Top Banner
ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА Крушевац, 2015. Милорад Сијић ISBN 978-86-919197-0-2 Милорад Сијић ПРИВРЕДА И В АНПРИВРЕДА КР УШЕВЦА (1944-20 14 ) 1944-2014
459

Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Dec 31, 2016

Download

Documents

duongque
Welcome message from author
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
Page 1: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА

Крушевац, 2015.

Милорад Сијић

ISBN 978-86-919197-0-2 Ми

лор

ад С

ији

ћ П

РИ

ВР

ЕД

А И

ВА

НП

РИ

ВР

ЕД

А К

РУ

ШЕ

ВЦ

А (

1944

-201

4)1944-2014

Page 2: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА

КРУШЕВЦА (1944-2014)

Крушевац, 2015.

Page 3: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА

(1944-2014)

Издавачи РЕГИОНАЛНА ПРИВРЕДНА КОМОРА КРУШЕВАЦ

и ИСТОРИЈСКИ АРХИВ КРУШЕВАЦ

За издавача Предраг Вукићевић,

председник Регионалне привредне коморе Крушевац и

Ненад Соколовић, директор Историјског архива Крушевац

Рецензенти Мр Слободан Симоновић,

професор, библиотечки саветник и

Миломир Стевић, професор историје и архивист

Лектура Мирослав Богдановић,

професор српског језика и књижевности

Коректура Милош Стојадиновић

Штампа: СИГРАФ – Крушевац

Тираж: 300

ISBN 978-86-919197-0-2

Page 4: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Шта влада светом?

Три ствари владају светом: сила, право и мода. Сила не бира

средства, не пита никога, пробија се где год може, влада

докле год може. Право се бори за своју ствар, па тек кад

убеди свет у своју праведност, онда влада. Мода најлакше

продире у свет, јер је зараза и шири се као свака друга зараза,

зато највише и најлакше влада светом.

(Сретен Динић, Глас Подунавља, 1. јануар 1936, 7)

Page 5: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Штампање књиге омогућио Град Крушевац

Page 6: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

5

РЕЧ ГРАДОНАЧЕЛНИКА Пред нама је једна изванредна и богата публикација која нам

изузетно верно пружа увид у привредни и друштвени живот Крушевца од 1944. до 2014. године који је истражио и написао Милорад Сијић. Књига плени читалачеву пажњу обиљем разноврсних информација и података из привредне прошлости града. Крушевцу недостају књиге из завичајне историје, посебно овако хронолошки сређене.

Истражујући друштвени и привредни живот Крушевца у после-ратном периоду, Сијић је сакупио обиље информација о значајним привредним предузећима, ванпривредним установама и друштвима који су основани након завршетка Другог светског рата. Прати развој града Крушевца и даје нам увид како је текао развој привреде и друштва и колико је заправо било тешко пробити се и опстати на тржишту у земљи и иностранству. Аутор књиге обухвата све области друштвеног живота, сем спорта, школства и друштвено-политичких организација. Књига је писана на основу података из архивских и других докумената, затим на основу контаката са људима о којима је писао у књизи, њиховим потомцима, сарадницима и познаваоцима привредних и друштвених прилика Крушевца у овом периоду.

Представљајући предузећа, установе и удружења, аутор посебан осврт даје њиховим представницима – руководећим кадровима као покретачима њиховог развоја. Међу привредним предузећима, истичу се некадашњи гиганти, носиоци привредног развоја нашег града у после-ратном периоду. Многа од њих данас не раде, а ова књига више ће значити будућим генерацијама, које ће се чудити шта је све Крушевац имао, и како је то могло да пропадне и нестане. Зато је ова књига значајна као подсетник крушевачког некадашњег привредног живота и колико је био значајан за развој града.

Градоначелник Драги Несторовић

Page 7: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf
Page 8: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

7

УВОД

Кренути са писањем о дешавањима у Крушевцу после Другог

светског рата није ни мало лако било о којој области да се ради. Без обзира што знамо да се у Крушевцу и пре рата водио богат друштвени живот, да су постојале фабрике, као и све остало, прекинут је континуитет на свим пољима. Дошавши на власт после грађанског рата комунисти су укинули дотадашњи систем и створили нови – друштвена својина или радничко самоуправљање. Увели су диктатуру, а уместо високообразованих људи који су та образовања стицали на европским универзитетима дошли су они који су “стицали образовање” у пролетерским бригадама. Период промене власти и после толико деценија изазива полемике у нашем друштву, а то је зато што наши историчари нису имали слободу и поштења да напишу историју, већ су победници написали како је њима одговарало.

Овај период није лако истражити и описати, а није ни могуће без оног основног – истине. Истина је важна, на лажима ништа не почива. Без истине немамо поуздање. Макар да причамо и само о привреди није могуће ни то без оних података шта је и коме је конфисковано, коме је и шта национализовано, ко је у тој “игри” изгубио главу. Али ми све то не знамо, или знамо недовољно. Многи ратни и послератни догађаји су и данас табу теме. Ово је покушај да се на један реалан начин опише Крушевац у времену друштвене својине. Због доступности архивске грађе у књизи дајемо имена људи којима је конфискована и национали-зована имовина. А вероватно и то није коначан списак.

Време о коме говоримо (1944-2014) може се поделити на три етапе: државна, друштвена и мешовита својина, али друштвена својина је доминантна. Тек је 2006. године новим Уставом Републике Србије укинута друштвена својина. Људи који тада воде Крушевац и његову привреду имали су велике проблеме јер је обнова рушевина била приоритет. Првих десет година привреда стагнира. Долазак Трифуна Николића је прекретница у буквалном смислу јер је он човек који је поставио све на своје место. Доводи многе стручне људе. Све је то условило да Крушевац постане значајан индустријски град.

Падом Берлинског зида настала је нова епоха. У свим земљама које су имале период тоталитарног режима покрећу се процеси: рехаби-литације, отварање архива, денационализације, док је код нас започет само процес рехабилитације. После великих притисака јавности и код нас се успоставља вишепартијски систем, а поред друштвене постале су равноправне државна и приватна својина. Али све се то чини нерадо и под великим притисцима са стране. Последња деценија 20. века донела нам је велике невоље. Добили смо међународне економске санкције и бомбардовани смо од НАТО алијансе. То је довело до тога да нам је привреда опустошена и технолошки заостала. Почетком 21. века дошло је до приватизације друштвених предузећа. Какве су приватизације биле

Page 9: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

8

види се и по томе да највећи број друштвених предузећа данас не посто-ји, а многи грађани у догледно време неће ни да знају да су постојала.

Ова књига обухвата период развоја Крушевца од 1944. до данас и бави се само друштвеним предузећима јер је 2006. године друштвена својина званично укинута Уставом Републике Србије, али исто тако овде ћемо навести све друго што је у том времену радило у Крушевцу осим спорта и школства, као и друштвено-политичких организација (Савез омладине, СУБНОР, ССРН, Марксистички центар). И све је то дато без и једне оштре речи јер је то наша историја и наша стварност. На крају, људи који су тада водили привреду и ванпривреду у нашем граду трудили су се и давали свој максимум да нама који смо долазили после њих оставе боље услове за живот и рад и на томе им свакако треба одати признање. Овде су приказани сви ти људи реално.

Историјат предузећа дат је кратко, али је акценат бачен на руководиоце истих – генералне директоре. Колико год су постојале објективне могућности дат је преглед свих руководилаца. Многи од њих су добитници бројних ордена и других одликовања које из објективних разлога нећемо давати у биографијама појединаца, али само зато да се не би огрешили о неког за кога није било могуће доћи до сазнања да је добитник неког одликовања.

На крају морам да истакнем да сам контактирао стотине људи о којима се у овој књизи говори, разговарао са њиховим потомцима и свима дугујем бескрајну захвалност на разумевању, сарадњи и помоћи. Неке није било могуће наћи и зато није написана њихова биографија. Да није све идила било је и неких који нису хтели да сарађују и дају подат-ке о себи, али увек има изузетака. На срећу, могу се набројати на прсте.

Кроз овај мукотрпан посао водила ме је велика љубав према ономе што радим и мисао да је највећа награда у животу када нешто добро урадиш и када дајеш, а не када нешто примаш. Добијена награда не може вас учинити већим, нити недобијена мањим. Моја награда је ако сам успео макар неколико људи да обрадујем овом књигом и нада да ће генерацијама које долазе бити од помоћи као грађа за даље истраживање историје нашег града.

Аутор

Page 10: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

9

1. ИЗГРАДЊА СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ ДРУШТВА

Први сазив ГНОО Крушевац “По ослобођењу, још 16. октобра 1944. године у Крушевцу је

Окружни народноослободилачки одбор формирао Градски народно-ослободилачки одбор који је почео да функционише 18. октобра 1944. године. ГНОО имао је свега 14 чланова. Из извештаја о раду ГНОО-а за 1945. годину сазнајемо да је први састав био следећи: председник Стојан Ђорђевић, бравар; секретар Јанко Милојевић, опанчар; потпредседник Воја Јанковић, судија, и чланови: Јурај Царић, инжењер; Лепосава Ашић, професор; Ненад Милошевић, обућар; Катарина Костић, домаћица; Љуба Ђукић, опанчар; Бранка Мијатовић, домаћица; Војислав Мићић, трговац; Милан Митровић, трговац; Михајло Јовановић, електричар; Станоје Ивановић, земљорадник из Пакашнице и Миливоје Станковић, земљорадник из Лазарице.

Одбор је радио у овом саставу до 24. јуна 1945. године, када су одржани први послератни избори за ГНОО Крушевац.

На првој седници ГНОО Крушевац од 22. октобра 1944. године донето је низ одлука међу којима под тачком 2 речено да се задрже службеници бившег градског поглаварства.

На седници ГНОО Крушевац од 4. децембра 1944. године под тачком 1 образовање градске милиције, 2 питање санитета, 3 образовање градског суда....”

1 Смештени су у згради стаклара Ђоке Васиљевића.

Други сазив ГНОО Крушевац

“После избора 24. јуна 1945. године нови конституисани Градски народноослободилачки одбор био је тако формиран да је имао ресорну поделу, а цео састав био је подељен у три групе: председништво, одборници (по одређеним ресорима) и пленум.

Састав Градског народноослободилачког одбора био је следећи: председник Ђорђе Матић, берберски радник; потпредседник Миланка Милошевић, домаћица; секретар Јанко Милојевић, опанчар.

Одборници за унутрашње послове: Воја Јанковић; за финансије Јован Тица; за трговину и снабдевање Радомир Јаковљевић; за технички одсек Михајло Сандић; за здравствени одсек Рада Поповић; за просвету Душан Миљојковић.

Пленум је имао 27 чланова који су сачињавали: Мирослав Радовановић, радник Фабрике вагона; Јован Ерић, наставник; Алексан-дар Петровић, порезник; Милија Мишић, службеник Железничкe станицe; Ђорђе Ђорђевић, радник Хемијске индустрије “Жупа”; Милица Атанацковић, домаћица; Крста Живковић, радник “Импрегнације”; Нина Гавриловић, учитељица; Милорад Качаревић, чиновник Среског одбора; Јован Маринковић, кројач; Нада Пајковић, студент; Илија Живић, бравар; Никола Милојевић, возовођа; Петар Савић, свирач; 1 ИАК, Фонд Окружни народни одбор у Крушевцу 1944-1947.

Page 11: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

10

Михајло Павловић, пензоинер; Љубисав Козић, књижар; Коста Николић, трговац; Коста Апостоловић, радник предузећа “Мерима”; Персида Шишковић, лекар; Димитрије Вујисић, професор; Милан Милетић, помоћник јавног тужиоца; Ђорђе Костић, кафеџија; Милосав Милосављевић, фотограф; Милутин Будимовић, књижар; Бојана Ракић, учитељица; Петар Савић, адвокат; Милутин Стајковић, електричар”.

2

Прве одлуке градске власти

Формирањем ГНОО-а и осталих политичко-административних институција, а уместо полиције и жандармерије Народне милиције и Одсека заштите народа, у Крушевцу и његовој околини ликвидирани су и последњи остаци капиталистичке власти бивше Југославије.

Од 9. до 12. новембра 1944. године у Београду је одржано заседање Велике антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (ВАСНОС) на коме су учествовали и посланици крушевачког округа, њих 17, који нису бирани од народа, већ делегирани из редова Народноослободилачких одбора и Народноослободилачког фронта. На тој скупштини између осталог донета је и одлука о административној подели Србије, а у марту 1945. године формирани су срески, градски и месни народноослободилачки одбори. ВАСНОС априла 1945. године мења назив у Народна скупштина Србије.

Одлуком Народне скупштине Србије у октобру 1945. године, Србија је подељена на округе, и тада је образован крушевачки округ и срезови: расински, крушевачки, темнићки, ражањски, трстенички, жупски, копаонички и Градски народноослободилачки одбор у Крушевцу у рангу среског одбора. Месни народноослободилачки одбори постојали су у сваком већем селу.

Законом о административној подели крајем 1945. године извршена је нова административно територијална подела Србије и смањен број одбора, а у седиштима укинутих одбора оформљене месне канцеларије. Овим законом промењен је назив народноослободилачки одбори у народни одбори.

На својој другој пленарној седници 25. новембра 1945. године на предлог Јанка Милојевића НО града Крушевца донео је одлуку да се промене имена улица, и то:

Трг Краља Петра у центру носи назив: Трг Маршала Тита. Трг Краља Александра носи назив: Трг Црвене Армије. Трг Краљице Марије носи назив: Трг Слободе. Главна Кнез Михајлова улица, део од Старе поште до Нове

цркве, носи назив: Мирка Томића. Улица Кнеза Милоша, део од Старе поште према предузећу “14.

Октобар” носи назив: 14. октобра. Улица Принца Андреје носи назив: Веселина Николића. Улица Пашићева носи назив: Веце Корчагина.

2 Победа, 29. новембар 1968, стр. 5.

Page 12: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

11

Улица Краља Милана носи назив: Милоја Закића. Улица Престолонаследника Петра названа: Генерала Миљајева. Улица Принца Томислава носи назив: Првомајска. За остале улице које долазе у обзир за замену назива остало је да

се поднесу предлози на идућој седници. У центру Града близу Споменика косовских јунака нова градска

власт поставила је Споменик палим црвеноармејцима у Крушевцу који су изгинули 14. октобра 1944. године. Споменик су открили 20. октобра 1945. године председник Градског народног одбора Крушевац Ђорђе Матић Кекеран и председник Народног фронта др Божидар Коловић.

Касније, новим урбанистичким планом Руски споменик није се уклапао у нови амбијент, па је уклоњен. Спомен плоче и симболична обележја бивших споменика црвеноармејцима и расинским партизанима који више не постоје председник СО Крушевац Чедомир Марковић 9. маја 1966. предао Народном музеју у Крушевцу на чување.

Дом културе је свечано отворен 15. новембра 1945. године у сали бившег хотела “Београд”.

Костурница палих бораца и руководилаца НОБ-а у Крушевцу свечано је откривена 24. новембра 1946. године у 10 часова пре подне када је и извршен пренос посмртних остатака изгинулих. Посмртни остаци Милоја Закића положени су у Костурницу 4. јула 1964. године.

Промена назива улица

Градски народни одбор у Крушевцу на својој седници од 16. марта 1946. године донео је одлуку о промени назива предузећа и улица у граду. Као разлог су навели очување трајне успомене на значајне догађаје и светле ликове палих бораца у Крушевцу и околини. Тако је Фабрика вагона добила назив “14. Октобар”, дан ослобођења Крушевца.

Дринчићева улица добила је назив: Бранка Перишића. Реонска улица добила је назив: Луке Ивановића. Пећска улица добила је назив: Глигорија Диклића. “Бајићево сокаче” добија назив: Драгомира Гајића. Ломина улица добила назив: Стојана Милошевића. Авалска улица добила назив: Вукашина Ђорђевића Деве. Скопљанска улица добила назив: Станка Гавриловића. Словеначка улица добила назив: Љубише Савића. Херцеговачка улица добила назив: Ратка Пешића. Јатаган Мала добила назив: Ђорђа Ђорђевића. У Железничком насељу улица названа: Јордана Симића. Бријанова улица добила је назив: Партизанских курира. Расински трг добио назив: Трг Расинских партизана. Трг Слободе добио назив: Трг Стубалских јунака. Црквена улица добила назив: Пионирска. Расткова улица добила назив: Бранка Цекића. Ноћајска улица добила назив: Тодора од Сталаћа. Тошина улица добила назив: Емила Муже.

Page 13: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

12

Трећи сазив ГНО Крушевац Избори за нови сазив ГНО Крушевац одржани су 9. новембра

1947. године. Списак одборника: Михајло Лучић, адвокат; Владислав Бајчевић, радник; Добривоје Димитријевић, учитељ; Десимир Милосав-љевић, намештеник; Божидар Пешић, обућар; Радисав Чворовић, опанчар; Јанко Милојевић, члан Контролне комисије; Миломир Лазић, председник омладине; Љубодраг Спасојевић, трговац; Миланка Мило-шевић, домаћица; Јован Тица, банкар; Михајло Сандић, трговац; Мирослав Радовановић, трговац; Јован Ерић, наставник; Милија Мишић службеник Железничкe станицe; Крста Живковић, члан Контролне комисије; Милица Атанацковић, домаћица; Нина Гавриловић, учитељица; Милорад Качаревић, службеник; Јован Марковић, кројач; Мира Пајковић, учитељица; Никола Милојковић, возовођа; Петар Савић, свирач; Михајло Павловић, пензионер; Коста Николић, трговац; Персида Шишковић, лекар; Коста Апостоловић, радник “Мериме”; Мија Павловић, бравар; Ђорђе Костић, кафеџија; Милосав Милосављевић, фотограф; Милутин Будимовић, књижар; Божидар Коловић, лекар; Вукашин Глиџић, лекар; Војислав Стефановић, колар; Нада Мијатовић, радница; Раде Мушикић, кројач; Милан Николић,

3 пензионер; Олга

Јухас, домаћица; Миодраг Вељковић, службеник; Зора Митровић, домаћица; Крста Јоцић, трговац; Ружица Ђукић; Стана Вучић, учитељица; Слободан Глигоријевић, службеник; Алекса Х. Стаменковић, директор предузећа “Јакша”; Душан Аранђеловић, јавни тужилац; Марко Богдановић, службеник; Радивоје Цветковић; Михаило Јевтић, радник; Александар Петровић, службеник; Станимир Буљугић, управник УГОП-а; Светислав Цоловић, кафеџија; Бојана Ракић, учитељица; Михаило Стојановић, директор Фабрике вагона; Микица Томић; Божидар Вељковић, типограф; Љубисав Козић, књижар.

Нове промене назива улица

После Информбироа неке улице претрпеле су 1953. промене: Трг Црвене армије добија нови назив: Трг Победе. Улица Генерал Миљајева добија назив: ЈНА. Погибијом Пана Ђукића мења се назив улице “14. Октобра” од

Старе поште до Трга Победе која добија назив: Пана Ђукића. Јасички пут добија назив: 14. октобра. Простор испред Дома омладине добио назив: Трг младих. На месту где је била дрвена пијаца – Горња Вага, руши се велика

вага, а на том месту гради се сквер. Трг добија назив: Трг Октобарске револуције.

Пред урбанистима нестале су: Пријездина и Курсулина улица.

3 Милан Николић је на седници ГНО Крушевац од 1. јуна 1947. године у свом говору

између осталог рекао: “.... да се у предузећима запошљавају активисти Народног

фронта и патриоти, а отпусте и не примају они који раде само за плату и немају

љубави према домовини!?”

Page 14: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

13

2. КОНФИСКАЦИЈА Конфискација имовине у Југославији после Другог светског рата

била је специфична јер није изрицана само као споредна кривична санкција, већ је изрицана одређеним категоријама лица ex lege, путем прописа општег карактера, и без вођења кривичног поступка, као што је случај са лицима на која се односи Одлука АВНОЈ-а од 21. новембра 1944. године. Уз то, одлуке о конфискацији имовине доносили су не само судови, него и управни органи.

Податке о конфискацији и национализацијама смо записали на основу онога што се тренутно налази у Историјском архиву Крушевац, што вероватно није коначан списак. Историјски архив у Крушевцу чува документацију о томе: спискови одузете имовине где је наведен сваки артикал који је уредно пописан. Поред тога поседује “Црну књигу” (тако су је назвали наследници оштећених и народ) тј. “Дневник одсека Земаљске управе народних одбора у Крушевцу”, који има 102 странице, оверене печатом финансијског одељења Окружног народног одбора, бр. 496, 9. јануара 1946. године.

Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја донео је већину пресуда о конфискацији за 195 домаћина на подручју крушевачког округа. Од тога броја њих 52 су из Крушевца. Оно лице које је осуђено на конфискацију и где пише: Пресуду је донео..... “Суд” бр...., важно је да се зна ко год има ознаку “Суд” тај је осуђен на смрт. За нас је овде тема Крушевац и зато доносимо имена само оних лица која су из Крушевца, а били су жртве конфискације према подацима из “Црне књиге” са редним бројем.

12. Сретен Панић, бивши службеник из Крушевца. Конфискована

му је имовина у вредности од 16.800 динара. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 9/44.

13. Синиша Стефановић, трговац из Крушевца, непокретна и покретна имовина, кућа за становање, вртови, плацеви у Крушевцу. Непокретна имовина вреди 990.000 динара а покретна није процењена. Зграда за становање предата ОНО у Крушевцу, вртови ГНО у Крушевцу, а покретна имовина окружном УСАОС-у у Крушевцу. Конфискација спроведена решењем Суда среза крушевачког бр. 833, од 3. августа 1946. године.

14. Константиновић Милан Шишко, хотелијер из Крушевца, разна покретност која се налази у Крушевцу, вредност 109.840 динара. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 18/44.

15. Крста Новаковић, апотекар из Крушевца, зграда за становање и разна покретност, као и разни лекови, вредност 3.270.234 динара. Пресуду донео Окружни народни суд у Крушевцу бр. 26, од 5. августа 1946. године. Зграда за становање предата ОНО у Крушевцу, а лекарије и инвентар апотеке Министраству здравља НР Србије.

Page 15: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

14

16. Франц Перховец, бивши директор фабрике сапуна “Мерима”, зграда за становање у Крушевцу, вредност 289.500 динара. Народни суд среза крушевачког бр. 16, од 16. јуна 1946. године. Зграда за становање предата ОНО у Крушевцу.

17. Јосип Хибер, бивши службеник фабрике вагона “Крушевац АД”, зграда за становање, вредност 86.000 динара. Народни суд среза крушевачког бр. 13, од 16. јануара 1946. године. Зграда за становање предата ОНО у Крушевцу.

18. Евгеније Лесов, бивши инжењеријски мајор завода “Обилићево”, становао у заводу, разна покретност. Народни суд среза крушевачког бр. 15, од 16. јануара 1946. године.

19. Евгенија Чобатов, домаћица из Крушевца, зграда за становање, вредност 144.000 динара. Народни суд среза крушевачког бр. 17, од 16. јануара 1946. године. Зграда предата ОНО у Крушевцу.

27. Петар Семенов, бивши чиновник Пореске управе, плац са зградом за становање, вредност 133.000 динара. Народни суд среза трстеничког бр. 14, од 16. јануара 1946. године.

31. Милан Сретеновић, бивши чиновник полиције, покретне ствари, вредност 1.600 динара. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 138/44. Имовина конфискована 27. фебруара 1945. године и предата ОНО у Крушевцу.

41. Петар Ивановић, бивши абаџија, плац са зградама за становање као и покретност, вредност 155.310 динара. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 205, од 25. априла 1945. године.

52. Драгутин Кесеровић, бивши четнички командант у округу крушевачком, Разна покретност, а налазила се у магацину ЗУНДС-а у Крушевцу. Покретност је продата, а новац дат у државну касу.

53. Фирма “Благојевић & Живановић”, трговачка фирма, разна покретност и кућни плац, као и потраживања од разних лица у срезу златарском, непроцењено. Окружни ОНО ужичког – од унутрашњих послова бр. 241/45, од 21. фебруара 1945. године.

54. Аксентије Мартић, индустријалац, кућни плац са вртом и двориштем и двема зградама, као и разне покретне ствари, вредност 407.076 динара. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 42/45 и 275/45, од 21, 22 и 23. јуна 1945. године. конфискација спроведена решењем Народног суда среза крушевачког бр. 107, од 22. августа 1945. године и пренета у својину ФНРЈ. Непокретна имовина предата ОНО-у у Крушевцу, а покретност дата на реверс, а један део продат.

60. Душан Јевтић, бивши шофер, кућни плац са кућом и теретни расходовани ауто, вредност 130.000 динара. пресуду донео Војни суд крагујевачке области бр. 275/45, од 25. априла 1945. године. Конфискација спроведена решењем Народног суда среза крушевачког

Page 16: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

15

бр. 943, од 17. децембра 1945, и 22. јануара 1946. године. Истим решењем имовина је прешла у државну својину.

63. Тома Дунда, бивши индустријалац, зграда за становање, дућан са плацем, разне акције и покретност, као и фабрика кеса у Дедини са свим инсталацијама, вредност 3.246.400 динара. национализација спроведена решењем Среског суда крушевачког бр. 167/45, од 21. октобра 1945. године. Непокретна имовина предата ОНО у Крушевцу, акције депоноване код Привредне банке у Београду, фабрика кеса предата радничкој наменској задрузи овдашњој.

64. Сава Јовановић, Рајс, винарски трговац. Решењем Окружног народног суда у Крушевцу бр. 309, од 4. јула 1945. године.

65. Владимир Стефановић, индустријалац. Решењем Окружног народног суда у Крушевцу бр. 308, од 4. јула 1945. године.

66. Никола Петровић, инжењер, један радио апарат и 400 комада акција фабрике сапуна “Мерима” од по 100 динара депоноване код Привредне банке Србије у Београду. Радио апарат вредност 1.000 динара, а номинална вредност акција фабрике сапуна “Мерима” износи 40.000 динара. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 42, и 275. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 109/45, од 17. августа 1945. године, и истим решењем пренета у својину ФНРЈ.

67. Чедомир Јенић, индустријалац, акције фабрике “Жупа” депоноване код Привредне банке Србије у Београду, номинална вредност 834 акција износи 83.400 динара. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 602/45, од 21. јула 1945. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 164/45, од 26. септембра 1945. године и истим решењем акције прешле у својину ФНРЈ.

68. Ђорђе Вуковић, бивши директор фабрике “Жупа”. Акције фабрике “Жупа” депоноване код Привредне банке Србије у Београду, номинална вредност 834 акције износи 83.400 динара. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 602/45, од 21. јула 1945. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 166, од 13. августа 1945. године и истим решењем акције прешле у својину ФНРЈ.

69. Живојин Цветковић, инжењер, акције фабрике “Жупа” депоноване код Привредне банке Србија у Београду, номинална вредност 834 акције износи 83.400 динара. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 602/45, од 21. јула 1945. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 165/45, од 13. августа 1945. године и истим решењем прешле у својину ФНРЈ.

70. Стеван Ранкић, бивши члан управе фабрике “Мерима”, акције фабрике “Мерима” депоноване код Привредне банке Србија у Београду,

Page 17: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

16

номинална вредност 123.765 динара (на текућем рачуну 18.000 код фабрике сапуна, а 105.765 динара при поменутој банци). Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 42/45, од 23. јуна 1945. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 110/45, од 16. априла 1945. године.

72. Милан Ђорђевић, бивши хотелијер, разне покретне ствари, вредност 6.600 динара. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 586/45, од 18. октобра 1945. године и истим решењем пренета у својину ФНРЈ.

73. Риста Пантић и друг, индустријалац из Београда, акције фабрике “Мерима” депоноване у Привредној банци Србија у Београду, 70.003 комада акција од по 100 динара (37.274 старо издање од по 100 динара, а 32.729 ново издање од по динар). Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 883, од 20. октобра 1945. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 828/45, од 27. октобра 1945. године и истим решењем прешла у својину ФНРЈ.

75. Илија Михајловић, индустријалац из Београда, акције фабрике “Мерима” депоноване код Привредне банке Србија у Београду, 17.580 комада акција од по 100 динара (старо издање) у номиналној вредности 1.758.000 динара. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 833/45, од 20. октобра 1945. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 826/45, од 27. октобра 1945. године и истим решењем прешле у својину ФНРЈ.

76. Павле Михајловић, индустријалац из Београда, акције фабрике “Мерима” депоноване код Привредне банке Србија у Београду, 12.588 комада (ново издање) и 13.047 старо издање, није процењено. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 883/45, од 20. октобра 1945. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 827/45, од 27. октобра 1945. године.

80. Слободан и Бранислав Урошевић, идеална половина плаца и двоспратна зграда, вредност 115.000 динара. конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 682/45, од 29. октобра 1945. године. Имовина предата ОНО у Крушевцу, Пољопривредни одел.

81. Глигорије Полански, бивши чиновник, једна идеална половина плаца са кућама споредним просторијама, вредност 50.000 динара. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 755/45, од 11. октобра 1945. године и истим решењем прешла у својину ФНРЈ.

82. Милојко Стевовић, бивши чиновник болнице, плац са кућом за становање у Скопљанска бр. 1, вредност 85.000 динара. Пресуду до-нео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди круше-

Page 18: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

17

вачког подручја “Суд” бр. 91/45. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр.508/45, од 29. септембра 1945.

98. Тома Дунда, бивши индустријалац, зграда за становање са двориштем и вртом као и пољопривредно добро у Варварину, вредност 310.000 динара. Пресуду донео Војни суд 45 дивизије бр. 111, од 15. новембра 1945. године. Конфискација спроведена решењем среског народног суда темнићког бр. 49, од 24. новембра 1945. године, и бр. 46, од 19. октобра 1945. године. Закључком Народног суда среза темнићког бр. 187, од 15. новембра 1945. године прешла је у својину ФНРЈ. Имовина предата на руковање НО среза темнићког.

105. Лазар Јањић, бивши мајор југословенске војске, пољопривредно добро у Крушевцу, вредност 20.000 динара. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 875, од 17. новембра 1945. године и истим решењем прешла у својину ФНРЈ.

106. Тихомир Голднер, предузимач, куће за становање (једна већа и једна мања), разна покретност и право потраживања, вредност непокретне имовине 540.000 динара, потраживања 32.650 динара, а покретност није процењена. Пресуду донео Окружни суд у Крушевцу бр. 180/45, од 29. септембра 1945. Конфискација спроведена решењем бр. 226/45, од 9. марта 1945. године. Имовина предата ОНО у Крушевцу.

109. Секула Бошковић, бивши п.пуковник југословенске војске, кућа за становање, вредност 80.000 динара. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 917, од 17. децембра 1945. године и истим решењем прешла у својину ФНРЈ.

110. Александар Рајс, бивши фризер, кућа за становање, вредност 57.000 динара. Конфискација спроведена одлуком комисије ГНО у Крушевцу бр. 19.179, од 1. октобра 1945. године и истом одлуком прешла у својину ФНРЈ. Кућа предата ОНО у Крушевцу.

111. Бранислав Ћатић, бивши трговац, кућни плац, вредност 7.000 динара. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 413/45, од 27. октобра 1945. године и истим решењем прешло у својину ФНРЈ. Предат ОНО у Крушевцу.

126. Десимир Мишић, бивши инжењер, плац са кућом за становање, разна покретност и право потраживања, вредност 359.513 динара. Конфискација извршена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 878/45, и 25/46, од 31. новембра 1945, и 7. фебруара 1946. године. Непокретна имовина предата ОНО у Крушевцу, а грађевински алат предат Грађевинском одбору ОНО у Крушевцу, док је готов новац депонован код Крушевачке задруге.

131. Фирма “Бата”, бивша индустрија гуме и обуће (место становања непознато) Борово, разна покретност, која се налази у Крушевцу, Брусу и Александровцу. У срезу крушевачком вредност износи 175.726 динара, а у Брусу и Александровцу није процењена. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 270, од 11. марта 1946. године. Имовина није предата ником.

Page 19: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

18

164. Тихомир Дреновац, бивши индустријалац. Осуда на конфискацију изречена од Окружног суда у Крушевцу 9. априла 1946. године под К.Т. 32/46. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 788/46, од 15. јула 1946, од 18. јула 1946, и 1. августа 1946. године.

“Имање Браће Љотић које је конфисковано 27. јула 1946. године, и то: Кафана “Браћа Љотић” у Кнез Михаилова бр. 42; Кућа у Бријанова, Железничка, Рајићева бр. 1; Шест дућана у Кајмачаланска иза кафане “Браћа Љотић”; Дућан на углу Кнез Милошева и Синђелићева; Кућа и магацин у Рајићева бр. 1; Пекара Кнез Михаилова бр. 44; Пола дућана у Маршала Тита бр. 1; Кућа у Закићева бр. 12; “Хотел Париз” са 38 соба; Плац у Југ Богданова бр. 3; Кућа на Багдали нова; Дућански плац на главној пијаци. Браћа Љотићи – Прока, Лазар, Петар и Коча као што се види одавно су још пре рата умрли, а на своју несрећу само је Прока оставио једну ћерку, Амалију, која је удата за Тихомира Дреновца која је такође умрла пре рата оставивши три мале кћери. Пошто је Амалија оглашена једином наследницом имовине Љотић, то је наследство прешло на њене ћерке, а којим управља Тихомир Дреновац. Видосава, супруга Константина Љотића, узела je половину хотела “Нови Париз” са плацем и осталим просторијама на њему”.

4

165. Ђорђе Петровић, апотекар, зграде за становање са плацем, дућан, апотека, ¼ парног млина “Расина”, акције, готов новац, у Ћићев-цу имање – дућан, кућа за становање и земљиште, и сва друга имовина у Крушевцу. Осуду на конфискацију изрекао је пресудом Окружни суд у Крушевцу бр. 32/46, од 31. маја 1946. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 908, од 5. јуна 1946, бр. 785, од 3. јула 1946, бр. 782, од 13. јула 1946. године.

166. Фабрика вагона “Крушевац АД” чији су власници Владета Савчић и Никола Станковић, који су имали мајоритет акција у том предузећу, индустријалци из Београда. Земља са разним фабричким зградама и постројењима и другим покретностима у Крушевцу. Сем тога има виле, у Пакашници се налази земља са разним зградама. Пресудом Окружног суда у Београду Н.С.К. 21/46, од 18. априла 1946. године изречена осуда на конфискацију имовине. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 889/45, од 16. новембра 1945. године и истим решењем прешла у својину ФНРЈ. Целокупна имовина налази се под непосредном управом државне управе народних добара у Београду.

176. Фабрика “Жупа АД” Дедина, земљиште на коме постоји фабрика са комплетним инсталацијама фабричким и друга покретност у Дедини. Није процењена. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 166/46, од 22. фебруара 1946. године и допунским решењем бр. 262/46, од 10. септембра 1946. године. Фабрика преузета од Министарства трговине.

4 ИАК, фонд национализација, кутија 2.

Page 20: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

19

180. Љубомир Рајковић, трговац, разна покретност. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 202/46, од 28. августа 1946. године. Конфискација спроведена записником о конфискацији бр. 1096, од 31. октобра 1946. године, а истим прешла у својину ФНРЈ. Имовина предата Градском привредном предузећу у Крушевцу, а покретност продата.

181. Борисав Илић, винарски трговац, плацеви са зградама за становање, пољопривредно добро, вински судови, пиће, магазе и друга покретна имовина у Крушевцу. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 202/46, од 28. августа 1946. године. Конфискација спроведена записником о конфискацији имовине бр. 980/46, од 28. октобра 1946. године и истим прешла у својину ФНРЈ.

182. Милан Шантић, новинар из Београда, разна покретна имовина.

183. Димитрије Зојић, Зоја Паскаљевић, Тихомир Дреновац, Ђорђе Поповић, претставници “Крушевачке задруге АД”, бивши индустријалци из Крушевца. Зграде за становање са плацевима, дућани, пољопривредна добра, парни млин Расина, акције, потраживања, готов новац и разна покретност у Крушевцу. Осуда на конфискацију изречена пресудом Врховног суда ФНР Југославије бр. 764/46, од 31. маја 1946. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 785/46, од 5. јула 1946. године и закључком Среског народног суда у Александровцу бр. 17/46, од 12. септембра 1946. године и истим решењем прешла у својину ФНРЈ.

184. Радован Браловић, бивши секретар окружног начелства, становао у Чолак Антина бр. 5, побегао у непознатом правцу. Конфискована му разна покретност у Крушевцу 22. децембра 1944. године.

185. Димитрије и Зоја Зојић, бивши индустријалци, разна покретност, зграде за становање, куће, разни улази, као и зграде за становање и обрадиво земљиште у Крушевцу. Извршном пресудом Врховног суда НР Србије бр. 764, од 31. маја 1946. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 718, од 26. јула 1946. године.

186. Ђорђе (Ђорђевић) Јањић, лекар, разна покретност. 187. Милан Накић, бивши адвокат, стрељан, конфискована разна

покретност одлуком Среског народног суда у Крушевцу 20. новембра 1945. године.

189. Богдан Пантелић, занимање непознато, разна покретност. 192. Владета Савчић и Никола Станковић, индустријалци из

Београда, разна покретност.

Page 21: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

20

*** Страхиња Радуловић, полицајац, стрељан 1944. као народни

непријатељ. Одузета му кућа са плацем улица Далматинска бр. 1. Као разлог зашто је осуђен наведено је да је учествовао у убиству Веселина Николића.

5

Бела Бошњак, из Мађарске, конфискована му имовина. Он је био инжењер. У Крушевац је дошао 1927. године и запослио се у Фабрици вагона. Ожењен Немицом Илдом из Осијека. Живели су у Чолак Антиној бр. 21. Напустио је нашу земљу септембра 1941. године и отишао у Мађарску. Оглашен за народног непријатеља и имовина му конфискована: две куће у Чолак Антиној бр. 21.

6

***

(ИАК, Фонд Окружни народни одбор у Крушевцу 1944-1947)

Оделењу народне имовине при Председништву Владе Народне Републике Србије у Београду. У смислу вашег наређења бр. 11056/46 од 12. јануара 1946. године доставља вам се списак власника конфискова-них пољопривредних имања која се налазе на територији овог округа у коме су изнешени тражени подаци. Шеф одсека народне имовине ОНО-а у Крушевцу (нечитко) 14. октобар 1946. године. Следи списак.

***

(ИАК, Фонд Окружни народни одбор у Крушевцу 1944-1947)

Драгомир Петровић рођен 1892. у Варварину, ковач у Крушевцу, имао радњу у Мирка Томића бр. 175. Конфискована му имовина.

Богдан Петковић, конфидент из Крушевца пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 730. Пресудом од 24. августа 1945. године осуђен на казну као народни издајник на конфискацију имовине.

Александар Петковић, активни војни капетан коме се не зна пребивалиште. Конфискована му кућа са плацем у Савска бр. 20. Конфискација спроведена 26. новембра 1945. године.

Властимир Весић, одлука о конфискацији донета 9. новембра 1945. године.

Лука Беговић, народни непријатељ, одлука о конфискацији донета 9. новембра 1945. године.

Димитрије Шарац, одбегао, одлука о конфискацији донета 9. новембра 1945. године.

Велибор Матић, полицајац, конфискована му имовина. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 3/44 од 2. децембра 1944. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког од 10. фебруара 1945. године.

5 ИАК, Национализација, кутија 17.

6 ИАК, Национализација, кутија 11.

Page 22: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

21

Илија Голубовић, поткивач, конфискована му имовина. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 4/44 од 2. децембра 1944. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког од 10. фебруара 1945. године.

Ђорђе Маринковић, конфискована му имовина. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 14/44 од 2. децембра 1944. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког од 10. фебруара 1945. године.

Јеврем Новаковић, конфискована му имовина. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 20/44 од 2. децембра 1944. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког од 10. фебруара 1945. године.

Александар Тодоровић, конфискована му имовина. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 13/44 од 2. децембра 1944. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког од 10. фебруара 1945. године.

Милоје Јанковић, конфискована му имовина. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 17/44 од 2. децембра 1944. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког од 10. фебруара 1945. године.

Драгољуб Љутић, конфискована му имовина. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 2/44 од 2. децембра 1944. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког од 10. фебруара 1945. године.

Милан Јеротијевић, конфискована му имовина. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 7/44 од 2. децембра 1944. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког од 10. фебруара 1945. године.

Миломир Драшковић, конфискована му имовина. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. ?/44 од 2. децембра 1944. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког од 10. фебруара 1945.

Милутин Јеличић, конфискована му имовина. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 129/44 од 2. децембра 1944. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког од 10. фебруара 1945. године.

Александар Зарчевић, конфискована му имовина. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког

Page 23: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

22

подручја “Суд” бр. 12/44 од 2. децембра 1944. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког од 10. фебруара 1945. године.

Др Иван Ђорђевић, пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 6/44 од 2. децембра 1944. године. Конфискација није спроведена јер он нема имовину у Крушевцу.

Ангелина Шинковац пресудом суда за суђење злочина и преступа против националне части Већа у Крушевцу од 12. јуна 1945. године бр. 3/45 конфискована јој имовина.

Никола Петровић, конфискована му имовина као народном непријатељу. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 49 и 275/45.

Стеван Ранкић, конфискована му имовина. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 42/45.

Милан Ђорђевић, конфискована му имовина решењем суда у Крушевцу Р 586/45 од 18. октобра 1945. године.

Миодраг и Душан Стојичић, штрикери, конфискована им је имовина машине за штрикање, шиваће и разне друге као и материјал.

Божидар Јевтић, трговац – млинар, одлуком бр. 86 од 12. марта 1946. године комисија за ратну добит утврдила је да је током рата стекао добит од 160.000 динара и осуђен је као такав на конфискацију.

Васић – Цветковић, трговци, одлуком бр. 17 од 28 децембра 1945. године комисија за ратну добит утврдила је да су стекли ратну добит 138.000 динара и 15% камата 20.700 динара укупно 158.700 динара. Комисија је пописала непокретно имање: три куће, једна шупа и бунар са плацем у Чупићева бр. 4 од 15. маја 1947. године.

“Управи државним стамбеним зградама при Окружном народном

одбору – ОНО-у у Крушевцу предате су све конфисковане зграде. Управа народним зградама у Крушевцу 27. јуна 1946. године

предала је све конфисковане зграде Милошу Илићу шефу одељења народне имовине у Крушевцу”.

7

7 ИАК, Фонд Окружни народни одбор у Крушевцу 1944-1947, Изјава Јанка Милојеви-

ћа о постанку Окружног народног одбора.

Page 24: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

23

3. НАЦИОНАЛИЗАЦИЈА Национализација је у Србији и ФНР Југославији спровођена у

периоду од 1946. до 1958., у три таласа: прво је 1946. извршено подр-жављење значајнијих приватних привредних предузећа, затим су 1948. национализована сва друга предузећа у осталим привредним гранама, и коначно, 1958. извршено је подржављење стамбених и пословних зграда, станова и пословних просторија, као и грађевинског земљишта.

Национализација 5. децембар 1946. године

Фабрика конзерви и кланица “Стефановић Дућа и синови” Циглана “Расина” – Соколовић и Бекчић Столарско предузеће “Ојида” – Константин Костић Стругара “Браћа Костка” – Такиш и Трајан Костка Штампарија “Будимовић” – Страхиња и Милутин Будимовић

8

Национализација 28. април 1948. године

Штампарија “Слово” – Љубисав Козић Магацин – Браће Вучковић Магацин – Браћа Јовановић Магаза – Михајло Паскаљевић Подрум – Милослав Васић Магацин – Рака Сојкић Магацин – Милоје Мишић Подрум – Рака Сојкић Магацин –Христина Нешић Биоскоп “Таково” – Стражместер и Матејевић Магацин – Љубисав Петровић Магаза – Љуба Вучковић Магаза – Светислав Вучковић, у улици Цара Лазара бр. 12. Магаза – Христина Нешић Магацин – Милоје Мишић, угао Синђелићеве и Рајићеве улице. Магацин – Душан Савић Магацин – Душан Стојадиновић Купатило – Душан Стојадиновић Хотел “Европа” – Душан Стојадиновић Биоскоп “Европа” – Душан Стојадиновић Магацин – Дража Човић Магаза – Горица Дреновац Магаза – Љуба Јовановић Пецара – Тома Јевтић

9

8 Ђорђе Матић, Крушевац и његов напредни раднички покрет, 1975, стр. 278.

9 ИАК, ГНО Крушевац, пов. бр. 412 од 3. маја 1948.

Page 25: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

24

*** Млин – Александар Милутиновић Циглана “Власина” – Витомир и Мија Соколовић

10

*** Половина хотела Нови Париз чији је власник Видосава Љотић

национализована је национализацијом од 28. априла 1948. године решењем бр. 1141 указом Народне скупштине. Димитрије и Зоја Зојић су извршном пресудом Врховног суда Републике Србије бр. 764/46 осуђени због привредне сарадње са окупатором, поред главне казне и на конфискацију целокупне имовине. Решење среског народног суда у Крушевцу бр. 718/46 извршена је одлука о конфискацији њихове имовине, те су њихови делови хотела Париз прешли у власништво државе. Хотел Париз састављен је из два дела: Нови Париз и Стари Париз. Од тога браћа Димитрије и Зоја Зојић трговци били су власници целог Старог Париза и једне половине Новог Париза, а Видосава Љотић једне половине Новог Париза.

11

Видосава Љотић је живела у Караџићевој бр. 12, где поседује пола куће коју је наследила од мајке. Њена мајка Евгенија Протић, рођена Ђорђевић, је наследила ову кућу од оца Николе Ђорђевића и делила је са сестром Аном Радоњић”.

12

Хотел “Београд” – Алекса М. Милутиновић, Кнез Михаилова бр. 119. Указом Президијума Народне скупштине Србије бр. 260 национа-лизовано је предузеће – хотелска зграда и сви други објекти који припадају хотелу. Хотел је примио Тома Ћирковић.

13

Милорад Стојковић, Караџићева бр. 12, кафана “Соскић” у Пана Ђукића бр. 49, до 1948. године када је национализована и у њене просторије смештен је Ратарски савез.

14

Косара Бабић, удова Радоја Бабића бившег трговца, пословна зграда – Расински Трг бр. 41.

15

Харилај Поповић, пословне зграде у Цара Лазара бр. 72 и 35.16

Никола Карицидис и његова супруга Загорка рођена Димитри-

јевић, који живе у Грчкој: три зграде у Обилићева бр. 1; једна зграда и двориште у Караџићева бр. 14; две зграде у Маршала Тита бр. 20.

17

Константин Зојић, кафеџија, Закићева бр. 16, две зграде које је купио 1931. У породици има мајку и сина на факултету у Београду.

18

10

Сл. гласник, НР Србије, бр. 25 од 30. априла 1948. 11

ИАК, фонд национализација, кутија 11. 12

ИАК, фонд национализација, кутија 2. 13

ИАК, фонд национализација, кутија 11. 14

ИАК, фонд национализација, кутија 2. 15

ИАК, фонд национализација, кутија 11. 16

Исто. 17

ИАК, фонд национализација, кутија 6. 18

ИАК, фонд национализација, кутија 6.

Page 26: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

25

Димитрије Коловоз, улица Генерала Миљајева бр. 16, зграда која има: кафанску салу, кухињу, три собе, пекарска радња, продавница, магацин и подрум.

19

Зора Никол Миловић, француски је држављанин, плац у Обилићевој бр. 12, три зграде у Закићева бр. 25, које су јој остале од оца Марка Миловића који их је купио 1904. године.

20

Миодраг и Драгомир Рајковић, трговци, Таковска, трговинска радња у Закићева бр. 59 и трговинска радња у Мирка Томића бр. 7. Пописана роба предата је Градском привредном предузећу “Расина” 1. јуна 1948. године.

21

Десанка Милојковић, из Ниша, пословна зграда – Закићева бр. 4, у коју је НОО Крушевац 1948. године уселио станаре и користио је за интернат Учитељске школе до 1952. када је у њу сместио Градски музеј. Ранији власник зграде је почивши Миодраг Милојковић.

22

Босиљка Монтоут, рођена Миленковић из Нице. Крушевљанка која се удала за Француза и узела француско држављанство 1932. године, наследила је од мајке Ружице Миленковић удате за Бошка Милосављевића, трговца, зграду и плац у ЈНА бр. 17 коју су јој национализовали.

23

Душан Стојадиновић, хотел “Европа” у ЈНА бр. 10 национализо-ван 28. априла 1948., пословна зграда у ЈНА 58, укупно шест зграда у Крушевцу. Две зграде у Јакшићевој бр. 8 нису национализоване.

24

Крушевачка банка – на основу решења бр. 453/49 национализо-вано је у корист Државе имање власништво Крушевачке банке у Крушевцу и то: Плац дућански у вароши на коме су два дућана од тврдог материјала, на северу подрум, једна кућа и бунар. С чела 9,496м ширине до улице чаршије, с зачеља 5,689м ширине до калдрме и пута водећи среској канцеларији. С десне стране 64,481м до плаца дућанског Мате Л. Ђорића, трговца и кућног плаца Стојанке, жене Мијајла Милосављевића, свећара. С леве 66,387м до плаца масе жене Илије Марковића и сокака. На основу решења Министарства финансија НРС бр. 61.617 од 8. септембра 1948. године уписује се као орган управљања Градски народни одбор у Крушевцу – Предузеће за управљање државним зградама.

25

Зора Мишић, удова Василија, ортак у трговини Милоје и Васа Мишић, магацин на углу Синђелићеве и Рајићеве улице. Имали стам-бену зграду у Мирка Томића бр. 12.

26

19

Исто. 20

ИАК, фонд национализација, кутије 6 и 11. 21

ИАК, фонд национализација, кутија 5. 22

Исто. 23

ИАК, фонд национализација, кутија 11. 24

Исто. 25

Исто. 26

ИАК, фонд национализација, кутија 2.

Page 27: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

26

Национализација 1958. године

*** (ИАК, фонд национализација, кутија 17)

Светислав Симић, национализоване три стамбене зграде и то: у улици Веце Корчагина бр. 3; у улици Бранка Перишића бр. 3.

Радивоје Матић, из Маскара, стамбена зграда у Јакшићевој 14. Јанићије Зордумис, пословне просторије. Милорад Здравковић, Цара Лазара бр. 155, две стамбене зграде, у

улици Луке Ивановића бр. 8. Вучко Вучковић, и Милорад Здравковић, пословне просторије у

улици Цара Лазара бр. 70. Милослав Васић, из Горњег Злегиња, подрум Доситејева бр. 3, и

пословне зграде, Мирка Томића бр. 126. Милан и Страхиња Трипковић, пословна зграда Пана Ђукића бр.

2 која се састоји од три радионице (ИАК, фонд национализација, кутија 17), и Кумановска бр. 5 стамбена зграда (ИАК, фонд национализација, кутија 13).

Сибин Мијушковић, из Пепељевца, пословна просторија, Мирка Томића бр. 88.

Миладин Минић, Бирчанинова бр. 12, стамбена зграда. Мила Сироватка, Цара Лазара бр. 60, пословне просторије

(Десанка Маширевић и Милан Ристић). Милан Минић, из Београда, пословна зграда, Мирка Томића бр. 6. Ђорђе Поповић, Савета и Драган, Цара Лазара бр. 88, стамбено-

пословна зграда. Момчило Михајловић, Трг Победе бр. 17, пословна просторија. Драган Стефановић, Обилићева бр. 46, стамбена зграда. Драгомир Младеновић, Пана Ђукића бр. 121, пословна зграда.

*** (ИАК, фонд национализација, кутија 16)

Ружа Петковић, Курсулина бр. 5, пословна зграда од три локала. Борислав Тасић, Зоран Рачић, Стевана Високог бр. 4, пословна

зграда. Бранко Рогавац, Чолак Антина бр. 17, абаџија, локал у Пана

Ђукића бр. 55 и 57 који је дао у закуп предузећу “Укус” под условом да га предузеће запосли, а он престане са својом делатношћу.

***

(ИАК, фонд национализација, кутија 15)

Мина Станојловић, Бирчанинова бр. 5, пословна зграда од локала и помоћне собе у Пана Ђукића бр. 37.

Мирослав Савић и Светомир Гајић, пословна зграда у Пана Ђукића бр. 43.

Даница Цветковић, Југовићева бр. 24, удова Николе Цветковића, машинско-столарска радионица.

Page 28: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

27

Радоица Јосифа Јаковљевић, Косовска бр. 33, локал у Пана Ђукића бр. 77.

Владимир Савић, Цара Лазара бр. 151, ковачница. Божидар Саве Божовић, Цара Лазара бр. 114, пословна зграда. Радомир Благоја Крстић, Мирка Томића бр. 11, пословна зграда. Никола Аврама Миловановић, Пана Ђукића бр. 11, капаџија и

кројач народног одела, пословна просторија. Радомир Костадиновић, Пана Ђукића бр. 82, казанџија, пословна

зграда у Пана Ђукића бр. 11. Љубиша Павић, Глигорија Диклића бр. 47, берберин, пословна

зграда у Мирка Томића бр. 5. Драгослав Милошевић, столар, пословна зграда која има и локал

у Пана Ђукића бр. 23. Милан Тихомира Стефановић, Мирка Томића бр. 9, кројач,

пословна зграда. Милош Костић, Мирка Томића бр. 33, пословна зграда. Милица Јовановић и Миланка Крстић, Рајићева бр. 1, две

пословне зграде у Пана Ђукића бр. 113 и локал у Пана Ђукића бр 111. Вилим Крчамрош, из Тузле, Закићева бр. 39, пословна зграда. Добривоје Каракушевић, Закићева бр. 39, пословна зграда (локал

и приручни магацин) Трг Маршала Тита бр. 4. Драгутин Ристић, Трг Расинских партизана бр. 1, пословна зграда. Радмила Анђелковић, Цара Лазара бр. 43, локал. Михајло Кнежевић, Цара Лазара бр. 43, локал. Ружица Благојевић, Цара Лазара бр. 43, локал. Живојин Филиповић, Веце Корчагина бр. 41, пословна зграда. Иван Гајс, Цара Лазара бр. 10, лимар, пословни простор. Михајло Радосављевић, Цара Лазара бр. 103, Љубиша Спасојевић, Цара Лазара бр. 24, пословна зграда и млин. Јелена Николић, Цара Лазара бр. 28, пословна зграда. Леонида Зордумис, Цара Лазара бр. 5. Вукосав Милановић, из Београда, кафана “Москва” у Бивољу.

*** (ИАК, фонд национализација, кутија 14)

Миланка Петковић, из Београда, ћерка Милана и Зоре Милосављевић, две зграде у Цара Лазара бр. 17.

Радомир М. Милетић, стамбена зграда у Страхињићевој бр. 9. Предраг Миловановић, приземни део зграде у Пана Ђукића бр. 5,

који држе “Дева” и “Електроуниверзал”, док је стан у приземљу остао изван национализације.

Смиљана Јевтић, удова Томе Јевтића, из Омашнице, пословна зграда у Цара Лазара бр. 45.

Сретен Симић, син Живојина Симића, фотограф, зграда и грађевинско земљиште у Мирка Томића бр. 36.

Давид Тајтацак и Друг, пословна зграда у Стевана Високог бр. 8.

Page 29: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

28

Витомир Стојковић, содаџија, зграда и грађевинско земљиште у Немањиној бр. 5.

Драгутин Стефановић, син Живојина, пословна зграда у Глигорија Диклића бр. 36.

Јелисавета Ђорђевић, из Крушевца, Василије и Ратко Курсулић и Полексија Јакшић, сви из Београда, локал у Доситејевој бр. 3.

Миливоје и Христивоје Милановић и Марија Нековар, Миличина бр. 10, стамбена зграда у ЈНА бр. 23.

Славка Марковић, најамне зграде у Цара Лазара бр. 83. Драги Милутиновић, син Алексе Милутиновића, живи у

Београду, две стамбене зграде у Таковској бр. 1.

*** (ИАК, фонд национализација, кутија 13)

Владимир Д. Илић, посластичар, пословна зграда у Мирка Томића бр. 13.

Илија Живковић, лимар, пословна зграда у Пана Ђукића бр. 35. Паскаљ Илијевски, послатичар, пословна просторија у Пана

Ђукића 33. Никола Јоцић, стамбена зграда у Обилићевој бр. 36. Драгомир Јовановић, кућа у Глигорија Диклића бр. 12, купио од

Радојке Милановић. Миливоје Љубисављевић, лимар, пословна просторија у Цара

Лазара бр. 27. Љубомир Радовановић, зграда у Веце Корчагина бр. 43. Никола Микић, из Параћина, зграда од два локала и две помоћне

зграде у Мирка Томића бр. 78, 80 и 82. Роксанда Вуковић, из Београда, пословна зграда у Доситејевој 12. Владислав Пејић, из Дашнице, Трг Победе бр. 7, пословна зграда

састоји се од локала – кафане и седам помоћних просторија у приземљу и две на спрату.

Љубица Ђорђевић, Трг Расинских партизана бр. 3, просторија у саставу пословне зграде.

Лепосава Бојковић, из Светозарева, пословна зграда у ЈНА бр. 2. Јованка Белић, у Југовићевој бр. 11, стамбена зграда. Никола Агатоновић, Закићева бр. 57, пословна просторија са

радионицом у Пана Ђукића бр. 18. Радмила Атанацковић, у Пана Ђукића бр. 69, пословна

просторија.

*** (ИАК, фонд национализација, кутија 12)

Алекса Божиловић, Жичка бр. 12, пословне просторије. Стеван Николић, пословна зграда у Мирка Томића бр. 35,

сувласници су Драгиња Протић, Обилићева бр. 56, и Зоран и Стеван Николић, Мирка Томића бр. 136.

Page 30: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

29

Милен Аздејковић, Чупићева бр. 1, пословна зграда у Пана Ђукића бр. 93.

Наталија Ђокић, пословна зграда у Мирка Томића бр. 38. Радосава Весић, стамбена зграда у Јакшићевој бр. 11. Светомир Милановић, Косанчићева бр. 53, пословна просторија у

Мирка Томића бр. 38. Светомир Пршић, пословна зграда у Цара Лазара бр. 62. Вељко (Тома) Миливојевић, пословна зграда са локалом у Пана

Ђукића бр. 45. Милорад Симић, из Београда, стан у Обилићевој бр. 22, и стан у

Доситејевој бр. 8. Јездимир Бабић, пословна зграда у Пана Ђукића бр. 59; стамбена

зграда у Омладинској бр. 9; две пословне зграде у Рајићевој бр. 20. Оливера Танасковић, из Канаде, и Катарина Петровић, из

Крушевца, пословна зграда у Хајдук Вељковој бр. 13. Љубица Миловић, из Краљева, стамбена зграда у Глигорија

Диклића бр. 53. Живорад Миловић, пословна зграда у Глигорија Диклића бр. 65. Ђорђе, Тихомир и Миодраг Дреновац, Трг Октобарске револуције

бр. 14. Национализована им је имовина и то: кафана и пекара у Цара Лазара бр. 40; куће и плац у Аристида Бријана бр. 1; старе зграде и плац у Аристида Бријана бр. 1; кафана са шталом и ледаром зв. Бошњанац у Генерал Миљајева бр. 7; два дућана у Мирка Томића бр. 17 и 19; дућан у Мирка Томића бр. 10; кафана у Мирка Томића бр. 120 и дућан у Мирка Томића бр. 120.

Милутин Савић, стамбена зграда у Топличиној бр. 19.

*** (ИАК, фонд национализација, кутија 11)

Персида Поповић, Доситејева бр. 10, пословна зграда у Доситејевој бр. 12.

Драгутин Митић, пословна зграда у Мирка Томића бр. 12 – локал, кафана и зграда која је лицем у Косанчићевој улици, магацин у Закићевој бр. 15, пословна зграда у Закићевој бр. 2.

Неда Перић, пословна зграда у Трг Маршала Тита бр. 7, пословно-стамбена зграда у Обилићевој бр. 4.

Надежда Грубач, пословна зграда Трг Расинских партизана бр. 31.

*** (ИАК, фонд национализација, кутија 10)

Сибин Мијушковић, из Пепељевца, пословна просторија у Мирка Томића бр. 88, коју су његов отац Станоје и стриц Станко купили пре рата.

Миладин Миладиновић, из Мајдева, локал у Веце Корчагина бр. 109.

Милева Вељковић, пословна зграда у Пана Ђукића бр. 123.

Page 31: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

30

Вучко Вучковић, пословна зграда – магацин, Јастребачка бр. 10. Радомир Вучетић, стамбено-пословна зграда, Цара Лазара бр. 30. Благоје Ристић, пословна зграда у Таковској бр. 10. Стеван Милетић, пословна зграда у Веце Корчагина бр. 31. Андреја Стаменски, најамна зграда у Пана Ђукића бр. 115. Владимир Цветковић, стамбена зграда у Рајићевој бр. 18. Ђурђе Стошић, пословна зграда у Мирка Томића бр. 28, и зграда

у Југ Богдановој бр. 18. Мирољуб Димитријевић, најамна зграда у Цара Лазара бр. 129 у

којој ради вулканизерски занат. Јордан Марковић, пословна просторија, Трг Расинских партизана

бр. 5, служи као пекарница предузећа “Блажа Думовић”. Милован Ђуришић, пословна просторија у Пана Ђукића бр. 71. Владислав Николић, Чолак Антина бр. 17, стамбено-пословна

зграда у Мирка Томића бр. 67, чији власник је предузеће за промет вином и алкохолним пићем “Винарство” из Винковаца.

Драгиња Протић, Обилићева бр. 56, пословна зграда у Мирка Томића бр. 35.

***

(ИАК, фонд национализација, кутија 9)

Огњан Васић, стамбена зграда у Јордана Симића бр. 5, пословна зграда у Цара Лазара бр. 48.

Милутин Урошевић, две стамбене зграде у Косанчићевој бр. 8, једна спратна, нису предмет национализације. Национализована пословна зграда у ЈНА бр. 4 (Лувр) и стамбена зграда у Врњачкој Бањи.

Станоје Живановић, стамбена зграда у Закићевој бр. 14, пословна зграда у Трг Победе бр. 13.

Ленка Јовановић, Цара Лазара бр. 3, зграда у Глигорија Диклића бр. 12.

Ружа Симоновић, Хајдук Вељкова бр. 1, пословна зграда. Драгослав Кедровић, Закићева бр. 9, пословна зграда на углу

Косанчићеве и Закићеве улице. Ђурђе Стошић, Партизански курири бр. 26, пословна зграда у

Мирка Томића бр. 28. Десанка Петковић, из Београда, стамбена зграда у Цара Лазара

бр. 17. Стана Мишић, Обилићева бр. 43, стамбена зграда. Никола Агатоновић, пословна зграда у Пана Ђукића бр. 18. Миливоје Гајић, из Горњег Злегиња, три стамбене зграде у

Чупићевој бр. 4, једна од четворособног и трособног стана, друга од трособног и трећа од двособног стана – власници Даница, Миливоје, Бранислав и Србислав Гајић.

Будимир Павловић, из Београда, пословна просторија у Трг Маршала Тита бр. 12. Пре рата продао у истој улици бр. 8 локал Миодрагу Рашићу, адвокату из Бруса.

Page 32: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

31

Радосав и Јулка Костантиновић, пословне зграде у Мирка Томића бр. 179, 181, 183 и 185, као и у Веце Корчагина бр. 4.

Милован Динић, пословна зграда у Цара Лазара бр. 11. Војислав Младеновић, стамбена зграда у Глигорија Диклића бр. 42.

***

(ИАК, фонд национализација, кутија 8)

Милева Томић (отац Милан Јовановић), Југовићевој бр. 7, и Катарина Васић, Кајмакчаланска бр. 8, стамбено-пословна зграда у Пана Ђукића бр. 73, и две стамбене зграде у Југовићевој бр. 10 и бр. 11.

Стојадин Милановић, из Ломнице, пословна просторија у Веце Корчагина бр. 35.

Милан Минић, из Београда, и Живојин Јоцић, Љубе Давидовића бр. 9, Крушевац, пословна зграда у Мирка Томића бр. 6.

Станоје Милојевић, Балшићева бр. 12, пословне просторије у Трг Победе бр. 2, четири пословне просторије у Трг Победе бр. 11, стамбени део зграде који се састоји од два једнособна стана. Поред Станоја наследници су: Вујадин Миленковић, Трг Победе бр. 11, Здравко Лукић, Веце Корчагина бр. 8, Јастреб Бибовски, Синђелићева бр. 1.

Миодраг Рашић, адвокат, пословна зграда у Трг Маршала Тита бр. 8, пословна зграда у Мирка Томића бр. 8.

Јордан Марковић, Трг расинских партизана бр. 5, најамне зграде и грађевинско земљиште.

Нада Милошевић, из Земуна, и Стојанка Дунда, Косанчићева бр. 33, пословна зграда у Пана Ђукића бр. 85 (стамбене просторије у ЈНА бр. 26, нису предмет национализације).

Боговид Живановић, стамбена зграда у Хајдук Вељковој бр. 62. Вукашин Пршић, пословна зграда у Цара Лазара бр. 192. Радомир Анђелковић, пословне просторије у Веце Корчагина 33. Ђорђе Тодоровић, Таковска бр. 13, пекара и радионица. Стојанка Дунда, Стојана Мушковић, из Земуна, стамбена зграда у

ЈНА бр. 26. Ђорђе Туфегџић, из Зајечара, пословна зграда у Пана Ђукића 21. Милутин Јеличић, најамне зграде у Трг Црвене Армије бр. 4, и

Цара Лазара бр. 67. Михајло Благојевић, најамна зграда и грађевинско земљиште у

ЈНА бр. 24. Боривоје Ђорђевић, најамна зграда и грађевинско земљиште у

ЈНА бр. 19. Милутин Љ. Маринковић, Косанчићева бр. 12, најамне зграде и

грађевинско земљиште, пословна зграда у Закићевој бр. 11, стамбена зграда у Косанчићевој бр. 12, док две стамбене зграде у Косанчићевој бр. 12, нису предмет национализације.

Добривоје Ђидић, Цара Лазара бр. 68, пословна зграда. Грозда Манасијевић – Чутовић, стан четворособан и шест

пословних просторија у Партизанских курира бр. 2.

Page 33: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

32

*** (ИАК, фонд национализација, кутија 7)

Чедомир Здравковић, Цара Лазара бр. 153, пекара. Марица Димитријевић, Цара Лазара бр. 1, и Милорад Вучковић,

из Суботице, једнаки делови пословне зграде у ЈНА бр. 6. Витомир Миловановић, из Трубарева, пословна зграда у Веце

Корчагина бр. 33. Владан Ралић, Миличина бр. 4, пословна зграда у Трг Победе бр.

15 (кафана и магацин), и пословна зграда у Миличиној бр. 2 (локал и два помоћна одељења).

Бранислав Каличанин, Трг расинских партизана бр. 26, пословна зграда у Доситејевој бр. 2.

Павле Трипковић, стамбено-пословна зграда у Мирка Томића бр. 27, локал и радионица, две стамбене зграде у Чолак Антиној бр. 14.

Славка Тешић, Кајмачаланска бр. 15, Милева Илинкић, Стевана Високог бр. 4, Живка Јосић, Београд, и Стојанка Поповић, Београд, пословна зграда у Закићевој бр. 3.

Милоје Мишић, Косанчићева бр. 42, три стамбене зграде у Рајићевој бр. 11, пословне просторије у Пана Ђукића бр. 91.

Љубомир С. Стаменковић, Врњачка Бања, Алекса С. Стаменковић, ЈНА бр. 64, пословна зграда у Мирка Томића бр. 69, пословна просторија у Бранка Перишића бр. 22, вила “Врњци” у Врњачкој Бањи.

Љубисав Т. Петровић, Трг Победе бр. 3, зграда у Трг Победе бр. 2, и стан у истој улици бр. 3.

Даринка Марић, Немањина бр. 25, пословна зграда у Пана Ђукића бр. 75.

Милојко Милетић, Веце Корчагина бр. 57, пословна зграда у Мирка Томића бр. 131-а.

Властимир Андрејић, из Лазарице, пословна зграда у Мирка Томића бр. 34.

Славка Симић, Косанчићева бр. 2, Братислав Симић, Београд, Љиљана Симић, Београд, пословна зграда у Мирка Томића бр. 32.

Терезија Ханауска, пословне просторије у Мирка Томића бр. 40. Цркве Лазарица и Св. Ђорђе, пословна зграда у М. Томића бр. 3. Светислав Цоловић, Бирчанинова бр. 24, стамбена зграда у истој

улици, пословна зграда у Мирка Томића бр. 169. Ружа Ристић, пословне просторије у Таковској бр. 94 и бр. 96.

*** (ИАК, фонд национализација, кутија 6)

Загорка Карицидис рођ. Димитријевић, и муж Никола Карици-дис, живе у Грчкој, целокупна имовина национализована и то: три зграде и двориште у Обилићевој бр. 1, једна зграда у Караџићевој бр. 14, две зграде у Мирка Томића бр. 20 (један дућан у Мирка Томића бр. 20 добила ћерка Милка удата за Проку Димитријевића, који је издавала берберину Живку Бребенцу. Милка живи у Караџићевој бр. 14).

Page 34: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

33

Димитрије Коловоз, целокупна имовина и то: зграда која се састоји од – кафанске сале, кухиње, три собе, пекарске радње, продавнице, магацина и подрума у Генерала Миљајева бр. 16. Поред Димитрија власници су: Глигорије Коловоз, Никола Карицидис, Андроника Карицидис, Софија Пецо и Евлакије Делас.

Зора Миловић, Обилићева бр. 12-а, три зграде у Закићевој бр. 25 (купио 1904. године њен отац Марко Миловић).

Константин Зојић, Кафеџија, Закићева бр. 16, две зграде (купио 1931. године), у породици има мајку и сина који студира у Београду.

Леонида Зордумис, из Куманова, Цара Лазара бр. 7, локал. Светомир Милановић, локал у Мирка Томића бр. 38. Владимир Петровић, Веце Корчагина бр. 17, и Драгиша

Петровић, Закићева бр. 40, пословне просторије у Мирка Томића бр.135. Мирјана Мацић, из Ћићевца, пословна зграда која се састоји од

девет једнособних станова, пет двособних и једног трособног стана и две одвојене собе у Мирка Томића бр. 123.

Богдан Цветковић, Бранка Перишића бр. 27, пословна зграда у Мирка Томића бр. 125.

Миља Татић, Миличина бр. 1, пословна зграда у Трг Победе бр. 12. Душан Димитријевић, Врњачка Бања, пословна зграда у Веце

Корчагина бр. 18. Радослава Лукић, Закићева бр. 36, пословна зграда у Пана

Ђукића бр. 14. Дивна Станковић, Бивоље, пословна зграда у М. Томића бр. 104. Драгомир и Тихомир Китановић, синови Радича, из Бивоља,

пословна зграда у Мирка Томића бр. 11. Александар и Сава Гавриловић, ЈНА бр. 25, пословна просторија

у ЈНА бр. 6. Живојин Аврамовић, из Београда, стамбена зграда у Закићевој

бр. 13, и Караџићевој бр. 13. Љубица Милутиновић, Обилићева бр. 72, удова Владислава,

стамбена зграда у истој улици. Десанка Савић, Трг стубалских јунака бр. 2, пословна зграда. Милош (Михајло) Живадиновић, Рајићева бр. 7, пословна зграда

у Пана Ђукића бр. 101. Вера Милосављевић, Бранка Перишића бр. 28, пословна

просторија у Трг Победе бр. 16, канцеларија предузећа “Сервис”. Лепосава Вукадиновић, из Београда, стамбена зграда, Рајићева 6. Драгомир Младеновић, пословна просторија у Пана Ђукића бр. 4,

стамбена зграда у Пана Ђукића бр. 121. Радомир Илчић, пословна зграда у Јордана Симића бр. 3.

*** (ИАК, фонд национализација, кутија 5)

Никола Дунда, Косанчићева бр. 33, пословна зграда у Мирка Томића бр. 25.

Page 35: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

34

Бранка Милосављевић, из Београда, локали у Трг победе бр. 8, бр. 10 и бр. 18.

Миодраг Стојановић, Балшићева бр. 4, пословна зграда у Мирка Томића бр. 133.

Зорица Јаковљевић, пословна зграда, Трг расинских партизана. Димитрије и Константин Симић, из Скорице, локал у Пана

Ђукића бр. 6 и бр. 8. Љубиша (Младен) Николић, ЈНА бр. 42, пословна просторија. Драгутин, Душан, Будимка Михајловић, Таковска бр. 2, и Бранка

Михајловић Топличина бр. 12, пословна зграда у Мирка Томића бр. 131. Милован Петровић, из Београда, пословна зграда у Мирка

Томића бр. 2.

*** (ИАК, фонд национализација, кутија 4)

Душан Стојадиновић, Јакшићева бр. 4, стамбена зграда. Живорад Миловић, Глигорија Диклића бр. 55, пословна зграда у

Глигорија Диклића бр. 65. Нада Предраговић, Веселина Николића бр. 14, два локала у Трг

слободе бр. 10, стамбена зграда у Косанчићевој и стамбена зграда Мирка Томића бр. 134.

Јездимир Бабић, Рајићева бр. 20, пословна зграда од два локала у Пана Ђукића бр. 59, стамбена зграда у Рајићевој бр. 20, пословна зграда у Омладинској бр. 9, пословна зграда у Омладинској бр. 9.

Радојко (Тома) Николић, Хајдук Вељкова бр. 16, локал. Тома Миливојевић, пословна зграда у Пана Ђукића бр. 45. Оливера Танасковић, Канада, пословна зграда у Х. Вељкова бр. 13. Божидар Стојковић, Трг Победе бр. 14, пословна зграда. Радивоје Станић, Мијатов Чаир, локал у Пана Ђукића бр. 107. Михајло (Јанићије) Симић, пословна зграда у Х. Вељкова бр. 77. Тома Д. Симић, Цара Лазара бр. 92, пословна просторија у цара

Лазара бр. 93. Светислав (Цветан) Стојковић, пословна просторија у Пана

Ђукића бр. 99. Михајло Савић, лимар из Бивоља, пословна зграда у Пана

Ђукића бр. 39. Даница Бекчић, удова Светомира, пословна просторија у Веце

Корчагина бр. 55. Радосав Милојевић, Цара Лазара бр. 36, пословна зграда у Пана

Ђукића бр. 13. Др Драгољуб Минић, Косанчићева бр. 11, пословна зграда у

Косанчићевој бр. 22. Миливоје Радосављевић, пословна зграда у Вес. Николић бр. 11. Драгутин Миловановић, Трг расинских партизана бр. 33,

пословна просторија – столарска радња. Богосав Минић, Пана Ђукића бр. 26, пословна просторија пекара.

Page 36: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

35

Светислав Манић, Косовска бр. 69, пословна зграда у Пана Ђукића бр. 103.

Др Анта Маринковић, Обилићева бр. 8, пословна зграда. Коста (Сима) Јовановић, Чупићева бр. 17, пословна зграда. Стамена Јанковић, Мирка Томића бр. 16, стамбена зграда. Ђурђе Ивановић, Цара Лазара бр. 85, пословна просторија. Градимир Стојановић, Цара Лазара бр. 107, пословна просторија. Миодраг (Алекса) Стојичић, Пана Ђукића бр. 25, најамна зграда.

*** (ИАК, фонд национализација, кутија 2)

Стојан Агатоновић, Рајићева бр. 14, стамбена зграда. Божидар Јефтић, Цара Лазара бр. 21, стамбена зграда, у бр. 29. Душан Савић, Југовићева бр. 3, пословна зграда у Цара Лазара

бр. 4 и бр. 6. Предраг Милосављевић, Балшићева бр. 13, стамбена зграда. Борисав Стаматовић, Обилићева бр. 13, стамбена зграда бр. 17. Обрен и Душан Ђорић, из Бивоља, локал у Закићевој бр. 1. Милош (Михајло) Живадиновић, и Радмила Анђелић, пословна

зграда са локалом у Пана Ђукића бр. 101.

*** (ИАК, фонд национализација, кутија 1)

Драга Михаиловић, стамбена зграда у Обилићевој бр. 41. Миливоје и Братислав Савић, Поручника Божидара бр. 3, три

стамбене зграде. Драгомир Илић, из Шанца, локал у Мирка Томића бр. 29. Др Душан Лазаревић, пословне просторије, Страхињићева бр. 12. Станоје Живановић, пословна зграда – вуновлачарска радња у

Веце Корчагина бр. 28, зграда у Закићевој бр. 14, зграда у Трг Победе бр. 13, остављена му пословна просторија у згради на углу Драгомира Гајића и Веце Корчагина, као и зграда у Стојана Протића бр. 5.

Владимир Мишић, и Љубиша Мишић, пословне зграде у Пана Ђукића бр. 27, бр. 29 и бр. 31, пословно-стамбена зграда у Пана Ђукића бр. 2-а (три кафанске просторије), стамбена зграда у Закићевој бр. 35, две стамбене зграде у Немањиној бр. 8, две стамбене зграде у Синђе-лићевој бр. 3, зграда у Пана Ђукића бр. 67, зграда у Пана Ђукића бр. 2.

Драгутин Митић, пословна зграда у Мирка Томића бр. 12, са лицем у Косанчићевој улици, подрум – магацин у Закићевој бр. 15, зграда у Закићевој бр. 2.

Живорад Јанковић, Обилићева бр. 2, две пословне просторије. Милорад Стојковић Соскић, Караџићева бр. 12, пословна зграда у

Пана Ђукића бр. 67 састоји се из пословног дела који има: кафану, пекару и радионицу и један једнособан стан и један трособан стан чији су власници поред Милорада Стојковића који има половину, још Ана Радоњић и Вида Љотић по четвртину.

Page 37: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

36

4. ПРИВРЕДА И ДРУШТВО

Почетак привреде у Крушевцу Одељење трговине и снабдевања, занатства и рударства и

индустрије приступило је 1946. године стварању нових организационих форми, нових индустрија које треба да обезбеде нов начин циркулације робе, онако како треба да буде у планској привреди. Тако су у нашем округу створена два велика предузећа: “Крушевац” – државно трговачко стовариште за текстил, гвожђе и хемијске производе и “Багдала” – државно трговачко предузеће за со и колонијалну робу.

Та два предузећа вршила су набавку робе директно из фабрика или увозних центара и деле је даље државним и задружним продавницама – детаљистима.

Следујући интенцијама државног привредног руководства у округу су створене три детаљистичке трговине, и то: Градско трговачко предузеће “Расина” у Крушевцу; Државни срески магацин “Иван Вушевић” у Ражњу и Државни срески магацин “Западна Морава” у Трстенику.

Поред ових државних трговачких предузећа у округу су створене и две репрезентативне продавнице Земаљског народног магацина: једна у Крушевцу друга у Врњачкој Бањи.

Од специјалних државних трговачких радњи у Крушевцу је отворено стовариште Земаљског предузећа за промет грађевинским материјалом које је одиграло значајну улогу у снабдевању грађевинским материјалом.

У духу истог Закона о задругама отворени су у округу срески задружни савези земљорадничких задруга, које обухватају све срезове у округу.

Поред државних трговачких предузећа која врше промет робе за потрошњу, државни привредни сектор се проширио и на нетрговачка предузећа која пружају народу друге привредне услуге, па је тако 1945. године основано Окружно народно предузеће “Муња”, које располаже са 14 камиона. Ово предузеће иако није имало довољан број возила, ипак је успело да учини знатну услугу привреди нашег округа превозећи првенствено жито и друге неопходне животне намирнице. Својом тарифом, као и самим својим постојањем искључило је шпекулацију на овом терену, која би свакако узела маха и тешко деловала на тржиште.

Саобраћајни центар Општег државног транспортног предузећа 1946. године успео је да организује превоз путника у аутобусима и затвореним камионима на свим важним релацијама нашег округа.

У току 1945. основано је у Крушевцу Градско угоститељско пре-дузеће, које је поред руковођења репрезентативним народним хотелом у Крушевцу узело под своје руководство још три ресторана. Међутим, не можемо бити задовољни овим резултатом пошто се делатност Градског угоститељског предузећа простире само на град Крушевац, а постоји потреба да се хотелијерство организује на територији целог округа.

Page 38: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

37

Ради остварења овог циља потребно је што пре преузети организацију Окружног угоститељског предузећа, како би оно било у могућности да узме учешће и у летњој сезони у Врњачкој Бањи, а евентуално и у Рибарској Бањи.

Поред ових предузећа у округу имамо два предузећа савезног значаја и три предузећа републичког значаја. Сем тога постоје на тери-торији округа још три црепане и циглане које у прошлој години нису радиле, али су у овој години узете у план са максималним капиталом.

Занатских радњи имамо укупно 987 регистрованих, код којих је запослено 1.002 мајстора, 316 помоћника и помоћног особља 71.

У округу имамо 21 занатску прерађивачку задругу код којих је запослено 458 лица.

Задруге су радиле по производном задатку, а занатске радње према потреби за репаратуру.

За 1947. годину сав занатски сектор је поднео максималан план, као и све занатске продавачке задруге, сем фризерских и пекарских задруга, са свим потребама у материјалу, злату и новцу.

У 1946. години у округу је вршено испитивање угља и руде, али је рад услед временских прилика – доласка зиме прекинут.

У погледу експлоатације неметала, кварц камена, предузете су мере да кварц камен за израду млинског камена Дубље – Трстеник експлоатише само задруга, која је за то добила и одобрење од Министарства.

Експлоатација камена пешчара Бела Вода, због слабе грађевинске сезоне слабо је извршена, те су задругари свели свој посао само на израду надгробних плочи.

У прошлој години на пољу рударства истраживањем је пронађено: у селу Крушевици угаљ, у атару села Сталаћа фелиспат, у атару града Сталаћ аплит, у Текији каслин, у селу Трубареву аплит бр. 1 и бр. 2, у селу Церови калцит и у селу Мрзеници карацит (примерци ових руда могу се видети код одсека рударства овог Одбора).

27

Грађевинска делатност

Грађевинска делатност у нашем округу развијала се живим темпом и 1946. године али је обнову зауставила несташица цемента. Обнови, уређењу и зидању школских зграда посвећена је нарочита пажња. Код извесног броја ових зграда обнова је већ завршена, а остале се налазе у завршној фази. Завршени су радови на оправци зграде Гимназије и основне школе у Крушевцу, гимназијског интерната, и још основних школа у 32 места у Округу. За оправку ових зграда утрошено је 6.600.000 динара. Административно судске зграде се обнављају, зграда НО у Крушевцу, као и зграде Среских народних одбора у среским местима и среског суда у Крушевцу. За њихову оправку узет је кредит од 1 милона и 200 хиљада динара.

27

ИАК, Окружни народни одбор Крушевац, општа архива.

Page 39: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

38

Болничка зграда у Крушевцу није завршена до 1947. године. За оправку и подизање зграда ресора Министарства пољоприв-

реде посвећена је нарочита пажња. На периферији Крушевца, с десне стране пута који води за Брус, подиже се неколико нових великих зграда. То су зграде Машинско-тракторске станице, у којима ће бити смештени трактори, вршалице и друге пољопривредне машине. Поред ових зграда подиже се још једна велика зграда за теретне аутомобиле ОНО-а. У најкраћем времену тај део града добио је сасвим нов изглед.

На обнови мостова и коловоза на путевима исто тако живо се ради. Армирани бетонски мост преко Јовановачке реке завршен је. Мост преко Макрешанске реке, на путу Крушевац-Сталаћ, завршен је такође 1947. године. Парни ваљци раде на обнови коловоза од туцаника на деоницама Крушевац-Горњи Степош, Крушевац-Пепељевац и Ђунис-Каоник. Нов камен за израду коловоза допрема се на путу Крушевац-Александровац, Крушевац-Гаглово и др.

Сви већи послови изводе се преко Окружног грађевинског предузећа, док су мање поправке поверене грађевинским одборима, који су образовани код свих установа где се послови изводе.

Окружно грађевинско предузеће прве радове извело је на путевима и мостовима. Велики број мостова на путу Александровац-Крушевац био је порушен, те су се морале извршити важне поправке. Ово предузеће изградило је и велики мост на путу Крушевац-Брус који је коштао 752.585 динара. Поред радова на путевима предузеће је извело и низ архитектонских радова. Под руководством предузећа зида се зграда ОНО-а и зграде Машинско-тракторске станице. Укупно је изведено 30 архитектонских радова у вредности 6.425.836 динара.

28

Локална привреда 1948. године

Резултати локалне привреде у Крушевцу неспорно су значајни, али стање и поред тога није задовољавајуће јер нису довољно искоришћене могућности које постоје: нису уведене норме, не користе се у пуној мери машине и алат, доста је слаб рад на издизању стручних кадрова, није уведен систем такмичења итд.

Но и поред ових и других слабости и пропуста, углавном су створени услови да рад у следећој години узме правилан ток, да се локална привреда даље разграна и да се статистика, евиденција и књиговодство у потпуности среде. Од 19 градских локалних предузећа до јануара 1949. године само два, Градско столарско предузеће и Градско кројачко предузеће за мушка одела, нису доставила биланс пословања за 1948. Значи да су локална предузећа у многоме сређена.

Велики корак унапред обележава и чињеница да је седам градских предузећа проглашено за индустријско-производна предузећа од стране Министарства комуналних послова, што значи да им је обим производње знатан, те ће ова предузећа радити по чврстоме плану,

28

Победа, 15. октобар 1948, стр. 2.

Page 40: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

39

поред осталих задатака. Исто тако развој Градске локалне привреде обележава и оснивање нових предузећа последњих месеци, и то: Градског откупног предузећа, Предузећа за друштвену исхрану, Предузећа за огрев, грађевински материјал и погребну опрему и Предузећа за занатске услуге.

Да би се учинио критичан осврт на рад у прошлој и побољшао рад у следећој години, одржана је конференција Извршног одбора Градског народног одбора и директора свих локалних предузећа. По пи-тању израде планова реферисао је председник планске комисије Здравко Дамњановић који је указао да све планове треба правити на основу већ показаног капацитета из 1948. У дискусији директори су указали на проблеме од општег значаја, као потребу ближе сарадње производних и трговачких предузећа како би се трговина изборила за материјал потребан производњи. Затим питање кредита за инвестиције, потреба рекламе и чешће писање у штампи о проблемима локалне привреде.

Председник Градског народног одбора говорио је о потреби уз-дизања кадрова од стране самих управа предузећа и указао да се кадро-ви не могу очекивати са стране, већ да се то питање може и мора решити улагањем сопствених напора, као што то већ чине најбоља предузећа.

О односима локалне привреде према Градском народном одбору реферисао је секретар ГНО-а, који је казао да је до сада највећим делом планска комисија руководила локалном привредом што је неправилно. Убудуће, надлежна повереништва руководиће предузећима у борби за извршење планова и решавања проблема, а Планска комисија бавиће се планирањем са циљем да се појача развој локалне привреде по свим секторима. Дешавале су се неправилности – службеници и директори обраћали су се директно секретару и председнику што је ометало правилан рад Градског народног одбора. Примећене су и појаве недисциплине и неодговорности код појединих руководиоца локалне привреде, што се убудуће неће толерисати.

29

Крушевачка привреда

Обнова земље је трајала десет година тако да се од 1955. године кренуло напред. За време до тада може се рећи да привредни раст не постоји пре се може рећи да смо стагнирали. У Крушевцу се сви слажу да тек онда када је Трифун Николић који је био високи државни функционер у Београду дошао овде и постављен за председника среза 1957. године кренуло се напред. До тада је овде било тако рећи неко мртвило и ништа није радило, а и оно мало што је радило било је безначајно. Долазак Трифуна Николића је прекретница у буквалном смислу јер је он човек који је поставио све на своје место. Многе људе за које је он сматрао да су овде потребни вратио је, а многе је и довео са стране за које је мислио да су потребни нашој привреди.

29

Победа, 12. фебруар 1949, стр. 1.

Page 41: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

40

Инвестициони захтеви почетком 1956. године, за реконструкцију и комплетирање предузећа, индустрије Среза, који износе преко пет ипо милијарде динара, прилично је велик. По појединим гранама изгледа овако: Највише средстава траже метална и дрвна индустрија и индустри-ја грађевинског материјала. Затим долазе хемијска индустрија, прехрам-бена, индустрија угља, графичка, индустрија дувана и грађевинарство.

Ко познаје стање у предузећима Среза не би требало да има замерке на великим инвестиционим захватима. Јер без одговарајућих зграда и без довољног броја машина и нужне механизације, нема савремене, масовне и јефтине производње. Само, ничим се не може оправдати то што нека предузећа, као што су: кудељара “Јастребац”, предузеће “Јордан Симић”, “Веселин Николић”, Рудник угља у Ћићевцу, предузеће “Мирко Томић” и др., подносећи инвестиционе захтеве нису поднела и дугорочне, перспективне планове развоја својих предузећа како би могла сигурно да се цени оправданост њихових тражења средстава, која се више него икад морају штедети.

Колико је мало вођено рачуна о потребама и могућностима могу да покажу инвестициони захтеви Хемијске фабрике “Жупа” и Грађевинског предузећа “Душан Ристић”. “Жупа” је, поред осталог, поднела захтев за знатна средства за набавку постројења за производњу вештачких ђубрива, иако је знала да је већ направљен уговор са Совјетским Савезом о испоруци Југославији постројења за велику фабрику вештачких ђубрива која ће вероватно бити подигнута у неком већем рударском басену и чију конкуренцију “Жупа” неће моћи да издржи. “Душан Ристић” је поднео захтев за 80 милиона динара за опрему грађевинарства, без обзира на то што је свима јасно да будућност тог предузећа лежи у производњи грађевинског материјала, на коју треба да се орјентише, а не у грађевинарству.

У периоду од 1956. до 1963. године привреда Крушевца је извршила реконструкцију старе индустрије и изградиле нове фабрике посебно или у оквиру постојећих предузећа. У оквиру реализације планова развоја индустрије извршена су значајна улагања и освојен низ нових производа. У индустрији “14. Октобар” се од обичне фабрике вагона постаје индустрија за производњу трактора гусеничара, багера, булдожера, моторних ваљака, разних грађевинских машина и технолошке опреме. Предузеће “Веселин Николић” изградило је погон за производњу када, санитарних уређаја и одливака од обојеног лива.

У хемијској индустрији предузеће “Милоје Закић” добило је погон за производњу активног угља, фабрику пнеуматике (гуме за бицикле и мотоцикле), реконструисало је погон за производњу респиратора, алатницу и пресерај. Хемијска индустрија “Мерима” реконструисала је уљару, модернизовала производњу сапуна и подигла нов погон за производњу детерџената. Хемијска индустрија “Жупа” саградила је нов погон за производњу ксантата, погон за призводњу мешаних ђубрива, погон за производњу цинеба и низ других хемијских средстава за заштиту биља.

Page 42: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

41

Дрвно индустријски комбинат “Црвена Застава” је подигао погон за производњу шпер плоча, погон за производњу паркета и ламел паркета, погон за производњу намештаја и фабрику плоча иверица. Предузеће “Душан Петронијевић” добија погон за производњу картонске амбалаже, подиже погон за производњу сиве лепенке, проширује картонажу и графички погон, а ове године почиње изградњу фабрике за производњу таласасте лепенке.

Комбинат “22. Јули” подигао је погон за производњу свих врста месних конзерви, погон за прераду живине и јаја и извршио реконструкцију хладњаче. Предузеће “Бранко Перишић” извршило је реконструкцију млина, подигло је силос и парну пекару у Крушевцу.

Конфекција “Дивна Гавриловић” извршила је реконструкцију. Изграђен је подрум “Жупски рубин” капацитета 600 вагона, а сада се проширује још за толики капацитет.

У занатству су вршене махом реконструкције и доградње (“Ре-монт”, “Раде Митић”, “Јединство”). Трговина је добила низ нових лока-ла, отворено је 4 самоуслуге, а сада је у изградњи модерна робна кућа.

У пољопривреди је изграђен хидромелиорациони систем у крушевачком пољу који обухвата 1.130 хектара. Подигнута су три прасилишта и товилишта за свиње и изграђено низ мањих објеката за тов говеда. Задруге располажу са 67 трактора, четири комбајна, пет ка-миона, две самовезачице, 15 сејалица и 158 других прикључних машина.

Фонд основних средстава којим су привредне организације располагале ради обављања својих привредних делатности непрекидно је повећаван. Док је вредност основних средстава у 1956. години износио 7,3 милијарде динара, у 1963. години она износе 21,3 милијарду динара.

У периоду од 1956. до 1963. године за привредне инвестиције дато је 13 милијарде динара. Положај предузећа у условима радничког самоуправљања суштински је измењен. Она су добила одређена права којим је њихов положај побољшан и даље се непрестано побољшава. Све промене у инструментима расподеле усмерене су да се у што већој мери стимулирају предузећа и појединац на повећање продуктивности и економичности пословања.

Привреда је остварила у 1956. години друштвени бруто производ од 12,6 милијарди динара и национални доходак од 4,6 милијарди динара, а у 1963. остварила је 41 милијарду динара и национални дохо-дак од 15,4 милијарде динара. Друштвени бруто производ и национални доходак су из године у годину расли. Тај пораст је резултат извршених улагања, мера које су се предузимале у циљу бољег коришћења капаци-тета, пораста запослености и побољшања квалификационе структуре ра-дне снаге и других фактора од утицаја на производњу, промет и услуге.

Са порастом средстава, капацитета и производње расла је и запосленост. Све привредне организације запошљавале су 1956. године 7.466 радника и службеника, а у 1963. години овај број се повећао на 13.368. О питању кадрова поклањана је знатна пажња, нарочито је повећан број стручњака и другог техничког особља.

Page 43: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

42

Привредни раст је био изузетан нарочито када су стигли млади школовани људи око 1960. године и почели да раде по предузећима. Ради бољег пословања акценат је дат на интеграцију сродних предузећа. Уз велики отпор почело се са интеграцијом која је донела велики успех предузећима, али то није било довољно. Наиме шта се догодило? Држава као да је стала на пола пута и није имала слуха или ко зна шта да подржи велике привреднике којима је наше тржиште постало тесно.

Пословање тих великих предузећа као што су ШИК “Црвена Застава” или “14. Октобар” и други, који су имали кадрове за много већа дела него што су постигли држава није до краја стала и подржала те људе. Поменимо само предузеће ШИК “Црвена Застава” и њеног директора Обрада Обрадовића који су интеграцијама дотакли огроман успех на пословном плану али то није било довољно да се такмиче са Европом и Америком; они су своје производе могли да продају само у Африци и Азији. Предузеће “14. Октобар” такође. Има оних који кажу да је тада наша држава куповала скупе лиценце што нам је дошло главе.

Да ствар буде још гора 1972. године дошло је чувено Титово писмо где председник државе тражи да се партија одлучно супростави техноменаџерству, техноменаџерима, технократама и како све нису назвали тадашње привреднике и челнике највећих индустрија у земљи. На територији општине Крушевац до 1974. године поднето је 183 кривичне пријаве за привредни криминал против техноменаџера. Та акција када су се обрачунали са техноменаџерима заправо је докрајичила српску привреду, па тако и крушевачку јер су људи који су до тада водили предузећа у граду на које се чекало две деценије да дођу као такви – школовани, способни и који су направили “привредно чудо” склоњени. То је довело дотле да нам је привреда кренула назад, а нисмо имали људе који би их заменили. Чекали смо још деценију и више да се поново појаве способни директори.

Деведесетих година двадесетог века дошло је до наглог заостајања у технолигији и наша предузећа су почела да губе и своја ранија сигурна тржишта што је на крају довело до слома наше индус-трије. Они који су водили државу нису имали слуха за привреднике и бавили су се сами собом, па смо се нашли у чуду када је све пропало, а нико се више и не сећа када је много пре тога Михаил Горбачов, човек који је видео унапред, али није схваћен чак ни у својој земљи, у посети Београду на тему привреде у свету између осталог рекао: “за исти производ који се направи у Америци потроши се један килограм челика, а код нас четрнаест килограма”? О чему ми онда причамо о каквој утакмици са Западом се говори када је толика разлика у технологији.

Америка је на време извршила селекцију и престала да помаже условно речено “нерадне” народе, а много је улагала у “радне” народе који су то показали делом (Немци, Јапанци), који су достигли максимум и слове за највеће економске силе. Нашу државу Америка је после рата здушно помагала, али, нажалост, сврстали су нас у групу од којих су ди-гли руке а без те помоћи наша привреда је почела значајно да заостаје.

Page 44: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

43

Аграр је наше највеће богатство – барем је тако требало да буде. Али то се догађа само у причи. Како онда, тако и до данашњих дана. Сви се куну у пољопривреду, а најмање пажње се поклања баш тој грани која је очигледно у свим временима најуспешнија, највиталнија, несаломива и какогод – привредна грана којој треба да будемо захвални што опстајемо. Али само када дотакнемо дно сетимо се те сламке спаса иначе у лагодним временима нико је се и не сећа. Добро се кренуло и почела су велика улагања у пољопривреду, па видимо да се преко земљорадничких задруга и економија у 1953. и 1954. години утрошило 16.263.000 динара, и то: за дугогодишње засаде 3.500.000 динара; за механизацију 4.900.000 динара; за набавку расне стоке 7.863.000 динара.

Шездесетих година, када се кренуло у прогрес, хтело се да све буде и одмах и велико, па се журило у удруживање које се форсирало како би нам предузећа била што већа. Тако и са пољопривредом кренуло се оснивањем “Жупског рубина” као основице око које би се окупиле задруге не само у општини, већ и срезу па су грађена товилишта, подруми и све што је пратило такву производњу, али су се већ у самом почетку размимоилазили и није дошло до жељених резултата. То је био промашај јер су многе задруге пропале. Нису се снашле, а остављене су на милост и немилост тржишту. А онај ко је требао да брине о њима није марио. Мали број задруга је опстао и то оне које су имале способне људе који су знали да организују посао и унутар задруге основали подруме, кланице и друге производне системе, али и то је било кратког даха и само је продужило за деценију или мало више опстанак задруга.

Покушај интеграције пољопривреде био је 1969. када је основана Пословна заједница прерадних организација Крушевца: “Жупски рубин”, “Уљара”, “Бранко Перишић” и “22. Јули”, али и то је остало само на папиру. Насупрот томе догађало се из ко зна којих разлога дуплирање капацитета као покушај изградње фабрике воћних сокова у Варварину док Фабрика воћних сокова у Александровцу због недоста-тка сировина ради са мање од пола капацитета. Податак да 1974. у окру-гу имамо 33 пољопривредне задруге од којих су 22 ван интеграционих система говори о јавашлуку и неорганизовању пољопривреде круше-вачке регије које до душе наилазе на осуду, али ништа више од тога.

Последњи покушај на плану пољопривреде десио се 1977. ствара-њем АИК “Жупски рубин” у Крушевцу кога је општина одредила за носиоца пољопривреде у региону, али је због људи који су гледали своје интересе дошло до размимоилажења и као да су сви једва чекали да тако велико и успешно предузеће пукне. Појавом СОУР-а “Фампродукт” у Крушевцу не може се описати нетрпељивост што сада постоје две сличне организације, па се умешала СО Крушевац која је на једној својој седници ИО 1983. донела одлуку да носиоци у пољопривреди буду СОУР “Жупски рубин” и СОУР “Фампродукт”. Основни носиоци ста-билног и трајног снабдевања становника робама широке потрошње на подручју општине су ТПО “Крушевац промет” и организације у саставу СОУР “Жупски рубин”, СОУР “Фампродукт” и ООУР “Тржница”.

Page 45: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

44

Стамбена изградња “Упоредо са развојем индустрије израсле су и нове стамбене

колоније. Између 1946. и 1948. године подигнуте су стамбене колоније “14. Октобар” и “Милоје Закић”. Касније, 1953. и 1955., никла је и стамбена колонија Дрвног комбината. У 1955. години промене продиру и у центар града. Нова стамбена зграда до хотела “Париз” подигнута је исте године. Већ 1957. почиње интензивна изградња центра Крушевца. Између осталих 1959. завршена је зграда Војне поште са 27 станова и зграда предузећа “14. Октобар” са 18 станова.

У главној улици Мирка Томића подижу се четири друге петоспратнице, четири чешља, у којима ће бити 177 станова. Мало даље преко пута Фонтане, “Милоје Закић” подиже зграду са 33 стана. А код Ватрогасног дома Војна пошта гради такође 33 стана. У изградњи је стамбено-управна зграда Комуналне банке преко пута ресторана “Београд”. Осим пословних просторија ова зграда има 17 станова. Гради се зграда Народне банке са 12 станова, Техничке школе...

Припремни радови за изградњу прве Робне куће у Крушевцу почеле су рушењем локала у којима су биле продавнице “Дуван”, “Метеор”, “Шумадија” и “Путник”, а нешто касније и “Велур”.

Код биоскопа “Таково” 1960. године предузеће “Милоје Закић” и “14. Октобар”, граде зграду са 64 стана, коју називају “Бисер”. У улици Стојана Милошевића трговинско предузеће “Бела Стена” подиже стамбено-управну зграду у којој поред пословних просторија има и четири стана. Зграда предвиђена за апотеку преко пута нове цркве имаће четири стана. У улици ЈНА, код зграде среског синдикалног већа, подиже се зграда Пољопривредне станице са осам станова. Предвиђа се изградња још две стамбене зграде Војне поште. ГП “Јастребац” гради зграду са једанаест станова у улици Мирка Томића, између Ђоке Стаклара и новоподигнуте зграде Војне поште”.

30

Током 1960. године почела је градња биоскопа са 350 седишта, затим Дом синдиката, зграда Ватрогасног дома, управне зграде преду-зећа за конфекцијску израду одела “Јединство” у улици Јордана Симића.

Ресторан “Београд” на почетку Таковске улице, преко пута Банке, срушен је 1962. године. Исте године почела је на том месту да се гради зграда у којој је смештена Робна кућа “Нова Дева”.

Мост на Морави код Сталаћа оправљен је 1962. и отворен за друмски саобраћај. Спора оправка моста је скупо коштала крушевачке привредне организације које су читав транспорт морале да пребаце на пут преко Варварина. Асфалтирање пута Крушевац – Појате почело је 1963. за чију изградњу крушевачка комуна је обезбедила 105 милиона динара, а Републички фонд за путеве дао 300 милиона динара. Асфалти-рање улица у граду почело је 1963. Пут Крушевац – Александровац се асфалтира до 1968. Кафана стари “Топ” срушен је 1968. што је почетак рушења читавог комплекса од “Топа” до хотела “Париз”.

30

Победа, 26. март 1960, стр. 1.

Page 46: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

45

Генерални урбанистички план Још 1952. године започела је израда плана града Крушевца. На

њему је радио велики број стручњака и урбаниста из Београда, јер план предвиђа тридесетогодишњи перспективни развој града и његовог становништва.

“На једној од седница Народног одбора општине града Крушевца 1955. године разматран је идејни пројекат и са мањим примедбама усвојен. Одбачен је предлог да се вода за град доведе са Јастрепца, већ са Западне Мораве. Одбачен је план да се гради скупи систем канализације, већ сепарациони систем који предвиђа да се површинска вода одводи каналима у Расину, док би прљава вођена у Западну Мораву. Постојећи узани колосек Сталаћ-Крушевац-Чачак биће нормализован. У пројекту је изградња пруге Крушевац-Куршумлија. Ради се и на пројекту аутопута Сталаћ-Крушевац-Чачак. Преко улице Цар Лазара, Пана Ђукића и Бивоља наш град би се повезао овим аутопутем. Саобраћај који се одвија из Бруса, Трстеника, Александровца и Обилићева биће каналисан споредним улицама како би се ослободила главна улица Мирка Томића. Сточна пијаца ће бити измештена ван града између “Југопетрола” и “14. Октобра”.

Важно начело Генералног урбанистичког плана је прво средити центар, искористити у њему све могућности, па онда ићи у ширину. У том циљу биће проширена главна улица са 18 на 22 метара. У погледу висине изградње усвојена је одлука да у улици Цара Лазара 300 метара од улаза буде приземна изградња, а даље спратна. У Балшићевој приземна. У Пана Ђукића приземна и спратна, Мирка Томића 3-4 спрата, Закићева и ЈНА спратна, Веце Корчагина до Бивоља двоспратна и приземна, Хајдук Вељкова приземна до два спрата, у новом делу до 3 спрата, Драгомира Гајића, Душанова, Чолак Антина, Косанчићева и Обилићева спратна изградња, Југ Богданова од почетка до Партизанских курира приземна, а на Тргу расинских партизана до 3 спрата”.

31

“Генерални урбанистички план Крушевца предвиђа и просецање нових улица како би се транзитни саобраћај изместио периферним улицама, а у самом граду изврши коректура и добије удобност и практичност будућих комуникација. Тако ће се Првомајска улица продужити до Балшићеве, а Југ Богданова и Душанова везати најкраћом везом преко празних плацева поред Пионирског парка. Улица Луке Ивановића биће продужена пешачком стазом до улице Веселина Николића, Кајмакчаланска, пак, на једној страни преко Веселина Николића улице треба да се просече до Косовске, а с друге стране до Чолак Антине улице.

Продужила би се и Ломина улица преко Дринчићеве до Душанове, а Босанска улица повукла нешто даље од постојећег склоништа Паза”.

32

31

Победа, 1. април 1955, стр. 3. 32

Победа, 8. април 1955, стр. 3.

Page 47: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

46

“Нови план се руководи начелом да сви они објекти који и установе, који по природи своје функције проузрокују већи саобраћај и прљавштину поставе ван града.

Тако ће нова сточна пијаца, а то важи за све остале теретне пијаце, бити на простору испод “Југопетрола” преко пута “14. Октобра”, а биће исељен и “Вучни парк” са свим својим огранцима у нарочито издвојени “прљави део града” негде испод “Мериме” и “Ложионице”.

Садашња “женска пијаца” до поште биће уклоњена, а уместо ње план предвиђа изградњу четири нове пијаце, које би својом мрежом биле приближене стамбеним насељима. Једна таква пијаца биће отворена у Цара Лазара улици, друга у улици Веце Корчагина (чија је изградња већ почела), трећа ће бити у Рајићевој улици и четврта у будућем новом делу града.

План предвиђа исељење гробља, али ће се накнадно одлучити о новом месту.

Болницу није могуће иселити ван града, па се одлучило да се шири према Првомајској улици.

Генералним урбанистичким планом подручје општине Крушевац подељено је на четири зоне. Шта су обухватале прва и друга зона:

Прва зона обухвата све стамбене зграде, односно станове који се налазе у улицама: Трг Октобарске револуције, Стојана Милошевића, до потока, потоком до Југ Богданове и Југ Богдановом од улице Партизанских курира до Трга победе, Миличина, Обилићева до Нове Цркве. Све улице у кругу ових према центру.

Друга зона обухвата: Трг расинских партизана, Поручника Божидара, део улице Драгомира Гајића, Душанова преко Парка до Касарне, Југ Богданова до потока према Железничкој станици, Цара Лазара до Страхињићеве, Страхињићева, Косовска, Луке Ивановића до Трга расинских партизана и све улице у кругу према првој зони”.

33 Од

1964. године формиране су четири зоне. Град Крушевац је 1962. године имао 103 улице у дужини од 37

километара, и то, углавном, са турском калдрмом или и без ње. Улице су нам разорене увођењем водовода и канализације, стављањем електричних и телефонских каблова испод земље и друго, а ми средства нисмо имали колико је било потребно. Постављање једног километра турске калдрме кошта 12 милиона динара. Било је потребно 432 милиона динара да се постави само турска калдрма. А за улице је добивено ток 5,5 милона динара. Годину раније у путном фонду није било ни једног динара, па је Одсек за путеве вршио услуге разним установама и предузећима да би некако дошао до пара. Душанова улица је названа “Скадар на Бојани” јер четири године стоји раскопана и непроходна зато што нема пара да се постави асфалт у главној улици одакле је предвиђено да се пребаци коцка у Душанову улицу.

33

Победа, 15. април 1955, стр. 4.

Page 48: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

47

Ужи грађевински реон Поступајући по захтеву среза Крушевац у акту бр. 4124 од 22.

јануара 1959. године, а у смислу чл. 34 ст. 2 Закона о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта (Сл. л. ФНРЈ бр. 52/58), а поступајући и по техничким упуствима за геодетско-катастарске радове при спровођењу национализације најамних зграда и грађевинског земљишта издате од Геодетске управе НРС, Народни одбор општине Крушевац на равноправним седницама Општинског већа и Већа произвођача одржаном дана 21. марта 1959. године и предлаже Народном одбору среза Крушевац да на седници оба већа одлуком одреди ужи грађевински реон у следећим границама:

Шумадијском улицом, Омладинском улицом до краја Касарне. Од краја Касарне граница реона иде путем испод Касарне (све границом између К.О. Крушевац и К.О. Бивоље) све до моста где Кошијски поток сече пругу. Од поменутог моста граница реона иде десном страном пруге и излази на индустријску пругу предузећа “14. Октобар” све до Јасичког пута. Граница даље продужава на север Јасичким путем до пута који иде испред Гарског потока. Даље граница ужег грађевинског реона продужава путем који иде испред Гарског потока (све границом К.О. Крушевац и К.О. Лазарица) и излази на улицу Цара Лазара испред моста на Гарском потоку (код старе трошарине). Одатле гранична линија продужава истим путем који иде поред Гарског потока (граница између К.О. Крушевац и К.О. Лазарица). Гранична линија иде поменутим путем до улице Глигорија Диклића (путем кроз “Баре”), одакле продужава на југ поред гробља до границе између К.О. Крушевац и К.О. Лазарица, а која се налази на путу (пре) северно од улице Првомајске и излази до засађеног дела Багдале. Даље граница продужава путем испод Багдале (граница између К.О. Крушевац и К.О. Пакашница) све до краја имања које држи Станица за испитивање и заштиту биља. Граница даље продужава путем који води иза овог имања а који иде изнад Љотићевих вила. Одатле граница иде путем који води изнад Љотићевих вила (све до границе К.О. Крушевац и К.О. Пакашница) до старе међне белеге бр. 19. Од поменуте белеге граница ужег грађевинског реона сече у правој линији Аеродром и излази на око 100 метара од аеродромских шупа, на тромеђи К.О. Крушевац, К.О. Паруновац и К.О. Мало Головоде. Граница ужег грађевинског реона даље продужава десном страном Крушевац-Ломница до места где се од старог пута одваја пут који иде позади колоније “14. Октобар”. Даље граница иде десном страном овог пута до улице Веце Корчагина одакле у правој линији излази на Шумадијску улицу.

Page 49: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

48

Изградња и нови називи улица Због интезивне изградње и ширења града исечене су многе нове

улице које немају имена, па је на седници Скупштине општине Круше-вац 28. децембра 1966. донета Одлука о одређивању имена улица које гласе: 1.... до 17 када нове улице добијају нова имена.

34

Радови на уређењу Трга Маршала Тита интезивирани су 1969. године како би Трг добио нови изглед за централну прославу Шест векова Крушевца 1971. године. Уствари, на овом тргу треба изградити још два већа објекта, порушити дотрајале кућерке и извршити партерно уређење. Шта се руши и шта се гради?

Руши се хотел “Париз” и локали и станови око њега како би почела градња пословне зграде “Коцка”. Руше се локал самопослуге “29 новембар”, продавница боја и лакова, локал “Кристала” и станови изнад ових објеката, продавница “Црвене Звезде”, продавница “Беко” и књижара “Култура”. До априла 1970. године на овој страни треба да буду порушени и остали објекти који ће омогућити да се трг партерно уреди на читавом простору испред судске зграде. До тог рока треба да се поруши продавница меса “22. Јули”, обућарска задруга, продавница “Козара”, продавница хлеба, бивши локал “Славоније”, приватна фотографска радња и посластичарница.

Што се тиче објеката на другој страни трга (поред кафане “Напредак”) рушење треба да се обави до јуна 1970. године. Тада би могла да отпочне градња новог хотела. На овој страни трга треба да се руши приватна спратна зграда на углу Немањине улице и Курсулине, кујунџијска радња, стаклорезачка радња, кафана “Напредак”, једна приватна стамбена зграда, продавница “Треске”, спратна зграда у којој је смештена продавница “Деве”, техничка служба Стамбеног предузећа и туристичко представништво са становима изнад, фотографска радња “Рекорд”, пекара “Прибак” до Музеја (који остаје) и сви дворишни објекти диспанзера за децу.

До 1975. године, када је свечано отворен хотел “Рубин”, Трг Маршала Тита добио је данашњи изглед. С времена на време локалне власти су само вршиле ситније корекције у смислу улепшавања и реновирања простора, али је Трг остао исти.

Одлуку о усвајању детаљног урбанистичког плана Станичног трга у Крушевцу (прва фаза), 1972. године, који уоквирују улице: Југ Богданова, Партизанских курира, Железничка и новопројектована улица поред Индустрије “Емо – Цеље” погон Крушевац, детаљним урбанистичким планом Станичног трга у Крушевцу предвиђа се поред осталог изградња следећих објеката: Пошта, Аутобуска станица за локални саобраћај, Железничка станица за међународни саобраћај, Реконструкција стамбене зграде и чесме (споменици архитектуре).

Улица која почиње од завршетка улице Хајдук Вељкове и настав-ља се према Слободишту и даље носи назив улица Благоја Паровића.

34

ИАК, Службени лист среза Краљево, 01-бр. 28470/1.

Page 50: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

49

Нови називи улица у Крушевцу донети су на седници СО Крушевац 1974. године када је донета Одлука о допуни одлуке о одређивању назива и измени постојећих назива одређених улица и тргова на подручју града Крушевца у члану 4, после тачке 24, додају се нове тачке које гласе: 25... до 144. када су нове улице добила имена.

Скупштина општине Крушевац на седници Већа месних заједни-ца од 30. марта 1978. године донела Одлуку о изменама и допунама одлуке о одређивању назива улица на подручју града Крушевца.

У Одлуци... у чл. 1 после тач. 144 додају се нове тачке које гласе: 145.... до 216. када су нове улице добиле имена.

У међувремену промењен је назив Трг победе који се брише, а нови назив је: Трг АВНОЈ-а.

Скупштина општине Крушевац на седници Већа месних заједница од 20. фебруара 1981. године, на основу чл. 3 ст. 1 Уредбе о начину обележавања насељених места, улица и тргова донела Одлуку о изменама и допунама Одлуке о одређивању назива улица и тргова на подручју града Крушевца.

После тачке 216 додају се нове тачке: 217... до 265. када су нове улице добиле имена.

Нови називи улица уследили су 1988. године. У Одлуци у чл. 1 после тачке 265 додају се нове тачке које гласе: 266... до 279. када су нове улице добиле имена.

Мора се приметити и четири деценије после рата главна водиља за називе улица била је ратна терминологија, па су давана или имена јединица или појединаца палих током Другог светског рата. Да све то није имало смисла видело се почетком 21. века када су свим тим улицама (скоро свим) промењени називи некима су враћени стари, а неке су добиле имена по неким сталним вредностима.

До великих промена у друштву десило се у последњој деценији двадесетог века када се широм Југославије почело са рушењем споменика и назива тргова и улица са именом Маршала Тита, па су се тако и у Крушевцу догодиле такве промене.

Делегати Већа месних заједница СО Крушевац су на одвојеној седници јуна 1990. године, поред осталог, донели одлуку о враћању старог назива тргу у центру града, па је до тада Трг Маршала Тита добио назив: Трг косовских јунака.

Темељ за споменик борцима Првог светског рата постављен је на тадашњем Тргу АВНОЈ-а 1. децембра 1988. године. Организатор је Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова 1912-1918. Међутим, тадашња власт донела је одлуку да на истом месту 1992. године постави камен темељац за Споменик мира у Крушевцу, а ранији темељ је бачен. Тада је одлучено да и трг понесе нов назив: Трг мира.

На седници СО Крушевац од 24. јуна 2004. године донето је решење о промени имена појединих улица у граду, па су све оне које су носиле имена бораца из Другог светског рата промењене и добиле друге називе.

Page 51: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

50

Преглед развоја привреде Среза крушевачког за 1953. годину Вредност производње остварене у 1953. износи 11.748.878.000,–

динара, што представља повећање према 1952. години 37,8%. Вредност производње у 1952. години износила ја 8.502.000,– динара.

Вредност производње и процене повећања обима производње у 1953. години према 1952. години по производним областима износе:

у хиљадама динара Привредна област вредност 1952 вредност 1953 % Индуст. и рударство 5.783.300 7.202.216 24,5 Пољопривреда 1.775.590 3.494.789 97 Грађевинарство 169.647 207.032 22 Саобраћај 111.921 86.367 23 Трговина 255.372 291.400 14 Угоститељство 62.534 89.465 43 Занатство 344.225 377.609 10 Укупно 8.502.589 11.748.878 10 Карактеристика развоја привреде у 1953. години је знатан пораст

производње индустрији и пољопривреди, што је омогућило повећање бруто продукта и националног дохотка.

Индустрија. Развој индустрије 1953. године показује знатно повећање у односу на 1952. годину изузев код индустрије дувана где се последице сушне 1952. године одразиле на смањење производње дувана 65%. Највеће повећање показује индустрија и привреда метала и то: фабрика грађевинских и рударских уређаја “14. Октобар” за 59% док предузеће “Веселин Николић” показује стагнацију. Повећање производ-ње код предузећа “14. Октобар” резултат је освајања нових производа вагона за Турску, квалитетније производње и производа за ЈНА.

Хемијска индустрија. Ову грану сачињавају Хемијска индустрија “Мерима” и Војно предузеће “Милоје Закић”. Предузеће “Мерима” показује извесно повећање, нарочито код производње плавог камена и сумпорне киселине. Међутим, у погону уљаре производња је нешто подбацила што је последица сушне 1952. године. У 1953. години предузеће се више оријентисало на производњу тоалетног сапуна, који има бољи пласман, а мање на производњу пераћег сапуна. Дотрајалост машина и уређаја и ремонт код овог предузећа успорили су повећање производње.

Индустрија грађевинског материјала. Овде спадају предузеће за производњу грађевинског материјала, транспорт и градњу “Душан Ристић” и “Мирко Томић”, погон комбината за монтажну градњу “Трудбеник”. Укупна производња ове гране задржала се на истом нивоу.

Предузеће “Душан Ристић” показује пораст своје производње за 137%. Ово повећање је резултат проширења производње, отварања нових каменолома и преузимање већих послова израде у области

Page 52: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

51

грађевинарства. У 1953. години овом предузећу је припојено предузеће за производњу цигле и црепа “Родољуб” у Сталаћу.

Предузеће “Мирко Томић” није извршило свој план производње због недостатка цемента који је основни материјал овог предузећа.

Дрвна индустрија. Ову индустрију сачињавају Дрвни комбинат, Предузеће за импрегнацију дрвета и Градско столарско предузеће. У овој привредној грани имамо повећање производње за 29%. Резултат повећања је све већа потражња производа од дрвета на страном тржишту.

Дрвни комбинат – ово предузеће врши експлоатацију шума на територији шест срезова, а овде је обухваћена само прерађивачка делатност стругаре. Предузеће показује повећање производње за 71% услед отварања нових погона: паркетарнице, производња амбалаже и изградња базена за смештај обловине.

Предузеће за импрегнацију дрвета је повећало бруто продукт за 20%. Повећање је резултат веће потражње од стране југословенских државних железница.

Градско столарско предузеће је повећало производњу за 38%. То повећање долази од повећања производње амбалаже.

Прехрамбена индустрија. Овде спадају: Комбинат прехрамбене индустрије “22. Јули” и Млинско предузеће “Бранко Перишић”. Прехрамбена индустрија показује повећање производње за 14%. Ово је углавном резултат веће пољопривредне производње.

Предузеће “22. Јули” има повећање производње за 14%. И поред повећања производње капацитет предузећа није потпуно искоришћен 1953. године.

Предузеће “Бранко Перишић” повећало је производњу за 20% и поред дотрајалих машина и честих прекида у раду.

Индустрија дувана. Предузеће за обраду дувана је смањило производњу у 1953. години за 65% услед недостатка дувана из бербе 1952. године, која је била сушна. Сем суше на количину производње утицала је и болест дувана “трипс”.

Пољопривреда. Вредност укупне пољопривредне производње у 1953. години повећала се за 97%. Ово је више последица повољних климатских услова у 1953. години, него примене агротехничких мера.

Повећање пољопривредне производње по гранама износи: 1952 1953 %

Ратарство 727.645 1.734.997 138 Воћарство и виноград. 552.317 1.088.219 97 Сточарство 495.628 671.573 36 Значајно је за пољопривреду да је настао у сточарству велики

пораст бројног стања стоке и поред тога, што је крмна база била слаба. Због суше у 1952. години ипак се успело путем набавке из Војводине и крајева које је мање захватила суша да се набави довољна количина сточне хране у 1953. години. С обзиром да је 1953. година имала

Page 53: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

52

довољно влаге и да је сточне хране било изнад просека, па се и квалитет стоке знатно побољшао. Најзад на побољшање квалитета стоке утицале су и новоотворене припусне станице које нам представљају добру основу за даље подизање сточарства. У току 1953. године набављено је 11 бикова, 3 нераста, 40 овнова, неколико пастува и за задружне економије набављено је 55 расних крава са телацима.

У току 1953. године, после реорганизације сељачких радних задруга, створене су задружне економије, а тиме и знатно бољи услови за повећање и унапређење пољопривреде. Набављено је 5 трактора са приколицама и тробраздним плуговима. Да би се више могло утицати на унапређење воћарства и виноградарства, а и осталих грана пољопривреде, основан је Срески лозно-воћни расадник “Равњак” у циљу производње воћних садница и калемова ради снабдевања пољопривредних произвођача. Тешкоће које су изазвале суше 1950. и 1952. године принудиле су нас да прибегнемо мелиорацијама у долини Западне Мораве, где је се отпочело са копањем канала за наводњавање у атару села Читлука.

Грађевинарство. Овде постоје грађевинско предузеће “Западна Морава” и Предузеће за одржавање путева.

Грађевинска делатност повећа се у 1953. години за 22% и то код предузећа “Западна Морава” 17%, а код Предузећа за одржавање путева за 5%. Предузећа нису довољно снабдевена механизацијом, нарочито “Западна Морава” што поскупљује производњу.

Саобраћај. Код друмског саобраћаја остварен је мањи бруто продукт у 1953. години за 37% услед неорганизације саобраћаја и укидања теретног превоза.

Трговина. Повољни услови у пољопривреди и повећање производње индустријске робе омогућили су повећање промета и веће остварење бруто продукта у 1953. години за 14%. Промет код трговине остварен у 1953. години са 1.990.605.000 динара, што према остварењу промета 1952. године од 1.333.848.000 динара претставља повећање за 50%.

Реорганизација трговинске мреже у 1952. години повољно је утицала у правцу развијања конкуренције, бољег снабдевања и побољшања асортимана робе. Откуп пољопривредних производа у 1953. години такође је боље организован. Повећан је број продавница индусријском робом као и продавница индустријских предузећа и откупних станица предузећа из других република.

Угоститељство. На повећање бруто продукта у угоститељству утицала је реорганизација као и добра 1953. година. Ово повећање износи 9%.

Занатство. Занатство показује повећање бруто продукта за 10%. Државно занатство показује повећање изузев предузећа “Дивна Гавриловић” код кога је смањен бруто продукт за 21% због веће конкуренције и слабе механизације овог предузећа, као и због укидања кројачке радионице за мушка одела. У задружном сектору обућарске и

Page 54: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

53

опанчарске задруге показују такође знатно смањење бруто продукта због општег опадања потрошње опанака и јевтинијих производа индустријске обуће. Код приватног занатства показује се повећање бруто продукта за 40%.

Инвестиције. Укупна инвестициона изградња у 1953. години остварена је у вредности од 546.343.000,– динара од чега на инвестиције у привреди 498.404.000,– динара, а на друштвени стандард 47.939.000,– динара. Све ове инвестиције финансиране су из фонда за самостално располагање, амортизационог фонда, сопственим финансирањем из буџета, из резервног фонда, из фонда за стамбену и комуналну изградњу и инвестиционог кредита.

Дрвни комбинат имао је инвестиције у износу од динара 79.190.000 на опрему и монтажу динара 19.895.000 и велике оправке динара 95.295.000. Овим инвестицијама олакшана је експлоатација оних делова шума које су до сада биле неприступачне.

Инвестиције код предузећа “Мерима” износе 157.220.000 динара, на магацин за готову робу 3.451.000 динара, за постројење за цепање масти 41.456.000 динара, за проширење погона сумпорне киселине 43.035.000 динара, на грађевинске радове 17.631.000 динара и за оправке и разна постројења 33.385.000 динара.

Инвестиције предузећа “14. Октобар” износе 28.722.000 динара. ово предузеће откупило је лиценцу за производњу универзалних багера од једне тоне и другу опрему у машинама, што треба да му омогући освајање новог производа, који ће бити веома потребан нашој привреди. Поред ове куповине предузеће је извршило грађевинске радове у вредности од 19.470.000 динара.

Предузеће “Душан Ристић” извршило је инвестиције за 22.000.000 динара. Ове инвестиције су утрошене на подизање моста на Западној Морави и започета је изградња дековиљског колосека Кошеви-Брајковац. Изградњом ових објеката постићи ће се снижење трошкова превоза камена и шљунка.

Инвестиције у трговини износе 17.536.000 динара и углавном се односе на адаптацију робне куће “Дева”, “Стотекс”, “Бела Стена” и на подизање артеријског бунара код “Навип”-а.

Инвестиције у пољопривреди износе преко 60.000.000,-динара и односе се на мелиорационе радове на црпки “Читлук”. Динара 48.298.000, на подизање воћњака и матичњака у Среском лозно-воћном расаднику “Равњак” и на набавке трактора, приколица, плугова и на куповину приплодне стоке.

Инвестиције друштвеног стандарда износе динара 47.939.000 и односе се на асфалтирање улица, набавку санитетских кола, подизање станице за трансфузију крви, проширење зграде Учитељске школе, подизање спрата на згради Секретаријата за унутрашње послове и на изградњу стамбених зграда Дрвног комбината.

35

35

Победа, Ванредни број 7, мај 1954, стр. 1-8.

Page 55: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

54

Синдикат Радничка класа је основала синдикат 24. јануара 1945. године у

Крушевцу када је изабрано и прво синдикално руководство. Синдикално веће и остале организације синдиката, кроз првих десет година после ослобођења, били су главни извор кадрова за нашу привреду, органе власти и друштвене организације. Као пример да поменемо да 1955. само из Синдикалног већа седамдесет другова и другарица налази се на руководећим положајима у органима власти по предузећима и устано-вама нашег града, а неки од њих на одговорним дужностима у Репуб-лици Србији. Преко 400 бивших синдикалних функционера Извршних одбора подружница налазе се у органима управљања у привредним организацијама. Нема пословођа одељења, директора мањих предузећа и других примерних радника, а да нису били синдикални функционери.

После само десет година од свог оснивања синдикат нема више улогу економског заштитника радничке класе, јер су међусобни односи напредовали толико да синдикати немају од кога да је штите!?

Акциони одбор Синдикалног већа 1945 Србислав Андрејевић из Читлука Председници Месног синдикалног већа 1945 Ђорђе Матић (1917-1978) из Подгорца 1945-1946 Михаило Стојановић (1912-2002) из Јасике 1946-1947 Михаило Јевтић из околине Ужица Председници Среског синдикалног већа 1947-1948 Јосиф Матић (1899-1978) из Крушевца 1948-1950 Драгомир Томић из Паруновца 1950-1951 Арсеније Вуковић (1924) из Крушевца 1952-1958 Ђорђе Матић (други пут) Председници Општинског синдикалног већа 1958-1960 Богдан Ракезић 1960-1962 Арсеније Вуковић (други пут) 1962-1964 Добросав Антић из Лапова 1964-1966 Радомир Поскић (1927-1999) из Коњуха 1966-1968 Милан Видојевић (1932-2003) из Ратаја 1968-1970 Иван Матовић (1930-?) из Крушевца 1970-1972 Ненад Павловић (1925-2008) из Купаца 1972-1974 Славко Андријевић (1929) из Горње Пакашнице 1974-1978 Миодраг Јовановић (1930) из Закута (Краљево) 1978-1981 Љубодраг Ђорђевић (1944) из Стубла (Блаце) 1981-1985 Душан Јокић 1985-1987 Душан Ђурковић (1955) из Нове Шумадије (Призрен) 1987-1989 Румена Ћирић 1989- Миленко Михајловић (1953) из Шанца

Page 56: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

55

5. ДРЖАВНА И САМОУПРАВНА НАДЛЕШТВА

РАСИНСКИ ОКРУГ “Први Окружни народноослободилачки одбор за округ

Крушевачки формиран је јула 1944. године са седиштем у Рибарској Бањи у саставу: Љубисав Јовановић, свештеник, председник; Радомир Тодоровић, земљорадник, секретар; Јанко Милојевић, радник, члан; Станимир Буљугић, занатлија, члан; Богдан Стефановић, интелектуалац, члан; Душан Побрић, земљорадник, члан и Драгољуб Цветковић, земљорадник, члан. По ослобођењу још 16. октобра 1944. године у Крушевцу Окружни народноослободилачки одбор формирао је Градски народноослободилачки одбор, али о томе записник не постоји. Јанко Милојевић 18. април 1949. у Крушевцу”.

36 Народноослободилачки

одбор Крушевачког округа сачињавали су срезови, и то: жупски, копаонички, расински, крушевачки, ражањски, темнићки, трстенички и град Крушевац.

Законом о територијалној подели Србије крајем 1945. године донета је одлука о промени имена Народноослободилачких одбора који су од тада постали Народни одбори.

НО Крушевачког округа укинут је 30. априла 1947. године јер је донет закон којим су у ужој Србији 27 вароши међу којима и Крушевац признати за градове, а срески НО су директно повезани са Скупштином и Владом НР Србије.

Године 1949. Србија је новом административном поделом подељена на области (19. јуна прво заседање Обласних НО), а територија бившег НО Крушевачког округа ушла је у састав Крагујевачке области.

Године 1951. укинуте су области и враћа се на стање из 1947. Године 1955. територија бившег Крушевачког округа добија нови

назив НО Среза Крушевац у чији састав су ушле територије укинутих срезова који су постали Општински народни одбори – ОНО.

Године 1959. НО Среза Крушевац чине десет ОНО, и то: Крушевац, Александровац, Брус, Варварин, Велика Дренова, Велики Шиљеговац, Велики Купци, Ражањ, Трстеник и Ћићевац.

Године 1962. укинут је НО Среза Крушевац. Године 1963. основан је Срез Краљево коме је припала и

територија бившег крушевачког среза. Срез Краљево укинут је 24. марта 1967. године када је одржана последња скупштина среза.

“Године 1967. формирана је Међуопштинска конференција Савеза комуниста, Координационог тела социјалистичког савеза Крушевца, Ћићевца, Варварина, Ражња, Александровца, Бруса и Трстеника. МОК је одржао прву седницу 2. марта 1968. године на којој је изабран први секретар Драгиша Лукић”.

37

36

ИАК, Фон Окружни народни одбор Крушевац 1944-1947, изјава Јанка Милојевића о

постанку Окружног народног одбора. 37

Победа, 8. март 1968, стр. 1.

Page 57: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

56

Међуопштинске регионалне заједнице формиране су 1975. године где су обједињени неки послови са општинског и пренети неки послови са републичког нивоа. Ове заједнице нису нови срезови. Регионалним удруживањем функције општина остају непромењене. Договор о оснивању Међуопштинске регионалне заједнице Краљево потписали су 11. јула 1975. године 15 председника општина, а на другој седници изабран је председник Региона Краљево.

Регион Краљево укинут је 1992. године. Године 1992. формиран је Расински округ који у свом саставу

има седам Скупштина општина и то: Александровац, Брус, Ћићевац, Крушевац, Ражањ, Трстеник и Варварин. До промене је дошло 1994. године, када је Ражањ припао Нишавском округу.

Расински округ данас захвата територију од 2.957 км2.

Председник НОО Крушевачког округа

1944-1947 Љубисав Јовановић (1910-1951) из Бошњана Љубисав Јовановић свештеник у Рибару код Рибарске Бање од 1938. до 1944. Изабран је за првог председ-ника Народноослободилачког одбора Округа круше-вачког. Биран за посланика Велике антифашистичке народноослободилачке скупштине Србије (ВАНОСС) за Округ крушевачки 1944. Затим је биран за народног посланика Скупштине НР Србије 1946. У обрачуну међу комунистима завршио је на Голом отоку. Председник Крагујевачке области

1949-1951 Раја Недељковић (1911-1996) из Грошнице (Крагујевац) Раја Недељковић завршио је Гимназију у Крагујевцу и уписао Правни факултет. Током рата командант је Крагујевачког партизанског одреда. После рата први је министар пољопривреде у Влади НР Србије. Члан ЦК СКС и члан ЦК СКЈ биран на шестом и седмом конгресу СКЈ. Народни херој.

Председници НО Среза Крушевац 1955-1957 Владислав Бајчевић (1918-1979) из Крушевца

Владислав Бајчевић завршио је Војну занатску школу у “Обилићеву”. После рата био је секретар Окружног комитета КПЈ у Крушевцу, секретар Градског комите-та КПЈ, председник Среског народног одбора у Кру-шевцу, председник НО општине Звездара у Београду, републички секретар за народно здравље, републички и савезни посланик у више сазива, секретар републи-чког СУБНОР-а Србије, инспектор ЦК Србије и ЦК

КПЈ, члан Главног одбора ССРН Србије, члан ЦК СКС.

Page 58: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

57

1957-1960 Трифун Николић (1922-1993) из Капиџије У НОБ био од 1941. године. За време рата био секретар ЦК СКЈ, комесар чете, комесар команде места и члан Месног комитета КПС у Крушевцу. После ослобођења постављен за министра шумарства и рударства у Влади НР Србије, а од 1948. године је генерални директор војних индустрија, да би у једном мандату био и народни посланик у српској Народној скупштини. Још је био директор Главне дирекције за прехрамбену индустрију СР Србије, помоћник министра за индустрију у влади НР Србије, директор

Управе за инвестициону изградњу НР Србије, секретар за индустрију Извршног већа НР Србије. Затим долази у Крушевац за председника НО среза Крушевац и поборник је да Крушевац буде савремен град са модерним стамбеним зградама, саобраћајницама и комуналном инфраструктуром. Одлази за амбасадора у Гани (1969-1972), а од 1972. године директор Службе друштвеног књиговотства Србије. Био је и амбасадор у Румунији.

1960-1962 Милан Гајић (1923-1992) из Кобиља Као младић био је неквалификовани радник. У рату је комесар чете Расинског партизанског одреда. После рата провео је неколико година на дужности секретара среских комитета у Крушевцу, Брусу и Варварину. Од 1957. године је председник НО општине Крушевац. Радио у Фабрици уља у Крушевцу. Оснивач је ФАМ-а.

Председник Среза Краљево

1963-1967 Милорад Никшић (1922-?) из Чачка Милорад Никшић завршио је Пољопривредни факултет Београдског универзитета у Земуну. Докторирао је на производњи воћног садног материјала. Био директор предузећа Воћар у Београду који је у свом саставу имао велики број хладњача и земљорадничких задруга. Радио неколико година у Републичком министарству пољопривреде, а затим у НО среза Чачак и најзад као научни сарадник

Института за воћарство у Чачку. Од 1957. до 1962. године био је председник НО општине Чачак.

Секретар МОК-а 1968-1974 Драгиша Лукић (1919-1996) из Љубаве

Page 59: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

58

Председници Региона Краљево 1975-1982 Драган Ћировић (1922-?) из Чачка

Драган Ћировић је рођен у селу Велеречи код Горњег Милановца. Члан је КПЈ од 1944. године. Пре него што је изабран за председника Скупштине Међуопштинске регионалне заједнице Краљево био је на руководећим местима у неколико привредних организација и обављао више друштвено политичких функција. Носилац је више ордена за заслуге у народноослободилачкој борби и после рата.

1982-1986 Александар Ђокић из Новог Пазара Александрар Ђокић био је председник Скупштине општине Нови Пазар и друштвено-политички радник.

1986-1990 Милан Недељковић (1935) из Купаца Милан Недељковић завршио је Учитељску школу, затим Филозофско-историјски факултет у Београду и Високу школу политичких наука у Београду на којој је и магистрирао. Радио у основној школи, Радничком универзитету, Гимназији у Крушевцу, Педагошкој академији за образовање васпитача и учитеља у Крушевцу. Био директор Регионалне политичке школе Међуопштинске конференције СКС Краљево.

1990-1992 Предраг Вучковић (1937) из Врњачке Бање Предраг Вучковић је дипломирани правник. Радио као директор РО Минерлна вода “Врњци”. Бавио се углавном пословима банкарске и туристичке природе. Био је председник СО Врњачка Бања, а биран је и за заменика јавног тужиоца Републике Србије.

Начелници Расинског округа 1992-2001 Владимир Тасић (1954) из Крушевца

Владимир Тасић завршио је Гимназију у Крушевцу затим Правни факултет у Београду. После завршених студија постаје заменик Општинског јавног тужиоца у Крушевцу, затим Општински јавни тужилац. Данас се бави адвокатуром. Председник је Окружног одбора СПС у Крушевцу.

Page 60: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

59

2001-2002 Милош Радуловић (1953) из Крушевца Милош Радуловић био је високи функционер ДСС-а: потпредседник, затим, од 24. јуна 2003. године, председник Извршног одбора, а од 17. августа 2005. године је Директор ДСС-а. Народни посланик у Скупштини Републике Србије у више наврата.

2002-2004 Горан Красић (1961) из Крушевца

Горан Красић је завршио Природно математички факултет и постао дипломирани математичар. Радио је у Рачунарском центру у Крушевцу, затим, у приватној фирми “Латифовић” у Крушевцу и Крушевачкој гимназији. Био је председник је Регионалне привредне коморе Крушевац, директор јавног предузећа Градска Топлана у Крушевцу.

2004-2009 Бранимир Трајковић (1949) из Крушевца

Бранимир Трајковић је дипломирани инжењер машинства. Деценијама је радио у Немачкој где је израђивао документацију за атомске централе у Визбадену, а онда се вратио у Крушевац. Данас је приватник и власник је фабрике “Паркет Трајковић” у Крушевцу. Члан је Главног одбора ДСС-а. Био је народни посланик.

2009-2012 Драгутин Вељковић (1955) из Крушевца Драгутин Вељковић завршио је Машински факултет у Београду. Радио je у индустрији “14. Октобар” у Крушевцу од извршилачких до руководећих послова, од 2001. до 2003. године заменик је генералног директора. Сада ради на пословима саветника за надзор овлашћених тела у Дирекцији за мере и драгоцене метале при Министарству привреде.

2012- Бранислав Весић (1956) из Крушевца Бранислав Весић завршио је Економски факултет у Београду. Радио је у фабрици “Мерима” у Крушевцу од приправника до комерцијалног директора, затим на пословима саветника директора у спољнотрговинској кући “Центрокоп” из Београда који је отворио послов-ну јединицу у Крушевцу одакле долази у ДИП “Савре-мени дом” из Крушевца. Радио у приватном предузећу “Флори” у Крушевцу, затим у трговинском предузећу

“Јукомерц” из Крушевца где је био заменик директора.

Page 61: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

60

РАСИНСКИ СРЕЗ Расински срез 31. августа 1939. године подељен је на Расински

срез и Крушевачки срез, а 1944. године, уместо њих нова власт формира два Народноослободолачка одбора – НОО, и то: НОО Расинског среза и НОО Крушевачког среза.

НОО Расинског среза обухватао је територију 39 МНОО. Законом о територијалној подели Србије крајем 1945. године

донета одлука о промени имена Народноослободилачких одбора који су од тада постали Народни одбори.

Када је у априлу 1947. године укинут НО Крушевачког среза, прикључен је НО Расинском срезу који постоји до 1951. године, када се поново издваја НО Крушевачког среза. НО Расинског среза има 23 МНО.

НО Расинског среза укинут је 1952. године, а његова територија ушла је у састав НО Крушевачког среза.

Председници Расинског среза

1944-1947 Милосав Костић (1907-1969) из Бовна Милосав Костић био је током рата политички комесар и један од организатора НОП-а у овом крају. Активан члан Народног фронта који је 3. априла 1948. добио Диплому за пожртвован рад од ИО Народног фронта Србије. Учесник је ВАСНОС 1944. у Београду, па му је додељена 18. новембра 1974. на тридесетогодишњицу заседања Спомен плакета коју је примио његов син. Потпредседник Обласног НО у Крагујевцу и поново

председник Расинског среза. Због потребе кадрова на селу први се јавио и постао председник бованске сељачке задруге, затим председник народне општине у Кобиљу.

1947-1949 Љуба Јовановић (1921-1975) из Пасјака

Љуба Јовановић завршио је основну школу, а 1939. године запослио се у Заводу за импрегнацију прагова у Крушевцу, као физички радник. Од 1941. године је у Расинском партизанском одреду. Члан СКЈ је од јануара 1944. године. После рата ради као комесар Окружне милиције у Крушевцу, секретар Среског комитета за Срез расински у Крушевцу, секретар СКС за Срез Копаонички у Брусу, председник Среског савеза

земљорадничких задруга у Крушевцу, начелник Секретаријата општенародне одбране општине Крушевац, секретар ОК СКС у Крушевцу, посланик Скупштине Србије, председник Општинског одбора СРВС у Крушевцу и председник Аероклуба “Михајло Живић” у Крушевцу. Погинуо у саобраћајној несрећи на путу Београд – Панчево.

Page 62: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

61

1949-1950 Данило Милошевић (1914-1983) из В. Головода Данило Милошевић пре рата је електричарски радник. После рата је секретар Среског комитета КПЈ, председник среза, руководилац за Електропривреду у Савезној контролној комисији, директор Хидроградње на Дрини код Зворника, а спајањем срезова 1963. године налази се на дужности секретара Среског комитета СК. Био је посланик, одборник, а имао је и низ других функција.

1950-1952 Владислав Бајчевић (1918-1979) из Крушевца

Владислав Бајчевић завршио је Војну занатску школу у “Обилићеву”. После рата био је секретар Окружног комитета КПЈ у Крушевцу, секретар Градског комитета КПЈ, председник Среског народног одбора у Крушевцу, председник Народног одбора општине Звездара у Београду, републички секретар за народно здравље, републички и савезни посланик у више сазива, секретар републичког СУБНОР-а Србије,

инспектор ЦК Србије и ЦК КПЈ, члан Главног одбора ССРН Србије, члан ЦК СКС.

1952 Милосав Костић (други пут)

Page 63: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

62

КРУШЕВАЧКИ СРЕЗ Крушевачки срез настао је 31. августа 1939. године када је

Расински срез подељен. Нова власт 1944. године формирала је Народноослободилачки одбор – НОО Крушевачког среза.

НОО Крушевачког среза обухватао је територију 34 МНОО. Законом о територијалној подели Србије крајем 1945. године

донета одлука о промени имена Народноослободилачких одбора који су од тада постали Народни одбори.

Године 1947. у априлу укинут је НО Крушевачког среза. Године 1951. поново формиран НО Крушевачког среза поделом

НО Расинског среза. НО Крушевачког среза у свом саставу има 22 МНО. Године 1952. у састав НО Крушевачког среза ушла је територија

укинутог НО Расинског среза. Године 1955. укинут је НО Крушевачког среза.

Председници Крушевачког среза 1944-1947 Томислав Миленковић (1911-1978) из Глободера

Томислав Миленковић изучио је опанчарски занат. После рата биран за среског одборника и председника Среза Крушевачког. Биран за народног посланика Скупштине Србије 1946. године. После истека мандата ради у Секцији за путеве Крушевац као пословођа, и у предузећу “Душан Ристић” где је директор. Биран за председника Народног фронта Расинског среза 1947.

1951-1954 Драгиша Лукић (1919-1996) из Љубаве Драгиша Лукић пре рата земљорадник. Све време рата провео као илегални теренски радник на подручју крушевачког среза у рејону Велике Дренове. Године 1944. био је извесно време секретар НОО. У мају 1945. године биран за секретара Среског комитета СКС среза Крушевац. Затим је председник НО среза Крушевац, а од 1949. до 1950. године поново је секретар Среског ко-митета СКС среза Крушевац, а онда поново председник

НО среза Крушевац. Све до 1962. године потпредседник је НО среза Крушевац, а онда је изабран за председника Среског одбора ССРН среза Краљево. Секретар МОК-а од 1968. до 1974. године. Био је савезни народни посланик. Завршио Правни факултет.

1954-1955 Миљојко Божић из Пилатовића (Ужичка Пожега) Миљојко Божић завршио је Учитељску школу у Ужицу. Радио је у Македонији. Пред рат дошао у Брајковац, затим у Коњух. Био је у заробљеништву. После рата радио као председник за просвету и културу и потпредседник Среског одбора, уредник “Победе” у Крушевцу одакле је дошао за председника среза; касније отишао у Београд.

Page 64: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

63

ГРАД КРУШЕВАЦ Градски народноослободилачки одбор – ГНОО Крушевац од 1944. Градски народни одбор – ГНО Крушевац од 1945. Народни одбора градске општине – НОГО Крушевац од 1952. Општински народни одбор – ОНО Крушевац од 1955. Године 1955. укинуто је 45 Месних народних одбора – МНО а

формирано 13 Општинских Народних Одбора – ОНО, и то: Крушевац, Велики Шиљеговац, Каоник, Гаглово, Дворане, Ломница, Велики Купци, Жабаре, Пепељевац, Јасика, Коњух, Падеж и Сталаћ.

Године 1959. укинуто је 13 ОНО, а формирано је нових три ОНО, и то: ОНО Крушевац, ОНО Велики Шиљеговац и ОНО Велики Купци.

Укидањем НО Среза Крушевац 1962. године на територији бившег крушевачког среза укинуте су три ОНО-а, а формиране су две Скупштине општине, и то: СО Крушевац и СО Велики Шиљеговац.

СО Крушевац децембра 1966. године доноси Уредбу о присаје-дињењу СО Велики Шиљеговац.

Од 2004. године Општина Крушевац. Од 2008. године Град Крушевац.

Председник ГНОО Крушевац 1944-1945 Стојан Ђорђевић (1896-1969) из Маскара

Стојан Ђорђевић, бравар. Браварску радњу у Крушев-цу има од 1921. године у улици Престолонаследника Петра, после рата Генерал Миљајева бр. 52. Током рата је изгубио сина Радмила који је стрељан 1943. године. На ослобођеној територији Команде подручја у Рибарској Бањи изабран је и постављен за првог послератног председника Градског народноослободи-лачког одбора (ГНОО) Крушевац.

Председници ГНО Крушевац

1945-1947 Ђорђе Матић (1917-1978) из Подгорца Ђорђе Матић је пре рата берберски радник. Учесник НОБ-а од 1941. године. Био је секретар Општинског комитета савеза комуниста, председник Среског синдикалног већа, први председник ФК “Напредак” из Крушевца, народни посланик. Изабран је 1962. године за председника СУБНОР-а среза Краљево. Писао за Радничке новине, Организовани радник и др. Објавио књигу Крушевац и његов напредни раднички

покрет. Ђорђу Матићу је постављена спомен биста на Багдали 1. маја 1979. године, а срушена је 1991. године.

Page 65: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

64

1947-1950 Михаило Лучић (1884-1953) са Дивчибара Михаило Лучић био је адвокат (није био члан СК, већ републиканац). На ослобођену територију Команде подручја у Рибарску Бању прешао је 1944. године и изабран за потпредседника Народног одбора општине. За председника ГНО Крушевац долази 13. априла 1947. године после оставке Ђорђа Матића, а на изборима 9. новембра исте године добио је мандат од три године. Други мандат добио је на изборима 1952. године. Био је

члан Среског одбора Народног фронта и потпредседник Градског одбора Народног фронта. Због болести дао је оставку и отишао у санаторијум на Фрушку Гору, где је после краћег боловања умро.

1950-1952 Добривоје Димитријевић (1910-1982) из Богдања

Добривоје Димитријевић завршио је Учитељску школу у Јагодини. После рата први је уредник листа “Победа”, секретар ГНО Крушевац. Од 1949. године одлази у Област Крагујевац. Био је директор Основне школе “Вук Караџић” и директор Народног музеја (Народни музеј и Историјски архив спојени у једну установу).

Председници НОГО Крушевац 1952-1953 Михаило Лучић (други пут) 1953-1955 Десимир Милосављевић (1917-2001) из Пасјака

Десимир Милосављевић (зет Михаила Лучића) завршио је гимназију, затим Војно техничку школу Завода “Обилићево”. Почетком рата ступио у НОП и отишао у Прокупље. Имао висок чин у војсци. После рата председник је Ратног војног суда од 15. октобра 1944. до септембра 1945. године у Крушевцу. Председник Градског народног одбора у Крушевцу, председник Среског одбора савеза бораца у Крушевцу,

председник Општинског одбора Народног фронта, секретар Општинског комитета савеза комуниста, директор Завода за социјално осигурање у Крушевцу. После успешног рада у Крушевцу прешао је службом у Краљево, од 1963. године председник је Комисије за борачку заштиту СУБНОР-а среза Краљево. Касније одлази да службује у Београду.

Page 66: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

65

Председници ОНО Крушевац 1955-1957 Драгиша Гајић (1922-2002) из Град Сталаћа

Драгиша Гајић је после рата секретар комитета среза жупског у Александровцу од 1944. до 1947. године. На позив Народног хероја Раје Недељковића одлази 1948. у Крагујевац као повереник са специјалним задатком где остаје до 1950. године. Од 1950. је секретар среза крушевачког, затим председник Народног одбора општине Крушевац. Поново је биран за председника Народног одбора општине Крушевац 28. јуна 1957.,

али је касније смењен.38

У Београд одлази 1958., где је завршио Правни факултет 1962. године, а онда долази у Крушевац и запошљава се на месту директора ДОЗ-а. За директора Штофаре “Бранко Крсмановић” у Параћину постављен је 1964. године. У адвокате одлази 1968., а 1974. године сели се у Ниш.

1957-1960 Милан Гајић (1923-1992) из Кобиља

Као младић био је неквалификовани радник. У рату је комесар чете Расинског одреда. После рата провео је неколико година на дужности секретара среских комитета у Крушевцу, Брусу и Варварину. Од 1957. године је председник НО општине Крушевац.

39 Од

1960. до 1962. године председник је НО среза Крушевац и директор општинског Фонда за путеве. Оснивач и директор предузећа ФАМ у Крушевцу.

1960-1963 Радован Стојановић (1922-1996) из Бивоља

Радован Стојановић је завршио Ветеринарски факултет у Београду, где је и докторирао 1977. године. Радио је у Ветеринарској станици у Крушевцу. Са места председника општине одлази 1965. године у Београд на место заменика министра пољопривреде. Посланик Републичког већа Скупштине Србије од 1967. до 1969. године. Помоћник министра за пољопривреду, шумарство и водопривреду до 1987. године, када је

пензионисан. Био је у том периоду предавач на Ветеринарском факултету у Београду.

38

Победа, 5. јул 1957, стр. 1. 39

Победа, 22. новембар 1957, стр. 3.

Page 67: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

66

Председници СО Крушевац 1963-1965 Радован Стојановић (други пут) 1965-1967 Чедомир Марковић (1931) из Крушевца

Чедомир Марковић завршио је Економски факултет у Београду. Био је наставник и професор Економске школе у Крушевцу (1949-1961), заменик и генерални директор ХИ “Милоје Закић” (1967-1991). Био је ангажован и у друштвено-политичком раду, како у институцијама Републике Србије, тако и у општини Крушевац. Био је делегат (посланик) Друштвено-политичког већа Скупштине Србије, члан савета НБ

Србије, председник Клуба привреде Крушевац. 1967-1969 Ћира Глигоријевић (1931-2005) из Крушевца

Ћира Глигоријевић је један од првих професионалних новинара крушевачке “Победе”, друштвено-политички активан. У органима власти од 1960. до 1969. године био је потпредседник општине, секретар Општинског комитета Савеза комуниста, председник Сoцијалистич-ког савеза. Касније је живео и радио у Београду.

1969-1973 Слободан Јовановић (1929-1985) из Страгара Слободан Јовановић завршио је Учитељску школу у Београду, Вишу педагошку школу у Крушевцу, Филозофски факултет у Скопљу. Радио као учитељ, новинар, професор, управник библиотеке, секретар заједнице културе, иницијатор значајних културних дешавања и искорака. Као “челни” човек Града “платио је цех” тада у Крушевцу (1971/72). Због скојевске активности имао је статус борца НОР-а од септембра

1943. Заслужан за развој крушевачке просвете и културе. Био директор библиотеке у Крушевцу у два мандата.

1973-1974 Драгослав Лазаревић (1941) из Крушевца

Драгослав Лазаревић је грађевински инжењер. Обављао је низ значајних друштвено политичких функција. Потпредседник је Регионалне заједнице у Краљеву од 1976. до 1982., председник општинског комитета од 1982. до 1984., директор предузећа ШИК “Савремени Дом” у Крушевцу од 1984. до 1991. године, директор сектора изградња у предузећу “Југодрво” из Београда од 1991. до 1994. Од тога провео 1992. до 1994. године

у Улан Батору у Монголији. Потпредседник Регионалне привредне коморе у Краљеву од 1997. до 2004. године, када одлази у пензију.

Page 68: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

67

1974-1981 Радомир Мићић (1929-1992) из Крушевца Радомир Мићић завршио је Економски факултет. Био је директор ДП “Душан Петронијевић”. Потиче из богате породице. Био је врло популаран у Граду. Спада у ред виђенијих привредника и “градитеља”. У његово време су из Фонда за инвестиције, направљени: стадион, базен, хала спортова, брана у Ћелијама, и др. Посланик Скупштине Србије 1969., а посланик Савезне скупштине 1978.

1981-1982 Арсеније Вуковић (1924) из Крушевца

Арсеније Вуковић радио у општинском комитету СК Крушевац, Заводу за социјално осигурање, предузећу “Душан Ристић” где је постављен за директора 25. фебруара 1959. године, касније радио као руководилац комерцијалног сектора, а од 1974. је на дужности шефа службе набавке и продаје истог предузећа. Са места потпредседника дошао за председника СО.

1982-1986 Војислав Савић (1920-1994) из Гаглова

Војислав Савић пре рата је питомац Војнозанатлијске школе Завода “Обилићево” у Крушевцу. Као млади потпоручник Југословенске армије августа 1945. године постављен за управника Убојног слагалишта на Стражарцу, над Јасиком. Директор је предузећа “Прва Искра” Барич, затим предузећа “Милоје Закић” у Крушевцу је од 1959. до 1974. додине.

1986-1989 Радован Миљковић (1936) из Крушевца

Радован Миљковић завршио је Економски факултет. Радио у “Рубину” и Заводу за социјално осигурање. Био је директор “Југобанке” у Крушевцу. После истека мандата председника СО Крушевац Миљковић долази у немилост тадашњих моћника који нису дозволили да се врати на место директора “Југобанке”, већ су га поставили за саветника.

1989-1992 Велимир Михајловић (1953) из Мудраковца

Велимир Михајловић завршио је Економски факултет у Београду и један је од најмлађих људи у свом времену који се, као руководилац, доказао у Индустрији машина и компонената “14. Октобар” и као такав изабран за председника СО Крушевац. Михајловић је 1991. године постављен за Министра индустрије и енергетике, затим, Министра трговине и туризма у Влади Србије. Касније ради као директор приватног предузећа “Плима М”.

Page 69: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

68

1992-1993 Живорад Јовановић (1941) из Пасјака Живорад Јовановић завршио је Економски факултет у Београду. Запослио се у предузећу “Милоје Закић” где је радио од приправника до помоћника генералног директора. Одатле одлази на место председника СО Крушевац, затим за директора ЗОИЛ “Дунав” Филијала у Крушевцу. Био је секретар ОК СКС, секретар ОО СК, председник Радничког савета, председник радне групе за спровођење ЗУР-а, члан Извршног одбора Синдиката

Индустрије “Милоје Закић”, делегат у СО Крушевац и заменик председника Већа удруженог рада.

1993-1998 Драган Јовановић (1946) из Крушевца

Драган Јовановић је дипломирани машински инжењер. Радио је у ХИ “Милоје Закић”, био је професор Средње машинске школе, професор и директор Више хемијско-технолошке школе, директор Електронског центра Крушевац. Напустио је место председника СО јер је од 1998. до 2000. године био изабран за помоћника Министра индустрије у Влади Србије.

1998-2000 Милоје Михајловић (1947) из Кукљина

Милоје Михајловић завршио је Учитељску школу и Педагошку академију у Крушевцу, а Факултет организационих наука у Београду. Радио је у школи, био директор Републичког завода за тржиште рада у Крушевцу, председник Општинског одбора СПС-а, директор “Универзал банке” у Крушевцу. Био је народни посланик, одборник. Данас је председник Окружног одбора СНС-а у Крушевцу.

2000-2004 Др Сава Попадић (1943) из Ржанице

Сава Попадић завршио је Медицински факултет у Нишу. Као лекар радио у Крушевцу, а од 1978. године је специјалиста педијатар на Дечјем одељењу крушева-чке Болнице. У оквиру Дечјег одељења основао Одсек за хематологију, тада једини у Србији, ван клиничких центара. Последње радно место у Болници му је било начелник Дечјег одељења и заменик директора Болни-це. Од 1994. године отвара приватну педијатријску и

хематолошку ординацију у којој и сада ради. Биран је за народног посланика 2003. године.

Page 70: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

69

Председник Општине Крушевац 2004-2009 Драган Аздејковић (1958) из Крушевца

Драган Аздејковић је завршио Економски факултет. Радио у ТП “Горњи Ибар” стовариште у Крушевцу, ТП “Металпромет” у Крушевцу, а од 1997. године је приватни предузетник. У претходном општинском сазиву од 2001. до 2004. године био је Председник ИО СО Крушевац, од 2008. градоначелник. Од 2012. године директор је ЈП “Градска топлана” у Крушевцу.

Градоначелници Крушевца 2009-2011 Мр Десимир Павловић (1950) из Гаглова

Десимир Павловић је магистар машинства. Од 1976. до 2001. године радио је у ИМК “14. Oктобар”, од 2001. до 2003. године генерални директор је предузећа, од 2003. до 2004. године заменик председника ИО СО Крушевац, од 2004. до 2009. године поново ради у ИМК “14. Oктобар”. Од 2011. до 2012. године је члан Градског већа Крушевац.

2011-2012 Драган Јовановић (1969) из Крушевца

Драган Јовановић је дипломирани инжењер електро-технике. Од 1996. до 2008. године радио је у предузећу ПТТ “Србија”, Радна јединица “Крушевац” као главни сарадник за информатичке технологије и телекомуни-кације. Од 2009. године ради у “Телеком Србија” у Крушевцу као координатор за технику.

2012-2014 Братислав Гашић (1967) из Крушевца Братислав Гашић завршио Гимназију у Крушевцу, а Економски факултет у Нишу. Власник је и директор предузећа “Сантос” у Крушевцу, као и ТВ “Плус” у Крушевцу. Био је у једном периоду сувласник “Гранд кафе”. Потпредседник је Српске напредне странке и народни посланик. Истакнути је спортски радник. Говори грчки и енглески језик. Министар одбране у Влади Србије изабране 27. априла 2014. године.

2014- Драги Несторовић (1957) из Крушевца

Драги Несторовић завршио је Машински факултет. Запослен је у индустрији “14. Октобар” од 1985. године. Радио је на пословима директора Фабрике машина, специјалних возила и система, одакле је постављен за генералног директора предузећа. Од 30. априла 2014. године градоначелник је Крушевца.

Page 71: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

70

6. ПРИВРЕДНА УДРУЖЕЊА

СРЕСКИ САВЕЗ ЗЕМЉОРАДНИЧКИХ ЗАДРУГА Срески савез земљорадничких задруга основана 13. XII 1946.

Председници Среског савеза 1946-1947 Сава Кнежевић из Горњег Ступња. 1947-1950 Драгиша Лукић из Љубаве. 1951-1955 Бранко Јовановић. Срески савез земљорадничких задруга од 12. октобра 1955.

године решењем Народног одбора среза Крушевац мења назив у Основни савез земљорадничких задруга. Савез је престао са радом 31. јула 1962., а послове преузела Среска привредна комора Крушевац.

Председници Основног савеза 1955-1957 Љуба Јовановић (1921-1975) из Пасјака 1957-1960 Драгослав Алексић (1919-2013) из Шљивова 1960-1961 Љуба Јовановић (други пут) 1961-1962 Јанко Милојевић (1911-1995) из Парцана

УГОСТИТЕЉСКО-ТУРИСТИЧКА КОМОРА Председници

1950-1957 Милош Марјановић (1909-1979) из Крушевца 1957-1960 Тома Ћирковић (1923-2002) из Александровца 1960-1962 Младен Галић (1924-1969)

ТРГОВИНСКА КОМОРА Председници

1953-1957 Богдан Богуновић (1915-1998) из Зрмања 1957-1960 Чедомир Илић (1891-1971) из Крушевца 1961-1962 Љуба Јовановић (1921-1975) из Пасјака

СТОЧАРСКИ ПОСЛОВНИ САВЕЗ Управници

1956-1959 Душан Васиљевић из Зајечара 1960-1962 Драгомир Милутиновић (1926-2006) из Великих Купаца

СРЕСКА ЗАНАТСКА КОМОРА Председници

1956-1960 Димитрије Марковић (1921-2013) из Вучака 1960-1962 Тома Ћирковић (1923-2002) из Александровца

ПОЉОПРИВРЕДНО-ШУМАРСКА КОМОРА Оснивачка скупштина Среске пољопривредно-шумарске коморе

за срез Крушевац одржана 20. септембра 1960. године у сали Основног савеза земљорадничких задруга за срез Крушевац.

Председник 1960-1962 Драгослав Алексић (1919-2013) из Шљивова

Page 72: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

71

ХЕМИК Пословно удружење хемичара “Хемик” у Крушевцу уписано у

регистар предузећа и радњи 1961. године. Фи. бр. 545/61 од 29. јуна 1961. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Удружење брисано из регистра 1964. године. Директори

1961-1962 Војислав Савић (1920-1994) из Гаглова 1962-1963 Миодраг Јовановић (1914-1988) из Крушевца 1963-1964 Љубодраг Марић (1913-1986) из Паруновца

СРЕСКА ПРИВРЕДНА КОМОРА КРУШЕВАЦ Законом о образовању јединствених привредних комора чл. 1

(Службени лист ФНРЈ бр. 22/62) образована је Среска привредна комора у Крушевцу спајањем досадашњих комора из области привреде и задру-жног савеза, а решењем НОС-а у Крушевцу бр. 01-10229/1 од 28. јуна 1962. одређен је број чланова Управног одбора Среске привредне комо-ре у Крушевцу са констатацијом да даном одржавања првог састанка Управног одбора Среске привредне коморе у Крушевцу престају са радом досадашње коморе из области привреде и задружни савез, а од тада почиње са радом образована Среска привредна комора у Крушевцу. Регистрована у Окружном привредном суду у Крагујевцу. Фи. бр. 1161/62 од 29. августа 1962., Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Председник 1962-1963 Милорад Мацић (1939) из Ћићевца

Милорад Мацић завршио је гимназију у Параћину, а Економски факултет у Београду. После завршених студија и одслужења војног рока долази у Ћићевац и ради као начелник за привреду НО општине Ћићевац. За председника општине Ћићевац изабран је 1960. године. Са тог места долази на чело Среске привредне коморе у Крушевцу.

РЕГИОНАЛНА ПРИВРЕДНА КОМОРА КРАЉЕВО

Гашењем Среске привредне коморе Крушевац привредна предузећа Крушевца су повезана са коморским системом Србије од 1963. године преко Регионалне привредне коморе Краљево.

Председници 1963 Стеван Суша (1926), политиколог 1963-1966 Асим Камешничанин (1927), дипломирани правник 1967-1968 Милојко Вељовић (1928), дипломирани политиколог 1969-1976 Драгослав Алексић (1919-2013), политиколог 1976-1980 Ђорђе Андрић (1925), дипломирани инжењер 1980-1984 Др Станоје Мандић (1935), доктор економских наука 1984-1985 Мр Душан Папић (1946), магистар економских наука 1985-1987 Милутин Дуњић (1932-1987), дипломирани инжењер 1987-2003 Драгољуб Вукадиновић (1946), дипломирани инжењер

Page 73: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

72

РЕГИОНАЛНА ПРИВРЕДНА КОМОРА КРУШЕВАЦ Укидањем Региона Краљево основана је Регионална привредна

комора Крушевац која је почела са радом 15. јануара 2003. године, на основу Закона о привредним коморама, који је усвојила Народна скупштина Републике Србије 21. новембра 2001. године.

Председници

2003-2005 Радослав Илчић (1943) из Мачковца Радослав Илчић је завршио Електротехнички факултет у Београду. Као професор радио у Машинској техничкој школи у Крушевцу, а потом Електродистрибуцији. За дугогодишњи успешан стручни рад добио је Златну плакету “Тесла – Пупин”.

2005-2009 Горан Красић (1961) из Крушевца

Горан Красић је после завршене основне школе и Гимназије у Крушевцу завршио Природно математички факултет и постао дипломирани математичар. Радио је у Рачунарском центру у Крушевцу, затим, у приватној фирми “Латифовић” у Крушевцу и Крушевачкој гимназији, директор ЈП “Градска топлана” у Крушевцу.

2009-2012 Ненад Трифуновић (1957) из Осаонице

Ненад Трифуновић завршио је Машински факултет у Београду. Радио у “Наменској” и “Холдинг” предузећу Индустрије хидраулике и пнеуматике “Прва петолетка” Трстеник. Са места заменика директора “Наменске” дошао на место генералног директора од 2001. до 2002. године. Данас ради у “Наменској”.

2012-2013 Драгиша Ранковић (1957) из Крушевца

Драгиша Ранковић је завршио Економски факултет у Београду. Радио је у ТП “Металпромет” до 2000. године где је комерцијални директор. Од 2000. до 2002. заменик је председника ИО СО Крушевац, а потом на руководећем месту у “Југопетролу” – “Западна Србија”, затим управник регионалног центра НИС-а. Од 2010. године је директор ТВ “Јефимија”.

2013- Предраг Вукићевић (1972) из Крушевца

Предраг Вукићевић је дипломирани економиста. При-ватни је предузетник. Директор ТВ “Плус” из Крушев-ца, пре него што је изабран на место председника Регионалне привредне коморе Крушевац. За допринос унапређењу коморског система Србије 2015. године добио награду Капетан Миша Анастасијевић.

Page 74: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

73

7. ИНДУСТРИЈА

МЕРИМА “Мерима” а.д. фабрика сапуна Крушевац прешла је у државну

својину и постављен државни управник 1945. Позивају се сва предузећа, лица и установе које дугују да до 31. јуна 1945. измире своје дугове.

40

Одлука о спајању хемијских индустрија “Мерима” и “Жупа” донета је решењем бр. 379 од 21. септембра 1950. године уз образложење да се то чини по указаној потреби, а због боље организације производње и смањења трошкова.... Ново предузеће носи назив: “Мерима” – хемијска индустрија Крушевац.

Фузија два предузећа престала је 1. јануара 1955. године а “Мерима” је поново уписана у регистар предузећа и радњи 31. децембра 1955. године. Фи. бр. 1875/55, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Предузеће првих десет до петнаест година не остварује никакав раст и из године у годину показује смањење производње. Узроци за то су биле тешкоће око набавке лоја, кокосовог уља и мириса из иностранства, и недостатак електричне енергије и угља. Постоје и стални узроци: дотрајале машине и оштра конкуренција на тржишту. Код предузећа се осећа и недостатак стручног кадра.

Предузеће је 1959. године основало здравствену станицу. Предузећу се 1960. године припојила Занатско козметичарска

радња за негу лица и тела из Београда. Почела је градња нове фабрике поред реке Расине 1966. године. Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974.

године предузеће постаје Организација удруженог рада (ОУР) која у свом саставу има пет Основних организација удруженог рада (ООУР-а), и то: ООУР “Фабрика сапуна, масних киселина и глицерина”, ООУР “Фабрика индустријских детерџената”, ООУР “Топлана”, ООУР “Друштвени стандард”, и Радна заједница заједничких служби.

“Мерима” и ШИК “Црвена застава” донели су одлуку да отворе фабрику сапуна, пасте и индустријских детерџената у Гани, где у том смислу борави група стручњака из Крушевца 1976. године.

41

“Мерима” је 1977. почела изградњу нове фабрике козметичких и фармацеутских производа на новом терену у Дедини. Прву лопату бетона уградио је Јован Типсаревић, козметичар који у предузећу ради 22 године. Нова фабрика пуштена је погон 1. маја 1978. Нова фабрика козметичарских и фармацеутских производа, по својој опремљености и технолошким решењима је на нивоу европских произ-вођача. При изради пројеката и избору опреме коришћена су искуства реномираних светских фирми “Макс Фактор” из Холивуда и “Хенкел” из Дизелдорфа, са којима “Мерима” годинама има пословно-техничку сарадњу.

“Мерима” је прва у Крушевцу укинула ООУР-е 1986. године.

40

Сл. гласник Србије 1945. 41

Победа, Мерима у Гани, 16. јул 1976, стр. 4.

Page 75: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

74

Директори 1945-1946 Хранислав Васовић из Борача (Гружа)

Хранислав Васовић завршио је Гимназију у Крагујевцу, затим Специјалну школу за баруте и експлозиве. Од 1930. ради у Заводу “Обилићево” на изради азотне киселине и барута. Поред тога радио је на добијању једињења из дрвета и њеној преради у нитроцелулозу. После рата ради при Окружном НО. Затим је постављен за управника Фаб-рике сапуна “Мерима”. Као пензионер живео у Београду.

1946-1948 Војислав Качаник (1911-1964) из Крушевца 1948-1949 Душан Пајић 1949-1950 Милан Колаковић 1950 Душан Пајић (други пут), в.д.

Душан Пајић отишао на нову дужност за помоћника директора предузећа “Рудници бакра и топионица Бор”.

1950-1961 Љубодраг Марић (1913-1997) из Паруновца

Љубодраг Марић одлази из Крушевца у Шабац где је од 1949. до 1950. године био директор ХИ “Зорка” одакле долази за директора ХИ “Мерима”. После тога је начелник за привреду у СО Крушевац, затим директор ДОЗ-а, па директор СДК. У младости писао је песме, а касније је написао роман.

1961-1970 Родољуб Јевтић (1931-?) из Ђуниса

Родољуб Јевтић дипломирани је економиста. Радио као начелник одељења за финансије, затим начелник одељења за привреду НО општине Крушевац. Потом је службеник у одељењу НО среза Крушевац. Он је припремио нову локацију у Дедини и почео да гради нову фабрику. Радио у “Нафтагасу” у Панчеву, затим је потпредседник за кадрове у Инвест банци у Београду и

представник Привредне коморе Србије у Зимбабвеу. 1970-1978 Христивоје Милошевић (1932) из Дедине

Христивоје Милошевић завршио је Природно-матема-тички факултет у Београду. Радио као професор Више хемијско-технолошке школе у Крушевцу. Биран у више наврата за председника Извршног одбора “Југобанке” у Крушевцу. Као представник INEX-а одлази у Москву. Касније постаје власник “Flori trejding grupe” која послује на руском и другим тржиштима, а у Србији је присутна кроз компаније “Flori” у Крушевцу која се

бави производњом дечије хране и кроз “Алеву” из Новог Кнежевца која од 2005. послује у саставу “Aleva & Flori”.

Page 76: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

75

1978-1985 Божин Милићевић (1936-2012) из Глободера Божин Милићевић по завршеном факултету запослио се у предузећу “ЕMO – Цеље” чији је представник за овај део државе. Основао је погон “ЕMO – Цеље” у Крушевцу 1965. и његов је први директор. Прихвата 1974. године да ради као директор Завода за привредни и друштвени развој СО Крушевац. То је време највећих инвестиционих улагања и изградње града и околине.

Велики углед стекао је као председник ФК “Напредак” из Крушевца, када је у рекордном року, за само 62 дана, изграђен стадион, а клуб постиже одличне резултате. Као представник куће “Универзал” одлази у Москву, где остаје годину дана. Затим је кренуо у приватни бизнис. До избора в.д. Велибор Бандука, затим Илија Спасић.

1986-1989 Ратомирка Динић (1943) из Подујева

Завршила Економски факултет. У “Мериму” је дошла из ТПO “Крушевац промет” где је радила као директор ООУР Равниште. Од 1990. године оснивач је и сувлас-ник предузећа “Арома” које се бави производњом разних мириса за потребе хемијске индустрије, аромата свих врста који се користе у прехрамбеној индустрији, више врста кечапа, топинга, топле чоколаде,

прехрамбених боја, зачина и јодирањем соли. 1989-2003 Владимир Марковић (1948) из Девет Југовића

Владимир Марковић завршио је Економски факултет, економија општи смер у Приштини 1971. године и стекао звање дипломирани економиста. Запослио се исте године у Покрајинском заводу за социјално осигурање Приштина где ради као референт плана и анализе. Од 1974. долази у Крушевац у предузеће ШИК “Црвена застава” где ради на пословима у набавци и

продаји до 1979. Затим је финасијски директор предузећа до 1985. Од 1985. године ради у предузећу ХИ “Мерима” као директор продаје до децембра 1989. Био је председник кредитног одбора “Југобанке” Крушевац од 1981. до 1985. године, члан Управног одбора Удружене банке “Југобанка” Београд од 1993. до 1999. године, председник одбора хемије и неметала Привредне коморе Србије и два пута је проглашаван за менаџера године у Србији.

Предузеће приватизовано 30. септембра 2002. године (тендер).

Page 77: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

76

ТРАЈАЛ КОРПОРАЦИЈА Приликом бомбардовања од стране фашистичких окупаторских

авиона 6. априла 1941. године, фабрике “Обилићева” биле су до темеља порушене. У партизански одред 1941. године ступило је 30 радника Завода “Обилићево”, а од овога броја њих 15 је погинуло. Из редова радника – питомаца Завода “Обилићево” двојица су проглашени народним херојима: Милоје Закић и Бранко Перишић.

Рад у Заводу је обновљен 1946. године, а прва производња почела је 1948. године када је радна организација и добила име “Милоје Закић”. Завод је имао две партијске ћелије које су имале око половину чланова Комунистичке партије Југославије од укупног броја колико их је било у Крушевцу.

Први значајан потез учињен је 27. фебруара 1947. године у Београду када је Управа Војне индустрије доставила Министарству народне одбране ДФЈ поверљив акт у коме се предлаже изградња фабрике рударских експлозива, гас маски и заштитне одеће у погонима бившег Завода “Обилићево”. Нарочито је истакнута деценијама присутна традиција у овом крају у производњи барута. Исто тако обновљена производња експлозива уклапа се у први план производње војне индустрије и петогодишњи индустријски план Југославије.

Вредност целокупне имовине бившег Завода “Обилићево” у 1947. години износила је око тридесет милиона динара. Те године стигао је колодроб џиновске тежине коју су радници вукли до одредишта миц по миц (Дневник, Александар Ђорђевић), а монтажом је руководио капетан Димитрије Рацков.

Највећа оскудица је са возним парком јер су имали тек један камион форд, два коња добијена од Команде позадине у Нишу и још четири од Команде дивизије КНОЈА. Највише се причало о највреднијем кога су звали из милоште “Мангуп” и био је почаствован да десет година вози двоколице луксузне чезе са којима се ишло у град на разне састанке и набавке.

Врховни командант ЈНА Јосип Броз 23. јануара 1948. године потписао је одлуку о формирању предузећа за производњу рударских експлозива “Милоје Закић”. Предлог да бивша барутана и Завод “Обилићево” добије име народног хероја потекао је из Крушевца.

У мају 1948. године први пут су покренуте машине и почело је уходавање, а производња у јулу исте године.

“Милоје Закић” 1953. године има 24 производна погона површине 11.286 квадратних метара, 42 помоћна објекта и 14.217 квадратна метара, станове у 21 згради са близу 10.000 квадратних метара, више од пет километара колосека. Крајем исте године предузеће има 792 запослена.

Решењем Финансијске управе Државног секретаријата народне одбране пов. бр. 2516 од 23. октобра 1954. године Војнопривредно предузеће “Милоје Закић” брисано је из регистра војних установа.

Page 78: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

77

Ново предузеће уписано 31. јануара 1955. године под редним бројем 21 у регистар Окружног привредног суда у Крагујевцу као Војнопривредно предузеће “Милоје Закић” у Обилићеву – Крушевац. У рубрици предмет пословања уписано је: хемијска делатност – индустрија са погоном израде потребне амбалаже. Предузеће више није било на државним јаслама, али, за сваки случај, војно није брисано.

Током 1961. године завршен је програм за освајање производње мото-гума. Спремајући се за реализацију програма гумарства предузеће је својим средствима изградило велику производну халу гумаре не запостављајући друштвени стандард.

Предузећу “Милоје Закић” 1963. године припојила се гумарска радња “Победа” из Ћићевца и почела је производња гума за бицикле, моторе и скутере.

Нови назив фирме узет је 1967. године и гласи: Хемијско-гумарска индустрија “Милоје Закић” у Крушевцу.

За Индустрију “Милоје Закић” 1970. година је веома значајна јер ће значити прелазак “Милоја Закића” у велико савремено предузеће које ће бити равноправни партнер у земљи и иностранству. Највише новца ће се издвајати за изградњу и модернизацију гумаре. За пет наредних година она ће бити петнаест пута већа и производиће око 30.000 тона гуме. За ове послове ће се утрошити двадесет старих милијарди динара.

“Милоје Закић” је 1971. године отворио нову Фабрику за производњу гумарских производа у ООУР “Браћа Вуксановић” у Блацу. У модернизацију капацитета уложено је десет милона динара.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године предузеће постаје Организација удруженог рада (ОУР) која у свом саставу има осам Основних организација удруженог рада (ООУР-а), и то: ООУР Фабрика гумарске производње “Обилићево”, ООУР “Фабрика експлозива и пиротехничких средстава”, ООУР “Фабрика заштитних средстава”, ООУР “Фабрика специјалних алата”, ООУР “Фабрика металне производње”, Радна заједница помоћних делатности, Радна заједница комерцијалних послова, Радна заједница за опште и заједничке послове.

Основне организације удруженог рада у саставу “Милоја Закића”, у октобру 1976. године, на нивоу Радне организације, извршиле су план екстерне – фактурисане реализације у висини од 105,52%.

Изградња фабрике гума на локацији у Дедини је највећа инвестиција у Крушевцу у 20. веку и 1975. године вредела је 45 милиона долара. Фабрика је грађена као заједничка инвестиција “Милоја Закића” и познатог француског произвођача гума “Клебер”. Прва гума из “Трајала” произведена је 26. фебруара 1976. године о чему је известило шездесет југословенских новинара. За само две године Фабрика је запослила 750 младих људи из Крушевца и околине, а за 30 година постојања (1976-2006) Фабрика је произвела 35 милона гума и извезла 22 милиона гума и остварила 440 милиона долара и девизних средстава.

Page 79: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

78

Средином 1978. године из треће фабрике гумарске производње “Милоја Закића”, из “13. Октобра” у Ћићевцу стиже вест да поред спољних гума за бицикле почиње и производња унутрашњих гума.

Од 1985. године предузеће почиње да производи авио гуме. Те године остварен је укупан приход од 23 милиона долара.

Од јуна 1987. године почела је производња гума са челичним кордом да би следеће године почела инвазија европског тржишта са новим производима.

Биро за унапређење производње окупљен је у ООУР “Равњак” где се окупило више стручњака из “Хемика”, пословног удружења за развој хемије. Усвојена је нова маска која је прославила предузеће. Серијска производња нове маске почела је 1985. године да би 1988. године продали лиценцу Египту и обезбедила извоз у вредности од 22 милиона долара. Производе се у “Равњаку” заштитна средства и специјални филтери без којих не могу хируршке дворане, клинички центри, научне лабораторије у Винчи, Београду и другим центрима.....

Вредност извоза 1988. године 35 милиона долара и такав тренд настављен је следећих година.

Стопа раста “Милоја Закића” кретала се од 7,5% у 1984. години, 14% у 1985.; 3,4% у 1986.; 3,2% у 1987 и 5% 1988. години.

ХГИ “Милоје Закић” – Владе Шошића бб крајем 1986. године запошљава 5.208 радника. РЗ “Закић банка” запошљава 53 радника.

Од 28. јуна 1995. године мења име у “Трајал корпорација”.

Директори 1945-1948 Стеван Ђорђевић

Стеван Ђорђевић био у партизанима на дужности санитет-ског референта Расинског народноослободилачког парти-занског одреда. Током рата познат по имену “Доктор Стева”. Капетан по чину који се управо вратио са специја-лизације у СССР, постављен је за првог управника са намером да се формира и обнови производња. За помоћни-ка је именован Војислав Савић. Први управник је завршио на Голом отоку. Као пензионер живео у Новом Саду.

1948-1950 Живорад Котлајић

Живорад Котлајић дошао је из Министарства народне одбране. Он је бивши питомац “Обилићева”. После рата радио је у фабрици оружја и муниције у Ужицу где је водио одељење лаборације ручних бомби. Затим је радио у Министарству народне одбране које је имало Војно-индустријско одељење са четири дирекције: за наоружање, муницију, експлозив и снабдевање. Одавде

одлази у Витез, а поново се враћа у “Милоје Закић” 1958. и ради на месту заменика генералног директора.

Page 80: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

79

1950-1953 Милан Радовановић из Шапца Милан Радовановић је првоборац, потпуковник Југосло-венске народне армије. Када је дошао на место директора 20. јуна 1950. године затекао је 512 радника у предузећу. Као пензионер живео у Шапцу.

1953-1958 Соломон Финци (1905-1987) из Камника

Соломон Финци је инжењер хемије, пуковник техничке струке. Као директор предузећа “Милоје Закић” остао је радницима упамћен као човек који је тражио савршен ред и дисциплину. После пензионисања живео је у Београду, где је умро и сахрањен на Сефардском гробљу.

1959-1974 Војислав Савић (1920-1994) из Гаглова

Војислав Савић је преузео дужност директора преду-зећа 26. децембра 1958. Бивши питомац Војнозанатлиј-ске школе пре рата, када је као млади потпоручник Југословенске армије, августа 1945. постављен за управника Убојног слагалишта на Стражарцу, над Јаси-ком, са кога је гледао у порушено предузеће. Вероватно није ни помислио да ће он бити тај који ће да одигра

одлучујућу улогу у његовом подизању. Био је директор “Прва Искра” Барич и председник СО Крушевац.

1974-1991 Чедомир Марковић (1931) из Крушевца

Чедомир Марковић је завршио Економски факултет у Београду. Професор економске школе од 1949. до 1961. Председник општине од 1965. до 1967. У предузећу “Милоје Закић” је од 1967. године као заменик директо-ра затим генерални директор. Био је делегат Друштве-но-политичког већа Скупштине Србије (1982-1986), члан савета НБ (1982-1990), председник Клуба привре-де Крушевца (1968-1978).

1991-2000 Милутин Левић (1947) из Тулеша

Милутин Левић завршио је Економски факултет у Нишу. Пошто је стипендиста индустрије “Милоје Закић” у истом предузећу почиње да ради 1972. године. Обављао послове у спољној трговини, пре него што је постао генерални директор. Радио је као шеф извоза од 1973. На место руководиоца сектора извоза постављен је 1978., а на место директора спољне трговине 1990. године. Говори немачки и енглески

језик. Биран је на бројне функције у републичким и савезним установама, институцијама и банкама.

Page 81: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

80

2000-2002 Живко Ракић (1952) из Страгара Живко Ракић завршио је Машинску школу у Крушевцу а Машински факултет у Београду. Радио је шеснаест година у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу као пројектант, затим две године у приватном предузећу “Унимер” у Крушевцу као пројектант. Одатле долази у предузеће “Трајал корпорација” и ради седам година као директор “Фабрике гума” у Дедини и вршилац дужности генералног директора. Одлази у приватну

фирму “Трасинг” у Сталаћу где ради четири године, а од 2008. основао је приватну фирму “Пулсинг” у Крушевцу.

2002-2003 Завиша Јовановић (1952) из Крушевца

Завиша Јовановић завршио је Технолошко металуршки факултет у Београду. Радио је у предузећу “Милоје Закић” као технолог. Осам година радио је у Шри Ланки, у белгијској фирми гумарске производње, где је био директор. Вратио се у земљу после октобарских догађаја 2000. мислећи да су се догодиле промене вредне доласка. Био је директор Фабрике индустријске

и теретне пнеуматике када је дошло до смене комплетног руководства 2002. године што је изазвало масовне протес-те радника и управо смењени директор Завиша Јовановић постављен је за генералног директора предузећа.

2003-2006 Милош Ненезић (1969) из Крушевца

Завршио Економски факултет у Београду, смер спољна и унутрашња трговина. У “Трајал” дошао 1997. године на место референта извоза, а од 1998. године је шеф извоза. Директор извоза постао је 2001. године, а од 2003. године је генерални директор. За свој рад добио је више признања.

Предузеће приватизовано 17. новембра 2006. године (тендер). Агенција за приватизацију је 9. децембра 2013. године раскинула

уговор са “Брикелом” и поставила Соњу Веселиновић, дипл. правника, за заступника капитала.

Директор

2014- Милош Ненезић (други пут) Милош Ненезић, последњи директор “Трајала” у Крушев-цу пре приватизације, изабран је као најбоље решење и постављен је 13. јануара 2014. године за новог директора предузећа.

Page 82: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

81

14. ОКТОБАР На страницама историје овог колектива остаће записано – Нашим

револуционарним законом непријатељима народа, власницима фабрике Савчићу и Станковићу, који су на време побегли и избегли заслужену казну, одузима се фабрика. И стари назив је промењен – Државна фабрика вагона и гвоздених конструкција “14. Октобар”.

Фабрика грађевинских и рударских уређаја никла је на порушеној радионици за поправку локомотива и вагона из 1923. године.

На основу одлуке Народног среског суда за Срез крушевачки у Крушевцу бр. 889 од 16. новембра 1945. године о конфискацији и прелазу у државну својину целокупне имовине Фабрике вагона и гвоздених конструкција “Крушевац” а.д. у Крушевцу и сагласности Министарства индустрије ФНРЈ у акту бр. 2326 од 11. фебруара 1946. године објављујемо овим да се досадашњи назив предузећа Фабрике вагона и гвоздених конструкција у Крушевцу, који до сада гласи:

“КРУШЕВАЦ” А.Д., мења и гласи: Фабрика вагона и гвоздених конструкција “14. Октобар”

Крушевац. Уписано је у регистар државних привредних предузећа општедржавног значаја под редним бројем 64.

Предузеће производи велики број разноврсних производа а од 1953. године прелази на мањи број производа потребних за наше грађевинарство – на моторне машине и тиме је себи омогућило повољан положај на тржишту. Ова преоријентација захтевала је и промену структуре радне снаге у смислу повећања броја квалификоване и високо квалификоване радне снаге. За нормалан рад предузећу недостаје ливница, услед чега се обраћа другим предузећима за услуге, а то омета производњу. Машине за ранију производњу сада су постале неупотребљиве, а предузеће нема ни високо стручни кадар. Погонска енергија такође недостаје.

До 1953. године наша земља је увозила багере. Онда је “14. Октобар” произвео прву серију од 30 комада багера који су нашли купце у Словенији. До 1957. године производња вртоглаво расте.

У шест савремених хала израђује се четири врсте трактора, две врсте багера, две врсте моторних ваљака, гвоздене конструкције, уређаји за рудничке сепарације и транспорт и пренос робе...

Колектив је 1955. године освојио шесту радну операцију на универзалном багеру – висинску грађевинску дизалицу. Овај додатни уређај на 23 метара висине носи терет 4.000 килограма.

Милиони су утрошени у реконструкцију. И труд није био узалудан. У фабрици ради преко 1.700 радника и 100 инжењера чији производи налазе купце у СССР-у, Турској, Египту, Сирији....

Подигнута је нова ковачница која кошта 400 милиона динара. Већ 1957. године говорило се: Фабрика “14. Октобар” – то је

гигант, велико, снажно, огромно захуктало градилиште, то су хале, бетон, челик, машине, то су колоне трактора, дизалица, багера.... гигант који се шири на преко 100 хектара. То је живот растућег града.

Page 83: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

82

“14. Октобар” је постао такав гигант који је маја 1961. године ради бољег функционисања подељен у кругу предузећа на четири нове фабрике: фабрика трактора, фабрика грађевинских машина, фабрика челичних конструкција и уређаја и фабрика вагона. У оквиру фабрике грађевинских конструкција раде се и алуминијумске конструкције, уређаји и опрема за рударство и опрема за хемијску индустрију које ће временом да прерасту у самосталну фабрику.

Предузеће се 1970. године интегрише са још четири велика предузећа у Србији и то: Машинска индустрија Ниш, Фабрика вагона Краљево, Фабрика грађевинских машина Смедерево и Фабрика пољопривредних машина “Победа” Нови Сад у Здружено предузеће “Машиноградња” са преко 18.000 упослених радника.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године предузеће постаје Организација удруженог рада.

“14. Октобар”, индустрија грађевинских и пољопривредних машина, 1986. године у свом саставу има Основнe организацијe удруженог рада (ООУР-e), и то: ООУР “Фабрика грађевинских и пољопривредних машина”, ООУР “Фабрика процесне опреме”, ООУР “Фабрика откивака и отпресака”, ООУР “Фабрика одливака”, ООУР “Шасија и радних уређаја”, ООУР “Промет”, ООУР “Фабрика алата, опреме и одржавања”, ООУР “Стандард”, ООУР “Развој производа”, Радна заједница економије и књиговодства, Радна заједница кадровски и општи послови, Радна заједница контрола квалитета и запошљава 7.838 радника. РЗ интерна банка “14. Октобар” запошљава 120 радника.

Директори

1945-1946 Бранислав Милутиновић (1911-1961) из Јабланице Бранислав Милутиновић завршио је машински одсек на Техничком факултету Београдског Универзитета. Дипло-мирао 1936. године. Од 1937. радио у Фабрици вагона и гвоздених конструкција у Крушевцу као шеф конструк-тивног бироа. Положио за овлашћеног машинског инже-њера 1941. године.

1947 Игор Димитријев, инжењер42

1947-1961 Михајло Стојановић (1912-2002) из Јасике

Михајло Стојановић познат као Мика Ковач, изучио је ковачки занат. Као мајстор радио је пре рата у круше-вачким и чачанским фабрикама. Као директор фабрике остао је у сећању као правичан човек који је пре свега поштовао радну дисциплину, али је имао визију развоја фабрике, пре свега кроз школовање сопствених кадрова, везивањем фабрике за велике светске системе, усваја-јући и освајајући њихове технологије. У том периоду

42

Решење Министарства финансија бр. 63 од 10. I 1947; Сл. гласник Србије 1947.

Page 84: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

83

почиње се са освајањем производње грађевинских машина. Био је члан Среског комитета СКС, члан Управног одбора Удружења машиноградње Југославије и члан Савета за привреду Народног одбора среза Круше-вац; потпредседник Народног одбора среза Крушевац постао је 1961. године; био је директор ДОЗ у Крушевцу. Оснивањем Среза Краљево потпредседник је Среза од 1963. године. Добио улицу у Крушевцу 2005. године.

1961-1970 Милосав Друловић (1926-1995) из Коконог Брода

Машински инжењер Милосав Друловић дошао из Прве Петолетке из Трстеника. За директора “14. Октобар” постављен 17. фебруара 1961. године. У периоду мандата Милосава Друловића формирана је сопствена развојна функција, извршена модернизација постојећег производног програма и развијени потпуно нови модели машина и уређаја. Фабрика се организује по угледу на модерне светске фабрике тога доба у области

машиноградње. Милосав Друловић је поред осталих стратешких одлука, био покретач издавања часописа “14. Октобар”, 1967. године, а затим часописа МАГ, 1972. године, у својству генералног директора Здруженог предузећа “Машиноградња”. Отишао на вишу функцију, директор СОУР-а МАГ. Биран за посланика Привредног већа, члан Економског савета Савезног извршног већа, члан Управног одбора Савезне привредне коморе, члан Комитета за технику и технологију, председник Управног одбора “Прогрес-инвеста”, директор банке.

1970-1976 Радослав Новаковић (1926-1988) из Лаћиследа

Радослав Новаковић као инжењер и привредни руководилац припадао је плејади високообразованих стручњака који је уграђивао целог себе на циљевима и задацима просперитета “14. Октобра”. Носилац је бројних признања за свој рад.

1976-1980 Драган Ковачевић (1930) из Велике Греде (Вршац) Драган Ковачевић је син колониста из Лике. Завршио је Машински факултет у Нишу. У предузеће “14. Октобар” дошао је 1951. године и за то време је прошао све организационе фазе рада, од техничара у производњи, пословође, шефа одељења, директора сектора, заменика генералног директора до генералног директора.

Page 85: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

84

1980-1981 Радомир Мићић (1929-1992) из Крушевца Радомир Мићић завршио је Економски факултет. Од 1956. до 1961. године радио у НО општине Крушевац као начелник за привреду, затим је потпредседник НО општине Крушевац, а 30. марта 1961. године постављен за директора Предузећа за обраду дувана. Касније, спајањем овог предузећа са предузећем “Душан Петронијевић”, директор је новог колектива одакле

долази на место председника СО Крушевац. Због ситуације у предузећу “14. Октобар” у једном тренутку постао је председник Управног одбора, директор.

1981-1986 Десимир Јевтић (1936) из Крушевца

Десимир Јевтић је дипломирао 1962. године на Машинском факултету Београдског универзитета, а 1978. године завршио је последипломске студије на Машинском факултету – магистрирао и докторирао техничке науке. Професор (свих степена до редовног) Машинског факултета Београдског универзитета, од 1978. до 1981., у Краљеву. Од 1986. до 1989. године

Председник РИВ Србије. Од 1990. године изванредни и опуномоћени амбасадор Југославије у Букурешту. Аутор је две књиге и више стручних радова објављених у земљи и иностранству. Слика и ствара скулптуре које је излагао на 12 самосталних изложби. Почасни је доктор наука Универзитета у Букурешту.

1986-1988 Срђан Петровић (1935) из Трубарева

Срђан Петровић је завршио Машински факултет у Београду. Почео да ради у предузећу “Милоје Закић”, где је био директор развоја. У предузећу “14. Октобар” ради као шеф, управник, водећи пројектант техничко-технолошког института, директор ООУР-а “Развој производа”, затим и потпредседник за развој у Посло-водном одбору. Води тим за сарадњу са “Фиаталисом”

у производњи трактора ТГ – 300. Један је од главних учесника у изради средњорочног плана до 1990. године.

1988-1990 Михајло Лековић (1946) из Жабљака

Михајло Лековић је рођен у селу Ђурђевића Тара изме-ђу Пљевље и Жабљака. Завршио је Економски факултет у Крагујевцу 1969. Као стипендиста “Црвене заставе” из Крагујевца почео је да ради у “Интерној банци” предузећа. Од 1972. долази у “14. Октобар” у Крушевац где ради као референт, шеф. Први је директор “Интерне банке”, затим помоћник генералног директора. Треба

Page 86: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

85

рећи да је Лековић постављен за в.д. директора 1988., али је имао пех да је 1989., после “догађање народа” и штрајка у предузећу, смењен. На наговор општинских челника ишао је на референдум и добио мандат генералног дирек-тора, а касније дао оставку. Заштo не рећи да је он први економиста, али и Црногорац директор “14. Октобра”. Од 1990. до 2002. ради у “Инвест банци” у Београду затим је основао приватну фирму одакле је 2010. пензионисан.

1990-1993 Љубивоје Тодоровић (1943) из Шанца

Љубивоје Тодоровић завршио је Машински факултет у Београду. Може се рећи да је дете предузећа, прошао у свом развоју места: управник “Технологије”, директор “Монтаже”, директор “Трансмисије”, директор “Фабри-ке трактора”, директор “Института”. Уз помоћ општин-ског радничког тела за кадровску политику и Радничког савета, долази на место генералног директора. Касније

одлази у Београд и ради као секретар Удружења за индустрију Привредне коморе Југославије и председник је Удружења Крушевљана у Београду.

1993-2000 Слободан Милошевић (1947) из Кобиља

Слободан Милошевић завршио Машински факултет у Нишу 1972. године. Цео радни век провео је у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу. Прошао је све фазе од конструктора, пројектанта, руководиоца одеље-ња технологије, директора “Развоја технологије”, директора “Фабрике за производњу трансмисионих компонената”, помоћника генералног директора за

развој до генералног директора. Од 2000. до 2002. године ради у фирми “Инглас” Крушевац и “М-Енерго” Београд као главни инжењер за израду Термоенергетских постројења. Од 2002. до 2004. године је технички директор фирме Пословни систем “Липа Појате” из Појата. Од 2003. до 2004. године је технички саветник Института за физику у Земуну. Од 2004. до 2012. године је сувласник и директор П.Д. “Металика” Д.О.О Крушевац.

2001-2003 Мр Десимир Павловић (1950) из Гаглова

Десимир Павловић је магистар машинских наука. Од 1976. до 2001. године радио је у ИМК “14. Oктобар”, од 2003. до 2004. године заменик је председника ИО СО Крушевац, од 2004. до 2009. године поново ради у ИМК “14. Oктобар”. Онда је дошао на место градоначелника Крушевца. Од 2011. до 2012. године је члан Градског већа Крушевац.

Page 87: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

86

2003-2005 Милован Милошевић (1950) из Паруновца Милован Милошевић завршио је Економски факултет. Радио је на одговорним местима у предузећима “Мерима”, ФАМ, “Трајал” одакле је дошао на место генералног директора индустрије “14. Октобар” у Крушевцу.

2006-2012 Мр Зоран Радмановац (1955) из Крушевца Зоран Радмановац завршио је Економски факултет у Београду. Радио је двадесет година у предузећу “14. Октобар” на пословима од референта до помоћника генералног директора за комерцијалне послове. Био је 1993. године и директор Градске топлане у Крушевцу.

2012-2013 Мића Рајић (1954) из Крушевца

Мића Рајић завршио је Машинску техничку школу у Крушевцу затим Машински факултет у Крагујевцу. Цео радни век ради у индустрији “14. Октобар” у Крушевцу где је био технолог обраде материјала, инжењер у производњи, директор “Фабрике одливака”. Дуги низ година био је председник синдиката фабрике “14. Октобар” и потпредседник синдиката металаца Србије.

2013-2014 Драги Несторовић (1957) из Крушевца

Драги Несторовић завршио је Машински факултет. Запослен је у индустрији “14. Октобар” од 1985. године. Радио је на пословима директора Фабрике машина, специјалних возила и система. Од 30. априла 2014. године градоначелник Крушевца.

2014- Мр Милош Исаиловић (1956) из Крушевца Милош Исаиловић завршио је Економски факултет у Нишу где је дипломирао 1980. године. Непрекидно ради од 1981. године у предузећу “14. Октобар”. Радну каријеру започео као референт у финансијском сектору, био директор набавке, извоза, комерцијале, менаџер продаје и директор за комерцијалу и маркетинг.

Page 88: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

87

ХИ ЖУПА Фабрика “Жупа” АД после рата долази у посед Министарства

трговине, да би затим земљиште на коме постоји фабрика са компетним инсталацијама фабричким и друга покретност конфискована, а конфискација спроведена решењем среског народног суда крушевачког бр. 166/46, од 22. фебруара 1946. године, и допунским решењем бр. 262/46, од 10. септембра 1946. године.

Фабрика “Жупа” АД преузета од Министарства трговине и изнова основана решењем владе ФНРЈ бр. 462 од 23. октобра 1946.

Рад у фабрици отпочео је 22. фебруара 1947. године. ХИ “Жупа” од 1951. године спојена је са ХИ “Мерима” и ради

као њен погон. На основу решења НО општине Крушевац бр. 760/55 од 18.

децембра 1955. године извршена је подела предузећа “Мерима” и “Жупа”. Од 1. јануара 1956. године ХИ “Жупа” ради као самостално предузеће.

Своју делатност одвија на четири подручја: неорганске соли и киселине, средства за флотацију, средства за заштиту биља и калијомова хемија, односно електрохемијска производња.

Производи најсавременија средства за заштиту биља: Цинеб 65, Алдрин 2,5, Токсафен, Олеокивр, Фалтон, Цинеб 6, Плави камен, Линдан 1, Жуватин.

Скраћен је назив 1965. године: “Хеможупа” у Крушевцу. Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974.

године предузеће постаје Организација удруженог рада. РО “Жупа” хемијска индустрија 1986. године у свом саставу има

Основне организације удруженог рада (ООУР-а), и то: ООУР “Фабрика сулфата”, ООУР “Фабрика калијумове хемије”, ООУР “Фабрика пестициди”, ООУР “Фабрика флотације”, Радна заједница заједничке службе и запошљава 1.229 радника.

Директори

1946-1949 Љубодраг Марић (1913-1997) из Паруновца Љубодраг Марић пре рата завршио је Војно техничку школу Завода “Обилићево”. Током окупације заробљен и одведен у логор у Костолац где остаје до краја 1944. године. После ослобођења први је директор ХИ “Жупа” у Крушевцу. У међувремену је завршио Економски факултет у Београду. Од 1949. до 1950. године директор је ХИ “Зорка” из Шапца одакле долази за директора ХИ

“Мерима”. После тога је начелник за привреду у СО Крушевац, затим директор ДОЗ-а, па директор СДК.

1949-1950 .................. 1950-1955 Љубодраг Марић (други пут)

Page 89: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

88

1956-1961 Миодраг Јовановић (1914-1988) из Крушевца Миодраг Јовановић завршио је питомачку школу у “Обилићеву” 1936. Радио као технички директор хемиј-ске индустрије “Србије”, члан је контролне комисије Србије, начелник изградње и монтаже војног предузећа “Милан Благојевић”. Био је директор предузећа “Ага Руше” у Раковици, “Милош Момић” у Земуну, “Албус” у Новом Саду, “Металтекс” у Крушевцу.

1962-1967 Милорад Зајић (1925) из Крушевца

Милорад Зајић је из Велике Врбнице код Александров-ца. Дипломирао је на Шумарском факултету и завршио је први степен Технолошког факултета. Кратко је радио на железници. Био је шеф сектора сировине у “Дрвном комбинату”, затим у ХИ „Жупа“. Успоставио је изузет-но успешну сарадњу са истакнутом немачком фирмом „Хекст“. Отишао у Београд у спољнотрговинску фирму

„Интерекспорт“ на место директора сектора хемије. 1967-1987 Милутин Тасић (1922-2002) из Крушевца

Милутин Тасић је рођен у Скопљу. Завршио је Гимна-зију. Директор је предузећа “22. Јули”, начелник за привреду општине Крушевац, начелник за привреду среза Краљево, помоћник министра пољопривреде НР Србије, члан Скупштине Привредне коморе Југослави-је, члан Извршног одбора Општег удружења хемичара и гумарства. Био је председник ФК “Напредак”.

1987-1990 Мирослав Мишковић (1946) из Бошњана

Мирослав Мишковић завршио је Економски факултет. Радио је у фирмама: Југобанка, “Трајал” и ХИ “Жупа”. За подпредседника Владе Србије изабран 1990. године. У међувремену је основао компанију DELTA M. Убрзо оснива и DELTA BANKU која је 2004. године продата групацији Intesa Sao Paolo, док DELTA HOLDING постаје корпорација која се бави и агробизнисом, оси-

гурањем, малопродајом, продајом спортске опреме и др. 1990-2000 Срђан Петровић (1953) из Бруса

Срђан Петровић је завршио Економски факултет у Београду. Цео радни век провео је у ХИ “Жупа” у Крушевцу где је био референт за економско праћење инвестиција, шеф финансијске службе, финансијски директор и генерални директор. Биран је два пута за савезног посланика СР Југославије 31. маја и 20. децембра 1992. године.

Page 90: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

89

До избора новог директора Слободан Лисинац је в.д. 2001-2004 Драган Томић (1954) из Крушевца

Драган Томић родио се у Александровцу где му је отац био на служби као инспектор СДК, али је детињство провео у Крушевцу. Драган Томић завршио је Технолошки факултет у Београду. Запослио се у ХИ “Жупа” у Крушевцу и радио у “Фабрици калијумова хемија” где је од 1986. године и директор овог ООУР-а. Данас живи и ради у Београду.

Предузеће приватизовано 2004. године (тендер), а нови власник

постаје фирма “Вектра М”, власништво Виолете Јосифове. За директора фабрике поставила је Драгана Миладиновића (1960) из Крушевца, али га је после месец дана сменила и сама обављала дужност директора.

Агенција за приватизацију раскинула је уговор и поништила приватизацију 4. јула 2005. године. Од тада је – у реструктурирању.

Директори

2005-2012 Мирољуб Милојевић (1950) из Крушевца Мирољуб Милојевић завршио је Економски факултет. Почео је 1975. да ради у предузећу “Бранко Перишић”, а после три године прелази у ХИ “Жупа”. Радио је као самостални референт продаје и директор спољне трго-вине. Акцијски фонд именовао га 28. новембра 2005. за заступника капитала, а за генералног директора преду-зећа изабрао га нови, проширени, Управни одбор

Хемијске индустрије “Жупа” АД 2006. Поднео оставку на место директора предузећа 18. јануара 2012.

2012-2013 Снежана Стојковић (1964) из Крушевца

Снежана Стојковић завршила је Економски факултет у Београду. Радила је кратко у предузећу “14. Октобар” да би потом прешла у ХИ “Жупа” у Крушевцу где ради у комерцијално аражманској служби, служби техничке хемије. Директор је домаће набавке и продаје, председ-ник Управног одбора предузећа и на крају генерални директор као једина жена у историји предузећа.

2013- Бојан Цветковић (1972) из Крушевца

Бојан Цветковић је инжењер технологије и највећи део радног века провео је у ХИ “Жупа” у Крушевцу. Пре именовања за директора обављао је дужност техничког директора предузећа. Одборник је у Скупштини града Крушевца.

Page 91: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

90

22. ЈУЛИ Фабрика конзерви и кланица “Стефановић Дућа и синови”

национализована је као предузеће од републиканског значаја 1946. године. Дат му је назив Индустријско предузеће “22. Јули” и под републичком је административно-оперативним руководством.

Предузеће “22. Јули” децембра 1947. године потпало је под руководство ГНО Крушевац. Пошто врши прераду меса, воћа и поврћа потребни су му велики кредити како би опстало. Поново је потпало под републичко административно руководство половином 1948. године.

Директор: 1946-1948 Марковић (није познато име). Државно привредно предузеће за промет живином, јајима и

перјем “Живинопромет” у Крушевцу основано решењем Владе НР Србије бр. 28 од 17. марта 1947. године и уписано у регистар државних предузећа. Седиште у Јасички пут бр. 1, до предузећа “Дућа”.

Индустријско предузеће “22. Јули” у Крушевцу решењем Владе НР Србије бр. 540 од 3. септембра 1948. године о бестеретном уступању основних средстава Државном привредном предузећу за промет живином, јајима и перјем у Крушевцу и актом Извршног одбора ГНО-а у Крушевцу бр. 24986 од 16. септембра 1948. године о уступању уз надокнаду и обртних средстава те по извршеном уступању наведених средстава, предузеће има ликвидирати.

Ликвидациони одбор: Сергије Митровић, директор Државног привредног предузећа за промет живином, јајима и перјем у Крушевцу; Чедомир Обрадовић, као представник комуналних предузећа ГНО-а у Крушевцу; Александар Петровић, финасијски референт Финасијског одсека ГНО-а у Крушевцу; Миодраг Илић, службеник Предузећа за промет живином и перјем у Крушевцу, и Сретен Јоксимовић, књиговођа Индустријског предузећа “22. Јули” у Крушевцу.

Индустријско предузеће “22. Јули” од 22. октобра 1948. године ступило у ликвидацију.

По тражењу предузећа за промет живином, јајима и перјем “Живинопромет” у Крушевцу ГНО Крушевац на седници од 13. новембра 1950. године се саглашава да се објекти као основна средства пренесу на Градско предузеће без давања против вредности, а у исто време известити “Живинопромет” да се запрежна кола Градског предузећа “Бела Стена” не могу пренети на “Живинопромет” с тога што су та кола уступљена Градском комуналном предузећу у Крушевцу.

Предузеће за промет живином, јајима и перјем “Живинопромет” у Крушевцу поново се 1951. године формира као индустрија меса и добија нови назив који гласи Комбинат прехрамбене индустрије “Јастребац”, а јуна 1952. године добија име Комбинат прехрамбене индустрије “22. Јули” у Крушевцу – име дана оснивања Расинско-крушевачког партизанског одреда. Комбинат врши откуп крупне и ситне стоке, живине, јаја и дивљачи. Прерађује и извози живину и јаја. Производи све врсте кобасичарских и сувомеснатих производа. Од 1952. године послују као погон предузећа “Биље” експорт-импорт Београд.

Page 92: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

91

Нова ледара за производњу хигијенског леда чији капацитет ће задовољити потребе града Крушевац и околних срезова пуштена је у погон 1953. године.

До 1953. године због организационих и књиговодствених недостатака предузеће је радило са половином капацитета. Од ове године рад се одвија нормално и предузеће показује добре резултате. Карактеристично за ово предузеће је да његови материјални трошкови износе преко 91% од вредности бруто продукта. Поред тога што је сама сировина скупа, узрок за овако високо учешће материјалних трошкова у бруто продукту лежи у томе, што предузеће набавља робу у целој републици, јер најближи реон не може да га довољно снабде, а то повећава трошкове.

Погон предузећа “Биље” експорт-импорт Београд “22. Јули” исказао је у свом завршном рачуну за 1953. годину губитак у износу од 6.162.376 динара. према Уредби о кредитима ово предузеће није било способно да узме кредит. Међутим, пошто је појава губитка код свих предузећа кланичне индустрије општа циркуларом Главне централе Народне банке од 24. марта 1954. године предвиђено је да ће предузећа своје губитке регулисати на тај начин што ће у висини показаног губитка добити термински кредит са роком враћања од 3-4 године уз камату од 1%. Предузеће је добило кредит 133.696.551 динара за израду модерне кланице живине, хигијенских просторија за прераду живине, прераду и конзервирање јаја у лименкама и потребан број хладњача.

43

Предузеће и 1955. године има нископродуктивну производњу мада извози робу у Француску и Немачку; добит је слаба јер предузеће нема ни један специјалитет у свом асортиману.

Своју прву продавницу у граду отворило је 1958. године, а пословођа је Влада (Бајић) Ђорђевић. Фи. бр. 1004/58 од 12. септембра 1958. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Магацин – хладњача изграђена је 1961. године. Предузеће је дошло у незавидну ситуацију, па се јануара 1965.

године припојило предузећу “Aгроекспорт” из Београда и од тада почиње његов успон. Тежиште своје производње бацили су на прераду јунећег меса чија производња је намењена првенствено за извоз. У том смислу Живинарска кланица-хладњача била им је непотребна, па су је уступили Земљорадничкој задрузи “Јединство” из Крушевца, али је неком акробатиком завршила у Земљорадничкој задрузи “Слога” из Трстеника. Живинарска кланица од 1967. године послује као самостална организација удруженог рада “Бројлер” у Варварину.

То је био и крај Живинарске фарме у Крушевцу која се налазила на месту звано Велики Брег на десној страни бруског пута чије су беле дугачке зграде упадале у очи пролазника. Била је идеја да ту буде град пернатих становника којих је 1960. године било преко 40.000 али се није остварила. Ту је товљено хиљаде пилића “Њу хемшир”, али је било и

43

ИАК, НОГО Крушевац 27. април 1954.

Page 93: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

92

мелеза створених укрштањем пилића расе “Њу хемшир” са расом “Плимут бели” и “Корниш”, рекоше идеалне за тов. Све је то надгледао ветеринар Живојин Милошевић, управник фарме. Земљиште на којој се налазила фарма продато је предузећу “Агропромет” из Крушевца.

Предузеће “22. Јули” у сарадњи са предузећима “Жупски рубин” и “Вино жупа” из Александровца 1968. године отворило је 30 сопствених продавница у земљи.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године предузеће постаје Основна организација удруженог рада (ООУР) “Агроекспорт” са седиштем у Крушевцу.

Стварањем Агро-индустријског комплекса у Крушевцу, 1978. године, послује као ОУР у саставу СОУР “Жупски рубин”.

Од 1977. године послује као РО КИК “22. Јули”. РО КИК 22. “Jули” 1986. године запошљава 702 радника. Агонија “22. Јула” почела је 1992. године када је тадашња

републичка Влада административним одређивањем цена животних намирница практично почела уништавање агро индустрије јер сељаци, по простој рачуници нису хтели живу стоку да продају “22. Јулу” по административним ценама, већ су килограм живе ваге обрачунавали по немачким маркама. “22. Јули” се те и 1993. године нашао у економски неодрживом положају јер нису могли да купе основну сировину, а оно што су већ произвели продали су за тадашње динаре у малопродаји. Уз благослов тадашњих општинских власти мењано је неколико руководећих гарнитура, али излаза није било.

Предузеће отишло у стечај 2002. године.

Директори 1947-1951 Сергије Митровић (1922-1991) из Ђуниса

Сергије Митровић пре рата завршио је пет разреда трговачке школе и радио као трговачки помоћник. Борац је XXIII ударне бригаде 45 дивизије у чину потпоручника. Отишао да ради у Предузеће за путеве и улице у Крушевцу.

1951-1952 Божидар Гајић (1924-1977) из Кобиља Божидар Гајић је син Драгомира Гајића. Носилац је “Партизанске споменице 1941”. Радио је као комерцијал-ни директор у предузећу “Мерима”, затим је дошао у “22. Јули” где је био познат и као иноватор многих проналазака у кланичној индустрији. Био је и директор УГОП “Жупа” и “Металпромета” у Крушевцу.

Page 94: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

93

1953-1956 Александар Радовановић (1920-1991) из Г. Злегиња Александра Радовановић, Шнајца, абаџијски радик пре рата, носилац “Партизанске споменице 1941”. Постав-љен за директора овог предузећа марта 1953., а на ову дужност ступио са положаја директора фабрике “Стеван Дунић” у Земуну. Постављен решењем председника НОГО Крушевац бр. 6848/53 на место дотадашњег директора Божидара Гајића који се налази на боловању.

1956-1958 Милутин Тасић (1922-2002) из Крушевца

Милутин Тасић био је на бројним дужностима у општини, срезу и републици. Из предузећа “22. Јули”, отишао за начелника за привреду општине Крушевац, затим је био начелник за привреду среза Краљево и најзад постао је директор ХИ “Жупа” у Крушевцу где је дао највећи допринос у привреди.

1958-1960 Драгомир Гавриловић (1909-1970)

Драгомир Гавриловић, Гавра, дипломирани правник. До избора новог директора у предузећу су в.д. Милутин Тасић бивши директор затим Душан Васиљевић до тада ветеринар у Сточарском пословном савезу у Крушевцу.

1960-1962 Слободан Ђорговић (1929-2007) из Јасике

Слободан Ђорговић завршио је шестомесечну Партијску школу у Крагујевцу 1950. Радио као секретар Трговин-ске коморе среза Крушевац пре него што је постављен за директора предузећа “22. Јули” пошто је повучено реше-ње о постављењу вршиоца дужности. Касније радио као комерцијални директор “Тржнице” у Београду. Потом отвара приватну фирму у Минхену и Лондону.

1962-1966 Драгослав Алексић (1919-2013) из Шљивова

Драгослав Алексић био је пољопривредник, а после рата укључио се у политички живот. Радио је на разним пословима: секретар среског комитета Комунистичке партије у Александровцу (1947-1957); председник Срес-ког савеза земљорадничких задруга у Крушевцу (1957-1960); председник Среске пољопривредно шумске коморе у Крушевцу (1960-1962); потпредседник Коморе

Краљево (1966-1968); председник Коморе Краљево (1968-1976); директор Републичког фонда вода и Републичке заједнице за водопривреду (1976-1985).

Page 95: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

94

1966-1972 Радојица Лепопојић (1930-1972) из Бачине Радојица Лепопојић завршио је Економски факултет. У колективу је окупио стручњаке и умне људе што је дало резултате. Тек његовим доласком предузеће је стало на ноге. Међу привредницима респектован као предузим-љив директор и способан стручњак.

1972-1980 Ђорђе Петровић (1935-1994) из Крушевца Ђорђе Петровић завршио је Економску школу у Крушевцу, а Економски факултет у Београду где је дипломирао 1960. године. Радио у предузећу “22. Јули” где је директор, затим је финансијски директор у градском предузећу “Топлана” у оснивању, у предузећу “14. Октобар” директор је сектора, генерални директор у предузећу “ИНОС” у Крушевцу. У једном мандату је

у СО Крушевац, где ради као начелник за привреду. 1980-1986 Млађен Божовић (1928-1986) из Лопаша (Уж. Пожега)

Млађен Божовић је завршио Пољопривредни факултет у Земуну. Био је технички директор Пољопривредног комбината у Младеновцу, директор Пољопривредне станице у Крушевцу и помоћник управника Пословног савеза за сточарство. Године 1985. изабран је за председника ФК “Напредак” из Крушевца. Умро је као генерални директор КИК “22. Јули”.

1986-1990 Синиша Бојић (1943) из Каоника

Синиша Бојић завршио је Пољопривредни факултет, одсек економија у Земуну. Радио у предузећу “Задругар” у Крушевцу, одакле долази у предузеће “22. Јули” у Крушевцу. Затим ради у Агробанци Крушевац где је руководилац експозитуре до 2003. године када је пензионисан. Био је члан председништва регионалног Задружног савеза у Краљеву и члан кредитног одбора ЈИК банке у Београду.

1990-1992 Раде Вукојевић (1955) из Доње Ратаја

Раде Вукојевић завршио је Пољопривредни факултет, агроекономски одсек у Земуну. Радио је у Земљорадничкој задрузи “Голија”, село Девићи (Ивањица), затим Земљорадничкој задрузи у Горњем Ступњу где је финансијски директор. Одатле долази у “22. Јули”. Био је још и директор предузећа “ИНОС” (2003-2004) и директор предузећа “Бемикс” из

Александровца (2004-2006).

Page 96: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

95

1992-1997 Србољуб Милосављевић (1946) из Ђуниса Србољуб Милосављевић завршио је Машински факултет и један је од ретких директора у Крушевцу тада као машински инжењер. Директорску дужност у предузећу преузео је у кризној ситуацији када је колектив био пред расулом. За годину дана ставио је предузеће на ноге које ради пуним капацитетом и нема раднике на принудном одмору.

1997-1998 Бранислав Карајовић (1957) из Крушевца

Бранислав Карајовић је инжењер пољопривреде – технолог. Радио је на месту директора погона “Пекара” у ДП “Бранко Перишић” у Крушевцу. Био је члан Извршног одбора Скупштине општине Крушевац и члан Већа самосталних синдиката општине Крушевац. Био је и одборник у Скупштини општине Крушевац.

1998-2000 Милан Живковић (1956) из Дољана

Милан Живковић завршио је Економски факултет у Београду. Магистрирао је на Правном факултету у Београду и стекао звање магистра правно-економских наука. Радио у ХИ “Жупа”, Управи прихода и ДП “Савремени Дом” где је помоћник генералног директора. Био је и инспектор СДК-а. Живи и ради у Београду.

До избора новог директора в.д. је Елена Сијић. 2001-2002 Драгољуб Мијајловић (1957) из Велике Крушевице

Драгољуб Мијајловић завршио је Економски факултет у Крагујевцу 1980. године. Радио је у предузећу “Круше-вац промет” као самостални референт у служби маркетинга и планско аналитичкој служби. Од 1985. до 1990. године директор је предузећа “Јастра”, комерци-јални директор предузећа “Дева” од 1992. до 1994. године, када одлази за заменика директора “Бетекс” у

Крушевцу. Од 1995. до 1996. године директор је предузећа “Дева”, затим директор трговине у предузећу “Савремени дом” до 2001. године. Поново се вратио у предузеће “Савремени дом” где ради до 2006. године, затим ради у Пореској управи у Крушевцу до 2008. године када долази у Националну службу за запошљавање у Крушевцу.

Предузеће отишло у стечај 2002. године.

Page 97: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

96

ДИП САВРЕМЕНИ ДОМ Предузеће “Јужни Кучај” са седиштем у Параћину основано

1945. године. Од 1. маја 1947. године реорганизована су шумска предузећа у шумска газдинства под називом: Шумско газдинство “Јужни Кучај” са седиштем у Параћину које је пренело седиште у Крушевац 1951. године.

Врши експлоатацију шума и механичку прераду дрвета. Има своја стоваришта 1953. године: у Крушевцу улица Веце

Корчагина бр. 35, и у Београду улица Војводе Мишића бр. 13 и Булевар Александра Ранковића бр. 26.

У 1954. години припојени су му Завод за импрегнацију прагова, Градско столарско предузеће и Столарска задруга. Ово припајање допринело је бољем коришћењу сировина и смањењу трошкова. Због недостатка електричне енергије било је честих прекида у раду столарског погона, док су остали погони имали струју из сопствених извора. Један део својих производа – резану грађу, предузеће извози у иностранство, а амбалажу за паковање јужног воћа израђује столарски погон и продаје у Израелу.

Израђује намештај и амбалажу, импрегнира прагове, бандере и другу грађу. Израђује амбалажу за унутрашњост и извози све врсте храстовог и буковог паркета.

Предузеће је 1954. године оформило Биро за унапређење производње што је довело до знатног подизања квалитета и асортимана производа, нарочито столарског погона.

У 1958. години Комбинат броји 1.070 радника и службеника, а извоз њихових производа иде у десет земаља. Један од највећих проблема овог предузећа је удаљеност експлоатационог подручја манипулације од индустријског погона предузећа. Наиме, ово подручје налази се на терену Пасуљанских Ливада у Јужном Кучају, те удаљеност доста утиче на повећање цена сировине, а самим тим и на рентабилније пословање предузећа. На манипулацији је запослено 300 радника а превоз се врши дотрајалим камионима што је било веома скупо. Зато је Предузеће продало своје старе камионе, а за превоз је ангажовало услуге других предузећа што је било далеко јефтиније.

Најбољи погони у предузећу су импрегнација и паркетарница. Већ 1962. године производни погони су: фабрика шпер плоча,

фабрика иверистих плоча, фабрика намештаја, фабрика паркета, импрегнација и стругара.

“Дрвни комбинат” се 1963. године спојио са фабриком намештаја “Црвена Застава” из Свилајнца у једно предузеће. После интеграције са предузећем “Јужни Кучај” из Ресавице и фабриком намештаја из Свилајнца “Дрвни комбинат” из Крушевца постао је једно од највећих предузећа дрвне индустрије у земљи. Назив новог предузећа је Дрвни комбинат “Црвена Застава” Крушевац, са седиштем у Крушевцу.

Од 1. јануара 1966. године са Дрвним комбинатом “Црвена Застава” спојило се Шумско привредно предузеће Крушевац и од тада

Page 98: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

97

ново предузеће носи назив Шумско индустријски комбинат (ШИК) “Црвена Застава”.

Предузеће је 1967. године пустило у рад нову фабрику Иверолит чиме је заокружило технологију. Има своје погоне у Свилајнцу, Дворишту, Брусу, Ражњу, Трстенику, Александровцу, Крушевцу и продавнице у Сиску, Београду и Свилајнцу.

“Црвена застава” из Крушевца 1972. године је највеће дрвно – индустријско предузеће у Србији. У свом саставу има 16 фабрика које запошљавају 3.500 радника. Технологија овог Комбината почиње од садње семенке у шумским комплексима до финалне производње. Погон шумарства поседује 45.000 хектара шума и шумских површина. Постоје пет фабрика за производњу намештаја – у Крушевцу фабрика масивног намештаја, фабрика ентеријера и опреме за грађевинарство; у Свилајнцу фабрика намештаја и једна фабрика у Гани, у месту Кумасију. Тамо је управо једно мешовито предузеће за експлоатацију шума, производњу резане грађе и масивног намештаја. Производња фурнира врши се у сопственој фабрици у Дворишту код Деспотовца. Предузеће има преко 10.000 квадратних метара продајног простора.

Производима “Црвене заставе” из Крушевца опремљени су многи објекти широм земље. Сва опрема за Основну привредну комору про-изведена је у Крушевцу, део опреме у хотелу “Југославија” у Београду је из “Црвене заставе”, зграда Извршног већа, хотел “Славија”, хотел “Крагујевац”, гимназија у Бору, палата правде у Загребу, суд и општина у Крушевцу су само неки од објеката са опремом овог предузећа.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године предузеће постаје Организација удруженог рада.

Новим удруживањем 1976. године створена је Сложена организација удруженог рада (СОУР) “Нови Дом”, када су се удружили ШИК “Црвена Застава” из Крушевца, Индустријски комбинат “20. Октобар” из Београда, “Узор” из Вршца, “Црвена Звезда” из Земуна, “Благотин” из Белушића, “Слога” из Сомбора и Специјализована трговинска организација “Нови Дом” из Београда.

У циљу што бољег пословања сложене организације удруженог рада, формирана је мешовита компанија ИЛЕА у Италији, која се бави искључиво прометом резане грађе, увозом машина и резервних делова. У Либерији је формирано мешовито предузеће АЛТКО за искоришћа-вање шума и прераду и промет дрвета, у Кумасију у Гани фирма ТАТ.

ШИК “Црвена застава” – Владе Шошића бр. 9 у свом саставу 1986. године има више Основних организација удруженог рада (ООУР-а), од којих су у Крушевцу, и то: ООУР “Шумарство”, ООУР за прераду дрвета “Намештај”, ООУР “Набавка и продаја”, РЗ заједнички стручни административни послови и запошљава 2.386 радника.

Дезинтеграција је извршена 1. јануара 1990. године тако што је шумарство припало “Шумама”, а од тада предузеће послује самостално под називом ДИП “Савремени Дом”.

Page 99: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

98

ДИП “Савремени Дом” поред производних хала у свом саставу има и 59 продавница и шест робних кућа, распоређених у највећим пословним центрима Србије.

Директори

1951-1956 Михаило Марковић (1912-?) из Забрежја Михаило Марковић завршио је 4 разреда гимназије и радио је као металски радник у Дрвном комбинату. Постављен је за директора још у Параћину и у Крушевац долази као директор. Он је изабран за директора и ако тада предузеће има инжењера шумарства. Никола Савић (1912-?) из Београда завршио је Шумарски факултет у Београду и технички је директор у истом предузећу.

1956-1958 Милорад Радовановић 1958 Борислав Стефановић (1913-?) из Шапца

Борислав Стефановић завршио је Шумарски факултет. У Дрвном комбинату ради од 1952. године.

1958-1960 Милорад Јевтић из Краљева Милорад Јевтић постављен за директора крајем септембра 1958.

44 Завршио је Шумарски факултет и годинама радио

као руководилац на Пасуљанским Ливадама. Није имао амбиције да дође на место директора, па су га једва наговорили да буде на том месту где се кратко задржао.

1960-1977 Обрад Обрадовић (1926-2002) из Бруса

Обрад Обрадовић постављен је за директора 14. маја 1960. године. Дипломирани је инжењер шумарства који је веома успешно водио предузеће показујући кроз то квалитете великог привредника. Именован је 1977. године за првог генералног директора СОУР ШИП “Нови Дом” у Београду. Изузетан је његов допринос шумарству и очувању Копаоника. Почетком

1990. године формирао је Национални парк, где је директор јавног предузећа за заштиту и развој Националног парка “Копаоник”.

1977-1984 Петар Јовићевић (1928-2013) из Новог Пазара

Петар Јовићевић рођен је у селу Бујце код Новог Пазара. Гимназију завршио у Новом Пазару, а Шумарски факул-тет у Београду. У Дрвни комбинат дошао је 1959. и радио у погону Намештаја, затим је шеф Импрегнације, Бироа, управник Радне заједнице. Предузеће је напустио 1984. и отишао на нову дужност у Регионалну привредну комору у Краљево. Као пензионер живео у Врњачкој Бањи.

44

Победа, 3. октобар 1958, стр. 2.

Page 100: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

99

1984-1991 Драгослав Лазаревић (1941) из Крушевца Драгослав Лазаревић је грађевински инжењер. Био је директор предузећа “Крушевацпут”, али обављао је низ других значајних друштвено политичких функција. У ШИК дошао са места председника општинског комитета. Директор је сектора изградње у предузећу “Југодрво” из Београда од 1991. до 1994. године, од тога провео од 1992. до 1994. године у Улан Батору у Монголији.

1991-1994 Божин Анђелковић (1934) из Мрмоша

Божин Анђелковић завршио је Шумарски факултет у Скопљу 1963. Запослио се у Шумско индустријском предузећу у Зајечару чији је био стипендиста и радио у погону Дрвне индустрије у Доњем Милановцу као руководилац производње. У Дрвни комбинат “Црвена застава” у Крушевац дошао 1965. и радио као управник фабрике фурнира у Дворишту, шеф “Примарне прераде

дрвета”, директор ООУР “Припремна прерада дрвета”, комерцијални директор, директор продаје.

1994-1995 Драган Стојадиновић (1952) из Крушевца Драган Стојадиновић завршио је Гимназију у Крушев-цу, а Шумарски факултет, одсек дрвна индустрија, у Београду. Цео радни век радио je у предузећу ШИК “Црвена Застава” у Крушевцу где је почео од приправника, шефа одељења, управника погона, техничког директора до генералног директора.

1995-2001 Бранислав Весић (1956) из Крушевца

Бранислав Весић завршио је Економски факултет у Београду. Радио је у фабрици “Мерима” у Крушевцу од приправника до комерцијалног директора, затим на пословима саветника директора у спољнотрговинској кући “Центрокоп” из Београда који је отворио пословну јединицу у Крушевцу, одакле долази у “Савремени дом”. Потом у приватном предузећу “Флори” у

Крушевцу, затим у ТП “Јукомерц” из Крушевца, где је заменик директора. Данас је начелник Расинског округа.

2001-2002 Бранко Стојановић (1961) из Крушевца

Бранко Стојановић завршио је Шумарски факултет у Београду. Радио у Шумском газдинству, а од 1995. до 2001. године је технички директор предузећа ДИП “Савремени Дом”. Касније радио је у приватном предузећу “Галеб” група Шабац, “Импрегнација” Ћићевац и “Дуропак” у Крушевцу. Данас је власник школе страних језика BBC у Крушевцу.

Page 101: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

100

2002-2003 Драгутин Томашевић (1943) из Чачка Драгутин Томашевић завршио је Шумарски факултет одсек за механичку прераду дрвета у Београду 1967. године. Радио у “Горњем Ибру” Рожаје затим у ДИП “Сима Сарага” Чачак до 1975. када долази у ШИК “Црвена застава” где је управник “Фабрике ентеријера и опреме” до 1977. када одлази у “Јасен” у Краљево за техничког руководиоца погона “Јединство” где остаје

годину дана. Поново одлази у “Горњи Ибар” у Рожаје где је технички директор до 1983., а онда се враћа у ШИК “Црвена застава” где је управник “Фабрике ентеријера и опреме”. Једну годину (1994) провео је у ГП “Јастребац” и поново се вратио у ШИК “Црвена застава” где је технолог у техничкој припреми, директор пилане. Дао је оставку на место генералног директора и отишао да ради у Техничкој школи (грађевинци) као координатор практичне наставе.

2003-2005 Марија Јанићијевић (1949) из Краљева

Марија Јанићијевић завршила је Шумарски факултет одсек за прераду дрвета у Београду. Цео радни век радила у ШИК “Црвена застава” где је дошла 1975. године и радила у ООУР “Намештај” као шеф техничке припреме, затим је управник. Касније, када су укинути ООУР-и, постала је директор производње целог предузећа, директор инжењеринга, технички директор.

Стицајем околности 2006. проглашена је технолошким ви-шком и послата на Тржиште рада одакле је пензионисана.

2005-2009 Братислав Аранђеловић (1963) из Крушевца

Братислав Аранђеловић завршио је Шумарски факултет одсек за прераду дрвета у Београду. Радио је у предузећу ШИК “Црвена застава”. Затим прелази у “Јединство” – Александровац. Потом прелази у приватно предузеће “Мерком” у Крушевцу. Затим ради осам година у предузећу “Крушевацпут” одакле долази у ДИП “Савремени Дом”.

Предузеће ДИП “Савремени Дом” продато је 2009. а купац је

“Идеа пројект” Београд. За директора постављен је Љубомир Митровић. Уговор о продаји предузећа раскинут је 2. јула 2010. године. За

заступника капитала постављен је Драган Отовић, а за директора Никола Вуловић.

Page 102: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

101

ДУШАН РИСТИЋ Среско предузеће за производњу грађевинског материјала

основано 22. јуна 1947. године решењем НО среза расинског бр. 5318, уписано у регистар државних предузећа 17. јула 1947. године.

Седиште предузећа – Југ Богданова 13. На основу Закона о национализацији, у априлу 1948. године, у

састав предузећа улазе циглане “Морава” и “Расина” и од тада предузеће има производњу црепа и цигли, а од 1952. године ради на експлоатацији и преради камена пешчара у Белој Води као грађевинског и декоративног материјала. Ради се на пројекту механизације каменолома у Белој Води, затим се пројектује механизација каменолома у Читлуку и Браљини. Од 1953. године предузећу је придодато предузеће “Родољуб” из Сталаћа.

Производња грађевинског материјала које производе циглане “Расина” и “Морава” у Крушевцу и циглана у Сталаћу су: фалцован цреп типа “Расина” и “Морава”, ћерамиду сламењачу типа “Расина”, циглу машинске израде типа “Морава” и “Сталаћ”, циглу ручне израде типа “Расина”, “Морава” и “Сталаћ”.

Каменоломи беловодског пешчара у Белој Води производе: грубо пасиране квадере и фасаде, обрађене штоковане квадере и фасаде, штоковане уличне ивичњаке, штоковане степенице обичне и висеће, штоковане граничнике и колобране, стубове за обележавање разне километраже, коцке за разна поплочавања, ломљен камен за зидање.

Каменолом Читлук производи: ломљен камен за зидање, ломљен камен за туцаник, туцаник.

Ускоро се отвара каменолом у Браљини који ће производити: ломљен камен за зидање, ломљен камен за туцаник, туцаник, млевен браљински камен за потребе асфалтирања – агрегат, ломљен и гранулиран кварц.

Каменорезачка радионица у Крушевцу израђује: јавне и надгробне споменике од беловодског пешчара, мермера и гранита. Разне украсне предмете од беловодског пешчара, мермера и гранита.

Експлоатација шљунка на Морави и Расини. Грађевинарство: изводи монтажу – облагање фасада беловодским

пешчаром, мермером и другим каменом. Изводи монтажу споменика и јавних костурница и надгробних споменика од беловодског пешчара, гранита и мермера. Изводи све грађевинске радове на објектима ниско и високоградње.

“Савет за привреду НОГО Крушевац на својој седници од 4. октобра 1954. године донео је одлуку да се у корист државе ФНРЈ а за потребе предузећа за производњу грађевинског материјала “Душан Ристић” из Крушевца, за подизање станова уз законску накнаду изврши експропријација земљишта у улици Партизанских курира број 2 власништво Миодрага, Тихомира и Ђорђа Дреновца бивших трговаца из Крушевца, поседовни лист бр. 700 парцела 345 у мерама и границама, и то: са истока до улице Партизанских курира 48 метара, са севера до

Page 103: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

102

власника 34,5 метара, са запада до такође власника 45 метара и са југа до улице Рајићеве 31.5 метара, с тим да се напред описано земљиште има без икаквих терета одмах предати у посед предузећу за производњу грађевинског материјала”.

45

Предузеће “Душан Ристић” је 29. новембра 1955. године пустило у саобраћај пругу индустријског колосека Кошеви-Бела Вода дугу 12 километара. Вредност радова, рачунајући мост на Западној Морави дуг 124 метара, износи 132 милона динара. Овим ће се омогућити већа експлоатација беловодског пешчара. Један крак пруге до шљункаре на Западној Морави омогућиће производњу и превоз 20 хиљада кубика шљунка.

Предузеће је 1959. године стављено под принудну управу. Стари дотрајали погони поред “Мораве” и “Расине” престали су

са радом 1961. године када су нестали са лица земље, пошто се налазе у хидро-систему, а отворен је нов модеран погон у Дедини, као и погонска јединица Мајдан у Шашиловцу, и продавницу на мало у Крушевцу.

Предузеће је 1961. године отворило нову сушару за цреп у погону “Расина” што ће повећати производњу за 70%. У предузећу је запослено 430 радника и службеника у главној сезони.

“Душан Ристић” се бави: производњом глинених производа, беловодског пешчара, мермера итд., затим специјализованом грађевин-ском оперативом и неким другим пословима. Нов производ је шупља опека, са којом предузеће може да задовољи све потребе нашег и околних срезова, а која је раније увожена са стране.

“Душан Ристић” има 11 погона. Осим у крушевачком срезу радове изводе у Београду, Светозареву, Смедереву и неким другим већим градовима.

Нова фабрика глинених производа капацитета 10 милона комада црепа и 8 милиона комада гитер – блока пуштена је у рад 1966. године.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године предузеће постаје Организација удруженог рада која у свом саставу има три Основне организације удруженог рада, и то: ООУР Погон “Дедина”, ООУР Погон “Расина” Бивоље, ООУР “Сталаћ” и Радна заједница заједничких служби.

РО “Душан Ристић” – Дедина у свом саставу 1986. има: ООУР “Дедина” и РЗ заједничке стручне службе и запошљава 139 радника.

Нестајањем ООУР-а у предузећима дешавале су се битне промене јер су се многи одвајали у самостална предузећа па се тако и у предузећу “Душан Ристић” догодио разлаз између погона “Дедина” и погона “Сталаћ” који је прогласио самостално предузеће 1989. године. Од тада погон у Дедини носи нови назив ДП “Циглана”.

45

ИАК, НОГО Крушевац 4. Октобар 1954.

Page 104: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

103

Директори 1947-1950 Тома В. Миленковић (1911-1978) из Глободера

Томислав Миленковић изучио је опанчарски занат. После рата биран је за среског одборника и за председника Крушевачког среза. Биран за народног посланика Скупштине Србије 1946. године. После истека мандата ради у Секцији за путеве Крушевац као пословођа, и у предузећу “Душан Ристић”.

1950 Миодраг Филиповић (1910-1989) из Коњуха

Миодраг Филиповић Мидра каменорезачки радник пре рата, после рата председник Окружне столарске задруге, директор Градског столарског предузећа одакле је дошао у предузеће “Душан Ристић”. Отишао у Београд где је представник фирме. Изводио радове на многим објектима у земљи нпр.: Дом Синдиката, Споменик револуцији на Иришком венцу, итд. Пензио-

нисан 1972. године. Био је вечити момак и велики боем. 1950-1959 Миодраг Шарановић (1921-1990) из Глободера

Миодраг Шарановић, земљорадник пре рата. Поднео је оставку на место директора предузећа с обзиром да се предузеће проширује, а он се не осећа довољно стручним да може успешно решавати проблеме у предузећу. Директор је новог предузећа “Фасада”.

1959-1963 Арсеније Вуковић (1924) из Крушевца Арсеније Вуковић радио у општинском комитету СК Крушевац, Заводу за социјално осигурање, предузећу “Душан Ристић” где је постављен за директора 25. фебруара 1959. године, касније радио као руководилац комерцијалног сектора, а од 1974. године је на дужности шефа службе набавке и продаје истог предузећа. Био је председник СО Крушевац.

1963-1982 Миомир Јаковљевић (1933-2000) из Велике Ломнице

Миомир Јаковљевић завршио је Економски факултет у Београду. Радио је као шеф одсека за план Народног одбора општине у Крушевцу, а за директора предузећа “Душан Ристић” постављен је 19. марта 1963. године. Затим одлази на место начелника за привреду СО Крушевац где остаје до 1986. године када прелази у ЗОИЛ “Дунав” у Крушевцу где ради до пензионисања 1995. године.

Page 105: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

104

1982-1985 Марко Перовић (1938-1985) из Петровог Села (Кладово) Марко Перовић завршио је Економски факултет у Београду. Почео је да ради као професор заједно са својом супругом у Великој Плани где су добили посао, затим долази у предузеће “Душан Ристић” у Крушевцу.

1986-1994 Михаило Дебељак (1943-2011) из Печеног (Краљево) Михаило Дебељак завршио је Економски факултет у Прилепу, а магистарски рад одбранио на Економском факултету у Београду. Радио је у предузећу “Црвена застава” у Крагујевцу, затим у једном комуналном предузећу у Великом Градишту, предузећу “Потенс” у Ужичкој Пожези, предузећу “Душан Ристић” у Крушевцу и најзад откупио је једну “Циглану” у

Ариљу. Као пензионер живео је у Крагујевцу. 1995-1997 Радован Шајкић (1948) из Старог Брачина

Радован Шајкић завршио је Средњу хемијску школу, Саобраћајни факултет и Економски факултет у Новом Саду. Радио је у предузећу “Милоје Закић” (1968-1986), предузећу “Елмостан” у Крушевцу (1986-1987), Предузећу “Наш Дом” у Крушевцу, РТК Крушевац где је шеф пропаганде, ДП “Циглана”, Финансијској полицији у Крушевцу и као порески инспектор.

1997-2003 Мира Димић (1952) из Негосавља (Медвеђа) Мира Димић завршила је Економски факултет у Нишу. Радила је у Југословенској железници у Нишу где је обављала послове шефа привредно рачунарског сектора. У предузеће “Циглана” у Крушевцу дошла је 1987. године и радила на пословима шефа рачуноводства, касније изабрана за директора. Остала је на месту директора и после приватизације и била на руководећем месту до одласка предузећа у стечај.

Предузеће приватизовано 26. јун 2003. (аукција), од 22. априла

2010. године отишло у стечај.

Page 106: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

105

ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ОБРАДУ ДУВАНА Постоји од пре рата као Монопол дувана. Обновило рад 1945.

године. Основана је 1946. године дуванска огледна станица која ће вршити испитивање и оплемењавање дувана Моравско-дринске зоне. Оснивање ове станице има и социјални значај за становништво града и околине. На огледној станици биће запослено неколико радника преко целе године. Земљиште за оглед изабрано је у Лазарици, поред “Лазаричке чесме”.

У Крушевцу је 1956. године пуштен у погон Завод за вансезонску ферментацију дувана. Капацитет ферм завода у сезони од шест месеци постиже 500.000 килограма дувана. Подизањем овако важног дуванског објекта, решени су сви проблеми који су до сада кочили унапређење производње дувана у крушевачком крају. Техничке уређаје извео је “14. Октобар”, а грађевинске “Западна Морава”, оба из Крушевца.

У просторном кругу Предузећа за прераду дувана адаптиране су просторије нове фабрике сиве лепенке. “14. Октобар” израдио је све потребне машине и инсталације, а нова крушевачка фабрика отпочела је рад 1. августа 1961. године под именом Предузеће за производњу лепенке, папирне амбалаже и обраду дувана – Крушевац.

Директори

1946-1950 Милан Крсмановић 1950-1952 Бранко В. Ковачевић (1889-1956)

Бранко В. Ковачевић технички директор предузећа за обраду дувана je од 1936. године.

1952-1961 Драгомир Ђорђевић (1922-2003) из Бивоља Драгомир Ђорђевић био је борац Расинског партизан-ског одреда. После рата ради у Предузећу за обраду дувана у Крушевцу. У међувремену, завршио је скраћене курсеве у Београду који су у рангу инжењера и постао директор предузећа. Активан је друштвено политички радник и добитник више признања за свој рад. Дао оставку због одласка у Београд на школовање.

1961-1964 Радомир Мићић (1929-1992) из Крушевца

Радомир Мићић је завршио Економски факултет. Од 1956. до 1961. године радио у НО општине Крушевац као начелник за привреду, затим потпредседник НО општине Крушевац. За директора Предузећа за обраду дувана постављен 30. марта 1961. године, а дужност директора преузео је 11. априла исте године.

Page 107: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

106

Предузеће за производњу лепенке, папирне амбалаже и обраду дувана (Бивше Предузеће за обраду дувана – Крушевац) спојило се са предузећем “Душан Петронијевић” 1962. године. Међутим, погон за обраду дувана није се уклапао у систем рада новог предузећа.

Погон за обраду дувана издвојио се из предузећа “Душан Петронијевић” 5. децембра 1964. године и спојио се са Фабриком дувана Ниш и тако постао њихов погон “Расина” у Крушевцу. Купили су три хектара земље поред Расине где је Фабрика дувана Ниш 1966. године изградила модерну халу за прераду дувана у Крушевцу, као и службене просторије.

Потписивањем самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године постали су Основна организација удруженог рада (ООУР) “Расина” – Дуванске индустрије Ниш, са седиштем у Крушевцу.

ООУР “Расина” 1976. године има 945 коопераната, а план производње од 300 тона дувана премашен је.

Од 22. јануара 1980. године ООУР “Расина” издваја се из нишке фабрике и припаја предузећу “Душан Петронијевић”.

Директори

1964-1971 Драгомир Ђорђевић (други пут) 1971-1980 Лазар Аздејковић (1928) из Кобиља (Брус)

Лазар Аздејковић завршио је Пољопривредни факултет у Скопљу. Радио је у Фабрици дувана у Гњилану двадесет година, где је био и директор. У Предузеће за обраду дувана у Крушевцу долази 1970. године, а годину дана касније постаје директор. Из Крушевца одлази у Фабрику дувана Ниш где ради до пензионисања 1992. године.

1980 Лазар Гајић (1932-2002) из Кукљина

Лазар Гајић завршио је Пољопривредни факултет општи смер у Скопљу. Радио је у Предузећу за обраду дувана у Крушевцу где је био и директор предузећа. Био је члан Привредне коморе и члан Централног радничког савета Фабрике дувана Ниш. Од 1. јануара 1982. године одлази у СО Крушевац где ради као општински инспектор, затим је републички пољопривредни

инспектор и са тог места је 1999. године пензионисан.

Page 108: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

107

ДУШАН ПЕТРОНИЈЕВИЋ Градско штампарско предузеће основано решењем ГНО-а у

Крушевцу бр. 21977 од 20. августа 1948. године. Ради у склопу Градског занатског предузећа као штампарски

погон, а одваја се у самостално предузеће решењем НО општине Круше-вац бр. 10176 од 9. јула 1954. Седиште предузећа Таковска бр. 12.

Штампарија носи назив “Светозар Марковић”. Предузеће 1958. године мења име, а нови назив је Графичко

предузеће “Душан Петронијевић” у Крушевцу. Фи. бр. 1168/58 од 13. фебруара 1958. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Реконструкција штампарије “Душан Петронијевић” завршена је подизањем још једне зграде одмах до постојеће која ће омогућити про-ширење скоро свих погона. Рад у новом погону почео је 1. јануара 1960.

Директор

1954-1962 Божидар Вељковић (1907-?) Божидар Вељковић је главни мајстор типограф у штампа-рији “Будимовић”, па је као такав постао директор Штампарије у Крушевцу од 1948. године. Одавде је отишао службом у Београд.

Предузеће “Душан Петронијевић” спојено је 1962. године са Предузећем за производњу лепенке, папирне амбалаже и обраду дувана у Крушевцу и сели се на данашњу локацију.

Новоформирано предузеће је: Графички комбинат за производњу лепенке, папирне амбалаже, графичких услуга и обраде дувана.

Погон за обраду дувана издвојио се 1964. године. “Душан Петронијевић” у свом саставу има погоне: “Фабрика

лепенке”, “Штампарија”, “Цинкографија”, “Офсет припрема”. Картона-жа производи све врсте клишеа, картонске амбалаже и врши све врсте графичких услуга.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године предузеће постаје Организација удруженог рада (ОУР) која у свом саставу има четири Основне организације удруженог рада (ООУР-а), и то: ООУР “Фабрика амбалаже”, ООУР “Фабрика полуцелулозе и папира”, ООУР “Штампарија”, Радна заједница заједничких послова.

Од 22. јануара 1980. године предузећу се припојио ООУР “Расина” који се издвојио из РО “Ниш-табак”. Овим спајањем Предузеће “Душан Петронијевић” добио је на новој локацији велики простор у који је сместио свој ООУР “Штампарија”.

РО “Душан Петронијевић” – ЈНА бр. 72 у свом саставу 1986. године има ООУР “Фабрика полуцелулозе и папира” – Јастребачки пут бб, ООУР “Фабрика амбалаже” и РЗ заједничке службе и запошљава 1.394 радника.

Следећа подела предузећа била је 1991. године када се дели на: Предузеће за прераду полуцелулозе и папира “Цепак”, и Предузеће за производњу амбалаже “Душан Петронијевић”.

Page 109: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

108

Коначна подела предузећа извршена је 2002. године: “Душан Петронијевић” – фабрика амбалаже; “Д Маркет” – трговина; “Техноенергетика” – производња енергетске паре и услужно одржавање.

Директори

1962-1975 Радомир Мићић (1929-1992) из Крушевца Радомир Мићић је завршио Економски факултет. До 1961. радио у НО општине Крушевац као начелник за привреду, затим потпредседник НО општине Крушевац, а 30. марта исте године постављен за директора Предузећа за обраду дувана. Дужност директора Предузећа за обраду дувана преузео је 11. априла 1961.

1975-1976 Милослав Петровић (1932-1999) из Чачка

Милослав Петровић родио се у Чачку. У Крушевац је дошао као дете јер су му родитељи просветни радници. Зато му је остао надимак Миле Чачак. Завршио је Правни факултет у Београду. Цео радни век провео је у предузећу “Душан Петронијевић” у Крушевцу. Био је активан спортски радник и члан управе ФК “Напредак”.

1976-1982 Иван Пешић (1932-1986) из Крушевца

Иван Пешић завршио је Правни факултет. Радио је у предузећу “Мерима” где је директор правне службе, затим директор продаје. Одатле одлази у Југопетрол “Западна Србија” у Крушевцу, па у “Душан Петроније-вић”. Касније радио у СИЗ-у становања где је био директор.

1982-1988 Синиша Арсић (1937) из Вучака

Синиша Арсић завршио је Економски факултет у Београду. Радио као директор Дома синдиката, начелник финасија у СО Крушевац од 1974. до 1981. године. Затим одлази у Београд где ради као помоћник генералног директора за економију и финансије фабрике папира “Умка” из Београда.

1988-1991 Стојан Анђелковић (1943-1992) из Крушевца

Стојан Анђелковић рођен је у Залоговцу, а одрастао у Крушевцу, где му је отац директор банке. Завршио је Машински факултет у Београду 1970. Директор је ООУР-а “Фабрике за производњу полуцелулозе и папира” предузећа “Душан Петронијевић” из којег је 1991. настало ново друштвено предузеће “Цепак”. Умро је током службеног пута за Аустрију 8. априла 1992. у

Љубљани као генерални директор предузећа “Цепак”.

Page 110: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

109

1991-1997 Љубодраг Дељанин (1957) из Куршумлије Љубодраг Дељанин завршио је Економски факултет у Нишу. Прво запослење било му је у предузећу “Душан Петронијевић” у Крушевцу. Одласком из предузећа постао је приватни предузетник.

1997-2004 Зоран Јовановић (1963) из Крушевца Зоран Јовановић завршио је Средњу економску школу у Крушевцу, а Економски факултет, Универзитета у Београду 1989. године. Запослио се у предузећу “Душан Петронијевић” у Крушевцу 1991. године где је радио као референт продаје, шеф продаје, комерцијални директор. Зоран Јовановић је директор предузећа и после приватизације.

Предузеће приватизовано 14. септембра 2004. године (тендер). Нови већински власник је “Дуропак” из Беча.

ЦЕПАК Поделом предузећа “Душан Петронијевић” 1991. године

основано је ново Предузеће за прераду полуцелулозе и папира “Цепак”.

Директори 1991-1992 Стојан Анђелковић (1943-1992) из Крушевца 1992-2000 Никола Петровић (1944) из Пирота

Никола Петровић завршио је Економски факултет. Данас живи у Београду.

2000-2002 Ивица Раденковић 2002-2003 Мирослав Марковић Предузеће “Цепак” у Крушевцу у стечају тек на деветој

лицитацији продато је 2004. године Трговинском предузећу “Ламела промет” из Крушевца за 80 милиона динара. Нови власник нема никакве обавезе према бившим радницима предузећа “Цепак”, а у надлежности трговинског суда је исплата дуга према њима и повериоцима.

Page 111: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

110

ВЕСЕЛИН НИКОЛИЋ Градско механичко-инсталационо предузеће “Веселин Николић”

у Крушевцу основано решењем Градског НО општине Крушевац бр. 12655 од 22. маја 1947. године. Седиште: Цара Лазара бр. 6.

Градски НО Крушевац основао је ово предузеће за поправку моторних возила, пољопривредних машина, израду и монтажу грађевинских радова, лимарских и браварских радова и водоканализационих уређаја. До тада је ово предузеће радило као ремонтна радионица Југословенске народне армије.

Производи: ракијске казане свих врста, прскалице за винограде најбољег квалитета, пумпе за бицикле никловане, дечије трицикле, корита за прање рубља четвртаста и округла, кофе и канте за воду свих врста, чесмице за умивање од месинг лима и поцинкованог лима, месинг славине за чесмице, кочнице за кола, шарке за прозоре, прибор за олифне, све врсте плехова за печење, канте за маст и млеко од првокласног белог лима, као и све друге предмете по наруџбини.

Поред овога предузеће има своју модерну никлерницу, у којој врши никловање свих предмета од гвожђа, месинга и бакра, као: делова за бицикле и мотоцикле, алата, медицинских инструмената, прибора за јело, вага, и слично.

“Градско механичко-инсталационо предузеће Веселин Николић 1951. године запошљава укупно 60 радника: 42 радник, 6 ученика, 2 помоћна радника, 2 индустријска милиција и 7 службеника”.

46

Као код металне индустрије уопште, тако су и код овог предузећа повећани трошкови репродукције углавном због поскупљења бакарног лима, који је главни материјал за прераду и који се теже добавља. Други погон – ливница – радила је пуним капацитетом и углавном за “14. Октобар”, али због малог простора за моделарницу оно није могло да задовољи потребе. Одељење за никловање нема потребних уређаја ни стручњаке. Половином 1954. године предузеће је преузело машине погона ГП “Јастребац” ради организовања ремонтне радионице, за којом се осећала велика потреба, али због недостатка стручног кадра и неких машина, слабости у организацији ремонтна, радионица није испунила очекивања.

Први извоз прскалица у Кину 1956. године, касније у Египат и проширивањем свог производног програма предузеће добија обележје индустријске производње и мења назив у Индустријско производно предузеће. Касније извози своје производе и у друге земље.

Предузеће проширило делатност 1958. године на производњу санитарних уређаја и арматура, окова и прибора, камиона за чишћење и поливање улица.

Нова аутоматозована емајлирница пуштена је у рад 1964. године, која представља нову фабрику у оквиру овог предузећа. Овај погон има капацитет од око 100.000 емајлираних када годишње, а средства за

46

ИАК, ГНО Крушевац 7. фебруар 1951.

Page 112: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

111

његову опрему обезбедили су СО Крушевац, предузеће и Југобанка. Комплетна опрема увезена је из Холандије. Каде које се емајлирају у овој фабрици израђује од лима “Икарус” из Земуна који је кооперант овог предузећа.

Ради сигурније реализације 30. августа 1966. године погон емајлирнице спаја се са предузећем “ЕМО – Цеље” из Словеније погон у Крушевцу. Остали погони припојени су индустрији “14. Октобар” 1966. године када су решењем Фи-959/66 избрисани из регистра предузећа.

Директори

1947 Божидар Петковић (1920-1999) из Крушевца Божидар Петковић, Рапид, постављен је за директора предузећа са месечном платом од 5.600 динара на седници ГНО Крушевац од 28. маја 1947. године. Убрзо је после тога смењен, а на место директора постављен инжењер.

1947-1948 Вукашин Стојиљковић (1906-1978) Вукашин Стојиљковић је инжењер индустријско-техничке струке. Смењен са места директора 13. априла 1948. године (ИАК, ГНО Крушевац 1948) због ИБ-а.

1948-1950 Бранко Милијић (1920-2006) из Послона (Ражањ) Бранко Милијић завршио је Трговачку занатску школу пре рата. При команди подручја Ниш био је борац и ру-ководилац Војне шиваре. Он је алатничар у предузећу. Постављен је за директора предузећа, а Божидар Петковић за техничког директора. Пензионисан 1970. године.

1950-1952 Слободан Николић (1920-2002) из Наупара

Слободан Николић после рата је живео у Београду и радио у предузећу “Водовод”, а онда долази у Крушевац у предузеће “Веселин Николић”, где је секретар. За директора је постављен 5. маја 1950. године пошто је директор Бранко Милијић прешао на другу дужност.

Page 113: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

112

1952-1957 Миодраг Милошевић (1912-1986) из Крушевца Миодраг Милошевић био је директор Рибарске Бање, затим је постављен за директора предузећа “Веселин Николић” са месечном платом од 23.000 динара. Исте године послат је на шестомесечни курс. Док је одсутан замењује га Слободан Николић, персонални референт истог предузећа. Милошевић је суспендован са дужности директора са даном 25. јануар 1957. године.

1957-1958 Вукосав Милосављевић (1924-1988) из Крушевца

Вукосав Милосављевић завршио је занатску школу. Радио као машин бравар. Борац ауто чете главног штаба за Србију: шофер – механичар. Као високо квалификовани металски радник истог предузећа постављен је за вршиоца дужности директора до конкурса.

1958-1959 Бранко Милијић (други пут) 1959-1965 Станоје Томић (1922) из Пољне

Станоје Томић, инжењер, постављен је 5. фебруара 1959. године за директора предузећа.

1965-1966 Љуба Стефановић (1936) из Ваљева Љуба Стефановић машински инжењер радио је у предузе-ћу “14. Октобар” одакле долази у “Веселин Николић”. Његов долазак изазвао је буру негодовања који су радници отворено критиковали и видели у њему човека који је дошао с намером да их припоји предузећу “14. Октобар”. Издвајање емајлирнице изазвало је штрајкове, али све се завршило гашењем овог предузећа. Љуба Стефановић вратио се у “14. Октобар” и радио као директор производ-ње до 1976. када одлази за директора ИМТ-а у Београду.

ЕМО – ЦЕЉЕ Погон емајлирнице предузећа “Веселин Николић” 30. августа

1966. године спаја се са предузећем “ЕМО – Цеље” у Словенији погон у Крушевцу који узима и све раднике емајлирнице и наставља рад.

“ЕМО – Цеље” погон у Крушевцу основао је Божин Милићевић који је у то време радио за словеначку индустрију као трговачки путник.

Директори

1966-1968 Божин Милићевић (1936-2012) из Глободера 1968-? Антун Церар из Словеније Предузеће угашено 1978., а раднике преузео “14. Октобар”.

Page 114: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

113

БРАНКО ПЕРИШИЋ Аутоматском парном млину “Расина” постављена је принудна

управа после рата, а принудни управник је Стеван Јеротијевић из Ражња који је принудни управник и текстилне фабрике “Обилић” у Крушевцу.

Пошто је Аутоматски парни млин “Расина” прешао у надлежност ГНО Крушевац одлучено је, на седници одбора од 22. маја 1947. године, да се оснује Градско млинско предузеће “Бранко Перишић”.

ГНО Крушевац на својој седници од 2. фебруара 1948. године укинуо је Градско млинско предузеће “Бранко Перишић” у Крушевцу и припојио га Градском занатском предузећу у Крушевцу 19. фебруара 1948. године, између осталог и 15 пекара и магацин задруге. Административно-оперативни руководилац је Дирекција комуналних предузећа ГНО-а у Крушевцу. Промена у регистрацији предузећа десила се 3. јула 1948. године када је предузеће уписано као Градско пољопривредно предузеће у Крушевцу.

Седиште предузећа Трг Победе бр. 1. Млин “Бранко Перишић” је половином 1948. године потпао под

републичко административно руководство којим руководи “Млинпред” државно млинско предузеће у Крагујевцу. Поново је дошло у састав ГНО Крушевац 30. јуна 1950. године.

ГНО Крушевац на седници од 1. јула 1950. године на основу излагања председника планске комисије Бранка Милијића који је био од стране одбора упућен у комитет за индустрију и занатство по питању примопредаје млинова Народним одборима донео је одлуку да се млин “Бранко Перишић” прими под руководство овог Одбора и да се скупштини поднесе предлог да остане “млинско предузеће”. Комисија за примопредају: од стране Одбора Боривоје Вуковић, а Душан Димитријевић досадашњи директор млина и трећи члан представник “Млинпред” државног млинског предузећа из Крагујевца.

“Градско млинско предузеће “Бранко Перишић” 1951. године има 10 службеника, и то: Јосиф Матић директор, Милован Јовановић (1916-?) млађи референт, Љубомир Стаменковић (1899-?) благајник, Анка Ђурђевић (1921-?) помоћни финансијски манипулант, Милица Матић (1935) помоћни финансијски манипулант, Миодраг Јовановић (1920-?) привредни помоћник, Радосав Максић (1891-?) привредни помоћник, Стеван Јанић (1886-?) индустријски пословођа, Михајло Стефановић (1914-?) помоћни службеник II класе”.

47

Млин је 1955. године генерално ремонтован и извршена је електрификација. Због тога је млин престао са радом 1. априла 1955. године како би на време био у погону за нову сезону исте године.

На територији Среза Крушевац предузеће “Житопромет” из Светозарева имао је бројне откупне станице за промет, прераду и продају житарица које су биле филијале поменутог предузећа (управник филијале у Крушевцу је Милан Алексић (1916-?) из Великог Шиљегов-

47

ИАК, ГНО Крушевац 8. фебруар 1951.

Page 115: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

114

ца). Међутим, у свакодневном пословању није се показало ефикасним, а често су запостављани интереси једног краја на рачун другог.

Да би се све то избегло, 1957. године предузеће “Житопромет” у Светозареву и “Бранко Перишић” у Крушевцу донели су одлуку о спајању. На основу тих одлука све откупне станице “Житопромет” на територији Среза Крушевац спојене су са млинским предузећем “Бранко Перишић”, а то су откупне станице у Крушевцу, Трстенику, Ражњу, Варварину, Александровцу и Брусу.

Од тада је “Бранко Перишић” предузеће за откуп, прераду и продају житарица и прерађевина од житарица.

У непосредној близини млина 1959. године саграђен је модеран силос капацитета 450 вагона житарица. Грађевинске радове на њему извео је Комбинат монтажне градње “Трудбеник” из Београда.

“Бранко Перишић” до 1. августа 1960. године обављало је делатност: откуп, прераду и продају житарица. Припајањем предузећа “Блажо Думовић” дошло је до проширења делатности, поред напред наведеног још и на производњу и продају хлеба, белог пецива и бурека.

Предузеће 1961. године има 245 запослених радника. Затим долази период када предузеће престаје да производи хлеб,

а Крушевац се снабдева хлебом из Врњачке Бање око две године. Тако је било док није прорадила Парна пекара са производњом 1964. године. Старе, ручне нехигијенске пекаре, претворене су у продавнице, а њихова ранија производња обустављена.

Предузеће је 1967. године отворило први млечни ресторан у граду. Има своје продавнице и мењачнице у Крушевцу, Александровцу, Брусу, Ражњу, Варварину, Ћићевцу, Бачини, Обрежу, Трмчару, Витошевцу, Мозгову и Жучковцу.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године предузеће постаје Организација удруженог рада (ОУР) која у свом саставу има седам Основних организација удруженог рада (ООУР-а), и то: ООУР “Пекара”, ООУР “Млинпромет”, ООУР “Трговина”, ООУР “Млин – Ражањ”, ООУР Земљорадничка задруга Витошевац, ООУР Земљорадничка задруга Купци, Заједничке службе у Крушевцу.

Од 1978. године припојени СОУР-у “Жупски рубин”. Предузеће 1978. године у граду има 16 својих продавница; од

тога су четири ресторана који упошљавају 49 радника. Прехрамбено-трговинска организација “Бранко Перишић” као

део сложене организације удруженог рада “Жупски рубин” у свом саставу има ООУР “Млинпромет”, ООУР “Пекара” и Радне заједнице заједничких служби.

РО “Бранко Перишић” – Трг Победе бр. 1 запошљава 1986. године 543 радника.

Page 116: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

115

Директори 1947-1948 Светислав Станковић (1912-1973)

Светислав Станковић, Цвеле, постављен је за директора предузећа са месечном платом од 5.600 динара на седници ГНО Крушевац од 28. маја 1947. године.

1948-1950 Душан Димитријевић (1899-?) Душан Димитријевић после рата радио као пословођа “Циглане” у Крушевцу одакле је постављен на дужност управника Градског млинског предузећа “Бранко Перишић” са платом од 4.000 динара.

1950-1954 Јосиф Матић (1899-1978) из Крушевца

Јосиф Матић до тада управник Рибарске Бање постав-љен 1. децембра 1950. за директора Градског млинског предузећа. Матић је примио предузеће на даље руково-ђење са целокуним основним и обртним средствима са стањем на дан примопредаје, а која су средства и имовина пописана у записнику 30. јуна 1950. приликом прелаза млинског предузећа од “Млинпред” у

Крагујевцу на ГНО у Крушевцу (ИАК, ГНО Крушевац 1950). 1954-1957 …… 1957-1960 Драгомир Томић из Паруновца

Драгомир Томић браварски је радник. Председник Среског синдикалног већа у Крушевцу. Смењен је одлуком НО Крушевац.

1960-1962 Добривоје Петровић (1925) из Капиџије Добривоје Петровић завршио је Државну трговачку академију. Завршио финансијски курс при Врховном штабу НОВ и ПОЈ. Запослио се у Поштанској штедионици у Београду и после пет месеци рада добија стипендију и уписао ЕКВШ (Економска комерцијална висока школа од 1947. Економски факултет). Искљу-чен из партије и са факултета као Информбировац.

Одлази у Љиг и ради у Народној банци до 1951. године када долази у “Дрвни комбинат” у Крушевцу где ради до 1958. У међувремену завршио Економски факултет. Од 1958. до 1960. ради у “Пословном савезу за ратарство и механизацију”. Од 1962. ради у Комуналној банци.

Page 117: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

116

1962-1975 Зоран Алексић (1930-2008) из Крушевца Зоран Алекић постављен је за директора предузећа 31. октобра 1962. године. Радио је у предузећу “Блажо Думовић”. Од 1960. године припајањем предузећу “Бранко Перишић” постаје радник овог предузећа и радио на месту финансијског директора предузећа.

1975-2000 Крунослав Чукаловић (1941) из Средске (Призрен) Крунослав Чукаловић завршио је Пољопривредни факултет у Београду – прехрамбени технолог. Обављао је и бројне друштвене функције. Председник је Одбора за пољопривредно-прехрамбену и дуванску индустрију Регионалне коморе у Краљеву, члан је Одбора пољопривредно-прехрамбене индустрије Србије, члан Скупштине и Извршног одбора Регионалне коморе у

Краљеву, председник Управног одбора Житозаједнице Београд, члан Управног одбора Југобанке у Крушевцу, члан Координационог тима Владе Србије за прехрамбену индустрију.

2000-2004 Слободан Шутановац (1943-2013) из Белољина

2004-2006 Небојша Николић (1961) из Крушевца Небојша Николић завршио Пољопривредни факултет у Београду. Почео је да ради као физички радник у ПКБ “Тржница” у Крушевцу, затим четири месеца у предузећу ФАМ у Крушевцу као транспортни радник одакле долази у “Бранко Перишић”. У овом предузећу радио је као референт приправник, самостални комерцијални референт, комерцијални директор.

Приватизовано 2006. године (аукција), а нови власник постао је

Божин Милићевић. Предузеће послује под фирмом “Плима Пек”. Директори су: 2006-2009 Божин Милићевић; 2009-2011 Миланка Томић и 2011-2012 Гордана Ужаревић.

Агенција за приватизацију раскинула уговор и предузеће је одузето власнику 2012. године и поставила Владислава Несторовића за заступника капитала. Петар Михаиловић је директор.

Page 118: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

117

ГП ЈАСТРЕБАЦ Влада НР Србије, на предлог министра саобраћаја решењем бр.

296/49 од 27. априла 1949. године оснива осам државних привредних предузећа републичког значаја за одржавање путева међу којима и Предузеће за одржавање путева “Крушевац” са седиштем у Крушевцу. Предузеће је основна средства преузело од Техничке секције за путеве “Крушевац” која је оснивањем области дата на управу Обласном народном одбору у Крагујевцу.

Новоосновано Предузеће за одржавање путева “Крушевац” је под административно-оперативним руководством Управе за путеве Министарства саобраћаја НР Србије.

Основна делатност предузећа била је оправка и одржавање савезних и републичких путева и путних објеката.

Преузели су основна средстава ликвидираног Предузећа за оправку грађевинских машина “Расина” у Крушевцу 1952. године и тада предузеће формира механичко-ремонтну радионицу чији задатак је одржавање механизације предузећа.

НО општине Крушевац донео је решење 11. априла 1953. којим се предузећу одобрава промена фирме у складу с пословањем, па она гласи: Грађевинско предузеће за нискоградњу “Крушевац” у Крушевцу.

Од 31. марта 1954. године носи назив Грађевинско предузеће за ниско и високоградњу “Јастребац” у Крушевцу, а делатност се проширује на градњу свих врста објеката у високоградњи.

До 1954. године ово предузеће изводи радове углавном на територији среза Неродимског, а у нашем срезу тек мањи део.

Од 1957. године припојено му Градско грађевинско предузеће за високоградњу “Западна Морава” из Крушевца.

ГП “Јастребац” основао Пројектни биро – погон са самосталним финансирањем и уписао у регистар предузећа и радњи 1965. године, а за руководиоца постављен је Миодраг Пејчиновић.

Предузећу је 1968. године припојено предузеће “Раде Митић”, а 1970. године и предузеће за завршне радове “Расина”.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1973. године предузеће постаје Организација удруженог рада (ОУР) која у свом саставу има пет Основних организација удруженог рада (ООУР-а), и то: ООУР “Погон грађевинских радова”, ООУР “Занатски погон”, ООУР “Погон за завршне радове”, ООУР “Погон механизације и транспорта”, Радна заједница заједничких служби.

Грађевинска РО “Јастребац” –ЈНА бр. 55 у свом саставу 1986. године има ООУР “Грађевинска оператива”, ООУР “Занатски радови”, ООУР “Завршни радови”, ООУР “Механизација и транспорт” – В. Миловановића бб и РЗ заједнички послови и запошљава 1.972 радника.

У оквиру предузећа основан је “Крушевац-Инвест” и отворена градилишта у Русији и Црној Гори. Предузеће поседује своју фирму у Црној Гори “Јастребац инжењеринг”.

Page 119: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

118

У ГП “Јастребац” дошло је до великих трзавица, па је општина увела принудну управу 1996. године, а после само годину дана на чело предузећа вратио се генерални директор Љубиша Ђурковић.

Директори

1949-1962 Бранислав Вучићевић (1922-1990) из Велике Ломнице Бранислав Вучићевић имао је Вишу комерцијалну школу. Радио у предузећу “Вучни парк”. Затим је први директор Секције за путеве у Крушевцу која касније мења име у ГП “Јастребац”. Као непожељан одлази из предузећа у “Електроуниверзал”, а одатле у “Тргопа-пир” у Крушевцу где ради као комерцијалиста. Касни-је одлази за директора предузећа “Услуга”.

1962-1989 Будимир Сауловић (1927-1996) из Милентије

Будимир Сауловић завршио је Грађевински факултет. Био је директор Дирекције за изградњу стамбених и јавних објеката пре него што је дошао за директора ГП “Јастребац” 31. маја 1962. године. Од 1974. је председ-ник ИО “Југобанке” у Крушевцу, члан Надзорног одбора Удружења грађевинара Југославије при При-вредној комори и члан Политичког актива ОК СКС.

1989-1996 Љубиша Ђурковић (1950-2005) из Крушевца

Љубиша Ђурковић рођен је у Брусу, а одрастао у Крушевцу. Грађевински факултет завршио у Београду, а уз то завршио је и политичку школу. Запослио се у ГП “Јастребац” у Крушевцу где ради као шеф градилишта, технички руководилац. У његово време отворена су многа нова градилишта и предузеће гради многе станове од Београда (Видиковац) до Русије.

1996 Владо Радојевић (1943) из Крушевца

Владо Радојевић, инжењер архитектуре у ГП “Јастребац” ради од 1970. године. Налазио се на месту шефа градилишта у Москви када је због нагомиланих проблема у предузећу позван да преузме вођење фирме. На месту директора остао је кратко јер је дошло до тога да је стари директор враћен, а Радојевић је отишао у предузеће “Кристал”.

1996-2001 Љубиша Ђурковић (други пут)

Златко Стојановић је в.д. директора.

ГП “Јастребац” отишао је у стечај 2002. године.

Page 120: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

119

ЖУПСКИ РУБИН Предузеће Среског савеза земљорадничких задруга за откуп,

прераду и промет алкохолних и безалкохолних пића на велико и мало “Жупски рубин” основано 1. јула 1955. године.

Седиште предузећа Трг Црвене армије бр. 21. У својим складиштима у Александровцу, Брусу, Варварину и

Трстенику и у стовариштима у Београду и на Ријеци има увек на лагеру првокласна, широм земље позната и цењена жупска пића.

У селу Лазарици 1955. године почело се са градњом винарског подрума који ће бити један од највећих у Србији. Капацитет подрума биће 350 вагона. Иначе, цело градилиште заузима 4,5 хектара. Вредност радова износи 137 милиона динара.

Радове на изградњи подрума изводи предузеће “Поморавље” из Светозарева које је требало да подрум стави под кров до 1. новембра 1955. године, али су радови ишли слабо, па се каснило.

На седници НО среза Крушевац одлучено да се велики винарски подрум крај Крушевца који је у изградњи, преда предузећу “Жупски рубин”, које би се даље старало о градњи, уместо Народног одбора који је инвеститор.

Виноградарско-воћарски пословни савез “Жупски рубин” основан 1956. године када је изабран и Управни одбор: Ратибор Томић (1920-1990), председник, Мирослав Ђурић (1924-1982), управник.

Виноградарско-воћарски пословни савез “Жупски рубин” на својој ванредној скупштини 5. августа 1960. године донео одлуку да постане самостално предузеће за производњу и промет алкохолних пића и воћа на велико и мало. Са овим се сагласио и Раднички савет погона “Жупски рубин”. За в.д. директора постављен је др Ђорђе Раденковић. Нова овлашћена лица су: др Ђорђе Раденковић, Миливоје Миладиновић, Милорад Стошић, и уписан у регистар предузећа и радњи. Фи. бр. 1021/61 од 10. августа 1960. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу. Виноградарско-воћарски пословни савез “Жупски рубин” у Крушевцу је брисан из регистра задруга. Фи. бр. 1020/60 од 10. августа 1960. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Предузеће извршило конституисање 13. септембра 1961. године. Предузеће има стовариште у Јакшићевој улици у Београду које је

постало мало да задовољи потребе, па је отворено ново стовариште у Сарајевској улици са модерно уређеним просторијама, продавница, сала за дегустацију и складишна оделења. Складиште може да прими 80 вагона пића у једном турнусу. У новом складишту смештено је одељење за флаширање пића. Продавницу је опремио ШИК “Црвена застава” из Крушевца модерним и функционалним намештајем.

48

Потписивањем Самоуправног споразума о Удруженом раду 1972. године постаје Организација удруженог рада“Жупски рубин” у чијем саставу су Основне организације удруженог рада, и то: “Жупски рубин

48

Победа, 13. фебруар 1970, стр. 3.

Page 121: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

120

експорт-импорт”, “Пољопривредна задруга” из Милутовца, “Коњух” из Коњуха, “Бошњане” из Бошњана, “Мирко Томић” из Залоговца, “Горњи Темнић” из Доњег Крчина, “Јухор” из Рашевице, “Младост” из Обрежа, “Риљац” из Риљца, “Сићево” из Сићева, “Винокалем” из Велике Дренове, “Сталаћ” из Сталаћа, Трговинско предузеће “Агропромет” из Крушевца, Радна заједница заједничких служби. Од 1973. године: “Крајина” из Рајца (Неготин), “Агропромет-сервис” у Крушевцу, Комбинат “4. Јули” из Ћићевца, “Бемикс” из Александровца.

Од 1973. године постаје Сложена организација рада (СОУР). Предузеће тада има 1.200 запослених радника.

Директори СОУР-а “Жупски рубин” 1973-1976 Влада Бајчевић (1918-1979) из Крушевца

Влада Бајчевић магистар је правних наука и секретар Републичке конференције СУБНОР-а. Када је “Жупски рубин” постао Сложена организација удруженог рада, постављен је за првог председника Пословодног одбора СОУР-а – директора.

1976-1985 Јован Миловановић (1942) из Малих Купаца Јован Миловановић је дипломирани инжењер агроно-мије. Када је изабран на место генералног директора СОУР-а био је најмлађи директор у крушевачком крају. У “Жупски рубин” је дошао са радног места функцио-нера у Општинском комитету Савеза комуниста круше-вачке општине. Врсни је познавалац стања и односа у пољопривреди и селу овог дела Србије. Потом је дирек-тор РОК “Задругар”, затим “Агробанке” у Крушевцу.

1985-1990 Зоран Ракићевић (1937) из Стубла (Блаце)

Зоран Ракићевић је завршио Пољопривредни факултет у Земуну. Радио је у предузећима “14. Октобар”, “Агропромет” и “Равниште”. У “Жупски рубин” је дошао са места директора “Пољосервис”, једне од основних организација удруженог рада “Крушевац промет”.

Предузеће је 1975. године набавило тешке машине за рингловање земљишта и кренуло да сади винограде. Засађено је у приватном сектору 3.000 хектара, а у друштвеном 2.000 хектара.

СОУР су новембра 1977. године напустили: “Агропромет” и “Јединство” из Крушевца, “Бемикс” из Александровца, “Винокалем” из Дренове, “Велики Купци” из Великих Купаца, “Горњи Темнић” из Доњег Крчина, “Бошњане” из Бошњана, “Мирко Томић” из Залоговца и “Темнић” из Варварина. Дошло је до нове организационе шеме.

Page 122: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

121

Агроиндустријски комплекс (АИК) основан је 20. октобра 1977. године као Комбинат који има десет Основних организација удруженог рада, и то: ООУР “Рубин”, ООУР “Бранко Перишић”, ООУР “Бројлер”, ООУР “22. Јули”, ООУР “Жупски рубин–комерц”, ООУР “Фабрика уља”, ООУР “Пољопривредник”, ООУР “Велики Шиљеговац”, ООУР “Коњух” и ООУР “Задругар”.

Окосница идеје да се оснује агроиндустријски комбинат је СОУР “Жупски рубин” што доводи до референдума 19, 20 и 21. марта 1978. године када су се 6.700 радника у пољопривредним организацијама и удружених пољопривредника изјаснили о стварању пољопривредно-индустријског комбината “Жупски рубин”. Комбинат ће имати 4.000 запослених, а обухватаће око 30.000 домаћинстава, комплетни прерадни капацитети за све производе осим воћа и поврћа.

Створен је АИК који је окупио 13 радних организација примарне пољопривредне производње из околине Крушевца, исто толико из осам других општина, што чини укупно 26 чланица Сложене организације, али право заједништво није никад заживело. Не поштује се заједништво, па чак има међусобне конкуренције унутар Комбината.

Ипак, унутар сложене организације у истој општини не могу да се нагоде која ће од њих у ком селу да формира радну јединицу коопераната. Какво је то заједништво када се откупљена стока не уступа кланици своје сложене организације, већ даје другим кланичним индустријама? А видан је сукоб на релацији РО “Рубин” и СОУР. Све то доводи до пребацивања кривице за лошу ситуацију на другог, а про-машаји су учестали. РО “Рубин” је оптуживан поред других за отварање кафане усред спровођења мера стабилизације. Мисли се на “Вињак 5” на стадиону “Младост”. РО “Рубин” се бранио да је то урадио зарад маркетинга док је “Напредак” био у првој лиги и дао понуду ТУП “Жупа” да га купи, али уз услов да точи само рубинова пића.

Из “Рубина” је почело “аферашки” да се пише када се 1981. године чуло за идеју да се крушевачки колектив интегрише са највећом пољопривредном организацијом у земљи ПК “Београд”. Сумњало се у мотиве “Рубина”. Некоме је то личило на разбијање СОУР-а “Жупски рубин”, други су у томе видели атак на општински интегритет. “Рубин” се интегрисао са ПКБ-ом што је наишло на осуду јер се сматрало да АИК треба да потпише интеграцију. Одговор на то је да је РО “Рубин” направио корак, а АИК треба да настави пут. Срдењорочним програмом општине СОУР “Жупски рубин” именован је за главног носиоца развоја пољопривреде. Али “случајеви” који се настављају то су спречили.

Интерна банка Комбината почела је са радом 1983. године, али у њу нису ушле и све његове организације: “Задругар”, “Бранко Перишић” и још неки. Поред тога почела је кукњава што постоји “Фампродукт” који је присутан на подручју Рибарске реке где је урадио многе корисне ствари за пољопривреду. Ово је период када РО “Рубин” дугује виноградарима 400 милиона динара, а почело је и масовно крчење винограда. Већ следеће, 1984. године, извоз РО “Рубин” пао је

Page 123: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

122

десет пута у односу на претходну годину. Радна организација издваја четири пута већа средства за камате него за личне дохотке.

РО “Рубин” и “Вино Жупа” из Александровца 1985. године почели су преговоре по четврти пут о интеграцији, али сада не кроз СОУР што, како кажу, не би донело ништа; напротив, циљ је обједиња-вање производних програма тако што би се “Рубин” бавио производњом вињака и вина, а “Вино Жупа” би своје снаге усмерила ка производњи природних ракија и воћних сокова. Радници су чак 21. децембра исте године изашли на референдум, али све је остало на покушају.

СОУР “Жупски рубин” – Наде Марковић бб у свом саставу 1986. године има РЗ заједнички послови, РОК “Калемар” Коњух и “Жупски рубин комерц” РО за промет на велико и запошљава укупно 122 радника.

РО “Рубин” – Наде Марковић бр. 45 у свом саставу 1986. године има ООУР “Производња пића”, ООУР “Рубин промет”, ООУР “Транс-порт и услуге” и РЗ заједничке службе и запошљава 1.092 радника.

РЗ инетрна банка “Жупски рубин” запошљава 11 радника. План да АИК од 1990. послује као сложена организација удруже-

ног рада где би сви његови дотадашњи чланови у области прераде били предузећа није успео. Међу 26 чланица Сложене организације удруже-ног рада “Жупски рубин” Пољопривредни комбинат “Варваринско поље” и Фабрика сточне хране “Бемикс” из Александровца су прве одбиле заједништво у будућем сложеном предузећу.

“Висока инфлација, велика задуженост због специфичности производње, успорена наплата потраживања, низак коефицијент обрта залиха, висок раст цена сировина и амбалаже и високе камате на позајмљена средства довели су организацију у првих шест месеци 1989. године у губитак од девет милијарди динара! Радна организација је затражила одобрење дугорочних кредита од 60 милијарди динара из примарне емисије за селективне камате и 50 милијарди динара дугорочног кредита за средства друштвено-политичких заједница и отписивање 50% камата за трећи квартал исте године. Извршни савет СО Крушевац подржао је програм ове радне организације и препоручио банкама да сагледају могућност обезбеђења кредитних средстава под повољним условима”.

49

Директори 1955-1956 Миливоје Миладиновић (1919-1992) из Радовца (Слуњ)

Миливоје Миладиновић пре рата завршио трговачку школу. Борац 6. личке дивизије. Обављао послове у откупној станици у Сремским Карловцима до 1947. када долази у Крушевац. Послове откупа пића у Крушевцу обавља у систему “Навип”-а чији је директор у Крушевцу. “Навип” је ушао 1955. године у састав Среског предузећа “Задругарство” и исте године се формира “Жупски рубин” а Миладиновић је директор.

49

Победа, 20. октобар 1989, стр. 5.

Page 124: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

123

1956-1960 Мирослав Ђурић (1924-1982) из Текије Мирослав Ђурић је 1943. године отишао у партизане, а после рата обављао више одговорних дужности, међу којима треба поменути да је био члан бироа Окружног комитета СКОЈ-а и организациони секретар Среског комитета КПЈ за срез расински. Пре доласка у “Жупски рубин” обављао је функцију потпредседника Среског савеза земљорадничких задруга у Крушевцу пуне четири године. Одлази на школовање 1960. године и после две

године враћа се на место директора. Биран за посланика а после тога остаје да ради у Београду одакле се враћа у Крушевац и ради у ТПП “Крушевац промет”. Од 1978. године је у Заводу за запошљавање где ради до смрти. Обављао је разне друштвене функције. Између осталог, био је председник ФК “Напредак”.

1960-1961 Ђорђе Раденковић (1907-1976) из Трнаваца

Др Ђорђе Раденковић завршио је Правни факултет у Паризу, а затим Економски факултет у Лондону, где је потом и промовисан за доктора економских наука. За народног посланика биран је 1938. године. Посветио се највише винарству, па је по завршетку Другог светског рата један од организатора Предузећа “Навип” (Народно винарство и подрумарство) у Београду. Касније своје способности уграђује у формирање предузећа “Жупски

рубин” у Крушевцу, где ради до пензионисања. Личност европских манира и проверене енолошке културе дуго година је радио као директор експортног одељења предузећа у Београду. Постављен за директора 31. августа 1960. а касније даје оставку због здравствених проблема.

1961-1965 Мирослав Ђурић (други пут)

Мирослав Ђурић постављен је за директора предузећа 26. октобра 1961. пошто је уважена оставка Раденковића.

1965-1969 Властимир Милићевић (1936) из Пакраца

Властимир Милићевић завршио је Економски факултет. Поднео је оставку на место директора предузећа “Рубин” из неколико разлога: пре свега бављења научном делат-ношћу, одлазак у Београд на место директора др Ђорђа Раденковића. Органи управљања су одали признање ди-ректору Милићевићу. Оставио је “пуну кућу” и захваљују-ћи његовом раду и залихама, његов наследник Вулић изградио је халу за вињак, магацине и др. Милићевић је касније радио у “Генексу” из Београда чији је представник у Минхену јер је добро говорио немачки језик.

Page 125: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

124

1969-1976 Драгутин Вулић (1923-2006) из Крушевца Драгутин Вулић је дипломирани инжењер агрономије. Био је директор Водне заједнице у Крушевцу, затим крушевачке филијале Осигуравајућег завода “Београд”. Највероватније први је директор у земљи кога је Рад-ничком савету предложила само Комисија предузећа (без представника општине) како је предвиђао нови Закон. Бивши је фудбалер. Мимо воље појединих моћ-ника отпочео је градњу подрума за производњу виња-

ка, капацитета 7,5 хиљада вагона, који је свечано пуштен 17. маја 1974. Саградио је модерну дестилерију у којој се за 24 сата преради 23 вагона вина, фабрику за израду храс-тових буради, обезбедио тржиште и упетостручио број радника. И поред тога пао је у немилост тада утицајних појединаца у Београду и Крушевцу. Ваљда и због нових винских имена са ликовима цара Лазара и царице Милице због чега му је прилепљена етикета “националног прими-тивца”. Безуспешно су минирали његов реизбор 1973.

1976-1989 Властимир Јовановић (1933) из Мудраковца

Властимир Јовановић је дипломирани инжењер агроно-мије. У богатом радном веку био је биран на више значајних друштвено-политичких функција у општина-ма Варварин и Крушевац. Делегат на Шестом конгресу СК Србије, секретар општинског комитета СК у Варварину, директор задруге у Обрежу, члан Председ-ништва Општинског комитета СК у Крушевцу. Члан у Пословном удружењу “Србијавино”, Комитету за

пољопривреду Србије, председник Регионалног задружног савеза Краљево. Први директор који је подизао винограде: у Бачини 100 хектара, Обрежу 79 хектара, Ражњу 100 хектара, Горњем Ступњу 28 хектара, Милутовцу 30 хектара, Блацу 50 хектара и код сељака у кооперацији.

1989-2005 Радослав Димитријевић (1947) из Доброљубаца

Радослав Димитријевић завршио је Пољопривредни факултет воћарско-виноградарски смер у Београду. Почео да ради у “Рубину” на пословима технолога за производњу ракије, затим је помоћник шефа погона вина, шеф дестилерије. Био је и председник Управног одбора Радничког савета, председник синдикалне организације, члан републичког одбора за пољоприв-реду, члан општинског комитета савеза комуниста,

секретар општинског комитета савеза комуниста Крушевца. Касније члан је СПС-а и народни посланик.

Предузеће приватизовано 7. марта 2005. године (тендер).

Page 126: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

125

ФАБРИКА УЉА КРУШЕВАЦ Из предузећа “Мерима” издвојила се одлуком радника на Збору

од 19. новембра 1965. године Фабрика за производњу јестивог уља и погон за прераду товатних масти (погон за прераду товатних масти тада има само три радника).

50

“Уљара” је слабо радила док је била у саставу фабрике “Мерима” где је била пасторче коме није посвећена пажња. На подручју која гравитирају “Уљари” (срезови Краљево, Крагујевац, Ниш и Зајечар) још у 1958. години произведено је 3.500 вагона сунцокрета, али због лоше вођене политике (“Мериме”, задруге, накупци) у 1966. години произведено је једва 270 тона!? То је разлог зашто директор Живан Срећковић доноси одлуку о припајању “Уљаре” Индустријском пољопривредном комбинату “Врбас”.

Послује као ИПК “Врбас” – Фабрика уља и мазива Крушевац од 1. јануара 1966. године. Од 1968. године послују у саставу ИПК “Врбас” са самосталним рачуном.

У првој години пословања у саставу Комбината бруто продукт “Уљаре” фабрике са самосталним обрачуном износио је две милијарде старих динара! Спада у ред средњих погона, јер 19 фабрика колико их има у Комбинату имају бруто продукт од 50 милијарди динара. Фабрике послују потпуно самостално уз обавезу да дају по 15% чистог прихода у централни фонд Комбината. Прве године “Уљара” производи само сирова уља, али од октобра 1967. године изграђена је рафинерија и прешло се на финални производ.

Пословну 1970. годину ИПК Врбас – Фабрика уља и мазива у Крушевцу завршила је са губитком од 1.442.585,15 динара. Сопственим средствима фабрика је покрила део губитка у износу од 288.476,46 динара, а остатак од 1.154.108,69 динара књиговодствено је покривен на терет Пословног фонда.

Самостално послује од 1972. године када се издвојио погон за прераду товатних масти и основао ново предузеће – ФАМ.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године предузеће постаје Организација удруженог рада (ОУР).

Од 1977. године је ОУР Комбината СОУР “Жупски рубин”. Од 1985. у саставу је “Београдске индустрије уља и протеина”. РО “Фабрика уља” – Јастребачка бб има 420 радника 1986. Нова фабрика саграђена је у Кошевима 1990. године.

Директори 1965-1971 Живан Срећковић (1934-2003) из Крагујевца

Живан Срећковић завршио је Технолошки факултет у Београду. Радио је у предузећу “Мерима” одакле је издвојио Фабрику за производњу јестивог уља и погон за прераду товатних масти у самостално предузеће. До тада

50

Говорила Ружица Милић 20. новембра 2013. године.

Page 127: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

126

се у погону за прераду товатних масти производила само товатна маст, а онда је Срећковић довео у Крушевац Мартина Вердина, стручњака технолога из предузећа “ИНА”, који је почео да реализује програм литијевске масти а за тај посао био је плаћен 2% од реализације. Живан Срећковић одлази да ради у предузеће “Југопетрол” у Београд, затим у “Нафтагас” у Новом Саду.

1971-1973 Милан Гајић (1923-1992) из Кобиља

Као младић био је неквалификовани радник. У рату је комесар чете Расинског одреда. После рата провео је неколико година на дужности секретара среских комитета у Крушевцу, Брусу и Варварину. Од 1957. године је председник НО општине Крушевац. До 1962. године директор је општинског Фонда за путеве.

1973-1974 Радисав Радмановац (1940) из Дољана Радисав Радмановац завршио је Вишу економску школу у Београду. Радио у предузећу “Мерима” у Крушевцу као шеф рачуноводства и заменик финансијског директора. Издвајањем Фабрике уља из “Мериме” наставља да ради у новој фабрици. На предлог тадашњег директора Милана Гајића, који је одлазио у ФАМ, постављен за директора Фабрике уља до конкурса. Радмановац је изабран на конкурсу за

директора 1974. године, али после неколико месеци дао је оставку. Из Фабрике уља прелази у “Бетекс” у Крушевцу где је радио као шеф рачуноводства. Касније постао је директор и са тог места пензионисан.

1974-2000 Љубинка Васовић (1935-2010) из Крагујевца

Љубинка Васовић завршила је Технолошки факултет у Београду. Радила у предузећу “Милан Благојевић” у Лучану као инжењер у производњи, затим као управ-ник погона и на крају као самостални истраживач у Развојном институту поменутог предузећа. Од 1968. године ради у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу као шеф технологије за заштиту материјала, затим је иза-брана за директора Фабрике уља у Крушевцу и на том

месту остаје до пензионисања. Врло цењена и поштована од радника и свих пословних партнера у Србији.

Page 128: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

127

2000-2003 Миомир Симоновић (1951) из Крушевца Миомир Симоновић завршио је Машински факултет у Крушевцу Универзитета Београд (постојао у Крушевцу само једну годину). Радио је у индустрији “14. Октобар” у Крушевцу, затим у “Уљари” у Крушевцу. Касније ради у предузећу “Полимарк” у Београду, затим у предузећу “Геопут” у Београду.

2003-2004 Перо Тркља (1954) из Билећа Перо Тркља завршио је Економски факултет у Новом Саду. Радио је у предузећу “Уљара” у Крушевцу. Био је од 2001. до 2004. године стечајни управник предузећа “Цепак” у Крушевцу. Од 2004. године ради у предузећу “Бонком” из Београда као менаџер продаје. Бавио се активно спортом. Био је куглаш КК “Рубин” из Крушевца затим и тренер клуба.

Предузеће приватизовано 20. јула 2004. године (тендер). Нови

власник Божин Милићевић, “Плима М”. Предузеће је одузето власнику 2011. због неиспуњавања уговорних обавеза, после чега је фабрика ушла у процес реструктурирања.

Небојша Раденковић је заступник капитала. Верољуб Ћирковић је директор.

Page 129: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

128

ФАМ ФАМ у Крушевцу уписан је у регистар предузећа и радњи пошто

је извршено конституисање 26. јула 1972. године. Овлашћена лица су Станоје Анђелковић в.д. комерцијалне службе и Владимир Радуловић руководилац финансијско-планске службе. Фи. бр. 1396/72 од 27. децембра 1972. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Због различитих технологија производних процеса одлучено је да се раздвоје у две фабрике: Фабрика мазива (ФАМ) се конституише као самостално предузеће издвајањем из здруженог предузећа ИПК “Врбас” Фабрика уља Крушевац.

Категорије производа: дијететски производи, средства за дезинфекцију, масти, мазива, боје и лакови, производња лепка и фабрика лекова.

Водећи је домаћи произвођач мазива, лидер у производњи мазивих масти и специјалних мазива, уља за обраду метала, средстава за антикорозиону заштиту и средстава за одмашћивање и чишћење.

У предузећу 1972. године ради 47 запослених радника. Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974.

године предузеће постаје Организација удруженог рада (ОУР). У предузећу 1976. ради 102 радника, а 1982. године 356 радника. На иницијативу фабрике мазива 1981. године основана је

Сложена организација удруженог рада “Фампродукт” код Окружног привредног суда у Краљеву регистрована 13. јула 1981. године.

Директор СОУР-а: 1981-1990 Властимир Матејић. У саставу СОУР-а “Фампродукт” налазе се следеће радне

организације: фабрика мазива ФАМ; РО За импрегнацију и прераду дрвета “Ћићевац” из Ћићевца; Земљорадничка задруга “Рибарска Река” у Великом Шиљеговцу са својим основним организацијама: “Каоник” у Каонику, “Пољопривредник” у Рибару и “Сретен Динић” у Великом Шиљеговцу; Земљорадничка задруга “Лазница” у Лазници; РО “Домпродукт” у Крушевцу.

РО “Фабрика мазива” – Јастребачка бр. 14 запошљава 1986. године 363 радника.

Основали су 1990. године предузеће “Фаминекс” за производњу специјалних мазива, са седиштем у слободној зони Београда. По истом рецепту основана су касније (1995) предузећа у Скопљу и Соколцу.

ФАМ од 1992. године послује у саставу Нафтне индустрије Србије под новим именом НИС – ФАМ.

У Крушевцу је основано Друштво за производњу лекова и помоћних лековитих средстава “Фамфарм” 4. августа 1994., а са радом започело 29. марта 1995. године. Предузеће се бави прометом лекова, дијететским препаратима, средствима за дезинфекцију и чишћење. Располаже са производним погонима у Крушевцу и Рековцу.

Од 1995. године на новој локацији (на Јасичком путу) саградили су складиште базних уља и сировине, са потребним објектима и инсталацијама.

Page 130: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

129

Фабрика “Фамамбалажа” основана 1997. године која производи металну и пластичну амбалажу за потребе предузећа, али и за тржиште.

Престанком важења Закона о НИС-у 2005. године, новоосновано друштво за производњу деривата нафте Фабрика мазива ФАМ Д.О.О. Крушевац почиње да послује као самостални правни субјект, чији је оснивач Влада Републике Србије.

ФАМ је приватизован 5. фебруара 2007. године (тендер) и продат за 25.000.000 евра и послује у оквиру система НИБЕНС Групе.

Агенција за приватизацију раскинула је Уговор о приватизацији 2011. године, а за заступника капитала поставила Љубомира Шубару.

Директори

1973 Ружица Милић (1934) из Велике Ломнице Ружица Милић завршила је Хемијски факултет у Београду. Била је технички директор у Фабрици за производњу јестивог уља и погона за прераду товат-них масти пре него што је дошла на место директора предузећа ФАМ. Наставила је да ради у овом предузећу где је реализовала програм литијевских масти. Цео радни век је други човек у предузећу и заменик директора за техничке и развојне послове.

1973-1985 Милан Гајић (1923-1992) из Кобиља

Као младић био је неквалификовани радник. У рату је комесар чете Расинског одреда. После рата провео је неколико година на дужности секретара среских комитета у Крушевцу, Брусу и Варварину. Од 1957. године је председник НО општине Крушевац. До 1962. године директор је општинског Фонда за путеве. Творац је нове фабрике ФАМ у Крушевцу.

1985-1999 Станоје Анђелковић (1941-1999) из Крушевца

Станоје Анђелковић рођен је у Залоговцу, а одрастао је у Крушевцу. Завршио је Економски факултет у Београ-ду. Народни посланик је у више мандата. Председник је Одбора за финансије у Народној скупштини, а од 1993. до 1994. године је потпредседник Владе Србије.

1999-2001 Душан Дељанин (1947) из Г. Микуљане (Куршумлија) Душан Дељанин завршио је Економски факултет у Нишу. Радио је у “Фабрици резног алата” у Чачку као комерцијални руководилац до 1971. године када је прешао у ШИК “Црвена застава” у Крушевац где је финансијски директор до 1978. године. Од 1978. године ради у

Page 131: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

130

предузећу ФАМ из Крушевца као финансијски и комерцијални директор потом и генерални директор.

2001-2009 Бранислав Јовановић (1953) из Доброљубаца

Бранислав Јовановић је завршио Економски факултет. Председник ИО општине Крушевац од 2004. године, председник ФК “Напредак”, председник радне групе за реорганизацију НИС-а 2005. године, а од 2007. године директор предузећа “Војводинапут-Бачкапут”. Био је члан Главног одбора ДСС-а.

2009-2011 Љиљана Костић (1957) из Крушевца

Љиљана Костић завршила је Гимназију у Крушевцу, а Економски факултет у Београду. Запослила се 1980. године у предузећу “Жупски рубин” у Крушевцу где ради од плана и анализе, погонског руководства, директор је продаје, директор набавке и комерцијални директор. Наставила је да ради 1998. године у фирми “Синалко” где је директор једног центра и у самом врху фирме. Од 2006. године ради у предузећу ФАМ

у Крушевцу као менаџер извоза, заменик генералног директора и на крају је генерални директор.

2011- Владица Петровић (1965) из Старог Трстеника

Владица Петровић дипломирао је хемију на Природно математичком факултету у Крагујевцу. Био је стипендиста ФАМ-а. Радну каријеру започео је у Сектору развоја, а потом је обављао послове менаџмента продаје. Пре доласка на место директора био је председник Одбора синдиката предузећа у два мандата. Као најодлучнији човек у одбрани предузећа и његовог капитала постављен за директора.

Page 132: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

131

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА Војна радионица за израду официрске одеће и обуће “22.

Децембар” Крагујевац погон у Крушевцу отворен је 1946. године. Седиште у Југословенске Народне Армије бр. 9. Као засебан погон истоимене фабрике из Крагујевца почео је

1946. године са кројачком радионицом и једном продавницом. Радионицу је тих дана чинио само један кројач, а то је био каснији директор Велимир Боровић који је од своје куће донео шиваћу машину и много жеље да организује један мали колектив.

У својим радионицама која располаже са добрим мајсторима поред официрске израђује и цивилну одећу и обућу по повољним ценама и по најновијим кројевима. На лагеру има и цивилних штофова.

Предузеће израђује и прерађује: све врсте униформи за ЈНА, Народну милицију, саобраћај, бродарство, ваздухопловство, и све остале установе и предузећа која употребљавају униформе, све врсте шапки, капа и качкета, војне и цивилне обуће и све остале цивилне одевне предмете по мери.

Реорганизацијом занатских текстилних предузећа у Крушевцу 1959. године “22. Децембар” у Крушевцу добио је погон тешке конфекције од Кројачког предузећа “Јединство” из Крушевца, а општина крушевачка је од матичног предузећа у Крагујевцу откупила основна средства и тако је погон предузећа “22. Децембар” у Крушевцу почео да ради самостално.

Од 1. јуна 1960. године добија име “Црвена Звезда”. Ново предузеће у Крушевцу настало од досадашњег предузећа

“22. Децембар”. У Крушевцу носи назив Предузеће за израду униформи и цивилног одела “Црвена Звезда”. Уписано у регистар предузећа и радњи и отпочело је рад 1. јуна 1960. године. Фи. бр. 795/60 од 7. јуна 1960. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Предузеће је отворило своју прву продавницу у граду 1961. године када је уписана у регистар предузећа и радњи. Пословођа продавнице је Мирослав Рајичковић. Фи. бр. 756/61 од 12. септембра 1961. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Седиште предузећа у ЈНА бр. 9, до 1967. године када се преселило на нову локацију у Чолак Антина бр. 1.

Од 30. јуна 1969. године овом предузећу је припојено занатско предузеће “Дивна Гавриловић”. То је тренутак када ово занатско предузеће постаје индустрија.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године предузеће постаје Организација удруженог рада (ОУР) која у свом саставу има три Основне организације удруженог рада (ООУР-а), и то: ООУР “Конфекција”, ООУР “Трговина”, и Радна заједница заједничких служби.

Од 1981. године предузећу је припојена “Јастра”, до тада ООУР при ТПО “Крушевац промет”.

Page 133: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

132

РО Црвена звезда – Чолак Антина бр. 1 има у свом саставу 1986. године ООУР “Јастра” – Ђорђа Ђорђевића бб, ООУР “Конфекција”, ООУР “Трговина” и РЗ заједничке службе и запошљава 1.489 радника.

Предузеће је 1989. године отворило нови погон у Босилеграду. “Јастра” се издвојила од предузећа “Црвена Звезда” 1992. године.

Директори 1960-1973 Велимир Боровић (1920-1987) из Бањице (Чачак)

Велимир Боровић пре рата је кројач. Од 1950. године директор Војне радионице за израду официрске одеће и обуће “22. Децембар” Крагујевац, погон у Крушевцу. За свој рад добио је више признања и одликовања.

1973-1978 Зоран Димитријевић (1944-2010) из Међухане (Блаце)

Зоран Димитријевић завршио је Правни факултет. Радио је у МУП Крушевац као судија за прекршаје пре доласка у “Црвену звезду”, а и касније одласком из истог предузећа, наставио да ради као судија за прекршаје. Затим до 2010. године радио у “Јукомерцу”.

1978-1986 Живан Николић (1941) из Рибара Живан Николић завршио је Правни факултет. Радио је у ОТЦ “Вељко Влаховић” као секретар. Одавде одлази на место директора “ФАМ-инекс” у Крушевцу. Поново је дошао за директора “Црвене звезде” 2005. године. Члан је СПС-а на чијој листи је одборник у више мандата. Од 2013. године председник је Скупштине града Крушевца.

1986-2000 Мирoслав Илић (1943-?) из Чачка

Мирко Илић рођен је у Чачку где му је отац на служби, а пореклом је из Коњарника код Житорађе. Завршио је Економски факултет у Београду. Радио је у Чачку и Јагодини у више трговинских и угоститељских предузећа. Од 1976. године долази у Крушевац где ради у ТП “Равниште” као директор ООУР “Јастра”.

2000-2001 Здравко Јовановић 2001 Горица Божовић 2001-2002 Зоран Станишић Предузеће отишло у стечај 2002. године. Са ревитализацијом предузећа кренуло се 2005. када је стечајни

управник Весна Весић ослобођена функције, а постављен је нови директор: 2005-2013 Живан Николић (други пут); 2013 Милорад Илић.

Page 134: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

133

ЈАСТРА Предузеће “Јастра” формирано 1976. године у саставу предузећа

“Равниште” од 1981. године у саставу конфекције “Црвена звезда”. ООУР “Јастра” је 1986. године запошљавала 589 радника.

Директори 1976-1985 Мирослав Илић (1943) из Чачка 1985-1990 Драгољуб Мијајловић (1957) из Велике Крушевице 1990-1992 Драган Ђурђевић “Јастра” је постала самостално предузеће када се издвојила од

предузећа “Црвена Звезда” 1992. године одлуком радника на референдуму. Међутим, испоставило се да није имала капацитет да самостално послује, па је већ 1998. године отишла у стечај.

У таквим условима покренута је производња. Чак се и током бомбардовања шило за немачко тржиште, а извоз вршен преко Центротекстила из Београда. Шило се и за војску тадашње СРЈ и остварило позитивно пословање у стечају. Онда су неки догађаји условили да дође до смене директора, па је доведен нови стечајни управник, а предузеће је ликвидирано.

Директори

1992-1995 Драган Ђурђевић Драган Ђурђевић је издвојио дечију конфекцију “Јастра” у самостално предузеће које је првих година добро пословало, а онда је запало у кризу. Данас живи и ради у Београду. Његовим одласком до избора директора постављена је Мирјана Милановић за в.д. директора.

1997-1998 Мића Митић

Мића Митић дошао је из “Трајал” корпорације. 1998 Биљана Николић (1954) из Ниша

Биљана Николић радила је у ГП “Јастребац”, затим је дошла у “Јастру”, али се ту кратко задржала, а предузеће је отишло у стечај. Живи и ради у Београду.

1998-2000 Зоран Павловић (1954) из Крушевца

Зоран Павловић завршио је Факултет политичких наука у Београду. Цео радни век ради у НИРИО “Победа”, данас РТК. Постављен је за стечајног управника “Јастре” са овлашћењима директора. Намера је била да се покрене производња. Вратио се у матичну фирму и данас раду у РТК.

Page 135: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

134

КРУШЕВАЦПУТ “Крушевац” – предузеће за одржавање путева основано у

Крушевцу 1945. године решењем Владе НР Србије. Основна делатност предузећа била је оправка и одржавање савезних и републичких путева и путних објеката. Предузеће је брисано из регистра 20. марта 1950. године и дато на управу Обласном народном одбору у Крагујевцу, а основна средства преузима новоформирано Предузеће за одржавање путева “Крушевац” у Крушевцу републичког значаја (касније Грађевинско предузеће “Јастребац”).

Решењем Извршног већа НРС бр. 124 од 10. марта 1955. године основана је у Крушевцу Техничка секција за путеве са седиштем у Задружном дому у Бивољу. Решењем Извршног већа бр. 678 од 10. октобра 1961. спојиле су се Техничка секција из Крушевца и Техничка секција из Крагујевца и од њих двеју формирано је и уписано у регистар предузећа и радњи 1962. године Предузеће за путеве “Крагујевац” са седиштем у Крагујевцу, а секција “Крушевац” је његов погон.

Шеф секције у Крушевцу

1955-1961 Животије Симоновић (1896-1970) из Рековца Животије Симоновић завршио је Гимназију у Крагујев-цу и одмах мобилисан у ђачку чету 1914. са којом учес-твује у Колубарској бици, па преко Солуна и Албаније 1916. стиже у Италију где је започео студије на Грађе-винском факултету Универзитета у Риму. Учесник је пробоја Солунског фронта. Студије наставио на Техни-чком факултету у Београду где је дипломирао 1922. Радио као технички директор ГП “Јастребац”.

Потписивањем Самоупрваног споразума удруженог рада 1972.

године секција “Крушевац” подељена на два ООУР – “Градња” и ООУР “Одржавање” Предузећа за путеве “Крагујевац”.

Седиште предузећа у Мићуна Павловића бр. 19. Према детаљном урбанистичком плану 1977. године Предузећу

за путеве “Крагујевац” ООУР “Градња” и ООУР “Одржавање” у Крушевцу – одређује се локација на северозападном делу градског ткива између пута првог реда бр. 5 Крушевац-Краљево и корита Гарског потока, али није реализована.

Предузеће 1984. године спаја своја два ООУР-а у један који носи назив ООУР “Градња Крушевац” у Крушевцу.

Предузеће за путеве “Крагујевац” ООУР “Градња Крушевац” у Крушевцу спојено 1984. године у једно предузеће са Предузећем за путеве и улице “Крушевац” у Крушевцу.

РО за путеве “Крагујевац” ООУР “Крушевацпут” – Мићуна Павловића 12 запошљава 1986. године 667 радника.

Предузеће се 1989. године одвојило од Предузећа за путеве “Крагујевац” у самостално предузеће “Крушевацпут” у Крушевцу.

Page 136: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

135

Поред извођења радова, “Крушевацпут” се бави производњом и продајом асфалта, бетона, каменог агрепа, шљунка и ивичњака. На територији града Крушевца и околине бави се редовним и зимским одржавањем локалних путева и улица у граду, регионалних и магистралних путева и одржавање путева на Копаонику.

Директори

1962-1964 Милан Миловановић (1912-1991) из Крушевца Милан Миловановић познат је у Крушевцу као Мика Мурџа. Какав је човек био довољно је рећи шта мисле Крушевљани о њему: “Онај који није знао Мику Мурџу тај ништа не зна о Крушевцу”. Они који су га познавали кажу да је то био најдуховитији човек у граду, боем, поштењачина и козер број један. Пре него што је постао директор Предузећа за путеве “Крагујевац” радио је у Народном одбору среза

Крушевац где је директор Дирекције за одржавање путева. 1964-1972 Добривоје Удовичић (1930-2005) из Крушевца

Добривоје Удовичић се родио у Малој Плани код Про-купља где му је отац службовао на железници (пореклом из Ђуниса). Радио као техничар у Градском грађевинском предузећу у Крушевцу. Касније завршио је Грађевински факултет и као грађевински инжењер обављао разне послова у предузећу.

1972-1979 Милан Кузмановић (1940) из Тешице

Милан Кузмановић завршио Грађевински факултет у Нишу Универзитет у Београду. Кузмановић је игром случаја понео индекс под редним бројем 1. У Преду-зеће за путеве “Крагујевац”, секција у Крушевцу, долази 1968. године. Од 1982. до 1987. ради у СИЗ-у за локалне путеве Крушевац. Од 1987. када се СИЗ трансформисао у Фонд за путеве једним делом припао

је Заводу за урбанизам, па тако и Кузмановић наставља као радник Завода за урбанизам у Крушевцу.

1979-2001 Милан Миленковић (1945) из Сибовца (Косово)

Милан Миленковић рођен је у Сибовцу код Подујева. У Крушевац је дошао 1968. године и запослио се у Предузећу за путеве “Крагујевац”, секција “Крушевац” у Крушевцу. Завршио је факултет затим је и одбранио докторску тезу на Универзитету у Београду и данас је доктор Грађевинских наука.

2001-2003 Слободан Младеновић

Page 137: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

136

Већински власник предузећа постао је 2003. године Душан Боровица власник предузећа ПП “Боровица-Транспортпут” из Руме. За новог директора предузећа постављен је Милан Миленковић (други пут). Ово су најтежи дани предузећа када је дошло до великих турбуленција, па је касније, 2005. године, утврђено да Душан Боровица и није већински власник, а предузеће је постало акционарско друштво “Крушевацпут” АД. Постављен је в.д. директора Гордан Милановић.

Јануара 2006. године Скупштина акционара обавестила је акционаре да је из Комисије за хартије од вредности стигло обавештење о поништавању докапитализације и да бивши и садашњи радници и пензионери учествују са 72,15% акција, док Душан Боровица власник “Боровица транспорта” из Руме, има 27,85% акција. Разрешено је комплетно руководство, а изабрано ново.

2005-2007 Драган Савић из Крушевца

Драган Савић дипломирани грађевински инжењер изабран је за новог генералног директора предузећа децембра 2005. године. У његово време 2006. године предузеће је трансформисано из АД у Д.О.О.

2007-2008 Добривоје Луковић (1954) из Равништа Добривоје Луковић завршио је Грађевински факултет у Приштини. Радио у предузећу “Крушевацпут”, затим отишао 2005. године у предузеће “Техноградња”, одакле је дошао на место директора предузећа “Крушевацпут” Д.О.О. у Крушевцу.

2008 Ђорђе Маровић Предузеће “Крушевацпут” Д.О.О. поново је приватизовано 2008.,

а нови власник је “Еуропак” из Београда који послује у саставу “Нибенс групе”. За директора постављен је Радослав Матић дипломирани еконо-миста из Крушевца који је од 2007. председник УО предузећа.

Међутим, 2011. године “Крушевацпут” Д.О.О. одузет је власнику и пролази кроз драматичан период и половином исте године по трећи пут је приватизован и добио новог власника у компанији “МБА” чији је власник и директор Бранко Миљковић. За директора предузећа “Крушевацпут” Д.О.О. постављен је Милан Миленковић (трећи пут).

Почетком 2014. за директора је постављен Немања Пешић. Почетком јула 2014. године на скупштини акционара за директо-

ра предузећа постављена је Зорица Станковић (1967) дипломирани грађевински инжењер из Крушевца. До тада шеф градилишта предузећа “Путеви” Ужице на јужној деоници српског аутопута.

Page 138: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

137

ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ПУТЕВЕ КРУШЕВАЦ Дирекција за изградњу путева и улица у Крушевцу основана 26.

априла 1962. године решењем НО општине Крушевац бр. 11100/1. Седиште у Чупићевој улици. Предузеће обавља следеће делатности: - Одржавање, реконструкцију и градњу путева и путних објеката; - Производњу грађевинског материјала за поменуте делатности; - Израду, постављање и одржавање саобраћајне сигнализације; - Израду оперативних планова производње и пружање услуга из

области путне привреде трећим лицима. Дирекција за изградњу путева и улица у Крушевцу брисана из

регистра предузећа и радњи 1969. године услед промене статуса исте и реорганизације предузећа.

На основу спроведеног референдума и сагласности СО Крушевац бр. 01-18199/1 од 26. децембра 1968. године Окружни привредни суд у Крагујевцу донео је решење 6. јануара 1969. године да се у регистар предузећа и радњи упише: Предузеће за путеве и улице “Крушевац”. Фи. бр. 1/69 од 6. јануара 1969. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу. Конституисање завршено 28. априла 1969. године.

Потписивањем Самоуправног споразума удруженог рада 1973. године у предузећу су формиране три Основне организације удруженог рада, и то: ООУР “Механизација”, ООУР “Грађевинарство” и Радна заједница заједничких служби.

Предузеће за путеве и улице “Крушевац” спојило се 1984. године са Предузећем за путеве “Карагујевац” ООУР “Градња Крушевац” у Крушевцу и од тада чине једно предузеће “Крушевацпут”.

Директори

1962 Петар Караџић (1914-1979) из Крушевца Петар Караџић је оснивањем предузећа постављен за в.д. директора док се не изабере директор. Касније ради као шеф комуналне инспекције.

1962-1974 Димитрије Марковић (1921-2013) из Вучака Димитрије Марковић постављен је за директора 28. децембра 1962. године. До тада радио као вршилац дужности директора Фонда за путеве Среза Крушевац.

Page 139: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

138

1974-1976 Драгослав Лазаревић (1941) из Крушевца Драгослав Лазаревић је грађевински инжењер. Са места председника СО Крушевац дошао за директора предузећа “Крушевацпут” у Крушевцу. Одавде отишао за потпредседника Регионалне заједнице у Краљеву.

1976-1980 Миомир Рајковић (1938) из Велике Ломнице Миомир Миша Рајковић завршио је Правни факултет. Радио у предузећу “Милоје Закић”, затим “Крушевац-пут”. Као успешан привредник изабран је за председ-ника ФК “Напредак”. Испоставило се да је он био и најуспешнији председник клуба у историји. Као такав биран је 1978. године за председника Заједнице прволигаша СФРЈ. Сви његови резултати на пољу

спорта били су њему лично минус када је дошло време за реизбор на место директора предузећа “Крушевацпут”. У предузећу су рекли су да је много више времена проводио бавећи се спортским проблемима него предузећем. Отишао је из предузећа и отворио адвокатску канцеларију. Мирко Стевановић из Крушевца, дугогодишњи радник овог предузећа, до тада управник ООУР-а “Механизација”, постављен је за в.д. директора. Милован Костић из Приштине, дипломирани грађевински инжењер, до тада технички директор, постављен је 1982. године за в.д. директора. На том месту остао је до припајања Предузећу за путеве “Крагујевац”.

Page 140: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

139

ЈУГОПРЕВОЗ

Ласта Саобраћајни центар у Крушевцу почео је са радом 1. јула 1946.

претежно на путничком саобраћају односно аутобуском. Постојале су 4 аутобуске линије: за Александровац, Брус, Рибарску Бању и Ражањ.

Опште транспортно предузеће Србије, наредбом Владе од 18. фебруара 1947., организује се као Аутобуско предузеће “Ласта”.

Шеф центра у Крушевцу је Драган Милетић. У Крушевцу “Ласта” има аутобуску станицу код кафане “Копао-

ник”, а гаражу код Aеродрома. Предузеће се бави превозом путника. “Ласта” се 1949. године спојила са “Муњом” у ново предузеће

које носи име “Муња”. Предузеће је престало са радом 1. јуна 1953. Истог дана основано је ново предузеће “Ђорђе Ђорђевић – Бели”,

које је убрзо променило име у Аутобуско предузеће “Крушевац”.

Директори 1945-1947 Драган Милетић из Крушевца 1947-1949 Драгутин Стефановић, Драги Макса, из Бивоља

Муња

Градско транспортно предузеће “Муња” у Крушевцу за превоз робе основано 20. септембра 1946. са 14 камиона. Стевана Високог бр. 1.

ГНО Крушевац је на својој седници од 16. априла 1949. године укинуо предузеће “Вучни парк” и припојио га предузећу “Муња” са свим обртним средствима и службеницима.

Одлуком ГНО Крушевац од 19. новембра 1949. године Градско транспортно предузеће “Муња”, које превози само робу, прикључено је републиканском транспортном предузећу “Ласта” у Крушевцу које је превозило путнике са свим својим основним средствима тако да сада послују под новим именом Градско транспортно предузеће за превоз робе и путника “Муња”.

Предузеће располаже теретним и путничким колима, механичком радионицом и разноврсним ауто материјалом.

Редовне аутобуске линије: Крушевац-Ражањ, са поласком у 8 часова; Крушевац-Александровац, са поласком у 9 и 16 часова; Крушевац-Брус-Брзеће, са поласком у 9 и 14,30 часова; Крушевац-Врњачка Бања, са поласком у 14 часова; Крушевац-Рибарска Бања, са поласком у 16 часова; Услуге теретним возилима на свим релацијама.

Поправка свих врста моторних возила; Продаја и набавка свих врста резервних делова и ауто материјала.

“Градско транспортно предузеће “Муња” 1951. године запошљава 86 радника: 61 радник, 9 ученика и 16 службеника”.

51

Предузеће “Муња” престало је са радом 1. јуна 1953. године.

51

ИАК, ГНО Крушевац 1951.

Page 141: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

140

Директори 1946-1948 Драгослав Тодоровић из Крушевца 1948-1950 Сава Златановић из Крушевца

Сава Златановић, до тада заменик директора, постављен је 4. августа 1948. године за директора.

1950-1951 Крста Живковић из Бивоља 1951-1952 Драгутин Стефановић (други пут) 1952-1953 Милош Тошковић (1924-1993) из Пећи

Милош Тошковић имао је Вишу стручну спрему. Директор је и службеник разних предузећа. Радио у СИЗ-у за уређивање градског земљишта. У рату борац IV црногорске бригаде. Одавде отишао за секретара НОГО Крушевац.

Аутотранспорт Аутобуско предузеће “Крушевац” основано 1. јуна 1953. године

набавило осам аутобуса са 32 седишта. Одржавање и чување кола било је проблем за ово предузеће.

“Аутобуско предузеће “Крушевац” у свом завршном рачуну за 1953. годину показало је губитак од укупно 348.477.000 динара те није могло да учествује на конкурсу за кредит. Обзиром да предузеће има перспективу проширења и побољшања пословања у 1954. години због набавке новић аутобуса, комисија предлаже НОГО-у Крушевац да Аутобуском предузећу обезбеди потребну гаранцију у висини тражења кредита од 4.983.000 динара”.

52

Аутобуско предузеће “Крушевац” 1959. године мења име у Предузеће за превоз путника и робе “Аутотранспорт”.

Локални саобраћај у граду уведен је 1959. године, па је поред грађана и “Аутотранспорт” задовољан новом ситуацијом.

Посебно је омогућена чешћа веза са Сталаћем због возова и тако омогућило путницима, како при одласку, тако и при доласку воза, да без чекања могу одлазити или долазити.

Нова линија је уведена за Јастребац, затим Мајдево, Велики Шиљеговац, Варварин, Милутовац, Велику Дренову.

Од 1960. године уведена је експрес линија Крушевац-Ниш. Исте године се уводи линија Брус-Блажево као редовни саобраћај

продужетак линије Крушевац-Брус која сада износи преко 82 км. “Аутотранспорт” је увео и кружну линију Крушевац-Брус-

Милентија-Плеш-Александровац-Крушевац. Аутобуска станица се налази на тргу код Доње ваге, где су

путници чекајући полазак аутобуса седели у оближњој кафани. Године 1961. та кафана је претворена у продавницу – гвожђару Трговинског предузећа “Багдала”, па су путници дошли у незавидан положај.

52

ИАК, НОГО Крушевац, 27. април 1954.

Page 142: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

141

Билетарница која је била до тада у кафани смештена је у малу бараку испод зграде Аутобуског предузећа.

“Аутотранспорт” је 1961. године набавио три нова аутобуса марке “Фијат” са по 35 седишта. Са ова три аутобуса и још три која су поправком оспособљена, предузеће је у могућности да отвори нове линије. Нова линија је Крушевац-Крчин, са поласком у 16 часова.

Предузеће се у једном тренутку нашло у незавидној ситуацији са мањком, па је било принуђено да се споји са предузећем “Аутопревоз” из Чачка 1963. године. У том тренутку крушевачко предузеће има 70 запослених, 16 старих аутобуса, 12 линија са 14 полазака.

“Аутопревоз” из Чачка, погон у Крушевцу, од тада бележи само успехе. Сваке године добија по неки нов аутобус и отвара нове линије. Градски саобраћај је постао свакодневан 1964. године.

Нова аутобуска станица отворена је 30. септембра 1967. године у Југ Богдановој улици. Објекат је вредан 180 милиона старих динара, а подигло је мостарско предузеће “Соко” са кооперантима. Те године су отворене нове линије за Београд, Скопље, Приштину и Соко Бању.

“Аутопревоз” погон у Крушевац 1968. године је предузеће са 62 модерна аутобуса, 10 камиона, 8 приколица, 270 радника.

Модеран сервис поред станице изграђен је 1969. године. Потписивањем Самоуправног споразума удруженог рада 1974.

године погон у Крушевцу постаје ООУР у саставу РО “Аутопревоз”. Од 1. јануара 1976. године ради са својим жиро рачуном и

обрачуном. Овај колектив исте године има 585 запослених. За изградњу аутобуске станице у Брусу, реконструкцију ауто базе

за теретне камионе, изградњу управне зграде и ресторана друштвене исхране 1977. године, потрошено је 163 милиона динара.

Године 1978. трансформише се у РО “Крушевацпревоз” и има две основне организације удруженог рада: ООУР “Превоз” и ООУР “Аутотранспорт”. И даље ради у саставу СОУР “Југопревоз” Чачак.

Предузеће је 1981. године трансформисано као Сложена организација удруженог рада (СОУР) унутар које је формирана нова ООУР “Аутопревоз – комерц”. Предузеће од 1983. године у свом саставу има четири основне организације удруженог рада, и то: ООУР “Превоз”, ООУР “Ауторемонт”, ООУР “Јединство” и Радна заједница заједничких служби. Нови ООУР “Јединство” конституисан је 1. маја 1983. gодине, а делатност му је туризам и угоститељство. Поред тога држи и ресторан друштвене исхране у кругу предузећа као и у још неколико колектива у Крушевцу.

РО “Крушевац превоз” – запошљава 1986. године 983 радника. Децембра 1989. године предузеће се трансформише у Друштвено

предузеће “Југопревоз” Крушевац. Августа 1991. године региструје се као Деоничарско друштво у

мешовитој својини под називом ДД “Југопревоз” Крушевац са 29,58% акцијског (акционари су радници предузећа) и 70,42% друштвеног капитала и излази из састава СОУР “Југопревоз” Чачак.

Page 143: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

142

У децембру 1999. године предузеће се усклађује са Законом о предузећима и региструје се као Акционарско друштво “Југопревоз” Крушевац са 29,58% акцијског и 70,42% друштвеног капитала.

Предузеће приватизовано 24. новембра 2005. године (аукција).

Директори 1953-1955 Влада Вулић (1923-1992) из Читлука

Влада Вулић био је борац Расинског партизанског одреда и носилац је “Партизанске споменице 1941”. После рањавања на Копаонику лечио се у Италији, а потом био на школовању у Совјетском Савезу. Био је носилац бројних ратних и мирнодопских одликовања. Радио као директор транспортног предузећа “Аутотран-спорт”. Затим је директор предузећа “Отпад”.

1955-1956 Ранко Михајловић (1919-1969) из Крушевца

Ранко Михајловић завршио Трговачку академију. Радио је као директор предузећа “Расина” у Крушевцу. Затим je директор Повереништва за трговину у Крушевцу да би поново исте године био постављен за директора новог трговинског предузећа “Бела Стена” у Крушевцу. Потом је директор предузећа “Крушевац”.

1956-1963 Драгослав Степанић (1925-1995) из Лознице

Драгослав Степанић пре рата радио је као возач. Имао је четири разреда основне и три разреда трговачке школе. Борац је III српске бригаде, II пролетерске дивизије.

1963-1967 Ненад Павловић (1925-2008) из Купаца Ненад Павловић постављен је за директора 28. новембра 1962. године. До тада је радио као шеф одсека за радне односе Народног одбора среза Крушевац. Учесник је НОП-а. Активан друштвено-политички радник, председник Општинског синдикалног већа.

1967-1973 Србобран Васиљевић (1928-2002) из Бруса Србољуб Васиљевић завршио је за Саобраћајног инже-њера. Запослио се у предузећу “14. Октобар” у Крушев-цу одакле долази за директора “Аутопревоза” у Крушев-цу. Одавде одлази у “Агропромет”. Велики радник и стручњак кога су нападали као Информбировца.

Page 144: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

143

1973-1977 Милан Пешић (1934) из Ражња Милан Пешић радио је у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу, одакле одлази на студије Политичких наука у Београд. Касније је директор “Аутопревоза” у Крушевцу, одакле прелази у Крушевац промет ООУР “Равниште”, где је директор једног сектора.

До избора новог директора в.д. је Александар Богићевић (1936) из Дренче, радник овог предузећа.

1979-1981 Ђура Петковић (1927-2004) из Крушевца

Ђура Петковић цео радни век провео је у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу са малим изузетком када је дошао на место директора предузећа “Крушевацпревоз”. У “14. Октобру” је руководилац и главни уредник фабричког листа и дописник листа “Победа” из Крушевца. Активан је друштвено-политички радник.

1981-1986 Милорад Поповић (1940) из Дуба (Бајина Башта)

Милорад Поповић завршио је Факултет организационих наука у Београду. Радио у предузећу “Милоје Закић” у Крушевцу одакле је дошао за директора предузећа “Крушевацпревоз”. Биран је 1985. на други мандат, али је потом смењен. Вратио се у “Милоје Закић”.

Фирма је била пред растурањем, па су уведене привремене мере 1986. године. Привремени управници били су инжењери машинства: Љуба Ђорђевић из Сталаћа и Живојин Милановић – Кекс из Беле Воде.

1986-1993 Милан Илић (1950) из Крушевца

Милан Илић рођен у старој крушевачкој породици грч-ког порекла. Завршио је Саобраћајни факултет у Беог-раду. Запослио се у предузећу “Крушевацпревоз” у Кру-шевцу 1977., а 1983. одлази у Холандију где је специја-лизирао мерцедесове моторе и градски саобраћај. После тога наставио је да ради у Државном институту у Хо-ландији. На захтев радника “Крушевацпревоза” вратио

се у Крушевац и постао генерални директор. Оставио је значајан траг и трансформисао предузеће у Деоничарско друштво и извео из састава СОУР “Југопревоз” Чачак.

1993-2005 Живота Цветковић

Остао на месту директора и после приватизације.

Page 145: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

144

ЈЕДИНСТВО Кројачко предузеће “Јединство” настало је 1. јула 1954. године

издвајањем погона мушке конфекције од предузећа “Дивна Гавриловић” као кројачке радње.

До 1955. године радионица им је бивша кафана “Балкан”. Предузеће за израду мушке одеће, јоргана и душека “Јединство”

у Крушевцу, проширило је своју делатност у изради: федера, мадраца, отомана, кауча, столица, фотеља и слично. Фи. бр. 520/58 од 14. априла 1958. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Реорганизацијом занатских текстилних предузећа 1960. “Једин-ство” даје свој погон тешке конфекције војном предузећу “22. Децембар”, а за узврат добија од “Дивне Гавриловић” погон душека и јоргана.

Од 1960. године предузећу је припојена Столарска задруга “Слога” из Крушевца и од тада предузеће израђује и намештај.

Предузеће за израду мушке одеће, јоргана и душека мења назив у Предузеће за израду јоргана, душека и тапетарско-столарских производа “Јединство”. Фи. бр. 1048/61 од 8. децембра 1961. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године предузеће постаје Организација удруженог рада (ОУР).

РО “Јединство” – Јордана Симића бр. 1 има 123 радника 1986.

Директори 1954-1980 Живорад Савић (1921-?) из Дворана

Живорад Савић завршио је четири разреда основне школе и три разреда занатске школе у звању занатски пословођа кројачког предузећа. Учесник је НОП-а. По одслужењу војног рока 1949. године долази да ради у Градски народни одбор у Крушевцу.

1980-1985 Слободан Лукић (1947) из Шогоља Слободан Лукић завршио је гимназију у Крушевцу, а Вишу економску комерцијалну школу у Београду. Почео је да ради у предузећу “Бетекс” у Београду. У “Јединство” из Крушевца долази 1971. године. Затим у трговинско предузеће “Тржница” из Београда у Крушевцу где је руководилац дистрибутивног центра великопродаје до 1990. када почиње да се бави приватном делатношћу.

1985 Тома Филиповић (1939) из Крушевца

Тома Филиповић завршио је Шумарски факултет, одсек прерада дрвета у Београду. Запослио су у тадашњем Дрвном комбинату “Црвена застава” у Крушевцу и био је директор “Фабрике намештаја” у Свилајнцу, затим директор “Финалне прераде дрвета”. Одатле одлази у

Page 146: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

145

предузеће “Јединство” у Крушевцу где је помоћник директора затим директор шест месеци, а онда се враћа у ШИК “Црвена застава” у Крушевцу.

1985-1990 Славољуб Лазаревић (1932) из Велике Ломнице

Славољуб Лазаревић завршио је Шумарски факултет општи смер (10 семестара) у Београду. Радио и ШИК “Црвена застава” у Крушевцу до 1960. године када одлази у предузеће “Будућност” у Јагодину где је шеф набавке. У “Јединство” из Крушевца долази 1976. године на место техничког директора.

1990-1993 Владан Јовановић из Крушевца Владан Јовановић завршио је Шумарски факултет у Београду. Радио је у предузећу ШИК “Црвена застава” у Крушевцу одакле долази за директора предузећа “Јединство”. Касније одлази у САД где се успешно бави бизнисом некретнинама.

1993-1995 Драгутин Ђорђевић (1943-2010) из Разбојне Драгутин Ђорђевић завршио је Шумарски факултет, одсек шумарство у Београду 1967. године. Радио као шеф производње у фабрици намештаја “Црвена застава” у Свилајнцу. Од 1977. је директор фабрике намештаја у ШИК “Црвена застава” у Крушевцу. Затим долази у “Јединство”. Потом је шеф приватних шума у “Србија шуме” до пензионисања.

1995-1996 Славољуб Лазаревић (други пут) 1996-1999 Дејан Вучковић, дошао из “14. Октобра” Предузеће “Јединство” припојено је 1999. године трговинском

предузећу “Дева” у Крушевцу.

Page 147: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

146

ЕЛЕКТРОУНИВЕРЗАЛ “Електротехна” радио-техничка и електроинсталатерска радиони-

ца 1954. године издвојила се из Градског занатског предузећа Крушевац. Стављена под принудну управу 1958., ликвидирана 1965. године. Електроинсталатерска радња “Електроуниверзал” у Крушевцу,

власника Миливоја Илића, уписана је у регистар занатских рањи 1958. године. Фи. бр. 2586/58, Одељење за привреду НОО Крушевац.

Спајањем ова два предузећа настао је “Електроуниверзал” у Кру-шевцу уписан у регистар предузећа и радњи марта 1959. године. Фи. бр. 438/59 од 18. марта 1959. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

“Електроуниверзал” у Крушевцу извршио је конституисање 18. маја 1959. године и уписан у регистар предузећа и радњи. Фи. бр. 765/59 од 18. јуна 1959. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Седиште предузећа у Пана Ђукића бр. 24. Врши монтажу: свих врста електричних инсталација и слабе

струје, свих врста далековода, трафо-станица, ниско-напонских мрежа и индустријских развода.

Врши оправку: радио и ТВ апарата, струјомера, водомера, ремонт свих врста електромотора, трасформатора и осталих електро апарата.

Израђује: све врсте спојичног материјала, разводне табле, ормаре и остала командна постројења.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године предузеће постаје Организација удруженог рада (ОУР).

РО “Електроуниверзал” – Змај Јовина бб има 221 радника 1986.

Директори 1959-1960 Слободан Николић (1920-2002) из Наупара

Слободан Николић после рата је живео у Београду и радио у предузећу “Водовод”, а онда долази у Крушевац у предузеће “Веселин Николић”, где је секретар, па директор. Завршио је за електричара и положио испит петог степана. Као такав постављен је за првог директора новог предузећа у Крушевцу “Електроуниверзал”. Поново се враћа у “Веселин

Николић” где је секретар предузећа. Касније отвара приватну фирму “Динамо”.

1960-1962 Миодраг Јаковљевић (1924-1992) из Треботина

Миодраг Јаковљевић завршио је Електротехнички факултет. Постављен за директора предузећа 21. априла 1960. године. Учесник НОБ од 1941. године. Био је на разним функцијама: потпредседник Скупштине општине, члан Радничког савета и Управног одбора индустрије “14. Октобар”, члан фабричког комитета и члан Секретаријата Општинског комитета СКС Крушевац.

Page 148: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

147

1962-1972 Миливоје Илић (1928-1983) из Крушевца Миливоје Илић, електротехничар, висококвалифико-вани радио ТВ механичар, постављен за директора предузећа 31. марта 1962. године. Касније основао приватни сервис за поправку радио и ТВ апарата.

1972-1974 Драгомир Нешић (1932) из Белог Поља Драгомир Нешић је завршио Електротехнички факултет у Београду 1960. године. Радио је у Војној индустрији “С. Принцип – Сељо” у Витезу, од 1966. године у ХИ “Милоје Закић” у Крушевцу, од 1971. године активно је војно лице. Године 1972. именован је за директора Радне организације “Електроуниверзал” у Крушевцу. У Пројектни биро долази 1974. године, а одатле у Центар

“Вељко Влаховић” где је професор до 1982. године када је именован за директора Електродистрибуције у Крушевцу.

1974-1983 Раде Ивановић (1932) из Доњег Ступња

Раде Ивановић завршио је Индустријску школу “14. Октобар” у Крушевцу и постао алатничар. После школе одлази на одслужење војног рока у Београду, у гарди, као шофер. Радио у предузећу “14. Октобар” где је председник Радничког савета. Одатле одлази на место секретара комитета. Затим је делегат у Савезној скуп-штини у Организационом већу. Враћа се у “14. Окто-бар”. У међувремену завршио Вишу управну школу.

1983-1984 Радослав Љушић (1937) из Истока 1984-? Радоје Матић ?-1989 Јордан Нешић 1989-1991 Слободан Николић (1946) из Мешева

Слободан Николић завршио је Машински факултет у Београду. Радио у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу као директор “Фабрике трансмисија” и “Сектора енергетике”, затим је директор ДП “Топлана” и директор је предузећа “Електроуниверзал” у Крушевцу. Касније основао приватну радионицу у Крушевцу. Поред тога бави се националном историјом Срба и објавио је неколико књига.

1991-1996 Марко Марковић (1948) из Крушевца

Марко Марковић отишао је из предузећа и наставио да ради у Београду, а до избора новог директора в.д. директора била је Марина Митровић.

Page 149: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

148

1997-2000 Звонимир Ћирић (1952) из Крушевца Звонимир Ћирић завршио је Школу ученика у привреди и постао КВ електричар. Запослио се у Предузећу “Електроуниверзал” у Крушевцу. Радећи ванредно је завршио Вишу електротехничку школу у Београду затим и Факултет организационих наука у Београду. Од 1975. до 1997. године ради у предузећу “Електродистрибуција” у Крушевцу, одакле долази за директора “Електроуниверзала”, а по истеку мандата

вратио се у “Електродистрибуцију”. 2001-2004 Милан Грмуша (1964) из Врања

Милан Грмушa завршио је Електротехнички факултет у Чачку. Радио је у предузећу “Милоје Закић” у Крушевцу одакле долази за директора “Електроуниверзала” и поново се враћа у “Милоје Закић”. Данас ради у Јавном комуналном предузећу “Водовод” у Крушевцу.

“Електроуниверзал” продат је 2004. године, али је 28. августа

2007. године Агенција за приватизацију извршила раскид уговора због неиспуњавања обавеза од стране купца.

2007-2008 Слободанка Марковић (1957) из Косовске Митровице

Слободанка Марковић завршила је Електротехничку школу. После раскида уговора са бившим власником постала је заступник акцијског капитала и директор предузећа. Данас ради у ЈКП “Крушевац”.

Крајем априла 2008. године Акцијски фонд предузећа продао је својих 65% акција приватном предузећу “Амер” власника Слободана Милошевића из Глободера који је нови власник “Електроуниверзала”.

Page 150: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

149

ВОДНА ЗАЈЕДНИЦА Водна заједница је кренула да гради један пројекат од огромног

значаја за пољопривреду овога краја, а то је канал за наводњавање. Главни канал се пружа од Мораве код села Читлук до улива Расине у Мораву и дугачак је 5 километара и 700 метара. До 1954. године урађени су највећи радови, а те године је утрошено 45 милиона динара, док је 1955. године утрошено близу 245 милиона динара. Извршено је поплочавање канала бетонским плочама и изградња црпне станице на самој Морави. Водна заједница је 1958. године завршила хидросистем “Читлук” укупне дужине што главног што споредних канала педесетак километара. Комисија је марта 1959. године примила канал уз константовање неких мањих грешака извођача. Иако је систем способан у грађевинском погледу којим може да се наводњава 70% површине која се налази у систему, то значи да се од 1.130 хектара може довести вода на преко 700 хектара земље. Али сељаци одбацују да направе сезонске ваде од бетонских канала до својих њива и тако канал не ради.

Директори

1954-1955 Љуба Јовановић (1921-1975) из Пасјака 1955-1961 Драгутин Вулић (1923-2006) из Крушевца Власт и политичари су уништили Водну заједницу која престаје

са радом децембра 1961. године о чему је Драгутин Вулић у више наврата говорио као о лошем потезу.

Хидросистем “Читлук” дошао је у власништво Пољопривредне задруге “Јединство”, али никада није био оно што је требало да буде. Радио је малим капацитетом и селективно.

Page 151: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

150

ИНСТИТУТ ЗА КРМНО БИЉЕ Пољопривредна подружина у Крушевцу основана је фебруара

1883. године као огранак Српског пољопривредног друштва, на иницијативу Веље Виторовића и Драгослава Кедровића. Из ове Подружине израсла је установа Огледна станица за производњу и оплемењавање биља 1933. године.

“У пролеће прошле године, иницијативом бана г. Милана Николића, подигнута је у Крушевцу Огледна станица за производњу и оплемењавање биља. Станица је настала спајањем пољопривредне станице у Крушевцу и Агро ботаничког одсека у Добричеву”.

53

Завод за пољопривредна истраживања у Крушевцу основан је решењем Министарства пољопривреде бр. 5791 од 23. априла 1946. године. Завод је основао Среско семенско предузеће 8. јуна 1948. године. Поред продаје квалитетних семенских сорти пољопривредних култура врши на свом моторном селектору чишћење семена пшенице, ражи и јечма и истовремено запрашивали семенску робу “церетаном” најбољим средством против главнице и гари на житима.

Видимо да су 1953. године нудили велике количине квалитетног семена пшенице “Крушевачка 22”, “Крушевачка Голија” и друге које на овом терену дају велике приносе.

“Завод за пољопривредна истраживања у Крушевцу проглашен је 1954. године за установу са самосталним финансирањем у чијем делокругу спада: секција, агротехника и семенарство ратарских и повртарских култура; хемијске и педолошке анализе земљишта у вези с употребом вештачких ђубрива и гајења култура, хемијске анализе пољопривредних производа; и др”.

54

Завод ради на територији 20 срезова који је 1955. године добио широке размере и који се одвија кроз различите форме сарадње. Завод је путем демонстрационих огледа у 12 срезова приказао пољопривредним произвођачима да селекционисане сорте озиме пшенице “Крушевачка 22”, “Крушевачка нова”, “Багдалка” и “Крушевачка Голија”, далеко премашују по приносу домаће пшенице.

Демострациони огледи су вршени и са хибридним кукурузом који је показао висок принос.

Завод ради на пропагирању памука и кикирикија који су такође показали добре резултате.

Завод за пољопривредна истраживања мења назив у Центар за крмно биље; од 1959. године је Огледна станица за ратарство; од 1961. Завод за крмно биље; од 1977. Институт за крмно биље; и, на крају, од 1. новембра 2006. године носи назив Институт за крмно биље у Крушевцу.

Завод за крмно биље у Крушевцу уписан у регистар установа 1968. године. Фи. бр. 13/68 од 26. фебруара 1968. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

53

Политика, 13. август 1934, стр. 9. 54

Сл. гласник, 17. април 1954, стр. 112.

Page 152: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

151

Завод 1970. године постаје Основна организација удруженог рада Института за пољопривредно истраживање у Крагујевцу.

Институт за крмно биље – Трг расинских партизана бр. 40 запошљава 1986. године 63 радника. Исте године добио је Орден заслуга за народ са сребрним зрацима.

Директори

1933-1944 Драгутин Шарф из Беча Драгутин Шарф рођен је у Бечу где је завршио школу и почео да ради. Оснивањем Агроботаничког одсека у Добричеву постављен је за шефа одсека. Шарф је одобрио оснивање Огледне станице за производњу и оплемењавања биља у Крушевцу 1933. године, када долази за директора станице.

1945-1946 Богомир Радовић 1946-1949 Милутин Димитријевић 1950-1952 Бранислав Шошић (1914-1985) из Паруновца

Бранислав Шошић завршио је Пољопривредни факултет у Земуну 1940. године. Радио је у Заводу за пољопривредна истраживања у Лесковцу, Заводу за пољопривредна истраживања у Крушевцу где је једно време и директор, Министарству пољопривреде Србије. Затим је радио у Среском задружном савезу, трговинском предузећу “Агропромет” у Крушевцу и Пољопривредној станици у Крушевцу.

1952-1958 Милан Живковић (1911-?) Ст. Пављани (Бјеловар)

Милан Живковић је инжењер шумарства-агроном. Завр-шио је Пољопривредно-шумарски факултет у Загребу.

1959-1963 Бранислава Тешић (1923-1989) из Крушевца

Бранислава Тешић завршила је Пољопривредни факултет у Београду где је и докторирала. Цео радни век провела је у Институту за крмно биље у Крушевцу. Објавила више радова у стручној периодици. Била је савезни посланик у Културно-просветном већу.

1964-1967 Др Обрад Крстић (1927) из Нишке Бање

Обрад Крстић завршио је Пољопривредни факултет, а докторску тезу одбранио је на Пољопривредном факултету у Београду 1966. године која је штампана у скраћеном обиму у Зборнику научних радова Завода за крмно биље, бр. 2-3, Крушевац, 1968. године.

Page 153: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

152

1968-1970 Др Драгослав Радојевић (1916-?) из Бовна Драгослав Радојевић завршио је Пољопривредни фа-култет, а докторирао је на Пољопривредном факултету у Београду. Своје стручне и научне радове објављује у периодици.

1971-1978 Др Миладин Миладиновић (1925-2003) из Лазаревца Миладин Миладиновић рођен у Лазаревцу код Кру-шевца. Завршио Пољопривредни факултет у Сарајеву где је и докторирао. Радио у Фабрици шећера у Ћупри-ји, Институту за примену науке у Београду, Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду. Објављивао своје стручне и научне радове у: Архиву за пољоприв-редне науке, Зборнику научних радова Завода за крмно биље у Крушевцу, Савремена пољопривреда.

1978-1982 Др Обрад Крстић (други пут) 1982-1986 Др Милорад Стошић (1938) из Милутовца

Милорад Стошић је дописни члан Академије инже-њерских наука Србије (АИНС) од 2007. Дипломирао на Пољопривредном факултету у Београду 1963. На истом факултету је магистрирао из области унапређе-ња природних травњака 1974. и докторирао 1980. године из обалсти унапређења производње сточне хране на сејаним травњацима. Од 1964. до 2007. је радио у Институту за крмно биље у Крушевцу, где је

прошао пут од асистента до научног саветника. 1986-1991 Др Драгомир Јеремић (1940) из Лоћике

1991-1999 Спасоје Остојић (1953) из Ковачице (Тузла)

Page 154: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

153

1999-2001 Др Славица Мрфат Вукелић (1951) из Крушевца Славица Мрфат Вукелић завршила је Природномате-матички факултет, одсек биологија, у Новом Саду, где је магистрирала и докторирала у области фитоценоло-гије природних травњака. Од 1979. до 2004. године радила је у Институту за крмно биље у Крушевцу, где је од 1992. до 1995. била руководилац Научне службе. У Институту за истраживања у пољопривреди Србија била је члан и председник Научног већа.

2001-2004 Др Бора Динић (1952) из Плавце (Бојник)

Бора Динић завршио је Пољопривредни факултет у Земуну одсек сточарство. Магистарски рад на Пољо-привредном факултету у Земуну 1991. године под насловом “Прилог познавању конзервисања луцерке додавањем мравље киселине зеленој маси са разли-читим уделом суве материје”. Докторска дисертација на Пољопривредном факултету у Земуну 1997. године под насловом “Утицај фазе развића биљака,

нивоа суве масе и хемијског конзерванса на квалитет и хранљиву вредност силаже луцерке”. У Институту за крмно биље у Крушевцу ради од 1979. године.

2004-2011 Др Драги Лазаревић (1962) из Криве Реке

Драги Лазаревић завршио је Агрономски факултет у Чачку. Магистарски рад “Повећање приноса природ-них травњака Копаоника у условима интензивне неге и искоришћавања” на Попољривредном факултету у Земуну, 1992. Докторска дисертација “Динамика про-дукције и квалитета природног травњака у различи-тим системима искоришћавања” на Пољопривредном факултету у Земуну, 1995. године. Запослен у

Институту за крмно биље Крушевац од 1987. године. Учесник је више пројеката у земљи и иностранству.

2011- Др Зоран Лугић (1963) из Присоја (Нови Пазар)

Магистарски рад “Генетичка контрола у успостав-љању симбиотских односа између црвене детелине и бактерија азотофиксатора”, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 1993. године. Докторска дисертација “Генетичка варијабилност важнијих агрономских својстава селекционисаних популација црвене детелине”, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 1999. године. Запослен у Институту за

крмно биље у Крушевцу од 1988. године. Учесник је више пројеката у земљи и иностранству.

Page 155: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

154

БИРО ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ Биро за пројектовање основан 7. маја 1954. године решењем НО

среза Расинског бр. 9444 и регистрован од стране Окружног суда у Крушевцу под бр. 130/54.

Почетак рада Бироа био је у кафани “Балкан”, а 1962. године прелазе у нове просторије у улици Веце Корчагина бр. 20.

Раднички савет грађевинског предузећа “Западна Морава” у Крушевцу на својој седници од 24. фебруара 1954. године донео је одлуку: да се при грађевинском предузећу “Западна Морава” оснује Биро за пројектовање као посебан погон, који ће у свему радити по Уредби о грађевинском пројектовању. Директор предузећа “Западна Морава” одредио је за шефа Бироа Милосава Ћурчића, грађевинског инжењера, а још су на рад у Бироу одређени Љубинка Митровић, техничар, и Живко Миленковић, техничар. Овај предлог је потписао директор грађевинског предузећа “Западна Морава” Ратибор Стојковић и послао ГНО Крушевац на решавање.

Биро пројектује све врсте објеката из области високоградње, ни-скоградње и хидроградње. Врши надзор над извођењем свих грађевин-ских објеката. Са својим стручним кадром учествује у састављању и разради инвестиционих програма, као и у адаптацијама и реконструк-цијама свих постојећих грађевинских објеката.

Видимо да је 1969. године седиште у Мирка Томића бр. 2. Биро за пројектовање у Крушевцу почео је 1978. године градњу

својим средствима нове пословне зграде у улици Милоја Закића површине 1.100 м

2, када коначно добија своје стално седиште.

Биро за пројектовање запошљава 1986. године 38 радника. Од 2006. године отишли у стечај.

Директори 1954-1958 Милосав Ћурчић (1911-1995) из Велике Дренове

Милосав Ћурчић завршио је Грађевински факултет у Београду. Веран сељачком покрету и Драгољубу Јова-новићу, своме професору, гоњен је од комунистичке власти. Радио је после рата као грађевински инжењер у Пећи, Сарајеву и Новом Саду. Затим је дошао у Кру-шевац и радио у “Секцији за путеве”, затим у грађевин-ском предузећу “Западна Морава” у Крушевцу.

1958-1963 Радомир Огњановић (1914-2003) из Беле Воде

Радомир Огњановић грађевински је стручњак. Завршио Вишу грађевинску школу. Био је директор “Водовода” у Крушевцу, одакле је дошао на место директора Бироа за пројектовање. Разрешен је дужности и послат на друго радно место у Рибарској Бањи. Говорио немачки језик.

Page 156: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

155

1963-1968 Илија Мијовић (1934) из Крушевца Илија Мијовић рођен је у селу Неродимљу на Косову где му је отац учитељ био са службом. Иначе је пореклом из Грачанице у Црној Гори. Избијањем рата 1941. године селе се у Краљево, затим у Адране, одакле 1949. године долазе у Крушевац. Уписао је 1953. године Архитектонски факултет у Београду који је завршио 1959. године. Цео радни век радио у Бироу за пројектовање у Крушевцу.

1968-1972 Предраг Вертовшек (1927) из Ђевђелије

Предраг Вертовшек завршио је Архитектонски факул-тет у Београду 1962. године и тада долази у Крушевац. Радио је у Грађевинском предузећу “Јастребац” у Крушевцу, Заводу за урбанизам у Крушевцу, предузећу “Душан Петронијевић” у Крушевцу. Бави се публицис-тиком из области архитектуре.

1972-2001 Милан Милановић (1934-2010) из Крушевца

Милан Милановић рођен је у Сарајеву где му је отац службовао јер је био војно лице, али је пореклом из села Горња Љубата код Босилеграда. Иначе мајка Миланова је ћерка свештеника Ристе Антоновића из Мачковца. Милан је завршио Архитектонски факултет у Београду 1959. и цео радни век провео у Бироу у Крушевцу.

2001-2006 Петар Јотић (1956) из Крушевца

БИРО Биро за израду инвестиционих програма и елабората пољоприв-

редних организација у Крушевцу основан је као установа са само-сталним финансирањем решењем Народног одбора среза крушевачког бр. 25780 од 15. октобра 1957. године.

Биро је престао са радом 31. октобра 1958. године. Ликвидацију установе спровешће комисија: инж. Петар Гошић службеник НО среза; Вељко Ђорђевић финансијски инспектор НО среза и Драгиња Качаревић службеник НО среза. Бр. 20531/1 од 20. октобра 1958. године.

Биро је под принудном управом од 1962., а ликвидиран је 1965. Директори

1957-1960 Славко Смиљковић (1928-1997) из Крушевца Славко Смиљковић отишао за директора Земљорадничке задруге “Јединство” у Крушевцу.

1961-1962 Стеван Станојевић Стеван Станојевић пољопривредни инжењер, отишао 31. марта 1962. године за директора “Млекаре” у Крушевцу.

Page 157: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

156

КРИСТАЛ Занатска радња за производњу огледала и обраду стакла. Регистровано решењем НО општине Крушевац бр. 10171/54 од

29. јуна 1954. године. Када је крајем 1954. године пет радника одлучило да се одвоји од

Градског занатског предузећа и оснује самосталну радионицу, мало је било оних који су веровали у успех стаклорезаца “Кристала”. Међутим, оснивачима се придружило још 30 нових радника и почетком 1955. године самостална радња претворила се у предузеће.

Ово предузеће је почело рад у просторијама које су некад биле кафана “Стара Престоница”. Од 31. марта 1961. године припојени предузећу “Стаклобеоград” из Београда.

Од 1964. године изградили просторије и набавили опрему. Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974.

године предузеће постаје Организација удруженог рада (ОУР). РО “Кристал” – Мићуна Павловића бр. 22 има 129 радника 1986.

Директори 1954-1959 Борислав Станковић (1919-?) из Тузле

Борислав Станковић пре рата стаклорезачко-брусачки радник, после рата високо квалификовани радник.

1959-1962 Добросав Дебељаковић (1900-1970) из Крушевца Добросав Дебељаковић био је директор Градског занатског предузећа. За директора “Кристала” постављен је 23. јула 1959. године пошто је уважена оставка дотадашњег директора.

1962-1967 Велимир Мојсиловић (1934-1996) из Бошњана Велимир Мојсиловић завршио je Економски факултет у Београду. Радио је у Штофари “Бранко Крсмановић” у Параћину, одакле долази у Крушевац и ради као референт за унапређивање занатства и комуналну привреду Среске привредне коморе у Крушевцу. Затим је постављен 28. новембра 1962. године за директора предузећа “Кристал” у Крушевцу.

1967-1974 Ђурађ Банић (1936-2001) из Мачванске Митровице

Ђурађ Банић завршио је Економски факултет. Из предузећа “Кристал” отишао је у ХИ “Мерима” на место директора маркетинга.

Page 158: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

157

1974-1989 Боривоје Миленковић (1933-2006) из Доње Речице Боривоје Миленковић је рођен у селу Доња Речица код Прокупља. Завршио је Грађевински факултет у Чачку. Радио је у ГП “Јастребац” из Крушевца где је руководилац занатског погона и дуго је био на градилиштима у Приштини. У предузеће “Кристал” дошао је са задатком да поправи тада лоше стање, што је и урадио. Остао дуго година на месту директора.

1989-1994 Слободан Лапчевић (1941-2005) из Блаца

Слободан Лапчевић завршио је Вишу школу за спољну трговину у Београду. Радио у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу, трговинском предузећу “Металпромет” у Крушевцу одакле је дошао у “Кристал”. Био је спортиста; играо је одбојку за клуб “14. Октобар”. Касније је секретар Бокс клуба “14. Октобар”.

1994-1995 Томислав Јовић (1943) из Судимља

Томислав Јовић завршио је Економски факултет у Београду. Радио у ФУД Брус, затим 1971. године ради у ЖТП у Београду. У ФУД Брус вратио се 1974., а 1977. прелази у конфекцију “Црвена звезда” у Крушевцу где је директор “Конфекције”. Затим прелази у “Јастру” и исте године одлази за директора конфекције “Напредак” у Београду где ради до 1997. када долази у “22. Јули”.

1995-1998 Бранислав Перић (1956) из Крушевца

Бранислав Перић родио се у Разбојни јер му је отац радио у пошти у том селу. Иначе, одрастао је у Кру-шевцу. Завршио је Економски факултет у Нишу. Радио је у предузећу ИНОС ООУР “Металтекс” у Крушевцу од 1981. до 1985. године када прелази у “Кристал”. Одласком из “Кристала” основао је приватну фирму.

1998-2001 Владо Радојевић (1943) из Крушевца

Владо Радојевић дипломирани је инжењер архитектуре Факултета у Нишу Универзитета Београд. Од 1970. запослен је у ГП “Јастребац” у Крушевцу, где је прошао све фазе од инжењера градилишта до генералног директора. Познат је по томе да је саградио стадион “Младости” у Крушевцу за 62 дана. Дуго година био је директор градње у Москви.

2001-2004 Томислав Јовић (други пут) 2004 Бранислав Перић (други пут) 2004-2008 Горан Антић (1966) из Шошића “Кристал” је продат аукцијски 6. фебруара 2009. године.

Page 159: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

158

ГРАФИЧКА РО “25. МАЈ” Књижевни клуб “Багдала” у Крушевцу основан је 1958. године и

у свом саставу имао клуб књижевника, књижевни лист и издавачку делатност. Седиште у улици Милоја Закићева бр. 3. Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године предузеће постаје Организација удруженог рада која у свом саставу има две Основне организације удруженог рада, и то: ООУР “Издавачка делатност” и ООУР “Графички погон”. “Графички погон” се 1985. године спојио се са Погоном штампарије “Душан Петронијевић” и основали ново предузеће РО “25. Мај”.

Графичка РО “25. Мај” – М. Станковића бб 1986. има 34 радника. Од 1995. године предузеће мења структуру и назив у “Графика”. Предузеће 1999. године има 87 радника.

Директори 1985-1987 Ђорђе Узелац (1946-1990) из Крушевца

Ђорђе Узелац завршио је Економски факултет. Био је директор туристичког предузећа “Фертурист”, затим ди-ректор Погона штампарије “Душан Петронијевић”, а по спајању са “Графичаром” наставио је да буде директор новооснованог предузећа. Због слабих резултата и лоших међуљудских односа смењен са места директора.

1987-1988 Радмило Мијатовић (1959) из Мешева

Радмило Мијатовић завршио је Економски факултет у Нишу. Радио је у предузећу ДИП “Савремени дом” у Крушевцу, затим у предузећу “25. Мај” где је директор маркетинга и директор. Затим у ЈКП “Крушевац” у Крушевцу као финансијски директор, а данас ради у Пословном центру где је шеф интерне контроле.

1988-1989 Радосав Матић (?-?) из Суваје

Радосав Матић је инжењер организације рада. Радио у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу где је директор Сектора за газдовање и одржавање станова и пословног простора “Октобар-стан”. Одатле је дошао у предузеће “25. Мај” у Крушевцу. Постављен је као привремени инокосни орган у предузећу.

1989-1991 Мирослав Василијевић (1947) из Петине

Мирослав Василијевић завршио је Економски факултет у Крагујевцу. Радио је у предузећу “14. Октобар” у комерцијалној служби, затим је шеф службе за привреду у СО Крушевац, финансијски директор и директор у предузећу “25. Мај” у Крушевцу, а одатле је отишао на место директора Пијачне управе.

Page 160: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

159

1991 Миодраг Рацковић (1944) из Крушевца До избора новог директора в.д. је Душица Филиповић Станишић.

1992-1993 Раденко Марковић (1938) из Брђана код Бруса

Раденко Марковић завршио је Економски факултет у Београду. Радио је у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу одакле је дошао у “Графику”. Затим се поново вратио у “14. Октобар”.

1993-1994 Милутин Каралић (1944) из Велике Врбнице Дошао из “Трајал корпорације”.

1994-2003 Душица Филиповић Станишић (1957) из Приштине

Душица Филиповић завршила је Правни факултет у Приштини. Положила је правосудни испит, радила у правосуђу и тужилаштву. Од 1985. године ради у предузећу “25. Мај” у Крушевцу где је у једном периоду директор. Од 2003. године ради у општинској управи у Александровцу, а од 2008. године у општинској управи у Крушевцу.

Предузеће је од првог дана имало невероватно много трзавица а

владала је и велика неслога у колективу и тек доласком Душице Филиповић Станишић на место директора почело је једно стабилно пословање јер је она успела да интегрише штампарију и створи такве услове да у тренутку приватизације купац није наследио ни један кредит или било какав дуг предузећа.

Предузеће приватизовано 10. јуна 2003. године.

Page 161: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

160

СВЕТЛОСТ Војно предузеће “Светлост” у Крушевцу обављало је све

монтажне радове на војним објектима у ужој Србији. Седиште предузећа налазило се поред Железничке станице. Војно предузеће “Светлост” је ликвидирано, а један део механизације предузећа преузело је новоосновано предузеће “Веселин Николић” у Крушевцу док је други део механизације остао у саставу новог предузећа “Расина” у Крушевцу.

Директор

1945-1950 Остоја Арсић (1926-2008) из Дреновца (Шабац)

РАСИНА Предузеће за оправку грађевинских машина “Расина” у

Крушевцу основано је 20. новембра 1950. године. Предузеће је 1952. године потпало под Савет за саобраћај НР Србије. Ступило у ликвидацију 1. октобра 1952. која је трајала до 1953. године.

Директор

1950-1952 Остоја Арсић (1926-2008) из Дреновца (Шабац) Остоја Арсић завршио 4 разреда пословне школе и 3 године стручне школе и у звању је индустријског пословође. Пре рата је металски радник. Борац је XIV бригаде XXIII српске дивизије, десетар. Одликован Медаљом заслуга за народ. Био је директор предузећа “Светлост” и “Металопластика” у Крушевцу.

“Примопредаја основних средстава између ликвидационе комисије предузећа “Расина” и Предузећа за одржавање путева “Крушевац” у Крушевцу изведен је 15. новембра 1952. године у исправном стању, а на основу решења Привредног Савета Владе НР Србије бр. 13.407/52.

Уследили су потписи: За предузеће “Расина” ликвидациона комисија, председник Драгољуб Чолић. За Предузеће за одржавање путева “Крушевац” примио директор Бранко Вучићевић”.

55

55

ИАК, Фонд Предузеће за оправку грађевинских машина “Расина”.

Page 162: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

161

ЈЕДИНСТВО Срески лозно-воћни расадник “Равњак” у Крушевцу основан је

1953. године да би се могло утицати на унапређење пољопривредне производње. Делатност је била производња воћних садница и калемова ради снабдевања пољопривредних произвођача.

Руководиоци: Јордан Виријевић, затим Стојан Станић. Тек 1954. године отворена је среска пољопривредна апотека у

Крушевцу “Заштита биља” – Пана Ђукића бр. 67, која је снабдевена свим средствима за заштиту биља од биљних болести и штеточина, као и великим избором вештачких ђубрива. Позивају се пољопривредници да дођу и набаве средства за заштиту биља као и вештачко ђубриво, јер ће тако употребом истих обезбедити воћњаке, њиве и баште од напада штеточина, а употребом вештачких ђубрива повећаће принос.

Земљорадничка задруга “Јединство” у Крушевцу основана 1960. године и уписана у регистар задруга. Фи. бр. 1278/60 од 14. новембра 1960. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу. Земљорадничка задруга “Јединство” у Крушевцу је настала спајањем Земљорадничких задруга у Мудраковцу и Читлуку и Среског лозно-воћног расадника “Равњак” у Крушевцу.

Пошто је Водна заједница престала са радом децембра 1961. године хидросистем за наводњавање “Читлук” постаје власништво Земљорадничке задруге “Јединство”, а хидросистем “Трстеник I” Земљорадничке задруге “Слога” из Трстеника. Основан је самостални погон за мелиорацију, Земљорадничке задруге “Јединство” 1962. године са предметом пословања: управљање системом за наводњавање “Читлук” и другим пословима. Погон је исте године угашен, а уместо њега образована је економска јединица која није правно лице. Иначе, хидросистем “Читлук” направила је Водна заједница 1958. године како би се омогућило заливање ратарских и повртарских култура од Читлука до ушћа Расине у Мораву. Његова површина је 1.300 хектара а дужина главног канала 8 километара. Током времена Морава је променила свој ток, па су пумпна постројења остајала у празном простору. Податак да су поседи уситњени је други чинилац што хидросистем није никад радио. Уз све то хидросистем је требало отплаћивати, а поред главног дуга расле су и камате.

Поврх свега маја 1965. године десиле су се велике поплаве које су знатно оштетиле оба хидросистема (“Читлук” и “Трстеник I”), а штета је била: 46 милиона динара “Читлук” и 66 милиона динара “Трстеник I”, од тога Осигуравајући завод платио је укупно само 85 милиона динара. Јер како су образложили било је грешака извођача радова. Оваквим односом Пољопривредној задрузи “Јединство” хидросистем је постао терет. Задруга “Слога” из Трстеника била је јасна ликвидирати хидросистем “Трстеник I”.

Хидросистем некада назван спас за пољопривреду, умире од жеђи. Пољопривредници се заричу: из њега никад воду ни бесплатно.

Page 163: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

162

Задруга “Јединство” отворила је прву продавницу у граду 1963. године за снабдевање становништва. Такође је подигла код села Мудраковац кланицу за услужно клање стоке.

Пољопривредну апотеку у Бивољу отвара 1965. године као и продавнице “Ратар” у Читлуку и “Пољопривредник” у Гаглову, као и погон за израду сиришта у течности.

У пролеће 1966. године Земљорадничка задруга “Јединство” из Крушевца откупила је један матичњак запата канадских ласица (1.000 женки и 230 мужјака). Канадска ласица је слична нашој, домаћој, али је њено крзно много лепше и скупље. За смештај чудних и драгоцених становника на Равњаку је направљена фарма.

Продавницу бр. 1 свежег меса и сухомеснатих производа у Крушевцу, продавницу рибе у Крушевцу, продавнице у селима Бован и Доњи Степош отворили су 1969. године.

Организација удруженог рада Трговина – Пољопривредне задруге “Јединство” у Крушевцу 1969. године послује са статусом правног лица. Организацију удруженог рада основали су: Пољопривредна задруга “Јединство”, од прве јединице задруге, у коју улазе: продавница 1 и 2 у Крушевцу, продавнице у селима: Бела Вода, Мачковац, Глободер, Стрижа, Срње, Читлук, Дедина, Доњи Степош, Паруновац и Мали Шиљеговац, продавница сточне хране у Крушевцу, продавница рибе у Крушевцу и продавница у селу Сталаћ. Директор: Михаило Џодић. Фи. бр. 909/69 од 24. септембра 1969. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Пољопривредна задруга “Јединство” у Крушевцу због незавидне ситуације добила је принудну управу 1970. године. Принудни управник: 1970-1972 Михаило Стојановић. Предузеће је добило нову принудну управу 1972. године: Драгутин Вулић, председник и Драгиша Лукић, члан. Због лоше пословне политике организације за трговину са несо-лидним кућама (посебно грешка: отварање Представништва у Скопљу) задруга је направила велики губитак. Он је 1972. године износио око милијарду старих динара, али рачунице говоре да је далеко већи.

Принудни одбор решио да прода хидросистем предузећу “Душан Петронијевић” који намерава да прави нову фабрику хартије у читлучком пољу коју би снабдевао технолошком водом. Када је грађен хидросистем “Читлук” и “Трстеник I” било је време када се веровало у колективизацију, а када је завршен сељачке задруге су доживеле неславан крај и од укрупњавања парцела остао је само сан. Број власника у хидросистему је близу 2.000! Или на 10.130 хектара је 4.729 парцела.

ООУР “Трговина”, Пољопривредне задруге “Јединство” брисана из регистра задруга 1973. године. Фи. бр. 496/73 од 2. јула 1973. године, Окружни привредни суд Краљево.

Пољопривреднa задругa “Јединство” од 1973. године послује у оквиру СОУР-а “Жупски рубин”, a крајем 1977. године самостално.

Припојена 1980. године РO коопераната “Задругар” у Крушевцу.

Page 164: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

163

Директори 1960-1962 Славко Смиљковић (1928-1997) из Крушевца

Славко Смиљковић почео као новинар у “Победи” из Крушевца. Завршио Економски факултет и запослио се као начелник Одељења за послове привреде НО општине Крушевац. Директор је Бироа за израду инвестиционих програма и елабората пољопривредних организација. За директора Земљорадничке задруге “Јединство” постављен 23. новембра 1960. године. Дао

оставку на место директора и отишао да ради у предузеће “22. Јули” у Крушевцу.

1962-1969 Томислав Милојевић (1935) из Крушевца

Томислав Милојевић завршио је Пољопривредни факултет у Београду. Радио у једном хемијском предузећу у Београду, затим у ХИ “Жупа” у Крушевцу. Постављен за директора задруге 3. јула 1962. године. Биран за члана органа управљања разних установа, удружења и комора. Био је и члан Општинског комитета СКС у Крушевцу.

1970-1973 Принудна управа 1973-1977 Цветко Поповић (1941) из Бруса

Цветко Поповић завршио је Пољопривредни факултет у Скопљу. Радио је у ЗЗ “Јединство”, затим у ЗЗ “Беловић” из Дедине. Потом поново у ЗЗ “Јединство”. Од 1977. у “Агропромет”, затим “Жупски рубин комерц”. Потом је представник предузећа “Агросеме” из Сремске Митровице.

1977-1978 Бранислав Павловић (1930) из Крушевца

Бранислав Павловић завршио је Пољопривредни факултет у Београду 1964. године. Радио је у Институту за крмно биље у Крушевцу. Потом у ЗЗ “Јединство” у Крушевцу. Припајањем предузећу РОК “Задругар” радио као директор РЈ “Трговина на мало и велико”.

1978-1980 Велизар Ђурковић (1935-1996) из Блаца

Велизар Ђурковић, виши пољопривредни техничар. Радио је као наставник у ОШ у Блацу. Затим је директор Пољопривредне задруге у Коњуху. Потом је директор “Црвеног сигнала” у Крушевцу одакле долази у Пољопривредну задругу “Јединство”.

Page 165: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

164

ХЕМИЧАР Решењем НО општине Крушевац бр. 215080 од 5. новембра 1960.

године, основано је занатско предузеће хемијске делатности “Хемичар” у Крушевцу и том приликом за в.д. директора постављен је Драгољуб Ђокић. Тим решењем одређено је да се конституише предузеће за 30 дана од дана оснивања. Драгољуб Ђокић, в.д. директора овог предузећа у оснивању, није конституисао предузеће у остављеном року. Предузеће је дошло под принудну управу 1961. године и ступило у ликвидацију, а ликвидирано је 1965. године.

Директор

1961 Живорад Топаловић Живорад Топаловић постављен је 20. фебруара 1961. године за директора предузећа.

МЛЕКАРА Комунално предузеће Градска млекара у Крушевцу основана је

крајем 1960. године, пошто је претходно постојало као погон за прераду млека при Пословном савезу земљорадничких задруга. Према томе, предузеће је преузело и наставило да ради са опремом која је раније набављена и за ову сврху служила. Није се водило рачуна при постављању директора овог предузећа па је дошло до тога да је уведена принудна управа 1962., а предузеће је ликвидирано 1965. године.

Директори

1960-1962 Радослав Ђорђевић 1962 Стеван Станојевић

Стеван Станојевић до тада директор Предузећа за израду инвестиционих програма и елабората у пољопривреди, постављен је 31. марта 1962. за директора “Млекаре”.

МЕТАЛОПЛАСТИКА “Металопластика” основана је 1. фебруара 1965. године као

Заштитна радионица, а хала им се налазила у Веце Корчагина са десне стране идући према Расини. Предузеће је под патронатом Центра за социјални рад у Крушевцу и директор Центра је директор предузећа.

Од 4. децембра 1974. године Заштитна радионица постаје РО “Металопластика” као самостална радна организација. Нове хале предузећа подигнуте су и усељене 1983. године на локацији Јасички пут.

“Металопластика” – 14. oктобра бр. 13 има 85 радника 1986. У тражењу решења за опстанак после вишемесечне стагнације

због губљења тржишта даљу развојну шансу виде у припајању “Панонији” из Панчева индустрији за производњу кућне, техничке и

Page 166: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

165

хемије за личну хигијену, која је и до тада 60% амбалаже куповала од “Металопластике”. Од 1. октобра 2000. године предузеће послује заједно са предузећем “Панонија”.

Од 2004. године поново је самостално предузеће, a 2005. прива-тизовано и комплетно измештено у Старом Трстенику.

Директори

1965-1974 Александар Нецић (1928-1999) из Пирота Александар Нецић је директор Центра за социјални рад у Крушевцу и надлежан је за заштитну радионицу.

1974-1980 Остоја Арсић (1926-2008) из Дреновца (Шабац)

Остоја Арсић први је директор самосталног предузећа “Металопластика” које више није под патронатом Центра за социјални рад у Крушевцу.

1980-1982 Адам Бургић (1936) из Трбуња

Адам Бургић завршио је Хемијски факултет у Крагујевцу. Радио је у предузећу “Милан Благојевић”, у Лучанима, затим у предузећу “Милоје Закић”, погон у Ћићевцу.

1982-1988 Милутин Јанићијевић (1935) из Крушевца 1988-1994 Душан Обреновић (1939-2012) из Костајнице

Душан Обреновић завршио је Економски факултет у Београду. Радио је у предузећу “14. Октобар” – директор “Ливнице”, “Трајал”, ЈКП “Крушевац”, “Металопластика”, СО Крушевац, где ради у инспекцијској служби, одакле се вратио у “Металопластику”.

1994-1997 Србослав Миладиновић (1947) из Доњег Степоша

Србослав Миладиновић завршио је Вишу школу за социјални рад. Радио је у једном прихватилишту у Београду, затим је дошао и запослио се у предузећу “Металопластика”. Од 1998. године ради у Центру за социјални рад у Крушевцу одакле одлази у пензију.

1997-2000 Милоје Радовић (1946) из Раткова (Оџаци)

Милоје Радовић завршио је Машински факултет. Радио у “Трајал корпорацији”, одакле је дошао за директора “Ме-талопластике”. Касније се вратио у “Трајал корпорацију”.

Page 167: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

166

ДП ТОПЛАНА Потреба за индустријском топланом указала се још 1963. године

када је ХИ “Мерима” уз сагласност СО Крушевац довела инжењера Слободана Панића из Загреба како би направио пројекте за исту.

Индустријска “Топлана” направљена је 1968. године за потребе ХИ “Мерима” и пословала у оквиру ње. Касније, 1972. године, ХИ “Жупа” је имала потребу за топлотном енергијом, а “Топлана” је имала капацитете довољне за то. ХИ “Жупа” је прикључена, а ДП “Топлана” је издвојена као самостални део у оквиру ХИ “Мерима”. Уследила је изградња Фабрике ауто гума у Дедини те потреба да се тадашњи “Милоје Закић” прикључи на овај топлотни извор. Тада су заједничким средствима та три предузећа капацитети проширени, а ДП “Топлана” предузеће за производњу енергофлуида, постаје самостално. Капацитети ДП “Топлане” су 2001. године смањени када је ХИ “Жупа” направила своју топлану, а онда је уследила продаја ХИ “Мерима” и затварање Фабрике масних киселина која је вукла 80 одсто потрошње водене паре што се “Мериме” тиче. Једини корисник енергије ДП “Топлане” остао је “Трајал”. Покушај 2004. године да се уз помоћ локалне самоуправе ово предузеће трансформише у јавно предузеће и греје део града није успео. ДП “Топлана” тада од постојећих 58 мегавата капацитета искоришћених има само 8, а неискоришћених 50 мегавата је чинило 70 одсто капацитета ЈП “Градска топлана”.

Директори

1968-1976 Благомир Ковачевић (?-1976) из Дучаловића (Чачак) Благомир Ковачевић завршио је Машински факултет и дипломирани је инжењер енергетичар. Радио је у ХИ “Мерима” и први је директор индустријске топлане при овом предузећу. Страдао у саобраћајној несрећи.

1976-1977 Настас Јакшић (1937) из Александровца

Настас Јакшић завршио је Машински факултет. Радио је у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу. Затим је директор Техничког школског центра у Крушевцу и поново се вратио у “14. Октобар”, одакле је отишао за директора ДП “Топлана”. Касније одлази у Београд и успешно води своју приватну фирму.

1977-1979 Слободан Панић (1938) из Теслића

Слободан Панић после завршеног факултета у Загребу запослио се у предузећу Творница парних котлова – ТПК из Загреба где је постао стручњак за енергетику. У Крушевац је дошао 1963. године са задатком да изради пројекте за индустријску “Топлану” која је неопходна предузећима “Мерима” и “Жупа”, касније и “ФАГ”. Панић гради пројекте за “Градску топлану”.

Page 168: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

167

1979-1981 Слободан Николић (1946) из Мешева Слободан Николић завршио је Машински факултет у Београду. Радио у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу као директор “Фабрике трансмисија” и “Сектора енергетике”, затим је директор ДП “Топлана”. Касније је директор предузећа “Електроуниверзал” у Крушевцу.

1981-1997 Братислав Јовановић (1944) из Крушевца Братислав Јовановић машински је инжењер. Радио је у предузећу “Милоје Закић”, у инвестицијама. Затим у Фабрици ауто гума у Дедини одакле је дошао у ДП “Топлана”. ДП “Топлана” је иницијатор гасификације Града и први корисник гаса у Крушевцу.

1997-2012 Никола Арсић (1954) из Подујева Никола Арсић је рођен на Косову где су живели његови родитељи који су из Бобота код Александровца жуп-ског. Завршио је Вишу машинску школу у Београду. Постао је директор ДП “Топлана” у најтежим данима предузећа. Данас је Никола Арсић ликвидациони управник.

Од 2012. године предузеће је у стечају.

Page 169: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

168

ЦРВЕНИ СИГНАЛ Истурено одељење Школе за обуку возача “Црвени сигнал” у

Крушевцу, Предузећа за саобраћај и саобраћајну технику “Црвени сигнал”, Београд отворено 1971. Овлашћено лице Живојин Обрадовић.

Касније “Поморавље” из Чачка постаје независно предузеће, а “Црвени сигнал” у Крушевцу је њихова филијала. Треба рећи да је филијала у Крушевцу осам година била четврта по успешности у СФРЈ.

“Црвени сигнал” у Крушевцу 1985. године издвојио се из предузећа “Поморавље” из Чачка.

РО “Црвени сигнал” ООУР “Центар за обуку возача” – Партизанских курира бб запошљава 1986. године 23 радника.

Директори

1971-1978 Велизар Ђурковић (1935-1996) из Блаца Велизар Ђурковић, виши пољопривредни техничар. Радио као наставник у ОШ у Блацу. Затим је директор Пољопривредне задруге у Коњуху. Одавде отишао за директора Пољопривредне задруге “Јединство” у Крушевцу.

1978-1986 Топлица Милошевић (1944) из Бивоља Топлица Милошевић је наставник техничког васпитања у Основној школи “Јован Јовановић Змај” у Крушевцу одакле је дошао за управника “Црвеног сигнала” у Крушевцу. Одавде се поново враћа у просвету и радио је у основној школи “Бранко Радичевић” у Крушевцу.

Одласком директора, Милорад Гвозденовић је в.д. дирек-тора до 1993. када је фирма ликвидирана.

Page 170: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

169

8. ДРЖАВНО ЗАНАТСТВО

Г. П. ЗА УПРАВЉАЊЕ ДРЖАВНИМ ЗГРАДАМА “После ослобођења најенергичније се приступило прикупљању

народне имовине под управу народне власти. Сва народна имовина на територији бившег Округа крушевачког била је под управом Окружног народног одбора. После реформисања овог одбора та имовина предата је на руководство среским и градским одборима тако да је под руководство ГНО Крушевац потпала сва имовина која се налази на територији ГНО. До сада овом имовином управљало се у том смислу што је вођена евиденција и пружана правна заштита, није се обраћало на привредни ни финансијски карактер ове имовине, као ни на друге циљеве који би се у општем интересу могли постићи. С тога је извршни одбор у уверењу да ће се ти циљеви постићи ако се управљање имовином на територији града Крушевца повери једном предузећу.

1. Формирано је Градско предузеће за управљање државним зградама у Крушевцу.

2. Предмет пословања предузећа је: а) надзор над свим државним зградама на територији града Крушевца и привредно финансијско искоришћавање тих зграда; б) одржавање државних зграда у исправном стању; в) подизање нових државних зграда за стамбене и пословне потребе; г) оправка и оспособљавање....

3. Средства предузећа: а) сопствена основна средства предузећа од државних зграда у Крушевцу у вредности 84.000.000 динара; б) обртна средства износе 100.000 динара и прибављају се из прихода државних зграда, а по потреби повећавају се и кредитима државне банке.

4. Руководиоц: административно оперативни руководиоц јесте извршни одбор ГНО Крушевац”.

56

“Градско привредно предузеће за управљање државним зградама 1951. године запошљава 4 службеника, и то: Љубодраг Спасојевић директор, Вера Алексић млађи књиговођа завршила Трговачку академију, Велимир Јокић надзорник зграда завршио 4 разреда гимназије и Љубомир Ђокић магационер и финансијски извршитељ завршио 4 разреда основне школе. Радна екипа броји 3 пословође и три радника који врше све поправке на зградама”.

57

Директори 1948-1950 Радисав Чворовић (1907-1988) из околине Лучана 1950-1953 Љубодраг Спасојевић (1904-1979) из Крушевца

Љубодраг Спасојевић има завршену нижу трговачку школу. Постављен је 31. децембра 1950. године за директора.

58 Одавде отишао за пословођу пословнице

“Путник – Ниш” у Крушевцу.

56

ИАК, ГНО Крушевац, седница 30. децембар 1947. 57

ИАК, ГНО Крушевац 7. фебруар 1951. 58

ИАК, ГНО Крушевац 1950.

Page 171: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

170

ГРАДСКО ЗАНАТСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГНО Крушевац је на својој седници од 1. јуна 1947. године донео

одлуку да се занатство које није организовано издвоји из предузећа “Расина” које је трговинског карактера и образује засебно занатско предузеће.

На седници ГНО Крушевац од 17. августа 1948. године донета је одлука да се оснују три дирекције, и то: Дирекција трговачких предузећа ГНО-а у Крушевцу; Дирекција занатског предузећа ГНО-а у Крушевцу и Дирекција производних предузећа ГНО-а у Крушевцу.

Дирекција трговачких предузећа под свој административно оперативно руководство обухвата: Трговачко предузеће “Расина”, Апотекарско предузеће “Здравље” и Угоститељско предузеће “УГОП”.

Дирекција занатских предузећа обухвата све занатске радионице, које се издвајају из Градског привредног предузећа “Расина”, као и погоне насталих од национализованих предузећа. За директора Дирекције постављен је Драгутин Стефановић са звањем старијег занатског пословође и месечном платом од 4.500 динара и 500 динара личног додатка; за секретара Дирекције Арсен Митрићевић са месечном платом од 3.500 динара. Примопредаја канцеларијског намештаја и материјала од “Расине” извршена је 31. децембра 1947. године.

Дирекција производних предузећа обухвата следећа предузећа: “22. Јули”, Столарско, Механичко-инсталационо предузеће “Веселин Николић”, Млинско предузеће “Бранко Перишић” и предузеће “Сода-вода”. На седници ГНО Крушевац од 8. октобра 1948. године укинута је Дирекција производних предузећа пошто је у међувремену остало без предузећа “22. Јули” и “Бранко Перишић” који су потпали под републиканско руководство.

На седници ГНО Крушевац од 30. маја 1948. године донета је одлука да се Градско занатско предузеће разбије на више других предузећа, тако да се сваки његов садашњи сектор претвори у предузеће. ГНО Крушевац је одлучио да од Градског занатског предузећа формира осам нових предузећа, и то:

Градско пекарско предузеће – управник Живорад Младеновић. Градско берберско предузеће – управник Душан Весић. Градско кројачко предузеће за мушка одела – управник Божин

Ивић. Градско кројачко предузеће за женска одела – управник Станија

Гавриловић. Градско предузеће сода-вода – управник Драгољуб Вељковић. Градско цигларско предузеће – управник Живорад Миловић. Градско предузеће купатило – управник Милан Јовић. Градско млинско предузеће “Бранко Перишић” – управник

Душан Димитријевић. Административно-оперативни руководилац свим овим

предузећима је Дирекција комуналних предузећа ГНО Крушевац.

Page 172: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

171

Касније, нека национализована предузећа дата су на управу Градском занатском предузећу и тако долази до оснивања и других делатности у оквиру предузећа. Одлуком ГНО Крушевац од 8. јула 1948. године Градском занатском предузећу додељене су национализоване штампарије “Будимовић” и “Козић” од којих је формирано Градско штампарско предузеће.

У Градском занатском предузећу радили су погони: штампарски, пекарски, молерско-фарбарски, електро-инсталатерски и радио-технички, стаклорезачки, браварски, кројачки, ужарски, зидарско-грађевински, берберско-фризерски.

Ради бољег пословања Дирекција занатских предузећа укида се, а оснива се Градско занатско предузеће решењем ГНО-а у Крушевцу бр. 2609 од 17. јануара 1949. године у циљу обављања локалних репарационих услуга.

“Градско занатско предузеће 1951. године има укупно 13 радника. Производи: погребне венце, шпорете, фуруне за триње, спаваће собе букове политиране, спаваће собе чамове, креденце чамове, огледала, амове ужарске, амове полу ужарске, уларе ужарске, оковратнике ужарске, конопце ужарске, чешљеве, рамове за слике, мртвачке сандуке. Услуге: браварске, молерске радиотехничке, столарске, стругарске, стаклорезачке”.

59

У Градском занатском предузећу од великог броја малих занатских радњи које су временом израсле у мала предузећа која су сматрала да могу самостално да послују, па је у том смислу извршена реорганизација Градског занатско предузећа у периоду од маја 1953. до 30. јуна 1954. године када су ова мала занатска предузећа постала самостална предузећа, а Градско занатско предузеће је угашено.

Директор Градског занатског предузећа

1947-1954 Добросав Дебељаковић (1900-1970) из Крушевца Добросав Дебељаковић пре рата трговац кожом од 1946. до 1947. године директор Градске кланице у Крушевцу затим је директор Градског занатског предузећа у Крушевцу до 1954. године. Касније, 23. јула 1959. године, постављен је за директора предузећа “Кристал” у Крушевцу пошто је уважена оставка дотадашњег директора.

59

ИАК, ГНО Крушевац 7. фебруар 1951.

Page 173: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

172

БЛАЖА ДУМОВИЋ Градско пекарско предузеће у Крушевцу основано је решењем

ГНО у Крушевцу бр. 16468 од 19. јуна 1948. године у циљу прераде хлеба. Административно-оперативни руководилац је Дирекција комуналних предузећа ГНО-а у Крушевцу.

Дирекција предузећа налази се у Доситејова бр. 1. Предузеће располаже са пекарама и продавницама које производе

најбоље и разноврсне пекарске специјалитете, а налазе се у улицама: Трг Црвене армије бр. 4, код Доње ваге (производи хлеб),

Расински трг бр. 5, преко пута Костурнице (производи хлеб), Хајдук Вељко бр. 3, Грштак (производи хлеб), Закићева бр. 6, код Учитељског интерната (производи хлеб), Мирка Томића бр. 44 (производи хлеб), Пана Ђукића бр. 144, преко пута руског споменика, која поред свих врста хлеба увек има на располагању бурек са сиром, јабукама и месом. У улици Мирка Томића бр. 40, преко пута Завода за социјално осигурање, у којој се свако јутро могу добити најбољи специјалитети белог пецива. У улици Мирка Томића бр. 99, преко пута ГОНО посластичарница у којој се, поред изванредне услуге продавачица, могу добити разноврсна бела пецива, бурек, бела кафа и други млечни производи – уз повољне цене.

“Градско пекарско предузеће 1951. године има 51 запослена радника од тога 7 службеника, и то: Драгослав Лазаревић директор, Божин Димитријевић заменик директора, Милица Покимица књиговођа, Владета Милојевић благајник, Богосав Здравковић магационер, Милутин Тодоровић планер и Душанка Вучковић евидентичар”.

60

“Блажа Думовић” и “Први мај” су 1956. године спојени. Решењем Народног одбора општине Крушевац бр. 30441/56

пекарска предузећа “Блажа Думовић” и “Први мај” у Крушевцу спојена су у једно предузеће под именом Пекарско предузеће “Блажа Думовић” са својих 24 погона у граду и то: Цара Лазара бр. 76, бр. 82 и бр. 126; Трг Црвене армије бр. 4, бр. 17 и бр. 26; Стевана Високог бр. 9; Пана Ђукића бр. 144; ЈНА бр. 14; Закићева бр. 6; Мирка Томића бр. 16, бр. 19, бр. 40, бр. 44, бр. 66, бр. 94 и бр. 99; Таковска бр. 11; Веце Корчагина бр. 18 и бр. 22; Расински трг бр. 5; Хајдук Вељка бр. 3; Саве Милошевића у Бивољу бр. 12; и у Обилићевој.

Предузеће 1960. године проширило делатност на обављање посластичарске делатности.

Како су производили хлеб и пецива у старим и дотрајалим пекарама, предузеће је дошло у тешку ситуацију јер су производи били неквалитетни, па је дошло до припајања предузећа млинско пекарској индустрији “Бранко Перишић” 1. августа 1960. године.

60

ИАК, ГНО Крушевац 1951.

Page 174: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

173

Директори 1948-1949 Живорад Младеновић (1907-?) 1949-1950 Драгомир Пантић (1907-1973) из Крушевца

Драгомир Пантић пре рата пекарски радник. Завршио је четири разреда основне школе и три разреда трговачке школе. У звању је старији пољопривредни пословођа са платом од 4.000 динара. Пре тога био је управник Дирекције комуналних предузећа ГНО Крушевац.

1950-1954 Драгослав Лазаревић (1913-1982) из Тољевца Драгослав Лазаревић члан КПЈ постао 1939. године. Првоборац, дотадашњи секретар Инвалидског предузећа постављен је за директора Градског пекарског предузећа одлуком ГНО Крушевац од 16. новембра 1950. године, са звањем старији занатски пословођа са платом од 4.680 динара. Пошто је овај директор послат на шестомесечни курс за руководиоца предузећа, то је одлучено да га за ово време замењује

Божин Димитријевић (1919-?), пословођа предузећа. 1954-1960 Драгомир Пантић (други пут)

ПРВИ МАЈ Пекарско предузеће “Први мај” у Крушевцу основано 1950. Се-

диште: Стеван Високи бр. 7. На седници 8. децембра 1956. донели су одлуку да се од 1. јануара 1957. споје с предузећем “Блажа Думовић”.

Директори

1950-1954 Вукадин Стојановић 1954-1956 Јосиф Матић (1899-1978)

Page 175: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

174

ДИВНА ГАВРИЛОВИЋ Окружна кројачка задруга основана 1946. године, а основали је

десетак кројача који су донели од куће своје машине за шивење. За председника задруге изабран је Божин Ивић.

Окружна кројачка задруга С.О.Ј. ступила је у ликвидацију на основу решења ГНО-а у Крушевцу Фи. бр. 19/46 од 24. маја 1947. године, а престала је са радом 21. маја 1947. године и Чланови ликвада-ционог одбора су: Милан Минић, Божин Ивић и Живорад Савић.

Окружна кројачка задруга од 1947. године припојена је предузећу “Расина”.

Градско кројачко предузеће за израду мушких одела и рубља у Крушевцу основано је решењем ГНО-а у Крушевцу бр. 16471 од 19. јуна 1948. године. Оперативно-административни руководилац је Дирекција комуналних предузећа ГНО-а у Крушевцу.

Директор: 1948-1950 Божин Ивић (1918-2001) из Мешева. Градско кројачко предузеће за призводњу женских одела и рубља

у Крушевцу основано је решењем ГНО-а у Крушевцу бр. 16475 од 19. јуна 1948. године. Оперативно-административни руководилац је Дирекција комуналних предузећа ГНО-а у Крушевцу.

Директор: 1948-1950 Станија Гавриловић из Крушевца. На седници ГНО Крушевац од 20. маја 1949. године укинуто је

Градско предузеће за шивење женских одела и рубља и припојено је Градском предузећу за шивење мушких одела, а нови назив је: Градско предузеће за шивење одела и рубља у Крушевцу.

Градско предузеће за шивење одела и рубља 1950. године мења име у Градско кројачко предузеће за израду одела и рубља “Дивна Гавриловић” у Крушевцу. Предузеће у првим данима ради у просторијама хотела “Балкан” и “Ослобођење”, док није прешло у Чупићеву до Градског купатила.

Салони предузећа налазе се у улици Мирка Томића бр. 117, и Трг Маршала Тита бр. 2.

Од 1. јануара 1956. године почео је са радом нови погон за израду јоргана и душека.

Среска занатска комора извршила је реорганизацију занатских текстилних предузећа 1959. Према овој реорганизацији “Дивна Гаврило-вић” је предала свој погон производње душека и јоргана Кројачком предузећу “Јединство” док ће ово предузеће предати свој погон тешке конфекције Предузећу “22. Децембар”, које ће се осамосталити.

Предузеће мења 1959. године назив у: “Дивна Гавриловић” – конфекција у Крушевцу.

При Предузећу “Дивна Гавриловић” формирао се нов погон дечије лаке конфекције. Још једну продавницу у граду отворили су 1969.

Од 30. јуна 1969. године припојени предузећу “Црвена Звезда”.

Page 176: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

175

Директори 1950-1962 Божин Ивић (1918-2001) из Мешева

Божин Ивић, кројачки је радник пре рата. Завршио школу ученика у привреди. Пошто је постављен за ди-ректора предузећа послат је на шестомесечни курс, а док је одсутан мења га на месту директора Божин Лукић из Мачковца, пословођа истог предузећа. Од 1962. до 1966. је комерцијални директор у предузећу “Отпад” у Кру-шевцу. Од 1966. до 1974. директор отпада “Индустроси-

ровина” Књажевац у Крушевцу. Божин Ивић био је борац при штабу II пролетерске дивизије. Пензионисан 1974.

1962-1968 Рајко Васовић (1920-?) из Ужица

Рајко Васовић пре рата радник у трговини. Борац V дивизије КНОЈ-а. Начелник комерцијалног одељења у предузећу “Милан Благојевић” из Лучана. Рајко Васовић постављен за директора предузећа 31. марта 1962. године. Дошао са места управник Пијачне управе у Крушевцу. Био је повереник за станове у Крушевцу, председник МК СУБНОР-а, делегат друштевних делат-

ности 1976. године. 1968-1969 Драгослав Карајовић (1935-2011) из Читлука

Драгослав Карајовић радио у грађевинском предузећу “Градитељ” из Лесковца, одакле је отишао да ради у НО општине Крушевац, затим је био руководилац производно техничког сектора “Дивна Гавриловић” у Крушевцу.

Page 177: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

176

ОГРАП Окружно грађевинско предузеће ОГРАП основано је решењем

ОНО-а у Крушевцу бр. 7134 од 28. новембра 1946. године у циљу пројектовања и извођења грађевинских објеката, производње грађевинског материјала и вршења свих сличних послова по налогу ОНО-а. Предузеће потписује инжењер Душан Петковић, управник, и Милутин Андрић, његов заменик – шеф комерцијалног одсека.

61

Окружни Народни одбор у Крушевцу објављује, да је у регистарски лист бр. 3 свеска 1, страница 1, који се односи на Окружно грађевинско предузеће ОГРАП из Крушевца, увео ново име овог предузећа, које сада гласи Окружно грађевинско предузеће “Јастребац” број 10473-47, из Окружног и родног одбора у Крушевцу на дан 10. март 1947. године.

Указом Президијума Народне скупштине НР Србије бр. 1202 од 29. априла 1947. године проглашено је за предузеће републиканског значаја и прешло у надлежност Министарства грађевина. Бр. 65765, Министарство финансија НР Србије, 10. јуна 1947, Београд.

Грађевинско предузеће “Јастребац” склопило је велики број уговора за 1947. годину који су предвиђени планом и изградили много школских зграда по селима округа, затим тријерске станице, сточну амбуланту у Крушевцу, машинско-тракторску станицу, оправља пут и мостове на путу Александровац-Крушевац и низ других објеката међу којима и колонију “14. Октобра” у Крушевцу.

Предузеће експлоатише мајдан камена у Читлуку, Белој Води и “Обрадовим Столицама”, а планира и експлоатацију камена у Браљини.

ГП “Јастребац” за нискоградњу и високоградњу отворио је 1947. године стручни курс за зидаре и тесаре за полуквалификоване мајсторе. Течајеви су почели 2. септембра и трајали пет месеци.

ГП Јастребац је 1948. године прешао из Министарства грађевина у надлежност ГНО-а Крушевац.

Одлуком Владе НР Србије крајем 1950. године, Грађевинско предузеће “Јастребац” из Крушевца припојено је Грађевинском предузећу “Поморавље” из Светозарева, а грађевинску делатност у Крушевцу наставило је да обавља Градско грађевинско предузеће “Западна Морава” из Крушевца.

Директори

1946-1948 Душан Петковић, инжењер 1948-1949 Милош Тошковић (1924-1993) из Пећи 1950 Владимир Стефановић, инжењер

61

Победа, 29. новембар 1946, стр. 4.

Page 178: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

177

ОКРУЖНА СТОЛАРСКА ЗАДРУГА Предузеће је основано решењем ОНО-а бр. 11949 од 21. марта

1947. године као Окружна столарска задруга под административним руководством ОНО Крушевац. То се догодило јер је ОГРАП разгранао толико посао да се показала потреба за издвајањем појединих грана његових послова и стварањем новог предузећа.

Седиште задруге у кафани “Живановића” у Обилићевој улици. На својој седници од 4. марта 1947. године ГНО Крушевац

доноси одлуку да се бивши локал “Нишавац”, затим столарска радња Стевана Ђукића и кафана “Босна” иселе те поменуте локале уступе Окружном грађевинском предузећу за смештај радника.

Окружна столарска задруга 1954. променила назив у Столарска задруга “Раја Врачаричић”.

62 Исте године припојени Дрвном комбинату.

Директори

1946-1947 Здравко Томић (1907-?) из Вишеграда Здравко Томић имао завршену малу матуру. Радио као машиновођа. После рата биран за одборника Градског народног одбора у више мандата. Од 1947. године у члан је Извршног одбора ГНО-а, председник комисије за избор и именовања и повереник индустрије и занатства. Касније отишао службом у Београд.

1947-1950 Миодраг Филиповић 1950-1954 Здравко Томић (други пут)

ЗАВОД ЗА ИМПРЕГНАЦИЈУ ПРАГОВА Завод за импрегнацију прагова у Крушевцу почео је са радом

1945. године и постиже добре резултате, па тако видимо да је 1946. године имао више такмичења са другим импрегнацијама у земљи. Крајем те године проглашено је десет ударника у предузећу, и то: Чедомир Савић, Живадин Алексић, Радојко Маринковић, Радомир Маринковић, Адам Савић, Љубиша Јовановић, Војислав Савић, Љубиша Вучинић, Љубиша Ристић, Миладин Ристић и Милутин Николић.

63

Предузеће има девет службеника међу којима је и Сима Милосављевић (1923-?) из Нове Вароши, инжењер са завршеним Шумарским факултетом.

На више места наилазимо на назив Железничко предузеће за импрегнацију дрвета у Крушевцу што би требало да буде исто што и Завод за импрегнацију дрвета који је припојен 1954. године Дрвном комбинату у Крушевцу.

62

ИАК, НОГО Крушевац 9. јун 1954. 63

Победа, 20. децембар 1946, стр. 2.

Page 179: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

178

Директори 1945-1952 Војислав Вељковић (1909-?) из Београда

Војислав Вељковић завршио Шумарски факултет Београд-ског Универзитета. До премештаја железничке управе Београд живео је у Београду. После је радио у Заводу за импрегнацију прагова у Крушевцу, затим у Београду и другим заводима за импрегнацију прагова и као контрол-ни орган Министарства саобраћаја. После рата постављен за управника Завода за импрегнацију прагова у Крушевцу.

1952-1954 Живан Вулић (1914-?) из Капиџије

Живан Вулић имао је 4 разреда основне школе и радио као машиниста.

ДУШАН ПЕТРОНИЈЕВИЋ

Среско грађевинско предузеће “Душан Петронијевић” у Крушевцу ради под тим именом од 1948. до 1950. године. Затим је ликвидирано због слабих резултата а 1. јуна 1950. године основано ново Градско столарско предузеће “Родољуб”. Предузеће 1950. године има запослених 108 радника углавном столара, колара, ковача и др.

Предузеће је ликвидирано 1951. године. Директори

1948-1950 Богосав Павловић (1900-?) из Коњуха 1950-1951 Војислав Стефановић (1907-1972) из Пољне

РАДЕ МИТИЋ Градско столарско предузеће у Крушевцу основано 6. августа

1946. године. У тренутку формирања има само четири радника, и то: Сима Јовановић директор, Ђорђе Стојановић пословођа, Петар Милошевић столар и Славко Андријевић шегрт. Одлуком ГНО Крушевац од 8. јула 1948. године предузеће је добило национализовану стругару “Костка” и радионицу столица и намештаја “Оида”. Од 25. априла 1950. године предузеће је под административним руководством ГНО-а а у саставу Градског занатског предузећа.

Радња за обраду и прераду дрвета налазила се испод пруге у радионицама које је изградио ГНО у Крушевцу и у национализованој радионици “ОИДА”.

“Градско столарско предузеће 1951. године укупно има 78 запослена радника од којих су 9 службеника, и то: Миодраг Филиповић директор, Десанка Раденковић персонални референт, Радомир Ризнић књиговођа, Живота Костић планер, Миломир Ћирковић материјални књиговођа и калкулант, Миодраг Иричанин благајник, Миодраг Раковац магационер, Војислав Рајковић нормирац-обрачунац и Радивоје Николић пословођа”.

64

64

ИАК, ГНО Крушевац 1951.

Page 180: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

179

Од 1954. године послује под именом Градско столарско предузеће “Раде Митић” у Крушевцу као самостално предузеће основано исте године издвајањем из Градског занатског предузећа у Крушевцу и наставља да израђује кухињски, канцелариски, школски, собни, трпезариски и остали намештај. Врши резање трупаца свих димензија.

Од 1968. године припојени предузећу ГП “Јастребац”.

Директори 1946-1947 Сима Јовановић (1914-1996) из Крушевца 1947-1948 Ђорђе Стојановић (1924-1949) из Пакашнице

Ђорђе Стојановић био је чиновник Планске комисије у Крушевцу одакле је дошао на место директора предузећа.

1948 Ненад Живојиновић

Ненад Живојиновић пословођа овог предузећа постављен је 20. марта 1948. године за директора.

65

1948-1950 Степан Нерот (1904-?) из Марибора

Степан Нерот је индустријски радник пословођа у овом предузећу постављен је 18. јуна 1948. за директора.

66

1950 Миодраг Филиповић

Миодраг Филиповић има 16 година столарског стажа и 4 године државне службе. Био је председник Окружне столарске задруге у Крушевцу.

1950-1957 Емило Торбица (1925-1986) из Белог Манастира

Емило Торбица рођен је у Кнежевим Виноградима код Белог Манастира. Пре рата ради као столар. Завршио је један разред гимназије и три разреда занатске школе. Борац 16. српске бригаде. После рата завршио Вишу управну школу. Запослио се у Народни одбор у Крушевцу 1949. године где је инспектор рада. Касније прелази у Градско столарско предузеће.

1957-1958 Славко Андријевић (1929) из Горње Пакашнице 1958-? Јован Мијатовић (1914-1985) из Крушевца

Јован Мијатовић радио као столарски руководилац у предузећу Дрвни комбинат у Крушевцу, одакле је дошао и постављен 15. септембра 1958. године за директора предузећа “Раде Митић”.

65

ИАК, ГНО Крушевац 20. март 1948. 66

ИАК, ГНО Крушевац, 18. јун 1948.

Page 181: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

180

ЗАПАДНА МОРАВА Градско грађевинско предузеће за високоградњу у Крушевцу. Седиште предузећа: Југ Богданова бр. 13. “Предузеће основао Градски НО у Крушевцу на својој седници

од 30. децембра 1947. године под тачком 6) оснива се градско грађевинско предузеће. Реферисао Чедомир Обрадовић и истакао да у даљем извршењу задатака у грађевинској делатности на територији града Крушевца неће моћи да постигне данас постојеће грађевинско предузеће у Крушевцу “Јастребац” и због тога је потребно да се за грађевинску делатност у Крушевцу оснује посебно градско предузеће.

Предузеће да се оснује под овим условима: 1. Фирма предузећа гласи: Градско грађевинско предузеће у

Крушевцу. 2. Средства предузећа: а) основна средства у вредности од

2.000.000 динара; б) обртна средства у вредности од 5.000.000 динара. 3. предмет пословања: израда нових грађевинских објеката,

довршење недовршених зграда, оправка старих зграда. 4. руководиоц предузећа: административно оперативни

руководиоц би био извршни одбор ГНО Крушевац”.67

Располаже сопственим возним парком и механизацијом, што је

гаранција квалитетне израде објекта. Такође, располаже сопственим погонима за занатске услуге, које

изводи у сопственој режији. Градско грађевинско предузеће у Крушевцу 1952. године мења

име у Грађевинско предузеће “Западна Морава” у Крушевцу.

Директори 1948-1949 Радомир Огњановић (1914-2003) из Беле Воде

Радомир Огњановић пре рата питомац “Обилићева”. На седници ГНО Крушевац од 27. јануара 1948. године Радомир Огњановић, техничар, постављен је за директора предузећа, а за техничког директора Никола Матић инжењер. Радомир Огњановић касније завршио Вишу грађевинску школу и отишао на место директора “Водовода” у Крушевцу. Говорио немачки језик.

1949-1950 Ратибор Стојковић из Крушевца

Ратибор Стојковић је инжењер грађевинарства. Радио је као члан Извршног Градског народног одбора у Крушевцу – повереник и начелник Савета за грађевинске и комуналне послове од 1950. до 1953. године. Вишегодишњи је саветник у Секретаријату за урбанизам и комуналне послове Извршног већа Србије. Од 1960. године живи и ради у Београду.

67

ИАК, ГНО Крушевац, седница од 30. децембра 1947.

Page 182: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

181

1950-1952 Милан Јовановић (1912-?) Милан Јовановић завршио је четири разреда гимназије и три разреда техничке школе. Дошао у “Западну Мораву” из Градског купатила у Крушевцу.

1953-1956 Ратибор Стојковић (други пут) “Западна Морава” је 1957. године приказала губитак од 35

милиона динара. ово предузеће је одувек задавало главобољу властима и о њему је небројено пута дискутовано на седницама НОО Крушевац.

Године 1957. припојено грађевинском предузећу “Јастребац”.

УКРАС Молерско фарбарска и фирмописачка радња “Украс” у Крушевцу

1954. године издвојила се из Градског занатског предузећа Крушевац. Од 1960. године овој радњи је припојена Молерско фарбарска

задруга “Слога”, а нова радња носи назив “Фасада”.

Пословође радње 1957-1959 Герасим Мијушковић из Пакашнице

Герасим Мијушковић тражио је крајем 1958. године да буде разрешен дужности пословође из разлога што се здравствено не осећа добро и зато што је сувише благ што му представља сметњу у руковођењу радњом. Оставка му је усвојена 31. јануара 1959. године.

1959-1960 Михајло Ћирић

Михајло Ћирић постављен је за пословођу 6. фебруара 1959. године.

СЛОГА

Молерска фарбарска задруга “Слога” у Крушевцу. Од 1960. године радња је припојена Молерско фарбарско и

фирмописачкој радњи “Украс”, а ново предузеће носи назив “Фасада”. Пословођа радње: 1957-1960 Велимир Јоцић

ФАСАДА Занатско предузеће “Фасада” у Крушевцу уписано је у регистар

1960. године. Директор је Миодраг Шарановић. Фи. бр. 786/60 од 4. јуна 1960. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Предузеће је извршило конституисање 1961. године спојивши се са молерско фарбарским радњама “Украс” и “Слога” и постало Предузеће за завршне радове “Фасада”.

Page 183: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

182

РАСИНА Занатско предузеће за завршне радове “Расина” у Крушевцу од 1.

јануара 1962. године спојено са предузећем “Фасада” у ново предузеће које носи назив Предузеће за завршне радове “Расина”. Како је директор предузећа “Фасада” био Миодраг Шарановић, он је постао нови директор предузећа, а Славко Андријевић је технички директор.

Од 1970. године спојени са предузећем ГП “Јастребац”.

Директори 1961-1962 Славко Андријевић (1929) из Горње Пакашнице

Преци Славка Андријевића су се доселили из Ријеке Црнојевића. Славко Андријевић се први пут запослио у предузеће “14. Октобар”, где се кратко задржао и одлази у новоосновано Градско столарско предузеће (од 1954. године “Раде Митић”), које у том тренутку има само четири запошљена, где учи за столара а касније (1957-1958) био је директор. Од 1959. до 1961. године је

наставник у Школи ученика у привреди. У молерско-фарбарско предузеће “Расина” постављен је за директора 17. фебруара 1961. године. Након тога 1963. године одлази у Београд у Вишу школу.

1962-1963 Миодраг Шарановић (1921-1990) из Глободера

Миодраг Шарановић земљорадник пре рата. Борац 24 бригаде. Поднео је оставку на место директора предузећа “Душан Ристић” с обзиром да се предузеће проширује, а он се не осећа довољно стручним да може успешно решавати проблеме у предузећу. Затим је постављен за директора новог предузећа “Фасада” које се после две године спаја са предузећем “Расина” а

Шарановић је такође директор новог предузећа постављен 28. јула 1962. године.

1963-1970 Боривоје Стефановић из Крушевца

Боривоје Стефановић постављен 11. априла 1963. године за директора предузећа. Завршио је средњу техничку школу – хидрограђевински смер. Радио у ГП “Јастребац” на дужности техничар нискоградње две године, на дужности техничар високоградње седам година и на крају био је референт за занатске услуге у предузећу. Спајањем “Расине” са ГП “Јастребац” остао је на месту руководиоца ООУР “Погона за завршне

радове”, од 1974. године директор Стамбеног предузећа у Крушевцу. Бавио се спортом. Био је голман рукометног клуба у Крушевцу. Једно време је и потпредседник СО Крушевац.

Page 184: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

183

ПАРТИЗАНКА Новембра 1948. године отворена је радионица за производњу

бомбона, ратлука, малине и алве, као мали погон Градског занатског предузећа. Почело је са 12 радника и тако радила до априла 1949. године, када је обуставила рад услед недостатка шећера. Ускоро, у мају исте године, била је поново отворена, опет као погон занатског предузећа, али овога пута са шест радника.

Од маја 1953. до јуна 1954. године реорганизацијом Градског занатског предузећа, ова мала радионица прерасла је у самосталну радњу. Јуна 1955. године, радња са самосталним пословањем, постала је предузеће “Партизанка”. Запослила је двадесет нових радника, а њихови производи почели су да се појављују у продавницама широм земље.

Априла 1956. купљене су прве машине за производњу, па се број артикала нагло повећао: од првобитних четири на још: млечне карамеле, драже бонбоне, драже јагоде, енглеску проминцлу, кандис шећер, итд.

Предузеће ради у згради предратне фабрике бомбона “Јастребац” из Крушевца. Стављено је под принудну управу 1960. године, а ликвидирано је 1965. године.

Просторије овог предузећа адаптиране су 1968. године за потребе Бокс клуба “14. Октобар” из Крушевца.

Директори

1954-1958 Тома Ћирковић (1923-2002) из Александровца Тома Ћирковић завршио је четири разреда основне школе, четири разреда трговачке и курс угоститељ-ства. Пре рата радио као трговачки помоћник. После рата радио у предузећу УГОП. Од 1949. радио у НО Крушевац, одакле долази у предузеће “Партизанка”. Одатле одлази у “Крушевац промет”. Дугогодишњи је послератни одборник за насеље Циган мала у Крушев-цу и много напора је уложио да се једно насеље које је

тешко страдало у рату врати у колосек. Када се Тома Ћирковић почео бринути у својству председника Осме основне организације било је много проблема. Тома је научио и цигански језик како би се лакше споразумевао.

1958-1960 Миодраг Јаковљевић (1924-1992) из Треботина

Миодраг Јаковљевић завршио Електротехнички факул-тет, постављен за директора предузећа 21. априла 1960. године. Учесник НОБ од 1941. године. Био је на разним функцијама: потпредседник Скупштине општине, члан Радничког савета и Управног одбора индустрије “14. Октобар”, члан Секретаријата Општинског комитета СКС Крушевац. Одликован Медаљом за храброст и Орденом заслуга за народ са сребрном звездом.

1960-1965 Живојин Врањанац (?-2007) из Пепељевца

Page 185: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

184

9. ЗАДРУЖНО ЗАНАТСТВО МАШИНСКО-ТРАКТОРСКА СТАНИЦА – МТС Основана 1946. године МТС и смештена у једном делу Завода за

пољопривредна испитивања, у прилично тесном простору, тако да је један део трактора и машина стајао под ведрим небом. Из фонда за обнову земље утрошено је два милиона динара за изградњу свих просторија за станицу. Три хектара земљишта дао је ГНО, на коме су изграђене четири гараже за машине, станови за раднике, просторије за канцеларије и механичку радионицу. Станица 1946. године располаже 21 трактором, 13 самовезачице, 4 сејалице, 4 култиватора, 5 дрешева, 5 расипача и 19 тракторских плугова.

Рад МТС се састоји у томе што се њене машине ангажују за обраду земље, прибирању усева жетелицама и вршидби како на државном тако и на приватном земљишту.

МТС је изградила грађевинске објекте, угледну машинску радионицу која са успехом изводи оправке не само на својим машинама већ и других предузећа и приватника. Исто тако станица је успела да своје књиговодствено и административно пословање подигне на завидну висину.

Обзиром да је наша МТС у стадијуму развића (постоји тек годину дана) и да нема практичног искуства, и да рад спроводи са слабим стручним кадром који се тек оспособљава, ово је велики успех који обећава лепу будућност станице.

МТС је 1957. године припојен Ратарско семенском пословном савезу и исте године постаје погон за механизацију “Ремонт”.

Директор: 1946-? Мирослав Михајловић

МЕТАЛОИНСТАЛАТЕР Градско комунално предузеће “Хигијена” формирано је 1948.

године и радило је комуналне послове. Предузеће је извршило конституисање 12. јануара 1957. године, Фи. бр. 108/57 од 8. фебруара 1957. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу. Наставило је да уз своју делатност обавља и комуналне послове.

Седиште предузећа у Јастребачка бр. 2. Директор

1948-1957 Драгољуб Ђокић (1919-1987) Драгољуб Ђокић Кант борац је Расинског партизанског одреда. Био је и директор предузећа “Хемичар” у оснивању.

Комунално предузеће “Хигијена” од 1957. године добило одобрење НО општине Крушевац на проширење делатности и извођењу водоинсталатерских, водоводних, пароводних и канализационих радова.

Page 186: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

185

До сада је предузеће имало задатак одржавање привременог градског водовода, али није могло да изводи поменуте радове у корист других предузећа, Фи. бр. 221/57 од 7. марта 1957. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу. Нови назив фирме је “Инсталатер”.

Предузеће “Инсталатер” спојило се 1959. године са лимарском задругом “Металац” и оба предузећа брисани су из регистра предузећа и радњи, а уписан је нов назив фирме “Металоинсталатер”. Фи. бр. 1150/59 од 5. октобра 1959. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Предузеће се бави монтажом и уградњом санитарних уређаја које производи “Веселин Николић”. Како се нашло у незавидном положају због мањка обртних средстава 1960. године, било је речи да се припоји предузећу “Веселин Николић”, али до договора није дошло.

Предузећу је припојена ливница “Ливац” 1962. године. Од 1962. године припојени су предузећу “Ремонт”.

Директор 1959-1960 Милан Видојевић (1932-2003) из Ратаја

Милан Видојевић завршио је Машинско техничку школу у Београду, постављен је 21. децембра 1959. године за директора предузећа “Металоинсталатер” у Крушевцу. Касније завршио Факултет организационих наука у Београду. Радни век завршио у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу.

МЕТАЛАЦ

Лимарска задруга “Металац” у Крушевцу основана је 1957. године и уписана у регистар предузећа и радњи Фи. бр. 503/57 од 27. април 1957. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Промена је настала 1959. године у називу и делатности задруге и тада носи назив: Лимарско-браварска и водоинсталатерска задруга “Металац” у Крушевцу. Фи. бр. 1260/59 од 6. новембра 1959. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Предузеће oд 1959. године спојено са предузећем “Инсталатер”. Пословође задруге

1957 Драгиша Марковић 1957-1959 Миладин Михајловић 1959 Коста Михајловић 1959 Љубисав Гајић

Љубисав Гајић постављен је 4. јуна 1959. године за посло-вођу задруге пошто је претходни пословођа дао оставку.

РАДНИК Окружна Коларско-столарска задруга “Радник” у Крушевцу

основана је 14. фебруара 1946. године. Припојена столарској задрузи “Драгомир Гајић” 1960. године. Пословођа: 1957-1960 Војислав Стефановић (1907-1972) из Пољне

Page 187: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

186

СЛОГА Столарска задруга “Слога” основана 1957. године. Од 1960. године припојена је Занатском предузећу “Јединство”. Пословођа радње: 1957-1960 Стојан Ђорђевић

ПОБЕДА Обућарска задруга “Победа” основана 1946. године. Пословођа задруге: 1957-? Мирољуб Станисављевић Припојенa комбинату “Петар Велебит” из Београда.

ПРВА ОБУЋАРСКА ЗАДРУГА Прва обућарска прерађивачка задруга основана 1946. године. Задругом управља Управни одбор, чији чланови су: Милан

Димитријевић, Сретен Сиђаковић, Мирослав Милетић, Бранко Миловановић и Драгољуб Динић.

Пословођа задруге: 1957-? Драгољуб Ђорђевић (1920-?) из Пирота, в.к. обућар.

ПРВА ОПАНЧАРСКА ЗАДРУГА

Прва радничка опанчарска произвођачко прерађивачка задруга основана 18. јуна 1947. године.

Пословођа задруге: 1957-? Драгољуб Јовановић

УКУС Кројачка задруга “Укус” у Крушевцу. Задруга је имала четири

радника и два помоћника. Ступила у ликвидацију 1962. године. Пословођа задруге: 1957-1962 Видоје Арсенијевић

БУДУЋНОСТ Друга опанчарска произвођачко-прерађивачка задруга уписана у

регистар 25. јуна 1947. године. Касније носи назив Кожарско-опанчарска задруга “Будућност”. Стављена под принудну управу решењем НО општине Крушевац

1960. године јер је сама задруга својом молбом захтевала да се донесе решење о престанку задруге са радом пошто не постоје економски услови за њен даљи рад.

Управници 1947-? Живота Томић 1958-1960 Слободан Ђорговић (1929-2007) из Јасике

Слободан Ђорговић, књиговођа из Крушевца, постављен је 8. априла 1958. године за ликвидационог управника задруге с тим да се поступак ликвидације предузећа изврши за месец дана.

Задруга “Будућност” ликвидирана је 1965. године.

Page 188: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

187

ГРАДСКА КЛАНИЦА Градско предузеће “Кланица” у Крушевцу основана решењем

ГНО у Крушевцу бр. 15707 од 25. децембра 1946. године и уписана у регистар државних предузећа у циљу клања свих врста стоке. Директор Добросав Дебељаковић. Бр. 1648/47, Окружни народни суд у Крушевцу, 14. јануар 1947.

На седници ГНО Крушевац од 12. јануара 1947. године дато овлашћење Градском предузећу “Кланица” да може узети вагу из зграде Горње Ваге за своје потребе. “Кланица” поклањаће велику пажњу прегледу квалитета меса и месних прерађевина који се буду пуштали у широку потрошњу. Сем тога “Кланица” ће обављати само клање стоке.

На седници ГНО Крушевац од 20. маја 1947. године донета је одлука да се укине Градско предузеће “Кланица” и припоји трговинском предузећу “Расина” у Крушевцу.

ГРАДСКО ПОЉОПРИВРЕДНО ПРЕДУЗЕЋЕ

Градска “Економија” у Крушевцу основано је решењем ГНО у Крушевцу бр. 15707 од 25. децембра 1946. године и уписано у регистар државних предузећа у циљу производње житарице, семенске робе и сточне хране и гајење расне приплодне и радне стоке – Бр. 1649/47, Окружни народни суд у Крушевцу, 14. јануар 1947.

Градска Економија у Крушевцу јуна 1948. године преформирана у Градско пољопривредно предузеће. Економија – предузеће има 52 хек-тара ораће земље, 7 хектара ливаде и 18 хектара утрине. Од инвентара има једну зграду управе, једну помоћну зграду, кош, три обора (капацитет 450 свиња), шталу за 15 грла и једну стаклену башту. Поред овога предузеће располаже пољопривредним справама и живим инвен-таром. Економија је прве две године имала слаб учинак због разних потешкоћа – недовољно новца, слаб прибор и алат, слаб стручни кадар.

Да би градска економија била у правом смислу речи – економија, као и то да би одговорила својој сврси и циљу, треба што пре извршити преоријентацију, за коју има услова. Економија треба да направи свој перспективни план, треба постићи бољу координацију рада са надлежном Дирекцијом при ГНО и одговарајућим одсецима, као и усресредити пажњу на доминирајућу производњу повртарског биља. Економија има услове да у наредним годинама произведе поврћа које би задовољило потребе целокупног градског тржишта.

У циљу подизања производње живинарства на постојећим утри-нама планира се подизање живинарске фарме, и обезбедити инкубаторе за извођење пилића.

За 1950. годину планира се рестаурација економског дворишта и изградња дворишта са одговарајућим зградама, магацином, алатницом.

Градска економија – предузеће у наредним годинама треба да служи као пример узорног и напредног добра где би повртарство са живинарством, говедарство и пчеларство било уздигнуто на један виши ступањ савремене пољопривреде.

Page 189: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

188

“Градско пољопривредно предузеће 1951. године има 7 службе-ника, и то: Чедомир Обрадовић (1907-?) директор, Властимир Ђуричић (1910-1965) пољопривредни техничар, Радмила Чакар (1928) млађи књи-говођа, Стојило Тутулић (1894-?) помоћни административни манипу-лант, Борисав Поповић (1899-?) помоћни финансијски манипулант, Вера Чемерикић (1927) помоћни финансијски манипулант, Чедомир Јовановић (1917-?) хонорарни књиговођа”.

68

Директори

1946-1947 Властимир Ђуричић (1910-1965) из Крушевца Властимир Ђуричић завршио је четири разреда гимназије и три разреда Ниже пољопривредне школе. Постављен је за директора одлуком ГНО Крушевац на седници од 26. децембра 1946. године. Од 1947. до 1954. године технички је директор. У звању је пољопривредни економ.

1947-1950 Славко Павловић (1919-?)

Славко Павловић је отишао на дужност директора Градске економије у Крушевцу 5. јуна 1950. године с обзиром да је директор Милан Јовановић био на војној вежби и прелази на нову дужност.

69

1951-1954 Чедомир Обрадовић (1907-?) из Мађера Чедомир Обрадовић има завршену Нижу пољопривредну школу. До тада повереник за грађевине ГНО-а. За директора је именован 30. децембра 1950. године.

ФРИЗЕР

Градско берберско предузеће “Фризер” основано је решењем ГНО-а у Крушевцу бр. 16472 од 19. јуна 1948. године у циљу вршења берберских услуга. Административно-оперативни руководилац је Дирекција комуналних предузећа ГНО-а у Крушевцу.

Касније ради у саставу Прве стамбене заједнице. Управници

1948-1950 Душан Весић (1925) индустријки техничар 1950-1951 Серафим Динић 1951-1964 Љубиша Павић (1921-?) “Градско берберско предузеће 1951. године има 3 службеника, и

то: Љубиша Павић (1921-?) управник чија је плата 1.000 динара, Цветко Булајић (1887-?) благајник чија је плата 500 динара и Миља Џелебџић (1927-?) књиговођа чија је плата 500 динара и још 22 запослена радника”.

70

68

ИАК, ГНО Крушевац 1951. 69

ИАК, ГНО Крушевац 1950. 70

ИАК, ГНО Крушевац 6. фебруар 1951.

Page 190: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

189

Сервис за берберско-фризерске услуге 1964. године уписан је у регистар као Самостална берберско-фризерска занатска радња у Крушевцу, Прве стамбене задруге – Крушевац. Основан је актом бр. 01-27945 од 24. фебруара 1964. године од стране СО Крушевац.

Седиште се налази у улици Мирка Томића бр. 35. РО “Фризер” – Мирка Томића бр. 45 запошљава 39 радника 1986.

Директори 1964-1976 Александар Стојановић Цане (1924-1997) из Крушевца 1976-1985 Радиша Маринковић (1936) из Ужичке Пожеге

Радиша Маринковић је мушки фризер. За постигнуте резултате у раду добио је 1976. године од СО Крушевац Спомен плакету.

1985-2001 Драгиша Павловић (1937) из Горње Пакашнице 2001-2003 Нада Паровић из Книнске Крајине Приватизовано методом аукције 30. јуна 2003. године.

ГРАДСКО ЦИГЛАРСКО Градско цигларско предузеће у Крушевцу основано је решењем

ГНО-а у Крушевцу бр. 16473 од 19. јуна 1948. године у циљу производње цигли и црепа. Административно-оперативни руководилац је Дирекција комуналних предузећа ГНО-а у Крушевцу.

Због проширења делатности ГНО Крушевац је на својој седници од 16. августа 1949. године дао предлог да предузеће промени назив у Цигларско кречарско предузеће у Крушевцу.

“Градско цигларско кречарско предузеће 1951. има 5 службени-ка, и то: Арсен Митрићевић директор у служби од 1946, Ружица Ђорђевић књиговођа у служби од 1946, Лазар Попивода благајник у служби од 1929, Витомир Соколовић планер и евидентичар у служби од 1948, и Илија Соколовић пословођа циглане у служби од 1948”.

71

Директори

1948-1950 Живорад Миловић (1908-1972) из Крушевца 1950-? Арсен Митрићевић (1912-1992) из Крушевца

ГРАДСКО ПРЕДУЗЕЋЕ СЛАТИНА Радионица “Сода-вода” радила је у саставу Градског угости-

тељског предузећа, а припало је Градском занатском предузећу 31. децембра 1947. године. Имало је 37 запослених радника.

Градско предузеће “Сода-вода” са седиштем у Крушевцу основано је решењем ГНО-а у Крушевцу бр. 16470 од 19. јуна 1948. године у циљу производње сода-воде и осталих освежавајућих пића. Административно-оперативни руководилац је Дирекција комуналних предузећа ГНО-а у Крушевцу. Променили назив у “Слатина”.

71

ИАК, ГНО Крушевац 6. фебруар 1951.

Page 191: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

190

“Градско индустријско предузеће “Слатина” 1951. има 8 запосле-них службеника, и то: Тихомир Дебељаковић директор, Илија Јанковић књиговођа, Никола Качаревић благајник, Петар Стоиљковић евиденти-чар, Душан Димитријевић магационер, Драгољуб Вељковић директор на курсу, Душанка Анђелковић евидентичар, Мира Обрадовић чистачица. Радионица Сода-вода Сталаћ има 2 радника; Радионица Сода-вода Крушевац има 4 радника; Дечији ресторан – радионица 3 радника и продавница 2 радника; Градска посластичарница – радионица 5 радника и продавница 3 радника; Радионица воћа и поврћа 2 радника”.

72

Од 1952. у саставу УГОП “Жупа”. Директори

1948-1950 Драгољуб Вељковић (1916-?) из Житорађа Драгољуб Вељковић имао малу матуру од школе, па је 1950. послат на шестомесечни курс, а за то време замењи-вао га Милан Јовановић директор Градског купатила.

1950-1952 Тихомир Дебељаковић (1905-1976) из Крушевца

ГРАДСКО КУПАТИЛО Градско купатило са седиштем у Крушевцу. Предузеће је

основано решењем ГНО-а у Крушевцу бр. 16469 од 19. јуна 1948. године у циљу давања услуга за купање и прање рубља. Административно-оперативни руководилац је Дирекција комуналних предузећа ГНО-а у Крушевцу.

“Градско купатило 1951. године има 3 службеника, и то: Милан Јаковљевић директор, Драгутин Сврзић књиговођа и Петар Петровић благајник 2 раднице у купатилу и 2 раднице у ложишту”.

73

Оснивањем стамбених задруга припало Другој стамбеној задрузи, али је већ 1965. због старости зграде и неулагања у њу престало да ради.

Директори 1948-1950 Милан Јовић 1950 Милан Јовановић (1912-?)

Милан Јовановић дошао из Градског пољопривредног предузећа у Крушевцу, а исте године отишао за директора Градског грађевинског предузећа у Крушевцу.

1950-? Милан Јаковљевић

ЕЛЕКТРОТЕХНА “Електротехна” радио-техничка и електроинсталатерска радиони-

ца 1954. године издвојила се из Градског занатског предузећа Крушевац. Стављена под принудну управу 1958. ликвидирана 1965. године.

Ликвидациони управници 1958-1960 Жарко Катић 1960-1965 Живота Матић

72

ИАК, ГНО Крушевац 7. фебруар 1951. 73

Исто.

Page 192: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

191

ПРОЛЕТЕР Столарска задруга “Пролетер”, Веце Корчагина 35. Задруга се 1957. године преоријентисала на изградњу грађевинске

столарије и располаже висококвалификованим столарима и комплетним машинским парком.

Стављена под принудну управу 1960., ликвидирана 1965. године. Пословођа радње: 1957-1960 Владан Младеновић Ликвидациони управник: 1960-1965 Душан Ристић, службеник

Шумског газдинства.

ДРАГОМИР ГАЈИЋ Столарска задруга “Драгомир Гајић” у Крушевцу уписана у

регистар предузећа и радњи 1958. године. Овлашћено лице: Ненад Живојиновић. Фи. бр. 652/58 од 26. маја 1958. Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Стављена под принудну управу 1963. године, а ликвидирана 1965. године јер је Општина одбила да санира њене неиспуњене обавезе према повериоцима.

ЛИВАЦ

Ливачка задруга “Ливац” у Крушевцу уписана је у регистар предузећа и радњи 1958. године. Фи. бр. 1052/58 од 29. септембра 1958. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Седиште задруге Шуматовачка 17. Задруга 1962. године припојена предузећу “Металоинсталатер”.

Пословођа задруге 1959-1962 Миладин Михајловић

Миладин Михајловић постављен је 2. јуна 1959. године за пословођу задруге “Ливац”.

УСЛУГА

Градско занатско услужно предузеће “Услуга” за производњу и услуге. Од многобројних стамбених заједница формиран је Сервис 1965. године. Седиште предузећа Обилићева бр. 1.

Извршује услуге: молерско-фарбарске, браварске, столарске. Реже сваковрсну грађу. Предузеће 1969. године има 265 запослених радника. РО “Услуга” 1986. године запошљава 100 радника. Од 2000. године седиште фирме у Чупићевој бр. 17.

Директори 1965-1967 Душан Зајић 1967-1968 Славко Андријевић (1929) из Горње Пакашнице 1968-1969 Урош Илић 1969-1970 Божин Милићевић (1936-2012) из Глободера 1970-1971 Милан Стојановић 1971-1975 Бранко Вучићевић (1922-1990) из Велике Ломнице

Page 193: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

192

1975-1979 Душан Ђокић из Јасике 1979-1983 Боривоје Јовановић 1983-1985 Љубиша Јовановић (1933-2010) из Крушевца 1985-1988 Драгослав Јовић 1988-1989 Власта Михаиловић, в.д. 1989 Михаило Зечевић, в.д. 1990-1994 Мирко Тричковић (1950) из Црне Траве 1994-2003 Слободан Милић (1948) из Стубла Предузеће је 2003. године приватизовано, али је због великих

дугова агенција за приватизацију одузела власнику и поставила Мирка Тричковића за заступника капитала и директора.

2006-2010 Мирко Тричковић (други пут) Од 2010. године предузеће је у стечају, а Петар Вуловић из

Краљева постављен је за стечајног управника.

КРУШЕВАЦ СТАН Стамбено предузеће основано је 25. новембра 1965. године, а

регистровано је у Окружном суду у Крагујевцу 24. маја 1966. године. Седиште предузећа је у улици ЈНА бр. 14, техничка служба у

улици Курсулиној бр. 3, а сервис се налази у улици Цара Лазара бр. 27. У смислу регистрације од 1973. године Стамбено предузеће у

Крушевцу се бавило производњом топлотне енергије и пружања услуга грејања грађана и корисника друштвених средстава. Стамбено предузеће бавило се производњом топлотне енергије и пружало услуге грејања од 1971. године. Друштвеним договором формиране су цене топлотне енергије из блоковских котларница.

Издвајањем из СИЗ-а становања 1976. године, формирано је предузеће Крушевац стан.

РО Стамбено предузеће 1986. године запошљава 86 радника. Пошто СО Крушевац више није имала интерес да одржава ово

предузеће, збринула је раднике у ЈКП Крушевац, ЈКП Водовод, неке у СО Крушевац, а фирма је ликвидирана.

Директори

1965-1972 Здравко Јанковић (?-2001) из Велике Ломнице Здравко Јанковић отварањем робне куће “Бетекс” у Крушевцу прелази за њеног првог директора.

1972-1974 Љубиша Илић из Крушевца 1974-1976 Боривоје Стефановић из Крушевца 1976-1979 Градимир Цветковић (1939-1999) из Крушевца 1979-1984 Витомир Церовић (?-2013) 1984-? Радоје Маринковић (1990) ?-? Драган Отовић ?-? Александар Николић из Алексинца

Page 194: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

193

10. ТРГОВИНА

ЗАНАТПРОМ Занатско набављачко-продавачка и потрошачка задруга С.О.Ј – 3.

април 1945. године. Ова задруга имала је задатак да снабдева занатлије репродукционим материјалом и продаје занатске производе.

Управни одбор 1945. године: Миленко Милосављевић, фризер; Милован Арсић, зидар; Радојко Јаковљевић, абаџија; Јордан Марковић, пекар; Миодраг Марковић, обућар; Радисав Чворовић, опанчар.

Било је то удружење занатлија свих области из среза. Нови Управни одбор 1958. године чине: Миодраг Митровић,

Љубомир Радовановић, Славко Андријевић, Владимир Вукашиновић, Димитрије Томић, Драгољуб Јовановић, Богосав Станисављевић и Радош Љубојевић.

Нова овлашћена лица 1959. године су: Хранислав Милошевић, Хранислав Ђорђевић, Димитрије Томић. Фи. бр. 805/59 од 27. јуна 1959. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Предузеће је имало многе пословне јединице разних занатских области, а највише прераде дрвета, плетарско-корпарских производа, металаца и др. Кожарски погон за израду кожне галантерије, сарачких и опанчарских производа; Тракслерски погон за израду дрвне галантерије; Продавница готове робе; Стовариште грађе и грађевинског материјала, основани су 1962. године. Развијањем послова ширило се предузеће које је у једном моменту дошло у незавидну ситуацију.

Директор

1959-1963 Хранислав Милошевић (1921-1988) из Крушевца Хранислав Милошевић, познат као Храна Пуља, првоборац је Расинског партизанског одреда и носилац “Партизанске споменице 1941”. Био је шеф регрутне комисије Нишке војне области и партијски секретар у својој јединици. Касније је официр ОЗН-е. Демобили-сан 1949. у чину резервног капетана I класе. Био је од-борник у Градском НО Крушевац, члан Регионалне ко-

море Краљево, директор Градског комуналног предузећа. Због тешке ситуације у предузећу 1963. године смењен је

директор и уведена принудна управа. Исте године уместо принудне управе постављен је в.д. директора Душан Карајовић, до тада директор Управе прихода који је предузеће ставио на ноге.

Предузеће 1964. године мења име у Трговинско предузеће на велико за снабдевање занатства и за продају занатских производа “Занатпром” и почиње да се опоравља и развија нове послове. Конституисано је 18. јула 1964. године. Фи. бр. 645/64 од 8. јуна 1964. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Page 195: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

194

У свом саставу има продавницу у Бирчаниновој улици где продаје занатске производе и код Споменика где продаје металне делове, стовариште грађевинског материјала код Железничке станице, као и погон корпарства, такође код Железничке станице.

Израђују дечију конфекцију на “сиц” и на тај начин упошљен је велики број радника, углавном жене, које добијају скројене материјале које код својих кућа шију и доносе у предузеће готов производ. Интеграцијом предузећа са трговинским предузећем “Равниште” није запостављена занатска производња. Она је модернизована, а највећа пажња посвећена је производњи дечије конфекције. За такву производњу ангажовано је 1.500 жена које раде у домаћој радиности и од 1971. године имају социјално осигурање. Из ове делатности касније 1976. године никла је Дечија конфекција “Јастра”.

Развијена је путничка мрежа – путници продају занатске производе и снабдевају занатлије репроматеријалом.

Директор

1963-1969 Душан Карајовић (1930-2013) из Крушевца Душан Карајовић је завршио Трговачку академију, затим Економски факултет у Крагујевцу. Први пут се запослио 1949. године у предузећу “Мерима”, а већ 1950. одлази у предузеће “Милоје Закић”, где остаје до 1955. године када одлази за финансијског директора у предузеће “Металпромет”. Ту остаје до 1958. године одакле одлази у Општину и ради као шеф инспекције а потом је шеф Пореске управе до 1963. године.

“Занатпром” се спојио са предузећем “Равниште” 1969. године.

ОКРУЖНО ТРГОВАЧКО АД Одлуком Министарства трговине и снабдевања ДФЈ бр. 10442 од

19. септембра 1945. године одобрено је оснивање и потврђен нацрт правила акционарског друштва “Окружно трговачко” АД у Крушевцу.

“Окружно трговачко” АД у Крушевцу усвојило друштвена правила 17. септембра 1945. године, које је без измена прихватио збор акционара 25. октобра 1945. године у сали Дома културе – хотел “Београд” и изабрало Управни и Надзорни одбор. Предузеће је основано ради трговине на велико за своје и туђе рачуне текстилом, гвожђарском, колонијалном робом, грађевинским материјалом, индустријским и другим предметима трговачке природе и земаљским производима. Основни капитал је 2.000.000 динара – подељен на 2.000 комада акција од по 1.000 динара. Фирму потписује пословођа Алекса Х. Стаменковић. У Крушевцу 15. новембра 1945. године (Службени гласник Србије, 1945).

Председник Управног одбора Јанко Милојевић. Предузеће ступило у ликвидацију 5. јуна 1946. године.

Page 196: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

195

КРУШЕВАЦ Државно трговачко стовариште за текстил, гвожђе и хемијске

производе “Крушевац” у Крушевцу основао решењем Владе НР Србије бр. 121 од 24. октобра 1946. године чија је делатност промет текстилом, обућом, гвожђарском робом и хемијским производима. Предузеће је имало своја представништва у среским местима: Александровцу, Брусу, Трстенику, Ражњу и Варварину.

Предузеће је 1947. године уписало у регистар промену имена које гласи: “Крушевац” трговачко предузеће за промет текстилом, Министарство финансија НР Србије, 18. јула 1947. године, Београд.

Директор 1946-? Алекса Х. Стаменковић (1886-1967) из Крушевца

Алекса Х. Стаменковић, Американац, пре Првог свет-ског рата печалбар је у Јужној Америци. Радњу од оца наследио је заједно с братом где су ортачки с браћом Урошевић – Милутин и Миладин, основали помодно-галантеријску трговину 1911. године. Фирма је имала филијалу у Врњачкој Бањи од 1920. године. Алекса је посетио Христов гроб, па је постао хаџија.

БАГДАЛА

Државно трговачко стовариште за со и дуван и колонијалну робу “Багдала” са седиштем у Крушевцу основано је решењем Владе НР Србије бр. 89 од 24. октобра 1946. године. Предмет пословања предузећа је куповина и продаја на велико индустријских предмета исхране, дуванских прерађевина, жижица и соли. Предузеће има своја представништва у среским местима: Александровцу, Брусу, Трстенику, Ражњу и Варварину. Предузеће је ликвидирано августа 1947. године, а на место њега се у свим среским местима оснивају среска предузећа.

Директор 1946-1947 Радомир Јаковљевић (1911-?) из Ниша

Радомир Јаковљевић, трговац, дошао у Крушевац као ђак у радњи Браће Х. Стаменковић коју је од 1931. преузео са ортаком и водио под називом Код Американца.

74

ЗЕМАГ

Земљораднички магацин Србије (ЗЕМАГ) отворио је 1947. своју продавницу у центру Крушевца и сместио је у бивши локал “Браће Рајковић” у улици Мирка Томића бр. 7. Продавница је снабдевена свом колонијалном робом, канцеларијским материјалом и храном која је у слободној продаји.

Решењем Министарства финансија НР Србије бр. 8162 од 16. де-цембра 1947. ЗЕМАГ је додељен предузећу “Расина” а уз то је “Расини” додељен кредит од 300.000 динара с тим да исплати дугове ЗЕМАГ-а.

74

ИАК, СЗК, 2 – 16254.

Page 197: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

196

ЖУПА Земаљско предузеће за промет алкохолним пићима Србије у

Београду основано је решењем Владе НР Србије бр. 48 од 3. септембра 1946. године. Има своје представништво у Крушевцу.

Седиште експозитуре у Крушевцу улица “14. Октобра” бр. 60. Има своје откупне станице у местима: Крушевац, Брус,

Александровац, Шљивово, Стубал, Трнавци, Трстеник, Велика Дренова, Милутовац, Риљац, Крчин, Варварин. Врши директан откуп од произвођача свих количина вина и ракије по одређеним ценама.

Експозитура ЗЕМАЛКО мења назив у: Земаљско предузеће за промет алкохолним пићима “Жупа” у Крушевцу. Уписано у регистар државних предузећа, а основано решењем Владе НР Србије бр. 159 од 23. децембра 1946. године. Предузеће је ликвидирано 1948. године а његова основна и обртна средства преузело је новоосновано Среско трговачко предузеће “Извоз” у Крушевцу.

Директори 1946-1947 Никита Петровић (1886-1971) из Александровца 1947-1948 Богдан Богуновић (1915-1998) из Зрмања

БИСТРИЦА Среско предузеће за откуп житарица, стоке и сточних производа

“Бистрица”, расински срез у Крушевцу поднело је пријаву и потребну документацију на основу Правилника о регистрацији државних привредних предузећа бр. 813 од 9. јула 1946. године ради уписа у регистар државних привредних предузећа.

Седиште предузећа у Генерал Миљајева бр. 12. Предузеће “Бистрица” је преузело имовину и четири службеника

испоставе предузећа за откуп индустријског биља из Београда у Крушевцу 1950. године када је извршена примопредаја и тада је основано ново предузеће “Бистрица” решењем ГНО Крушевац бр. 12660 од 1. јула 1950. године. Решењем ГНО Крушевац предузећу су додељене просторије: локал у Хајдук Вељкова бр. 53 у згради Л. Павловића, локал у Доситејева бр. 20 у згради Драгана Васића, локал у Доситејева бр. 1 у згради Милослава Васића, једна штала у дворишту кафане “Расина”. Одузете су им просторије у 14. октобра, а додељене у Чолак Антиној бр. 1, у згради из које се иселило Повереништво унутрашњих послова.

Преузета четири службеника досадашње испоставе за индустриј-ско биље са звањем и принадлежностима према приложеном платном списку с тим да у новом предузећу преузето особље формира одељење индустријског биља коме ће бити шеф досадашњи руководилац испоста-ве и да одељење одмах настави пословање без застоја сходно наређењу Министарства државних набавки НРС, бр. 15540 од 23. јуна 1950.

“Бистрица” је ступила у ликвидацију решењем ГНО Крушевац бр. 19226 од 30. августа 1951. године.

Директори: 1946-1951 Влајко Костић, 1950-1951 Ратко Томић, 1951-1952 Станимир Димитријевић.

Page 198: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

197

РАСИНА Ликвидацијом “Окружног трговачког” АД, ради подруштвљава-

ња ове врсте привредне делатности, формира се Државни срески магацин “Расина” који је основан у Крушевцу 28. марта 1946. године. Предузеће се бави трговином, како робом која пада под режим планске расподеле, тако и оном у слободном промету. Ако потребе налажу предузеће може отворити продавнице у граду и срезу, а може робу давати и приватним продавницама. Капитал предузећа је 1,000.000 динара, а уплаћују га Извршни народни одбори Срезова крушевачког и расинског и града Крушевца, али се оне не могу извршити без претходног одобрења Министарства трговине и снабдевања НР Србије.

Управни одбор предузећа састоји се од три члана које постављају и разрешују те дужности Извршни НО срезова крушевачког и расинског и града Крушевца у сагласности са Земаљским народним магацином у Београду.

Управни одбор чине: Срез крушевачки – Милорад Ћоровић из Крушевца; Срез расински – Милосав Костић из Велике Ломнице; Град Крушевац – Радомир Јаковљевић из Крушевца.

Директор: 1946 Алекса Х. Стаменковић (1886-1967) из Крушевца. На седници ГНО Крушевац од 1. новембра 1946. године

одлучено да “Расина” као ортачко трговачко предузеће нема потребе да као такво ортачко предузеће и даље постоји. У споразуму са срезовима расинским и крушевачким ГНО Крушевац је још 1. октобра 1946. године преузео сам даље вођење предузећа “Расина”. Ново име је Градско народно привредно предузеће “Расина” у Крушевцу.

Предузеће је од 20. јула 1946. године ступило у ликвидацију.

РАСИНА Градско народно привредно предузеће “Расина” основано је

решењем ГНО-а у Крушевцу бр. 15707 од 13. новембра 1946. године у циљу куповине, продаје и производње робе индустриског, занатског, пољопривредног, шумарског и рударског порекла и вршења транспорта услуга. Отворило је откупне станице по селима за откуп дрва.

Предузеће је променило назив у Градско трговачко предузеће “Расина” од 4. фебруара 1948. године.

75

Предузеће је после национализације, априла 1948. године, добило 137 национализованих трговачких радњи у Крушевцу. Исте године све занатске радионице које је обухватало ово предузеће издвајају се и улазе у састав новоформиране Дирекције комуналних предузећа.

Директори

1946-1948 Михајло В. Сандић Михајло Сандић пре рата управник на парној стругари “Бистрица” власника Шибалића и Васиљевића.

75

Сл. гласник Србије, бр. 16, 4. април 1949, стр. 291.

Page 199: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

198

1948-1949 Исидор Николић 1949-1950 Ранко Михајловић (1919-1969) из Крушевца

Ранко Михајловић завршио Трговачку академију. Од-ласком из предузећа радио је као директор Поверениш-тва за трговину у Крушевцу да би поново исте године био постављен за директора новог трговинског преду-зећа “Бела Стена” у Крушевцу. Касније је директор “Аутотранспорта” у Крушевцу.

1950 Боривоје Лачњевац (1921-1996) из Стањева

Боривоје Лачњевац до тада службеник Радничко службеничке набављачке потрошачке задруге у Крушевцу постављен за новог директора предузећа.

ГНО Крушевац на својој седници од 29. марта 1950. године донео је решење, пошто је добио сагласност Главне савезне Радничко службеничке задруге у Београду, да Градско трговачко предузеће “Расина” у Крушевцу преузме целокупно пословање Радничко службеничке набављачке потрошачке задруге у Крушевцу од 1. априла 1950. године. Пошто се извршило спајање Радничко службеничке набављачко потрошачке задруге са Градским трговачким предузећем “Расина”, то је решено да се укине предузеће “Расина” и да се оснује ново предузеће под називом “Бела Стена”, а да се одреди ликвидациона комисија која ће ликвидирати предузеће “Расина” с обзиром да њено пословање од почетка није било правилно.

Директора Ранка Михајловића заменио је Боривоје Лачњевац ра-нији службеник Радничко службеничке набављачке потрошачке задруге.

Предузеће “Расина” је угашено 30. маја 1952. године.

ЈУГОПЕТРОЛ “Југопетрол” Београд отворио је 1947. године у Крушевцу прву

станицу која се налазила на простору у Железничкој улици који је касније заузео “Отпад” из Ваљева. Стовариште и станица у исто време радиле су на утрини у рушевини од барака која је била и складиште и магацин. Крушевачка станица тада има само четири запослена радника.

Друга станица је она која је радила испред Аутобуске станице. Стицајем околности прва бензинска станица овог предузећа

отворена је у Врњачкој Бањи, а након тога у Крушевцу 1957. године. Бензинска станица I у Крушевцу, Трговачко предузеће

“Југопетрол” у Београду, са предметом пословања: трговина нафтним дериватима, мазивим уљима и мастима на мало уписана је у регистар предузећа и радњи 1958. године. Фи. бр. 773/58 од 17. јуна 1958. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Page 200: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

199

Руководиоци Бензинске станице I 1958-1961 Љубисав Петровић 1961-1968 Љубомир Стефановић 1968-1970 Живота Поповић 1970- Драгиша Јовановић Крушевачки “Југопетрол” је једна од већих испостава

истоименог београдског предузећа. Има складишта у Крушевцу, Параћину, Врњачкој Бањи и малопродају у Трстенику.

Нова бензинска пумпа саграђена је и отворена 14. октобра 1967. године на Тргу Победе, а стара (преко пута Аутобуске станице) размонтирана и пренета у Брус.

Бензинска станица II основана у Крушевцу 1971. године када су пуштене у рад две нове бензинске пумпе: “Јастребац” код Аеродрома (пословођа Марко Јовановић) и “Дедина” у Дедини (пословођа Љубодраг Ристић).

Од 1974. године је ООУР “Западна Србија” Крушевац са бензинским станицама: Крушевац 1, Крушевац 2 (Дедина), Крушевац 3 (Аеродром), Појате, Варварин, Брус, Врњачка Бања, Милутовац, Велика Дренова и Стопања.

РО “Југопетрол” Београд ООУР “Западна Србија” – Јастребачки пут бр. 18 запошљава 1986. године 112 радника.

Одлуком Владе Србије од 2005. године формиран је НИС АД Нови Сад за производњу нафте и нафтних деривата, те “Југопетрол” од тада послује у оквиру НИС “Петрола”, једног од четири дела НИС-а. Пословна организација “Западна Србија” Крушевац НИС “Југопетрол” је регионални центар.

Директори

1947-1974 Драгомир Здравковић (1913-1983) из Крушевца Драгомир Здравковић је први радник предузећа Југопетрол у Крушевцу, а запослио се 12. априла 1947. године. Радио је сам и тек 1950. године Здравковић почиње да прима и запошљава друге раднике. Крајем 1974. године предао је завршни рачун и одлази у Лесковац на место директора предузећа “Југопетрол” како би због појављених проблема ставио фирму на ноге. Одатле 1977. године одлази у пензију.

1975-1979 Аца Аздејковић (1931-2000) из Кобиља (Брус)

Page 201: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

200

1979-2003 Милан Петковић (1938) из Крушевца Милан Петковић је завршио Правни факултет у Београду. Пошто је био општински стипендиста, после завршеног факултета почео је да ради у СО Крушевац одакле одлази у предузеће “Металтекс” где се задржао једну годину, а онда прелази у Трговинско предузеће “Крушевац промет” где је био директор Радне заједнице и шеф правне службе. Одатле долази у “Југопетрол”.

2003-2005 Драгиша Ранковић (1957) из Крушевца

Драгиша Ранковић је завршио Економски факултет у Београду. Радио је у ТП “Металпромет” до 2000. године где је комерцијални директор. Од 2000. до 2002. године је заменик председника ИО СО Крушевац, а потом на руководећем месту у “Југопетрол” – “Западна Србија”, те управник регионалног центра НИС-а. Од 2010. године је директор ТВ “Јефимија”. Од 2012. до 2013. године је председник Регионалне коморе у Крушевцу.

2005-2008 Мирољуб Радојковић (1962) из Јасике

Мирољуб Радојковић завршио је Економски факултет у Београду. Почео је да ради у предузећу “Југопетрол” ООУР “Западна Србија” у Крушевцу. Одласком из фирме запослио се у ЈП “Градска Топлана” у Крушевцу где ради као комерцијални директор.

2008-2010 Драгиша Ранковић (други пут) Децембра 2009. године извршена је приватизација НИС-а после

државног споразума Србије и Русије. Структура у оквиру НИС-а промењена је и Пословна организација “Југопетрол” Крушевац престала је као таква да постоји и прикључена је Крагујевцу, касније Нишу. У Крушевцу постоје бензинске станице као малопродајни објекти.

БЕЛА СТЕНА Градско трговинско предузеће за промет гвожђем, грађом,

електротехничким материјалом и намештајем на мало “Бела Стена”, основано 24. априла 1950. године од стране НО општине Крушевац решењем бр. 13908. Седиште предузећа Мирка Томића бр. 119/II.

Нуди преко својих 24 продавница у граду и четири на селу, и стоваришта грађе велики избор:

Прехрамбених артикала, алкохолних и безалкохолних пића, гвожђарске робе, грађевинског материјала, електро материјала, текстила и текстилне галантерије и остале индустријске робе.

Page 202: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

201

Реорганизацијом трговинских предузећа 1954. године раднички савет предузећа донео је одлуку да се следеће продавнице оформе као потпуно самосталне трговинске радње и то: колонијална продавница бр. 3, гвожђарска продавница бр. 4, колонијалне продавнице бр. 5, 8, 11, 15, 16, 19, 23, 24, и 29, текстилне продавнице бр. 6, 9, 10, 13, и 20, парфимеријска продавница бр. 12, електротехничка продавница бр. 14, нирнбершка продавница бр. 17 и продавница намештаја бр. 18, и Комисион у улици Пане Ђукић, пошто се путем анализе установило да исте могу самостално опстати.

После реорганизације предузеће има 29 запослених и то: директора, шефа рачуноводства, благајника, секретара, набављача, књиговођу, троје младих књиговође, фактуристу, шест пословођа продавница, седам помоћника, једног шофера, четири физичка радника и једног помоћног службеника.

Обавештавамо све пословне пријатеље да се Трговинско предузеће гвожђа и грађевинског материјала “Мали Јастребац” од 1. јануара 1959. године припојило Трговинском предузећу “Бела Стена” у Крушевцу и од 1. јануара 1959. године послује под фирмом Трговинско предузеће “Бела Стена” – Крушевац. Седиште у Косанчићева бр. 23.

Предузеће је 1960. године проширило делатност на трговину моторним возилима, резервним деловима и прибором, водоводним материјалом и инсталатерским материјалом.

“Бела Стена” од 1. јануара 1961. године је регистровано и као трговина на велико. Поред продаје аутомобила почело је са продајом монтажних кућица. Крушевац је у предузећу “Бела Стена” добио још једно јако трговинско предузеће на велико и мало.

Од 1. јануара 1962. године спојени са предузећем “Багдала”.

Директори 1950-? Ранко Михајловић (1919-1969) из Крушевца

Ранко Михајловић одласком из предузећа “Расина” радио је као директор Повереништва за трговину у Крушевцу да би поново исте године био постављен за директора новог трговинског предузећа “Бела Стена” у Крушевцу. Касније је директор “Аутотранспорта” у Крушевцу.

195?-1954 Радојко Анђелковић (1917-2004) из Малог Головода

Радојко Анђелковић, Гота, носилац “Партизанске споме-нице 1941”. Директор је овог предузећа у два маха. Затим је постављен 25. новембра 1961. године за директора предузећа “Дуван” у Крушевцу.

Page 203: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

202

1954-1959 Боривоје Лачњевац (1921-1996) из Стањева Боривоје Лачњевац радио као службеник Радничко службеничке набављачке потрошачке задруге у Крушевцу затим је постављен за директора предузећа “Расина” које мења назив у предузеће “Бела Стена”. Боривоје Лачњевац поднео је оставку с разлогом на реорганизацију предузећа и проширењем делатности.

1959-1961 Радојко Анђелковић (други пут)

Радојко Анђелковић постављен је 6. фебруара 1959. године за директора предузећа.

ЈАКША

Државно среско трговинско предузеће “Јакша” у Крушевцу, на основу решења среског народног одбора среза расинског финансиски отсек бр. 7863 од 17. јула 1947. године уписано је у регистар државних предузећа локалног значаја под редним бројем 1 свеска 1 са седиштем у Крушевцу.

Предузеће је основано у циљу куповине и продаје робе индустријског, занатског, пољопривредног, шумског и рударског порекла; производња индустријских, занатских, пољопривредних и рударских добара и вршења транспортних услуга.

Предузеће је ликвидирано 1951. године, а основна средства предали 31. марта исте године трговинском предузећу “Шеле” у Крушевцу, и то: Дирекција, Магацин жита, Централни магацин, “Отпад”, Запрегу, Пекару, Продавницу бр. 3 у граду, продавнице у селима, и то: Горњи Степош, Велика Врбница, Крвавица, Пепељевац, Крушевица, Глободер, Бела Вода и још три продавнице у Крушевцу.

Директори

1947-1949 Алекса Х. Стаменковић (1886-1967) из Крушевца Алекса Х. Стаменковић био је директор фирме Државно трговачко стовариште за текстил, гвожђе и хемијске производе “Крушевац” у Крушевцу.

1949-1951 Радомир Рајковић (1922-2001) из Крушевца Радомир Рајковић завршио је четири разреда трговачке школе. За време окупације радио у фабрици “Мерима” како би избегао мобилизацију. После рата радио у ДТО у Крушевцу, затим одлази на једнобразни курс књиговод-ства и по доласку са курса ради у предузећу “Јакша” као књиговођа.

Page 204: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

203

ШЕЛЕ Државно среско трговинско предузеће “Шеле” у Крушевцу,

уписано у регистар 17. јула 1947. године на основу решења народног одбора среза крушевачког. Предузећe има неколико продавница индустријске робе. Преузимањем основних средстава од предузећа “Јакша” 1951. године “Шеле” постаје велико трговинско предузеће.

Директор: 1947-1953 Наум Ђорђевић (1921-2013) из Крушевца

СТОЧАР Сточарско предузеће за промет стоком и сточним производима

“Сточар” у Крушевцу записано у регистру привредних предузећа реше-њем НО среза расинског бр. 21562 од 1. децембра 1948. године основано је решењем Владе НР Србије бр. 744 од 30. децембра 1948. године. Под административно-оперативним руководством Главне дирекције за откуп и промет стоке Министарства трговине и снабдевања НР Србије.

Ступило у ликвидацију решењем Владе НР Србије бр. 319 од 17. августа 1950. године. Престало са радом 1950. године.

Директори 1948-1949 Радисав Милошевић 1949-1950 Димитрије Живковић (1920-?) из Кукљина

Димитрије Живковић пре рата радио као шофер. Борац III српске бригаде II пролетерске дивизије, заставник.

ГРАДСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ДРУШТВЕНУ ИСХРАНУ Градско предузеће за друштвену исхрану у Крушевцу основано је

решењем ГНО-а у Крушевцу бр. 2698 од 27. јануара 1949. године у циљу стварања радничко-службеничких ресторана за исхрану радника, намештеника и службеника.

“Градско предузеће за друштвену исхрану у Крушевцу 1951. године има 42 запошљена радника од којих су 8 службеника, и то: Станоје Цветковић директор, Рад. Настасијевић (1929-?) приправник млађи књиговођа, Милица Станојевић (1925-?) приправник млађи књиговођа, Будимир Миленковић (1907-?) административни службеник, Михајло Бекрић (1895-?) хонорарни благајник, Божидар Николић (1894-?) роб. карт., Радомир Милојевић (1893-?) управник магацина, Милен Милошевић (1894-?) управник персонала”.

76

Директори 1949-1951 Станоје Цветковић (1923-1996) из Текије

Станоје Цветковић Багер пре рата радио као трговачки радник. Био је “јак као земља” што не може нико да подигне он диже, па га прозвали “Багер”. Борац у команди места КНОЈ, водник, командир одељења, командир вода и шеф наоружања. После рата завршио Вишу комерцијалну школу. Одавде је отишао да ради

76

ИАК, ГНО Крушевац 1951.

Page 205: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

204

као пословођа продавнице “29. Новембар” затим у преду-зећима “Ратко Пешић” и “Багдала” у Крушевцу, где се кратко задржао, затим у творницу кекса за Србију “Ласта”.

1951-? Будимир Миленковић (1907-?)

Будимир Миленковић службеник предузећа постављен је 8. јуна 1950. године за директора с обзиром да је досадашњи директор Станоје Цветковић позван на дослужење војног рока.

77

ГРАДСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА СНАБДЕВАЊЕ

“У регистар привредних предузећа уписано је Градско предузеће за огрев, грађевински материјал и погребну опрему Крушевац. Основано је решењем ГНО-а у Крушевцу бр. 2697 од 17. јануара 1949. у циљу трговине огревом, грађевинским материјалом и погребном опремом”.

78

Од трговинског предузећа “Расина” преузело је трговину дрвима, угљем, грађевинским материјалом и погребном опремом.

Градско предузеће за огрев и грађевински материјал 1951. године има укупно 25 запошљених радника.

Оснивањем новог предузећа “Багдала” 1954. године Градско предузеће за снабдевање ушло је у састав истог, а директор Чворовић наставио да води ново предузеће.

Директори

1949-1951 Милорад Јовановић (1911-?) из Лазарице Милорад Јовановић завршио је четири разреда основне школе и три разреда трговачке школе, у звању старији трговачки помоћник. Постављен је за директора предузећа са месечном платом од 3.500 динара.

1951-1954 Радисав Чворовић (1907-1988) из околине Чачка

ИЗВОЗ Среско трговинско предузеће “Извоз” у Крушевцу. Новоосновано привредно предузеће са седиштем у Крушевцу под

редним бр. 1 уписано са следећим подацима: 1) Предузеће је основано решењем среског НО среза расинског у

Крушевцу бр. 9864 од 18. маја 1948. године. 2) Административно-оперативни руководилац предузећа је

Извршни одбор среза расинског у Крушевцу. 3) Предмет пословања предузећа је: откупљивање свих

пољопривредних производа, прерада алкохолних пића и воћа и промета овим наведеним производима. Извоз пољопривредних производа, алкохолних пића, воћа и њихових прерађевина.

77

ИАК, ГНО Крушевац 1950. 78

Сл. гласник Србије, бр. 10, 28. фебруар 1949, стр. 125.

Page 206: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

205

4) Основна и обртна средства износе и то: основна средства су преузета од бившег предузећа “Жупа” земаљског предузећа за промет алкохолним пићима и воћем у Крушевцу.

Овлашћено лице Богдан Богуновић, директор. Среско откупно предузеће “Извоз” исељено је одлуком среских

власти из просторије у улици “14. Октобар”, зграде Зоре Михајловић, затим из локала у Цара Лазара бр. 38, зграде Стојана Митровића и из Косовске зграде Обрена Бабића, а усељено у Косанчићеву бр. 1 у зграду Дине Ђорића Тренкића.

“Извоз” је 7. августа 1953. године закључио уговор са предузећем “Кожа” из Ужица којим се обавезује да ће вршити откуп сирових кожа свих врста на својој територији на рачун предузећа “Кожа”.

Од 1955. године спојило се са трговинским предузећима “Морава” и “Навип” у среско предузеће “Задругарство”. Да би се то догодило морало је да оде у ликвидацију. Ликвидациони управник је Милош Петровић. До 1955. главни подрумар предузећа Никола Дими-тријевић предао је 21. априла исте године дужност и инвентар са робом Добросаву Стефановићу стручњаку за негу вина код овог предузећа.

Директор

1948-1955 Богдан Богуновић (1915-1998) из Зрмања Богдан Богуновић је рођен у Зрмању код Книна. Пре рата радио као трговачки радник. Имао четири разреда трговачке школе. У рату је борац IV црногорске бригаде која 1944. године води борбе у околини Крушевца а највише времена проводи у Жабару, Пепељевцу и Жупи. Демобилизација Богдана Богуновића затекла је у Битољу и размишљајући куда ће одлучио се за Крушевац где је

стекао највише познаника и пријатеља. Касније ради у предузећу “Металпромет” у Крушевцу.

НАВИП

Народно винарство и подрумарство “Навип” из Земуна имао је своју филијалу у Крушевцу у подруму бившег трговца Јовановића Рајса. Народно винарство и подрумарство Крушевац основано је решењем Владе НР Србије бр. 784 од 30. децембра 1948. године. Предузеће се налази под административно-оперативним руководством Главне дирекције предузећа за откуп и промет алкохолних пића при Министарству трговине и снабдевања НР Србије.

Има филијале и откупне станице у срезовима: крушевачком, трстеничком, копаоничком, жупском и темнићком. Откупљивали су грожђе, вино и ракију.

Ушло 1955. године у састав среског предузећа “Задругарство”.

Директор 1948-1955 Миливоје Миладиновић (1919-1992) из Радовца (Слуњ)

Page 207: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

206

МОРАВА Пошто трговинско предузеће “Расина” није могло да у довољној

мери изврши задатак откупа с обзиром да се бави трговином и снабдевањем грађана индустријским производима ГНО Крушевац решио је да оснује Градско откупно предузеће “Откуп” у Крушевцу.

Градско привредно предузеће за снабдевање града, слободан откуп и промет пољопривредних производа у Крушевцу основано је решењем ГНО у Крушевцу бр. 27627 од 14. маја 1948. године у циљу откупа, производње и прераде и продаје земљорадничких производа. Административно-оперативни руководилац је Градска дирекција за трговину у Крушевцу. Предузеће је променило је име 1953. године и од тада носи назив Трговинско предузеће “Морава”.

Седиште предузећа је Немањина бр. 9. Предузеће је проширило обим и асортиман свога пословања и

нуди увек квалитетну и свежу робу: сухомеснате производе, свеже месо (говеђе, телеће, овчије, јагњеће и свињско), све врсте воћа и поврћа, све прерађевине воћа и поврћа, све врсте алкохолних пића, све кућне потребе. Предузећима, установама, мензама и интернатима нуди се роба начином вирманског плаћања.

“Градско откупно предузеће 1951. године има 13 службеника, и то: Милош Петровић директор, Тихомир Илић персонални референт, Станко Марковић књиговођа, Петроније Петровић помоћни финансијски манипулант, Драгомир Јевтић благајник, Стојанка Поповић млађи књиговођа, Синиша Милић правни референт, Боривоје Вуковић млађи планер, Радул Милосављевић помоћни статистички манипулант, Милутин Марковић хонорарни фактуриста и дактилограф, Милутин Будимовић хонорарно води материјално књиговодство, Љубомир Рајковић привредни помоћник ради у набавно-продајном одељењу и Богдан Цветковић администратор”.

79

Ушло 1955. године у састав среског предузећа “Задругарство”.

Директори 1948-1949 Борислав Станковић (1919-?) из Тузле

Борислав Станковић, директор предузећа у звању старији привредни пословођа. Касније је директор предузећа “Кристал” у Крушевцу.

1949-1952 Милош Петровић (1922-1993) из Александровца

Милош Петровић завршио четири разреда основне и четири разреда трговачке школе. Радио пре рата као трговачки помоћник. Борац IV црногорске пролетерске бригаде IV батаљон. После рата директор у више трговачких предузећа. Одавде отишао за директора трговинског предузећа “Задругарство” у Крушевцу.

79

ИАК, ГНО Крушевац 8. фебруар 1951.

Page 208: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

207

1952-1954 Чедомир Вукићевић Чедомир Вукићевић поднео је оставку на место директора из разлога јер је на разним конференцијама и у дневној штампи врло често критикован за неправилан рад. Нови директор постављен је без конкурса.

1954-1955 Димитрије Марковић (1921-2013) из Вучака

Димитрије Марковић Дулке радио је на разним дужностима у Срезу одакле је дошао за директора трговинског предузећа Морава. Поново се враћа у Срез Крушевац на место вршиоца дужности директора Фонда за путеве, а онда је 28. децембра 1962. године постављен за директора Предузећа за путеве Крушевац.

ЗАДРУГАРСТВО Предузеће Среског савеза земљорадничких задруга Среза Круше-

вац “Расински задругари” основано 1947. године. Седиште у ЈНА бр. 26. Предузеће мења назив 1949. године у “Задругарство”. Послује на велико свим артиклима индустријске робе,

грађевинским материјалом, пољопривредним производима и алкохолним пићима.

Управни одбор Среског савеза земљорадничких задруга у Крушевцу, разматрајући овдашње стање откупне мреже, тржишта и потребу пружања помоћи задругама мишљења је да би од овдашњег мешовитог предузећа “Задругарство” требало формирати више предузећа и то: предузећа за набавку и продају индустријске робе, предузећа за откуп пољопривредних производа, предузећа за откуп и прераду алкохола и предузећа за откуп коже.

Дискусијом се дошло до закључка да би у нашем граду било сувишно постојање сличних предузећа ван Савеза, као “Извоз”, “Навип” и “Морава”, већ да би ове требало укључити у новоформирана савезова предузећа. Колективи “Извоз”, “Навип” и “Морава” оваквом реорганизацијом само би побољшали своје пословање.

Од представника Савеза, савезног предузећа и предузећа “Навип”, “Морава” и “Извоз” формиране су стручне комисије које су отпочеле са сређивањем стања сваког предузећа како би се у скорије време припремиле све документације за спајање ових предузећа.

Предузећа “Навип”, “Морава” и “Задругарство”, из Крушевца, обавештавају своје пословне пријатеље, дужнике, повериоце и потрошаче да су се одлуком Радничког савета почетком јуна 1955. године спојили у једно предузеће под називом “Задругарство”.

Срески савез земљорадничких задруга у Крушевцу и раднички савет ново формираног предузећа “Задругарство” одлучили су да се почев од 1. јула 1955. године “Задругарство” реорганизује у три задружна предузећа и то:

Page 209: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

208

“Жупски рубин” – предузеће које ће се бавити откупом и прерадом алкохолних и безалкохолних пића на велико и мало.

“Задружна трговина” – предузеће за промет индустријском робом на велико и грађевинским материјалом на велико и мало.

“Пољопромет” – предузеће за откуп, промет и прераду пољопривредних производа, живине, стоке и сточних производа на велико и мало – Немањина бр. 9.

Позивају се земљорадничке задруге да сва своја пословања убудуће усмере преко предузећа Среског савеза земљорадничких задруга.

Директори 1947-1952 Божидар Радовановић (1917-1988) из Послона. 1952-1955 Милош Петровић (1922-1993) из Александровца

Милош Петровић дошао за директора трговинског предузећа “Задругарство” из трговинског предузећа “Морава” у Крушевцу.

БАГДАЛА

Трговинско предузеће “Багдала” настало издвајањем из састава Градског трговинског предузећа “Бела Стена” 4. децембра 1954. године.

Реорганизацијом трговинских предузећа 1954. године из састава предузећа “Багдала” издвојиле су се: стовариште дрвета на Тргу црвене армије бр. 1, гвожђарска продавница “Добра Вода” у улици Цара Лазара бр. 26 и гвожђарска продавница “Гвожђар” у улици Пане Ђукић бр. 63 и организују се као самосталне радње.

Реорганизацијом конституисано је ново предузеће “Багдала” у чији састав улазе: гвожђарска продавница у улици Пане Ђукић бр. 29, фарбарска продавница у улици Пане Ђукић бр. 27, и стовариште грађе, и убудуће чиниће једно предузеће: Градско трговинско предузеће на мало за гвожђе, грађевински и огревни материјал “Багдала”.

Седиште предузећа – улица Пана Ђукића бр. 124. Преко својих стоваришта и продавница врши снабдевање својих

потрошача: огревним дрветом, угљем, грађевинским материјалом, разном гвожђарском робом и гвожђарском галантеријом.

Решењем НОО Крушевац бр. 211/3 од 9. фебруара 1959. године Трговинско предузеће “Ратко Пешић” из Крушевца припојило се Трговинском предузећу “Багдала” дана 1. јануара 1959. године и од истог дана послује под фирмом Трговинско предузеће “Багдала”.

Продавнице предузећа “Багдала”, њих 13, су богато снабдевене са свом гвожђарском галантеријом, разним лаким и тешким профилима гвожђа, свим врстама хемијских производа: боја, лакова, фирнајза идр., свим врстама грађевинског материјала: грађе, цемента и др., огревним материјалом: дрва и угаљ. Поред наведених продавница предузеће је отворило 1961. године и стовариште.

Од 1. јануара 1962. године спојени са предузећем “Бела Стена”.

Page 210: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Милорад Сијић

209

Директори 1954-1959 Радисав Чворовић (1907-1988) из околине Чачка

Радисав Чворовић је рођен у селу Доња Краварица код Лучана. Пре рата опанчар. После рата завршио Вишу стручну школу и радио као службеник и друштвено политички радник. У Крушевцу је после рата обављао дужност директора Градског предузећа за управљање државним зградама све до 1954. године. Затим ради у Народној књижари и трговинском предузећу “Дуван”, где је пензионисан 1963. године.

1959 Станоје Цветковић (1923-1996) из Текије 1959-1961 Мирослав Стојановић (1920-1986) из Читлука

Мирослав Стојановић пре рата завршио Војно техничку школу у Заводу “Обилићево”. Радио као мајстор технолог. Борац Расинског партизанског одреда IV српске бригаде, XXII дивизије. Носилац је “Партизанске споменице 1941”. Постављен је 30. маја 1959. године за директора Трговинског предузећа “Багдала” у Крушевцу, а од 1946. године налази се на дужности директора разних предузећа у Крушевцу.

Отишао за директора Трговинског предузећа “Равниште”.

РАТКО ПЕШИЋ Трговинско предузеће “Ратко Пешић” основано је 1. јуна 1952.

године. Има своје 23 продавнице. Решењем НО општине Крушевац бр. 11358 од 6. јула 1954.

године извршена је реорганизација трговинског предузећа “Ратко Пешић” тако што се издвојило као самостално трговинско предузеће “Колонијал”. Подела предузећа је извршена тако што су продавнице колонијалном робом и то: продавница “Колонијал”, продавница бр. 1 у улуци Пане Ђукић бр. 65, текстилна продавница бр. 9 у улици Пане Ђукић бр. 5 до Топа, и текстилна продавница бр. 14 у улици Пане Ђукић бр. 5 преко пута гостионице “14. Октобар”, организоване као самостално предузеће “Колонијал”.

Продавнице предузећа “Ратко Пешић”: “Унион”, “Шумадија”, “Напредак”, “1. Мај”, “Борац”, “Деликатес”, “Идеал”, “Текстил”, “Мода”, “Победа”, “Пролетер”, “Избор”, “Сталаћ”, “Штитаре”, “Велики Шиљеговац”, “Рибаре”, припале су новооснованом трговинском предузећу “Сервис”.

Гвожђарска радња бр. 15 у улици Мирка Томића бр. 29 са стовариштем грађе и продавница бр. 16, чиниле су једно предузеће које је задржало име “Ратко Пешић”.

Реорганизацијом трговинских предузећа од 1954. године носи назив: Градско трговинско предузеће на мало за промет гвожђем и грађевинским материјалом “Ратко Пешић” – Рајићева бр. 12.

Page 211: Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

210

У својој продавници у улици Мирка Томића бр. 29, има велики избор штедњака, радио апарата, пећи, бицикла и остале гвожђарске галантерије. На стоваришту грађе у улици Рајићева бр. 12 има на лагеру у свако доба: грађевинског окова, фарбе, лакове, фирнајзе, цемент, грађе – чамове, борове, букове, шпер плоче.

Одлуком Радничког савета предузећа, а решењем НО општине Крушевац издвојена је као самостална трговачка радња “Црвена Звезда” која продаје текстилну робу у улици Пана Ђукића бр. 95. Пословођа продавнице Милан Сојкић.

Спојили се са предузећем “Багдала” 1. јануара 1959. године. Брисан из регистра предузећа и радњи Фи. бр. 366/59 од 2. марта

1959. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Директори 1954-1958 Ратко Страхиња (1917-1992) из Бијељине

Ратко Страхиња пре рата завршио четири разреда гимназије и радио као трговац. Борац 2. пролетерске дивизије ауточета, водник. У Крушевац дошао 1934. године из Шапца.

1958 Никола Качаревић (1923-?) из Лазарице Никола Качаревић, службеник овог предузећа постављен је 14. априла 1958. године за директора предузећа јер је његов претходник смењен.

1958-1959 Станоје Цветковић (1923-1996) из Текије

ВУКАШИН ЂОРЂЕВИЋ – ДЕВА Градско трговинско предузеће на мало “Вукашин Ђорђевић

Дева” основано је 1. јуна 1952. године решењем НО општине Крушевац бр. 9346/52. Предузеће је регистровано код Општинског суда у Крагујевцу под бројем 204. Основно средство ово предузеће примило од Градског трговинског предузећа “Бела Стена”. Седиште: Рајићева бр. 4.

На захтев предузећа, а са одобрењем НО општине Крушевац, извршена је промена имена предузећу код Окружног суда у Крагујевцу 22. јануара 1957. године када је предузеће добило име: Робна кућа “Вукашин Ђорђевић Дева” и под овим именом послује до 30. септембра 1961. године.

На почетку пословања предузеће је имало у свом саставу четири продавнице, а основано је са циљем да изврши концетрацију својих продавница. Број запослених 1958. године је 43 радника и службеника.

Самостална радња текстилном робом “Укус” припојила се предузећу “Дева” 19. јула 1960. године.