Poslovno pravo

Пословно право МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕВељко Милутиновић Први час-општи увод Наша тема

Пословно право:– Основи правних норми које се користе у привреди Циљ изучавања пословног права:– Стицање општег знања о томе шта је право– Стицање општег знања о пословању складу са правом, а посебно:• Различити облици привредних друштава-како и зашто се оснивају и како раде• Основни уговори у привреди: саставни делови и значај

Распоред1) Уводно предавање2) Појам и предмет пословног права, Извори пословног права3) Појам и оснивање предузећа, Друштва лица: ортачко друштво и командитно друштво4) Друштво са ограниченом одговорношћу5) Акционарско друштво6) КОЛОКВИЈУМ7) Појам уговора, уговор о продаји8) Уговор о трговинском заступању, Уговор о трговинском посредовању, Уговор о комисиону, уговор о

грађењуРаспоред

1) Рестриктивни споразуми2) Уговор о менаџменту, Уговор о банкарском кредиту, Уговор о лизингу3) КОЛОКВИЈУМ4) Хартије од вредности5) Меница, чек, акција6) Преузимање предузећа7) ПРЕЗЕНТАЦИЈА РАДОВА

КонтактиE-mail: [email protected]: Veljko Milutinovic (SUBSCRIBE)Twitter: Veljko79Концепт државе

Концепт права условљен је концептом државе, као главног доносиоца и примениоца права О природи државе постоји безброј схватања Најпопуларнија савремена схватања деле се, у најгрубљим цртама на: – Државу као друштвени уговор (француска револуција, Просветитељство)– Државу као инструмент за заштиту интереса владајуће класе (марксистичке теорије)– Компромисе између претходна два схватања

Друштвени уговорОсновна идеја: држава је удружење појединаца створено споразумно, ради заједничке заштите од насиља и других неправди (Жан Жак Русо)Раније верзије (нпр. Томас Хобс): друштвени уговор постоји између владара (суверена) и поданика, ради сличних циљева Најранији (познати) извор оваквог размишљања: Аристотел-човек је “политичка животиња”, биће које, по својој природи тежи ка удруживању и друштвеној организацији Суштина теорије: човек се одриче слободе дивљине ради остваривања заједничких интереса (безбедности, правде, безбедне трговинске размене, заштите наследника, итд)Проблеми са друштвеним уговоромАко изузмемо директне учеснике револуције која је донела нови поредак (француска револуција, америчка револуција), нико од људи који су “везани” тим уговором га није-”потписао”Фридрих Ниче: право (и држава) служи за заштиту слабих; јаким, независним појединцима не треба држава, а ко је њих питао шта желе?Теорија друштвеног уговора не објашњава потребу за принудом: ако је држава удружење створено у интересу свих грађана, зашто је потребна принуда?Није јасна разлика између државе и компанијеОва теорија ипак јако добро служи као подсетник власти за обавезе које има према грађанству, као и на моћ грађанства да закључи “нови уговор” револуцијомСоциолошко објашњење-Макс ВеберОтац социологије, Макс Вебер, увидео је да постоји безброј форми удруживања ради остварења заједничких циљева и тражио оно што разликује државу од, нпр. компаније или оружане банде

Дефиниција коју је дао 1918. године носи велику снагу и дан данас:“Људска организација која (успешно) полаже право на монопол над легитимном употребом физичке силе на одређеној територији”Концептом монопола над легитимном употребом физичке силе, Вебер је издвојио државу из мноштва друштвених организацијаЗначење монопола физичке силеМонопол на легитимну употребу физичке силе значи да држава одлучује ко и када може, на њеној територији, да примењује силу над људимаСила се спроводи директно кроз органе принуде (нпр. полицију) или се поверава појединцима на основу одређених правила (фирме за обезбеђење, принцип нужне одбране појединца у кривичном праву)У складу са Веберовом теоријом, не изненађује што су најтежа кривична дела у скоро свакој држави на свету везана за примену силе од стране појединца без државног одобрења-тј. “нелегитимне” употребе силе (убиство, наношење телесних повреда, отмица)Ова теорија је везана и за класичан концепт суверенитета: ниједна страна држава не сме да се меша у монопол силе на датој територијиПроблем са монополом физичке силеВеберова теорија је била скоро потпуно необорива у његово време: државе су примењивање силу на својој територији самостално и без полагања рачуна другим државама Ситуација се мења битно после другог светског рата, оснивањем Уједињених нација:концепт универзалних људских права концепт колективне одбране (Глава VII Повеље УН)међународни кривични судови земље и територије под “управом” међународних снага (Авганистан, Ирак-јесу државе али стране силе примењују силу на њиховој територији без њиховог одобрења Марксистичка схватања Марксистичка схватања (нпр. Радомир Лукић у нас) прихватају Веберову тезу о монополу силе, али додају држави (за разлику од Вебера) конкретан циљ:“Држава је организација владајуће класе за заштиту класних интереса путем монопола физичке силе”Дакле, постоји монопол силе, а постоји и својеврсни “уговор” који је закључен између чланова владајуће класе, а не друштва у целини Штити се класа, а не неопходно њени поједини чланови (стога и моћници бивају на удару закона)Овако марксисти објашњавају потребу за силом: држава није у интересу свих, зато мора да се брани-стога марксизам поставља као циљ-анархију, бездржавност Проблем са марксистичким схватањем Допринос марксиста јесте да су разлучили да:постоје интереси који се штите постоје људи који владају и људи над којима се влада ида добар део (по њима већина) грађана не осећа да је члан било каквог “друштвеног уговора”Цела дебата се данас окреће око питања: ко влада?У већини држава данас, ниједна група не полаже право на самосталну владавину Такође, постоји ерозија “монопола силе” која крњи и Веберову теорију Мноштво интереса и њихово заступањеНајвећа мана у теорији класне организације: шта је владајућа класа?

У пракси данас постоје вишеструке “владајуће класе”: Државни функционери (професионални и политички) Политичари ван власти Функционери међународних организација Функционери НВО (домаћих и међународних) Привредници (произвођачи и трговци)

Мноштво интереса и њихово заступање– Инвеститори/банкари– Грађани/потрошачи– Радници и синдикати– Стручњаци (адвокати, рачуновође, консултанти, научници)

Припадници свих наведених категорија (исте особе често потпадају у више категорија истовремено) се боре за остварење својих интереса. Резултат те борбе је право. Привремени закључак о државиИако: нису сви грађани “потписници друштвеног уговора”монопол физичке силе више није апсолутанније јасно шта је “владајућа класа”Може се, привремено, закључити да је држава:

људска организација која усваја правила која су исход компромиса између сукобљених интереса и примењује их, по потреби, силом, у оквиру међународног праваради заштите добара која су мање-више прихваћена као општа у одређеном времену и просторуШта је право?

Имануел Кант о праву и правницима: “правници још не знају шта је право, иако толико расправљају о њему”

Радомир Лукић: “Разлог за овако велике разлике у схватању права јасан је: пошто се у схватању права огледа опште схватање света, то има онолико схватања права колико и општих схватања о свету, а ових је безброј.”

Аристотел: “Право је разум неискварен жудњом” и “човек, када је усавршен, је најбоља животиња, али када је одвојен од права и правде, он је најгора животиња од свих.”Концепт права

Приликом концепирања права, неопходно је разлучити теорије које упућују на оно што право јесте од теорија које упућују на оно што право треба да буде.

Овој подели (у врло грубим цртама) одговара и подела између правне теорије (шта право јесте) и филозофије права (шта право треба да буде).

Таква подела није у пракси потпуно изводљива: приликом изучавања и примене права, човек се води не само концептом онога што јесте, већ и концептом онога што треба да буде.Правна правила

Правна правила, одн. правне норме су врло широк концепт Потпадају под категорију друштвених норми (за разлику од природних норми), јер регулишу

понашање људи (за разлику од, нпр. закона физике) Разликују се од моралних норми јер садрже правну, за разлику од друштвене санкције Друштвене санкције: грижа савести, осуда Правне санкције: одштета, лишавање слободе, лишавање имовине, кроз државну принуду (одмах или

у крајњем случају “Природно право”

Преовлађујући покрет у Европи и САД, до средине 19. века, јесу били поборници тзв. “природног права”

Религиозни правници и правници атеисти сложили су се у томе да постоји корпус правила која су непромењива, задата и сама по себи исправна

За религиозне (Св. Тома Аквински и др.) овај закључак произилази из “божије воље” За атеисте из доба Ренесансе и Просвећења, логично је био да, као што природа и техника познају

“праве” и “исправне” законе који су доказиво исправни, људски односи такође садрже такве законитости-човек као рационално биће “спознаје истину”“Златно правило”

Пример природног права: правило над правилима (“Златно правило”), у многим религијама:– Како желите да вам људи чине, чините и ви њима тако (Јеванђеље по Луки, 6:31) и– Све дакле што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима: јер то је Закон и Пророци (Јеванђеље по

Матеју, 7:12) У истом правцу: – Буда, Конфучије, Исократ, Мухамед, Кант и многи други... Кантов темељ универзалног морала: “делуј само по оној максими за коју можеш у исто време хтети

да постане универзални закон.” “Проблем” са “Златним правилом”

Проблем са “Златним правилом” јесте што људи често имају веома различита виђења исправног понашања (за неке би било уреду да сви могу да краду, нпр.)

Стога су велике религије и морални системи креирали и конкретна правила, која се примењују без обзира на то да ли сваки појединачни субјект то жели, зарад доброг функционисања заједнице. Најстабилнија и најраспрострањенија су:

– Не убиј – Не кради – Не сведочи лажно Док остала правила те врсте варирају кроз време.

“Проблем” са “природним правом” Проблем са “природним правом” шире гледано (уз чињеницу да људи често имају веома различита

виђења исправног понашања) јесте што оно углавном наводи и дефинише одређени број појединачних норми понашања

Насупрот томе, дефиниција права мора да садржи мање-више конзистентан метод за разликовање права од осталих норми и нормативних поредака

Који су критеријуми подобни, дакле, да издвоје право?Остинова дефиниција-позитивизам

Средином 19. века, примат су преузели “позитивисти”, који су веровали да право јесте оно што је формално легитимно усвојено као право

Најчвршћу, практичну дефиницију права дао је енглески теоретичар Џон Остин, према коме је право:– заповест коју издаје суверен (владалац) над којим нема вишег суверна – ту заповест прати претња у случају непослушности – суверен је неко према коме постоји навика послушности (habit of obedience) Суштина: право су заповести државе које се углавном (у већини случајева) поштују

Остинова дефиниција-позитивизам (2) Позитивизам нам, дакле, говори шта право јесте у пракси, у главним цртама, а не шта би оно требало

да буде Термин “суверен” је довољно широк да обухвати све нивое власти испод државе (локалну

самоуправу), па и право које произилази из уговорних односа-и ове, на крају крајева, гарантује “суверен” својим “монополом физичке силе” који је описао Вебер

У суштини, ово је негативна дефиниција права: друштвене норме које не гарантује суверен нису право Проблеми са позитивизмом

Остинову дефиницију треба увек имати на уму, али: Услед развоја међународног права, тешко да више постоји “суверен без суверена изнад себе” На унутрашњем плану, толико је много нивоа доношења правила данас да је приписивање свих тих

нивоа “суверену” пренатегнуто Крајем прошлог и почетком овога века, све је прихваћеније становиште да су и одређене категорије

норми које “суверен” не гарантује такође “право” (смернице, најбоље праксе, кодекси понашања)-тзв. теорије владавине на више нивоа (multi-level governance)Проблеми са позитивизмом (2)

Главни проблем са позитивизмом, посебно Остиновим и Келзеновим, јесте што оно објашњава само формални легитимитет правних норми (тј. да их је усвојио онај ко треба), а не њихов материјални легитимитет (да ли је усвојено оно што треба)

Суштински проблем са позитивизмом: што је формално исправно, то је једино исправно-не постоји метанорма тојест потреба за објашњењем зашто се усвајају правне норме и шта је, у суштинском смислу, исправно: “усвојила је Скупштина-то значи да је све у реду”Како превазићи проблеме

Дужност сваког правника (и савесног грађанина) јесте да се пита: зашто је потребна одређена норма? Треба имати на уму да је свако право обојено одређеним концептима правде и друштвеног уређења

(то позитивизам признаје и разлучује) На крају, треба имати на уму да постоје и одређени правни принципи (начела) који су опстали кроз

векове, у разним системима, које праву дају легитимитет и формалну и политичку снагу, кроз субјективни осећај правде и правичности

Пословно право МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБЕОГРАДВељко Милутиновић Трећи час Наслеђе

Иако је право одраз сложеног скупа интереса, оно није увек одраз сложеног скупа садашњих интереса

Велики део права јесу резултати старих борби, из претходних генерација (склопљених “друштвених уговора”)

Наслеђе игра велику улогу у праву: што се норма дуже одржи, то је јача, јер носи са собом снагу искуства, опробаности

Општа правна начела Кроз вековна трења наслеђа и револуције, развила су се тзв. “општа правна начела” која

прихватају сви тзв. “цивилизовани народи” и која се односе на систем формирања и примене права:

– Споразуми се поштују (pacta sunt servanda)– Нема злочина нити казне без закона (nullam crimen, nulla poena sine lege)-забрана

ретроактивности– Нико не сме бити судија у сопственој ствари (nemo in propria causa judex esse debet)-

правило о непристрасности, прво правило “природне правде” у енглеском управном праву

Општа правна начела (2)

– Саслушати и супротну страну (audietur et alteram pars)-право на суочавање, друго правило “природне правде” у Енглеској

Поштовање горе наведених принципа наводи на закључак да се ради о тзв. “правној држави”, о којој ће бити више речи.

Наведене принципе траже правници када покушавају да разумеју или примене право другог “цивилизованог народа”; они очекују њихову примену, у контексту међународних односа и инвестиција.

Ова и друга “општа начела” примењују Међународни суд правде (међународно право) и Европски суд правде (Европско право)

Правна држава Правна држава (немачки извор: Rechtsstaat) или “владавина права” (rule of law) често се

помиње у медијима и политици-шта је то заправо? Најпростија је негативна дефиниција: држава којом не владају људи већ закони, тачније

држава у којој је власт ограничена правом Спорно: у којој мери власт мора бити ограничена правом? Шта је право у овом контексту?

Почеци правне државе Правна држава, у најрудиментарнијем смислу, јесте држава која није деспотија (нпр.

апсолутна монархија) Почеци правне државе налазе се у установљавању уставне за разлику од апсолутне монархије Најстарији европски пример: Magna Carta (1215.) у Енглеској Суштина акта: краљ, иако има јако широка овлашћења, не влада у потпуности по своме

нахођењуMagna Carta

Magna Carta је производ сукоба између краља Џона I Енглеске и његових барона-иако ју је Џон потписао 1215. ступила је на снагу после његове смрти 1216. и обавезује све даље краљеве Енглеске (сада В. Британије)

Суштинске одредбе (на снази до данашњег дана):– Слобода цркве (од краљевског мешања, отимачине)– Слобода појединца од арбитрерних казни: право на суђење пред поротом, у складу са

законом Постојале су и друге важне одредбе, углавном везане за јавне приходе и наследство, које су

замењене другим закономаДаљи развој

Тек је Едвард Коук, почетком 17. века, устврдио директно да је Magna Carta изнад краља, чиме је претпоставио постојање уставне монархије

Апсолутне монархије постоје и дан данас (нпр. Саудијска арабија и Свазиланд)-краљ доноси законе и поставља државне функционере по свом нахођењу

Ипак, чак и ова два краља су ограничена неким правом (саудијски шеријатским, исламским правом а свазиландски племенским правилима, посебно о ступању на трон, женидби краља)

Правна држава данас У данашње време, није довољно за правну државу рећи да владалац не ради баш шта хоће Кључна идеја је да су држава и њени службеници обавезни да доносе одлуке искључиво

засноване на већ постојећем праву (одн. да га не измишљају успут) и да постоји ланац легитимитета (да је сваки акт осим највишег-најчешће устава-валидно заснован на неком вишем акту)

То је најуже, тзв. позитивистичко схватање правне државеПравна држава данас (2)

Према природноправном схватању (Фридрих Хајек) то није довољно: постоје природна права која важе без обзира шта пише у уставу и законима (в. опште правне принципе и природно право)

Према трећем схватању, правна држава јесте владавина позитивног (усвојеног) права одређених својстава: дакле, правна држава се налази у писаним законима, али под условом да испуњава одређене критеријуме, сличне природноправним

Тако смо добили уставне принципе који се данас налазе у већини устава: подела власти, независно судство, гаранције за основна људска права

Правна држава данас (3) Владавином позитивног права одређених својстава, добили смо савремено схватање правне

државе:– Власт се врши на основу права-сваки акт државе мора имати упориште у праву– Они који доносе законе одвојени су од оних који их примењују– Нема арбитрерног одузимања живота, личне слободе нити имовине– Најсавременији појам (спорно): право на демократски изабрану власт

Устав

Владавина права, одн. правна држава захтева постојање највишег акта који легитимише остале, ниже акте

За ту сврху, постоје устави или (у случају, нпр. В. Британије, појединачни акти или обичаји уставног ранга)

Устав је, дакле, највиши правни акт једне државе; он је изворни акт, у смислу да се за њега не тражи даљи извор или упориште

На неки начин, устав представља “друштвени уговор” између грађана одн. између грађана и државе-правила игре за заједнички живот

Устав (2) У политичком, суштинском смислу, устав постоји када је “делотворно ограничена државна

власт” (Карл Фридрих) У нормативном, правном смислу, устав је акт који:

– даје легитимитет свим осталим правним актима (зато ЕУ није добила устав, јер би тако ЕУ легитимисала прописе Држава чланица)

– основе друштвене организације (капитализам/социјализам или др)– начин вршења државне власти (ко доноси законе, ко их спроводи, како ти људи долазе

на функције)– границе државне власти (права појединаца и колективитета против државне власти)

Резиме Кључна питања са овог часа: Шта су општа правна начела? Шта је правна држава? Шта је Устав?

Пословно право МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБЕОГРАД© Вељко Милутиновић 2011.Трећи час: о Уставу и прописима уопште Начин оцењивања

10% присуство, понашање на часовима2 х 30% колоквијуми30% испитКолоквијум: 2 есејска питања плус 10 питања где се бира тачан одговор (пола поена за есејска питања, а пола за бирање тачних одговора)Испит: исти системНа испиту се не понавља градиво са колоквијума, осим за студенте који нису положили/поново полажу колоквијум

Питања за први колоквијумИспитују се 2, 3. и 4. блок (слајдова и наставе):Физичка и правна лица: дефиниције и разлике (лакше)Правна и пословна способност: дефиниције и разлике (лакше)Оснивачки акт привредног друштва (лакше)Ортачко друштво (теже)Командитно друштво (теже)Друштво са ограниченом одговорношћу (теже)Сваки студент бира два од шест питања, једно лакше и једно теже; сетови се разликују по групама у делу са питањима за избор тачног одговора (multiple choice)

Групе за први колоквијумОдржава се у петак, 18. новембра, од 9 ујутруСтуденти се деле у две групе, по азбучном редоследу првог слова презимена:1) А, Б, В, Г, Д, Ђ, Е, Ж, З, И, Ј, К, Л, Љ почињу у 9.152) М, Н, Њ, О, П, Р, С, Т, Ћ, У, Ф, Х, Ц, Ч, Џ и Ш почињу у 10.20.Свака група ће имати по 45 минута за писање колоквијума, са по 5 минута за читање инструкција на почетку сваке групе и 15 минута паузе између групаКашњење и продужетак дозвољеног времена нису дозвољениСеминарски радовиСеминарски радови нису обавезни, већ се раде за бонус поене: ко уради успешно семинарски, добија оцену више у односу на просек из присуства/колоквијума/испитаДа би били прихваћени, семинарски радови морају бити веома добри (на нивоу оцене 8 или више)Семинарски радови морају следити стриктно прописану методологију и форматКо жели да ради семинарски рад, мора да присуствује додатном часу (ван редовних блокова), о методологији и формату: обратити се професору ради заказивања термина

Тема се бира до 18. новембра, рок за израду је 20. јануарУстав као општи правни акт

Устав потпада у категорију тзв. “општих правних аката”, заједно са, нпр. законима и уредбама Општи правни акти су они који се односе на отворену, неименовану категорију лица, тј. на

сва лица која одговарају критеријумима у том акту (у случају устава, сви грађани државе, сви који бораве у држави или на други начин потпадају под право те државе)

Опште правне акте треба разликовати од појединачних правних аката, који се односе на конкретна лица: решења, пресуде, неке врсте одлука

Разлика између устава и осталих општих аката За разлику од закона и уредби, устав усваја највиша, уставотворна власт: таква власт предвиђена је посебном процедуром (обично велика скупштинска већина и референдум) Устав представља тзв. суверену власт: власт изнад које нема друге власти-у савременој теорији-народСуверенитет, одн. могућност да доноси онакво право какво хоће без одобрења другог властодршца припада народу (по нашем и већини демократских устава) Тај суверенитет није, у пракси, потпуно неограничен: постоји и међународно право као ограничавајући фактор, посебно после другог светског рата

Извори праваСваки правни систем састоји се од тзв. извора права, који обично следе одређену хијерархијуПрема Уставу Србије из 2006. може се закључити да постоји следећа хијерархија извора права:

Општеприхваћена правила међународног праваУставПотврђени међународни уговориЗакониАкти засновани на закону

Извори права (2) У пракси постоје, испод ових аката:

Правна пракса у одређеним секторима (нпр. трговина)Уговори (између појединаца)Судска праксаОбичајиМишљења правних стручњака

Између ових последњих не постоји јасна хијерархија, јер једни не произилазе из других, већ се ради о првенству примене у случају сукоба Такође, у земљама чланицама ЕУ, акти те организације могу бити изнад устава у случају сукоба, с тим што право ЕУ није виши извор националног права

Општеприхваћена правила међународног праваНе постоји сагласност око тога шта тачно садрже општеприхваћена правила међународног права; већина правника се слаже да у ту категорију улазе, између осталог:

– Забрана ретроактивности казнених прописа– Обавезност уговора– Независност судства– Res iudicata (коначност пресуда)

Потврђени међународни уговори О Уставу је већ било речи; испод Устава али изнад закона налазе се потврђени међународни уговори “Потврђени” уговори су они које је, након потписа представника Републике, потврдила Народна скупштина у посебном закону Такви закони обично се зову “Закон о потврђивању (назив споразума)” и садрже одредбе у којима се наводи да је споразум потврђен, када закон о потврђивању ступа на снагу и интегрални текст самог међународног споразума Иако се споразуми потврђују “обичним” законом, они, као такви, имају снагу јачу од осталих “домаћих” закона

Закони Закони (“обични” одн. “домаћи”) јесу општи правни акти који регулишу један или више друштвених односа Пример друштвеног односа: управљање возилима у саобраћају (Закон о безбедности у саобраћају) Закони могу бити материјалне и процедуралне природе, тј. могу регулисати права и обавезе или поступак установљава и примене права и обавеза Процедурални закони: Закон о парничном поступку, Закон о кривичном поступку, Закон о управном поступку

Већина савремених закона је мешавина материјалних и процедуралних закона (в. Закон о енергетици) Закони који регулишу целу широку област друштвених односа зову се и кодекси или законици (Кривични законик)

Остали општи акти Најпознатији међу осталим општим актима је уредба Уредбом се углавном регулишу детаљније питања која су површно регулисане у закону (поступак, значење појмова); уредбе усваја Влада Уз уредбе, Влада често усваја и правилнике и друге опште акте Опште акте усвајају и органи локалне самоуправе (статути општина, аутономних покрајина, градова, као и одлуке и сл.) Опште акте усвајају и недржавна тела (удружења, асоцијације-нпр. Адвокатска комора)

Појединачни акти Појединачни акти су акти којима се за одређена (или прецизно одредивим) лица установљавају права и обавезе Тако уговори установљавају права и обавезе уговорних страна Пресуде, одлуке, решења, закључци у судском и управном постуку установљавају права и обавезе странака и других лица која учествују у поступку (сведоци, вештаци, итд.) Опште индиције (није фиксно правило):

“устав”, “закон”, “статут”, “повеља” = општи акт“одлука”, “решење”, “пресуда” = појединачни акт

Важност поделе и изузеци Подела на опште и појединачне акте произилази из логичког размишњања: опште је изнад појединачног, а појединачно произилази из и у складу је са општим-међународни уговор из устава, уговор друштва из статута друштва Подела на опште и појединачне акте није егзактна, јер многи акти имају елементе општег и појединачног акта: Међународни уговори су често истовремено и општи и појединачни акти:

Општи су уколико постављају општа правила понашања (слобода кретања људи, робе и сл.)Појединачни су утолико што установљавају права и обавезе између држава или између држава и међународних организација

Прописи Винстон Черчил: “када имате десет хиљада прописа, то значи да сте изгубили свако

поштовање према праву.” (У Србији је тренутно на снази преко 25.000 прописа....), Србија је усвојила 660 закона у

претходне три године Абрахам Линколн: “најбољи начин да доведете до тога да се лош пропис укине јесте-да га

примењујете стриктно.” Рене Декарт: “државом се боље управља када има мање прописа, који се стриктно поштују.”

Гране права Главна подела јесте на јавно и приватно право Јавно право: право које регулише односе државе и појединца или унутар државе-хијерархијски односи Приватно право: право које регулише односе међу једнакима, посебно уговорне односе-хетерархијски односи У енглеском либерализму, ова подела није толико изражена: сви односи су, у теорији, хетерархијски-између једнаких (држава против појединца, појединац против појединца), осим односа унутар организација (државе, предузећа, породице)

Гране права Припадају јавном праву, између осталог:

Уставно правоУправно правоКривично правоПореско право

Припадају приватном праву, између осталог:Грађанско правоПривредно право

РезимеНајбитнија питања:Шта је Устав?Шта је општи а шта појединачни правни акт?Шта је разлика између јавног и приватног права?

Пословно право МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБЕОГРАД© Вељко Милутиновић 2011.Други блок-трећи час: деликтна способност, атрибути физичких лица, правна лица Деликтна способност

Деликтна способност: способност физичког лица да одговара за проузроковану штету (у грађанскоправном смислу)Од 7 до 14 год: потпуна деликтна неспособност: за штету одговарају родитељи, старатељи, школа Од 14 до 18 год: деликтна способност-лице одговара за штету ако се докаже да је приликом наношења штете било способно за расуђивање Од 18 год: претпоставља се да је лице приликом наношења штете било способно за расуђивање

Атрибути физичких лица У праву, физичка лица имају три главна атрибута:Име: име и презиме; уписује се у матичну књигу рођених; ако има више од три речи: “скраћено име”Пребивалиште/боравиште:

– Пребивалиште: место где лице стално станује – Боравиште: место где лице привремено станује (хотел или сл.)-релевантно само ако

нема пребивалишта Држављанство: јавноправни однос са државом; може се бити држављанин Србије, странац, апатрид (лице без држављанства иједне државе) или бипатрид, трипатрид итд. (лице са више држављанстава)

Правна лица Најбоља дефиниција (И. Бабић): Организација људи (група људи) коју право сматра као целину; лице које има права и обавезе које се разликују од права и обавеза појединаца који га састављају Ради се дакле, о људској организацији, коју су основали једно (нпр. једночлано друштво са ограниченом одговорношћу)или више физичких лица и које постаје учесник у правном промету (створено лице)

Организације и правна лица Иако су сва правна лица организације, нису све организације правна лица Човек постаје физичко лице рођењем и престаје то да буде смрћу Насупрот томе, да би организација постала правно лице, потребно је да испуни три критеријума:

– да има имовину – да није забрањена – да јој правни систем признаје да може бити ималац права и обавеза

Критеријуми за правна лица Имовина не мора бити велика: довољан је, нпр. оснивачки капитал код друштва са

ограниченом одговорношћу Забрана: ради се о забрањеним организацијама (терористичке, неке фашистичке, тајна

друштва и сл.) Признање правног система: тражи се у законима-Закон о привредним друштвима изричито

даје статус правног лица привредним друштвима, исто тако Закон о јавним агенцијама-агенцијама, међународни уговори-међународним организацијама (не увек)

Карактеристике правних лица Правна лица су одвојена од својих оснивача: Правно лице је независно од оснивача у смислу:

рада одговорности за обавезе ипрестанка (правног лица одн. смрти оснивача)

Правни послови органа правног лица производе дејства према правном лицу, а не према физичким лицима која су уједно и органи (директор, управни одбор и сл.) Постоје изузеци, нпр. одговорност за дугове код ортачког друштва

Основна обележја правних лица Правна лица имају и следећа основна обележја: Уређена су правилима: статут одн. оснивачки акт, који одређује његов назив, органе, седиште, делатност и друга релевантна питања

Имају органе (управљања): правно лице није живо и нема свест; оно све радње врши преко физичких лица-органа (директор, управни одбор и сл.) Имају дозвољени циљ: циљ дозвољен законом, прописан у статуту или оснивачком акту Имају имовину: права својине (стварне или интелектуалне), потраживања Имају идентитет: име, седиште и држављанство

Врсте правних лица Правна лица деле се на следеће основне врсте: Удружења и Установе Удружења су правна лица основана од једног или више оснивача ради остваривања заједничких циљева: то су углавном привредна друштва (профитна) и удружења (грађана, непрофитна), уз безброј додатних облика и она имају чланове Установе су правна лица са оснивачем али без чланова, која остварују циљеве оснивача: задужбине, државне установе и сл.

Правна способност правних лица Правна способност правних лица битно је ужа од правне способности физичких лица, утолико што правна лица не уживају многа права која уживају физичка лица (право на лик, достојанство, наследство по сродству), јер није људско биће Скоро што није карактеристично за живо људско биће, може бити предмет правне способности правних лица (имовина, одређена процесна права-право на фер суђење и сл.) Правна способност сваког правног лица дефинисана је законом и оснивачким актом правног лица

Правна способност правних лица Правна способност правних лица битно је ужа од правне способности физичких лица, утолико што правна лица не уживају многа права која уживају физичка лица (право на лик, достојанство, наследство по сродству), јер није људско биће Скоро што није карактеристично за живо људско биће, може бити предмет правне способности правних лица (имовина, одређена процесна права-право на фер суђење и сл.) Правна способност сваког правног лица дефинисана је законом и оснивачким актом правног лица

Деликтна способност правних лица Деликтна способност код правних лица није проблематична, свеопште гледано: Правна лица могу једнако одговарати у грађанскоправном смислу као и физичка лица-мора да надокнади начињену штету Проблем је само са кривичним санкцијама-физичка лица не могу бити затворена јер жива бића-зато се затворске казне претварају у новчане казне Посебност правних лица јесте што она одговарају за дела физичких лица која раде за његово име и његов рачун (органи правног лица, запослени у оквиру службе)

Резиме Најбитнија питања из овог блока:Шта је деликтна способност?Која су три главна атрибута физичких лица?Шта су правна лица?Која три критеријума треба да испуни организација да би била правно лице?Које су карактеристике правног лица (одвојеност од физичких лица)?

Пословно право МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБЕОГРАД© Вељко Милутиновић 2011.Трећи блок-први час: Грађанскоправни однос Шта је грађанскоправни однос?

Поменули смо грађанскоправни однос у претходном блоку наставе; шта је он заправо?Дефиниција (И. Бабић): “однос између титулара субјективног грађанског права и лица према коме су уперена та овлашћења (обавезно лице)”Дакле, постоји титулар, тј. лице (правно или физичко) које је носилац субјективног права (права које припада одређеном субјекту) и обавезно лице, тј. лице (правно или физичко) које то право мора да поштујеГрађанскоправни односи садрже правне субјекте и обавезе тих субјекатаОбјекти (ствари) нису део грађанскоправног односа, јер однос постији између субјеката, а не између објеката

Субјективно и објективно правоСубјективно право је власт субјекта коју штити и прописује објективно право

Пример субјективног права: право власништва над аутомобилом-титутал има право да аутомобил држи у свом поседу, да га вози или да буде вожен у њему (ово прво ако има возачку дозволу) и да њиме располаже (нпр. да га прода)Објективно право је право други назив за оно што називамо правом као предметом: скуп друштвених нормиСубјективно право произилази из објективног права-објективно право, нпр. прописује шта је власништво

Норме и чињеницеНорме, саме по себи (нпр. одредбе закона, уредби и сл.) не стварају субјективно право лицаПравна норма омогућава постојање субјективног права, оно не може постојати ако нема правне нормеДа би постојало субјективно право, обично се тражи, на основу правних норми, постојање одређених чињеницаЧињенице уз помоћ којих настаје, престаје или се мења субјективно право зову се правне чињеницеПравне чињенице утврђују органи надлежни за то (нпр. судови, органи управе или локалне самоуправе итд.)Класичан пример правне чињенице: смрт оставиоца, код настанка субјективног права на наследство.

Природни догађаји и радњеНе доказују се све чињенице: непознате чињенице се врло често претпостављају на основу познатих чињеница (нпр. ако је лице рођено, претпоставља се да је још увек живо, док се не покаже умрлица)Чињенице се деле, између осталог, на природне догађаје и радње (такође познате и као људске радње)Природни догађаји се одвијају мимо воље човека или не само његовом вољом, док се радње одвијају човековом вољом или Примери природних догађаја су: временске непогоде, протек времена, рођењеПримери радњи су: одбрана од временске непогоде, акт који проузрокује зачеће

Дозвољене и недозвољене радње; правни пословиРадње могу бити дозвољене и недозвољене: Из првих настаје правни посао или се врши право Из других настаје обавеза накнаде штетеДозвољена радња: нпр закључивање (законитог) уговораНедозвољена радња: нпр разбијање комшијиног прозораУнутар опште категорије радњи, налазе се правни пословиПравни послови су изјаве воље предузете ради настанка, престанка или измене субјективних права (нпр. уговор-изјава воље да се склопи уговорни однос између страна)

ПретпоставкеПраво познаје претпоставке: одредба из закона или друга правна норма може да претпоставља или да постоји одређено стање ствариПретпоставке могу бити обориве или необориве

Обориве претпоставке: право претпоставља нешто док се не докаже супротно (класичан пример: претпоставка невиности у кривичном праву)

Необориве претпоставке : у суштини и нису претпоставке већ задате, јер се не може тврдити супротно (класичан пример: када дете има мање од седам година, оно није деликтно способно и не може се доказивати да јесте

Виша сила и случајВиша сила нема општу законску дефиницију у нашем праву, али се често користи код појединачних одредби закона и уговораУкратко: виша сила је сила чији је извор изван субјекта и чије се дејство није могло предвидити нити спречити, чак и да је то дејство могло бити предвиђеноОна служи ради искључења одговорности субјекта за штету (нпр. штету над стварима, неиспуњење уговора)Класичан пример: земљотрес (ако се не ради, наравно, о уговору о осигурању од земљотреса)Случај је непредвидиви догађај који би, да се могао предвидити, могао отклонити

Значај више силе и случајаВиша сила не искључује одговорност аутоматски и увек: може постојати делимична одговорност, а њено постојање доказује онај који се на њу позиваСлучај служи ради искључења субјективне одговорности: када закон прописује да се за штету одговора када постоји кривица одн. воља одговорног субјекта да начини штетуСубјективну одговорност разликујемо од објективне одговорности: објективна одговорност значи да субјект одговара када наступи одређени склоп чињеница, без обзира на његову вољу (пример, одговорност за опасне ствари)

Правно стањеПравно стање је правно релевантни скуп чињеница (може бити и једна чињеница) којој недостаје једна или више чињеница да би постојало субјективно право (пример: код наследства, сродство оца и сина је чињенично стање, коме недостају чињенице очеве смрти и постојања заоставштине да би постојало субјективно право)

ЗастарелостЗастарелост је проток времена којим одређено право постаје неутуживо; када протекне рок за застарелост, титулар још увек има право, али не може више да захтева судску заштитуЗашто је битна разлика између губитка права и губитка права на утужење? Нпр. ако се тужени не позове на застарелост, суд може, на захтев тужиоца, да заштити право над којим је наступила застарелост (општи принцип)Општи рок застарелости (у нашем праву): 10 година-застарелост наступа ако законом није другачије прописаноПостоје и посебни рокови, дужи и краћи од општег

Застој и прекид застаревања Застој застаревања јесте ситуација када застаревање, због неког прописа и чињенице, не тече

(пример: потраживања између брачних другова док траје брак, где застаревање облигација насталих у току брака ни не почиње да тече пре развода);

Прекид застаревања је ситуација у којој се рачунање рока застаревања прекида и креће изнова услед неке радње (пример: застаревање се прекида и рок тече изнова када, док још траје рок, поверилац поднесе тужбу против дужника)

Преклузивност, задржај и одржај Преклузивност одн. преклузивни рокови су они рокови у оквиру којих се може стећи

одређено право, предузети одређена радња или стећи неко право (нпр. временски ограничено право на жалбу, право пријављивања на конкурс или тендер)О преклузивним роковима судови пазе по службеној дужности: преклузија се поштује чак и ако се странка није позвала на њуПреклузивни рокови (у принципу) не познају застој ни прекид; понекад постоји повраћај у пређашње стањеПостоји и одржај: супротно од застарелости и преклузивности, право се стиче протоком времена; постоји само код стварног права (нпр. претварање државине у имовину)

РезимеНајбитнија питања из овог блока:Шта је субјективно а шта објективно право?Шта су природни догађаји а шта радње?Шта је виша сила?Шта је застарелост?Шта је преклузивност?

Пословно право МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБЕОГРАД© Вељко Милутиновић 2011.Трећи блок-други час: Имовина и стварно право Апсолутна и релативна права

Апсолутна права : титулар има непосредну правну власт над добрима која су предмет права; апсолутно право примењује се према свима и оно не ствара обавезу чињења нити нечињења, већ забрану неовлашћеног коришћења туђег апсолутног права; она се деле на три подврсте:Стварна права: правна власт над стварима, нпр. право својине, залогаИнтелектуална својина: ауторско право и права индустријске својинеЛична права: права личности, над личним добрима, нпр. право на живот, право на слободу, част, приватност, итд.

Апсолутна и релативна права (2) Релативна или облигациона права : настају и делују између тачно одређених лица

Титулар од дужника може да захтева: давање, чињење, нечињење или трпљење, али нема правну власт над ствари или другом добруРелативна права увек садрже корелацију, за разлику од апсолутних права: што је право за једну страну, то је обавеза за другу (нпр. право на исплату и обавеза плаћања)Релативна права застаревајуКод релативних права је заступљена диспозитивност норми (уређење уговорима-в. претходно предавање), док се апсолутна права, у принципу, уређују законом

Имовинска и неимовинска праваОсим поделе на апсолутна и релативна права, битна је и подела на имовинска и неимовинска права

Имовинска права: права чији су предмети исказани или се могу изразити у новчаној вредности (скоро сва права у грађанскоправним односима)Неимовинска права: нису исказана и не могу се тачно изразити у новчаној вредности (али често се изражавају: тужба за претпрљене болове, нпр.)Примери неимовинских права: права личности и део ауторских права (вечно неимовинско право аутора да се идентификује са својим делом, за разлику од временски ограниченог имовинског права да добије накнаду за коришћење истог)

ИмовинаШта је имовина?Имовина је скуп свих субјективних грађанских права једног лица (физичког или правног)Имовина се састоји од:Стварних праваИнтелектуалне својине иОблигационих права која се могу новчано изразитиСваки правни субјект има једну имовину, која је, у принципу, нераздвојна од његаИмовина је недељива и представља јединствену целину

Својства имовинеИмовина може бити заједничка (код супружника)Имовина се може и делити, тако што део нечије имовине буде додељен неком другом (то је у ствари умањење имовине-преостала имовина остаје јединствена)Битно својство имовине је њена промењивостПреносива права улазе и излазе из имовине, те је увећавају односно смањујуЧеста промена је реална суброгација: продајом се губи право својине над предметом, али се стиче потраживање за суму из уговора о продаји

Имовина и својинаИако се колоквијално ова два израза често поистовећују, имовина се разликује од својинеСвојина је правни термин који се односи на право својине над стварима и предмет је стварног права ако се ради о физичким стварима, одн. права интелектуалне својине ако се ради о умним креацијамаПотраживања из облигационог права (нпр. дугови према повериоцу) јесу имовина, али се не може рећи да постоји право својине над дуговима (у стварном праву може постојати, нпр. залога над предметом који је у својини другога, као обезбећење потраживања, али је то питање за стварно право)

Стварно правоПредмет стварног права јесте власт над стваримаСтварно право покрива следеће облике правне власти над стварима:

Право својине Право службености Право стварног терета (не радимо у овом блоку) Право залоге и Право грађења на земљишту (не радимо у овом блоку)

Стварно право обухвата и државину, као правну заштиту фактичке власти над стваримаДржавина

Државина је фактичка власт на ствари (просто речено: “држање” ствари)Фактичка власт значи да не мора постојати и правна власт (нпр. својина)Држалац је било ко ко ствар држи, а то може бити, између осталог: закупац (стана или другог предмета), оставопримац (коме је предмет поверен у оставу) али и лопов (који је украо ствар)Државина је битна јер се претпоставља да је држалац ствари уједно и власник, док се не докаже супротноТакође, право својине над покретним стварима стиче се (комплетира) примањем ствари у руке (државином)

СвојинаПраво својине је субјективно стварно право из које произилази највиша правна и фактичка власт на ствариПраво својине омогућава власнику да ствар:

– држи (право на државину)– користи (право употребе-за неплодоносне ствари; право коришћења-за плодоносне

ствари– да њом располаже (тј. да је прода, да у закуп и сл.)

Право својине је – Апсолутно (важи према свима)– Еластично (оно се враћа у првобитни облик када престану ограничења (нпр. после

хипотеке)– Независно (власник самостално остварује овлашћења, која су садржана у закону)

Ограничења и стицање права својинеЗабрана злоупотребе: право својине се врши у складу са законитим циљем и не сме се вршити са намером да се другоме проузрокује штетаСуседско право: нпр. право суседа да не трпи загађење, непријатне мирисе или право нужног пролазаЈавни интерес: право прече куповине, експропријација, обавезе око употребе шума и њиваСвојина се стиче:

– по самом закону (нпр. грађењем куће или одржајем)– на основу правног посла (нпр. уговором)– наслеђивањем – одлуком надлежног органа (нпр. пресудом)

Облици својине (осим обичне)Сусвојина (condominium): право својине више лица на истој, физички неподељеној ствари, чији су делови идеално одређени (обично у разломцима или процентима); сви заједно имају право својине једног искључивог власника, с тим што сваки сувласник може располагати својим делом без сагласности осталихЗаједничка својина: слично, али су делови одредиви и нису унапред одређени; такође, сувласници не располажу независно својим деловима-они то могу да ураде када дође до деобе (примери: наследници до доношења решења о наслеђивању, супружници до развода или друге деобе имовине)

Облици својине (2)Етажна својина: својина над посебним делом зграде-она је самостална над посебним делом, док над осталим деловима (земљиште и сл.) етажни власник или има својину на идеалном делу парцеле (код приватног земљишта) или право коришћења парцеле (код државног земљишта); постоје и обавезе заједничког одржавањаДржавна својина: својина државе, локалне самоуправе или јавног предузећа-суштински слична обичној својини, с тим што држава подлеже тесној контроли употребе и отуђивањаЈавна својина: врста својине у одумирању, из самоуправљања; данас она постоји код установа културе и све мањег броја друштвених предузећа (ни подржављених, ни приватних)

Право службености Право службености јесте овлашћење титулара службености на туђој ствари, ствари која је у

туђој својини; њиме се ограничава право својинеПраво службености делује према свима, не само према власникуПостоји тзв. стварна службеност и лична службеностПример стварне службености: право власника једне парцеле да пређе преко нечије туђе парцеле, да на њој гони стоку и сл.Пример личне службености: станарско право-носилац права није власник али се не може истерати док је живЛичне службености прате личност-оне су непреносиве

Заложно право Заложно право је право повериоца на туђој ствари или праву

Заложно право настаје искључиво из претходног облигационог односа, између повериоца и дужникаИако се заложно право обично установљава над својином дужника, може се установити и над својином трећег лица, ако оно на то пристанеЗалога је једна врста гаранције, која наводи да ће се, у случају неиспуњења обавезе дужника, поверилац наплатити продајом предмета залоге у судском поступкуНаплата иде само у судском поступку (начело официјелности)-не може се уговорити аутоматска наплата или прелаз својине на повериоца; изузетак је хипотека

Хипотека Хипотека је врста залоге која се установљава над непокретностима, које притом остају у

државини власника (што не мора бити случај код осталих залога)Хипотека се обавезно уписује у земљишне књиге, одн. сада катастар-без уписа, нема хипотеке и добија се обична залога (в. следећу ставку)Хипотека је тзв. извршна исправа, што значи да ствара права и обавезе који се не доказују у парничном поступку већ се извршавају у извршном поступку-за разлику од обичне залоге која изискује претходну парницу После (више) упозорења власнику, хипотекарни поверилац захтева од суда дозволу да сам прода некретнину у своје име, тзв. забележба хипотекарне продаје

Резиме Најбитнија питања из овог блока:Како се својина разликује од имовине?Шта право својине омогућава власнику?Шта је државина?

Шта је залога Шта је хипотека и како се она разликује од (обичне) залоге?

Пословно право МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБЕОГРАД© Вељко Милутиновић 2011.Трећи блок-трећи час: Основи облигација Облигације

Шта је облигација?Динамика грађанског права (за разлику од статике-стварно право)Регулише односе и трансакције, за разлику од статуса

Дефиниција: имовинско-правни однос који настаје између два или више лица, где поверилац има право да од дужника захтева да овај нешто учини или изврши неку радњу, одн. да се уздржи од чињења или извршавања

Појам облигације Имовинско-правни однос: постоје потраживање и дуг (дакле, облигација, дуговање);

потраживање и дуг су имовинаИмовински однос такође значи да се ради о односу у коме се право повериоца, одн. обавеза дужника могу изразити у новцу (непосредно или посредно)

Потраживање и дуг су узајамно условљени : ако нема потраживања нема ни дуга-и обрнутоУ једном облигационом односу, обе стране могу (и често јесу) у исто време и поверилац и дужник, али у односу на различите обавезе (тзв. двострано обавезни уговори)

Релативност облигацијаУ принципу (има изузетака који нас за сада не занимају) постоји, као правило, затвореност облигационог односа: облигација постоји само између страна (inter partes), а не односи се на трећа лицаУпоредити са стварним правом, које важи према свима (erga omnes) као обавеза целог света да се не меша у коришћење стварног права Облигације следе односе између страна, а не ствар: ако се од некога потражује нпр. робу која је плаћена, у питању је однос са дужником, а не са робом (иако се облигација може осигурати стварним правом-в. пример залоге из претходног часа, залога остаје стварно право)

Извори облигацијаКоји је “извор” облигација? На основу чега оне настају?Облигације настају из:УговораПроузроковања штетеЈедностране изјаве вољеНеоснованог богаћењаНа основу закона (ако је негде изричито прописано, под категоријом “остало”-главне су прве четири категорије)

Пуноважност облигацијаДа би облигација била пуноважна, она мора бити:

Могућа за испуњење (у тренутку закључења, нпр. уговора) Довољно одређена : мора се знати на шта се односи-не мора бити тачно одређена, довољно је

да буде одредива (нпр. уговор о куповини угља уопште, за разлику од уговора о куповини тог и тог вагона угља)

Допуштена : у смислу да је њен предмет допуштен (забрана уговора о убиству, крађи или другим незаконитим радњама)

Двострано и једнострано обавезне облигацијеВећина уговора је двострано обавезно, нпр. уговори о продаји (сматра се да их је погрешно назвати уговорима о “купопродаји” мада тај термин боље одржава двостраност-куповине и продаје)У уговору о продаји, продавац је поверилац у односу на цену, док је купац поверилац у односу на робуИсто тако, продавац је дужник у односу на робу, док је купац дужник у односу на ценуОбично, када дође до спора, остане један поверилац и један дужник, јер је једна страна пропустила да испуни свој део уговора (роба је испоручена а није плаћена- продавац је испунио своју облигацију и поверилаце је за цену)

Једнострано обавезне облигацијеНеке су облигације, по природи ствари, једностранеКласичан пример је неосновано богаћење: (трећи извор облигација из претходног списка)Неосновано богаћење тј. “стицање без основа” покрива ситуацију када је једна страна стекла новац или другу вредност изразиву у новцу без правног основа

Најчешћи пример је исплата недугованог (када се нпр. плати порез или такса за коју се испостави да је незаконита или погрешно установљена)Битно је да је једна страна осиромашена а друга обогаћена-тада ова прва постаје поверилац а друга дужник у једнострано обавезној облигацији

Уговори уопштеУговори су двострани (или вишестрани-страна може бити безброј, битно је да више од једне) правни послови који настају сагласном изјавом воље странаУговори махом заснивају облигације али их могу и мењати и гасити (нпр. уговор о поравнању)Уговори морају да садрже тзв. битне елементе за врсту којој припадају, да би се објективно право предвиђено за ту врсту применило над уговоромНпр. уговор о купопродаји има, као битне елементе, ствар и цену (шта се продаје и по којој цени)Ствар и цена не морају бити прецизно одређени, али морају бити одредиви на основу уговора

Обавезна форма и одобрењаВелика већина уговора немају обавезну форму: они не морају чак бити писани, већ могу бити усмени (нпр. уговор о продаји)Неки уговори, обично они везани за стварно право, морају бити писани и често имају прописану форму (нпр. уговор о продаји стана мора бити оверен у суду-одн. код јавног бележника-нотара-по новом систему)Уз обавезну форму, закон понекад прописује и обавезу одобрења државног органа-нпр. тзв. рестриктивни споразуми које може, под одређеним условима, одобрити Комисија за заштиту конкуренције-о којима ће бити више речи у каснијим предавањима

Једнострана изјава вољеКласичан пример једностране изјаве воље јесте јавно обећање наградеОбећавалац обећава награду било којој особи која прва изврши одређену радњу и испуни остале услове из обећањаЈош један пример је издавање хартије од вредности на доносиоца (хартије од вредности ћемо радити посебно): ту издавалац издаје хартију од вредности која може створити облигацију у односу на било коју особу која је држи (доносиоца)-тако да нема уговора у класичном смислу, јер се не зна нити се чак може унапред отприлике одредити друга “уговорна страна”

Проузроковање штетеДефиниција је доста очигледна: ко другоме начини штету, дужан је да је надокнади (neminem laedere)Штета може бити имовинска (штета над имовином) или неимовинска (штета за углед, претрпљен бол)Унутар имовинске штете постоје стварна штета, тј. умањење (већ постојеће) имовине и измакла добит/измакла корист (губитак будуће имовине)Штета такођа може бити уговорна или вануговорнаУговорна штета: нпр. раскид уговора без правног основа, прекорачење рокова код радова и др.Вануговорна штета: телесне повреде, нпр. у тучи

КривицаУ великој већини случајева, закон захтева да је штета проузрокована кривицом, тојест намерно (dolus) или немарно (culpa)-тзв. субјективна одговорност)Намера се само изузетно захтева као обавезни елемент за одштету-немар је обично довољан, тј. ситуација где је дужник знао или морао да зна да штета може наступити али није марио за тоКривица често претвара закониту радњу у незакониту радњу, када настане штета: нпр. трчање у парку је законито, обарање пролазника сударом тела није, ако је било намерно или нехатноИзузетно, само када закон то прописује, постоји и тзв. објективна одговорност-тада се одговара без кривице

Законске облигацијеНа крају, неке облигације настају силом закона, без уговора или начињене штете као таквеКласичан пример: обавеза послодавца да исплати отпремнину бившем раднику којег је отпустио као технолошки вишак: отпремнина није (али може бити) предвиђена уговором, а послодавац није проузроковао вануговорну штету раднику, јер је поступио у оквиру законских могућности и то без кривицеОблигација исплате отпремнине настаје на основу Закона о раду, који то право гарантује радницимаТренутком отказа, (бивши) радник постаје поверилац а (бивши) послодавац дужник у облигационом односу

РезимеНајбитнија питања са овог часа:

Шта је облигација?Који су извори облигација?Шта је уговор?Шта је проузроковање штете?Шта је кривица у контексту проузроковања штете?Шта је неосновано богаћење?

Пословно право МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБЕОГРАД© Вељко Милутиновић 2011.Четврти блок први час: заједничка правила за привредна друштва Предуговор

Предуговор је важан заједнички концепт за оснивање привредних друштава, када постоје двоје или више оснивачаПредуговор јесте предуговор о закључењу уговора о привредном друштвуСтранке се предуговором морају обавезати да ће основати привредно друштвоПредуговор мора садржати све битне елементе будућег оснивачког уговора (оснивачког акта) да би био пуноважан (в. оснивачки акт ниже)

Оснивачки акт Оснивачки акт (уговор о оснивању) је главни документ којим се стране договарају да оснују

друштво (ако је једно лице, као код једночланог друштва са ограниченом одговорношћу, зове се одлука о оснивању, јер уговор захтева две или више стране)За разлику од већине уговора у правном систему, уговор о оснивању одн. оснивачки акт мора бити у писаној формиКао и сваки уговор, уговор о оснивању ствара права и обавезе између оснивача (облигациони елемент)За разлику од већине уговора, уговор о оснивању има и конститутивни елемент (статика пословног права), којим се ствара ново (правно) лице

Оснивачки акт (2)Уговори о оснивању се разликују од других врста уговораКод акционарског друштва (а.д.) са јавним уписом акција, уговор потписују само оснивачи, мада се и остали акционари из јавне понуде такође сматрају оснивачимаКод друштва са ограниченом одговорношћу, уговор о оснивању се може мењати и без сагласности свих страна (већином)-код а.д. не, али зато она имају и статут, који се мењаЗа разлику од већине уговора, стране имају заједнички циљ-обично се циљеви, нпр купца и продавца, разликујуУговором о оснивању настају обавезе између оснивача, али друштва нема док не буде регистровано (у нашем систему-у неким земљама је другачије)

Оснивачки акт (3)Сви оснивачки акти морају да садрже:Форму предвиђену законом (обавезни елементи, процедура се разликују по облицима друштва-д.о.о, а.д...)Дозвољену, закониту делатностИме друштваПодатке о улозима чланова (за а.д. у Регистру хартија од вредности)Износ основног капиталаПретежну делатност друштваУз то, сви потписници морају бити правно и пословно способни у тренутку оснивања

ПредруштвоФаза између уговора о оснивању и регистрације привредног друштваУ неким правним системима (Немачка), каже се да постоји тзв. “предруштво”, као правна фикција о јединки која преузима права и обавезе, које аутоматски прелазе на будуће друштво када буде завршена регистрација друштваКод нас то не постоји, али оснивачи могу, у овој фази, преузимати права и обавезе за будуће друштво, као једна врста ортачке “заједнице”Како у Немачкој, тако и код нас, оснивачи одговарају неограничено својом имовином док друштво не проради

Правна личностПо правилу које важи за друштва капитала (друштво са ограниченом одговорношћу и акционарско друштво), чланови одн. акционари не одговарају за обавезе друштва својом имовином (одговара само друштво)То је логичан след концепта правног лица као одвојеног лица у правном промету, као и концепта ограничене одговорности

Идеја је да се стимулише бизнис, тако што закон штити чланове друштва од поверилаца, под такозваним “велом” правне личности-већи подстицај за инвестиције услед мањег ризика

“Пробијање” правне личности“Вело” правне личности није апсолутно-оно се може законски “пробити”, да би се дошло до имовине чланова друштва односно акционараКада се “вело” пробије, долази се до неограничене одговорности чланова одн. акционара, који одговарају за обавезе друштва свом својом имовиномОва могућност постоји у скоро свим земљама, она је изузетна и предвиђена је за сузбијање малверзацијаКод нас, законом је предвиђено да се “вело” пробија ако чланови, одн. акционари злоупотребе привредно друштво за незаконите или преварне циљеве или ако располажу имовином друштва као да је њихова

Имовина привредног друштваО имовини смо разговарали у претходном блокуПринцип је исти као код имовине уопште: у имовину привредног друштва улазе:

– права својине (укљ. уделе у другим друштвима)– интелектуална својина– потраживања

Ови предмети сачињавају тзв. имовинску масу друштваПраво закупа које има друштво не значи да предмет над којим право важи улази у имовину: у имовину улази само право закупа над ствари а не сама стварОбавезе друштва према другима, одн. њихова потраживања према друштву нису имовина већ терети

ОгранциПривредна друштва могу имати огранке (класичан пример: ланци супермаркета, Теленор, Телеком радње)Огранак није правно лицеОвлашћења огранка у правном промету се прописују конститутивним актима (оснивачки акт, статут) друштва, као и да ли има посебан обрачун и подрачунОгранак нема ни своју имовинуОгранак нема своје органе: има овлашћена лицаОгранак нема пословно име али има назив, који садржи пословно име друштваОгранак нема своју делатност, већ обавља делатност друштва

Огранци (2)Огранак нема своје седиште, већ само место обављања послова, нити има парничну способност (важно за тужбе и сл: парница се води продив друштва, које има седиште и способност)Огранак нема своје опште акте (статут или сл.)Огранак није субјект статусних промена (спајања, припања итд) нити промене форме (нпр. из д.о.о. у а.д.)Огранак није субјект стечаја или ликвидације (само друштво)

Чему служи огранак ? Да би се створио скуп људи који су овлашћени да заступају друштво у ограниченој мери, на истуреној локацији ван седишта (обично продавци)

ЗаступањеНаше право познаје две врсте заступања: заступништво и пуномоћствоИдеја је, у сваком случају, да је одређено физичко лице овлашћено да, у име другог лица (физичког или правног) обавља послове у његово име и за његов рачун, тј. да уместо њега преузима, гаси или мења субјективна праваЗаступник: постоје законски и статутарни заступници

Законски заступник: родитељ над дететом док оно не стекне пословну способност или директор привредног друштва (или другог правног лица)-они заступају по закону, дакле самим тим што су родитељи одн. директори друштва (није потребан посебан акт да би се то установило)

Статутарни заступник Статутарни заступник (нпр. директор сектора) заступа на основу статута или другог

конститутивног акта правног лица-ови се одређују у таквом акту и региструју се у регистрима правних лица (они могу али не морају да постоје, за разлику од законског који увек постоји)Ако уз директора (законског заступника) постоје и статутарни, потребно је статутом разграничити која су овлашћења статутарнихСтатутарни заступници могу овлашћења вршити самостално или заједнички (заједнички значи да све морају да потпишу и остали статутарни заступници): ако се не прецизира у конститутивном акту, сматра се да је статутарни заступник самосталан

Пуномоћство

Пуномоћство је форма заступања; за разлику од законског одн. статутарног заступника, пуномоћник заступа лице (физичко или правно) на основу уговораПуномоћја (уговори о пуномоћству):

Опште пуномоћје: пуномоћник може да ради све из домена властодавца, осим да отуђује ствари из имовинске масе

Посебно (специјално) пуномоћје: може бити дато баш за отуђивање ствари, или као ужа верзија општег пуномоћја, нпр. заступање у одређеном предмету пред државним органомНајчешћи пуномоћници су адвокати

Пуномоћство (2)Пословно пуномоћје: шире од општег-сви послови који су уобичајени у вршењу пословне делатности привредног субјекта одређене врсте (није баш често)Пуномоћник по запослењу: на основу запослења лице врши одређене послове у име и за рачун друштва (обично продавац, конобар у ресторану, итд)Пуномоћје трговачког путника: слично пуномоћнику по запослењу, везана за продају робеПрокура (ознака “пп” уз име): некада најшире могуће пуномоћје-прокуриста ради све што и директор (који остаје законски заступник), осим да отуђује непокретности-обим прокуре је прописан законом-ако се да, не може се ограничити уговором

ПрокураНови Закон о привредним друштвима (2011.) сужава овлашћења прокуристе, он се сада битно разликује од законског и статутарног заступника, јер има додатна ограничења, те он:Не заступа друштво у споровима и поступцима пред органимаНе може да преузме меничну обавезуНе може да закључи уговор о зајмуКао и пре, не може да закључи уговор о стицању или отуђивању непокретности од стране друштваСада не може да закључи ни уговор о стицању или отуђивању акција или удела у другим друштвима

Прекорачење овлашћењаШта се дешава ако заступник, одн пуномоћник закључи посао мимо овлашћења која су му поверена?У нашем праву: сукоб између Закона о привредним друштвима и општих правила из Закона о облигационим односимаПо Закону о привредним друштвима, послови које је закључио заступник одн пуномоћник обавезују друштво чак и када је прекорачио овлашћења, са два изузетка:

Прокура: она је прописана законом (сви треба да знају њена ограничења)Заједничко заступање: ако заступници нису деловали заједнички, а морали су, друштво није обавезано таквим послом

Прекорачење овлашћења (2)Закон о Облигационим односима (1978.) садржи управо супротно решење: када заступник одн пуномоћник прекораче овлашћења, властодавац (у овом случају друштво) није обавезано таквим послом, осим ако га властодавац не потврди накнадно; ако властодавац одбије да потврди посао, он и заступник одн пуномоћник могу солидарно одговарати за штету коју је претрпела друга страна, ако је она поступала савесноКада се примени решење из Закона о привредним друштвима, заступник, прокуриста или пуномоћник по запослењу који поступи мимо овлашћења опет може да одговара властодавцу (друштву) материјално и дисциплински за свој поступак

Прекорачење овлашћења (3)У случају сукоба између Закона о привредним друштвима и Закона о облигационим односима, који закон би требало да превлада?Закон о привредним друштвима би требало да превлада, као lex specialis (посебни закон) који надјачава lex generalis (општи закон, у овом случају Закон о облигационим односима) и као lex posterior (доцнији закон, јер је усвојен касније, представља новију вољу законодавца, који је имао у виду стари закон)Lex specialis derogat legi generali (посебни закон дерогира општи закон)Lex posterior derogat legi priori (доцнији закон дерогира ранији закон)

РезимеНајбитнија питања са овог часа:Шта је оснивачки акт?Шта је пробијање правне личности?Шта су огранци?Шта су статуторни а шта законски заступници?Шта је прокура?Шта је пуномоћје по запослењу?Шта се дешава са обавезама према трећим лицима ако заступник прекорачи овлашћења?

Пословно право МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБЕОГРАД© Вељко Милутиновић 2011.Четврти блок други час: Регистрација привредних друштава, ортачко друштво, командитно друштво Регистрација

У нашем систему, сва привредна друштва подлежу обавезној регистрацијиЗа разлику од ранијег система (пре 2005.), где су за регистрацију привредних друштава били надлежни трговински судови (као у многим земљама данас), сада имамо јединствени регистар при Агенцији за привредне регистре (АПР)АПР је централни регистар где се региструју сва привредна друштва, предузетници, а од 2010. и 2011. и непривредна друштва и неке установе (удружења, фондације, задужбине, спортска друштва, туристички објекти), а од 2013. и коморе

Регистрација (2)О детаљима поступка регистрације, биће више речи у потоњим предавањимаРегиструју се све чињенице од значаја за правни промет:Пословно имеСедиштеДатум и време оснивањаДатум и време евентуалних променаМатични број (уједно број уписа у АПР)Пореско-идентификациони број (ПИБ)Правна форма (д.о.о, а.д. и др.)

Регистрација (3)Шифра и опис претежне делатностиБројеви рачуна друштва у банкамаПодаци о оснивачуИме и матични број директора/чланова Управног одбораИме и матични број заступника и границе њихових овлашћењаОсновни капиталАПР садржи и многе друге податке, посебно финансијске, али ово су подаци које уноси фирма на почетку

Поступак регистрације украткоРегистрација се врши по управном поступку АПР не провереава тачност чињеница нити веродостојност докумената-они гледају да су формално испуњени услови за регистрацију (да не фали “папирић”)АПР може решењем да усвоји захтев за регистрацију, или закључком да је одбациАко АПР не одговори уопште у року од пет дана, сматра се да је регистрација успела, теоретски (тзв. принцип ћутања администрације)-у пракси није, јер нема изводаАко је одбачен захтев, подносилац може да допуни податке или документа (ако недостају) или да се жали Министру надлежном за привреду

Објављивање података и делатностАко регистрација успе, АПР податке релевантне за правни промет објављује истог дана на www.apr.gov.rsАПР издаје изводе из регистра на (било чији) захтевШто се тиче делатности, избор је слободан (осим ограничених-нпр. производња и продаја оружја)Делатност или више њих се наводе у констутивном акту друштва, а уписују се у АПР по жељиИако се делатности уписују по жељи, за многа су потребне дозволе надлежних органа-оне се могу прибавити накнадно, али се не сме обављати делатност без дозволе (такви послови нису ништави у грађанском праву, али повлаче казну за привредни преступ

Ортачко друштвоКарактеристике ортачког друштва:Пословање под заједничким пословним именомНастанак путем уговора (о ортаклуку)Правни субјективитет (правно лице)Број и врста ортака (дефинисати)Привредна делатностНеограничена одговорност ортака за обавезе друштва према повериоцима

Неограничена одговорност и односи у и са друштвомОртачко друштво одговара својом имовином (као и д.о.о. и а.д.)

Међутим, ако имовине не буде довољно за намирење дугова, ортаци ортачког друштва одговарају солидарно (сваки у свом идеалном делу) целокупном својом имовином, ако није друкчије уговорено са повериоцимаОдноси унутар ортачког друштва уређују се слободно, осим ако закон другачије прописује (што је ретко), у оснивачком акту и ортачком уговору, с тим што овај први мора да постоји а овај други не мора

Оснивачки актОснивачки акт (уговор о оснивању ортачког друштва) се подноси АПР-у и он мора да садржи, као минимум:Име и пребивалиште свих ортакаПословно име и седиште ортачког друштваДелатностВрсту и вредност улога свих ортакаТакође, заступници ортачког друштва морају бити одређени овим или другим актом, који се такође подноси АПР-у

Уговор ортака и пословођењеОртачко друштво може, уз оснивачки акт (уговор о оснивању) имати уговор ортака (не доставља се АПР-у)У овом уговору се могу детаљно уредити односи између ортака (нпр. ко је задужен за пословођење, ако нису сви, како се доносе одлуке)Одлуке се доносе у складу са уговором; ако не, једногласноИзузетно, одлуке о пријему нових ортака или пословању изван редовног увек захтевају једногласностАко питање пословођења није уређено, сви ортаци су дужни да воде посао, а може се уредити тако да се све одлуке доносе заједно

Делатност и спољни односи друштва(Ако постоји несагласност између оснивачког акта и ортачког уговора, оснивачки акт преовладава)

Делатност ортачког друштва може бити, у принципу, било која привредна делатност, мада постоје одређене делатности које траже ограничену одговорност (д.о.о. односно а.д.): банке, осигуравајућа друштва, инвестициони фондови и сл.Када ортак хоће да располаже својим уделом, остали ортаци имају право прече куповине-удео се не сме продати по повољнијим условима од оних који су понудили остали ортациОстали ортаци могу да блокирају улаз новог ортака, али не могу да спрече да ортак напусти друштво

Иступање и гашењеИз ортачког друштва се може иступити, а може се бити и избачен-у складу са оснивачким актом, одн. уговором ортакаПриликом изласка, одн. избацивања, за исплату бившег ортака примениће се правила која су уговорена-ако их нема, претпоставка је да ће бивши ортак добити оно што би добио да се друштво у том тренутку ликвидираОртачко друштво може престати протеком времена (ако је имало рок), добровољним гашењем, судском одлуком или ако број ортака падне испод два (у ком случају преостали ортак има три месеца да укључи другог ортака или да промени форму (у предузетника, а.д. или д.о.о. са једним чланом)

Командитно друштвоКомандитно друштво је архаична врста друштва (има их јако, јако мало)У Средњем веку и Ренесанси, ово била популарна форма удруживања: командитор, обично племић, свештеник или официр, давао је новац или робу комплементару, који је извршавао посао, као партнер са мањим уделомКомандитор је био анониман (због угледа, моралних или правних норми), а комплементар је био “јавно лице” посла-често коришћено за нпр. експедиције бродомОвако се заобилазила и хришћанска забрана зеленашења (убирања камате), тако што командитор, формално, није давао зајам комплементару, већ стицао удео у друштву

Суштина командитног друштваКомандитно друштво (к.д.) је, у суштини, неједнаки ортаклук (на већину ситуација се примењују законска правила о ортачком друштву)К.Д. има своју имовину и одговара њомУ случају да имовина не буде довољна, комплементар сноси неограничену одговорност за дугове друштва, док командитор ризикује само свој улогТако имамо комплементара који функционише као ортак и командитора који функционише као акционар (без права управљања) у акционарском друштву-овде је изражена асиметричност права и обавеза

Командитор не сме да ради нити да управља пословима к.д. под казном неограничене одговорности

Командитори и комплементариУ једном к.д. може бити више командитора и више комплементара (али увек најмање по један из обе категорије)Командитори и комплементари могу бити физичка али и правна лица (нпр. д.о.о. може бити комплементар)Као и код ортачког друштва, постоји оснивачки акт, који се подноси приликом регистрације у АПР-у, а може постојати и уговор између чланова, који детаљније регулише односеПословно име к.д. не сме садржати име командитора, већ само комплементара (мада се и командитори и комплементари воде у АПР-у), под претњом неограничене одговорности за командитора

Права командитораИако командитор не може водити послове к.д. њему се може дати прокура, ако се сви комплементари сложе-те он на тај начин може, изокола, да их води (са изузецима из правила о прокури)Командитор може да се успротиви само оним одлукама комплементара које су изван редовног пословања к.д. (к.д. сме да се бави било којом привредном делатношћу, осим оних специјалних које захтевају а.д. или д.о.о.-банке, осигурање, лизинг и сл.)Командитор има право на увид у финансијске извештаје, пословне књиге и друга документа к.д.

Иступање, приступање и отуђивањеКомандитор слободно отуђује свој удео и он може бити наслеђиван (после смрти ортака у ортачком друштву, ортачко друштво може се претварити у командитно, ако се сложе преживели ортаци)Комплементар сме да отуђи свој удео само уз сагласност свих комплементара и командитора, осим ако му уговор дозвољава другачије; он може иступити, ако му не дозволе отуђење Исплата код иступања се регулише уговором-ако не, бивши комплементар одн. командитор добија оно што би добио да је у том тренутку настала ликвидацијаКао и код ортачког друштва, поступак приступања нових чланова уређује се уговором

Приступање и гашењеК.Д. може да престане добровољно, истеком рока ако га је било, одлуком суда или када к.д. престане да има најмање једног комплементара и једног командитора Командиторство не престаје смрћу-оно се наслеђује и наследник одн. правни следбеник постаје командитор Ако нема наследника, комплементари морају да нађу новог командитора у року од шест месеци или да мењају правни облик (у предузетника или једночлани д.о.о./а.д. ако је један или у ортачко друштво, а.д. или д.о.о. ако их је више)Комплементарство се не наслеђује (исплаћује се улог): ако к.д. остане без комплементара, мора се наћи нови у року од три месеца или променити форма друштва

Чему служе ортачка и командитна друштва данас?Најкраћи, цинични одговор: ничему Ортаци и комплементари одговарају неограничено, што делује “блесаво” када је тако лако и јефтино основати друштво са ограниченом одговорношћу Такође, настају компликације приликом смрти ортака или комплементара-друштва са ограниченом одговорношћу и акционарска друштва (друштва капитала) “иду даље”Посебно глупо звучи бити комплементар: одговарати ограничено, док други члан одговара само улогом у друштво

Чему служе ортачка и командитна друштва данас? (2)Ипак, ова друштва нису баш увек “блесава”У адвокатури, једино дозвољено друштво за адвокате је ортачко адвокатско друштво-о.а.д. (старомодност нашег система, који адвокатима не даје могућност ограничене одговорности-зато се уводи осигурање за адвокате)Командитно друштво може бити боље за командитора од друштва капитала (д.о.о. или а.д.) јер он не може и не сме да управља-тако се лишава практично сваке правне одговорности-”даје паре и ужива” (било би још боље да постоји анонимност командитора као у Средњем веку)И ортачко друштво и командитно друштво су много слободнији од д.о.о. и а.д. по питању уређења унутрашњих односа и управљања-скоро потпуна слобода

Резиме Најбитнија питања са овог часа:У који регистар се уписују сва привредна друштва?Шта је ортачко друштво?Шта је командитно друштво?

Има ли смисла данас бити члан ортачког или командитног друштва?

Пословно право МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБЕОГРАД© Вељко Милутиновић 2011.Четврти блок-трећи час: Друштво с ограниченом одговорношћу Друштво с ограниченом одговорношћу

Дефиниција: привредно друштво које:оснива једно или више правних или физичких лица у својству чланова друштваради обављања одређене делатностипод заједничким пословним именом

друштво одговара целокупном својом имовином док члан друштва одговара само до износа неунетог улога у имовину друштва (ограничена

одговорност)Основни капитал: сада најмање 100 динара (уместо претходних 500 евра), осим ако закон другачије прописује за посебне делатности

ЧлановиПо старом Закону о привредним друштвима (2004.), друштво с ограниченом одговорношћу (д.о.о. или доо) је могло имати до 50 члановаПрема новом Закону о привредним друштвима (2011. на снази од почетка 2012.) овог ограничења више немаЧланови могу бити физичка лица или правна лица (укључујући, што је јако често и друга привредна друштва)Члан може бити домаће или страно лице-без ограничења, осим у тзв. контролисаним делатностима (нпр. у производњи оружја или радиодифузији: странци могу имати мањински удео)

Оснивачки актОснивачки акт има обавезне делове (в. књигу)Битно је да оснивачки акт (или уговор-више чланова или одлука-један члан) мора да постоји и да буде поднет АПР-у приликом регистрације, те да прописује све основне ствари (име, седиште, органе, делатност, капитал и уделе у друштву)Оснивачки акт се може мењати касније (што по новом закону код акционарског друштва није случај)Уз оснивачки акт, као и код ортачког или командитног друштва, може постојати и уговор чланова (уговор којим се детаљније регулишу односи између чланова, нпр. око гласања)

Органи д.о.о.По старом Закону о привредним друштвима (2004.), д.о.о. је имао следеће органе:Скупштину иДиректора или управни одборПо новом Закону, д.о.о. ће имати, од 2012:СкупштинуДиректора или директоре (може имати више директора)Надзорни одбор (опционално, за тзв. “дводомни систем управљања”)

СкупштинаСкупштина јесу чланови друштва, односно власници удела у друштвуАко оснивачким актом није другачије прописано, гласачка права су у сразмери са висином удела (нпр. 30% удела даје 30% гласова)Скупштина је највиши орган друштва, она:доноси измене оснивачког актаусваја финансијске извештаје, одн. извештаје ревизоранадзире рад директора (ако нема надзорног одбора)усваја извештаје надзорног одбора (ако постоји)одлучује о повећању и смањењу основног капитала

Скупштина (2)одлучује о издавању хартија од вредностиодлучује о расподели добити и начину покрића губитакаименује и разрешава директора и утврђује његову плату (ако нема надзорног одбора-ако има, то ради надзорни)бира, разрешава чланове надзорног одбора (ако постоји)именује ревизора и ликвидационог управникаодлучује о покретању поступка ликвидације, као и о предлогу за покретање стечајаодлучује о свим питањима везаним за пријем нових чланова, искључењу чланова, итд

одлучује о статусним променама, располагању имовином велике вредности и другоСкупштина (3)

Скупштина може саседати уживо, може се одржати и телефонским путем или електронским средствимаЧланови учествују лично или преко пуномоћникаУглавном се одлучује већином гласова, али постоје изузеци (2/3 за измену оснивачког акта) и опције разнеСкупштину сазива директор или надзорни одбор (ако постоји), а могу је сазвати, ако је тако прописано у оснивачком акту, један или више чланова или треће лице Директор или н.о. сазивају скупштину ако то захтевају чланови са 20% или више гласоваАко се сви чланови нађу на једном месту, могу да доносе одлуке и без сазивања скупштине (осим ако је другачије прописано у оснивачком акту)

ДиректорДиректор ће постати незаобилазни орган д.о.о. (раније је уместо њега могао да поступа управни одбор)Директор оперативно руководи фирмом и он је њен законски заступник (заступник по сили закона)Конкретно, директор:Води послове у складу са оснивачким актом и одлукама скупштине, одн. надзорног одбора, ако је постоји и то све послове који нису додељени скупштини у једнодомном д.о.о. одн. скупштини и надзорном одбору у дводомномОдговара за пословне књиге и финансијске извештаје

Директоров мандат је неограничен , ако није друкчије прописано у оснивачком акту Директори

По новом систему, може се имати два или више директораАко се не уговори другачије у оснивачком акту, претпоставља се да сваки директор поступа самостално, а може се прописати да сваки поступа у одређеном доменуЧак и ако је самосталан, директор не може предузети радњу ако се томе противи неко од осталих директора, али може у том смислу захтевати упуство скупштине, одн. надзорног одбора, које ће решити несугласицу

Надзорни одборВелика новина: до сада су надзорне одборе (н.о.), опционално, имала само акционарска друштва (а.д.)Ова новина је у складу са сада неограниченим бројем чланова д.о.о: до скора се сматрало да су д.о.о. углавном мала и средња друштва, а а.д. великаУ пракси, постоје огромни д.о.о. (VIP, Philip Morris, већина српских фирми које припадају великим страним фирмама), док је а.д. обавезна форма само за неке делатности (банке, осигуравајућа друштва)Стога, д.о.о. може сада да има јако велики број чланова, а да се добар део њихових управљачких дужности пренесе на мали број чланова н.о. (згодно кад је или много чланова или је власник далеко)

Надзорни одбор (2)Н.О. дакле, преузима нека овлашћења скупштине:поставља и разрешава директора(е) и контролише његов радврши надзор над пословањем и законитостипредлаже ревизора скупштини и покреће поступак ревизијеако није другачије одлучено у скупштини, н.о. одбор даје сагласност и на следеће:стицање, отуђење, оптерећење удела или акција које д.о.о. има у другим друштвимастицање, отуђење, оптерећење непокретности (ако то није делатност самог д.о.о.)

Надзорни одбор (3)узимање кредита, односно узимање, давање зајмова и сл. ове надлежности се поклапају са оним што прокуриста не сме да ради (коначно, прокура и надзорни одбор имају логике)Н.О. преузима и нека овлашћења директора (сазивање скупштине, ако није другачије уговорено), утврђивање пословне стратегијеЧланови н.о. нису запослени, али примају накнадуЧланови се бирају на мандат од максимално четири године и могу бити поново бираниН.О. има најмање три члана, а обавезно непарни број

Удели у друштвуУдели у друштву нису хартије од вредности и нису као акције: није једна акција један глас, већ гласови пропорционално уделу Удео никада није на носиоца, већ на име Удео даје право на део добити (пропорционално уделу, ако није другачије прописано у оснивачком акту)

Удео се може делити, али се гласа заједнички (преко заједничког пуномоћника) Удео се може наследити , с тим што се оснивачким актом може прописати да, у случају смрти

члана д.о.о., остали чланови или друштво могу извршити принудни откуп удела, до шест месеци после смрти члана или до три месеца после уписивања његовог наследника као члана

Удели у друштву (2) Смрћу члана (физичког лица) престаје чланство , док на место умрлог члана не ступи

наследник Као и код ортачког друштва, важи право прече куповине за остале чланове, у случају продаје удела трећим лицима (нема изузетка за родбину, као у уџбенику, то је по старом), само су правила много комплекснија Као и код ортачког и командитног друштва, може се иступити из друштва У том случају, друштво стиче удео члана који је иступио као “сопствени удео”, обично привремено “Сопствени удео” друштва не даје право гласа нити право на део добити; он се обично прода другим члановима и из те продаје се исплати члан који је иступио

Престанак друштва Д.О.О. престаје брисањем из регистра (АПР-а), на основу:спроведеног поступка ликвидације спроведеног пустопка стечаја

статусне промене које има за последицу престанак друштва (припајање, спајање или подела)на захтев чланова

Резиме Најбитнија питања са овог часа:Шта је друштво с ограниченом одговорношћу?Који су органи друштва с ограниченом одговорношћу?Шта је дводомни систем управљања, по новом Закону о привредним друштвима?Шта је надзорни одбор, по новом Закону о привредним друштвима?Шта је удео у друштву, како се користи и како се њиме располаже?Како и на основу чега престаје друштво с ограниченом одговорношћу?

DRUGI DEOПословно право МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБЕОГРАД© Вељко Милутиновић 2011.Пети блок-први и други час-Обнављање градива за први колоквијум Градиво које се обнавља

Испитују се 2, 3. и 4. блок (слајдова и наставе):У овом обнављању, радимо 2. и 3. блок (с обзиром да је четврти био испредаван јуче, те је свеж)

Питања за први колоквијумФизичка и правна лица: дефиниције и разлике (лакше)Правна и пословна способност: дефиниције и разлике (лакше)Оснивачки акт привредног друштва (лакше)Ортачко друштво (теже)Командитно друштво (теже)Друштво са ограниченом одговорношћу (теже)Сваки студент бира два од шест питања, једно лакше и једно теже; Уз ова есејска питања, на колоквијуму ће бити и десет питања где се заокружује тачан одговор (multiple choice)

Групе за први колоквијумОдржава се у петак, 18. новембра, од 9 ујутруСтуденти се деле у две групе, по азбучном редоследу првог слова презимена:1) А, Б, В, Г, Д, Ђ, Е, Ж, З, И, Ј, К, Л, Љ почињу у 9.152) М, Н, Њ, О, П, Р, С, Т, Ћ, У, Ф, Х, Ц, Ч, Џ и Ш почињу у 10.20.Свака група ће имати по 45 минута за писање колоквијума, са по 5 минута за читање инструкција на почетку сваке групе и 15 минута паузе између групаКашњење и продужетак дозвољеног времена нису дозвољениУстав

За разлику од закона и уредби, устав усваја највиша, уставотворна власт: таква власт предвиђена је посебном процедуром (обично велика скупштинска већина и референдум)Устав представља тзв. суверену власт: власт изнад које нема друге власти-у савременој теорији-народУстав је највиши извор права, који даје легитимитет свим осталим, нижим прописима

Општи и посебни правни акти Општи правни акти се односе на отворену, неименовану категорију лица, тј. на сва лица која

одговарају критеријумима у том акту; обично: закон, устав, статут, уредба, оснивачки акт и сл.

Опште правне акте треба разликовати од појединачних правних аката, који се односе на конкретна лица и одлучују о њиховим субјективним правима: решења, пресуде, неке врсте одлука, уговори (међу појединцима)

Општи акти обично надјачавају посебне, јер посебно произилази из општег Међународни уговори су махом уједно и општи и посебни правни акти: посебни као уговори,

општи као закониГлавни извори права

Сваки правни систем састоји се од тзв. извора права, који обично следе одређену хијерархијуПрема Уставу Србије из 2006. може се закључити да постоји следећа хијерархија (главних) извора права:Општеприхваћена правила међународног праваУставПотврђени међународни уговориЗакониАкти засновани на закону

Закони, законици и уредбеЗакони (“обични” одн. “домаћи”) јесу општи правни акти који регулишу један или више друштвених односаЗакони могу бити материјалне и процедуралне природе, тј. могу регулисати права и обавезе или поступак установљава и примене права и обавеза; у пракси су све чешће “комбиновани” материјално-процесниКодекси или законици су закони који регулишу целу широку област друштвених односа (нпр. Кривични законик, у неким земљама Грађански законик)

Уредбе: углавном регулишу детаљније питања која су површно регулисане у закону (поступак, значење појмова); уредбе усваја Влада

Гране права Главна подела грана права јесте на јавно и приватно право Јавно право: право које регулише односе државе и појединца или унутар државе-хијерархија Приватно право: право које регулише односе међу једнакима, посебно уговорне односе-хетерархијаПрипадају јавном праву, између осталог:

– Уставно право, Управно право, Кривично право– Пореско право

Припадају приватном праву, између осталог:– Грађанско право и Привредно право

Основна начела грађанског праваОсновна начела грађанског права важе и за трговинско право, а самим тим и за пословно:Начело аутономије вољеРавноправност странаПреносивост грађанских праваИмовинска санкција (реална егзекуција)Заштита на приватни захтевДиспозитивност нормиНе важе увек сва начела и од сваког постоје изузеци

Правна способност и субјектиПравна способност је могућност субјекта да има права и обавезеСваки човек, без обзира на старост, пол, здравствено стање има правну способност, одн. могућност да има права и обавезеПравна способност стиче се (живим) рођењем и престаје смрћуСубјекти права су физичка лица (људи) и правна лица (организације људи); животиње и ствари су објекти права и не могу имати правну способност

Пословна способностПословна способност: могућност лица да само својом вољом заснива, мења и гаси права и обавезеДо 14. год: нема пословне способностиОд 14. год до 18. год: делимична пословна способностОд 18. год навише: пуна пословна способностИ после 18. год може се бити делимично или потпуно пословно неспособан, због менталне неразвијености или болестиПравна способност правних лица одређује се законом и оснивачким актом правног лица

Деликтна способностДеликтна способност: способност лица да одговара за проузроковану штетуКод физичких лица:До 14 год: потпуна деликтна неспособност: за штету одговарају родитељи, старатељи, школаОд 14 до 18 год: лице одговара за штету је приликом наношења штете било способно за расуђивањеОд 18 год: претпоставља се да је лице приликом наношења штете било способно за расуђивањеПравна лица су деликтно способна, у складу са законом

Атрибути лицаФизичка лица имају атрибуте:ИмеПребивалиште одн. боравиштеДржављанствоПравна лица имају атрибуте:Име (пословни назив)СедиштеДржављанство (припадност)

Разлика између организације и правног лицаСва правна лица су организације; међутим, да би организација била правно лице, она мора:да има имовинуда не буде забрањенау правном систему бити призната као правно лицеУз то, правна лица: су уређена правилима (оснивачки акт, статут и сл.)имају органе управљањаимају идентитет (име, седиште, држављанство)

Грађанскоправни однос, субјективно и објективно право Грађанскоправни однос: однос између титулара субјективног грађанског права и лица према коме су уперена та овлашћења (обавезно лице) Субјективно право је власт субјекта коју штити и прописује објективно право (нпр. “моје право”, “твоје право”) Објективно право је право као скуп друштвених норми (нпр. “пословно право”) Објективно право омогућава настанак субјективних права, али она не могу настати ако нема правних чињеница: чињеница уз помоћ којих настаје, престаје или се мења субјективно право (живот и смрт субјеката, њихови поступци)

Претпоставке, људске радње и природни догађаји У праву постоје обориве и необориве претпоставке Обориве претпоставке: право претпоставља нешто док се не докаже супротно Необориве претпоставке: у суштини и нису претпоставке већ задате, јер се не може тврдити супротно (Људске) радње: чињенице које се одвијају вољом човека или углавном његовом вољом Природни догађаји: чињенице које се одвијају мимо воље човека или углавном мимо његове воље

Виша сила и случајВиша сила је сила чији је извор изван субјекта и чије се дејство није могло предвидити нити спречити, чак и да је то дејство могло бити предвиђеноОна служи ради искључења одговорности субјекта за штету (нпр. штету над стварима, неиспуњење уговора)Класичан пример: земљотрес (ако се не ради, наравно, о уговору о осигурању од земљотреса)Случај је непредвидиви догађај који би, да се могао предвидити, могао отклонитиВиша сила служи за искључење објективне и субјективне одговорности (за штету), док случај служи за искључење субјективне одговорности (из кривице, одн. нехата)

ЗастарелостЗастарелост је проток времена којим одређено право постаје неутуживо; титулар још увек има право, али не може више да захтева судску заштитуОпшти рок застарелости: 10 година-застарелост наступа ако законом није другачије прописано; постоје и посебни рокови, дужи и краћи од општегЗастој застаревања јесте ситуација када застаревање, због неког прописа и чињенице, не течеПрекид застаревања је ситуација у којој се рачунање рока застаревања прекида и креће изнова услед неке радње

Преклузивност, задржај и одржајПреклузивност одн. преклузивни рокови: рокови у оквиру којих се може стећи одређено право, предузети одређена радња или стећи неко правоО преклузивним роковима судови пазе по службеној дужности: преклузија се поштује чак и ако се странка није позвала на њуПреклузивни рокови (у принципу) не познају застој ни прекид; понекад постоји повраћај у пређашње стањеПостоји и одржај: супротно од застарелости и преклузивности, право се стиче протоком времена; постоји само код стварног права

Апсолутна праваАпсолутна права: непосредна правна власт над добром које је предмет права; апсолутно право примењује се према свима и оно не ствара обавезу чињења нити нечињења, већ забрану неовлашћеног коришћења туђег апсолутног права; она се деле на три подврсте:Стварна права: правна власт над стварима, нпр. право својине, залогаИнтелектуална својина: ауторско право и права индустријске својинеЛична права: права личности, над личним добрима, нпр. право на живот, право на слободу, част, приватност, итд.

Релативна праваРелативна или облигациона права: настају и делују између тачно одређених лицаТитулар од дужника може да захтева: давање, чињење, нечињење или трпљење, али нема правну власт над ствари или другом добруРелативна права увек садрже корелацију,: што је право за једну страну, то је обавеза за другу (нпр. право на исплату и обавеза плаћања)Релативна права застаревају, апсолутна неКод релативних права је заступљена диспозитивност норми (уређење уговорима-в. претходно предавање), док се апсолутна права, у принципу, у потпуности уређују законом

ИмовинаИмовина је скуп свих субјективних грађанских права једног лица (физичког или правног)Имовина се састоји од:Стварних права

Интелектуалне својине иОблигационих права која се могу новчано изразитиСваки правни субјект има једну имовину, која је, у принципу, нераздвојна од његаИмовина је недељива и представља јединствену целинуМоже постојати заједничка имовина

СвојинаПраво својине: субјективно стварно право из које произилази највиша правна и фактичка власт на ствариПраво својине омогућава власнику да ствар:

– држи – користи– да њом располаже

Право својине је – Апсолутно (важи према свима)– Еластично (оно се враћа у првобитни облик када престану ограничења (нпр. после

хипотеке)– Независно (власник самостално остварује овлашћења, која су садржана у закону)

Облици својине више лицаСусвојина: право својине више лица на истој, физички неподељеној ствари, чији су делови идеално одређени; сви заједно имају право својине једног искључивог власника, с тим што сваки сувласник може располагати својим делом без сагласности осталихЗаједничка својина: слично, али су делови одредиви и нису унапред одређени; сувласници не располажу независно својим деловима-они то могу да ураде када дође до деобеЕтажна својина: својина над посебним делом зграде; самостална над посебним делом, док над осталим деловима (земљиште и сл.) етажни власник или има својину на идеалном делу парцеле (код приватног земљишта) или право коришћења парцеле (код државног земљишта)

Право службеностиПраво службености: овлашћење титулара службености на туђој ствари, ствари која је у туђој својини; њиме се ограничава право својинеПраво службености делује према свима, не само према власникуПостоји тзв. стварна службеност и лична службеностПример стварне службености: право власника једне парцеле да пређе преко нечије туђе парцеле, да на њој гони стоку и сл.Пример личне службености: станарско право-носилац права није власник али се не може истерати док је живЛичне службености прате личност-оне су непреносиве

Заложно правоЗаложно право је право повериоца на туђој ствари или правуЗаложно право настаје искључиво из претходног облигационог односа, између повериоца и дужникаЗаложно право се обично установљава над својином дужника, али може се установити и над својином трећег лица, ако оно на то пристанеЗалога гарантује да ће се, у случају неиспуњења обавезе дужника, поверилац наплатити продајом предмета залоге у судском поступкуНаплата само у судском поступку (начело официјелности)-не може се уговорити аутоматска наплата или прелаз својине на повериоца; изузетак је хипотека

ХипотекаХипотека: врста залоге која се установљава над непокретностима, које притом остају у државини власника (што не мора бити случај код осталих залога)Хипотека се обавезно уписује у земљишне књиге, одн. сада катастар-без уписа, нема хипотеке и добија се обична залога (в. следећу ставку)Хипотека је извршна исправа, што значи да ствара права и обавезе који се не доказују у парничном поступку већ се извршавају у извршном поступку-за разлику од обичне залоге која изискује претходну парницуПосле упозорења власнику, хипотекарни поверилац захтева од суда дозволу да сам прода некретнину у своје име, тзв. забележба хипотекарне продаје

ОблигацијаОблигација: имовинско-правни однос који настаје између два или више лица, где поверилац има право да од дужника захтева да овај нешто учини или изврши неку радњу, одн. да се уздржи од чињења или извршавањаПотраживање и дуг су узајамно условљени: ако нема потраживања нема ни дуга-и обрнутоПравило (са изузецима): затвореност облигационог односа: облигација постоји само између страна (inter partes); стварно право важи према свима (erga omnes) као обавеза целог света да се не меша у коришћење стварног права

Облигације следе односе између страна, а не стварИзвори и пуноважност

Извори облигација:– Уговор– Проузроковање штете– Једнострана изјава воље– Неосновано богаћење– Сам закон (по сили закона)

Да би била пуноважна, облигација мора бити:– Могућа (за испуњење)– Довољно одређена (одредива)– Дозвољена (законом)

УговорУговори су двострани (или вишестрани-страна може бити безброј, битно је да више од једне) правни послови који настају сагласном изјавом воље странаУговори махом заснивају облигације али их могу и мењати и гасити (нпр. уговор о поравнању)Уговори морају да садрже тзв. битне елементе за врсту којој припадају, нпр. уговор о купопродаји има, као битне елементе, ствар и цену (шта се продаје и по којој цени)Већина уговора немају обавезну форму: они не морају бити писмени, већ могу бити усмени (нпр. уговор о продаји)

Проузроковање штетеКо другоме начини штету, дужан је да је надокнади Штета може бити имовинска (штета над имовином) или неимовинска (штета за углед, претрпљен бол)Унутар имовинске штете постоје стварна штета, тј. умањење (већ постојеће) имовине и измакла добит/измакла корист (губитак будуће имовине)Штета такођа може бити уговорна или вануговорна Као опште право, за обавезу накнаду штете мора постојати субјективна одговорност-кривица (умишљај или нехат), а изузетно може постојати објективна одговорност Пословно право МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБЕОГРАД© Вељко Милутиновић 2011.Пети блок-трећи час-О изради семинарског рада Израда семинарског радаСеминарски рад ради се по избору-није обавезанДобија се пролазна или непролазна оценаКо добије пролазну оцену, додаје му се једна оцена на закључну оцену (нпр. ако је просек из предиспитних обавеза и испита 7, добиће закључну оцену 8)Да би се добила пролазна оцена, семинарски рад треба да буде веома добар (по квалитету најмање на нивоу оцене 8)Ниво оцене 8 или више осигурава се минималним критеријумима за израду колоквијума, који су унапред прописани-ако се испоштују у потпуности и ако се адектватно одговори на питања из теме, рад ће бити вредан барем за 8Рокови и начин израдеТема за семинарски рад бира се (из понуђених тема) најкасније до 2. децембра 2011. и саопштава се наставнику искључиво путем електронске поште ([email protected])Рок за достављање коначног текста семинарског рада је 20. јануар 2011, а може се доставити и ранијеСеминарски рад се доставља наставнику искључиво путем електронске поште (никако “на руке”)Један семинарски рад могу урадити заједно највише четири студентаУ случају да се семинарски рад ради заједнички, потребно је навести не само имена свих студената који учествују, већ и тачна задужења сваког студента (који део семинарског је урадио); треба бити спреман на проверу Теме-изабрати једну

1) Принцип правне личности привредног друштва, у комбинацији са ограниченом одговорношћу чланова одн. акционара смишљени су као подстицај за инвестиције, тиме што се смањује ризик улагања. Корист од оваквог начина подстицања улагања мања је, међутим, од друштвене штете која настаје према повериоцима предузећа избегавањем обавеза. Коментаришите, са посебним освртом на институт пробијања правне личности

2) Друштвена одговорност предузећа (corporate social responsibility) је концепт који се коси са самом природом привредног друштва, чији је циљ добит чланова/акционара, а не добробит друштва у целини. Самим тим, овом концепту није место у праву привредних друштава. Коментаришите.Теме-изабрати једну (2)

1) Забрана тзв. рестриктивних споразума из члана 10. Закона о заштити конкуренције представља неприхватљиво ограничење права привредних субјеката да слободно уређују своје односе. Конкретно, привредни субјекти би требало да смеју да међусобно усклађују цене које наплаћују трећим лицима. Коментаришите.

2) Укидањем максималног броја чланова друштва с ограниченом одговорношћу у новом Закону о привредним друштвима (2011.) акционарско друштво је обесмишљено за огромну већину привредника. Једина битна предност акционарског друштва јесте могућност јавне понуде акција. Чак и та предност се може, у највећој мери, надоместити подизањем капитала на финансијском тржишту и зајмовима између привредних субјеката. Коментаришите.Избор темеСтуденти слободно бирају једну од четири понуђених тема

Не могу се радити семинарски радови на тему која није понуђена Не постоји тачно и погрешно мишљење : студенти могу заступати тезу изнету у понуђеној

теми или заступати супротну тезуМогуће је заступати и трећу, компромисну тезу, одн. тезу која показује да су истовремено и про и контра став исправни, у одређеној мери, одн. да начин на који је теза постављена превише поједностављује стварностВажно је, у сваком случају, имати и показати став о тези која је постављенаМетодологија

Не очекује се поштовање стриктне правне методологије, нити право мора бити доминантни приступ у семинарском раду (понуђене теме имају много додирних тачака са економијом)Одговори могу бити, у великој мери, засновани на познању из економије и друштвених наука уопште, као и (што је најбитније) независног размишљања студентаПраво је битно у толико што се мора, за почетак, изложити основни правни оквир проблема: почиње се од тога шта право прописује поводом понуђене теме, па се затим прелази на коментарисањеФормат и дужинаДужина текста семинарског рада треба да буде између 3.000 и 4.000 речи, рачунајући фусноте али не рачунајући насловну страну нити библиографијуСлова: фонт Times New Roman, величина 12 за обичан текст, 14 или 16 за наслов, 10 за фуснотеРазмак између редова: један и по, са по 0.20 цм до 0.30 цм пре или после параграфа; фусноте немају размак између редова нити параграфаМаргине: стандардне из Word-a Боје: искључиво црна слова на белој позадини!!!Пожељна је ћирилица; дозвољена је и латиница, под условом да садржи српска слова (č, ć, đ, š, ž)Формат и дужинаАко је могуће, урадити вертикално поравнање текста са леве и са десне стране (paragraph: justified)-ово не важи за наслов, који може бити центриранНаслов се пише са ВЕЛИКИМ СЛОВИМА, а поднаслови, ако их има, нормалним словима у масној штампи (bold)Препоручује се један ниво поднаслова; ако буде потребе за другим нивоом поднаслова: обична слова подвученаПоднаслови се могу серијски обележавати арапским (1. 2. 3.) или латинским бројевима (I, II, III), као и словима из писма које се користи за текст (а, б, в)Када се праве набрајања или спискови у тексту, пожељно је обележавање арапским бројевима или словима ЦитатиТуђе мисли одн. речи се увек цитирају, уз име аутораИзузетак: закони и други прописи-наводи се име законаКада се репродукују речи буквално, стављају се знаци навода на почетку и на крају цитираног текста, осим ако је цитат дужи од три реда-у том случају, издвојити цитат у посебан параграф, смањити фонт за један и увући га за један таб; тако нпр. Вељко Милутиновић је рекао:

– ...када се репродукују речи буквално, стављају се знаци навода на почетку и на крају цитираног текста, осим ако је цитат дужи од три реда-у том случају, издвојити цитат у посебан параграф.

Када се, у издвојеном параграфу, цитира из средине реченице, почиње се са три тачке и малим словом (ако је било мало у оригиналу, наравно)

ФуснотеИме аутора и публикације и извор уопште ставља се у фусноту, која иде испод текста (може и на крају текста, али за читаоца је лакше када је испод)Идеално је, мада многи академски аутори то не поштују, да фусноте не садрже даљи коментар или мисли, већ само изворе и референце ка другим фуснотама или деловима текста (нпр: “в. стр. 4.”); ако мисао није довољно важна да буде у главном тексту, у принципу није довољно важна ни за фусноту; Фусноте се могу користити за објашњење мање познатих или превод страних изразаЦитирање аутораЦитирање аутора у фусноти треба да изгледа овако: (пример за цитат из чланка који се односи на једну страну) В. Милутиновић, “Нови закон о заштити конкуренције: почетак правог посла”, Изазови европских интеграција, 2010/8, стр. 155, на страни 161. или (за цитат из књиге који се односи на две стране): В. Балтезаревић, Пословно право (Београд, Мегатренд универзитет, 2008.), стр. 166-167.или (када се поново цитира исти рад, али друга страна, у каснијој фусноти): Балтезаревић, оp. cit. стр. 168.Када се дела наводе у библиографији, исти је формат, као и код првог цитирања у фусноти, али је елегантније навести цело име аутора (нпр. Весна Балтезаревић)ИзвориКао извори се могу користити:Стручне књиге Стручни часописи Опште књиге и часописи Интернет Википедија и друге онлајн енциклопедије нису довољни извори сами по себи, али могу да послуже бољем разумевању проблема и као путокази ка озбиљнијим изворима У сваком случају, забрањено је преписивати туђ рад

Пословно право МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБЕОГРАД© Вељко Милутиновић 2011.Шести блок-први и други час: Историјат акционарског друштва ИсторијатАкционарска друштва су једнако стара или старија од друштава с ограниченом одговорношћуЈош у средњем веку, појавила се потреба за оваквом врстом удруживањаПотреба тада-као и данас, била је да лица, које има одређену имовину, идеју или привилегију привуку капитал који би омогућио потпуно економско искориштавање истеСуштина акционарског друштва јесте да је издавање акција (често) јефтинија алтернатива подизању капитала путем кредита одн. позајмица-капитал подигнут кроз акције се (углавном) враћа само ако друштво има добит, за разлику од кредита и позајмица које се (углавном) враћају без обзира на добит-и то са каматом13. векУ Европи, 13. век је, на неки начин, био почетак савременог капитализмаУ исто време, ницало је савремено банкарство (које су започели Витезови темплари у претходном веку), као и крупно предузедништво“Мрачно доба” је било на сумраку, пред свитање Ренесансе-у Италији и дуж обале Средоземног мораСредином 13. века, постојали су већ релативно развијени правни системи, рудименти банкарства (депозити, кредити и безготовинско плаћање)На почетку (и јако дуго), командитно друштво је било преовлађујући модел за крупно предузетништво: богати и (углавном) анонимни командитори су спремали велике експедиције за путовања ка Блиском и Далеком истоку13. век (2)Прво забележено акционарско друштво датира из 1250. У Тулузу, у Француској, основано је Млинарско друштво Базакла, чије су се акције продавале по цени која је варирала у складу са успехом (жито) млинова које је друштво изградилоStora, данас финска дрвнопрерађивачка компанија, била је, у средњем веку, шведска компанија која се бавила рударством и вадила је бакар из чувеног Stora Koppaberg (велика бакарна планина) од 13. века све до 1992 (!)Ова компанија чува и најстарији уговор о преносу удела (или акције, тада разлика није била дефинисана) од 12,5% компаније Бискупу од Вастераса, који датира из 1288.

The East India CompanyThe East India Company (Компанија за источну Индију) је била вероватно највеће, најбогатије и најконтроверзније акционарско друштво у историји, бар до друге половине 20. века (доба савремених мегакорпорација)Основано је 31. децембра 1600. повељом енглеске Краљице Елизабете прве и било је активно до 1. јуна 1874.Друштво је настало у таласу енглеске експанзије после чувене победе над шпанском Армадом 1588: Енглези су се осећали сувереним на мору-све до изазова Холандије, у Енглеско-холандским (поморским) ратовима који су трајали добар део друге половине 17. векаИзмеђу 1588. и 1600. било је више експедиција ка Индији, које су установиле да се тамо може пловити редовноThe East India Company (2)Мандат East India Company је била трговина са Индијом и истоком уопште (“источно од Рта добре наде и западно од Магелановог мореуза”-тј. цео Индијски и Тихи океан)Назив “источна Индија” произилази из чињенице да је Колумбо тврдио 1492. (наравно погрешно) да је открио западни пут ка Индији-тако је “његова” Индија постала “западна Индија”-Карипска острва и дан данас носе назив “West Indies” (западне Индије) на енглеском језику, иако се, још од времена Америга Веспучија (1507.) Америка зове-АмерикаНа почетку је друштво имало 125 акционара и оснивачки капитал од 72.000 фунти (отприлике 7.500.000 фунти данас)The East India Company (3)С обзиром да су и Холанђани формирали конкурентску компанију (Dutch East India Company, на холандском: Vereenigde Oost-Indische Compagnie тј. Уједињена компанија за источну Индију) већ 1602. и да њихова флота није била баш безазлена, Енглези су се фокусирали на Индију, јер су Холанђани брзо “преузели” ИндонезијуДруштво је “узлетело” 1615. када су Могулски владари званично подржали енглески монопол на трговину са ИндијомВрхунац је достигнут 1670, када је друштво добило краљевско овлашћење да: подиже војске, води ратове, кује и штампа новац и да врши судску власт на “својим” територијама-грађанску и кривичнуУ суштини, овом друштву је била поверена колонизација Индије и околних земаља The East India Company (4)Пад друштва почео је крајем 18. века1770. наступила је чувена “Бенгалска глад”, када је 1/3 становништва Бенгала умрло од гладиЗатим је држава “ускочила” и регулисала друштво, 1773.У Индију је постепено ушла званична, државна британска војска, те је друштво постепено “истиснуто” из ИндијеСредином 19. века вођени су “Опијумски ратови” против Кине, јер иста није хтела да дозволи друштву да извози опијум у Кину (тако је Британија стекла Хонг Конг, 1842.)После деценија негативног јавног мњења, 1874. је Краљица Викторија формално повукла повељу друштва и тиме га угасила-уз исплату акционараНаслеђе East India CompanyОво друштво било је прва (по некима и последња) “мега корпорација”), која је инспирисала генерације аутора научне фантастике (жанр у коме се мега корпорација често користи као центар зла и тираније), као и опште неповерење према крупном капиталуРади се о јединственом примеру компаније која је вршила потпуну државну власт и то над страним становништвомМноги аутори пореде са овим друштвом United Brands, амерички гигант у производњи банана, за кога се сумњало да несразмерно утиче на политичке догађаје у Централној Америци (отуд назив: “банана република”)Поређења, ипак, нема, јер нико ни пре ни после није поверио толика овлашћења једном акционарском друштвуJohn Law и Compagnie de l'OccidentУз холандску Dutch East India Company, East India Company инспирисала је читав покрет истраживања и колонизације кроз акционарска друштваВеома значајан пример је и француска Compagnie de l'Occident-Компанија за Запад, на енглеском The Mississippi Company, основана 1684. за трговину долином Мисисипија (колонија Француска Луизијана)1718. ово друштво је преузео енглески економиста John Law, који је 1716. основао Banque Générale Privée (општу приватну банку, у којој је 3/4 капитала био краљевски новац)John Law је кроз банку штампао папирни новац, који је од 1718. гарантовао Краљ ФранцускеПропаст и бекствоCompagnie de l'Occident-је 1719. “прогутала” остале француске колонијалне компаније: Compagnie française des Indes orientales (Француска компанија за источне Индије) и

Compagnie de Chine (Компанија за Кину), створивши тако монопол над француском поморском трговином са целим светом-Compagnie Perpetuelle des Indes-Вечита компанија за Индије)John Law је стално “пумпао” вредност друштва лажним извештајима и исплаћивао дивиденде новцем који је сам штампао у својој банциКрајем 1720. десио се “поход на банку”: инвеститори су покушали да претворе свој папирни новац у метални и тада се испоставило да за штампани новац-нема покрићаОво је био први берзански и финансијски крах у историјиLaw је побегао у Венецију, прерушен у женуРазвој правног субјективитетаJohn Law је био преварант-и у моралном и у правном смислу-јер је лагао о финансијској ситуацији корпорацијеМеђутим, да није лагао, сама пропаст корпорације не би била разлог за бекство-у данашњем смислуДанас, правни субјективитет корпорација узимамо здраво за готово-није увек било такоУ 18. веку, није још била развијена фикција правне личности, а још мање фикција ограничене одговорности-у начелу, Law би морао-да је био ухваћен-да одговара целом својом имовиномОсновна претпоставка за ограничену одговорност налазила се у правном субјективитету акционарског друштва и привредних друштава уопштеОслобођење робова1868. у оквиру тзв. “Амандмана реконструкције” (после Грађанског рата), САД су усвојиле, између осталог и чувени XIV Амандман на Устав САДОд посебног значаја је секција 1. Амандмана, која је прописала да ниједна савезна држава не може умањити права и привилегије које носи држављанство САД (право гласа на савезним изборима, људска права на основу Устава САД, итд-тзв. equal protection clause), те да се, посебно, ниједном лицу неће одузети живот, слобода или имовина без законитог судског поступка (чувена due process clause из америчких судских ТВ драма и филмова)Остале секције су садржале нова правила око избора конгресмена, као и својеврсну лустрацију “побуњеника” (Јужњака) из државних органа и непризнавање дугова Конфедерације (победничка правда Севера)Ослобођење робова-и корпорацијаИсторијски и политички гледано и за ширу јавност, значај овог амандмана је био првенствено да да једнаку правду бившим робовима, тј. да прошири привилегије америчког држављанства на све држављане савезних држава-без обзира на расуМеђутим, стицајем чудног сплета историјских околности, исти амандман и то иста најбенигнија и “најсветија” секција 1. послужила је корпорацијама да се “вину у небеса”Пресудни случај био је предмет Santa Clara County v. Southern Pacific Railroad, у коме је Врховни суд САД пресудио 1886.Santa Clara CountyУ овом предмету, округ Санта Клара и други окрузи у Калифорнији тужили су тамошњег железничког превозникаУ питању су били порези на имовину: по новом калифорнијском уставу, железнице нису имале право да одбију вредност дуга из хипотеке над непокретностима од вредности непокретности-за разлику од грађана-физичких лица, који су то смелиОвакво решење било је противно савезном закону који је давао могућност одбијања вредности дуга-стога је настао спор између округа који су потраживали порезе и железнице која је одбијала да плати, позивајући се на савезни законSanta Clara County (2)У процесу “пробијања” до Врховног суда САД, предмет је изгубио те “пикантне” делове и сам Врховни суд је свео своју (једногласну, незанимљиву) одлуку на то да држава Калифорнија нема право да опорезује ограде које су постављене ради одвајања железничких пруга од осталих поседаМеђутим, предмет је ушао у историју захваљујући писаруУ САД, као и у свим развијеним правним системима, све одлуке врховне инстанце се објављују-у овом случају, у издању United States Reports (које издаје сам Врховни суд-постоје и многа издања из приватног сектора, која дају обично неку додатну вредност-коментаре, историјат, тумачења и сл.)Свака објављена пресуда у United States Reports садржи тзв. “headnote”-резиме, испред самог текста пресудеSanta Clara County (3)Резиме пише писар и то нису речи судија, већ његове Писар је, у конкретном случају, био бивши директор (друге) железничке компаније и он је унео резиме у коме се наводи да Врховни суд одбија да расправља питање XIV Амандмана

стога што сматра да је неспорно да тај амандман даје једнаку правну заштиту корпорацијама (а не само физичким лицима-држављанима САД)Овако нешто Суд нигде у пресуди није рекао: писар је писменим путем питао председавајућег Суда да ли је “добро разумео пресуду, ради писања резимеа” и овај му је одговорио да “Суд о томе није расправљао” али да треба да уреди резиме “како сматра да је ваљано”Касније пресуде понашале су се према резимеу као да је био део пресуде (исто тако и документарац “The Corporation”)Наслеђе Santa Clara CountyКроз папагајско понављање историјске неистине, резиме је постао право, као да је Врховни суд стварно тако пресудио Данас је неспорно да корпорације уживају сва људска права која нису везана за биолошку природу човека (право на приватност, право на имовину, право на правично суђење, неретроактивност казнених прописа)-како у САД тако и у целој Европи, укључујући Србију (на основу, између осталог, Европске конвенције о људским правима-Стразбуршки суд)У Србији и већем делу Европе, нема тоталног уставног изједначавања правних и физичких лица за сва правна питања, али сет основних људских права је ту Самим тим, истражни органи и полиција морају пажљивије да поступају према правним лицима Dartmouth College v. WoodwardОвај предмет није први који је дефинисао правну личност: скоро седам деценија раније, у предмету Dartmouth College v. Woodward (1818.) Врховни суд је пресудио да корпорације (укљ. непрофитна друштва-у овом случају универзитет) имају право да захтевају примену уговора пред судовима једнако као и физичка лица Спорно питање тада је било да ли држава увек сме да поништи статут корпорације-до тада, у енглеском (и француском, до Револуције) систему, корпорације су добијале статут од монарха, који је давао својеврсну привилегију, монопол (као у случају East India Company)-Врховни суд је у овом предмету појаснио да постоји самостално право грађана на удруживање кроз корпорације, те да држава такве корпорације-тј. њихове статуте-не може самовољно да укине Утицај индустријализације Време одлучивања ових предмета није случајно: први је резултат одвајања од Британске круне-без монарха, постоји слобода удруживања; други је резултат индустријализације која је узела маха, посебно у току Грађанског рата-индустријализовани Север извојевао је победу над пољопривредним Југом и сванула је зора новог доба великих корпорација Као и увек, право се показало истовремено као резултат друштвених феномена и њихов покретач, одн. независан феноменон сам по себи: индустријализација је родила железнице, а железнице (руком писара Врховног суда САД) су родиле даљу индустријализацију кроз “успеће” правне личности В. Британија и Европа У Великој Британији, исход Dartmouth College је уследио много касније: 1844. усвојен је Joint Stock Company Act, који је дозволио изричито формирање акционарских друштава без краљевске дозволе Ограничена одговорност уследила је 1855. кроз Limited Liability Act, који је дозволио привредним друштвима (акционарским и личним) да ограниче одговорност стављањем речи “Limited” уз пословно име Континентална Европа каскала је за В. Британијом: закон о Gesellschaft mit beschränkter Haftung (GmbH) у Немачкој усвојен је 1892, а остале земље су убрзо следиле пример Резиме Најважнија питања са овог часа:Из ког периода датирају најранија акционарска друштва (према досадашњим сазнањима)?Историјски гледано, која је суштина акционарског друштва?Која је била сврха East India Company и Dutch East India Company?Који је историјски значај предмета Santa Clara County v. Southern Pacific Railroad?

Пословно право МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБЕОГРАД© Вељко Милутиновић 2011.Шести блок-трећи час-О акционарским друштвима уопште ДефиницијаАкционарско друштво је:привредно друштво

које оснива једно или више лица (правних или физичких)у својству акционара ради обављања одређене делатностипод заједничким пословним именомчији је основни капитал утврђен и подељен на акцијеАкционарско друштво одговара за своје обавезе целокупном имовином, док акционари одговарају само до износа уговореног а неуплаћеног улога (ограничена одговорност)Оснивачки актО оснивачким актима уопште је било речи ранијеПосебно, оснивач(и) акционарског друштва (а.д.) морају да наведу следеђе у оснивачком акту:име и личне податке оснивачапословно име и седиште а.д.делатност (превасходну-остале опционално)износ основног капитала, уплаћеног и неуплаћеног и облик у коме се уносиподатке о акцијама оснивача (по новом систему-само оснивачи улазе у оснивачки акт, јер се оснивачки акт више не може мењати накнадно), тј. вредност, врста и класаизјава о оснивању и преузимању обавезе уплате капиталаНови Закон о привредним друштвима (2011.)До сада је списак био много дужи (в. књигу), јер се оснивачки акт могао мењати-он ће, од фебруара 2012. одражавати једно фиксно, историјско стање у тренутку оснивањаМинимални основни капитал је 3.000.000 динара, осим ако је законом другачије прописано (нпр. за банке-10.000.000 евра)Управљање друштвом и остала питања се сада регулишу статутом (који је раније постојао као опциона категорија-сада је обавезан али се опет не региструје код АПР)Статут, за разлику од оснивачког акта, се може мењати бесконачно након оснивањаСтатутПо новом систему, статут а.д. мора да садржи:Пословно име и седиштеПретежну делатностВисина основног и уплаћеног капитала, као и о броју и укупној номиналној вредности одобрених акција, ако постојеБитне елементе свих врста и класа акција (како и за шта се гласа, права приликом стечаја, итд.)Врсте и класе акција и других хартија од вредности које је а.д. овлашћено да издаПосебне услове за пренос акција-ако постојеПоступак сазивања скупштине акционараСтатут (2)Одређивање органа друштва и њиховог делокругаДруга питања за која је Законом о привредним друштвима или другим законом прописано да морају бити у статуту (посебно ћемо обратити где је релевантно)Статут се обавезно мења једном годишње, ако је у претходној години дошло до измена у врстама и класама акција као и у оснивном и уплаћеном капиталуПрви статут, као и оснивачки акт, усвајају оснивачи а.д. а накнадне измене усваја скупштина обичном већином свих акција са правом гласа-осим ако је у статуту предвиђена већа (никако мања) већинаОргани друштваКао и код д.о.о. организација а.д. може бити једнодомна или дводомна, али органи нису исти код дводомнеКод једнодомне организације, органи су:Скупштина иЈедан или више директора, одн. одбор директораКод дводомне организације, органи су: СкупштинаНадзорни одборЈедан или више извршних директора, одн. извршни одборУ једночланом а.д, функцију скупштине врши једини акционарОрганизација се прописује у статутуСкупштинаСкупштина се састоји од свих акционара а.д.Акционари имају право гласа у скупштини, у зависности од класе акција које поседујуАкционари имају и право да учествују у расправама, дају предлоге и постављају питања, у складу са статутом и пословником скупштинеИзузетно, може се прописати минимални број акција који се мора имати ради учешћа у расправи, али тај не може бити већи од 0,1% акција одговарајуће класе, мада и акционари

испод тог минимума могу да се удруже да учествују у раду скупштине заједно преко пуномоћникаДелокруг скупштинеСкупштина одлучује о:Изменама статутаПовећању или смањењу основног капитала, као и о сваком издавању хартија од вредности (акција или др.)Броју одобрених акцијаПроменама права или повластице било које класе акцијаСтатусним променама (спајање и сл.) и променама правне форме (из а.д. у д.о.о. и сл.)Стицању и располагању имовином велике вредностиРасподели добити и покрићу губитакаУсвајању финанскијских извештаја и извештаја ревизора (ако је било ревизије)Делокруг скупштине (2)Усвајању извештаја одбора директора, одн. надзорног одбора (ако је дводомно а.д.)Накнада директорима, одн. члановима надзорног одбора ако је дводомно а.д.Именовању и разрешењу директора (без обзира да ли је дводомно или не)Именовању и разрешењу надзорног одбора (дводомно)Покретању поступка ликвидације, одн. давању предлога за стечајИзбору ревизора и накнаде за његов радДругим питањима са дневног реда, у складу са законом и статутомСеднице скупштинеСеднице се одржавају у седишту а.д. осим ако директор одн. надзорни одбор одлуче другачије из објективних разлогаМоже се гласати у одсуству, писаним путем, уз оверу потписаМогу се држати електронске седнице, преносом (једносмерним или двосмерним), уз могућност електронског гласања на дистанцу, у складу са статутомМоже се учествовати путем пуномоћникаКворум је већина од укупног броја акција релевантне класе (у зависности о чему се гласа), с тим што се могу одржати посебне седнице за посебне класеГласа се јавно или тајно, простом већином присутних акција, ако није статутом прописана већа већинаДиректориДиректор може бити било које пословно способно лице, под условом да није у претходних пет година осуђивано за кривична дела у привреди и да нема забрану обављања делатности за претежну делатност а.д.Директора има један или више, с тим што када их је три или више, они се зову одбор директораМандат се прописује статутом, не дужи од четири године, с тим што може бити обнављан бесконачно (до пензије)Директори могу бити извршни и неизвршни директори, с тим што ако има мање од три директора, сваки директор је извшни директорИзвршни директори раде и они су законски заступнициНеизвршни директори “надзиру” рад извршних директора и предлажу пословну стратегију а.д.Директори (2)Извршни директори заступају а.д. заједнички, ако статутом није другачије одређено (може бити одређено и да само неки заступају друштво)Директори могу изабрати генералног директора, из редова извршних директора овлашћених за заступање а.д.Неизвршни директори нису запослени у друштвуПостоје и посебна правила за тзв. јавна акционарска друштва (нови концепт: нови закон је укинуо отворена и затворена акционарска друштва-о томе ће више речи бити у следећем блоку)Директори (3)Извршни директори заступају а.д. заједнички, ако статутом није другачије одређено (може бити одређено и да само неки заступају друштво)Директори могу изабрати генералног директора, из редова извршних директора овлашћених за заступање а.д.Неизвршни директори нису запослени у друштвуПостоје и посебна правила за тзв. јавна акционарска друштва, која имају и најмање једног независног директоре, као и обавезу имања неизвршних директора (нови концепт: нови закон је укинуо отворена и затворена акционарска друштва-о томе ће више речи бити у следећем блоку)

Надзорни одборДводомна а.д. имају и извршни одбор, о коме ће бити више речи каснијеОна имају и надзорни одбор; правила су иста као ког дводомног д.о.о. (избор, надлежности), уз неке додатне надлежности специфичне за а.д:Издаје одобрене акције, ако је за то овлашћен статутом или одлуком скупштинеУтврђује емисиону цену (цену издавања) акција и других хартија од вредности)Доноси одлуку о исплати међудивиденде (више речи о томе касније)РезимеНајважнија питања са овог часа:Из ког периода датирају најранија акционарска друштва (према досадашњим сазнањима)?Историјски гледано, која је суштина акционарског друштва?Која је била сврха East India Company и Dutch East India Company?

Пословно право МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ© Вељко Милутиновић 2011.Седми блок-први час-Детаљније о акционарским друштвима и акцијама АкцијаАкција је хартија од вредности коју издаје акционарско друштво са одређеном номиналном или рачуноводственом вредношћу која представља део његовог основног капиталаДематеријализација акција: уместо штампања, у Србији се акције уписују, електронским путем, у Централни регистар хартија од вредности (основан 2001.), са посебним рачуном за сваког акционара (www.crhov.rs)Акција се разликује од удела у другим врстама привредних друштава утолико што представља хартију од вредности и што представља део капиталаВелика разлика је такође што се акцијама, ако није другачије прописано-слободно располажеАкција као хартија од вредностиСвојство акције као хартије од вредности чини је сличном обвезницама, чековима и другим хартијама вредности: у суштини, ради се о документу (хартији) који представља обећање једне стране да ће другој страни (именованој или неименованој, тј. на име или на доносиоца) исплатити одређену или одредиву имовинску вредност у одређено времеЗа разлику од већине осталих хартија од вредности, ипак, акција не гарантује исплату те одређене или одредиве вредности увек, већ када је акционарско друштво у добитку и када скупштина акционара одлучи да се изврши расподела добити, код акционарских друштава позната као дивидендаСвојства акције унутар акционарског друштваУнутар акционарског друштва, акција даје власнику три права:Право својине над делом капитала друштваПраво на дивидендуПраво на учешће у управљању акционарским друштвомПраво учешћа у расподели ликвидационог остатка или стечајне масеПраво прече куповине акција из нових емисијаУ принципу, једна акција даје један глас, с тим што може бити прописано да више акција заједно дају један гласВрсте акцијаАкције се деле на врсте и на класеВрсте акција које а.д. може издавати су обичне и преференцијалнеКласа може бити безброј (в. ниже)Обичне акцијеОбична акција даје власнику:Право својине над делом капитала друштваПраво на дивидендуПраво на учешће у управљању акционарским друштвомПраво учешћа у расподели ликвидационог остатка или стечајне масеПраво прече куповине акција из нових емисијаУ принципу, једна акција даје један глас, с тим што може бити прописано да више акција заједно дају један гласОбичне акције (за разлику од преференцијалних) не могу се претворити у другу врсту акције (тј. преференцијалну) нити у друге хартије од вредности (нпр. обвезнице)Преференцијалне акције

Права која даје преференцијална акција прописују се статутом а.д. и одлуком о емисији и могу бити:Право на дивиденду у унапред утвђеном износу или проценту номиналне вредности акције, која се исплаћује приоритетно у односу на имаоце обичних акцијаПраво да се дивиденда исплати пре обичних акцијаПраво да се партиципира у дивиденди имаоца обичних акцијаПраво претварања акција у обичне или у другу класу преференцијалних акцијаПраво продаје акција а.д. за унапред утврђен износУкупна номинална вредност преференцијалних акција не сме бити већа од 50% основног капитала друштваПреференцијалне акције(2)Власници преференцијалних акција учествују у раду Скупштине без права гласа, осим ако је другачије уређено законом (за појединачна питања и ситуације), нпр. код одлука које утичу на број и вредност таквих акцијаПостоји право прече куповине акција из исте класеПреференцијалне акције обично служе за финансијске инвеститоре, док обичне акције служе активнијим члановима (запослени у друштву, друга друштва која имају управљачка права)Разлика између преференцијалне и обичне акције је, у суштини, разлика између пуке инвестиције и управљањаНедостатак управљачких права код преференцијалне акције надомешћује се већим финансијским правима-предности приликом исплатеКласе акцијаКласа акција је веома флексибилна категоријаКласа значи једноставно: скуп конкретних права која прате акцију а која се прописују статутомКласе су релевантније код преференцијалних акција него код обичних акција, јер код преференцијалних акција закон даје више могућности за преференцијални третман, док су основна права из обичне акције мање-више фикснаБитно је да класе акција гласају посебно о питањима везаним са своју класу: да ли ће се издавати још таквих акција, да ли ће се мењати у другу класу, итд.Отуђивање акцијаУ начелу, акционар може продати своју акцију било када и било комеПо досадашњем систему, постојала су отворена и затворена акционарска друштваУ затвореном акционарском друштву, акционар је могао бити под обавезом да, пре продаје акције, стекне одобрење управе или скупштинеПо новом систему (од фебруара 2012.) укида се подела на отворена и затворена акционарска друштва, али постоји подела на јавна и нејавна акционарска друштва Јавна акционарска друштва продају своје акције на берзиКод јавних акционарских друштава, не може се статутом ограничити слобода акционара да прода акције, код нејавних можеСувласништво, подела и спајање акцијаНа основу закона, уговора или статусних промена друштва, може доћи до сувласништва над акцијомСувласници гласају путем заједничког пуномоћникаОдлуком друштва акције се могу делити и спајатиПодела одн. спајање се ради тако да се не мења оснивачки капитал, те ако се акције деле, умањује се њихова појединачна вредност а, ако се спајају, она се увећаваАкционари који би поделом остали без целе акције имају право да откупе одломак који им недостаје до целе акције или да буду исплаћени за део акције који би им преостаоЗамењиве обвезнице и варанти Замењиве обвезнице су обвезнице које ималац може, под одређеним условима, да замени за обичне акције Варанти су хартије од вредности који дају могућност имаоцу да одређени број акција (одређене врсте и класе) откупи по одређеној цени и у одређено времеЦентрални регистар хартија од вредности Почео са радом крајем 2001. пуно име: Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности Централни регистар је а.д. у коме Република Србија има 100% акција Централни регистар региструје све акције а.д. које су регистроване у Србији обавезно-без регистрације нема акције Он региструје и друге врсте хартија од вредности, а посебно:

обвезнице предузећа и банаказаписи Републике Србијеблагајнички записи Народне банке Србије

обвезнице старе девизне штедње Централни регистар хартија од вредности (2) Грађани не послују директно са Централним регистром; уместо њих, то чине 100+ чланова Централног регистра (банке, брокерске куће и сл.) код којих грађани (и други субјекти) отварају рачуне Све купопродаје акција иду преко Централног регистра (клиринг), који обезбеђује да се пренос акција не може извршити пре исплате продавца Све дивиденде се исплаћују преко Централног регистра-емитент (а.д.) даје налог за исплату и Централни регистар распоређује новац сходно томе исплаћује акционара преко рачуна чланова Централног регистра (чиме се обезбеђује да се сви акционари из исте класе исплаћују истовремено, те да а.д. не може да врши дискриминацију између истокласних акционара)Централни регистар хартија од вредности (3) Централни регистар садржи акције у тзв. “дематеријализованом” облику-тј. електронскомАкције уписане у Централни регистар морају да наводе:Податке о издаваоцу (а.д.)Укупан број издатих акцијаУкупан номинални износ акција (ако се вредност прописује номинално)Датум уписа у Централни регистарОзнаку класе акцијеПодатак о правима гласаПодатке о специјалним правима, ако постојеРезимеНајважнија питања са овог часа:Шта је акција?Шта је обична а шта преференцијална акција?Шта су замењиве обвезница а шта су варанти?Шта је Централни регистар хартија од вредности?

Пословно право МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ© Вељко Милутиновић 2011.Четврти блок-шести-додатни час-Јавна понуда акција, преузимање и статусне промене Јавна понуда акцијаПитање јавне понуде регулише Закон о тржишту капитала, који замењује, у складу са реформом Закона о привредним друштвима, сада већ бивши Закон о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструменатаЈавне понуде, по старом систему, радила су отворена акционарска друштва, а сада ће их радити “јавна” акционарска друштва, која ће управо јавним издавањем акција постајати јавнаДо сада, јавне понуде акција су биле изузетно ретке у Србији-нуђење акција јавности рађено је само у контексту приватизације и пост-приватизације (подела акција НИС-а и Аеродрома Београд грађанима)Јавна понуда акција (2)Јавна понуда акција представља саму суштину савременог, инвеститорског капитализма и акционарског друштва посебноБез јавних понуда, акционарска друштва немају нарочитог смисла:Преко 90% а.д. у Србији данас има ту форму због законске обавезе, а не вољом власника (углавном друштва из приватизације и друштва која по закону морају бити а.д: банке и осигуравајућа друштва)Укидањем максималног броја чланова д.о.о. новим Законом о привредним друштвима губи се сваки смисао а.д: ако чланова д.о.о. може бити неограничено, зашто би се ико бактао са компликованијом правном структуром а.д?Јавна понуда акција (3)Јавна понуда представља суштину а.д. а то је да се привуку непознати, потенцијално безбројни инвеститори, који улажу новац да би добили дивидендеДо сада, услед компликованих прописа и, првенствено, недовољно сигурног правног система, ниске пословне културе и недостатка капитала-куповина акција а.д. од стране инвеститора који не познају врло добро емитента (запослени, пријатељи) је скоро незапамћена у Србији, од Другог светског рата до данасИдеја је, дакле, да се више инвестира директно у привреду кроз акције, уместо, као до сада, скоро искључиво у некретнине и штедњуПосебно је битно привући стране инвеститоре и дијаспоруПроспект за јавну понуду

Јавна понуда акција повлачи за собом материјалну и кривичну одговорност за тачност података о а.д. а посебно оних финансијских (приход, дугови)Стога је јавна понуда доста непопуларна код нас, јер захтева транспарентност у пословању, као и озбиљну ревизију пословних књигаЈавна понуда повлачи за собом обавезу објављивања проспекта, у дневним гласилима и на интернетуУ проспекту се објављују неопходни подаци, а који морају да омогуће инвеститорима да изврше објективну процену имовине и обавеза, финансијског стања, пословних добитака и губитака, потенцијалних пословних резултата емитента, као и права која носе акције.Проспект за јавну понуду (2) Проспект се не мора састављати и објављивати у случају понуде:Акција које износе мање од 10% акција већ понуђених на истом тржишту у последњих годину данаЗамене за акције исте класе, осим ако се тиме повећава оснивачки капитал емитентаТрампе акција приликом преузимања или спајања а.д.Исплате дивиденди акционарима кроз акцијеАкција које се нуде запосленима или управи а.д.Акција које се трампе за замењљиве обвезнице или се продају власницима вараната за те акцијеКвалификованим купцима (банке, финансијске институције, Република, локална самоуправа и велика друштва-преко 50 милиона евра прихода, 250 запослених, 43 милиона имовине) Проспект за јавну понуду (3) Проспект одобрава Комисија за хартије од вредностиКомисија за хартије од вредности прописује детаљно садржину проспекта, али не одговора за тачност За тачност података одговара управа а.д, осим оних чланова који су гласали против јавне понуде, као и брокерска друштва и ревизори, у деловима који се тичу њихОпште гледано, Комисија за хартије од вредности (петочлана независна републичка комисија) врши надзор над целокупним тржиштем хартија од вредности, укључујући Централни регистар, брокерске куће, емитенте хартија од вредности и банке-када поступају као брокери или емитенти хартија од вредностиКуповина кроз јавну понуду У јавној понуди, наглашава се за коју цену и ком року могу бити купљене акцијеРок за уплату и упис почиње највише 15 дана од одобрења проспекта од стране Комисије за хартије од вредности, а завршава се највише три месеца од почеткаУпис се врши у инвестиционом друштву, а упис и уплата у инвестиционом друштву које је члан Централног регистра (обично се обе ствари врше у овом последњем) или на берзи, ако је а.д. котиран на берзиТакође, треба навести да, у начелу, домаће акције могу бити нуђене у иностранству-уз обавештење Комисије, док стране акције могу бити нуђене у Србији, уз одобрење Комисије (ово друго често нема смисла у пракси, јер домаћи инвеститори често имају фирме у иностранству преко којих врше овакве трансакције)Преузимање Јавна (по досадашњем систему: отворена) а.д. могу бити предмет тзв. преузимања

Понуда за преузимање је јавна понуда свим акционарима циљног друштва за преузимање свих акција са правом гласаПонуда се врши недискриминаторски: према свим акционарима (исте класе) истаПонуда се објављује обавезно у великотиражним дневним новинама и садржи податке о понуђачу, циљном друштву, понуђеној цени и намерама после преузимањаЦена не може бити мања од просечне тржишне цене акције у последња три месеца (код добровољних понуда) или, ако је купац куповао акције у последњих дванаест месеци-највиша цена по којој је то чинио (ако је виша)Обавезна понуда за преузимањеАкционар који стекне више од 25% акција друштва мора да да понуду за преузимање преосталих акција са правом гласаИсто важи и за лице које је, после понуде за преузимање, стекло мање од 75% акција-ако жели да стекне додатне акције, мора да да понуду за откуп свих акцијаОбавеза о куповини преко 25% познаје многе изузетке:Акције стечене наслеђивањем или поделом брачне имовине, на основу стечаја или ради обезбеђења потраживањаАкције које припадају држави (се не преузимају овако)Принудни откуп-squeeze-outНаше, као и већина других права познају институт принудног откупа акција мањинских акционара (енг. squeeze-out, “истискивање” мањинских акционара)

Право принудног откупа има власник акција које представљају најмање 90% основног капитала и 90% гласачких праваСтатутом се може искључити ово право или захтевати већи проценат акцијаОдлуку доноси скупштина (де факто-власник 90%), с тим што власници преференцијалних акција не гласају (стога обавеза да купац већ има 90% акција са правом гласа)Цена се бира из претходног тромесечног периода Постоји и обавеза власника 90% да откупи акције мањинских акционара који му то понуде, по сличном системуСтатусне промене Свако привредно друштво може бити предмет статусних променаКод статусних промена, друштво (друштво преносилац) се реорганизује тако што на друго друштво (стицаоца) прелазе имовина и обавезе друштва, док чланови одн. акционари стичу уделе одн. акције у друштву стицаоцу, осим ако се статусном променом ствара ново друштво-тада важе обична правила о оснивању новог друштваСтатусне промене су:ПрипајањеСпајањеПоделаИздвајањеПрипајање и спајањеКод припајања, целокупна имовина и обавезе преносе се на друштво стицаоца и тиме друштво преносилац престаје да постоји, без поступка ликвидацијеКод спајања, друштво стицалац је ново друштво, на које два или више друштва преносе своју имовину и обавезе и такође, као у случају припајања, престају да постоје-без поступка ликвидацијеПодела и издвајањеКод поделе, друштво преносилац се дели на два или више друштава, које деле његову имовину и обавезеКада је подела на двоје или више нових друштва, ради се о “подели уз оснивање”Када је подела на двоје или више постојећих друштава, ради се о “подели уз припајање”, јер тиме обавезе и имовину стиче друштво стицалац припајањемКада је подела на једно или више нових и једно или више постојећих друштава, ради се о “мешовитој подели”Издвајање се исто може радити “уз оснивање”, “уз припајање” или “мешовито”, с тим што се издвајање разликује утолико што део имовине и обавеза прелази на друга друштваОдлуке и уговори о статусним променамаО статусним променама друштво доноси одлуку и то:Код свих привредних друштава, одлука о статусној промени усваја се једногласно, осим ако је другачије прописано у оснивачком актуКод јавних а.д. одлука се доноси се 3/4 већином присутних акционара (на скупштини заказаној тим поводом), али се статутом може прописати и већа већина (стога правило о обавезној понуди за преузимање преко 25% одн. на 75%, јер акционар са таквим уделом може да блокира, одн. да спроведе статусну промену самостално)Код свих статусних промена где учествују два или више друштава (тј. свих осим поделе и издвајања уз оснивање) потписује се уговор о статусној промени са другим друштвима, а несагласни акционари/чланови се исплаћују и излазе, ако то траже Повезана друштваДруштва се могу повезивати (тј. да једно утиче на одлуке другог): Учешћем у капиталу, одн. ортачком уделу (повезивање капиталом)Уговором (уговорно повезивање) или Мешавином ова два метода (мешовито повезана)Повезивање може произвести:Групу друштава (концерн)ХолдингДруштва са узајамним учешћем у капиталуПовезана друштваДруштва се могу повезивати (тј. да једно утиче на одлуке другог) на три начина:

– Учешћем у капиталу, одн. ортачком уделу (повезивање капиталом)– Уговором (уговорно повезивање) или – Мешавином ова два метода (мешовито повезана)

Повезивањем се могу формирати:– Групу друштава (концерн)– Холдинг– Друштва са узајамним учешћем у капиталу

Повезана друштва (2)Холдинг друштво је друштво чија је једина делатност управљање и финансирање других друштаваКод групе постоје контролна и контролисана друштва (контролно има већински удео у контролисаном, или уговор о контроли и управљању) или равноправна друштва у којима се управља на јединствени начин (група са односима равноправности)Уговоре о контроли и управљању потписују обично уговорно или мешовито повезана друштва и њима се поверава доношење одређених одлукаЗа одлуке контролног друштва одговара контролно друштвоКод повезивања капиталом, такав уговор није увек неопходан, јер контролно друштво врши контролу својим гласовима у скупштини РезимеНајважнија питања са овог часа:Шта је јавна понуда акција и која је њена улога?Која је улога проспекта у јавној понуди акција?Када постоји обавеза давање понуде за преузимање?Када постоји право на принудно преузимање?Шта су статусне промене и које врсте оне познају?Шта су повезана друштва и који су начини повезивања?Које се врсте груписања друштава формирају повезивањем?

Пословно право МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ© Вељко Милутиновић 2011.Седми блок-други и трећи час-Јавна понуда акција, преузимање и статусне промене Јавна понуда акцијаПитање јавне понуде регулише Закон о тржишту капитала, који замењује, у складу са реформом Закона о привредним друштвима, сада већ бивши Закон о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструменатаЈавне понуде, по старом систему, радила су отворена акционарска друштва, а сада ће их радити “јавна” акционарска друштва, која ће управо јавним издавањем акција постајати јавнаДо сада, јавне понуде акција су биле изузетно ретке у Србији-нуђење акција јавности рађено је само у контексту приватизације и пост-приватизације (подела акција НИС-а и Аеродрома Београд грађанима)Јавна понуда акција (2)Јавна понуда акција представља саму суштину савременог, инвеститорског капитализма и акционарског друштва посебноБез јавних понуда, акционарска друштва немају нарочитог смисла:Преко 90% а.д. у Србији данас има ту форму због законске обавезе, а не вољом власника (углавном друштва из приватизације и друштва која по закону морају бити а.д: банке и осигуравајућа друштва)Укидањем максималног броја чланова д.о.о. новим Законом о привредним друштвима губи се сваки смисао а.д: ако чланова д.о.о. може бити неограничено, зашто би се ико бактао са компликованијом правном структуром а.д?Јавна понуда акција (3)Јавна понуда представља суштину а.д. а то је да се привуку непознати, потенцијално безбројни инвеститори, који улажу новац да би добили дивидендеДо сада, услед компликованих прописа и, првенствено, недовољно сигурног правног система, ниске пословне културе и недостатка капитала-куповина акција а.д. од стране инвеститора који не познају врло добро емитента (запослени, пријатељи) је скоро незапамћена у Србији, од Другог светског рата до данасИдеја је, дакле, да се више инвестира директно у привреду кроз акције, уместо, као до сада, скоро искључиво у некретнине и штедњуПосебно је битно привући стране инвеститоре и дијаспоруПроспект за јавну понудуЈавна понуда акција повлачи за собом материјалну и кривичну одговорност за тачност података о а.д. а посебно оних финансијских (приход, дугови)Стога је јавна понуда доста непопуларна код нас, јер захтева транспарентност у пословању, као и озбиљну ревизију пословних књигаЈавна понуда повлачи за собом обавезу објављивања проспекта, у дневним гласилима и на интернету

У проспекту се објављују неопходни подаци, а који морају да омогуће инвеститорима да изврше објективну процену имовине и обавеза, финансијског стања, пословних добитака и губитака, потенцијалних пословних резултата емитента, као и права која носе акције.Проспект за јавну понуду (2) Проспект се не мора састављати и објављивати у случају понуде:Акција које износе мање од 10% акција већ понуђених на истом тржишту у последњих годину данаЗамене за акције исте класе, осим ако се тиме повећава оснивачки капитал емитентаТрампе акција приликом преузимања или спајања а.д.Исплате дивиденди акционарима кроз акцијеАкција које се нуде запосленима или управи а.д.Акција које се трампе за замењљиве обвезнице или се продају власницима вараната за те акцијеКвалификованим купцима (банке, финансијске институције, Република, локална самоуправа и велика друштва-преко 50 милиона евра прихода, 250 запослених, 43 милиона имовине) Проспект за јавну понуду (3) Проспект одобрава Комисија за хартије од вредностиКомисија за хартије од вредности прописује детаљно садржину проспекта, али не одговора за тачност За тачност података одговара управа а.д, осим оних чланова који су гласали против јавне понуде, као и брокерска друштва и ревизори, у деловима који се тичу њихОпште гледано, Комисија за хартије од вредности (петочлана независна републичка комисија) врши надзор над целокупним тржиштем хартија од вредности, укључујући Централни регистар, брокерске куће, емитенте хартија од вредности и банке-када поступају као брокери или емитенти хартија од вредностиКуповина кроз јавну понуду У јавној понуди, наглашава се за коју цену и ком року могу бити купљене акцијеРок за уплату и упис почиње највише 15 дана од одобрења проспекта од стране Комисије за хартије од вредности, а завршава се највише три месеца од почеткаУпис се врши у инвестиционом друштву, а упис и уплата у инвестиционом друштву које је члан Централног регистра (обично се обе ствари врше у овом последњем) или на берзи, ако је а.д. котиран на берзиТакође, треба навести да, у начелу, домаће акције могу бити нуђене у иностранству-уз обавештење Комисије, док стране акције могу бити нуђене у Србији, уз одобрење Комисије (ово друго често нема смисла у пракси, јер домаћи инвеститори често имају фирме у иностранству преко којих врше овакве трансакције)Преузимање Јавна (по досадашњем систему: отворена) а.д. могу бити предмет тзв. преузимања

Понуда за преузимање је јавна понуда свим акционарима циљног друштва за преузимање свих акција са правом гласаПонуда се врши недискриминаторски: према свим акционарима (исте класе) истаПонуда се објављује обавезно у великотиражним дневним новинама и садржи податке о понуђачу, циљном друштву, понуђеној цени и намерама после преузимањаЦена не може бити мања од просечне тржишне цене акције у последња три месеца (код добровољних понуда) или, ако је купац куповао акције у последњих дванаест месеци-највиша цена по којој је то чинио (ако је виша)Обавезна понуда за преузимањеАкционар који стекне више од 25% акција друштва мора да да понуду за преузимање преосталих акција са правом гласаИсто важи и за лице које је, после понуде за преузимање, стекло мање од 75% акција-ако жели да стекне додатне акције, мора да да понуду за откуп свих акцијаОбавеза о куповини преко 25% познаје многе изузетке:Акције стечене наслеђивањем или поделом брачне имовине, на основу стечаја или ради обезбеђења потраживањаАкције које припадају држави (се не преузимају овако)Принудни откуп-squeeze-outНаше, као и већина других права познају институт принудног откупа акција мањинских акционара (енг. squeeze-out, “истискивање” мањинских акционара)Право принудног откупа има власник акција које представљају најмање 90% основног капитала и 90% гласачких праваСтатутом се може искључити ово право или захтевати већи проценат акцијаОдлуку доноси скупштина (де факто-власник 90%), с тим што власници преференцијалних акција не гласају (стога обавеза да купац већ има 90% акција са правом гласа)Цена се бира из претходног тромесечног периода

Постоји и обавеза власника 90% да откупи акције мањинских акционара који му то понуде, по сличном системуСтатусне промене Свако привредно друштво може бити предмет статусних променаКод статусних промена, друштво (друштво преносилац) се реорганизује тако што на друго друштво (стицаоца) прелазе имовина и обавезе друштва, док чланови одн. акционари стичу уделе одн. акције у друштву стицаоцу, осим ако се статусном променом ствара ново друштво-тада важе обична правила о оснивању новог друштваСтатусне промене су:ПрипајањеСпајањеПоделаИздвајањеПрипајање и спајањеКод припајања, целокупна имовина и обавезе преносе се на друштво стицаоца и тиме друштво преносилац престаје да постоји, без поступка ликвидацијеКод спајања, друштво стицалац је ново друштво, на које два или више друштва преносе своју имовину и обавезе и такође, као у случају припајања, престају да постоје-без поступка ликвидацијеПодела и издвајањеКод поделе, друштво преносилац се дели на два или више друштава, које деле његову имовину и обавезеКада је подела на двоје или више нових друштва, ради се о “подели уз оснивање”Када је подела на двоје или више постојећих друштава, ради се о “подели уз припајање”, јер тиме обавезе и имовину стиче друштво стицалац припајањемКада је подела на једно или више нових и једно или више постојећих друштава, ради се о “мешовитој подели”Издвајање се исто може радити “уз оснивање”, “уз припајање” или “мешовито”, с тим што се издвајање разликује утолико што део имовине и обавеза прелази на друга друштваОдлуке и уговори о статусним променамаО статусним променама друштво доноси одлуку и то:Код свих привредних друштава, одлука о статусној промени усваја се једногласно, осим ако је другачије прописано у оснивачком актуКод јавних а.д. одлука се доноси се 3/4 већином присутних акционара (на скупштини заказаној тим поводом), али се статутом може прописати и већа већина (стога правило о обавезној понуди за преузимање преко 25% одн. на 75%, јер акционар са таквим уделом може да блокира, одн. да спроведе статусну промену самостално)Код свих статусних промена где учествују два или више друштава (тј. свих осим поделе и издвајања уз оснивање) потписује се уговор о статусној промени са другим друштвима, а несагласни акционари/чланови се исплаћују и излазе, ако то траже Повезана друштваДруштва се могу повезивати (тј. да једно утиче на одлуке другог): Учешћем у капиталу, одн. ортачком уделу (повезивање капиталом)Уговором (уговорно повезивање) или Мешавином ова два метода (мешовито повезана)Повезивање може произвести:Групу друштава (концерн)ХолдингДруштва са узајамним учешћем у капиталуПовезана друштваДруштва се могу повезивати (тј. да једно утиче на одлуке другог) на три начина:

– Учешћем у капиталу, одн. ортачком уделу (повезивање капиталом)– Уговором (уговорно повезивање) или – Мешавином ова два метода (мешовито повезана)

Повезивањем се могу формирати:– Групу друштава (концерн)– Холдинг– Друштва са узајамним учешћем у капиталу

Повезана друштва (2)Холдинг друштво је друштво чија је једина делатност управљање и финансирање других друштаваКод групе постоје контролна и контролисана друштва (контролно има већински удео у контролисаном, или уговор о контроли и управљању) или равноправна друштва у којима се управља на јединствени начин (група са односима равноправности)

Уговоре о контроли и управљању потписују обично уговорно или мешовито повезана друштва и њима се поверава доношење одређених одлукаЗа одлуке контролног друштва одговара контролно друштвоКод повезивања капиталом, такав уговор није увек неопходан, јер контролно друштво врши контролу својим гласовима у скупштини РезимеНајважнија питања са овог часа:Шта је јавна понуда акција и која је њена улога?Која је улога проспекта у јавној понуди акција?Када постоји обавеза давање понуде за преузимање?Када постоји право на принудно преузимање?Шта су статусне промене и које врсте оне познају?Шта су повезана друштва и који су начини повезивања?Које се врсте груписања друштава формирају повезивањем?Megatrend univerzitetFakultet za poslovne studijeBeograd

Poslovno pravoOsmi blok-prvi čas: pravna priroda i sistemski okvir prava konkurencije© Veljko Milutinović 2009 Neovlašćeno umnožavanje je zabranjenoPRAVNA PRIRODA I SISTEMSKI OKVIR

Pravo konkurencije ne sme se mešati sa pravom nelojalne konkurencije.Pravo konkurencije se ne bavi time da li je konkurencija lojalna ili ne, već samo time da li je ima i, ako ne, šta je sprečava.POREKLOPotiče iz SAD (Sherman Act iz 1890).Najstarija poznata odredba: zabrana ograničenja snabdevanja žitom iz Male Azije (Perikle).U obliku u kome se primenjuje u Srbiji, ono je zasnovano na pravu posleratne Z. Nemačke (ordoliberali) i EEZ (sada EZ).Nije “obavezni deo” pravnog sistema: ono je svojstveno liberalnim demokratijama. ŠTA PRAVO KONKURENCIJE REGULIŠE?Pravo konkurencije reguliše održavanje odnosno uspostavljanje konkurencije na tržištu. Koncept “konkurencije” ima bezbroj definicija, koje se bitno razlikuju.U teoriji, pravo konkurencije ne štiti konkurente, već konkurenciju kao proces.ŠTA JE “KONKURENCIJA”?U ekonomiji, postoji teoretski koncept “savršene konkurencije.”Takav koncept može da postoji samo u teoriji i koristi se za ilustraciju modela.U pravnoj praksi, trenutno aktuelan koncept je “funkcionalna konkurencija.”FUNKCIONALNA KONKURENCIJAFunkcionalna konkurencija podrazumeva da konkurencija postoji u dovoljnoj meri da se spreči veštačko fiksiranje cena i omogući tehnološki napredak. KRAJNJI CILJ PRAVA KONKURENCIJEPolitički prioriteti variraju sa vremenom.Može se reći da su ciljevi prava konkurencije sledeći:

1. Dobrobit potrošača (kroz niže cene i/ili bolje proizvode i2. Tehnološko-ekonomski napredak društva kroz veću konkurentnost privrede.

DVE GRANE PRAVA KONKURENCIJEKontrola restriktivnih sporazuma/zloupotreba dominantnog položaja (tzv. antitrust) ili kontrola antikonkurentnog ponašanja iKontrola koncentracija između učesnika na tržištu (tzv. merger control) tj. kontrola stvaranja antikonkurentnih tržišnih učesnika.ANTITRUSTRestriktivni sporazumi: sporazumi kojima se ograničava konkurencija, npr. fiksiranjem cena.Zloupotreba dominantnog položaja: pokušaj nadmoćnog (dominantnog) igrača da (dalje) eliminiše sitniju konkurenciju.MERGER CONTROLKontrola koncentracija (merger control) ima za cilj da spreči da se spajanjem ili preuzimanjem stvaraju kompanije koje su toliko velike ili jake da bi stekle ili pojačale dominantan položaj na tržištu.Kontrola koncentracija je prvenstveno kontrola strukture tržišta, dok je antitrust prvenstveno kontrola ponašanja učesnika.DRŽAVNA POMOĆ

Predstavlja pravnu materiju za sebe, sa svojim procedurama i principima.Suština je vrlo slična: kontrola državne pomoći se bavi pomoći koju država dodeljuje na takav način da remeti konkurenciju na tržištu.KONKURENCIJA I EVROPSKE INTEGRACIJEPravo konkurencije je jedan od ključnih elemenata evropskih integracija i obaveza Srbije iz CEFTA i SSP.U sistemu Rimskog ugovora (Ugovora o osnivanju EEZ), članovi 81. i 82. (sada članovi 101. i 102. Ugovora o funkcionisanju EU, posle Lisabona) idu rame uz rame sa tzv. četiri slobode.KONKURENCIJA I ČETIRI SLOBODEČetiri slobode jedinstvenog tržišta:

1. Kretanja dobara2. Pružanja usluga/osnivanja društva3. Kretanja radnika4. Kretanja kapitala Pravo konkurencije predstavlja “petu slobodu”, koja zaokružuje prethodne četiri tako što sprečava da

preduzeća podignu ekonomske barijere koje su porušene među državama.UČESNICI NA TRŽIŠTUPravo konkurencije u EU se odnosi na preduzeća, a ne na države.U Srbiji se koristi koncept “tržišnog učesnika”, koji uključuje i državne organe ali samo ukoliko učestvuju na tržištu (nejasan koncept).Pravo konkurencije se u Srbiji primenjuje na sve sektore. U EU su izuzeti namenska industrija i bazična poljoprivreda.JAVNO I PRIVATNO PRAVOPravo konkurencije se u Evropi (za razliku od SAD) uglavnom primenjuje kroz upravni postupak: nacionalni organ ili Evropska komisija protiv učesnika na tržištu.Postoji i mogućnost privatnopravne primene, kroz ništavost restriktivnih sporazuma ili zahteva za odštetu.SRPSKI ZAKONIPrvi srpski Zakon o zaštiti konkurencije (“ZZK”) stupio na snagu u septembru 2005: prvi sistem zaštite konkurencije zasnovan na evropskom modelu.1. novembra 2009. je stupio na snagu novi ZZK, sa sličnim materijalno-pravnim odredbama ali znatno reformisanom procedurom.KOMISIJAPrimarnu odgovornost za primenu ZZK snosi Komisija za zaštitu konkurencije, osnovana početkom 2006. Komisija je nezavisno telo, koje odgovara Narodnoj skupštini za svoj rad.Komisija ispituje postojanje kršenja ZZK i donosi rešenja radi otklanjanja istih.Пословно право МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБЕОГРАД© Вељко Милутиновић 2011.Четврти блок-први час-наставак: Kључни играчи у заштити конкуренције Кључни играчиДалеко најважнији играч је Европска комисија (Општа управа за конкуренцију, Брисел)-КомисијаКомисија истражује случајеве, води поступке против предузећа и изриче новчане казне (до 10% годишњег прихода окривљеног предузећа) као и мере понашањаПротив решења Комисије може се покренути управни спор пред Генералним судом ЕУ, па затим, у жалби, Европским судом правдеСви национални судови (од најнижих до највиших) су надлежни да примењују право конкуренције, ако је релевантно за предмет пред њима (чланови 101. и 102. УФЕУ су директно примењиви)Право конкуренције ЕУ такође примењују и национални органи за заштиту конкуренције (често се то ради паралелно уз примену националног права)Кључни играчи (2)Европска комисија држи примат кроз:Овлашћење да усваја прописе (регулативе) којима се прецизније дефинишу (веома) општа правила из чланова 101. и 102. УФЕУИзвршење њених решења (посебно наплата казне) практично без могућности приговора у целој ЕУ-исто важи и за њене инспекције, које се могу спровести у било којој фирми у ЕУ (чак и у становима, али ово уз судски налог, ако то захтева право Државе чланице)

Примат у одлучивању: ако, у примени права ЕУ, национални суд или национални орган за заштиту конкуренције другачије примени право у конкретном случају, решење Комисије има приматКомисија има увид у решења националних органа (али не и судова) најмање месец дана пре коначног усвајањаКључни играчи (3)Утицај Генералног суда (бивши Суд прве инстанце) ЕУ и ЕСП је такође огроманЕСП је коначни тумач свих питања права ЕУ, укључујући и конкуренцијуГенерални суд тесно контролише решења Комисије: сви “битнији” окривљени се жале, тј. подносе управни спор, у року од 60 дана, и Генерални суд може да потврди или поништи (делимично или у целости) решење Комисије, као и да преиначи износ новчане казнеЕСП такође даје своја “тумачења” на захтев националних судова, када се нађе спорно питање права конкуренције ЕУ које је битно за решавање спора (нпр. да ли је нешто картел)Ни ЕСП ни Генерални суд не улазе у “танка црева” економских процена Комисије: Комисија је експертско тело-они гледају да ли су процене засноване на доказима и како су докази прикупљениКључни играчи (4)У Србији, надлежни орган је Комисија за заштиту конкуренције, петочлано независно тело које одговара Скупштини Овлашћења су слична овлашћењима Европске комисије: наша Комисија прикупља доказе, истражује и води поступак и на крају сама изриче новчане казне, у износу до 10% прихода предузећа (“учесника на тржишту”) у претходној години Против коначних решења Комисије могуће је покренути управни спор пред Управним судом, у року од 30 дана; Управни суд може да потврди, поништи или преиначи решење Комисије (укљ. и преиначење новчане казне)Изузетно, после Управног суда, могуће је жалити се и Врховном касационом суду, као и Уставном суду (за уставна питања-кршење људских права и сл.)Megatrend univerzitetFakultet za poslovne studijeBeograd

Poslovno pravoOsmi blok-drugi čas: zabranjeni sporazumi© Veljko Milutinović 2011.Neovlašćeno umnožavanje je zabranjenoZABRANJENI SPORAZUMIČLAN 10. ZZK“Restriktivni sporazumi su sporazumi između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje, konkurencije na teritoriji Republike Srbije.”Skoro identično članu 101. UFEU, sa razlikom da se UFEU primenjuje na sporazume koji utiču na trgovinu između Država članicaPET ELEMENATA ČLANA 10. ZZK

1. Postojanje sporazuma2. Restriktivna priroda sporazuma3. Sporazum između učesnika na tržištu4. Cilj ili posledica značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije5. Cilji ili posledica na teritoriji Srbije.

SPORAZUMIČLAN 10(2) ZZK“Restriktivni sporazumi mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, izričiti ili prećutni dogovori, usaglašene prakse, kao i odluke oblika udruživanja učesnika na tržištu…”Isto tako i član 101. UFEUUGOVORI I POJEDINE ODREDBENajčistiji primeri su formalni ugovori i pisane odluke poslovnih udruženja (takođe najlakše dokazivi).Pojedine odredbe mogu biti “sporazumi” same po sebi u smislu člana 10. ZZK, ako se njima određuje neko delanje ili nedelanje koje je relevantno za konkurenciju.IZRIČITI ILI PREĆUTNI DOGOVORIRestriktivni sporazumi mogu biti i tzv. “džentlmenski sporazumi” zaključeni usmeno. Postoje i “usaglašene prakse” gde, iako ne postoji konkretan sporazum, učesnici na tržištu postupaju na usaglašen način (istovremeno podizanje cena, istovremeni prekid trgovine sa određenim učesnikom i sl.U dosadašnjoj praksi, srpska Komisija je otkrila samo pisane sporazume.UGOVORI O ZASTUPANJU

Tzv. “ugovori o pravom zastupanju” ne mogu biti sporazumi u smislu člana 10. ZZK.Ugovor o zastupanju smatra se ugovorom o pravom zastupanju ako zastupnik ne preuzima uopšte ili preuzima beznačajne rizike u vezi sa ugovorima koje je zaključio i/ili koje je pregovarao u ime nalogodavca. JEDINSTVEN UČESNIK NA TRŽIŠTUSporazumi unutar jedinstvenog učesnika na tržištu ne mogu biti restriktivni sporazumi.Ako jedno društvo ima kontrolu nad drugim, sporazum između tih društava ne potpada pod član 10. ZZK, jer se ne radi o “sporazumu između učesnika na tržištu.”NARUŠAVANJE KONKURENCIJERestriktivni sporazum mora da ima za cilj ili posledicu da naruši konkurenciju.Veoma je sporno šta znači reč “konkurencija” u ovom kontekstu.Treba obratiti pažnju na dva osnovna parametra konkurencije: kvalitet i cenu.CILJ ILI POSLEDICARestriktivni sporazumi imaju cilj ili posledicu narušavanje konkurencije.U principu, cilj i posledica imaju jednaku pravnu težinu i jednako su kažnjivi.Ako se dokaže postojanje cilja, nije potrebno dokazivati posledicu. Kod dokazivanja posledice, dovoljna je i sama verovatnoća posledice.CILJ ILI POSLEDICAUprkos formalnom izjednačenju, cilj i posledica narušavanja konkurencije nisu jednaki u praksi. Sporazumi sa antikonkurentnim ciljem se često nazivaju “hardcore” sporazumima, odn. sporazumima koji se nikada ili retko odobravaju. CILJ ILI POSLEDICASporazumi čija je posledica ograničenje konkurencije su “blaže naravi” i imaju bolje izglede da budu legalni ili legalizovani. Jedni postoje samo ili uglavnom da bi se narušavala konkurencija, dok je kod drugih narušavanje konkurencije “nus pojava.”PRIMERI CILJA NARUŠAVANJA KONKURENCIJEUsklađivanje cena (uključujući njihove bitne parametre: popuste, marže i sl.)Ograničenje obima proizvodnjePodela tržišta (ja prodajem u Beogradu, ti prodaješ u Nišu)Kolektivni bojkot.PRIMERI POSLEDICE NARUŠAVANJA KONKURENCIJEZajednička distribucija koja isključuje konkurenteZajedničko istraživanje i razvojNerazumna klauzula o zabrani konkurencijeForsiranje kvantiteta kod distributera iMnogi, mnogi drugi….Megatrend univerzitetFakultet za poslovne studijeBeograd

POSLOVNO PRAVOOsmi blok-drugi čas-nastavak: horizontalni sporazumi© Veljko Milutinović 2011. Neovlašćeno umnožavanje je zabranjenoHORIZONTALNI SPORAZUMISporazumi između dva ili više učesnika na tržištu koji su aktivni na istom nivou proizvodnje odn. distribucije.Odnos se sagledava u kontekstu konkretnog tržišta proizvoda i usluga (relevantnog tržišta). HARDCORE OGRANIČENJATakođe poznata i kao “karteli.”U kategoriji kartela, praksa poznaje tri osnovne vrste hardcore ograničenja:Fiksiranje cenaOgraničavanje proizvodnjePodela tržišta (uzajamno nekonkurisanje)Kolektivni bojkot.OZBILJNOST PROBLEMA KARTELAKarteli su jedina kategorija zabrane iz prava konkurencije gde se mainstream ekonomisti i zakoni skoro svih zemalja sveta slažu: karteli su štetni za privredu i moraju biti suzbijeni.U nekim zemljama (SAD, V. Britanija), odgovorna lica za učestvovanje u kartelu kažnjavaju se i zatvorom. FIKSIRANJE CENADogovor između kojim se određuje cena određenog proizvoda između konkurenata. Npr. proizvođači papira zajednički odluče da će 100 listova A4 papira koštati najmanje 100 dinara.

FIKSIRANJE CENA (2)Fiksiranje cena može biti i fiksiranje jedne ili više komponenti koje ulaze u cenu.Npr. proizvođači papira odluče da će stavka “transport” u A4 papiru biti ne manja od 10 dinara.FIKSIRANJE CENEFiksiranje cene može biti i fiksiranje maksimalne cene, ako se radi o otkupu.Nameštanje tendera takođe predstavlja kartel i fiksiranje cene.USAGLAŠENE PRAKSEBez sporazuma, fiksiranje cene se može postići (jednako kažnjivim) usaglašenim praksama.Npr. najjače društvo u sektoru (price leader, kolovođa) najavljuje promene cena unapred, a ostala društva ga slede.RAZMENA INFORMACIJACene se mogu fiksirati i razmenom poverljivih poslovnih informacija.Npr. razmena podataka o prodaji pojedinačnim kupcima ili usko definisanim kategorijama (kome, kada, koliko, po kojoj ceni).Agregatni statistički podaci se smeju razmenjivati (prodaja u Srbiji u 2008. g. broj jedinica, ukupan prihod od prodaje). OGRANIČAVANJE PROIZVODNJEOgraničavanje proizvodnje ima veoma slične posledice fiksiranju cene.Veštačko ograničavanje ponude narušava slobodan odnos ponuda-potražnja i stvara veštački visoku cenu. KRIZNI KARTELIČitav sektor u jednoj ili više zemalja odluči da usaglašeno ugasi višak kapaciteta.U EU i u Srbiji krizni karteli u teoriji nisu dozvoljeni.U EU postoje retki slučajevi dozvoljenosti u praksi, uglavnom u razmenu za preuzimanje obaveza od strane proizvođača (modernizacija, nepodizanje cena itd.).PODELA TRŽIŠTAUčesnici se dogovaraju da jedan neće prodavati na teritoriji dodeljenoj drugom, ili da neće prodavati određenim kupcima. Tako se eliminiše konkurencija, jer ostaje po jedan učesnik na svakom tržištu koji diktira kupcima cene po svome nahođenju.KOLEKTIVNI BOJKOTUdruživanje učesnika na tržištu radi izbacivanja određenog učesnika.Npr. proizvođači proizvode i sirovinu i konačni proizvod i odluče da ne isporučuju sirovinu proizvođaču konačnog proizvoda da bi ga sprečili u nastojanju da im konkuriše.MEHANIZMI KARTELAKartel može imati mnoštvo mehanizama.Najrasprostranjeniji (u Srbiji) je privredno udruženje-odlukom udruženja se ustanovljava zajednička cena ili poslovna politika.Takođe postoje i tajni usmeni sporazumi.DOKAZIVANJE KARTELAS obzirom da se radi o cilju narušavanja konkurencije, nije neophodno dokazati da je kartel sproveden. Uobičajeno je da kartel ima kazneni mehanizam za “neposlušne” učesnike, ali ni to nije obavezno. Najlakše se dokazuju pisani karteli (ugovor, odluka udruženja).LENIENCY PROGRAMMEIzuzeće od kažnjavanja, tzv. leniency programme je ključna poluga u rukama organa za zaštitu konkurencije.Prema članu 69. ZZK, prvi učesnik u kartelu koji prijavi njegovo postojanje i predstavi dokaze koje Komisija nije mogla sama da prikupi izuzima se od novčanih kazni.Drugi i dalji učesnici mogu dobiti smanjenje kazne ako dobrovoljno sarađuju i pruže nove informacije. “Kolovođa” kartela ne može biti izuzet.NON-HARDCORE SPORAZUMINon-hardcore horizontalni sporazum može biti bilo koji sporazum čija je stvarna ili verovatna posledica narušavanje konkurencije. Praktično, tu se može podvesti bilo kakav sporazum kojim se umanjuje nivo konkurencije između dva ili više učesnika, po nekom od glavnih parametara (cena, kvalitet).PRIMERI NON-HARDCORE SPORAZUMASporazumi o zajedničkoj nabavci;Sporazumi o zajedničkoj distribuciji;Sporazumi o specijalizaciji;Sporazumi o istraživanju i razvoju;Sporazumi o prenosu tehnologije.OPASNOSTI

Non-hardcore sporazum može prerasti u hardcore sporazum kada se, uz legitimni cilj, ostvaruje i nelegitimni cilj.Primer 1: zajednička prodaja rezultira fiksiranjem cene konkurentskih proizvoda.Primer 2: prenos tehnologije prati razmena osetljivih podataka o prodaji i kupcima konačnog proizvoda. KLJUČNA RAZLIKAU praksi se non-hardcore sporazumi ocenjuju na osnovu situacije na relevantnom tržištu.Tako npr. navedene kategorije sporazuma uživaju kolektivno izuzeće u EU (uskoro i u Srbiji) ako zajednički udeo na tržištu učesnika ne prelazi 20%. Ako se pređe granica učešća na tržištu, moguće je pojedinačno izuzeće na osnovu dobrobiti potrošača koja čini ograničenje konkurencije neophodnim. Megatrend univerzitetFakultet za poslovne studijeBeograd

Poslovno pravoOsmi blok-treći čas: vertikalni sporazumi© Veljko Milutinović 2011.Neovlašćeno umnožavanje je zabranjenoŠTA JE VERTIKALNI SPORAZUM?Sporazum između učesnika na tržištu koji ne posluju na istom nivou proizvodnje odnosno distribucije.Kupovina radi dalje prodaje-ugovor o distribuciji.Ugovori o snabdevanju radi integracije predmetnog sporazuma u drugi proizvod su takođe vertikalni sporazumi.ŠTA JE VERTIKALNI SPORAZUM (2)Moguće je biti konkurent za jednu vrstu proizvoda a ne biti konkurent za drugu vrstu. Stoga je bitno je da li su učesnici na tržištu konkurenti u kontekstu predmetnih dobara ili usluga.HARDCORE VERTIKALNE RESTRIKCIJENametanje, od strane prodavca, konačne cene kupcu za dalju prodaju;(Određene) zabrane vezane za teritoriju distribucije ili kategoriju kupaca kojima se prodaje roba; Zabrana, od strane proizvođača kompletne mašine, proizvođaču delova za ugradnju da prodaje delove kao rezervne delove. NAMETANJE CENE ZA DALJU PRODAJUNajočigledniji i najupadljiviji zabranjeni vertikalni sporazum, često se sreće u praksi u Srbiji.Zabranjeno je obavezati kupca robe ili usluga u smislu najniže cene po kojoj može da ih dalje prodaje.Zabranjeni su kako direktni tako indirektni metodi namenjeni tome cilju.METODI NAMETANJA CENEDirektno:Ugovorna obaveza da se poštuje određena cena.Indirektno:Fiksiranje rabata koji sme da se prenese potrošačimaKazne za nepoštovanje “preporučene” cene (obustava isporuke, namerno kašnjenje). LOGIKA ZABRANE NAMETANJA CENAAko je cena koju proizvođač nameće prevelika, kazniće ga tržište (argument protiv zabrane).Dva važna izuzetka (argumenti za zabranu):

1. Proizvođač možda ima značajnu tržišnu moć, tada potrošači nemaju realnog izbora;2. Kada više proizvođača-konkurenata nameće maloprodajnu cenu distributerima, to čini horizontalnu

koordinaciju cena (kartel) neuporedivo lakšom. ZABRANE VEZANE ZA TERITORIJU I KLASU KUPACAU praksi, postoje četiri takve zabrane koje se smatraju sporazumom čiji je cilj obraničenje konkurencije (“hardcore”).1. Zabrana distributeru da prodaje robu izvan dodeljene teritorije čak i pasivno, odn. kada ga kupac lociran izvan teritorije sam kontaktira (zabrana pasivne prodaje).ZABRANA PASIVNE PRODAJEMoguće je, pod određenim uslovima, zabraniti “aktivnu” prodaju izvan dodeljene teritorije, tj. da distributer traži klijente izvan svoje teritorije i “kvari posao” drugim distributerima.Držanje web stranice-kao takvo-nije aktivna prodaja; Reklamiranje u medijima za koje se zna da specifično ciljaju na potrošače u drugoj teritoriji jeste. DRUGE ZABRANE2. Zabrana distributeru u sistemu selektivne distribucije da prodaje krajnjim korisnicima (aktivno ili pasivno), osim ograničenja da se prodaja vrši iz određenog objekta takođe predstavlja cilj ograničenja konkurencije.

3. Zabrana distributeru u selektivnoj distribuciji da kupuje ili prodaje drugim ovlašćenim distributerima.DRUGE ZABRANE (2)4. Zabrana, nametnuta od strane kupca delova za ugradnju u mašinu, koja ne dozvoljava proizvođaču delova da prodaje delove krajnjim korisnicima i servisima. SPORAZUMI ČIJA JE POSLEDICA NARUŠAVANJE KONKURENCIJEI ovde postoje dve kategorije:

1. Kategorija bez ocene tržišnih uslova-klauzule o zabrani konkurencije.2. Kategorija gde je neophodno proceniti tržišne uslove-ostalo.

KLAUZULE O ZABRANI KONKURENCIJE1. Klauzule o zabrani konkurencije u toku trajanja ugovora duže od pet godina (uključujući i obavezu da kupac kupi od prodavca više od 80% svojih potreba za sličnu robu) nisu dozvoljene.KLAUZULE O ZABRANI KONKURENCIJE (2)Klauzule o zabrani konkurencije posle raskida/isteka ugovora, nisu dozvoljene osim ako:Traju ne više od godinu dana, odnose se na prodaju robe ili usluga koje konkurišu sa robom/uslugama iz ugovora i na lokaciju gde se vršila prodaja za vreme trajanja ugovora i ako je to neophodno za očuvanje prenesenog “know-how.”OSTALI RESTRIKTIVNI SPORAZUMIOstale značajnije vrste restriktivnih vertikalnih sporazuma će biti prikazane u sekciji o izuzeću od zabrane.Megatrend univerzitetFakultet za poslovne studijeBeograd

Poslovno pravoOsmi blok-treći čas-nastavak: definicija relevantnog tržišta© Veljko MilutinovićNeovlašćeno umnožavanje je zabranjenoVAŽNOST DEFINICIJEDa bi se ustanovilo narušavanje konkurencije, neophodno je ustanoviti na kom relevantnom tržištu se ono odvija.Nijedno rešenje kojim se ustanovljava narušavanje konkurencije nije validno ako nije pravilno ustanovljeno relevantno tržište.DVA ASPEKTA RELEVANTNOG TRŽIŠTARelevantno tržište ima dva aspekta: A) Geografsko tržište iB) Tržište proizvoda.Oba ova aspekta moraju biti ustanovljena.GEOGRAFSKO TRŽIŠTEPitanje: na kojoj teritoriji se prostire tržište?Glavni pravni test: da li su isti ili dovoljno slični uslovi trgovine?Da li postoje prepreke trgovini izvan određene teritorije (carine, troškovi transporta, zabrane na uvoz-izvoz)?Traži se najšira teritorija gde su uslovi manje-više jednaki.U srpskom pravu konkurencije, najšira definicija je teritorija Republike Srbije.TRŽIŠTE PROIZVODAPitanje: čime se trguje?Da li su proizvodi međusobno zamenjivi? Ako jesu, onda predstavljaju jedan proizvod.Kriterijumi: izgled, namena, cena. Npr. da li su banane zamenjive sa jabukama? Da li je francuski šampanjac zamenjiv sa domaćim penušavim vinom?KONTROVERZEČesto je definicija tržišta najkontroverzniji element u odlučivanju.Poznati sporovi: da li su kola pića odvojeno tržište od ostalih bezalkoholnih pića? Da li su rezervni delovi za jednu marku relevantno tržište samo po sebi, jer je vlasnik mašine te marke obavezan njih da kupuje?Megatrend univerzitetFakultet za poslovne studijeBeograd

Poslovno pravoDeveti blok-prvi čas: definicija relevantnog tržišta i zloupotreba dominantnog položaja© Veljko MilutinovićNeovlašćeno umnožavanje je zabranjeno

VAŽNOST DEFINICIJEDa bi se ustanovilo narušavanje konkurencije, neophodno je ustanoviti na kom relevantnom tržištu se ono odvija.Nijedno rešenje kojim se ustanovljava narušavanje konkurencije nije validno ako nije pravilno ustanovljeno relevantno tržište.DVA ASPEKTA RELEVANTNOG TRŽIŠTARelevantno tržište ima dva aspekta: A) Geografsko tržište iB) Tržište proizvoda.Oba ova aspekta moraju biti ustanovljena.GEOGRAFSKO TRŽIŠTEPitanje: na kojoj teritoriji se prostire tržište?Glavni pravni test: da li su isti ili dovoljno slični uslovi trgovine?Da li postoje prepreke trgovini izvan određene teritorije (carine, troškovi transporta, zabrane na uvoz-izvoz)?Traži se najšira teritorija gde su uslovi manje-više jednaki.U srpskom pravu konkurencije, najšira definicija je teritorija Republike Srbije.TRŽIŠTE PROIZVODAPitanje: čime se trguje?Da li su proizvodi međusobno zamenjivi? Ako jesu, onda predstavljaju jedan proizvod.Kriterijumi: izgled, namena, cena. Npr. da li su banane zamenjive sa jabukama? Da li je francuski šampanjac zamenjiv sa domaćim penušavim vinom?KONTROVERZEČesto je definicija tržišta najkontroverzniji element u odlučivanju.Poznati sporovi: da li su kola pića odvojeno tržište od ostalih bezalkoholnih pića? Da li su rezervni delovi za jednu marku relevantno tržište samo po sebi, jer je vlasnik mašine te marke obavezan njih da kupuje?DEFINICIJA DOMINANTNOG POLOŽAJAČlan 15. stav 1. novog ZZK:“Dominantan položaj na relevantnom tržištu ima učesnik na tržištu koji nema konkurenciju ili je konkurencija beznačajna, odnosno koji ima značajno bolji položaj u odnosu na konkurente uzimajući u obzir veličinu tržišnog udela, ekonomsku i finansijsku snagu, pristup tržištima snabdevanja i distribucije, kao i pravne ili činjenične prepreke za pristup drugih učesnika tržištu.”SUŠTINA DEFINICIJESuština koncepta dominantnog položaja jeste da učesnik na tržištu ima veliku dozu tzv. tržišne moći.Konkretno, on ne uzima ili malo uzima u obzir ponašanje svojih konkurenata i kupaca/dobavljača i u velikoj meri formira cene ili druge uslove ne obazirući se na njih. PRIMERIEklatantan primer dominantnog položaja: monopol (100% tržišta).Oboriva pretpostavka dominantnog položaja (član 15. stav 2. ZZK): preko 40% relevantnog tržišta. Učesnik na tržištu koji ima preko 40% mora da dokazuje pred organima za zaštitu konkurencije da nije dominantan; nasuprot tome, onaj koji nema učešće iznad 40% ne mora ništa da dokazuje: na organima je da dokažu da, uprkos činjenici da nema više od 40%, on jeste dominantan (u oba slučaja, ide se na ekonomsku analizu barijera za ulazak na tržište)KLJUČNA PITANJAKljuč je u definiciji relevantnog tržišta:Koliko još ima ponuđača i koji su njihovi udeli?Koliko je teško za nove konkurente da uđu na tržište u slučaju povećanja cena (barijere za ulazak)? Tj. koliko bi im vremena ili novca trebalo da “preskoče” barijeru i konkurišu trenutnom vodećem igraču, u slučaju da, kroz skok cena, tržište postane primamljivo za njih?ZLOUPOTREBA DOMINANTNOG POLOŽAJA Za razliku od restriktivnog sporazuma, ovde se radi o jednostranom ponašanju-jedan moćni učesnik protiv drugih, manje moćnih.Izuzetak je kolektivni dominantan položaj: veoma kontroverzan koncept koji se teško opravdava u praksi. KOLEKTIVNI DOMINANTNI POLOŽAJDva ili više učesnika na tržištu mogu zajednički da imaju dominantan položaj (pretpostavka: preko 50% tržišta).Slično restriktivnom sporazumu, niži nivo dokazivanja.Ostvaruje se zajedničkom politikom uzrokovanom uslovima na tržištu ili strukturnim vezama (manjinsko učešće, zajednički član U.O. itd.)DVE OSNOVNE VRSTE ZLOUPOTREBE

Zloupotreba isključenja (exclusionary abuse) i zloupotreba eksploatisanja (exploitative abuse), u zavisnosti od cilja ili posledice zloupotrebe . U principu, obe vrste se tretiraju jednako u očima zakona.ZLOUPOTREBE ISKLJUČENJAPrimer 1: društvo koje je dominantno u proizvodnji osnovne sirovine odluči da proizvodi i finalni proizvod. Tim povodom, raskida ugovor sa postojećim proizvođačem finalnog proizvoda, prestaje da ga snabdeva i izbacuje ga sa tržišta.ZLOUPOTREBE ISKLJUČENJA (2)Primer 2: dominantno društvo nudi poseban popust namenjen kupcima svojih manjih konkurenata (tzv. ciljani popusti), u nameri da ih „namami“ Primer 3: dominantno društvo nameće obavezu distributerima da ne distribuiraju proizvode konkurenata (eksluzivna nabavka, takođe poznata i kao klauzula zabrane konkurencije). ZLOUPOTREBE ISKLJUČENJA (3)Primer 4: prodaja ispod cene (predatorska cena); dominantni učesnik privremeno spušta cenu u nameri da “istisne” konkurente sa tržišta. Predatorska cena: pretpostavka kada je cena ispod prosečne varijabilne cene; mogućnost kada je cena iznad prosečne varijabilne cene ali ispod prosečne ukupne cene-tada treba dokazati nameru istiskivanja konkurenta.Ovo je jedna vrsta „dampinga“, s tim što je ideja da se cena podigne kada se uništi konkurencija ZLOUPOTREBE ISKLJUČENJA (4)Primer 5: “Stezanje marže” (margin squeezing): dominantni učesnik prodaje input po ceni koja se toliko malo razlikuje od cene po kojoj prodaje finalni proizvod da se konkurentima za finalni proizvod ne isplati da ostanu na tržištu (primer: trenutno je u toku istraga Komisije za zaštitu konkurencije protiv Telekoma Srbija, za navodni margin squeezing na tržištu ADSL usluga-navodno, Telekom Srbija naplaćuje istu cenu potrošačima koju naplaćuje svojim konkurentima koji od njega kupuju ADSL na veliko)ESENCIJALNA DOBRAKontroverzan koncept tzv. essential facilities, gde se dominantna društva primoravaju da daju pristup takvim dobrima u odsustvu diskriminacije ili aktivnih koraka ka gušenju konkurenta. Esencijalna dobra mogu biti: luke, aerodromi, putevi, ali i intelektualna svojina esencijalna za razvoj novih proizvoda.SPREČAVANJE NOVOG PROIZVODAVarijacija na temu esencijalnog dobra:Zloupotreba sprečavanja pojavljivanja novog proizvoda na tržištu za koji postoji aktuelna ili potencijalna potražnja Ovde se uglavnom radi o autorskim pravima, patentni sistem reguliše mogućnost razvoja novih proizvoda na osnovu starihINTELEKTUALNA SVOJINAPosedovanje zakonito određene intelektualne ili druge svojine ne može biti zloupotreba, niti pravo konkurencije može oduzeti tu svojinu.Pravo konkurencije može da reguliše upotrebu intelektualne svojine. U praksi, posedovanje i upotreba su veoma bliski koncepti, jer je bez upotrebe samo vlasništvo bezvredno.ZLOUPOTREBE EKSPLOATISANJAZloupotrebe eksploatisanja nisu striktno vezane za konkurenciju: “dranje” potrošača ne mora da znači da se (dodatno) guši konkurencija (tj. da se guše konkurenti dominantnog učesnika na tržištu)Primer 1: cena koja je previsoka (dominantan prodavac) ili preniska (dominantan kupac)-klasično “dranje”, nikada dokazano u praksi EU ili Srbije: pravni sistem ne želi da određuje koja je cena “previsoka” a koja “prava”Primer 2: “nepravedne klauzule”—npr. vezivanje kupovine drugog proizvoda koji nije vezan za glavni proizvod (slučajevi Microsoft-vezivanje Internet Explorera i Windows Media Playera uz Windows OS)Megatrend univerzitetFakultet za poslovne studijeBeograd

Poslovno pravoDeveti blok-drugi čas: izuzeća od zabrane© Veljko Milutinović 2011.Neovlašćeno umnožavanje je zabranjenoDE MINIMIS PRINCIPPravilo de minimis iz prava EU je uvedeno u novi ZZK, član 14, pod imenom “sporazumi manjeg značaja.”U pitanju su restriktivni sporazumi čiji je mogući uticaj na tržište mali.

DE MINIMIS U EUDe minimis pravilo je prvi put formulisao Evropski sud pravde 60tih godina, u slučajevima gde, iako su strane imale nameru da ograniče konkurenciju, njihov tržišni udeo je bio beznačajan (ispod 3%): sve i da su hteli, nisu bili u mogućnosti da utiču na konkurenciju na tržištu.DE MINIMIS U EU (2)Tokom decenija, Evropska komisija je izmenila de minimis princip i postepeno uvela pravilo da sporazumi čiji je cilj ograničenje konkurencije ne mogu biti de minimis i precizirala tržišne udele za primenu pravila.DE MINIMIS U ZZKČlan 14. ZZK definiše sporazume manjeg značaja na identičan način kao i Evropska komisija.Vertikalni sporazumi do 15% udelaHorizontalni sporazumi do 10% udelaKombinovani sporazumi do 10% udela.Mreže sličnih sporazuma do 30% udela.U slučaju hardcore ograničenja, de minimis se ne primenjuje. POJEDINAČNO IZUZEĆEPoput prava EU i stari i novi ZZK predviđaju mogućnost izuzeća restriktivnih sporazuma od zabrane. Zamisao je da mnogi sporazumi, iako prima facie ograničavaju slobodnu konkurenciju, imaju ekonomsku logiku i opravdanje, kao i prednosti za potrošače, stoga treba da budu dozvoljeni. ČLAN 11. ZZK“Restriktivni sporazumi mogu biti izuzeti od zabrane ukoliko doprinose unapređenju proizvodnje i prometa, odnosno podsticanju tehničkog ili ekonomskog napretka, a potrošačima obezbeđuju pravičan deo koristi pod uslovom da ne nameću učesnicima na tržištu ograničenja koja nisu neophodna za postizanje cilja sporazuma, odnosno da ne isključuju konkurenciju na relevantnom tržištu ili njegovom bitnom delu.”POJEDINAČNO IZUZEĆEU srpskom sistemu (kao i u starom sistemu EU-pre 2004.) pojedinačno izuzeće izdaje Komisija za zaštitu konkurencije, na zahtev učesnika u sporazumu.Izuzeće čini restriktivan sporazum zakonitim i štiti ga od osporavanja. KRITERIJUMI ZA IZUZEĆEPrivredno-tehnički napredakProporcionalnost restriktivnih klauzula u odnosu na cilj poboljšanjaPrenošenje pravednog dela dobiti na potrošačeNema isključenja konkurencijeMaksimalno trajanje izuzeća: 8 god.PRIVREDNO-TEHNIČKI NAPREDAKU suštini, novi izum, bolji tehnološki proces ili poslovni metod koji zahteva određeno ograničenje konkurencije.Primer 1: razvoj litijum-jonske baterijePrimer 2: sistem za kvalitetniju distribuciju npr. auto delova. PROPORCIONALNOST OGRANIČENJAOgraničenje konkurencije mora biti proporcionalno pozitivnom cilju.Primer: da li je za zajednički razvoj nove baterije između dvojice proizvođača neophodno da oni ne konkurišu jedan drugome ni u proizvodnji kablova?Ovo pitanje je uglavnom pitanje zdravog razuma.PRENOŠENJE DOBITI NA POTROŠAČEPrenošenje dobiti na potrošače znači da restriktivni sporazum nije zaključen samo zbog profita učesnika.Dobit može biti ne samo niža cena, već i bolji proizvod za istu cenu.Što je veći stepen konkurencije, to je veći izgled da će učesnici morati da prenesu dobit na potrošače. BEZ ISKLJUČENJA KONKURENCIJEZabrana isključenja konkurencije znači da sporazum ne sme da utiče na jako veliki deo tržišta (obično preko 50%), ili da isključi mogućnost drugih učesnika na tržištu da konkurišu u potpunosti. KOLEKTIVNO IZUZEĆEKoncept iz prava EU, osmišljen da smanji teret prava konkurencije na privredu, kao i da smanji broj predmeta koji upravni organ mora da obradi.Umesto pojedinačne prijave sporazuma upravnom organu, sporazumi su izuzeti od zabrane a priori i kolektivno, bez potrebe za ulaženjem u meritum stvari.Nema ograničenja trajanja izuzeća.OPŠTI KRITERIJUMI ZA KOLEKTIVNO IZUZEĆEOsnovni kriterijumi u EU (uskoro i u Srbiji, Predlog uredbe o vrstama zabranjenih sporazuma koji se izuzimaju od zabrane i uslovima za izuzeće) su da sporazum ne prelazi:30% udela na tržištu za vertikalne sporazume

20% udela na tržištu za horizontalne sporazume.OPŠTI KRITERIJUMI ZA KOLEKTIVNO IZUZEĆE (2)Zabrana hardcore ograničenja (fiksiranje cena, ograničenje proizvodnje, podela teritorije).U teoriji, isti kriterijumi kao kod pojedinačnog izuzeća.U praksi, veoma različiti, jer se ne ispituju stvarno dobri aspekti sporazuma, već se iskorenjuju loši.Zabrana hardcore ograničenja de facto postoji i kod pojedinačnih izuzeća-ona se izuzetno retko izuzimaju. IZUZETI HORIZONTALNI SPORAZUMISporazumi o specijalizaciji (uključujući zajedničku proizvodnju)Sporazumi o zajedničkom istraživanju i razvoju.SPORAZUMI O SPECIJALIZACIJISporazumi kojima se jedan ili više učesnika obavezuje da neće proizvoditi određeni proizvod, a da će ih jedna ili više strana proizvoditi i prodavati ovim drugima.Sporazumi o zajedničkoj proizvodnji: dva ili više učesnika se obavezuju da će zajedno proizvoditi određen proizvod. SPORAZUMI O ZAJEDNIČKOM ISTRAŽIVANJU I RAZVOJUSporazumi o zajedničkom razvoju i/ili korišćenju novih procesa. Ako se reguliše i korišćenje procesa, proces mora biti predmet intelektualne svojine ili značajnijeg know-how.IZUZETI VERTIKALNI SPORAZUMIEkskluzivna distribucijaSelektivna distribucijaEkskluzivna kupovinaFranšizaEKSKLUZIVNA DISTRIBUCIJATakođe poznata kao obaveza ekskluzivne prodaje.Prodavac se obavezuje da prodaje predmetnu robu isključivo kupcu.Uglavnom neproblematična u okviru maksimalnog udela, osim ako postoji zabrana pasivne prodaje.SELEKTIVNA DISTRIBUCIJADistribucija kroz ograničenu mrežu distributera.Prodavac se obavezuje da ne prodaje izvan mreže. U EU, kvalitativna selektivna distribucija uglavnom nije restriktivni sporazum uopšte.Članovi moraju biti slobodni da prodaju jedni drugima kao i krajnjim potrošačima; mogu biti ograničeni da prodaju samo iz svoje radnje.EKSKLUZIVNA KUPOVINAObaveza kupca da kupuje predmetnu robu samo od prodavca.Usko povezana sa obavezom nekonkurisanja, koja se može nametnuti i forsiranjem količina (preko 80% potreba).FRANŠIZAKomisija je “zaboravila” da definiše ovaj pojam. Prema pravu EU, vertikalni sporazum kojim se prenosi određena intelektualna svojina i know-how, kao i kompletan biznis metod, najčešće u razmenu za nadoknadu. Uglavnom sadrži selektivnu ili ekskluzivnu distribuciju.Пословно право МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБЕОГРАД© Вељко Милутиновић 2011.Девети блок-трећи час: обнављање градива-акционарска друштва ИсторијатПотреба за акционарским друштвом произилази из могућности да лица, која имају одређену имовину, идеју или привилегију привуку капитал који би омогућио потпуно економско искориштавање истеСуштина акционарског друштва јесте да је издавање акција (често) јефтинија алтернатива подизању капитала путем кредита одн. позајмицаПрво забележено акционарско друштво датира из 1250, у Тулузу, у Француској: Млинарско друштво Базакла; најстарији уговор о преносу удела (акција) датира из 1288. The East India CompanyThe East India Company (Компанија за источну Индију): највеће, најбогатије и најконтроверзније акционарско друштво у историји; основано 1600. повељом енглеске Краљице ЕлизабетеМандат East India Company је била трговина са Индијом и истоком уопште; 1615. су Могулски владари званично подржали енглески монопол на трговину са Индијом, а врхунац

је достигнут 1670, када је друштво добило краљевско овлашћење да: подиже војске, води ратове, кује и штампа новац и да врши судску властПосле деценија негативног јавног мњења и уласка званичних британских власти у Индију, 1874. је Краљица Викторија формално повукла повељу друштваJohn Law и Compagnie de l'OccidentФранцуска Compagnie de l'Occident-Компанија за Запад, на енглеском The Mississippi Company, основана 1684. за трговину долином Мисисипија1718. ово друштво је преузео John Law, који је 1716. основао Banque Générale Privée; John Law је кроз банку штампао папирни новац, који је од 1718. гарантовао Краљ ФранцускеЈohn Law је “пумпао” вредност друштва лажним извештајима и исплаћивао дивиденде новцем који је сам штампао у својој банциКрајем 1720. “поход на банку”: инвеститори су покушали да претворе свој папирни новац у метални, када се испоставило да за штампани новац-нема покрића: први берзански и финансијски крах у историјиРазвој правног субјективитетаДо 19. века, није била развијена фикција правне личности, а још мање фикција ограничене одговорностиОсновна претпоставка за ограничену одговорност налазила се у правном субјективитету акционарског друштва и привредних друштава уопште1868. (после Грађанског рата), САД су усвојиле чувени Амандман на Устав САД: секција 1. Амандмана је прописала да ниједна савезна држава не може умањити права и привилегије које носи држављанство САД Santa Clara County v. Southern Pacific Railroad, Врховни суд САД (1886): иако Суд о томе није рекао ни реч, писар је унео резиме у штампану верзију пресуде у коме се наводи да Врховни суд сматра да је неспорно да XIV амандман даје једнаку правну заштиту корпорацијама као и људимаНаслеђе и контекст Santa Clara CountyКроз папагајско понављање историјске неистине, лажни резиме је постао правоДанас је неспорно да корпорације уживају сва људска права која нису везана за биолошку природу човека (право на приватност, право на имовину, право на правично суђење, неретроактивност казнених прописа)-како у САД тако и у целој Европи, укључујући Србију (на основу, између осталог, Европске конвенције о људским правима-Стразбуршки суд)Dartmouth College v. Woodward (1818.) Врховни суд је пресудио да корпорације (укљ. непрофитна друштва-у овом случају универзитет) имају право да захтевају примену уговора пред судовима једнако као и физичка лицаВ. Британија и ЕвропаУ Великој Британији, исход Dartmouth College је уследио много касније: 1844. усвојен је Joint Stock Company Act, који је дозволио изричито формирање акционарских друштава без краљевске дозволеОграничена одговорност уследила је 1855. кроз Limited Liability Act, који је дозволио привредним друштвима (акционарским и личним) да ограниче одговорност стављањем речи “Limited” уз пословно имеКонтинентална Европа каскала је за В. Британијом: закон о Gesellschaft mit beschränkter Haftung (GmbH) у Немачкој усвојен је 1892, а остале земље су убрзо следиле примерДефиниција акционарског друштваАкционарско друштво је:привредно друштво које оснива једно или више лица (правних или физичких)у својству акционара ради обављања одређене делатностипод заједничким пословним именомчији је основни капитал утврђен и подељен на акцијеАкционарско друштво одговара за своје обавезе целокупном имовином, док акционари одговарају само до износа уговореног а неуплаћеног улога (ограничена одговорност)Нови Закон о привредним друштвима (2011.)До сада је оснивачки акт био главни акт и он се могао мењати-он ће, од фебруара 2012. одражавати једно фиксно, историјско стање у тренутку оснивањаМинимални основни капитал је 3.000.000 динара, осим ако је законом другачије прописано (нпр. за банке-10.000.000 евра)Управљање друштвом и остала питања се сада регулишу статутом (који је раније постојао као опциона категорија-сада је обавезан али се опет не региструје код АПР)Статут, за разлику од оснивачког акта, се може мењати бесконачно након оснивањаОргани друштва

Као и код д.о.о. организација а.д. може бити једнодомна или дводомна, али органи нису исти код дводомнеКод једнодомне организације, органи су:Скупштина иЈедан или више директора, одн. одбор директораКод дводомне организације, органи су: СкупштинаНадзорни одборЈедан или више извршних директора, одн. извршни одборУ једночланом а.д, функцију скупштине врши једини акционарОрганизација се прописује у статутуСкупштинаСкупштина се састоји од свих акционара а.д.Акционари имају право гласа у скупштини, у зависности од класе акција које поседу, као и право да учествују у расправама, дају предлоге и постављају питања, у складу са статутом и пословником скупштинеСкупштина одлучује о: изменама статута; повећању или смањењу основног капитала, као и о сваком издавању хартија од вредности (акција или др.); броју одобрених акција; променама права или повластице било које класе акција; статусним променама и променама правне форме; стицању и располагању имовином велике вредности; расподели добити и покрићу губитака; усвајању финанскијских извештаја и извештаја ревизора;Скупштина (2)усвајању извештаја одбора директора, одн. надзорног одбора (ако је дводомно а.д.); накнада директорима, одн. члановима надзорног одбора (ако је дводомно а.д.); именовању и разрешењу директора; именовању и разрешењу надзорног одбора (дводомно); покретању поступка ликвидације, одн. давању предлога за стечај; избору ревизора и накнаде за његов рад и другим питањимаДиректориДиректора има један или више; када их је три или више, они се зову одбор директораМандат се прописује статутом, не дужи од четири године, с тим што може бити обнављан бесконачноДиректори могу бити извршни и неизвршни; ако има мање од три директора, сваки директор је извршниИзвршни директори заступају а.д. заједнички, ако статутом није другачије одређеноНадзорни одборДводомна а.д. имају и извршни одбор, о коме ће бити више речи каснијеОна имају и надзорни одбор; правила су иста као ког дводомног д.о.о. (избор, надлежности), уз неке додатне надлежности специфичне за а.д:Издаје одобрене акције, ако је за то овлашћен статутом или одлуком скупштинеУтврђује емисиону цену (цену издавања) акција и других хартија од вредности)Доноси одлуку о исплати међудивиденде (више речи о томе касније)АкцијаАкција је хартија од вредности коју издаје акционарско друштво са одређеном номиналном или рачуноводственом вредношћу која представља део његовог основног капиталаДематеријализација акција: уместо штампања, у Србији се акције уписују, електронским путем, у Централни регистар хартија од вредности (основан 2001.), са посебним рачуном за сваког акционара (www.crhov.rs)Акција се разликује од удела у другим врстама привредних друштава утолико што представља хартију од вредности и што представља део капиталаВелика разлика је такође што се акцијама, ако није другачије прописано-слободно располажеОбичне акцијеОбична акција даје власнику:Право својине над делом капитала друштваПраво на дивидендуПраво на учешће у управљању акционарским друштвомПраво учешћа у расподели ликвидационог остатка или стечајне масеПраво прече куповине акција из нових емисијаУ принципу, једна акција даје један глас, с тим што може бити прописано да више акција заједно дају један гласОбичне акције (за разлику од преференцијалних) не могу се претворити у другу врсту акције (тј. преференцијалну) нити у друге хартије од вредности (нпр. обвезнице)Преференцијалне акцијеПрава која даје преференцијална акција могу бити:

Право на дивиденду у унапред утвђеном износу или проценту номиналне вредности акције, која се исплаћује приоритетно у односу на имаоце обичних акцијаПраво да се дивиденда исплати пре обичних акцијаПраво да се партиципира у дивиденди имаоца обичних акцијаПраво претварања акција у обичне или у другу класу преференцијалних акцијаПраво продаје акција а.д. за унапред утврђен износУкупна номинална вредност преференцијалних акција не сме бити већа од 50% основног капитала друштваПреференцијалне акције(2)Власници преференцијалних акција учествују у раду Скупштине без права гласа, осим ако је другачије уређено законом Постоји право прече куповине акција из исте класеПреференцијалне акције обично служе за финансијске инвеститоре, док обичне акције служе активнијим члановима (запослени у друштву, друга друштва која имају управљачка права)Недостатак управљачких права код преференцијалне акције надомешћује се већим финансијским правима-предности приликом исплатеКласе акција и отуђивањеКласа акција: скуп конкретних права која прате акцију а која се прописују статутомБитно је да класе акција гласају посебно о питањима везаним са своју класу: да ли ће се издавати још таквих акција, да ли ће се мењати у другу класу, итд.У начелу, акционар може продати своју акцију било када и било комеУ затвореном акционарском друштву (по старом закону), акционар је могао бити под обавезом да, пре продаје акције, стекне одобрење управе или скупштине, док је акционар у отвореном а.д. није могао бити под таквом обавезомПо новом закону, акционари нејавног а.д. могу бити обавезани да траже одобрење; акционари јавног а.д.-неЗамењиве обвезнице и варанти Замењиве обвезнице су обвезнице које ималац може, под одређеним условима, да замени за обичне акције Варанти су хартије од вредности који дају могућност имаоцу да одређени број акција (одређене врсте и класе) откупи по одређеној цени и у одређено времеЦентрални регистар хартија од вредности Почео са радом крајем 2001. пуно име: Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности Централни регистар региструје све акције а.д. које су регистроване у Србији обавезно-без регистрације нема акције; он региструје и друге врсте хартија од вредностиСвака купопродаја акција и исплата дивиденди мора се вршити преко Централног регистраЈавна понуда акцијаЈавне понуде, по старом систему, радила су отворена акционарска друштва, а сада ће их радити “јавна” акционарска друштва, која ће управо јавним издавањем акција постајати јавнаЈавна понуда акција представља саму суштину савременог, инвеститорског капитализма, кроз скупљање капитала од непознатих лицаЈавна понуда акција повлачи за собом материјалну и кривичну одговорност за тачност података о а.д. а посебно оних финансијских (приход, дугови)Јавна понуда повлачи за собом обавезу објављивања проспекта, у дневним гласилима и на интернетуЈавна понуда није обавезна када се продаје квалификованим инвеститорима (банкама, држави и сл.)Преузимање Јавна (по досадашњем систему: отворена) а.д. могу бити предмет тзв. преузимања

Понуда за преузимање је јавна понуда свим акционарима циљног друштва за преузимање свих акција са правом гласаПонуда се врши недискриминаторски: према свим акционарима (исте класе) истаПонуда се објављује обавезно у великотиражним дневним новинама и садржи податке о понуђачу, циљном друштву, понуђеној цени и намерама после преузимањаЦена не може бити мања од просечне тржишне цене акције у последња три месеца (код добровољних понуда) или, ако је купац куповао акције у последњих дванаест месеци-највиша цена по којој је то чинио (ако је виша)Обавезна понуда за преузимањеАкционар који стекне више од 25% акција друштва мора да да понуду за преузимање преосталих акција са правом гласаИсто важи и за лице које је, после понуде за преузимање, стекло мање од 75% акција-ако жели да стекне додатне акције, мора да да понуду за откуп свих акцијаОбавеза о куповини преко 25% познаје многе изузетке:

Акције стечене наслеђивањем или поделом брачне имовине, на основу стечаја или ради обезбеђења потраживањаАкције које припадају држави (се не преузимају овако)Принудни откуп-squeeze-outНаше, као и већина других права познају институт принудног откупа акција мањинских акционара (енг. squeeze-out, “истискивање” мањинских акционара)Право принудног откупа има власник акција које представљају најмање 90% основног капитала и 90% гласачких праваСтатутом се може искључити ово право или захтевати већи проценат акцијаОдлуку доноси скупштина (де факто-власник 90%), с тим што власници преференцијалних акција не гласају (стога обавеза да купац већ има 90% акција са правом гласа)Цена се бира из претходног тромесечног периода Постоји и обавеза власника 90% да откупи акције мањинских акционара који му то понуде, по сличном системуСтатусне промене: припајање и спајањеСвако привредно друштво може бити предмет статусних променаКод статусних промена, друштво (друштво преносилац) се реорганизује тако што на друго друштво (стицаоца) прелазе имовина и обавезе друштва, док чланови одн. акционари стичу уделе одн. акције у друштву стицаоцу, осим ако се статусном променом ствара ново друштво-тада важе обична правила о оснивању новог друштваКод припајања, целокупна имовина и обавезе преносе се на друштво стицаоца и тиме друштво преносилац престаје да постоји, без поступка ликвидацијеКод спајања, друштво стицалац је ново друштво, на које два или више друштва преносе своју имовину и обавезе и такође, као у случају припајања, престају да постоје-без поступка ликвидацијеСтатусне промене: подела и издвајањеКод поделе, друштво преносилац се дели на два или више друштава, које деле његову имовину и обавезеКада је подела на двоје или више нових друштва, ради се о “подели уз оснивање”Када је подела на двоје или више постојећих друштава, ради се о “подели уз припајање”, јер тиме обавезе и имовину стиче друштво стицалац припајањемКада је подела на једно или више нових и једно или више постојећих друштава, ради се о “мешовитој подели”Издвајање се исто може радити “уз оснивање”, “уз припајање” или “мешовито”, с тим што се издвајање разликује утолико што део имовине и обавеза прелази на друга друштваПовезана друштваДруштва се могу повезивати (тј. да једно утиче на одлуке другог): Учешћем у капиталу, одн. ортачком уделу (повезивање капиталом)Уговором (уговорно повезивање) или Мешавином ова два метода (мешовито повезана)Повезивање може произвести:Групу друштава (концерн)Холдинг Друштва са узајамним учешћем у капиталу