ljudi imajuista prava, koja su prvi put definisana Univerzalnom deklaraci-jom o ljudskim pravima, a zatim i posebnim zakonima u ve}inizemalja. Me|utim, dugogodi{nje iskustvo onih koji se zalaùza ljudska prava ukazalo je da nije dovoljno zagarantovati istaprava, ve} da je potrebno pruìti svima iste mogu}nosti.

Za{to?

Zakonski u na{oj zemlji svi imamo pravo na {kolovanje.Da li to {to nam zakon obezbe|uje to pravo zna~i da }emo sviimati mogu}nost da se {kolujemo? O~ito ne, jer ima onih ~iji suroditelji imu}niji i mogu da finansiraju studije na Beogradskomuniverzitetu, i onih ~iji su roditelji suvi{e siroma{ni za takone{to. Ima dece koju druga~ije tretiraju u {kolama, jer su Romi.

Zakonski, u na{oj zemlji svi imamo pravo na rad. Da lito zna~i da svi mogu dobiti posao, sa istim kvalifikacijama? Ne,jer }e radije zaposliti mu{karca nego ènu, po{to se moè desi-ti da uzme porodiljsko odsustvo ili bolovanje zbog dece.

284

okruènju, najlak{e je pokupiti jednu ili dve stvari iz sop-stvenog iskustva ili iskustva drugih, i popuniti „rupe” s pret-postavkama, iako su u najve}em broju slu~ajeva „rupe” mnogove}e nego poznate ~injenice. Tako se stvaraju i odràvajustereotipi.

Diskriminacija

Jedna od re~i koje se ~esto upotrebljavaju u vezi sa pravi-ma i jednakim mogu}nostima jeste diskriminacija. Diskrimi-nacija je drugi na~in da se kaè nepravi~nost i nejednakost. Onaozna~ava postupke koji proisti~u iz na{ih predrasuda i stereotipa.

Sama re~ diskriminacija

… zna~i pravljenje razlike, pozitivne ili negativne izme|uljudi i stvari. Ukoliko je osoba tretirana nepravedno i na svoju{tetu, samo zato {to pripada odre|enoj grupi ljudi, to je nega-tivna diskriminacija. Kroz poricanje odre|enih prava, diskri-minacija rezultira nejednako{}u, podre|eno{}u i/ili oduzi-manjem politi~kih, obrazovnih, |ru{tvenih, ekonomskih i kul-turnih prava.

Diskriminacija nepravedno optere}uje ili oduzimamogu}nosti pojedincima/kama ili grupama na irelevantnimosnovama kao {to su:

• godine,• poreklo,• rasa,• nacija/etni~ko poreklo,• porodi~ni/bra~ni status,• HIV pozitivni/e,• fizi~ki ili mentalni invaliditet,• politi~ka uverenja,


287

stvu, a da pri tome zapravo nije nikada ozbiljno razmislila otome kako su i na osnovu ~ega formirali takve stavove.

Tu se dolazi do slede}eg pojma koji valja razjasniti, a tosu stereotipi. Pojednostavljeno, stereotipi zna~e da se:

… smatra da }e se svi pripadnici/e odre|ene grupe ljudi pona-{ati/imati iste osobine, za koje se veruje da ih imaju.

Zamislite osobu A koja je pre nekoliko dana prvi putupoznala drugu, vrlo visoku osobu B, koja je bila jako ne-ljubazna. Na osnovu tog kontakta osoba A stvara mi{ljenje dasu sve visoke osobe neprijatne i neljubazne. Zvu~i sme{no? Aipak, to je na~in na koji se ~esto razmi{lja kad je re~ oodre|enim grupama ljudi.

Stereotipi su dakle slika o odre|enim grupacijama, inaj~e{}e je ta slika negativna. kao npr. „Cigani su prljavi”,„ène su brbljive”. Me|utim, neki stereotipi nisu na prvi poglednegativni. Ima ljudi koji }e ~ista srca re}i „Niko nije praviokola~e kao Sifitari” ili „svi Cigani tako divno sviraju” ili „vidise da je ovde ènska ruka, sve je tako sre|eno” i da uop{te neshvate da su to izjave koje tako|e odraàvaju stereotipe. USrbiji su uglavnom poznavali Albance koji drè poslasti~arnice,svakog dana vi|amo romske orkestre. [ta se doga|a me|utimkada se nai|e na Albanca/Albanku koji su lekari? [ta saRomima koji nemaju sluha ili crncima koji nemaju ose}aj zaritam, ènama koje ne vole da kuvaju? Jesu li oni/e pogre{ni,izuzeci, otpadnici? Ili su samo ljudska bi}a kao i svako drugi,pa neki umeju da sviraju a neki ne, neki vole da igraju neki ne,neki vole da kuvaju a neki ne, neki divno prave kola~e a drugisu izvrsni lekari…

U stereotipe ulazimo kad god poku{amo da generalizuje-mo pojmove. Svaki put kada se izgovori re~enica koja po~injesa „Svi…“ to je generalizacija ili uop{tavanje. Za{to se to ~ini?Zato {to je tako lak{e – s obzirom da postoji mnogo stvari u

286

navedu kao razlog odbijanja zaposlenja, ali ta praksa postoji ipre}utno se prihvata.

S obzirom da se diskriminacija vr{i po razli~itim osnova-ma i da mnoge grupe mogu biti izloène diskriminaciji, razvi-jena je terminologija da bi se jednim imenom ozna~ile te, vrlorazli~ite grupacije. Neke od naj~e{}ih izraza koji se upotreblja-vaju su:

• marginalizovane grupe – jer se smatra da sugurnuti na margine dru{tva;

• manjinske grupe – jer su ~esto, mada ne uvek,u manjini u odnosu na „ostatak ljudi”;

• ranjive grupe – jer su podlo`ne nejednakomtretmanu;

• diskriminisane grupe – jer su izloène diskri-minaciji.

Sli~no, za osobe koje ne pripadaju tim grupama, upotre-bljavaju se izrazi:

• dominantne grupe,• ve}inske grupe.

U principu treba oprezno upotrebljavati svaki od ovihizraza, jer je i ovo generalizacija odre|ene vrste, koja moèdoprineti da se pripadnici odre|ene grupe posmatraju kao osobekoje nisu sposobne, te da im je potrebna „za{tita i staranje” onihdrugih koji nisu marginalizovani, ranjivi ili u manjini. Zato sede{ava da osobe, u èlji da pomognu, tretiraju odre|ene grupekao decu kojima je potrebna za{tita odraslih. Va`no je razumetida osobama iz diskriminisanih grupa ne treba staranje i za{tita,ve} jednostavno iste {anse da kontroli{u svoj ìvot, koje imaju iosobe koje nisu ili su manje diskriminisane.


289

• pol,• religija,• seksualna orijentacija.

Diskriminacija ima mnogo oblika i ne mora uvek bitiuo~ljiva ili jasna. Vrlo ~esto se indirektno primenjuje, jer direk-tna diskriminacija moè biti ka`njiva zakonom. S druge strane,diskriminacija se ~esto de{ava a da je ljudi uop{te nisu svesni.

Direktna diskriminacija je kada se neka osoba tretiranepravedno na bazi odre|enog atributa (recimo rasa ili pol). Toje tretman koji je o~igledno nepravedan i nejednak i obi~no jeregulisan zakonom. U ovakvu diskriminaciju spada ugroàva-nje osnovnih ljudskih prava, kao {to su pravo na ìvot, pravo narad, pravo na obrazovanje itd. Tako, ne zaposliti ènu samozato {to je èna je diskriminacija na osnovu pola i ugroàvanjeprava na rad.

Drugi oblici diskriminacije nisu tako jasni i lako uo~ljivi.Ona se ~esto odnosi na govor koji se upotrebljava ili napona{anja, praksu i obi~aje koji se navodno primenjuju na sveali zapravo imaju/ciljaju na efekat nejednakog tretiranjaodre|ene grupe. Na primer, praksa je da poslodavci neradozapo{ljavaju ène na poslovima koji zahtevaju rad na terenu(gradili{tima i sl.). Oni su naravno spre~eni zakonom da to

288

RAZMISLITE

Razmislite da li znate jo{ neku grupu ljudi koja jediskriminisana po nekoj osnovi? Koje su to grupe? Kojepredrasude i stereotipi ih prate?

UZROCI I OBLICIDISKRIMINACIJE

Za{to ljudi imaju predrasudei u~estvuju u diskriminaciji?

Predrasude ne nastaju tek tako, niti su neki od nas skloni-ji predrasudama nego drugi jer su tako ro|eni. Ljudi imaju pre-drasude iz odre|enih razloga, a naj~e{}i uzrok predrasuda su:

• neznanje,• mo},• ranjivost/strah,• vaspitanje,• konformizam.

Neznanje

Neznanje je jedan od naj~e{}ih uzro~nika predrasuda idiskriminacije. Vrlo ~esto se misli da se sve zna o Romima,Muslimanima, osobama sa invaliditetom dok se zapravo znavrlo malo. Uvek je lak{e dati sebi obja{njenje i interpretacijuodre|enih pona{anja ili obi~aja, nego uloìti trud i zaista sa-znati ~injenice.

U li~nim odnosima, ukoliko vi{e znamo o nekoj osobilak{e nam je da razumemo za{to se pona{a na odre|eni na~in.Sasvim je sli~no i sa odre|enim grupama – {to vi{e znamo bolje


291

290

290

Afirmativna akcija

Jednake mogu}nosti kao princip podrazumevaju i posto-janje mera koje su se zvale „pozitivna diskriminacija”, a u sko-rije vreme „afirmativna akcija”.

Afirmativna akcija zna~i konkretno da se stvaraju ipropisuju pravila koja se ti~u na~ina na koji se tretiraju osobekoje su diskriminisane. Na primer, u zapadnim zemljama je ~estslu~aj da se zakonski reguli{e da firme moraju imati odre|enprocenat zaposlenih osoba koje imaju invaliditet, ili nisu belerase. Stoga postoji pravilo, da ako se za posao prijave dveosobe koje imaju iste kvalifikacije, mora biti primljena osobakoja je ènskog pola, ili nije bela, ili ima invaliditet.

Afirmativna akcija ~esto izaziva negativna ose}anja kodosoba koje nisu uklju~ene u nju. êsto se komentari{e: „Akoho}emo da budemo ravnopravni, onda budimo ravnopravni.Nije ravnopravnost ukoliko se neko zaposli jer ima razli~ituboju koè, ili je ènskog pola.”

Ono {to se zaboravlja jeste da ne moraju postojati pravi-la koja kaù zaposlite belu osobu ili zaposlite mu{karca, jer jeto uobi~ajeno stanje stvari. Ranije, firme nigde nisu morale dase pravdaju {to radije zapo{ljavaju mu{karce, ili bele osobe ilione koji nemaju invaliditet. Jednostavno neke osobe su imale„bolju startnu poziciju”, jer im je, a da to nije njihova li~nazasluga, bilo dostupno bolje obrazovanje, bolje zaposlenje,bolje pozicije… Afirmativna akcija je samo jedan od na~ina dase smanji razlika u „startnim pozicijama”.

Razmislite o svom stavu prema afirmativnoj akciji. Da liste za primenu afirmativne akcije u odnosu na neke grupe ljudi?Koje su to grupe i kakve mere biste predloìli?

Ukoliko bilo kojim od na{ih identiteta pripadamo domi-nantnoj grupi (po broju, pozicijama itd.) to uve}ava na{u mo}.Mo} koju posedujemo jer pripadamo toj dominantnoj grupi nijezanemarljiva, jer nam pripadnost daje mogu}nost da u samomstartu budemo „bolji” od nekih drugih koji su izvan na{egkruga, bili mi toga svesni ili ne. Ako nismo spremni da seodreknemo te mo}i, pribegavamo predrasudama i stereotipimajer nam oni lako daju obja{njenje za{to neko ko je „izvan” tamotreba i da ostane (odnosno, najlak{e je i dalje misliti i raditi kaoda su ti drugi neko ko ne zasluùje ili ne treba da bude tretirankao mi). Zato su „ène nesposobne da razmi{ljaju racionalno”,„homoseksualci nisu moralni i ugroàvaju opstanak ljudskevrste”, „Cigani kradu i nesposobni su za bilo {ta osim da svira-ju i prose”.


293

razumemo – i to je jedan od najboljih na~ina da prevazi|emosopstvene predrasude.

Mo}

Mo} je jedan od zna~ajnijih korena diskriminacije i predra-suda. U ovom priru~niku smo pominjali mo} u kontekstu organi-zacije/grupe, dok se sada osvr}emo na mo} u kontekstu pri~e ojednakim mogu}nostima. Bilo kako bilo, definicija mo}i ostajeista, da je ona mogu}nost da se ostvari dominacija sopstvenih ci-ljeva, interesa i vrednosti nad drugima. Zloupotreba bilo kog obli-ka mo}i moè dovesti do nejednakog tretmana nekih ljudi, aposebno su tome podlo`ne osobe za koje su vezane predrasude istereotipi. Osim oblika mo}i koje smo pominjali u organizacij-skom kontekstu, postoji mo} koja poti~e iz na{eg socijalnog bi}a.Svaka od na{ih „uloga u ìvotu” (privatna ili javna) je identitet, asvaki od na{ih identiteta nosi sa sobom odre|eni stepen ne/mo}i(“Ja sam majka”. „Ja sam direktor”). Mo} koja dolazi od na{ihidentiteta nam omogu}ava da ~inimo odre|ene stvari.

292

RAZMISLITE

Razmislite o „ulogama/identitetima” koje imate u ìvotu– roditeljske, ro|a~ke, profesionalne, javne…

Koliko mo}i vam daje svaka od tih uloga?

[ta pove}ava va{u mo} u tim ulogama? Va{e godine?Imovno stanje? Obrazovanje?

[ta smanjuje va{u mo} u tim ulogama? Va{e godine? Va{pol? Imovno stanje? Poreklo?

RAZMISLITE

Izaberite jednu od grupa koje su navedene, za koju mi-slite da imate predrasude. Zapitajte se:Koliko zaista znam o toj grupi ljudi?Kako sam to saznao/la?Da li je to ~injenica potkrepljena dokazima?Da li je mogu}e da su svi ljudi koji pripadaju toj grupiba{ takvi?Kako mogu da saznam vi{e stvari o toj grupi?

{kole ili drugog okruènja. êsto ih nikada i ne preispitujemove} ih uzimamo kao ne{to {to se podrazumeva.

Konformizam

Da bismo shvatili kako konformizam ima veze sa predra-sudama potrebno je da se setimo ranije navedenih osnovnihljudskih potreba – a to je potreba za pripadanjem, odnosnopotrebe da nas grupa prihvati. Zato treba razmisliti, koja su touobi~ajena shvatanja u okruènju? [ta misle kolege na poslu,prijatelji, porodica, kom{ije… Ako grupa ljudi sa kojima jeosoba u svakodnevnom bliskom kontaktu, izraàva rasizam,seksizam, ili neku drugu vrstu predrasuda, velike su {anse da }eosoba u tom okruènju izraàvati isti ili sli~an stav, odnosno da~ak i kada misli druga~ije ne}e to glasno re}i.

Nije jednostavno misliti druga~ije od ve}ine ljudi, i jo{ jeteè to i re}i i pona{ati se u skladu sa tim.


295

Ranjivost/strah

Ranije smo pominjali da je jedna od osnovnih ljudskihpotreba ose}anje sigurnosti – èlimo da budemo sigurni daimamo uslove za ìvot, da ne}emo izgubiti posao, da }emosa~uvati porodicu… Iz potrebe za sigurno{}u proizilaze stra-hovi, koji su, iako to izgleda ~udno, tako|e jedan od uzrokapredrasuda.

U toku proteklih deset godina jedan od ~estih argumena-ta koji se pominjao u vezi sa Kosovom i Albancima jeste da„oni imaju veliki natalitet i sve }e nas progutati”. To je izrazstraha da }e se stvari promeniti i da „biti Srbin vi{e ne}e ni{tazna~iti”. Veliki priliv izbeglica za vreme rata je bio pretnja jersu oni „dolazili sa velikim parama, a uzimali humanitarnupomo} i na{e poslove dok smo mi ìveli od dve marke”. Nasli~an na~in, iskazivanje seksualne orijentacije koja nije hetero,moè biti pretnja po uobi~ajeno shvatanje seksualnosti.Seksualnost je ina~e kompleksna tema, koja na odre|eni na~inpredstavlja „tabu” za mnoge ljude. Svako iskazivanjedruga~ijih preferenci zahteva da se razmisli o ne~emu {to jeduboko intimna stvar i moè izazvati problem – mnogo je lak{eokarakterisati to kao „nenormalnost” i „devijaciju”, nego sesuo~iti sa sopstvenim strahovima.

Prepoznavanje i priznavanje sopstvenih strahove otkri}eodakle dolazi barem deo predrasuda.

Vaspitanje

Roditelji, svesno i nesvesno prenose svoje stavove ishvatanja na decu. Bez obzira na godine, odrastanje i zrelost,~esto su stavovi, mi{ljenja i shvatanja (koji ne moraju imativeze samo sa predrasudama) sli~ni ili isti kao stavovi porodice,

294

RAZMISLITE

Setite se neke situacije u kojoj je do{lo dopona{anja koje je na neki na~in ugroàvalo neku manjin-sku grupu. Poku{ajte da identifikujete – koji je uzrok togpona{anja? Mo}, strah, vaspitanje…? Ili od svega pomalo?

Da li ste reagovali? Na koji na~in? Ako niste, {tamislite da je uzrok?

To je istina, pa za{to se onda vre|aju?

„Cigani su Cigani i to je nova moda da se zovu Romi, aoni sami sebe zovu Ciganima.” „Ako je neko peder, onda jepeder i to je istina, glupo je da se zbog toga vre|aju.”

Problem je me|utim u tome {to su se ti „istinski nazivi”toliko dugo koristili u peòrativnom smislu da su poprimiliprizvuk i zna~enje uvrede.

Koliko puta ste ~uli ili i sami rekli „kakvi su ko Cigani,prijava si k’o Ciganka”, ili „nemoj da si peder, on je ba{ peder”,za nekog ko uop{te nije homoseksualnog opredeljenja. Re~slepac se ne koristi samo da bi ozna~ila osobu koja ima pro-blem sa vidom, ve} kao oznaka za nekog ko je siroma{an iliglup, „ba{ si slepac”, „obukla si se slepa~ki”.

Ti nazivi i te re~i vuku sa sobom toliko negativnih kono-tacija, da, kada se upotrebe u komunikaciji sa tom grupomljudi, ili da bi se ozna~ila ta grupa, zapravo se govori pogrdno,svesno ili nesvesno. Zato se gej osobe vre|aju kada ih oslovlja-vaju sa pederi, i zato se ljudi koji imaju problem sa vidomvre|aju ako ih zovemo slepcima, i imaju puno pravo na to.

Da li bi se vama dopalo kada bi neko o vama govorioupotrebljavaju}i pogrdne izraze?

Samo smo se {alili – kaì mi ~emu se smeje{pa }u ti re}i ko si…

Humor je jedan od najosnovnijih oblika komunikacijeme|u ljudima, i nije retko ~uti da je smeh jedna od ljudskihsposobnosti koja nas je odvojila od ìvotinja. Ose}aj za humorje suvi{e kompleksan da bismo poku{ali da ga defini{emo, alimoèmo videti za{to ga koristimo, i kakve su posledice.


297

Postoji mnogo na~ina da se sprovede diskriminacija nadnekim, a moèmo i svrstati u tri osnovna oblika:

• govor,• pona{anje,• direktno ugroàvanje/oduzimanje prava.

U svakom od ovih na~ina, postoji osoba koja sprovodidiskriminaciju, ali ih osobe koje }ute ili ne reaguju tako|eu~estvuju u diskriminaciji.

Uloga govora u diskriminaciji

U poslednje vreme kod nas se sve ~e{}e pominje pitanjejezika kojim se obra}amo i kojim govorimo o nekim grupama.Na televiziji ili u novinama }ete sada ve} retko nai}i da nekoupotrebi re~ Cigani… ènske grupe govore o upotrebi ènskihoblika zanimanja i tako dalje. U upotrebi je sve vi{e izraz osobesa invaliditetom kada se govori o osobama koje imaju fizi~kaili psihi~ka o{te}enja.

U zapadnom svetu se mora mnogo vi{e obra}ati pa`njana govor koji se koristi, i takav govor se zove „politi~kikorektnim govorom”. Da li je jezik vaàn ili je to samozapadnja~ki obi~aj? Ako je vaàn, za{to je vaàn?

Zahtev za politi~ki korektnim govorom nije ni{ta drugonego zahtev da se jezik upotrebljava pa`ljivije. Postoji nekoli-ko uobi~ajenih komentara kojima se ljudi protive pa`ljivijojupotrebi jezika. U slede}em delu }emo poku{ati da odgovorimona njih.

296

A ako vam neko kaè, ma samo smo se {alili, setite se dahumor i stvari kojima se smejemo dosta govore o tome kakvasmo osoba, u {ta verujemo i {ta mislimo.

To {to govorim ne {teti nikome

Ako ono {to se izgovara nema posledica, svako bi mogaoda govori i da uop{te ne razmi{lja, zar ne? Da li se zaista tako~ini u dru{tvu, na poslovnom sastanku, kada se iza|e sa osobomkojoj èlite da se dopadnete? Naprotiv, obi~no ljudi jako vodera~una o onome {to govore, jer to i te kako ima posledica – uzavisnosti od toga {ta osoba govori, ljudi oko nje }e je proceni-ti kao inteligentnu, duhovitu, opreznu… ili obrnuto.

Dakle, kakve su posledice kada se upotrebljavajuodre|eni izrazi za marginalizovane grupe?


299

Humor kao izraàvanje prijateljskih ose}anja – ~estose koristi kada ho}emo da se svidimo drugim ljudima, da ihprivu~emo, da uspostavimo prijateljske odnose, da dobijemodru{tvenu potvrdu da smo „zabavna i zanimljiva osoba”. Kadagovorimo o jednakim mogu}nostima treba da se setimo da akose neko iz manjinske grupe smeje {alama na svoj ra~un, toverovalno nije zato {to se silno zabavlja, ve} zato da bi bio/laprihva}en u dru{tvu.

Humor kao izraz negodovanja i neprijateljskihose}anja1 – to je surov humor, kada se smejemo ne~ijim ma-nama, neobi~nim navikama… To je humor na ne~iji ra~un kadaho}emo da tu osobu prikaèmo kao glupu, nesposobnu,nespretnu… êsto {ale predstavljaju jasan izraz neprijateljskihose}anja prema nekoj grupi, koje ne moèmo direktno da izra-zimo.

Humor kao sredstvo u socijalnoj interakciji – koristise kada ho}emo da „opustimo atmosferu”, da smanjimonapetost, na primer, na poslovnom sastanku. Tada su ~este {alekoje su uvredljive za neke od manjinskih grupa, jer poja~avajuose}anje „mi se smejemo njima”, i stvara se laàn ose}aj soli-darnosti koji se bazira na odnosu „mi protiv njih”.

Humor kao sredstvo da se ja~aju stereotipi – za vremestare Jugoslavije, vicevi o Bosancima su ukazivali da su oniglupi, a vicevi o Lalama da su oni mirni, pla{ljivi i da im je sveravno… postoje vicevi o ènama rospijama i mu{karcima kojipoku{avaju da ih prevare…, vicevi o glupim plavu{ama…Vicevi i {ale zapravo prikazuju sve na{e predrasude i stereoti-pe, i ne samo da ih prikazuju nego ih i ja~aju – jer sto putaponovljena la` postaje istina.

298

RAZMISLITE

Ako niste sigurni da li je humor uvredljiv ili ne,zapitajte se:

1) [ta druga osoba misli, ona na ~iji ra~un se{alimo – da li ona to posmatra kao {alu ili kaouvredu?

2) Ko ima mo} u datoj situaciji – situacije kada se{ef {ali na svoj ra~un pred svojim zaposlenima, asasvim drugo kada se {ali na ra~un nekog odzaposlenih u prisustvu ostalih.

1 Podela oblika humora je preuzeta iz knjige „Kako da izademo na kraj sa svakod-nevnom nepravi~no{}u?

sliti da su u pitanju mu{karci, a nisu, zar ne? Upotreba mu{kihzamenica i mu{kih oblika zanimanja, na odre|eni na~inponi{tava ènska postignu}a i ènski rod, odnosno pokazuje daène jo{ uvek nisu „osvojile” pravo da im se prizna u~e{}e. Tozna~i da se polazi od mu{karca kao merila, a da ène na nekina~in tek treba „da zasluè” ili „da im se prizna” postojanje, ilijednaka sposobnost. Kada èlimo da kaèmo da neko pripadaljudskoj vrsti upotrebljavamo re~ „~ovek”, istu re~ koju upotre-bljavamo da ozna~imo mu{karca. Upotrebljava se re~„gra|anin” da se ozna~i neko ko ima odre|ena prava u dràvi,dok gra|anke formalno ne postoje, pa ~ak ne moète registrova-ti organizaciju u na{oj zemlji, ako upotrebite re~ gra|anka. Sdruge strane, ènski rod za odre|ena zanimanja pokazuje da suène ve} osvojile odredena podru~ja. Razmislite, na primer,za{to je ve} uobi~ajeno da se kaè nastavnica ili doktorka, a nijeuobi~ajeno da se kaè inènjerka? Ili, nije redak slu~aj da ènskii mu{ki oblik nekih re~i pokazuje da je mu{ki oblik rezervisanza „ve}i zna~aj” – za{to sekretarica i sekretar u na{em jezikuimaju razli~ita zna~enja (sekretarica podrazumeva osobu kojaasistira, dok sekretar podrazumeva va`nu funkciju u organiza-cionoj strukturi). Upotrebom mu{kih oblika zanimanja i mu{kihzamenica poni{tava se ènsko u~e{}e, postignu}a i doprinosi.

Ja to samo tako kaèm, a ne mislim to stvarno

Jezik kojim se govori o ne~emu zapravo otkriva mi{lje-nja i stavove. Obratite pa`nju na izbor re~i koje ljudiuobi~ajeno koriste: kada govore o osobi koju po{tuju upotre-bi}e „dobre” prideve, kao {to }e upotrebiti „lo{e” re~i akogovore o ne~emu {to ih vre|a ili im se ne dopada. U diskusiji,ton i izbor re~i automatski otkrivaju sagovorniku/ci kakav jestav o tom pitanju. Prema tome, ono {to govorimo otkriva ono{to mislimo, hteli mi to ili ne.


301

Prvo, vre|aju se ose}anja drugih ljudi, jer re~i koje sekoriste ~esto imaju negativnu konotaciju (kao peder ili slepac).

Drugo, mnoge re~i/konstrukcije koje nisu poprimiledirektno negativnu konotaciju, ~esto pokazuju predrasude istereotipe. Razmislite o va{oj predstavi kada kaète invalid –{ta je prva asocijacija, prva slika koja se pojavljuje? Koje aso-cijacije vam se javljaju kada pomislite Ciganka?

Upotrebljavaju}i odre|ene re~i i konstrukcije, ljudi po-tvr|uju i ja~aju stereotipe, te taj „imid`” postaje toliko jak dazamagljuje svaki drugi mogu}i sud o toj osobi. Tipi~an primerje kada neko traì posao. Osoba moè koristiti invalidskakolica i biti savr{eno sposobna da obavlja poslove koji nezahtevaju da se direktno kre}e na svojim nogama. Pa ipak, zaosobe u kolicima je vrlo te{ko da na|u posao jer ljudiautomatski podrazumevaju da osobe koje imaju te{ko}a sakretanjem nisu sposobne da obavljaju posao.

Ono {to takva presu|ivanja tako|e nose, jeste da ljudi nakoje se odnose, imaju velike probleme da zadrè sliku o sebikao o osobama koje su iste kao bilo koje druge. Slika o sebi umnogome zavisi od toga kakvu sliku okruènje ima – ako naspuno ljudi zove da se druìmo, zaklju~i}emo da nas ljudi volei da smo prijatna osoba. Ako mnogo ljudi pita za na{ profesio-nalni savet zaklju~i}emo da smo dobri u tom poslu. I obrnuto,ako nas niko nikada ne konsultuje, ili nas odbiju za deset poslo-va, zaklju~i}emo da sa nama ne{to nije u redu – na kraju kraje-va razmislite, sva~ije samopouzdanje moè izdràti dva ili triodbijanja za posao, ali posle desetog odbijanja }e biti nokauti-rano kod ve}ine ljudi.

Sli~no je kada se za ène upotrebljava mu{ki rod. Minemamo predsednicu ve} predsednika, nemamo poslanicu ve}poslanika, nemamo urednicu ve} urednika. Kad ~ujete/pro~itateprofesor Pajvan~i}, ili predsednik Mi}i} automatski }ete pomi-

300

mi doìvljavamo. Menjanje jezika pokazuje menjanje stava imenjanje li~nog doìvljaja nekih pojava. Naravno, promenajezika, ukoliko nije pra}ena ostalim promenama (promenompona{anja i promenom ugroàvanja prava) ne}e dovesti do uki-danja diskrirninacije, ali ona jeste jedan od koraka koji suneizbe`ni ukoliko ho}emo da promenimo nejednak tretman.

Pona{anje kojim diskrimini{emo

Kada nam se neko ne dopada, postoji mnogo na~ina kojemoèmo koristiti da to pokaèmo i toj osobi, a i drugim ljudi-ma koji nas okruùju. Na primer, moèmo izbegavati da sevi|amo sa tom osobom, ili ako smo u dru{tvu, ne}emo joj seobra}ati, ili ako joj se obratimo to }e biti preterano formalno, iliuvredljivim tonom. Moèmo tu osobu ne preporu~iti za posao,ili re}i nekom drugom lo{e stvari o toj osobi.

To se moè ~initi sa bilo kim ko nam se ne dopada, ali seto moè ~initi i prema odre|enoj grupi ljudi koja se po ne~emurazlikuje od grupe kojoj pripadamo. U tom slu~aju to jepona{anje koje diskrimini{e, jer se cela jedna grupa ljudi treti-ra druga~ije na njihovu {tetu. Takva pona{anja pokazuju pred-rasude, i nanovo ja~aju stereotipe.

Ono {to takvo pona{anje ~ini opasnim, jeste kada onikoji su u ve}ini/ili imaju vi{e mo}i na takav na~in tretiraju onekoji su u manjini, odnosno imaju manje mo}i. Tada je ta grupaugroèna, jer ih dominantna grupa na taj na~in moè isklju~itiiz velikog dela dru{tvenog ìvota.

U ovu vrstu diskriminacije spada veliki deo pona{anjakoji se pravdaju „nepisanim pravilima”, „stvarima koje sepodrazumevaju” ili „obi~ajima”, koji nisu regulisani zakonomi stoga ih je te{ko zakonski sankcionisati. Zato ih je najteè ipromeniti.


303

Drugo, re~i „nisam tako mislio/la, nisam hteo/la” suvrsta „de~ijeg” govora. Jer, ako se neko smatra odraslomosobom, njegove/njene re~i i dela imaju posledice – odraslaosoba je odgovorna pred sobom, drugim ljudima i predzakonom. Stoga, za{to govoriti ne{to {to se ne misli?

Suvi{e je te{ko menjati jezik, nije gramati~kipravilno, ru`no zvu~i

Ovakav stav podrazumeva da je jezik kruta pojava, kojase nikada ne menja. Ali, razmislite, da li mi danas govorimoisto kao na{e bake i dede? Da li upotrebljavamo istu gramatikui iste izraze, i pri tome ne samo àrgon, ve} i ono {to se zoveknjièvnim jezikom. Ne, jer je jezik ìva tvorevina koja semenja onako kako se ljudsko dru{tvo menja. Sa razvojem teh-nologije, pojavile su se potpuno nove re~i i te re~i su prila-go|ene gramatici ili se sama gramatika prilagodila tim re~ima.Danas svi koriste re~ lift ili kompjuter, prosto jer su prinu|enida ih koriste i te re~i se menjaju po padeìma i podleù svimostalim gramati~kim pravilima. Kada su se prvi put pojavilebilo je potrebno stvoriti nova pravila, ili prilagoditi postoje}a, isvakako su zvu~ale nezgrapno onima koji su tek morali da sepriviknu na njih.

Dakle, pitanje je dru{tvenog razvoja s jedne strane i na{evolje s druge strane da koristimo druga~ije ili nove re~i, odnos-no nove oblike. Neki od tih oblika }e u po~etku zvu~ati ru`noili nezgrapno, dok ne pre|u u naviku, kao i mnoge druge stvarikoje nas okruùju.

Na kraju, „osim {to mi govorimo jezik, jezik govori nas”2,{to zna~i da su jezik koji upotrebljavamo i na~in na koji govo-rimo odraz sveta oko nas, odnosno odraz pojava onako kako ih

302

2 Ivana Lovri}–Jovi}, Seksizam u jeziku: zamke i varke, Kruh i ruè br. 18, @enskainfoteka, Zagreb, 2002

Ova prava su definisana Univerzalnom deklaracijom oljudskim pravima i kao takva su na{la svoje mesto u zakono-davstvu ve}ine dràva. Ova prava su zapravo zaista osnovnaprava koja moraju biti apsolutno zagarantovana svakom ljud-skom bi}u. Ipak, ona se vrlo ~esto ne po{tuju, bez obzira nagranice, razvijenost zemalja ili neku drugu karakteristiku.Primeri tog nepo{tovanja su svuda oko nas.


305

Direktno ugroàvanje prava

U ovu grupu pona{anja spadaju svi postupci kojima sedirektno ugroàvaju osnovna ljudska prava koja su zagaranto-vana zakonom:

• pravo na ìvot, slobodu i fizi~ku bezbednost;• pravo na slobodu mi{ljenja, izraàvanje i

udruìvanje;• pravo na rad, i istu platu za isti rad;• pravo na obrazovanje;• pravo na odmor i razonodu.

304

PRIMER

Napadi grupe skinhedsa u kojima je poginuo rom-ski de~ak pre nekoliko godina u centru Beograda.

Fizi~ki nasrtaj na osobe koje su u~estvovale u gejparadi 2001. godine u Beogradu, u kome je bilo ozbiljnopovre|eno vi{e ljudi, a da pri tome policija uop{te nijereagovala.

Nasilje nad ènama u porodici, koje se uobi~ajenone sankcioni{e, iako statistike pokazuju da je od tri stotinedo tri hiljade èna dnevno pretu~eno od strane svog part-nera u svakoj zemlji koja ima bilo kakvu statistiku. USAD je 10 èna dnevno ubijeno od strane partnera, a uRusiji skoro polovinu svih `rtava ubistva ~ine ène ubi-jene od strane svojih partnera.

Osobama koje pripadaju manjinskim grupama(imaju invaliditet, ili su manjinske rase, religije, nacional-nosti) se ~esto uskra}uje posao. Za vreme rata, kod nas subili otpu{tani ljudi koji su hrvatskog porekla.

Statistika pokazuje da je razlika u zaradamamu{karaca i èna za iste poslove izme|u 30–40%.

Romska deca se u velikom broju prebacuju u {koleza decu sa problemima u razvoju, iako imaju prose~ankoeficijent inteligencije.

PRIMER

Obi~aj u nekim zemljama je, da se prilikomposlovnih dogovora ili konsultacija ne obra}a direktnoènama, bez obzira {to su one prisutne i u~estvuju u poslu.

Nepisano pravilo je da se u nekim zemljama u nekeklubove ne primaju osobe koje nisu bele rase.

U {kolama, ~esto }ete videti da romska deca sedesama u klupama, jer niko ne}e da sedi sa njima. U javnomprevozu neki ljudi ustaju ako pored njih sedne neko ko jedruge rase.

Kada je na ulici osoba koja ima vidljiv fizi~ki inva-liditet, ili se bulji u nju, ili se uop{te ne gleda u nju.Roditelji }e ~esto ubrzano skloniti decu od tih osoba.

Kada u dru{tvu neko kaè da je HIV pozitivan/adrugi ljudi se sklanjaju od nje ili izbegavaju bilo kakavfizi~ki kontakt, pa ~ak izlaze iz prostorije.

ose}anja – bol, ponos, ljubav, da li vi razumete tu|aose}anja?

4) Razmislite o posledicama na{eg pona{anja i postupa-ka na druge ljude – kakve posledice pona{anje iliodre|eni postupci imaju? Da li ste mo`da smanjiline~ije {anse da dobije posao? Da li ste nekog ozbiljnopovredili?

Pre svega je potrebno da èlimo da budemo fer, da bude-mo spremni da u~imo, i da ozbiljno razmislimo.

• Kako bih se ja ose}ao/la u toj situaciji?• Kakve posledice ima ako tako postupim/go-

vorim?• Da li neke osobe tretiram druga~ije i zbog

~ega?• Za{to tako mislim? Da li sam u pravu?


307

KAKO DA PROMENIMO SVOJEPONA[ANJE?

Su{tina problema o jednakim mogu}nostima je jedno-stavna: kao {to smo ranije naveli ljudi ne mogu promeniti svojuboju koè, seksualno opredeljenje, naciju, pol, invaliditet, aliostali mogu promeniti na~in na koji se pona{aju prema tim gru-pama ljudi.

Da bi se promenilo pona{anje potrebno je da se uloì trudi steknu odre|ene ve{tine pona{anja. Te ve{tine manje ili vi{esvi mi primenjujemo kada se radi o nama bliskim osobama,dakle, potrebno ih je samo pro{iriti. Te ve{tine se mogu opisatikao:

1) Empatija – sposobnost da se stavite u poziciju drugihljudi – na primer, spremate se da ispri~ate vic oRomima. Kako biste se ose}ali da ste Rom i ~ujetetakav vic? Ili, ako ste srpske nacionalnosti da li bistemislili da je isti taj vic, samo sa Srbima u glavnojulozi sme{an? Dobar metod da se uìvite u situacijujeste da zamislite da se neko vama jako blizak nalaziu toj situaciji – sestra, brat, mama, sin, k}er, supru-ga/suprug, prijateljica… To je osoba koju volite i poz-najete jako dugo, poku{ajte da primenite na nju nekeod stereotipa…

2) Razumevanje – svojih motiva, predrasuda, stereotipa ipona{anja. Zapitajte se da li to {to „znate” o nekojgrupi, stvarno znate ili ste ~uli, ili svi tako misle.Za{to tako mislite? Posmatrajte neki svoj postupak,pona{anje prema nekome ko je gej, ili ima invaliditet.Analizirajte za{to ste tako postupili?

3) Ose}ajnost/senzibilitet – sposobnost da po{tujete tu|aose}anja – ako o~ekujete da drugi ljudi razumeju va{a

306

RAZMISLITE:

1. Da li ste srpske nacionalnosti?

2. Da li ste pravoslavne religije?

3. Da li ste mu{karac?

4. Da li ste heteroseksualni?

5. Da li imate visoko obrazovanje?

6. Jesu li va{i roditelji bili dobrostoje}i?

7. Da li ste osoba bez invaliditeta?


309308

MARGINALIZOVANE GRUPE

Ako ste barem na jedno pitanje odgovorili sa DA,zna~i da barem po jednoj osnovi znate kako je biti uve}inskoj grupi. S druge strane, ako ste barem na jednopitanje odgovorili sa NE, zna~i da imate barem nekoiskustvo kako je to nalaziti se u grupi koja ima manjeprava, pozicije, mo}i.

Razmislite o pitanjima na koja ste odgovorili saNE. Da li je va{e iskustvo da ste na bilo koji na~in bilinekada ugroèni, u neprijatnoj situaciji, ose}ali se lo{e ilivam je ne{to bilo uskra}eno jer pripadate tom NE.

MARGINALIZOVANE GRUPE*

@ENE

Da li su ène stvarno diskriminisane?

êsto ~ujemo da ljudi prihvataju da postoje razli~iteuloge, ali kaù da ènama uop{te nije lo{e, i da nije ta~no da jenjihov poloàj gori od poloàja mu{karaca. Na slede}oj stranije navedena statistika koja se odnosi na neke od osnovnihpodataka o poloàju èna kod nas i u svetu.

Medutim, nezavisno od statistike, moèmo razmisliti otome da li postoji diskriminacija nad ènama.

Svaka osoba, bez obzira kog je pola, moè se angaòvatiu tri sfere u ìvotu i to su:

• privatna sfera – porodica, ku}a, prijatelji;• poslovna sfera – profesija kojom se bavi;


311310

* Test o marginalizovanim grupama preuzet je iz priru~nika „Upravljanje ljudskimreursima", OEBS, 2003, autorke Aleksandre Vesi}, za koji su priloge pripremileIvanka Jovanovi~, Lepa Mla|enovi} i Rozalija Ili}. Priru~nik je publikovan kao radnimaterijal za seminare namenjene obuci op{tinskih lica odgovornih za rodnu ravno-pravnost i jednake mogu}nosti. Tabela o pitanjima kroz koje se defini{u razlikeizme|u dru{tvenih modela pristupa invaliditetu, preuzeta je iz: Mr{evi}, Z., Kadru{tvenom modelu invaliditeta kao uslovu za po{tovanje ljudskih prava invalidnihlica, „Upravljanje ljudima – Strategija jednakih mogu}nosti II, Podizanje svesti opitanjima osoba sa invaliditetom, Rodno osetljiva upotreba jezika," OEBS, Misija uSrbiji i Crnoj Gori, Beograd, 2003, str. 110.

usput, vi{e pla}eni nego profesije koje su ène osvojile (obra-zovanje, tekstilna industrija i sli~no). Nepoverenje sa kojim sesusre}e èna u poslu je posledica rodnih uloga i, nanovo,pokazuje da postoji diskriminacija.

Na kraju, u javnoj sferi je vrlo malo èna tamo gde jemo} – a to }e re}i u politici. Naprotiv, ima ih vi{e u nevladinimorganizacijama koje podrazumevaju vi{e volonterskog (dakleopet nepla}enog i manje uticajnog) rada.

Argumenti onih koji tvrde da ne postoji diskriminacijaprema ènama su uglavnom da poloàj èna ima veze sa spo-sobno{}u i nesposobno{}u, odnosno da je to prirodna uloga.Zanimljivo je me|utim da se poloàj i uloga èna menja krozistoriju, ali argumenti protiv njih su uvek isti: one to ne mogu.

Pre tri stotine godina, govorilo se da nisu sposobne daupravljaju sopstvenim novcem i imovinom, kao ni da seobrazuju. [tavi{e u ve}ini zemalja je postojao zakon o glasanju,u kome su ène izjedna~ene sa „decom i ludima” – umesto njihsu mislili i odlu~ivali mu{karci. Danas je jasno da one moguupravljati novcem i imovinom i da su sasvim sposobne dapoha|aju fakultete, i ~ine zna~ajan deo bira~kog tela.

Pre sto pedeset godina govorilo se da mo`da moguupravljati svojim novcem i imovinom, ali ne mogu biti u profe-sijama jer nisu sposobne da ih obavljaju. Danas nas le~e lekarke,u~e profesorke, ku}e i zgrade nam projektuju arhitektice…

Danas se govori da poloàj èna nema veze sa diskrimi-nacijom, ve} da u~e{}e èna u nekim profesijama uti~e na nji-hovu ènstvenost, odnosno da one koje uspeju u politici, ili pro-fesijama, pogotovu „mu{kim”, nisu prave ène. Nekako, kad sepokazalo da ène mogu da uspeju, i da mogu da budu podjed-nako uspe{ne, pa ~ak i da pokaù bolje rezultate nego mu{karci,onda „negiraju svoju ènsku prirodu i postaju mu{kobanje


313

• javna sfera – politika, nevladine organizacije,sve ono {to se jednom re~ju zove dru{tvenianga`man.

Neki ljudi se posve}uju samo jednoj od ovih sfera (samoporodica ili samo posao, ili ~ak samo javni anga`man).Pogledajmo poloàj èna u svakoj od ovih sfera.

Prvo, anga`man èna u privatnoj sferi je, kad se uporedisa mu{kim anga`manom, ve}i. To moèmo dokazati statisti~kimpodacima, ali moèmo i videti svuda oko nas – uglavnom suène te koje se vi{e bave kuvanjem, pranjem, ~i{}enjem, brigomo deci, starima… Mu{karci se u ku}i bave uglavnom popravka-ma i teìm poslovima koji nisu tako ~esti kao {to su obavezekoje imaju ène. S druge strane, ako posmatramo ko odlu~uje ovelikim stvarima (kao {to su promena mesta ìvljenja, potoms-tvo i tako dalje) odluke su u najboljem slu~aju zajedni~ke, alivrlo ~esto su mu{karci ti koji imaju poslednju re~. Dakle, sobzirom da su ku}ni poslovi nepla}eni, ~ini se da ène obavlja-ju vi{e posla, a imaju manju ili u najboljem slu~aju jednakuulogu u odlu~ivanju u privatnom ìvotu. To je posledica rodnihuloga i svakako pokazuje nejednak status mu{karaca i èna.

Dalje, poslovna sfera – za mu{karce je uobi~ajeno daimaju svoju profesiju, dok je neke ène imaju, ali mnoge osta-ju u ku}i i postaju doma}ice. Ukoliko ène imaju profesiju,suo~avaju se sa vi{e problema pri zapo{ljavanju (statistikepokazuju da ène duè ~ekaju na zaposlenje i da ih je vi{e nabirou za nezaposlene), uglavnom zato {to su poslodavci neradida prime ènu, koja }e definitivno izostajati sa posla ukolikoima porodicu – pre svega ako se odlu~i da rodi dete, odsustvo-va}e barem godinu dana, a kasnije su tu de~ije bolesti problemi tako dalje… retko je da mu{karac uzme bolovanje zbog poro-di~nih poslova. Ukoliko èna dobije posao, napredovanje }ebiti problemati~no, pogotovu ako se bavi onim {to zovemomu{kom profesijom – inìnjerski i tehni~ki poslovi, koji su,

312

• U 48 zemalja sveta ne postoje ène koje obavlja-ju javne funkcije.

• „Kriti~ka masa“ od 30% èna na ministarskomnivou postignuta je samo u 5 zemalja a jo{ 10zemalja (uklju~uju}i tu i 7 iz Evrope) imajuizme|u 20 i 29% èna na ministarskim mestima.

• Od 1,3 milijarde siroma{nih, ène ~ine 70%.• Od ukupnog nepla}enog rada 66% obavljaju

ène, a 25 do 33% mu{karci.• @enska zarada je 60 do 70% zarade mu{karca.

SRBIJA

Izvor: Statisti~ki godi{njak Srbije, 2003.

Stanovni{tvo prema polu (2002) – 51,37% èna.

Odbornici skup{tina op{tina prema u~e{}u èna (2000) Republika Srbija: 6,55% èna Centralna Srbija: 6,26% ènaVojvodina: 7,45% èna

Zaposlenost

43,4% svih zaposlenih su ène Centralna Srbija – 43,6% Vojvodina – 42,9%

Obrazovanje (2001/2002)

Procenat u~enica u osnovnim {kolama je 48,8%.Procenat u~enika u srednjem obrazovanju je 51,1%.Procenat srudentkinja na Univerzitetu je 55,7% (55,7% uCentralnoj Srbiji i 55,7% u Vojvodini) (2002/2003).Procenat studentkinja koje su diplomirale u 2002. je bio58,4% (58,1% u Centralnoj Srbiji i 59,3% u Vojvodini).


315

odnosno sli~ne mu{karcima“. Pravo pitanje je da li one negira-ju svoju prirodu, ili ono {to se zami{lja da je njihova priroda.

[ta }e na{e k}eri i unuke slu{ati?

Uzroci ovakve diskriminacije su dakle rodne uloge,odnosno o~ekivanja i pritisak da se u te uloge uklopimo jer smoodre|enog pola, a ne zato {to nam to odgovara ili ne. Tako|e teuloge povla~e za sobom zna~ajnu razliku u mo}i (odlu~ivanjeu porodici, bolje pozicije u poslu, politi~ku mo}) izme|umu{karaca i èna koja prouzrokuje nejednak tretman.

STATISTIKA

Da su ène u lo{ijem poloàju nego mu{karci ukazujuslede}i podaci iz zvani~nih statistika, bilo UN bilo pojedinihzemalja:

SVET

• Po procenama Ujedinjenih nacija oko ~etvrtinasvetske odrasle populacije je nepismeno. Dvetre}ine od tog broja ~ine ène. U ~ak 19 zema-lja je nepismeno vi{e od 75% èna. PrimerUjedinjenih arapskih emirata me|utim pokazu-je, da ène èle i ho}e da se obrazuju ukolikoimaju prilike. U toj zemlji je od 1970. do 1990.procenat opismenjenih èna sko~io od 7 do 76procenata, jer se problemu nepismenosti ènapri{lo na pravi na~in.

• @ene obavljaju 1 do 2% izvr{nih funkcija vlasti.• Od ukupno 190 zemalja manje od 5% {efova

dràva su ène.

314

Samoubistva – 416 èna (1.026 mu{karaca), {to pred-stavlja 28,9% svih koji izvr{e samoubistvo.

Ubistva – 68 èna (150 mu{karaca), {to predstavlja45,3% svih `rtava ubistva.

Oblici diskriminacije prema ènama

Jezik

Upotreba peòrativnih izraza za ène – ku~ka, rospija,matora, ma~ka, riba, komad, groblje…

Stereotipski govor – ène mnogo pri~aju, ène vole daogovaraju, to je ènski posao, e sad moè{ da se uda{,ènska posla… dakle, sve ono {to su uobi~ajene predsta-ve o tome {ta je ènska uloga.

Humor koji ja~a stereotipe – vicevi u kojima su èneglupe, tra~are, love mu{karce.

Upotreba mu{kih oblika zanimanja i zamenica –predsednik, {ef, doktor…

Pona{anje

Ignorisanje/ismevanje ili „ti to ne razume{, to sumu{ki poslovi/razgovori” – ~esto se de{ava da u dru{tvu ili uposlovnim razgovorima ukoliko ène poku{aju da daju svojemi{ljenje, kaè im se „gledaj svoja posla”, „ti se u to nerazume{“, „ne petljaj se tamo gde ti nije mesto”, ili se jedno-stavno ignori{u. Drugi oblik takvog pona{anja jeste da se èni„dozvoli” da kaè a onda joj se podsmeva. Tre}i oblik takvogpona{anja je fokusiranje pa`nje na izgled ène umesto nali~nost U svim sferama to pona{anje zapravo uklju~uje


317

Procenat èna koje su zavr{ile specijalizaciju iste godineje bio 57,97%, procenat èna koje su magistrirale je bio48,6%, i procenat onih koje su doktorirale 38,3%.

Stanovni{tvo staro 10 i vi{e godina prema pismenostii polu: 10,9% ljudi je nepismeno, 84,8°/ nepismenih su ène,ukupno je nepismeno 5,7% èna starjih od 10 godina.

Ro|eni (2001)

48,5% ro|ene dece su ènskog pola (48,4% u CentralnojSrbiji i 48,5% u Vojvodini).

Srednje trajanje ìvota (2000/2001)

Centralna Srbija – 75,16 ène; 69,93 mu{karciVojvodina – 73,46 ène; 67,86 mu{karci.

Prose~na starost stanovni{tva (2001)

Centralna Srbija – 41,1 ène; 38,8 mu{karci Vojvodina – 40,8 ène; 39,3 mu{karci.

Umrli prema polu (2001) 48,4% umrlih su ène.

Naj~e{~i uzrok smrti u 2001

Bolesti sistema krvotoka – 60,6% èna (29.065 èna i25.691 mu{karaca).Tumor – 16,3% èna (7.839 èna i 10.273 mu{karaca).

Broj umrlih prema uzroku smrti

Broj umrlih usled nesre}nog slu~aja,samoubistva i ubistva

Nesre}ni slu~ajevi – 505 èna (1.321 mu{karaca), {topredstavlja 27,7% svih umrlih nesre}nim slu~ajem.

316


Upotreba nasilja – ugroàvanje prava na bezbedanìvot – ène su u velikoj meri izloène nasilju po~ev{i odporodice. To nasilje obuhvata nekoliko velikih oblasti nasilja uporodici koje moè biti fizi~ko i psihi~ko (konkretan fizi~kinapad ili zastra{ivanje i ucenjivanje). Zatim seksualno nasilje– silovanje, silovanje u braku, silovanje na sastanku, seksualnouznemiravanje, trgovinu ènama.1

Poseban oblik nasilja je masovno silovanje u ratu, (poja-va masovnih i ~esto planskih silovanja èna „neprijateljskenacije”), koje tako|e uklju~uje organizovano otvaranje javnihku}a u kojima su ène pripadnice „neprijateljskih nacija” prisi-ljene na prostituciju. Ta pojava je tek nedavno prvi put osu|enakao ratni zlo~in, u slu~aju korejskih i kineskih èna koje su silo-vane od strane japanskih vojnika jo{ u II svetskom ratu. Tako|ese razmatraju slu~ajevi masovnog silovanja u Bosni tokomposlednjih desetak godina. O razmerama ovakvih zlo~ina go-vore procene da je u „omanjem” ratu za nezavisnostBanglade{a, bilo silovano oko 400.000 èna.

Jo{ jedan oblik nasilja o kojem je tek nedavno po~elo dase govori je namerno abortiranje ènske dece, zanemarivanjeènske dece. Sistematsko zanemarivanje ènskih beba (u smi-slu ishrane ili drugih potreba dece do 5 godina) ili namernoabortiranje ènske dece, je ozbiljno nasilje koje je prisutnoskoro svuda u svetu, ali je najizraènije u Kini i Indiji, a poti~eod ube|enja da su ènska deca manje vredna nego mu{ka.


319

izraàvanje sumnje u kvalitet obavljenog posla/izraènogmi{ljenja jer su ga uradile ène, a svrha mu je da „izbacikonkurenciju”, odnosno da ène zadrì „tamo gde im je mesto”,van doma{aja mo}i i uticaja. Na{a Skup{tina je jedna od boljihprimera za to – to su poslanici koji svoje koleginice {alju nazadu kuhinju, ili komentari{u njihov izgled, umesto onoga {to onegovore i rade. Najupadljiviji primer takvog pona{anja koji supreuzeli i mediji je bio prilikom progla{enja Nata{e Mi}i}predsednicom: mediji su objavili njenu sliku na kojoj su uprvom planu njene noge, i davali komentare poput „najlep{ipredsednik Srbije”. Naravno, sve implikacije su seksisti~ke: daje predsednica Mi}i} tu valjda dospela zato {to ima lepe noge,a po{to ima lepe noge, nema veze {ta govori i radi.

Isklju~ivanje ili „mu{ki klub” – ovakvo se pona{anjeobi~no de{ava u poslovnoj i javnoj sferi – mu{karci koji su uve}ini ~esto organizuju oblike druènja kao {to su utakmice,odlazak na pi}e posle posla i sli~no, gde se tradicionalno nepozivaju ène. Problem je u tome {to se u tim neformalnim pri-likama ~esto odvijaju klju~ni poslovni dogovori, ili se razmeneinformacije koje su od velike va`nosti za posao, tako da se èneautomatski isklju~e iz „trke”.

Nametanje/izazivanje straha ili „treba da bude sre}na{to sam obratio pa`nju na nju” – ovo uklju~uje od dobaci-vanja do nabacivanja – na primer glasno komentarisanje izgle-da ili pojave ène na ulici u kafani u prevozu, prilazak poput„za{to je tako zgodna èna sama”, zvi`danje, pra}enje…

Pritisak da se drì rodne uloge ili „kakvo si ti toènsko” – ako se èna ne {minka, ne obla~i atraktivno, ne volida kuva, ne voli da ~isti, re{i da ima karijeru a ne porodicu, èlida se bavi „mu{kim zanimanjima”. Ovakav oblik pritiska pri-menjuju i mu{karci i ène na druge ène (vrlo ~esto majke,bake, tetke, svekrve pa ~ak i prijateljice, jer su one same u rod-noj ulozi).

318

1 Crnu Goru trenutno potresa velika afera sa trgovinom ènama u koju su ume{aninajvi{i dràvni zvani~nici. Srbija se tako|e smatra jednom od ’crnih ta~aka’ i va`nimtranzitom u trgovini ènama, mada policija i tuìla{tva jo{ uvek nisu pokrenuli nijedanve}i proces vezan za ovo pitanje.

321


321

Obrazovanje – Podaci Ujedinjenih nacija pokazuju daje oko ~etvrtina svetske odrasle populacije nepismeno. Dvetre}ine od tog broja ~ine ène. U ~ak 19 zemalja je nepismenovi{e od 75% èna. Po{to obrazovanje u ve}ini dràva zahtevanovac, porodice koje se odlu~e da ulaù u obrazovanje svojedece ~e{}e ulaù u mu{ku decu. Svuda u svetu je procenatde~aka koji su u {koli u 10-oj godini ve}i nego procenatdevoj~ica (uklju~uju}i i zemlje gde je osnovno obrazovanjeobavezno). Ta razlika se kre}e od 10% ~ak do 75%, ali svudapostoji. Ukoliko je porodica u finansijskoj krizi, prvo }e ènskadeca prekinuti da se {koluju da bi mu{ka deca nastavila {kolo-vanje. Generalno, roditelji smatraju da je {kolovanje ènskedece gubitak, jer „njoj obrazovanje nije ni potrebno da bi sebavila doma}instvom”. U mnogim zemljama devojke su prisi-ljene da prekinu {kolovanje jer se rano udaju i prisiljene su naugovorene brakove.

Drugo, tamo gde se ulaè u osnovno obrazovanje devo-jaka, postoji druga vrsta diskriminacije: devojke se ~estoobeshrabruju i direktno spre~avaju od strane porodice, na-stavnog kadra i drugih autoriteta da se opredeljuju za zaniman-ja koja vaè kao tradicionalno mu{ka zanimanja (ène su ~e{}emedicinske sestre nego lekarke, ène su pre u dru{tvenim negou prirodnim naukama), ili se podsti~u da se zadovolje srednjimumesto visokog obrazovanja.

Pravo na rad i zaradu – U okviru ove vrste diskrimi-nacije osnovni oblici su uskra}ivanjc zaposlenja, i manje plateza isti rad.

@enama je teè da se zaposle nego mu{karcima, i spori-je napreduju. S obzirom na mogu}nost potencijalne trudno}e iodsustvovanja sa posla poslodavci su manje spremni da zaposleène nego mu{karce. Kada se ve} zaposle, onda im je teènapredovanje, te samim tim i teè dolaze do bolje pla}enihpozicija.

320

Iako se broj èna u profesijama pove}ava, po podacimasvetske radni~ke organizacije ène ~ine 40% svetske radnesnage. U ve}ini zemalja, one me|utim primaju manje zarade zaiste poslove. Po statistikama zemalja (u kojima statistike uop{tepostoje) razlika u zaradama mu{karaca i èna je 30–40%.

@ene su ve}inom zaposlene na poslovima koji su ina~emanje profitabilni i nose manje zarade. Podela na mu{ke iènske poslove je jo{ uvek izuzetno jaka ~ak i u visokorazvije-nim zemljama, a ono {to se uobi~ajeno karakteri{e kao „ènskazanimanja” su manje pla}ena od „mu{kih zanimanja”.(Dru{tvene nauke se obi~no posmatraju kao ènske, a tehni~kekao mu{ke. S obzirom na pravac u kome se svet razvija jasnoje da tehni~ko inìnjerski poslovi nose neuporedivo vi{enovca.)

Iz toga naravno proizilazi da zdravlje vi{e nije samo ono{to „se de{ava nezavisno od na{e volje”, ve} da svaka osobaima li~nu odgovornost prema svom zdravlju, kao i da dru{tvoima odgovornost da omogu}i svim svojim ~lanovima/icama dapostignu zdravlje.

Zdravi bolesni ljudi je termin koji ozna~ava ljude safizi~kim invaliditetom i ljude sa hroni~nim bolestima, koji surazvili kapacitete za savladavanje problema koji iz tih stanjaproizilaze. To zna~i da te osobe imaju na~in ìvota koji impruà zadovoljstvo koriste}i sve svoje kapacitete. Da bi one toimale neophodno je da dru{tvo uloì napor da im omogu}i sva-kodnevno funkcionisanje.

Tako|e s obzirom da se ~esto govori o modelima invali-diteta, ovde }emo objasniti dva osnovna modela.

Medicinski model invaliditeta u centar stavlja osobukoja ima o{te}enje (fizi~ko, mentalno ili senzorno) na osnovukoga se daje odre|ena dijagnoza.

Prema ovom, i kod nas dominantnom pristupu, dru{tvoje organizovano tako da nastoji da „popravi” ili rehabilitujeosobu sa invaliditetom, kako bi funkcionisala poput ostalih kojine pripadaju ovoj manjinskoj grupi.

U ovom pristupu invaliditetu dominiraju lekari, medi-cinske sestre, defektolozi, socijalni i humanitarni radnici… kojise „brinu” o osobama sa invaliditetom. Tako|e, organizuju serazne specijalne slu`be, specijalne {kole, specijalne ustanove,specijalni prevoz… Sve to proisti~e iz uverenja da su „bolest” i„bespomo}nost” osnovna, imanentna osobina osoba sa inva-liditetom. Invaliditet se, dakle, shvata kao li~ni, a ne kaodru{tveni problem, iako nije izazvan ni~ijom voljom ili krivicom.

Socijalni model invaliditeta, koji se sada promovi{e urazvijenijim zemljama, u centar problema ne stavlja osobu, ve}


323

OSOBE SA INVALIDITETOM

Osnovni pojmovi

Invaliditet je

… o{te}enje fizi~kih ili psihi~kih funkcija ljudskog bi}a, anastaje usled oboljenja ili drugih uzroka.

Osoba sa invaliditetom je

osoba sa svim pravima, dovedena u situaciju koja jeonesposobljava za funkcionisanje, usled prostornih, ekonom-skih i socijalnih barijera koje ta osoba ne moè savladati nana~in kao i ostali gra|ani.

Obi~no se osobe koje imaju invaliditet tretiraju kaobolesne osobe. Stoga je potrebno da razjasnimo pojam zdravlja.Pod zdravljem se nekada podrazumevalo stanje potpunogfizi~kog, psihi~kog i socijalnog blagostanja. Danas me|utimnije tako.

Zdravlje

… ne zna~i odsustvo bolesti, ve} sposobnost da funkcio-ni{emo na na~in koji je prihvatljiv kako za nas same, tako i zagrupu kojoj pripadamo.

322


325

324

324

dru{tvo koje osobama sa invaliditetom nije omogu}ilo da sa-mostalno i nesmetano funkcioni{u, te tako problem vidi uokruènju u kome osobe sa invaliditetom ìve. Dakle, ono {totreba popraviti, promeniti, po ovom shvatanju nije osoba kojaima invaliditet, ve} dru{tvo koje je diskrimini{e. Po ovom mo-delu, lekari su ograni~eni na to da iza|u u susret medicinskimpotrebama, ali same osobe sa invaliditetom mogu procenitikoje su njihove potrebe da bi imale ìvot koji ih zadovoljava.Zato osobe sa invaliditetom moraju imati uticaj na politiku irazvoj i pruànje usluga koji se ti~u njihovih potreba. Ovajmodel promovi{e osobu sa invaliditetom kao i svaku druguosobu, koja ima prava i obaveze u dru{tvu, a ne kao osobu kojutreba saàljevati i o kojoj se treba brinuti – kojoj dakle trebaukinuti kako obaveze, tako i prava.

Pravilan izraz koji bi trebalo da se koristi jeste osoba sainvaliditetom. Tako|e svi opisni izrazi koji kombinuju li~nost iinvaliditet smatraju se dobrim izrazima. Tako na primer, valjare}i „osoba sa distrofijom”, „lice sa paraplegijom”… i tako dalje.

Pitanja kroz koje se defini{u razlike izme|u dru{tvenihmodela pristupa invaliditetu:2

2 Objavljeno u: Mr{evi}, Z., Ka dru{tvenom modelu invaliditeta kao uslovu zapo{tovanje ljudskh prava invalidnih lica, Upravljanje ljudima – Strategija jednakihmogu}nosti II, Podizanje svesti o pitanjima osoba sa invaliditetom, Rodno osetljivaupotreba jezika, OEBS, Misija u Srbiji i Crnoj Gori, Beograd, 2003, str. 110.

stava koja ljudima sa takvim invaliditetom omogu}avaju nor-malno funkcionisanje. Fizi~ko o{te}enje koje podrazumevao{te}enje vida oteàva ìvot jer smo svi u velikoj meri zavisniod toga {to vidimo. Ono {to funkcionisanje ~ini te{kim jeste naprimer {to svega nekoliko semafora u Beogradu ima zvu~nesignale, a takvi semafori gotovo da ne postoje u drugimgradovima.

Tako osobe sa invaliditetom imaju te{ko}a sa obrazo-vanjem, ali ne zato {to invaliditet automatski podrazumevamanju sposobnost, ve} zato {to ne mogu da u|u u obrazovneustanove, ili zato {to nemaju pristupa sredstvima za u~enjekoja mogu da koriste.

Zatim osobe sa invaliditetom te{ko nalaze posao, {toopet ~esto nema veze sa njihovom konkretnom nesposobno{}u,ve} sa time {to ne mogu da do|u do mesta zaposlenja, {to im sene omogu}avaju uslovi za rad, ili jednostavno zato {to je poslo-davcima lak{e da zaposle nekoga ko ne zahteva posebneuslove.

Na kraju, koliko osoba sa invaliditetom vidimo u javnostikao politi~are/ke, ili kao javne li~nosti? To opet nema veze sa nji-hovim sposobnostima, ve} pre da je uobi~ajeno shvatanje/meriloda ljudi ne vole da vide nekog ko ima invaliditet, odnosno da jeu prvom planu invaliditet umesto osobe. Pri tome mnogi ljudi neznaju da je na primer Franklin Ruzvelt (koji je Sjedinjene Dràveproveo kroz II svetski rat i vaì kao jedan od najsposobnijihameri~kih predsednika) bio osoba sa invaliditetom.

Sve ovo dovodi do jedne vrste zatvorenog kruga: osobasa invaliditetom „nema” na poslu, na javnim mestima, u politi-ci, a po{to ih „nema” zaklju~uje se da je razlog tome njihovanesposobnost. Njih, me|utim, nema jer im dru{tvo nijeomogu}ilo uslove da se tamo na|u. S druge strane, to dalje pro-dubljuje njihovu nevidljivost jer nemaju mogu}nost da se


327

Da li postoji diskriminacija osoba sa invaliditetom?

Uobi~ajeno shvatanje je da su osobe sa invaliditetomosobe koje zbog o{te}enja nisu u stanju da se brinu o sebi nana~in kako to rade ljudi bez invaliditeta. Naravno da svakiinvaliditet ostavlja odre|ene posledice na funkcionisanje osobei razli~iti oblici invaliditeta uzrokuju razli~ite te{ko}e.Me|utim, jedan dobar deo te{ko}a poti~e ne od samogo{te}enja, ve} od okruènja koje ~ini da to o{te}enje budeklju~no za njihov ìvot.

Na koji na~in?

Fizi~ki invaliditet koji uti~e na kretanje smanjujepokretljivost neke osobe – bez obzira da li se radi o potrebi dakoristi {tap, {take ili kolica. Ono {to funkcionisanje ~ini veomate{kim me|utim nisu {tap ili kolica, ve} ~injenica da skoronijedan javni prostor poput {kola, fakulteta, pozori{ta,bioskopa, domova zdravlja, sudova, op{tina nije prilago|en zakretanje u kolicima. Fizi~ki invaliditet koji podrazumevao{te}enje sluha, oteàva komunikaciju, ali ono {to ~inifinkcionisanje veoma te{kim jeste ~injenica da malo javnihustanova ima osobe koje razumeju jezik znakova, da samojedna televizija ima samo jednu informativnu emisiju koja seprevodi na jeziku znakova, i visoka cena komunikacijskih sred-

326

Starosna struktura ukazuje na to da se veliki broj osobasa invaliditetom nalazi u produktivnom dobu, gde 53% ~ineosobe ispod 45 godina, a vi{e od 1/4 osoba u uzorku (26%)spada u kategoriju mladih – ispod 25 godina, 14% je ispod 15godina.

[to se obrazovne strukture ti~e, ona odgovara onoj kojase nalazi i u op{toj populaciji Republike Srbije prema popisu iz1991. god. Tako, pribli`no polovina anketiranih je bez {kole, sanepotpunom osnovnom i srednjom {kolom, a tre}ina njih imazavr{enu srednju {kolu. Kao i u op{toj populaciji, 6% anketi-ranih je sa vi{om i visokom {kolom, dok je specijalnu {koluzavr{ilo 11% ispitanika. Nasuprot tome, kada se posmatraRADNI STATUS, on ne odgovara republi~kom proseku.Najve}i broj ispitanika je u kategoriji penzionera, a odmahzatim sledi kategorija „izdràvano lice”. Broj zaposlenih jeveoma mali.

Zna~ajan broj ispitanika ima prose~ne prihode po ~lanudoma}instva koji ne zadovoljavaju bazi~ne potrebe. Najve}ibroj se nalazi u grupaciji sa prihodima od 1.501 do 3.000dinara, mada je procenat onih sa prihodima do 1.000 dinara po~lanu doma}instva izuzetno visok – 32%.

Od obele`ja koja su, sem kao mera standarda, zna~ajna isa aspekta mogu}nosti invalidne osobe da komunicira sa okoli-nom, isti~u se slede}a: 33% ispitanika nema telefon, 75% nemaautomobil, a 96% nema ra~unar.

Vrlo bitan preduslov koji olak{ava ili oteàva obavljanjesvakodnevnih ìvotnih aktivnosti, svakako je odgovaraju}a pri-lago|enost stana i celog objekta. 22% anketiranih procenjuje daìvi u neprilago|enim uslovima i isto toliko moè da iza|e izku}e ili objekta samo ukoliko dobije ne~iju pomo}.

Institucionalizovane slu`be u oblasti obrazovanja, zapo-slenja, zdravstvene i socijalne za{tite i javnih usluga u pogledu


329

oglase, nisu „aktuelni” i niko se ne bavi time da im to omogu}i.Ili, osobe koje imaju invaliditet su zbog nedostatka uslovaprinu|ene da traè pomo} od osoba koje ga nemaju, a to opetpotvr|uje shvatanje da nisu sposobne za samostalni ìvot. Apo{to nisu sposobne za samostalni ìvot, ne treba im obrazo-vanje, posao, ili angaòvanje u politici „jer ako ne mogu samisebi da pomognu, kako }e se onda brinuti o drugima”.

Ono {to, ~ini se, jako dobro ilustruje postoje}u diskrimi-naciju jeste da ve}ina ljudi ìvi u zabludi kako ima jako maloosoba sa invaliditetom, jer ih ne vi|aju na ulici, u prodavnici, ubioskopu. Sa tim u vezi je komentar koji ljudi iz Jugoslavije~esto imaju kada odu u druge zemlje – tako ~ujemo da uHolandiji ima mnogo vi{e ljudi sa invaliditetom. Naprotiv, imaih otprilike isto kao i ovde, ali su im omogu}eni uslovi da„iza|u me|u svet”, dok kod nas ne mogu van svog stana. Takosu dru{tvo i ljudi sa predrasudama ~itavih deset posto popu-lacije u~inili „nevidljivim”osobama. A ako deset posto izgledazanemarljivo u odnosu na broj stanovnika u svetu, recimo samoda to zna~i da osoba sa invaliditetom u svetu ima vi{e nego {to~ini stanovni{tvo Sjedinjenih Dràva i Rusije zajedno.

STATISTIKA

Statisti~ki podaci, objavljeni u studiji „Osobe sa inva-liditetom i okruènje”, do kojih je do{lo prvo sveobuhvatnoistraìvanje koje su sproveli Centar za prou~avanje alternativaiz Beograda, i Handicap International, pokazuju slede}e:

Da ne postoje precizni podaci o broju ljudi sa invalidite-tom u na{oj zajednici, {to svedo~i i o njihovom stvarnompoloàju u dru{tvu. Prema odre|enim podacima, u invalidskimorganizacijama u Srbiji registrovano je 142.168 osoba, a pro-cenjuje se da ih ukupno ima oko 800.000.

328

Medicinski govor

Invalid – re~ invalid poti~e od latinske re~i invalidus, stozna~i nejak, nemo}an, slab. nevaljalac. Primenjena u kontekstuinvaliditeta, ima negativne konotacije, jer u prvi plan stavljanesposobnost, umesto osobu koja ima odre|eni invaliditet. Ovajizraz se tako|e upotrebljava u govoru da bi se ozna~ila osobakoja ni{ta ne radi, na primer „sedi tu kao da je invalid” i sli~no.

Bolesnik, pacijent, slu~aj – u svakodnevnom ìvotureferisanje na osobe sa invaliditetom kao na bolesnike karak-teri{e celu grupu ljudi samo po tome {to imaju odre|enizdravstveni problem. Ovakvo ozna~avanje ~esto povla~i da seostali ljudi koji nemaju invaliditet ozna~avaju kao „normalni“iz ~ega bi se moglo zaklju~iti da su oni koji imaju invaliditet„nenormalni”. Pri tome, etikete kao normalni ili nenormalni suuvek krajnje proizvoljne – odnosno odraàvaju ne~ije li~noshvatanje normalnosti.

Vezani/prikovani za kolica – to automatski ukazuje napasivnost i restrikciju. Re~ „on/ona je u kolicima” sugeri{edevalviranje ne~ijih sposobnosti, s obzirom da se kolicimaodre|uje karakter li~nosti. Ali, izraz „on/ona koristi invalidskakolica” ima sasvim drugo zna~enje, jer u sebi sadrì aktivanpristup (dakle neko ne{to koristi) i opis konkretnog stanja, a nei vrednovanje ~itave li~nosti kroz mogu}nost, odnosnonemogu}nost samostalnog kretanja.

Paraplegi~ari, cerebralci – dijagnosti~ki govor – iden-tifikuje ljude samo po njihovim dijagnozama, ignori{u}i da jeiza dijagnoze li~nost kao i svaka druga.

Osobe sa posebnim potrebama – ovaj izraz se ~estoupotrebljava kod nas, naro~ito u zvani~nim prilikama (koristega politi~ari, mediji, osobe iz socijalnih slu`bi). On me|utim,ozna~ava osobe sa invaliditetom kao osobe koje imaju nekeposebne potrebe koje drugi ljudi nemaju. Naprotiv, osobe sa


331

njihove dostupnosti za osobe sa fizi~kim invaliditetom (smatrase da je dostupnost tih slu`bi jedan od najboljih intermedijarnihkruterijuma koji odre|uju kvalitet ìvota i satisfakciju osoba sainvaliditetom):

• svega 11% anketiranih je zaposleno;• zdravstvene ustanove su dostupne za 44% anke-

tiranih;• centri za socijalni rad za 37% njih;• ustanove za rehabilitaciju samo za 35%;• javni prevoz je nedostupan za ~ak 52% anketi-

ranih;• trgovina za 53%;• javna telefonska govornica za 37%;• ostale javne slu`be – opstina ili MUP, za 35%;• bioskopi su dostupni samo za 20% osoba sa

invaliditetom, biblioteke za 17%;• pozori{ta za 12%;• sportski klubovi samo za 11%.

Oblici diskriminacije premaosobama sa invaliditetom

Jezik

Uvredljiv govor

bogalj, slepac, gluv kao top, mentolac…

Ove re~i su uvredljive i imaju negativnu konotaciju. Akoèlite da proverite da li je neka re~ uvredljiva zamislite da vamabliska osoba ima sli~an problem, i kako biste se ose}ali da jeneko tako zove?

330

kolica, govore u prisustvu osoba sa invaliditetom u tre}em licu(„da li me ona ~uje”) ili pokazuju iza le|a osobe sa invalidite-tom znake koji bi trebalo drugim ljudima da pokaù da ovi nisu„sasvim ~isti”.

Saàljenje/divljenje ili „ja bih se ubio/la da sam natvom mestu” – kada ljudi u prisustvu osobe sa invaliditetompri~aju isklju~ivo o tome sa komentarima kao {to su „Vi stejako hrabri, da se meni to desilo ja bih se ubio/la” ili „Takomlada a takva nesre}a, to je ba{ stra{no”. Time se potpuno negi-raju sve druge osobine i kvalitet te osobe, zapravo negira se dapostoji osoba i pona{a se kao da je od osobe ostao samo inva-liditet i stalno se poru~uje da takav ìvot nije vredan ìvljenja.


Ovo ugroàvanje prava se odnosi na uskra}ivanje pravana potpun ìvot, odnosno na ugroàvanje osnovnih ljudskihprava. Navodimo samo neka od njih:

Nepristupa~nost/neprilago|enost uslova – ova vrstadiskriminacije se odnosi na fizi~ku pristupa~nost, odnosnoneobezbe|ivanje uslova za funkcionisanje – odlazak na posao,u grad, pozori{te, bioskop, zdravstvenu ustanovu. To mogu bitiarhitektonske barijere ili sli~ne vrste ograni~enja za drugeoblike invaliditeta.

Obrazovanje – u ovu vrstu diskriminacije spada isklju-~ivanje iz glavnih tokova – deca i mladi sa invaliditetom se~esto upu}uju u specijalne {kole, {to vrlo ~esto zna~i niì nivoobrazovanja. Razlog za to je {to {kole ne}e da obezbede pristu-pa~nost prostora ili uslove da ih poha|aju osobe koje imajusenzorni invaliditet. S druge strane, ~ak i ako specijalne {kolepruàju zadovoljavaju}i nivo obrazovanja, to zna~i izdvajanjeosoba sa invaliditetom umesto njihove integracije u dru{tvo.


333

invaliditetom imaju potpuno iste potrebe kao i svi drugi, a tozna~i da jedu, spavaju, rade, zabavljaju se… problem je u tome{to te potrebe ne mogu da ostvare, jer im dru{tvo neomogu}ava.

Pona{anje

Postoji mno{tvo pona{anja koja izrazito diskrimini{uosobe sa invaliditetom, a mi navodimo nekoliko naj~e{}ih.

Izbegavanje/poricanje ili „daleko bilo” – ovo jepona{anje u kome ljudi izbegavaju da gledaju ili da razgovara-ju sa nekim ko ima invaliditet, sklanjaju se u autobusu i naulici, i govore deci da ne treba da gledaju, ili ako je osoba sainvaliditetom u nekom dru{tvu, o njoj govore u tre}em licu.Ovo pona{anje je odraz neznanja i straha, ali je krajnje uvredlji-vo za osobu sa invaliditetom. Nekada se de{ava da porodicekriju osobu koja ima invalidilet kao da se stide.

Preterana briga/preza{ti}enost ili „neka ja }u to” –ovo je vrsta pona{anja koja pretpostavlja da osoba koja imainvaliditet ne moè ni{ta da uradi za sebe, pa se pomo} pruàna tako preteran na~in, ~ime se ili smeta ili poniàva osoba sainvaliditetom. Tako se stvara/ja~a ose}aj nekome da je ne-sposoban da obavi bilo {ta. Primer takvog pona{anja je kadneko ko prvi put vidi osobu koja ne vidi poku{ava da jojpomogne da ustane ili da ode do kupatila, iako ve}ina slepihosoba ima sposobnost da se kre}e bez tu|e pomo}i. Ovopona{anje uklju~uje izbegavanje da se u prisustvu osobe govorio nesre}ama ili ne~em lo{em, jer „ih treba za{titi” od svega.

Poniàvanje ili „{ta oni znaju/mogu, oni su invalidi” –ovo pona{anje imaju mnogi ljudi koji smatraju da bilo ko, koima invaliditet nije ba{ sasvim li~nost. Oni poku{avaju danaru~e jelo u restoranu za nekog ko ima invaliditet, pokre}ukolica osobe koja koristi kolica a da je ne pitaju, ka~e ode}u na

332

335


335

Pravo na rad i zaradu – u ovu vrstu diskriminacijespada odbijanje/izbegavanje da se zaposle osobe sa invalidite-tom. Uobi~ajeni argumenti jesu da „osobe sa invaliditetomne}e raditi kvalitetno kao osobe bez invaliditeta“ {to obi~nonema nikakve osnove, i drugo da je „suvi{e skupo ili te{koadaptirati prostor da bi bio pristupa~an“. Ovaj drugi argumentje posebno zanimljiv jer je u ve}ini zakona koji se ti~u izgrad-nje obavezno voditi ra~una o pristupa~nosti, pa tako i ne bi tre-balo da postoji potreba za adaptacijom. Naàlost, niko od onihkoji grade se ne zamara time, a gra|evinske inspekcije nikogane ka`njavaju jer je to pitanje za njih neva`no.

Prepreke sa kojima se suo~avajuosobe sa invaliditetom

@ivotna sredina

prevoz komunikacijestanovanje pristup informacijamaulice/putevi radni prostor

Psihosocijalne

imid` manje sposobnihrabri treba im negaagresivni treba im „specijalna nega”tragi~ni aseksualni

Institucionalne

porodica pravni sistemobrazovanje politi~ki sistemsocijalne slu`be zapo{ljavanjezdravstvene slu`be

334

Najva`nija akta Ujedinjenih nacija o pravima osoba sainvaliditetom:

1971 – Deklaracija UN o pravima osoba sa mental-nom retardacijom.

1975 – Deklaracija o pravima invalida (proklamujegra|anska i politi~ka prava za ljude sa invalidite-tom i isti~e pravo na: obrazovanje, zdravstvenuza{titu, ekonomsku i socijalnu sigurnost izapo{ljavanje kao bazi~na prava).

1981 – Me|unarodna godina invalida UN – (Svetskiprogram akcije za invalide, 1982, osobe sa inva-liditetom su uklju~ene u UN Rezoluciju o ljud-skim pravima (CD; DR; IL).

1983–1992 – Me|unarodna dekada invalida.

1993 – Standardna pravila UN za izjedna~avanjemogu}nosti koje se pruàju invalidima – fokusje pomeren sa shvatanja invalidnosti kao medi-cinskog problema, na shvatnje invalidnosti kaopitanja ljudskih prava.

Rasna i etni~ka diskriminacija se kao i drugi oblici zasni-vaju na predrasudama i stereotipima. êsto se obja{njavajubiolo{kim razlikama. înjenica je da ne postoji nikakvo nau~noopravdanje za stav da rasa ili etni~ka pripadnost nose superi-orne gene, odnosno superiorne osobine.

Rom, Romi – naziv za narod ~ije je poreklo iz Indije. Dopro{le godine u Srbiji, Romi su ozna~avani kao etni~ka grupa,a sada imaju status nacionalne manjine, dok npr. u Makedonijiimaju status naroda. Rom dolazi od re~i roaman (shib) kojazna~i ~ovek; odnosno ljudi koji govore romski.

Cigani – termin poti~e od gr~ke re~i athigganien kojazna~i ne dirati, ina~e je uvredljiv naziv za romsku etni~ku grupu.

Gipsy (dìpsi) – termin za Rome koji se koristi u engle-skom jeziku, pretpostavlja se da je skra}enica od Egip}ani.

Diskriminacija prema Romima – ne postoji posebannaziv za ovu vrstu diskriminacije. Termin koji se koristi jerasizam. Ova diskriminacija predstavlja nepravedan tretmanosoba koje pripadaju romskoj etni~koj grupi baziran na stavuda su Romi manje vredna ljudska bi}a.

U okviru dela koji se bavi rasizmom bavi}emo se presvega diskriminacijom prema Romima, jer su oni rasno/etni~kagrupa najbrojnija u na{em okruènju.

Da li zaista postoji diskriminacijaprema Romima?

Kada se govori o diskriminaciji prema Romima, postojedve vrste argumenata koji zastupaju diskriminaciju. Jedan odargumenata je da „oni nisu sposobni za bolje” jer su manjevredni/sposobni od drugih, a drugi argument jeste da „oni neèle da im bude bolje” odnosno da Romi vole na~in ìvotakakav imaju.


337

RASE

Osnovni pojmovi

Rasa – termin koji se koristi da se ozna~i podela ljudskerase prema osobinama koje su nasledne i dovoljno specifi~neda ih okarakteri{u kao razli~ite ’tipove’, dakle, odnosi se nagrupu ljudi koji imaju specifi~ne osobine koje su jasno prepo-znatljive. Uobi~ajeno je da se ozna~avaju prema boji koè pa sesusre}emo sa belom, ùtom, crnom i crvenom rasom.

Etni~ki – dolazi od gr~ke re~i ethno, {to zna~i pleme.Klasifikacija ljudi po rasnom, nacionalnom, plemenskom, jezi-~kom, religijskom i kulturnom odre|enju i poreklu.

Rasizam – mi{ljenje/stav po kome neke od rasa imajusuperiorne karakteristike u odnosu na druge rase (pametnije,sposobnije, vi{e vrede). Naj~e{}e se susre}e kao stav da je belarasa superiornija od drugih.

Rasna diskriminacija – nepravedan tretman osoba kojeimaju drugu boju koè, a koji se bazira na rasizmu.

Etni~ka diskriminacija – nepravedan tretman osobabaziran na njihovom etni~kom poreklu, odnosno na sta-vu/mi{ljenju da etni~ko poreklo sobom nosi superiornost iliinferiornost. êsto se me{a sa stavom da su odre|ene nacijesuperiorne, a druge inferiorne.

336


339

338

338

Ono {to se ~esto koristi kao opravdanje za takve tvrdnjejeste da treba „samo pogledati kako oni ìve, oni prose, prepro-daju robu, ne idu u {kole, ne brinu se o svojim porodicama…”înjenica o kojoj ljudi ne razmi{ljaju jeste da oni zapravo neznaju kako Romi ìve, jer ve}ina ljudi nema nekog {ireg kon-takta sa njima. Kontakt se uglavnom svodi na to {to videromske orkestre na ulicama ili ponekada romsku decu kojaprose. Zaklju~ivati na osnovu toga kako ìve i kakvi su obi~ajigrupe od oko 400.000 ljudi je u najmanju ruku neozbiljno.Dakle, s jedne strane stoji ~injenica da ljudi ne znaju ve} samopretpostavljaju ili su ~uli, ili su prosto navikli da imajuodre|eno mi{ljenje a da ga ne preispituju. înjenica koja jepotvr|ena, jeste da su Romi kao grupa siroma{niji od prosekastanovni{tva, a siroma{tvo samo po sebi, nezavisno od bojekoè. uslovljava na~in ìvota. Pitanje koje treba postaviti u tomslu~aju jeste da li im je u na{oj zemlji uop{te pruèna bilokakva prilika da ìve druga~ije?

Evo statistike koja zapravo pokazuje stav ljudi u Srbijiprema Romima.3

3 Istraìvanje socio-kulturne adaptacije Roma na podru~ju SR Srbije, sprovedeno od1998. do 2000. godine.

Dakle, i u ovom slu~aju se stvara zatvoren krug: „Mismatramo da su Cigani prljavi, ne èle da u~e, oni prose, nisusposobni da rade po{teno. Zato im ne}emo dati posao, ne}emodozvoliti njihovoj deci da idu u {kole. Kroz deset godina, deca}e i dalje biti neobrazovana jer nisu i{la u {kole, i zato imne}emo dati posao, a oni }e prositi i krasti… A na kraju, oni totako rade zato {to èle i zato {to su takvi, pa im opet ne}emodati posao i ne}emo ih pustiti u {kole…”

Zbog ovakvih stavova, i poloàja Roma, ne postoji prili-ka da se Romi vide na javnim funkcijama, ne vi|amo ih kaoslu`benike/ce u sudovima, op{tinama, kao lekare, ili kao poli-ti~are, spikere na TV-u… Ceo jedan narod je potpuno „ne-vidljiv”, osim na onim mestima gde smo navikli i gde im jedozvoljeno da se vide: kako prose na ulici ili kako sviraju uorkestrima.

Stavovi prema Romima daju ovakve rezultate4


341

Ljudi suo~eni sa ovakvim predrasudama ~esto kaù da„ako neko ho}e i èli, onda moè sve da postigne, bez obzira naprepreke sa kojima se suo~ava zbog predrasuda”. Stvarime|utim nikada nisu tako jednostavne, a naro~ito kad sesuo~avate sa tako unisonim mi{ljenjem i stavom. Ljudi kojiovako misle rade u {kolama, policiji, sudstvu, socijalnimslu`bama, zdravstvu, na {alterima, u prodavnicama. To su ljudikoji su svuda oko nas, koji su na odre|enim pozicijama, kojinose mo} da presude da li }e ne~ije dete i}i u {kolu, da li }enekome pruìti lekarsku negu ili ne, ho}e li nekoga zaposliti…Jednom re~ju ljudi koji imaju mo} da zna~ajno uti~u na ne~ijiìvot. Prema tome, pre nego se zaklju~i da neko nije sposobanza bolje, treba mu/joj u najmanju ruku pruìti makar i najmanjumogu}nost da postigne ne{to bolje, {to se sa Romima u na{ojzemlji jo{ uvek ne ~ini.

340

4 Svi navedeni slu~ajevi su istiniti. preuzeti su iz knjige Petra Anti}a Povrede pravaRoma u Srbiji, Centar za prava manjina, Beograd, 2001.

Da li èlite da vas isteruju iz samoposluga, robnihku}a, bazena, prodavnica?

Ako ni{ta od ovoga ne èlite, za{to mislite da bibilo koja osoba na svetu to poèlela? Za{to mislite da bineko, bez obzira na boju koè, èleo da mu se sve tode{ava?

RAZMISLITE

[to se drugog argumenta ti~e (to jest, da Romi èleda ìve tako kako ìve) treba odgovoriti na pitanja:

Da li ste ikada èleli da ìvite tako {to }e se ljudisklanjati od vas na ulici ili u autobusu?

Jeste li poèleli da vam dete ne prime u {kolu, ili davam kaù da treba da poha|a specijalnu {kolu?

Jeste li poèleli da vas pretuku na ulici?

Jeste li poèleli da ne moète da iznajmite stan jerniko ne}e da vas primi, iako ste novac zaradili te{kommukom?

Koliko ste puta poèleli da ne moète da na|eteposao?


343342

dràvni ispit i kao volonter specijalizirala fizikalnu medi-cinu. Po{to nije mogla da na|e posao, njena majka jepoku{ala da na|e vezu… Po preporuci je oti{la na razgo-vor kod direktora Doma zdravlja Ni{, Vlade Miti}a. Narazgovoru je Miti} ispitivao vi{e o poreklu nego ostru~noj kvalifikaciji, te je izjavio da je mogu primiti akootvore odeljenje u ciganskom naselju „12. decembar“.

U Beogradu, u ulici Narodnog fronta, 30. januara2000. godine dvojica policajaca su legitimisala RatkaMitrovi}a koji je bio u dru{tvu Ljubice \or|evi} i AneIvanovi}. „Ja sam imao li~nu kartu i dao im na uvid.Jedan od policajaca je rekao da ja dilujem i po~eo da me{utira nogom i da me udara palicom po le|ima. Rekao je’Ti si samo jedan Ciganin.’ Traìo je da jedem sneg.Jedan od policajaca je rekao: ’Ovo je op{tina Stari grad ine moè{ da se {eta{ gde ti ho}e{’. ’Psovali su mi majkucigansku.“

12. marta 2000. godine, Irvan Useinovi} i njego-va sestra su i{li sa njegovom suprugom Dragicom, koja jebila trudna, na pregled u Gradsku bolnicu. Nakon pregle-da, oko 16 ~asova krenuli su ku}i gradskim autobusom.

“U autobusu nam je pri{lo {est mladi}a… Jedanod njih je pri{ao mojoj èni Dragici i udario je u stomak.Ina~e moja supruga je trudna. Rekao sam mu da to ne radii da je bolje da mene udari, a on je tada udario nju u grudi.Govorio je da mrzi Cigane. Mojoj sestri je udario {amar.Obe ène su pale, ja sam ih drào. Iza{li smo na Trg oslo-bo|enja. Kada smo iza{li i mladi}i su iza{li. Videli smodvojicu policajaca i zvali smo ih da nam pomognu. Dvapolicajca su nam pri{la. Ja sam im ispri~ao {ta se desilo, aoni su rekli da se ne me{aju. Rekli su: ’Vi Cigani voliteda se potka~ite’.”

PRIMERSedmogodi{nju devoj~icu je trebalo upisati u

{kolu. Zajedno sa ocem Romom, oti{la je da se upi{e u{kolu. Sekretarica koja je vr{ila upis, rekla je ocu da u{koli nema vi{e slobodnih mesta za upis. Oni su to pri-hvatili kao istinu i oti{li ku}i. Istog dana, ovoga puta samajkom Srpkinjom, ponovo su oti{li do {kole da vide {tase de{ava. Ovog puta je sekretarica uzela da upi{e odmahdete u {kolu. Me|utim, ovoga puta je majka odbila daupi{e dete u {kolu. Pri tome je rekla sekretarici da je otacdolazio sa devoj~icom i da je ona rekla kako nema slo-bodnih mesta.

„U ~etvrtom razredu su me deca zadirkivala. Go-vorili su: jebem ti majku…cigansku, prljava Ciganko…petoro de~aka su me stalno zadirkivala. I neke devoj~icesu to ~inile. Jedan de~ak Arsen Smiljani} me je jednomprilikom {utnuo i rekao ’ajde Ciganko idi odavde vidikakva si…’ Rekao je, ’Ciganko {to si mi ukrala nov~i}’.Sada sam peti razred i deca me vi{e ne vre|aju. U {kolisrpska deca ne èle da se druè sa romskom. Druìm se samojom sestrom Jelenom i drugaricama koje su Romkinje.Samo se jedna devoj~ica koja je Srpkinja druì sa nama.Ona se zove Nata{a. Ona je vrlo dobar u~enik. Nikad nasnije vre|ala i govorila da smo Cigani.”

„Sa muèm sam bila kod psihologa i {koli, daupi{em dete u {kolu. Psiholog nam je rekao da dete nemoè da ide u normalnu {kolu jer mi nemamo mogu}nostida pla}amo knjige, a da }e u specijalnoj {koli dobitibesplatan pribor… On je rekao da ako ho}emo da namdete ide u {kolu moè samo u specijalno odeljenje a akone}emo i ne mora da ide.”

Julijana Aran|elovi} je zavr{ila Medicinskifakultet u Ni{u 1992. godine. U me|uvremenu je poloìla

Poniàvanje ili „stavljanje na njihovo mesto” –nepristojno obra}anje, glasno komentarisanje kao da nisu tu,uvredljivo dobacivanje na ulici, razli~ito tretiranje u zvani~nimustanovama…

Pokroviteljstvo ili „ja znam da ste vi takvi i da tu ni{tane moète” – obra}anje sa visine, kao da govorite nekome kone moè da vas razume, nu|enje isklju~ivo fizi~kog posla…


Nasilje – U Srbiji je izraèno nasilje prema Romima nadva nivoa. Jedno je nasilje koje doìvljavaju od raznih agre-sivnih grupa (poput skinhedsa ili navija~a), koje se ispoljavaprema Romima na ulici i javnim mestima. Ove grupe organizo-vano napadaju Rome, pri ~emu to nasilje ide do ekstrema – biloje vi{e slu~ajeva ozbiljnih povreda, pa ~ak i smrti kao posledicetakvog nasilja. Drugo nasilje koje doìvljavaju je institucional-no nasilje odnosno nasilje koje doìvljavaju od policije. Utakvim slu~ajevima nasilja, policija automatski pretpostavlja daje bilo koji Rom/kinja blizu mesta gde je po~injeno kriminalnodelo automatski kriv/a i trudi se da priznanje istera batinama.Policija time vr{i pravni~kim jezikom re~eno „protivpravnoli{avanje slobode i iznu|ivanje iskaza” nad Romima, a da takvislu~ajevi nisu sankcionisani. Drugi oblik nasilja jeste odbijanjeda se za{tite prava Roma, u slu~ajevima nasilja nad njima. U timslu~ajevima, policija svesno ne preduzima mere protiv osobakoje vr{e nasilje, dakle jednostavno ne radi ono {to joj je posao.Naravno da se ne pona{aju svi policajci isto, ali je broj ovakvihslu~ajeva veoma veliki, a nema adekvatnog odgovora od dràve.

Onemogu}avanje pristupa – Romima se ~esto ne doz-voljava pristup u odre|ene klubove, restorane, bazene, sportskecentre. Ovakva diskriminacija je potvr|ena postupkom koji sezvani~no zove testiranje diskriminacije. U ovakvom testiranju


345

OBLICI DISKRIMINACIJEPREMA ROMIMA

Jezik

Uvredijiv govor

Cigani, ganci, ~okoladni, ~a|avi, mandov…

Uvredljiva pore|enja/obja{njenja

Ciganska posla, kakva/kakav si ko Ciganin/ka.

Humor/vicevi

u kojima se ponavljaju stereotipske predstave o Romimada su prljavi, lopovi, neznalice…

Govor deci

Ako ne bude{ dobar/a, ukra{}e te Cigani…

Pona{anje

Izbegavanje ili „ja sam bolji/a od njih” – izbegavanjeblizine i direktnog dodira na javnim mestima (u prevozu,bioskopima, bazenima, prodavnicama). Zabranjivanje deci dase druè ili igraju sa romskom decom. Neiznajmljivanje pros-tora kao {to je stan, ili odbijanje da se pruì usluga (recimo uprodavnici, ili kod frizera, majstora itd.).

344

NEHETEROSEKSUALNI

Osnovni pojmovi

Seksualna orijentacija – izbor koji osoba pravi u odno-su na pol seksualnog i emotivnog partnera ili partnerke.

Heteroseksualac/ka – osoba koja bira osobe suprotnogpola za svoje emotivne, seksualne i ìvotne saputnike/ce i part-nere/ke.

Lezbejka: èna koja bira ène za svoje emotivne, seksu-alne i ìvotne saputnice i partnerke.

Gej mu{karac: mu{karac koji bira mu{karce za svojeemotivne i seksualne i ìvotne partnere i saputnike.

Gej – je izraz za osobe homoseksualne orijentacije imoè se koristiti za osobe oba pola (dakle i mu{karce i ène kojiimaju preference ka istom polu), mada se kod nas koristiprete`no za mu{karce. Re~ ’gay’ je engleska i zna~i veseo. Ovajizraz je u{ao u primenu u svim glavnim svetskim jezicima.

Biseksualka/biseksualac: èna ili mu{karac koji birajuza svoje emotivne i seksualne partnere i ène i mu{karce.

Transseksualac/transseksualka: mu{karci ili ène kojibiraju da ili obla~enjem ili operacijama uzmu pol drugi odpo~etnog biolo{kog.


347

u~estvuju i Romi i neromi – poku{avaju}i da u|u u odre|eniprostor ili kupe karte za odre|eni doga|aj.

Obrazovanje – Ova vrsta diskriminacije podrazumevadircktno odbijanje adekvatnog obrazovanja, i kasniju diskrimi-naciju u {kolama. De{ava se da romska deca ne govore dobrosrpski jezik, pa ih psiholozi u osnovnim {kolama upu}uju uspecijalne {kole, i na taj na~in ih onemogu}avaju da postignuosnovni nivo obrazovanja. Druga vrsta diskriminacije koja sede{ava jeste da nastavno ve}e ili pojedini u~itelji/ce i profeso-ri/ke ne reaguju na nasilje i diskriminaciju kojoj su romska decaizloèna od strane ostale dece. Oba na~ina dovode do ~estognapu{tanja {kole od strane romske dece. Poseban problem saovom diskriminacijom je {to ona nije na pojedina~nom nivou,ve} je sistematska. Sistematska diskriminacija u obrazovanjudovodi u pitanje budu}nost celog naroda, jer je porast obrazo-vanja neophodan uslov za prevazilaènje i ostalih vrsta diskri-minacije. Sistematska diskriminacija u obrazovanju jeste sigu-ran na~in da se jedan narod drì u siroma{tvu i „tamo gde im jei mesto”.

Pravo na rad – U ovu vrstu diskriminacije spada odbi-janje da se ljudi zaposle zbog toga {to su Romi, bez obzira nanjihove kvalifikacije. Drugi oblik diskriminacije jeste da Romibivaju prvi otpu{teni, naro~ito sada kada dolazi do velikihotpu{tanja. Tre}e, mnogo Roma se zbog nedostatka drugihmogu}nosti da zarade bavi sivom ekonomijom, dakle prodajomi preprodajom na ulici i pijacama i to je dràva na neki na~intolerisala. Sa porastom siroma{tva, mnogi Srbi su po~eli datako|e zara|uju na taj na~in. Policija i zvani~ni organi su ondapo~eli da ka`njavaju i zabranjuju Romima da se bave timposlom, prosto da bi se „oslobodilo mesto” za nerome koji torade. Time je zna~ajan, ~esto jedini, izvor prihoda za romskeporodice ugroèn.

346

mu{karac i èna mogu da se ven~aju, a da se pri tome i ne poz-naju, i da imaju sva prava koja iz braka proisti~u. Nasuprottome, postoje mnogi parovi istog pola koji zajedno ìve dvade-set i vi{e godina, i nemaju nikakvog na~ina da ta prava ostvare.Zakone koji omogu}avaju registraciju partnerskog odnosa istogpola imaju Nema~ka, Island, [vedska, Norve{ka i Finska.Predstoji usvajanje ovog zakona u [paniji, Ma|arskoj, itd.

PRAVO NA BRAK – Pravo na registrovano partnerstvonije isto {to i – brak. Tamo gde je dozvoljen brak izme|u osobaistog pola, to pravo povla~i mogu}nost usvajanja dece, kao ipravo po kome ko-roditelj ima ista zakonska prava nad decomsvoje partnerke ili partnera. To je za sada ozakonjeno uDanskoj, Holandiji i Belgiji.

Da li postoji diskriminacija zbogseksualne orijentacije?

Seksualna orijentacija je jedno od najosetljivijihpodru~ja, ~ak i u veoma osetljivom okruènju marginalizo-vanih grupa. Razlog tome je {to je „tabu normalnosti”, kojipodrazumeva da birate za partnera/ku osobu suprotnog polajedan od najukorenjenijih tabua. Argumenti koji opravdavajudiskriminaciju osoba sa manje uobi~ajenom seksualnom ori-jentacijom su brojni, ali ih moèmo podeliti u dve grupe: prva,da ta diskriminacija uop{te ne postoji, a druga pokriva vrlo{irok dijapazon proizvoljnih izjava od toga da su oni „nenor-malni”, „treba da se le~e”, „~ine greh i treba ih kazniti“, doonog da }e „ljudska rasa propasti zato {to ljudska rasa treba dase reprodukuje, oni nemaju dece”.

Osobe sa druga~ijom seksualnom orijentacijom su ulo{ijem poloàju. Razmislite o slede}em:


349

GLBT: gej mu{karci, lezbejke, biseksualci, transsek-sualci – populacija koja bira da ìvi razli~ito od heteroseksual-ne egzistencije.

Homofobija: mr`nja, strah, neprijateljstvo i odvratnostprema ènama i mu{karcima koji biraju da vole osobe istogpola i sa njima ìve. Homofobija je termin analogan terminimarasizam, seksizam. Homofobija rezultira nejednakim i nepra-vednim tretmanom osoba koje imaju druga~iju seksualnu ori-jentaciju od hetero.

Heteroseksizam: ideologija dominacije heteroseksual-nosti koja diskrimini{e homoseksualnost i lezbejstvo.

Prisilna heteroseksualnost: pojava u dru{tvu kojaupu}uje osobe na suprotni pol kao jedini mogu}i izbor za part-nera/ku.

Osnovna lezbejska i gej ljudska prava:

ZAKONSKO PRIZNAVANJE – U Ustavu i zakonimamora da postoji odredba kojom bi se izjedna~ili sve gra|anke igra|ani bez obzira na seksualnu orijentaciju. Ju`na Afrika jejedina dràva koja ima takvu odredbu u Ustavu, dok mnogedràve ne samo da nemaju takav zakon, ve} imaju zakone pokojima se homoseksualna orijentacija krivi~no ka`njava. Una{em Ustavu ne postoji odredba seksualna orijentacija kaojedan od kriterijuma po kojima je va`no ne diskriminisati ljude.

PRAVO NA PARTNERSTVO – Pravo na registrovanopartnerstvo kojim se ozakonjava veza izmedu osoba istog pola.Pravo da ljudi „ozakone” svoju vezu je veoma va`no jer u nizuzemalja registracija veze nosi zvani~no regulisanje mnogih pravai olak{ica (npr. porezi, osiguranje, podela imovine, nasle|ivanjeimovine bra~nog partnera/ke itd.). Za sada u ve}ini zemalja,

348

povre|uju… ~ak ne kr{e nijednu od ’deset zapovesti’ (iakoneke crkve smatraju homoseksualnost grehom).

[to se ti~e ljudske rase i „njenog zatiranja”, homoseksu-alnost postoji otkada postoji ljudska rasa, a o~igledno da jo{nismo nestali. Ukoliko ljudska rasa bude nestala, to }e pre bitizbog toga {to oko polovine svetske populacije ìvi ispod grani-ca siroma{tva, {to postoji globalno otopljenje koje }eporemetiti klimu, ili zato {to jedni druge zdu{no ubijamo umanjim ili ve}im ratovima. Deset posto gej populacije (uodnosu na ukupnu populaciju) nema nikakve veze sa bilokojom od ovih katastrofa.

Neki ljudi pak misle da oni „negativno uti~u” na mladeljude koji bi, gledaju}i homoseksualne parove onda mogli da se„odlu~e“ za tu opciju. To je naravno malo verovatno, po{to seljudi uglavnom odlu~uju na ono {to im prija, a ne na ono {togledaju, ali ~ak i da je tako, {ta sa tim nije u redu? Neverovatno,ali istinito, neki ljudi bi lak{e oprostili svojoj deci da nekogubiju, nego da vole osobu istog pola.

Iskrivljenoj predstavi o homoseksualnosti doprinosisvesno iskrivljavanje istorije i ~injenica. Za mnoge poznateosobe se zna da su imale homoseksualnu orijentaciju, ali se tonikada ne pominje, tako da odrastamo veruju}i da su to nekiljudi koje ne znamo, za koje nismo ~uli, koji „mora da subolesni, ili su kriminalci”. Pri tome mnogi ~ije smo teoreme iteorije u~ili u {koli, ~ije smo slike prou~avali u muzejima, ~ijusmo muziku slu{ali na koncertima klasi~ne muzike, u operama,~ije smo filmove gledali i knjige ~itali, su zapravo voleli osobeistog pola. Platon, âjkovski, Sokrat, [ubert, Hans KristijanAndersen, Oskar Vajld, Tenesi Vilijams, Virdìnija Vulf, GretaGarbo. ûvena svetska teniserka Martina Navratilova je lezbej-ka, a Greg Luganis (ameri~ki olimpijski {ampion u plivanju) jegej. Alen Tjuring, ~ovek koji se smatra „ocem kompjuterskenauke” je bio gej. On je, tako|e, razbiv{i ~uvenu ’Enigma’


351

• istraìvanja pokazuju da ve}ina stanovni{tva imanegativna ose}anja prema osobama koje nisuheteroseksualne orijentacije, roditelji ne èle daim deca budu lezbejke ili gej mu{karci. Ljudi sepovla~e od kontakta sa njima, ili se stide da pri-znaju da se druè sa nekim ko je gej ili lezbejka;

• lezbejke ili gej mu{karci ~esto kriju svoju ori-jentaciju ako traè posao, ili se pojavljuju ujavnosti, ne zato {to se stide, ve} zato {to iho~ekuje odbijanje, otpu{tanje ili druga vrsta ne-gativne reakcije;

• dràve nemaju zakone koji omogu}avaju osno-vna gra|anska prava na brak i porodicu GLBTpopulaciji;

• organizacije za ljudska prava beleè nasilje nadgej i lezbejskom populacijom, na ulici, javnommestu, radnom mestu (pogotovu je gej mu{kapopulacija izloèna neprekidnom fizi~komnasilju), setite se samo gej parade 2001. godine uBeogradu.

U kulturi i knjièvnosti je predstava o gej mu{karcima ililezbejkama potpuno iskrivljena i odraàva stereotipe koji ina~evaè za ovu grupu ljudi.

Dakle, ~injenica je da postoji diskriminacija bazirana naseksualnoj orijentaciji. U slede}em delu }emo razmotriti nekeod argumenata protiv druga~ije seksualne orijentacije.

Mnogi ljudi misle da su osobe koje biraju partnere/keistog pola „bolesne” i da ih treba le~iti. Nau~no je pokazano dato nije ni psihijatrijski ni psiholo{ki poreme}aj, niti bolest.Homoseksualnost nije zarazna i ne moè se preneti dodirom,gledanjem ili kontaktom.

Drugo, ljudi koji misle da homoseksualci ~ine greh,obi~no ne umeju da kaù kakav to greh oni ~ine? Kada birajupartnere/ke istog pola oni nikoga ne ubijaju, ne plja~kaju, ne

350


353

nema~ku {ifru za vreme II svetskog rata zna~ajno doprineopobedi saveznika.

U poslednje vreme, pogotovu od gej parade u Beogradu,~esto se ~uje „oni meni ne smetaju, ali {ta im treba da se javnopokazuju i da paradiraju sa time”. S druge strane nikada se nepitamo za{to poznati ljudi paradiraju sa svojim porodicama namedijima i u javnosti. Kolegi sa posla koji pokazuje sliku svojedevojke, ili prijateljici koja pri~a o svom de~ku niko ne kaè„nemoj da mi paradira{ tu sa svojim seksualnim sklonostima”.Dakle, javno iskazivanje sopstvene seksualne orijentacije jepravo svake osobe i de{ava se svaki dan, samo {to se te{ko pri-hvata ako se ne uklapa u ono {to dru{tvo propisuje.

352

(45.g.) Zgraàvam se pri pomenu te re~i! Smatramda je to nastranost. Neprirodna stvar!

(23.g.) Pomislim da je u pitanju poreme}en odnosu porodici – zato je neka èna to. [to se medicine ti~e, upitanju je poreme}aj hormona. Poznajem neke devojke izsvog okruènja, koje su jako lepe i kada ih sretnem samokaèm: „Boè, kakva {teta!” Ali, bez obzira na sve, tedevojke (koje poznajem) su ipak izuzetne. Druga~ije supo na~inu razmi{ljanja, pona{anju. Nisu klasi~ne ène.

(24.g.) Svaka ima pravo da odlu~i {ta }e biti uìvotu, ali ne bih volela da je neka èna, meni bliska,lezbejka.

(17.g.) Pomislim da je to èna koja mrzi mu{karce.

(24.g.) Mislim da ima problem iz detinjstva. Da jene{to odbija od mu{karaca. Mo`da su je razo~arali, pa seokrenula ènama. One joj daju sigurnost. Mislim datakvim ènama treba pomo}i da iza|u iz krize.

(33.g.) Lezbejstvo je stvar li~nog izbora, mada mi-slim da je to skandalozno. Lezbejstvo ukazuje da je ènaimala traume u ìvotu, koje nije prevazi{la, pa uto~i{tetraì kod drugih èna.

(36.g.) Zamislim ènu koja je spolja èna, a iznutramu{karac, mada se za neke ène odmah vidi da nisu praveène. One se sigurno ne ose}aju dovoljno ènama, kadamogu da se zaljube u drugu ènu. One sebe doìvljavajukao mu{karca, ~im imaju potrebu za ènama.

(33.g.) Osetim saàljenje, pogotovo, ako je lepaèna u pitanju. Pomislim kako je ìvot okrutan i prema

PRIMERI

Odgovori dobijeni tokom istraìvanja o stavovimaprema lezbejkama. Pitanja su bila:

1. [TA POMISLITE KADA ÛJETE DA JENEKA @ENA LEZBEJKA?

2. DA LI ZNATE ZA NEKU LEZBEJKU UVA[EM OKRU@ENJU?

3. KAKO VI OBJA[NJAVATE, ZA[TO @ENEVOLE @ENE?(Izneti su samo neki od odgovora ispitanica.)

(37.g.) Evo je jo{ jedna! Mu{karci su za nju nagubitku, dok ne do|e vreme za udaju. Tada su oni pobed-nici!

Oblici diskriminacije prema osobamadruga~ije seksualne orijentacije

Jezik

Uvredljiv govor

peder, pe{ko, lezba~a, perverznjaci, homi}i.

Humor/vicevi

u kojima se vre|aju ili ponavljaju stereotipi o gej osobama.

Stereotipski govor

kojim se iskazuju stereotipi o osobama homoseksualneorijentacije: da su mu{karci feminizirani a ène mu{kobanjaste,da su lezbejke ène koje nisu na{le pravog mu{karca…

Pona{anje

Izolacija ili „drì se svoje sobe, a nemoj izlaziti naulicu” – ignorisanje i negativne reakcije ukoliko se neko javnoizjasni, izbegavanje u dru{tvu, ignorisanje u medijima, porodi-ce u kojima se „o tome” ne govori…

Strah ili „nemoj da mi prilazi{“ – kada ljudi pretposta-vljaju da }e im se udvarati samo zato {to su gej, ili izbegavanjedirektnog kontakta kao da boluju od zarazne bolesti.

Pritisak ili „to je samo prolazna faza” – pritisak da pro-mene svoju seksualnu orijentaciju, samo ako upoznaju „pravu“osobu suprotnog pola. Ako pristanu, u zamenu }e biti dru{tvenoprihva}eni u porodici, od prijatelja, kolega na poslu. Ili pritisakda }ute ako ve} ne mogu da se promene i da „se prave da je sveu redu”.


355354

njoj i prema mu{karcima koji su je mogli imati. ûla samza mnoge poznate ène da su lezbejke i za neke prosto nemogu da verujem – za{to, kada imaju sve. Znam i zajednu ènu iz susedstva, ali ona je jako ru`na. Mislim daje lezbejstvo gre{ka prirode, ili su te ène imale lo{u sud-binu, u smislu da nisu imale sre}e sa mu{karcima. Moralesu nekome da se okrenu.

(44.g.) Mislim da je takva èna psihi~ki bolesna.Sigurno je maltretirana od strane mu{karca i to nikakonije mogla da preboli. Mada mo`da postoji i fizi~ka pre-dispozicija. Druìm se s jednom lezbejkom (ne inten-zivno) i smatram da je dobra drugarica.

(30.g.) Te ène su perverzne. Psihi~ki bolesne.Gadim ih se. Poznajem jednu lezbejku, ali ne mogu da sedruìm sa njom. One su iskompleksirane.

Svim ispitanicama su prve informacije o lezbej-stvu bile prezentovane u negativnoj konotaciji.

Predlozi nezavisne grupe eksperata:


357

Saàljenje ili „oni su bolesni, ne mogu tu ni{ta” –pona{anje u stilu „nisu oni krivi, takvi su pa sad {ta }emo”.


Fizi~ko nasilje – gej mu{karci, transseksualci i lezbejkesu ~esto objekti fizi~kog nasilja na ulici i javnom mestu. Ve}pominjana gej parada 2001. godine bila je drasti~an primerorganizovanog nasilja, na koje policija nije adekvatno reago-vala. Nisu retki slu~ajevi da se grupice, ~esto skinhedsa ili na-vija~a, organizuju da bi pretukli jednu osobu za koju znaju daima homoseksualnu orijentaciju. Poseban vid fizi~kog nasiljakojima su izloène lezbejke jeste seksualno nasilje – lezbejkesiluju da bi im se „pokazalo {ta su pravi mu{karci” i tako bileka`njene za izbor koji nije prihvatljiv.

Pravo na rad – lezbejke i gej mu{karci su prisiljeni dase pretvaraju kako bi dobili posao ili ga zadràli, u suprotnombi ostali bez posla. Ukoliko konkuri{u za posao tako|e morajuda kriju svoju orijentaciju, pa ~ak i dugogodi{nje partnere/ke.

Pravo na ìvot – {to uklju~uje pravo da ne budu za-tvarani zbog svoje orijentacije kao da su po~inili zlo~in, i pravona decu, brak i porodicu u dràvama koje nemaju adekvatnozakonodavstvo. Kod nas na primer, neke politi~ke li~nostiizjavljuju „da je suvi{e rano da se u na{em okruènju bavimo iseksualnom orijentacijom”. To bi, valjda, trebalo da zna~i dasmo mi ovde u Jugoslaviji suvi{e glupi ili primitivni da bismoto shvatili, pa to ostaje za neke naprednije zemlje.

Ovde navodimo izvod iz predloga ustavnih re{enja zaSrbiju i Jugoslaviju.

356

ZA RAZMI[LJANJE

Zabrana diskriminacije

Svi su pred zakonom jednaki. Svako ima pravo,bez ikakve diskriminacije, na podjednaku zakonskuza{titu.

Zabranjena je svaka neposredna ili posrednadiskriminacija, naro~ito na osnovu rase, boje, pola,nacionalne pripadnosti, dru{tvenog porekla, ro|enja ilisli~nog statusa, veroispovesti, politi~kog ili drugogube|enja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, seksu-alne orijentacije, psihi~kog ili fizi~kog invaliditeta.

Dozvoljeno je privremeno uvo|enje posebnih merakoje su neophodne za ostvarenje ravnopravnosti, potreb-ne za{tite i napretka za lica ili grupe lica koji se nalaze unejednakom poloàju, da bi im se omogu}ilo punouìvanje ljudskih prava pod jednakim uslovima.

Posebne mere iz stava 3 ovog ~lana se mogu pri-menjivati samo dok se ne ostvare ciljevi zbog kojih supreduzete.

Izdvojeno mi{ljenje dr Zorice Radovi} i drSlobodana Samardì}a u vezi sa zabranom diskriminacijena osnovu seksualne orijentacije.

Iz spiska za{ti}enih svojstava na osnovu kojih se nemoè vr{iti diskriminacija, treba izostaviti – seksualnuorijentaciju.

Obrazloènje

Pitanje seksualnog izbora najintimnija je stvarsvakog pojedinca. Kao takvo ono spada u onaj deo ìvotasvakog pojedinca koji je za{ti}en pravom na privatnost.


359358

LITERATURA:

Tim TRI, materijali: Zapo{ljavanje osoblja, Komunikacija, Povratna informa-cija, Kultura organizacije.

Adirondack, S.: „Sve o upravljanju“, Gra|anske inicijative, Beograd, 2000.

Anti}, P.: „Povrede prava Roma u Srbiji“, Centar za prava manjina, Beograd,2001.

Armstrong, M.: „Human Resource Management Practice“, Kogan PageLimited, London, UK, 2001.

Armstrong M.: „How To Be An Even Better Manager“, Kogan Page Limited,London, UK, 1999.

Bryson, John, M: „Strategic Planning for Nonprofit and PublicOrganizations“, The Jossey–Bass Publishers, San Francisco, 1988.

Clements, P. and Spinks, T.: „The Equal Opportunities Handbook“, KoganPage Limited, London, UK, 2000.

Dessler, G.: „A Framework for Human Resource Management“, PearsonEducation Inc. New Jersey, 2002.

Jovi}-Lovri} I.: „Seksizam u jeziku: zamke i varke“, Kruh i ruè br.18,@enska infoteka, Zagreb, 2002.

Mikova, K., Ondru{ek, D., Mihalik, J.: „Advocacy and Public Participation inthe Frame of Social Development Change, manual, November 2002.

UNCHS, „Building NGO/CBO Capacity Through Managing AndDeveloping Human Resources“.

na? I na kraju, genetska istraìvanja su ne~iji posao, a sek-sualna orijentacija to nije – u kom se svojstvu te dve stvariporede, i to od strane eminentne pravnice i pravnika?

Ovakvi su rezultati kada ljudi dozvole da impredrasude uti~u na profesionalno obavljanje posla.

Utoliko, seksualni izbor ili afiniteti pojedinca ne smejubiti ili postati predmet bilo kakve javne rasprave iliodlu~ivanja. Jedino na taj na~in, ako se zadrì u sferi pri-vatnosti i za{titi pozivanjem na privatnost, pojedinac nemoè do}i u situaciju da trpi posledice diskriminacije. Aoni koji vr{e i sprovode diskriminaciju podleù odgo-vornosti, samim pominjanjem razloga diskriminacije. Sastanovi{ta mogu}nosti odbrane, u eventualnom sudskomsporu, ovakvim re{enjem pojedinac je vi{e za{ti}en jernjegov „seksualni izbor” ne moè postati predmet bilokakvog spora i odlu~ivanja od strane promenljivog, u vre-menu i prostoru, shvatanja dru{tva.

Zato, ukoliko se èli za{tititi od diskriminacije,pravo gra|ana na seksualni izbor, najbolje }e se, po na{emmi{ljenju, za{titi ako se zadrì u sferi u kojoj po prirodistvari i pripada, a to je privatan ìvot.

Ova teza moè da se brani i dalje. Danas je u pita-nju seksualni izbor, sutra moè biti ne{to drugo. U erigenetskih istraìvanja, ve{ta~kog oplo|avanja, a vidimonije daleko ni kloniranje ljudskih jedinki, da li i takvesituacije i takve pojedince Ustavom za{tititi od diskrimi-nacije? Te radnje, po shvatanju mnogih, tako|e su nepri-hvatljive.

Ukratko, osnov po kome se vr{i zabrana diskrimi-nacije je promenljiv, zavisi od op{teprihva}enih standardau jednom dru{tvu i jednom vremenu. Zato je bolje, saspiska „za{ti}enih svojstava”, izuzeti ono {to spada udomen privatnosti i to je najbolja za{tita.

Ako je izuze}e ne~ega najbolja za{tita od diskrimi-nacije, za{to onda uop{te pominjati diskriminaciju uUstavu? I zar je ne~ija rasa ili religijsko opredeljenjejavna stvar, nasuprot seksualne orijentacije koja je privat-


361360

II

KONSTRUKTIVNORE[AVANJEKONFLIKTA

NAÎNI POSTUPANJAU KONFLIKTNIM SITUACIJAMA*

Ako uzmemo u obzir da je konflikt svaka situacija ukojoj su se dve ili vi{e osoba, ili grupe ljudi suo~ile sa ~injeni-com da imaju razli~ite potrebc, èlje, interese, o~ekivanja,stavove, koji se naizgled ne mogu uskladiti, postaje o~iglednokolika je ogromna raznovrsnost konflikata i na~ina pona{anja unjima.

[ta, u stvari, sve moè da se desi kada se dve strane na|uu konfliktu? Sva mogu}a de{avanja }emo svrstati u tri velikegrupe:

1. Zajedni~ko dono{enje odluke. Ovde spadaju sva onade{avanja u kojima strane u sukobu nastoje da ume|usobnoj komunikaciji ostvare ciljeve koje su nau-mili. Dva takva de{avanja su medijacija, gde se pre-govori odvijaju uz posredovanje tre}e strane, i prego-varanje.

2. Odvojene akcije, gde strane u sukobu postupaju posvojim samostalno donetim odlukama.


363362

* Ovaj odeljak je pre{tampan iz knjige: Popadi}, D., Mr{e, S., Kova~-Cerovi}, T., Pe~ujli},Mastilovi}, S., Kijev~anin, S., Petrovi}, D., Bogdanovi}, M., „Pametniji ne popu{ta, Vodi~kroz sukobe do sporazuma”, „Dosije”, Beograd, str. 17. Tekst je preuzet je iz priru~nika„Konstruktivno re{avanje konflikata”, koji je 2005. godine Misija OEBS-a pripremila kaoradni materijal za seminare namenjene op{tinskim licima ovla{}enim za rodnu ravnopravnost.

gom stranom. Nijedna od ovih briga nije konstantna, ve} moèda varira po svom intenzitetu od konflikta do konflikta, pa ~aki u istom konfliktu tokom vremena. I briga o vlastitim interesi-ma, kao i briga o potrebama i interesima druge strane, mogubiti veoma jake, a mogu biti veoma male, skoro nikakve.

Neki ljudi su skloni da ove dve brige pogre{no vide kaodve krajnosti jedne iste dimenzije, tj. kao „ili–ili” kontinuum:

velika briga za sebe velika briga za drugoga

Ako ih tako posmatramo, izgleda}e da se one isklju~uju:ili }e{ paziti na svoje interese a zanemariti tu|e, ili }e{ brinutio drugome ali ne i o sebi. Ako u|e{ u konflikt mora{ izabrati dali su ti va`niji li~ni ciljevi ili dobri odnosi i ne~ega se mora{odre}i. A po{to nijedna od tih varijanti ne izgleda najbolja,izgleda da je najprihvatljivije na}i se negde na sredini, i voditira~una malo o sebi a malo o drugome.

Ovakvo gledanje na konflikt tesno je povezano sa onim{to se zove distributivni pristup u na~inu re{avanja konflikata.Po tom pristupu, u konfliktu kao da postoji fiksirana „dobit”koja se mora raspodeliti stranama u sukobu. Ako jedan dobijesve {to èli drugi ne}e dobiti ni{ta, i {to jedna strana dobijevi{e, to automatski zna~i da }e druga strana dobiti manje.Mogu} ishod bilo kog konflikta na}i }e se negde na slede}ojliniji:

A dobija sve kompromis B dobija sve

Po{to na kraju ne mogu svi biti potpuno zadovoljni,logi~no je o strani koja je bolje pro{la govoriti kao o pobedniku,a o drugoj strani kao o poraènom (gubitntku), sem u slu~ajukompromisa, tj. polovi~nog re{enja gde su obe strane podjed-nako dobile i podjednako izgubile. Iz te perspektive posmatra-no, tako|e izgleda logi~no da {to ve}i ,,deo kola~a” neko èli


365

3. Arbitraà tre}e strane. Tre}a strana (sud, direktor, na-stavnik, roditelj…) odlu~uje kako }e se u konfliktnojsituaciji postupiti.

Koja od ovih zbivanja }e uslediti u konfliktu svakakozavisi od prethodnog pona{anja strana u konfliktu, ali kad gov-orimo o „pona{anju u sukobu” mislimo najpre na prvu grupupona{anja, gde postoji komunikacija, bez obzira kakva, izmedustrana u konfliktu oko onoga {to je predmet spora.

Mogu li se prona}i neke sli~nosti u tolikoj raznolikostipona{anja u konfliktu, moè li se utvrditi manji broj naj~e{}ihili najva`nijih na~ina pona{anja? Odgovor je: moè. Vide}emo~ak da postoji nekoliko takvih jednostavnih i korisnih klasi-fikacija, koje su me|usobno dosta sli~ne.

Svako od klasifikovanja koje }emo opisati otpo~inje naistovetan na~in nalaènjem su{tinskih karakteristika. Naime, dabismo toliko veliku {arolikost nekako uredili, bilo bi od velikepomo}i ako bismo mogli uo~iti manji broj va`nih elemenata kojipostoje u skoro svakom konfliktu, i onda pona{anja razvrstavatizavisno od toga u kojoj meri su ovi elementi prisutni.

1. Briga o sebi i briga o drugome

Dva takva va`na, a u svakom konfliktu prisutna elemen-ta u prvoj klasifikaciji koju }emo opisati, jesu briga koju vodi-mo o sebi, i briga koju vodimo o drugoj strani u konfliktu.Briga o sebi zna~i vo|enje ra~una o li~nim ciljevima, posle-dicama koje mogu}i ishodi imaju po nas, zainteresovanost dase na{e potrebe zadovolje, insistiranje na vlastitim interesima.Briga o drugome podrazumeva vo|enje ra~una o tome koliko}e druga strana u konfliktu biti zadovoljna mogu}im ishodima,koliko su njene potrebe i interesi zadovoljeni, i povezana je sastaranjem da uspostavimo (zadrìmo) {to bolje odnose sa dru-

364

367


367

da dobije za sebe, to vi{e mora da vodi ra~una o svojim intere-sima na ra~un tu|ih interesa.

Me|utim, veoma je va`no videti da su briga o sebi i brigao drugome dve brige koje su u principu nezavisne jedna oddruge. Makar smatrali da je najkorisnija varijanta brinutimnogo o sebi a malo o drugome, treba za po~etak uo~iti da po-stoje i mnoge druge varijante. Ako uzmemo da su te dve brigenezavisne onda se pokazuje da postoje razli~ite mogu}nosti.One su prikazane na slici 1 u tzv. modelu dvostruke brige kojegsu formulisali Din Prutt i Dèfri Rubin 1986.

Slika 1:

Ako razlikujemo samo po dva intenziteta svake od ovedve brige, mali i veliki intenzitet, ve} to nam omogu}ava dauo~imo ~etiri mogu}a pristupa koja jedna strana moè dazauzme u konfliktu: ona moè da se veoma malo brine ovlastitim i o tu|im potrebama, moè da se brine o vlastitim a dazanemaruje tu|e potrebe, moè da malo vodi ra~una o svojiminteresima a puno o tu|im, i na kraju, moè da pokazuje velikubrigu o svojim i o tu|im potrebama.

366

Svaki od ova ~etiri pristupa usmerava}e onoga ko ihzauzme ka sasvim odre|enom, prepoznatljivom pona{anju ukonfliktnoj situaciji. Nazivi tih karakteristi~nih pona{anjaprikazani su na slici 1.

Sli~an model, u kojem se varira briga o drugoj strani abriga o vlastitim interesima uzima kao konstantna, jeste modelMortona Doj~a. Doj~ razlikuje tri vrste motivacije koje jednastrana moè da ima u konfliktu sa drugom stranom: ona, naime,moè biti (a) kooperativno orijentisana, ako istovremeno vodira~una i o vlastitoj dobrobiti i o dobrobiti druge strane; (b) indi-vidualisti~ki orijentisana, ako se brine samo o vlastitoj dobro-biti a ne zanima je kako }e pro}i druga strana, i (c) kompetitiv-no orijentisana, ako joj je, sem vlastite dobrobiti, stalo i do togada pro|e bolje od druge strane (Deutsch, 1973). Naj~e{}e sede{ava, smatra Doj~, da svaka strana ulazi u konflikt saizme{anim motivima, i sa kooperativnim i sa kompetitivniminteresima istovremeno, {to ~ini da takav konflikt u sebi sadrìisprepletene i konstruktivne i destruktivne procese.

Da bi se sagledala vrednost ovakvih pristupa, nu`no je isamo re{avanje konflikta sagledati u drugom svetlu, i tzv. di-stributivni model zameniti sloènijim, integrativnim modelom.Po ovom gledi{tu, distributivni model opisuje samo neke, i touop{te ne naj~e{}e, vrste konflikata. U ve}ini konflikata nesamo {to ne postoji neka fiksirana „dobit” koja se mora podeli-ti, ve} suma dobitaka strana u sukobu nipo{to nije konstantna.Zato su mogu}i i takvi ishodi koji po distributivnom modeluizgledaju nemogu}i: gde obe strane mogu dobiti sve {to suèlele, kao i, na drugom ekstremu, ishodi iz kojih }e obe straneiza}i kao gubitnici. Mogu}i ishodi konflikata nisu, dakle, ta~kena (ranije prikazanoj) liniji, ve} ta~ke u prostoru prikazanom naslede}oj slici:

1. Povla~enje

Ako jedna strana u potencijalnom konfliktu ne pokazujenikakvu ili malu brigu da zadovolji svoje interese niti brine zadrugu stranu, ta strana se po pravilu ne}e ni upu{tati urazre{avanje konflikta i reagova}e povla~enjem iz konfliktnesituacije. Problem naravno nastavlja da postoji, odnosi izme|ustrana u konfliktu mogu da se sve vi{e pogor{avaju, a da tastrana ipak ne preduzima ni{ta da se konflikt ispolji i po~ne dare{ava. U osnovi takvog drànja ~esto je strah od konflikta,ose}aj da je svaki konflikt teàk i nere{iv. I zaista, konfliktimogu biti prili~no neprijatni, pa ih se ve}ina ljudi pla{i i izbe-gava ih. Pre svega, zbog negativnih emocija koje se tada javlja-ju: re~ konflikt podse}a nas na prepiranje, ljutnju, uvre|enost,ose}anje nepravde, gri`nju savesti {to smo nekome rekli ono{to ne mislimo itd. S druge strane, konflikte mnogi izbegavajui zato {to nemaju poverenja u sebe i u drugoga, zato {to misleda se u takvim situacijama vrlo lo{e snalaze i da }e uvek drugastrana biti ta koja }e pobediti.

U jednom priru~niku, u kojem je svaki od stilovapona{anja u konfliktu slikovito prikazan odgovaraju}om ìvo-tinjicom i njenom devizom, ovaj stil je prikazan kornja~om,~ija je deviza „Sukob? Kakav sukob?”. I zaista, kao {to se kor-nja~a u nezgodnoj situaciji samo uvu~e u svoj oklop, tako i nekiljudi, sve dok je to mogu}e, ne èle da se suo~e sa konfliktomi pona{aju se kao da nikakav sukob ne postoji. Po pravilu oniizbegavaju bilo kakav sukob sa drugima, i uz to nemaju po-verenje da bi im drugi mogao pomo}i. I kada konflikt izbije oniodbijaju da pri~aju o njemu, i odaju utisak kao da su svakimre{enjem zadovoljni. Ni oni nemaju poverenja u vlastitesposobnosti u re{avanju konflikata, i re{enja koja prihvataju popravilu su lo{a po njlh. I kada se konflikt javi, oni se prave daga ne prime}uju. Stalno odlaganje da o konfliktu otvoreno raz-govaramo i poku{amo da ga re{imo je lo{a strategija. Od togakonflikt ne}e nestati ili se smanjiti – skoro nikad se ne de{ava


369

Slika 1:

Od bezbroj mogu}ih varijanti, ta~ka 1 opisuje varijantukad osoba A gubi a osoba B dobija, ta~ka 3 kad A dobija a Bgubi, ta~ka 4 kad obe strane gube, i ta~ka 2 kad obe stranedobijaju.

Naravno, svi ti ishodi su mogu}i ali ne i podjednakoverovatni. Kakav }e biti ishod konflikta zavisi od toga {ta jepredmet konflikta, u kakvom {irem kontekstu se konfliktde{ava, ali veoma velikim delom i od pona{anja strana u kon-fliktu. Sada }emo svako od tipi~nih pona{anja koja proizlaze izmodela dvostruke brige podrobnije objasniti i dovesti u vezu samogu}im ishodom konflikta.1

368

1 Detaljniji opis modela dvostruke brige i izloènih strategija u pregovaranju ~italac moèna}i u ~lanku Dean G. Prutu: „Izbor strategija u pregovaranju”, u zborniku: D. Popadi}, D.Plut, T. Kova~-Cerovi} (prire|iva~i): Socijalni konflikti-karakteristike i na~in re{avanja (str.101–120), Most, CAA, Beograd.

interesa i zahteva, onaj ko vi{e vodi ra~una o tu|im nego o svo-jim interesima postepeno }e smanjivati svoje zahteve ~ak iispod granice gde im to vi{e uop{te ne odgovara, ili }e odusta-ti od daljeg pregovaranja i prihvatiti sve ono {to traì drugastrana. Smatraju}i da bi insistiranjem na svom stavu naru{iliodnose sa drugom stranom jer bi prihvatanjem njihovog stavadruga strana, koja ima druga~ije interese, nu`no bila nezado-voljna, oni su spremni da lako menjaju svoj stav, pa i da prih-vate jednostrane gubitke samo da bi se do{lo do sporazuma.Uzdràvaju se od izno{enja vlastitih potreba i tragaju za onimre{enjima koja }e drugima biti prihvatljiva. Imaju poverenje udruge ljude, ali lako podleù pritisku.

3. Nadmetanje

Vo|enje ra~una samo o svojim interesima a zanemari-vanje brige o drugoj strani podsti~e ljude da se tokom re{ava-nja konflikta nadme}u sa drugom stranom. Nekada se ovakvopona{anje jo{ zove i takmi~arsko ili kompetitivno, ili „pozi-ciono pregovaranje”, ili krut stil. Kao simbol moè posluìtiajkula, i deviza: „Bi}e po mome ili ne}e biti nikako.”Zanemarivanje potreba druge strane moè se postepeno razvitiu negativnu brigu, tj. u èlju da druga strana pretrpi {to ve}u{tetu. Ljudi koji su skloni da se nadme}u prilikom razre{avanjakonflikata, konflikt posmatraju kao sukob u kojem samo jedanmoè biti pobednik a drugi je – poraèni; i drugu stranu doìv-ljavaju pre svega kao protivnike koje treba pobediti. Ovakvogledanje na konflikt prirodno proizlazi iz ranije prikazanogupro{}enog modela gde se briga o sebi i briga o drugomeme|usobno isklju~uju. Svako pokazivanje brige o drugome jetu znak slabosti, i ide na u{trb vo|enja ra~una o sebi. Svaki svojustupak shvataju kao poraz i tvrdoglavo insistiraju na svojimpozicijama, a od drugih traè jednostrane ustupke kao cenu zasporazum. Poku{avaju da putem pritisaka odnesu pobedu usukobu volja i izbore se za re{enje koje je samo njima pri-


371

da se konflikt sam od sebe razre{i – naprotiv, postaja}e sve ve}ii zamr{eniji i kada bukne bi}e ga mnogo teè razre{avati negona po~etku. (To je kao i sa zubarom – odlazak kod zubara kadaprimetimo kvar moè iziskivati sasvim malu i bezbolnu inter-venciju, ali ako se usled straha od toga usteèmo, mora}emooti}i kada stanje bude mnogo gore.)

Po{to na samom po~etku konflikta obe strane mogu dajo{ ne vide ili ne priznaju da neki problem postoji ili da nisupotpuno svesne koliko su njihove potrebe potencijalnougroène, strane u sukobu ne pokazuju veliku brigu za sebe, pasamim tim ni veliku brigu da problem re{avaju. Iz tog razloga,najbolje vreme za intervenciju ~esto nije sam po~etak konflik-ta, ve} period kad incidenti ve} obelodanjuju prisustvo konflik-ta, strane shvataju njegovu ozbiljnost, ali jo{ nije do{lo dou~vr{}enja pretpostavki i predrasuda o drugoj strani, i kadkomunikacija nije prekinuta, pa postoji i briga o tu|oj a nesamo svojoj strani.

Povla~enje, naravno, ne mora ozna~avati samo neula-ènje u konflikt i pregovore; ono moè ozna~avati i potpununeaktivnost tokom pregovora koji formalno postoje, iliizlaènje iz pregovora, prestanak bavljenja konfliktom koji idalje postoji.

2. Popu{tanje

Popustljiv stil karakteristi~an je za ljude koji u konfliktuvi{e vode ra~una o potrebama druge strane nego o svojimvlastitim, kojima je u konfliktu sa drugima najva`nije zadràtisa njima dobre odnose. Stoga su oni spremni i da zanemarevlastite potrebe da bi druga strana bila zadovoljna. Njihovamblem moè biti pli{ani meda ~ija je pregovara~ka deviza:„Kako ti kaè{!” Oni }e insistirati na vlastitim interesima samodotle dok su sigurni da time ne}e o{tetiti ili povrediti drugustranu. A po{to u konfliktu po definiciji mora da postoji sukob

370

Metafora sugeri{e i kakav pristup konfliktu }e biti najefikasni-ji. Ako je konflikt sloèn, bi}e korisno da se, kao kad se bavi-mo bilo kojim sloènim problemom, prvo razbije na manje ijednostavnije probleme koji }e se postupno re{avati, po~ev{i odnajlak{ih, onih gde ima najvi{e izgleda da se pozitivno re{e.Dalje, ako se radi o re{avanju problema, to podrazumeva dare{enje ne znamo unapred, da tek treba tragati za njim i biti svevreme otvoren prema novim idejama. Ako neko unapred imasvoje vi|enje mogu}eg izlaza koje uporno ponavlja i od kojegne odustaje, a koje druga strana ne priznaje, ne vidi se {ta daljeraditi. Kod re{avanja bilo kojeg problema, znamo daneprestano ponavljanje ve} isprobanog ali neuspe{nogpoku{aja ni~emu ne vodi, ve} da se mora tragati za novim pute-vima. Tako da je i kod razre{avanja konflikata. I na kraju, akopona{anje u konfliktu vi{e li~i na re{avanje problema nego naboks-me~, ni ne o~ekuje se da se konflikt jedino moè okon~atipobedom jedne i porazom druge strane, ve} izgleda sasvimo~ekivano i poèljno da se konflikt re{i tako da obe strane buduna dobitku.3

Dakle, ~ovek koji konfliktu pristupi kao re{avanju pro-blema ne nastoji da pobedi drugu stranu, ve} èli da oni zajed-ni~ki izna|u takvo re{enje kojim }e svi biti zadovoljni i niko sene}e ose}ati kao da je poraèn u nekom nadmetanju. Briga zadrugu stranu moè da bude autenti~na ali i sasvim instrumen-talna: bez obzira {ta ja mislim o drugoj strani, meni }e bitiugodnije da komuniciram sa ~ovekom koji se ne ose}aosuje}enim i poraènim, a re{enje koje meni odgovara ima}evi{e izgleda na uspeh ako ga se druga strana pridràva jer vidisvoj interes u tome, a ne zato {to je bila obmanuta ili prisiljena.


373

hvatljivo. Ovakav pristup nu`no vodi ka sve manjem poveren-ju u drugu stranu i sve ve}oj agresivnosti prema njoj.

Nadmeta~ka strategija nije nu`no agresivna. Onaj ko jeprimenjuje jednostavno èli po svaku cenu da ostvari ono {to jenaumio i pri tom ne mari za drugu stranu, a u tu svrhu su nekedruge taktike efikasnije od otvorenih pretnji i vre|anja. Onmoè da se sluì postavljanjem ultimatuma i neopozivimobavezivanjem, da stalno nastoji da obmane i zbuni protivnika,da manipuli{e laskanjem ili izazivanjem ose}anja krivice itd.2

4. Re{avanje problema

Ovaj prustup razre{avanju konflikta, gde strana u sukobunastoji da vodi ra~una i o vlastitim interesima ali i o interesimadruge strane, smatra se najpoèljnijim i najefikasnijim. Autorikoji su se potrudili da svaki stil predstave jednom ìvotinjom,za ovaj stil su izabrali delfina, ~ija je deviza: „Meni odgovarato i to. [ta je tvoj izbor?” Strane u konfliktu ne gledaju jedni nadruge kao na protivnike, ve} kao na saradnike koji zajedni~kiu~estvuju u razre{avanju problema. Ovakvo pona{anje zove sejo{ i saradni~ko, kooperativno, a tako|e se ozna~ava i kao prin-cipijelni stil, ili re{avanje problema. „Re{avanje problema” jezgodna metafora koja se koristi za ovakav pristup, jer ukazujena vi{e njegovih bitnih karakteristika. To, prvo, zna~i da se~ovek bavi napadanjem na problem, a ne na drugog ~oveka,smi{ljanjem izlaza iz neodgovaraju}e situacije a ne me|usob-nim optuìvanjima, vre|anjima, vra}anjem na stare pri~e itd.Ona, dalje, podrazumeva stav da je konflikt problem koji semoè lak{e re{iti ako se zajedni~ki radi na njegovom re{avanju– krupne re~i i ogor~enost mogu u tome samo da smetaju.

372

3 Detaljniji opis na~ina i ishoda re{avanja problema moè se na}i u ~lanku Dean C. Pruitt iJeffrey Z. Rubin: „Re{avanje problema”, u zborniku: D. Popadi}, D. Plut, T. Kova~-–Cerovi}(pripre|iva~i): Socijalni konflikti – karakteristike i na~in re{avanja (str. 141–166), Most,CAA, Beograd.

2 Detaljniji opis taktika nadmetanja i izloènih strategija u pregovaranju ~italac moè na}i u~lanku Dean G. Pruitt, Jeffrey Z. Rubtni-Sung Hee Kim: „Taktike nadmetanja”, u zborniku:D. Popadi}, D. Plut, T. Kova~–Cerovi} (prire|iva~i): Socijalni konflikti – karakteristike ina~in re{avanja (str. 121–139), Most, CAA, Beograd.


375

Treba imati na umu da je neki konkretan konflikt samo jednaprolazna etapa u me|usobnim odnosima pojedinaca – oni su senaj~e{}e poznavali i pre toga, kao {to }e se najverovatnrjevi|ati i komunicirati i posle konflikta, bez obzira kako se onre{i. Tako posmatrano, va`nije je razmi{ljati kako obezbedititrajne dobre odnose sa ljudima sa kojima }emo sara|ivati, negokako ih po svaku cenu, ili {to ubedljivije, pobediti u nekompojedina~nom sukobu.

Negde se u sli~nim modelima poput modela dvostrukebrige prikazanog na slici 1 (npr. Blake & Mouton, 1964), u sre-dini kvadrata moè na}i peti stil, nazvan kompromis. To bi bilopona{anje u kojem vodimo podjednaku, ali, da tako kaèmo,polovi~nu brigu i o vlastitoj i o tu|oj strani. A rezultat te pod-jednake ali polovi~ne brige bi}e nastojanje da se previ{e nebavimo re{avanjem konflikta ve} da prihvatimo mehani~kore{enje po kojem }e svaka strana odustati od ne~ega i na}i }e sena sredini. Mada prihvatanje kompromisnog re{enja ne morabiti lo{e, ~esto se de{ava da obe strane nakon toga ostanu saose}anjem gubitka, i, {to je va`nije, na taj na~in propu{ta se pri-lika da se uo~i re{enje koje bi bilo jo{ bolje i za jednu i za drugustranu. Mi ipak ne}emo kompromis posmatrati kao peti na~inpostupanja. Pre svega zato {to na kompromis gledamo kao navrstu re{enja, a ne kao na na~in re{avanja, u tom smislu kom-promis moè da se pojavi kao kona~ni rezultat i kod svih drugihpostupanja u konfliktu. Jer, ishod ne zavisi samo od namera,nego i od objektivnog dijapazona re{enja, pona{anja tre}estrane itd. S druge strane, kompromis ne mora biti najboljemogu}e re{enje, ali ne treba ga posmatrati ni kao obavezno lo{eili polovi~no re{enje. Nekad je potreban veliki napor, tolerant-nost i ve{tina da se postigne kompromis shva}en kao pristaja-nje na uzajame ustupke.

374

2. Stav prema ljudima i stav prema problemu

Tri opisana pona{anja u konfliktu (povla~enje je ne-ulaènje u konflikt pa ga nadalje ne}emo posmatrati kao po-na{anje u konfliktu) nalazimo, sa ne{to druga~ijim imenima, uklasifikaciji na~ina pregovaranja koju daju Rodèr Fi{er i ViljemUri, a koja je pregledno izloèna u slede}oj tabeli, preuzetoj iznjihove knjige „Put do sporazuma” (Fisher & Ury, 1990).

Tabela 1:

u konfliktnoj situaciji pa brè-bolje prihvata i re{enja koja mune odgovaraju samo da bi se odnosi vratili na normalu,Principijelni nije toliko nestrpljiv. Po{to za njega biti u konflik-tu ne zna~i automatski biti u neprijateljstvu, bolje je ne bitinestrpljiv i ozbiljno se pozabaviti problemom makar to bilo imalo neprijatno, sve dok se ne prona|e razumno i najboljemogu}e re{enje. Sporazumeti se oko nedovoljno dobrogre{enja zna~i ostaviti da nezadovoljstva tinjaju i da se istimproblemom opet bavimo.

Tri stila razlikuju se i po poverenju u druge i po obelo-danjivanju vlastitih pregovara~kih pozicija. Svako ko treba dapregovara obi~no prethodno razmatra razli~ite mogu}nosti.Neke su najbolje po njega, neke su manje prihvatljive a neke susasvim neprihvatljive. Pregovori se mogu okon~ati i bezdogovora, i treba razmisliti {ta takav ishod nosi sa sobom.

Ako je ta alternativa ipak bolja od opcije na kojoj }emo`da insistirati druga strana, bolje da pregovori i propadnu.Sve u svemu, dakle, svaka strana ulazi u pregovore razradiv{imogu}e opcije, defini{u}i uslove ispod kojih sigurno ne}e i}iitd. Krut stil ne samo da takva svoja razmi{ljanja ne}e obelo-danjivati, ve} }e svesno obmanjivati drugu stranu, smatraju}ida }e, dovode}i je u konfuziju i zabludu, najlak{e pobediti.Popustljivko }e, smatraju}i da pred prijateljima nema {ta dakrije, obelodaniti sve svoje potrebe, o~ekivanja, minimalnezahteve, i time dovesti sebe u nepovoljniji poloàj. Principijelni}e smatrati da ne treba manipulisati i obmanjivati, ali ne trebazami{ljati da je drugi podjednako dobronameran – ~ak prijatelju konfliktnoj situaciji moè biti u isku{enju da manipuli{enama i iskoristi na{e slabosti. Zato }e on èleti da se razgovarao onome o ~emu se moè iskreno i otvoreno razgovarati: ointeresima, mogu}im re{enjima, razlozima za i protiv konkret-nih predloga itd.


377

(R. Fisher i W. Ury /1990/: ,,Put do sporazuma”, str.35)

Neka pona{anja koja karakteri{u, da ih tako nazovemo,g. Popustljivog, g. Krutog i g. Principijelnog data su u tabelivrlo saèto, pa bi bilo korisno pojasniti neke od skra}enoizloènih formulacija.

To {to uz popustljiv stil pi{e „U~esnici su prijatelji” nezna~i naravno da se sa prijateljima ne moè re{avati problem naprincipijelan na~in. Naprotiv, to zna~i da }e g. Principijelni davodi ra~una o drugoj strani i ako mu taj nije prijatelj, kao {to }ei pred prijateljem insistirati na vlastitim potrebama. S drugestrane, ~esto se de{ava da je Popustljivi popustljiv samo premaprijateljima, a vrlo krut prema onima koje ne smatra prijateljima.

Slede}a odlika popustljivog stila „Cilj je sporazum”mogao bi da glasi „Cilj je sporazum po svaku cenu”. Jer, iPrincipijelnom je stalo do sporazuma i nastoji da se sporazumpostigne, ali dok je Popustljivom te{ko da duè vremena bude

376

379


379

Najva`nije osobine principijelnog stila od{tampane su uodgovaraju}oj koloni masnim slovima. Podrobnije }emo ihobjasniti.

Odvojiti ljude od problema. Kao kriterijum za razliko-vanje stilova u ovom modelu se ne govori o brizi za sebe i briziza drugog, ve} o dva naizgled druga~ija ali, kako }emo pokaza-ti, veoma sli~na elementa. To su stav prema problemu (kojimoè biti blag ili ~vrst) i stav prema ljudima, tj. drugoj strani(tako|e moè biti blag ili ~vrst).

Stav prema problemu je veoma sli~an brizi o vlastitimpotrebama. Biti ~vrst prema problemu zna~i uzeti ga ozbiljno,biti spreman nositi se s njim i ne odustajati lako, {to fakti~kizna~i da postoji jaka èlja da se zadovolje potrebe koje suosuje}ene. Ako smo blagi prema problemu i nismo spremni da„zagrizemo” u njega, to zna~i da ne vodimo dovoljno ra~una ovlastitim interesima koji su ugroèni.

Stav prema ljudima sli~an je vo|enju brige o drugojstrani. Biti tvrd prema ljudima zna~i ne voditi ra~una o potre-bama druge strane, ne mariti za njihova ose}anja, nastojati ~akda ti drugi iz konflikta iza|u {to vi{e osuje}eni i poraèni. Bitiblag prema ljudima zna~i ne razvijati prema njima negativneemocije samo zato {to se oko ne~ega ne slaèmo, imati na umuda i drugi ljudi imaju svoje autenti~ne potrebe, vrednosti, stra-hove. To drugim re~ima zna~i po{tovati ih i voditi ra~una o nji-hovim potrebama.

Principijelan stil zahteva da zauzmemo razli~it stavprema ljudima i prema problemu: prema problemu treba biti~vrst ali prema ljudima blag. Da bi se to uop{te postiglo,neophodno je najpre razlikovati ta dva stava, {to nije uvek lako.Mnogi ljudi su navikli (nau~ili) da automatski izjedna~e dru-goga sa problemom, i da zauzmu identi~an stav prema ljudimai prema problemu: ako su prijateljski nastrojeni to zna~i da ne

378

treba nikakav problem potezati, a ako se ispolji problem sa dru-gom stranom i drugu stranu po~injemo posmatrati sa negativ-nim ose}anjima. Ali tek sposobnost da odvojimo ljude od pro-blema omogu}ava nam efikasno postupanje.

Usredsrediti se na interese, ne na pozicije. Pozicije suunapred pripremljena, gotova re{enja sa kojima ljudi ulaze upregovore sa drugom stranom u konfliktu, zahtevi koje postav-ljaju drugoj strani. Interesi su razlozi zbog kojih stoje ba{ natim pozicijama, potrebe za koje se nadaju da }e se ispunjava-njem zahteva zadovoljiti. Ako smo usredsre|eni na pozicije, miunapred ve} „znamo” {ta treba uraditi, i preostaje jedino dadruga strana pristane na na{ zahtev. Ako ona ne pristaje, ~ak ipored na{eg navaljivanja i pritisaka, to zna~i ili da je nerazum-na ili neprijateljski nastrojena prema nama, {to dalje zna~i datreba nastaviti sa jo{ ve}im pritiscima. Usredsrediti se nainterese a ne na pozicije zna~i pre svega ne smatrati da suunapred smi{ljena re{enja koja su obe strane odmah formulisaleu vidu zahteva, jedina i najbolja mogu}a. Bolje je dràti seinteresa, potreba koje obe strane imaju, i onda tragati zarazli~itim na~inima, mogu}nostima da se nekim novim re{enji-ma zadovolje potrebe i jedne i druge strane. Tada se pokazujeda sem unapred formulisane pozicije u koju se jedna stranaukopala kao u rov, ima i niz drugih na~ina da se ista potrebazadovolji.

Kad se otvori dijapazon razli~itih mogu}ih re{enja, tj.na~ina zadovoljavanja svojih potreba, ta mogu}a re{enja netreba procenjivati samo po tome koliko dobro zadovoljavajuna{e interese, ve} i koliko odgovaraju i drugoj strani. Dakle,korisnije je tragati za obostrano korisnim opcijama, i to je tre}akarakteristika principijelnog stila.

Insistirati na primeni objektivnih merila: „Bi}e tako kakoja kaèm i ta~ka!” moè se ~uti od roditelja koji inststira na svomzahtevu. Zahtev je mo`da i opravdan, i postavljen za dobro dete-

resa. Ovolika popustljivost obi~no ohrabruje drugu stranu danastupi ~vr{}e i nepopustljivije. Tre}a varijanta, fleksibilna~vrstina, jeste, po Prutu, najgora od svih. Ovakav pregovara~ sjedne strane daje do znanja da nikako ne}e odstupiti od zahte-va koje je postavio, a s druge strane pokazuje da nema jasnerazloge i interese zbog kojih insistira ba{ na takvirn zahtevima.Takva pozicija sugeri{e drugoj strani da su dalji pregovori irazumna ube|ivanja izli{ni, i da su jedino preostale grubljemetode.

Ka uspe{nom re{avanju problema i traènju obostranodobitni~kog re{enja vodi tek ~etvrta strategija, a to je signa-liziranje ~vrste fleksibilnosti. Osoba daje do znanja da je ~vrstau pogledu za{tite svojih osnovnih interesa, ali da je fleksibilnapo pitanju mogu}ih re{enja. I u ovom stilu moèmo prepoznativo|enje brige i o sebi i o drugoj strani. ^vrstina u pogleduinteresa ukazuje na visoku brigu o svojim potrebama, a navisoku brigu o drugoj strani ukazuje spremnost da se medurazli~itim re{enjima kojima se zadovoljavaju vlastiti interesi,aktivno traga za onim koji }e u najve}oj meri zadovoljavati iinterese druge strane.

Dobre i lo{e strane stilova

îtalac je sigurno primetio da dosada{nji opis stilovapona{anja u konfliktu nije bio neutralan. Uop{teno govore}i,principijelni stil, tj. re{avanje problema, prikazali smo kaonajbolje a ostale stilove kao lo{e po barem jednu stranu usukobu. Opisivanje principijelnog stila bila je istovremeno ipreporuka za pona{anje u konfliktu, dok su opisi popustljivog ikrutog stila bili ujedno i opisi neadekvatnog pona{anja. Alijasno je da neki krajnje upro{}eni recepti kako se u bilo komkonfliktu treba pona{ati nisu mogu}i. Treba imati na umu da jenaj~e{}e zaista tako da principijelan stil olak{ava, a krut ipopustljiv stil oteàva nalaènje najboljeg izlaza iz konfliktne


381

ta, dakle roditelj vodi ra~una o drugoj strani, ali reakcija te drugestrane je upravo otpor. Nastupanje sa pozicije sile, nastojanje dau sukobu volja, vlastita volja nadja~a volju druge straneautomatski izaziva otpor i uzrok je trajnog nezadovoljstva ~ak iako druga strana u uslovima velike nesrazmere mo}i mora dapopusti. Zato je va`no razjasniti za{to mi mislimo da je jednore{enje dobro a drugo nije. Ali, kako ubediti jedan drugog usituaciji pove}anog nepoverenja, jakih i ~esto negativnih emo-cija? Najbolje je tragati za nekim objektivnim, nepristrasnimkriterijumima oko kojih }e se sloìti i jedna i druga strana, pazatim primeniti te kriterijume i videti kako u svetlu tih kriteri-juma izgledaju predloèna re{enja.

3. ^vrstina i fleksibilnost

U opisanoj klasifikaciji koju su ponudili Fi{er i Uri, da bise shvatila posebnost svakog od stilova pona{anja potrebno jeuvideti razliku izme|u pozicija i interesa. Iz ove razlike jeproistekla jo{ jedna klasifikacija mogu}ih pona{anja u konflik-tu koja, kao {to }emo videti, opet ima veoma mnogo sli~nostisa prethodnim klasifikacijama.

Din Pruit polazi od toga da ~ovek i u zastupanju svojihpozicija i u zastupanju svojih interesa moè biti bilo ~vrst, bilofleksibilan. A po{to je zastupanje interesa relativno nezavisnood zastupanja pozicija, opet postoje ~etiri mogu}e strategijekoje se u pregovorima mogu prepoznati.

^vrsta ~vrstina opisuje onoga koji ne pokazuje nikakvuspremnost da odustane ni od svojih interesa, niti od svojih pozi-cija, tj. zahteva koje je izneo da bi preko njih ostvario svojeinterese. Ovako kruta pregovara~ka pozicija retko ima {anse nauspeh. Fleksibilna fleksibilnost je slu~aj kada strana u sukobupokazuje spremnost da promeni zahteve koje je na po~etkupostavila, ali i spremnost da odustane i od svojih osnovnih inte-

380

postoji izrazita disproporcija mo}i i kompetentnosti, ili nam jeproblem relativno nebitan.

Koliko su stilovi trajni?

Sam naziv „stilovi pona{anja” podrazumeva izvesnutrajnost, doslednost u pona{anju. I zaista, kada se na|emo ukonfliktnim situacijama, svi mi imamo neke svoje uobi~ajenena~ine pona{anja, makar problemi oko kojih su konflikti nastalibili veoma razli~iti. Obi~no su takvi modeli pona{anja kojih sepridràvamo nau~eni jo{ u porodici, ili nam ih je {ira sredina ukojoj smo odrasli ponudila kao „prave”, „najbolje” na~inereagovanja u konfliktu. Svaka grupa (porodica, vr{nja~kagrupa, dràva…) moè da uspostavljanjem specifi~nih pravilapona{anja i grupnih normi favorizuje jedne na~ine postupanja ukonfliktu, u~ini da oni budu fakti~ki uspe{niji, a da drugena~ine postupanja u~ini manje efikasnim. Ljudi }e tada teìti dausvajaju one u toj grupi efikasne, dominantne obrascepona{anja. Ako su takvi obrasci rano nau~eni i mnogo putaponovljeni, oni se te{ko sami od sebe menjaju. âk i ako mi-slimo da takvo pona{anje nije za nas najbolje, te{ko ga je tektako promeniti, i po navici nastavljamo da se pona{amo naustaljeni na~in i u promenjenim uslovima.

Ali, i iz samog na{eg modela je jasno da se niko ne}e usvim konfliktima istovetno pona{ati, i da bismo sa stilovimapovezali pre promenjivost nego nepromenjivost kao njihovuosobinu. Jer, ako stil pre svega zavisi pd toga koliko u datimokolnostima brinemo o vlastitim i o tu|im potrebama, jasno jeono {to smo na po~etku ve} napomenuli, da ove dve brigemogu da veoma variraju od situacije do situacije. Do nekih ci-ljeva nam je vi{e, a do nekih manje stalo, nekada je druga stra-na sa kojom smo u konfliktu takva da o njoj vodimo ra~una, anekad ne, itd.


383

situacije, ali i da svaki od ovih pona{anja ima i svoje dobre isvoje lo{e strane, koje mogu da do|u do izraàja u razli~itimsituacijama.

Izbegavanjem problema, problem se ne moè re{iti, ali jenekad takvo izbegavanje razumljivo i opravdano. Problem jemo`da trivijalan, drugi problemi su trenutno va`niji i odlukamoè da pri~eka. Moè se sa~ekati da vlastita strana oja~a i imabolje pozicije u pregovaranju.

Popu{tanje je u principu preporu~ljivo ako se sporimooko ne~ega do ~ega nam nije mnogo stalo sa stranom kojoj jeto veoma va`no, ili kad postoji opasnost da zarad manje va`nihciljeva pokvarimo odnose do kojih nam je veoma stalo, ili akosmatramo drugu stranu kompetentnijom. U uslovima vre-menske stiske ili okupiranosti drugim problemima, to je zgodanna~in da se konflikt brzo razre{i.

Nadmetanje je ~esto uobi~ajena prethodnica principijel-nom pregovaranju. Ako nije proizvelo suvi{e antagonizma, onomoè biti i korisno utoliko {to pomaè da obe strane izo{tre vla-stite pozicije, da postanu realnije u pogledu svojih zahteva.Nadmetanje, tj. „~vrsta ~vrstina”, ima opravdanja ako pregova-ramo sa stranom ~iji su interesi u postoje}em konfliktu mnogomanje ugroèni nego na{i, ili kad smo u vremenskoj stisci asmatramo se znatno kompetentnijim od druge strane, i sl.Nekada je prelaènje na nadmeta~ku strategiju upozorenje dru-goj strani da je za nju bolje da pristane na principijelno prego-varanje nego na nadmetanje. Najzad, u nekim oblastima, defi-nisana pravila igre su po svojoj prirodi nadmeta~ka (na primersportska takmi~enja).

Principijelan stil, opet, nije uvek idealno re{enje. Pristupre{avanja problema zahteva vreme, energiju, angaòvanje, inije pogodan kada imamo malo vremena na raspolaganju, kad

382

brzo i lako izgladiti. I zaista, tada ne}e do}i do sva|e, konflikt}e kratko trajati, ali ba{ zato {to }e obe strane nastojati da brè--bolje prihvate bilo koje re{enje i iza|u iz za njih neprijatnesituacije u kojoj se treba suprotstaviti drugome, re{enje dokojeg }e do}i verovatno da }e biti polovi~no. Kada ga obestrane prihvate, uskoro }e svaka za sebe videti da nisu razmi-slile o nekim detaljima, bi}e im neprijatno da opet poteù tapitanja, i izgleda}e da je sve u najboljem redu, ali }e obe stranebiti nezadovoljne. Zamislimo da su osobe A i B kolege kojisede u istoj kancelariji, i da je osoba A nepu{a~ kojem smetapu{enje osobe B. Kada posle mnogo priprema i odlaganja onato saop{ti osobi B, nastupi}e period obostranog izvinjavanja ipokazivanja spremnosti sa obe strane da se prihvati bilo kojere{enje koje druga strana ponudi. Sve se moè brzo zavr{ititako {to }e osoba A re}i da joj u stvari dim ni ne smeta toliko,dok }e osoba B obe}ati da }e kona~no pre}i u nepu{a~e, kon-flikt }e biti izgla|en a da nijednoj strani ne bude do kraja jasno{ta su se one to dogovorile i koliko je taj dogovor realan.

I pored te sklonosti Popustljivog da prihvati {to prenekakvo re{enje koje ne mora biti najbolje za njega,Principijelni u konfliktu sa Popustljivim (2) ne}e nastojati datu slabost iskoristi. Ako je osoba B u na{oj pri~ici taj g.Principijelni, ona ne}e prihvatiti kao re{enje izjavu osobe Ada joj dim u stvari ne smeta tako mnogo, da }e ve} nekakoizdràti, i da ona, osoba B, moè da nastavi da pu{i do milevolje. Mada joj takvo re{enje naizgled savr{eno odgovara,osoba B }e biti svesna da problem koji ima osoba A nijere{en, da }e osoba A ako sve ostane na tome biti vremenomsve vi{e nezadovoljna, potiskiva}e negativna ose}anja premaosobi B, mo`da }e ga u sebi optuìvati da ga je izigrao, i kon-flikt }e kad-tad buknuti mnogo ja~e nego {to je sad. Po{to muje cilj obostrano zadovoljstvo, on }e na neki na~in razmi{ljatio drugoj strani vi{e nego ona sama, i trudi}e se da nastavirazgovor o zajedni~kom problemu sve dok se ne na|eobostrano dobro re{enje.


385

Dve strane u konfliktu

U konfliktu ne postoji samo jedna strana, ve} najmanjedve. I u najprostijem slu~aju, kad su u konflikt upletene samodve osobe, kako }e se svaka od njih postaviti u konfliktu uvelikoj meri zavisi od pona{anja druge strane. Njihovapona{anja u konfliktu ne prestaju da budu me|usobno zavisna:promena stila pona{anja jedne osobe neminovno dovodi dopromenjene reakcije druge osobe {to onda izaziva promenu upona{anju prve osobe itd. Takvo namerno ili spontano menja-nje pregovara~kih stilova, pode{avanje druge strane takvimpromenama, ne{to {to bismo mogli nazvati ples stilova, redov-na je pojava u dugotrajnijim konfliktima i pregovorima.

Ako zamislimo konflikt izme|u dve osobe, A i B, odkojih svaka moè da se pona{a na tri prethodno opisana na~ina,dobijamo slede}e mogu}e situacije u konfliktu:

Dakle, imamo ukupno 9 varijanti, ili 6 su{tinski razli~itih(ako situaciju kad osobe A i B me|usobno „zamene” stilove nesmatramo su{tinski novom).

Svaka od ovih varijanti ima svoje specifi~nosti. Po|imoredom.

Ako oba partnera imaju popustljiv stil (1), to moè izgle-dati kao veoma dobra varijanta, bez sukoba, gde }e se konflikt

384

narija, neki ljudi smatraju da, kada se nai|e na nadmeta~kogprotivnika, jedina mogu}nost da se izbegne takva eskalacijajeste popu{tanje i povla~enje, i na taj na~in shvataju poslovicu„Pametniji popu{ta”. Ali ideja koja sledi iz opisanih modelajeste da pametniji ne popu{ta – on pregovara i insistira na svo-jim pravima i interesima, ali, da bi postigao èljeni cilj, onmora da mudro i ve{to odràva principijelni stil u pregovaran-ju – dakle, ne odustaju}i, ali ni ne upadaju}i u spiralu eska-lacije sukoba.

Sudar dva kruta stila (6) vrlo brzo vodi do eskalacijekonflikta. I A i B }e biti ljuti i uvre|eni, presta}e da razgovara-ju, pu{a~ }e iz inata da pu{i jo{ vi{e a nepu{a~ da koristi svasredstva prinude koja bude smislio, gleda}e da jedan drugome{to vi{e zagor~aju ìvot… Ako je odnos snaga neravnomeran,sve }e se zavr{iti porazom jednog a pobedom drugog, pri ~emu}e poraèni nastojati da {to pre sa~eka situaciju kad }e seosvetiti. A ako je odnos snaga ravnomeran, sukob se lako moèzavr{iti situacijom u kojoj }e, posle niza iscrpljuju}ih sva|a,obe strane biti na gubitku, ali }e svaka strana, ne mare}i zavlastite gubitke, nastojati da jo{ vi{e o{teti suprotnu stranu.Jedina {ansa da oni u takvoj situaciji konflikt razre{e jeste dakako ranije pominjana poslovica kaè „pametniji popu{ta”, alitako {to }e prihvatiti ne popustljiv, ve} principijelan stil..„Popustiti” ovde zna~i prepoznati neke prirodne i spontane,naizgled neizbe`ne, ali {tetne reakcije u konfliktu i suzdràti seili odustati od njih – odustati od ina}enja, uvreda, prejakih re~i,ultimatuma, i usredsrediti se na ono {to je najva`nije –nalaènje re{enja kojim bi se najbolje zadovoljili vlastiti intere-si ali i interesi druge strane.

Sukob principijelnog i krutog stila (5) moè biti nestabil-na situacija koja brzo pre|e u situaciju krut – krut stil. Uverenjekoje ima osoba sa krutim stilom da je svaki konflikt borba ukojoj }e{ biti ili pobednik ili poraèni, da druga strana isto tomisli i da joj ne sme{ verovati tipi~no je „proro~anstvo koje


387

Konflikt popustljivog i krutog stila (3) lako }e sezavr{iti pobedom krutog stila. Kruti pri tom ne mora nu`no bitigrub prema drugoj strani. On moè biti vrlo manipulativan, i}i,na primer, mnogo vi{e na izazivanje ose}anja krivice negostraha, ali u svakom slu~aju }e i}i do {to boljeg re{enja za sebeli~no ne obaziru}i se na drugu stranu. Ako u na{oj pri~icinepu{a~ ima krut stil, on }e iskoristiti trenutak koji je najnepo-voljniji za osobu B, zapo~e}e pri~u o kr{enju zakona, oneosetljivosti i nevaspitanosti osobe B itd., i ne}e se zaustavi-ti sve dok jadni B ne samo izjavi da nikad vi{e ne}e zapaliticigaretu pred osobom A, ve} i dok ne prihvati odgovornost zasve njene zdravstvene probleme u zadnjih pet godina. A ako sedesi da je B krut a A popustljiv, konflikt se lako moè zavr{ititako {to }e A na kraju da se izvini razlju}enom i uvre|enom B{to se uop{te usudio da osporava njegova prava, i obe}a davi{e nikad ne}e zbog vlastite sebi~nosti da spre~ava njegovomalo ìvotno zadovoljstvo. Nezgoda sa popu{tanjem je {to seono g. Popustljivom ~ini kao bolje re{enje nego {to objektivnojeste. Popu{tanje pod pritiscima donosi olak{anje onom ko jepopustio jer ga po{te|uje dalje neizvesnosti i sekiracije, alinosi i o~ekivanje da }e druga strana uvaìti i ceniti njegovupopustljivost i da }e ubudu}e pokazivati vi{e razumevanja. Aliova o~ekivanja su nerealna: popu{tanje se naj~e{}e ne shvatakao znak dobre volje, nego kao znak slabosti, {to dovodi dotoga da u budu}im konfliktima kompetitivna strana pokaè jo{ve}u nepopustljivost i postavi jo{ ekstremnije zahteve.Nezgoda sa relativno lakim i brzim okon~anjem konfliktaizme|u Krutog i Popustljivog je i u tome {to su takvi ishodimogu}i samo ako popustljivko do kraja ostane popustljiv.Problem, me|utim, proizlazi iz ranije napomene da ovi stilovinisu trajni, tako da se u ìvotu ovo stanje pokazuje kao nesta-bilno, iako je mogu}e da popustljiv stil preraste u kruti stil.Uvre|eni popustljivko moè postati ljuti protivnik, popustljivstil }e da pre|e u nadmeta~ki, i sukob }e se transformisati ustabilniju varijantu sudara dva kruta stila. Zbog ovakvog sce-

386

saradnici (rame uz rame), a ne protivnici. Obe strane su svesnekonflikta kao problema koji mu~i i jednog i drugog i oni nasto-je da ga zajedni~ki re{e. U takvoj situaciji najmanje je strasti,negativnih emocija i nepoverenja. Ako postoji integrativnipotencijal, tj. neko skriveno integralno re{enje u kojem obestrane dobijaju, jedino u takvim uslovima se ono moè prona}i.Obe strane nastoje da jasno formuli{u vlastite stavove i da za-stupaju svoje interese, ali uz spremnost da razumeju drugustranu i da nezavisno od konflikta zadrè prijateljske odnose.Umesto lakog popu{tanja ili tvrdoglavog ukopavanja u pozici-je, nastoje da prona|u uzajamno korisne predloge koje }e vred-novati na osnovu objektivnih merila a ne na osnovu pritisaka.Pregovori se zasnivaju na po{tovanju tu|e nezavisnosti i po-verenju u druge, ali i poverenju u vlastite sposobnosti da sena|e re{enje. Ne treba, me|utim, izgubiti iz vida da ovde i daljegovorimo o konfliktu. Obostrano prihvatanje principijelnog sti-la ne}e odmah re{iti sve probleme, ne}e pretvoriti situaciju uprijateljsko i zanimljivo }askanje uz koje se problem sam odsebe re{ava. Ne}e, drugim re~ima, eliminisati ose}anja frustri-ranosti, neizvesnosti, nepoverenja, ali }e takva ose}anja znatnosmanjiti, i mada }e problem ostati onakav kakav je i bio,olak{a}e se dolaènje do njegovog eventualnog re{enja i mo`da}e se ukazati neki novi dotle neuo~eni putevi ka njemu.

* * *

Do sada opisani modeli konflikata nastajali su raz-ra|ivanjem najjednostavnije mogu}e po~etne sheme. Polazilose od dve mogu}e dimenzije pona{anja, na svakoj dimenzijirazlikovale su se samo po dve kategorije, kao {to se govorilo isamo o dve strane u konfliktu. U ve}inu konflikata, me|utim,uklju~eno je vi{e od dve strane, bilo da se radi o aktivnim


389

samo sebe ostvaruje”. Drugim re~ima, onaj ko ~vrsto veruje damu je druga strana neprijatelj, vlastitim pona{anjem }e oddruge strane zaista napraviti neprijatelja i izgleda}e kao da jeod po~etka bio u pravu. Lako je biti kooperativan i ljubazanprema onome ko je ljubazan prema nama, ali kako se pona{atikada druga strana pokazuje one oblike pona{anja koje smoozna~ili lo{im? Kada jedna strana nastupi svadljivo i bezrazumevanja, druga strana, koja je èlela da se sve re{i na lepna~in, uzvrati}e joj istom merom, pa }e prva strana uzvratiti jo{è{}e i konflikt }e brzo prerasti u otvoreno i trajno neprijateljst-vo. Strana koja je re{ila da bude principijelna moè biti nepri-jatno iznena|ena i uvre|ena kompetitivnim grubim reakcijamadruge strane i zaklju~iti: ,,E, pa kad ne}e{ lepim, umemo i mitako.“ U opisanoj situaciji se ~esto, u praksi nalaze u~esniciseminara za nenasilno re{avanje konflikata. Oni su spremni dakonflikt re{avaju tako {to }e biti veoma korektni i uvi|avniprema drugoj strani, ali druga strana kao da ne zna ili ne mariza njihove namere, i nastupa grubo i takmi~arski. U takvojsituaciji, izuzetno je va`no, mada jako te{ko, zadràti principi-jelan stav, po{tovanje i dobronamernost prema drugoj strani i uslu~aju napada (stav koji je, u znatno radikalnijem vidu, for-mulisan u savetu „Ko tebe kamenom ti njega hlebom“), jer jeto najbolja prilika da se druga strana edukuje i pridobije zaprincipijelno pregovaranje. Ponavljamo, to se ne radi samo uinteresu te druge strane, ve} i u sopstvenom interesu, jer suobjektivne {anse da se konflikt brzo i uspe{no re{i daleko ve}eako i druga strana otpo~ne sa principijelnim pregovaranjem,nego ako prva strana otpo~ne sa nadmetanjem. Prema modeludvostruke brige, druga strana }e pre}i iz nadmeta~kog na prin-cipijelno pregovaranje ako pove}a brigu o drugoj strani, pa bizato ta druga strana, umesto uzvra}anja istom merom, trebaloda radi na ja~anju poverenja i me|usobnog upoznavanja.

Idealno bi bilo kada bi pona{anje obeju strana u konflik-tu karakterisao principijelan stil (4). U takvoj situaciji oni su

388

FAZE ESKALACIJE SUKOBA4

1. NESLAGANJE

Sukobljene strane poku{avaju da re{e problem i nailazena obostrano nerazumevanje.

Te{ko}e u komunikaciji postaju sve ve}e. Problem se svevi{e ispre~ava izme|u njih.

………………konfuzija, napetost, uznemirenost……………..

2. LI^NI ANTAGONIZAM I ODBRANA[TVO

U ovoj fazi sam problem prestaje da bude glavni pro-blem ve} glavni problem postaje druga strana u sukobu.Po~inje obostrano napadanje i okrivljavanje. Dovodimo upitanje li~nost sa kojom smo u sukobu.

3. EKSPANZIJA PROBLEMA

Pozivamo u se}anje sve probleme koje smo imali sa tomosobom. Stari i nerazre{eni problemi ponovo oìvljavaju iulaze u igru.


391

390

390

4 Priprema: Grupa MOST, UDV/prilog.

u~esnicima u konfliktu, ili o inicijatorima ili arbitrima, ili o„zna~ajnim drugim” o ~ijim stavovima i pona{anju strane ukonfliktu vode ra~una. U takvim slu~ajevima i mogu}e kombi-nacije razli~itih stilova postupanja u konfliktu postaju znatnokomplikovanije. Dalje, u mnogim konfliktima, strane u kon-fliktu nisu pojedinci, nego manje ili ve}e grupe, i pona{anjekoje se ti~e razre{avanja konflikta sastoji se ili u slobodnomkomuniciranju svakog sa svakim, ili u pregovaranju izme|utimova pregovara~a. Ovde se slika uslo`njava time {to svaki od~lanova grupe ili pregovara~kog tima moè da ima vlastitina~in pona{anja i pregovaranja. âk i kada u takvim konflikti-ma pregovaraju samo dva pojedinca, oni nastupaju kao pred-stavnici svojih grupa, i njihovo pona{anje ne}e biti stvar samonjihovih li~nih stilova.

@ivot je, naravno, neuporedivo sloèniji od opisanihklasifikacija, ali to ne zna~i da su ovakve pojednostavljenesheme pogre{ne i nekorisne. One treba da skrenu pa`nju na ele-mente koji igraju va`nu ulogu u razre{avanju sukoba, i naprirodu njihovog me|usobnog uticaja. Ti bitni elementi se ujednostavnijim konfliktima i shemama lak{e i jasnije uo~avaju,ali u podjednakoj meri postoje, makar mnogo teè uo~ljivi, ikod sloènijih konflikata.

FAZE KONSTRUKTIVNOGRE[AVANJA SUKOBA5

1. DIREKTAN KONTAKT – slaète se, da se neslaète oko ne~ega.

2. PRIHVATATE POKU[AJ DA SERAZLABAVI ^VOR SUKOBA

U ovoj fazi postajete svesni da svako ima svoj udeo usukobu i da ste svi odgovorni za nastali sukob.

3. OBE STRANE IZNOSE SVOJE VI\ENJESUKOBA – POZICIJE

U ovoj fazi je va`no obezbediti direktnu komunikaciju iaktivno slu{anje svih u~esnika sukoba {to }e omogu}iti da sedva razli~ita vi|enja sukoba uporede.


393

4. NAPU[TANJE I PRESTANAK DIJALOGA

Jake emocije nas preplavljuju i vi{e nismo u stanju dakonstruktivno mislimo i razgovaramo. Vi{e ne ~ujemo {ta namdrugi govori niti imamo utisak da drugi slu{a nas. Razgovorpostepeno utihnjava i prestaje. Komuniciramo samo simbo-li~no (ne pozdravljamo se, izbegavamo susrete, okre}emo le|ajedni drugima i sl).

5. SLIKE NEPRIJATELJA

[to se vi{e zatvaramo prema drugoj strani u sukobu to jeme|usobni odnos eksplozivniji. Druga strana postaje idealnopolje za projekciju – i mi joj pripisujemo sve one osobine kojene èlimo da vidimo kod sebe i koje ne prihvatamo. U ovoj fazipo~etni problem i predmet sukoba se zaboravljaju a na{ ciljpostaje èlja da pokaèmo da smo mi u pravu i da trijumfuje-mo. Postoje}a logika je „ON ili JA” ili „Ako nisi sa mnom ondasi protiv mene”.

6. OTVORENO NEPRIJATELJSTVO

Vi{e nismo u stanju da vidimo drugu stranu kao subjektsa kojim imamo i ne{to zajedni~ko, ve} isklju~ivo pristupamodrugoj strani kao objektu koje ne zasluùje na{e bazi~no po{to-vanje i human tretman. Postajemo autisti~ni a cilj opravdavasredstvo uklju~uju}i i mogu}nost uni{tenja suprotne – nepri-jateljskc strane.

7. POLARIZACIJA

Strane u sukobu vi{e nisu u stanju da dele isti prostor, ilitotalno razdvajaju i prekidaju mogu}nost bilo kakvog kontaktaili razvijaju otvoreno „ratovanje” bilo u vidu hladnog rata ilistvarnog obostranog uni{tavanja.

392


395


395

394

394

7. ODABIRANJE RE[ENJA KOJIM SUZADOVOLJNI SVI UÊSNICI SUKOBA

Obezbedite da svi u~esnici iza|u iz sukoba kao pobednici.

8. KONKRETIZACIJA DOGOVORA– REALISTI^NOST

Proverite da li je odabrano re{enje realno i ostvarivo.Napraviti ugovor (usmeni ili pismeni) koji obavezuje obestrane na realizaciju dogovorenog. Ugovor treba da je konkre-tan i vremenski ostvariv.

9. REZERVNA PROCEDURA

Va`no je da se dogovori procedure po kojoj }e se postupatiako iz nekog razloga do|e do zastoja u realizaciji dogovora.

4. ODRE\IVANJE OSNOVNOG PREDMETASUKOBA – U ÊMU JE PROBLEM?

U ovoj fazi va`no je aktivno u~e{}e i saradnja obe straneoko formulacije i razumevanja predmeta sukoba. Koji problemho}emo da re{imo? Ukoliko ih ima vi{e, valja po~eti sa lak{imodnosno jednostavnijim.

5. ODRE\IVANJE POTREBA I INTERESAKOJI LE@E U OSNOVI SUKOBA

U ovoj fazi ide se dublje u razloge neslaganja i nastaja-nja sukoba. Kada ustanovimo interese i potrebe sukobljenihstrana javlja se mogu}nost novih, kreativnih re{enja datogproblema. [to dublje idemo to je dijapazon mogu}ih re{enjaraznovrsniji i ve}i. Koriste}i aktivno slu{anje, otvorena pitanjai ostale tehnike KRS bi}emo u stanju da mapiramo potrebe ieventualno do|emo do ta~ke spajanja dve suprotne strane. Tajproces nam omogu}ava da preformuli{emo – PREOKVIRIMO– postoje}i problem i vidimo ga kao zajedni~ki.

6. UMNO@AVANJE MOGU]IH RE[ENJA –BRAINSTORMING

Va`no je da obe strane u sukobu shvate da predlaganjemogu}ih re{enja jo{ uvek ne zna~i prihvatanje istih. Prihvati}ese samo ono re{enje kojim su obe strane zadovoljene. Ova fazamoè biti izuzetno opu{taju}a i obe}avaju}a. Naj~e{}e raspo-loènje oscilira od nepoverenja do dobre volje, od opiranja dovelikodu{nosti, od stegnutosti do kreativne saradnje.

Zavisno od toga kako druga osoba bude reagovala naovu na{u izjavu, moèmo izabrati neko od navedenih pona{a-nja: da saop{timo jos jednu „ja–poruku”, da aktivno slu{amo,odnosno saose}amo sa tom osobom, da po~nemo zajedni~ki datraìmo re{enja koja mogu zadovoljiti obe strane, ili…


397

JA – PORUKE6

Model pona{anja koji nam omogu}ava da ostanemo ukontaktu sa sobom (sa svojim ose}anjima i potrebama iz kojihta ose}anja izviru) i da otvoreno i jasno izrazimo kako doìvlja-vamo tu situaciju a da pri tom ne napadamo, okrivimo ilipovredimo drugu osobu. Time drugoj osobi dajemo do znanjada smo otvoreni za traènje re{enja.

396


ASERTIVNOST KOJA TRA@I ODGOVOR je direktnaporuka koja sadrì na{u potrebu, traì od sagovornika da pre-cizira svoje mi{ijenje, stav ili ose}anje.

Primeri:

1. Ne ~ujem te a jako mi je stalo da ~ujem {ta govori{.Moè{ li da govori{ glasnije?

2. Vidim da te ovo {to govorim uzbu|uje, a potrebno mije jo{ pet minuta da dovr{im. Moè{ li da sa~eka{?

3. Vidim da prekidam veoma interesantan razgovor atvoj auto je blokirao moj. Treba odmah da krenem,moè{ li da po|e{ sa mnom i da ga pomeri{?

ASERTIVNOST NEGATIVNIH OSE]ANJA sadrì: a)neutralan opis tu|eg pona{anja, sopstveno ose}anje u datojsituaciji i b) ono {to bi onaj ko govori voleo da druga osobauradi ili konkretni efekat tu|eg pona{anja na osobu koja govori.

Primeri:

1. Kada me ti grubo prekine{ dok govorim, iritirana sami pla{im se da }u da izgubim nit, a vrlo mi je va`no dajasno iskaèm ono {to èlim.

2. Kada tvojim autom blokira{ moj ogor~ena sam ivolela bih da mi kaè{ da li dogovor oko parkiranjavaì i dalje.


399

398

398

VRSTE ASERTIVNIH REÊNICA7

Asertivnost podrazumeva direktno, jasno i iskreno iska-zivanje svojih ose}anja, potreba i stavova osobi koja svojimpona{anjem kr{i tu|a prava. To je sposobnost suprotstavljanjana neagresivan i nemanipulativan na~in.

PROSTA ASERTIVNA REÊNICA Sadrì stav, ~i-njenicu ili opservaciju. To je kratko re~enica koja iskazujepotrebu ili pravo onoga koji je izgovara.

Primeri:

1. Ne ~ujem te dobro.2. Smetaju mi stalne upadice kada govorim.3. Tvoj auto je blokirao moj.

EMPATI^KA ASERTIVNOST sadrì i empatiju, pre-poznavanje stanja i ose}anja druge osobe i asertivnost, iskazi-vanje sopstvenih potreba.

Primeri:

1. Govori{ jako tiho. Imam problem da te ~ujem.

2. Vidim da te ovo {to govorim uzbu|uje, a ja imampotrebu da dovr{im ovo {to sam po~ela da govorim.

3. Izvini {to prekidam razgovor, tvoj auto je blokiraomoj, a ja treba odmah da krenem.


svojim interesima i svojoj pameti, ve}, od po~etka do kraja,ve{to i istrajno pregovara.

Tokom sukoba ili pregovaranja postoje i takvi momentikada je mo`da „pametnije popustiti”, recimo, dopustiti suprot-noj strani da prva kaè {ta èli. No, „pametniji” nema zaistarazloga da popu{ta oko klju~nih momenata pregovaranja, kao{to je doslednost u logici kora~anja ka sporazumu, ukoliko muje ta logika kora~anja poznata. Ako jedan pregovara~ poznajefaze pregovaranja a drugi ne, onda je daleko „pametnije” da onprincipijelno pregovaraju}i postepeno „edukuje” druge. Istina,taj zadatak nije nimalo lak i mo`da je to osnovni razlog {to sutakvi postupci relativno retki u pregovara~koj praksi. Me|utim,ukoliko je pregovara~ima odista stalo do predmeta sukoba, iukoliko su njime tako me|usobno povezani da jedino pozitivniizbori/odluke jedne strane omogu}avaju pozitivne izbore dru-goj strani (i obrnuto), odnosno, ukoliko su svesni sopstveneme|uzavisnosti, onda „pametniji ne}e popustiti” ve} }e u~initisve da obe strane dovede do „pobede”.

Faze pregovaranja izloène u nastavku teksta, opisujujedan od mogu}ih redosleda koraka u pregovaranju, onaj koji jesvojstven integrativnom pristupu re{avanju sukoba. Ovakavpristup se preporu~uje u situacijama u kojima postoji jasname|uzavisnost sukobljenih strana. Kada to pregovara~i znaju ikada principijelno pregovaraju, oni }e problem oko koga jesukob nastao videti kao zajedni~ki, te }e nastojati da ga tako ire{avaju.

Faze pregovaranja i posredovanja

Ukoliko progovara~i slede naveden, ili neki sli~an, redo-sled koraka/faza oni }e postepeno od potencijalnih „neprijate-lja” postati saradnici koji zajedni~kim snagama re{avaju pro-blem koji je pred njima. Ovi koraci mogu pomo}i da se izme|u


401

PREGOVARANJEI POSREDOVANJE*

Za sukob je potrebno bar dvoje i ve}ina ljudi to zna. A dali je to dvoje i dovoljno za razre{avanje sukoba? Na{ odgovorje ,,Da”, ukoliko bar jedan ume da pregovara. Naime, kada seljudi na|u u sukobu oni obi~no spontano po~inju da „prego-varaju”. No, kako ih tome niko nije u~io takvo spontano prego-varanje ponekad uspe a ponekad ne, jer svako pregovaranje usebi nosi mnoge izazove zbog kojih moè da propadne.Ume{no pregovaranje ne zahteva samo stru~nost u pogledupredmeta sukoba i sposobnost komponovanja niza analiti~kih ikomunikacijskih ve{tina i tehnika, ve} i poznavanje i po{tova-nje nekog logi~nog redosleda koraka koji vodi ka finalnomsporazumu. Kada se na|u u situaciji da pregovaraju, ve}inaljudi u stvari koristi i komponuje razne ve{tine i nastoji da sledineki logi~an redosled koraka, iako toga nije u potpunosti sves-na, odnosno ne zna da ih imenuje i objasni drugima. Ba{ natakvim pozitivnim iskustvima, koja su sistematski prou~avana,razra|ivana i potom dogra|ivana, nastao je tekst koji je predvama. Osnovni nauk tih iskustava i znanja saèt je u naslovuove knjige i glasi Pametniji ne popu{ta… i ne insistira samo na

400

* Pododeljak je pre{tampan iz knjige Popadi}, D., Mr{e, S., Kova~-Cerovi}, T., Pe~ujli},Mastilovi}, S., Kijev~anin, S., Petrovi}, D., Bogdanovi}, M., „Pametniji ne popu{ta,Vodi~ kroz sukobe do sporazuma”, „Dosije”, Beograd, str. 17. Tekst je preuzet izpriru~nika „Konstruktivno re{avanje konflikata”, koji je 2005. godine Misija OEBS-apripremila kao radni materijal za seminare namenjene op{tinskim licima ovla{}enimza rodnu ravnopravnost.

7. Evaluacija predloga i dogovor oko izbora kona~nogre{enja

ne: uno{enje novih aspekata problema.

8. Konkretizacija dogovora i pisanje sporazuma.

9. Predvi|anje mehanizama za realizaciju dogovorenog.

U nastavku teksta podrobnije su opisani osnovni koraci,odnosno faze kroz koje integrativno pregovaranje (i posre-dovanje) prolazi.

Opis pojedina~nih faza pregovaranja

0. Priprema i pretpregovaranje

ne: rasprava o problemu

Priprema prvenstveno podrazumeva sveobuhvatnu ana-lizu sukoba i problema koju svaka strana obavlja za sebe, sa-mostalno ili uz pomo} angaòvanih eksperata. Paralelno s timpregovara~i razmi{ljaju o pristupu, tipu, proceduri i okolnosti-ma koje bi bile adekvatne za predstoje}e pregovaranje. Potomse zakazuje prvi susret predstavnika (pregovara~a) svih stranau sukobu, na kome se dogovaraju uslovi pod kojima je dati pro-blem mogu}e re{avati. To {to se tokom prvog susreta (ili, uko-liko je potrebno, vi{e takvih susreta) doga|a zove se pretprego-varanje.

Neobu~eni pregovara~i, „povu~eni” iskrenom èljom dare{e nastali problem, ~esto prebrzo „skliznu” u pregovaranje oproblemu ili, {to je jo{ pogubnije, u pregovaranje o kona~nomre{enju. Presko~iti pripremu i pretpregovaranje isto je {to i po~etineku igru kojoj znate samo cilj, a nisu vam poznati ni teren, nipravila po kojima se ona igra. Nije onda ~udno kada takvi igra~i,


403

sukobljenih strana izgradi neophodno poverenje i pregovara~kasaradnja. Iako se to moè dogoditi, ipak nije logi~no o~ekivatida }e poverenje i saradnja postojati od samog po~etka pregova-ranja. U ve}ini slu~ajeva oni se pojavljuju i postepeno rastutako {to ih sukobljene strane svojim postupcima izgra|uju ineguju celim tokorn pregovaranja. Dakle, na{e iskustvo nedvo-smisleno govori: saradnja i poverenje se postepeno grade, onise ne}e pojaviti time {to }ete ih o~ekivati, podrazumevati ilinametati. Nametnuta ili ne~im ucenjena „saradnja” jo{ uvek jeposlu{nost ili ucena, a ne saradnja.

10 FAZA PREGOVARANJA

0. Priprema i pretpregovaranjene: rasprava o problemu.

1. Izno{enje svih bitnih aspekata problemane: predloga re{enja.

2. Razmena relevantnih informacijane: argumentacija i poentiranje.

3. Struktuiranje problema i planiranje koraka njegovogre{avanja

ne: upro{}avanje i ve{ta~ko usitnja-vanje.

4. Izdvajanje najva`nijih interesa/potreba i strahovanjane: argumentacija i opovrgavanje.

5. Preokviravanje problema (sukoba)ne: vra}anje na startne pozicije.

6. Umnoàvanje predloga re{enjane: procenjivanje vrednosti predloga.

402

(kako ih neutralisati ili prevazi}i) re{avanjeproblema, odnosno pregovaranje. Ova tehnika seu literaturi moè sresti i pod nazivom Analizasila u polju – Force Field Analysis (Fountain,1993).

• Identifikovati i druge grupacije, pored sukoblje-nih strana, kojih se ovaj problem takode ti~e ipredvideti njihove mogu}e reakcije. Ova tehnikase u literaturi moè sresti i pod nazivom Drvo zaplaniranje – The Planning Tree (Fountain, 1993).

Potom, imaju}i u vidu ukupan kontekst, fokusirajte se naanalizu samog sukoba. Evo nekih preporuka koje su dali Fi{eri Uri (Fisher & Ury, 1990):

• Saznati standarde koji vaè u datoj oblasti (usli~nim situacijama obi~no se vodi ra~una otome i tome, i na taj na~in…).

• Jasno sagledati sopstvene interese i, {to je mogu-}e jasnije, interese druge strane.

• [iriti polje mogu}ih opcija – razmisliti o lepezire{enja koja su obostrano prihvatljiva.

• Razmisliti o alternativama pregovaranja. – Kojaje na{a najbolja alternativa ukoliko ne bude pre-govaranja ili ukoliko ono propadne, a koja je nji-hova?

• Razmisliti o razli~itim nivoima predloga. – [ta jenajbolje, {ta je prihvatljivo, a {ta je jo{ uvekpodno{ljivo za nas? i sl.

Ovakva vrsta analize sukoba omogu}i}e vam i da seuspe{nije nosite sa osnovnih pet barijera izgra|ivanja prego-


405

odnosno pregovara~i, vrlo brzo sami ispadnu iz igre ili bivajuizgurani na njene margine da sakupe {ta im drugi ostave.

Kada izme|u sukobljenih strana vlada odnos potpunognepoverenja i/ili kada je istorija sukoba duga i komplikovana, paizme|u sukobljenih strana vlada trajno i izraèno neprijatelj-stvo, onda priprema i pretpregovaranje traè bar toliko znanja,energije i vremena koliko i pregovaranje koje sledi posle njih.U navedenim situacijama pretpregovaranje moè i treba daomogu}i uspostavljanje prekinutog kontakta, smanjivanje ne-poverenja i jakih, ometaju}ih emocija, te uspostavljanje ko-munikacije koja }e omogu}iti sukobljenim stranama da stanu„rame uz rame” i zajedni~kim naporima postepeno razre{e pro-blem koji je pred njima. Otud je u tekstu o pregovaranju ovafaza zavredela ne{to vi{e prostora.

Priprema za pregovaranje moè da obuhvati nizaktivnosti:

a Celovito sagledavanje i analiza sukoba odigrava sekako pre, tako i tokom samog pregovaranja i moè da podrazu-meva niz razli~itih aktivnosti. Preporu~ujemo vam da imate naumu i po potrebi u~inite slede}e:

Prvo sagledajte ukupno polje, kontekst u kome se sukobodvija. U tome vam moè pomo}i slede}e:

• Jasno sagledati ukupnu prirodu sukoba (okolno-sti, predistorija, priroda i sloènost, nivo va`-nosti i hitnosti i sl.).

• Ustanoviti koliko ima strana u sukobu i ko pred-stavlja te strane ko poimenice ima stvarnu mo}da donosi odluke i da pregovara.

• Razmisliti o faktorima koji olak{avaju (kako ihpodsta}i i iskoristiti) i oteàvaju/spre~avaju

404

3. Mesto, vreme i ritam pregovaranja

Dogovoriti neutralno mesto Odrediti vreme i ritam pregovaranja

4. Javnost pregovaranjaPrisustvo/odsustvo medija jasno specifikovati Specifikovati i davanje izjava za {tampu to-kom pregovora

5. Rezervna procedura

Razmotriti mogu}e prepreke nastavka prego-voraDogovoriti {ta jedna i druga strana da rade/ner-ade da ne bi do{lo do prekida pregovoraUgovoriti rezervni postupak koji }e obe straneslediti ukoliko neki spolja{nji doga|aj dovedenastavak pregovora u pitanje.

Ve} tokom pretpregovaranja moè do}i do velikihpote{ko}a i tenzija. Ako ni{ta drugo, razlog tome je osnovnihpet barijera izgra|ivanja pregovara~ke saradnje. Pregovara~i }eimati ve}e {anse na uspeh ukoliko vladaju strategijama i tak-tikama za njihovo prevazilaènje i sistematski ih koriste celimtokom pregovaranja.

Ukoliko vam se dogodi da procenite da sve ovo prevazi-lazi va{e trenutne mogu}nosti, neka vas to ne zbuni i neobeshrabri. I trenirani, iskusni pregovara~i nekada dospeju utakvu situaciju. Iz nje se najlak{e izlazi tako {to se prona|u iangaùju eksperti sa strane ili tako {to se oformi stru~ni konsul-tantski tim. Njihov zadatak je da prate celokupne pregovore idaju objektivno ekspertsko mi{ljenje, sugestije i preporuke,onda kada je vama to potrebno i kada vi to od njih zatraìte.Drugim re~ima, „pametniji” nema razloga da popusti, a ni da


407

vara~ke saradnje (pogledati „Prevazilaènje barijera u prego-varanju“). Ove barijere postoje u svakom pregovaranju, i boljeje da ih poznajete i o~ekujete, nego da vas svaki put iznovaiznenade.

b Paralelno sa analiziranjem sukoba i ukupne situacijekoja ga okruùje, pregovara~i razmi{ljaju o prirodi, mogu}emtoku i okolnostima koje bi bile povoljne za dato pregovaranje,a to }e u stvari biti jedini predmet razgovora prilikom prvogsusreta sa drugom stranom u sukobu.

Prvi susret se naziva pretpregovaranje ba{ zato {to setom prilikom ne raspravlja o problemu ve} o uslovima podkojima je mogu}e re{avati dati problem. Dakle, ne pregovara seili raspravlja o predmetu sukoba, a tek nikako o mogu}emre{enju, ve} se pregovara o samom pregovaranju. Ovaj pretko-rak je od izuzetne, a ponekad i presudne, va`nosti za uspe{nostpredstoje~eg pregovaranja, a o njemu se obi~no jako malo znaili mu se ne posve}uje dovoljna pa`nja.

Tokom pretpregovaranja va`no je sa drugom stranomposti}i jasan i konkretan dogovor bar oko slede}ih stavki:

1. Pregovara~ki timBroj pregovara~aPromenjivost pregovara~kog timaSastav tima, ko su pregovara~i

2. Procedura i pravila pregovaranjaTip pregovaranja (uz u~e{}e posrednika ili bez)Koraci i tok pregovaranjaUstanovljavanje pravilaZapisnici

406

Evo kako to izgleda na primeru sukoba koji glasi: ,,Zadalji razvoj na{e zajednice na centralnoj lokaciji, malegra|evinske povr{ine, neophodno je izgraditi crkvu. / Ne, sadaje neophodnije izgraditi tr`ni centar.” Tokom ove faze, prego-vara~i mogu da se sloè da njihovoj lokalnoj zajednici podjed-nako nedostaju i crkva i tr`ni centar. Pored toga, oni mogu i dase „sloè” da se nikako ne slaù samo oko toga gde treba dabude izgra|ena crkva a gde tr`ni centar, i da je jedan od glavnihpredmeta sukoba „centralna ili periferna lokacija”, a ne „crkvaili tr`ni centar“. Da su pregovara~i bili usmereni na re{enje iishod ovog razgovora bio bi druga~iji. (Isti primer: pregovara~inikako ne uspevaju da se razjasne, jer jedna strana tvrdi dadruga èli da je po{to–poto istisne iz igre i da im je izgradnjacrkve samo izgovor za to. Druga strana smatra da je glavnata~ka spora „ateizam i bogohuljenje” protivni~ke strane i da imje tr`ni centar i sitno boga}enje va`nije od ~uvanja i negovanjaduhovne tradicije. Sa ovako „zamu}enim” ishodom razgovoranije mogu}e pre}i na slede}i korak u pregovaranju.) Dakle,uspeh je ako se pregovara~i sloè oko toga koji su glavni aspek-ti problema predmet njihovog neslaganja, odnosno da se sloèda se konkretno u tome, tome i tome nikako ne slaù.

2. Razmena relevantnih informacija

ne: argumentacija i poentiranje

U ovoj fazi va`no je obezbediti direktnu komunikacijuizme|u strana u sukobu i omogu}iti da se razmene sva mi{lje-nja i nedoumice, kao i da jedni drugima postavljaju pitanja,traè i daju bitne informacije i sl. Slika sukoba i problema kojaje u prethodnoj fazi na neki na~in „uramljena”, sada se upot-punjava konkretnim i ta~nim podacima i informacijama, svedok se do kraja ne upotpuni i izo{tri, tako da kogod da je pogle-da isto vidi.


409

odustane. Sve te ve{tine mogu lako da se nau~e kroz adekvatnetreninge ili kroz konkretnu pomo} i angaòvanje stru~njaka zapregovaranje i posredovanje.

1. Izno{enje svih bitnih aspekata problema

ne: predloga re{enja

Bez obzira kako se struktuira i vodi razgovor, onomogu}ava u~esnicima da iznesu i uporede svoje pozicije usukobu, odnosno svoje vi|enje problema i svih njegovih bitnihaspekata. Pored toga, iznose}i bitne aspekte problema, prego-vara~i dobijaju mogu}nost da pojasne i iskristali{u svoja pola-zna stanovi{ta i argumente, a po potrebi i da „izventiliraju” po-stoje}e jake (~esto veoma ometaju}e) emocije, da bi uop{te biliu stanju da se od njih „udalje na bezbedno odstojanje” i nastaveizgra|ivanje pregovara~ke saradnje. Otuda tok razgovoraobi~no ima mnoge karakteristike debate, i ponekad moè lakoda sklizne u ù~nu polemiku ili vikanje uglas (pogledati „Deba-ta i dijalog – dva komunikacijska obrasca“).

Ukoliko je pregovara~ima va`no da u ovoj fazi izbegnumogu}u eskalaciju sukoba, razgovor moè da bude unapredjasno struktuiran. Recimo, prvo, svaka strana u sukobu imapravo na unapred dogovoreno neprekinuto vreme tokom kogapredstavnik iznosi ukupno vi|enje problema, bez upadica iliprekidanja ma koje vrste. Kada se krug neprekinutog vremenazatvori, otvara se mogu}nost i drugim pregovara~ima iz prego-vara~kih timova da nadopune postoje}e iskaze ili detaljnijeobjasne pojedine izloène aspekte problema.

Cilj ove faze je da omogu}i u~esnicima da uporederazli~ita vi|enja iste situacije i vide oko ~ega se slaù, a oko~ega ne. Kada su pregovara~i usmereni stvarno na problem, ane na re{enje, ovaj cilj moè lako da se postigne.

408

slediti tokom narednih faza pregovaranja. Slikovito re~eno, akosukob oko nekog problema zamislite kao umr{eno klupko konca,onda valja dobro razmisliti kako se to klupko moè razmrsiti.Retko se dogodi da je „klupko sukoba” takvo da se moè „odje-dnom” razmrsiti. Zato, pre nego {to po~nete da vu~ete zamr{enekonce, dobro pogledajte koliko tu ~vorova uop{te ima i kako suoni povezani, kojim redom ih valja otpetljavati, da li jedan pojedan ili vi{e u isto vreme, kako i kuda konac provla~iti, a da sepri tom klupko jo{ vi{e ne zamrsi ili toliko u~vori da ga je boljeostaviti i novi konac potraìti.

Re{avanje svakog tako dobijenog „paketa” ili aspektaproblema, odnosno, razmrsivanje svakog ~vora ili skupinepovezanih ~vorova, podrazumeva ponovni prolazak kroz pre-ostale faze pregovaranja. Imaju}i u vidu takvu prirodu i di-namiku pregovaranja, dobro je po~eti sa lak{im aspektomproblema (ukoliko takav postoji), kako bi se pregovara~kestrane uverile da su u stanju da izgrade saradnju i postignuuspeh kome teè.

4. Izdvajanje najva`nijih interesa/potreba i strahovanja

ne: argumentacija i opovrgavanje

Kada je vi|en sa nivoa pozicija, problem moè da seformuli{e jedino tako da jedna opcija delimi~no ili potpunoisklju~uje drugu/e. (Primer: ,,Da li na jedinoj centralnoj loka-ciji, male gra|evinske povr{ine, treba izgraditi crkvu ili tr`nicentar?”)

Zadatak pregovara~a tokom ove faze jeste da prepoznajui izlistaju, s jedne strane, interesovanja i potrebe, a s druge, stra-hovanja/brige koji stoje iza postoje}ih me|usobno isklju~ivihopcija. Dobro je kada ovakva vrsta razgovora ima formu dijalo-ga (pogledati „Debata i dijalog“). Opasno je ako se tokom njegajavi opovrgavanje iskaza druge strane i ponovno argumentovan-


411

Svaki poku{aj „promene rama”, odnosno poku{ajizno{enja novih argumentacija ili poentiranja, znak je da pret-hodna faza nije do kraja obavljena. U tom sli~aju celishodnijeje vratiti se na prethodni teren razgovora i obaviti ga do kraja,odnosno prona}i takav ,,ram za sliku” u koji moè sve da stane,a koji se pri tom uklapa u datu pozadinu. @urba je jedan odnajve}ih neprijatelja pregovaranja.

Ova razmena ima za cilj razgrani~enje, poja{njavanje islojevito sagledavanje problema koji je pred njima, a prven-stveno onih njegovih aspekata koji su predmet glavnog nesla-ganja.

3. Struktuiranje problema i planiranje redosleda korakanjegovog re{avanja

ne: upro{}avanje i ve{ta~ko usitnja-vanje

Po{to su u~esnici me|usobno razmenili {ta su imali ihteli, prelazi se na jasno i konkretno preformulisanje problemana nivou pozicija sukobljenih strana. Va`no je da se svi u~esni-ci sloè oko te kona~ne formulacije, odnosno da svima budejasno:

• U ~emu je u stvari problem? ([ta je konkretno to{to ho}e da re{e? [ta im je najva`nije da re{e?)

• Da li je to odista jedan ili tu ima vi{e me|usob-no povezanih (pot)problema koje je potrebnore{iti?

• Kako su oni me|usobno povezani i kojim redom}e se problem razre{avati?

Strukturacija problema omogu}ava da se ustanovi najlo-gi~niji redosled koraka za razre{avanje problema koji }e se

410

potrebu da zanatske i ugostiteljske usluge budu lako dostupne iobjedinjene na jednom mestu, a da pri tom Y-strana u neposred-nom okruènju moè da praktikuje verske obrede i da svetomesto na datoj lokaciji ne bude oskrnavljeno.)

Preokviravanje je zavr{eno onda kada se pregovara~i upotpunosti saglase i prihvate preokvirenu formulaciju sukoba.

6. Umnoàvanje predloga re{enja

ne: procenjivanje vrednosti predloga

Proces traganja za re{enjem zapo~inje produkovanjem iumnoàvanjem raznovrsnih mogu}ih re{enja za preokvirenuformulaciju problema. Ukoliko su svi prethodni koraci dobroizvedeni, u ovoj fazi se moè lako dogoditi da sukobljenestrane profunkcioni{u kao jedinstven i ~ak veoma kreativan timkoji koristi sve svoje potencijale da re{i zajedni~ki problem.

Jedan od na~ina da se do|e do velikog broja raznovrsnih,kreativnih ideja jeste tehnika „mo`dane oluje” (pogledati„Tehnika mo`dane oluje”). Ovaj postupak produkovanja iumnoàvanja raznovrsnih re{enja obi~no odlikuje izmenatalasa kreativnih uzleta/idejne vrcavosti i uzdràne napetostipregovara~a. Va`no je da se od umnoàvanja ideja prerano neodustane, jer za sve {to je novo i druga~ije potrebno je vreme.

7. Evaluacija predloga i dogovor oko izbora kona~nogre{enja

ne: uno{enje novih aspekata problema

Drugi korak u traganju za re{enjem je evaluacija izlista-nih predloga re{enja i izbor onog koji je svima prihvatljiv.Nekada tek tokom evaluacije predloga u~esnici do|u do novogi originalnog idejnog re{enja koje je pri tom veoma realisti~no


413

je, a pregovara~i to ne shvate kao znak upozorenja da prethod-na faza nije dobro ili do kraja izvedena, ve} nastave dalje.

Jedna od tehnika koja omogu}ava i olak{ava pregova-ra~ima da trenutno napuste svoje pozicije i prodube sopstvenorazumevanje sukoba zove se mapiranje potreba/interesa i stra-hovanja. Mapiraju}i, pregovara~i isti problem sagledavaju sanivoa interesa/potreba (koji bi, u navedenom primeru, bilizadovoljeni kada bi se na datoj lokaciji izgradilo to {to onitraè) i briga/strahovanja, za koje ose}aju da ih ~vrsto vezuju zaprvobitne zahteve i pozicije (a kojih, u navedenom primeru, nebi bilo kada bi se na datoj lokaciji izgradilo to {to oni traè).Mapiranje je gotovo kada se postoje}e liste hijerarhijski urede,odnosno kada pregovara~i izdvoje i po va`nosti pore|aju:

• interese/potrebe koje im je neophodno da zado-volje;

• strahovanja koja ih teraju da se ~vrsto drè svojepo~etne pozicije i opcije.

Cilj ove tehnike jeste da omogu}i su{tinsko me|usobnorazumevanje sukobljenih strana, odnosno da im omogu}i dashvate razloge koji su i njih i „one druge“ doveli na pozicije nakojima su, a koje se me|usobno tako razlikuju.

5. Preokviravanje problema (sukoba)

ne: vra}anje na startne pozicije

Sukob se ne moè odista razre{iti ako osnovniinteresi/potrebe neke strane nemaju mogu}nost da budu zado-voljeni. A da bi takvo razre{enje bilo mogu}e, sukob se moètako preokviriti (reforme) i problem tako preformulisati, da tapreokvirena formulacija uvaàva osnovne potrebe/interese svihsukobljenih srtana i istovremeno vodi ra~una o osnovnim stra-hovanjima. (Isti primer: „Kako da X-strana zadovolji svoju

412

Mehanizmi koji se dogovore i ustanove treba da odgovo-re bar na dva pitanja:

• Kako pratiti po{tovanje dogovora, tj. realizacijusporazuma?

• Kako postupiti ako do|e do zastoja u realizacijidogovorenog?

Celovlta slika i dinamika bilo kog, pa i integrativnog,pregovaranja obi~no je puna pregovara~kih kriza i dilema,poja~anih strepnji i nepoverenja, te je i put koji se tokom pre-govaranja trasira pun adekvatnih uspona i padova. Slikovitore~eno, put do sporazuma pre podse}a na „savladavanje iza-zovnih brdskih kaskada nego {irokih ravnih autostrada”. Takvoputovanje ponekad zahteva zastajkivanje i proveravanjeispravnosti pre|ene putanje, vra}anje na prethodne korake i nji-hovo dopunjavanje, dugo i strpljivo pripremanje za prepreke ilikorake koji slede i sl.

Nerealno je o~ekivati da }e pregovaranje te}i kroz nave-dene faze tako glatko i neometano kako je to u prethodnom tek-stu opisano. Me|utim, istina je da poznavanje redosleda kora-ka, odnosno faza pregovaranja, nekada moè biti dovoljnagarancija za njegovu uspe{nost. Jer, pregovara~i tada znaju kri-terijume na osnovu kojih mogu objektivno da procene da lisituacija prevazilazi njihove mogu}nosti ili ne, odnosno da li suu stanju da sami slede datu proceduru i korake celim tokompregovaranja. Mudri pregovara~i se od onih drugih razlikuju ipo tome {to, kada vide da pregovaranje ne ide „kako treba”,pozovu posrednike koji }e im pomo}i da ispo{tuju datu prego-vara~ku proceduru i stignu do èljenog sporazuma.


415

414

414

i sprovodivo. S druge strane, nekada izbor kona~nog re{enjapredstavlja pravo „malo pregovaranje”. (Ova faza moè da imai neke odlike koje ima postupak za izgra|ivanje konsenzusa.)

Ukoliko bi se tokom ove faze dogodilo da pregovara~ikrenu da otkrivaju i unose u razgovor nove aspekte problema ilineke nove informacije i podatke, to bi bio znak da ne{to satokom pregovaranja nije bilo u redu. Imajte na umu da bi setada svako insistiranje na nastavku, bez prorade novih informa-cija, to jest svako forsiranje druge strane da ipak prihvati nekore{enje kao kona~no, pokazalo kao „pogubno”. Ta „pogubnost”se obi~no vidi tek kada je prekasno, odnosno tokom faze rea-lizacije dogovora, i tada je pregovara~e mnogo teè vratiti zapregovara~ki sto. Otud je uputnije odmah proveriti da li jeprvobitni „ram za sliku sukoba” izgra|en na po~etku prego-varanja (faza 1, 2) jo{ uvek adekvatan, ili vra}aju}i se korak pokorak unazad proveriti kako nove informacije uti~u na prethod-ne faze i identifikovati one koje treba ponovo proraditi.

8. Konkretizacija dogovora i pisanje sporazuma

Prihva}eno idejno re{enje se razra|uje i konkretizuje.Pregovara~i dogovaraju redosled koraka i uslove neophodne zarealizaciju kona~nog re{enja. Te dogovore prati i pisanje spora-zuma sa kojim }e sve strane biti saglasne i koji }e na kraju pot-pisati.

9. Predvi|anje mehanizama za realizaciju dogovorenog

Nekada je potpisivanje sporazuma dovoljna garancija da}e on biti i realizovan, me|utim, iskustvo pokazuje da umnogim slu~ajevima to nije tako. Pregovaranje prakti~nozavr{ava tek onda kada pregovara~i razmotre mogu}e preprekeu realizaciji sporazuma i shodno njima dogovore mehanizme zanjihovo prevazilaènje.

2. Sukobljene strane su se upoznale i saglasile sa pred-loènom procedurom ili postupcima koje }e sledititokom posredovanja.

3. Konkretan posrednik (ili posredni~ki tim) je prihva}enod svih sukobljenih strana kao kompetentna, neutralnai nepristrasna osoba od punog poverenja.

Ako bi u bilo kom momentu posredovanja posrednikizgubio poverenje, pa samim tim i mandat, bilo koje strane usukobu, posredovanje bi moralo da se prekine sve dok se neprona|e adekvatna zamena, {to bitno naru{ava dinamiku proce-sa i dovodi u pitanje uspe{nost pregovaranja. Izbor i imenova-nje posrednika moè biti od klju~nog zna~aja za uspe{nostposredovanja. To naro~ito vaì u onim slu~ajevima kada je ste-pen sukobljenosti oko nekog problema zna~ajniji ili ve}i negokonkretan problem, a ba{ takve situacije najvi{e i zahtevajuposredovanje.

Uloga posrednika

Zavisno od tipa posredovanja i momenta pregovaranja ukome se posrednik poziva i angaùje, on moè da prihvatiraznovrsne uloge i zadatke:

1. Otvara/inicira i trasira komunikaciju.

2. Olak{ava nesmetano odvijanje procesa tako {to sebrine o po{tovanju dogovorene procedure.

3. „Obu~ava i informi{e” nove, nedovoljno stru~ne ilinedovoljno pripremljene pregovara~e.

4. Pro{iruje lepezu raspoloìvih resursa stvaraju}i {tooptimalnije uslove za pregovaranje/posredovanje.

5. Istraùje problem i sukobljenim stranama obezbe|ujedostupnost svih relevantnih informacija…


417

Posredovanje: U ~emu je razlika?

U na{oj zemlji pojam posredovanja i posrednika je jo{uvek za mnoge nepoznanica. Otuda se njihovo zna~enje ~esto ineadekvatno vezuje ili ~ak potpuno izjedna~ava sa arbitrira-njem ili „presu|ivanjem”, me{anjem i/ili uticajem „tre}e –mo}nije” strane na ishod sukoba i sli~no. Zajedni~ko za sve tesituacije jeste da umanjuju ili negiraju kompetentnost prego-vara~a – smanjuju njihovu odgovornost za ishod pregovaranja,a to nije, i ne moè se tako zvati, posredovanje, jer ono upravoobrnuto deluje na pregovara~e i pregovaranje.

Kada nepristrasna, neutralna i od sukobljenih strana pri-hva}ena „tre}a” strana interveni{e u sukobu i pregovaranju, apri tom nema mo} dono{enja odluke ve} pomaè sukobljenimstranama da svojom voljom postignu vlastiti i obostrano prih-vatljiv sporazum, onda se ta „tre}a” strana zove posrednik ilimedijator, a takvo pregovaranje je posredovanje ili medijacija(Moore u: Popadi}, Plut, Kova~-Cerovi} ed, 1996). Cela proce-dura posredovanja u osnovi prati iste korake, odnosno prolazikroz iste faze kao i pregovaranje. Posrednik je tu da omogu}i iodràva komunikaciju izme|u sukobljenih strana, dakle da sestara prvenstveno o proceduri i samom procesu posredovanja ane o krajnjem ishodu, odnosno sadràju re{enja i sporazuma.Iskusan posrednik }e sve svoje ume}e usmeriti tako da njegovipregovara~i {to vi{e iskoriste, i istovremeno {to manje osete,njegovo prisustvo i intervencije.

Posredovanje moè da ima veoma razli~ite tokove, nodobro bi bilo da ono otpo~ne tek kada se ispune bar slede}iuslovi:

1. Bez obzira da li je neka od sukobljenih strana zatraìlaposredovanje ili je ono ponu|eno sa strane, neophod-no je da ga dobrovoljno prihvate sve strane u sukobu.

416

419


419

6. Ukoliko je tako dogovoreno, posrednik moè da dajesugestije i da zajedno sa pregovara~ima traga za opci-jama koje bi mogle da budu prihvatljive za sve. I utom slu~aju to ne zna~i da on moè da uti~e nadono{enje kona~ne odluke.

Unutra{nja dinamika posredovanja razlikuje se od prego-varanja po tome {to se paralelno sa svim pregovara~kim aktiv-nostima odvijaju i aktivnosti koje obavlja posrednik. Ve}ina tihaktivnosti se utapa u sam proces pregovaranja i te{ko ih je odnjega odvojiti, {to i jeste pravi cilj posredovanja. Ipak, nekeaktivnosti su razli~ite i jasno vidljive, a naro~ito one koje seobavljaju u fazi pripreme za posredovanje.

Kako do}i do posrednika?

U mnogim zemljama sveta postoji dru{tveno organizo-van sistem, vladinih i nevladinih, institucija, udruènja, agenci-ja i sl., koji {koluju profesionalne pregovara~e i posrednike i/ilinude pregovara~ke i posredni~ke ekspertske usluge usokospe-cijalizovane za razli~ite domene/oblasti dru{tvenog ìvota ukojima se sukob javlja i odigrava, kao {to su me|unarodna poli-tika, privreda (a naro~ito sukobi izme|u radnika i uprave), braki porodica, {kole, visoko{kolske institucije, vaspitno-popravneustanove, krivi~no pravo i sl. Te institucije se s jedne strane,oslanjaju na dugu tradiciju „posredovanja” imanentnu mnogimtradicijama i kulturama starokineski i japanski tradicionalnimodeli posredovanja, hispanoameri~ki i afri~ki tradicionalnimodeli, modeli posredovanja hri{}anskih i jevrejskih zajednicaitd.), a s druge strane, na pozitivna iskustva dru{tevenih naukai njihovih primenjenih disciplina.

Od sredine 60-ih posredovanje postaje dru{tveno formal-izovan i {iroko praktikovan pristup re{avanju sukoba u mnogimsavremenim zemljama sveta.

418

U mnogim dràvama je ve} odoma}ena praksa da sebrojni konflikti i sporovi, pre nego {to se podvrgnu arbitraìdràvnih institucija (komisijama, sudovima, centrima za soci-jalni rad i sl.), nastoje razre{iti kroz direktan dijalog svih stranau konfliktu, koji se odvija uz prisustvo i aktivnu pomo} posred-nika (medijatora). Na taj na~in ne samo da se izbegavaju velikimaterijalni tro{kovi i smanjuje angaòvanje glomaznog admi-nistrativnog aparata, ve} se stranama u konfliktu omogu}ava dauz pomo} angaòvanog stru~njaka uzmu aktivno u~e{}e uzajedni~kom nalaènju obostrano prihvatljivog re{enja. Odlu-~iv{i se za posredovanje, strane u sukobu ostaju subjekti,odnosno kompetentni i odgovorni kreatori sopstvene sudbine, ane pasivni primaoci ishoda arbitraè. Otud je i u oblastime|unarodne politike postalo uobi~ajeno da se me|unarodnisporovi re{avaju uz posredovanje nepristrasne „tre}e strane”(sukob na Bliskom istoku, u Severnoj Irskoj itd.). Dok je upro{losti uloga posrednika bila vezana za druge du`nosti i za-nimanja, a „posrednici” nisu bili za posredovanje obu~avaniljudi, sada posrednik postaje profesija kao i svaka druga(Moore, 1996).

U na{oj zemlji ovakva vrsta specijalizovanih institucija iudruènja tek po~inje da se javlja i to prvenstveno zahvaljuju}inovijem razvoju nevladinog sektora. Ipak, retki su onistru~njaci za komunikaciju i razre{avanje sukoba koji }e zasebe mirno tvrditi da su dobro obu~eni i iskusni posrednici. Jerjedno je u~iti i sticati iskustvo u posredovanju prolaze}i krozsimulirane/ìvotu nalik situacije, a drugo je posredovati u real-nosti. Kod nas su, naàlost, retke situacije da se stranke koje suu sukobu obrate za posredovanje ili da, kada im se ponudiposredovanje, one na njega pristanu. S druge strane, nastojanjastru~njaka iz nevladinog sektora da promovi{u ovakav pristupre{avanju sukoba retko kada nailaze na punu podr{ku irazumevanje {ire dru{tvene zajednice. Izgleda da je jo{ veomajako i {iroko prihva}eno ube|enje da je posredovanje name-

njeno onima „koji nisu sposobni da sami re{avaju sopstveneprobleme”. Nadamo se da priloèni tekstovi jasno govore daposredovanje nije ni nalik tome, i da je u mnogim sukobima,kada se primene opisana znanja i ve{tine, odista mogu}e posti}ida iz sukoba svi iza|u kao pobednici, a to je vi{e od „jedno-strane pobede” u kojoj se istovremeno jedan problem „re{ava”a mnogo novih stvara. Osnovna svrha postojanja posredovanjajeste da omogu}i pregovara~ima da pro{ire sopstvene kompe-tencije i razre{e, odnosno prekinu to „vrzino kolo sukoba”.

420

III

UPRAVLJANJELJUDSKIM RESURSIMA

UVOD U UPRAVLJANJELJUDSKIM RESURSIMA*

Planiranje kao osnov za rad organizacije

Pri~a o upravljanju ljudskim resursima je u su{tini pri~ao ljudima koji poku{avaju da zajedni~ki, organizovano uradeneki posao.

Dakle, zamislimo grupu ljudi koju vezuju odre|ena idejai èlja da ne{to postignu. Osim èlje, postoji i volja da se obaviposao neophodan da bi se ideja sprovela u delo a ciljevi ostva-rili. U tom slu~aju, nastaje organizovano delovanje ljudi: moènastati preduze}e (poslovna struktura) ili nevladina organizaci-ja (kao formalno ili neformalno udruènje gra|ana i gra|anki),ili nekakav drugi oblik organizovanog delovanja. I sama drà-va, i lokalne vlasti kao njen deo, su oblik organizovanog delo-vanja koji je nastao iz potrebe ljudi da na odre|eni na~in uredezajedni~ki ìvot.

Organizovano delovanje ima dve osnovne pretpostavke:prvo, ono se PLANIRA i drugo, njime se UPRAVLJA.


423422

* Test o marginalizovanim grupama preuzet je iz priru~nika „Upravljanje ljudskimresursima“, OEBS, 2003, autorke Aleksandre Vesi}, za koji su priloge pripremileIvanka Jovanovi~, Lepa Mla|enovi} i Rozalija Ili}. Priru~nik je publikovan kao radnimaterijal za seminare namenjene obuci op{tinskih lica odgovornih za rodnu ravno-pravnost i jednake mogu}nosti.

Oba principa, i svrha i vrednosti su kameni temeljcisvakog organizovanog delovanja, jer sve {to se ~ini u okvirutakvog organizovanog delovanja }e biti zasnovano na te dveodrednice. Dakle, od planiranja zavisi kako }e se organizacijomili delovanjem UPRAVLJATI, pa samim tim i kako }e seUPRAVLJATI ljudskim resursima.

Pre nego {to krenemo u konkretnu pri~u o ljudskimresursima, kratko }emo objasniti sam pojam upravljanja.

Ispitivanje potreba2

Ispitivanje potreba je prvi korak u planiranju. Nevladinaorganizacija je organizacija koja nastaje iz potrebe da ljudine{to promene. Ali nijedno okruènje nije stati~no, i potrebe sestalno menjaju. Zato se potrebe moraju stalno procenjivati da bise na njih adekvatno odgovorilo/reagovalo.

Proces kojim saznajemo potrebe/interese zovemo ispiti-vanjem potreba. Na osnovu onoga {to saznamo pravimo stra-te{ki plan na{e organizacije.

Kakve potrebe postoje?

Postoje razli~iti nivoi potreba koje treba da imamo uvidu pri procesu ispitivanja potreba:

• individualne potrebe (potrebe svakog ljudskogbi}a);


425

Dakle, da bi se postigao cilj, i to na najbolji na~in, orga-nizacija, odnosno ljudi koji je ~ine, planiraju rad. Postojikratkoro~no i tiugoro~no planiranje, a ono koje je na duì rokzovemo strate{kim planiranjem. Obe vrste planiranja su neo-phodne u radu svake organizacije, ali strate{ko planiranje jeosnov svakog drugog planiranja, jer samo strate{kim planira-njem organizacija dobija osnovne smernice za rad. Kratko-ro~nim planiranjem reagujemo na odre|ene okolnosti u okru-ènju, ali da bi ono bilo efikasno, mora se znati koji je èljeniop{ti pravac razvoja organizacije.

Dugoro~no planiranje zna~i da postoji jasno definisanasvrha tog delovanja, krajnji cilj, velika promena koju }e todelovanje na~initi. Na primer, u slu~aju humanitarne organi-zacije svrha postojanja moè biti smanjenje siroma{tva, a uslu~aju op{tinske vlasti u odre|enoj zajednici ta svrha moè bitiomogu}avanje odre|enog standarda i kvaliteta ìvota ljudi iz tezajednice.

Druga va`na ta~ka jeste da se defini{u principi kojima }ese grupa voditi u postizanju cilja, odnosno eti~ke vrednosti koje}e se po{tovati u radu. Definisanje tih vrednosti zna~i stvaranjeidentiteta i integriteta. To zna~i da }e se ~initi samo ono {to jeu skladu sa vrednostima. Pri tome je neophodno da ljudi koji suu organizaciji angaòvani razjasne {ta to zaista za organizacijuzna~i. Ako organizacija tvrdi da po{tuje princip jednakihmogu}nosti,1 to zna~i da organizacija mora razviti ~itav sistemmera za po{tovanje tog principa.

424

2 Definicije „Ispitivanje potreba“, „Misija“, „Ciljevi“, „Strate{ko planiranje“ i „SWOTanaliza“ preuzete su iz priru~nika „Upravljanje ljudima, Strategija jednakihmogu}nosti“, u kome su objavljeni prilozi prevedeni uz dozvolu Charities EvaluationServices.

1 Principi jednakih mogu}nosti zna~e da se organizacija zalaè da svi ljudi imaju istemogu}nosti bez obzira na rasu, pol, naciju, religiju, seksualno opredeljenje, invaliditetili druge osnove za diskriminaciju. Postoji ~itav sistem mera koji organizacija treba darazradi ukoliko èli da se zalaè i u svom radu po{tuje ovaj princip. Detaljnije se tomtemom bavimo u drugom delu ovog priru~nika.

Misija

Misija je primarna svrha (razlog) postojanja organizacijeili promena koju organizacija èli da ostvarite u sredini u kojojdeluje. Jedan od na~ina da sagledate misiju svoje organizacijeje da sebi postavite slede}e pitanje:

[ta bi nedostajalo kad bi mojaorganizacija prestala da postoji?

Ciljevi

Ciljevi treba da uklju~e slede}e:

• ciljnu grupu,

• teritoriju na kojoj radite,

• uslugu koju treba da pruìte,

• sve promene koje èlite da ostvarite.

Strate{ko planiranje

Strate{ko planiranje je proces odlu~ivanja koju prome-nu/e va{a organizacija namerava da izvr{i u svom radnomokruènju kroz predvi|eni period vremena. Ovaj proces se za-sniva na identifikovanju najboljeg na~ina kori{}enja organiza-cionih resursa da bi se iskoristile mogu}nosti i smanjile pretnjesredine.

Strate{kim planiranjem uve}avaju se sposobnosti organi-zacije da misli i deluje strate{ki, umesto da proizvodi velikibroj pisanih namera.


427

426

426

• potrebe grupe (na primer – izbeglice kao grupaimaju razli~ite potrebe u odnosu na domicilnostanovni{tvo);

• organizacijske potrebe (na primer, potrebe NVOu odnosu na okolinu);

• dru{tvene potrebe (na primer, potreba zapravnom dràvom).

Sve ove nivoe treba imati u vidu pri procenjivanju potre-ba odre|ene zainteresovane grupe.

Postoji pet klju~nih pitanja koje postavljamo pri plani-ranju ispitivanja potreba:

• Od KOGA èlimo da saznamo? (odre|ivanjeinteresne grupe).

• [TA èlimo da saznamo? (identifikovanje stvarikoje èlimo da saznamo).

• KAKO }emo saznati? (odre|ivanje prikladnemetode).

• KADA }emo saznati? (vremensko odre|enje).

• [TA treba da saznamo pre samog ispitivanja?(spisak korisnika ili adrese i telefoni ljudi izmedija…).

Ovom metodom se identifikuju Snage i Slabosti organi-zacije, kao i Prilike/Mogu}nosti i Pretnje okruènja.

Osnovna ideja SWOT analize je da va{a strategijapromene treba da:

• iskoristi prednosti Prilika/Mogu}nosti i pre-vazi|e ili izbegne pretnje, uz

• maksimalnu upotrebu postoje}ih snaga,

• vode}i ra~una pri tom o slabostima organizacije

Da bi SWOT analiza uspela treba voditi ra~una o:

• potencijalima (resursima) organizacije, tj.sposobnostima da se iskoriste mogu}nosti;

• kulturi organizacije, tj. sposobnosti da se podrèpromene;

• sposobnostima da se odgovori o~ekivanjimazainteresovanih grupa.

Postavljanje zadataka

Zadaci treba da budu:

S – specific (odre|eni)M – measurable (merljivi)A – agreed, achievable (dogovoreni, dosti`ni)R – realistic/relevant (realni/relavantni)T – Time–based (vremenski odre|eni)


429

Postoje ~etiri klju~na pitanja na koje treba odgovoriti uprocesu strate{kog planiranja:

• Ko treba da bude uklju~en?

• Kada treba da se odvija strate{ko planiranje?

• Koji period plan treba da pokrije?

• [ta treba da bude uklju~eno i kako?

Koristi strat{kog planiranja:

• utvr|ivanje prioriteta;

• uzajamno proveravanje i razmena ideja;

• mogu}nost da se svi zainteresovani uklju~e uproces i na taj na~in obaveù za pruànjepodr{ke;

• prilika da se „odvojimo” od svakodnevnihobaveza i sagledamo celinu;

• sagledavanje situacija spolja, ne samo iznutra;

• stvaranje osnove za pra}enje i ocenu uspe{nosti.

SWOT analiza

Strengths – SnageWeaknesses – SlabostiOpportunities – Prilike/Mogu}nostiThreats – PretnjeJedna od najmo}nijih tehnika za analizu trenutne situaci-

je va{e organizacije i kako treba da je menjate je SWOT analiza.

428

Cilj upravljanja jeste da se dobiju rezultati tako {to }e sena najbolji na~in iskoristiti ljudski, finansijski i svi ostali resur-si koji su organizaciji/grupi dostupni. U tom smislu, sam pro-ces upravljanja podrazumeva ~etiri osnovna posla:

Slika br. 4. Proces upravljanja

Planiranje zna~i odlu~ivati {ta treba da se uradi da bi sepostigli ciljevi/rezultati.

Organizovanje zna~i postaviti osnove za na~ine na koji}e se ti ciljevi/rezultati posti}i.

Motivisanje zna~i demonstrirati liderstvo/upravljanje nana~in koji motivi{e ljude da rade zajedno, najbolje {to mogu,kako bi postigli ciljeve.

Kontrolisanje zna~i nadgledanje procesa rada u odnosuna plan i preduzimanje korektivnih akcija.

Naravno, posao osobe koja upravlja nije tako jednosta-van, i ne moè se uvek svesti samo u jednu od ove ~etiri oblasti.Mnogi poslovi osoba koje upravljaju su izme|u ili u vi{e odjedne oblasti istovremeno. Ali nam ovako podeljeni poslovimogu posluìti da shvatimo osnove posla koji podrazumevaupravljanje.


431

[ta je upravljanje?

Upravljanje ili menad`ment3 se moè definisati narazli~ite na~ine. Jedno od najjednostavnijih obja{njenja jeste daupravljanje

…zna~i do}i do odluke {ta treba da se uradi i zatim toobaviti pomo}u drugih osoba.4

Ovu definiciju navodimo zato {to ona nagla{ava da suupravo ljudi/osobe najva`niji resurs organizacije, jer se kroz tajresurs zapravo upravlja svim ostalim resursima: znanjem,novcem, materijalima, opremom…

îme se sve upravlja?

Proces i posao upravljanja je veoma sloèn, zato {to sepodrazumeva da se istovremeno upravlja sa vi{e stvari. Jer,upravljanje bilo kojom organizacijom/delom organizacijepodrazumeva upravljanje:

• aktivnostima,• opremom,• finansijama,• odnosima sa javno{}u,• informacijama,• ljudima,• vremenom.

430

3 Menad`ment je re~ koja se kod nas dosta koristi. Mi }emo u ovom tekstu koristitire~ upravljanje.

4 Armstrong, How to be even better manager, UK 2001.

S druge strane, organizacija/grupa ima:

1) svrhu/razlog postojanja;2) ciljeve i planove koje treba da ostvari;3) vrednosti na kojima se zasniva rad;4) potrebe za ljudima koji }e se u to na najbolji na~in

uklopiti.

Upravljati ljudskim resursima zna~i imati sve to u vidu iuklopiti na najbolji na~in.

Kako se defini{e upravljanjeljudskim resursima?

Upravljanje ljudskim resursima se moè definisati narazli~ite na~ine. Ovde navodimo nekoliko razli~itih pristupaUpravljanje ljudskim resursima…

… se moè definisati kao {irok spektar strategija zaizgradnju i odràvanje radne snage od momentazapo{ljavanja do penzije;

… je strate{ki koherentan pristup upravljanju osobamakoje u organizaciji rade i koje individualno i kolek-tivno doprinose ostvarenju ciljeva organizacije;

… se odnosi na praksu i teoriju koje treba da primenitekao menadèr/ka a koje uklju~uju angaòvanje,trening, procenu, nagradu i obezbe|ivanje sigurnihi pravi~nih uslova rada za va{e zaposlene;

… je proces koji se koristi zu privla~enje, pozicionira-nje, razvijanje i rukovo|enje osobama koje su orga-nizacji potrebne da bi postigla svoj cilj.


433

[ta je upravljanje ljudskim resursima

U okviru upravljanja svaka organizacija razvija sistemprocedura/strategija za upravljanje svakim od resursa, na primer,novcem kojim raspolaè. Analogno, svaka organizacija moraimati sistem strategija/procedura za upravljanje ljudima, koji su,kao {to je ve} re~eno, jedan od najva`nijih njenih resursa.

Strategije/procedure za upravljanje ljudskim resursimamoraju s jedne strane biti postavljene na na~in koji omogu}avada se ti resursi najbolje koriste i da se njima upravlja na najbol-ji mogu}i na~in. S druge strane, te strategije i procedure mora-ju odgovarati svrsi postojanja organizacije, ciljevima i vredno-stima koji leè u osnovi njenog rada.

Ljudski resursi ili osobe koje su u grupi/organizacijidonose u organizaciju:

1) svoje znanje/polje kompetencije (npr. diplomupravnog ili ekonomskog fakulteta);

2) iskustvo (iskustvo u nekoj firmi koja ima sli~nu oblastrada, ili iskustvo u nevladinim organizacijama);

3) ve{tine (rad sa ra~unarima, vo`nja itd.);

4) razli~ite sposobnosti u manjoj ili ve}oj meri (sposob-nost prilago|avanja, brzo u~enje, dobro snalaènje utimu itd.);

5) razli~ite potrebe (potrebe za finansijskom nagradom,ili potrebe za razvijanjem svojih potencijala, ili po-trebe za napredovanjem u struci…);

6) kulturu, navike, obi~aje (razli~ito kulturno poreklo,radne navike).

432

[ta sve obuhvata?

Upravljanje ljudskim resursima obuhvata:

• privla~enje pravih osoba;• proces zapo{ljavanja;• uslove rada – plate, nagrade, beneficije;• obuku za rad;• motivisanje osoba;• nadgledanje rada;• disciplinske postupke.

Moè se dakle re}i da kao i svako drugo upravljanje,zahteva planiranje (privla~enjem i zapo{ljavanjem), delova-nje (upravljanje, uslovi rada, obuka za rad), motivisanje (pod-sticanje razli~itim metodama da uloè svoj maksimum –nu|enjem dobrih uslova i dodatnih mogu}nosti za razvoj) ikontrolisanje (nadgledanje rada i disciplinski postupci).

Upravljanje ljudskim resursima u organizaciji

Kao {to je ve} ranije re~eno upravljanje ljudskim resur-sima se ne moè posmatrati kao sasvim odvojena tema, ve}samo kao deo celine koju ~ini odre|ena organizacija i plan zapostizanje njenog cilja.

Organizacija i plan se moraju povezati sa osobama kojetaj plan sprovode u delo, na dva na~ina: na prakti~nom nivoupri planiranju se mora voditi ra~una o tome koliko i kakveosobe su potrebne da bi se plan ostvario. Na vi{em, strate{komnivou, formulisana svrha postojanja organizacije i vrednostidaju osnovu za upravljanje ljudskim resursima,

Na primer, firma moè imati vrednosti i misiju koje suvezane isklju~ivo za profit i uspeh na trì{tu. U tom slu~aju,


435434

Za{to je va`no?

Najbolji odgovor na pitanje za{to jc va`no upravljanjeljudskim resursima, }e se dobiti ako razmislimo koje su tosituacije koje treba izbe}i, a ti~u se ljudskih resursa. Niko koupravlja organizacijom ne èli da:

• zaposli pogre{nu osobu;• ima vi{ak radne snage;• zaposleni ne rade najbolje {to mogu;• organizacija ima problema jer sprovodi diskri-

minatorsku politiku;• zaposleni rade u okolini koja nije

bezbedna/izaziva nesre}e na poslu;• nedostatak adekvatne obuke ugrozi efek-

tivnost/efikasnost osoblja itd. Na kraju, va`no je, jer organizacija moè imati mnogo

novca, opreme, dobar poloàj na trì{tu ili dobro postavljenustrategiju, ali ako nema prave osobe koje }e na svemu tomeraditi, onda ostali resursi ne vrede mnogo. Druga~ije re~eno,uspeh ili neuspeh svake organizacije se u velikoj meri svodi nanjenu sposobnost da privu~e, razvije i zadrì posve}ene isposobne Ijude.

Ko se time bavi?

Svaka ve}a organizacija/firma, a svakako i bilo kojadràvna struktura ima posebna odeljenja ili osobe koji se baveovim delom upravljanja – to su personalna ili kadrovska ode-ljenja/direktori/ke. Me|utim, pogre{no je misliti da su samo onizaduèni da se bave ovim delom posla. Upravljanje ljudskimresursima je deo posla svake osobe koja upravlja odre|enimdelom posla.

437


437

firma ne}e mnogo voditi ra~una o osoblju, osim koliko je toneophodno da bi se postigli bolji rezultati. U slu~aju me|utim dasu misija i vrednosti vezane i za kvalitet rada i za ljude, osoblje}e imati uslove rada i upravljanje koji se uklapaju u te vrednosti.

Stoga je pre zapo~injanja pri~e o ljudskim resursima,neophodno razjasniti ima li organizacija ideju o svojoj misiji ivrednostima, i da li se svi slaù sa tim. Tek onda se moè krenu-ti u planiranje i upravljanje ljudskim resursima. U protivnom,ne}e biti planiranja ljudskih resursa, a odluke koje se ti~u ljudi}e se donositi ad hoc, zavisno od trenutne situacije i osobe kojaodluke donosi.

Osnova svega su organizacijska misija, ciljevi, vrednostii politike. Na njima se zasniva sve {to se ~ini u okviru organi-zacije, pa i strategije koje se koriste u upravljanju ljudskimresursima. To zapravo zna~i da se misija i vrednosti odraàvajuna to kako se radi svaki od koraka koji je vezan za upravljanjeljudima: privla~enje osoba, uslovi rada koji su ponu|eni, pra-vila i procedure koje se ti~u odnosa sa zaposlenima i tako dalje.Privla~enje, odabir i ponu|eni uslovi zaposlenja/angaòvanjasu korak kojim osobe dovodimo u organizaciju. U samoj orga-nizaciji se zatim de{avaju slede}i koraci: uvo|enje u posao,nadgledanje i pra}enje rada. Motivacija i razvoj s jedne strane,i disciplma s druge strane, zapravo dovode do postizanja re-zultata i pruène usluge odre|enog kvaliteta koju organizacija,odnosno zaposleni treba da pruè.

436

JEDNAKE MOGU]NOSTI I UPRAVLJANJELJUDSKIM RESURSIMA

Ljudi su razli~itog porekla, rase, nacije, religije, pola,seksualne orijentacije, godina… U ve}ini zemalja je neka odrasa, religija, nacija dominantna, dok je generalno heteroseksu-alna orijentacija dominantna u gotovo svim zemljama, kao {toje ve}ina ljudi bez invaliditeta. Stoga obi~no govorimo o do-minantnim i manjinskim ili marginalizovanim grupama, odno-sno o potrebi da svi ljudi imaju ista prava. Pojam jednakih mo-gu}nosti se obi~no pojavljuje u tom kontekstu.

Gotovo sve zemlje u svom zakonodavstvu na neki na~inreguli{u pitanje po kome svi ljudi imaju ista prava. Dugogo-di{nje iskustvo je pokazalo me|utim da to nije dovoljno da bita prava zaista zaìvela, kao i da su ljudi vrlo ve{ti u „nalaènjurupa u zakonu”, te da je vrlo lako uskratiti nekome prava, a dato bude zakonski potpuno legalno.

Stoga se poslednjih decenija ulaè poseban trud da bi seobezbedilo po{tovanje ljudskih prava i izbeglo razli~ito treti-ranje dominantnih i marginalizovanih grupa. Da bi se to po-stiglo, govorimo ne samo o jednakim pravima ve} i o jednakimmogu}nostima za sve.

Pitanje je kako su jednake mogu}nosti vezane za upravlja-nje ljudskim resursima?

Upravljanje ljudskim resursima je usko vezano za ljudskirad. Pravo na rad je jedno od osnovnih ljudskih prava koje jezagarantovano UN. Pravo na rad je posebno bitno, jer se radomostvaruje zarada koja ljudima omogu}ava ìvot, aktivnost inezavisnost. U tom smislu, oblast upravljanja ljudskim resursi-ma je posebno podlo`na zloupotrebi, odnosno ugroàvanjuprava na rad. Stoga posebna pa`nja treba da se obrati napo{tovanje principa jednakih mogu}nosti u svakoj organizaci-

439


439

ji/preduze}u/grupi. Taj princip se mora po{tovati prilikomzapo{ljavanja, kao i tokom radnog veka osobe koja je zaposle-na ili angaòvana u organizaciji. To zna~i da bez obzira nasvrhu postojanja organizacije u formulisanim vrednostimamora postojati izjava koja pokazuje stav organizacije premamarginalizovanim grupama, odnosno pruànju jednakihmogu}nosti.

UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA– ORGANIZACIJSKI KONTEKST

Da bismo razumeli {ta sve podrazumeva upravljanjeljudskim resursima, moramo najpre razumeti kontekst u komese to upravljanje odvija. Odnosi me|u ljudima su kompleksni ubilo kom kontekstu, a naro~ito ako poku{avate da upravljateljudima koji obavljaju odre|eni posao. U tom smislu, va`no jeimati u vidu kako formalan, tako i neformalan kontekst, pri~emu ovaj drugi ~esto moè biti ~ak i va`niji.

Na formalnom nivou, odnosi medu ljudima koji rade nanekom poslu, u nekoj organizaciji, se prikazuju strukturom,odnosno procedurama i pravilima. Na neformalnom nivou,va`ni su kultura i klima koje vladaju u nekoj organizaciji, li-derstvo, grupni proces, timski rad, komunikacija me|u ljudima,konflikt i tako dalje. U ovom delu }emo se baviti i formalnim ineformalnim kontekstom, kako bismo bolje razumeli ceo pro-ces upravljanja ljudskim resursima.

438

Formalan okvir

Struktura organizacije

Svaka organizacija/grupa ljudi koja èli da ne{to radimora pre svega da uspostavi odre|enu vrstu podele poslova/za-duènja, mora razjasniti {ta ko moè/treba da uradi. Sve to jed-nim imenom zovemo struktura organizacije.

Strukturu je neophodno definisati kao okvir da bi sepostigli ciljevi, odnosno odradio posao. Ona se sastoji od poje-dinca, odeljenja i formalnih radnih timova koji su povezanimreòm me|usobnih odnosa.

Moèmo je definisati kao:

SISTEM OVLA[]ENJA I ODGOVORNOSTI

{to zna~i da struktura podrazumeva jasnu sliku iz koje sevide i ovla{}enja i odgovornosti svake pojedine osobe.

[ta prakti~no zna~i sistem ovla{}enja i odgovornosti?Ako je neka osoba u op{tini na ~elu odeljenja koje se bavipravnim poslovima, ta osoba verovatno ima ovla{}enje da uime op{tine sastavlja tekstove ugovora, ili da procenjuje ugo-vore koji se op{tini nude. S druge strane ta osoba odgovara daje to {to je uradila u interesu op{tine, a odgovorna je nekom kojoj je neposredno nadre|en.

Strukturu na prakti~an na~in ~ine:

1) pozicioniranje ljudi koji u njoj rade;2) sistem procedura koje se ti~u najva`nijih

aspekata rada i koje taj rad reguli{u.


441440

Sli

ka 6

: P

rim

er o

rgan

ogra

ma

Prva ta~ka se naj~e{}e prikazuje slikom koju zovemoorganogram, a koja predstavlja sliku pozicija u organizaciji. Naslede}oj strani dajemo primer organograma jedne organizacije,iz kojeg se moè ta~no videti koja tela, odnosno funkcije pos-toje u ovoj organizaciji.

Tela, odnosno funkcije su: skup{tina, upravni odbor,nadzorni odbor, zatim izvr{ni direktor, koordinatori/ke odre-|enih programa, kao i ra~unovo|a, administrator kancelarije itako dalje. Ono {to se tako|e vidi sa slike su hijerarhijske pozi-cije, odnosno ko kime upravlja/ko je kome podre|en.

S druge strane, ono {to se sa slike ne vidi, jeste kakvi suodnosi me|u tim telima, odnosno funkcijama, to jest na koji sena~in reguli{u me|usobni odnosi. Slika ne pokazuje koji je ste-pen autonomije koordinatora programa, ili na primer kako jeosoba koja neki program koordinira obavezna da izve{tavaizvr{nu direktorku. Ne vidi se ko zapo{ljava ljude, a ko ihotpu{ta. Stoga drugi deo formalnog konteksta predstavljajupolitike, odnosno procedure i pravila koja se formuli{u naosnovu tih politika.

RAZMISLITE

Kako izgleda organogram op{tinske vlasti/organi-zacije u kojoj vi radite?

Kako bi trebalo da izgleda organogram koji bi pri-kazao rad odgovornih lica za jednake mogu}nosti i rodnuravnopravnost?

jednake mogu}nosti, a neophodno je i regulisatipravedan sistem pla}anja.

• Razumevanje – podrazumeva uzimanje u obzirposebnih okolnosti prilikom dono{enja odlukakoje se ti~u sigurnosti, po{tovanja i napredova-nja zaposlenih.

• Kvalitet radnog procesa – svesno i kontinuiranoposve}ivanje pobolj{anju uslova rada za zapo-slene, u smislu smanjivanja monotonije u poslu,variranja odgovornosti oblasti rada, osnaìvanja,i izbegavanja stresnih situacija kad god je tomogu}e.

• Uslovi rada – obezbe|ivanje zdrave, sigurne i,onoliko koliko je to mogu}e, prijatne okoline zarad.

Posebne politike koje se odnose na zaposlene

U okviru ovog dela mogu se definisati mnoge politike,zavisno od toga ~ime se organizacija/grupa bavi i ~emu jeposve}ena. Ovde dajemo pregled nekoliko uobi~ajenih oblasti:

• Planiranje ljudskih resursa• Jednake mogu}nosti• Nagra|ivanje• Disciplinski postupci• Prava zaposlenih• @albe• Seksualno uznemiravanje i ucenjivanje• Kori{}enje Interneta• Zloupotreba opojnih supstanci


443

Politike i procedure

Politike predstavljaju na~in na koji se u jednoj grupi iliorganizaciji postupa. U okviru upravljanja ljudskim resursimapolitike moèmo definisati kao

… osnovne smernice za pristup koji organizacija name-rava da usvoji kad je u pitanju upravljanje ljudima.

Politike defini{u filozofiju i vrednosti organizacije, kojese odnose na to kako treba tretirati ljude. Va`ne su, jer se naosnovu njih razvijaju procedure i pravila organizacije, na koje semogu pozvati kako osobe koje upravljaju organizacijom, tako izaposleni. Politike i procedure su razli~iti, me|usobno povezanipojmovi – politike daju samo smernice, dok su procedure

…ta~na uputstva {ta treba raditi u odre|enim situacija-ma.

Kao i vrednosti organizacije, tako je i politike neophod-no formalizovati na odre|eni na~in, odnosno moraju postojati upisanom obliku, pre svega jer sve osobe uklju~ene u rad orga-nizacije moraju biti upoznate sa njima. Na taj na~in mogudoneti odluku da li im te politike odgovaraju, odnosno da li èleda rade za organizaciju/grupu/firmu koja ima takvu politiku.

U okviru upravljanja ljudskim resursima, oblasti kojetreba regulisati politikama odnosno procedurama su:

Op{ta

• Pravi~nost – odnosi se na fer tretman svihzaposlenih. Da bi se obezbedio fer tretman, za-posleni se moraju za{tititi od nepravednih odlu-ka njihovih nadre|enih, moraju im se obezbediti

442

445


445

Planiranje ljudskih resursa

U okviru ove politike, organizacija se obavezuje da }e:unapred planirati ljudske resurse (da bi angaòvane osobeimale mogu}nosti da razvijaju svoje karijere unutar organizaci-je i da bi se smanjila mogu}nost da ljudi ostanu bez posla). Uokviru ove politike organizacija se tako|e moè obavezati naodredeni standard prilikom zapo{ljavanja (na primer da }ezapo{ljavati samo osobe koje imaju odre|eno akademsko obra-zovanje, ili odre|enu duìnu iskustva u radu).

Jednake mogu}nosti

Postojanje ove politike obezbe|uje da organizacija sveljude tretira jednako bez obzira na rasu, pol, veru, naciju, bra~nistatus, invalidilet, HIV pozitivnost, godine itd. Jednako treti-ranje zna~i obavezu da se obezbedi ravnoteà u procesuzapo{ljavanja, omogu}avanje adekvatnih uslova za rad, jednaktretman u razvoju i disciplini. U okviru ove politike trebalo biregulisati deo koji obezbe|uje da se stanje stvari regularno prati(npr. mehanizam koji prati da odre|eni procenat zaposlenihbude druge rase, vere, nacije itd). Jedan deo ove politike treba-lo bi da se odnosi na tzv. afirmativne akcije (koje predstavljajuna~in da se marginalizovane grupe ravnopravno uklju~e u radorganizacije).

Politika nagra|ivanja

Ovim se obuhvata i razmatra pravi~an sistem pla}anja,jednake plate za isti posao, obezbe|ivanje beneficija, nefinan-sijski oblici nagra|ivanja (prilike za razvijanje, priznavanjezasluga itd.)

444

Politika razvijanja zaposlenih

Ovom politikom se defini{e posve}enost organizacijekontinuiranom razvoju zaposlenih putem edukacija, razvijanjave{tina itd.

Prava zaposlenih

Politika kojom se priznaje pravo zaposlenih da obezbedesvoja prava i zastupaju svoje interese putem organizovanja, sin-dikata, udruènja zaposlenih ili drugih oblika. Tako|e pokrivai principe kojima organizacija rukovodi u radu sa sindikatima(tretira taj odnos kao partnerski).

Seksualno uznemiravanje/ugroàvanje/ucenjivanje

U okviru ove politike organizacija treba da defini{e {tasmatra uznemiravanjem/ucenjivanjem. (U ve}ini razvijenihzemalja definisano je zakonom. Kod nas postoji predlogzakona, koji treba konsultovati radi ta~nog definisanja ovepojave.) Zatim jasan stav da se uznemiravanje i zastra{ivanjene}e tolerisati, te da }e se tretirati kao ozbiljan prekr{aj radnediscipline. Tako|e ovde se defini{e uloga nadre|enih u preven-ciji prekr{aja i regulisanju àlbi i jasno ukazuje na procedurekoje se ti~u ucenjivanja i uznemiravanja.


447446

Procedura

@albe prolaze kroz slede}e korake:

Zaposleni podnosi àlbu neposredno nadre|enojosobi i ima pravo na pratnju/zastupanje od strane kolegepo sopstvenom izboru.

Ukoliko zaposleni nije zadovoljan/a odlukom,zahteva sastanak sa ~lanom uprave koji je nadre|en nji-hovom neposredno nadre|enom. Ovaj sastanak se moraodràti u roku od pet radnih dana po podno{enju zahtevai njemu prisustvuje osoba koja rukovodi, osoba kojarukovodi kadrovskim odeljenjem, zaposleni/a, i ukolikose èli, zastupnik/ca. Osoba koja rukovodi kadrovskimodeljenjem pravi zapisnik sa sastanka i ima obavezu dapodeli kopije svima koji su u~estvovali.

Ukoliko zaposleni/a jo{ uvek nije zadovoljan od-lukom, ide na vi{u instancu.

Sastanak po ovom zahtevu se mora odràti u roku odpet radnih dana po podno{enju zahteva, i njemu prisustvujuizvr{ni direktor/ka, osoba koja rukovodi kadrovskim ode-ljenjem, zaposleni/a i zastupnik/ca. Osoba koja rukovodikadrovskim odeljenjem pravi zapisnik sa sastanka i imaobavezu da podeli kopije svima koji su u~estvovali.

RAZMISLITE

Iako kod nas u ve}ini dràvnih organizacija postojisistem razvijenih procedura koji se ti~u gore navedenihzadataka, postavlja se pitanje da li postoji sistem politika,da li se te procedure po{tuju, i na kraju, da li se one re-vidiraju s vremena na vreme da bi se videlo da li jo{ uvekfunkcioni{u i da li su jo{ uvek validne. Razmislite da li suprocedure u va{oj grupi/organizaciji/lokalnoj vlasti jo{uvek validne i da li se primenjuju?

Razmislite kakva bi vrsta politike i procedura tre-balo da se uspostavi u odnosu na grupu ljudi koji predsta-vljaju odgovorna lica za jednake mogu}nosti i rodnu rav-nopravnost? Koje bi sve oblasti trebalo da obuhvate poli-tike i procedure?

Ovde dajemo primer politike i procedura koje seti~u àlbi zaposlenih. Na ovom primeru se moè videtikako treba formulisati politiku, a kako proceduru.

Politika ove organizacije je

• da zaposleni imaju fer tretman od strane njihovihneposrednih nadre|enih po pitanju àlbi kojeeventualno imaju;

• da imaju pravo da se obrate vi{im nadre|enimaprotiv odluke koju donese njihov neposredninadre|eni/a;

• imaju pravo da ih prati/zastupa kolega ponjhovom izboru kada podnose àlbu odnosno àlese protiv donete odluke.

449


449

Postoji niz koraka koje bi trebalo pro}i da bi se napravileili izmenile politike organizacije/firme/grupe. To su:

1. razumevanje svrhe postojanja i vrednosti organizaci-je/grupe;

2. analiziranje postoje}e politike (ukoliko postoji);3. analiziranje spoljnih uticaja (zakonska regulativa,

pravilnici koji se ti~u odre|enih profesija);4. prou~avanje eventualnih novih obiasti;5. provera sa rukovode}im osobljem;6. saznavanje stava zaposlenih;7. saznavanje stava sindikata;8. analiziranje informacije;9. formulisanje politika sa smernicama o njihovoj pri-

meni.

Organogram, politike i procedure prikazuju na jednosta-van na~in sliku bilo koje organizacije. U slu~aju grupe ljudikoja radi na zajedni~kom cilju kao {to je to grupa odgovornihlica za jednake mogu}nosti i rodnu ravnopravnost, ta slika nemora biti striktno formalna, ali postoji potreba da se uodre|enoj meri defini{u sve te stvari, kao i stepen autono-mije/odnosno odgovornosti. U svakom slu~aju mora postojatipismeni dogovor koji }e pokriti najosnovnija pitanja koja seti~u me|usobne saradnje.

448

Neformalni procesi

Koliko god je formalna struktura va`na, te organogramdaje sliku formalnog pozicioniranja u organizaciji, a procedureopisuju pravila, to nam ne mora dati sliku {ta se u organizacijistvarno doga|a, jer ono {to je na papiru ne mora zna~iti i pri-menu u praksi. Stoga postoji potreba da se analiziraju organiza-cioni procesi koji se odigravaju unutar formalnih okvira, a to sukomunikacija – pojedina~na i grupna, procesi u grupi, liderstvo,mo}, politika, konflikt, kultura i klima. Zato }emo se u slede}emdelu osvrnuti na neke od tih procesa.

Komunikacija

Komunikaciju moèmo definisati

…kao odnos me|u pojedina~nim osobama pri kome seveza me|u njima uspostavlja znakovima – simbolima i signa-lima.

Simbol je znak koji ima funkciju reprezentacije stvari ipojava. Dakle, simboli stoje umesto stvari i pojava i mi ih u tusvrhu namerno koristimo (primer su re~i u jeziku). Signal je znakkoji ima funkciju ekspresije ili apelovanja. Signali su izrazodre|enog psihi~kog stanja (npr. smeh, pla~, pokreti, izraz lica…)

Komunikacija je proces slanja i primanja informacija (isimbola i signala) izme|u dve ili vi{e osoba. Dakle, ona nemora da bude razmena re~i, mada se komunikacija naj~e{}epoistove}uje sa konverzacijom. Komunikacija re~ima seobi~no ozna~ava kao verbalna, a ostali oblici komunikacije seozna~avaju kao neverbalna komunikacija. Iako se ~ini da ver-balnom komunikacijom najbolje izraàvamo ono {to èlimo daporu~imo, neverbalna komunikacija moè biti podjednako ili~ak i vi{e upe~atljiva i jasna.

se javljaju problemi prilikom poku{aja da jasno iznesemo svojemisli i da razumemo druge ljude. Osim toga, dobra komunikaci-ja je osnovni uslov i sredstvo bilo kakvog timskog rada. Onaomogu}ava izvr{avanje zadataka, pomaè pri dono{enju odlukai razre{enju problema i naro~ito konflikata.

PRIMER

Kao primer, navodimo {ta je grupa ljudi na seminaru nakojem se obra|ivala tema komunikacije odgovorila na slede}apitanja.

[ta ne volim u komunikaciji?

• nedostatak po{tovanja ignorisanje, gledanje„kroz osobu”,

• laì preterivanja,• preteranu gestikulaciju,• preteranu intimizaciju,• upotrebu stranih re~i,• kada nemam povratnu informaciju.

[ta volim u komunikaciji?

• iskrenost,• pa`ljivo slu{anje,• da me ljudi gledaju u o~i dok razgovaraju, • kada su ljudi direktni i koncizni, • obra}anje sa po{tovanjem, • povratnu informaciju.


451

Proces komunikacije – osnovni elementi

Po{iljalac – osoba koja {alje informaciju.

Namera po{iljaoca – misao, ose}anje, ideja koju po{i-ljalac èli da prenese primaocu.

Kodiranje – po{iljalac formuli{e poruku tj. transformi{esvoju nameru tako da se ona u~ini dostupna ~ulima pri-maoca. Po{iljalac na taj na~in prenosi svoju nameru.

Poruka – informacija poslata primaocu (kodirana namera).

Slanje poruke – slanje informacije primaocu, izjava ilineverbalna poruka.

Informacioni kanal – na~in slanja poruke: direktan(konverzacija) ili indirektan (telefon, pismo, e-mail, fax,mediji …).

Primalac – osoba kojoj je poruka namenjena.

Primalac poruke – senzorno ~ulo na koje poruka deluje.

Dekodiranje – transformisanje poruke na na~in da buderazumljiva primaocu.

Interpretacija – odre|ivanje namere po{iljaoca.

Fidbek – povratna informacija na osnovu koje primalacstavlja do znanja da je razumeo poruku.

Proces komunikacije je uspe{an kada osoba koja primashvata informacije koje su joj poslate u skladu sa nameramaosobe koja ih je poslala. Osnovni uslov za uspe{nu komunikaci-ju je proveravanje da li su namere osobe koja je poslala infor-macije dobro shva}ene. Obe osobe (i po{iljalac i primalac) pod-jednako u~estvuju u procesu uspe{ne komunikacije. Uspe{nukomunikaciju nije lako ostvariti jer ona nije automatska, i ~esto

450

Davanje i primanje povratne informacije je procesu~enja, kako za osobu koja ga daje, tako i za osobu koja gaprima. Konstruktivna povratna informacija pobolj{ava komuni-kaciju i tako pove}ava razumevanje me|u ljudima. To ne zna~ida mora biti pozitivan; negativna povratna informacija, ako seve{to daje, moè da bude vrlo korisna i efikasna.

Destruktivna povratna informacija je formulisana takoda stvara lo{ ose}aj kod ljudi koji je primaju. Osoba koja ga jedobila ne moè da ga iskoristi u radu ili pona{anju.

Ima mnogo na~ina da se dâ povratna informacija, naprimer:

• Svesno – klimanjem glave.

• Nesvesno – kad slu{alac gleda kroz prozorili zaspi.

• Spontano: „To ti je bilo super” ili„E, ba{ ti hvala”.

• Promi{ljeno: „Da, to mi je mnogo pomoglo”ili „Zahvaljuju}i tome mnogo sam nau~ila/o”.

• Verbalno: „Da”, „ne”.

• Neverbalno: kad iza|ete, nagnete se unapredi pa`ljivo slu{ate.

• Formalno – formular za evaluaciju,ve`ba valuacije.

• Neformalno – aplauz, tap{anje nekog poramenu.


453

Kako treba da govorim da bi me drugi razumeli?

• jasno, • artikulisano,• razumljivo,• glasno,• bez stranih re~i,• smireno,• sa adekvatnom gestikulacijom,• adekvatnim izrazom lica,• bez ulaènja u privatnost.

Kako da slu{amo da bismo bolje razumeli?

• sa po{tovanjem,• sa koncentracijom,• bez prekidanja i ometanja (verbalnog i never-

balnog) ako je potrebno da postavimo dodatnapitanja izbegavati preuranjene zaklju~ke da na{stav odraàva pa`nju.

Povratna informacija

Specifi~na forma komunikacije je ono {to zovemopovratnom informacijom, ili kako se ~esto u literaturi sre}e, fid-bekom. U prethodnom primeru povratna informacija se ~estopominjala kao ne{to {to je va`no za uspe{nu komunikaciju.

Fidbek je reakcija na datu informaciju ili pona{anje, zatoto i zovemo povratnom informacijom. Njime poru~ujemo kakosmo shvatili drugu osobu, odnosno njeno pona{anje, kao i {tamislimo o tome.

452

Razgovarajte o stvarimakoje se mogu izmeniti.

Davati povratnu informaciju osobi o stvarima nad koji-ma ona nema ili ima malo kontrole, ne samo da je beskorisno,nego nema smisla. Na primer, negativno komentarisati fizi~kiizgled neke osobe ne nudi informaciju o tome {ta osoba moèda promeni, nego }e samo izazvati antagonizam i u~initi dakomunikacija izme|u vas i te osobe postane mnogo teà.

Me|utim, re~enica kao: „Va{oj prezentaciji bi pomoglokad biste se vi{e sme{ili…” daje toj osobi informaciju one~emu {to moè da primeni.

Povratna informacija trebada bude pravovremena

Povratna informacija je korisnija i delotvornija kada sedaje ubrzo nakon nekog doga|aja, dok su doga|aj i ose}anjajo{ sveì u se}anju. Me|utim, vrlo je va`no da budete sigurnida je ta osoba tada spremna da primi povratnu informaciju; unekim situacijama (recimo kada postoji veliki emotivni naboj)mo`da je bolje da je odloìmo za kasnije.

Grupa i tim

Kada je na okupu nekoliko ljudi, bilo da je to vezano zaposao ili ne, neminovan proces je stvaranje grupa. Grupe unu-tar skupa ljudi se stvaraju iz razli~itih razloga: na primer jer sezbliàvaju ljudi koji imaju sli~ne vrednosti, stavove ilirazmi{ljanja, ili ljudi koji su privu~eni istom osobom itd. U pro-cesu rada takav proces je jo{ uo~ljiviji. Grupe koje se stvarajuu okviru neke organizacije, ili podgrupe u okviru {ire grupekoja ima nekakav zadatak su uglavnom neformalne, ali mogubiti i formalne – kao kada se formira tim koji treba da obavljaodre|eni deo posla. Bilo formalne ili ne, grupe prolaze krozodre|eni proces stvaranja.


455

Prakti~ni saveti za davanje povratne informacije:

Po~nite pozitivno

Kada dajete povratnu informaciju, osobi }e biti korisnoda prvo ~uje ono {to vam se svidelo, {to cenite, u ~emu uìvateili pohvalu za ono {to je dobro uradio ili uradila. Na{a kulturaponekad nagla{ava negativno, tako da je fokus vi{e nagre{kama nego na dobrim stranama. @ure}i se da kritikujemo,~esto previ|amo ili zapostavljamo pozitivan aspekt. Ako osobaprvo ~uje pozitivne stvari, sve negativno {to sledi }e se boljesaslu{ati i rad pobolj{ati.

Budite specifi~ni

Uop{tene primedbe nisu korisne za razvijanje ve{tinazato {to ne pruàju dovoljno detalja da bi se iz njih moglo ne{tonau~iti. Komentari kao: „Bili ste odli~ni“ ili „Bili ste uàsni”,su beskorisni u smislu u~enja ako ne moète navesti {ta je to taosoba uradila {to vas je navelo da upotrebite etiketu „odli~an”ili „uàsan”. Izuzetno je te{ko ispraviti svoje pona{anje naosnovu op{tih informacija i uop{tenih komentara.

Koristite opisne, a ne ocenjiva~ke fraze

Opi{ite svoje reakcije tako {to }ete osobi re}i {ta ste ~uliili videli i koji je efekat to imalo na vas. Nije dovoljno informa-tivno re}i da je ne{to bilo dobro ili lo{e i takve vrednosne ocene}e vrlo verovatno dovesti do stvaranja odbrambenog stava.

„Po tome kako ste slu{ali ~ini mi se da ste zaista zainte-resovani”, }e biti korisnije i delotvornije nego: „Bilo je dobro,jako mi se svidelo.”

454

Ove faze ne moraju neminovno i}i po ovom redosledu,niti je odre|eno vreme koje se provodi u svakoj fazi. Nekegrupe se raspadnu ve} u drugoj fazi, a neke prolaze kroz ovajproces vi{e puta – na primer, ukoliko se u nekom periodu grupipridruè nove osobe, ponovo moè do}i do normiranja.

Va`no je jo{ i da napomenemo da se u procesu stvaranjagrupa javlja ose}anje/proces koji zovemo grupnom kohezijom.To se de{ava ukoliko se ljudi unutar grupe sna`no identifikuje sagrupom kao celinom. Identifikovati se sa grupom kao celinom,zna~i identifikovati se sa pojmovima prihvatljivog i nepri-hvatljivog pona{anja (koji su stvoreni tokom faze normiranja),sa grupnim vrednostima i modelom ’dobrog’ i ’lo{eg’. Grupnakohezija je va`na, ali ne mora uvek imati pozitivne rezultate.Ukoliko grupna kohezija postane suvi{e jaka, ~esto se de{ava daosoba koja ima druga~ije mi{ljenje automatski bude izba~e-na/ka`njena na neki na~in, a to gu{i kreativnost i inovacije.

Ukoliko je grupa/organizacija dovoljno velika, ili akopostoje odre|ene oblasti u poslu, dobro je da se formiraju timo-vi koji }e imati odre|ene zadatke. Timovi se mogu stvoriti kaopotpuno nove grupe, ili formalizovanjem ve} postoje}e grupe.

Tim

…~ini mali broj ljudi sa komplementarnim ve{tinama,posve}enih zajedni~koj misiji i ciljevima, za ~ije seostvarenje smatraju me|usobno odgovornima.

Timovi, kao {to je ve} re~eno, prolaze kroz iste faze stva-ranja kao i bilo koja druga grupa.

Ne postoii jedinstven recept za stvaranje dobrog tima, ali}emo ovde dati karakteristike i dobrih i lo{ih timova.


457

Razna istraìvanja su pokazala da grupe prolaze kroznekoliko faza u svom razvoju. Te faze moèmo podeliti na:

Stvaranje

Stvaranje je faza u kojoj se grupa formira. Na samompo~etku sve izgleda idealno, svi su ushi}eni i izgleda kao danikada ne}e biti problema. Ljudi jo{ nisu svesni razlika umi{ljenju.

Previranje

Do previranja dolazi kada pojedinci shvate da postojerazli~ita mi{ljenja u grupi, ~lanovi/ce grupe tada prakti~notestiraju gde su granice i dolazi do prvih konflikata i podela ugrupi.

Normiranje

Faza normiranja nastaje kada ljudi shvate da morajudavati i uzimati, prihvatiti kompromise i posve}ivati se intere-su grupe. Tada grupa stvara pravila/norme pona{anja unutargrupe.

Delovanje

Nakon {to je uspela da prevazi|e po~etne pote{ko}e istvorila norme pona{anja, grupa po~inje dobro da funkcioni{e iefikasno izvr{ava zadatke.

@aljenje

@aljenje nastaje kada grupa prestane da postoji iz bilokog razloga. Ova faza neminovno dolazi i tada ~lanovi grupeprolaze kroz fazu àljenja.

456

• postoje jasni, otvoreni napadi na druge, iliprikrivena netrpeljivost;

• ljudi se ne ose}aju slobodnima da izraze sopstve-no mi{ljenje;

• postoji malo ili nimalo fleksibilnosti u na~inu nakoji funkcioni{u;

• lider dominira timom i vi{e pa`nje je usmerenona to ko ima kontrolu nego na obavljanje posla.

Uloge u timu

S obzirom da svi ljudi imaju jake strane i slabosti urazli~itim oblastima, najbolje je kad se u timu nalaze ljudi kojise me|usobno dopunjuju. U skladu sa tim, kaèmo da postoje„uloge” u timu, {to zna~i da svako preuzima delove posla kojinajbolje odgovaraju njihovim jakim stranama. Teoreti~ari dajunekoliko tipologija tih uloga, a ovde }emo navesti podelu kojuje osmislio Belbin, 1981:

• osoba koja vodi – osoba koje vodi ra~una otome kako tim radi;

• osoba sa idejama – smi{lja nove na~ine i ideje;• osoba od akcije – promovi{e ideje me|u drugi-

ma, pokre}e proces pretvaranja ideje u realnost;• organizator/ka – organizuje podelu posla;• osoba za spoljne kontakte – koja proverava

kako stvari funkcioni{u u okruènju;• timski radnik/ca – podràva tim, i odràva tim-

ski duh;• kontrolor/ka – analizira i evaluira;• perfekcionist/kinja – brine o rokovima i da svi

detalji budu zavr{eni.


459

Karakteristike efikasnih timova

Timovi su osnovne „jedinice” za ve}inu organizacija.Oni su veoma korisni jer ujedinjuju ve{tine, iskustva i perspek-tive nekoliko ljudi.

Dobri i efikasni timovi

• neguju me|usobno ohrabrivanje, aktivno slu{a-nje, po{tovanje i podsticanje razmene mi{ljenja iideja, prepoznavanje potreba, interesa i postig-nu}a drugih;

• dobijaju energiju kad su pred izazovom;• uvek daju bolji rezultat nego individualno delo-

vanje ili delovanje ve}ih grupa;• fleksibilni su i lako odgovaraju na promene zah-

teva ili okruènja. Ve}om brzinom, ta~no{}u iefikasno{}u prilago|avaju svoj pristup noviminformacijama;

• ulaù dosta vremena i napora u istraìvanje, obli-kovanje i slaganje oko svrhe postojanja;

• karakteri{u duboka ose}anja posve}enosti rastu iuspehu tima.

U lo{im, disfunkcionalnim timovima

• atmosfera je napeta i preterano formalizovana;• ili ima suvi{e diskusije koja ne vodi ni~emu ili je

nema uop{te;• ~lanovi tima ne razumeju za{to su tu, {ta treba da

rade ili standarde kojima treba da teè;• ljudi ne slu{aju jedni druge;• neslaganja su ~esta i obi~no vezana za li~nost;• odluke nisu zajedni~ke;

458


461

Bez obzira na podelu, najbitnije je razumeti da su sveuloge podjednako va`ne, odnosno, da timovi ne}e dobrofunkcionisati ukoliko nema osobe sa nekom od ovih uloga.Kada je manji broj osoba u timu, jedna osoba ispunjava vi{euloga.

Komunikacija u grupi/timu

Tri osnovna na~ina komunikacije unutar grupe su:

Slika br. 8 Komunikacija u grupi/timu

Tri bazi~na na~ina komunikacije u grupi je identifikovaoLevit (1951) i prikazana su na gornjoj slici. U prvom slu~aju,rad je brz, komunikacija jasna izme|u svakog pojedinog dela icentra, pravi se manje gre{aka, ali postoji odre|ena nefleksibil-nost u slu~aju promene zadatka. (Na primer, ako B ima infor-macije koje uti~u na rad ostalih osoba u timu, ta informacija ideprvo ka A, a tek onda se prosle|uje dalje.)

460

U drugom slu~aju grupe su brè u re{avanju komplek-snih zadataka, ali }e isto toliko vremena potro{iti na jedno-stavne zadatke koliko i prva.

U tre}oj varijanti, grupe najbolje reaguju na otvorene,nejasne ili sloène zadatke. Ljudi u grupi su obi~no najzado-voljniji u tre}em slu~aju, ne{to manje u prvom, a najmanje udrugom slu~aju.

Liderstvo

Liderstvo je vaàn proces i pojava u radu bilo kojegrupe/organizacije. Liderstvo smo ozna~ili kao jedan od nefor-malnih procesa najvi{e zato {to se retko nailazi na formalnufunkciju lidera kao takvog. „Liderstvo po~iva na pojedincima ipojedinkama, a ne na organizacionoj strukturi. Ono se ne moèpropisati kao deo postupka ili opisa posla.”5 Nasuprot tome,funkcija osobe koja rukovodi/upravlja organizacijom jemenadèrska, i za tu funkciju postoji jasan opis posla. Da bijedna organizacija funkcionisala neophodno je da postoje obeuloge. Kod manjih organizacija i onih sa malo iskustva, posto-ji tendencija da se te dve uloge me{aju, to jest da jedna osobaima obe uloge. To je mogu}e ali nije preporu~ljivo, prvo jer seme{aju ovla{}enja, a drugo, retko koja osoba sjedinjava u sebii liderske i menadèrske sposobnosti. U ve}im organizacijamakao {to su preduze}a, je situacija jo{ sloènija, ali se na ovommestu ne}emo baviti pitanjem liderstva u tako velikim i formal-nim strukturama.

Prvo }emo definisati razliku izme|u lidera/ke imenadèra/ke, odnosno osobe koja vodi organizaciju i osobekoja njome upravlja.

5 Sendi Adirondak, „Sve o upravljanju“.

RAZMISLITE

Da li ste u nekom timu? Kako on funkcioni{e? Kojesu jake strane va{eg tima, a na ~emu treba da radite? Kojaje va{a uloga u timu?

1. Da vode ka ostvarenju svrhe – svaka grupa ima razlog,svrhu postojanja. Lideri/ke obezbe|uju da grupa ideka ostvarenju te svrhe.

2. Odràvanje efektivnih odnosa – lideri/ke treba da obe-zbede da odnosi izme|u njih i grupe i odnosi unutargrupe budu dobri, u smislu da pospe{uju stvarenjesvrhe postojanja grupe.

Da bi obavili te zadatke, lideri/ke treba da imaju na umutri osnovne vrste potreba:

1) Potreba posla – grupa/tim/organizacija postoje da biobavljali odre|eni posao. Uloga lidera/ke je da osigu-ra da se taj posao obavi. Ako se posao ne obavlja,osobe koje u~estvuju }e biti razo~arane, frustrirane.Duè trajanje takvog stanja moè voditi ka rastura-nju grupe.

2) Potreba odràvanja grupe – da bi postigla zadatkegrupa treba da se drì zajedno. Uloga lidera/ke jesteda izgradi i odrì timski duh i moral.

3) Individualne potrebe – pojedinci imaju sopstvene po-trebe i o~ekuju da }e biti zadovoljene na poslu. Ulogalidera/ke je da bude svesna tih potreba, tako da u tre-nutku kada je potrebno, moè preduzeti ne{to da se teindividualne potrebe usklade sa zadatkom i potrebamagrupe.

Ove tri vrste potreba sume|uzavisne. Bilo koja akcijau vezi jedne od ovih oblastiuti~e i na druge dve.

Slika br. 9 Potrebe kojelideri treba daharmonizuju


463

Lider/ka Mendèr/ka

Ovde }emo poku{ati da damo osnovne karakteristike li-derstva i neke osnovne pojmove vezane za tu pojavu.

Liderstvo se moè definisati kao

…proces inspirisanja pojedinaca/ki da uloè napor dabi se postigao neki rezultat.6

Ideja liderstva je stoga da tim/organizacija obave posaonajbolje {to mogu, da ostvare svrhu postojanja grupe. Lideri injihovi timovi/grupe su stoga me|uzavisni. Dva osnovna zadat-ka koje lideri treba da obavljaju efikasno jesu:

462

-

6 Armstrong, „How to be even better manager“.

Poku{ava da uradiPRAVE stvari

• Strate{ko planiranje

• Motivi{e ljude za viziju

• Motivacija i razvijanjeorg. strukture

• Inovacije neo~ekivanare{enja, prevazilaènjete{ko}a, izlaènje izuobi~ajenog okvira

• BUDU]NOST

Poku{ava da uradi stvarina PRAVI na~in

• Kratkoro~no planiranje

• Menad`ment i kontrola budèta

• Izgra|ivanje i odràvanje struk-ture postoje}e strukture

• Obezbe|uje postizanje onog {toje planirano.

• SVAKODNEVNI RAD,SADA[NJOST

• praktikuje ono {to govori,• ohrabruje timski rad,• aktivno ohrabruje povratnu informaciju,• radi na razvoju ljudi.


465

Naj~e{}e se navode ~etiri osnovne podele po stilovimaliderstva:

• Harizmati~ni/neharizmati~ni – harizmati~ni li-deri/ke se oslanjaju na svoju li~nost, harizmu iliauru. To su naj~e{}e vizionarske osobe, kojepreuzimaju rizike, orijentisani su ka postignu}u idobro komuniciraju. Neharizmati~ni lideri/ke seoslanjaju na svoje znanje, iz kog dolazi njihovautoritet.

• Autokratski/demokratski – autokratski lideri/kename}u svoje odluke, koriste}i sopstvene pozici-je da bi ljudi uradili posao, dok su demokratskivi{e usmereni ka podsticanju participativnograda.

• Osnaùje/kontroli{e – neki lideri/ke su skloni to-me da podsti~u ljude da se razvijaju, dok su dru-gi usmereni na kontrolu onoga {to se radi.

• Transakcije/transformacije – lideri/ke koji suusmereni na transakcije su oni koji „menjaju”novac, posao i sigurnost za poslu{nost, dok onikoji su usmereni na transformaciju poku{avajuda motivi{u ljude da streme ka nekim „vi{im ci-ljevima”.

Po jednom istraìvanju u inostranstvu, osobine koje ljudicene kod lidera/ke su:

• entuzijazam,• podràvanje,• prepoznavanje truda,• slu{anje ideja/problema,• obezbe|ivanje smernica,• integritet,

464

PRIMER

Grupa na seminaru u na{oj zemlji je ozna~ila sle-de}e osobine kao osobine dobrog lidera/ke, znanje, krea-tivnost, vizionarski kvalitet, ose}aj za druge ljude, auto-ritet, elokvenciju, upornost, pozitivnu energiju, posve-}enost, pobedni~ki mentalitet, sposobnost da integri{e,harizmu, roden/a za to.

RAZMISLITE

Da li ste lider/ka?

Kakav ste lider/ka – kakav je va{ pristup?

Da li me{ate posao lidera/ke i menadèra/ke?

Koje od poèljnih liderskih osobina imate?

Kakva vrsta lidera je potrebna va{oj grupi/organi-zaciji? Da li postoji osoba koja bi mogla da preuz-me tu ulogu?

Svaka od ovih vrsta mo}i se moè na}i ~ak i u vrlomalim organizacijama i neformalnim grupama. Mo} je vrlo va-`na, odnosno va`no je ko je ima i na koji na~in je upotrebljava.„Mo}, kontrola, liderstvo i autoritet ~esto se upotrebljavajujedna umesto druge, {to izaziva jo{ vi{e nesporazuma. Kao iautoritet, mo} moè biti legitimna ili nelegitimna. Kao i kontro-la moè se koristiti pozitivno ili negativno.

Zloupotrebljena mo} postaje nepravda. Zloupotrebljena kontrola postaje prinuda. Zloupotrebljeno vo|stvo postaje dominacija.Zloupotrebljeni autoritet postaje autoritarnost.7

Mo} kao pojavu }emo vi{e analizirati u delu koji seodnosi na jednake mogu}nosti.

Konflikt

Konflikt ili sukob je pojava sa kojom se suo~avaju svegrupe ili organizacije.

Upro{}eno, moè se re}i da su uzroci konflikta u okviruorganizacije:

• razli~ita profesionalna mi{ljenja/stavovi;• takmi~arska komponenta koja se neizbe`no

javlja u procesu rada;• li~ni sukob.


467

Mo}

S obzirom da u svakoj grupi/organizaciji formalno ilineforrnalno postoje osobe sa manje ili vi{e odgovornosti iovla{}enja, neizbe`no je da se u procesu rada ta mo} i pokaè.Direktno ili indirektno, razli~iti oblici mo}i proìmaju sveorganizacije bez obzira na njihovu prirodu.

Mo}

…osigurava dominaciju odre|enih ciljeva i/ili vredno-sti nad drugima.

Mo} nema uvek iste izvore. Ovde }emo navesti nekolikotipova mo}i:

• Ekspertska mo} – ovu vrstu mo}i imaju ljudikoji poseduju znanja i/ili informacije uspecifi~noj oblasti.

• Formalna mo} – mo} koja poti~e iz pozicije kojuosoba zauzima.

• Mo} nad resursima – mo} koja poti~e izvlasni{tva ili mogu}nosti da se dozvoli/spre~ikori{}enje resursa: novca, materijala, rada,usluge itd.

• Li~na mo} – mo} koja poti~e od li~nih osobina,harizme, samosvesti, sposobnosti da se artikuli{uose}anja i ideje, popularnosti.

• Mo} navike – vrsta status quo mo}i, koja poti~eod postavke da je lak{e da se stvari odrè takvimkakve jesu nego ih menjati.

• Mo} ’veza’ – poti~e od povezanosti sa drugimakoji imaju mo}.

• Moralna mo} – mo} koja je rezultat pritiska uni-verzalnih po{tovanih vrednosti. êsto se poi-stove}uje sa mo}i konvencija koje govore {ta jedobro a {ta lo{e.

466

7 Sendi Adirondak, „Sve o upravljanju“.

Kultura organizacije, iako nigde nije jasno predstavljena,niti }e iko re}i „kultura na{e organizacije je ovakva“, postoji iveoma je va`no biti svestan/a postoje}e klime/odnosno kulture.

Postoje razli~ite teorije o kulturi organizacija, ali manjeili vi{e op{te prihva}ena podela jeste da postoje ~etiri kulture:

1) kultura mo}i,

2) kultura uloge,

3) kultura zadatka/postignu}a,

4) kultura osobe/podr{ke.

Kultura mo}i

je kultura sa centralnim izvorom mo}i. Postoji malo pro-cedura ili pravila (njih odre|uje osoba koja je centar mo}i, iliuskog kruga oko nje). Atmosfera je kompetitivna, orijentisanaka mo}i.

Ljudi varaju za poziciju i poku{avaju da se jedni prekodrugih domognu ve}eg uticaja i budu zapaèni od stranerukovodstva. Ovako izgledaju mnoge politi~ke partije. Sli~no jei u mnogim poslovnim korporacijama. Dnevna zapovest je dapreìvljavaju oni koji su najpodobniji. U ovim organizacijamamo} je ~esto arbitrarna i prenosi se na autoritaran na~in. Ljudina niìm nivoima hijerarhije se ne bune, jer bi bili odstranjeni.

Kultura uloge

je kultura u kojoj se rad kontroli{e procedurama i pravi-lima/opisima poslova i taj opis je va`niji od osobe koja gaobavlja. Mo} je povezana sa pozicijama a ne sa ljudima.


469

Konflikt moè biti sukob izme|u dve osobe ili sukobizmedu grupa koje se javljaju u jednoj organizaciji.

Konflikti se ~esto pojavljuju u situacijama promena, jerone mogu biti shva}ene kao pretnja. Druga ~esta situacija ukojoj se de{avaju konflikti je ako postoji frustracija ili nezado-voljstvo koje nije otvoreno pokazano.

Konflikt ne treba da se ignori{e ili zanemaruje. To jeneizbeàn deo napretka i promene i treba da se upotrebi kon-struktivno. Konflikti izme|u osoba su lak{i za re{avanje odkonflikta izmedu grupa, jednostavno zato jer je lak{e napravitikompromis izme|u dve osobe, nego kompromis izme|u grupa,kod kojih treba uskladiti norme, vrednosti i ciljeve vi{e osoba.Ukoliko je grupa kojoj osoba pripada u konfliktu, ~esta jesituacija da }e osoba biti lojalna grupi, ~ak iako je njeno li~nomi{ljenje druga~ije.

Kultura organizacije

Svi ovi kako neformalni tako i formalni procesi i okvirizajedni~ki daju ne{to {to moèmo nazvati klimom za rad i kul-turom organizacije.

Da bi bilo jasno o ~emu govorimo, definisa}emo obapojma.

Organizaciona kultura jeste „{ema” vrednosti, normi,uverenja, pona{anja koji nisu jasno artikulisani, ali oblikujuna~in na koji se ljudi pona{aju i obavljaju poslove unutar nekegrupe. Pri tome se ovde misli na vrednosti kao na ne{to za {taljudi veruju da je va`no, a norme kao nepisana pravila pona-{anja. Ove vrednosti mogu biti drasti~no razli~ite od vrednostikoje je organizacija formalno definisala. Organizaciona klimaje na~in na koji ljudi doìvljavaju kulturu organizacije.

468

Kultura osobe/podr{ke

U ovoj kulturi osoba je centralna ta~ka. Organizacijapostoji da bi sluìla i pomagala pojedincima/kama u njoj.

Organizacije ovog tipa se razlikuju od onih zasnovanihna postignu}u. Organizacije koje se baziraju na podr{ci su onekoje poku{avaju da mobili{u i unesu mo} ljubavi. Takve orga-nizacije poku{avaju da dovedu do poverenja, otvorenosti, dava-nja i brige, ljudi koji rade u tim organizacijama ose}aju da seo njima neko brine. Neformalne grupe, kao {to su grupesamopomo}i ~esto imaju ovakvu kulturu. Kultura podr{ke sezasniva na davanju i primanju u istoj meri, smislu za po{tova-nje i brigu o drugim ljudima i u~tivim na~inima socijalne inter-akcije. Takve organizacije mogu biti divno mesto za boravakmada je jedina njihova mogu}a slabost {to se koncentri{u naproces, tro{e mnogo vremena na sastanke, a zanemarujupostignu}e u spolja{njem svetu.

Dobre/lo{e kulture

Nijedna od ovih kultura nije lo{a ili dobra sama po sebi.Tako|e, retko koja organizacija ima samo i isklju~ivo jednukulturu. Obi~no u svakoj organizaciji postoji me{avina dve ilivi{e kultura, od kojih je jedna najuticajnija. Pitanje toga kolikosu kulture dobre ili lo{e je pitanje svrsishodnosti i uticaja narad, odnosno, prvo, u kojoj meri ljudi tu kulturu doìvljavajukao ne{to dobro ili lo{e, i drugo, kako se ta kultura odraàva nanjihov rad.


471

Organizacije ovog tipa se veoma razlikuju od onih za-snovanih na mo}i. Ovde organizacije traè sigurnost, trajnost izakonitost. Klju~na re~ je „pravilo”. Organizacije imaju priz-nata pravila, propise i procedure rada. Svako zna svoje mesto isiguran je u sistemu ako se pona{a u skladu sa pravilima.Velike birokratije, kao {to su dràvne slu`be, se ~esto pona{ajuna taj na~in. Obi~no postoji priru~nik (ili pravilnik) koji pokri-va sve eventualnosti i od ljudi se ne o~ekuje da mnogo koristesvoju sposobnost odlu~ivanja, sve dok uspostavljena pravila toobezbe|uju. Ovakve organizacije su pouzdane i obi~no pruàjudobru uslugu. S druge strane, njima nije lako da se bave neuo-bi~ujenim doga|ajima ili zahtevima i imaju sklonost da izrazesvoju nemogu}nost da se time bave. Takve organizacije nisudobre u promenama i to }e uraditi samo ako su prisiljene.

Kultura zadatka/postignu}a

Cilj je da se dovedu pravi ljudi i da se puste da zavr{eposao. Uticaj je baziran na ekspertskom znanju, a ne na pozici-ji ili na poziciji mo}i. Timski rad je vaàn.

Organizacije ovog tipa se veoma razlikuju od organi-zacija zasnovanih na ulozi i na neki na~in predstavljaju njihovuantitezu. Ovakve organizacije su zasnovane na samoizraàvan-ju. Ovo su kreativne sredine gde je naglasak na „podizanjupra{ine”. One se brzo razvijaju i èle da budu najbolje.Reklamne agencije i kompanije za istraìvanje trì{ta su ~estotakve. Ljudima je dato mnogo slobode da produkuju, postojistres u vezi individualnog postignu}a i takmi~enje me|u ljudi-ma za najbolju ideju. Ovakve organizacije ne pruàju dobrupodr{ku ljudima i ne toleri{u slabost i neuspeh u postignu}u.One nisu bezuslovno udobna mesta za boravak i ~ovek je samoonoliko dobar koliko i poslednji posao koji je obavio.

470

KAKO UPRAVLJATILJUDSKIM RESURSIMA U PRAKSI?

Ciljevi i zadaci u upravljanjuljudskim resursima

Glavni cilj upravljanja ljudskim resursima jeste da osigu-ra da organizacija postigne uspeh preko ljudi koje anga-ùje/upo{ljava. Bez obzira na veli~inu organizacije/preduze}a,upravljanje ljudskim resursima ima iste ciljeve i moèmo ihdefinisati na slede}i na~in:

Upravljanje ljudskim resursima

1) Obezbe|uje da organizacija privu~e i zadrì kompe-tentne, posve}ene i motivisane ljude. To zna~i da sepreduzimaju koraci i razvijaju strategije da se privuku„prave” osobe, da se one zadrè i da im se omogu}i dau organizaciji razviju potencijale do maksimuma. Totako|e podrazumeva razvijanje sistema za pra}enje iprocenu rada, kao i sistema za nagra|ivanje/disci-plinovanje.

2) Obezbe|uje motivaciju i posve}enost kroz uvo|enjepolitika i procedura koje omogu}avaju da se osobevrednuju na pravi na~in, i da su adekvatno nagra|eneza svoja postignu}a, odnosno nivo ve{tina i kompe-tencije koje postiù.


473

472

472

Jednake mogu}nosti i organizacijski kontekst

Va`no je imati u vidu jednake mogu}nosti prilikom pos-matranja organizacijskog konteksta, kako formalnog tako ineformalnog.

[to se ti~e formalnog konteksta, treba imati politike iprocedure koje se ti~u obezbe|ivanja jednakih mogu}nosti.Postoje mehanizmi kojima se proverava da li se jednakemogu}nosti po{tuju na formalnom nivou, ali se to lako moèuraditi i bez mehanizama: prvo, proveri se u pravilima i proce-durama da li se uop{te pominju jednake mogu}nosti ili bilokoja marginalizovana grupa ili ne, i drugo, posmatra se struktu-ra organizacije – koliko ima osoba koje pripadaju marginalizo-vanim grupama na vode}im pozicijama, procenat zaposlenihkoji imaju invaliditet, da li je prostor pristupa~an i tako dalje.Organizacija moè imati proceduru o jednakim mogu}nostima,ali ako njen prostor nije pristupa~an za osobe koje koriste koli-ca jasno je da je to prazna pri~a.

Posebno treba obratiti pa`nju na neformalni kontekst, jerse tu zaista ogleda stav organizacije. Da li se po{tuje mi{ljenjenekog ko je iz marginalizovane grupe? Da li ih ima u timovi-ma? Kakve su neformalne grupe koje se formiraju u organizaci-ji? Ko koga {titi? Ko ima mo}? Oko ~ega izbijaju konflikti?

Ukoliko èlite da uvedete jednake mogu}nosti, oba kon-teksta treba pratiti. Pri uvo|enju jednakih mogu}nosti, da bione zaìvele u praksi, klju~no je da zaposleni/angaòvani naradu treba da imaju ose}aj da su jednake mogu}nosti ne{toveoma va`no, ne{to ~emu se posve}uje pa`nja. To se lako dajedo znanja ako se pona{anje nagra|uje ako se po{tuju, odnosnoka`njava ako se ne po{tuje. Jednake mogu}nosti se uvode„negovanjem” kulture i klime koje podràvaju osobe iz margi-nalizovanih grupa.

Imaju}i u vidu da grupa odgovornih lica za jednakemogu}nosti i rodnu ravnopravnost nije sasvim formalna grupa,za njeno funkcionisanje nije neophodno pro}i kroz sve opisanefunkcije. Me|utim, s obzirom da su u na{im lokalnim admini-stracijama u toku mnoge promene, smatrali smo da }e bitikorisno da makar u osnovnim crtama damo svaku od ovihfunkcija.


475

3) Kreira klimu u kojoj se razvijaju dobri i podsticajniodnosi izme|u onih koji rukovode i onih koji rade,klimu koja stimuli{e timski rad.

Zavisno od veli~ine organizacije i nivoa formalnosti, ovise ciljevi mogu sprovesti na razli~ite na~ine. Ovde }emo na-vesti sve funkcije upravljanja ljudskim resursima, koje se zatimmogu prilagoditi manjim ili ve}im organizacijama/grupama,odnosno manje ili vi{e formalnom okviru rada sa ljudima.

474

RAZMISLITE

Ako pripadate grupi odgovornih lica za jednakemogu}nosti i rodnu ravnopravnost (koja nije sasvim for-malna grupa), razmislite koje od ovih funkcija treba da seprimene u toj grupi? Na koji na~in i kako biste to uradili?

• posebne zahteve koje treba da ispuni – npr. damoè da putuje, vozi itd.,

• pravne zahteve, ukoliko ih ima.U okviru ovih postavki razlikujemo bitne i poèljne kri-

terijume. Bitni kriterijumi (karakteristike) ozna~avaju nivo kojimora biti zadovoljen da bi se posao obavljao u skladu sa posta-vljenim standardima. Poèljni kriterijumi pro~i{}avaju bitnekriterijume i mogu se koristiti samo da bi pomogli u pravljenjuuèg izbora kada postoji veliki broj kandidata koji zadovoljava-ju bitne kriterijume. I poèljni kriterijumi treba da su u vezi saizvo|enjem posla.

Pisanje karakteristika osobe je jedan od najteìh zadata-ka u svakom procesu nalaènja osoblja. Uvek treba proveritipredlog/nacrt sa jo{ jednom osobom da bi se videlo da li jedovoljno jasan i precizan.

Saveti za izradu opisa karakteristika osobe:

• Kriterijumi treba da se napi{u na {to odre|enijina~in bez stereotipskog isklju~ivanja.

• Faktori kao {to su ve{tine i ìvotno iskustvomogu da imaju istu teìnu kao i formalna kvali-fikacija. Npr. ako posao zahteva organizacione iadministrativne ve{tine, onda iskustvo u vo|enjuneke neformalne grupe moè da demonstrira oveve{tine.

• Iskustvo ste~eno na nekom nepla}enom poslu(recimo tokom volontiranja za neku nevladinuorganizaciju), tako|e moè da pokaè validnuupravlja~ku sposobnost.

• Nemojte uklju~ivati kvalifikacije koje su suvi{especifi~ne za posao.

• Ne treba stavljati kriterijume koji profili{u osobukroz njene osobine, npr:


477

Zapo{ljavanje osoblja

U procesu zapo{ljavanja postoje ~etiri koraka koji semogu nazvati osnovnim:

1) definisanje posla i zahteva,2) privla~enje kandidata,3) izbor,4) uvo|enje u posao.

Definisanje posla i zahteva

Prvi korak je jasno i detaljno: 1) definisanje posla koji }ese obavljati i 2) definisanje potrebnih kvalifikacija koje osobatreba da ima da bi obavljala taj posao. Taj korak je klju~an uprocesu zapo{ljavanja, jer osobu koja }e adekvatno obavljatiodre|eni posao moèmo izabrati samo ako nam je potpunojasno {ta ta osoba treba da zna i kakve osobine treba da ima zaobavljanje tog posla.

Definisanje posla zna~i ispisati detaljno {ta je cilj oba-vljanja tog posla, {ta su sve zadaci koji se obavljaju u okviru togposla, koliko je radno vreme potrebno za taj posao, kakve odgo-vornosti i ovla{}enja podrazumeva posao. Tako|e opis poslapodrazumeva da precizirate platu, beneficije i uslove rada.

Drugi deo je definisanje „karakteristika“ osobe kojutraìte – to podrazumeva da precizirate:

• znanje,• kvalifikacije i obrazovanje/trening,• iskustvo,• ve{tine i sposobnosti,

476

479


479

– vesele prirode,– prijatne spolja{nosti,– dobro podno{enje velikih obaveza.

Ovakvi zahtevi mogu biti signali „samo za zgodne de-vojke” ili „samo za mla|e osobe” ili „ne}emo primati samo-hrane roditelje” {to je automatski diskriminacija/isklju~ivanje.

Privla~enje pravih osoba

Da bi se privukla prava osoba, objavljivanje informacijeo radnom mestu treba da bude atraktivno i uspe{no.

Zato treba obratiti pa`nju da konkurs bude takav da:

1. Privu~e pa`nju – dovoljno atraktivan da privu~e pa-`nju u odnosu na ostale konkurse.

2. Stvori i zadrì interesovanje – mora komunicirati takoda na zanimljiv na~in saop{ti informacije o poslu,organizaciji, uslovima zaposlenja i traènim kvali-fikacijama.

3. Stimuli{e akciju – poruka treba da bude takva da sti-muli{e konkretnu reakciju – odnosno podstakne ljudeda se jave.

Prakti~ni saveti o objavljivanju konkursa

• Tekst konkursa treba da proizlazi iz karakteristi-ka osobe i opisa posla.

• Privla~enje velikog broja kandidata je jednakolo{e kao i privla~enje malog broja. Gubitak jevremena i novca slati detaljne informacije ljudi-ma koji ne odgovaraju za posao.

478

• Konkurs treba da nabroji sve klju~ne ve{tinekoje se traè za obavljanje posla, kao i da pruìdovoljno informacija potencijalnim kandidatimada se sami iskiju~e.

• [ta treba da bude u konkursu?– ime i logo (znak) organizacije,– naziv posla,– gde je posao baziran,– ideja o glavnim zaduènjima i gla-

vnim aspektima karakteristika oso-be, kao i traène kvalifikacije,

– plata (i ostala nov~ana primanja),– izjavu o jednakim mogu}nostima,

– datum zatvaranja konkursa, datum odràva-nja intervjua,

– kako do}i do detaljnijih informacija (telefon,kontakt osoba, adresa),

– trajanje posla, tj. da li je stalan posao, pu-no/pola radnog vremena.

• Konkurs mora biti privla~no sloèn u smislu tek-sta i izgleda oglasa.

Osim ovih neophodnih informacija treba dati formular zaprijavu. To moè biti standardan aplikacioni obrazac (u tomslu~aju se navodi gde ga zainteresovani mogu dobiti), ili rezime.

Posao se moè ogla{avati na razli~itim nivoima:

Lokalno/regionalno

• lokalna {tampa,• centri za zapo{ljavanje,• lokalni radio,

Za zahtevnije poslove nakon pravljenja uèg izbora~itanjem aplikacija, ponekad se radi i test, koji moè biti pisanitest na kome }e osobe odgovoriti na odre|ena pitanja/zadatke,ili prakti~ni test gde se od osoba zahteva da re{e odre|eni pro-blem u smislu, na primer, rukovanja kompjuterom iliodre|enom opremom.

Posle pravljenja uèg izbora organizuju se intervjui.Intervju sluì za uspostavljanje li~nog kontakta sa osobom koja}e mo`da dobiti posao, te da se saznaju informacije koje se nenalaze u aplikaciji. Potrebno je da komisija unapred odredipitanja koja }e postavljati, da ta pitanja ostanu ista za svakuosobu (kako bi svi imali jednak tretman) te da postoji sistemrangiranja, odnosno sistem procene koliko kandidati zadovo-ljavaju postavljene kriterijume. Pitanja na intervjuu moguobuhvatiti:

• njihov trenutni posao ili aktivnosti;• {ta ih posebno interesuje u vezi sa poslom za koji

su se prijavili;• ve{tine i iskustvo, {ire nego {to je dato u

aplikaciji;• kako kandidat/kinja planiraju da to primene na

novom poslu;• kako bi kandidat/kinja reagovali u odre|enim

situacijama.

Za intervju je va`na dobra priprema, da postoji ta~noodre|ena svrha svakog pitanja, te da se u~ini sve da se osobakoja je intervjuisana oseti, koliko je to mogu}e, prijatno iopu{teno i na taj na~in pokaè maksimum sopstvenih sposob-nosti. Tako|e, pri zavr{etku intervjua, treba se zahvaliti osobi iuputiti je {ta }e se dalje de{avati u procesu izbora, kao i datumdo kog moè o~ekivati odluku.


481

• namenske novine (npr. za izbeglice, za osobe sainvaliditetom i sl.

Na nivou cele zemlje

• nacionalna {tampa (prodaje se u celoj zemlji)Stampa za nacionalne manjine ili ènska {tampa,

• specijalna izdanja koja se bave odre|enimstrukama Internet (mailing liste),

• oglas treba da se objavi tamo gde se moè o~eki-vati da }e ga osobe koje zadovoljavaju traènekarakteristike pro~itati.

Izbor

Postupak izbora kandidata podrazumeva nekoliko ma-njih koraka a to su:

• uì izbor,• intervjui,• kona~an izbor.

Ceo ovaj posao treba da obavlja odre|ena osoba ili {to jejo{ bolje komisija koja moè imati 3–5 osoba. Ve}i broj osobau komisiji je neprakti~an. Ceo proces izbora se bazira na ve}postavljenim kriterijumima.

Uì izbor se pravi na osnovu aplikacija, i to je proces ukome se odbacuju prijave iz kojih se vidi da kandidat/kinja neodgovaraju postavljenim zahtevima. Cilj je da se ovim proce-som broj osoba koje su pozvane na intervju svede na pri-hvatljivi minimum, a da se pri tome ne odbace kandidati/kinjekoji su odgovaraju}i.

480

Uvo|enje u posao

Uvo|enje u posao ima za cilj:

• da pomogne osobi da lak{e pro|e kroz po~etniperiod kada joj je sve novo i strano;

• da brzo stvori pozitivnu reakciju na organizaci-ju/firmu, tako da lak{e odlu~i da zadrì posao;

• da se dobije efikasan rezultat od nove osobe unajkra}em mogu}em vremenu;

• da se smanji mogu}nost da zaposleni napustiposao odmah.

Prakti~ni saveti

• Uvo|enje u posao moè da ima dva aspekta:sadràj rada i okruènje u kome se radi. Imajtena umu da ima mnogo toga {to treba usvojiti iljudi mogu vrlo brzo da se zasite, preoptere}enigomilom informacija. Neki ljudi retko menjajuposao i mogu da imaju ve}ih pote{ko}a.

• Postavite ujedna~en tempo sa nekim lak{imzadacima i instrukcijama na po~etku, prelaze}ina potpuno obavljanje posla tek nakon tri do {estmeseci (zavisno od sloènosti posla i odgo-vornosti).

• Kandidati/kinje unutar organizacije koji menjajunivo u okviru organizacije, tako|e treba da seuvedu u posao. Oni treba da znaju o upravlja~-akim praksama i kako da se one primenjuju. Onimogu imati posebne pote{ko}e u vezi sa pro-menom statusa.

• Napravite plan uvo|enja u posao. Svi novi radni-ci }e imati koristi od tog perioda. Jedan od


483

Kada su intervjuisane osobe veoma blizu po broju poenana rang-listi, treba da se rasprave ocene u vezi sa kriterijumimai daju dodatna obja{njenja. Ako ta dodatna obja{njenja ubedeostale osobe iz komisije, moè da se revidira rang-lista.

Odluka o kona~nom izboru treba da se donese konsenzu-som, a ako to nije mogu}e onda glasanjem.

Prakti~ni saveti za dono{enje odluke:

• odluke se donose neposredno nakon intervjui-sanja;

• komisija treba da donese odluku o izabranomkandidatu/kinji, kao i o rezervi u slu~aju da seodabrana osoba predomisli ili se referencepokaù neta~ne;

• ako postoji neodlu~nost izme|u dve osobe, trebaih ponovo zvati na razgovor.

Nakon odluke, treba proveriti refercnce/preporuke osobe.

Prakti~ni saveti u vezi sa preporukama:

• ako ste u ùrbi, moète pozvati telefonom iraspitati se;

• treba da idete prema strukturisanoj listi pitanjakoju }ete naknadno poslati u pisanoj formi;

• uvek traìte i pisane preporuke nakon {to ste ra-zgovarali telefonom;

• budite sigurni da razgovarate sa pravom osobom– poku{ajte da razgovarate sa osobom koja je bi-la neposredno nadre|ena.

Nakon definitivne odluke, osobu treba obavestiti o tomeda je dobila posao, kao i o svim detaljima vezanim za obavlja-nje posla. Tako|e i osobe koje nisu dobile posao treba da buduo tome obave{tene.

482

• administracija, kako se koristi tel/fax (arhivira-nje, vo|enje evidencije, beleènje informacija,izve{tavanje i sl. Trebalo bi uspostaviti nekustandardnu proceduru koja je adekvatna zahtevi-ma projekta);

• upotreba kompjutera – da li su osobe obu~ene dakoriste programe (Word, Excel, software na ko-jem obra|ujete projekat).

Uslovi rada

Pod uslovima rada podrazumevamo uslove koji suvezani za sam posao – radno mesto, zahteve posla, odmore,odsustvovanja, bolovanja, eventualna putovanja, teren itd., a sdruge strane platu i beneficije koje su vezane za taj posao.


485

484

484

RAZMISLITE

Setite se svog zapo{ljavanja. [ta vas je najvi{e bri-nulo? Da li ste brinuli?

Kakav mi je {ef?

Kakve su mi kolege?

Kakva je atmosfera na poslu?

Koji su standardi koje treba da zadovoljim u radu?

Koliko vremena treba da to nau~im?

Koga mogu pitati ili prekinuti u poslu za pomo}?

Kako biste novoj osobi pomogli da prevazi|e ovepo~etne brige?

Putevi ostvarivanja rodne ravnopravnosti i jednakih mogu}nosti – od ideje do prakse–

glavnih uzroka napu{tanja posla u prvoj godinije lo{e upoznavanje sa organizacijom.

• Upozorite osoblje o prisustvu nove osobe.• Odredite osobu (mentora/ku) koji }e voditi brigu

o novoj osobi i odgovarati na pitanja ako zatre-ba. Izaberite osobu za koju ste sigurni da }edobro obaviti posao.

Dobar deo potrebnih informacija se moè nalaziti u tzv.knjizi za zaposlene, koju imaju ve}e organizacije. Ta knjigasadrì op{te informacije, kao:

• istorijat organizacije;• radno vreme, prekovremeno, odsustva, odmori;• plate, beneficije, nagrade;• procedure za àlbe, disciplinske procedure, pro-

cedure za unapre|enje;• pravila organizacije, zdravstvene i sigurnosne

mere, brojeve telefona/mape itd.;• ko je ko u organizaciji (organogram).

Ostalo {to je potrebno, a {to je karakteristi~no ba{ za tajposao/osobu treba posebno i objasniti, a u to spadaju:

• radno mesto (prostor, sto);

• ko je neposredno nadre|ena osoba;

• upoznavanje se kolegama i ostalim saradnicima;

• personalna pitanja – ugovor (ako postoji), opisposlova, obaveze i odgovornosti, plata, benefici-je, praznici, bolovanja, odsustvovanja;

• detaljan opis posla;

• odnosi sa drugim poslovima i radnim mestima;

2. Tro{kova ìvota – plate treba da prate spoljna de{ava-nja i u slu~aju pove}anja tro{kova ìvota plate morajubiti adekvatno pove}ane.

3. Posebna dostignu}a – u slu~aju ve}eg uspeha zapo-slene osobe, oni koji rukovode imaju diskrecionopravo da to posebno nagrade. Ta, obi~no nov~ana,nagrada se dakle daje za posebno dobro obavljenposao, pri ~emu se zapravo pretpostavlja da takvonagra|ivanje podsti~e budu}e dobre rezultate.

Osim plate, postoje i beneficije koje mogu biti nov~aneili ne. Paketi beneficija se veoma razlikuju, naro~ito kod nas uperiodu tranzicije, kada jo{ uvek nije jasno kako }e se menjatipostoje}a zakonska regulativa, koju ~ak i sada ne po{tuju sviposlodavci.

Ono {to se obi~no uklju~uje u nekakav paket beneficija,jeste socijalno i zdravstveno osiguranje, topli obrok, pla}eniodmori. U svakom slu~aju, va`no je da se ne kr{i zakon, i dapostoji fer odnos prema ljudima koji su zaposleni.

Osim uobi~ajenih nov~anih beneficija postoji i drugideo, odnosno neka vrsta ne-nov~anih nagrada koje posao ~ineprivla~nim. To mogu biti:

• prilike za edukaciju, trening i sticanje dodatnihkvalifikacija;

• mogu}nost putovanja;• izazov koji pruà interesantan posao;• prilika da se radi sa iskusnim ljudima koji su

dobri u svom poslu.

Uslovi rada koji uklju~uju zahteve posla, plate i benefi-cije su veoma va`ni za privla~enje i zadràvanje ljudi. Mnogiljudi se zadràvaju na poslovima bez obzira na uslove, jer je uproteklih deset godina u Jugoslaviji bilo te{ko na}i iole pristoj-no pla}en posao, ali se trì{te rada ubrzano menja sa pobolj-


487

Prvi deo ovih uslova je ve}im delom definisan u opisuposla o kome smo govorili u prethodnom poglavlju. Kada seosoba zaposli, taj opis posla treba preto~iti u ugovor koji }esadràti sve uslove zaposlenja.

[to se ti~e plata i beneficija, va`no je da ponu|ena platai beneficije budu odgovaraju}e poslu koji se obavlja. Da bi seto postiglo, treba voditi ra~una o:

1) trì{tu,2) samom poslu koji se obavlja,3) platama za druge poslove u preduze}u.

Prvi uslov zna~i da plata treba da bude u skladu sa plata-ma koje se na trì{tu nude za sli~ne poslove, od strane sli~nihorganizacija i firmi.

Drugi uslov zna~i da treba voditi ra~una kolika i kakvaznanja, ve{tine i sposobnosti zahteva obavljanje tog posla, kaoi o specijalnim uslovima (na primer, putovanja, neobi~no radnovreme ili zahtevi za ~estim prekovremenim radom itd.).

Tre}i uslov zna~i da plate u jednoj organizaciji treba dabudu u relativnoj srazmeri – srazmerne poslovima koji se oba-vljaju, kao i da ne postoje neobja{njive razlike izme|u platarazli~itih ljudi. To tako|e zna~i da se isti posao mora pla}atiisto, bez obzira ko ga obavlja.

U ve}ini organizacija/firmi postoji ne{to {to se zovepo~etna ili startna plata za odre|eni posao. Ta se plata vreme-nom obi~no pove}ava {to zavisi od nekoliko stvari:

1. Vremena provedenog u organizaciji – ukoliko zapo-slena osoba dobro obavlja svoj posao i ostala je u or-ganizaciji duè vremena, plata treba da se povremenopove}a kao znak da se ceni lojalnost i dobro obavlja-nje posla.

486

Testira: Problem sa kojim se suo~avam je…èlim da uradite… {ta mislite o tojideji?

Konsultuje: Problem sa kojim se suo~avamo je…Koje ideje imate za re{avanje?

Pridruùje: Sa kojim problemom se suo~avamo?Kako to moèmo re{iti? Ideje? Izabra-}emo najbolju.

Delegira: @elim da ispitate imamo li bilo kakavproblem u ovoj oblasti. Ja }u pratitiukupni napredak, bez ulaènja u deta-lje. Obavestite me ako postoje te{ko}e.

Po ovoj teoriji, po~ev{i od prvog do poslednjeg stila rastesloboda ~lanova/~lanica tima, a smanjuje se sloboda delovanjaosobe koja rukovodi.

Bazirano na ovoj teoriji moè se razviti delotvoran sistemupravljanja, koji podrazumeva upotrebu razli~itih stilova zavis-no od problema sa kojim se suo~avate. Kori{}enje stilova naovakav na~in se ozna~ava ~esto kao situaciono rukovo|enje.8

Ta teorija podrazumeva dva osnovna pristupa – orijenta-ciju ka rezultatu i orijentaciju ka odnosima, zavisno od toga {taosoba koja rukovodi ima kao prioritet u tom trenutku (rezultatili odnose) kao i od „zrelosti zaposlenih”. Orijentacija ka rezu-llatu zna~i da je prioritet da se dobije dobar rezultat, a orijenta-cija ka odnosima zna~i, na primer, da ne postoji veliki pritisakrokova, pa se moè posvetiti razvijanju odnosa. Zrelost pritome defini{emo kao posedovanje: 1) ve{tina da se posao uradii 2) volju da se efikasno radi.


489

{anjem ekonomske situacije, a pogotovu sa dolaskom velikogbroja stranih firmi i organizacija. Stoga }e uslovi rada koji senude postati bitan preduslov strate{kog razvijanja ljudskihresursa jedne organizacije.

Direktno rukovo|enje ljudima – pristupi

Na~in na koji organizacija zapo{ljava, uslovi rada kojenudi spadaju u strategiju upravljanja ljudskim resursima. Upraksi je za upravljanje ljudskim resursima, osim takve strate-gije, vrlo vaàn i li~ni pristup osobe koja rukovodi.

Razliku izme|u liderstva i upravljanja smo ve} pominja-li ranije u ovom priru~niku. Dakle, da bi osoba dobro upravlja-la ljudskim resursima ne mora biti harizmati~na, niti ro|en/a davodi, ali mora imati dobre organizacione sposobnosti, razume-vanje i teorije i prakse upravljanja, proaktivan pristup i sposob-nost da sagledava celinu.

Ljudi imaju razli~ite stilove i na~ine na koji upravljaju, ati na~ini mogu mnogo doprineti ili oduzeti kona~nom rezultatu.

Postoje razli~ite teorije o li~nostima koji rukovode. Jed-na od najpoznatijih teorija jeste teorija stilova u okviru kojetakode postoji vi{e razli~itih varijanti. Svaka teorija stilova ana-lizira karakteristike osoba koje vode i zatim ih uklapa u odre-|eni stil. Ovde navodimo jednu od tih teorija, koja se bazira najeziku koji koriste osobe koje rukovode. Osoba koja rukovodimoè da:

Saop{tava: Problem sa kojim se suo~avam je…èlim da uradite…

Prodaje: Problem sa kojim se suo~avam je…èlim da uradite… zato {to…

488

8 Zavisno od literature, ovaj na~in upravljanja se ponegde ozna~ava kao situacionoliderstvo.

491


491

Na primer, u slu~aju zaposlenih sa malo iskustva, najbo-lje je primenjivati direktivni stil (osigurava se rezultat i izbega-va se da osoba koja radi bez potrebe gre{i traè}i re{enje pro-blema). Kako nivo iskustva/zrelosti raste, primenjuje se po-dràvanje, facilitiranje i, kona~no, delegiranje. Svaki od ovihstepena podrazumeva vi{e samostalnosti za osobe koje rade imanje kontrole od strane osobe koja rukovodi.

Podràvanje:

• pratite rad izbliza, tako da budete odli~no upo-znati sa idejama i napretkom – dajte znake {ta jedovoljno dobro, a gde èlite da vidite pobolj-{anja i u kom smeru;

• pohvalite rad a ne osobu, poslu{ajte probleme ikako oni misle da napreduju.

Facilitiranje:

• nemojte im govoriti {ta da rade, objasnite samo{ta je cilj;

• osigurajte izvore da saznaju ili da nau~e;• pomozite oko komunikacije, da podele probleme

i da zajedno dolaze do re{enja;• dozvolite prostor za gre{ke, pomozite da se iz

njih nau~i i kako da se napravi plan;• da se iste gre{ke ne ponavljaju;• budite spremni da usko~ite ako postoji nedosta-

tak posve}enosti, poverenja ili saradnje.

490

Direktivni stil:

• objasnite {ta treba da se uradi, za{to je va`no, ikoji standard se o~ekuje – saznajte {ta zaposleniznaju o tome – dajte primere ili preznetaciju dabiste objasnili {ta ta~no èlite;

• ostavite vreme za pitanja i razja{njavanja;• pratite sve vreme {ta se doga|a i kakvi su rezul-

tati.

Delegiranje

• delegirajte i va`ne i neva`ne zadatke – proveriteda li je svima jasno koje su granice autonomi-je/ko {ta kontorli{e – budite na raspolaganjuukoliko je potrebno da se konsultuju ili da vasizveste.

U svakom slu~aju, u postupku upravljanja treba:

1. analizirati situaciju i specifi~an zadatak;2. odlu~iti koji stil je odgovaraju}i da biste dobili

najbolje rezultate;3. odvojiti kvalitet rada koji su zaposleni ranije

pokazivali u odnosu na novi zadatak.

Ova poslednja ta~ka je va`na jer nasuprot ~estim o~eki-vanjima, u~inak zaposlenih nije uvek konstantno rastu}i.Svakome, pa ~ak i najboljima se de{ava da imaju dobre i manjedobre periode. Moè se desiti da osobe koje ina~e imaju visoknivo u~inka u nekom trenutku rade slabije, a uloga osoba kojeupravljaju jeste da ih u takvim periodima podrè, i naravnoadaptiraju sopstveni stil upravljanja. Naravno da su razli~iteosobe naklonjene razli~itim stilovima, ali je neophodno daosobe koje upravljaju radom drugih ljudi imaju aktivan stav,

Bez obzira na to koji stil upotrebljavate, su{tinski seupravljanje svodi na ~etiri koraka, koji su karakteristi~ni zaop{ti pojam upravljanja i koji su navedeni na sl. br. 4.

Planiranje – plan {ta treba da bude ura|eno, kojistandard treba da bude odràn.

Delovanje – preduzimanje konkretnih koraka da seostvari planirano.

Nadgledanje – rad i rezultati se konstantno prate i rea-guje se odmah.

Analiza – kona~na procena za odre|eni vremen-ski period.

Motivacija

Kad govorimo o motivaciji mislimo pre svega na postu-pak kojim se ljudi podsti~u da svoj posao rade dobro i odgo-vorno, da ulaù svoj maksimum, kao i da budu posve}eni ciljui dobrobiti organizacije. Ljudi mogu obavljati posao solidno,tako da nema razloga da se àlite na njihov u~inak, ali to nezna~i da daju svoj maksimum, ili da }e biti posve}eni i lojalniorganizaciji. Zato se jedan deo teorije koja se bavi upravljanjemljudi posve}uje motivaciji, odnosno na~inima da se postignemaksimum sa ljudima koji rade.

Kako definisati motivaciju? Motiv je razlog da se ne{touradi. Zato se, bave}i se motivacijom, zapravo bavimo faktori-ma koji uti~u na ljude da se pona{aju na odre|eni na~in. Ljudisu motivisani onda kada o~ekuju da je verovatno da }e predu-zimaju}i odre|ene akcije posti}i odre|eni cilj i o~ekivanunagradu – onu koja zadovoljava njihove potrebe.


493

menjaju svoje stilove i prilago|avaju na na~in koji }e zaposle-nima pomo}i da daju svoj maksimum.

492

495


495

Kada se pomene motivacija, ve}ina ljudi pomisli naplatu i to je jedan od naj~e{}ih mitova koji su vezani za moti-vaciju na poslu. Visina plate jeste jedan od uzroka nezado-voljstva poslom, ali ne mora biti faktor motivisanja, odnosnone mora biti faktor motivisanja svih ljudi. Ljudi koji radeimaju razli~ite potrebe te u skladu sa tim i razli~ite faktore kojiuti~u na njihovu motivaciju, posve}enost poslu i èlju da pruèdobre rezultate. Ovde }emo navesti neke od najosnovnijihteorija o motivaciji.

Jedna od teorija bazira se na potrebama koje ljudi imaju(pet vrsta9 osnovnih potreba):

1. Fiziolo{ke – osnovne telesne potrebe.

2. Sigurnost – potreba da ìvot nije ugroèn – odno-sno da nije ugroèno ispunjavanjetelesnih potreba.

3. Socijalne – potreba za ljubavlju, i prihvatanjem odstrane grupe.

4. Vrednovanje – potreba da osoba ima stabilnu, visokuprocenu sebe, kao i da je drugi cene ipo{tuju.

5. Ispunjenje – potreba da se razviju potencijali, ve{tine,da se postane ono {to osoba veruje damoè da postane.

Bilo koja od ovih potreba, odnosno nada da }e se oneispuniti moè motivisati ljude. Teorija kaè da ~im je potrebazadovoljena ona vi{e nije motivi{u}i faktor.

Druga teorija govori o faktorima motivacije i kaè dakada govorimo o poslu moèmo, identifikovati dva tipa10 moti-vacije:

494

1. Unutra{nja motivacija – koja se odnosi na unutra{njefaktore kao {to su odgovornost (ose}aj da je posaovaàn), autonomija (sloboda delovanja), i prostor daiskoriste i pokaù sopstvene sposobnosti i ve{tine.

2. Spolja{nja motivacija – koja se odnosi na ono {to jeodgovor okruènja, a to su nagrade (pove}anje plate,unapre|enje, pohvale, dobar odnos sa ljudima,po{tovanje) i kazne (disciplinski postupak, zadràva-nje ili smanjenje plate, kriticizam, nepo{tovanje).

Na kraju, jedna od teoreti~arki, Dijana Trejsi, je defini-sala druga~iji pristup: po njenoj teoriji, ljudi su motivisani darade ukoliko su zadovoljni kvalitetom sopstvenog rada, te dabismo ih motivisali treba da ih osnaìmo da dobro rade svojposao.

Ona je dala korake kojima se ljudi mogu osnaìti, a to su:

1) biti jasan – jasno definisati {ta se o~ekuje, kvalitetrada koji se o~ekuje i naravno dati ovla{}enja koja susrazmerna odgovornosti;

2) raditi na razvoju – omogu}iti ljudima da steknu zna-nja i ve{tine, dati jasnu povratnu informaciju o posti-gnutim rezultatima;

3) razviti odnos: dati priznanja, poverenje, i po{tovanje ijedno od najva`nijih pravila, a to je dozvoliti svakomda pogre{i.

Ovaj pristup se moè grafi~ki prikazati slikom:

9 Maslow, 1954.10 Harzberg, 1957.

Razvoj ljudskih resursa

Razvoj ljudskih resursa podrazumeva

… sve inicijative koje su usmerene na pove}anje znanjai ve{tina osoblja, odnosno pobolj{anje pojedina~nog iorganizacionog u~inka/rezultata.

U op{tem smislu, razvoj ljudskih resursa u smislu zna-nja, ve{tina i sposobnosti podrazumeva ~etiri elementa:

1. Obrazovanje – razvoj znanja, ve{tina, i razumevanjastvari na {irem nivou, a ne samo u odre|enoj oblasti.Ovaj deo se odnosi na {iroko obrazovanje koje osobasti~e poha|anjem {kola i univerziteta.

2. Razvoj – rast i realizacija sposobnosti i potencijala je-dne osobe kroz obezbe|ivanje iskustva.

3. Trening – planirano i sistematsko pove}anje znanjakroz doga|aje koji omogu}avaju osobi da postigne ni-vo znanja i ve{tina neophodnih da radi odre|eniposao.

Ukoliko se èli da se ljudima angaòvanim u nekoj gru-pi/organizaciji omogu}i razvoj to podrazumeva uklju~ivanjesva tri na~ina. Da bi taj pristup bio efikasan, mora biti strate{kii planski, dakle treba da bude deo {ire strategije upravljanjaljudima i isplaniran tako da bude povezan sa rezultatima kojeèlimo da postignemo.

Na prakti~nom nivou, to zna~i da treba:

• Obezbediti ljudima priliku i dovoljno vremenakao i adekvatnu superviziju/pomo} prilikomobavljanja posla.


497

496

496

Slika br. 16. Motivacija preko osnaìvanja

Prakti~ni saveti za motivaciju:

• imati kompleksan pristup, odnosno ne pojedno-stavljivati stvari (vi{a plata ne zna~i i ve}a moti-vacija, odnosno bolje obavljanje posla);

• imati jasne zahteve u smislu standarda, ve{tina,znanja;

• davati jasnu i pravovremenu povratnu informaci-ju o u~inku, i ostaviti prostora za gre{ku;

• razviti sistem nagra|ivanja koji uklju~uje kakonovac, tako i nenov~ane stimulanse (pohvale,priznavanje, adekvatno napredovanje, izazove);

• tretman je fer i transparentan i isti prema svima– zna se za{to se donose odluke o nagradama ikaznama.


499

498

498

RAZMISLITE

[ta vama moè pomo}i da svoj posao obavljate bolje?[ta mislite da bi bilo dobro ili poèljno za ljude u va{ojgrupi/organizaciji? Kako bi to moglo da se organizuje?

Poku{ajte da osmislite konkretnu edukaciju kojamoè pomo}i va{oj grupi u obavljanju posla. Evo neko-liko koraka koji vam mogu pomo}i.

1. Odredite temu – ispitajte potrebe grupe – orga-nizujte anketu da vidite {ta je najinteresantnija tema zaljude u va{oj grupi, a koja je direktno vezana za posaokoji treta da obavite.

2. Odredite prethodni nivo znanja o temi, ipostavite cilj – {ta èlite da bude rezultat takve edukacije?

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

3. Raspitajte se koji ljudi/organizacije drè takvuvrstu edukacije.

__________________________________________________________________________________________________________________________________________

4. Izra~unajte minimalne tro{kove takve edukacije.

__________________________________________________________________________________________________________________________________________

• Podràti osoblje ukoliko èle dodatno obrazo-vanje (na primer, da se do{koluju, ili zavr{eodre|ene kurseve). Podr{ka moè biti dvojaka:odobravanje vanrednih odsustvovanja, ili uko-liko do{kolovavanje ima direktne veze saposlom kojim se organizacija bavi, moè se ifinansijski podràti.

• Pruàti priliku ljudima da u okviru svog poslasteknu nova iskustva, dobiju izazovne radnezadatke, podsticati ih na razmenu iskustva, pru-ìti im priliku da u~e od drugih ljudi.

• Organizovati treninge/konkretnu edukaciju koja}e im pomo}i da bolje obavljaju svoje zadatke isteknu nova znanja i ve{tine.

Procenjivanje me|utim zna~i proveravati da li je posaoobavljen prema zadatim standardima, zatim procena onoga {toje dobro obavljeno i delova koji su lo{ije obavljeni, kao i za{tose to desilo.

Pra}enje rada je kompleksan proces koji se odvija stalnoi koji podrazumeva da se u svakom trenutku zna kako ljudi kojisu angaòvani napreduju u odnosu na posao koji obavljaju. Tone zna~i da osoblje treba pratiti u svakom trenutku dana, ve} daosoba koja upravlja zna kako osoblje napreduje u odnosu nazadatak koji im je postavljen, ima li problema i kako se onimogu re{iti.

Da bi se rad pratio redovno potrebno je razviti sistem zanadgledanje koji uklju~uje redovan pregled posla: {ta je obavlje-no, na koji na~in, sa kojim rezultatima i sa kojim kvalitetom –(zavisno od veli~ine i formalnosti organizacije to se moè ~initiizve{tajima, sastancima itd.). Druga mogu}nost koja jeuobi~ajena za velike organizacije/firme jeste da svaka zaposle-na osoba ima svoj fajl – vrstu dosijea, koji sadrì sveneophodne informacije.

Osim ovih postupaka koji su redovni, a neki od njih svako-dnevni, dobar na~in za pra}enje i superviziju jesu povremeni sa-stanci sa svakom osobom koja je angaòvana, a ~ijim radom seneposredno upravlja. Ti sastanci treba da budu u odre|enom vre-menskom periodu, i oni su prilika da se sa zaposlenom osobomrazmene informacije, mi{ljenje i procena rada.

Za takav sastanak potrebno je:

1) dobro se pripremiti,2) obaviti intervju,3) propratiti intervju odgovaraju}om akcijom.


501

Nadgledanje/supervizija

Re~ supervizija obi~no upu}uje da se radi o proceni, aliprocena rada je samo jedan deo supervizije. U supervizijuspada:

• pra}enje rada i rezultata rada;• pruànje pomo}i zaposlenom/oj da pobolj{a svoj

rad;• razja{njavanje prioriteta, razmena informacija,

diskusija;• prepoznavanje i re{avanje postoje}ih ili mogu}ih

problema;• mogu}nost za promenu u okviru zadatog posla;• ocena rada i radnih rezultata.

500

5. Isplanirajte kako }ete proveriti rezultate edukacije.

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

[ta jo{ treba da obavite da bi edukacija bilauspe{na?

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

rezultate. Na primer, ako je dogovor sa zaposlenom osobom dajoj pomo} pruì druga zaposlena osoba, osoba koja rukovodimora da pokrene taj proces, i da prati rezultate.

Disciplinski postupci i otkazi

Disciplinski postupci i otkazi su neprijatan deo posla, aliu nekim situacijama ih je nemogu}e izbe}i. Postoje na~ini kakoda se to obavi uz {to manje negativnih reakcija i ose}anja.

Disciplinski postupci

Uobi~ajeni razlozi za disciplinski postupak:

• konzistentno lo{e obavljanje posla, uprkos upo-zorenjima i poku{ajima da se rezultati popravetreninzima i obukama;

• lo{a saradnja – sa drugim zaposlenima, premaklijentima, konstantne neopravdane àlbe;

• nepo{tovanje rokova za posao;

• konstantno odbijanje bilo kakvog dodatnog an-gaòvanja koje je neophodno za posao;

• ~esta ka{njenja i odsustvovanja;

• upotreba alkohola ili drugih opojnih supstancikoja uti~e na posao;

• diskriminacija prema ljudima sa kojima se dolaziu kontakt: rasizam, seksizam itd.;

• eti~ki lo{e pona{anje ili kriminalni prekr{aj(kra|a, varanje, laganje).


503

Priprema podrazumeva da se pro|e kroz opis poslazaposlene osobe, i da se sakupe podaci o njenom u~inku tokomproteklog vremena. Utisak o radu stvara se iz svakodnevnogkontakta sa zaposlenom osobom, ali taj utisak treba da budepotkrepljen podacima kao {to su konkretni rezultati, izve{taji oradu, ili eventualno mi{ljenja kolega, korisnika usluga, klijentai drugih osoba sa kojima zaposlena osoba dolazi u kontakt.Razgovor sa zaposlenom osobom je ba{ to: razgovor o poslu irezultatima rada. zajedni~ka analiza dobrih stvari i onih kojetreba da se poprave. Pristup treba da bude li~an i prijateljski uodgovaraju}oj meri.

Po~inje se sa tim da osoba sama proceni svoj rad. Timese daje prilika da osoba kaè svoje mi{ljenje i istovremeno sesti~e mi{ljenje o tome da li ona pravilno procenjuje sopstveniu~inak. U ovom delu je najva`nije aktivno slu{ati – bez preki-danja ili suprotstavljanja. Kada osoba zavr{i sopstvenu pro-cenu, dobro je da se razjasne stvari koje su eventualno ostalenejasne, odnosno postave dodatna pitanja.

Nakon toga se daje procena, drè}i se va`nih ta~aka.Dobro je prisetiti se pravila davanja povratne informacije –prvo ista}i pozitivne stvari, da bi se nakon toga identifikovaliproblemi. Va`no je da procena bude shva}ena na pravi na~in –zato treba ostaviti prostor da se postave dodatna pitanja. Va`noje naglasiti da je cilj procene da se zadrì kvalitet u~inka uko-liko je on odgovaraju}i, odnosno da se pobolj{a ukoliko imaprostora za pobolj{anje.

Na kraju se diskutuje o ciljevima i planu za budu}i rad.Na primer, ukoliko je identifikovan problem, kako se taj pro-blem moè re{iti, i koji su konkretni koraci da se to postigne?Da li je neophodna podr{ka i kakva? Koje su prepreke?

Odgovaraju}a akcija zna~i da se obezbedi na~in da sesprovede ono {to je dogovor sa intervjua, i naravno, propratiti

502

Otkaz

Otkaz se uvek saop{tava li~no osobi koja je u pitanju.Prilikom davanja otkaza treba:

• Biti direktan.• Objaviti odluku bez ulaènja u raspravu i doka-

zivanja.• Jasno re}i da nema poni{tavanja odluke.• Ograni~iti vreme za razgovor – u redu je doz-

voliti odre|eno iskazivanje reakcije, ali kratko.• Propratiti – posle razgovora se {alje pismo u

kome se pismeno saop{tava otkaz i razlozi. Satim se upoznaju drugi zaposleni, i eventualnoklijenti sa kojima je zaposlena osoba sara|ivala.


505

504

504

RAZMISLITE

Da li ste nekada bili u situaciji da sprovodite disci-plinski postupak ili da date otkaz? Se}ate li se situacije ukojoj je neko od va{ih kolega bio u tom postupku?

Kakvo je bilo pona{anje, prekr{aj koji je nekaosoba u~inila da do|e u tu situaciju?

Kako je sproveden disciplinski postupak? Je li tret-man bio fer? Da li biste ga sproveli na isti na~in, ili bistene{to promenili?

Da li je disciplinski postupak bio uspe{an – u smi-slu promene pona{anja, re{avanja problema? Kako bistedanas re{ili taj problem?

[ta god da je u pitanju, mora postojati sistemska proce-dura za disciplinski postupak, koja mora biti transparentnasvim zaposlenima.

U slu~aju da postoji problem, prvi korak je proceniti {tase ta~no doga|a. To podrazumeva upoznavanje sa konkretnimproblemom, ko od zaposlenih ga pravi/ima, koliko dugo traje ida li su neke mere ve} bile preduzete. Svaki problem mora bitipropra}en odgovaraju}im dokazima (ne moè se sprovoditi di-sciplinski postupak samo na osnovu ne~ije tvrdnje). Kad seproceni problem, postoji nekoliko uobi~ajenih na~ina reakcije,zavisno od vrste i teìne prekr{aja/gre{ke.

Tri naj~e{}a postupka su:

1) Upozorenje u pismenoj formi koje zaposlenoj osobiukazuje da je prime}eno da postoji problem, {ta jeta~no problem i {ta }e se desiti ukoliko ne ispravisvoje pona{anje.

2) Ukor koji podrazumeva razgovor koji se uvek obavljanasamo sa zaposlenom osobom i o ~emu se ostavljazabele{ka.

3) Suspenzija – privremeno uklanjanje zaposlene osobesa posla. Zavisno od prekr{aja odlu~uje se da li }ezaposlena osoba primati samo deo plate ili celu platuu slu~aju suspenzije. Suspenzija se primenjuje uslu~aju da je zaposlena osoba bila optuèna za krimi-nalni prekr{aj koji se istraùje, ili u slu~aju ozbiljnogprekr{aja na poslu. Posle zavr{ene istrage, zavisno odrezultata, zaposlena osoba se moè vratiti na posao.

507


507

Jednake mogu}nosti i upravljanje u praksi

Naj~e{}e nije dovoljno samo propisati jednake mogu}-nosti politikama i procedurama. Da bi se zaista obezbedile, o tomprincipu se mora voditi ra~una pri svakom delu upravljanja ljud-skim resursima, odnosno jednake mogu}nosti treba uvrstiti usvaki poseban deo upravljanja ljudskim resursima

Zapo{ljavanje

Proces zapo{ljavanja podrazumeva vi{e koraka i principijednakih mogu}nosti treba da budu uklju~eni u svaki od tihkoraka.

Prvo, pri formulisanju opisa posla neophodno je da bude-mo sigurni da su svi traèni uslovi zaista neophodni za dobroobavljanje posla. Dakle, ubacivanje uslova kao {to su „lepaspolja{njost”, ili zahtevi da osoba ima odre|en broj godina nisuprihvatljivi. Kada se ispi{e opis posla neophodno je proveriti danije neki uslov prosto rezultat ne~ijeg mi{ljenja ili predrasuda,a ne stvaran zahtev posla.

Dalje, prilikom izbora, mora se obezbediti da ne do|e dodiskriminacije zbog predrasuda. To zna~i da se kvalifikacijesvake osobe koja je aplicirala moraju posmatrati nezavisno odboje koè, pola, invaliditeta (osim ukoliko je to va`no za posao)itd. Zato se kriterijumi za izbor moraju odrediti vrlo pa`ljivo,da ne bi ostavljali prostora za manipulaciju. Kriterijum poput„ima dobru komunikaciju” ne zna~i mnogo a omogu}ava daneko u komisiji ko ima predrasuda, na osnovu toga odbaciosobu koja je iz marginalizovane grupe. Zato se kriterijumpoput dobra komunikacija mora razraditi, u smislu {ta se ta~nopodrazumeva po tom komunikacijom – recimo pravilan govor,elokvencija… i tako dalje.

506

Prilikom uvo|enja u posao, posebnu pa`nju trebaposvetiti tome da se prema osobama iz marginalizovanih grupapostupa isto kao i sa ostalima. To zna~i da treba posebno vodi-ti ra~una da osoba koja je „mentor/ka” – dakle osoba koja impomaè pri privikavanju, bude senzibilisana za jednakemogu}nosti.

Uslovi rada

Uslovi rada podrazumevaju da se pre svega obezbediokolina koja je prilago|ena osobama iz pojedinih marginalizo-vanih grupa. To zna~i da radni i higijenski prostor moraju bitipristupa~ni. Dalje, ponu|eni uslovi moraju biti isti za sve, a tozna~i dodatnu proveru – recimo jesu li svima ponu|ene istebeneficije i da li su plate za isti posao iste.

Razvoj osoblja

Kod razvoja osoblja posebno treba obratiti pa`nju na dvestvari: prvo je da osobe iz marginalizovanih grupa ne buduizostavljene ili lo{ije tretirane nego drugi zaposleni, i drugo dasvi zaposleni imaju dobru edukaciju na temu jednakih mogu}-nosti.

Tretiranje diskriminacije

Prvo, da bi se spre~ila pojava diskriminacije va`no je dapostoji prevencija, koja podrazumeva jasno definisane politikei procedure, i adekvatnu obuku osoblja. Drugo, na svaki slu~ajuznemiravanja i/ili diskriminacije mora se reagovati odmah ienergi~no, po utvr|enim disciplinskim procedurama. Svakitakav slu~aj mora biti tretiran kao gruba povreda radne etike idiscipline.

508

IV

INICIJATIVE GRA\ANAI PROCES

ODLUÎVANJA

511


511

510

510

INICIJATIVE GRA\ANAI PROCES ODLUÎVANJA

U OP[TINI*

Kada bi ljudi znali da postoje mogu}nostiza delotvorno sudelovanje u odlu~ivanju,verovatno bi dràli da to sudelovanje vreditruda, verovatno bi aktivno i sudelovali, i uzto smatrali da zajedni~ke odluke trebajuobavezivati.

(Devid Held)

* Tekst ovog odeljka preuzet je iz priru~nika „Inicijative gra|ana i proces odlu~ivanja uop{tini, Faktori diskriminacije, Mreà ènskih sindikata u op{tinama”, OEBS,Beograd, 2004, koji je kao radni materijal bio pripremljen za obuku namenjenu op{tin-skim licima odgovornim za rodnu ravnopravnost i jednake mogu}nosti.

gra|ana, oni mogu odlu~iti da pokrenu postupak dono{enjaodluke. Postupaju}i po inicijativi gra|ana organi vlasti }e samipokrenuti postupak odlu~ivanja. Podno{enjem peticije, kojomse gra|ani obra}aju organima dràvne vlasti ne zapo~inje postu-pak odlu~ivanja u nadle`nim organima dràvne vlasti. Postupak}e zapo~eti podno{enjem predloga od strane nekog drugog for-malno ovla{}enog predlaga~a.

Podsticaj za podno{enje predloga poti~e neposredno odstrane gra|ana, ali gra|ani nisu formalni predlaga~i odluke, ve}je to neki drugi subjekt (npr. vlada, poslanici i sl.).

Narodna inicijativa moè imati i formalni oblik. U tomslu~aju podno{enjem narodne inicijative pokre}e se zakono-davni ili ustavotvorni postupak. Narodna inicijativa ostvarujese kroz pravo bira~a da, pod odre|enim uslovima, podnosepredlog za dono{enje zakona ili ustava. Uslovi pod kojima sebira~i mogu koristiti ovim pravom precizno se ure|uju uustavu. Pravo podno{enja predloga zakona odnosno ustava nijeindividualno pravo gra|ana, ve} se ovo pravo ostvaruje kao nji-hovo kolektivno pravo. Predlog za dono{enje zakona ili ustavamoè podneti odre|eni broj bira~a. Broj bira~a koji podnosepredlog za dono{enje zakona ili ustava je precizno utvr|en uustavu. U ustavnom sistemu Jugoslavije predlog zakonodavneinicijative za dono{enje saveznog zakona, svojim potpisimamora podràti najmanje 30.000 gra|ana koji imaju bira~kopravo. Za podno{enje predloga republi~kog zakona dovoljna jepodr{ka 15.000 gra|ana koji uìvaju bira~ko pravo. Predlog zareviziju ustava, kako saveznog tako i Ustava Republike Srbijepotrebno je da bude podràn od najmanje 100.000 bira~a.


513

I

OBLICI NEPOSREDNOG UÊ[]AGRA\ANA/KI U ODLUÎVANJU

U JAVNIM POSLOVIMA

Oblici neposrednog u~e{}a gra|ana u odlu~ivanja su:

1. NARODNA INICIJATIVA

Narodna inicijativa je oblik u~e{}a gra|ana u fazi pokre-tanja postupka odlu~ivanja. Narodna inicijativa realizuje se udva osnovna vida, neformalnom ili formalnom obliku. U prvomslu~aju narodna inicijativa se ostvaruje kroz pravo gra|ana da seobra}aju organima dràvne vlasti (pravo na peticije i zahteveupu}ene organima vlasti) iznose}i svoje predloge, zahteve, kri-tike i sl. To je individualno pravo kojim se moè koristiti svakipojedinac. Pravo podno{enja peticija organima dràvne vlasti nezahteva od gra|ana da po{tuju takvu formalnu proceduru nitinjihov predlog mora zadovoljiti bilo kakve formalne uslove. Onmoè biti iznet u pismenoj ili usmenoj formi. Sadràj peticijemoè biti razli~it od izno{enja raznovrsnih predloga i inicijativa,ukazivanja na odre|ene probleme sa kojima se gra|ani susre}u,pa do kritike upu}ene organima vlasti. Organi vlasti imajuobaveza da predstavke gra|ana razmotre kao i da obavestegra|ane o aktivnostima koje su preduzeli, ali nemaju obavezu dau vezi sa svakim ovako iznetim predlogom gra|ana pokrenupostupak odlu~ivanja u organima vlasti. Ako organi vlasti koji-ma su se gra|ani obratili na|u da postoje razlozi za pokretanjepostupka odlu~ivanja o pitanju koje je pokrenutom peticijom

512

Prethodni referendum, kada se referendum raspisuje ka-ko bi gra|ani neposredno izneli svoj stav o tome da li je potre-bno doneti neku odluku. Na referendumu gra|ani se ne izja-{njavaju o sadràju odluke. Zavisno od toga da li je referendumobavezan ili fakultativan, zakonodavno telo }e ga raspisatiuvek kada donosi odre|enu odluku (obavezni), ili }e odlu~iti,samostalno ili na zahtev gra|ana, da ga raspi{e iako nemaobavezu da to u~ini (fakultativan). Odluka gra|ana na prethod-nom referendumu obavezuje zakonodavno telo. Prethodni refe-rendum omogu}ava ili spre~ava dono{enje odluke.

Naknadni referendum je oblik neposrednog sudelovanjagra|ana u dono{enju odluke. Moè biti obavezan i fakultativan.U~estvuju}i u naknadnom referendumu, gra|ani odlu~uju osadrìni odluke. Referendum se raspisuje po zavr{etku postup-ka odlu~ivanja u zakonodavnom telu. Odluka koju gra|anidonesu na referendumu je obavezuju}a. Pozitivan ishod refe-renduma, snabdeva odluku uslovom potrebnim za njeno stu-panje na snagu – saglasno{}u gra|ana sa njenom sadrìnom.Negativan ishod spre~ava stupanje odluke na snagu, jer neispunjava uslov potreban za njeno dono{enje – nema saglasno-sti gra|ana sa odlukom. Mogu}nost uticaja gra|ana na odlu~i-vanje najizrazitija je kada se raspisuje naknadni referendum, anajmanja kada se referendum raspisuje kao savetodavni. Uustavnom sistemu Jugoslavije obavezni naknadni referendurmpropisan je Ustavom Republike Srbije kao vid odlu~ivanjagra|ana o promeni Ustava ove republike kao i prilikom odlu-~ivanja o zakonima koji ure|uju dràvne simbole (grb, himna,zastava) u Republici Srbiji.


515

2. REFERENDUM

Referendum omogu}ava neposredno sudelovanje gra|a-na u samom postupku odlu~ivanja i njihov neposredan uticaj nadono{enje odluke i njen sadràj. Referendum se smatra jednimod najpogodnijih instituta za dopunjavanje oblika posrednedemokratije i otklanjanje njenih slabosti. Forme u kojima seovaj institut realizuje su:

Savetodavni oblik, kada se referendum raspisuje kako bise saslu{alo mi{ljenje gra|ana o nekom pitanju i skup{tiniomogu}ilo da prilikom odlu~ivanja o njemu uzme u obzir mi{-ljenje gra|ana. Mi{Ijenje gra|ana izneto na referendumu neobavezuje donosioca odluke, ali mu omogu}ava da re{enjapredloèna u odluci koriguje i uskladi ih sa mi{jenjem gra|ana.

Obavezni referendum je oblik referenduma za koji jekarakteristi~no da organ dràvne vlasti koji donosi neku odlukuima ustavnu ili zakonsku obavezu, da pre ili posle dono{enjaodluke raspi{e referendum, koristi prilikom dono{enja naj-zna~ajnijih akata zakonodavnog tela kao {to su ustav (usta-votvorni referendum) ili posebno va`ni zakoni (zakonodavnireferendum). Obavezni referendum izraàva svojevrsnu podeluustavotvorne ili zakonodavne vlasti izme|u predstavni~kog telai gra|ana, jer je za dono{enje odluke potrebna saglasnost voljaizabranih predstavnika (zakonodavno telo) i samih bira~a.

Fakultativni referendum primenjuje se prilikom dono-{enja odluka koje se obavezno ne moraju iznositi na referen-dum, ali prilikom ~ijeg dono{enja, zbog zna~aja pitanja o komese odlu~uje, zakonodavno telo moè doneti odluku o raspisi-vanju referenduma. U nekim ustavnim sistemima zakonodavnireferendum mora biti raspisan, ako predlog za njegovo raspisi-vanje podnesu ovla{}eni predlaga~i (grupa poslanika ili odre-|eni broj bira~a). Odluka doneta na fakultativnom referendumuje obavezuju}a za zakonodavno telo.

514

517


517

3. NEPOSREDNO ODLUÎVANJEGRA\ANA/KI U OBLICIMAINTERESNOG SAMOORGANIZOVANJA

Odlu~ivanje gra|ana u razli~itim oblicima interesnogsamoorganizovanja gra|ana je vid neposrednog odlu~ivanjagra|ana u okviru lokalnih ili uìh zajednica. Oblici odlu~ivanjamogu biti raznovrsni. Iskustva [vajcarske su u tome najrazvi-jenija.

U ustavnom sistemu Jugoslavije organizacija pojedinihpodru~ja grada u razli~ite oblike interesnog samoorganizovanjagra|ana nije zakonska obaveza. To je, mogu}nost kojom segra|ani i lokalne vlasti mogu koristiti u cilju efikasnijeg ostva-rivanja svojih prava i zadovoljavanja interesa. Zakonodavacpoznaje jedan oblik interesnog samoorganizovanja gra|ana. Tosu mesne zajednice. Obrazuju se po prethodno pribavljenommi{ljenju gra|ana na odre|enom podru~ju lokalne zajednice.

4. PRAVO GRA\ANA/KI NA OBRA]ANJEORGANIMA DR@AVNE VLASTI

Pravo gra|ana da se obra}aju organima dràvne vlastikao i organima lokalnih vlasti je op{te individualno pravogra|ana koje oni ostvaruju podno{enjem peticija, zahteva, ini-cijativa i molbi organima vlasti, kao i upu}ivanjem kritika nanjihov rad. To je demokratsko pravo putem koga gra|ani moguuticati na rad organa vlasti i ostvarivati demokratsku javnom-njensku kontrolu nad njihovim radom.

Ovo pravo je zagarantovano ustavom. Uz garantovanjeprava na obra}anje organima dràvne vlasti u ustavima se ~estoeksplicitno utvr|uje za{tita gra|ana od bilo kakvih negativnihposledica, ili mera koje bi mogle biti primenjene prema njimazbog kritike koju su u svojoj peticiji uputili. Samo naizgled, ova

516

dva prava su po sadrìni sli~na. Razlike se ogledaju u slede}em.Prvo, pravo na peticiju i obra}anje organima dràvne vlasti suindividualna prava. Njima se moè koristiti svaki pojedinac.Ova se prava mogu koristiti i kao kolektivna. Narodna inicijati-va je, me|utim, kolektivno pravo kojim se pojedinac ne moèkoristiti. Uslov koji je potrebno ispuniti da bi se gra|ani moglikoristiti pravom inicijative vezuje se uz odre|eni broj gra|ana(propisan u ustavu ili zakonu) koji takvu inicijativu morapodràti. Kada primi inicijativu zakonodavni organ je duàn dapokrene postupak dono{enja ustava odnosno zakona. Pravoobra}anja dràvnim organima, iako se isklju~uje mogu}nost dase pokrene zakonodavni postupak, nema za posledicu obaveznopokretanje zakonodavnog ili ustavotvornog postupka.

4. USVAJANJE ZAPISNIKASA PRETHODNE SEDNICE

Pre utvr|ivanja dnevnog reda usvaja se zapisnik saprethodne sednice. O primedbama na zapisnik skup{tinaodlu~uje bez rasprave.

5. UTVR\IVANJE DNEVNOG REDA

Dnevni red utvr|uje skup{tina. O prihvatanju dnevnogreda odlu~uju poslanici (odbornici). Poslanici (odbornici) ima-ju pravo da predloè izmene i dopune dnevnog reda.

O predlogu za izmene ili dopune dnevnog reda odlu~ujeskup{tina, nakon rasprave.

O svakom predlogu za izmenu ili dopunu dnevnog redaodlu~uje se posebno – glasanjem.

Predsednik skup{tine nakon glasanja o dnevnom redukonstatuje da je dnevni re| prihva}en.

6. IZNO[ENJE PREDLOGA

Predsednik otvara pretres o ta~ki dnevnog reda i daje re~predlaga~u.

Predlaga~ iznosi predlog i obrazloènje. Ako predlogpodnosi grupa gra|ana, prvopotpisani gra|anin istupa uskup{tini u ime predlaga~a. Predlaga~ moè govoriti 10 minu-ta. On ima pravo da zahteva da govori duè o ~emu odlu~ujeskup{tina.


519

II

TOK ZASEDANJA SKUP[TINE

1. SAZIVANJE SEDNICE I RUKOVO\ENJERADOM SKUP[TINE

Predsednik skup{tine saziva i predsedava sednicomskup{tine i stara se o primeni poslovnika. Sekretar skup{tinepomaè predsedniku u pripremi i vo|enju sednica.

2. SASTAVLJANJE PREDLOGADNEVNOG REDA

Predlog dnevnog reda priprema predsednik skup{tine.

U predlog dnevnog reda se mogu uvrstiti samo predlozikoji su pripremljeni saglasno poslovniku i koji su predati naj-manje 7 dana pre po~etka sednice.

3. UTVR\IVANJE KVORUMA

Predsednik otvara sednicu skup{tine, i na osnovuslu`bene evidencije o prisustvu poslanika (odbornika), utvr|ujeda li postoji kvorum za rad.

Kvorum postoji ako je na sednici prisutno vi{e od polo-vine poslanika (odbornika).

518

9. ODR@AVANJE REDA NA SEDNICI

O redu na sednici stara se predsednik skup{tine.

Zbog povrede reda na sednici on moè izre}i slede}emere: opomenu ili oduzimanje re~i. Meru udaljenja poslanika(odbornika) sa sednice izri~e skup{tina na predlog predsednika.

Ako redovnim merama ne moè da odrì red na sednicipredsednik odre|uje pauzu u trajanju potrebnom da seuspostavi red.

10. VREME TRAJANJA DISKUSIJA

Poslanici (odbornici) dobijaju re~ po redu prijavljivanjaza diskusiju.

Vreme izlaganja poslanika (odbornika) je 5 minuta.

Izvestioci odbora imaju pravo da govore 10 minuta, kaoi pravo da govore preko reda ako to zahteva tok pretresa.

Predsednici (ili predstavnici) poslani~kih grupa mogudobiti re~ preko reda, najvi{e dva puta.

Predsednik vlade dobi}e re~ kada je zatraì i na njega sene odnosi ograni~enje u pogledu duìne vremena za izlaganje.

11. REPLIKA

Ako se poslanik (odbornik) u svom izlaganju izja{njavauvredljivo o narodnom poslaniku ili poslani~koj grupi, narodniposlanik na koga se izlaganje odnosi, odnosno predsednikposlani~ke grupe imaju pravo na repliku.


521

7. STAV VLADE (IZVR[NOG ODBORA)I SKUP[TINSKIH ODBORA

Ako vlada nije predlaga~, ima pravo da iznese svoj stavo predlogu. Mi{ljenje se daje u pismenoj formi. Mi{ljenje opredlogu daju i radna tela skup{tine koja su razmatrala predlog.Mi{ljenje se daje u pismenoj formi.

8. OP[TA PRAVILA VEZANA ZA DISKUSIJU

Niko ne moè pri}i govornici dok mu to ne dozvolipredsednik skup{tine.

Niko ne moè govoriti na sednici pre nego {to zatraì re~od predsednika.

Govomik moè da govori samo o pitanju koje je na dnev-nom redu.

Niko ne moè prekidati govornika niti ga opominjati,osim predsednika skup{tine u slu~ajevima koji su propisani uposlovniku.

Za vreme dok govornik govori nije dozvoljeno dobaci-vanje ili ometanje govornika na drugi na~in kao i svaki drugipostupak koji ugroàva slobodu govora.

Poslanici (odbornici) su du`ni da po{tuju dostojanstvoskup{tine i da se jedni drugima obra}aju sa uvaàvanjem.

Nije dozvoljeno kori{}enje uvredljivih izraza kao niizno{enje ~injenica ili ocena koje se odnose na privatni ìvotdrugih lica.

520

Potom se diskutuje o amandmanima kojima se predlaùizmene ili dopune predloga.

Po okon~anju rasprave poslanici glasaju o tome da liprihvataju amandman ili ne.

Ako amandman bude prihva}en on postaje sastavni deopredloga. Ukoliko amandman nije prihva}cn ostaje na snazipredlog.

U raspravi mogu u~estvovati: podnosilac amandmana,predlaga~ akta, izvestilac skup{tinskog odbora, predstavnikvlade.

Po okon~anju debate u pojedinostima glasa se o zakonu(odluci) u celini.

15. GLASANJE

Skup{tina odlu~uje glasanjem poslanika (odbornika).

Poslanici (odbornici) glasaju „za“ predlog, „protiv“predloga ili se uzdràvaju od glasanja.

Glasa se javno, dizanjem ruku. Na zahtev poslanika(odbornika) skup{tina moè odlu~iti da glasanje bude tajno.

Nakon glasanja predsednik skup{tine zaklju~uje glasanjei saop{tava rezultat glasanja.

Poslani~ka grupa moè odrediti jednog svog ~lana zakontrolu glasanja.

Odluka se smatra donetom ako je za nju glasalo vi{e odpolovine prisutnih poslanika (odbornika).


523

12. POVREDA POSLOVNKA

Poslaniku (odborniku) koji èli da govori o povrediposlovnika predsednik daje re~ po zavr{enom izlaganjuprethodnika.

Poslanik (odbornik) je duàn da navede koja odredbaposlovnika je povre|ena. Moè govoriti najduè 3 minuta.

Predsednik skup{tine potom daje obja{njenje da li jeposlovnik povre|en.

Ako poslanik (odbornik) nije zadovoljan skup{tina se,bez rasprave, izja{njava o povredi poslovnika.

13. NAÊLNA DEBATA O PREDLOGU

O predlogu se najpre vodi na~elan pretres.

Po zavr{enom na~elnom pretresu poslanici glasaju da liprihvataju zakon (odluku) u na~elu. Ako poslanici (odbornici)ne prihvate zakon (odluku) u na~elu postupak se obustavlja.

14. DEBATA U POJEDINOSTIMA

Rasprava u pojedinostima vodi se od ~lana do ~lana.Raspravlja se samo o ~lanovima na koje su podneti amandmani.

Ako je na isti ~lan predloga podneto vi{e amandmana,najpre se raspravlja o amandmanu kojim se zahteva brisanjeodredbe toga ~lana.

Po okon~anju rasprave poslanici (odbornici) glasaju oamandmanu.

522

• potpisi gra|ana/ki koji podràvaju predlog od-luke (zakona) ukoliko predlog podnose gra|a-ni/ke.

3. KOME SE UPU]UJE PREDLOGODLUKE (ZAKONA)?

• Predlog se upu}uje predsedniku skup{tine.

4. PREDSEDNIK SKUP[TINE UPU]UJEPREDLOG ODLUKE (ZAKONA):

• poslanicima/cama – odbornicima/cama;• odborima skup{tine (odbori su radna tela skup-

{tine u kojima se razmatra predlog pre nego {tose stavi na plenarno zasedanje skup{tine);

• vladi (vladi se upu}uju samo predlozi koji nisupotekli od starne vlade).

5. TOK ODLUÎVANJA O PREDLOGUODLUKE (ZAKONA):

• rasprava u skup{tinskim odborima (zakonodavniodbor razmatra formalnu stranu predloga, amati~ni odbor razmatra sadrìnu predloga);

• rasprava na sednici vlade (ukoliko predlog nijepodnela vlada), rasprava na plenarnom zaseda-nju skup{tine.


525

III

PREDLOG ODLUKE

1. KO IMA PRAVO DA PODNESEPREDLOG SKUP[TINI:

• poslanik/ca – odbornik/ca;• vlada – izvr{ni savet;• gra|ani/ke uz uslov da predlog podrì odre|eni

broj gra|ana.

2. FORMA KOJU PREDLOGMORA ZADOVOLJITI:

• predlog mora biti sastavljen u pismenoj formi;• u predlogu se obavezno navodi pravni osnov

(odre|eni ~lan ustava ili zakona; norma, na kojuse predlaga~ poziva kada podnosi predlog) zadono{enje odluke;

• obrazloènje predloga u kome se navoderazlozi kojima se predlaga~ rukovodio prilikompredlaganja odluke (zakona) i ciljevi koji se èleposti}i dono{enjem odluke (zakona);

• finansijska sredstva (iznos i izvore sredstava)koja su potrebna za realizaciju odluke (zakona)ukoliko usvajanje odluke izuskuje finansijskasredstva;

524

IV

AMANDMAN

1. KO IMA PRAVO DA PODNESEAMANDMAN?

• svaki poslanik/ca – odbornik/ca;• vlada (pod uslovom da predlog ne poti~e od

vlade);• skup{tinski odbori.

2. FORMA U KOJOJ SE PODNOSIAMANDMAN:

• pismena forma;• navodi se norma (ta~ka, stav, ~lan) iz osnovnog

predloga na koju se odnosi amandman;• predlog podnosioca amandmana (tekst predlo-

ga amandmana);• obrazloènje (razlozi kojima se rukovodio pred-

laga~ amandmana podnose}i amandman).

3. SADR@AJ AMANDMANA:

• izmena odredbe sadràne u osnovnom predlogu(predlaga~ formuli{e precizno sadràj odredbekoju predlaè u amandmanu);


527

526

526

6. ODLUÎVANJE NA PLENARNOMZASEDANJU SKUP[TINE:

• na~elna debata o predlogu odluke (zakona);• debata u pojedinostima (debata se vodi od ~lana

do ~lana), istovremeno se vodi debata o: tekstupredloga, amandmanima koji su dati na predlog,izve{tajima skup{tinskih odbora i mi{ljenjuvlade (ukoliko predlog ne poti~e od vlade).

7. GLASANJE:

• po zavr{etku rasprave o predlogu odluke (zakona)glasa se o usvajanju odluke (zakona) u na~elu;

• po zavr{etku rasprave o odre|enom ~lanu odluke(zakona), amandmanima na taj ~lan i izve{tajimaskup{tinskih odbora i vlade, glasa se o konkret-nom ~lanu;

• po zavr{etku rasprave u pojedinostima glasa se oodluci (zakonu) u celini (tada je odluka usvojena).

8. REFERENDUM GRA\ANA

• Ako se o odluci (zakonu) odlu~ujc na referendu-mu odluka se iznosi na referendum.

529


529

• dopuna odredbe u osnovnom predlogu (pred-laga~ formuli{e precizno sadràj odredbe kojomse dopunjava osnovni predlog);

• izostavljanje odredbe iz osnovnog predloga(predlaga~ amandmana navodi da zahtevabrisanje norme iz osnovnog predloga).

4. KADA SE PODNOSI AMANDMAN?

• pre sednice skup{tinskih odbora na kojimaodbori razmatraju predlog odluke (zakona);

• na sednici skup{tinskog odbora;• u toku rasprave na plenarnom zasedanju

skup{tine (samo izuzetno).

5. KOME SE PODNOSI AMANDMAN?

• predsedniku skup{tine.

6. PREDSEDNIK SKUP[TINE DOSTAVLJAAMANDMAN:

• poslanicima/cama – odbornicima/cama;• odborima skup{tine (zakonodavnom, koji raz-

matra formalnu stranu amandmana i mati~nomkoji razmatra sadràj amandmana);

• vladi (ako amandman ne poti~c od vlade).

7. TOK ODLUÎVANJA O AMANDMANU:

• u skup{tinskim odborima;• u vladi;• na plenarnom zasedanju skup{tine.

528

8. REDOSLED GLASANJAPRI ODLUÎVANJU O AMANDMANIMA:

• prvo se glasa o amandmanu, a potom oosnovnom predlogu;

• prvo se glasa o amandmanu kojim se zahtevaizostavljanje (brisanje) norme iz osnovnogpredloga, a tek potom o amandmanima kojima setraì izmena ili dopuna osnovnog predloga.

socijalnu politiku (OKOSP) kao osnovni nosioci projektnihaktivnosti i vo|enja projekta na op{tinskom nivou.

Studijska poseta je organizovana u cilju unapre|enjavizije o na~inima na koje bi OKOSP mogli da zauzmu inte-grisan pristup u re{avanju identifikovanih pitanja, kao i da pod-stakne umreàvanje ~etiri pilot op{tine sa oblastima u VelikojBritaniji. U tom smislu, namera je bila da se u~esnici upoznajusa nizom aspekata socijalne politike u Velikoj Britaniji u ciljuboljeg sagledavanja vi{e oblasti, uklju~uju}i:

• povezanost nacionalnog i regionalnog nivoa;interagencijsko planiranje;

• partnersko planiranje (javni, civilni i privatnisektor);

• odre|ivanje standarda na nacionalnom nivou injihova primena na lokalnom nivou;

• integracija finansija i odgovornosti na regional-nom nivou; odgovomost na lokalnom nivou;

• planiranje i primena strategije zasnovani naproverenim informacijama (GIS – Geografskiinformacioni sistemi) – uloga informacionih si-stema u procesima dono{enja odluka;

• procesi pra}enja i evaluacije projekata;• strate{ko planiranje na makro nivou i razvoj pro-

jekata na mikro nivou; i sektorske inicijative uoblasti zdravstva, zapo{ljavanja, obrazovanja isocijalne za{tite.

Cilj studijske posete bio je da se postigne slede}e:

• sagledavanje gore navedenih pitanja;• ve}i kapacitet za sme{tanje projektnih akcija u

konkretne kontekste; • pove}ana sposobnost za preno{enje informacija

o projektnim aktivnostima sa op{tinskog nivoa


531

INTERAKCIJA CIVILNOGDRU[TVA I INSTITUCIJAU LOKALNOJ ZAJEDNICI

CIVILNO DRU[TVO

IZVE[TAJ SA SLU@BENOG PUTAU VELIKU BRITANIJU*

UVOD

Studijska poseta Velikoj Britaniji je organizovana uokviru realizacije projekta „Reforma socijalne politike: izgrad-nja i ja~anje partnerstva dràve i civilnog dru{tva u cilju sma-njenja siroma{tva i socijalne isklju~enosti u Srbiji”, koji jepodràn od strane Odeljenja za razvoj Velike Britanije i sprovo-di se u op{tinama Zemun, Uìce, Kraljevo i Bor. U svakoj odpilot op{tina formirani su Op{tinski koordinacioni odbori za

530

* Autorka teksta Ljiljana Jane{. Tekst preuzet iz priru~nika „Inicijative gra|ana i procesodlu~ivanja u op{tini, Faktori diskriminacija, Mreà ènskih sindikata u op{tinama“,koji je 2004. Misija OEBS–a u Srbiji i Crnoj Gori pripemila kao radni materijal zatrening namenjen op{tinskim licima odgovornim za rodnu ravnopravnost.

sa dna tj. iz lokala: op{tinska vlast kaè centralnoj vlasti {ta imje potrebno, nazna~uju}i do detalja kako }e novac potro{iti ionda centralna vlast poredi sve podatke iz svih op{tina iodlu~uje koga }e i sa kolikim budètom pomagati.

Ovaj deo severoisto~ne Engleske je jedan od najsiro-ma{nijih (peti). Ve{tine, kojima su ljudi vladali o ovim oblasti-ma, nisu vi{e bile potrebne za industriju 21-og veka.Nezaposlenost je skoncentrisana u odre|enim oblastima u koji-ma postoji spirala op{teg propadanja dru{tva, socijalneugroènosti, siroma{tva, lo{ijeg zdravlja itd. Zajednice koje suse oslanjale na ~elik i hemikalije postale su nestabilne. Ljudikoji su pokretniji napu{taju zajednicu, a oni koji ostaju su stariili nezaposleni. Da bi se re{avali ovi problemi stvoreno je part-nerstvo, jer su problemi prevazilazili mogu}nosti lokalne vlasti.To zahteva saradnju velikog broja organizacija, dràvnih, pri-vatnih i nevladinih u re{avanju problema.

Uspeh u {kolovanju 16-godi{njaka je na nacionalnomnivou oko 50%, a ovde je 14%.

U Zapadnoj Evropi stopa nezaposlenosti je 9%, u VelikojBritaniji 5,2%, u severoisto~noj Engleskoj 5,9%, a u graduSanderlendu 6,1%. Kroz prizmu statistike, stopa nezaposlenos-ti u zemlji, po regionima, kre}e se izme|u 1% i 5%, u okviruregiona kre}e se izme|u 1% i 10%, a u okviru najmanjih teri-torijalnih jedinica (pandan na{im mesnim zajednicama) u TizVeliju, ta stopa je izme|u 1% i 17%. U Sanderlendu ima oko270.000 stanovnika, od kojih su 177.000 u dobu kada mogu darade (od 16 do 59 godina). Ima 11.700 ljudi koji rade i 50.000ljudi koji ne rade a mogli bi, {to zna~i da 28% stanovni{tva suekonomski neaktivni, a nacionalni prosek je 21%.

Ovo podru~je je industrijsko. Prva èleznica na svetubila je ovde zbog transporta uglja (1825). Ubrzo je prona|enaruda gvo`|a, pa je zapo~et razvoj industrije ~elika, a sada


533

na republi~ki nivo, kroz saradnju sa Republi~kimkoordinacionim telom (RKOP); i

• oja~ani OKOSP-i u sve ~etiri pilot op{tine.Delegacija studijske posete sastojala se od po dva ~lana

svakog od ~etiri OKOSP-a. Svaki u~esnik u studijskoj posetiodgovoran je da po povratku u Srbiju razmeni iskustva ste~enatokom studijske posete sa ~lanovima svog OKOSP-a.

OP[TINE

U celoj Britaniji ima preko 8.000. manjih teritorijalnihjedinica. Skoro svako javno telo u Velikoj Britaniji ima dru-ga~iju mapu, pa moè da se dogodi da u jednoj op{tini ima 3 bi-roa za zapo{ljavanje.

Pet oblasti, Darlington, Midlsbrou, Retklif i Klivlend iDaram su okruzi, koji ~ine Severoisto~ni region u kome ìvioko 2.000.000 stanovnika i postoji od 9 do 12 regionalnihjedinica vlasti. Svaka od ovih pet oblasti ima svoju lokalnuvlast, koja je zaduèna za {kole, socijalne usluge, odràvanjeputeva itd. Tu su i policija i vatrogasne jedinice kao i zdravstve-ne ustanove i ustanove za zapo{ljavanje i isplatu razli~itih vido-va nov~anih naknada. Vrlo je vaàn i dobrovoljni sektor.Postoji jedinica za zajedni~ku strategiju u Tiz Veliju i finansir-ana je od strane svih pet op{tina i ona pruà podr{ku svimop{tinama u procesu regeneracije. Podr{ka se sastoji odstrate{kog planiranja za celu oblast, ekonomski razvoj, svihpitanja vezanih za Evropu i kona~no u pruànju informacija zacelu oblast, ali i za op{tine pojedina~no. Svako u jedinici imasvoju ulogu.

Svake godine, kada centralna vlada odlu~uje o budètupogleda potrebe u zdravstvu, obrazovanju, zapo{ljavanju i soci-jalnoj za{titi {to su merila za budèt. Proces planiranja po~inje

532

NEVLADIN SEKTOR U OBLASTIDOLINE TIZE

U toku posete Velikoj Britaniji, posetili smo koordina-cionu nevladinu organizaciju „One voice“, koju ~ini ~itav nizpojedina~nih organizacija koje imaju razli~ite ciljeve, ali, ukup-no, svojim radom doprinose razvoju zajednice.

Uobi~ajeni termini za NVO sektor je dobrovoljni sektorili sektor u zajednici. Sve vi{e ljudi shvata da su oblastiekologije, zdravstva, obrazovanja, zapo{ljavanja povezane i dane mogu da se razdvoje.

Istorijat NVO sektora u Velikoj Britaniji

Po pitanju volonterskih akcija u Velikoj Britaniji postojijedinstvena situacija zbog toga {to su okolnosti u XVI i XVIIveku dovele do toga da se ljudi zabrinu za neka socijalna pita-nja i 160l. godine donet je Zakon o pomo}i (milosr|u) iustanovljena je Komisija. Neke aktivnosti su po~ele da se nazi-vaju milosrdnim aktivnostima i one su se odnosile na smanje-nje siroma{tva, unapre|enje obrazovanja, unapre|enje religije ijo{ ne{to {to je pomoglo NVO u XX veku nazvano je: drugesvrhe u korist zajednice. Ima jo{ nekih novih priznatih funkci-ja milosr|a – promocija urbane i ruralne regeneracije, promoci-ja izgradnje kapaciteta u zajednici, promocija u~e{}a (partici-pacije) u zajednici, o~uvanje okoline.

Sada{nji rad NVO sektora u Velikoj Britaniji

Jo{ uvek traje razmatranje milosr|a i diskutuje se {ta sesve moè podvesti pod milosr|em. Za sada funkcije Komisijeza milosr|e je da drì jedan registar svih organizacija, daistraùje àlbe, da savetuje te organizacije da im pomogne da semodernizuju. Ovde sve organizacije ~iji je godi{nji prihodiznad 1.000 funti moraju da budu registrovane. One svake


535

534

534

~eli~ane nema. Pomerana je bliè moru zbog dovoènja rudegvo`|a. Pre 100 godina zapo~ela je hemijska industrija. Zbogme|unarodne konkurencije bilo je sve manje potrebe za~elikom, a fabrike hemijske industrije su zapo{ljavale svemanje ljudi i u proteklih 30–40 godina je zbog nezaposlenostisve vi{e ljudi napu{talo ovu oblast. Kao posledica toga jenaraslo siroma{tvo.

Sada su glavne industrije: laka elektri~na industrija,industrija automobila, obrada metala, hemijska industrija,razvijeni su Call centri (mobilni telefoni za pomo}) a ima imnogo organa javne uprave. Pre dvadesetak godina, naseveroistoku Engleske je bila visoka stopa nezaposlenosti, aju`nije, u Londonu, je nedostajalo radnika. Zato je vlada usvo-jila politiku da formira svoje ispostave van Londona. Tako daje sada na severoistoku centrala za penziono osiguranje, glavnauprava za prikupljanjc sredstava za socijalne usluge (pomo}) iveoma va`ne, velike uprave za porez. U ovoj oblasti je velikibroj stanovnika zaposlen u javnim (dràvnim) slu`bama i usektoru usluga (trgovina, zabava i sl.).

Stvoreni su razli~iti oblici partnerstva. Prvo, ono nanajnièm nivou koje obuhvata oblast sa oko 1.000 ljudi. Postojepartnerstva za odre|ene probleme kao {to su zlo~ini iliporeme}aji u pona{anju. Postoje lokalna strate{ka partnerstva ina op{tinskom nivou, ali i na nivou distrikta (regiona), kojih uceloj zemlji ima oko 500. Postoji partnerstvo u Tiz Velijuizme|u lokalnih vlasti, biznisa i drugih udruènja. Njihovzadatak je bavljenje ekonomskim problemima, pre svegazapo{ljavanjem, kroz poku{aj otvaranja {to ve}eg broja radnihmesta.

Rad NVO sektora u Dolini Tize

U ovoj oblasti postoji 5 lokalnih vlasti koje imaju pot-punu odgovomost za sve usluge koje se pruàju na lokalnomnivou. U svih 5 okruga ove oblasti postoji organizacija koja imakoordinatorsku ulogu u NVO sektoru. [to se ti~e opsega NVOsektora u ovoj oblasti ima najmanje 5.800 ljudi koji rade, {to nagodi{njem nivou donosi 87 miliona funti. Ova oblast daje naj-manje 3,8% ukupnog nacionalnog dohotka. U periodu1999–2000. NVO sektor u Dolini Tize je imao 4 miliona inter-vencija. To ne zna~i da su sve one bile usmerene ka ugro-ènima. [to se ti~e finansija: grantovi, donacije i dotacije ~ine54%, 30% prihoda je od napla}ivanja usluga i prodaje, oko10% sredstava za NVO daju lokalne vlasti. Sve ove informaci-je dolaze iz jednog istraìvanja obavljenog 2001. g. Tim istraì-vanjem NVO su identifikovale svoje potrebe za budu}nost. Toje obuhvatalo slede}e: ve{tine za fundraising, razvoj zapo-slenih, zadovoljavanje pove}anih o~ekivanja svojih korisnika,razvoj zajedni~kih usluga, razvoj novih usluga, partnerstvo, po-bolj{anje menadèrskih ve{tina i dostizanje najboljeg na~inakori{}enja informacionih tehnologija.

Za rad dobrovoljnog sektora u oblasti Doline Tiz vrlo jebitan dokument REGIONALNA EKONOMSKA STRATEGI-JA, sa uputstvom kako }e se primenjivati u praksi. Za NVOsektor to je prvi put da je on do detalja priznat kao deo celestrategije za regeneraciju podru~ja.

Ovaj region treba da reorganizuje svoju privredu, NVOve} daju svoj doprinos ovoj situaciji, a mogle bi jo{ vi{e da gadaju. Sve vi{e dolazi do toga da razne agencije tipa „Onevoice“, strate{ka partnerstva, regionalne agencije za razvoj iostali priznaju NVO sektor.

NVO kontaktira ljude i istraùje koje su njihove najve}epotrebe. Kroz sve to, NVO moè da pomogne u regeneracijicele zajednice.


537

godine moraju da daju izve{taj Komisiji. One ne moraju dapla}aju porez za sardanju i imaju prava da dobiju poreskeolak{ice na lokalnom nivou od 80%. Milosr|e je postalo veomava`no i zakonodavstvo u vezi sa njim uklju~uje i krivi~nizakon. Trenutna vlada je vrlo zainteresovana za saradnju sana{im sektorom i naru~ila je da se uradi analiza kako vladasaraduje sa NVO sektorom, na koji na~in dobro~instvo moè dase modernizuje i kako organizacije iz lokalne zajednicc moguintenzivnije da u~estvuju u modernizaciji. Ve}ina usluga kojese sada pruàju u na{oj zemlji po~ele su iz volonterskog sekto-ra. To se odnosi na zdravstvo, rekreaciju i slobodno vreme,socijalne usluge, razvoj zajednice i jednake mogu}nosti.

Po tradiciji NVO sektor je izvor novih ideja i mesto gdeone mogu da se oprobaju. U poslednje vreme NVO organizaci-je se sve vi{e prihvataju formalnijih obaveza. Naro~ito uposlovima za koje sklope ugovore i jo{ ne{to {to se zoveUgovor o nivou usluge.

Izmedu l990. g. i I995. g. NVO sektor je narastao za25%. Procena je da se od 1985. godine do danas NVO sektorpro{irio 200%. U Britaniji, NVO sektor ima velike mogu}nostii pred sobom velike izazove.

Jedna od organizacija je uradila istraìvanje koje je tre-balo da pokaè koliku korist ima lokalna zajednica od novcakoji je uloìla u dobrovoljni sektor. Rezultat je bio I3:l tj. nasvaku uloènu funtu dobilo se 13 funti.

Dràvnim slu`bama je potrebna pomo} NVO i one èleda ih angaùju i plate. NVO sektor sc tretira ne kao tro{ak ve}kao investicija (2002. godine vlada je izdala dokument kojim jerekla da je NVO sektor idealan da pruà usluge). Volonterski radna nacionalnom nivou je definisan (zna se koliko ko{ta l h rada).

536

svoj nov~ani doprinos timu, tako da je ovaj dokument polaznaosnova za regeneraciju zajednice u Dolini Tize.

Agencija za razvoj volontera

Ovo je jo{ jedna ki{obran agencija koja pokriva velikibroj inicijativa. Ima:

• volonterski biro koji sme{ta ljude koji èle dabudu volonteri u lokalnim organizacijama;

• grupu za razvoj i ja~anje lokalne zajednice, kojapruà pomo} u finansiranju i uop{te u ja~anjulokalnih agencija;

• „poveìte se“ („Link up“), nacionalni programusmeren na opismenjavanje i matemati~ku pi-smenost u oblasti Stokton.

Zadatak ove organizacije je da trening i obrazovanjebudu dostupni grupama u zajednici i to na istom nivou za javnii NVO sektor. Tako|e, pruàju se i savetodavne usluge NVO, uoblasti zakonodavstva, u zapo{ljavanju ili biznisu. Finansiranjeove organizaije je iz dva izvora:

• lokalna vlast, {to omogu}ava da se me|usektor-ske granice prevazi|u i da se radi na razli~itimnivoima;

• iz raznih izvora – od evropskog do lokalnognivoa, izme|u ostalog i prodajom usluga zainte-resovanim stranama.

Aersom Milenium partnerstvo

Projekat se sprovodi sa ciljem da se pobolj{a kvalitetìvota ljudi u oblasti. On je zapo~et pre oko 7 godina. Po~eli susa raznim obukama, zatim su radili na aktivnostima u slobod-nom vremenu iz ~ega je proisteklo jo{ niz aktivnosti. Obuka jera|ena na zahtev stanovnika (njihove èlje). U podru~ju ima


539

Midlsbrou partnerstvo 2002

MIDLSBROU PARTNERSTVO 2002. je ki{obran orga-nizacija koja okuplja razli~ita dobrovoljna udruènja, instituci-je, me|u kojima je i Nacionalna zdravstvena slu`ba, kao ilokalna i vi{e vlasti. Snaga partnerstva je posve}enost onome{ta se èli da postigne u lokalnoj zajednici

Ovo partnerstvo priprema i realizuje strategiju i viziju zanarednih 20 godina i razra|ene akcije koje treba da realizujurazli~ita partnerstva na nivou lokalne zajednice. Jedan odzadataka ove organizacije je da sakupi sve mogu}e planove kojive} postoje u zajednici. Strategija zajednice pokriva najrazli-~itije oblasti i mora da se ima u vidu stanje u lokalnoj zajednici.

Za izradu Strategije bilo je potrebno oko godinu dana, jerse svaka aktivnost proveravala na terenu (u praksi), a zatim suvr{ene konsultacije sa ostalim partnerima. Na primer,u~estalost provala u ovoj zajednici je tri puta ve}a nego {to jenacionalni prosek. To je automatski u vezi sa jednim odklju~nih prioriteta – bezbednija zajednica, pa su izlistane akci-je koje treba izvesti da bi se ovaj prioritet re{io. Da bi se vide-lo {ta je ura|eno izlistano je {ta }e se meriti da bi se videou~inak akcija, uklju~uju}i i pra}enje broja plja~ki nakon akcija.

Postoji 5 timova koji se staraju da se aktivnosti sprove-du. U stvarnosti postoje razli~ite prepreke. Sve organizacijekoje su ~lanovi ovog partnerstva imaju svoje svakodnevneobaveze. Mnoge od njih su u dogovoru sa dràvom tj. imajuposao od njih. Samo time {to }e se okupiti u jednom partner-stvu ne zna~i da su resursi poja~ani. Ovo partnerstvo, kao isvako drugo partnerstvo u Velikoj Britaniji, je na dobrovoljnojbazi i svaka organizacija moè da odustane u svakom trenutku.

Ve}ina sredstava za izradu i preispitivanje Strategije jedo{la iz dràvnog fonda koji se zove Fond za obnavljanjelokalnih malih naselja, a i neke partnerske organizacije dale

538

Oslobo|eni su pla}anja poreza na prihod za usluge kojepruàju.

Regeneracija u zajednici

Ova NVO realizuje projekte u najmanjoj zajednici kojase zove Hartipul. Organizacija je ustanovljena 1995. godine jerje bio veliki procenat nezaposlenih zbog prestanka radabrodogradili{ta i ~eli~ane. Pruà razli~ite vrste usluga koje suidentifikovane od strane lokalne zajednice.

Trenutno se realizuje 9 projekata koji su dizajnirani usaradnji sa lokalnom zajednicom. Neki od njih se odnose na:

• samozapo{ljavanje u lokalnoj zajednici;• pomo} lokalnoj agenciji za zapo{ljavanje da pro-

na|u posao;• obuka za stvaranje samopouzdanja i emocija za

odre|enu vrstu posla pre samozapo{ljavanja;• obuka za volontere;• ja~anje kapacitcta organizacija (NVO) u lokalnoj

zajednici;• omladinski projekti koji se bave mladima koji su

isklju~eni iz {kolskog sistema pomaù im danastave obrazovanje;

• promocija drugih organizacija pomo}u videomaterijala, marketinga;

• pravni saveti i usluge razli~itim organizacijama ipojedincima;

• pomo} organizacijama koje se bave novimtehnologijama (izrada web sajta i sl.).

Ova organizacija ima obrt od milion funti i zapo{ljava 25ljudi. Trude se da koriste {to vi{e volontera u radu, a njihov radse prikazuje kao pla}en rad, pa se to obr}e i vra}a nazad.


541

dosta potreba. Npr. samohrani roditelji su traìli obuku ove{tinama u ku}i (vo|enje doma}instva) i ku}noj nezi. Pozavr{etku treninga ta grupa ljudi je htela da nastavi pa su traìlizapo{ljenje. Ova organizacija je dobila sredstva za unapre|enjeiz lokalnih i evropskih fondova i sada su najpoznatiji u pru-ànju usluga u oblasti za{tite.

Korisnike na njih upu}uju iz centara za socijalni rad, alii privatna lica ih preporu~uju. Kako su uvedeni novi nacional-ni standardi o nezi, devojke koje to rade moraju da pro|uobuku, kako bi postupale po njima. Postoji jedan zahtev u timstandardima – ako se pro|e obuka u roku od 3 godine ne}emo}i da pruàju tu uslugu. Sredstvima iz EU je omogu}en na-stavak te obuke.

Ova organizacija je neprofitna tako da skoro sva sredst-va koja se dobijaju od centara za socijalni rad i drugih odlazedevojkama koje tu rade, jer je cilj da se one zaposle.

Pripremaju i 120–130 obroka dnevno, koji se odponedeljka do petka dostavljaju ljudima u zajednici. Te topleobroke dostavljaju volonteri koji imaju sopstvene automobile.Ranije su ih raznosili ljudi koji su zaposleni u organizaciji.Pruàmo razli~ite vrste usluga i za nas rade i mlade i starijeosobe. Medutim, u poslednje vreme sve se vi{e domova za starezatvara, pa su oni kao organizacija aktivniji.

Trenutno su zaduèni za 400 sati rada nedeljno i sve vi{ese {ire njihove aktivnosti, jer na taj na~in obezbe|uju zaposlenje.

Zapo~eli su svoj rad od jednog zaposlenog i nekolikovolontera. Sada imaju 65 zaposlenih i ono {to je zanimljivo –organizacija je bazirana u lokalu i pomaè ljudima koji tu ìvetj. sve se de{ava u lokalu. Sara|uju sa slu`bama za zapo{ljava-nje, a pruàju usluge svima kojima je potrebno. Korisnici par-ticipiraju delom u tro{kovima, a za one koji su ugroèni parti-cipiraju op{tinski centri za socijalni rad.

540

@enski centar (Women Centre South bank)

Ova organizacija je zna~ajna da je jedina ènska organi-zacija u ovom kraju i nalazi se na 200 m od ~eli~ane ibrodogradili{ta.

1987. godine formiran je centar sa idejom da ène salokala ostvare {to bolje ìvotne uslove za sredinu i sebe.Ura|eno je istraìvanje koje su uradile same ène.

Cilj organizacije je da osvoje prostor za rad èna u ovojzajednici. Jedna od ideja je da se prikaù razli~iti interesi ènaiz lokalne zajednice. Ova inicijativa se pokazala uspe{nom istvoreni su uslovi i fondovi za osoblje organizacije. Centar jepo~eo sa radom.

Misija: @enski centar je pionirska organizacija koja sebavi poduhvatima na lokalnom nivou. Pruà uslove obuke,pruà podr{ku nezaposlenima tako {to ja~a dru{tveni i ekonom-ski poloàj èna u lokalnoj zajednici.

Cilj: prevazilaènje barijera i olak{avanje pristupaobukama i zapo{ljavanju ènama, da omogu}i dobro staranje odeci, da obezbedi neformalne usluge koje odgovaraju potreba-ma lokalnih èna. Jedan od ciljeva i zadataka je da radi na lobi-ranju prilikom zastupanja razli~itih ènskih interesa, daobezbedi razne rekreativne i edukativne sadràje za devojke imlade ène na lokalu, da unapredi kapacitete lokalne zajednicekako bi se {to bolje pruìla podr{ka ènama, da oja~asamoodrìv rast i dobrobit pruàju}i podr{ku ènama u poslu.

Ono {to je zna~ajno {ta je ova ènska grupa postigla je dasu dru{tvene delatnosti pretvorile u ekonomsku. Uspele su daangaùju ène iz lokalne zajednice na poslovima na kojima seone nikad ne bi angaòvale. @ene su bile potpuno isklju~ene izbilo kakvog razvoja lokalne zajednice i sada su uspele da seuklju~e u razne ekonomske aktivnosti.


543

Koriste fondove EU i donatore. Trenutno imaju jo{ jednuorganizaciju koja je profitna, ali se taj profit ulaè u rad oveorganizacije.

Struktura regeneracije izgleda tako {to se uspostavi jednakompanija koja ima garancije za sredstva tako da niko ne budeugroèn da }e sredstva da mu propadnu. Ako ho}e da uklju~elokalne ljude u to, moraju da budu potpuno sigurni da nemanikakvog rizika za to. A opet ve}ina tih kompanija su re-gistrovane kao dobro~instva. Ovo se odnosi na za{titu sredsta-va bez obzira na izvor iz koga poti~u. Ako donosite mnogonovca i stavljate ga pod kontrolu lokalnih ljudi, morate daza{titite i njih i ljude koji su novac dali. I u odnosu na ono {tosu drugi rekli morate da obu~ite te ljude da znaju da upravljajusredstvima na pravi na~in.

Garancije su da u slu~aju propasti firme, akcionar gubisamo 1 funtu, kako je obezbedila dràva. Svaki od direktora utoj novoosnovanoj firmi je akcionar sa 1 funtom. To jeisklju~ivo pravna stvar. Ukoliko bi neko hteo da uradi ne{to ulokalnoj zajednici, to je grupa ljudi. Ukoliko im to ne uspe, onisu odgovorni za ono {to im se de{ava, ali ih vlada ohrabruje naneki na~in da to rade. (Vlada daje garancije, ali u formi da je tovlasni{tvo tih ljudi.) Po{to postoji pravna mogu}nost da seformira ovakva firma, onda u slu~aju njenog propadanja nikone snosi nikakve konsekvence.

U okviru svog rada povezuju ljude koji traè zaposlenjei agencije koje nude poslove. Pomaù nezaposlenima da napi{uCV, omogu}avaju kori{}enje faksa, telefona i drugih usluga.

542

Ono {to je najva`nije u ovom Centru nisu samo rezultati,ve} „koli~ine“ obrazovanja, kao i uklanjanje barijera, ja~anjemehanizama podr{ke i kreiranje novih mogu}nosti za èneodnosno osnaìvanje èna.

Mu{karci su radili u ve}ini u proizvodnji, a ène uadministraciji. Posle otpu{tanja one su na{le sli~ne poslove udrugim sektorima. Moramo da naglasimo da je ve}ina èna bilaorijentisana na gajenje dece, a uspeh @enskog centra je u tome{to je preorijentisala deo èna na koncept karijere, da uop{te utom smeru po~nu da razmi{ljaju.

Kada su po~injale sa radom, ène su prodavale razneproizvode da bi omogu}ile rad @enskog centra, a danas dobija-ju finansijsku pomo} od vlade, od lutrije, lokalnih vlasti, EZ,dobrovoljnim prilozima.

Zbog uspeha koje su postizale, dobile su dozvolu odlokalnih vlasti da preurede i koriste jednu zgradu, za svojepotrebe.

PRIMERI PARTNERSTVA

U oblasti zdravstva

Prilikom strate{kog planiranja u okviru Nacionalneskl`be za zdravstvo, uklju~uju se i kolege iz zdravstveneslu`be, iz socijalnih slu`bi i ostalih sektora, javnost i korisnikeusluga.

Na nivou lokalnih vlasti postoje lokalna strate{ka part-nerstva koja okupljaju lokalnu vlast, trust za primarnuzdravstvenu za{titu i grupe iz lokalne zajednice i rade na pri-meni nacionalne strategije na lokalnom nivou kroz sprovo|enjepartnerstva razli~itih sektora. Jedan od primera je Forum paci-


545

Zenski centar ima vrlo posve}eno i dostupno osoblje.Pomeranje barijera, otvaranje razli~itog prostora u zajednici zarad, pove}avanje svesti o problemu i uklju~ivanje razli~itihènskih grupa omogu}eno je edukativnim treninzima i aktivi-ranjem ~lanova zajednice. Politika im je da rade kroz razli~itapartnerstva, regenerativne grupe i odbore. Do sada su ura|ene44 radionice i kurseva, od rekreativnih do akademskih. Neki susertificirani, neki ne. To rade u partnerstvu sa drugih 7 obra-zovnih organizacija. Rade u saradnji i sa organizacijama koje sena lokalu bave zapo{ljavanjem.

Aktivnosti:

• direktna pomo} – kad im se neko obrati odmahrade;

• mehanizmi podr{ke (podr{ka 1:1, tj. direktna,li~na);

• ~vrste veze kroz ~itav volonterski sektor;• vr{nja~ka podr{ka – 2 grupe odraslih èna i 2

grupe devoj~ica;• dru{tvene i obrazovne aktivnosti;• kulturne mogu}nosti za ène i decu.

Od 2002. do 2003. imaju 1.034 osoba u bazi podataka.@ene koje su poha|ale grupu za porodi~no nasilje sada supla}eni radnici. Imaju grupu koja se bavi roditeljima i decomkoja tek prohodavaju. Centar je bio uspe{an u obezbe|ivanjuposla kao li~ni savetnik. Omogu}ili su partnerstvo 2 agencijekoje pruàju usluge u obrazovanju da pove}aju nivo pismeno-sti, da prave dekoracije za tortu. Jedna èna je na{la posao u{koli posle zavr{etka dodatnog obrazovanja, posle pauze u ka-rijeri od 17 godina. êtiri ène su uznapredovale, tj. postale sutreneri, uklju~uju}i i ènu koja je imala {log.

544

BIZNIS CENTAR je lociran u lokalu i formiran je zajed-ni~kim radom „Business community Centre“ (organizacija uzajednici – NVO) i „Backup North“ (organizacija vlade i Jobcentra). U okviru Biznis centra postoje mobilni timovi kojiodlaze i razgovaraju sa ljudima koji imaju i druge probleme(npr. specijalne potrebe, probleme sa drogom). Kod ovakvogpartnerstva je prednost {to organizacija iz zajednice moè dakonkuri{e za razne vrste podr{ke u raznim oblastima i onda senadopunjuje sa vladinom organizacijom. Biznis centar ima vrlofleksibilno pruànje usluga na dobrovoljnoj bazi, ali ima iobaveze premu vladi, tako ako klijent ne ispunjava svojeobaveze gubi beneficije, tako da mora da prisustvuju obukamai drugom {to se traì od njih.

U delovima Velike Britanije u kojima postoje grupeRoma, postoje programi koji se sprovode na neformalnoj bazi,dobrovoljno, u romskim zajednicama. Kroz te projektepoku{ava se da se oni ohrabre da iza|u iz svoje zajednice, da sepome{aju sa drugima i da se uklope u dru{tvo. Ali tajna ovevrste posla leì u ljudima na lokalnom nivou. Oni moraju dabudu uverljivi da bi projekat uspeo. Biznis centri organizuju idane zabave i sli~ne doga|aje, kako bi se ljudi okupili u Centarna neformalan na~in, tj. prakti~no ih dovla~e ovde kako bipo~eli da razmi{ljaju o Biznis centru.

„Siguran po~etak“ je vladina inicijativa, koja pruàpodr{ku deci od ro|enja do njihove ~etvrte godine. USanderlendu ima 7 Sigurnih po~etaka. To je volonterska orga-nizacija sastavljena od: osobe koju je grad Sanderlend zaposlio;osobe iz lokalnog obrazovanja; sedam ljudi iz uprave zazdravstvo; dvoje ljudi iz nacionalne volonterske organizacije;osobc iz op{tinskih vlasti iz oblasti kulture, zaduène za bi-blioteke; osoba iz trusta za mentalno zdravljc; pet osoba iz ode-ljenja za socijalni rad; dve osobe iz Biznis centra.


547

jenata, ~ije je formiranje u toku, a bavi}e se zastupanjem stavo-va lokalne zajednice o lokalnim uslugama u zdravstvu.

U oblasti zapo{ljavanja

Mnogo aktivnosti u oblasti zapo{ljavanja su povezane salokalnim strate{kim partnerstvom, uklapaju se u njega. Na tajna~in se do maksimuma koristi vladin novac. Tako moè da sepomogne i organizacijama iz zajednice da lak{e do|u do evrop-skih fondova. Jo{ jedna stvar, pomaè se da svi ti akteri imajuzajedni~ki pristup odnosno nastup.

Neka od partnerstava su: Busincss community Centre,Progres u zapo{ljavanju, Siguran po~etak.

Na nacionalnom nivou vlada prati kako se fondovi tro{ei kako se raspore|uju. Svako od ministarstava i odeljenja morada isplanira u naredne tri godine kako }e se novac tro{iti – defi-ni{e vrlo jasno akcioni strate{ki plan za oblast delovanja kojita~no odre|uje ko su ciljne grupe, merljivost plana (koliko ljudi}c se zaposliti, {ta }e se ostvariti, kada i koliko). Lokalna vlastima klju~nu ulogu u realizaciji plana.

Iza svih inicijativa koje dolaze sa administrativno orga-nizovanog regionalnog nivoa, moè se govoriti o najrazli~itijimorganizacijama: dobrovoljnim, asocijacijama NVO, privatnim,dràvnim, raznim udruènjima i sl.

„Progres u zapo{ljavanju“ (NVO) je konkurisala za vla-dina sredstva za inicijativu organizacije jaslica i uspeli su daorganizuju na tri mesta obdani{ta (za decu do 5 godina) u kruguod 3 do 4 km koje finansira vlada; povezani su sa „BackupNord“-om i „Job Centre“-om (vladina organizacija za zapo{lja-vanje) i tako dolaze do nezaposlenih ljudi, koji se, uz odgovara-ju}i trening i obuku uklju~uju u realizaciju poslova za koji sedobija novac.

546

pojedinci imaju razli~ite potrebe. Svakome treba pomo}i dapreokrene ne{to u svom ìvotu.

U oblasti socijalnih usluga

Sve usluge se pruàju u partnerstvu sa policijom, obrazo-vanje, dugim organizacijama. Zbog velike potrebe za socijal-nim uslugama, centri za socijalni rad moraju da ih planiraju sadrugim agencijama i slu`bama tako da postoji zajedni~ka struk-tura za planiranje sa NVO, sa organizacijama iz zdravstvenogsistema i drugim slu`bama. Na vrhu je lokalno strate{ko part-nerstvo koje se sastoji iz lokalnih saveta, zdravlja, policije isvih ostalih organizacija i bavi se izradom strategije za zajed-nicu. Kada su u pitanju socijalne usluge, grupe koje ih planira-ju u okviru partnerstva su oformljene prema temama: ljudi safizi~kim smetnjama; ljudi sa smetnjama u u~enju; mentalnozdravlje; stariji ljudi i drugi; akcioni tim za drogu. Svaka od tihgrupa ima sve partnere, koji su zaduèni da ispo{tuju nacio-nalne standarde i plan rada.

Centri za socijalni rad naj~e{}e sklapaju ugovore sa NVOo konkretnim poslovima, na primer, za brigu u domovima zastare ljude; dnevnu pomo} (samo preko dana), za ljude koji seoporavljaju posle neke bolesti, do 6 nedelja njihovog oporavkasa timovima koji se sastoje od fizioterapeuta, stru~njaka za me-dicinu rada i pomo}nog osoblja; 24 ~asovnu negu u ku}i osobe7 dana u nedelji; pomo} u ku}i (~etiri puta dnevno osoblje ide uku}u ugroènog i pruà razne vrste usluga).

U oblasti obrazovanja

U svim oblastima obrazovanja niko ne radi sam, sve seradi kroz partnerstvo.

Pobolj{anje nivoa uspeha u~enika i {kola se vr{i krozpartnerstvo: vladina organizacija odgovorna za obrazovanje i


549

„Napredak ka zapo{ljavanju“ je vladin program zazapo{ljavanje ljudi koji se drogiraju, u kome se pruà podr{ka1:1 da bi se ovi ljudi ohrabrili da sami re{avaju svoje probleme,da re{avaju sami svoje zdravstvene, stambene probleme, uosnovi da im se pomogne radi uklanjanja svih mogu}ih barijerakako bi mogli da se zaposle. Ove usluge su namenjene ljudimakoji primaju nov~anu pomo}. U Sanderlendu su u ovaj programuklju~ene Agencija koja se bavi le~enjem zavisnosti (saveto-davna) koja radi u partnerstvu sa Broker (posrednik) za poslovei sa „Prekretnicom“, koja pomaè ljudima koji su ugroèni iznekog razloga da promene svoj ìvot. Sve ove organizacije suvolonterske.

Kroz rad na najrazli~itijim programima mora da seizna|u na~ini kako da se novac pri{tedi i upotrebi za drugekorisne stvari. De{ava se da kriminalac ode u zatvor, ali kakoJob centar, naj~e{}e nije o tome obave{ten, de{ava se da oni idalje primaju svoju naknadu za nezaposlenost, {to je, s obziromna broj korisnika, ogroman novac. Sada postoji osoba koja radili zatvoru i svakoga ko do|e pita da li prima nadoknadu. Tajnovac se ulaè u programe za predpu{tanje iz zatvora (obukazatvorenika, sastanci sa Job centrom i dr.). Organizovana je igrupa zatvorenika „Resocijalizacija“ koja poku{ava da identi-fikuje glavne probleme svakog (deca, ku}a, posao). Ako seuspe u re{avanju glavnih problema, zatvorenici su spremni dasaslu{aju i druge organizacije.

U „Job centru“ mogu da kaù klijentu da mora da uradine{to, ali da on to ignori{e, da se naljuti. Za istu tu vrstu uslugeu volonterskoj organizaciji, on }e potpuno druga~ije da reagu-je. Kada ste dugo nezaposleni, nedostaje vam samopouzdanjei kada vam govore {ta treba da uradite nije vam prijatno.Nekim ljudima vi{e odgovara da rade sa dobrovoljnom (NVO)stranom, a nekima da budu prinu|eni da to isto urade, kaoopravdanje pred sobom ili porodicom, {to je i klju~ svega –

548

Strate{ko partnerstvo za decu i mlade ljude je fokusiranona najugroèniju decu.

Polja delovanja mnogih partnerstava se preklapaju i vrlo~esto isti ljudi u~estvuju u razli~itim partnerstvima.

U oblasti medija

Iako nije bilo u programu, tokom razgovora je utvr|enoda su mediji u Velikoj Britaniji vrlo raspoloèni da objave svematerijale NVO i vrlo se raduju kada mogu da dobiju stavoveiz lokala o krupnim pitanjima. Sve NVO i druge organizacijeimaju obu~ene ljude za rad sa medijima.

LI^Nl UTISCI

Velika Britanija je vrlo ure|ena zemlja, kako u organiza-cionom tako i u svakom drugom smislu. Problemi sa kojima sena{i sagovornci susre}u u svom radu su, sa ta~ke gledi{ta srp-skog nevladinog sektora prili~no bezna~ajni. Naravno da sena{im kolegama iz Britanije oni ~ine veliki jer ih ometaju unormalnom funkcionisanju za dobrobit zajednice.

Vrlo ~esto sam imala problem da razlu~im koja organi-zacija pripada „vladinom“, a koja „nevladinom“ sektoru, jer suone vrlo upu}ene u rad one druge „strane“, za razliku od srp-skog odnosa institucija (vladin sektor) – NVO.

êsto se u razgovorima ~uo termin „predstavnici zajed-nice“, {to je mene i kolege iz Srbije zbunjivalo jer nam nije bilojasno na koji na~in se odlu~uje ko je predstavnik zajednice zaneku oblast. Obja{njeno nam je da se grupe u zajednici sameosnivaju. Vrlo ~esto se ljudi okupljaju zbog nekog konkretnogpitanja. Ponekad je te{ko odràti ravnoteù izme|u interesarazli~itih grupa. U nekim zajednicama „vladin sektor“ je pomo-


551

njegovo finansiranje, upravnici {kola, osoblje u {kolama,~lanovi saveta {kole koji su iz zajednice i koji uti~u na strate{kirazvoj {kole i sa kojima direktor {kole radi zajedno na planira-nju rada {kole i drugim pitanjima, roditelji i sami u~enici,profesionalna udruènja i drugi odseci na nivou op{tine.Zajedni~ki rad i zajedni~ko planiranje pomaù da se pobolj{akvalitet.

Obrazovanje odraslih se postiè kroz partnerstvo i to:ve}e za u~enje i ve{tine, lokalni koled` tehnologije, druge orga-nizacije koje se bave u~enjem, {kole, partnerstvo za u~enje kojeokuplja niz organizacija koje se bave obrazovanjem, i samikorisnici. Ovo partnerstvo oblikuje ono {to se èli da postignei pomaè da se to i postigne.

Socijalna inkluzija se postiè kroz partnerstvo: vladinaorganizacija odgovorna za obrazovanje i njegovo finansiranje,sli~na organizacija za zdravlje, {kole, centri za socijalni rad,drugi odseci u op{tinskom ve}u kao {to su slobodno vreme,stanovanje itd., policija, servis za mlade, ve}e za rasnu jed-nakost, kolege iz zdravstva, servis za vezu – nova slu`baustanovljena na nacionalnom nivou koja pruà usluge ljudimaod 13 do 19 godina jer vlada poku{ava da okupi razne vrsteslu`bi koje mladim ljudima obezbe|uju trening, zapo{ljavanjei obrazovanje. Postoji i partner koji je posve}en ranom uzrastu.Ovo partnerstvo uklju~uje brigu o deci, rano obrazovanje i ranoobrazovanje dece sa posebnim potrebama. Tu je i „Siguranpo~etak“, de~iji fond, NVO.

Kod podizanja uspeha, postoji forum za decu od 13-19godina koji se bavi alternativnim na~inom predstavljanja pro-grama rada ovim mladim ljudima.

Partnerstvo za bezbednost u zajednici se bavi prestupimamaloletnika.

550

552

552

gao formiranje grupa koje }e predstavljati neku od zajednica. Tipredstavnici nisu izabrani u demokratskom smislu nego sudobrovoljci.

Svi ljudi sa kojima smo vodili razgovore vrlo su po-sve}eni razvoju partnerstava, bez imalo surevnjivosti, zavisti.

Zaklju~ak

Sa dono{enjem novog Ustava oktobra 2006. i o~ekivanihZakona o rodnoj ravnopranvosti i antidiskriminatorskogZakona bi}e sistemski uspostavljene institucionalne obavezeorgana lokalne samouprave, grada i op{tine, da u okviru svojihnadle`nosti vode politiku jednakih mogu}nosti. Predvi|eno jeda organi lokalne samouprave podsti~u i unapre|uju ravno-pravnost polova, donose posebne mere i preduzimaju aktivno-sti za uspostavljanje jednakih mogu}nosti.

Najva`nije je da se u gradu i op{tini obrazuju tela iliimenuju lica za ravnopravnost polova. Oni predlaù mere iaktivnosti za ostvarivanje politike jednakih mogu}nosti napodru~ju grada i op{tine, imaju savetodavnu ulogu u obliko-vanju re{enja za ostvarivanje ciljeva zakonskih odredaba oravnopravnosti polova i jednakih mogu}nosti.

Obuka novopostavljenih lica i ~lanova tih tela zaduènihza rodnu ravnopravnost mo}i }e da se osloni na petogodi{njeOEBS-ovo edukativno iskustvo u tom domenu, {to je i najva-`nija svrha ovog priru~nika.

PUTEVI OSTVARIVANJA RODNE … roda/promena... · beograd, 2007. priru^nik za slu@benike i organe lokalnih samouprava zadu@ene za ravnopravnost polova putevi ostvarivanja rodne ravnopravnosti

Documents