Pozorisne novine Broj 15, 5. mart 1994.pdf

POZORIŠNE NOVINE ■ BROJ 15 ■ 5. MART 1994. ■ GODINA III ■ CENA 1 DINAR

To je potresna, opominjuća

predstava, stvorena od ljubavi i —

trikova. Ona virtuozno propagira

car igre i disciplinooanu

razigranost.

io je april 91. Prepuna dvora- na Jugoslovenskog dramskog pozorišta, stojeci, ovacijama je pozdravljala premijeru Po- zorišnih iluzija Pjera Korneja u režiji Slobodana Unkov- skog. Ukus pariske dekaden- cije, klasika, otmcnost bili su prava stvar usred pocctka erozije svih vrednosti na na-

šem tlu. Vest u razigravanju snova iz nicega, reditelj Slobodan Unkovski to je ovoga puta cinio u ekstravagan- tnom kostimu Angeline Atlagić i da- robnoj scenografiji Miodraga Tabac- kog.Dajući Kornejevu poeziju glumcima na upotrebu, Unkovski ih je pozvao na traženje novih energija, kreativne međuzavisnosti, nagovestio moguc- nost razmene emocija i njihovo pozi- tivno grananje. Kontakt, bolje reći rnagija, uspela je. I sve se ustalasalo čudnim treptajima, buknulo bojama, razvejalo u laticc, paperje, radost. Bi- lo jc to jedino mesto gde su drvoredi od maslačka i gde su zanete dame brkale poze pa na kolenima sustizale kavaljere, i obrnuto. Tako su Pozoris- ne iluzije započele život da bi ubrzo postale najomiljenije iluzije mnogih glcdaladkih života. Sarno... zvuk ten kova s kraja predstave, ta neminov- па, zloslutna veza sa životom, polako je uzimao danak nevinosti umetnosti. Ono što je bilo naše postaje hrvatsko,

Tctka Savka: TomanijaĐuričko u televizijskoj

„Gospodi ministarki", u ulozi koju jc godinama tuinacila u

Narodnom pozorištu

makedonsko, srpsko... Kažnjena zbog pripadnosti sebi i svima, Mira Fur- lan, pre nego što de pobeci i od svojih i od tudih, gubi volju da igra bilo šta. Uz pismo očaja javnosti, ipak se pojavljuje na Bitefu gde to/ctrijumfu- ju. A ona, pozdravljena placnim ovacijama beogradske publike, odlazi u Ameriku.

ysyyoja Brajovic, jedan od onih koji je u Iluzijama pd prve do stotc vederi, priseca se

. . marta pred premijeru. Izlazi- li su sa probe u nem i pust Beograd dok se samo od Te- razija probijao poneki glas

. ' pobune. 1 prvi medunarodni uspeh Iluzija nije protekao

Ж bez bolnih slučajnosti i sim- bolikc. Našavši se u inspirativnom, otvorenom prostoru Mitelfesta u Ci- vidaleu u Italiji, Miodrag Tabački je odlučio da deo scenografije pošalje u nebo. Crne plahte vezao je za meteo- rološke balone. U datom trenutku, sve crnilo sa scene (koje otkriva svet iluzija) krenulo je ka nebu... i odlazilo, odlazilo uz pratnju iste tako du- gog aplauza. Kaže Voja da je crnilo odlazilo ka Severu, ka Sloveniji... gde de kasnije početi veliki raspad i sece- sija.Marta sledede godine, dok oblaci mržnje ved bivaju skrenuti ka Srbiji, nemadki Italijan Roberto Čuli poziva upravo beogradsku predstavu da gostuje u Theatru a. d. Ruhr u Milhajmu,. u Nemackoj. Iluzije su tamo posece- ne i prihvadene izvan svih odekiva- nja, a na novinarsko pitanje zašto radi u Srbiji, beogradski dak Slobodan Unkovski odgovara: „Režiram tamo gde je najbolji teatar". Pozivi Iluzijama da gostuju u Čikagu, Moskvi, na Kubi... obustavljaju se. Ćuti i Korne- jev Pariz gde njegova komedija nikad nije doživela vise od tridesetak izvo- đenja. U međuvremenu, činili smo sve da se deblokiramo dovodedi svet i svetsko pozorište ovde, što je možda nepravda i prema nama i svetu ako se ne dini i obrnuto, tj. da i mi „napolje" odvedemo svoj teatar. Narodito kad postoji predstava evropskog zna- caja kakve su Iluzije. To je potresna, opominjuca predstava, stvorena od ljubavi i — trikova. Gotovo bez rekvi- zita, s mobilnom, lepršavom scenografijom i osam lica, predstava Pozo- rišnih iluzija virtuozno propagira car igre i disciplinovanu razigranost.Pre nego što de postati glavni grad inostrane Makedonije, Skoplje je ta- kođe imalo sreću da vidi Iluzije. A onda su počeli i neki drugi bolovi. Žarko Laušević jc, smatrajudi nedas- nom svaku glumu u ratnim vremenima, napustio sve syoje predstave pa i Iluzije. Zamenio ga jc Dragan 'Mića- nović. Drugarski, s poštovanjem, i fer mogućnošću da se povude kad Lauše- vić poželi da igra. Laušević se za kratko i vraćao Iluzijama. Sa dubokim simpatijama za tumadenje Mire Fur- lan, Katarina Gojković nastavlja život Izabele cvocirajući do detalja Mirinu interpretaeiju. Onda odlazi i najoz- biljniji dečak beogradskog glumišta, gospodin Miša Zutic. Na njegovo mesto dolazi veteran Miodrag Rado- vanović i preuzima deo odgovornosti da Iluzije, predstava stilizovane raz- igranosti i individualnih inspiraeija, ni u jednom trenutku ne predu grani cu otmenosti, dObrog ukusa i lekovi tog artizma. и Branka Krilović

Tomdnija Đuričko 1914-1994.

Tomanija Đuričko rodena je u Sapcu 1914. U pozorištu je pro vela vise od pola veka. Igrala je, najpre, u raznim putujućim trupama, posle u pozoriš- tima u Šapcu, Pančevu i Tuzli, pa u Beogradskom dramskom pozorištu i od 1963. do penzionisanja, 1977, u Narodnom pozorištu u Beogradu. J a Tomanijom Jeremić — Đu-

ričko upoznao sam se 1936. godine. Bili smo zajedno u trupi Nikole Bancvića i gostovali u Banji Koyiljaci, Bijeljim, Janji, Loznici, Šapcu. Kasnije smo se našli u trupi Bore Danitija u Vrscu. Od 1942. do 1951. godine bili smo u Pančevu. Uvek smo bili dobri drugovi i sarad-

nici. Sa njom sam puno igrao kao glumac, a radio puno sa njom kao reditelj. Sa velikim zadovoljstvom. Tomanija je bila zaljubljenik u svoj posao.

oШ

z

Svetozara Markovića50/llspr 11000 Beograd

tel: 011/642 977; fax: 643 226

Ja ću navesti dva-tri primera koja će bar donekle ilustrovati tu njenu pred- anost poslu.Radio sam kao reditelj u Pančevu Šu- mu Ostrovskog. Tomanija je igrala Gurmišsku. Nekako u to vreme, rodi - la je ćerku Mariju. Dobila je tada-zapaljenje dojki. Kažu da je to teška bo- lest, da su veliki bolovi. Tomanija je, svejedno, igrala. Samo bi 2-3 puta u toku predstave došetala do kulise, neprimetno isturila ruku, bolničarka bi joj tada dala injekeiju, a ona se dostojanstveno prošetala scenom, kao da ništa nije bilo.Zonu Zamfirovu takode sam ja reži- rao u Pančevu i igrao Maneta. Tomanija je igrala Doku. Medutim, ona je, posle prvog čina, skidala kostim Do- ke, oblačila kostim devojke, da bi sa mnom mogla da odigra u drugom či- nu „šefteli sokaku" — Niševljanku. To je biloa umetnicki igrano kolo. Kao i balet. A čim bi završila Nišev- ljanku, trčala je da se -ponovo obuče za Doku koju je igrala divno.Kod Banovića u trupi jednom smo igrali Zulumćara u selu Janji, kod Bije Ijinc. Kako nismo imali mladog peva- ča, Tomanija je bez roptanja prihvati- la da joj zalepimo brkove i pevala kao slavuj.Njen život je bio u pozorištu. Ona nije mogla da živi bez scene. Veliki, pravi drug i kolega. Mislim da je do kraja života nosila u sebi nešto od onoga slobodnog, boemskog, putuju- ćeg miljea. 6 Mirko Simić

Kec na desetku Garantooan dobitak sa EKO-KECOM, a svim posloDima: kuporodaja stanova, kuća i placeva na teritoriji Beograda, raseljavanje lokaeija za potrebe investitora EKO-KEC je član Konzorcijuma N, unije posrednika za promet nekretnina.

I „Ludus" dobija s- EKO-KECOM

I) irektor pozorišta „Boško Bu- ha", iznerviran stavom gradskih vlasti, objavio je, na konfereneiji za novinare povodom premijere predstave Alisa u zemlji čuda, da će ovaj teatar za decu postati deoničarsko drustvo. „Bice to prvo pozoriste kod nas u nekoj vrsti mešovite svoji-

ne", rekao je Ršumović, već očajan zbog dugogodišnjeg ignorantskog od nosa grada Beograda prema ovoj ku ći — njenoj prljavoj i u stanju raspa- danja sali i pratećim prostorijama (garderobe, sminkamice, magacin, kancelarije).Pre nekoliko godina „Bošku Buhi“ obećano je renoviranje, pa čak i potpuno nova zgrada u Dafininoj „za- dužbini" na Slaviji. Deca u meduvremenu i dalje gledaju predstave u sali sa „budavim" zidovima, roditelji pro- padaju kroz ruinirane stolice, radnici u radionicama (iseljeni iz erkve kodBajlonija pre pet godina, kada je pravljen Bitef teatar) u Danavskoj ulici greju se uz bubnjare i samo ce- kaju kad će izbiti požar. Kad je jedna privatna firma predložila da pomogne ovom deejem teatru, tako sto hi uložila novae i postala suvlasnik po- zorišta, Ršumović je od predsednika gradske vlade Nebojše Covida i gra- donačelnice Slobodanke Gruden dobio lakonski odgovor: „Necc modi Ršume!"

X ima da možeU tvrdi Ršiunovic. najavljujudi formiranje ekspertske komisije koja bi ustanovila na кон nacin „Buha" može da postanc Đ.D, s tim što bi grad Beograd, kao osni vac, imao 51 odsto deonica. Do tad3,^ sa 35.000 nemackih maraka pomoo koju su dobili od Soros fondaciie. н д ovom pozorištu dočekaće premijen« Alisa u zemlji čuda (26. marta) «I rodendan, dan kasnije, sa novim>‘- i dištima, u okredenoj sail, к

мкмMl lira lEsimmStoje, na osvetljenoj sceni, dva naša fina, iizdržana i otmena glumca, čekaju da prode taj Gogoljev minut i po, koji nikako ne prolazi, Dec 160 godina, otkako je napisan „ Revizor"

ih dvojica su bili fini, uzdržani i otmeni glumci, za veliko čudo još i pouzdani koiege, odlični prijatelji. Kao da ih Usud upario, godinama grickali svaki svoj komadić grkog glumaćkog kruha od devet kora, koračali

rame uz rame, ukorak, i strpljivo tek- ii svako svoju maiecnu, svakog pošto- vanja dostojnu, ali i onu pomešanu, zajedničku karijeru hudu -udbinu ovdašniih umetnika. (Ćak su i najve- će priznanje morali da podele, zaslu- ženo su dobiii Oktobarsku i Sterijinu, za briijantan dijafeg i scenski disput n’urar / Pekiše, po Floberuj. Bili su par, ali ne kao Don Kihot i Sančo Pansa, Pat i Patašon ili Stan Lauer i Oliver Hardi, koji se kao sasvim raz- ličiti skladno dopunjuju, nego kao nasi mangupi Kića'i Mića iz Glišićeve Podvale, ili ona dva šekspirova viteza iz Verone, koji liče kao jaje na jaje. Naši prijatelji ličili su jedan na dru gog, odlićno se slagali, na sceni i u ži- voiu, pa nije bilo nikakvo čudo što su im reditelji, kadgod se spremao ili ob- navljao Revizor dodeljivali da igraju onu dvojicu smešnih i trapavih Gogo- ljevih spodoba - Petra Ivanoviča Dopčinskog i Petra Ivanovića Bopčm- skog. (U tirn ulogama su i diplomira- li, odavno, pre skoro četrdeset godina)Menjali se reditelji i koncepctje, l$os- fimi i dekori, šminke i maske, muzike glumci u glavnim ulogama, Gra- donačeinici i Hljestakovi, ostajali jedino - večiti, sve nam jasniji, Gogolj i uvek isti naši prijatelji P. I. Bopčm- ski i p. I. Dopčinski, baš onakvi kakve ih opisao svirepi pisac u „napome- nama gospodi glumcima : „obojica omaieni, zdepasti, veoma ljubopitlji- vi- neverovatno lice jedan na drugog, obojica imaju trbušćiće, govore vrlo brzo i preko svake mere se sluze mi-

Зтјкот rukama, Dopćinski je malo V1‘ši i ozbiljmji od Bopčinskog, all je Bopćinski življi i nametljiviji od Do- pćinskog."

d sezone do sezone, kroz boija i rđava vremena, B. i

,i. D. doćekaše i „gogoljijadu" u poznu jesen 1993, kojoj bi se i sam Nikolaj Vasiljević u

\ \ ćudu čudio.. Stoje, dakle, icdne večcn. u

‘ mraku iza kulisa, nasi pobratimi, olinjale, sasvim

W propale gradske spahije Pe- tar Ivanovic B. i Petar Ivanovic D, to jest — glumci, ogrnuti teškim šinjeli- ma iz prastare predstave Crvena ko- njica, ne bi li se kako ugrejali i strpljivo četeaju da dode trenutak da izjure na scenu, u'trećoj pojavi prvog čina, da, zadihani, piskavim glasom dreknu; „Izvanredan događaj!" i „Neoce- kivana vest!", Tiho, sapatom, razgovaraju.B: Priča se, dobićemo pakete: dve konzerve, tri sapuna, pastu za zube, džak krompira, ulje, šećer, mleko u prahu, plus — tegla eurokrema i toa- let-papir.ZZLazu, sve lažu. Nismo mi te sreće. B: Profcsorima su već delili. I lekari- ma, ali nisu hteli da uzmu, budale. Obećano i penzionerima.D: Glumci su uvek poslednji. Nema ni papira za apšminkovanje, kako ću ovakav medu ljude?B: Moramo se s-trpeti, jos malo, dok produ sankeije. Glumci moraju da dele sudbinu naroda.Brzo zbace sa leđa šinjele, izjure na scenu, dreknu u glas:„Izvanredan događaj! Neočekivana vest!" neki šaljivdžija iz smrznutog mraka u gledalištu ne može da se uz- drži, pita: „Jesu potpisali u Zenevi?", treći dodaje: „Zamalo!", svi se smeju, cerekaju. Nebeski narod! Predstava ide dalje, bez zastoja.Stoje, dakle, te večeri, u mraku iza kulisft nasi pobratimi, smrznuti, osi-

roteli glumci, to jest jadne spahije P.I. Bopčinski i P. I. Dopčinski, strpljivo čekaju trenutak da se, uparadeni, sa odlikovanjima, pojave, u sedmoj pojavi četvrtog čina, pred sve većom huljom, da mu daju poslednju erkavi- cu — brljivi Bopčinski četrdeset, smušeni Dopčinski dvadeset pet ru- balja u banknotama i tiho, šapatom, razgovaraju.B: Gde mi je bila pamet! Ko zna koliko puta sam ovo igrao, ko zna koliko puta sam pomislio — baš je glup ovaj Bopčinski, kako lako mu onaj dripac izmami pare, a opet sam ostavio gaz- da Jezdi sve što mi je preteklo, pošto su mi opelješili staru deviznu... ZZKo?B: Ti si ispao pametniji, utožio si kod gospoda Dafine.Kikoće se brljivi Bopčinski u šaku, inspieijent iz portala mora da ih opomene: „Tiho, gospodo, izvolite na scenu". Izlaze pred silnog Ivana Alek- ■sandroviča Hljestakova, protuvu i probisveta iz Petrograda, da se po- klone i predstave: „Cast mi je predstaviti vam se — žitelji ovog grada, Petar, Ivanov sin, Bopčinski!" i „Spa- hija Petar, Ivanov sin, Dopčinski!" Bar kad bi se narod iz ove scene mogao poučiti, neće!Stoje, dakle, te mrzle večeri, u mraku iza kulisa, Bopčinski i Dopčinski, to jest dvojica finih, uzdržanih i otme- nih glumaca, pouzdani koiege i odlic- ni prijatelji, smrzavaju se u tankim regendotima i frakovima, čekaju da se pojave, u petoj pojavi petog čina, pred gradonačenikom i Anom Andre- jevnom i njihovom ćerkom Marijom Antonovnom i čestitaju. Tiho, sapatom, razgovaraju, ali kao da se svada- ju.Izbori su sutra. Bopčinski je za SPS i Slobu, Dopčinski za Vuka i Depos,

inspieijent za DS i Đinđića. Šapat škripi, glas se izvija i šušti, inspieijent mora da ih opomene, još jednom: „Tiho, gospodo, izvolite na scenu. Spre- mite se — finale!" Izjure na scenu da prime svu grdnju ljutih i izvredanih sugrađana, i gradonačelnika lično: „Vi ste krivi! Spletkaroši gradski, la- žovi prokleti! Tikvani! Slinavci pu- pasti!" da se pravdaju i tuže jedan na drugog: „Bogami, nisam ja, to je Petar Ivanovic!", „Ma, ne, Petre Ivano- viču, vi ste onaj prvi...", „Ebaš nisam; vi ste prvi".

staje im još samo groteskno . finale, од-а nema- scena na

kraju, kako je zamislio Go- • golj, sve nam jasniji: „Bop-

• h . činski i Dopčinski, pohrlili■ jedan drugom, zinuli i izbe-

‘ čili oči jedan na drugog...Gotovo minut i po skame- njena grupa ostaje u ovak-

• ’-W vom položaju."Stoje, dakle, na osvetljenoj sceni. Bopčinski i Dopčinski, to jest naša dva fina, uzdržana i otmena glumca, pouzdani koiege i odlični prijatelji, čekaju da prode taj Gogoljev minut i po, koji nikako ne prolazi, već 160 godina, otkako je napisan Revizor. □ Slobodan Stojanović

4

Šta pišu Ivan Panić i Stevan Koprivica ?

Mladi Ivan Panić se prošle godine nametnuo kao jedan od najperspektivni- jih novih dramskih pisaca. Dok i^čekuje premijeru filma Ni na nebu, ni na zemiji (režija Milos Radivojević) za koji je pisac scenario, a njegova nagradena drama Sokra- tov testament igra se na inaloj sceni Narodnog pozorišta, Panić privodi kraju pisanje novog komada. „Radni

naslov je Bol bolujem Ada na reci du- boko/. Za sada mogu da otkrijem samo da je reč o Adi Bol bolujem, na kojoj životom pustinjaka živi osam staraca (sedam muškaraca i jedna že- na) koji su svi alasi. Drama se zapliće u trenutku kada na ostrvo slucajno dode jedan mlad pisac, od 36. godina, čovek iz drugog sveta."Novi tekst Stevana Koprivice (Oruz- je, zbogom, Dugo putovanje u Jevro- pu) već je u fazi „prekucavanja". Koprivica se posle duže pauze odlučio da napiše komediju slienu onoj kakva je bila Jevropa... razotknvajuci naš mentalitet kroz neobičan poluištinit dogadaj koji se zbio u proslosti na ovim prostorima. „Radni naslov je Bo ■ milosti Božijoj — objašnjava Kopri- -vica. - To će biti komedija sa šest lica, a glavni junaci su policajci i popo- vi. Radnja se dogada negde u central-

•noj Srbiji, u malom mestu, na prelas- ku dva veka. U varoš koju mesecima pustoše vremenske nepogode, poplave dolazi nekakav pustinjak, kvazi- -prorok, čovek koji je bio i u Jerusali- mu i na Svetoj Gori,.i savetuje očajne meštane da se nepogoda spasu tako što ćc nekog da prikolju, odnosno prinesu na zrtvu bogovima. Mišljenja su podeljena: načelnik polieije koji je pred penzijom protivi se ideji, dok

mlad i ambiciozan policajac, njegov naslednik pustinjakovo mišljenje pri- hvata sa oduševljenjem. Istovremeno, u lokalnom zatvoru, na dobrovoljnoj bazi, boravi neki čovek koji je pobe- gao od žene, i on se pojavljuje za po- tencijalnu žrtvu, rezonujući da je bo- Ije da umre za interes društva nego da ga žena (koja je već dvojicu pre njega sahranila) ubije. Načelnik po- kušava da razreši veliku dilemu tako što ministarstvu polieije u Beogrdu šalje pismo sa pitanjem: da li da pri- koljemo ovog dobrovoljca ili vi iz Be- ograda imate nekog važnijeg da nam pošaljete?" la T. P.

Ko se krije iza sledećih imena i prezimena? Nikola Milić Dam predlaže malu igru pogadanja. Odo su prava imena licnosti koje poznajemo pod drugim imenima. Kojim?

1. Aleksej Maksimovič Pješkov2. Maks Goldman (Max Goldmarin)3. Gabrijel Teles (Gabriel Tellez)4. Žan-Batist Poklen (Jean-Baptiste

Poquelin)5. Filip Neriko (Philippe Nericault)6. Pjer Karie de Samblen (Pierre

Carlet de Chamblain)7. Fransoa-Mari Arue (Francois-Ma

rio Arouet)8. Pjer-Ogisten Karon (Pierre-Augis-

tin Caron)9. Vasilij Pantalejmonovič Lučič

10. Šarl Mesaže (Charles Massager)11. Fingal O'Flaerti Vils12. Luj Farigul (Louis Farigoule)13. Mišel Marten (Michel Martin)14. Vivijen Meri Hartli (Mary Hartley)15. Andre Rembur (Andre Raimbo- urg)16. Leposava Kangrga17. Hedviga Nučić18. Italina Kravanja-Đorđević19. Frajnd Bela Rohel20. Petar Stojanović21. Marija Balas

OdgoDori na 9. strani

I

UGRLOKako nastaje

predstava? U našim pozorištima, koja

potkazuju život i kad se to od njih ne trazi, čarolija počinje da se

uobličuje već na prvoj okuci: ko će to da

plati?ko nastaje predstava? Pita-

nje stvarno može da zvuči kao pitanje iz malog mozga, ali, ako krene priča o tome, odgovara može biti toliko da sami po sebi — lice na predstavu. I nema tog gospodara reditelja koji će suvereno i dostojanstveno preći preko

eugodne činjenice da na kraju potpisuje i ono sto nije smislio. Ili će u potaji čupati kosu, ili će na- metnuti mu fakat — okrenuti u ko- rist umetnosti režije.U našim pozorištima, koja potkazuju život i kad se to od njih ne traži, čaro- lija počinje da se uobličuje već na prvoj okuci: ko će to da plati? Nj.V. sponzor, zna se. Tada se već ušlo u drugu okuku: kako ga naći? Prijatelj, prijateljev prijatelj, komšijin ortak, ortakov prijatelj, varijante su bezbroj- ne, sve do oprobanog činodejstva „poznatog glumca" koji licnorn poja- vom u kancelariji potencijalne žrtve sarmira i samu kasu...Iza tog brda je treća okuka i ko ne vidi znak upozorenja, teško njemu: Smanji gas! Donedavno iskustvo, iz kojeg pozorista jos ne mogu da se is-

kobeljaju, govori da nema tog šarma pred kojim bi inflacija spustila pogled. Pama ne odstupa, a reditelj još ne „pročišćava" ideju. Uporni oboje. A pošto je sirotinja i bogu teška, ne pripomaže ni sponzor koji zna da od države ne maze očekivati nikakav popust zato što je učinio dobro delo. Odavno se na tu temu vode rasprave, prošlog juna je čak kod saveznog mi- nistra kulture bilo o tome reči, kao — pripremiće se zakon kojim bi se sponzori, donatori, zadužbinari... os- lobodili dažbina, a one — sve veće! Tako našem reditelju ostaje da na kraju smanji prohteve. Time je već uleteo u četvrtu okuku, ali sada je njegov otpor toliko omeksan i prepa- riran da svaka dalja odgovornost pada na njegovu dušu. Pa i kad padne u grlo glumice.Pritom, sila u vazduhu može biti i obično, lagano, belo perce, dovoljno teško da sruši koncepciju: surogat snega, ili surogat surogata snega? Reditelj uči dok je živ, pa, bio on i mladi maštoviti — Jagoš Marković! Spre- majući Bogojavljensku noć, zaintačio se da belo perje imitira sneg. Nemoj, Jagoše, ne možemo da dišemo, a, jok! Perje, ili odlazim’ Nećeš, hoću, nećeš, hoću... sve dok jednog dana Katarina Gojković pred samu premijeru u JDP ne proguta „Pahulju"... Premijerna publika već je ulazila u salu, a na pozornici je vejao neki drugi sneg. Pred- stavu su prekrili ruzmarin i šaš...Jagoševe čarolije gutalo je i pozorište „Boško Buha", Upravnik Ljubivoje Ršumović sa uzdahom se vajka: ,,Du- ša me boli kad idem po svetu i vidim čudesa od tehnike za dečja pozorišta — laseri, hologrami... Štircova opre- ma, pa to su same po sebi čarolije...". Upravnika duša boli i kad vidi kostime otrcane od upotrebe, a ni para ni vremena da se obnove i pored najboljih krojača. A tek scena! Crno, male- no, svu noć cara vara, ali ne i maštu, sviklu da se u takvim okolnostima razmahne. Ne možemo da napravi- mo smaragdni grad za Čarobnjaka iz Oza, ali možemo da stavimo zelene naočari. Onako, malo tirkizne, pa se naštimuju refTektori, pa svetluca, a Jagoš i Ršum, duša ih boli, ali zado- voljni...

osebna je priča o nabavci ma- X^terijala za dekor i kostime.

1|§Ncdavno je Atelje 212 „vratio BŠ Hjloptu" glumcima odsutnim

zbog snimanja filma u Pragu i ^§$£poručio od njih grdne — bale

platna. Čuvenog češkog platna, toliko jeftinijeg nego kod nas da je žrtvu nabavke i transporta vredelo podneti.

Slično iskustvo ima i Ršumović koji je nedavno platio čoveku put u Grčku i Tursku ne bi li kupio svilu za Alisu u zemlji čuda.Tajnu — kako je nastao — krije i sil- nim nagradama ovenčani Kirjanja u Narodnom. Koga danas briga kako je onaj orman zaigrao na sceni, ako dobro igra? Priča scenograf Geroslav Zarić: „Već posle dogovora sa Ego- nom (Savinom) osećao sam da nešto škripi u ideji. Nisam bio zadovoljan, mtnjao sam skice, tražio savete i podršku okolo... a Egon već napravio mizanscen po prvobitnom prostoru. Onda mi je sinulo: orman! Hteo sam da ga na početak predstave stavim

Svi gosti „Ludusa promocija и Novom Sadu (SnimiJa

Vesna Pavlović)

rasklopljen i da ga glumci sklapaju tokom predstave. Egon je tražio ne- delju dana da razmisli i na kraju je i tu ideju redigovao, ali orman je ostao..."Slična muka morila je tandem Zarić- -Savin i pri realizaciji (novosadske) Laže iparalaže: „Egon je hteo da vu- če na naivu, a meni je ona previše ek- splicitna, baš naivna", kaže Zarić. „Sve je govorilo da mora biti optičkog mešanja boja i tako sam se opredelio za pointilizam. Ideja se dalje toliko razvijala, da sada vise i ne znamo ko je šta smislio..." Iako već sa iskus- tvom u kojem se početničke ambicije relativno lako odbacuju ako su neos- tvarive, Geroslav Zarić isprobao je i druge igre na temu — kako nastaje predstava. Pre nekoliko godina, po- zvan u Dubrovnik da radi scenografiju za Krležinu Ledu, zamislio je — predstavu u blatu. Onda je „nešto na- učio od majstora", pa je, uveren da bi se bina upropastila, predstavu „poto- pio" u pesak. Viiili bi samo komadi nameštaja... a onda je čekao, sve do tehničke probe. Tadašnja umctnička savetnica Kazališta „Marin Držić", Mani Gotovac, ćutala je... Zarić se posle odrekao potpisa ispod scenografije... Tada se već dešavalo nešto što umetnik nije naučio od majstora. Lu- pilo ga je po čelu ubrzo, retroaktivno, silom živog peska ili blata u koje je hteo da zaroni Ledu, u koje smo tih, dolazećih devedesetih, svi zaronili...

ЖШ Је t0 vreme к°Је Je ostavi- ОВШ 1° snažan pečat i na dve be- O Ш ogradske predstave, kada je

pozorište isprobalo eskapi- zam. Osmi mart 91. Pančevo.

B?. Predpremijera Narodnogpo- \\ slanika. Brstina, lepo razma-

■■ han, predstava teče po svim konvencijama rediteljske za-

Ж’ misli. Publika zadovoljna. Devetog marta, premijera nije, kako je najavljeno, održana u Beogradu. Onog devetog marta i u danima koji su sledili, život je uzeo rediteljsku pa- licu Dejanu Mijaču... Onda je Brki izgovorio ono: „Eto, eto, kakav smo mi narod!"Tih dana, seća se povodom stotih Po- zorišnih iluzija, i reditelj Slobodan Unkovski. Njemu, beogradskom đa- ku, bila je to poslednja režija u Beog-

.radu i u već rasturenoj, uskoro zara- ćenoj Jugoslaviji. Bila je to predstava „о smislu našeg života, o raspadu mojih sećanja", piše Unkovski Čirilovu: „Sećam se, Jovane, kako si me pitao

na premijeri, ili dan pre toga, jesam li ranije znao kakva će biti predstava. Sećam se Mire Furlan koja je tek na poslednjoj generalnoj poverovala u to što igra. Ne mogu ti opisati koliko sam bio zadovoljan kad mi je Miša Žutić rekao na dan premijere da mu je sada sve jasno i d-a zna o čemu se radi. I kako je, naravno, sve to prele- po i meko odigrao. Pokušavao sam da objasnim, u jednoj drugoj kulturi, kako nastaju moje predstave. Kao džambo džet, sporo uzimaju zalet na pisti, putnici još imaju vremena da provere svoja sedišta ili da nađu bolja, nije izvesno hoće li pista biti dovoljno duga za poletanje, da ne govorim o situacijama kada smo se na kraju piste ponovo vraćali u suprotan pravac... Ali, kad poleti, ako se to dogodi, onda se ima utisak kao da je ze- maljska kugla sa pistom na njoj, pro-^ pala..." s Slavica Vučković

Veče s „Ludusom" u Novosadskom

pozorištuosle vise od godinu dana izla- ženja, pozorišne novine Lu- \dus imale su svoju promociju Luživo" u prepunoj sali Novo- [sadskog pozorišta (LJjvideki szinhaz) u Novom Sadu. U umetničkoj družini, koja je pristigla autobusom iz Beog- rada u subotu uveče, našli su se brojni glumci iz Beograda.

Iako je glumica Svetlana Bojković, govoreći stihove Ljubpmira Simovića iz prvog broja Ludusa, postavila pitanje: šta će nam pozorište kad smo bo- si i goli, šta će nam glumci kad nemamo soli? — izuzetno srdačna atmos-

fera i buran aplauz u „Веп Akibi" bili su najbolji dokaz koliko su narp potrebni i pozorište i glumci, ali i pozo- rišne novine kao Ludusza koje je nji- hovglavni urednik Feliks Pašić rekao da su pouzdano jedine u Jugoslaviji, verovatno jedine na Balkanu, a кр zna možda i jedine takve u Evropi. Ljuba Tadić je govorio monolog iz svoje poslednje predstave Gardero berkoja beleži veliki uspeh u Beogradu, Milena Dravić je razgalila publiku pričajući o „velikim" i „malim" muškarcima iz svojih Ženskih razgovora, Atila Madžar je recitovao na mađarskom, dok su Stevan Garđino- vački i Stevan Šalajić izgovarali pri- godne, domaće, prepoznatljive pa- nonske monologe.Prisustvo Vide Ognjenović iskorišće- no je da publika čuje najavu njene nove režije. Reč je o Goldinijevim Tergovcima koje postavlja na scenu Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Reditelj Hamleta, mladi Gorčin Stoja- nović, pobrao je aplauz odgovarajući na pitanje zašto je osjaq a nije krenuo negde u svet: „Mira Karanović je - kaže Gorčin Stojanović — jednom prilikom izjavila kako ne može da ide јег je tamo čeka poniženje, malo manje nego ovde. Ja ne mogu da idem iz istog razloga, jer me čeka poniženje, jedino ne znam da li je manje ili veće nego ovde, znam samo da je nepoz- nato".Od roditelja Ljubomira Draškića, kojeg je intervjuisao njegov mladi kolega Jagoš Marković, saznali smo da je poželeo jednom da i on bude glumac, da igra Nesrećkovića u Šumi u režiji Huga Klajna. Dejan Mijač je svoje prisustvo na sceni iskoristio da poka- že svoj besterkitonovski komičarski dar, itd.Treba reći da je ceiu ovu Ludusovu promociju u Novom Sadu finansiralo nekoliko sponzora bez čije pomoći ne bi bilo Ludusa. sR. Stanković („Borba", 21. februara 1994)

„Borba", razumljivo, ne navodi imena sponzora novosadske promocije „Ludusa". Mi to činimo sa zadovo’i- stvom i sa zahvatnošću. Dakle, genc- ra/ni seponzor promocije bila je Vor vodanska banka, priložnik „Ludusa’ od prvog broja. Pomogle su, svaka vrlo konkretnim učešćem, novosadske firme: „Kotrade", „Cesla", Ziatara „Smieško", apoteka „Arnica", agenci- ja „Scena", cvećara „Dragana", pro- davnica i servis „Ming"

V

taw 1593.Nezvanično: Aleksandar Berdek, glumac, dao je 19. januara otkaz ujugos- lovenskom dramskom pozorištu. Odlukom Vlade Srbije na mesto upravnika Narodnog pozorista u Beog- radu postavljen je Aleksandar Berdek, glumac (Dnevnik RTS, 20. januara). „Smatramo da Berdek nema nikakvog rukovodeceg iskustva, nema uvid u složenu strukturu Narodnog pozorista cije predstave nije godinama gledao i nikako ne može biti u stanju da vodi jednu tako znacajnu i komplikovanu kudu sa tri ansambla", stoji u pismu Saveza dramskih umetnika Srbije upućenom 22. januara predsedniku Srbije Slobodanu Milosevics i na druge važne adrese. Pismo na te adrese šalje i kolegijum Narodnog pozorista. Traži se preispitivanje odluke. Na konferenciji za štampu članovi kolegijuma izjavljuju da su za postavljenje novog upravnika saznali iz medija. Sonja Jauković, glumica, tvrdi: „Završena je jedna epoha Narodnog pozorista. Verujem da de nova, sa Bercekom, biti bolja. Dolazi do- vek iz naših redova".Petar Božović u Borbi: „Ја sam vec rekao šta mislim o glumcima koji že- le vlast — bilo koju drugu osim one koju imaju na sceni ili pred kamera- ma (...) Ovde je rec o postavljanju jednog glumca, poslanika vladajude partije, dekretom republičke vlasti. Ima li to izgleda na uspeh? Ne znam, vi- dedemo".Narodno pozorište napuštaju Svetlana Bojkovid, Predrag Manojlovic, Vida Ognjenović i Predrag Ejdus. Na repertoaru vise nema Sirana de Berže- raka, Učenih žena, Madam SenŽan, Ričarda III, Napoleona... Ejdus de nastaviti da igra Kir Janju.

Тог 1993.Udruženje književnika Srbije u Fran- cuskoj 7 organizuje veceri ,,za spas kulture" — jedan od razloga su i zbi- vania u Narodnom pozorištu. Savez dramskih umetnika Srbije obraća se novom mandataru vlade Srbije, Ni- koli Šainoviću, novim pismom sa sta- rom molbom - da se preispita odluka o naimenovanju Berčeka.Ćetvrtog februara pozonsta u Srbiji

?spustaju zavesu u znak protesta zbog fizićkog napada na glumca Irfana Mensura. Otvoreno je jedino Narod no pozorište. Na velikoj seem baletska predstava Pokajnik — Karmen. Predstava drame Osvrm se u gnevu, namaloj sceni. otkazana jejer Draga na Varagić date otkaz. Još dyepred- stave manje na repertoaru: Je h bile Knezeve večere?', Osvrm se n gnevu. Aleksandar Berček konacno rzlazi

pred novinare, ali samo da bi pred- stavio Klaudija del Monaka, novog direktora Opere. Najavljuje posebnu konfereneiju, „kada bude spreman". Iz Narodnog pozorista odlaze Milan Štrljić, Suzana Jovanid i Zorica Dokid. Berdek promoviše nekadašnjeg inspi- cijenta Predraga Perovida u domaci- na teatra, koji odgovara samo Berce- ku.

M1993.Na repertoaru vise nema Nastasje Fi- lipovne. Danilo Lazovic je pred poce- tak martovske predstave ošamario balerinu Jelenu Šantid. Upravnik Berdek smatra da je to njihov privatni sukob. Radomir Putnik, novi direktor Drame, na konferenciji za štampu najavljuje bogatu sezonu.Desetog marta prvu godišnju konfereneiju za novinare drzi Aleksandar Berdek. Na podetku prikazuje se horor film o materijalnom stanju zgrad- nje. U nastavku, govoreći o losern fi- nansijskom poslovanju kude, Berdek pokazuje novinarima ugovore o ko- rišćenju korisnog poslovnog prostora, koje je sa privatnicima, na štetu Narodnog pozorista, potpisala Vida Og- njenović u svojstvu v. d. upravnika. Najavljuje tužbe protiv glumaca koji su napustili Narodno pozorište, Vida

dunav papir

KU ffl »III ffi

Beli list papira i olovka, to je sve što vam treba, ako znate adresu.Pismo cete, naravno, staviti u ko- verat od belog papira.Varaju vas kada kažu da papir trpi sve. Papir, trpi, ali voli lepe reelLepe reči Ludusa čitate na lepom papiru Dunav papira.Ludus je pismo koje vam šal je Dunav papir.Adresu znate:DP DUNAV PAPIR11010 BeogradVoždovački kružni put 6Tel/Faks 011/473-016

Ognjenovid u Večernjim novostima (15. marta) objašnjava da je sve ugovore zatekla i da je samo potpisivala revizije u prisustvu clanova kolegijuma i strucne komisije. 0 magacinu u Dobanovcima koji, po Berčekovim rečima, nanosi silnu štetu pozorištu arhitekta Ljubomir Zdravkovid, autor projekta, izjavljuje za Poiitiku: magacin u zgradi na Trgu nije bio ni pred- viden, jer nigde u svetu magacin nije u centru grada. Na Berdekove optuž- be odgovara otvorenim pismom Jovan Ćirilov. Podseda, između ostalog, da je Berdek kao glumac Jugosloven- skog dramskog pozorišta cesto vra- dao uloge ili izlazio iz projekta odmah posle premijere (Mladić).

којPovodom 150 godina od rodenja Kos- te Trifkovica Radoslav Doric postavlja Izbiraćicu koja de’van konkurenci- je biti izvedena na Sterijom pozorju. Predstava ne dobija laskave kritike. Na maloj sceni Pavle Lazid režira Beketov Kraj partije.

loo IMDruga baletska premijera — Romeo i Julija Sergeja Prokofjeva. Na Maloj sceni — Dijamantska ogrlica Zorana Božovića.

lol 1993.Sukob Klaudija del Monaka i Aleksandra Berčeka. Del Monako odlazi iz pozorišta i podnosi sudsku tužbu protiv Berčeka. Pozorište napušta i „domaćin" Predrag Perović. .

leplembor IW3.Za direktora Opere postavljen Jovan Šajnović. Radomir Putnik na konferenciji za štampu najavljuje bogatu jubilarnu, 125. sezonu.

Olrtobar Iffi.Premijera: Mesec dana na selu Turge- njeva i Verdijev Otelo na velikoj, a duodrama Željka Mijanovića Pomozi mi pa maloj sceni.Scena u Zemunu nije otvorena 15. oktobra, kako je najavljeno Kada će, ne zna se.Objavijeni rezultati konkursa za dramu. Odabrano pet tekstova. Poćinje prosiava stote godišnjice rođenja Mi-

Crtež Vinsenta Gadomskog, „Borba"28. februara 1994.

loša Crnjanskog. U Narodnom pozo- rištu prikazuju se televizijski filmovi 7?a/i Tesla.

tab 1993.Premijera Maske Miloša Crnjanskog koju režira Nikita Mjlivojević. Na scenu se vraća Vera Čukić koja za ulogu Generalice dobija iiagradu „Rasa Plaović".Priredba povodom Dana pozorišta. Najveći deo programa cine operske arije Predstavljeni studenti glume, stipendisti Narodnog pozorišta. Svi- ma iznad glava vise neuskladeni cvet- ni aranžmani i nepravilno isečen te nakrivo obešen grb Kuće od stiropo- ra.

Detembar 1993.Cena ulaznica za predstave Narodnog pozrišta je toliko niska da se čita- va velika sala može kupiti za 10 (slo- vima: deset) nemačkih maraka. Profesor Vladimir Jevtović sa svojom klasom glumaca, stipendista pozoriš- ta, postavlja Šekspirovu Ukroćenu goropad. Na Maloj Sceni premijera drame nagradene na konkursu Saveza dramskih pisaca Srbije: Sokratov testament Ivana Panića, u režiji Veli- mira Mitrovića. U Narodnom pozo- rištu obeležava se 50 godina glume Mije Aleksića. Upravnik Berček nije prisutan.

Iiiiw IMSukob Jovana Šajnovića i operskog prvaka Živana Saramandića. Sara- mandić suspendovan. Milica Zajcev daje ostavku na mesto u Upravnom odboru pozorišta. Pozorište napušta Petar Božović. Izjavljuje u Večernjim novostima (30. januara): „Ako se moje zaposlenje u Narodnom pozorištu 'svodi na to da stalno teglim neke džakove sa krompirom, mesom, sa- punom, a da ne mogu ni da razgovaram sa zvaničnicima pozorista, radije ću da odem".

lebwIM.Osamnaestoro solista Opere upućuje javni apel za spas Narodnog pozorista. Pozorište napušta primabalerina Ašhen Ataljanc. Savez dramskih umetnika Srbije posebpim telegra- mom poziva Berceka da objasni raz- loge njenog odlaska. Istovremeno, podržavajući apel solista Opere, predsednistvo Saveza upućuje otvor- neo pismo predsedniku Miloševiću, tražeći od njega da zaštiti nacionalni teatar od samovolje i neznanja upravnika Berčeka. Podršku pismu daju ugledni srpski dramski pisci.Berček upućuje otvoreno pismo Svet lani Bojković, predsednici Saveza dramskih umetnika Srbije. Optužuje je za mržnju prema nacionalnom teatru. Ističe da je za godinu dana izve deno 13. premijera i da je pozorište imalo 98.584 gledaoca. Svetlana Boi ković odgovara da je jedina partija kojoj ona služi umetnost.Ministar za kulturu Republike Srbije,

.Doko Stojčić, tražiće od upravnika i upravnog odbora izveštaj’o radu Na rodnog pozorista. Živan Saramandic u otvorenom pismu optužuje Šajnovi ća za nestrucnost, a Berceka za samo volju. Ashen Ataljanc odlazi u Ne maćku. Izjavljuje u Prite.-„Upravni

ka ću pamtiti kako lupa šakom o sto". Jedanaestog februara Bcrček drži drugu konfereneiju za starnpu koja poćinje prikazivanjem rcklam- nib spotova o premijerama, gostovanjima i posebnim programima Narodnog pozorista. Berčck govori o ne- sporazumima u Operi i Baletu. Smatra da ih ne treba iznositi u javnost. Za Ashen Ataljanc tvrdi da zapravo nije ni otišla iz Narodnog pozorista. Što se Saramandića tide, on u Beog- radskoj operi „možc da zapeva već koliko sutra". Nacionalni teatar je, objašnjava upravnik, uštedeo državi 200.000 maraka na mazutu, a pošto se koriste samo stvari iz fundusa, nove predstave su izuzetno jeftine. Na pitanje novinara šta je sa 200.000 maraka koje teatar dobija od Republike, Berček odgovara da kuća troši mnogo vise, da je deo tih sredstava raspo- deljen u plate, a deljeni su i paketi. Da Ji je sanirano ono što je prošle godinc videno u horor filmu? „Kakva sanaeija? Nešto može da se dovede u red, nešto ne može. Magacin u Dobanovcima smo ukinuli. Tamo vise ne držimo dekor. Napravili smo neke pretumbaeije ovde". Što se spornih ugovora tide, Berdek o njima ne govori, sem o onom vezanom za scenu u Zemunu. Taj ugovor je revidiran. Petar Božović je otišao iz pozorista po- što je, kaže Berdek, odbijao uloge specijalno za njega birane. O Savezu dramskih umetnika Srbije upravnik misli da se ne bavi svojim poslom, ved kadrovskom politikom vlade Srbije. „Ljudi moraju da shvate da, koja god partija bude na vlasti, ona de po- stavljati svoje ljude. Tu Boga nema!" Na Maloj sceni premijera monodra- me Milana Mitida Uspomene lake že- ne.

Goran Gligoric, solista Opere, nede pevati ni jednu predstavu u martu, zato što je otkazao učešće u Lučiji od Lamermura. Gligoric ima lekarsko uverenje da je bio bolestan, ali Ber- cek smatra da su interesi nacionalnog teatra predi od svih licnih proble- ma, pa dak i od zdravlja. (Večernje novosti, 1. marta) „Osedam se kao junak Orvelovog romana", izjavljuje pevad.Premijera Šoovog Pigmaliona. Ivana Žigon u ulozi Elize Dulitl.To be continued, в Maša Jeremie

0

Tri hiljade kilometara trebalo bi da bude

dugo putovanje niškog „Okovanog

Prometeja": od Olimpa, preko

Soluna, Sićevaćke klisure, Sofije, Velikog

Trnova do Rusije i Gruzije. „Hoćemo da

stvorimo pozorište 21. veka, i to baš ovde, u

Nišul", kaže reditelj projekta sa Eshilom

Marislav Radisavljević

a Eshilovim Okovanim Prome- tejein Narodno pozorište u Nisu, odnosno ekipa reditelja Marislava Radisavljevića, kre- će krajem aprila na pozorišni put dug 3.000 kilometara. Pre- mijerno bi Prometej trebaio da bude prikazan na grčkom Olimpu. Sledile bi predstave u Solunu, pa u Sićevaćkoj klisu-

ri, u Nišu (na maloj sceni pozorišta), potoni u Sofiji i u Velikom Trnovu gde je umro Sveti Sava. U Trnovu bi se igralo u kanjonu reke Jantre. Put bi dalje vodio u Rusiju, do Rostova na Donu, Tbilisija i Kavkaza, a za- vršio bi se na izvoru reke Terek ćije je mitsko ime Hiblist.„Dosta nam je salonskih predstava!

Hoćemo da stvorimo pozorište dvadeset prvog veka, i to baš ovde, u Nisu!", kaže Marislav Radisavljević i ob- jašnjava šta ga je privuklo baš Okova- nom Prometeju: „Ako se ozbiljnije pozabavimo Eshilovim delom, otkri- ćemo podudarnost antičke Grčke i našeg vremena. Prometej je, kako sam ja protumačio tragediju, žrtva stvaranja novog poretka. Kada je Zevs odlučio da stvori novi poredak, sklonio je stare bogove. Prometeja je ekskomunicirao, prikovao ga za ste- nu na Kavkazu i tako odvojio od ljudi. Zar se ne čini da smo mi danas prikovani za Balkan? Zar nije to od- mazda savremenih svetskih bogova?! Mladi niški glumac Goran Milev biće Prometej. Igraće još Snežana Petko- vić, Zorica Damnjanović, Daniiela Stojanović, Nikola Protulinac, Dragi- ša Veljković... sve nekadašnji Radi- savljevići učenici u niškoj srednjoj glumačkoj školi, danas s diplomama Fakulteta dramskih umetnosti u Be*- ogradu. Angažovana su tri scenografa: Jugoslav Erčević, Veljko Miljković i Boris Čerškov. Kostimograf ce biti Maja Janković, studentkinja završne ■godine Likovne akademije. To je njen prvi rad u pozorištu. U sto sedam sezona, podseća Radisavljević, niško pozorište izvelo je oko 2.500 komada, ali nijednog Eshila. Uzgred, na niškoj sceni nikada nisu igrani ni Domano- vić ni Njegoš... Radisavljević je odlu- cio da Eshila u Niš (i u svet) uvede na velika vrata. O putešestviju Prometeja biće snimljen film, a u „karavanu" će biti i televizijska ekipa. Muziku komponuje Nenad Milosavljević iz grupe „Galija".

V

gočekivanju Prometeja, godi- | na u niškom pozorištu poče-

la je premijerom Fejdoovih I Ćurana. Režirao ih je Veli- .Д mir Mitrović koji je lane u #Nisu postavio Sterijine Ro-'

doljupce: To je peto Fejdoo- $ vo delo na niškoj sceni. Pre < Ćurana prikazani su njegovi ■ vodvilji Idem u lov, Buba u

uhu. Hotel Slobodan promet i Da ma iz Maksima. Utisak je da se s novim Fejdoom nije uspelo. Mitrović nije dozvolio glumcima da se razgovaraju, pa su se samo donekle izdvojili Živko Vukojević, Miroljub Nedović, Verica Jovanovic i Sanja Pavković. Nije se proslavio ni Dejan Pantelić kao scenograf, još manje kao kostimograf.

Samo nekoliko dana posle premijere Ćurana počele su probe Zmaja od Sr- bije Miladina Ševarlića (koji je i upravnik niškog pozorišta). Delo je do- bilo nagradu „Branislav Nušić" 1990. i bice to njegovo premijerno izvodenje. „Baveći se vremenom despota Stefana Lazarevića, dakle epohom kosovskog boja, istražujem parametre srpske istorije koji i danas uslovlja- yaju našu nacionalnu sudbinu", kaže Ševarlić. „Zmajerq od Srbije (to sada govori upravnik — prim. S. K.) želi- mo da i ove godine pobedimo na Sus- retima 'Joakim Vujić' i konkurisemo za Sterijino pozorje. Dakle, krećemo ambiciozno, kako smo lane pošli a zatim i lepo prošli sa Koštanom." Ko- mad režira Slavenko Saletović koji je u Nišu prošle godine postavio Nuši- ćevo Sumnjivo lice. Kao i u Kostani, i u ovoj predstavi gostovaće poznati beogradski glumci.Do kraja godine niško pozorište iz- vešće još Sremčevu Ivkovu slavu u re- žiji Marislava Radisavljevića, (mož- da) komad Milorada Pavića Zauvek i dan vise, dramu Radomira Putnika Kralj Milan Obrenović, (možda) i delo nagradeno na poslednjem konkursu „Branislav Nušić". Q

Slobodan Krstić

Kikindsko pozorište, u43. sezoni, sprema

„Ožalošćenu porodicu" koju je prvi

put izvelo 1955. Drugi put je

predstava skinuta s programa Susreta

vojvodanskih pozorišta 1980, jer su

neki u njoj videli aluzije na dešavanja

u ožalošćenoj porodici ondašnjeg pokojnika.

9žalošćena porodica Brams- lava Nušića, koju na scenu Narodnog pozorišta iz Ki- kinde postavlja Miroslav Benka, biće treća ovogodiš- nja premijera ove pozorišne kuće koja kontinuirano radi već 43 godine i spada u red najboljih i najčešće nagrađi- vanih amaterskih teatara u

Jugoslaviji.Ožalošćena porodica, koja bi pred publiku trebalo da izađe sredinom marta, treća je prcmijera ovog komada od 14. juna 1950. godine kada je Koštanom Borisava Stankovića otvoreno kikindsko pozorište. Prva po- stavka Porodice bila je 3. oktobra 1955. godine, a režirao je Đura Ma- njulov. Predstava je prikazana devet puta, što je za onđašnje prilike bilo pristojno. Većina tumača Nušićevih likova više nije među živima, a.neki, kao, Stevan Božić i Sava Pavlović, ostavili su neizbrisiv trag u kikindskom glumištu. Drugi put Kikinđani su Ožalošćenu porodicu na scenu posta- vili posle dvadeset pet godina, 12. aprila 1980. godine. Predstavu je režirao Dragan Jović, koji je, uz Ljuboslava Majeru najtrofejniji reditelj Narodnog pozorišta iz Kikinde. Za Jovićevu predstavu vladalo je veliko intereso- vanje. I ta Porodica imala je devet iz- vođenja. Predstava je teatarski život započela u vreme kada je čitava na’cija bila zaokupljena bolešću i lečenjem Josipa Broza Tita, a kada je trebalo da doživi svoj puni zamah, na Susre- tu vojvodanskih pozorišta, jednostavno je skinuta sa programa, jer su de- šavanja u ožalošćenoj porodici pokoj- mka mogle izazvati neželjene aluzije.

Narodi it; nnP'D da ST ProP3^ ^sični narodi koji su nosilisuknje. da na ovoZnzrrdr, ари^Ре su. ostafe- „Moda Denda" skromno'se trudi

p u emlje sacuva i suknje i narod, i to onaj njegov lepši

o suhi^Pod^kZ-011^ suMe' a ni su^n)a naroda. Ali, nije reč samo daêtakostZja ndZk0nibde u,naroda "Moda Denda" u tom pogledu

Denda shvatitZsr k°pPletu Tek kad vidite ženu odevenu a d „Moda Denda" reč'"Oči zbore što im velisrce"!

Otkrivamo vam t ■ ‘ nas pvnu stranu osmog, junskog „Ludusakostim DendeÎ n11 predstavi "Kosa" Milena Dravic nosila je

sum „vende . Ipozomma ,e modna pista „Mode Denda".

„Mods Denda",' Beograd,

Starine Novaka 5

Kako izlazi „Ludus"? Ni jcdnostavnijeg pitanja, ni težeg odgouora. Izlazi uprkos (losim okolnostimaj, a s ohrabrujućim prkosom soojih prijatelja i priložnika. U temclje svakog broja pozorišnih nouina, pa i ovoga, ugraden je kamen dobre volje i pomoći NIP „TV novosti" D.D.

Peti Fejdo: Iz „Сигапа" u niškom Narodnom pozoristu

lumci Branislav Čubrilo, Branislav Šibul i Berta Deže, koji su igrali u predstavi, a nalaze se i u sadašnjoj pode- li, sećaju se da politićke strukture nisu vršile direk- tan i grub pritisak ali je bilo „odredenih" sugestija i pre- poruka, uz obavezno podse- ćanje na eventualne posledi-

Dugo je uprava Narodnog pozo-ce. Dugo je uprava i\arounog pozo- rišta razmatrala nastali slučaj, lomila se i premišljala šta da učini sa pred stavom u koju je uloženo dosta novca i truda, i neiscrpne amaterske energije... Odlučeno je da se Ožalošćena porodica ne igra na Susretu, i to je jedina dramska smotra vojvodanskih po- zorišta na kojoj, i pored izborne vize, Kikinđani nisu učestvovali. Predstava je te jeseni.1980. godine ponovo vra- ćena na repertoar ali je odigrana samo' četiri puta.Zbog svega ovoga razumljiv je zafnos u kikindskom pozorištu dok train probe treće Ožalošćene porodice. Da su očekivanja velika, govori i podatak da je angažovan Miroslav Benka, reditelj koji je prethodnih godinu dana radio u Slovačkoj u koju se vraća odmah posle kikindske premijere. Benka je najveće uspehe postigao sa glumcima iz Stare Pazove. Za predstave uradene sa amaterima iz ovog i mesta dobio je nagrade na pokraiin- skim, republickim i saveznim smotra- ma, njegova predstava S.O.S. bila je! u nezvaničnom programu Sterijmog pozorja.Kikindani su nadaju da će uspeti u novoj pozorišnoj „zaveri" koja sc zove Ožalošćena porodica, te da će tt predstava stati uz rame s predstavama Pa, izvolite u Sakule... Zorar.a Petrovića, koja je pred 150. izxode njem, Sterijinim Kodoijupcima. kora je neprekidno na repertoaru već čen- ri sezone, Preljubnicima (Ćuranjufr ža Fejdoa za koju se već drugu sezo; nu, kada je na repertoaru, uvek trar karta vise. ■ Milos Latino^

rahela Ferari,1^11-1994.

Neće biti jednostavno sada, kada su se život i gluma sastali na poslednjoj rampi, razlučiti šta je u pozorištu bila Rahela Ferari: škropljioa, okrepljujuća kiša, iznenadan, preteći pljusak, oblak nad mirnim morem ili svetlo u praskozorje

ško da bi se našao, i teško da e se naći, odraz Rahele Ferari

1 liku neke ciruge glumice. S druge strane, ona koja je odraz svoga lika umnožavala u foli- kim ulogama priželjkivala je da se pretopi u sasvim tuđ život i da je, pritom, u tom životu niko ne primećuje. „Ја sam, izgleda, neki čudan svetać', rekla

mi je jednom prilikom, objašnjavajući svoju žudnju za reinkarancijom, ako i to nije bio tek hir njenog smisla za nepredvidive paradokse.Rahela Ferari, to je pozorišno ime Marije Stojković, a Stojković je prezi- me njenog supruga, glumca Ace, koje je uzela Zemunka koja se, ustvari, zove Frajnd Bela Rahel. To nisu para- doksi, to je jedna jevrejska <;dbina. Milan Dedinac je smislio i/raz „rahe- lizam". Drugi su ga svakojako tuma- čili, ali se njegova suština prevodila neočekivanošću. To da ulozi prilazi s neke potpuno nepoznate strane još ne govori ništa o samom metodu, kao što priznaju glumice da nije „štanco- vana i ukalupljena" ne kazuje više od konstatacije da su njene žene otkače- ne uvrnute ili, kako bi ih sama izvo- lela predstaviti, zvrknute. Kod zvrknutosti" odmah se pomisli na

Tetku Ebi iz Arsenika istarih čipaka, koia „dobročiniteljski" upokojuje desetak usamljenih staraca, sve žmirka- jući nabirući obrve i zavijajući glasom koji je u Rahele Ferari bio čude- san instrument, kao što je ona sama, u glumi, bila čudan svetac.Ali, dok se sećamo tog glasa Rahele Ferari vidimo je kako ćutJ kao Aksi- nia u 'legoru Buličovu i ргеко te ćut- n e kroz koju se sabire i kruni osku- dan besmislen život, stižemo na prag života bez zvuka Gogoljeve Avdotje, ledne od onih malih uloga u kopma ie u poznim godinama života, tražila smisao svog bezglasnog prisustva na sceni Za mutavu Avđotju u Revizorii reći će ćak da joj jc najdraza uloga,

7što пе treba uzeti zdravo za gotovo kada ie u pitanju Rahela Feran 1 ona ( 5 uiogama vodila „svoju" politiku, kao Andrić sa svojim pricama.

. .. eće biti jednostavno, sada kada su se život i gluma sas-

.. tali na poslednjoj rampi raz- Ц lučiti šta je u pozorištu bila

Rahela Ferari: škropljiva, ЖШЖ okrepljujuća kiša, iznena

dan, preteći pljusak, oblak nad mirnim morem ili svet-

% . Io u praskozorje. U prvoj Ж W svojoj ulozi u Jugosloven-

skom dramskom pozorištu, kada joj je bilo trideset šest godina bila je u l/fka Vanji majka šezdesetogodišnjeg Strahinje Petrovića. „Čas sam bila zgodna i mlada, čas starica", pričala je sa šeretskom obešćtk U njenom še- retluku, na pozornici koliko i u živo- tu, paradoksalnim se moglo činiti samo to što se njen pronousirani ,,maj- munluk" teško povezivao sa gospo- đom koju čitave generacije pamte kao svoju. Govorila je: ,,Ja sam stalno u prvom razredu." Iz klupe tog razre- da mogla je da gleda svet kako ga je gledala: začuđena onim što vidi i ra- dosna zbog onoga sto otkriva.I, posle svega, opet paradoks. Ta ista Rahela, kojoj je teško naći ravne po duhu, po „zvrknutosti", po istovremenom pogledu na život s dveju njegovih suprotstavljenih strana, „rein- karnira se" u glumcima koji, naoko, s. njom nikave veze nemaju. Ako i nemaju, priznaće da je ona čvrsta. Rahela bi rekla da su to samotnjaci. I u prasumi, a kamoli u pozorištu, takvi se lako prepoznaju. ffi Feliks Pašić

Hommage Raheli FerariHodočašćem tuge ispraticemo je sutra. Gle, Ona besmrtno živa živa, već je na Olimpu Talijinom! Draga Čaplinova seša, ugodno spiestila se, nasmejana, sva bela, u čipkama, zlaćane kose, igra bridž set sa Baster Kitonom...

Talijina bratija, komcdiografi, počev od Aristofana, i slavni glumci helenskih dana kibicuju... Oko njih, Molijcr, a la francais vrcav. Tu je, šetka se i Plaut, Aristofan, posve ironičan, ali pomalko i pjan od guste olimpije ambrozije, priča viceve, kako su Here lukave, al prelepe, varalc bogove, šljivare Melete, Alkibijade, mudre Sokrate...

Srebrna starka, Nušićeva Sarka (tu je i Ben Akiba!), Rahela, zauzela mesto do besmrtne Rachel, tragetkinje, i Taška Načića, bludnog sina gospa Talije i drage nam Rahele. Taško „davitelj", genijalan skladatelj mime i mimike komike, mamici Raheli prica da i nije baš takva promaja ako si na kosmos-čardaku, na Talijinom sokaku — Olimpu.

Gospari — Molijer, Euripid, Plaut — slažu se u dlaku sa Taškom dok, pod finom zlatnom maskom, muza Mnemosina seća se kako je Rahela, kći Judeje, rodena u Zemunu slavjanskom, zaista besmrtna u „Arseniku u starim čipkama".Sarno Njoj svojstvenim razgal klikom, Rahela se smešii kaže da nije bila loša ni u „Jagodama do grla", gde će joj. unuk, Buca Cvejić, uz mangup sentiš geg izvući lovu za farmerke LEVIS, a bakut, draga mu, sva od klasik starinske romanse, desne, glasno sanja da će joj jednog lepog dana frajer unuk (ljubavlju kroz zdenac vere) na belom konju kao Muhamcd, haj - u beli svet — na konju belom, ko nekad Njen!

1 na oberučni pristanak mudre Klio, draga nam Rahela raspreda ćaskavo, o filmsko-istorijskim dogodovštinama u SEĐMOM ČUĐU od TANGA ARGENTINA, i ljupka njena faca obrazima kažc: „Baš do grla, od srca, u tom filmu, zabavljala sam se sa Mijom, Mićom, Pepijem, Ruzicom... Ja, osamdeset-let-let-let na! Nek me se takve sećaju, a ovde i nije takva promaja zvezdana, kada za pajtaše kartaše, uz ostalu finu bratiju Talijinu, imam i oriog lolu Aristofana, i za sve neka je gospa Taliji hvala."

Danica Plavšić

0D0Z50Vi ovo nećete moći da pročitate. A možda i hoćete. S Vama je sve moguće.

Toliko čeznem za nekim reinkarnacijama: Rahela Ferari sa Mirom Furlan u predstavi „Dibtik" Š. A. An-skog, u režiji Ervarda Milera (Jugoslovensko dramsko pozorište, 1989)

Draga Gospodo Rahela,Pre izvesnog vremena zamo- ljen sam da napišem nešto za Ludus. Odgovorio sam da ću to učiniti ako pronadem nešto što bi, po mom mislje- nju, bilo zanimljivo za čitao- ce. Prolazili su dani, razne teme vrzmale su mi se po moždanim vijugama, ali ni

jednom nisam bio zadovoljan. A onda se setih da o Vašem radu u radio- -drami, bar koliko ja znam, nije pisa- no. Odlučih da o tome napisem nekoliko reci. Na moju veliku žalost, Vi nećete moći da ih pročitate. A možda i hoćete. S Vama je sve moguće. Sarađivali smo duže od dve decenije, mada ne onoliko često koliko bih ja voleo da jesmo. Razlozi za Vase retko pojavljivanje u radio-dramama Ra- dio-Beograda mi nisu .sasvim jasni i zato o njima sada ne bih govorio. Ono što sigurno znam jeste da ste najviše igrali u dramama koje sam ja režirao i koje sam u pretežnom broju i napisao.Ako me pamćenje ne vara, prvi put smo se sreli, godine se vise tačno ne

t sećam, bilo je davno, kada sam reži- ' rao dramu engleskog pisca Risa Ej-

drijena Voleću vas večno, večno... To je priča o dvoje starih usamljenih i si- rotih ljudi koji se sreću u nekom pa- bu i kojima se za trenutak učini da za njih još nije sve proslo, da nije sve iz- gubljeno i da mogu početi život iznova. Posle provedene noći shvataju da od toga nema ništa i oni se rastaju... Igrali ste tu tužnu pripovcst sa Viki- jem Starčićem. Nikada Vam nisam rekao kako sam se tada osećao, pa

■ evo to sada činim. Pozvao sam na saradnju Vas i Vikija, dva velikana na- šeg glumišta, čijim kreacijama sam se uvek divio, a ja sam kao reditelj bio puki početnik i nisam znao kako da se ophodim sa Vama. Sedeli smo u foajeu Studija 10 i trebalo je da pornemo probu. Vi i Viki dobili ste tekst drame ranije i, priznajem, nisam bio siguran da li ste ga pročitali. Mnogi glumci to ne гг ’e. Elem trebalo je da počnemo pro u, a Vi ste sa Vikijem tako slatko pi :ali o svojim prošlim glumačkim dan na, milina je bilo slušati, medutim ti balo je pro- bati, jer odmah posle te ’dine probe sledi snimanje. Nekako im se ipak usudio da prekinem taj divni razgovor i predlozim da probamo. Pogle- dali ste me onim svojim začuđenim pogledom, na koji sam kasnije navi- kao, i rekli: ,,Jc li?" Potpuno sam se spleo. Nešto sam nadvoje-natroje is- pričao kako mislim da bi trebalo da izgleda ova drama, kako bi trebalo da igrate uloge. A Vi ste, kao i mnogo puta kasnije tokom naše saradnje, kazali: ,,I-ju, pa ja to neću moći!" A posle, na snimanju, pokazali ste da mo- žete i te kako! Uloge ste i Vi i Viki, kao što sam očekivao, odigrali maes- tralno. Tek kasnije shvatio sam da je ono Vaše cavrljanje sa Vikijem o proslim danima bila Vasa prava proba komada koji smo radili i da ste Vi, naravno i Viki, tekst kod kuće teme- ljito prostudirali.Kako ste stvarali likove u pozoristu, tclcviziji i filmu ne znam, ali Vaš na- čin rada na radio drami bio mi jc uvek zanimljiv, pa sam jednom, na. kasetofomi, snimio čitav tok probe. Mislio sam da jednom napravim radio-esej o tome kako siižete od teksta do svojih neponovljivih likova, ali, eto, to još nisam ucinio.

Kad god sam Vas kasnije, draga Gospodo Rahela, pozivao na saradnju, nikad me niste odbili pa ste na snimanje dolazili čak i pod temperatu- rom, samo da bi posao bio uraden na vreme i kako treba. Hvala Vam.

Ж Жe nabrajam sveuloge koje ste odigrali, na-

' 1 žalost nije ih bilo mnogo, ali su sve bile odlične. Spome- nuću još samo našu poslednju saradnju. Bilo je to 28. marta 1989. Dakle, pre pu-

Ж Pet godina. Radili smo ly rnoju dramu Jeka dalekih

zvona, u kojoj Vam je partner bio Pepi Laković. Došli ste osla- njajući se na štap, rekli ste da ste umorni, da se ne osećate dobro. Po- čela je proba i Vi ste posle prvih replika počeli da pricate o nekoj svojoj poznanici koja se čudno odevala i govorila razvlačeći samoglasnike. Sada sam već znao da Vi stvarate lik koji ćemo snimiti, iako ta Vasa stvarna ili izmisljena poznanica nije imala do- dirnih tačaka sa likom koji ste igrali, ili se meni tako činilo. U svakom slu- čaju, nisam Vas prekidao već sam sa Pepijem i lektorom uživao u Vašoj priči. Kada smo nastavili čitanje.teksta, prilikom svake moje instrukcije čuo sam ono Vase: ,,I-ju, pa ja to neću moći!" „Hoćete, hoćete" — odgovarao sam. „Je li? Mislite?" — pitali ste, gledajući me svojim začuđenim pogledom preko naočara.A na snimanju ste bili neverovatni. Svi, a ne samo ja, autor i reditelj drame, koji su se nalazili u režijskoj sobi— desilo se da su tu bili i neki ljudi koji su Vas prvi put videli kako radite— bili su, malo je reći, oduševljeni. Priznajem, ni sam nisam verovao da moj tekst sadrži takve podzemne vi- rove, koji su Vašom kreacijom, uz Pe- pijevu svesrdnu pomoć, izbili na, sto se kaže, „svetlost dana". Nisam video sličnost izmedu Vase poznanice koja je razvlačila samoglasnike i Agate, čiji ste lik ostvarili, ali Vi ste ih, svakako, na samo Vama znan način, spojili.Draga Gospođo Rahela, Vaš odlazak me je veoma ožalostio. Ostao sam bez svoje najomiljenije glumice. Otisli ste i sve nas koji smo Vas voleli i ce- nili ostavili da Vas se samo sećamo i to ne samo kad gledamo Vase filmo- ve i televizijske drame i slušamo snimke sa Vašim glasom.Ako ikako možete, draga Gospođo Rahela, namignite nam ponekad odozgo, kad je nebo zvezdano. ■Iskreno VašAleksandar Obrenović

Delove prepiske upravnika pozorišta i

scenografa ustupio nam je scenograf

koji je želeo da ostane anoniman. „Ludus"

prepisku objavljuje sa skraćenjima koja ne

narušavaju njen sadržaj.

Poštovani gospodine G.Primili smo predračun troškova za dekor. Potpuno razumemo Vašu želju da koncepciju scenografije usaglasite sa idejom reditelja, zbog koje smo uostalom komad i stavili na repertoar. Nalazimo da su Vaša rešenja od- lična i da je naroćito značajno Vase nastojanje da ne izneverite realistički tretman scene.Nažalost, sredstva predvidena za ovaj projekat znatno su, u celini, manja od iznosa sredstava koja zahteva realizacija dekora prema Vašoj — po- navljamo odličnoj — zamisli. Bilo bi nam zao ako bi zbog nekoliko hiljada novih dinara (ili maraka, ako hoćete) došla u pitanje naša saradnja, kao i sam projekat. Stoga Vas molimo da ispitate mogućnost da se, na primer, u stavki nameštaja troškovi svedu u okvire koje nameće naša objektivna situacija. Sankcije pogadaju sve, pa, kao što vidite, i pozorišnu umetnost. Prepuštamo Varna da* sami ocenite gde bi sc još mogle ostvariti uštede.

(lz pomenutih razloga odlučili smo, u dogovoru s rediteljem, da troje glumaca igra po dve uloge).S postovanjem,Upravnik, s.r.

Poštovani gospodine upravniče, Imajući razumevanje za finansijske teskoće Vašeg teatra, pokušao sam da iznova razmotrim i preispitam sve pojedinosti moga nacrta kako bi se eventualno našla mogućnost za ušte- de. Prilažem Vam, u tom smislu, novi predračun. Slažem se s Varna da bi se najvišc moglo uštedeti u stavki na- meštaja, ali to bi onda narušilo moju osnovnu koncepciju. S te Strane zaista nisam u stanju išta da menjam, po- gotovo s obzirom na to što sam dobro upoznat sa cvrstom rediteljevom idejom.Vaš G.

4 •

Poštovani gospodine G.Reditelj je, posle naseg jučerašnjeg razgovora, modifikovao ideju predstave tako da ona dozvoljava izvesno napuštanje realistickog tretmana scene. Ukoliko ostajete pri tome da je nameštaj i dalje važan za sprovodenje Vaše koncepcije, predlažemo Vam da izaberete odgovarajuće delove iz naseg fundusa. Reditelj je spreman da Vam u tome pomogne.SrdačnoUpravni, s.r.

Poštovani gospodine upravniče, Pregledao sam Vaš fundus, ali nisam našao ni jedan odgovarajući komad nameštaja, čak ni za modifikovanu ideju reditelja. Možda bi se, za ovu priliku i pod ovakvim okolnostima, mogao koristiti nameštaj iz Vase kancelarije koji je stilski cist i sasvim au- tentičan.Vaš G.

Poštovani gospodine G.Žao mi je sto Vas, bez Vase krivice, izlažemo neprilikama. Posle Vaše posete pregledali smo stanje naseg fundusa i utvrdili da ste potpuno u pravu. Evidentirali smo stvari koje nedostaju. U toku je postupak protiv odgovornog lica. Sef naše scene koji stanuje u blizini buvlje pijace misli da biste na toj pijaci mogli naći komade nameštaja koji odgovaraju za Vašu scenografiju. Najbolje je da odete u ponedeljak. Obratite se šefu scene, on će ići s Varna.S postovanjem Upravnik. s.r.

Poštovani gospodine upravniče,Bili smo na buvljoj pijaci u ponedeljak. Ima zgodnih stvari za Nušića, ali za Ibsena, uveravam Vas, to ne bi od- govaralo. Posle svega i dalje mislim da bi najprikladniji bio nameštaj iz Vase kancelarije. Sa svoje strane, spreman sam da bez naknade ustu- pim tri svećnjaka moje babe, iz istog vremena.Vaš G.

Poštovani gospodine G.Reditelj je zaključio da bi stavljanje komada u okvir koji odreduje Vasa scenografija umnogome ograničilo mogućnost traganja za onim što je kod ovog pisca savremcno: Naš Umetnički savet se saglasio s tim da se predstava postavi eksperimental- no, a prihvaćena je ideja da ceo deo- kor sačinjava jedna crna zavesa. Me- dutim, bili bi nam neophodni sveć- njaci Vase babe. Vrlo smo Vam zahvalni sto pristajete da nam ih ustu- pite bez naknade.Računajući i dalje na Vašu saradnju, do koje nam je veoma stalo, srdačno Vas pozdravljamo.Za upravnika(potpis nečitak) S. T

„Rastko Nemanjić" prikazan je još 1901.

godine. Koliko se krije zrnaca živog pozorišta

u onome što je zaturena i

zaboravljena, možda i trajno izgubljena

baština pozorišta za deed?

ugoslovenska pozorišta za decu kao da su potpuno zaboravila vlastitu baštinu. Već ovlašan pogled na njihov repertoar otkriva da ona neguju opšte na- sleđe književnosti za decu, bajku na primer, da imaju odnos prema pojedinim važnim sloje- vima ukupne nacionalne trad- cije, ali da nigde nema ni traga

Duha Hamletovog oca, još pokreće mnoge važne stvari, u dečjem pozo- rištu, zbog mnogih razloga, ničega sličnog nema.Jedan od systinskih razloga jeste „tisi- na" koja, inače, ostaje za celokupnom pozorišnom umetnošću. U odnosu na živo scensko zbivanje neznatno je sve ono što pretiče posle silaska predstave sa scene. Sama književnQst za de-

.Hur Mm winu svim pozorištima u SR

Jugoslaviji, a u Beogradu u knjižarama: „Plato"

(Akademski plato 1), „Orbis Bata" (Jugoslouensko dramsko

pozorište), „Tačka" (Makedonska 22), Matica

srpska (Studentski trg 5Knez MihajloDa 40), BIGZ

iKosoDska 37), Bilet seruis (Trg Republike 5), Kultura BIGZ

(Terazije 45), Srpska knjizeona zadruga (Srpskih vladara 19),

„Kod Ko'sa" (Trg Nikole Pašića vladara

23), Bel tabak" (Francuska 35), „Skoiigrica" (Gospodar

Jevremoua 33). U Novom Sadu: Srpsko narodno

pozonste 1 knjižara „Milos Crnjanski" (Sutjeska 2).

od obnavljanja ili evokaeije onoga sto je nekada u pozorištu za decu igrano. I dok u srpskoj književnosti za decu duh Jovana Jovanovića Zmaja, poput

cu je, po svojoj poetici i društvenom položaju, kako bi Milovan Danojlić rekao, „korak u stranu", pa po toj lo- gici i pozorište za decu ostaje po strani u odnosu na druge vrste teatra, manje se spominje, opisuje, komenta rise, manje ostavlja traga u medijima koji su trajniji od pozorišne predstave.Zbog svega toga mi danas o Malom pozorištu, koje su Branislav Music i Mihailo Sretenović vodili u Beogradu od 1905. do 1907. godine, skoro da ni- šta i ne znamo. Njegov repertoar ni približno se ne može rekonstruisati. Slični problemi se javljaju i sa Rodi- nim pozorištem koje je, sa stanovišta istorije i kulture, delovalo „koliko ju- če", uoči drugog svetskog rata, a ciji glumci i gledaoci ne samo da su još živi nego, barem neki od njih, i delat- ni u teatru.Dodatni problem jeste to što najtraj- niji činilac pozoršne predstave, pa i one za decu, dramski tekst, u slučaju ove vrste teatra biva izuzetno retko štampan i slabo čuvan. Da nije B/b/i- oteke Ма/о pozorišta Mihaila Srete novića, u kojoj je on dvadesetih godi na ovog veka štampao pretežno vias- tita dela, pravog izdavačkog poduh- vata vezanog za pozorište za decu skoro ne bi bilo.

t Jedna od svezaka Sretenovićeve bibli- ; oteke, Rastko Nemanjić Branislava : Nušića, povod je da se prisetimo ne-

ceg od prošlog života pozorišta za decu; i da se upitamo o mogućem bašti- njenju ove vrste pozorišne tradieije.

ге štampanja Rastko Nema- • njić je imao svoj pozorišni ži-

‘ ' vot. U Narodnom pozorištuug§Beogradu, ciji je upravnik up-

ravo bio Branislav Music, pre- sisjS? niijera je održana, i to dnev-

na, 14. januara 1901. godine. Istoga dana, u izdanju Narod- nog pozorišta, izašao je prvi broj Pozorišnog lists u kome

je najavljena premijera: „Rastko Ne- manjić koji se danas prestavlja u Narodnom pozorištu nije u stvari komad o kojem bi se moglo kao takvom govoriti. To su za decu naročito izra- dene scene sa tekstom, a iz života Rastka, najmlađeg sina Nemanjica..." Josip Lešić je u priličnoj meri u pravu kada Rastka Nemanjića opisuje kao „neku vrstu istorijskog pozorišnog tabloa".Istina, Nušić u tom tablou radnju zamenjuje drugim teatarskim sredstvi- ma, i gradi svet Rastkovog sna, onos- trani svet kao drugi, skriveni plan scene, koji se po potrebi, iznenada, estetski efektno otvori, da bi otuiic sinulo svetlo, zapojale duhovne pesme i anđeli sišli s neba.S razlogom je u svemu tome prepzna- ta „tehnika oratorijuma". Ta tehnika nudi rediteljima mogućnost unošenja liturgijskih elemenata u predstavu i pretpostavlja duhovno pojanje kao upečatljiv zvučni element inscenacik Kakav god bio odnos prema ovonic prigodnom i nedramaticnom Nusice- yom tekstu, skoro je neumitna zr.- ‘: želja — kako bi svoj pozorišni pates* cijal iskazala neprestana igra izmedfi sna i jave najmlađeg Nemanjinog 1 na.Jednorh reeju, plediramo za ponovG* dramatursko, knjizevno-istorijsKO. atrološko, ali, pre svega, za redM ko, glumačko, kroz fiziologiiu pozorišnog organizma propuSe^

, čitanje ne samo Rastko Nenff&l već i sve druge autentične pozons^ tradieije za decu. Koliko se krije ca živog pozorišta u one što je na i zaboravljena, rnozda i traieoq gubljena, baština pozorišta 4 cu? ®Jovan Ljuštanović

мUGAMEM-

Da li nailazi era novog komercijalnog pozorista, ili su na našu drustuenu scenu stupili sponzori nove vrste, ili nam je pozoriste pred još jednom krizom, nikad većom i ozbiljnijom?

r

7

remijera. Ispred pozorista, kao i pred salama u kojima se prvi put ekskluzivno prikazu- u novi domaći filmovi, crve-

ni tepisi po kojima će zvanice prošetati do ulaznih vrata.Pod šljaštećim reflektorima crvene se i upleteni gajtani kao putokaz omma s pozivi- cama. Istovremeno, ti konop-

ci odvajaju goste od rulje. Svečana atmosfera, dah svetskog glamura, uz-budenje kojemu car daju glumaćke zvezde i bogati producenti. Rečju, se- ćanje na vreme Dugih brodova, na zlatne godine Festa, ili na doba kada je još razumno zvučala parola „Beograd — olimpijski grad." Vreme je, međutim, sadašnje.Staze pred uiazom su i dalje crvene, ali kraće, pre liče na ćilime. (Gledam ih i prisećam se da je Agamemnon poslednji put u svoj dom ušao kora- čajući po purpurnom sagii.) Oni što sada tuda šetkaju nisu osvajači Troje, a ne lice ni na prebogate producente. Dokaz da su moćnici tipično je ov- dašnje provenijencije i visi im oko vrata u vidu vazda razvezane kravate Uspešan Homo Balcanicus, istini za volju, nikada nije savladao tehni- ku vezivanja i nošenja kravate, ali se nekoč ipak znalo šta je šta i ko je ko, pa i to, recimo, da su najbolja mesta na premijerama uvek zauzimali ne- voljnici bez karte, puštam unutra po milosti vratara. Takvi bi sedali na mesta namenjena onima kojima bi ulaznice na ruke donosili kurin. Moćnici od kojih je zavisilo dotiranje kulture i pozorista po pravilu nisu m navraćali u Talijin hram, osim - kao što nas je nedavno podsetio Goran Marković - u vreme posleratne sezone lova na balenne, ill kada je va- Jialo proveriti prijavu o „nekim tamo, ikvama", tj. o kakvom umetnickom

napadu na sistem, samoupravljanje, naLičnost i Delo. U novije vreme 4rvari sa sponzonma su se znacajno nromemle. i oni sto su ih docmje za- menili kao finansijeri pozorista umeli

da odreše kesu ali su radge na SUofictave slab — zamene. Danasnje Keefe međutim, žele da vide u šta

su uložili pare. I tu, naravno, nastaju problenji, ne zato što institicija spon- zorstva vise ne valja, nego zato sto je izmenjena struktura našeg društva produkovala novu vrstu sponzora.

edan od rodonačelnika našeg savremenog komercijalnog po zorišta, Zvezdara teatar, bez

■ dotacija živi od novca inkasira- л nog na blagajni, a po istom mo- g? delu funkcioniše i novoosnova-

. .0 na Scena Kult. Oba pozorista . uspevaju da opstanu uz redov-

ne finansijske „injekcije" pri- vatnih sponzora, a za oba je ka-

rakteristično da svoj repertoar zasni- vaju na tipično našoj varijanti bule- varskog pozorista gde, za razliku od francuskog, gledaoca ne zanimaju ka- lamburi bračnog trougla već on uživa u intrigama zasnovanim na politič- kim obračunima kakvih nam je puna istorija. Tako smo u okviru komcrci- jalnog pozorista dobili dva podmode- la. Prvi je zasnovan na gotovo feljto- nističkom proseden i, bez obzira na komičku intonaciju, ozbiljno je zaglc- dan u istoriju, bavi se njenom revalo- rizacijom (u duhu aktuelnih drustve- nih trendova), u prošlosti traga za uz- rocima sadašnjice. Drugi podmodel je žanrpvski bliži izvorniku, na tragu je vodvilja, na komičan način je zabav- ljen ljubavnim intrigama. Sada se, međutim, javlja i treći podmodel koji bi da pomiri prva dva. Dramaturški, najčešće su u pitanju nerazvijene anegdote, vicevi koji kulminiraju kada melodramska priča naglim zaok-

retom biva uvedena u žestoke politič- ke vode. Tako se na jednom mestu neočekivano nađu i ljubavni trougao i politika naša svagdanja. Pažljivijem gledaocu ovakvih predstava vrlo brzo postaje jasno da se iza viceva koji pljušte sa scene, iza duhovi tih dosetki junaka, iza naizgled naivnih „obraču- na" kroz koje se otkriva „prava istina" o našoj sudbini, ustvari ništa ne nahodi, da tu nema ni nas, ni naše sudbine, a bogme ni istinskih ,,pu- nokrvnih" dramskih likova. Htelo bi se tu svašta prstohvat kovačevićevske (Dusko) oprosti i duhovitosti, zera kovačevićevske (Siniša) oštrine i su- rovosti, kap novkovićevske (Milica) dubine u traganju za korenima, kašči- ca leskovarovske (Deana)'sposobnos-

Priložnicima „Ludusa" pridružilo se i Ministarstvo za kulturu Srbije. Čitaoci i redakeija zahvaljuju.

ti da se kroz poigravanje nostalgič- nim uspostavi veza sa sadašnjicom... Rezultat, medutim, isuviše šuplje odzvanja. Za onog ozbiljnog gledaoca sve ostaje, na površini, satkano od opštih veza sa sadašnjicom... Rezultat, međutim, isuviše šuplje odzvanja. Za onog ozbiljnog gledaoca sve ostaje na površini, satkano od opstih mesta i kada je u ljubavi, i kada je o politici reč. Ali ove drame takvima nisu ni namenjene.

\ ■ u se vraćamo na agamemno- ... novski ćilim s početka ove pri

ce i drečavi purpurni gajtan ko-? jim će se skrditi i utoriti prcd-■ stavnici nove sponzorske klase.

Pokazalo se da su predstave, nerežirane ali zato aranžirane, s lako prenosivom scenografi-

■ ■ • jom 1 mizanscenskim rešenjimakoja pogoduju gostovanjima po

provincijskim domovima kulture, rastočenim nckadasnjim bioskopima, skrpljene po logičnom „all star" glu- maćkom sistemu, ipak neglumljene, namenjene duhu onih koji se sprema- ju da u pozorištu pronadu nastavak zabave kakvu im nudi kafana i TV' kojom hara novokomponovana na- rodna muzika. Takve predstave inau- gurišu teatar koji je izgubio bitku protiv kica i šunda, bez nade da bi mogao da edukuie svoje mecene.

Karikatura M. Stefanovića, „Borba" 4-5. decern bra 1993.

Čak i najgnusniji izdanci dosadašnjeg estradnog pozorista, utemeljenog na pretpostavci da publika žarko želi da joj se otkrije druga strana medalje, da joj se saopšti nova verzija istorije, pa i dogadaja u kojima su sami učestvova- li, ni najprozirnijc pozorišne „tezge" koje su uzduž i popreko prokrstarile i onom i ovom jugoslavijom, nisu bile ovako bezočno lišene ma kakve am- bieije da, makar i reda radi, ironično prokomentarišu stvarnost, pfoslost ili da se zagledaju u budućnost. Poli- tički pragmatizam kojem nas, uostalom, uči i većina naših političkih stra- naka, iz dana u dan potvrduje tezu po kojoj nije uputno preterano insis- tirati na određenom evrstom stavu. Da se ne bi zastranilo ili provociralo, da se od opštine do opštine ne bi morao menjati tekst, zgodnije je napraviti predstavu koja neće ni o čemu govoriti, ali u kojoj će se s vremena na vreme pomenuti rat, ljubav ili benig- na aluzija na aktuelne političare. Zato će junakinja jednog od takvih po- zorišnih hitova uzviknuti: „Srbi su ušli u Sarajevo. Rat je gotovt", pri če- mu taj poklič neće biti izraz neeijeg političkog stava, niti će ta izjava imati ma kakvu dramaturšku funkeiju. Iz

toga sledi još jedna karakteristika ovakvog pozorista: fascinantno odsu- stvo moralnog stanovišta. Važno je napomenuti da ovdc nije reč o afir maeiji moralnog stava koji je moguće negativno procenjivati, niti je u pitanju zagovaranje etičkog relativizma, već je na delu svodenje stvarnosne ravni na puku ilustraciju bez ukusa i inirisa, bez besa, jauka, prezira ili smeha.

animljivo je da se u jednoj od predstava, koje kod nas us-

• postavljaju ovakav teatarski• ' trend, pominje i prezir pre

ma novokomponovanoj na- rodnoj muzici kao prema svojevrsnom (negativnom) simbolu ovog vremena, para-

■ digmi klase koja osvaja Beograd i formira nove kriteriju-

me za procenu ovdašnjeg kulturnog i društvcnog života. No, takav pod- smeh će zapravo biti lažni znak, kao sto su lažni i sami likovi te dramatur- gije, kao što je, uostalom, lažan i celo- kupan naš sadašnji život. Nevolja ovakvih predstava je u tome što one ne demistifikuju tu laž već je, naprotiv, podržavaju. Konzumenti ovakvog pozorista, a to nam dokazuju kada ih posmatramo kao slušaoce novokom- ponovane narodne muzike, nemaju nameru da se navikavaju na društve- ne konveneije velegradskog, presto- ničkog života, pa i na pozorište kao deo tih konveneija, već će stvarnost, u koju odnedavno spada i pozoriste, osiono da prilagode sebi. Tu se metafora o Agamemnonovom ulasku u dom gde ga čeka Klitemnestra pretvara u nadu. Ako ona bude neostva- rena, bojim se da će nam se pozoriste pretvoriti u neku vrstu fontane že- 1 j a. □ A leksandar Mil os a r Ijc vie

Odgovori sa 3. Strane1. Maksim Gorki, ruski pisac,

1868-1939.2. Maks Rajnhart (Max Reinhardt),

reditelj, 1875-1943.3. Tirso de Molina, spanski dramski

pisac, 1584-1648.4. Molijer (Moliere), dramski pisac,

glumac i upravnik pozorista,' 1622-1673.

5. Detuš, francuski dramski .pisaG, 1680-1754.

6. Marivo (Marivaux), francuski’ dramski pisac, 1688-1763.

7. Volter (Voltaire), filozof i dramski pisac, 1694-1778.

8. Bomaršc (Beaumarchais), francuski dramski pisac, 1732-1799.

9. Vasilij Dalmatov, ruski glumac, 1852-191210. Šarl Vildrak (Charles Vildrac), francuski dramski pisac, 1882-1971.11. Oskar Vajld (Oscar Vilde), cngles- ki dramski pisac, 1854-1900.12. Zil Romen [Jules Romains), francuski dramski pisac, 1885-1972.13. Mišel de Gelderod (Michel de Ghelderode), belgijski dramski pisac, 1898-1962.14. Vivijen Li (Leigh), engleska pozo- rišna i filmska glumica, 1913-1967.15. Burvil (Bourvil), francuski šanso- njer i glumac, 1917-1970.16. Bela Krleža, glumica, 1896 1981.17. Vika Podgorska, glumica, 1898-1984.18. Ita Rina, glumica, 1907-1979.19. Rahela Ferari, glumica, 1911-1994.20. Perica Slovenski. glumac (1923)21. Eva Ras, glumica (1946)

ODE

Senima Predrag a Tomanovića, glumca tragično preminulog.Kad tragik,Jedino plamenu svom slican,Sa lunom za celom,Sa suncem u oku —/1 napevsirena tekmladićki vičan — Odiukom deobnom i sme/omZaiska vlastitu giavu, —Za koju to našu grešnost preduboku Bolom izbrisa zornjace likI predjutricu plavu,1 vrh neba orlov klik?Odgovor ncmi prazninom roni: U sećanje ode glum ičin a Pedon i.Kad komik,Talijan svetlosnik i znamen, Sa pljeskom u kosi,Sa svicem u duši -. 1 za hod uzgorni tek mladićki stamen - .Žcđu sto i svoj dah skruši Pogubi sopstveni govor,Za koji naš ujed pritajen u rosi Poreče ustrem stasalog boraI prolistali lovor,1 glas preko devet mora?Odgovor nemi prazninom zvoni: U sećanje ode glumcina Pedoni.I gle,Tragikomikova mrtva glava u ruka- maSebi se ruga a smeje se nama.Luka Hajduković

I

Petar Kralj, glumacSagovornikFeliks Pašić

Snimio Vojislav Danilov

Doprinosimo makar malo tome da nam

narod poželi da sanja nebo. Kad bih izgubio tu nadu, sakrio bih se negde, u neku pećinu,

pa bih čekao da mi Soeoišnji presudi.

e mogu ništa učiniti. Ne mogu ništa promeniti, ali mogu da izrazim svoje očajanje sto nema vise razuma, sto je ovaj svet otišao van nekih sfera ljudskih... Mogu da se izderem".Mogu da se izderem... Liči mi na mene.Pre dvanaest godina to si rekao u nasini razgovorima za „Scenu". Nažalost, stvari se nisu

mnogo promenile. Promenilo se možda jedino to da, kad bih se sad iz- drao, mnogo bi me manje ljudi culo. A u ono vreme sam verovao da ćemoj krik imati nekog smisla i da će podsetiti na to da postojimo, da smo zivi. Sada se moj krik utopio u glu- postima kojima smo dozvolili da nama ovladaju...Uhvatio si me u jednom trenutku — glupost, nije to trenutak! — nego u stanju kada se debelo preispitujem: kolikije moj doprinos Iepoti, koliko uspevam da svet podsetim na lepo, na neke životne vrednosti, na svetlost... Ipak verujem da i moj krik mo- ze da doprinese nečemu što pomaže tome... Da ne budem neskroman,- ne mogu da se požalim ni na šta u čemu glumački ucestvujem. Predstave su posećene, pune. Ne mogu da se poža- lim. Komšija. mi kaže: Pitam jednog „kako si?", a on „Budiboksnama!" A drugi mu kaže: „Kako sam? Sramota

-me da kažem da mi nešto fall. Zdravsam, deca su mi dobro..." Tako i ja. Dobro sam... A to šta se dešava i kako se dešava, zakljucke o tome ne volim da izvodim. Zakljucci vode odus- tajanju. A uvek se rnoze dalje. Mnogo sam se bavio sportom i znam da jedna pobeda ne značisavršenstvo. Tako

ni neka dobra uloga sama za sebe ne znači ništa... A sta će biti s nama glumcima? Možda ćemo se vratiti u neko cirkusantsko vreme. Možda ce- mo biti potrebni samo kao vasarski zabavljači. Ko zna... Prete nam. Ne volim pretnje. Volim da sam sebe obavezem... Vremena su toliko cud- na, već dosadno nezanim/jiva, a u suštini strašna. Sve to što se u svetu radi, u šta se troše silne energije, sve je to daleko od čoveka i od njegove potrebe za iepotom, za svetlošću. Opet govorim neke krupnc reci koje ne volim... Uvek sam, kao što znaš, citirao Mešu, onaj monolog Hasanov iz Derviša i smrti. Ne mogu od toga da pobegnem. Kaže Hasan: Ja se os- mijehom namirim za gubitke. Ne verujem da u životu ima samo pobjeda i poraza, Da postoji i slušanje, i glcda - nje, i riječ, i ljubav, i običan život. I da to mnogo zavisi od nas samih. Nego, dosta praznih riječi!" Prazne reči! Ovo je vreme kada se isprazne i velike reči, kada se oduzima sadržaj reči- ma zbog kojih mi u umetnosti postojimo... Ali, nisam uopšte pesimista, niti bolujem od odsustva snage kad me spopadne neka takva misao. Od takvih misli bežim, i kažem: Živeli, zdravi bili! I volim da vidim nasmeja- ne ljude oko sebe. I jos ih kod nas ima. Ne znam kako, ali ima ih... Jednom je Ljuba Tadić rekao, na nekom sastanku, kako nas polako pretvaraju, ne samo umetnike nego profesore, učitelje, lekare, celu tu marksističku nagradnju, sve nas pretvaraju lagano u građane trećeg reda. Ljuba je to na- slutio pre već petnaest, dvadeset godina... A i u svetu smo postali margi- nalni, margine. Marginalije su one reci koje ispisuješ na stranicama knjige koju voliš. U odnosu na pisca to je ni- kakva misao, ali je tvoja, intimno za tebe važna, a za knjigu sporedna potpuno. Tako i svet u odnosu na nas.. Ako me razumeš? Samim tim sto su naše kulture eliminisali kao bitne, oni su nas već i nacionalno eliminisali...Koji „oni"?Oni svi zajedno. Govorim o svetu... Tužno je ako neko gada avione nad jednom zemljom u kojoj smo Majku Hrabrost igrali mesec dana pred jjo- četak rata. Mira Karanović, Rade Ser- bedžija, Milutin Butković, Žika Mi- lenković, mladi glumci i mlade glumice... To je bilo mesec dana, pred rat, u Sarajevu. Stanovali smo u hote- lu koji se zvao „Osmice", na Trebevi- ću. Videli smo celo Sarajevo na dla- nu. Doživeli smo ovacije. Mnogo na- ših kolega i prijatelja iskreno nam je čestitalo... To da su bili iskreni, vidi se po ocirna. Oci ne mogu slagati... Ni oni, valjda, nisu znali da će da bude taj užasni rat... To je bilo sa Majkom Hrabrost. Uspeli smo zaista da na- pravimo jednu antiratnu predstavu. I igrali smo je baš uoči rata. Kao da smo slutili šta će da se desi... Pazi ovako: činjenica stoji da ljudi danas dolaze u pozorište. U Beogradu je uvek bilo dobrih predstava i ima ih i sada, u svim pozorištima. I pune su. Ja se tome radujem. Pokazuje mi da ima smisla to što radimo... Igram sa radošću i verom. Ima kod Cehova, Astrov kaže: „Kad čovek po mračnoj noći ide kroz surnu, ako iz daljine svetluca svetlost, on ne oseća ni za- mor, ni mrak, ni bodljikave grane koje ga šibaju..." Eto, pozorište je taj tra- čak svetlosti koji se negde naslučuje. Jedan mali tračak zbog kojeg ljudi i dolaze u pozoriište. Tračak nade... Da nema te nade, ne bih imao ni vere u ovo što radim... Teško mi je da ti ja to sad definišem. Kad bih sedeo kod ku- će pa pisao, napisao bih deset cedulja i na njima ostavio pet reči, možda... A ovako, kad razgovaramo, sve je to za- grcnuto, zamrcnuto... Ako nas nisu

unapredili, oni koji su to mogli, nisu uništili našu žeđ. Zato publika dolazi u pozorište... Žed za nećim što je drukčije, zed za bekstvom od stvarnosti... Velika je stvar za mene kad vidim da ljudi uvažavaju to što radim, a ja, moram reći, radim maksimalno pošteno... A onda, preko pozorista se nekako lakše mirim sa stvarnošću. A nažalost, ili na sreću, i takav smo svet da se kao mačke dočekujemo na noge, padajući sa medusprata ili sa sprata. Na neki način se dočckujemo na noge. Što bi rekao Hamlet... Na- ravno, glumac mora da citira neke velike uloge... Napiši da je to uradeno sa ironicnim osmehom prema samo- me sebi. Ima kod Hamleta na kraju ono: da u letu vrapca, u svemu ima providenja, ali je važno da smo — spremni. Biti spreman, to je sve! U našim okolnostima, to znači da budeš spreman da potpuno promeniš način života, a da ne promeniš svoju lič- nost. E, mi glumci možda imamo mnogo vise šanse za tako nešto. Pre- svlačimo se. Ali, sa godinama je sve teže presvlačiti se. Ne, iznutra ne. Oni koji se glumom have kao umct- nošću mislim da se ne presvlace iz-nutra.

*

1

t 1

ubinka Bobić ti je jednom rek/a da gluma nije posao. nego hobi.Je li bstala hobi?U izvesnom smislu jeste. Ali... Nisam znao da će da sc desi sve ovo što se po- izdešavalo i da će pozorište dobiti neko značenje prozora koji otvara ljudima oči u neka nebesa, u

svet mašte, u nešto gde je sve mogu će, gde je sve dozvoljeno, gde su stvari ponekad čarobne lepe... Milion puta sam, naravno, hteo da pobegnem iz svega ovoga. Dobro, pozorište meni jeste ostalo velika ljubav, i ostaće mi uvek velika ljubav. Ali, hobi? Vise ne sme da mi bude hobi. U ovakvom vremenu ne mogu da se bavim time kao hobijem. I ljudi sad pozorište drukčije doživljavaju. Osećam se nekako vise odgovoaran kad izadem na scenu nego što sara se ikada osećap. Ako se pod hobijem misli na igru, nisam izgubio tu radost da se igram. Ali, stareći, možda nemam pravo da glumu doživljavam kao hobi. Možda sam tom divnom svetu pozorista du- žan da ga ne tretiram kao igračku... Kad je Ljubinka rekla da je gluma hobi, ja sam tada shvatio da je to jedna od najvećih ljubavi. Hobi je kad tajno pises pesme u gimnaziji, da niko ne zna. Ali, to je strašna strast. Hobi spa- • da u oblast strasti, a ne u oblast onoga čime se bavimo... Kako bi rekao Baja Bačić, jednom kad je kiksnuo pa umesto „sticajem okolnosti" rekao „cicajem okolnosti", eto „cicajem okolnosti" kod mene se sad polako pomiruju hobi i ono što počinjem da shvatam kao svoju dužnost. Ne posao, nikad posao! Posao sam izbacio kao reč. Počeo sam ovo sto radim da osećam kao svoju dužnost, ako hoćeš i dužnost pred Bogom. Kaže se: kad nam Bog da jedan dar, moramo sami da ga usavršavamo. To je moja duž- nost, i tako je shvatam, sad sve vise i vise. Kao posao, nikad! Onda bih iz- dao samoga sebe... Neki dan mi je jedna uevojka izvukla iz onog našeg razgovora jednu rečenicu za koju sam ja odmah rekao da nije moja: „Pozorište može da bude i ružno." Ali, to je samo deo rečenice. I ja joj kažem: „Ja to nisam mogao da ka- žem, to je nemoguće'*. I onda se ut- vrdi sto sam rekao. Rekao sam: ,,Po-

'Ж-HE.' -i? •

-■

11 ■■

zonste mozda može da bude ružno ah nikada za mene." Ali, nikada za mene. J to je istina... Važno je da se pomins s tim. Voliš pozorište’’ Voliš Je h ti ponudilo to i to? Jeste. Je li ti

° ćeđa L1' h nije okrenulo le- đa? Nije. E, onda je to to... Ali, ja nisam merodavan, to sam uvek govorio J mojoj Ljdji. ja sam bio razmažeS

od,.,stra,ne B°ginje. Uvek sam imao pnhku da igram nešto sadržaj- no AdH P SC t0-ZVa,10 PO ŠeksP‘ru- i'i po Ad Popovicu, ih se zvalo po Lazj Kosticu ili po Meši SelimovićiL Zvalo se tako da je imalo dubokog sad- rzaja. Znaci, imao sam sreću. I nikad nisam bio u situaciji da glumce po- smatram sa strane, jer sam uvek bio

u igri. Prema tome, nisam merodavan da sudim...0 čemu?Pa, o glumi:Ti nisi merodavan?Pa sad...Zaboravi da sam rekao. ledan naš zajednicki prijateij. sjajan glumac, pričao mi je kako mu ie nekoliko puta u životu dolazilo da iza- de pred zavesu i da kaže publici: Ja ne mogu vise da se igram. Dosta mi je!" Ali, nije imao hralmosti da to lira- di.Pa, da budem pošten: ja bih voleo da mi je đošls napamet tak\m misao i da sam uspeo da je ostvarim. hna trenu- taka u našoj pmfesiji kada se, u Jd

nosu na ono što ti se intimno dogada I u odnosu prema svetu, osećaš ne- poštenim... Verovatno je lepše umrcti na sceni kao Molijer, nego izaći na scenu i reći „Dosta mi je!" Ali, ni taj naš prijatelj to nije uradio. Znam samo da je Zoran Radmilović, kad su mu posie predstave aplaudirali, iza- šao 1 rekao: „Niste trebali, ali hvala , pošto su ih stalno gađali nekim klam- ficama. Drugi put je rekao: „Nemojte da aplaudirate, izađite iz sale! Mu£c- nje je kad neko nećc da vas čuje, kad ne zna ni zašto je došao u pozorište. Hvala Bogu, u ovim vremenima takvih mućenja nema. Nema kolektivnih peseta, nema praznih mesta... Ljudi kupe ulaznice i dođu u pozorištc da

I

gledaju... Ne bih tu vrstu pobune, o kojoj pričaš, ni bio u stanju da izve- dem, da kažem: „Dosta! Ajde, idite kućil" Ne bih mogao to da izgovorim. Pomenuo si „Majku Hrabrost"i Sarajevo. Ljuba Tadićpriznaje da oseća iz vesnu nostalgiju prema tiifi vremenima...

I ja osećam nostalgiju za tim vremenima... Da počnem iz daleka, sa po- kojnom gospodom, divnom upravni- com Mirom Trailović s kojom smo proputovali pola sveta. I nama je bilo važno da jedna prcdstava kao sto je Kralj /bi ima uspeha u Meksiku, ali da ima uspeha i u Zagrebu. To nešto znači za predstavu i za sve ovo što ra

dimo... Svi mi čeznemo za tim. Festival u Sarajevu, na primer, bio je jedan od divnih festivala. Ko je imao vremena da ga prati celog, mogao je da vidi pozorišnu Jugoslaviju u malom... Mi smo voleli Sarajevo, voleli smo gostovanja. Sva ta čuda koja su nam se dešavala bila su lepa čuda. Nekoliko godina uzastopce smo išli sa po tri-cetiri predstave u Zagrebu, u junu. Bile su prodate uvek mesec dana ranije. I imali smo tamo fenome- nalne uspehe. I oni kad su dolazili ovamo... To je bila jedna razmena mišljenja o pozorištu, poštena razmena mišljenja. Zato ja govorim o zatvo- renim krugovima. Oni nas politički ne mogu da zatruju. Kako će da nas truju politički kad se bavimo jednim zajedničkim za'natom, kad smo jedna, pozorisna zajednica, ljudi od iste ljubavi? Jer, pozorište je ljubav. A glumac je pripadnost. A ta pripadnost je nacionalna pripadnost istoj ljubavi. U tome.se glumci celog sveta razumeju. E to, sto se ne razumemo trenutno na ovim prostorima, to nema veze. Znam da se glumci celog sveta razumeju... Igrom shičaja ja sam se rodio u Zagrebu. Moj otac je morao da beži iz Zagreba 1941, pre nego što sam se ja rodio, pa posie majka... Nisam bio tamo tri-četiri g-odine. I ne znam zaista kako žive. Ja’želim da se bave umetnošću i da pozorište i kod njih ima smisla, i da igraju nešto što je li- šeno mržnje. Pravi pozorišni komadi nemaju u sebi nikakve mržnje. Oni imaju poneku misao i poneko opšte mesto u kome se ljudi prepoznaju. Zato i dolaze u pozorište. I kad imaju da kupe mleko i kad nemaju da kupe mleko, prepoznaju se u Šekspiru.Tvoj dubrovački Hamlet, da se seti- mo i njega, prosto nije pristajao na istinu, i sve što je radio radio je zato što nije hteo da vidi to što se dešava... Tako... Pa, to ti je tako. Nije hteo, a kad je bio prisiljen, onda je uradio ono što je uradio... Ni ja ne verujem dok ne vidim. Ne verujem u interprc- tacije. Govorim o sumnji.Koliko si imao godina kad si igrao Hamlet a?Dvadeset šest. Mladi je bio Miloš Žu- tić, imao je dvadeset četiri kada je u Nišu igrao u reziji Huga Klajna... Uh- vatio si me, s tim Hamletom, što se u sportu kaže, u raskoraku. Nisam, prosto, o njemu razmišljao... Ima tu nešto od straha od saznanja o pravoj istini. Da li se to videlo kad sam ja igrao, ne znam. Možda se i videlo. Hamlet sluti istinu, ali neće da je definitivno primi. Ne da ne sme, nego neće... To ima veza i sa glumom i sa svim što mi radimo. Mi hoćemo istinu da pokušamo da pokažemo sa nc- kedruge stranc...

ta je, onda, tcbi bio Hamlet?

BIO On jc meni bio prijatelj. Ja■ sam pokušavao da ga pot-

puno primim kao svoga. Sećaš se, jednom smo o tome razgovarali. Rekao sam ti da bill volco još jednom da odigram Hamleta, na još

. neki način. Iz ove perspck- live kad gledam, mislim da to ne bi valjalo... Šta mi je onda bio? Bio mi jc najin- timniji prijatelj. S njim sam

pokušao da što poštenije udem u po- tragu za istinom. Ako se sećaš scene sa majkom, to je najpoštenija scena, scena ispunjena pravom ljubavlju, ali scena has one prave potrage za istinom, sa siutnjom užasa koji je mozda, a koji možda i nije. Jer, u Hamle- tu do samog kraja skoro ima nade. Ima nade da to možda ipak nije tako strašno. Šteta što sad neko ne igra

Hamleta... Glumački, meni je Hamlet značio jedan veliki trening. Ali, meni je mnogo značio i Maksim Crnojević. Isti slučaj... Isti slučaj borbe sa nekim elementima sudbine, koje ne možeš ni da shvatiš ni da primiš, koje istra- žuješ ali do kraja im ne veruješ... Nije bez veze ono Maksimovo:Zadocniti se, prehitrite se, pogoditi il' promašiti čas, Zar jedan čas da može promašen u nedomašaj sav da vrgne vek? Iz uspomene izbrisati ga, iz uspomene u kojoj je tek život postao život, vekom vek? Naočigled u drugog pretopljen, života toga svaki spomen, trag?

„Zadocniti se, prehitriti se, pogoditi il' promašiti čas..." Zar ti to ne liči na „Biti il' ne biti"? „0, bezobzirni duše vremena..." I tako dalje... Maksima sam igrao pre Hamleta. A i jedno i drugo je bila neka borba protiv istine... Kao što danas postoji ova istina, ovo što nam se događa. I šta mi tu rnozemo? Mi možemo samo iz naših malih gnezda da se borimo protiv te istine. nećemo da je priznamo, neće- mo da je vidimo, nećemo da je saznamo! A ako je saznamo, onda nemaš kud: ili se pomiriš, ili u bitku s njom... Ostalo mi je to iz Maksima i Hamleta: Da li je moguće da je to to i da je ovo ovo? Da li je moguće ovo što vidim i ovo što slutim? I onda — bežiš od slutnji, bežiš od fakata koje nećeššeć da povežeš, jer kad ih pove- žeš, dobijaš priču na koju nećeš da pristanes, jer nećeš da pristanes na onaj definitivni čin. Od toga beži i Hamlet, dok ga ne prinude na taj ciq... Svi mi danas živimo jednu ham- letovsku situaciju... Ima i u Gardero- beru jedna stva.r koja se strašno po- klapa, sa nekim našim glumačkim uverenjima: zašto postojimo, zašto igramo u ovakvim i u onakvim vremenima. Oglasi se uzbuna, a glumac Ser kaže: „Sve cine da me spreče". Garde- rober mu kaže: „Ne bih shvatao to tako lično". A on na to, Ser, veliki glumac: „Bombardujte, bombardujte, bombardujte nas do besvesti, ali svaka moja izgovorena reč biće štit od vašeg divljastva, svaka replika koju budem izgovorio bice odbrana od va- šeg terora". To on govori van scene, pre početka predstave, obraća se nekim avionima: E, sad ču da vam igram Kralja Lira, sad ću vam kažem Šekspira — pobediću vas svojim reči- ma! To je glumac.To je onaj krik o kome smo govorili u početku?To je taj krik... A Hamletov krik je tih, nečujan. „Sve drugo je ćutanje".Jesam travu kiseljakjeo, a nisam nebo -sanjao". Volco si tu rečenicu iz „ Tole Manojlo vića..... a nisam nebo sanj'o. Voleo sam tu rečenicu. Kad si me podsetio na nju, obojio si mi sve odjednom nekom finom plavom bojom. Kao da gledam nebo, ali ga ne sanjam... Ima u tome nešto: nebo sanjo nije, ali ga se nagle- dao. Daj Bože da sanjam nebo! Kod Tole sam to tako shvatio: da on cco dan živi s nebom, pa mu je žao što ga i noću nema. Tola je bio autentičan tip. „Nisam nebo sanjo, a jesam travu kiseljak jeo." Trava je pri zemlji, a nebo je nedokučivo. Još da ga jc i sanjao! U tome je sadržano i ono koliko smo sitni i ono koliko bismo želeli da ne budemo sitni.Kažeš da ne vol is citatc...Izbegavam, ali ne mogu više ni da govorim ništa drugo osim citata. Kad pomislim da jc nešto moja misao, se- tim se da sam je već negde izgovorio... A dobro, to jc poslcdica inflacijc misli, neću da kažcm reči. Hoću da budem fini prcma sebi, has da se hva- lim. Inflacija misli koje sam izgova- rao sa ljubavlju...

vih dana, kad si na pozornici, koje misli voliš

... da izgavoraš?Nc delim ih... Ali, evo, ima u Kneginji iz Poli- -Berzera: „Ne mogu da nadem moju ljubljenu". To može da sc pretvori i u ^sa« Је t(? Fej' do... A, Njegoš! U Šćepa- nu Malom: „Laž se s težju jednako nadmeće — dok vas svijet laža nc postane." Onda tu vo-

lim nešto što će ti zaličiti na Mešu Se- limovića. kad dođe ruski poslanik i kad pita igumana Teodosija Mrkoje- vića kako žive i šta rade, ovaj odgovara: „Kad ogladnim, onda mi je podne— dugo sjedjet ne mogu vecerom — no kako se kod vatre ogrijem — čašu vina podobru ispijem — te nazdra- vim sanku i družini — pa otole zgri- jat u poselji. — Je li zore, eto me na noge — zabave ti druge ne imadem— do jednoga sama razgovora — s ži-vijema ali s mrtvijema — kad ni s jednim, onda samim sobom".... Ovde, uAteljeu, obnovili smo A/dc tribada. Ima tu jedna lepa misao o piscima, koju volim: „Mi zapisujemo reči. To je u osnovi neobično. Kad vidite svoje misli i osećanja zapisana ko zna još kad, pre deset godina, sto godina, vas obuzimaju strah i revolt. Ne revolt na ženski teror nad ljudima, što bi bilo prirodno, nego revolt na onoga ko je to zapisao." A u Graderoberu volim... Kad je panika da li će se Ser uopšte pojaviti i kada neke glumice predlažu da se predstava otkaže, Serov ga^de- rober Norman kaže: „Ne, ne, ne, drage moje, ne može se tako govoriti o odgovornosti. Šta je danas naš nacionalni interes? Borba za opstanak. A ovamo otkazujemo predstavu! Pa, ne može." Prema tome, mi nemamo pravo da otkazujemo predstavu. A koliko doprinosimo tome da nam narod poželi da sanja to nebo, to... Doprinosimo, makar malo... Kad bih izgubio tu nadu, sakrio bih se negde, u neku pećinu, pa bih čekao da mi Svevišnji presudi.-.. Opet bi rekao Astrov: „Ako ljudi za hiljadu godina nađu načina da budu srećni, onda sam makar malo tome doprineo i ja."Da ti neko kaže: Svršeno je s-pozoriš- tem! Gotovo je...Onda ću se vaditi na Stanislavskog. Veleću pozoritše u sebi. Nosiću ga u sebi. To mi niko ne može uzeti.

Dani s „Nižinskim":„Strah da sam

izgubio azil nateraće me da kasnije budem

stalno na predstavama, češće u

salonu nego u salt, zajedno s ljudima sa

kojima sam pričao priču o ljubavi. S

njima mi je dobro.“

5. seplembar IWlPrva proba. Jovan kaže, vise kao kon- ferencija za starnpu pred premijeru. Novinari, dve TV ekipe, nekoliko radio-stanica. Osećam se kao da sam na nekoj svečanosti, dugo iščekiva- noj. Posle skoro šest godina, ne mogu da poverujem da se sve ovo stvarno dešava. Razlog vise za tremu. Veliku. Tu je i Mrgud (Miodrag Radovano- vić). Tek sinoć je dobio tekst. Znači pristao je da igra Dagiljeva. Verujem da bi i Miša Žutić bio zadovoljan. Go- vore Jovan, Irfan... Imponuje Irfano- va pripremljenost za ovaj projekt. Verujem da trenutno u gradu nema coveka koji vise zna o Nižinskom i rus- kom baletu od njega. Tu je i Đorđe, čovek bez koga ne bi bilo ovog projekta. Mecena i dobri duh, motiv mu je sačuvati ono hešto sto je Beograd bio i što, skriveno u nekim „mišjim rupama", još uvek jeste. Objašnja- vam, zašto Nižinski. Pre svega, to je priča o ljubavi, ali u našem vremenu i prostoru dobija i druge konotacije. Rat, izbeglištvo, beskućništvo, apat- ridstvo, ali sa puno ljubavi. Raznih ljubavi. I pored treme, osećam izves- nu ambijentalnu ekskluzivnost, u kojoj ću, slutim, prestojeće jeseni naći

azil, pribežište i ušuškanost, mesto u kome se beži od sive stvarnosti na „brod ludaka" zaokupljenih esteti- kom snova i snovima o estetici. IJ ekipi dobra energija i vera u projekt. Sloba (Beštić) odbio ulogu, glavnu, na filmu zbog uloge Nižinskog. To mi, ne bez odredene doze sujete, liči na dobar znak. Napolju tmuran, siv, pre novembarski nego septembarski dan.

, Suborn, ll.septembarVikende odvajam za probe. Neću da sedim za stolom, odlazim u čošak s namerom da beležim neke svoje utiske. Čitajuća proba. Malo me je blam, što bi rekla moja Jovana. Osećam se potpuno ogoljeno, carevo novo ode- lo. Pisanje je pitanje intime i do danas Nižinski]e bio intima. Danas se otima, odlazi od mene, dobija svoje tumače i novo značenje. Prisecam se stanja u kome sam pisao. Lekari su rekli da Jovana definitivno mora na operaciju. Pitanje je jedino u Kameni- ci ili Beogradu. London puno košta. Kao što je i moj današnji dolazak na probu bekstvo, tako sam i tog oktobra 87, sa walkmanom i muzikom Fili- pa Glasa, pokušao da pobegnem od svojih Strahova i strepnji, u nečiju tu- du muku da uronim, da povratim po- ljuljanu ravnotežu. Zbog toga, svaka replika za mene ima sasvim odrede- no značenje, ritam, zvuk i miris. Od- jednom, ton je drugačiji, oporiji ili vedriji, zavisi, od onog koga toliko dugo nosim u sebi. Osećam se nepri- jatno, iako sam na to bio sasvim spreman. Tekst je, uvek sam tako mislio, tek povod za predstavu i, što se mene tiče, i Irfan i glumci imaju apsolutno pravo na svaku vrstu prilagodenja. Uostalom, kada smo proletos Irfan i ja iščitavali njegove intervcncije na tekstu, nisam imao nijednu primed- bu. Jedino sam tražio da neke replike, koje osećam kao ključna mesta u tekstu, kao onu Romolinu: „Najgore je što se čovek navikne", ili one delove dijaloga gde se smenjuju replike od po jedne, dve reči, ne dira. Nije ni imao nameru. Ovo je njegova predstava, neko drugi će (možda) čitati na drugi nacin, i to je to. Bez sujete, ali ipak, malo me je blam...

Wp, 11 seftatarVise razgovor, manje proba. Tema: odnos majke i sestre prema vezi Niž- inskog i Dagiljeva. Mira (Karanović) kaže da o tome i ne razmišlja. Jaci (Jasmina Ranković Avramović) je od- redenje ljubavi bitno. Mislim da je u pravu. Različiti pristupi gradenju lika. Mrgud ulazi sa raskošnim dijapa- zonom sredstava, koji de se vremenom redukovati na pravu meru. Sloba, s druge strane, jos uvek zatvoren, hladan, kao da ne želi da otkriva svoja rešenja, dok ne bude potpuno siguran u njih. Scena Pele (Dragan Petar) i Mrgud. Pele unosi neverovatnu energiju, scena se, mani bar, otvara vise od ijednc do sada, skoro da je vidim. Irfan vodi probu sa neverovat- nom mirnoćom. Ume da oseti kada treba da zaustavi, objasni, ispriča ne- što. Atmosfera uzajamnog poverenja, negde čak zaverenička.

Nedelja, U. seplembar Baletska jala. Osećam grižu savesti prema Slobi, gledajući ga kako proba klas. Kias, neverovatno naporan. Mnogo kasnije Pele če rcći kako je posle španske inkvizicije, kao zame- na, izmišljena baletska škola. Sonja (Vukićević) postavila jc koreografiju putovanja u Pariz. Prvi utisak, asoci-

jacija na TV koreografiju i Irfan je u pravu kada kaže da fali karakteriza- cija svakoj od balerina, kako bi se priupozorištila. Inace sjajno postav- ijena, sa puno asocijacija. Devojke unose radost. Prirodno, s obzirom na godine.

Subota, 25. seple.nbafKonačno, izlazak na scenu. Ne na veliku — Mijač proba Šćepana — nego na „Stupicu", ali ipak prostor. Očeku- jem, ni sam ne znam šta, sluteći mo- gućnost zaokruživanja odredenih situacija, likova. Prostor inspiriše. Me- đutim, ponovo nešto nalik na prazan hod, na početke onog traganja za stolom. Preispitivanje sebe i teksta u vezi sa tim. Zašto se tako brzo dolazi do sumnje, a sporo do ushićenja. S druge strane, utisak da prostor radi za Slo- bu očito mu je bio potreban...

Nedelja, 25, seplehGlumci su kao deca. Imaju potpuno organsku potrebu da se igraju, poig- ravaju i nadigravaju, i u tome je ključ njihove energije. Pisac to mora da

Moj kofer jc nezapakovan:Mladen Popovic

(Fotografija Goranke Matić)

ima na umu uvek, da glumcu daje što vise povoda za razigravanje. Razmiš- ljam o tome dok gledam Mrguda i Ta- su (Uzunović) i uzivarn u njihovom glumačkom nadmudrivanju. Nešto kasnije, Dubravko (Jovanovic) i Jaca Nižinskikzo komedija! Svi se smeju. Kratki relaks i potom ponovo traga- nje za putem koji spaja sa likom.

Nedelja, 3. ddobarSloba i Ljilja (Međeši) probaju scenu na plaži. Irfan kaže, to je scena u kojoj će ga (Nižinskog) publika definitivno zavoleti. Ljiljina Isidora puna senzualnosti, kao Brankina Karsavina elegancije, Dijanina Emilija na- merno potisnute ranjivosti. U tekstu poput ovog likovi kao sto je Ljiljin strasno su značajni. Ne samo da mo- že da bude efektna epizoda, već je i sredstvo za razvijanje lika partnera. Pre neko veče gledao sam popularnu predstavu za koju se traži karta vise i izašao zgrožen do koje mere glumci (neki) „otimaju" predstavu od svojih kolega, radeći protiv njih, protiv predstave i protiv sebe. I eto, sada

■^gledam Ljilju. Isto važi i za Dijanu(Šporčić) i za Branku (Pujić) i za Ni- kolu (Đurička). Rade za celinu, za partnera, s verom i iskrenošću. Hvla im.Ostatak oktobra prolazi u pokušaju

da dobijem englesku vizu. Pocetkom novembra treba da odem na nede ju dana u London. Radujem se Londo- nu, ulicama okićenim za Božić, susretu sa prijateljima, i poslovnim i lic- nim. Stvari se komplikuju, ne mogu da dobijem vizu, pa onga mogu, pa opet ne. Na kraju dobijam vizu i ne- delju dana kasnije nego što je planira- no, ipak odlazim.Tokom oktobra probe počinju sve vise da lice na predstavu. Irfan već radi svetlo, Lana (Cvijanović) kostime. Putvje, traži i kupuje sve, od materijala do kopči. Stižu baletske patike iz Rumunije (zahvaljujući Đorđu Zver- žhanovskom, naravno). Kića (Katarina Gojković) ima zapaljenje pluća, lako daje i Mira (Karanović) onemogu- ćena da proba svoje scene. Ipak Mira, kao Irfanov pomoćnik, stalno poku- šava da pronađe rešenja tamo gde je to potrebno. Puno dobrih ideja, od detalja u pokretu, do suštinskih stvari. Premijera zakazana za 4. decembar.

Kraj novembraVratio sam se.iz Londona. Svi su strasno bili zainteresovani za situaciju kod nas. Zamorno je bilo ponavlja- ti istu priču bezbroj puta. Nikada ne- ću shvatiti šta žele da postignu oni koji šire priče o našoj omraženosti. Niko nas, bar ne u krugu ljudi s kojima komuniciram već desetak i vise godina, ne mrzi. Zbog svega su samo strasno tužni. I birnu.Finis. Na sceni ide sve nekim svojim tokom, ustaljenim ritmom. Drugi rit- movi u krojačnici, u radu Vlade (Logunova) sa Denisom (Kasatkinom), kod Duška Č Jovanovića kome ko zna koji put obećavam da ću doneti svoju biografiju za program. Sanja (Ilić), pošto je završio sjajanu muzi ku, radi sa Irfanom i Đorđem Nikoli- ćem song za spot, koji treba da promovise predstavu.Neke scene mirišu na suze. Kićin i Mirin dolazak kod Nižinskog već lu- dog. Zajedno sa Jacom i Slobom, ma me suze. Sestra koja obožava brata, prava Bronja. Onda Jacina prodaja knjige. Potresno koliko u toj seen: ona ostari. Mirina tuga i mirenju sa sudbinom. Ljudi zovu, traže karte za premijeru. To će biti pravi problem. Jovana sa mnom na mnogim proba- ma. Guta sve na sceni. Posle šest go dina priča o veterini, kaže biću glumica. Kod kuće do dosade prepricava šta se desilo, šta je Irfan rekao, šta ie ko uradio. Budi glumica, kažem, ako možeš. Sta ćeš lepše. Ko jednom oseti mins s one strane zavese, ostaje doži- votno mficiran, govori iz mene dečak koji je odrastao i znao napamet sve predstave u „Buhi".

DecemberCount down. Do usijanja. Generalne probe. Prvi utisak: nema slabog elu mackog pos a. Naprotiv, sviOd Slobe i Jace, Mrguda i Mire, do Steve 1 Peđe. Diže mi se kosa na glavi dok gledam Гатаги (Vučković) kako hodapogredi.ŠtaakoneuSpe ia od zi ravnotezu, ako se ne dai Bože ok

tone? Povrh svega, to je scena ona „puca , teska scena. Po nioi čo vekne bi rekao da je to brine Ova godina ie njena godina '

oko nredst JL agradU WĆ fama

3. iteiiihPretpremijera. Sala kreata ипнл н

teče u koncertnoj atmosferi, potpuni muk. Na drugoj galeriji stojim sa Di- janom koja se pojavljuje tck u drugom delu. Pitam je: šta znači ta tišina koja mi deluje zastrašujuće? Pazi, ka- že Dijana, zimsko je vreme, a niko ne kašlje. Znači da je. savršena koncen- tracija. Komentar strašno taćan, toliko govori o iskustvu glumca. S nela- godnošću iščekujemo reakciju na scenu, ljubavnu, između Slobe i Mrguda. Ipak je ovo mačistićka sredina. Tajac i dalje, niko se nije ni promeskoljio.. Sa olakšanjem izlazimo. U pauzi razgovaram sa prijateljima i poznanici ma, nestrpljivo se trudeći da upijem što vise njihovih utisaka. Plasim se dužine prvog dela. Čini mi se da su svi prilično zbunjeni, zatečeni, da nisu očekivali ovako nešto. Drugi deo i na kraju aplauz. Sjajan, giasan, dug. U salonu prepuno, radujem se zbog Tanje i Baneta. Razgovaram sa glum- cem koji kaže da je predstava u kojoi jedan kostim košta koliko godišnja plata glumca za njega besmislena. Da li je moguće da baš on nije shvatio moj, nas stav9 Pa, u tome i jeste keč. §ofisticiranost, prefinjenost, eleganci- ja, danas i ovde, postaju bunt, ekskluzivnost postaje protest. Vaspitanje protiv prostakluka, finoća protiv ba- hatosti, ljubav protiv rnrznje... Sta ako oni, kojima je ovo namnjeno, ne shvate? Čemu onda sve? S tim mislima uranjam u 4. decembar.Budim se i prva^misao je: „Sta mi jc sve to trebalo9" Sto dan vise odmiće; sve sam napetiji, do bola napregnut. Kamena gromada u želucu, kao 28. aprila 88. u Kamenici, kada je Jovana operisana. Dva dana; najteža u živo- tu. Tek precj početak počinjem da se pridižem. Duško Č. mi daje sveže štampanu Ars dramaticu i program. Još vrući. Pozorištc puno lepog, na- mirisanog Beograda. Bože, gde sc ti ljudi kriju tokom dana? Postoje, uprkos svemu. Nedostaju mi moji prijatelji i kumovi, već godinu dana u Toronto. Kao i mnogi drugi, bez kojih Beograd vise nije Beograd, onaj od pre samo dve godine. Kako nam ie pamćenje kratko.Ista atmosfera kao juče, isti muk. da bi na kraju grunulo. Povici „bravo' Irfanu, Miri, Mrgudu, naiviše Jaci : Slobi. Kolena mi klecaju dok me izvode na scenu. Znam samo da- sam izmedu Jace i Slobe. Svetlosni zid izmedu scene i sale, tek se naziru kon- ture Čudan doživljaj, glumcu sva- kodnevan, meni jedinstvqn, nov. Aplauz traje dok se medusobno svi iju- be. Dusko, voda predstave i vise, Nena sufler i vise, Snežana organizator i vise, Cale i Mile, majstori svetla i vise, i svi, mnogi drugi. Olakšanje, zadovoljstvo zbog uradenog, neka vrsta pijanstva pre prve popijene case...

Post toNedelja donosi ispražnjenost. Teleton stalno zvoni i jedino priča o svemu si- noc predstavlja most između trome- sečne tenzije iza mene i ovoga što osećam jutros. Strah da sam izgubio azil nateraće me da kasnije budem stalno na predstavama, češće u saio- nu nego u sali, zajedno sa ljudima sa <ojima sam pričao priču o ljubavi. Sa njima mi je DOBRO. Naziremo zajedno neke buduće projekte, dok pred- s ava teče pred uvek punom salom uronjena u onaj isti muk. U glavi ne- Ko iko novih priča. Nijedna jos nije ispnvaia. smetaju jedna drugoj. Oni

eri iz Nižinskog, dominantni znak predstave, ne d.aju mi mira. Ta me sli- ка najviše dodiruje.Moi kofer je i dalje nezapakovan. IA Necuam nameru da zatvaram. Il

Za in at, NEĆL Mladen Popovic

„Šta vredi najlepši rever, ako se glumac ne poigra s njim", kaže Božana jovanović koja se trideset godina Jgra" s pozorišnim kdstimima, i nastavlja igru s obostranim simpatijama, pozorišta za Božanu i Božane za pozorište

legantna, u stilu svih vremena odjednom (te joj mode ne mogu ništa), ona nečujno svet li- nija i crteža oživljava do vulka- na ženstvenosti kojom lepršaju glumice odevene u njen kostim. Diskretna, nečujna, što je protiv svih pravila egzlatacije pozorišnog stvaranja, Božana Jovanovic polako, kao da ni-

kad ništa ne radi, iza sebe ostavlja ar- miju odevenih aktrisa i kavaljera, predstave elegancije i ljupkih čudesa kakve su one mrdajuće pufnice u Ča- robnjaku izOza pozorišta „Boško Bu- ha". Osim Čarobnjaka, u prošloj godini radila je Otela (Festival „Obredi svetlosti" u Novom Sadu), kostimira- la je Masku u Narodnom, Peg srce moje u Ateljeu 212, Na otvorenom drumu u Domu omladine. Jagoš Mar- ković, Stevo Žigon, Nikita Milivoje- vić, Milan Karadžić, Merima Isaković bili su joi dakle najsvežiji reditelji-sa- radnici, a gotovo da nema rediteija s kojim se nije srela u 30 godina svog rada. Zato i odbija da govori o naj- dražoj i najdužoj ljubavi kada su reditelji u pitanju:„Svaki od reditelja ima svoje navike i bubice, ali suština ostaje ista — treba napraviti kostim koji će pomoći glumcu i osmisliti režiju. Većinu njih toliko poznajem da unapred, znam

' šta žele, zato i ne mogu da kažem koga najviše volim. Nekoga volim zato što mi pruža priliku da napravim „kostim iz epohe" a nekoga upravo zato što mi njegova koncepcija omo- gućava da improvizujem, da se igram materijalima, da ignorišem istorijski kroj, da se trudim da kostim ne bude samo jedna činjenica (istorijska, psi- hološka, socijalna, itd), već umetnič- ka metafora".Kostim „živi" onoliko lepo i dugo koliko mu života glumac daruje? „Ро- stoje glumci koji umeju da nose kostim tako da ga takoreći pokazuju. Bi- lo bi prirodno da volim takve glumce, ali ne. Čini mi se da ja i ne volim svaki kostim pojedinačno, već kosti me kao celinu u predstavi. Najbolje kostim nosi onaj ko ga ne pokazuje već ga do кгаја koristi za stvaranje lika. Sta vredi najlepši rever, ako se glumac ne igra sa njim? Inače, predstavu počinjem od ženskih kostima; kad njih pronađem, znam kako ću izaći na kraj i sa muškim."

ujeta glumaca je nešto sa čim svaki kostimograf mora da ra-

. čuna. I Božana Jovanović je u početku glumce delila na „1а-

. ke" i „teške" dok nije shvatila da nije reč o kapricu ili omalo-

... važavanju kostimografa već o

.sitnim, ljudskim tajnama, uob- • ■ raženim ili istinskim nedosta-

cima koje s razlogom žele da prikriju. Glumci na to imaju pravo, jer oni jedini izlaze pred publiku i njihove želje treba da budu zadovoljene. Druga vrsta saradničkog otpora dolazi od velikih glumačkih individual- nosti: takvi ne samo da se putem teksta poistovećuju sa likovima, već i kostim umeju da učine svojim. Pred njima kostimograf mor biti i likov- njak, i literata, i psiholog. U protiv- nom, kostimograf odmaže glumčevu individualnost.Postoje dugi i „drugi" životi kostima, što je, naravno, vezano za život predstave? „Dug život imali su moji kostimi za Pigmalion (JDP - režija Stevo Žigon), Konak (Narodno pozorište — režija Mira Trailović), Travijata (Narodno pozorište). Mnogi kostimi, kad odumre njihova predstava, pojave se obnovljeni, prefarbani, prilagođeni novim predstavama. Tada podsećaju na glumce koji traju. Žao mi je što su na sceni kratko bili kostimi iz baleta Vaskrsenje Lidije Pilipenko, pre sve-

ga zbog predstave koja je zaslužila itekako dug život."

Predstavu pocinjem od ženskih kostima: BožanaJovanovic

Voli li da troši puno para za kostim"? „Naprotiv oskudica često podstiče maštu, natcra vas da otkrivate osobi- ne materijala koje inaće ne biste nikad otkrili. Evo, upravo to Vaskrsenje izgledalo je raskošno, a kostimi su bili od obične bele gaze." Znači, nije skup saradnik? „Na to pitanje ne umem da odgovorim. Znam samo da ugovore potpisujem posle premijcre." Kreditirajući, dakle, svojom vrhun- skom umetnosću čak J osrednjizam beogradskog teatra, Božana Jovano- vić je i daljc u poslu: u njenoj kući, Narodnom pozorištu, radi na Pigma- lionu, šesti put kreira kostim za G.>- goljevu Ženidbu (kao i uvek s uživa- njem), a'u Ateljeu 212 očekuje premijeru Škole za žene. s B. K.

„Čitajući Stanislavskog", tako ‘ bi mogao da glasi naslov knjige u rukopisu, koja nema naslova. Piše je Gojko Šantić. U ooom i narednim brojevima objavljujemo odlomke tog lirsko-glumačkog razgovora sa Učiteljem.

... Moja uloga je da izbaciin na površinu svu onu rudu koju sam za svoga života našao. Da vain pokažem ne kako posti- žem iezuitate, ncgo kako tra- žim svoj put, to jest kako ko- pam svoju rudu.K. S. Stanislavski

rivikavao se na gust i lcpljiv mrak. Do spoznaje o okruže- Inju dolazio je dodirom. Odre- ktivao sc prema suštini dotak- 'nutog. Slcdio svoju nevidljivu putanju. Prostor sc izobliča- vao i gubio.Zagledao se u sebe i sišao u svoje okno. Upalio lampu. Nutrinom sc prostirala pod-

atna grada* Svaki udarac — red. Sva- ka useklina — krik. Istrajavao je u zamahu. Poslednji udar odjeknuo je muklo. Zasekao je u samo jezgro. Grumenjc sc rasulo i isijavalo n’cpod- nošljivu toplotu. Zastao je pred žariš- tcm, dohvatio manji grumcn i hitnuo ga kroz otvor. Osetio je bol i video opekotine na dlanovima. Gore, kraj otvora, stotinc dlanova pljeskalo je njegovom otkriću. Srušio se kao po- košen i sagoreo u trenu. Dlanovi nad otvorom su skandirali.

... Cco svemir živi odredenim ritmom. I vi'ste samo ritmička jcdinka. I vi, i sve živo što se kreće. Dok radite, vi tanano shvatate ritam svake svoje uloge i svake predstave u celini. K. S. Stanislavski

repuštao se tajanstvcnom ri- Г tualu srastanja sa prirodom.

Pesak se ugibao i tonuo pod njcgovim bosim stopalima. Neodlučan i kolebljiv u živo-

’ tu, na ovom skrivenom spru- Ш ; ? du postajao je brz, pokretan i

prilagodljiv. Priroda je nekom višom silom upijala njegovu odanost. Za sakupljenu

i oplođenu energiju uzvraćala mu je svojom postojanošću. Njeno magnet-

Ceo svemir živi odredenim ritmom: Konstantin Stanislavski (portret N.Uljanova)

no bilo darovalo mu je sve surnove i glasovc života.Kleknuo je i dotakao dlanovima svoje stojištc. Poravnao je pesak, primakao se tlu i poljubio ga. Ako priroda ima svoje izvorište, onda je to na ovom sprudu. Ovdc počinje ono drugo. Ono što se probija kroz ono što poči- nje. U ulančavanju svoje bcskonać- nosti.Propco se na prste i zavrteo se kao čigra oko sebe. Sa rukama kao kazalj- kama prctvarao se u časovnik. Okre- tao sc i usklađivao prcma položaju sunca. Stopala su svrdlala pesak i uv- lačila mu ce’o telo u dubinu spruda. Osetio je ncku nepoznatu ustalasa- nost i zastao. Dlanom ispružene ruke dotakao je drugi dlan. Kazaljka je po- klopila kazaljku. Suncc je bilo u samom zenitu.

... Ne treba spoljnim n apo rim a tražiti izlaz. Treba ćutcći os- luškivati glas svoje podsvesti. Promisliti o mestima koja nisu uspela. I one primedbe koje niste shvatali. posiaće vam jas- ne, jednostavne i razumljive. K.S. Stanislavski

.išina ga je terala da razmisli. o .. nedosegnutom. Krio se u njeno;

' senci bežeći ом svakodnevne Ш slike života. Tražio se u njenom :• ćudljivom, prigušenom svetu.

Tamo gde priroda zakoračuje ispred vremena odluka. Gde se ne osporava providenje.Tišina je zapanjujuće svoja. Po-

.. naša se kako hoće — napada i povlači Љ kad joj je volja. Vidovita je. Verovatnoća je njeno pribežište. I sama je carstvo verovatnoće. Oslobođe- na, ona se temelji i na postojanju van- čulnog. U svojoj sakupljenoj prirodi živi kao u sveukupnosti. Unapreduje i oblikuje neizgovoreno. Okleva na pronadanom tragu name- re. Sadržajem daha preispituje dej- stvo života. Misao odeva u tajno ru- r.o. Pamćenjem zamenjuje usta i govori i ono što je zaptiveno. Reči oblikuje u muku. Gleda ih u sebi. Kada poželi, prenućc se i ozvučiti samu sebe. Oglasiće se živa i samotvorna reč. Reč je kao krik tišine. 0 Gojko Šantić

Četiri dana saRonaldom Harvudom

(II)

l; -vreme Predstave, kad god ! Wbi se publika nasmejala, a

smejali su se aktuelnostima ■ oko tačkica za snabdevanje, Ш „višim" nacionalnim interesi- № ma za vreme rata, o kradi Ш keksa na prijemu i slično, Vi- /fiLq da bi mu prevela njegov sop-

stveni tekst.■I U pauzi sam ga upoznao sa dr Slobodankom Gruden. Vida ga je vukla u glumački salon. „To Ronalda neće zanimati", opet će Vida. Ipak sam ih upoznao. Grudenka mu pred- laže, ako ima vremena, da dode donjega. Po ideji Aleksandre Ilić, naše press-šefice, Ronald Haravud neće iz- laziti na scenu već će na njega biti upaljen spot. Ona će preko mikrofo- na skrenutu na njega pažnju. Tako je i bilo. Kada je potrajao dugi, dugi aplauz glumcima čuo se glas ton-majstora „jedan-dva-tri", a onda Aleksandrin glas: „Večeras je sa nama autor Garderobera. You are Wellcome, mister Harwood." Tog trenutka se na njega upalio reflektor: on je ustao i živo aplaudirao, vidno izbuden.

ledio je naš uobičajeni, što se tiče posluženja, bedni prijem. Mnogi su ostali u foajeu 1 raz-

’■T|, menjiv^ utiske. Ronalda sam upoznao sa mnogima. Između

ч . ostalih sa Vukom i DanomDrašković, koji su bili došli sa Đorđem Nenezićem i VesnomJanković. Roni jc zaista bio iz-

■ Ж nenađen da će upoznati jednu od ličnosti sa prvih stranica svetske štampe.Nešto poslc jedanaest, sa nepojedi- nim sendvićcm u mojoj zimskoj vi ndjakni, koji jc umastio moj džcp, po- šli smo pešice put „Madere", Harvud, Mijać i ja. Mijač je konstatovao kako

sc posle dugo vremena okupio u JDP „ceo Beograd", ona dobra stara publika.— Zašto se ta publika vratila baš ve- čeras? pitao jc Ronald.— Pre svega vaš dolazak je izazvao vcliku pažnju mcdija i cele javnosti. Osim toga, ljudc je privikao come- -back Ljube Tadića, reče Mijač.— A video sam i mnogo lepog mladog sveta.— Zapravo to jc naša sadašnja publika.— Pa gde je, Jovane, Ta „Madera"!?— Tu je, tu je... Hoćeš li svoj poslovič- ki sendvič?— A ja mislio da jc taj sendvič šala...— Nije, evo ga u džepu.— Što mi ga ranije nisi dao?— Pa, kako da ga jcdeš pred svojim otpravnikom poslova.— Ah, pa da.— Uostalom, stigli smo.Udos'mo.— Pa nije usopšte shabby, kako ste pričali!Doneli su odmah malo narezaka pred Ronalda. A kada je ušao najpre Ljuba Tadic, a kasnije Petar Kralj, svi stolovi su zapljeskali. Da, trebalo jc doći baš u tu kafanu. Starosedelac „Madere" Aca Obradović sa drugog stola, na Ljubinu molbu, glasno poru- čuje specijalitete kuće, čiji je vrhunac

- bela vešalica u crnom luku. „Jedeš li crni luk, Ronnie?". „Naturally".— Zanimljivo da kod vas nema ho- moseksualnog elementa u odnosima Scra i Normana.— Nismo se time uopšte bavili, reče Dejan.— Mi ne izbegavamo te teme. Eto u prethodnoj premijeri Nižinski ima homoerotskih odnosa na pretek. Ali, mislim da je Garderober zanimljiviji bez toga. Norman, po mom mišljenju u Seru voli pozorište kao pozorište, a ne njega lično, kažem ja.— Naravno, može i tako. Ovo je jedna od najjačih prcdstava Garderobera. Sjajan ste par glumaca. Glumac koji uskače u.Ludu (Nikola Milić) je najbolji koga sam u toj ulozi video. (Posle toga Branko Cvejić je otišao na telefon da Milieu prenese autorov kompliment.)Pričam mu kako je Milić napravio knjigu sa 1.234 sinopsisa najznačajni- jih svetskih i naših drama. I pored mojih i njegovih napora, nikako da nađemo izdavača za ovo kapitalno, ali i voluminozno delo koje ima svaka veća evropska kultura, osim nas. Imamo ga i mi, ali čami u rukopisu. Negde pri kraju večeri reče mi Ljuba da mu je naš poznati privrednik Zoran Damjanović (Volvox) koji je, odu- ševljen premijerom Garderobera, ma- ločas došanuo da li bismo se mi uvre- dili da on pokrije troškove ove večere priredene u cast Ronalda Harvuda.. Rekoh neka se obrati Cveji. Kada .mu se Ljuba obratio, u ime Damjanovića, Cveja je samo uzviknuo: „Izvadili smo!". Stalno je mislio da li u džepu ima dovoljno cleviza za ovu večeru. Naravno da sam sve ovo odmah is- pričao Ronaldu.Rastajemo se negde posle jedan po ponoći. Prebacujem direktorku Bud- ve, grada teatra Branu Liješević i Harvuda na Novi Beograd. Prvo Branu do stana njene majke. Čekam da tide u lift. Pa u „Hajat".Zavšrio se dan koji čovek godinama želi da mu se desi. A onda, sem zado- voljstva, čovek daleko intenzivnije oseća svoju izmoždenosi

Jedno od najboljih izvodenja: Ronald Harvud pred

Jugoslovenskim dramskim pozorištem

(Snimio Srda Popovic)

Шер, ]1. jsiiwr IWlress-konfereneija u Francus- koj 7. Palavcstra govori pri- sutnim novinarima u PEN- -centru, o njegovom značaju

■ u sadašnjim okolnostima, kao 0 ličnostima koji su bili na

čelu PEN-a pre Harvuda. Ja izlažcm kratku biografiju na- šeg gosta, dramatičara, pro-

$$ zog pisca i autora u Beogradu voljene scrijc o teatru „Ceo svet jc po- zornica" u trinaest epizoda, cmitova- ne u nas dva puta, 1991. i 1992. godine.Ronald Harvud je najpre rekao da je prijatno iznenaden velikim brojem novinara. „Očekivao sam dva-tri no7 vinara. A da li ima inostranih novinara?" Nema. „To je tipično! A da sam zabranio izvodenje Garderobera u Beogradu, o tome bi pisala celokup- na svetska štampa." A onda je nasta- vio: „Za mcne je boravak u Beogradu, a u njemu sam prvi put, uzbudljivo i neobično iskustvo. Došao sam ovamo da razbijem KULTURNU BLOKADU. Ona je uvek kontrapro- duktivna. Ja sam video strašne poslc- dice kulturne blokade moje rodne Juzne Afrikc. Moje delo Garderober izvedeno je na 36 jezika. Ja sam video 15-16 izvodenja, izmedu ostalih u Ja- panu, Brazilu, Rusiji i Izraelu. Mogu da kažem da je ovo u Beogradu jedno od najboljih. Dobro režirano, a pre svega sa odličnim glumcima, sa dva velika glumca"

Svecano saopštava da beogradske tantijeme poklanja piscima Sarajeva ili, ako ih vise nema među živima, njihovim porodicama.Na pitanje kako je došlo do toga da pravi televizijsku seriju o pozorištu, Harvud je odgovorio da je seriju po- ručio producent. Reče da nije uživao u tom poslu na kom je radio šest dugih godina. Bilo je plemenito raditi na tome da se publika informiše o is- toriji pozorišta, ali da je to sve u svemu, bilo preteško i predugo.Posle press-konfereneije ostali smo mi, „penovci", da jos malo porazgo- voaramo sa autorom. Mislim da me je Perišić upitao šta mislim o predstavi. Odgovorio sam da mi se prvi put u mojoj dugoj pozorišnoj biografiji desilo da nisam video nijednu probu niti generalnu probu i da zato imam ja- san utisak o predstavi. Delim lepo mišljenje sa autorom i sa publikom, a narocito sam srećan zbog aktuelnosti

(topicality, a ne actuality, popravila me je izvrsna Mirka Janković) pred stave, koja se dešava u jedno drugo vreme. I da je to bio glavni razlog što sam dramu postavio na repertoar JDP.

Uzvratio sam pitanjem autoru. Ima kod nas (odmah posle premijere) nc- douomice oko toga da li je Ser veliki ili provineijski glumac. (Jedna od pri- medaba mog prijatclja Srejovića: „Za- sto se predstava u predstavi igra kao da j< u pitanju slab provineijski Lir?") Harvud je presudio: „Ser uopšt^ nema titulu. On je izmislio. Jer je, tako da kažem, drugorazredni glumac". Neko reče: „Utoliko je dirljivije što je u smutnim vremenima pozorištc vaz- no i kada je drugorazredno."

Palavestra i ja smo pošli u obilazak Beograda da mu Palavestra .pokažc mesta gde su živeli Mladobosanci. Nairne Harvud pise filmski scenarij „Grom u svitanju" (Thonder at Twilight). Došli smo do kafanc „Zlatna moruna" gde su navraćali Princip i ostali budući atentatori na Franca Ferdinanda. Zatim smo prošli Lomi- nom ulicom. I Ronald i ja prvi put videli smo mesto gde je Princip stano- vao pocetkom veka. (Stalno sam is- pravljao Ronalda da se ne izgovara Princip. Do kraja posete je ipak nau- čio pravilan izgovor. Ručamo u „Pro- tokolu", u zgradi U kojoj je posle Prvog svetskog rata potpisan spora- zum o prvoj Jugoslaviji. Mi smo sada Ronaldovi gosti. Jedva u svojoj patri- jarhalnosti pristajemo. Pričamo kako smo spremni na saradnju sa hrvatskim i slovcnačkim PEN-om. Ronald je za s-kori sastanak (bez velikog pub- liciteta) sa njima, negde u Madarskoj na primer. Ronald smatra da sa pe- novcima, čak i nacionalistima, ako su demokrati, valja saradivati. Palavestra naglašava da podržavamo Eks-Yu Pen, ali ne treba ni oni nas da napadaju, kao sto nas i ne napadaju. Ipak smatra da nije prirodno da su u tom Penu, koji se definiše kao Pen u iz- gnanstvu, i ljudi koji žive ovde. Ali, to je njihova stvar. Citiram ih: oni kažu da su nestankom druge Jugoslavije iz- gubili domovinu, te smatraju da su u izganstvu. Braca sleže ramenima. Go- vorimo lepo o vrednostima Hamdije i Slobodana. Cujerno da su Ronaldu ovom prilikom neki „penovci", člano- vi oba PEN-a, govorili o opasnosti od fašizma u nas. Braca kaže da fašizam u Srbiji nema tradieiju i da niti je jak niti će proći. A medu inteiektualcima

je marginalan. Vise dobija snobistič- ku, pomodnu formu.

U prijatnoj maloj sali Čitaonice Bri- tanskog saveta Harvud je održao predavanje na obimnu temu „Britan sko pozorište od Sckspira do danas". Rekoh Roniju: „Boga mi, opsezni za- logaj?" „Pa i nije tako: izmedu Šekspi- ra i danas malo ćega ima u britan skom teatru", preterao je Ronald Na početku sc g. Sncl pokazao kao vrlo duhovit: „Ja nisam Ronald Hanvo- od". I pokazao koliko je bilo u poslednje vreme događaja u ovoj čitao- nici Britanskog saveta. Na stotine. „Evo, to je embargo?"Ronald je sjajan predavać, tempcra- mentan, obavešten i duhovit. A šta je pričao, to je posebna priča.

Posle predavanja idemo u pustu „Grčku kraljicu", preko puta čitaoni- £С. Sličan sastav. Tu je i Avdo Mujci- nović. Kaže da, kao imamov sin, a samim tim obavešten na tu temu, možc da kaže da Ronald Harvud brani Ruždija bo;,.::, argumentima nego drugi iijegovi branioci. A pre svega da je obećana kazna morala biti pisme- na. Posle dužeg vremena sam sa Av- dom koji ne govori sa mnom zbog toga što priredujem Bitef uprkos datih okolnosti. Pre dve godine je u ,,Ek- spresu" napisao: „Malo morgen BITEF", a onda se on uvredio. Dosta se riča o sarajevskom atentatu. Svoj pri- log daje i Vava Hristić. Ja pricam o akademiku Vasi Čubriloviću i činjem- ci da atentator koji je naiduže živeo sve do naših dana nikada nije hteo da priča o tome u društvu. Kad bi se o atentatu pričalo, recimo na redovnim sastancima istorijskog SANL', on bi se pravio da je odsutan i pričao bi sa nekim o nečem trećem.Ronald mi priča kako Pinter za okto- bar priprema njegov najnoviji komad Taking Sides (Opredeljivanje). Kaze, Pinter uopste nije intelektualac, već euan vrlo običan pozorišni praktičar, kao i on. Njegovu intelektualnost i svrstavanje medu pisce „Teatra ap- surda", koji zapravo-i ne postoji, iz- mislili su univerzitetski profesori.Rekoh Roniju da sam, -kada sam posle podne došao kući, zatekao pismo od Hamdije Demirovića i Slobodana Blagojevića, osnivača Eks-Yu PEN-a. „Hamdija te spominje u svom članku u vodećem holandskom listu koji mi je poslao i kaže da si pokrenuo na nov i svež način rad u PEN-u. Posle toga sam razgovarao sa njima i po- zdravljaju te". „Tako je to uvek na po- četku. A oni su divni intelektualci. Slobodan je duhovit pisac".

Na kraju veceri Ronald je, posle od- lične poreije mešanog roštilja, rekao: ,,Nikada za kraće vreme msam bolje jeo . Bracin Concept je pretrpeo krah. Rekoh: „Mnogi gladuju". Pretpostav- ljam. Zapravo znam."

Na ulici promicao je sneg. Za ova cetiri dana sa Ronaldom bilo je sunča- no, kao da je i vreme htelo da bude gostoljubivo.Zagrlio me je na ulici za rastanak. Javi sc kadgod ti nešto ustreba

neću to zloupotrebiti." „Samo ti zloupotrebi.' „Imao sam mnogegoste dramske pisce (Sartr, Bond, \ esker. Vsevolod Ivanov, Arabal, Handke) i bio gost Kri&tofcra Fraja, ti si, be? svake sumnje, najsarmantniji meat; njima."Sutradan je Ronald otputovao preko fl Budimpelte za Zagreb, pa u Ljubiia nu i Trst, gde ce videti lakode >vor . neilavno napravljcnog kod Slovena;.: 11 I^nic!obei\T Tu, u Beogradu. saznaoW jc da se daje i u Sofiii. « |||Jovan Ćirilov

IM11(10

Ljiljana Šljapić obeležila je dvostruki jubilej: 35 godin a glume i 30 godina u Pozorištu na Terazijama. Kada je polagala audiciju za sarajevsko Narodno pozorište, upravnik Ubović je rekao: „Ova mala je ili luda ili genijalna!"

ostoje osobe koje su baš rode- ne za neki posao. Ako im se osreći ili ako su uporne pa aj posao i rade u životu, on-

da je postignuta potpuna har- monija prirode i čoveka. Ljiljana Šljapić je takva osoba. Rođena u trgovačkoj kući, ni po kom osnovu nije imala predispozicije da postane glu

mica. Od detinjstva je učila da svira klavir, išla je u baletsku školu, ali je to bio samo deo opšteg obrazovanja za jednu devojku koja potice iz gra- danske sredine sa određenim druš- tvenim statusom. Neki geni su, me- đutim, tu učinili svoje, pa je ta dopu- na običnom školskom obrazovanju za Ljiljanu bila samo dodatni srećni sticaj okolnosti.Bežala sam od kuće dva puta", kaže.

„Prvi put kad mi je bilo petnaest i po godina. U Beogradu je gostovalo Re- vijsko nutujuće pozorište. Moja kuma 1 ja smo tada napravile kostime od krep papira, spakovalc ih u kofer, pa je ona izašla napolje, ja sam joj kofer- če dodala kroz prozor, a onda sam i ja izašla i zajedno smo otišle u to po- zorište na audiciju. Bile smo, narav-

BANK A

Stvari su, zaista, manje zamršene

nego što izgledaju.

WIMN ZUBN иаНMEŠOVITA BANKA D.D. TERAZIJE 8 11000 Beograd Tel. 688-663, 687-759 Fax: 686 681

no, suviše mlade da bismo postale cianice putujuće trupe. Drug! put, us- vari, i nije bilo pravo bežanje. Ne od

Kuce.Otisla sam u tadasnje Kulturno- -umetničko društvo „Branko Krsma novic. da se prijavim na audiciju za nor. Rekla sam da imam srednju mu- zn.ku školu, iako sam imala samo mzu. Primili su me, sa najboljim oce- nama, ali su mi savetovali da je bolje da predem u dramsku grupu, odnosno u Akademsko pozorište. Meni se vise sviđao hor. U redu je da pevam, ah — da glumim? Osim toga, hor je. putovao po svetu, a pozoriste je sede- lo kod kuće... Presudnu ulogu odigrao je Miroslav Belović koga smatram svojim profesorom glume i ko-

me imam da zahvalim za sve ono sto sam kao mlada glumica naučila, po- što na Pozorišnu akademiju nikad nisam otišla. A bila sam tada u dru: tvu sjajnih kolega, mnogih docnije poznatih ličnosti našeg pozorišnog živo- ta".Nedugo posle toga nova audicija - za Dramu Narodnbg pozorišta u Sarajevo Belović je tamosnjoj komisiji objasnio: „Dobro, ona je spremila ne- sto i to nešto vi ćete svakako videti. Ali, ako hoćete stvarno da vidite ko je ona, dajte joj neku improvizaciju". Tako je i bilo. Ljiljani Šljapić su dali zadatak, ona je improvizovala, na šta je Vlajko Ubavić, tadašnji direktor sa- rajevskog pozorišta, rekao: „Ova mala je ili luda ili genijalna!"I postala je clan Drame, ubrzo 1 prva kinja. Verovatno jedna od najmladih prvakinja Drame kod nas.Narodno pozoriste iz Sarajeva potom gostuje u Beogradu sa predstavom Ratimirf Ljiljana Šljapić igra Natašu

Rostovu. „Kada sam pogledala onu, crnu rupu, mem su se noge odsckle. Trebalo je da sednem na neku stoli- cu. Kad sam to ucinila, rioge su mi odskakale od stola! Jer, još sa četrna- est godina statirala sam na toj istoj sceni. Katkad bih progovorila 1 po koju rečenicu, ali sam uvek sanjala o tome kako bi bilo sjajno da na tim das- kama jednom igram i neku veću ulogu. Sada se to dogodilo. Videla sam četvrtu galeriju na kojoj smo večeri- ma „visili" i pratili predstave... Ja sam sada na toj sceni, igram veliku ulogu i prepuna sala me posmatra... Na kraju smo zaista doživeli ovacije. Zavesa sc dizala šesnaest puta. Činilo mi se da lebdim. A kada sam od Elija Finci-

Pedeset osam uioga na Terazijama : Ljiljana Šljapić

ja dobila još i povoljnu kritiku, Mesa Selimović me je, po povratku u Sarajevo, pitao da li mi je taj strogi pozo- rišni kritičar možda neki rod. Ja, naravno, nisam ni znala kako Finci izgleda*.

ili su tu prvi dani, kada se Д® glumacka ličnost formira,

..' dani presudni za sve potonje j|§|$godine. Uoblicavanje glu-

mačke ličnosti je došlo potom. Ljiljana Šljapić se vratila u Beograd. Iako je imala

.? • raznih mogućnosti za posao, pa i ponudu za angažman u Narodnom pozorištu, ona je

išla svojim putem. Otišla je do upravnika tadašnjeg Savremenog pozorišta i rekla mu: „Vi mene ne znate, ali ja sam odlična glumica, izvrsno izgle

dam na sceni, mlada sam i umcm da pevam. Vi imate u pozorištu Oliveru Marković koja odlazi iz pozorišta 1 ncmate nikakvu zamenu za nju. Ja sam ta koja vam je neophodna".Posle dva meseca honorarnog rada, ostala je u „svom" pozorištu tridcsct godina: „Pozorištc na Terazijama jc uvek nekako bilo malo u zapećku. To mi je katkad smetalo. Nekako jc uvek malo odjekivalo u javnosti to što se u Pozorištu na Terazijama dogada. Nije to baš pravda..."Za trideset godina rada u toj kući Ljiljana Šljapić jc imala tačno 58 premijera. Retko koji glumac može da se pohvali tolikim brojem likova na sceni. Bilo je godina kada je u sezoni na- stupala u pet premijernih predstava. Pozorište I, kako se ono sada zove jer se prinudno nalazi u prostorijama Dorna kulture „Vuk Karadzic", odlu- čilo je da Ljiljani Šljapić organizuje umetničko veče ili, kako se to negdc u svetu zove, sou program. Retko koji glumac dobija mogućnost da tako obeleži svoj jubilej. Ljiljana Šljapic je to stvarno zaslužila, što ne znači da još mnogi drugi nisu. н Dobrivoje Ilić

Ovo je vreme u koine treba shvatiti da se oduvek živelo bolje sa onim što čovek ima u glavi nego oko sebe. Ja se osećam dobro.

sim moje izloz.be tapiserije u Parizu, još jedan projekt me izuzetno veseli. Zamislite — veseli! U ovo vreme „nepra- vedno uvedenih i ničim izazvanih" sankeija, ja se osećam dobro. Uopšte, ovo je vreme u kome treba shvatiti da se oduvek živelo bolje sa onim što čovek ima u gla

vi nego oko sebe. Ono što me izuzetno raduje, to je moj rad na predstavi Novi svetski poredak — tiimačenje sudbine.Kad se u Ludusu pojavio prikaz nove knjige Dr Dragana Simeunovića, No vi svetski poredak i nacionalna drža- va, koju je Dragana Bošković lucidno uporedila sa istorijom svetske drame, u našem krugu prijatelja (Simeuno- vić, Bošković, Boža Kalezić, Boris Maksimović i moja malcnkost) rodila se ideja da bi knjiga mogla poslužiti kao predložak za pozorišni multime- dijalni projekt. Tim pre što bi.bilo značajno da baš odavde, iz Beograda, iz ,,te" Srbijc krene predstava kao tu- mačenje jedne ideje zbog koje smo mi u zatvoru, ■ omedeni strahotama, smrću, zlom. To nas okuplja u mom

ateljeu, sve češćc u širem krugu naših prijatelja raznih profcsija koji živo ućcstvuju u razgovorima. Svako od nas se oseća l<ao ravnopravni stvara- lac. Tim povodom osnovali smo grupu „Tcatrum mundi" pri Savezu dramskih umctnika Srbijc, a projckt će biti realizovan na sceni Studen- tskog kulturnog centra. Sastanci su sve češći i kao da vremc koje protek- ne izmedu razgovora stvara ncstrpljc- nje za novim susretom. To jc nešto što svaki umetnik samo pozcleti mo- ze’da mu sc u jednom projektu dcsi. Kao kost mograf, u razgovorima učestvujem prateći Draganu Boško- vić, Božu Kalezića i Dragana Simcu- novića, koji najčešćc naglas razvijaju svoje misli, a u glavi mi ostaju simbo- li, predstave slika koje ću likovno osmisliti i ponovo shvatam da će kostim jako doći do izražaja jer će slike koje sccnograf i ja stvaramo na sceni biti govor nasilja, tragedije, netole- raneije, brutalnosti života... Boris i ja trebamo da postaknemo da sve to što je iracionalno dode do ociju i formira spoznajc Tef’.ak zadatak, sjajan zadatak, jedva ćcKam da pocnern da radim.

aokupljena tim icicr razgovaram o predstavi za radim kostime. To je Crno-

' gorska veza. Režira moj pri- jatclj Slobodan Ćustić. Opet u prijateljskom razgovoru, posle jedne probe, sa redite- ijem Milanom Karadžićem i Vukom Bojovićem. Opušte-

• na, kao u nastavku razgovora o predstavi koja nastaje (Novi svetski poredak — tumačenje sudbi- nc), raspravljam sa Karadžićem o psi- hologiji baš tog Crnogorca koga igra Ćustić. „Ja o tome ne razgovaram sa kostimografom!" U prvi čas nisam mogla da poverujem da sam tako šta čula, ali sam ubrzo shvatila da moje mišljenje treba da zadrzim za sebe, šro бат sleđeća dva sata vrlo disciplL novano sprovela. Sva sreća, ovo je bio samo prijateljski razgovor, ne daj Bože da radimo zajedno! Eto, i to se dešava: pola sata kasnije reditelj Der- đe Kadijević mi je ponudio da radim kostime za novi projekt TV Srbije, za Golubnjačun koju sam pre nekoliko godina dobila nagradu za kostmi u predstavi kragujevačkog teatra „Joakim Vujić", u režiji Jovice Pavića. Ipak je kod većine reditelja kostimograf deo autorskog tima! и Zagorka Stojanović

Hrvatska: Rene Medvešek igra u

Parovim „Glembajevima", a-za

leto u Dubrovniku sprema danskog

princa — Da li HNK

Ivana Aralicu igra zato što je Tiidmanov

savetnik i kakav je smisao „domoljubnog

turizma" nacionalnog

pozorišta? — Zašto Miše Martinović nije

dobio nagradu Dubrovnika?

Umartu se otvaraju vrataHrvatskog ’na'rodnog kazališ- ta u Zagrebu. Ludus]e izves- tio da je pozorište mesecima bilo zatvoreno zbog poplave. Prva predstava u saniranoj zgradi biće Krležina Gospo- da Glembajevi koje je reži- rao Georgij Paro, intendant Kazališta. Premijera je već

bila u Pub, a komad je igran 1 na gos tovanjima.Jakov Sedlar, v.d. ravnateija Drame Hrvatskog narodnog kazališta, saop štava u Vjesniku repertoar kuće u

ovoj godini. Prikazam su Pir ivanj- skih krijesnica Ivana Aralice i Krađa Marijinog kipa Hrvoslava Bana (u crkvi Sv. Marka), a počele su probe Potopljenih zvona, prvog dramskog teksta Ive Brešana koji se postavlja na scenu HNK. Brešanov komad će režirati Kosta Spaić, a okupiće gotovo ceo ansambl pozorišta. Očekuje se da Zvona, uz Glembajeve, budu „adut" sezone.Ziatko Bourek s jcdnim pozorištem iz Vcnecije (ne precizira se kojim) priprema predstavu SvetiJuraj i zmaj (ne kaže se čiji je komad), a Petar Sarčević Razgovare Mihovila Pavli- novića. Pri kraju sezone počeće probe Hamleta koji se, u režiji Joska Ju- vančića, sprema za Dubrovačke Ijet- ne igre. Od jeseni Hamlet se igrati u Zagrebu. U jesen, povodom 900. go- dišnjice Zagreba, Zelimir Mesarić re- žiraće Hrvatskog Diogeneša Šenoe -Begovića, Ivica Kunčević Trilogiju o Agamemnonu, a Georgij Paro Bereni- kinu kosu Nedjeljka Fabrija.,,Po kuloarima se pronose glasovi kako razlozi koji odreduju repertoar HNK nisu isključivo estetski. Jesu li to preteške primjedbe?". Pitanje po-‘ stavlja Dubravka Vrgoč, a odgovara Jakov Sedlar. „Znam da aludirate na igranje Ivana Aralice na pozornici HNK. Znam za tračeve o tome da Aralicu igramo jer je savjetnik prcd- sjednika Republike. Medutim, Aralici smo naručili Propast Magnuma dok je još bio u Zadru, daleko od pred- sjednika." Sedlar posebno želi da na- glasi da ni Paro ni on „nisu članovi niti jedne stranke i nikome od nas ne trebaju nikakvi poeni da bismo 'na- predovali"'. Pita takode novinarka: ,,U posljednje vrijeme govori se o do- moljubnom turizmu HNK i provinci- jalizaciji Drame HNK. Očito se misli na Vase predstave kojima pohodite kontinente. Koji je učinak tih kazališ- nih turneja, što one znače iseljenoj Hrvatskoj i, napose, što znače HNK- -u?" Sedlar najpre podseća da trećina Hrvata živi izvan Hrvatske, a da on već skoro dvadeset godina „najprije kao športaš, a kasnije kao kulturni radnik, odlazi(m) vani i druzi(m) se sa hrvatskim svećenicima i mnogim Hrvatima u dijaspori". Gostovanjima, za koja su najzaslužniji hrvatski sveš-

tenici, Sedlar i njegove kolege ostva- ruju moto „Tamo gdjc su Hryati, tamo je i Hrvatsko narodno kazalište." Igrali su u Italiji, Engleskoj, SAD, Ka- nadi i Argentina i svugde, kažc, imali sjajan uspeh. Sedlaru se zamera da je „ekskluzivni redatelj" gostovanja. Pri- znaje da jeste, ,,ali ne zato što mi se jako putuje, već stoga što su domaći- ni HNK-u moji prijatelji". Tumači pri- medbc „ljubomorom, ali i neinformi ranošću onih koji pišu o hrvatskoj dijaspori, a nisu bili daljc od Ponte Ros- sa".

> u Hrvatskoj kubure s porczima.. Po novom zakonu ukinutc su

olakšice kod sponzorisanja kulture. Šta će raditi pozorišta, ako

. su sponzori u prošloj sezoni ,,iz- ■ vukli" HNK sa 80 odsto sredsta- •va. Podatak saopstava Jasna Ja- pp. kovljević, šefica pozorišnog mar-

. ketinga. Jakov Sedlar se, ipak, .'A nada da ćc razum prevladati:

„Ovdje ništa ne treba izmišljati. Tck prepisati taj dio poreznog sustava SAD, Kanade ili neke druge zemlje." Digla se u javnosti prašina kada se, nezvanično, saznalo zašto Miše Mar- tinović nije dobio nagradu grada Dubrovnika za životno delo. Predlo- žio ga je dubrovački ogranak Matice hrvatske, a na sednici Gradskog vije- ća odlučuje se (sa 12:9) da se nagrada za životno delo neće dodeljivati. Pri- ča se, a Luko Brailo u Nedjeljnoj Dal- maciji obelodanjuje, da Martinović nije nagraden zato što je „tako odlu- čio ne(tko) u HDZ-u, a uostalom Mi- še je za vrijeme rata bio u Zagrebu, a ne u Dubrovniku". Primećuje Brailo: Doista je smiješno, ako ne L drsko, nekome tko je životno djelo izgradio u hrvatskome teatarskom životu za- mjerati zbog izbivanja iz Dubrovnika za vrijeme rata. Očito, netko je pomi- ješao 'babe i žabe', to vise što se u slu- čaju nenagradenoga dramskoga prvaka radi o čovjeku koji je roden jos 1926, pa prema tome nikako ne može spadati u vojne obveznike". Bruka ne bi pukla da Odbor za javna priznanja nije uoči scdnice Gradskog veća Dubrovnika objavio da je kandidat za nagradu i Miše Martinović, dugogodiš- nji prvak Kazališta „Marin Držić".Igor Mrduljaš u Večernjem listu ob-

SBjavljuje „skice ovostoljetnoga zagre- bačkog glumišta". Tekst završava se- ćanjem na (iluda vremena": „Kada su pobjednici ušli u Zagreb, s njima su bili i glumci koji su otišli u partizane. Iz kamiona pred bivsorn i opet svojom Kućom prvi je iskočio Vjeko Ar rić, trkom se uspeo do intendantskc sobe i sa zida skinuo fotografiju na kojoj je u prvome planu Vjeko Afrić ruke uznosito ispružene na fašistički pozdrav. Povijest vazda pišu pobjednici, a turnaci Fausta koji put i mije- njaju kazališnu. Tim potezom spušte- na je teška zavjesa nad jednim teatarskim dobom i započelo je novo."

amlet u Dubrovniku ovoga \ iota hide najverovatnije Re

ne Medvešek, dvadesetdcve- togodišnji glumac Zagrebač- kog kazališta mladih, ncos-

• ' porna zvezda hrvatskog te- ’’ atra. U pomenutim Glemba-

■ • jevima bio je Leone, uz Enu Begović kao Barunicu Kas-

■№■ W teli. „Ne bih volio da mi se velike uloge u kratkom roku ni/.u jcd- na za drugom. Nije dobro kad se to dogodi, jer čovjek lako 'pukne'. Globus, koji o Medvešaku objavljuje pri- ču na dve strane, opisuje ga kao čove- ka koji se ,,od navale .obožavateljica skriva u bračnu idilu", a idilu uz njegovu suprugu Milenu čini troje dece: ćerke Hana i Marta i sin Fabijan Pa- vao. Medvešek odgovara i na pitanje kolika mu je mesečna plata. „Ne znam točno, dobivam je u dva dijela, i rnoj tekući račun stalno je u minusu. Svakih petnaestak dana primam oko 150 DEM. Redovno dobivam i dječji doplatak ? kojim .odemo na koiace i 'sladoled — jer za vise ne dosta- je." a Servis „Liidusa"

U malom mestu Veroli, nedaleko od Rima, u junu će se održati festival „Dionizija" koncipiran kao smotra novih dramskih dela. Na festivals će biti zastupljeni sledeći svetski drama- tičari koji će biti prisutni u malom planinskom gradu u oblasti Lacije: Džošua Sobol (Joshua Sobol), Biji Bandele Tomas (Biyi Bandele Tho mas), Ramon Grafero (Gao Griffin), Andre Benedeto (Andre Benedetto), Manlio Santaneli (Manlio Santanel-

Xepodoban: Miše Martinović na Stradunu

П). Drago jančar, Slobodan Snajdcr; Karen Malpedc Tokom smotrc od- ržaćesc, 12. i 13. juna. simpozijum na tcmu „Pozorište, fundamentauzam i beskompromisnc ideologic . Iz |u- goslavije su pozvani jovan Cirilov i Ncnad Prokić.

Izdavačka kuća Methuen, specijalizo- vana za pozorišna izdanja. izdala je novu knjigu Pitera Bruka (Peter Bro- ok) Nema tajni (There are no Sec rets). Za raz’iku od teorijske knjige iz 1968) — Prazan Posor— u ovoi kn;i- zi slavni reditclj se bavi p.raktičnim temama pozorišne umetnosti; šta je pozorište, šta je dobra gluma. Šta je mediokriterstvo u teatru. Posledniu premijeru Piter Bruk — Covck koji (L'Homme Qiu) - postavio je uglaz- govoskom pozorištu Tramvaj.

Teatar Rom:. , Pralipe", koji deluju u okviru Teatra na der Rur u Miihaj- mu, premijerno će 17. marta prikaza- ti Šekspirov tragediju Pomeo i Juhja. Reditelj je Rahim Burhan koji kaže da ga je za predstavu inspirisala tra- gedija na jugoslovenskom prostoru, danas popnštu rasne i nacionalne mržnje .Ćulijev nemački ansambl., u koprodukciji sa Državnim teatrom (Karlsrue). priprema premijeru pod’ naslovom Hamlet, treći ćin. Ideje predstave je Hamletova pobuna protiv fašistoidnog. Premijera je u Kar- slrue 23. aprila, a u Milhajmu je prva predstava 27. aprila 1994. godine.

M ZJ M NLONDONA

U velikoj Britaniji se redovno dode- ’. uju nagrade za pozorišta u'unutraš- njost-i,. Za najbolju u 1993. godin pro- glašena je predstava Junona i paun klasika Sona O'Kejsija, specijalno na- pravljena za turneju po Britaniji (ča- sopis Plays and Players ne navodi ime nagrađene trupe). Za najveći doprinos pozoristu nagradeni su umct- nički rukovodioci Glazgow Citizens theatra Dzajls Havergal (Giles Haver- gal), Robert David MacDonald i Filip Prausi (Philip Prowse), dobri pozna nici publike Bitefa sedamdesetih godina. Najbolja nova drama je Izgub Ijeni u Joknersu Nila Sajmona. Najbolja predstava na turneji ie adapta cija Ane Karenjme pozorišta Shared Experience. Proglašen jrčak i najbolji pozorišni kritičar iz unutrašmosb

David Isaacs, iz lista Evening Chroisle, Newsastle-upon-Tyle.

U gradiću Statfordu u kanadskoj sa- veznoj dražavi Ontario odrazva st svakog leta i jeseni festival, kao i u rodnom mestu Šekspira u Engiesko-. Kanadski Stratford objavio je repertoar za 1994. godinu (10. maj - lb. novembar). Od Šekspirovih dela pn premaju se Bogojavljenska noc u Hamlet (reditelj obe predstave je Ric hard Monette, direktor fetivala i Otelo i Komcdija zabuna. Na repertoaru su jos Sirano de Beržerak ,lhr:e putovanje u noć, Alisa s one strane ogledala. Škola za ženc i Uobrazem rogonja, kao i Pirati iz Penzasa Gb berta i Salivana (Gilbert'Suliivani. Od savremenih deia bice prikazaii- . drama I krugu, novitet Zan-Markas Daipea (Jean-Marc .Daioć' Cena ulaznica se kreću od 56,59 no 16

Jedna zemlja, a tako različiti predeli i ljudi. Sui imaju isti entuzijazam, istu ljubaznost", piše Žan-Luj Baro u knjizi „Sećanje na sutrašnjicu", u delu gde sabire uspomene na jugoslooensku etapu svetske turneje njegoue trupe, 1960. godine

Francuska vlada tražila je da krenemo na novu turneju. Ovo su bile etape: Pariz — Hamburg — Severni pol — Ankora- ge — Tokio — Osaka — Zapad Japana, Nagasaki — Hong Kong — Sajgon — Bankok — Nju Delhi — Tel Aviv — Jeru- salim — Haifa — Atina — Beograd — Zagreb — Sarajevo — Ljubljana — Venecija — Pariz. Trajanje: oko tri meseca. Zapravo, put oko sveta za osamdeset dana!

Jugoslavia: Posle japanskih vrtova, izraelskih oaza, mediteranske grčke suše, obradovali smo se kada smo se prizemljili u okolini Beograda, usred sveže pokošenog sena, visoke trave, sočnih kestennova i lipe u cvetu. Po- novo smo u prirodi, list živi, rađa se, zazeleni se, pada i umire, nadubri zemlju da bi sc pojavio prolazan i ne- žan. List koji napaja. Vaspostavljamo magnetic™ dodir s pejzažom. Ipak se u Beogradu kontinentalna klima po- kazala zagušljivom. Politički zategnu- tom. Alžirski PLO imao je tu svoj biro.Sa Sarajevom prešli smo u planinsku klimu: oluje i kiše; neki v^treni politi- ćari hteli su da nas nauče socijalizmu tako što su nas terali da jedeino prsti- ma...U Zagrebu predivno vreme. Bratski nas je primila neka visoka gradska ličnost: mlad, otvoren i šarmantan čovek. Prijem je priređen u staroj aristokratskoj palati. Sobe, namestaj, predmeti brižljivo su sačuvani na mestima gde su i nekada bili. Utisak je sjajan. Nismo se usudivali ni da progovorimo. Sedeli smo na ivici sto- lica. Nedostajala je samo gospodarica zamka.A domaćini nisu mogli biti simpatič- niji. Nelagodnosti revolucije. Da li pozorište može da pomiri ljude? Najzad „mnogo voljena" Ljubljana, l'zbuđenje nas priroda koja ima Ijud- ski šarm.

jgedna zemlja, a tako različiti predeli i ljudi. Svi imaju isti en-

® tuzBamam/ istu ljubaznost. Ж ?vaJ boravak je predivno okon-

čao naš dugi put. Dvorane po- O zorišta su bile prepune, bilo je

zadivljujuće koliko su ljudi zna- ' li o pozorištu, a susreti sa

umetnicima su bili prisni. Da- W vali smo redovno poslednje atome naše snage. Ljubljana je bila završna tačka naše turneje, tu se is- crpla sva ljubav koju smo iz Pariza poneli.Poslednje veče. Prosto ne smem da poverujem. Za dva i po meseca pro- veli smo sto sati u avionu i prevalili šezdeset hiljada kilometara. Jedan i po put oko zemljine kugle! Posetili smo petnaest gradova. Izbegli smo saobraćajne nesreće, bolesti, izgublje- ni prtljag, hiljade zamki koje su mogle da nam osujete predstave.Kako se priblizavala poslednja predstava, činilo mi se da će se nešto desi- ti. Sve je bilo manje volje, a živci su mi popustili.Igrali smo Mizantropa. Tokom cele predstave zli demoni su mi neprestano šaputali u uho: „Nećeš stići do kraja. Nervi su ti gotovi. Pući ćeš!" U pauzi bilo mi je strašno: pitao sam se da li uopste nastaviti. Umalo da dobijem vrtoglavicu. Jos jedan sat i skinuću sa ramena teret koji sam po- neo na početku puta, na Orliju.Najzad, devetsto Alsestovih ^tihova izađoše iz mojih usta i, kad je pala zavesa, bio sam zahvalan. Nisam znao na čemu se zahvaljujem, ali sam se zahvaljivao.Kao što je običaj, izneli su cveće na scenu. Buket svakoj dami i jedan buket za muskarce. A onda sto pun cve- ća i poklona.Nije to kraj: lovorov venae sa trakom trobojke u bojama Francuske i Jugos- lavije. Sve se to dešavalo izmedu dve zavese, bez kraja. Iz orkestra, gde je takode sedela publika, poleteo je jedan cvet, pa drugi, desetine cvetova, a onda sa balkona. Publika je ustajala i bacala cveće koje je preplavilo po- zftrnicu. Iznenadeni, bili smo zbunjeni i zatečeni. Dvoranom su odjekivali i aplauzi, a na pozornici je vladala ti- šina: predeo cveća. Bio sam impresio- niran tom istovremenom bukom publike i tihim šuštanjem cveća. Selimena, koja je imala osmeh japan skih beba, došla je na svoje u LjubljanaJoš uzbudeni prijemom, legli smo kasno. Naša misija je završena! Osta- lo nam je još da okončamo put na Orliju, preko Venecije, na toj turneji u potrazi za Covekom.Tog čoveka, bio on Japanac, Jevrejin, Grk ili Jugosloven, našli smo svugde, i bio je kao mi: bice uznemireno smrću, uzbuđeno samoćom, celog ži- vota ■ Žan-Luj Baro

To tor de francuski .kritičari pišući o Sidu Fransisa Istera koji, ■ posle uspeha u Korneju, sprema Hamleta, priznajući da „и četrdeset petoj godini počinje da ceni sebe". Sekspir u Francuskoj, i dalje, na raznim scenama, a Odeonu „ruska sezona'.'

Među pozorišnim predstavama kojima francuski nedeljni listovi posveću- ju pažnju u velikom broju su predstave dela stranih autora. Klasični svetski dramski repertoar cine dela Euripida, Šekspira, Ibsena, Gor- kog, Brehta... Francuski

Jednom: Mira Trailović iŽan-Luj Baro

klasiku predstavljaju Kornej, Sartr, Jonesko...U Teatru Marinji, na čijoj- je sceni slavna trupa Reno-Baro (Renaud- Barrault) pre četiri decenije dostigla

svoje vrhunce, igra se ovc zime Kor- nejev (Corneillev) Sid. Za tumača glavnog lika, Francuza Istera (Muster) kritika veli da je pravi izazov mladim gledaocima da upoznaju ,,na- slediiika" nezaboravnog .Zcrara Fili- pa (Gerard Philipe), idola prethodnih gencracija i dosad neprevazidenog Si- da. Uostalom, to bi, da su druga vremena, lako mogla proceniti i beogradska publika koja je imala sreću i privilegiju da Žerara Filipa gleda svo- jevremeno, upravo kao Rodriga, prilikom gostovanja Naćionalnog narodnog pozorišta (TNP) i Žana Vilara u Beogradu 1955.

Predstavljajući Istera kao „zavodnika koji je glumački sazreo", kritičar Poena najavljuje njegovu sledeću ulogu: bice to Hamlet, u režiji engleskog reditelja Terija Hendsa (Terry Hands), na istoj sceni. Šekspirov junak kon- kurisaće, istovremeno, jednom Oru- gom Hamletu koji se od 12. februara do 30. aprila prikazuje na sceni Riše- lje Francuske komedije, a od 17. do 30. juna u Teatru Mogador. Lik Hamleta tumači Redžep Mitrovica, a reditelj je Žorž Lavodan (Georges Lavau- dant). U meduvremenu, novinske stranice namenjene teatru pune su tekstova o Isteru. „On osvaja onim što radi, a ne samo onirn što jest", konstatuje jedan kritičar. Čitamo takode: „Jednog dana će, rnozda, neka devojčica $ipiti fotografiju Žerara Filipa zato što liči na Francisa Istera." Glumac priznaje da ,,u četrdeset petoj godini počinje da ceni sebe".Sa Hamletom se ne iserpljuje lista Šekspirovih komada koji se igraju na franciiskim scenama. Besmrtni lju- bavnici iz Verone, Romeo iJuli/a, izvode se u režiji Danijela Benoena (Benoin) u Teatru Es-Parizjen, a Dramski ccntar u Orleanu prikazuje u Teatru Ženevilije (Gennevilliers) Zimsku bajku u režiji Stefana Braun- švajga (Braunschweig). Danijel Beno- en izvešće u martuv Euripidove Tro- janke, u adaptaeiji Žanjgpl Sartra, u pariskom Teatru Ron-Pocn (Theatre du Rond-Point). Premijera je bila u Tunisu, krajem januara.

a sceni Francuske komedije može se gledati Ibsenova Divlja patka, a u Teatru Obervilije jos jedan Ibsen — Graditelj Spines. Brehtov Arturo Ui postavljen je na sceni Nacionalnog teatra u Palati Šajo, na kojoj jc godinama suverenp vladao Žan Vilar, a igrao Žerar Filip.

Sartrova teza o paklu u komadu Iza zatvorenih vrata ima „novo pod rug- ljivo, ali zato lakše svarljivo tumačc- nje" na sceni Teatra Atene. To tvrdi kritičar Poena. Režiser je Miscl Raskin. Pariska sezona ne može se za- misliti bez jednog Joneskovog komada. Tako je i sada. Joneskovc večite 'Stolice prikazuju se u Teatru Mare (Thćatre Marais), u izvodenju njegovih, takođc „večitih" tumača" (skoro pola veka), glumaca Cilc Šclton (Tsil- la Chelton) i Žaka Moklera (Jacques Mauclaire).

U Teatru Odcon otvorena je takozva- na „ruska sezona" premijerom komada Maksima Gorkog Na letovanju, u režiji Luja Paskala. Sezona će obuh- vatiti dvanaest izvodenja dela Ćeho- va, Fedora Abramova, Dostojevskog, Bulgakova, i Marine Cvctajeve. Osim u Odeonu, igraće se i u teatrima Ron- -Poen, Bobinji i Malakof.

On osvaja onim što radi, a ne onim sto jest: Fransis Ister kao Sid

Krojačza dSmeloria Fejdoa (Feydeau) igra se u Pariskom teatru, a nosi- lac glavne uloge je velika filmska zvezda Belmondo. „Na pozorišnoj sceni nije se ni osramotio, ni proslavio", tvrdi jedan kritičar-očevi- dac. s 0. B.

Đragi Hadi, pročitala sam u poslednjem broju Ludusa vase pismo „Ipak ih sve volim", ispovest jugoslovcn- skom listu Mostovi koji izlazi u Špa- niji. U podnaslovu navedena je reče- nica iz vašeg teksta: „Ja sam Jugoslo- ven nestale Jugoslavije. Ona je mrtva, ali ja nisam".Pišem vam da vam kažem kako vas potpuno razumem, jer mislim, ose- ćam i patim na isti način kao i vi. Podtekst s kojim živim, reči koje me danonoćno progone, jesu: Šta su nam uradili? Ja odgovor imam: Oduzeli ste mi — domovinu! Ali, njih se to ne tiče, oni su za to gluvi.Moja domovina jeste danas mrtva i ja se preteško mirim s tim. Previse dugo, čitavu večnost, živela sam u njoj. I uopšte ne znam kako ću dalje živeti bez nje...Ovde, u Beogradu, i ja sam se oglasila jednom. ispovešću. U emisiji Radio- -Beograda, u ciklusu „Detinjstvo" na Drugom programu, koji ureduje Svetlana Nenadović, 9. decembra 1993. govorila sam o svom detinjstvu u Brčkom, gradu gde sam se rodila 1921. Navodim vam one delove emisije iz kojih ćete videti zašto vam pi- šem, koliko sam nesrećna. I što verujem da ćete me na pravi (tragični) na- čin shvatiti i razumeti.S IjubavljuOlga Božičković

Rođena sam i odrasla u Brckom, u gradu gde su postojala tri religijska hrama. Pored zvona pravoslavne crkve bila sam navikla da slušam glas mujezina... Imala sam cetiri ili pet godina kada me je devojka koja je radila kod nas, Slavonka, vodila u kato- ličku-crkvu, tako da sam već kao dete upoznala ritual katoličke religije.

Pamtim ramazanske dane; sećam se kad bi u kući pred večc rekli „puko top", jer su u to vreme, za posta koji je trajao od zalaska sunca do svanu ća, muslimani počinjali da jedu... Se- ćam se kako je moj stric, najstariji brat moga oca, Jovo, trgovac i ugledni gradanin, na dan Ujedinjenja, od 1918.1. decembar, moje dvc sestre od strica, Veru i Zoru, u njihovim somot- skim kaputićima a on sa cilindrom i u svečanom odelu, vodio najpre u pravoslavnu, a zatim i u katoličku crkvu, i u džamiju... Zašto smo se ose- ćali kao Jugosloveni. Mi smo u tome bili rodenij ja sam to kao nešto sasvim prirodno doživljavala... Kada sam počela da igram tenis, glavni partneri bili su nam braća Fadil i Me- ho Mehmedagići; prve komšije su nam bile Rebe, katolici; u istoj ulici je živela porodica Hubert, sa čijim smo se sinom Pucikom igrale. I kad od dc- tinjstva živiš sa svim tim svetom, naj- normalnije je da pripadaš tom svetu, kao što pripadas ljudskom rodu a ne nekakvim nacijama; pa posle izbiju od toga sukobi zato sto nekome usa- diš mržnju spolja, jer ne postoji nikakav razlog da iznutra ne bude nor- malan odnos, normalno druž£nje,pri- jateljevanje i zajedničko zivljenje; jer me je i otac od malena učio da u čo- veku tražim i vidim čoveka.U kasnijim godinama ja sam shvatila da sam odrasla u mešovitom braku. Otac Srbin iz Bosne, majka Srpkinja iz Šapca. Otac je završio gimnaziju u Vinkovcima, a medicinu je studirao u Beču. Pričao mi je od mojih malih nogu kako je, kad bi ga u Beču pitali — Jeste li vi Srbin? odgovarao — Da. Jeste li vi Hrvat? odgovarao — Da. Jer, to je bila jugoslovenska genercija. Moja majka je na stravičan način do- živela prvi svetski rat, izgubila je dva brata i majku. Bila sam mala, pre os- novne škole, kad bi mi ona čitala na- rodnu poeziju, a ja plakala za Milo- šem Obilićem. I baš zato sto su u meni ta dva sveta tekla paralelno, i kult srpstva moje majke ali bez busanja njime u prsa, i jugoslovenstvo moga oca, sve oyo sto se sada ovako stra- vično dešava užasno me pogada... A kad mislim na decu i njihova detinjstva danas, prevashodno misleći na Bosnu, bojim se da će ona ostati obe- ležena za ceo život.

Ako ste ljubitelj teatra i na kratkom ste

proputovanju kroz Prag, grad sa oko sto pozorišta, ništa vam

drugo ne preostaje nego da se, poput

junaka jednog francuskog filma koji

su Luvr uspeli da obidu za samo

desetak mi nut a, uputite u besomučnu jurnjavu. Ali, i za to

je potrebna sreća.

Uz Vltavu, od 1883: zapadna strana Narodnog divadla

u Pragu

Moja pozorišna avantura u češkom prestonom gradu započela je jednog prazničnog jutra, u času kada sam iz metroa izaš- la na stanici Narodni divadlo da bih usla u novi- ji deo zgrade nacionalnog teatra kao mesto od koga valja poceti upoz- navanje praškog teatarskog života. Spisak gradskih pozorišta, prepisan iz telefonskog imenika, koji sam pod-

nela na uvid simpatičnoj devojci za- poslenoj u propagandnom uredu, ubrzo je korigovan podvlacenjem pozo7 rišta koja su, po devojčinom nahode- nju, morala da budu interesantna za mene. Zatim je pozvala svog pretpos- tavljenog, da bi engleska novinarka (identifikacija je ueinjena na osnovu pretpostavke da samo Englezi govore engleski) dobila dozvolu da ude u Narodno pozorište. Shvativši da se oko ovoga vodi žustra polemika, od- lučim da stvar pojednostavim zamo- lrvši devojku da mi ukratko saopšti podatke o zgradi i da me kroz nju provede. Tada mi je, medutim, na traljavom engleskom, objašnjeno da tom’ije u njenoj nadležnosti, da karte za predstave ne mogu dobiti a da me na predstavu, eventualno, može da uvede portir, i to pola sata pre podi- zanja zaveSe. Dobro, pomislih, ako stvari već tako stoje sa Narodnim po- zorištem, gde su mi bili dostupni jedini propagandni materijali, odoh da vidim Laternu Magiku — najzname- nitije češko pozorište i jednu od naj- većih tamošnjih turističkih atrakcija. Kad tamo — gospoda na biletarnici koja na svim svetskim jezicima zna da kaže: „Karata nema". Srećom, ču- var je bio poliglota - osim češkog, govorio je pomalo i engleski, te mi je objasnio kako da stignem do pozoriš- ne uprave. Tamo mi dadose dva lista papira na kojima je mašinom kucani tekst o istorijatu Laterne Magike. Bu- dući da sam se do tada najbolje spo- razumela sa čuvarom, vratim se do njega i zamolim ga da me povede u kraći „sajt sing" kroz pozorište. Odobrio mi je petominutni obilazak, ali bez izlaska na scenu. Videla sam,

dakle, sve — i izložbu fotografija iz Japana, gde je ovaj teatar gostovao prošle godine, a dvospratnu zgradu, pa i deo u kojem je smešten bioskop, ali pozorište — jok.

ledeća stanica je bila Stavov- sko pozorište, smešteno pokraj Karlovog univerziteta. Ulaz na svim jezicima zabranjen. Na blagajm se ponovo upustim u

’• složeni sistem sporazumevanja Wi sa biletarkom koja mi, uz oba-

vezne brosure, napokon, pro- . da 1 kartu za Oblak a valcik,

predstavu koja je te večeri bila na repertoaru. Karta po cent od pet kruna vođila me je direktno na drugu galeriju koja je rezervisana za staja- nje. Odlučih da dugom šetnjom ispu- nim vreme do početka predstave. Us- put sam prošla’ pored Filharmonije u kojoj suTakođe imali višak brosura, zgrade bivseg igračkog konzervatori juma i zabravljene red.akcije praških Pozorišnih novina. Naišla sam i na upravu Mocart festivala koji će se, sudeći bar prema nemuštim informacijama na plakatima, ili održati, ili se upravb održava, ili će se jednom od- ržati. Možda baš zbog nesigurnosti u vreme mogućeg održavanja ovog in- ternacionalnog festivala u zgradi uprave je u tom času bio smešten noćni klub. Sudeći po oglasnoj tabli, u istoj zgradi bi morala biti i Direkcija alter- nativnih pozorišta, te da se tu igraju predstave. Izmedu ostalih Romansa, Mara ton, Aspekti Alise. Na moju ža- lost, na repertoaru je bila i predstava Kafkina smrt koja je, valjda, stvorila pravu kafkijansku atmosferu, zbog ćega nisam uspela da pronadem pro- storije Direkcije.Očajna krenem ka centru i uskoro, privučena zvukom rep muzike i nekog butika, ustanovim da sam se na- šla ispred zgrade u kojoj je smešteno i pozoriste „Celestna". Pozvomm na interfon i pojavi se mladić koji sav-1 ršeno govori engleski jezik, pozove me unutra, na probu — prvu kostim- sku — Šekspirovog Makbeta. Uputi me u salu gde je u toku proba prvog čina, kad tamo — usred Praga Šek- spir na čistom engleskom. Na pauzi upoznajem reditelja, momka iz Kana- de. Zove se Kris, pita me za misljenje i objašnjava da je ova inscenacija na- merno „pojednostavljena", u tom smislu što je oslobodena scenografije. Namera mu je bila da pažnju publike usredsredi na glumce i njihovu spo- sobnost di se nose sa problematikom komada. Da glumci nisu amateri, ka-

že, rnozda bi njegova koncepcija biia bitno drugačija. Fascinira ga cinjem- ca da, u okruženju koje dine amateri. glumac koji tumaći lik Makbeta deluje kao da neprestano afektira. Pitam ga otkuda on iz Kanade u Pragu. Slu- šam zanimljivu priču o češkoj kojom trenutno vlada „zapadni sindrom" koji se, između ostalog, manifestuje i. činjenicom da su profesori engleskog jezika ovde izuzetno ,,u modi". Posle- dica je ta da je Krisu, kao jednom od tih profesora, omogućeno ono sto kod kuće ne bi mogao sebi da priušd — život na „visokoj nozi", rad u po- zorištu kojem su dali ime The Borrowed Robes Theatre Company, sines tenom u samom centru grada, izuze-- na popularnost. Oni, pak, teatru radu na predstavama pristupaju s og- romnim entuzijazmom, veoma ambi ciozno. Tako i sam amater, on je evo već trmaesti put reditelj. I pre Makbeta radio ie Seksnirove komade. „Šekspir ie nedovršen kada se ćita — veli mister Kris. — ceo njegov svet se oseca jedino na seem/'

iedajući to popodne probu /BO/; Makbeta . svesno sam pro

pustila predstavu u Stavov- skom oozoristu. Nije mi biie z.ao. Sutra je za mene bio

.. novi dan. Reših da ga posve- tim traganju za alternativ-

• nim pozorištima grada Pra- ga. Ubrzo, međutim, shvatih

W da m s njima nije lako izaci na kraj: trećina takvih teatara iz ne- poznatih razloga ne radi (Rokoko, Bez zabradli), trećinu je ncmoguce pronaći (Black Theatre, na primer), dok je preostala trećina praktićno pretvorena u kabarea, a da biste u njih usli, morate da se prijavite odredenim hotelijerima kod kojih je u ce- nu ulaznice uključena i večera. ipak. uspem da pronadem i nekako se umuvam u Divadlo na Zabradli, pozoriste koje ove godine slavi 35 godina rada. Tamo sam odgiedala dva mi- nuta probe komada Ko se boji Virdzi- nije Vulf. Taman me je sve počeio da podseća na poznatu predstavu Beog- radskog dramskog pozorišta sa Rade- tom Šerbedžijom i Mirjanom Karano vić, kada mi objasniše da ostatak mo gu da odgledam na premijer krajem meseca kada se s odmora vraća upravnik pozorišta — jedina dsoba koja mi može dozvolit; da prisustvujem celoi probi. Ovaj iz- bor je za mene bio suvišan buaući da se moj boravak u Pragu zavSavao sledećeg dana. s Neta Milk

Hi: zašto nisam napravio intervju. sa Kaćom Dorić-Lešić, biušom sarajevskom glumicom i rediteljkom

ragi Felikse,Žao mi je što se nisi video sa mojom sestrom, bivšom sarajevskom glumicom (i rediteljem) Kaćom Dorić-Lešić. Ona je polovinom decembra izišla iz Sarajeva ti jednom od onih konvoja, zajedno sa svojim mužem dr Zdenkom Lešićem, teoretičarem knji-

ževnosti i teatroiogom. Sačekali smo ih, pogostili i nahraniii, a čim su se malo oporavili od zime, gladi, poni- ženja i očajanja, čim su skupili atom snage, produžili su u London. Na lon- donskom univerzitetu dr Lešić će, na niihov poziv, predavati književnost. Kaća je otišla kao njegova supruga, kao pratiiac, ne kao glumica.Otisli su, kako su rekli, da potraže u ovom svetu mesto gde će, makar i samo jedan jedini dan, još jednom biti tretirani kao ljudi, kao pravi ljudi. I da izbore, negde u svetu, pravo da budu sahranjeni na groblju. Tako su rekli, a ja to nisam baš najbolje razu-

S Л t mi )e Kaća rekla: -Ne itniAkakVa )e 6351 ' PreCln0St bitl iki ’ na 8robliu! lmati grab' To- nn. SI Pn)atelj‘ u Sarajevu nisu sah- groL" 1 U 8robû ’ nemaju pravi

dućnost đak'e beZ nade U ikakvu bu'

Sve što su radili, stvarali deceniiama, posjeno, predano, časno, ljudski - sruseno je zajedno sa njihovim gra- tom i ubijeno sa njihovim prijateljima Kacinom publikom, Zdenkovim studentima, poznanicima, poštovao- cima svima onima kojima su Kaća i Zdenko podarili svoje živote, rad i ta- lente. I dušu, ako to nije odveć pate- ticno.I tako, kao nekakva suluda Antigona, u potrazi za pravom na svoj grob ode moja Kaća u svet.Oni su pripadali onoj grupi Sarajlija koji nisu hteli da napuste Sarajevo. Nisu verovali da može postojati ijed- na ispravna i poštena ideja, ili politika, na kraju ovog veka, zbog koje treba ubijati, zbog koje ljudi moraju da beže iz svojih gradova i iz svojih do- mova.Oni su, dakle, bili protiv ubijanja. Oni su bili protiv raseljavanja, beža- nija, pljački — bez obzira za kakve i cije se velike i sjajne ideje to zlo radi. Oni su verovali u mogućnost zajed- ničkog života u Sarajevu iz prostog razloga što su čitav život, lepo, časno i uzbudljivo proživeli u tom sjajnom gradu, i što su u tom gradu imali prijatelje, poštovaoce, zaista svih vera i nacija, kao i sve druge Sarajlije, dime smo se svi u bivsoj nam Jugoslaviji tako ponosili.Oni, dakle, nisu učestvovali u onim radnjama i predradnjama koje su do- vele do te podle i opake jezičke dis- tinkcije „da posle svega — zajednički život vise nije moguć". Oni nisu učes- tvovali u tome posle svega. Učestvo- vali su u svemu sto je bio zajednički život! Pravi, istinski život, u gradu kakav svet nije imao i neće imati r- baš u pogledu te radosti tolerancije svih ljudi, svih vera, svih nacija.Sarajevo naše mladosti! Sarajevo kojeg vise nema!Otisli su kad su shvatili da nikog, ap-

solutno nikog ne zanima želja 90 odsto Sarajlija da se i dalje živi zajedno. Otisli su kada su shvatili da tu činje- nicu i istinu niko nigde ne pominje ni u kakvim pregovorima i trgovinama.

arajevo jeste bilo najveći logor talaca u Evropi, najveći kon-

■. clogor, all glas Sarajlija koje su verovale u taj zajednički život

; ni do koga nije dopro. Na tim ■ prostorima, po Kacinom uve-

. ' renju, nikad vise nikom neće biti dobro; A sa onima koji vide dobro u idejama zbog kojih

' ‘ se ubija, pljačka i ruši — oni vise neće da žive! Bez obzira pod kojom su zastavom!Kaća i Zdenko su po opredeljenju Ju- gosloveni. Ona je po rodenju Srpkinja (iz Vojvodine), on Hrvat (sa otoka Ugljana). Još nisu odlućili šta će im biti ćerka. Bacaće dinar, pa — kako padne.Kaćina publika je bila čitava Jugoslavia, ona, sa šest republika i dve po- krajine. Zdenko je pisao knjige i držao predavanja o jugoslovenskoj književnosti.Kad se izvrši „pravedna" podela Bos- ne u dve od tri celine, neće biti mesta za Kaću. U druge dve, pak, neće biti mesta za Zdenka. A u kojoj to, od te tri celine, oni mogu, nekad, bilo kad, okupiti sve svoje preživele prijatelje na, recimo, rodendan ili premijeru, a da ne rizikuju njihovu slobodu ili ži- vote? Takvoj, podeljenoj, etnički podeljenoj Bosni, Kaća i Zdenko nisu hteli da pripadaju, jer joj, takvoj, po naj- dubljem opredeljenju zaista ne pripadaju.1, tako eto — Kaća u Beogradu nije želela da daje nikakve intervjue, a bilo je ponuda, mnogo. Da je ikome dala intervju, to bi bio jedino ti, u to sam gotovo siguran. Ali, eto, smatra- la je da, kao glumica, u ovom trenutku ona i ne postoji, pa da je svaki razgovor te vrste sa njom zapravo izli- šan. Naročito za Ludus.Ona vise nema mesto gde igra. I nema publiku za koju igra (ili režira). Da li će ikad biti drugacije — Bog sveti zna!

■ 4*------------------------------------------------Sa stranica „Ludusa" smeši se i „Smieško". Sa „Smieškom"

ulazi u pozorišnc novine nešto od sjaja njegovih zlatnih zlatarskih poslova.

Nije zlato sve što sija, ako nije zlato „Smieška". To najbolje znaju umetnici koji dela svoje rnastc i svojih veština stvaraju u saradnji sa „Gold interkomercom". Zlatara

„Smieško" ima „Gold interkomerc", a „Gold interkomerc" ima Studio za dizajn. Iz Studija stotine unikatnih modela

odlazc u susret kupcima na razne Strane naše zemljc.Budući zlatari idu u susret „Gold interkomercu", u njegovu

privatnu školu iz koje izlaze sa diplomom kvaliteta. Od „Golda" je, zlatno je.

Hobu CagЈебрсјска 10 Тсл. 52-955

Ц. Illi ЗЛ ПГЕРЛДУ ЗЛАТА

U Sarajevu radila je nedavno (ili davno?) najpoznatiji antiratni komad — mjuzikl Kosu. Imali su velikog uspeha, ogroman svetski publicitet, kakav Sarajevo nije imalo jbs od zimske Olimpijade 84. Karte za Kosu čekale su se u izgladnelom Sarajevu u redo- vima dužim nego za hleb. Sa ogrom- nim ponosom Kaća govori o svojoj Kosi, o antiratnom kriku koji se čuje u gradu dok na grad svakodnevno padaju granate. Ali, Kosa se nije svi- dela ratnicima. Jer, svi smatraju da je njihov rat pravedan, a da je neprave- dan onaj koji vodi druga strana. Kosa nije birala stranu — bila je žestoko i do kraja protiv svih koji ubijaju. Kaća će se tim svojim poslom, u tim okolnostima, zauvek ponositi. Žao joj je što Ludus o tome vise nije pisao. Svi svetski teatarski listovi dali su tome puno prostora.Posle je ocenila da je, možda Sarajevu potrebno nešto drugo. Radila je renesansnu komediju 'Ljobavnike i iz suve drenovine očajnih lica izmamila osmeh, makar i za kratko, makar i za vreme igre dvočasovne, izmedu dva bombardovanja. A onda je došlo oca- janje i osećanje da sve to vise nema nikakvog smisla. Protesti, skupovi, iz- ložbe, koncerti, predstave u krvavom Sarajevu učinile su se odjednom Kaći (i Zdenku) kao posao uzaludniji od najuzaludnijeg Sizifa. Spakovali su či- tav svoj život u dva kofera, ostavili iza sebe živote koji vise ni u prošlosti ni u budućnosti, nemaju nikakvog os- lonca.

■^saća pozdravlja sve svoje kolege u Jugoslaviji, i ovoj, a na-

■ ’ ročito onoj kojoj ćc uvek pri- padati. Osećaj s kojim je otiš- la nije bio lcp. Zgadio joj se čitav svet i čitavo ovo naše primitivno i krvavo tlo, i svi, apsolutno svi koji nalaze i jednu jedinu reč opravdanja za ubijanje. A takvih je mno

go. Kaćina gluma, dok je igrala, nije bila upućena njima. Zdenkove knjige nisu pisane za njih. Oni su ih oterali iz života, kao i tolike druge.Ludus je Kaća, naravno, kao i svi glumci, pratila pomno, od prvog broja do danas. U pakelima koje sam joj

Kojeg vise nema: Sarajevo,pre

slao da bi preživeli sarajevsku golgo- tu (preko Adre, Caritasa, Dobrotvo- ra, Merhameta ili benevolencijom, svejedno, važno mi je bilo da paketi stignu) obavezno sam joj slao i dva- -tri broja Ludusa.Kaća je, dakle, sada sa svojim mužem u Londonu. Sliku uz ovaj „razgovor", ako ga objaviš, nije želela da ti ostavi. Razlozi su ženski, sujetni, glumacki: strašno je smršala, deluje izmučeno... Misli: bolje bez slike. Kaze: neka Feliks objavi neku lepu sliku Sarajeva kojeg vise nema. Da se podsetimo.I sve vas je pozdravila i poželela puno uspeha. Ludus joj i dalje šaljem, sada poštom, a ne vise u paketima sa hranom. Ako te interesuje šta radi, uči pod stare dane engleski i pokuša- va da preko njihovog udruženja glumaca napravi humanitarnu predstavu, nekakav koncert solidarnosti sa sarajevskim glumcima, sa Sarajevom, ovim, i onim kojeg vise nema. Mislim da će uspeti, nada se. Svi su se odaz- vali, sad se rešavaju tehnički problemi.Ako to bude nešto zanimljivo za Lzz- dus, javiće ti.Pozdravlja teKaćin brat Radoslav Zlatan Doric, pisac i ređitelj н

Povodom teksta „Priželjkujući bedni kostim" Zagorke S tojanović, objavlje- nog u prošlom broju „Ludusaf Poštovana gospodo,Iako, priznajem, nisam ni sanjala da ću, baveći se poslom kostimografa, ikada imati potrebu da na ovaj način odgovaram na komentare, sada to či- nim, iz prostog razloga što Vaš cla- nak ne dozivljavam ni kao kritiku, ni kao prikaz, čak ni kao komentar, već kao želju da jedan kostimograf progovori o drugome. Pa, pošto se-radi o coveku „iz struke", i -pošto vrlo uva- žavam tuđa mišljenja i volim da ih čujem, imam i želju da Vam neke stvari pojasnim i odgovorim na Vase „Zašto tako?". Naravno, da sam na Vašem mestu, ja bih svoju koleginicu, „perspektivnog, mladog i vise puta nagradivanog kostimografa", pozvala na ,,dvoboj" argumentima kojima ras- polažu ljud'i iz istog posla. No, ono što me konačno navelo da sve ovo pi- šem je Vase cudenje kako se reditelju kalibra Dejana Mijača, koji brižljivo bira svoje saradnike, moglo dogoditi da za kostimografa izabere mene. Da ste me pozvali na onaj „razgovor s povodom", rekla bih Vam da je to za- to sto smo u prethodnom projektu (Lažni car Šćepan Mali) vrlo uspešno saradivali. Vi ste, kako navedoste, i sami jednom bili u tom timu. Onda Vam je još jasnije zašto se neke saradnje nastavljaju, a neke ne. Najzad o kostimu.„Zašto tako?"Zato što D. Mijač zaista ,,ume da izabere prave saradnike", i zato što se kostim, to Vi sigurno znate, ne pravi radi lične promocije kostimografa, nego zbog predstave, rediteljske koncepcije, glumačkog postupka, sklada sa scenografijom... Zato je Vasa tugo- vanka nad „trećerazrednim kosti- mom jednog, ko zna kog engleskog teatra" pomalo besmislena. Radi se o Seru. Radi se o Šekspiru kako ga igraju Englezi. Ne radi se o pohabanim, lzandalim kostiinima koji pričaju o putovanjima 1 mukama onih koji ih

YU ISSN 0354-3137 Pozorišne novine izlaze jednom mesečno (osim u julu i avgustu)

Izdaje Savez dramskih umetnika Srbije,

Beograd, Terazije 26/1 Telefoni: 686-879 i 683-848

Telefaks 011/688 294 (za Ludus) Žiro-račun: 60806-678-8-10628

za nove dinare:40608-678-2-10628 Glavni i odgovorni urednik

Feliks Pašić Uredništvo

Svetlana Bojković, Dragana Bošković, Nebojša Bradić, Jovan Ćirilov, Dejan Durović (zamenik glavnog i odgovornog urednika),

Maša Jeremie, Aleksandar Milosavljević Art direktor Dorđe Ristić

Štampa DP Štamparija Borba, Beograd, Trg Nikole Pašića 7

Na osnovu mišljenja Ministarstva kulturc Rcpublike Srbije (413 - 1218/93) pozorišnc novinc „Lu dus" oslobodene su poreza na

prometRcšcnjem Ministarstva za infor inacijc Rcpublike Srbije „Ludus" jc upisan u Rcgistar sredstava jav nog informisanja pod brojem

1459

nose, o „kostimu koji doprinosi uza- ludnćsti i apsurdu izvodenja predstave u momentu rata".Ne! Nismo se razumeli. Oni (trupa), jesu ćopavi, ćoravi, gluvi, matori, ali samo njihov kostim govori da su videli mnogo bolje dane, i da su te kostime nosili mnogo pristaliji akteri. Rat je g. Torntona promovisao u Lu- du, a g. Oksenbija u Edmunda. Zato je jednom kostim veliki, drugom te- san, ali nisu bombe rasturile u krpe njihove kostime — kostimi su još jedina stvar kojom oni brane svoje do- stojanstvo i glumačku pojavu. Čudi me da, baš zato što ste primetili od- ličnu scenografiju, niste osetili koliko je ona precizna, gotovo filmska, rea- lisiična u najboljem smislu. U takvom ambijentu nema mesta bilo kakvim poetizaeijama, niti plaštu „koji bi likovno morao da progovori na sceni". Ova predstava ne trpi stilizaeije bilo koje vrste u koje, priznaćete, svaki kostimograf voli da pobegne. Utoliko je rad na njoj bio veći izazov i veće zadovoljstvo.Vaša rečitativnost u pogledu Serovog plašta' je dopadljiva i vrlo dobro sro- čena, ali opet pogrešna. Zaboravljate, a ja ponavljam, on je Ser i on ima svog Normana. Njegov kostim je za njegovog garderobera svetinja, obla- čenje je ritual koji oni tako brižno ga- je uz sve svađe i tobožnje ljutnje. Zar ne’cujete Normana kad kaže: „Opeg- lao sam Vam kostim, očešljao peri- ku", zar ne vidite kako brižno skida nevidljive truni, zar.ste prevideli čita- vu scenu u kojoj glumica-početnica, Irena, odnosi krunu na čišćenje i vra- ća je nazad dovoljno brzo, jer Ser „voli da mu što duže stoji na glavi"? Pretpostavljam da su Vam, dok ste, uprkos kostimu, ipak uživali u predstavi, koja to svakako zaslužuje, te „sitnice" promakle. Tako ste, „priželj- kujući bedni kostim", dočekali jednu sjajnu predstavu. A to je, priznaćete, jedino važno.Ono što mogu da Vam, iskreno, pože- lim na kraju jest da jednog dana nai- dete na reditelja koji će svoju rediteljsku koncepciju uskladiti sa Vašom poetičnom vizijom kostima ove predstave. Biće to jedan novi Garderober. Bojana NikitovicBeograd, februar 1994.

Т0НЕМУТPoštovani uredniče,Izražavamo nezadovoljstvo što u Lu- dusu broj 13, u Dnevniku godine 1993. nije spomenut, a održan je od 27. scptembra do 3. oktobra 1993, prvi mcđunarodni festival Vršačka pozorišna jesen. Organizovan je povodom 200 godina od igranja prve pozorišne prcdstave na srpskom jezi- ku na. ovim prostorima. Nažalost, mesto u Dnevniku našao je šamar

KONSALTING»PROJEKTOVAME*INZENJERING

Narodno pozorište Atelje 212, Bitef teatar, Jugoslovensko dramsko pozorište,

Narodno pozorište u Zetminu... Gotovo sva beogradska pozorišta svetle

zahvaljujući „Svetlost teatru". Ništa prirodnije: umešnost struenjaka i

majstora „Svetlost teatra" u svojoj vrsti ravna ie umetnosti.

gosp. Lazovića gospođi Šantić i još mnogo beznačajnijih stvari, po mom ličnom ubeđenju.Molim vas da ispravite ovu nepravdu koju stc učinili prema Narodnom po- zorištu „Sterija" u Vršcu.Gospodina Pašića pozvali smo na festival da ga prati, ali se nije odazvao našem pozivu.Ne znam zašto Ludus malo pažnje posvećuje pozorištima u unutrašnjos- ti. Bio sam uveren da će manja pozorista dobiti vise prostora i da he on doprineti njihovoj afirmaeiji.Pavle Vlahović direktor Narodnog pozorišta „Sterija"Poštovanigospodine Vlahoviću, Ispravljamo „nepravdu", svesni da su „nepravde" u jednom selektivnom dnevniku bogate pozorišne godine neizbežne. Neizbežne su, po mom mišijenju, i „beznačajne stvari" kakva je, po Vascm ubeđenju, šamar gospodi Santić. Što se pažnje koju „Ludus" posvećuje pozorištima u unutrašnjos- ti tide, nema razloga da se ne složim s Varna. List bi, u tom pogledu, trebalo da čini mnogo vise, ali to, kako se pokazalo, ne zavisi samo od naših želja, dob re volje i truda, već i od sprem- nosti da nam u tome pomognu i po- zorišta u unutrašnjosti, pre svega njihov i upravnici, pa i Vi, gospodine Vlahoviću.Hvala na pozivii. Nisam mogao doći u Vršac da pratim festival iz jednos- tavnog razloga što se on održava u vreme kada još traje Bitef.Uzgred, nismo prećutali Vršačku po- zorišnu jesen. Pisala je o festivalu op- širno Olga Sa vie i „Ludus" je tekst objavio u oktobarskom broju.Pozdravlja Vas Feliks Pašić

Rumunija priprema projekat za iz- gradnju replike Šekspirovog pozoriš- ta „Glob" u okolini Brašova. O tome je društvo Shakespeare Kingdom House obavestilo Jugoslovensko Šekspi- rovo društvo koje je, tim, povodom, uputilo pismo Savezu dramskih umetnika Srbije i Jugoslavije, zamo- livši nas da ga objavimo:„Naše Društvo je misljenja da ovaj projekat zaslužuje podršku i da pruža priliku za saradnju naša dva udruže- nja. Stoga bismo Vam bili zahvalni ako bistc o ovoj akeiji obavestili nasa profesionalna pozorišta. Ukoliko bi ncko pozorište želelo da pošalje pri log, moglo bi da izdvoji prihod od jedne prcdstave u martu u ovu svrhu. Prilozi bi mogli biti upućeni vama, a mi bismo se naknadno dogovorili s Vama o načinu na koji bi sredstva bila upućena organizatorima. Bilo bi pozeljno da se eventual™ prilozi pn- kupe od 15. aprila ove godine".

ШП MOUPre 450 godina

Jedanaestog marta rodio se Torkvato Taso, pisac velikog epa Oslobodem Jerusalim. Taso je napisao dramsku pastoralu Aminta (1573), koja je postala uzor ovog omiljenog renesan- snog žanra, kako njegovih savremeni- ka tako i pisaca u budućnosti. Ovaj renesansni pesnik napisao je i daleko manje značajnu „tragediju užasa" Kralj Torsmund (1586).

Pre 185 godinaTrideset prvog marta 1809. godine (neke ruske enciklopedije navode 1. april) rodio se u Soročincima (Poltav- ska gubernija) ruski pisac Nikolaj Gogolj. Napisao je drame Revizor i Ženidba koje i danas čine okosnicu svetskog pozorišnog repertoara, kao i rede izvođenu dramu Kartaši. Umro je u Moskvi 4. marta 1852. godine.

Pre 125 godinaDvadeset prvog marta 1869. godine roden je u Budvi srpski karakterni glumac Bogoboj Rucović. Posle nekoliko godina provedenih u jednoj pu- tujućoj trupi i u Pozorištu „Sinđelić" u Nišu, od 1897. godine do smrti 1. aprila 1912. istaknuti je clan Narodnog pozorišta u Beogradu. Tumačio Hamleta i Jaga, Kostićevog Maksima

ч Crnojevića. Tošicu u Izbiracici a Ar- mana Divala u Dami s kamelijama, kao i vise uloga u Ibsenovim komadima.

Pre 85 godinaPetog marta 1909. u Narodnom pozo- rišfu u Beogradu premijera drame Golgota Milivoja Predi.ća. jednu od uloga je igrao Dobrica Milutinović. Posle je ova realistička drama prikazana u Novom Sadu, Osijeku, Bitolju i Sarajevu.

Pre 70 godinaDvadeset petog marta 1924. godine u maloj zgradi na inesty današnje scene „Bojan Stupica" umrla je srpska tagetkinja Milka Grgurova. Debitova- la kao Ljubica u drami Mejrima Mati- ja Bana 1864. na gostovanju Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada u Vinkovcima. U beogradskom Narodnom pozorištu od osnivanja 1868. godine do penzionisanja, 1902. godine. Rodena je u Somboru 14. februara 1840. godine. Proslavila se kao Šek- spirova Julija, Ofelija i Dezdemona. Tumačila uloge u dramama Nušića (Knez Ivo od Semberije) i Iva Vojno- vića (Suton), kao i u Skribovim me- lodramama.

Pre 45 godinaŠestog marta 1949. godine emitovana je prva radio-emisija „Veselo veče". Popularnosti ove emisije doprineli su mnogi poznati pozorišni glumci, medu kojima su se naročito isticali Miodrag Petrović Čkanja, Mija Aleksić, Branka Veselinović, Guta Dobricanin i Petar Slovenski.Šesnaestog marta 1949. godine prikazan je prvi posleratni Hamlet u Narodnom pozorištu u Beogradu. Predstavu su režirali poznati psihijatar i analiticar Hugo Klajn i turnac naslov- ne uloge Raša Plaović. Klaudija je igrao*tjubiša Jovanović, kraljicu Ger trudu Leposava Dorđević, Ofeliiu Olga Spiridonović. Ovoga puta sa prezi-

menom njenog tadašnjeg supruga Žorža Skrigina, Rozenkranca je tu- mačio Pavle Bogatinčević, a Gilden- sterna Relja Đurić. Prvi grobar je bio Marko Marinković.

Pre 30 godinaOd 2. do 6. marta 1964. godine gosto- vala Royai 'Shakespeare Company u Beogradu sa predstavom Kraija Lira u režiji Piter Bruk (Peter Brook) i sa Komedijom zabuna. Naslovnu ulogu u Liru tumaćio je Pol Skofild (Paul Scofield). Predstava, inspirisana Jan Kotovim tumačenjem, ostavila dubo- ka trag na pozorišne stvaraoce Beog- rada.

Pre 25 godinaJedanaestog marta 1969. godine u Srpskom narodnom pozorištu izvedena je premiiera komada Selo Saku- le, a u Banatu po prozi slikara i vaja- ra Zorana Petrovića. Delo je dramati- zovao i režirao Dimitrije Đurković. Dvadeset trećeg marta 1969. godine, posle uspeha Banović Strahinje, prikazana druga drama Borislava Mi- hajlovića Mihiza Kraljević Marko u režiji Arse Jovanovića. Naslovnu ulogu tumačio Ljuba Tadić.

Pre 10 godinaOsmog marta 1984. godine u Beogradu u 77. godini umro clan Narodnog pozorišta Božidar Drnić, prosiavljen kao takozvani „salonski glumac". Iz- medu dva rata, posle Glumačke škole u Zagrebu, delovao na scenama Za greba Splita, Novog Sada i Osijeka. Od 1947-52 u Jugoslovenskom dram skom pozorištu, a zatim na sceni Narodnog pozonsta u Beogradu. Znača- jan turnac Krlezinih likova — Silber- branta, Krizovca 1 Apatrida.Dvadeset šestog marta 1984. godine u 69. godini izvrsio samoubistvo sko- kom sa savskog mosta romanopisac Branko Ćopić Cesto su dramatizova- na njegova pripovedačka dela. medu kojima najčešće Nikoletina Bursae i deeja proza. Napisao je retko izvode- nu dramu Izumiranje mededa. Roden u Hasanima krai Bosanske Krupe ' januara 1915. godine.

Pre 5 godinaTrećeg marta 1989. godine u adapt: ranoj zgradi nedovršene evangelistic ke erkve otvoren je Bitef-teatar sve- čanošću „Radost pozorišta" koju su režirali Arsa Jovanović i umetnički direktor novog teatra Mira Trailović. Za upravnika je imenovana Olivija Mihajlović Domić. Na otvaranju su zapazeni Olja Ivanjicki, kao astrona ut, i dA'lje zveri u fojacu pozorišta, naravno, u kavezu.

Pre godina danaDvadeset šestog marta 1993. godine, dan uoči Međunarodnog dana pozo- rišta. u Beogradu je umro istaknuti clan Ateljea 212 Taško Načic. Tuma- čio niz komiemh i karakternih uloga u svom pozoristu, u komadima Kmli Ibi, Čudo u Šarganu, Oj Srbi-o nigde lada nema, Opcreta, Maratonci tree pocasni krug. Radovan Treci. Kafanr ca, sudnica, ludnica. Odigrao znaćaj- nu ulogu u fiimu Daviteljprotiv davi- telja. Posiednja uloga mu je bila na- slovna uloga u Svećaru Dordana Bru- na ■ (SastavioJ. Ć.)

Pozorisne novine Broj 15, 5. mart 1994.pdf

Documents