Poslovno Pravo Knjiga

Poslovno pravo - Pravo privrednih dru{tava

1- Preduze}e (pojam i vrste) - Preduze}e je pravno lice koje obavqa delatnost proizvodwe, prometa robe i vr{ewa usluga na tr`i{tu radi sticawa dobiti (dobitna (lukrativna) delatnost).

Postoje tri oblika preduze}a:- Privredno dru{tvo- Dru{tveno preduze}e- Javno preduze}eU na{em pravu postoje slede}i tipovi preduze}a:- Vlasni~ki (lica van preduze}a poseduju udele ili akcije; to su

privredna (trgova~ka) dru{tva)- Nevlasni~ki (niko van wih nema prava na udele ili akcije; to su

obi~na dru{tvena preduze}a)Obzirom na organizacioni oblik, javqaju se ~etiri tipa privrednih

(trgova~kih) dru{tava:1- Orta~ko dru{tvo2- Komanditno dru{tvo3- Dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u4- Akcionarsko dru{tvoPrva dva tipa su dru{tva lica ili personalna dru{tva (li~na

vezanost ~lanova dru{tva i wihova neograni~ena solidarna odgovornost).

Druga dva tipa su dru{tva kapitala ili kapitalska dru{tva (bitan je prikupqeni kapital u wima, a ne li~na svojstva ~lanova; upravqawe mogu vr{iti druga lica, a ~lanovi ne odgovaraju za obaveze dru{tva).

2- Preduzetnik kao privredni subjekat - Preduzetnik je svako fizi~ko lice koje na tr`i{tu, u vidu zanimawa, a radi sticawa dobiti, u svoje ime i samostalno obavqa delatnost proizvodwe, prometa i pru`awa usluga, kao i slobodne profesije koja je odre|ena zakonom. Preduzetnik odgovara celokupnom svojom imovinom. Upisuje se u registar i iz istog bri{e prilikom prestanka preduzetnika. Za privrednu (trgova~ku) delatnost privatni preduzetnik osniva radwu. Vi{e lica (do 10 ) osnivaju orta~ku radwu. Radwe se razlikuju od preduze}a (registruju se kod organa uprave, a ne suda; lak{e prestaju sa radom; imaju upro{}eno kwigovodstvo).

3- Zadruga - Zadruga je oblik organizovawa fizi~kih lica (zadrugara) u kojoj oni, poslovawem na zadru`nim principima ostvaruju svoje ekonomske, socijalne i kulturne interese. Zadruge mogu biti zemqoradni~ke, stambene, potro{a~ke, itd. One mogu biti sa ili bez udela. Zadruga je korporativno udru`ewe i ima svojstvo pravnog lica. Upisuje se u sudski registar.

Zadrugu mo`e osnovati najmawe 10 lica (osim stambene - 30 lica). Osniva~ki akt je ugovor o osnivawu. Poslove zadruge obavqaju

zadrugari ili lica zaposlena u zadruzi. Zadrugom upravqaju zadrugari (jedan zadrugar jedan glas). Organi zadruge su: skup{tina, upravni odbor, direktor i nadzorni odbor.

Zadru`na svojina se obrazuje iz udela zadrugara, ~lanarine ili zarade zadruge. Svaki zadrugar ima jednak udeo u zadruzi. Udeli se upisuju u nov~anim sredstvima. Udeli se mogu vratiti tek po prestanku statusa zadrugara. U zadrugama bez udela, sredstva se obezbe|uju ~lanarinama, koje se ne vra}aju. Kod raspodele dobiti zadruge, deo odlazi u rezervni fond, a ostalo se deli zadrugarima. Zadruga za obaveze odgovara celokupnom imovinom (tj. svi zadrugari solidarno).

Zadruga prestaje likvidacijom, ste~ajem ili statusnom promenom (spajawe, pripajawe, podela). Da bi zadruga prestala odlukom skup{tine, potrebno je najmawe onoliko glasova koliko je bilo potrebno za weno osnivawe.

Zadru`na revizija se sprovodi radi ispitivawa: primene principa, poslovawa, imovinsko-pravnih odnosa, primene op{tih i zadru`nih pravila zadruge. Ona je obavezna i mo`e biti redovna (svake 2 godine) i vanredna, a obavqaju je zadru`ni savezi.

4- Privredni subjekti u uporednom pravu - Postoje dve vrste privrednih subjekata: fizi~ka lica i pravna lica. Za obe je bitno da obavqaju privrednu (trgova~ku) delatnost stalno, profesionalno, radi sticawa dobiti. Na wih se primewuje trgova~ko pravo (a ne gra|ansko).

Individualni trgovac je osnovni subjekat trgova~kog prava. Pojam trgovca se mo`e odrediti pomo}u dvaju sistema:

- Objektivni sistem (pojam trgovca se izvodi iz trgova~kog posla, bez obzira na li~na svojstva trgovca; odre|eni su trgova~ki poslovi i onaj ko obavqa te poslove se smatra trgovcem)

- Subjektivni sistem (propisuju se uslovi koje neko fizi~ko lice mora da ispuni da bi bilo trgovac; razlikuju se trgovci po zanimawu i trgovci po upisu)

5- Pojam privrednog dru{tva - Privredno dru{tvo je privatnopravna zajednica lica sa sopstvenim pravnim subjektivitetom, osnovana ugovorom ili drugim pravnim poslom, za obavqawe odre|enih delatnosti u ciqu sticawa dobiti.

6- Vrste privrednih dru{tava - Su{tinska podela privrednih dru{tava je prema organizacionom obliku i karakteru odnosa izme|u ~lanova dru{tva:

1- Orta~ko dru{tvo (javno trgova~ko dru{tvo, dru{tvo sa neograni~enom solidarnom odgovorno{}u)

2- Komanditno dru{tvo3- Komanditno dru{tvo na akcije4- Akcionarsko (deoni~ko) dru{tvo

5- Dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}uSvi nabrojani oblici privrednih (trgova~kih) dru{tava se po

svojstvima i pravnoj prirodi mogu svrstati u dve grupe:1- Dru{tva lica (personalna dru{tva)2- Dru{tva kapitala (kapitalska odnosno kapitalisti~ka dru{tva ili

kompanije ili korporacije)Dru{tva lica - Li~na vezanost ~lanova je osnova organizacije

(jednoglasnost odlu~ivawa, pravo na vo|ewe i zastupawe dru{tva imaju svi ~lanovi). U nekim pravima ova dru{tva nisu pravna lica (imovina uneta u dru{tvo je i daqe imovina ~lana; imovinom ne upravqa samo dru{tvo ve} ~lanovi dru{tva zajedni~ki). U na{em pravu dru{tva lica su pravna lica, pa je imovina dru{tva wegova imovina. Dru{tva lica su: orta~ko dru{tvo i komanditno dru{tvo.

Dru{tva kapitala - Samostalna su od svojih ~lanova i imaju svojstvo pravnog lica. Svaki ~lan je vezan pojedina~no sa dru{tvom. Odluke se donose po ve}inskom principu. Upravqawe mo`e biti povereno spoqnim licima. Imovina dru{tva pripada dru{tvu (a ne ~lanovima), a ~lanovi samo imaju prava na udele i akcije. Za obaveze odgovara dru{tvo celokupnom imovinom (a ne ~lanovi). Dru{tva kapitala su: akcionarsko dru{tvo, dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u i komanditno dru{tvo na akcije.

7- Nastanak i istorijski razvoj privrednih dru{tava - U po~etku je pravni subjektivitet priznavan samo fizi~kim licima, a kasnije je po~eo da bude priznavan i zajednicama lica.

Universitas - Ozna~ava zajednicu lica u rimskom pravu kojoj je priznavan pravni subjektivitet. Te zajednice su bile: dr`ava, op{tine, a kasnije i drugi kolektiviteti. Universitas je prema tre}im licima istupao samostalno (fizi~ka lica koja ga ~ine su ostajala nevidqiva). Imovina universitasa je bila wegova imovina (a ne ~lanova). Za obaveze je odgovarao samo universitas (bez odgovornosti ~lanova).

Societas - Ozna~ava obligaciono-pravni odnos izme|u lica, bez pravnog subjektiviteta (ortakluk). Imovina societasa je bila imovina ~lanova. Za obaveze su odgovarali ortaci (a ne societas). Napu{tawem societasa barem jednog ortaka, prestajao je societas.

U dana{we vreme kapitalska trgova~ka dru{tva (akcionarska dru{tva, d.o.o. i komanditna dru{tva na akcije) su oslowena na universitas. Kod personalnih dru{tava se znatno odstupilo od pravila societasa, tako da su dobila odre|ena prava i ovla{}ewa.

8- Pojam i struktura prava privrednih dru{tava - Potrebno je razlikovati pravo privrednih dru{tava:

- Kao grane prava (sadr`i pravne norme kojima se odre|uje pravni polo`aj privrednih dru{tava)

- Kao nau~ne discipline (segment privatno-pravnih nauka koji izu~ava pravne norme kojima se ure|uje polo`aj privrednih dru{tava)

Pravo privrednih dru{tava se bavi izu~avawem pravnog polo`aja samo onih dru{tava koja imaju privredno-pravni (dobitni) karakter. Me|utim, ne obuhvata ni neke privredne subjekte dobitnog karaktera (preduzetnici, zadruge dobitnog tipa) jer nisu privredna dru{tva.

Pravo privrednih dru{tava se mo`e podeliti na dva dela:- Op{ti (sadr`i zajedni~ka pravila za sva privredna dru{tva)- Posebni (sadr`i pravila za pojedine tipove privrednih dru{tava)

9- Istorijski razvoj prava privrednih dru{tava - Pravo privrednih dru{tava se razvijalo sa razvojem trgova~kih dru{tava na tradicijama societasa i universitasa. U sredwem veku najvi{e se razvilo u severnoj Italiji. Tamo je nastalo posebno pravo trgovaca. U Italiji od 13. veka nastaju dru{tva lica na tradicijama societasa (orta~ka i komanditna dru{tva). Dru{tva kapitala nastaju znatno kasnije. Prvo akcionarsko dru{tvo je Holandsko-isto~noindijska kompanija osnovana 1602., a prvo d.o.o. je nastalo u 19. veku u Nema~koj.

Prva kodifikacija trgova~kog prava je izvr{ena u Francuskoj posle gra|anske revolucije (Trgova~ki zakonik 1807. godine).

U srpskim zemqama status trgova~kih dru{tava je bio ure|en zakonima drugih zemaqa ili zakonima sa~iwenim po uzoru na zakone drugih zemaqa. U Srpskoj Vojvodini je bio na snazi Hrvatsko-ugarski Trgova~ki zakon iz 1875. godine. U Srbiji je donet Trgova~ki zakon 1860., a u Crnoj Gori 1910. godine.

U Kraqevini SHS polo`aj privrednih (trgova~kih) dru{tava je bio ure|en zakonima koji su va`ili do 1918. godine na pravnim podru~jima zemaqa iz kojih je Kraqevina nastala. Godine 1937. je donet Trgova~ki zakon Kraqevine Jugoslavije, ali on nije primewivan.

U periodu komunisti~kog terora privredna dru{tva nisu postojala do 1988. godine (Zakon o preduze}ima). Godine 1996. donet je novi Zakon o preduze}ima, koji va`i u Srbiji. U Crnoj Gori je donet 2002. godine Zakon o privrednim dru{tvima.

10- Uporedno pravo privrednih dru{tava - Postoje tri glavna sistema ure|ivawa pravnog polo`aja trgova~kih dru{tava: germanski, romanski i anglo-ameri~ki.

U germanskom pravnom sistemu trgova~ka dru{tva su dru{tva i udru`ewa koja obavqaju trgova~ku delatnost. Za privredni `ivot najve}i zna~aj imaju dru{tva regulisana Nema~kim trgova~kim zakonikom iz 1897. godine (javno trgova~ko dru{tvo, komanditno dru{tvo i tajno dru{tvo) kao i akcionarska dru{tva i d.o.o. regulisana posebnim zakonima. Bitno se razlikuju dru{tva lica od dru{tava kapitala.

U romanskom pravnom sistemu (za razliku od nema~kog) sva trgova~ka dru{tva imaju svojstvo pravnog lica. Javna trgova~ka dru{tva i komanditna dru{tva (poput akcionarskog dru{tva i d.o.o.) se smatraju trgova~kim dru{tvima, bez obzira na predmet poslovawa. Ovo reguli{e Zakon o trgova~kim dru{tvima Francuske od 24.07.1966. Svojstvo pravnog lica sva trgova~ka dru{tva sti~u upisom u trgova~ki registar.

U anglo-ameri~kom pravnom sistemu postoje dva tipa dru{tava: partnership i company (u ameri~kom pravu corporation). Partnership je uporediv sa javnim trgova~kim dru{tvom i orta~kim dru{tvom. Nema svojstvo pravnog lica. Da bi partnership imao karakter trgova~kog dru{tva mora imati dobitni (lukrativni) ciq. Company (corporation) je po svojoj formi trgova~ko dru{tvo (bez obzira da li ima dobitni ciq) i ima svojstvo pravnog lica. Ona ima karakter akcionarskog dru{tva (deli se na: public company i private company). Registracija trgova~kih dru{tava ima veliki zna~aj. Trgova~ko dru{tvo mo`e obavqati samo delatnost za koju je registrovano, a poslovi sklopqeni van registrovane delatnosti su ni{tavni.

U Evropskoj uniji je do{lo do harmonizacije i jedinstvenog regulisawa mnogih pitawa iz oblasti prava privrednih dru{tava.

11- Osniva~i privrednog dru{tva (krug lica, ograni~ewe i odgovornost) - Osniva~i dru{tva mogu biti fizi~ka i pravna lica (ukqu~uju}i i javnopravna). Fizi~ka lica mogu osnivati sve tipove privrednih dru{tava. Pravna lica mogu osnivati akcionarska dru{tva, d.o.o., a u komanditnim dru{tvima mogu biti samo komanditori. Dr`ava mo`e osnivati javna preduze}a.

Osniva~i dru{tva, uz doma}a, mogu biti i strana pravna i fizi~ka lica (na osnovu Zakona o stranim ulagawima).

Fizi~ko lice mo`e biti ~lan samo u jednom dru{tvu sa neograni~enom solidarnom odgovorno{}u. Tako|e, preduzetnik (koji neograni~eno i solidarno odgovara za obaveze) ne mo`e biti ~lan orta~kog dru{tva niti mo`e biti komplementar u komanditnom dru{tvu. Ni orta~ko ni komanditno dru{tvo ne mo`e biti ~lan drugog orta~kog dru{tva niti ~lan komanditnog dru{tva u svojstvu komplementara.

Pri osnivawu privrednog dru{tva osniva~i moraju: postupati savesno i pa`qivo; uredno izvr{avati: obaveze iz osnova~kog akta, obaveze prilikom osnivawa i zakonske obaveze. Osniva~ koji propu{tawem svoji obaveza nanese {tetu dru{tvu, drugim osniva~ima ili tre}im licima, du`an je da nadoknadi {tetu. Zahtev za naknadu {tete mo`e da podnese dru{tvo, ~lanovi i akcionari koji imaju (predstavqaju) najmawe desetinu osnovnog kapitala ili osniva~kim aktom (statutom) odre|en mawinski deo (mawinski akcionari i ~lanovi) i poverioci preduze}a ~ija potra`ivawa iznose najmawe desetinu osnovnog kapitala preduze}a.

Osniva~i odgovaraju solidarno za poni{tenu registraciju dru{tva.

12- Osniva~ki akt privrednog dru{tva - Privredno dru{tvo se osniva osniva~kim aktom. Kada ima vi{e osniva~a, osniva~ki akt je u obliku ugovora. Kada dru{tvo osniva jedan osniva~, osniva~ki akt predstavqa odluku o osnivawu.

Osniva~ki akt mora biti u pismenom obliku, potpisan od osniva~a i overen u sudu.

Svaki osniva~ki akt mora da sadr`i slede}e odredbe:1- Firmu i sedi{te dru{tva2- Firmu i sedi{te osniva~a i mati~ni broj3- Delatnost dru{tva4- Osniva~ki ulog5- Prava, obaveze i odgovornosti osniva~a prema dru{tvu i

dru{tva prema osniva~u6- Uslove i na~ine utvr|ivawa i raspore|ivawa dobiti i sno{ewe

rizika7- Zastupnik dru{tva8- Za{tita `ivotne sredine9- Druge odredbeOsniva~kim aktom se odre|uje da li se dru{tvo osniva na odre|

eno ili neodre|eno vreme. Podrazumeva se osnivawe na neodre|eno vreme, ako aktom nije druga~ije odre|eno.

13- Preddru{tvo - Privredno dru{tvo se osniva aktom o osnivawu, ali pravni subjektivitet sti~e trenutkom upisa u sudski registar. Od dono{ewa osniva~kog akta, pa do upisa dru{tva u sudski registar, postoji stawe preddru{tva u kome osniva~i dobijaju odre|ena prava i obaveze, a sve u ciqu osnivawa i registrovawa dru{tva.

14- Jedno~lano dru{tvo - Jedno~lano privredno dru{tvo je dru{tvo jednog (fizi~kog ili pravnog) lica. Jedno~lano dru{tvo mo`e biti samo dru{tvo kapitala. Ovakvo dru{tvo se mo`e osnovati kao jedno~lano, a mo`e postati jedno~lano prenosom svih akcija (udela) na jednog ~lana dru{tva. U nekim pravima ovakvo dru{tvo nije dopu{teno. Osniva se odlukom o osnivawu. Akcionarsko dru{tvo se mo`e osnovati kao jedno~lano samo ako se osniva bez javnog upisa akcija. Jedno fizi~ko lice mo`e osnovati samo jedno jedno~lano dru{tvo (akcionarsko dru{tvo ili d.o.o.), pod uslovom da nije ~lan u nekom drugom dru{tvu i da nije preduzetnik. Fizi~ko lice kao ~lan jedno~lanog dru{tva ne mo`e sa tim dru{tvom zakqu~iti ugovor o kreditu, kauciji, garanciji, avalu i jemstvu. Ovo ne va`i za pravna lica.

15- Delatnost privrednog dru{tva - Privredna delatnost je proizvodwa i promet robe i vr{ewe usluga na tr`i{tu.

Privredno dru{tvo mo`e slobodno odabrati delatnost (osim u zakonom odre|enim slu~ajevima).

Da bi moglo vr{iti neku delatnost, preduze}e treba da ispuwava uslove za vr{ewe takve delatnosti.

Uslovi za obavqawe delatnosti se dele na:- Op{te (tehni~ka opremqenost, za{tita na radu, za{tita

`ivotne sredine)- Posebne (odnose se na konkretnu privrednu delatnost i

podrazumevaju: stru~nu spremu radnika, poslovne prostorije, posebne mere za{tite od opasnih materija)

Ispuwenost svih propisanih uslova konstatuje se re{ewem nadle`nog upravnog organa posle redovnog inspekcijskog nadzora.

Preduze}e mo`e da promeni svoju delatnost. Postoje tri tipa promena: pro{irewe, su`avawe i potpuna izmena delatnosti.

Dru{tvo mo`e pored osnovne da vr{i i sporedne delatnosti bez upisa istih u sudski registar, ako se one uobi~ajeno vr{e uz osnovnu delatnost (u mawem obimu ili privremeno). Naravno, i za vr{ewe sporednih delatnosti dru{tvo mora da ispuwava uslove za wihovo obavqawe.

Dru{tvo mo`e da zakqu~uje ugovore i obavqa druge poslove prometa robe i usluga samo u okviru delatnosti za koju je registrovano. Poslovi zakqu~eni van okvira registrovane delatnosti su ni{tavni, osim ako drugo lice nije znalo ili nije moralo znati za prekora~ewe. Tada se poslovi smatraju va`e}im.

Za obavqawe odre|enih delatnosti mo`e se zakonom propisati ve}i minimalni iznos osnovnog kapitala.

16- Firma privrednog dru{tva - Firma je ime pod kojim privredno dru{tvo posluje.

Deo dru{tva koji ima odre|ena ovla{}ewa u pravnom prometu ima svoj naziv, ali u prometu istupa pod firmom dru{tva i sa svojim nazivom.

Preduze}e slobodno odre|uje svoju firmu u zakonski odre|enim okvirima.

Firma mora imati obaveznu sadr`inu. Tu ulazi zakonom propisana oznaka tipa privrednog dru{tva:

- Orta~ko dru{tvo = "o.d." (uz li~no ime najmawe jednog ~lana)

- Komanditno dru{tvo = "k.d." (uz li~no ime najmawe jednog komplementara; obavezno bez imena komanditora)

- Akcionarsko dru{tvo = "a.d."- Dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u = "d.o.o."- Dru{tveno preduze}e = "d.p."- Javno preduze}e = "j.p."- Preduzetnik = Firma sadr`i wegovo li~no ime

U obavezne elemente firme ulaze i oznaka delatnosti i sedi{te dru{tva.

Preduze}e u firmu ne mora unositi sve delatnosti kojima se bavi, ve} najmawe jednu od wih, koja je upisana u sudski registar.

Firma se mo`e mewati na na~in odre|en osniva~kim aktom. Firma se mora mewati uvek kada se mewa bilo koji element iz wene obavezne sadr`ine.

Firma mo`e, pored obaveznih, sadr`avati i fakultativne elemente (crte`i, slike) koji ne dovode do zabune vezane za delatnost firme ili do zamene sa nekom drugom firmom.

Za uno{ewe imena ili dela imena istorijske i druge znamenite li~nosti, dr`ave, republike i op{tine potrebna je posebna dozvola.

Elementi ~ije je uno{ewe u firmu uvek zabraweno su: naziv strane dr`ave, wen grb, zastava i drugi amblemi; naziv me|unarodne organizacije i weni amblemi; znakovi za kontrolu i garanciju kvaliteta proizvoda i usluga.

Firma mora biti na srpskom jeziku. Mo`e biti i na nekom drugom jeziku, ali mora biti iste sadr`ine.

Pored pune firme, dru{tvo mo`e imati i skra}enu oznaku firme, koja se tako|e upisuje u sudski registar.

Preduze}e je du`no da u svom poslovawu koristi firmu u obliku u kome je upisana u sudski registar.

Firma se mo`e upotrebqavati i kao robni znak.Obavezno je isticawe firme na poslovnim prostorijama dru{tva.Svaka registrovana firma u`iva za{titu, koja mo`e biti dvojaka:

na osnovu upisa u sudski registar i na osnovu zabrane nelojalne konkurencije. U sudskom registru ne mogu biti upisana dva preduze}a istog ili sli~nog imena. U slu~aju konflikta prednost se daje preduze}u koje je ranije prijavilo firmu.

Za{titu svoje firme tu`bom preduze}e mo`e tra`iti u dva slu~aja:1- Ako je registarski sud napravio propust u svojoj du`nosti2- Ako je sporna firma upisana u registar kod drugog suda Pravo na za{titu firme tu`bom prestaje posle tri godine od dana

upisa u sudski registar sporne firme. Posle isteka tog roka firma se mo`e {tititi od nelojalne konkurencije, {to je utvr|eno posebnim zakonom.

Firma se mo`e prenositi, ali samo zajedno sa preduze}em koje pod tom firmom posluje. Ako se preduze}e prenese na drugo lice, za daqu upotrebu firme je potrebna saglasnost lica (ili wegovih naslednika) ~ije ime je sadr`ano u firmi.

17- Sedi{te privrednog dru{tva - Sedi{te preduze}a je mesto u kome se obavqa wegova delatnost. Ako obavqa delatnost u vi{e mesta, sedi{te je ono mesto u kome je sedi{te uprave. Sedi{te se unosi u akt o osnivawu i statut dru{tva, a upisuje se u sudski registar.

Deo dru{tva koji ima odre|ena ovla{}ewa nema sopstveno sedi{te, jer nema sopstveni pravni subjektivitet (u registru se vodi prema sedi{tu dru{tva). Deo dru{tva koji obavqa poslove iz delatnosti dru{tva u mestu van sedi{ta, u registar se upisuje prema mestu obavqawa tih poslova.

Preduze}e mo`e da promeni sedi{te (bez potrebe za obave{tavawem op{tinskih organa). Svaka promena sedi{ta se mora registrovati. Organ koji odlu~uje o promeni sedi{ta dru{tva je odre|en osniva~kim aktom dru{tva.

18- Upis u registar privrednog dru{tva - Upis u sudski registar je obavezan za zakonom utvr|ene kategorije privrednih dru{tava. U registar se upisuju i delovi privrednih dru{tava koji imaju odre|ena prava i obaveze u pravnom prometu.

U registar se upisuju podaci o osnivawu, organizovawu, povezivawu i prestanku subjekta upisa. Pored toga upisuju se: firma (naziv) i sedi{te (dru{tva i osniva~a), oblik preduze}a, osniva~ki ulozi i kapital, delatnost, ovla{}ewa, imena ovla{}enih lica, podaci o prinudnom poravnawu, likvidaciji i ste~aju subjekta upisa. U registar se upisuju sve promene ovih podataka.

Podaci u sudskom registru su javni i svako zainteresovan mo`e imati uvid u wih.

Registarski sud ocewuje ispuwenost zakonskih uslova za upis i proverava istinitost akata i navoda u zahtevu za upis.

Neosnovani upisi u registar se bri{u na zahtev zainteresovanog lica ili po slu`benoj du`nosti.

Podaci upisani u sudski registar se objavquju u "Slu`benom listu Srbije i Crne Gore".

Upis u sudski registar ima pravno dejstvo od dana upisa.

19- Organi privrednog dru{tva (op{ta pravila i vrste) - Privrednim dru{tvom upravqaju imaoci udela u wemu (srazmerno vrednosti udela).

Zaposleni u privrednom dru{tvu tako|e u~estvuju u upravqawu dru{tvom. U javnom preduze}u i dru{tvu kapitala sa ve}inskim dru{tvenim (dr`avnim) kapitalom, predstavnici zaposlenih ~ine tre}inu upravnog i nadzornog odbora. U dru{tvu kapitala sa ve}inskim privatnim kapitalom, zaposleni biraju u upravni i nadzorni odbor najmawe jednog predstavnika.

U odre|enim slu~ajevima neke funkcije upravqawa privrednim dru{tvom mogu imati i wegovi poverioci.

Organi privrednog dru{tva su:- Skup{tina (organ vlasnika)- Upravni odbor (organ upravqawa)- Direktor (organ poslovo|ewa)- Nadzorni odbor (organ nadzora)

Upravni odbor i direktor zajedno ~ine upravu preduze}a.U privrednom dru{tvu mo`e postojati i izvr{ni odbor direktora.Navedeni organi postoje u dru{tvima kapitala. U dru{tvima lica

postoje druga~iji odnosi u upravqawu. Orta~kim dru{tvom upravqaju ~lanovi, a komanditnim dru{tvom komplementari.

U dru{tvima kapitala sa vi{e od 100 zaposlenih, upravni i nadzorni odbor se obavezno obrazuju.

Svi organi se biraju na vreme odre|eno osniva~kim aktom i statutom, ali ne du`e od 5 godina, uz mogu}nost ponovnog izbora.

20- Skup{tina privrednog dru{tva - Skup{tinu ~ine imaoci udela ili wihovi predstavnici.

Delokrug rada skup{tine je da:1- Donosi statut2- Utvr|uje poslovnu politiku3- Usvaja godi{wi obra~un i izve{taje i o poslovawu4- Odlu~uje o raspodeli godi{we dobiti i pokri}u gubitka5- Odlu~uje o pove}awu i smawewu osnovnog kapitala6- Odlu~uje o statusnim promenama, promeni oblika i prestanku

preduze}a7- Bira i opoziva ~lanove upravnog i nadzornog odbora, revizora

i likvidatora i odre|uje im primawa (naknadu)8- Donosi poslovnik o svom radu9- Odlu~uje o drugim pitawima

21- Uprava privrednog dru{tva - Uprava je organ za upravqawe poslovawem preduze}a.

U dru{tvima lica jedini obavezni organ uprave je direktor koji tada vr{i i funkcije upravnog odbora. Isto tako, u dru{tvima kapitala direktor je jedini obavezan organ, osim ako dru{tvo ima vi{e od 100 zaposlenih kada je obavezan i upravni odbor. U javnom preduze}u obavezni su i direktor i upravni odbor. U dru{tvenom preduze}u sa mawe od 50 zaposlenih obavezan je samo direktor, a preko tog broja obavezan je i upravni odbor. Direktor mo`e biti ~lan upravnog odbora i wegov predsednik, osim u dru{tvenim i javnim preduze}ima.

^lanovi uprave odgovaraju solidarno za {tetu koju prouzrokuju svojom odlukom, ako je odluka doneta grubom nepa`wom ili namerno.

22- Upravni odbor privrednog dru{tva - Delokrug upravnog odbora je da:

1- Priprema predloge odluka za skup{tinu i izvr{ava wene odluke

2- Donosi op{te akte koje ne donosi skup{tina3- Priprema godi{wi obra~un i usvaja periodi~ni obra~un4- Priprema godi{we izve{taje i ra~unovodstvene iskaze5- Predla`e raspodelu dobiti

6- Bira predsednika upravnog odbora iz svojih redova7- Postavqa i razre{ava direktora8- Daje smernice direktoru za ostvarewe poslovne politike9- Odlu~uje o poslovnoj saradwi i povezivawu sa drugim

preuze}ima10- Donosi investicione odluke11- Odlu~uje o raspolagawu akcijama i udelima preduze}a12- Odlu~uje o osnivawu novih preduze}a13- Donosi poslovnik o svom radu14- Obavqa druge poslove^lanovi upravnog odbora mogu biti vlasnici akcija i udela i wihovi

predstavnici, zaposleni, kao i stru~na lica van preduze}a. Isto lice mo`e biti ~lan upravnog odbora u najvi{e tri preduze}a razli~ite delatnosti, a predsednik samo u jednom. Isto va`i i za nadzorni odbor.

23- Direktor privrednog dru{tva - Delokrug rada direktora je da:1- Organizuje i vodi poslovawe preduze}a2- Zastupa preduze}e3- Stara se i odgovara za zakonitost rada preduze}a4- Obavqa druge poslovePrilikom starawa o zakonitosti rada dru{tva, direktor je du`an da

obustavi izvr{ewe op{teg akta dru{tva za koji smatra da je suprotan zakonu ili drugom propisu i da o tome obavesti organ koji je doneo taj akt.

24- Izvr{ni odbor direktora privrednog dru{tva - Izvr{ni odbor direktora je fakultativni organ u preduze}u, koji se obrazuje ako se tako predvidi statutom preduze}a. On je pomo}ni i izvr{ni organ direktora. Izvr{ni odbor direktora priprema odluke i druge akte i obavqa druge pripremne radwe iz delokruga rada direktora. ^lanove izvr{nog odbora bira i opoziva direktor ili upravni odbor preduze}a (zavisno od statuta preduze}a). ^lanovi se biraju na period do 5 godina (zavisno od osniva~kog akta i statuta), uz mogu}nost ponovnog izbora. U slu~aju zloupotrebe i nesavesnog kori{}ewa svojih ovla{}ewa, ~lanovi izvr{nog odbora direktora odgovaraju za obaveze preduze}a celokupnom svojom imovinom.

25- Nadzorni odbor privrednog dru{tva - Delokrug rada nadzornog odbora je da:

1- Vr{i nadzor nad zakonito{}u rada uprave preduze}a i izvr{nog odbora direktora

2- Pregleda periodi~ne i godi{we obra~une3- Utvr|uje da li se poslovne kwige i druga dokumenta preduze}a

vode u skladu sa propisima4- Izve{tava skup{tinu o godi{wim ra~unovodstvenim iskazima i

izve{tajima o poslovawu preduze}a

5- Daje mi{qewe o predlozima za raspodelu dobiti6- Razmatra izve{taje revizora7- Donosi poslovnik o svom radu8- Obavqa druge posloveO rezultatima nadzora nadzorni odbor podnosi izve{taj skup{tini

dru{tva.

26- Odgovornost organa privrednog dru{tva za {tetu - ^lanovi uprave (kao i ~lanovi nadzornog odbora i likvidatori) odgovaraju solidarno za {tetu koju svojom odlukom prouzrokuju dru{tvu, poveriocima i vlasnicima udela ili akcija u dru{tvu. Ova odgovornst postoji samo ako je odluka donesena grubom nepa`wom ili namerno.

Tu`bu pred nadle`nim sudom protiv ~lanova uprave mogu podi}i: skup{tina dru{tva kapitala, upravni odbor (protiv direktora), nadzorni odbor, ~lanovi i akcionari (koji imaju ili predstavqaju najmwe desetinu osnovnog kapitala ili statutom odre|eni mawinski deo), poverioci preduze}a ~ija potra`ivawa iznose najmawe desetinu osnovnog kapitala.

Pravo na podno{ewe tu`be zastareva u subjektivnom roku od 90 dana od dana saznawa za odluku, a najkasnije u objektivnom roku od 3 godine od dana dono{ewa odluke. Postupak po tu`bi je hitan.

^lan dru{tva kapitala mo`e podneti individualnu tu`bu (protiv dru{tva ili wegovih ~lanova) za naknadu {tete koja je wemu neposredno pri~iwena odlukom bilo kog organa dru{tva (ako je odluka done{ena grubom nepa`wom ili namerno).

27- Odgovornost organa privrednog dru{tva za nezakonite odluke - Pravo da pokrene postupak pred nadle`nim sudom protiv nezakonite odluke organa preduze}a ima skup{tina dru{tva kapitala. Pored skup{tine pravo imaju: upravni odbor, nadzorni odbor, ~lanovi dru{tva (koji imaju ili predstavqaju najmawe desetinu osnovnog kapitala ili statutom odre|eni mawi deo), poverioci preduze}a (~ija potra`ivawa iznose najmawe desetinu osnovnog kapitala). Ovi organi i lica mogu pokrenuti postupak samo ako skup{tina, na wihov zahtev ne pokrene postupak u roku od 30 dana od dana podno{ewa zahteva.

Pokretawem tu`be se ne odla`e izvr{ewe odluke, ali sud mo`e, do dono{ewa svoje odluke, obustaviti izvr{ewe osporene odluke.

28- Direktor i statutarni zastupnici - Privredno dru{tvo zastupa direktor. U dru{tvima lica pravo na zastupawe imaju svi ortaci i komplementari.

Pored direktora, dru{tvo mogu zastupati i druga lica ako je to predvi|eno osnova~kim aktom ili statutom preduze}a (statutarni zastupnici).

Zastupnik mo`e da u ime dru{tva, u granicama svojih ovla{}ewa, zakqu~uje ugovore i vr{i druge pravne radwe, kao i da zastupa preduze}e pred sudovima i drugim organima.

29- Prokura - Prokura je punomo}je ~iji su sadr`ina i obim odre|eni zakonom.

U na{em pravu prokura sadr`i ovla{}ewe za zakqu~ivawe ugovora i vr{ewe pravnih poslova i radwi u vezi sa delatno{}u dru{tva. Ona ne ovla{}uje jedino na zakqu~ivawe ugovora o otu|ewu i optere}ewu nepokretnosti.

Ovla{}ewa iz prokure se ne mogu ograni~iti. Prokura se ne mo`e dati na odre|eno vreme niti vezivati za odre|ene uslove.

Prokuru daje direktor uz saglasnost upravnog odbora.Davawe i prestanak prokure se upisuje u sudski registar.Prokura se odnosi na celo dru{tvo, osim ako u registru nije

ograni~eno na neki deo dru{tva.Prokura mo`e biti:- Pojedina~na (daje se jednom ili ve}em broju lica; svako lice

ima ovla{}ewa koja po zakonu sadr`i prokura)- Kolektivna (daje se dvojici ili ve}em broju lica zajedno; za

vr{ewe poslova potrebna je saglasnost svih prokurista)Prokurist ne mo`e preneti prokuru na drugo lice.Prokura se mo`e opozvati u svako doba.Prokura ne prestaje smr}u ili gubitkom poslovne spsobnosti

preduzetnika ili ~lana dru{tva.

30- Punomo}nik privrednog dru{tva - Zastupnik privrednog dru{tva mo`e dati drugom licu pismeno punomo}je za zastupawe dru{tva. Ovla{}ewe se mo`e odnositi na zakqu~ivawe odre|enih vrsta ugovora i preduzimawe odre|enih pravnih radwi.

Punomo}nik mo`e preduzimati samo one pravne poslove za koje je ovla{}en. Ako je dato op{te punomo}je, punomo}nik je ovla{}en samo za pravne poslove koji ulaze u redovno poslovawe (delatnost) preduze}a. Za poslove izvan radovnog poslovawa dru{tva, punomo}nik mora imati specijalno punomo}je.

Zastupnik mo`e suziti ili opozvati dato punomo}je.

31- Trgova~ki putnik - Trgova~ki putnik je lice koje je preduze}e punomo}jem ovlastilo da preduzima odre|ene poslove u vezi sa prodajom robe. On nije ovla{}en za: zakqu~ivawe ugovora o prodaji i drugih ugovora, naplatu kupovne cene, odobravawe prodaje na kredit. Ovla{}en je samo za prikupqawe poruxbina (ako punomo}jem nije druga~ije odre|eno). Trgova~ki putnik je ovla{}en da prima reklamacije i druge izjave voqe koje se odnose na izvr{ewe ugovora koji je nastao wegovim posredovawem, kao i da preduzima mere za o~uvawe prava preduze}a iz zakqu~enog ugovora.

32- Imovina privrednog dru{tva (pojam) - Imovinu preduze}a ~ine ukupna imovinska prava koja mu, kao pravnom licu, pripadaju. U imovinu privrednog subjekta ulaze svojinska prava koja ima na pokretnim i nepokretnim stvarima, hartijama od vrednosti i novcu. Tako|e, u imovinu ulaze i sva druga imovinska prava (patenti i licence, prava po osnovu ulagawa, potra`ivawa).

Sva sredstva preduze}a su u pravnom prometu.Imovina je jedinstvena i ~vrsto vezana za pravni subjekt kome

pripada. Preduze}e odgovara celom svojom imovinom u izvr{nom, likvidacionom i ste~ajnom postupku.

Imovinska prava mogu biti:- Apsolutna (deluju prema svim tre}im licima)- Relativna (deluju prema ta~no odre|enim licima)Dva bitna svojstva imovinskog prava su: vrednost (koja se uvek

mo`e izraziti u novcu) i prenosivost (na druga lica).Imovinska masa preduze}a je ukupnost objekata (predmeta)

imovinskih prava koja ulaze u wegovu imovinu.Treba razlikovati imovinu preduze}a kao skup prava i imovinsku

masu preduze}a kao skup predmeta. Sve stvari na kojima preduze}e ima pravo svojine ulaze u wegovu imovinsku masu, ali stvari na kojima nema pravo svojine, ve} ih koristi po drugom osnovu, ne ulaze u tu masu, iako pravo kori{}ewa stvari ulazi u wegovu imovinu.

Iz toga sledi da za svoje obaveze preduze}e odgovara pravima koja ulaze u wegovu imovinu i sredstvima koja ulaze u wegovu imovinsku masu.

U imovinsku masu preduze}a ulaze stvari i novac. Stvari preduze}a ~ine osnovna sredstva i obrtna sredstva.

Kada su obaveze preduze}a ve}e od vrednsoti imovine, takvo preduze}e je prezadu`eno i po zakonu pada pod ste~aj. Tada se imovinska masa preduze}a nalazi u posebnom pravnom re`imu (radi za{tite interesa poverilaca).

33- Imovina i svojinski odnosi kod privrednog dru{tva - Od imovine treba razlikovati svojinu. Svojina je samo jedno od stvarnih prava (prava na stvarima) koje ulaze u imovinu preduze}a. Pravo svojine wegovom imaocu daje pravo da stvar dr`i, da se wome koristi i da wome raspola`e u zakonskim granicama. Ovo pravo je apsolutnog karaktera.

Sa obzirom na svojinu postoje: dru{tvena preduze}a (dru{tvena svojina), privatna preduze}a (privatna svojina), dr`avna preduze}a (dr`avna svojina) i me{ovita preduze}a (sredstva u razli~itim svojinskim re`imima). Svojinski odnosi u preduze}u imaju dva nivoa:

- Svojinska prava na sredstvima koja ulaze u imovinu i imovinsku masu preduze}a

- Svojinska prava u odnosu na samo dru{tvo

Na svim stvarima koje ulaze u imovinsku masu preduze}a, pravo svojine ima samo dru{tvo, kao pravno lice. Ako je predmet uloga u dru{tvo neko svojinsko pravo, ono se sa dotada{weg vlasnika prenosi na dru{tvo. Vlasnik time postaje ~lan dru{tva i na osnovu uloga sti~e odre|ena prava (udele, akcije).

Na osnovu uloga osniva~i (~lanovi) sti~u samo udeo (~lanstvo) u dru{tvu (ali ne i svojinu nad dru{tvom).

Dru{tvo za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom. Ako je neki osniva~ uneo druga prava, a ne pravo svojine na nekoj stvari (npr. pravo kori{}ewa odre|enih stvari) onda te stvari ne ulaze u imovinsku masu preduze}a, pa preduze}e ne sti~e pravo svojine na woj. Ta stvar je i daqe u svojini ulaga~a i po protoku vremena }e mu biti vra}ena.

34- Ulog i udeo u privrednom dru{tvu - Po~etnu imovinu dru{tva ~ine ulozi osniva~a. Kod dru{tava kapitala ti ulozi istovremeno stvaraju i osnovni kapital dru{tva. Imovina dru{tva se kod dru{tava kapitala pri osnivawu naj~e{}e po vrednosti poklapa sa vredno{}u osnovnog kapitala, ali to nije uvek slu~aj.

Nenov~ani ulozi osniva~a, ~lanova i akcionara se izra`avaju nov~ano.

Na osnovu uloga, osniva~i, kao i kasniji ~lanovi dru{tva (srazmerno ulogu), sti~u udeo u dru{tvu. Akcije predstavqaju udele u akcionarskom dru{tvu.

Udeo u dru{tvu je ~lanski odnos u dru{tvu (~lan wime dobija svoja prava i obaveze). ^lanovi dru{tva u~estvuju u upravqawu dru{tvom, u deobi dobiti i sno{ewu rizika poslovawa srazmerno vrednosti svojih udela.

Osnovni kapital se obrazuje ulozima osniva~a odnosno kasnijih ~lanova dru{tva i na osnovu wih svaki ~lan ima odgovaraju}i udeo u osnovnom kapitalu dru{tva. Time dobija udeo i ~lanstvo u dru{tvu.

Osnovni kapital se {titi zakonom putem principa o~uvawa osnovnog kapitala.

35- Dobit i gubitak privrednog dru{tva - Dobit i gubitak se utvr|uju putem godi{weg bilansa (obra~una) dru{tva.

Dobit postoji ako je vrednost ukupne aktive ve}a od vrednosti wegove pasive. O upotrebi dobiti odlu~uje skup{tina dru{tva. Dividenda je nov~ana vrednost udela ~lana dru{tva u dobiti dru{tva.

Gubitak postoji ako je pasiva ve}a od aktive. On se pokriva preko neraspore|ene dobiti i rezervi, a ako treba i na teret osnovnog kapitala dru{tva.

36- Rezerve privrednog dru{tva - U dru{tvu kapitala se pored osnovnog kapitala obrazuju i rezerve. One mogu biti obavezne i fakultativne (posebne).

Obavezna rezerva iznosi najmawe 10% vrednosti osnovnog kapitala dru{tva. Obrazuje se tako {to se u wu svake godine od dobiti unosi najmawe 5% dok rezerva ne dostigne najmawe 10% osnovnog kapitala (i vi{e od 10%, ako je tako odre|eno statutom). Ako se obavezna rezerva smawi, ona se mora dopuniti na minimalni nivo.

37- Odgovornost za obaveze privrednog dru{tva - Osnovnu normu o odgovornosti ~ini pravilo prema kome za svoje obaveze dru{tvo odgovara celokupnom svojom imovinom.

Dru{tvo odgovara svim sredstvima kojima raspola`e u trenutku anga`ovawa wegove odgovornosti. Dru{tvo ne odgovara sredstvima na kojima nema pravo raspolagawa (npr. zakupqena sredstva od drugih lica).

U pogledu vrste odgovornosti postoje dve situacije:1- Kada za obaveze dru{tva odgovara iskqu~ivo ono samo2- Kada za obaveze dru{tva (pored wega samog) odgovaraju i

drugi subjektiKada za obaveze dru{tva odgovara iskqu~ivo ono samo, takva

odgovornost je potpuna (iskqu~iva), tj. odgovara sredstvima kojima raspola`e.

Kada za obaveze dru{tva odgovaraju i drugi subjekti, tada postoje dve vrste odgovornosti: solidarna i supsidijarna.

Solidarna odgovornost postoji kada poverilac ima pravo da po svom izboru zahteva ispuwewe obaveza od du`nika i (ili) solidarnih du`nika. Solidarna odgovornost je odgovornost prvog reda, pa su svi solidarni du`nici u jednakom polo`aju prema poveriocu. Solidarni du`nici nemaju prema poveriocu pravo na prigovor reda.

Supsidijarna odgovornost postoji kada poverilac ima pravo da zahteva ispuwewe obaveza od supsidijarnog du`nika samo ako nije uspeo da potra`ivawa namiri od glavnog du`nika. Kod ove odgovornosti poverilac se mora dr`ati reda. Prvo mora poku{ati da se namiri od glavnog du`nika, a tek u slu~aju neuspeha mo`e se obratiti supsidijarnim du`nicima. Ako bi postupio suprotno, supsidijarni du`nik se mo`e osloboditi odgovornosti prigovorom reda.

Prema obimu odgovornost mo`e biti:- Neograni~ena (solidarni ili supsidijarni du`nik za obavezu

glavnog du`nika odgovara svim sredstvima kojima raspola`e)- Ograni~ena (solidarni ili supsidijarni du`nik odgovara za

obavezu glavnog du`nika samo do odre|enog iznosa)Prema svome nastanku postoje odgovornosti koje nastaju po

osnovu zakona ili po osnovu ugovora.U dru{tvima lica ~lanovi odgovaraju za obaveze dru{tva

neograni~eno i solidarno.U dru{tvima kapitala ~lanovi (akcionari) ne odgovaraju za

obaveze dru{tva, a rizik poslovawa dru{tva snose do visine vrednosti svojih uloga.

38- Privid (proboj) pravne li~nosti privrednog dru{tva - U odre|enim uslovima, a radi za{tite interesa poverilaca i drugih ~lanova dru{tva, zakon propisuje mogu}nost "proboja pravne li~nosti", ~ime ~lanovi postaju odgovorni za obaveze dru{tva (iako nisu bili odgovorni, a rizik su snosili samo do visine uloga).

Prema zakonu osniva~i, ~lanovi i akcionari, ~lanovi uprave i izvr{nog odbora direktora odgovaraju za obaveze dru{tva celokupnom svojom imovinom:

1- Ako su preduze}e zloupotrebili da bi postigli ciq koji je za wih zabrawen

2- Ako su preduze}e zloupotrebili da bi o{tetili svoje poverioce3- Ako su postupali sa imovinom preduze}a kao da je u pitawu

wihova imovina4- Ako su smawili imovinu preduze}a u svoju ili korist drugog

lica, a znali su ili su morali znati da preduze}e ne}e mo}i da izmiri svoje obaveze

39- Poslovne kwige, bilansi i revizija - Dru{tvo je du`no da vodi poslovne kwige u skladu sa propisima. Tako|e je obavezno da sastavqa, podnosi i objavquje ra~unovodstvene iskaze i poslovne izve{taje u skladu sa zakonom.

Zakonom je propisano kada je revizija ra~unovodstvenih izve{taja obavezna. Pored obavezne, dru{tvo mo`e ustanoviti sopstvenu (internu) reviziju koja nije obavezna.

^lanovi i akcionari koji imaju (predstavqaju) najmawe desetinu osnovnog kapitala ili statutom odre|eni mawi deo, kao i poverioci preduze}a ~ija potra`ivawa iznose najmawe desetinu osnovnog kapitala dru{tva, mogu tra`iti od skup{tine da posledwe godi{we ra~unovodstvene iskaze ili investicionu odluku iz posledwe dve godine ispita ve{tak.

40- Unutra{wa organizacija privrednog dru{tva - Svoju unutra{wu organizaciju privredno dru{tvo utvr|uje samostalno, u skladu sa svojim potrebama.

Unutra{wa organizacija se u dru{tvima kapitala odre|uje statutom, a u dru{tvima lica ugovorom o osnivawu.

Stepen samostalnosti organizacione jedinice se tako|e utvr|uje slobodno, u skladu sa potrebama dru{tva.

Deo dru{tva nikada ne mo`e imati svoj samostalni pravni subjektivitet u odnosu na dru{tvo kome pripada. Deo dru{tva nema sopstvenu imovinu (koja istovremeno nije imovina dru{tva). Svi pravni poslovi i radwe koje preduzme organizaciona jedinica predstavqaju poslove i radwe dru{tva u celini.

41- Op{ti akt privrednog dru{tva - U op{te akte dru{tva ulaze statut, pravilnik i odluka kojom se na op{ti na~in ure|uju odre|ena pitawa.

Tako|e, op{ti akt dru{tva je i ugovor o osnivawu dru{tva lica (dru{tva lica nemaju statut).

U izvesnom smislu ~ak je i ugovor o osnivawu d.o.o. op{ti akt dru{tva (bez obzira {to postoji statut dru{tva).

Samo u akcionarskom dru{tvu ugovor o osnivawu je samo osniva~ki akt (kod prethodna dva je i osniva~ki i op{ti akt). Ovde se op{ti odnosi u dru{tvu ure|uju statutom dru{tva.

Statut je osnovni op{ti akt preduze}a. Svi ostali pojedina~ni i op{ti akti dru{tva moraju sa wim biti usagla{eni.

42- Javnost rada i obave{tavawe kod privrednog dru{tva - Javnost rada dolazi do izra`aja kod dru{tava kapitala i ure|uje se statutom ili drugim op{tim aktom.

Obave{tavawe se javqa kao:- Obave{tavawe ~lanova- Obave{tavawe poverilaca i tre}ih lica- Obave{tavawe zaposlenih^lanovi se obave{tavaju o: radu dru{tva i wegovih organa,

ra~unovodstvenim iskazima, izve{tajima (poslovnim, nadzornog odbora i revizorskim). Svaki ~lan ima jednako pravo na obave{tavawe (bez obzira na udeo). ^lan dru{tva ima pravo da organima pismeno postavqa pitawa o upravqawu dru{tvom, na koja mora dobiti pismeni odgovor.

Dru{tva kapitala, koja spadaju u velika i sredwa preduze}a, su du`na da dostavqaju izve{taje (poslovne i revizorske) sudu koji vodi registar izvode iz ra~unovodstvenih iskaza. U ova dokumenta poverioci dru{tva i tre}a lica mogu da ostvare uvid kod registarskog suda.

Uprava dru{tva je obavezna da obave{tava zaposlene o svom radu i poslovawu preduze}a, o planovima, zaradama, uslovima rada. Na~in obave{tavawa se odre|uje statutom.

43- Poslovna tajna - Poslovnu tajnu ~ine isprave i podaci, utvr|eni odlukom uprave preduze}a, ~ije bi saop{tavawe neovla{}enom licu bilo {tetno po interese preduze}a.

Neki podaci ne mogu biti progla{eni poslovnom tajnom: javne isprave i podaci; podaci o kr{ewu zakona, dobrih poslovnih na~ela i poslovnog morala.

Odlukom uprave dru{tva se ure|uje na~in ~uvawa i odgovornost lica koja su du`na da ~uvaju poslovnu tajnu. Du`nost ~uvawa poslovne tajne ostaje i posle prestanka statusa lica koje je du`no da ~uva tajnu i to bez vremenskog ograni~ewa.

44- Klauzula konkurencije - ^lan orta~kog dru{tva, komplementar komanditnog dru{tva, ~lan d.o.o. i ~lan uprave, nadzornog odbora i izvr{nog odbora direktora d.o.o., akcionarskog dru{tva i dru{tvenog i javnog preduze}a ne mogu imati to svojstvo, niti biti zaposleni, niti prokuristi u bilo kom drugom preduze}u (pravnom licu) iste ili srodne (konkurentne) delatnosti, niti mogu biti preduzetnici koji obavqaju takvu delatnost.

Licu koje prekr{i ovu klauzulu dru{tvo mo`e izre}i prestanak radnog (ugovornog) odnosa, a mo`e ga i iskqu~iti iz dru{tva. Dru{tvo mo`e tra`iti i naknadu {tete i to 90 dana od saznawa za povredu klauzule, a najkasnije 3 godine od dana povrede.

45- Klauzula konfliktnosti interesa - ^lan orta~kog dru{tva, komplementar komanditnog dru{tva, ~lan d.o.o. i ~lan uprave, nadzornog odbora i izvr{nog odbora direktora d.o.o., akcionarskog dru{tva i dru{tvenog i javnog preduze}a i prokurista mogu zakqu~iti sa preduze}em u kome imaju to svojstvo ugovor o kreditu, kauciji, garanciji, avalu i jemstvu, po odobrewu upravnog i nadzornog odbora (prilikom glasawa zainteresovano lice nema pravo glasa).

Ovo nije dozvoqeno licima ~lanovima jedno~lanih dru{tava.

46- Zakonitost rada privrednog dru{tva - Svako privredno dru{tvo je du`no da posluje po zakonu, u skladu sa dobrim poslovnim obi~ajima i poslovnim moralom.

Poslovati u skladu sa zakonom zna~i po{tovati sve zakone kojima se ure|uje poslovawe privrednog dru{tva, kao i uslove i pravila pona{awa dru{tva u obavqawu delatnosti.

Dobri poslovni obi~aji su nepisana pravila pona{awa privrednih subjekata pri nastupawu na tr`i{tu i u wihovim me|usobnim odnosima.

Poslovni moral ~ine pravila pona{awa privrednih subjekata i gra|ana, organizacija i zajednica koja se formiraju i razvijaju u privrednim i dru{tvenim odnosima.

47- Prestanak privrednog dru{tva (slu~ajevi i karakter postupka) - Preduze}e prestaje u slede}im slu~ajevima:

1- Ako mu je izre~ena zabrana obavqawa delatnosti zbog neispuwewa uslova

2- Ako prestanu da postoje uslovi za obavqawe delatnosti3- Istekom vremena za koje je osnovano4- Odlukom skup{tine5- Ako se broj wegovih ~lanova i akcionara svede na jedan, a u

roku od {est meseci ne prijavi novi ~lan ili akcionar6- Ako sud poni{ti upis u registar7- Ako nije organizovano u skladu sa ovim zakonom8- Ako ne obavqa delatnost du`e od dve godine neprekidno9- Ste~ajem

10- Ako se osnovni kapital dru{tva kapitala smawi ispod propisanog minimuma

11- Spajawem sa drugim preduze}em ili podelom12- U drugim slu~ajevimaU slu~ajevima od 1-6 privredno dru{tvo prestaje u postupku

likvidacije, u slu~ajevima 7, 8 i 10 u postupku ste~aja, a u slu~aju 11 statusnom promenom. Privredno dru{tvo prestaje brisawem iz sudskog registra.

48- Prinudno poravnawe (pojam i postupak) - Kada dru{tvo zapadne u ekonomske te{ko}e, posebno ako postane insolventno sti~u se uslovi za wegov prestanak. Da bi se negativne posledice prestanka preduze}a predupredile (ubla`ile) primewuje se prinudno poravnawe.

Prinudno poravnawe je sporazum izme|u insolventnog dru{tva i wegovih poverilaca ~ija potra`ivawa iznose vi{e od polovine vrednosti svih dugovawa tog dru{tva, kojim se dugovi tog dru{tva smawuju ili se odla`e wihovo ispuwavawe. Ovaj sporazum se odnosi i na sve ostale poverioce koji ga nisu prihvatili (prinudno dejstvo poravnawa).

Postupak se pokre}e na predlog du`nika ili na predlog poverilaca, ako se du`nik saglasi. Postupak se mo`e pokrenuti samo ako su ispuweni uslovi za ste~aj. Ako se predla`e smawewe potra`ivawa, du`nik mora ponuditi isplatu najmawe 50% svih potra`ivawa za rok isplate do jedne godine, a najmawe 60% za rok pla}awa do dve godine. Postupak vodi nadle`an sud u ve}u od trojice sudija (ve}e poravnawa), od kojih je jedan predsednik ve}a. Mo`e se javiti i upravnik poravnawa.

49- Prinudno poravnawe (pravna dejstva otvarawa postupka) - Posle otvarawa postupka prinudnog poravnawa du`nik ne mo`e otu|ivati i optere}ivati svoju imovinu, osim u slu~aju odobrewa predsednika ve}a poravnawa tj. upravnika poravnawa. Sva potra`ivawa koja su se mogla prebiti (kompenzacijom) sa protivpotra`ivawima du`nika smatraju se prebijenim i ne prijavquju se u postupku prinudnog poravnawa.

Na ro~i{tu se izla`e stawe du`nika, obrazla`e se predlog za poravnawe i ispituju prijavqena potra`ivawa. Potom se poverioci izja{wavaju o predlo`enom poravnawu glasawem. Prinudno poravnawe se prihvata ako za wega glasaju poverioci koji zajedno potra`uju vi{e od polovine ukupnih utvr|enih potra`ivawa i kada to prihvati ve}e poravnawa. Ako se ne prihvati ponuda, du`nik mora sastaviti novu, povoqniju ponudu. Ako se prinudno poravnawe ne zakqu~i, ve}e poravnawa otvara ste~ajni postupak.

50- Ste~aj (pojam i na~ela postupka) - Ste~aj je na~in prestanka privrednog dru{tva. Uvodi se ako insolventnost du`nika nije otklowena sanacijom ili prinudnim poravnawem.

Sva imovina ste~ajnog du`nika slu`i za namirewe poverilaca. Svi poverioci se namiruju pod jednakim uslovima iz ste~ajne mase, srazmerno potra`ivawima. Imovinom ste~ajnog du`nika upravqaju ste~ajni organi, posebno ste~ajni upravnik. Ste~aj se mo`e voditi samo od strane ste~ajnog suda.

51- Ste~aj (organi) - Organi ste~ajnog postupka su ste~ajno ve}e, ste~ajni sudija i ste~ajni upravnik. Poverioci mogu organizovati i odbor poverilaca radi za{tite wihovih interesa. Ste~ajno ve}e je sastavqeno od trojice sudija, od kojih je jedan predsednik ve}a. Ono odlu~uje o pokretawu prethodnog postupka, o otvarawu ste~ajnog postupka, o prigovorima poverilaca i donosi re{ewe o deobi ste~ajne mase. Ste~ajni sudija (koji ne mo`e biti ~lan ste~ajnog ve}a) vodi ste~ajni postupak, osim u oblasti rada ste~ajnog ve}a, vr{i nadzor nad ste~ajnim upravnikom i izdaje mu uputstva za rad. Ste~ajni upravnik rukovodi poslovima ste~ajnog du`nika i zastupa ga. On mora biti stru~no i nepristrasno lice.

52- Ste~aj (prethodni postupak) - Pre otvarawa ste~ajnog postupka vodi se prethodni postupak u kome se ispituju materijalnopravni i formalnopravni uslovi za otvarawe ste~ajnog postupka.

Materijalnopravni uslovi su:1- Ako kod kra}e insolventnosti (do 30 dana) nije uspeo

postupak sanacije ili prinudnog poravnawa2- Ako je du`nik insolventan neprekidno 60 dana ili 60 dana u

posledwih 75 dana3- Ako preduze}e ne pokrije gubitak u roku od 90 dana od

dono{ewa zavr{nog obra~una4- Ako nepokriveni gubitak po godi{wem obra~unu iznosi 50%

trajnih izvora sredstava preduze}a5- Ako je vo|en postupak likvidacije, pa se u toku wega jave

uslovi za ste~ajni postupakFormalnopravni uslov je postojawe predloga za otvarawe

ste~ajnog postupka od strane ovla{}enog lica.

53- Ste~aj (pravna dejstva otvarawa postupka) - Od trenutka otvarawa ste~ajnog postupka prestaju prava poslovodnog organa (direktora) i organa upravqawa preduze}a i sve funkcije prelaze na ste~ajnog upravnika. Prestaju radni odnosi zaposlenih, s tim da ste~ajno ve}e mo`e zadr`ati neke radnike radi vr{ewa zapo~etih poslova i poslova tokom ste~aja. Svi ra~uni ste~ajnog du`nika se

gase, a umesto wega se otvara novi na koga se prenose sva sredstva du`nika.

Danom otvarawa ste~ajnog postupka obrazuje se ste~ajna masa u koju ulazi sva imovina preduze}a.

Sva potra`ivawa se prijavquju u ste~ajnu masu.Potra`ivawa poverilaca sa protivpotra`ivawima du`nika se

prebijaju.Svi nalozi koje je izdao du`nik gube va`nost, kao i ponude

du`nika i ponude prema du`niku.Ugovori zakqu~eni do otvarawa ste~aja ostaju na snazi, ali

ste~ajni upravnik mo`e odustati od wih.

54- Ste~aj (pobijawe pravnih radwi ste~ajnog du`nika) - Otvarawem ste~ajnog postupka poverioci dobijaju pravo pobijawa pravnih radwi du`nika u posledwoj godini pre otvarawa ste~ajnog postupka. Postoje dve grupe pravnih radwi koje se mogu pobijati:

1- Pravne radwe kojima se remeti ravnomerno namirewe poverilaca, kao i pravne radwe kojima se poverioci stavqaju u povoqniji polo`aj

2- Radwe kojima se bez naknade, ili uz neznatnu naknadu, raspolagalo imovinom ste~ajnog du`nika

Pravo na pobijawe se ostvaruje tu`bom koja se mora podneti u roku od 6 meseci od otvarawa ste~ajnog postupka, a najkasnije do ro~i{ta za glavnu deobu ste~ajne mase.

Sve imovinske koristi ste~ene po osnovu pobijenih radwi protivna strana je du`na da vrati u ste~ajnu masu.

55- Ste~aj (izlu~na i razlu~na prava) - Otvarawe ste~ajnog postupka ne uti~e na pravo odvojenog namirewa iz imovine ste~ajnog du`nika (razlu~no pravo) kao i na pravo izdvajawa stvari koje ne pripadaju ste~ajnom du`niku (izlu~na prava).

Razlu~ni poverilac mo`e da namiri u celini svoja potra`ivawa iz stvari na koje je konstituisao razlu~no pravo.

Ste~ajna masa se formira prodajom i unov~avawem imovine ste~ajnog du`nika. Prodaja se vr{i javnim nadmetawem. O prodaji imovine ste~ajnog du`nika obave{tavaju se lica koja imaju pravo pre~e kupovine. Radi za{tite wene vrednosti, imovina du`nika se, kad god je to mogu}e prodaje po funkcionalnim celinama. Prodajna cena ne mo`e biti ni`a od polovine procewene vrednosti.

56- Ste~aj (prodaja ste~ajnog du`nika) - Prema na{em pravu ste~ajni du`nik se mo`e prodati kao pravno lice. O prodaji odlu~uje ste~ajno ve}e, uz mi{qewe poverilaca i ste~ajnog uravnika, a na osnovu ve{ta~ewa. Prodaja se vr{i samo ako se time posti`u boqi uslovi za namirewe poverilaca. Prodaja se vr{i javnim nadmetawem ili

neposrednom pogodbom. Prodajom se obustavqa ste~ajni postupak, koji se od tog trenutka nastavqa samo prema ste~ajnoj masi. Ste~ajni du`nik ne prestaje da postoji kao pravno lice i mo`e da nastavi sa radom u okviru svoje pravne i poslovne sposobnosti. Sva sredstva od prodaje du`nika ulaze u ste~ajnu masu.

57- Ste~aj (deoba ste~ajne mase) - Poverioci moraju prijaviti sva svoja potra`ivawa prema du`niku. Prijavqena potra`ivawa ispituje ste~ajno ve}e, koje mo`e da te prijave ospori ili utvrdi. Nakon utvr|ivawa potra`ivawa poverioci se namiruju iz ste~ajne mase srazmerno veli~ini svojih potra`ivawa. Pre namirewa poverilaca iz ste~ajne mase se ispla}uju tro{kovi ste~ajnog postupka i poverioci ste~ajnog postupka.

Deoba ste~ajne mase se vr{i kada je znatan deo imovine ste~ajnog du`nika unov~en. Ona se vr{i na ro~i{tu za glavnu deobu ste~ajne mase.

Ako posle isplate poverilaca preostanu neraspore|ena sredstva, ona pripadaju osniva~ima dru{tva do visine osniva~kog uloga, a ostatak se predaje nadle`nom organu u republici.

Podaci o ste~ajnom postupku se upisuju u sudski registar.

58- Likvidacija privrednog dru{tva (op{ta pravila) - Likvidacija je drugi na~in prestanka preduze}a. U likvidaciji se poverioci namiruju u celini svojih potra`ivawa.

Postupak likvidacije se ne mo`e voditi ako postoje uslovi za ste~aj. Ako se tokom postupka likvidacije steknu uslovi za ste~aj, onda se obustavqa likvidacija i pristupa postupku ste~aja. Predlog za likvidaciju mogu podneti: osniva~ ili ~lan dru{tva, samo dru{tvo, sud koji vodi sudski registar i nadle`ni sudski organ.

Likvidacija mo`e biti sudska i autonomna. Prvu sprovodi sud u zakonom propisanim slu~ajevima, a drugu likvidator na osnovu odluke samog privrednog dru{tva.

Organi likvidacionog postupka su likvidaciono ve}e i likvidacioni upravnik.

59- Orta~ko dru{tvo (pojam i karakteristike) - Orta~ko dru{tvo je dru{tvo koje se osniva ugovorom dva ili vi{e fizi~kih lica, koja se obavezuju da, uz sopstvenu neograni~enu solidarnu odgovornost za obaveze dru{tva, obavqaju odre|enu delatnost pod zajedni~kom firmom.

U firmu se unose imena jednog ili vi{e (svih) ~lanova dru{tva. Ako se ne unesu svi ~lanovi, obavezna je dodatna oznaka "i ostali".

U na{em pravu, orta~ko dru{tvo je pravno lice.Orta~ko dru{tvo je dru{tvo lica, u kome su bitna li~na svojstva

~lanova i wihova me|usobna li~na vezanost. Ovaj tip dru{tva je veoma pogodan za mala i sredwa preduze}a.

60- Orta~ko dru{tvo (primena pravila ugovora o ortakluku) - Orta~ko dru{tvo je nastalo iz ugovora o ortakluku. Orta~kom dru{tvu i imovini koja je uneta u wega se priznaje odre|eni vid pravnog subjektiviteta, tako da je orta~ko dru{tvo negde izme|u obi~nog ugovora o ortakluku i dru{tva kao posebnog pravnog lica.

Odredbe u zakonu i ugovoru o osnivawu orta~kog dru{tva uvek imaju prioritet u odnosu na pravila o ugovoru o ortakluku.

U primeni pravnih pravila treba imati u vidu da gra|anskopravni ugovor o ortakluku obavezuje samo ugovara~e (interni odnos) dok ugovor o osnivawu orta~kog dru{tva proizvodi pravna dejstva i prema tre}im licima (eksterni odnos).

61- Orta~ko dru{tvo (sloboda ugovarawa i du`nost dobrog postupawa) - ^lanovi orta~kog dru{tva su slobodni da svoje me|usobne odnose urede na razli~ite na~ine, u skladu sa sopstvenim interesima i ciqevima udru`ivawa. Granice slobode ure|ivawa odnosa izme|u ~lanova se nalaze samo u zakonskim odredbama. Kada pojedina pitawa u tim odnosima nisu ure|ena ugovorom o osnivawu dru{tva, primewuju se odredbe ovog zakona.

^lanovi orta~kog dru{tva se me|usobno dobro poznaju, imaju veliko uzajamno poverewe, a za obaveze dru{tva odgovaraju celokupnom svojom imovinom. Zato je va`na savesnost ~lanova u poslovawu, jer svaki ~lan o~ekuje od ostalih ~lanova savesne postupke. Zakonom su propisane du`nosti dobrog postupawa svakog ~lana, ~ime se {titi interes svih savesnih ~lanova dru{tva od mogu}eg nesavesnog obavqawa poslova dru{tva od strane nekog ~lana.

62- Osnivawe orta~kog dru{tva (osniva~i i ugovor o osnivawu) - Osniva~i dru{tva (u mnogim pravima) mogu biti fizi~ka i pravna lica, a u na{em pravu mogu biti samo fizi~ka lica. Pri upisu ovog dru{tva u sudski registar obavezno se unose li~no ime, zanimawe i prebivali{te svakog ~lana. Orta~ko dru{tvo mogu osnovati najmawe dva fizi~ka lica (jedno~lano o.d. nije mogu}e). Osniva~ mo`e biti samo ugovorno sposobno fizi~ko lice, tj. lice koje ima pravnu i poslovnu sposobnost.

Orta~ko dru{tvo se osniva ugovorom o osnivawu, koji je ujedno i osnovni akt kojim se ure|uju odnosi u dru{tvu. Orta~ko dru{tvo ima poseban pravni subjektivitet. Me|usobni odnosi ~lanova u dru{tvu se ure|uju ugovorom o osnivawu. ^lanovi slobodno ure|uju svoje me|usobne odnose, u skladu sa sopstvenim interesima i ciqevima udru`ivawa. Sloboda ure|ivawa pravnih odnosa izme|u ~lanova dru{tva je ograni~ena odredbama zakona. Ako neka pitawa nisu ure|ena ugovorom, primewuju se odredbe zakona.

63- Obaveza uno{ewa uloga ~lana o.d. - Po~etna imovina orta~kog dru{tva se obrazuje uno{ewem uloga svakog osniva~a (~lana) dru{tva. Svi ~lanovi dru{tva odgovaraju poveriocima dru{tva neograni~eno i solidarno celokupnom svojom imovinom.

U orta~ko dru{tvo se mogu uneti novac, stvari, prava, rad i usluge. Sav ulog mora biti izra`en u nov~anoj vrednosti.

Procenu vrednosti nenov~anih uloga vr{e ~lanovi dru{tva sami, i to sporazumno (potrebna je puna saglasnost svih ~lanova).

Ulozi ~lanova po vrednosti mogu biti jednaki i nejednaki. Ako se ugovorom o osnivawu utvrdi samo ukupna vrednost, onda se podrazumeva da su ulozi jednaki.

Ako ~lan dru{tva ne uplati odnosno ne unese na vreme svoj ulog u dru{tvo, du`an je da dru{tvu plati kamatu (za nov~ani ulog) odnosno da mu nadoknadi {tetu (za nenov~ani ulog).

^lan orta~kog dru{tva nije du`an da pove}ava svoj ulog iznad ugovorenog iznosa, niti je du`an da ga dopuwava, ako mu se vrednost smawi bez wegove krivice. Ovo va`i ako se druga~ije ne odredi ugovorom o osnivawu. U slu~aju smawewa uloga ~lana wegovom krivicom, dru{tvo ima pravo da od wega zahteva dopunu uloga do ugovorenog iznosa.

Do pove}awa uloga ~lanova mo`e do}i odlukom ~lanova, kao i odlukom pojedina~nog ~lana, ako svoju dobit pripi{e svome ulogu.

Pove}awe uloga i dopunu wegovog iznosa mo`e da tra`i dru{tvo kao i drugi ~lanovi u korist dru{tva.

Ulog ~lana dru{va se mo`e smawiti samo u skladu sa ugovorom o osnivawu dru{tva i zakonom, uz saglasnost ostalih ~lanova.

^lanovi dru{tva imaju interes da imovina dru{tva bude {to ve}a, jer za obaveze odgovara prvo dru{tvo, pa potom ~lanovi solidarno i neograni~eno.

64- Organi orta~kog dru{tva - Orta~kim dru{tvom upravqaju svi ~lanovi. Ugovorom o osnivawu upravqawe dru{tvom mo`e da se poveri jednom ili nekolicini ~lanova dru{tva. Ako je u pitawu jedan ~lan, tada on ima sva prava i obaveze direktora dru{tva. Kada dru{tvom upravqa vi{e ~lanova (ili svi), radi se o kolektivnom poslovodstvu dru{tva.

Direktor je obavezan organ orta~kog dru{tva. Druge organe orta~ko dru{tvo ne mora, ali mo`e imati.

Ako se u orta~kom dru{tvu ne obrazuju drugi organi (skup{tina, upravni odbor i nadzorni odbor), ugovorom o osnivawu se utvr|uje na~in vr{ewa funkcija tih organa.

65- Dono{ewe odluka od strane ~lanova o.d. - Svaki ~lan dru{tva ima jedan glas. Ugovorom o osnivawu dru{tva se mo`e odrediti da ~lanovi imaju nejednak broj glasova (srazmerno ukupnom ulogu ili samo kapitalnom ulogu).

Odluka u orta~kom dru{tvu se donosi uz op{tu saglasnost svih ~lanova (konsenzus). Ugovorom o osnivawu se mo`e odrediti i ve}insko odlu~ivawe. Tako|e, ugovorom se mo`e odrediti da se odluke donose kvalifikovanom ve}inom (2/3, 3/4).

Kada se neka odluka odnosi na nekog ~lana dru{tva, on ne mo`e u~estvovati u odlu~ivawu (~ak i u jednoglasnom odlu~ivawu).

66- Poslovodstvo u o.d. (pojam i karakteristike) - Svaki ~lan dru{tva je ovla{}en i obavezan da vodi poslove dru{tva, tj. da vr{i poslovodstvo. Pojedina~no obavqawe poslovodstva svakog ~lana je ograni~eno na pravne poslove i druge redovne radwe.

Ugovorom o osnivawu se pravo na poslovodstvo mo`e poveriti samo jednom ~lanu dru{tva ili nekolicini wih.

Poslovodstvo podrazumeva ovla{}ewa za sve pravne i fakti~ke radwe vezane za delatnost dru{tva. Za obavqawe radwi koje prelaze taj okvir potrebna je posebna saglasnost svih ~lanova.

^lan ovla{}en na poslovodstvo ne mo`e to svoje pravo preneti na tre}e lice (ako ugovorom o osnivawu ili odlukom svih ~lanova nije druga~ije odre|eno).

Svi ~lanovi dru{tva imaju pravo na kontrolu poslovawa dru{tva.Dru{tvo zastupa ~lan (~lanovi) kome je povereno poslovodstvo.

Prokura se mo`e dati i opozvati saglasno{}u svih ~lanova ovla{}enih na poslovodstvo.

67- Poslovodstvo u o.d. (obim poslovodstva) - Pravo na poslovodstvo obuhvata samo ovla{}ewe za pravne poslove i druge redovne radwe.

^lan dru{tva ovla{}en na poslovodstvo ne mo`e obavqati poslove van svojih ovla{}ewa (ako se druga~ije ne saglase ~lanovi).

U redovne poslove i radwe spadaju poslovi i radwe koji se uobi~ajeno obavqaju u tom dru{tvu.

Za obavqawe poslovodstva ~lanovi dru{tva nemaju pravo na posebnu naknadu (ako se ugovorom o osnivawu ne predvidi druga~ije).

68- Poslovodstvo u o.d. (na~in vr{ewa poslovodstva, pravo na protest) - Svaki ~lan dru{tva ovla{}en na poslovodstvo mo`e da ulo`i protest, ako se protivi poslovima i radwama drugog ~lana ovla{}enog na poslovodstvo. Protest se ure|uje ugovorom o osnivawu. Kada se izrazi protest, ~lan dru{tva mora odustati od radwi protiv kojih je protestvovano. Ako postoji opasnost (po dru{tvo) od odlagawa tog posla, onda ~lan dru{tva ne mora odustati od wega i pored protesta (i oslobo|en je odgovornosti).

Kako u pojedina~nom, tako i u zajedni~kom (kolektvinom) poslovodstvu, svakom ~lanu ovla{}enom na poslovodstvo se priznaje

pravo da posao ili radwu obavqa bez saglasnosti ostalih ~lanova ako postoji opasnost od odlagawa.

Ugovorom o osnivawu dru{tva mo`e da se vi{e ~lanova dru{tva (ili svi) ovlaste na poslovodstvo uz podelu ovla{}ewa (proizvodwa, promet, itd.). U tom slu~aju radi se o pojedina~nom ograni~enom poslovodstvu.

69- Prenos prava na poslovodstvo u o.d. - Svoje pravo na poslovodstvo ~lan dru{tva ne mo`e preneti na tre}e lice, osim u dva slu~aja:

1- Ako je prenos prava na poslovodstvo predvi|en ugovorom o osnivawu dru{tva

2- Ako nije predvi|en ugovorom, ali se sa prenosom slo`e svi ~lanovi dru{tva

Ovo va`i i za pojedina~no i za grupno rukovodstvo.Prenosom prava poslovodstva na tre}e lice, ~lan dru{tva (koji

prenosi pravo) odgovara samo za savestan izbor tog lica, a ne i za wegov rad.

70- Poslovodstvo u o.d. (me|usobno davawe uputstava) - Pri vr{ewu poslovodstva ~lanovi dru{tva nisu obavezni da uva`avaju uputstva drugih ~lanova, osim ako se druga~ije ne odredi ugovorom o osnivawu dru{tva. ^lan dru{tva koji je ovla{}en na poslovodstvo ne mora postupiti prema uputstvu drugog ovla{}enog ~lana, ali to odbijawe mora da obrazlo`i svim ostalim ovla{}enim ~lanovima. Odluka koju donesu svi ovla{}eni ~lanovi obavezuje ~lana ovla{}enog na poslovodstvo. Ovla{}eni ~lan ne mora da obavesti druge o odbijawu uputstava, ako postoji opastnost od odlagawa koje bi bilo {tetno za dru{tvo.

71- Oduzimawe i otkazivawe poslovodstva u o.d. - ^lan dru{tva koji je ovla{}en na poslovodstvo ima pravo da odustane od poslovodstva. Radi za{tite interesa dru{tva i ~lanova, ugovorom o osnivawu se mo`e odrediti obavezan otkazni rok u kome ~lan mora nastaviti sa poslovodstvom. Du`inu otkaznog roka slobodno utvr|uju ~lanovi dru{tva.

Pravo na poslovodstvo se mo`e ovla{}enom ~lanu i oduzeti, ako je izvr{io te{ku povredu du`nosti ili postao nesposoban za poslovodstvo.

Odluku o oduzimawu donose svi ~lanovi dru{tva, na na~in koji je utvr|en ugovorom o osnivawu dru{tva. U odlu~ivawu ne u~estvuje ~lan kome se oduzima pravo na poslovodstvo.

72- Zastupawe o.d. (pojam i vrste) - Svaki ~lan ovla{}en na poslovodstvo ima pravo da zastupa orta~ko dru{tvo. Pravo na zastupawe mo`e biti pojedina~no ili kolektivno (zajedni~ko).

Ugovorom o osnivawu dru{tva se, pored ~lanova ovla{}enih na poslovodstvo, mogu ovlastiti i drugi ~lanovi za zastupawe dru{tva, ali tada pravo na zastupawe ne zna~i istovremeno i pravo na rukovodstvo.

Kod pojedina~nog zastupawa neki ~lanovi, koji imaju pravo na pojedina~no poslovodstvo, mogu dobiti i pravo na zastupawe dru{tva. To zna~i da svaki ~lan sam zastupa i potpisuje dru{tvo.

Ugovorom o osnivawu dru{tva mo`e se predvideti i kolektivno zastupawe dru{tva. U tom slu~aju ovla{}eni ~lanovi dru{tva saglasno zastupaju dru{tvo. Kolektivno zastupawe se mo`e propisati ~lanovima dru{tva i prokuristima.

73- Prestanak prava na zastupawe o.d. - Zastupnik dru{tva se mo`e odre}i svog prava na zastupawe. Ovo pravo se ure|uje ugovorom o osnivawu dru{tva.

Pravo na zastupawe se mo`e oduzeti (uskratiti) u slu~aju povrede obaveza zastupnika ili nesposobnosti za zastupawe. Oduzimawe prava na zastupawe se ure|uje ugovorom o osnivawu. Odluku o oduzimawu donose ~lanovi dru{tva, na osnovu ugovora o osnovawu, a ako ugovorom nije ni{ta predvi|eno, saglasno{}u svih ~lanova. U odlu~ivawu ne u~estvuje ~lan kome se pravo uskra}uje.

74- Obave{tavawe i pravo uvida u poslovne kwige kod o.d. - Svaki ~lan dru{tva ovla{}en na poslovodstvo ima obavezu da ostalim ~lanovima podnosi izve{taj o poslovawu dru{tva. Ova obaveza se ne mo`e ukinuti ugovorom o osnivawu, ali se wime mo`e precizirati. ^lanovi orta~kog dru{tva imaju pravo sami da tra`e izve{taj od svakog ~lana dru{tva ovla{}enog na poslovodstvo.

^lan orta~kog dru{tva ima i pravo uvida u poslove dru{tva, u poslovne kwige i druga dokumenta dru{tva.

Ova prava ~lanovi imaju po samom zakonu, pa se ona ne mogu iskqu~iti ili ograni~iti.

75- Godi{wi obra~un, raspodela dobiti i sno{ewe gubitka kod o.d. - Svaki ~lan dru{tva ima pravo na u~e{}e u dobiti, ali i obavezu sno{ewa gubitka dru{tva.

Dobitak i gubitak dru{tva se utvr|uju godi{wim obra~unom na kraju svake godine. Tada se utvr|uje u~e{}e svakog ~lana u raspodeli dobiti, odnosno u sno{ewu gubitka dru{tva.

Dobit se raspore|uje na ~lanove dru{tva ili se pripisuje wihovom udelu.

Na~in raspodele dobiti se ure|uje ugovorom o osnivawu. Ugovorom mo`e da se odredi da li se raspodela vr{i srazmerno veli~ini udela ili na jednake delove (bez obzira na veli~inu udela). Ako se ugovorom ni{ta ne predvidi, dobit se deli prema veli~ini udela.

Gubitak dru{tva snose ~lanovi, na na~in odre|en ugovorom o osnivawu dru{tva.

76- Pravo na podizawe novca i pravo na naknadu tro{kova ~lana o.d. - Svaki ~lan ima pravo da podigne novac na teret svog udela u dru{tvu, bez obzira da li je dru{tvo ostvarilo dobitak ili gubitak. Ovo pravo se ure|uje ugovorom o osnivawu, a iznos ne sme biti ve}i od 4% vrednosti udela. Ako se ugovorom ni{ta ne odredi, onda va`i zakonski limit od 4% vrednosti udela.

Za obavqawe poslova dru{tva, ~lan ima pravo na naknadu tro{kova koje je imao. Uslov je da su ti tro{kovi opravdani i da su nastali u poslovima za koje je ~lan ovla{}en. Ovo se odnosi samo na stvarne tro{kove koje je ~lan imao (bez naknada i nagrada za ~lana).

77- Prenos udela u o.d. - Prenos uloga izme|u ~lanova orta~kog dru{tva je slobodan. Takvim prenosom se ne umawuje imovina dru{tva, pa se time ne ugro`avaju interesi i prava ostalih ~lanova i poverilaca.

Ugovorom o osnivawu se mo`e odrediti da je za prenos udela izme|u ~lanova dru{tva potrebna saglasnost ostalih ~lanova dru{tva.

Prenos udela ~lana dru{tva na tre}e lice je mogu}, ali za takav prenos potrebna je saglasnost svih ~lanova dru{tva. Ugovorom o osnivawu ova mogu}nost se mo`e potpuno iskqu~iti.

Ako se namerava prenos udela ~lana na tre}e lice, svi ostali ~lanovi imaju zakonsko pravo pre~e kupovine udela.

78- Odgovornost ~lana o.d. (op{ta pravila) - Za obaveze orta~kog dru{tva odgovara, pre svega, ono samo, i to svojom ukupnom imovinom. Pored samog dru{tva, za wegove obaveze svojom preostalom imovinom odgovaraju i svi ~lanovi dru{tva, i to neograni~eno i solidarno.

Orta~ko dru{tvo ne odgovara za obaveze ~lanova. Odatle sledi pravilo da ~lan dru{tva ne mo`e koristiti svoj ulog u dru{tvu kao garanciju niti wime mo`e namirivati svoje poverioce.

79- Odgovornost ~lana o.d. (prigovori, kompenzacija) - Protiv poverioca dru{tva, koji zahteva izmirewe obaveza dru{tva od ~lana dru{tva, ~lan mo`e isticati sve li~ne prigovore, Tako|e, ~lan mo`e isticati i sve prigovore koje prema poveriocu mo`e isticati samo dru{tvo.

Orta~ko dru{tvo ne mo`e prema svom poveriocu koristiti kompenzacioni prigovor koji prema wemu ima neki ~lan dru{tva. Isto tako, ni ~lan orta~kog dru{tva ne mo`e ista}i kompenzacioni prigovor prema svom poveriocu po osnovu potra`ivawa koje prema tom poveriocu ima dru{tvo ili neki wegov ~lan.

80- Posledice kr{ewa klauzule konkurencije u o.d. - Ako ~lan orta~kog dru{tva prekr{i klauzulu o konkurenciji, ostali ~lanovi odlu~uju koje }e zahteve postaviti: iskqu~ewe ~lana, brisawe konkurentske delatnosti iz registra, naknada {tete; prepu{tawe orta~kom dru{tvu spornih poslova, dobiti iz wih ili prava ste~enih u wima. Tako|e, ostali ~lanovi dru{tva mogu tra`iti i prestanak orta~kog dru{tva.

81- Prestanak o.d. prestankom ~lanskog odnosa (otkaz, iskqu~ewe) - Svaki ~lan dru{tva ima pravo da otka`e ~lanstvo u dru{tvu samo ako je dru{tvo osnovano na neodre|eno vreme. Otkaz ~lanstva se mo`e dati samo sa otkaznim rokom od najmawe 6 meseci. Otkazni rok se mo`e produ`iti ugovorom o osnivawu dru{tva.

^lan dru{tva se mo`e iskqu~iti iz dru{tva. Ako se kod nekog ~lana steknu uslovi za iskqu~ewe iz dru{tva, ostali ~lanovi mogu da tu`bom tra`e prestanak dru{tva ili da od suda zahtevaju iskqu~ewe tog ~lana iz dru{tva. Za drugi zahtev je bitno da ugovor o osnivawu preduze}a predvi|a da dru{tvo ne prestaje iskqu~ewem ~lana.

82- Prestanak o.d. prestankom ~lanskog odnosa (izdvajawe ~lana) - Ako ~lan dru{tva otka`e ugovor o osnivawu dru{tva, a dru{tvo nastavi sa radom sa preostalim ~lanovima, on se izdvaja iz dru{tva istekom otkaznog roka. Isto se primewuje u slu~aju iskqu~ewa ~lana, wegove smrti, kao i na wegove naslednike, ako oni ne stupe u ~lanska prava i obaveze umrlog ~lana.

Izdvojenom ~lanu se vra}aju stvari koje je dao na kori{}ewe dru{tvu. Tako|e mu se vra}a i wegov nov~ani udeo.

Ako je u trenutku izdvajawa ~lana, vrednost imovine dru{tva mawa od obaveza dru{tva, izdvojeni ~lan mora platiti iznos koji nedostaje, i to u srazmeri u kojoj on u~estvuje u sno{ewu gubitka.

83- Likvidacija o.d. (osnov i postupak) - Orta~ko dru{tvo prestaje u postupku likvidacije, u postupku ste~aja i u postupku statusnih promena. Likvidacija se sprovodi u slede}im slu~ajevima: ako mu je zabraweno obavqawe delatnosti, ako nestanu prirodni i drugi uslovi za obavqawe delatnosti, istekom vremena na koje je osnovano, odlukom ~lanova dru{tva, ako se broj ~lanova svede na jedan, ako sud poni{ti upis u sudski registar, kao i u slu~aju otkaza, iskqu~ewa i smrti ~lana.

Likvidacija se sprovodi u redovnom ili u skra}enom postupku.

84- Redovan postupak likvidacije o.d. (imenovawe, prava i obaveze i opoziv likvidatora) - Likvidaciju orta~kog dru{tva sprovode sami ~lanovi. Svi ~lanovi dru{tva su likvidatori, ako se ugovorom o osnivawu ili odlukom ~lanova ne odredi jedan ili vi{e likvidatora. Likvidator mo`e biti i neko tre}e lice.

Ako je dru{tvu zabraweno obavqawe delatnosti, ako se broj ~lanova sveo na jedan i ako sud poni{ti upis dru{tva u sudski registar, likvidaciju sprovodi sud, a ne ~lanovi.

^lanovi dru{tva u registar moraju prijaviti imena likvidatora, wegova ovla{}ewa i potpis, kao i promene tih podataka.

Likvidator je ovla{}en za poslovodstvo i zastupawe dru{tva, a koristi ih za zavr{avawe zapo~etih poslova, za naplatu potra`ivawa, unov~ewe imovine dru{tva i utvr|ewe dugova dru{tva, sabirawe prijavqenih potra`ivawa, pravqewe likvidacionog bilansa i podelu preostale imovine ~lanovima.

Likvidator mo`e biti opozvan od strane samih ~lanova dru{tva ili razre{en od suda. ^lanovi mogu opozvati samo likvidatora koga su sami izabrali (iskqu~ivo jednoglasno). Sud mo`e razre{iti likvidatora, ali samo na zahtev nekog ~lana dru{tva.

85- Namirewe poverilaca i raspodela imovine u likvidaciji o.d. - Nakon namirewa poverilaca, likvidator raspodequje preostalu imovinu dru{tva wegovim ~lanovima, srazmerno wihovim udelima. U slu~aju nezadovoqstva nekog ~lana raspodelom imovine, on mo`e pokrenuti sudski spor. Tada likvidator odla`e raspodelu preostale imovine do dono{ewa odluke suda.

Za slu~aj da imovina dru{tva nije dovoqna za namirewe poverilaca, mawak nadokna|uju ~lanovi dru{tva, i to srazmerno svom u~e{}u u sno{ewu gubitka.

86- Skra}eni postupak likvidacije o.d. - ^lanovi dru{tva mogu da sprovedu likvidaciju i po skra}enom postupku. Uslov je da ~lanovi dru{tva pred sudom daju izjavu da su izmirili sve obaveze dru{tva prema poveriocima i zaposlenima. Sud o tome mo`e tra`iti dokaze.

87- Pojam i karakteristike komanditnog dru{tva - Komanditno dru{tvo je dru{tvo koje se osniva ugovorom dva ili vi{e lica radi obavqawa delatnosti pod zajedni~kom firmom.

Da bi komanditno dru{tvo postojalo, potrebno je da u wemu postoji najmawe jedan komplementar i jedan komanditor. Komplementari odgovaraju neograni~eno i solidarno za sve obaveze dru{tva (poput ~lanova orta~kog dru{tva), dok komanditori za obaveze ne odgovaraju, ali snose rizik za poslovawe dru{tva do visine wihovih uloga.

Komanditor u dru{tvu mo`e biti i fizi~ko i pravno lice, dok komplementar mo`e biti samo fizi~ko lice.

88- Osnivawe k.d. - Dru{tvo se osniva zakqu~ewem ugovora o osnivawu i upisom dru{tva u sudski registar. Na osnovu ugovora, osniva~i unose svoje uloge u dru{tvo.

Upis dru{tva u sudski registar se vr{i na osnovu prijave za upis. Pored op{tih podataka i podataka o orta~kom dru{tvu, prijava za upis u registar komanditnog dru{tva sadr`i jo{ i podatke o li~nom imenu i prebivali{tu svakog komanditora, ozna~ewe firme i sedi{te komanditora ako se radi o pravnim licima, kao i podatke o wihovim ulozima.

Imena komanditora se ne mogu uneti u firmu dru{tva, jer bi tako tre}im licima odgovarali kao komplementari.

89- Pravni odnosi izme|u ~lanova k.d. - Uno{ewe uloga je osnovna obaveza svakog ~lana dru{tva. Ulog komanditora mo`e biti u novcu, stvarima i pravima, a komplementara jo{ i u uslugama i radu. Ulog komanditora do vrednosti od 3.000 $ procewuju samo osniva~i, a preko tog iznosa ovla{}eni procewiva~. Uloge komplementara procewuju osniva~i sporazumno.

Dru{tvom mogu upravqati i poslovoditi samo komplementari. Komanditor mo`e samo da se protivi na~inu poslovo|ewa dru{tva, ako se rade poslovi izvan delatnosti dru{tva.

Komplementari imaju obavezu lojalnosti (kao kod orta~kog dru{tva).

Klauzula o zabrani konkurencije va`i samo za komplementare. Ugovorom o osnivawu mo`e da se predvidi i primena na komanditore.

Komplementar ima pravo na obave{tewe i uvid u poslovne kwige kao i ~lan orta~kog dru{tva. Komanditor tako|e ima ova prava.

U raspodeli dobiti komanditnog dru{tva nema razlike izme|u komplementara i komanditora. Dobit se svakom ~lanu ispla}uje ili se pripisuje wegovom udelu u dru{tvu, s tim {to se dobit komanditora mo`e pripisati wegovom udelu samo do ugovorene visine uloga. Komanditor snosi rizik samo do visine svog uloga. Raspodela dobiti i u~e{}e u sno{ewu gubitka se ure|uje ugovorom o osnivawu.

Pravo na podizawe novca na teret svog uloga imaju samo komplementari, ali ne i komanditori. Komaditor ~ak ne mo`e tra`iti ni isplatu dobiti, ako mu je udeo smawen zbog gubitka. Tada se dobit koristi za dopunu wegovog uloga.

90- Odgovornost komplementara i komanditora za obaveze k.d. - Komplementar ima odgovornost kao {to ima ~lan orta~kog dru{tva.

Kada komanditor ne unese svoj ulog u dru{tvo, poverioci dru{tva i samo dru{tvo mogu tu`bom tra`iti izmirewe obaveza. Odgovornost komanditora u tom slu~aju je ograni~ena na visinu neizmirenog uloga.

Komanditor odgovara kao komplementar ako je wegovo ime (uz wegovu saglasnost) uneto u firmu komanditnog dru{tva. Tako|e, ako neovla{}eno vodi poslove dru{tva, komanditor odgovara kao komplementar.

Komanditor odgovara kao komplementar za obaveze nastale u stawu preddru{tva, ako se on saglasi sa wima.

Zbog odvojenosti (pravne i imovinske) ~lanova dru{tva i dru{tva, poverioci komanditora i komplementara nemaju pravo da zahtevaju izmirewe svojih potra`ivawa prema ovim licima od samog dru{tva. Poverioci komplementara i komanditora imaju jednake prioritete u namirewu svojih potra`ivawa, kao {to imaju poverioci samog dru{tva.

91- Prenos udela u k.d. - Udeli i delovi udela komplementara i komanditora se mogu prenositi. Prenos udela izme|u ~lanova je slobodan, ako se ugovorom o osnivawu druga~ije ne odredi.

Za prenos udela na tre}e lice je potrebna saglasnost komplementara i komanditora, ~iji udeli iznose najmawe 50% vrednosti svih udela komanditora u dru{tvu. U ovakvom prenosu ~lanovi dru{tva imaju pravo pre~e kupovine udela.

92- Pojam i osnovne karakteristike akcionarskog dru{tva - Akcionarsko dru{tvo je dru{tvo sa sopstvenim pravnim subjektivitetom i osnovnim kapitalom podeqenim na akcije utvr|ene nominalne vrednosti, koje za svoje obaveze odgovara iskqu~ivo sopstvenom imovinom.

Akcionarsko dru{tvo je samostalno pravno lice, koje je potpuno odvojeno od pravnog subjektiviteta svojih ~lanova. Akcionarsko dru{tvo je udru`ewe ~iji ~lanovi nisu me|usobno vezani.

^lanovi dru{tva imaju samo prava koja proizilaze iz akcije kao ~lanstva. Imovina dru{tva je potpuno odvojena od imovine svakog akcionara. Nov~ane i druge vrednsti (stvari i prava) unete u dru{tvo ostaju trajno tamo, a akcionar sti~e akciju i prava koja iz we proizilaze.

Srazmerno vrednosti akcija koje poseduje, svaki akcionar u~estvuje u upravqawu dru{tvom i u~e{}u u wegovoj dobiti. Neka prava (npr. informisawe), akcionar ima bez obzira na vrednost akcija koje ima.

Za obaveze dru{tva odgovara iskqu~ivo ono samo, celokupnom imovinom. Akcionari ne odgovaraju za obaveze dru{tva.

93- Osnovni kapital a.d. - Osnovu svakog akcionarskog dru{tva ~ini osnovni kapital podeqen na akcije.

Osnovni kapital se razlikuje od imovine dru{tva. Jednom fiksirana, nominalna vrednost osnovnog kapitala se ne mewa. Vrednost imovine (ukupnog kapitala) dru{tva je podlo`na stalnim promenama. Ako dru{tvo dobro posluje, vrednost imovine raste, {to za posledicu ima i veliki porast tr`i{ne vrednosti akcija. Pri lo{em poslovawu dru{tva, vrednost imovine mo`e da padne i ispod vrednosti osnovnog kapitala, a tr`i{na vrednost akcija ispod wihovih nominalnih vrednosti. U praksi, vrednost osnovnog kapitala i imovine akcionarskog dru{tva se poklapaju samo pri osnivawu dru{tva (pod uslovom da se akcije prodaju po nominalnoj ceni).

Uloga osnovnog kapitala je trojaka:- On predstavqa po~etnu imovinu za poslovawe dru{tva- Preko u~e{}a svakog akcionara u wemu, ure|uju se odnosi

akcionara u pogledu wihove svojine i prava- Pru`a sigurnost poveriocima dru{tva, koji se mogu namiriti

samo iz imovine dru{tva, pa je osnovni kapital dobra osnovaVrednost osnovnog kapitala utvr|uju osniva~i dru{tva, slobodno,

osniva~kim aktom. Wegova vrednost ne mo`e biti mawa od 10.000 $ pri simultanom, odnosno 20.000 $ pri sukcesivnom osnivawu dru{tva.

Osnovni kapital dru{tva se mo`e pove}avati i sni`avati.

94- Pojam akcije - Akcija ima tri razli~ita zna~ewa. U prvom, akcija predstavqa udeo akcionara u akcionarskom dru{tvu, u drugom predstavqa ~lanstvo akcionara, a u tre}em zna~ewu akcija predstavqa hartiju od vrednosti u kojoj su sadr`ana (inkorporisana) prava akcionara.

Akcija je udeo u osnovnom kapitalu koji se uvek izra`ava nov~ano, bez obzira da li su ulozi u novcu, stvarima ili pravima. Vrednost akcije utvr|uje akcionarsko dru{tvo prilikom izdavawa akcija. Akcije jednog dru{tva mogu glasiti na razli~ite iznose. Svako akcionarsko dru{tvo prve akcije izdaje pri svome osnivawu (osniva~ke akcije). Radi pove}awa osnovnog kapitala dru{tvo mo`e izdavati akcije i kasnije (akcije druge, tre}e emisije) bez ograni~ewa broja emisija novih akcija. Akcije se pri osnivawu dru{tva mogu prodavati po ceni samo istoj ili ve}oj od nominalne. Nominalna vrednost akcija se poklapa sa nominalnom vredno{}u osnovnog kapitala, ali se prometna vrednost akcije skoro uvek razlikuje od nominalne. Prometna vrednost akcije se se odre|uje na berzi, pa mo`e biti vi{a i ni`a od nominalne. Akcija je nedeqiva.

Akcija pru`a svome vlasniku (akcionaru) dva prava:1- Pravo upravqawa (svaka akcija daje pravo glasa koje je

srazmerno wenoj nominalnoj vrednosti)2- U~e{}e u dobiti dru{tva (pravo na dividendu)Akcija je hartija od vrednosti kojom se utvr|uje udeo akcionara u

osnovnom kapitalu, kao i wegova prava. Do izdavawa akcije kao hartije od vrednosti dolazi po upisu dru{tva u registar. Prenos prava na druga lica se mo`e ostvariti samo prenosom akcije. Svaki prenos akcija se mora upisati u kwigu akcionara, koju vodi svako akcionarsko dru{tvo.

95- Vrste akcija - Akcije mogu biti osniva~ke i akcije narednih serija. Mogu biti privremene i stalne. Privremene se izdaju pri osnivawu dru{tva, a zamewuju se stalnim nakon upisa dru{tva u registar. Prema korisniku akcije mogu glasiti na ime i na donosioca. Prve se prenose indosamentom, a druge obi~nom predajom. Prema pravima koja sadr`e, akcije mogu biti obi~ne (redovne) i prioritetne. Obi~ne akcije daju pravo na upravqawe dru{tvom i u~e{}e u dobiti. Prioritetne

akcije daju akcionarima posebna prava (npr. prednost kod isplate dividendi). Prioritetne akcije mogu biti kumulativne i participativne. Kumulativne daju prednost pri isplati dividendi, a participativne daju i prioritetnu isplatu dividendi i dodatno u~e{}e u dobiti dru{tva.

96- Op{ta pravila o osnivawu a.d. - Osniva~i (i ~lanovi) akcionarskog dru{tva mogu biti pravna i fizi~ka lica, i strana i doma}a. Osniva~i su samo ona lica koja donose osniva~ki akt.

Akcionarsko dru{tvo se osniva osniva~kim aktom. Uz osniva~ki akt se obavezno donosi i statut. Wime se detaqno ure|uje status i organizacija dru{tva kao i pravni polo`aj ~lanova.

Postoje dva na~ina osnivawa akcionarskog dru{tva:1- Simultano - A.D. se osniva upisom svih akcija dru{tva od

strane wegovih osniva~a.2- Sukcesivno - A.D. se osniva tako {to se pozivaju tre}a lica za

upis i uplatu akcija putem javnog poziva (prospekta). Akcije upisuju i upla}uju i osniva~i i tre}a lica.

Zakonom je propisan minimalni ulog akcionara (500 $), kao i minimalna vrednost jedne akcije (5 $). Vrednost akcija se odre|uje tako da bude deqiva sa 10, radi lak{eg rada.

Ulozi akcionara u dru{tvo mogu biti u novcu, stvarima i pravima. Ako se deo uloga sastoji u stvarima i pravima, onda se radi o kvalifikovanom (rizi~nom) osnivawu. Rizik je u tome {to se vrednosti ovakvih uloga mogu pogre{no proceniti i time na~initi {teta i dru{tvu i poveriocima. Zato se procenom vrednosti bavi ovla{}eni procewiva~.

Tro{kove osnivawa akcionarskog dru{tva akcionari snose srazmerno vrednosti svojih uloga.

97- Simultano osnivawe a.d. - Kod simultanog osnivawa osniva~i dru{tva u trenutku osnivawa sami upisuju i upla}uju akcije, bez javnog poziva tre}im licima za upis i uplatu akcija. Tre}a lica nemaju mogu}nost da kupe osniva~ke akcije dru{tva. Ovaj na~in osnivawa nije pogodan za prikupqawe velikog kapitala, osim ako su sami osniva~i vlasnici velikog kapitala.

Ovo dru{tvo se osniva bez sazivawa osniva~ke skup{tine. Postupak se svodi na potpisivawe ugovora o osnivawu (ili dono{ewe odluke za jedno~lano a.d.) i dono{ewe statuta od strane osniva~a. Broj mogu}ih osniva~a je do 50 akcionara. Ulozi u novcu predvi|eni ugovorom o osnivawu upla}uju se na poseban, privremeni bankarski ra~un, do upisa dru{tva u sudski registar. Pri tome se mora upisati najmawe 50% vrednosti nov~anog dela osnovnog kapitala i najmawe 50% vrednosti nov~anog uloga svakog akcionara. Ostatak se mo`e uplatiti u roku od 2 godine od upisa dru{tva u registar. Ulozi u stvarima i pravima moraju u celini biti uneti u dru{tvo do upisa u registar. Ovakvi ulozi moraju biti popisani u izve{taju pre upisa dru{tva u registar.

98- Sukcesivno osnivawe a.d. - Kod sukcesivnog osnivawa se upu}uje javni poziv za upis i uplatu akcija tre}im licima. Osniva~i zakqu~uju ugovor o osnivawu kada upisuju jedan broj akcija, dok za preostale akcije upu}uju javni poziv zainteresovanim licima. Akcije upisuju sva zainteresovana tre}a lica, ali i sami akcionari ako naknadno odlu~e da upi{u dodatne akcije. Sukcesivan na~in osnivawa je pogodan za prikupqawe ve}eg slobodnog kapitala na tr`i{tu. Kod ovog na~ina osnivawa obavezno se saziva osniva~ka skup{tina akcionara.

Javni poziv za upis i uplatu akcija naziva se prospekt. Na osnovu wega zainteresovana lica upisuju akcije tako {to potpisuju izjavu o upisu akcija, koja se zove upisnica. Potom upisiva~i upla}uju akcije prema odredbama iz prospekta.

Pri sukcesivnom osnivawu se mo`e desiti da se upi{e (i uplati) ve}i broj akcija od predvi|enog. Tada osniva~i (ili skup{tina) odlu~uju da li prihvataju vi{ak. Ako ga prihvate, pove}ava se osnovni kapital dru{tva za iznos vi{ka.

Tako|e se mo`e desiti da upis akcija ne uspe. Rok za upis akcija je do 3 meseca od dana po~etka upisivawa. Sve akcije koje nisu upisane mogu upisati i uplatiti sami osniva~i u naknadnom roku od 15 dana.

Pri sukcesivnom osnivawu akcionarskog dru{tva potrebno je sazvati osniva~ku skup{tinu na koju se pozivaju svi akcionari. Skup{tina se saziva javnim ogla{avawem, na isti na~in kao i za upis akcija, i to u roku od najvi{e 60 dana od isteka roka za upis akcija.

Osniva~ka skup{tina donosi statut dru{tva, bira organe dru{tva i donosi druge propisane odluke. Tada se dru{tvo smatra osnovanim i sti~u se uslovi za wegov upis u registar. Upisom u registar dru{tvo sti~e pravnu i poslovnu sposobnost i od tada mo`e izdavati akcije, a akcionari prenosti svoja prava na druga lica.

99- Statut a.d. - Statut akcionarskog dru{tva je najva`niji op{ti akt dru{tva. Statut trajno i detaqno, u skladu sa ugovorom o osnivawu i zakonom, ure|uje status, organizaciju i poslovawe akcionarskog dru{tva.

Statut ima obaveznu sadr`inu koju ~ine odredbe o:1- Firmi i sedi{tu dru{tva2- Delatnosti dru{tva3- Iznosu osnovnog kapitala i na~inu uplate akcija4- Nominalnoj vrednosti, vrsti i klasi izdatih akcija5- Na~inu potpisivawa firme dru{tva6- Na~inu sazivawa skup{tine i na~inu dono{ewa odluka7- Izboru, opozivu i delokrugu organa dru{tva8- Zastupawu9- Raspodeli dobiti i sno{ewu gubitka

10- Rezervama11- Posledicama propu{tawa i ka{wewa uplate akcija12- Za{titi `ivotne sredine13- Na~inu promene oblika dru{tva14- Prestanku dru{tva15- Postupku izmene statuta16- Drugim pitawima

100- Pojam, karakteristike i pravna priroda ~lanstva akcionara - ^lanstvo u akcionarskom dru{tvu je neotkazivo, ve} se samo mo`e preneti sa ~lana na drugo lice.

Pravna priroda ~lanstva ima dva shvatawa:1- Akcija, kao ~lanstvo, je pravni odnos izme|u akcionarskog

dru{tva i akcionara2- Akcija, kao ~lanstvo, je subjektivno pravo akcionaraU svakom slu~aju, akcija kao ~lanstvo predstavqa skup prava i

obaveza akcionara, nezavisno od toga da li se pored obaveze uno{ewa uloga prihvata i postojawe i drugih obaveza akcionara.

101- Obaveze akcionara - Najzna~ajnija obaveza je obaveza uplate odnosno uno{ewa uloga u stvarima i pravima. Ako akcionar zakasni sa ispuwewem ove obaveze, mo`e biti odgovoran dru{tvu u skladu sa zakonom i statutom. Akcionaru koji ni u naknadnom roku ne izvr{i uplatu odnosno ne unese ulog u stvarima i pravima, mo`e biti oduzeta privremena akcija uz obaveznu naknadu {tete koja je na ovaj na~in nastala za dru{tvo. Akcionar ne mo`e svoje potra`ivawe prema dru{tvu prebijati sa obavezom uplate akcija.

Vi{e lica mogu biti vlasnici jedne akcije, ali se oni prema dru{tvu javqaju kao jedan akcionar. Oni svoja prava vr{e preko zajedni~kog zastupnika (punomo}nika), a za obaveze odgovaraju solidarno.

102- Upravqa~ka prava akcionara - Pravo na upravqawe akcionar, pre svega, ostvaruje u~e{}em u radu skup{tine. U~e{}em u radu skup{tine, akcionar ima prava da govori, da daje predloge i najva`nije, da glasa u skup{tini. Uticaj nekog akcionara u upravqawu dru{tvom zavisi od broja i karaktera akcija koje poseduje. Akcionari sa velikim brojem akcija (a time i velikim brojem glasova) mogu da odlu~uju}e uti~u na upravqawe dru{tvom. Zato u nekim pravima postoje ograni~ewa pri sticawu ve}eg broja akcija, kao i dodatne za{tite mawinskih akcionara.

103- Imovinska prava akcionara - Osnovno pravo svakog akcionara je pravo na dividendu, i ono se akcionaru ne mo`e uskratiti. Pravo na dividendu je pravo na u~e{}e u podeli dobiti dru{tva, koju skup{tina odredi za deobu po godi{wem obra~unu. Dobit se deli srazmerno

nominalnoj vrednosti akcija. Ako akcije nisu u potpunosti upla}ene, dobit se deli srazmerno izvr{enoj uplati.

Dividende se ispla}uju iz dobiti, a izuzetno iz rezervi dru{tva. Vlasnici odre|enih vrsta akcija imaju pravo na dodatno u~e{}e u dobiti (participativne akcije). Akcionari imaju pravo i na prioritetni upis akcija narednih emisija. Tako|e, akcionari imaju prava na udeo u likvidacionoj odnosno ste~ajnoj masi dru{tva pri wegovom prestanku.

104- Broj i obaveznost obrazovawa organa u a.d. - Organi akcionarskog dru{tva su:

1- Skup{tina2- Upravni odbor3- Nadzorni odbor4- DirektorSvako akcionarsko dru{tvo mo`e imati sve ove organe. Obavezni

organi svih akcionarskih dru{tava su skup{tina i direktor.Ako je akcionarsko dru{tvo osnovano simultanim putem i ima do

100 zaposlenih, obavezni organi su samo skup{tina i direktor. Ako dru{tvo ima preko 100 zaposlenih, obavezni organi su jo{ i upravni odbor i nadzorni odbor.

Ako je akcionarsko dru{tvo osnovano sukcesivnim putem i ima do 100 zaposlenih, ono mora imati skup{tinu, upravni odbor i direktora. Za preko 100 zaposlenih, dru{tvo mora imati jo{ i nadzorni odbor.

U jedno~lanom dru{tvu poslove skup{tine i direktora obavqa jedini akcionar. Odlukom o osnivawu je mogu}e predvideti obrazovawe i drugih organa dru{tva. Ako sve poslove upravqawa vr{i jedini akcionar, tada se wegove odluke upisuju u kwigu odluka. Odluke koje nisu upisane u kwigu odluka ne proizvode pravno dejstvo.

Skup{tina je mesto gde svi akcionari ostvaruju svoja upravqa~ka prava. Ona odlu~uje o osnovnim pitawima pravnog statusa i rada dru{tva. Upravni odbor upravqa dru{tvom, nadzorni odbor kontroli{e (nadzire) rad dru{tva (pre svega uprave), dok poslovodstvo pripada direktoru dru{tva.

U dru{tvima u kojima se ne obrazuju pojedini organi (upravni odbor, nadzorni odbor) statutom dru{tva se odre|uje ko vr{i funkcije tih organa.

105- Pravni polo`aj i nadle`nost skup{tine a.d. - Akcionari u skup{tini stvaraju jedinstvenu voqu dru{tva, koja se izra`ava u skup{tinskim odlukama. Ta voqa se u skup{tini stvara u okviru wenih nadle`nosti.

Skup{tina je nadle`na za odlu~ivawe o osnovnim pitawima pravnog polo`aja i rada dru{tva. Pored toga skup{tina odlu~uje o promenama prava vezanih za pojedine klase i vrste akcija, o ostvarewu zahteva dru{tva prema ~lanovima uprave ili akcionarima za naknadu

{tete, kao i o zastupawu dru{tva u sudskim postupcima protiv ~lanova uprave.

Skup{tina ne mo`e odlu~ivati o pitawima iz nadle`nosti uprave dru{tva.

Statutom skup{tina mo`e dobiti i nadle`nosti u drugim pitawima, ali samo ako ta pitawa nisu po zakonu dodeqena drugim organima dru{tva.

106- Sazivawe skup{tine a.d. - Skup{tinu redovno saziva upravni odbor dru{tva (ve}inom glasova).

Skup{tinu mogu sazvati i nadzorni odbor i sami akcionari.Pravo da pokrenu postupak radi sazivawa skup{tine imaju samo

akcionari koji imaju ili predstavqaju najmawe desetinu osnovnog kapitala ili statutom odre|eni mawi deo.

Skup{tina se redovno saziva jedanput godi{we. Redovna skup{tina odlu~uje o usvajawu godi{weg obra~una i godi{weg izve{taja o poslovawu, o raspodeli dobiti i o pokri}u gubitka.

Za druga pitawa se saziva vanredna skup{tina.Sazivawe skup{tine se objavquje na na~in utvr|en statutom, i to

osam dana pre odr`avawa. Akcionari nisu du`ni da unapred prijave svoje u~e{}e na skup{tini.

107- Dnevni red i zapisnik skup{tine a.d. - Zakonom je propisano da se dnevni red skup{tine objavquje istovremeno sa sazivawem skup{tine, na na~in utvr|en statutom.

Povodom dnevnog reda akcionari mogu postavqati pitawa u pisanom obliku pre odr`avawa sednice.

Dnevni red odre|uje saziva~, {to je redovno upravni odbor. Tako|e, akcionari koji imaju ili predstavqaju najmawe desetinu osnovnog kapitala ili statutom odre|eni mawi deo, mogu u roku od osam dana od dana sazivawa skup{tine pismeno zahtevati od upravnog odbora da uvrsti odre|eno pitawe u dnevni red. Ako to ne u~ini upravni odbor akcionari se mogu obratiti nadzornom odboru ili skup{tini na samoj sednici.

Zapisnik, koji se vodi o radu skup{tine, mora sadr`avati: mesto i dan odr`avawa skup{tine, dnevni red, li~no ime zapisni~ara, rezultat glasawa, konstatacija predsedavaju}eg o dono{ewu odluke i mi{qewa nekih akcionara. Svaka odluka skup{tine se mora uneti u zapisnik. Svaki akcionar i druga lica koja imaju interes mogu da ostvare uvid u zapisnik.

108- Kvorum i ve}ina potrebna za odlu~ivawe u skup{tini a.d. - Da bi skup{tina mogla punova`no da radi i odlu~uje potrebno je da ima kvorum. Prema zakonu, kvorum zavisi od toga da li se skup{tina saziva po prvi put ili ponovo.

Kada se skup{tina saziva prvi put, onda ona ima kvorum ako na woj prisustvuju akcionari ili wihovi zastupnici koji imaju vi{e od polovine ukupnog broja glasova svih akcionara dru{tva.

Za ponovno sazivawe skup{tine, statutom se mo`e odrediti druga~iji kvorum (ve}i ili mawi) od zakonom odre|enog.

Da bi odluka skup{tine bila punova`na potrebno je da bude doneta propisanom ve}inom glasova.

O izmenama statuta skup{tina odlu~uje ve}inom od ukupnog broja glasova akcionara sa pravom glasa u akcionarskom dru{tvu.

O pove}awu i smawewu osnovnog kapitala, statusnim promenama, izboru i opozivu ~lanova upravnog odbora, predsednika i ~lanova nadzornog odbora, revizora i likvidatora, promeni oblika i prestanku akcionarskog dru{tva, o raspodeli dobiti, skup{tina odlu~uje dvotre}inskom ve}inom glasova prisutnih akcionara.

O svim drugim pitawim skup{tina odlu~uje ve}inom glasova prisutnih akcionara.

109- Pravo glasa i na~in glasawa u skup{tini a.d. - Pravo glasa na skup{tini ima svaki akcionar, osim onog koji je vlasnik akcija bez prava glasa. Akcionar svoje pravo mo`e ostvariti li~no ili preko zastupnika.

Da bi akcionar mogao da ima zastupnika, potrebno je da mu obezbedi ovla{}ewe (punomo}). Punomo} za zastupawe akcionar mo`e opozvati u svakom trenutku. Prema zakonu, punomo} se daje za jednu skup{tinu. Punomo}nik mo`e biti bilo koje poslovno sposobno lice.

Zastupnik }e postupati po nalogu svog vlastodavca (akcionara), a ako ne dobije nikakava uputstva, onda }e postupati u najboqem interesu za akcionara koga zastupa.

Po pravilu skup{tina odlu~uje javnim glasawem. Tajnim glasawem skup{tina mo`e odlu~ivati o izboru i opozivu ~lanova organa akcionarskog dru{tva i drugim pitawima, ako to zahtevaju akcionari sa najmawe desetinom osnovnog kapitala. Odsutni akcionar mo`e glasati pismeno, na na~in utvr|en statutom.

110- Iskqu~ewe prava glasa akcionara i akcije bez prava glasa - Akcionaru se uskra}uje pravo glasa u slu~ajevima sukoba interesa tog akcionara i dru{tva, kada dru{tvo mo`e biti o{te}eno. U pitawu je primena klauzule o konfliktnosti interesa. Prema zakonu akcionar ne mo`e glasati kada se odlu~uje o:

1- Osloba|awu od obaveza i odgovornosti tog akcionara2- Priznavawu pogodnosti akcionara na ra~un a.d.3- Utvr|ivawu zahteva dru{tva u odnosu na tog akcionara4- Pokretawu ili odustajawu od spora protiv tog akcionara5- Drugim pitawima kada akcionar radi protiv interesa dru{tvaOvo pitawe se statutom dru{tva ne mo`e druga~ije urediti.

Vlasnik prioritetne akcije nema pravo glasa na skup{tini, ali on ima sva druga upravqa~ka prava, prava glasa (pravo na prisustvovawe i u~e{}e u radu skup{tine, pravo na davawe predloga) i imovinska prava (od kojih su neka prioritetna). U su{tini ovo nije akcija bez prava glasa ve} je pravo glasa suspendovano. Vlasnik prioritetne akcije dobija pravo glasa ako mu se u celini ne isplati dividenda ili ako mu se povredi prioritetno pravo u raspodeli dobiti.

111- Specijalna skup{tina a.d. - Odluke skup{tine o ograni~ewu, smawewu ili ukidawu priortetnih prava vlasnika prioritetnih akcija se ne mogu doneti bez saglasnosti tih akcionara. O ovim odlukama se odlu~uje na zasedawu kome prisustvuju akcionari koji poseduju vi{e od polovine nominalne vrednosti prioritetnih akcija. Takvo zasedawe prioritetnih akcionara se zove specijalna skup{tina. Specijalna skup{tina se ure|uje statutom a.d.

112- Upravni odbor a.d. (sastav, izbor i opoziv ~lanova) - Upravni odbor se sastoji od 3 ili vi{e ~lanova. ^lanove bira skup{tina iz reda akcionara, zaposlenih ili iz reda lica izvan dru{tva. ^lanovi dru{tva se biraju na period odre|en statutom, ali po zakonu ne du`e od 5 godina.

Statutom se mo`e predvideti da jednog ~lana upravnog odbora biraju mawinski akcionari. Pored toga najmawe jednog ~lana upravnog odbora biraju zaposleni, na na~in odre|en statutom.

Direktor mo`e biti ~lan upravnog odbora, ali ne i wegov predsednik u akcionarskim dru{tvima sa ve}inskim dru{tvenim i dr`avnim kapitalom i sa javnim upisom akcija.

^lanovi upravnog odbora biraju izme|u sebe predsednika koji saziva sednice i rukovodi radom ovog organa.

Skup{tina mo`e ~lana upravnog odbora opozvati i pre isteka roka na koji je biran. Ovo se ure|uje statutom.

113- Upravni odbor a.d. (kvorum i dono{ewe odluka) - Kvorum za rad upravnog odbora ~ini prisustvo vi{e od polovine ~lanova.

Odluke se donose ve}inom glasova prisutnih ~lanova. U slu~aju jednake podele glasova odlu~uje glas predsednika upravnog odbora. Ove dve odredbe se mogu mewati statutom.

^lan upravnog odbora ima uvek pravo glasa, osim kada kr{i kaluzulu o konfliktnosti interesa.

Odluke upravnog odbora se donose javnim ili tajnim glasawem. Mogu se donositi i pismeno, telefonski, telegrafski ili drugim sredstvima.

114- Direktor a.d. - Direktora postavqa i razre{ava upravni odbor. Direktor rukovodi radom i poslovawem, zastupa i predstavqa dru{tvo, stara se o zakonitosti rada i obavqa druge poslove u skladu sa

zakonom, osniva~kim aktom i statutom. Direktor je nadle`an i za poslove koji ne spadaju u delokrug rada drugih organa.

Direktor pored izvornih mo`e imati i poverena ovla{}ewa. Statutom se mo`e odrediti da upravni odbor mo`e poveriti direktoru odre|ene poslove iz svog delokruga.

Izvr{ni odbor direktora se obrazuje ukoliko se predvidi statutom (fakultativni organ). Izvr{ni odbor direktora je izvr{ni organ direktora.

Kao pomo}ni organ, izvr{ni odbor direktora priprema odluke i druge akte i obavqa druge pripremne radwe iz delokruga rada direktora. Izvr{ni odbor direktora ne odlu~uje samostalno, ve} mo`e samo izvr{avati odluke organa preduze}a.

^lanove izvr{nog odbora direktora bira i opoziva direktor ili upravni odbor (odre|eno statutom). Broj ~lanova izvr{nog odbora direktora ne mo`e biti ve}i od tre}ine broja ~lanova upravnog odbora. Ako ~lanovi izvr{nog odbora direktora zloupotrebe svoja ovla{}ewa odgovaraju za obaveze dru{tva celokupnom svojom imovinom.

115- Posebna pravila za ~lanove uprave a.d. - ^lanovi uprave su du`ni da vr{e funkciju prema interesu dru{tva. ^lanovi uprave su obavezni da nadoknade {tetu dru{tvu ako su suprotno zakonu:

- Vratili uloge akcionarima- Platili kamate ili dividende akcionarima- Upisivali, sticali, uzimali u zalog ili povla~ili sopstvene akcije

dru{tva ili drugog dru{tva- Izdavali akcije pre ukupnog pla}awa nominalnog ili vi{eg

emisionog iznosa- Podelili imovinu dru{tva- Izvr{ili pla}awe kada nastane plate`na nesposobnost ili

prezadu`enost dru{tva- Izdali akcije kod uslovnog pove}awa kapitala u suprotnosti sa

odre|enom namenom ili pre ukupnog pla}awa wihove protivvrednosti

Pravo da postave zahtev za naknadu {tete, pored dru{tva, imaju i akcionari dru{tva i wegovi poverioci.

^lanovi uprave imaju pravo na naknadu za svoj rad. Ona se utvr|uje u fiksnom iznosu, ali se statutom mo`e odrediti dodatna stimulativna naknada koja se ispla}uje u skladu sa odlukom skup{tine dru{tva.

116- Nadzorni odbor a.d. (sastav, izbor, opoziv i odlu~ivawe) - Nadzorni odbor je organ nadzora i obavezan je u svim dru{tvima koja imaju preko 100 zaposlenih.

Nadzorni odbor mora imati najmawe tri ~lana. Broj ~lanova se odre|uje statutom.

^lanove nadzornog odbora (kao i eventualne zamenike) bira skup{tina dru{tva iz reda akcionara ili drugih lica izvan dru{tva.

Za opoziv ~lanova nadzornog odbora primewuju se pravila za opoziv ~lanova upravnog odbora.

Da bi mogao punova`no da odlu~uje, nadzorni odbor mora imati kvorum koji postoji ako sednici prisustvuje najmawe dve tre}ine ~lanova. Odluka se donosi ve}inom glasova. Mo`e se glasati i pismeno, telegrafski i telefonski, ako je dozvoqeno statutom i ako se niko od ~lanova odbora ne protivi.

117- Nadzorni odbor a.d. (nadle`nost) - Nadzorni odbor akcionarskog dru{tva ima op{tu i posebnu nadle`nost. U op{toj nade`nosti ovaj organ je nadle`an da:

1- Nadzire zakonitost rada uprave i izvr{nog odbora direktora2- Pregleda periodi~ne i godi{we obra~une3- Utvr|uje da li se poslovne kwige i druga dokumenta vode

uredno i u skladu sa propisima4- Podnosi izve{taj skup{tini o godi{wim ra~unovodstvenim

iskazima i izve{tajima o poslovawu dru{tva5- Daje mi{qewe o predlozima za raspodelu dobiti6- Razmatra izve{taje revizora7- Donosi poslovnik o svom radu8- Obavqa druge posloveU posebne nadle`nosti spada pravo i obaveza nadzornog odbora

da sazove skup{tinu akcionara u slu~ajevima utvr|enim zakonom i statutom. ^lanovi nadzornog odbora mogu da prisustvuju i u~estvuju u skup{tini dru{tva, ali bez prava glasa.

Nadzorni odbor ima zakonsko pravo pregleda poslovnih kwiga i dokumentacije dru{tva, na na~in utvr|en statutom.

Poslove iz svoje nadle`nosti nadzorni odbor obavqa po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev akcionara ili poverilaca.

O rezultatima svog nadzora nadzorni odbor podnosi izve{taj skup{tini dru{tva.

Za svoj rad ~lanovi nadzornog odbora mogu dobijati naknadu na osnovu odluke skup{tine, a u skladu sa statutom dru{tva.

Na odgovornost ~lana nadzornog odbora primewuje se zakon o odgovornosti ~lanova uprave.

118- Princip odr`awa vrednosti osnovnog kapitala a.d. - Osnovni kapital se mo`e smawivati ili pove}avati samo u zakonom odre|enim postupcima. Izvan tih postupaka osnovni kapital ostaje uvek isti, nezavisno od kretawa vrednosti imovine dru{tva.

Radi za{tite vrednosti osnovnog kapitala zakonom je odre|eno da se dividende, posebne naknade i nagrade ne mogu ispla}ivati na teret osnovnog kapitala.

119- Strano i sopstveno finansirawe a.d. (pojam) - Od tre}ih lica dru{tvo mo`e pribaviti kapital za poslovawe na dva na~ina:

1- Uzimawem kredita od banaka i drugih finansijskih organizacija2- Izdavawem obveznica koje dru{tvo emituje i wihova prodaja

zainteresovanim licima na tr`i{tuZa oba na~ina va`i da se osnovni kapital dru{tva ne pove}ava.

Kapital koji je dru{tvo na ovaj na~in steklo je pribavqen sa obavezom vra}awa, uz pla}awe naknade za wegovo kori{}ewe. U prvom slu~aju to je kamata po kreditu, a u drugom slu~aju je to fiksna kamata koju dru{tvo, kao emitent, pla}a vlasnicima obveznica.

Kod sopstvenog finansirawa dru{tvo pribavqa sredstva trajno, bez obaveze vra}awa. Pribavqena sredstva mogu ulaziti i u op{tu imovinu (rezerve) dru{tva i u osnovni kapital dru{tva. U prvom slu~aju sredstva se pribavqaju dobrovoqnom uplatom akcionara, a u drugom postupcima pove}awa osnovnog kapitala.

120- Dobrovoqne uplate akcionara - Prvi oblik sopstvenog finansirawa je pribavqawe dodatnih sredstava od postoje}ih akcionara na osnovu novih, nepovratnih uplata. Nove uplate su mogu}e samo kao dobrovoqne.

Da bi akcionari bili stimulisani na nove, nepovratne uplate, wima se tada priznaju prioritetna prava koja do tada nisu imali. To zna~i da se na osnovu novih uplata obi~ne akcije akcionara pretvaraju u prioritetne akcije. Pretvarawe se vr{i postupkom zamene akcija.

Ovakvim uplatama se ne pove}ava osnovni kapital dru{tva. Sredstva ulaze u rezere, pove}avaju}i vrednost ukupne imovine dru{tva.

121- Efektivno i nominalno pove}awe osnovnog kapitala dru{tva - Najva`niji na~in pove}awa osnovnog kapitala akcionarskog dru{tva je pove}awe uplatom ili uno{ewem novih uloga. Na ovaj na~in dru{tvo dobija nova sredstva koja do tada nisu bila wegova, pa se zato ovakvo pove}awe naziva efektivnim.

Kod nominalnog pove}awa dru{tvo ne sti~e nikakva dodatna sredstva, ve} se osnovni kapital pove}ava iz postoje}ih sredstava samog dru{tva, prebacivawem sredstava rezervi u osnovni kapital dru{tva.

122- Redovno pove}awe osnovnog kapitala a.d. - Pri redovnom pove}awu osnovnog kapitala emituju se nove akcije koje postoje}i akcionari ili druga lica upisuju i potom upla}uju odnosno unose uloge u novcu, stvarima i pravima. Zato se svako efektivno pove}awe osnovnog kapitala kvalifikuje kao delimi~no novo osnivawe dru{tva, pa se primewuju mnoga pravila koja va`e za upis akcija i uno{ewe uloga pri osnivawu akcionarskog dru{tva.

Uslovi za pove}awe osnovnog kapitala na osnovu novih uloga su:1- Ako u dru{tvu postoji vi{e klasa akcija, a pove}awem

osnovnog kapitala se mewaju prava akcionara odre|ene klase

akcija, za dono{ewe odluke skup{tine o pove}awu potrebna je saglasnost akcionara te klase.

2- Akcionarsko dru{tvo koje objavquje javni poziv za upis i uplatu akcija (prospekt) mo`e pove}ati osnovni kapital samo uz odobrewe nadle`nog saveznog organa.

3- Akcionarsko dru{tvo mo`e pove}ati svoj osnovni kapital samo ako je nominalna vrednost svih ranije upisanih akcija u celini upla}ena.

Postupak pove}awa osnovnog kapitala zapo~iwe dono{ewem odluke skup{tine akcionarskog dru{tva. Za tu odluku je potrebna dvotre}inska ve}ina glasova prisutnih akcionara. Nakon dono{ewa, odluka se upisuje u sudski registar i time postaje punova`na.

Prilikom pove}awa osnovnog kapitala postoje}i akcionari imaju pravo prioritetnog upisa akcija iz novih emisija (pravo pre~e kupovine). Ovo pravo se mo`e priznati i vlasnicima zamenqivih (konvertibilnih) obveznica dru{tva, tj. obveznica koje vlasnik mo`e zameniti za akcije dru{tva, ako to `eli.

Akcije se ne mogu izdavati pre upisa u registar pove}awa osnovnog kapitala novim ulozima.

123- Ovla{}eni kapital u a.d. - Statutom akcionarskog dru{tva ili odlukom skup{tine se mo`e ovlastiti uprava dru{tva da, u roku od 5 godina od dana upisa dru{tva u registar, izdavawem novih akcija pove}a osnovni kapital do odre|enog iznosa. Taj iznos za koji uprava dru{tva mo`e pove}ati osnovni kapital naziva se ovla{}eni kapital. Vrednost ovog kapitala je ograni~ena zakonom najvi{e do polovine vrednosti osnovnog kapitala koji postoji u trenutku davawa ovla{}ewa.

Akcije po osnovu ovla{}enog kapitala mogu sticati sva lica. Ovo se mo`e ograni~iti statutom ili odlukom skup{tine.

124- Uslovno pove}awe osnovnog kapitala a.d. - Pri pove}awu osnovnog kapitala tre}a lica mogu sticati akcije samo ako su prioritetna prava akcionara iskori{}ena ili iskqu~ena. Me|utim, zakonom se, u nekim slu~ajevima, priznaje odre|enim kategorijama tre}ih lica pravo na prioritetni upis akcija, koje je ja~e od prioritetnih prava akcionara. Ovakvo pove}awe osnovnog kapitala se naziva uslovnim pove}awem osnovnog kapitala.

U na{em pravu uslovno pove}awe osnovnog kapitala se mo`e vr{iti u tri slu~aja i to radi:

1- Garantovawa prava imaocima konvertibilnih obveznica2- Garantovawa prioritetnih prava akcionarima za kupovinu

novih akcija u zamenu za pretvarawe u ulog nov~anih potra`ivawa na osnovu u~e{}a u dobiti

3- Ostvarivawa prava poverilaca za konverziju potra`ivawa u ulog

Kao i kod ovla{}enog kapitala, uslovno pove}awe kapitala ne mo`e biti ve}e od polovine osnovnog kapitala koji postoji u vreme dono{ewa odluke o uslovnom pove}awu kapitala.

Odluku o uslovnom pove}awu osnovnog kapitala donosi skup{tina dru{tva na isti na~in kao i kod redovnog pove}awa osnovnog kapitala.

Kao i kod redovnog pove}awa osnovnog kapitala, akcije se ni kod uslovnog pove}awa osnovnog kapitala ne mogu izdavati pre upisa tog pove}awa u registar.

Akcionarsko dru{tvo je obavezno da registarskom sudu prijavi, u roku od 15 dana od usvajawa godi{weg obra~una, ukupan iznos za koji su izdate akcije na osnovu zamene konvertibilnih obveznica i na osnovu ostvarivawa prioritetnih prava akcionara na kupovinu novih akcija.

125- Nominalno pove}awe osnovnog kapitala a.d. (pojam, izvori sredstava) - Kod nominalnog pove}awa osnovnog kapitala se sredstva dru{tva (wegova imovina) ne pove}avaju ve} se samo mewa struktura ve} postoje}eg kapitala u dru{tvu. To se ~ini prenosom sredstava iz fonda rezervi u osnovni kapital.

Na ovaj na~in dru{tvo pove}ava svoju kreditnu sposobnost. Pored toga, na ovaj na~in se u godi{wim obra~unima iskazuje mawa dobit, ~ime se smawuju poreska optere}ewa na dobit i dividende.

U na{em pravu osnovni kapital se mo`e pove}ati pretvarawem raspolo`ivih rezervi i neraspore|ene dobiti u osnovni kapital. Rezerve se za ovu svrhu mogu koristiti samo u delu koji prema{uje obavezne rezerve (desetinu osnovnog kapitala ili statutom utvr|eni ve}i deo).

126- Nominalno pove}awe osnovnog kapitala a.d. (odluka o pove}awu, upis u registar, sopstvene akcije) - Odluku o nominalnom pove}awu osnovnog kapitala donosi skup{tina dru{tva. Ta odluka se mora upisati u sudski registar. Uz prijavu za upis prila`u se bilans stawa na osnovu kog je kapital pove}an (sa mi{qewem revizora) i posledwi godi{wi bilans uspeha.

Pri nominalnom pove}awu osnovnog kapitala, dru{tvu, kao vlasniku sopstvenih akcija, tako|e pripadaju nove akcije kao i drugim akcionarima, srazmerno vrednosti sopstvenih akcija. Sticawem novih akcija u~e{}e dru{tva u osnovnom kapitalu se srazmerno ne pove}ava, ve} ostaje isto.

127- Dejstvo pove}awa osnovnog kapitala u a.d. - Odlukom o nominalnom pove}awu osnovnog kapitala, postoje}im akcionarima pripadaju nove akcije srazmerno nominalnoj vrednosti akcija akcionarskog dru{tva koje ve} imaju.

Nove akcije su iste klase kao i wihove stare akcije.

Tako|e, vlasnici delimi~no upla}enih akcija u~estvuju u nominalnom pove}awu osnovnog kapitala, srazmerno nominalnoj vrednosti tih akcija.

Nove akcije pripadaju postoje}im akcionarima samom ~iwenicom da je do{lo do nominalnog pove}awa osnovnog kapitala.

Posle upisa odluke o pove}awu osnovnog kapitala u registar, uprava akcionarskog dru{tva je du`na da objavi poziv akcionarima da podignu svoje akcije.

128- Smawewe osnovnog kapitala a.d. (pojam i razlozi postojawa) - Smawewem osnovnog kapitala umawuje se wegova nominalna vrednost. Time se smawuje i garantni fond za poverioce dru{tva.

Smawewe osnovnog kapitala je mogu}e, ali samo u ta~no propisanom zakonskom postupku. Do smawewa dolazi iz vi{e razloga:

Prvi razlog je potreba dru{tva da oslobodi nepotrebno velika sredstva koja se nalaze u osnovnom kapitalu. Suvi{na sredstva se vra}aju akcionarima. Ovde se radi o efektivnom smawewu osnovnog kapitala. Ono se sprovodi kada je dru{tvo precenilo svoja potrebe za kapitalom ili kada dru{tvo `eli da smawi obim svog poslovawa.

Drugi razlog je potreba za izravnavawem bilansa dru{tva, bez vra}awa suvi{nih sredstava akcionarima. Ako je imovina dru{tva umawena, vrednost osnovnog kapitala se mo`e umawiti i prilagoditi stawu imovine. Ovde se radi o nominalnom smawewu osnovnog kapitala. Do ovoga dolazi ako je dru{tvo iskazalo zna~ajne gubitke, zbog ~ega na du`i rok mo`e biti ugor`ena isplata dividendi akcionarima.

Tre}i razlog je vo|ewe aktivne (stimulativne) politike dividendi. Osnovni kapital nalazi na pasivnoj strani bilansa dru{tva, a dobit se mo`e bilansno iskazati samo ako je aktiva ve}a od pasive. [to je vrednost osnovnog kapitala ve}a, to je mogu}nost iskazivawa dobiti mawa, i obrnuto. Ovaj razlog mo`e voditi i efektivnom i nominalnom smawewu osnovnog kapitala.

129- Na~ini smawewa osnovnog kapitala a.d. - Smawewe osnovnog kapitala se mo`e sprovesti na tri razli~ita na~ina:

1- Smawewe vrednosti akcija - Sprovodi se tako {to se nominalna vrednost svih akcija srazmerno smawuje. Ovo ima ograni~enu upotrebu zato {to vrednost pojedina~nih akcija ne sme pasti ispod zakonskog minimuma. Ovo je najjednostavniji i najpravedniji na~in smawewa osnovnog kapitala.

2- Smawewe broja akcija - Sprovodi se spajawem odnosno zamenom akcija. Ovde se mo`e desiti da mali akcionari nemaju dovoqno akcija za dobijawe jedne nove akcije, pa onda oni postaju suvlasnici nove akcije, u odgovaraju}oj srazmeri.

3- Povla~ewe (amortizacija) akcija - Poni{tavaju se samo neke akcije, dok druge ostaju nedirnute. Po pravilu se prvo povla~e i poni{tavaju sopstvene akcije akcionarskog dru{tva, jer se tako najmawe dira u interese akcionara.Iz kombinovawa ovih na~ina smawewa osnovnog kapitala

razlikuju se tri oblika smawewa:1- Redovno smawewe2- Pojednostavqeno smawewe3- Smawewe povla~ewem akcija

130- Redovno smawewe osnovnog kapitala a.d. - Ovaj oblik smawewa se ostvaruje smawewem vrednosti akcija ili smawewem broja akcija.

Osnovni kapital akcionarskog dru{tva se smawuje odlukom skup{tine, i to dvotre}inskom ve}inom glasova prisutnih akcionara. Statutom se mo`e utvrditi stro`ija, ali ne i bla`a potrebna ve}ina.

Smawewe osnovnog kapitala mo`e {koditi interesima poverilaca zato {to se smawuje svojevrsni garantni fond. Zato je zakonom propisana posebna za{tita poverilaca u slu~aju smawewa osnovnog kapitala.

Odluka o smawewu se mora objaviti dva puta u razmaku od 30 dana. Ona mora sadr`ati poziv poveriocima da prijave svoja potra`ivawa i poziv akcionarima na podno{ewe akcija radi spajawa ili promene nominalne vrednosti. Prijavqeni poverioci imaju prioritet u isplati (obezbe|ewu) u odnosu na akcionare. Podnete akcije koje se spoje (uz izdavawe novih) akcionarsko dru{tvo poni{tava, a nepredate progla{ava neva`e}im.

Odluka o smawewu se prijavquje radi upisa u registar, a smawewe je punova`no od dana upisa.

131- Pojednostavqeno smawewe osnovnog kapitala a.d. - Tako|e se ostvaruje smawewem vrednosti akcija ili smawewem broja akcija.

Kod pojednostavqenog smawewa vrednost osnovnog kapitala se smawuje izmenom strukture imovine akcionarskog dru{tva tako {to se deo sredstava iz osnovnog kapitala prenosi u rezerve dru{tva.

Ovo smawewe je dopu{teno samo za sanirawe bilansa dru{tva. Mo`e se sprovesti iskqu~ivo radi:

1- Pokrivawa gubitka2- Prenosa sredstava u rezerve dru{tvaPojednostavqeno smawewe se mo`e sprovesti samo ako se

prethodno obezbede sredstva za obavezne rezerve i ako ne postoji raspolo`iva dobit.

Na pojednostavqeno smawewe se primewuju zakonska pravila za redovno smawewe osnovnog kapitala (uslovi, prijava i objavqivawe odluke o smawewu, ogla{avawe akcija neva`e}im, na~elo jednakog

tretmana, po{tovawe minimalne vrednosti osnovnog kapitala i minimalne vrednosti akcija, po~etak va`ewa smawewa).

Zakonske odredbe o redovnom smawewu osnovnog kapitala koje se odnose na za{titu interesa poverilaca se na pojednostavqeno smawewe ne primewuju. Takva za{tita ovde nije potrebna jer ne dolazi do isplate oslobo|enog dela osnovnog kapitala akcionarima.

132- Smawewe osnovnog kapitala a.d. povla~ewem akcija - Povla~ewe akcija u postupku smawewa osnovnog kapitala se vr{i na teret osnovnog kapitala, u skladu sa zakonom.

Po zakonu, povla~ewe akcija je mogu}e, samo ako su statutom dru{tva predvi|eni slu~ajevi u kojima dru{tvo mo`e povu}i i poni{titi izdate akcije. Ovo je mogu}e samo ako se predvidi statutom pre upisa akcija.

Odluku o smawewu osnovnog kapitala povla~ewem akcija donosi skup{tina akcionara.

Povla~ewem akcija se, kao i kod drugih na~ina smawivawa, ne sme povrediti princip jednakog tretmana (ravnopravnosti) akcionara.

Smawewe osnovnog kapitala povla~ewem akcija tako|e je punova`no tek od dana upisa odluke o smawivawu u registar.

133- Istovremeno smawewe i pove}awe osnovnog kapitala a.d. - Istovremeno nominalno smawewe i efektivno pove}awe osnovnog kapitala dru{tva vr{i se radi finansijske sanacije dru{tva. Nominalnim smawewem osnovnog kapitala dru{tvu ne priti~e nikakav novi kapital. Obi~no efektivno pove}awe osnovnog kapitala u takvom slu~aju ne bi mnogo pomoglo jer niko ne bi `eleo da upi{e akcije dru{tva sa dugovima.

Kada dru{tvo ostvari gubitak, on mo`e da se pokrije iz osnovnog kapitala dru{tva nominalnim smawewem. Kada se to obavi dru{tvo nema vi{e dugova i mo`e bez problema da pove}a osnovni kapital efektivnim pove}awem.

Kod istovremenog nominalnog smawewa i efektivnog pove}awa osnovnog kapitala, smawewe uvek mo`e i}i u pojednostavqenom postupku.

O smawewu i pove}awu osnovnog kapitala se mo`e odlu~iti pri prihvatawu godi{weg obra~una dru{tva, kao {to se obe odluke mogu istovremeno prijaviti sudu za upis u registar.

Odre|eni problemi mogu nastati ako smawewem osnovni kapital pada ispod zakonskog minimuma, bez obzira {to se efektivnim pove}awem mo`e vratiti na tu vrednost.

134- Godi{wi bilans, dobit i gubitak a.d. - Godi{wim bilansom (obra~unom) se iskazuje poslovni rezultat dru{tva (dobit ili gubitak).

Dobit se mo`e u celini ili delom podeliti akcionarima kao dividenda, ako tako odlu~i skup{tina dru{tva. Skup{tina, tako|e, mo`e odlu~iti da se dobit upotrebi za druge namene.

Dobit po osnovu dru{tvenog kapitala u akcionarskom dru{tvu sa me{ovitim kapitalom se raspodequje:

1- Za pove}awe osnovnog kapitala i rezerve2- Zaposlenima, u skladu sa statutom i kolektivnim ugovoromGubitak dru{tva se pokriva iz sredstava rezervi, a u postupku

nominalnog smawewa osnovnog kapitala i na teret tog kapitala.

135- Likvidacija a.d. (pojam i vrste) - Tokom postupka likvidacije dru{tvo nastavqa sa radom u istom organizacionom obliku, samo {to ciq dru{tva vi{e nije obavqawe delatnosti radi sticawa dobiti, ve} likvidacija imovine dru{tva i wena podela ovla{}enim licima.

Firmi akcionarskog dru{tva u postupku likvidacije se mora dodati oznaka "u likvidaciji".

Likvidacija akcionarskog dru{tva se sprovodi na osnovu odluke skup{tine dru{tva (autonomna likvidacija) ili na osnovu odluke suda (sudska likvidacija). Propisi o likvidaciji prvenstveno {tite poverioce, a tek u drugom redu akcionare.

Postupak likvidacije mo`e biti redovni ili skra}eni.

136- Odluka o redovnom postupku likvidacije a.d. - Redovni postupak zapo~iwe dono{ewem odluke o otvarawu postupka likvidacije.

Ako se radi o autonomnom postupku likvidacije odluku donosi skup{tina akcionarskog dru{tva dvotre}inskom ve}inom glasova prisutnih akcionara ili stro`ijom ve}inom. Ovakva likvidacija se mo`e sprovesti samo u propisanim slu~ajevima:

1- Ako prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi za obavqawe delatnosti dru{tva

2- Istekom vremena za koje je dru{tvo osnovano3- Odlukom skup{tine dru{tvaU slu~aju sudske likvidacije odluku o otvarawu postupka donosi

sud. Sudska likvidacija dru{tva se sprovodi u slede}im slu~ajevima:1- Ako je dru{tvu zabraweno obavqawe delatnosti zbog

neispuwavawa uslova za obavqawe iste2- Ako se broj wegovih akcionara svede na jedan, a u roku od 6

meseci se ne prijavi novi ~lan3- Ako sud utvrdi ni{tavnost upisa u registarPredlog za likvidaciju dru{tva mo`e podneti i svaki akcionar koji

ima ili predstavqa najmawe desetinu osnovnog kapitala.Otvarawem likvidacionog postupka se imenuje likvidator, a

potom pozivaju poverioci i akcionari sa akcijama na donosioca da u roku od 30 dana prijave svoja potra`ivawa, odnosno deponuju svoje akcije.

Odluka skup{tine dru{tva o otvarawu likvidacionog postupka i imenovawu likvidatora se prijavquje sudu u roku od 3 dana od dana dono{ewa.

137- Pravni polo`aj likvidatora a.d. - Ako akcionarsko dru{tvo prestaje odlukom suda, likvidaciju sprovodi sud.

Kod autonomne likvidacije postupak sprovodi likvidator koga imenuje skup{tina dru{tva. Mo`e se imenovati jedan ili vi{e likvidatora. Oni se naj~e{}e biraju iz reda ~lanova uprave dru{tva, ali se mogu imenovati i druga lica.

Ako skup{tina nije imenovala likvidatora, akcionari koji imaju ili predstavqaju najmawe desetinu osnovnog kapitala i poverioci dru{tva ~ija potra`ivawa iznose najmawe desetinu osnovnog kapitala, mogu zahtevati da likvidatora imenuje sud.

Likvidator je du`an da deponuje svoj potpis u sudu koji vodi registar.

Organ koji je imenovao likvidatora (skup{tina, sud, akcionari, poverioci) mo`e ga opozvati (razre{iti) u svako doba.

Likvidator ima ovla{}ewa ste~ajnog upravnika. On treba da okon~a teku}e poslove, da naplati potra`ivawa, da imovinu dru{tva unov~i i unese u likvidacionu masu i da izmiri dugove prema poveriocima.

Likvidator ima pravo na naknadu tro{kova i naknadu za svoj rad. Visinu naknade utvr|uje organ koji je imenovao likvidatora (skup{tina dru{tva ili sud).

138- Bilansi i podela imovine u redovnom postupku likvidacije a.d. - Na po~etku likvidacionog postupka likvidator sastavqa po~etni likvidacioni bilans stawa, a na kraju postupka zavr{ne ra~unovodstvene likvidacione iskaze. Po~etni likvidacioni bilans slu`i za utvr|ivawe vrednosti imovine akcionarskog dru{tva.

Nakon utvr|ivawa potra`ivawa, iz imovine akcionarskog dru{tva (likvidacione mase) se izmiruju poverioci.

Nakon toga likvidator priprema izve{taj o toku postupka likvidacije i predlog odluke o podeli imovine. O prihvatawu ova dva dokumenta odlu~uje organ koji je doneo odluku o otvarawu likvidacionog postupka.

Sama podela imovine se vr{i posle namirewa poverilaca akcionarskog dru{tva i podmirewa tro{kova likvidacije. Preostala imovina se deli akcionarima srazmerno nominalnoj vrednosti akcija.

Zastupni~ka ovla{}ewa likvidatora i ste~ajnog upravnika su bez ograni~ewa.

Nakon zavr{ene podele imovine akcionarskog dru{tva, likvidator podnosi sudu zahtev za brisawe dru{tva iz registra, kada dru{tvo prestaje da postoji.

Likvidator odgovara poveriocima za {tetu nastalu u postupku likvidacije wegovom krivicom. Pored likvidatora, solidarno su odgovorni i akcionari, ali samo do visine ispla}enih iznosa iz likvidacione mase.

Radi za{tite interesa poverilaca i akcionara, po zakonu je obavezno ~uvawe poslovnih kwiga i dokumentacije o postupku likvidacije dru{tva. Kwige i dokumenti se predaju nekom od akcionara ili tre}em licu. Osoba kod koje se ~uvaju ta dokumenta se upisuje u registar.

139- Skra}eni postupak likvidacije a.d. - Akcionarsko dru{tvo mo`e prestati i u skra}enom postupku likvidacije. Uslov za sprovo|ewe ovog postupka je da posle dono{ewa odluke o likvidaciji dru{tva svi akcionari daju na sudu overene izjave da su izmirene sve obaveze prema poveriocima i da su regulisani svi odnosi sa zaposlenima.

Kod skra}enog postupka, akcionari odgovaraju solidarno za obaveze dru{tva 3 godine od dana brisawa dru{tva iz registra.

Akcionari i poverioci mogu protiv odluke o prestanku dru{tva po skra}enom postupku pokrenuti sudski postupak. Ako sud utvrdi da bi akcionari i poverioci bili o{te}eni odlukom o skra}enom postupku on }e poni{titi tu odluku.

140- Pojam d.o.o. - Dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u osnivaju, radi obavqawa delatnosti, pravna ili fizi~ka lica koja ne odgovaraju za obaveze dru{tva, a rizik za poslovawe dru{tva snose do visine svog uloga. Ulozi ~lanova dru{tva ~ine osnovni kapital dru{tva.

Delatnost dru{tva mo`e biti proizvodwa, promet robe ili vr{ewe usluga na tr`i{tu radi sticawa dobiti.

Svaki ~lan dru{tva sti~e udeo u dru{tvu na osnovu uloga, srazmerno sa wegovom veli~inom. Broj glasova koje ~lan ima na osnovu udela odre|uje se ugovorom o osnivawu, odnosno statutom dru{tva. Ako broj glasova nije odre|en, ~lanovi dru{tva imaju broj glasova srazmerno vrednosti wihovih uloga.

Dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u mo`e biti jedno~lano.

141- Osniva~i d.o.o. - Osniva~i dru{tva mogu biti fizi~ka i pravna lica.

Broj ~lanova je ograni~en na 30. Vi{e vlasnika istog udela zajedno imaju prava i obaveze jednog ~lana (jedan ~lanski odnos). To zna~i da vlasnika i suvlasnika udela mo`e biti vi{e od 30, ali ne mogu imati vi{e od 30 udela u dru{tvu.

Dru{tvo mo`e osnovati i samo jedno pravno ili fizi~ko lice. Tada se radi o jedno~lanom dru{tvu sa ograni~enom odgovorno{}u za koga va`e posebna pravila. Tako, jedno fizi~ko lice mo`e osnovati samo jedno jedno~lano dru{tvo. Jedno~lano dru{tvo ne mo`e osnovati fizi~ko lice koje je ~lan orta~kog dru{tva, komplementar u komanditnom dru{tvu ili je preduzetnik.

142- Ugovor o osnivawu d.o.o. (pojam, sadr`ina, izmene) - Dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u se osniva ugovorom o osnivawu koji zakqu~uju osniva~i uz punu saglasnost voqa o svakom elementu ugovora. Ako se osniva jedno~lano dru{tvo, akt o osnivawu je odluka lica osniva~a.

Ugovor o osnivawu dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u, pored redovnih odredbi osniva~kog akta, sadr`i i odredbe o:

1- Iznosu osnovnog kapitala i iznosu uloga pojedinih ~lanova2- Na~inu i vremenu uplate nov~anih uloga3- Broju ~lanova dru{tva4- Imenovawu direktora i zastupnika dru{tvaPored ovih, ugovor o osnivawu mo`e sadr`ati i druge,

fakultativne, odredbe.Ugovor o osnivawu se mo`e mewati samo uz saglasnost svih

~lanova. Ta saglasnost mo`e biti data i unapred. ^lanovi se mogu ve} pri zakqu~ivawu ugovora saglasiti da je izmena ugovora o osnivawu mogu}a i bez saglasnosti svih ~lanova (uz definisanu potrebnu ve}inu).

Saglasnost svih ~lanova sa izmenama ugovora o osnivawu je uvek potrebna kada se izmenama ugovora pove}avaju obaveze ~lanova ili im se utvr|uju nove obaveze.

143- Statut d.o.o. - Statut je obavezan akt dru{tva koji se donosi nakon osniva~kog akta i mora biti u skladu sa wim.

Statut dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u sadr`i odredbe o:1- Firmi i sedi{tu dru{tva2- Delatnosti dru{tva3- Ukupnom iznosu osnovnog kapitala, vrsti i visini uloga svakog

~lana i na~inu upisa i uplate uloga4- Deobi dobiti i na~inu sno{ewa rizika i pokri}a gubitaka5- Izboru, opozivu i delokrugu organa dru{tva6- Zastupawu7- Rezervama8- Na~inu promene oblika dru{tva9- Prestanku dru{tva10- Postupku izmene statuta11- Drugim pitawima

144- Osnovni kapital d.o.o. - Nov~ani deo osnovnog kapitala dru{tva mora u trenutku osnivawa dru{tva iznositi najmawe 5.000 $. Preko toga, u osnovni kapital mogu se unositi i ulozi u stvarima i pravima.

Minimalni nov~ani ulog svakog pojedina~nog ~lana mora biti najmawe 500 $.

Ulozi se upla}uju u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate.

145- Uplata i uno{ewe uloga u d.o.o. - Dru{tvo sa ograni~enom odgovornosti ne mo`e biti upisano u sudski registar ako do podno{ewa prijave za upis nisu u celini upisani svi ulozi ~lanova dru{tva (osniva~a).

Ulozi ne mogu biti izra`eni u radu i uslugama osniva~a (~lanova).

Ugovorom o osnivawu se mo`e predvideti da se deo nov~anog uloga uplati i naknadno, posle upisa dru{tva u sudski registar. Za ovo je potrebno da do upisa dru{tva u registar bude upla}eno najmawe 50% vrednosti nov~anog dela osnovnog kapitala i najmawe 50% vrednosti nov~anog uloga svakog pojedina~nog ~lana.

Za upisane a neupla}ene (neunete) uloge, nakon upisa dru{tva u sudski registar, solidarno odgovaraju svi ~lanovi dru{tva, kako samom dru{tvu, tako i wegovim poveriocima.

Ako vrednost uloga u stvarima i pravima ne prelazi minimalni nov~ani iznos osnovnog kapitala, ulog procewuju sami osniva~i.

146- Osnivawe d.o.o. (izve{taj o nenov~anim ulozima, tro{kovi osnivawa i prijava za upis u registar) - Ako se prilikom osnivawa dru{tva javqaju i ulozi u stvarima i pravima, potrebno je da osniva~i sa~ine i potpi{u izve{taj o takvim ulozima. Ako je predmet uloga preduze}e, uz izve{taj se prila`e i bilans preduze}a za posledwe dve godine, kao i procena vrednosti preduze}a.

Tro{kove osnivawa snose osniva~i srazmerno vrednosti svojih uloga. Osniva~i mogu zahtevati isplatu tro{kova osnivawa samo iz ostvarene dobiti dru{tva.

Odredbe zakona o prijavi za upis u registar akcionarskog dru{tva i o upisu u registar jedinog akcionara, primewuje se i na prijavu upisa u registar dru{tva sa ograni~enom odgovornosti.

147- Obaveze ~lana d.o.o. (obaveza uno{ewa uloga, obaveza na sporednu ~inidbu) - Uno{ewe uloga je osnovna obaveza ~lana dru{tva. Upisani ulog ~lan mora uneti u dru{tvo. Od ovog pravila postoji jedan izuzetak. U slu~aju smawewa osnovnog kapitala jedan ili vi{e ~lanova se mogu u celini ili delimi~no osloboditi obaveze uno{ewa uloga.

Kao i kod akcionarskog dru{tva, ~lan dru{tva ne mo`e kompenzirati svoju obavezu uno{ewa uloga u dru{tvo sa potra`ivawem koje ima prema dru{tvu. Time se obezbe|uje o~uvawe stvarne vrednosti osnovnog kapitala dru{tva.

Sporedna ~inidba je uvek vezana za ulog nekog ~lana, ali se u wega ne ura~unava. Ponekad }e sporedna ~inidba biti ekonomski va`nija od samog uloga ~lana (npr. iskqu~iva isporuka dru{tvu odre|

ene robe, poveravawe iskqu~ivo dru{tvu prava na zastupawe ili prodaju robe). Tada je ulog samo sredstvo da se ta ~inidba ostvari.

148- Dopunske uplate u d.o.o. - Ugovorom o osnivawu dru{tva ~lanovi se mogu obavezati na dopunske uplate. O ovome odlu~uje skup{tina dru{tva, samo ako je mogu}nost dopunske uplate predvi|ena ugovorom o osnivawu.

Dopunska uplata nije novi ulog pa ne mo`e da pove}a ni ulog ~lana, ni osnovni kapital. Sredstva upla}ena po ovom osnovu ulaze u imovinu dru{tva (~ine poseban "dopunski fond") i mogu se koristiti za razli~ite namene, ukqu~uju}i i pokrivawe gubitaka dru{tva.

Skup{tina odre|uje dopunske uplate srazmerno vrednosti uloga ~lanova.

Zabrana kompenzacije potra`ivawa ~lana prema dru{tvu odnosi se i na wegovu obavezu dopunske uplate.

Ako ~lanovi dru{tva ne izvr{e dopunske uplate u roku predvi|enom odlukom skup{tine, du`ni su da dru{tvu plate kamatu.

Dopunske uplate mogu biti trajno zadr`ane u imovini dru{tva, a mogu se i vratiti ~lanovima.

149- Prava ~lana d.o.o. - ^lan dru{tva ima vi{e prava koja se mogu svrstati u dve osnovne grupe:

1- Imovinska prava:o Pravo na u~e{}e u podeli dobiti (pravo na dividendu)o Pravo na deo ostatka likvidacione mase dru{tvao Pravo na prioritetni upis pri pove}awu osnovnog

kapitala dru{tva2- Upravqa~ka prava:

o Pravo glasao Prava koja su u funkciji prava glasa (prava na: rad u

skup{tini, davawe predloga, u~e{}e u raspravi)o Pravo na informisawe

150- Kwiga ~lanova d.o.o. - Dru{tvo sa ograni~enom odgovornosti je du`no da vodi kwigu ~lanova dru{tva.

U kwigu ~lanova dru{tva se upisuju:1- Ime i adresa, odnosno firma i sedi{te svakog ~lana dru{tva2- Visina osnovnog uloga svakog ~lana dru{tva i iznos koji je

uplatio3- Izmene svih podataka u kwizi ~lanova dru{tva4- Drugi podaci zna~ajni za ~lanove dru{tvaPravo uvida u kwigu ~lanova ima svaki ~lan dru{tva bez ikakvih

ograni~ewa. Ovakvo pravo ima i svaki suvlasnik zajedni~kog udela u dru{tvu. Tre}a lica mogu ostvariti uvid u kwigu ~lanova samo ako su ispuwene dve pretpostavke:

1- Lice ima odgovaraju}i interes za saznavawem podataka iz kwige ~lanova (npr. poverioci koji tra`e namirewe svojih potra`ivawa od ~lanova dru{tva)

2- Nadle`ni organ u dru{tvu je dao odobrewe tre}em licu da ostvari uvid u kwigu ~lanova

Ako dru{tvo ne vodi kwigu ~lanova, ~ini privredni prestup.

151- Pove}awe osnovnog kapitala d.o.o. - Novi kapital dru{tvo sa ograni~enom odgovornosti mo`e pribaviti pove}awem osnovnog kapitala. Odluku o pove}awu osnovnog kapitala donosi skup{tina dru{tva. Samo pove}awe se ostvaruje izmenom ugovora o osnivawu dru{tva ~ime se utvr|uje novi iznos osnovnog kapitala, kao i iznos uloga novih ~lanova.

Prilikom pove}awa osnovnog kapitala ~lanovi dru{tva imaju pravo pre~e uplate odnosno uno{ewa uloga u dru{tvo. Ovo pravo traje 30 dana od dana izmene ugovora o osnivawu.

Na druga pitawa pove}awa osnovnog kapitala primewuju se pravila koja va`e za pove}awe osnovnog kapitala akcionarskog dru{tva.

152- Smawewe osnovnog kapitala d.o.o. - Smawivawe osnovnog kapitala dru{tva sa ograni~enom odgovornosti vr{i se primenom odredbi zakona koje se odnose na smawivawe osnovnog kapitala akcionarskog dru{tva.

153- Pojam udela u d.o.o. - Svaki ~lan sti~e udeo u dru{tvu na osnovu uloga. Ulog je deo kojim ~lan u~estvuje u osnovnom kapitalu. Zbir svih uloga jednak je vrednosti osnovnog kapitala.

Udeo naj~e{}e pripada jednom licu. Mogu}e je da vi{e lica zajedni~ki uplate (unesu) jedan ulog u dru{tvo i na toj osnovi steknu jedan jedinstveni udeo. Ta lica zajedno imaju jedan ~lanski odnos, odnosno ona se smatraju jednim ~lanom. Ta lica ostvaruju ~lanska prava preko zajedni~kog predstavnika, koga odre|uju sporazumno. Za sve obaveze koje ih terete kao jedinstvenog ~lana, sva ova lica odgovaraju solidarno.

Suvlasnici jednog udela u~estvuju u udelu u delovima koji mogu biti jednaki ili nejednaki. Oni ostvaruju svoja prava i obaveze u srazmeri sa vredno{}u svog udela u zajedni~kom udelu. Suvlasnici se mogu sporazumeti da wihova pojedina~na prava i obaveze ostvaruju u druga~ijoj srazmeri od srazmere koju imaju u zajedni~kom ulogu.

154- Prenos udela u d.o.o. (op{ta pravila) - Udeo u dru{tvu je prenosiv. Izme|u ~lanova dru{tva udeo se mo`e slobodno prenositi. On se po zakonu vr{i u skladu sa ugovorom o osnivawu dru{tva. Ovakva zakonska odredba otvara dve mogu}nosti wenog tuma~ewa:

1- Udeo se mo`e slobodno prenositi me|u ~lanovima, a ugovorom o osnivawu se preciziraju modaliteti ostvarivawa te slbode

2- Ugovorom se mogu propisati uslovi za prenos udela izme|u ~lanova

Za prenos udela ~lana koji je preuzeo obavezu i na sporednu ~inidbu, potrebna je saglasnost dru{tva. Ovu zakonsku normu nije mogu}e zaobi}i ni ugovorom o osnivawu ni odlukom dru{tva.

Svaki novi udeo, koji ~lan dru{tva stekne, spaja se sa wegovim udelom, formiraju}i jedinstveni udeo.

Za prenos udela na tre}a lica nije potrebna saglasnost ~lanova dru{tva, odnosno dru{tva. Me|utim, u tom slu~aju ~lanovi dru{tva i samo dru{tvo imaju zakonsko pravo pre~e kupovine udela.

Kada vi{e ~lanova dru{tva izrazi voqu da kupi udeo, tada prenosilac udela i ti ~lanovi sporazumno utvr|uju visinu udela koji se prenosi na svakog od wih. Ako sporazuma nema, udeo se deli tako {to svaki zainteresovani ~lan kupuje deo udela srazmerno visini svog udela u dru{tvu.

^lanovi dru{tva mogu svoje pravo pre~e kupovine udela koristiti samo u roku od 30 dana od dana ponude za prodaju udela. Istekom ovog roka, ~lanovi dru{tva imaju isti polo`aj kao i tre}a lica.

Prenos udela ugovorom je punova`an samo ako se ugovor o prenosu zakqu~i u pismenoj formi.

155- Prenos udela u d.o.o. (prenos u izvr{nom postupku, za slu~aj smrti i prestanka ~lana, posledice prenosa) - Prilikom prodaje udela u izvr{nom postupku sud je obavezan da o dozvoli prodaje i o proceni vrednosti udela obavesti dru{tvo i ~lanove dru{tva. Uz pravo na obave{tavawe, ~lanovi dru{tva i dru{tvo imaju prevo pre~e kupovine udela u izvr{nom postupku (pravo traje 15 dana).

Ako zbog smrti ili prestanka ~lana ne dolazi do prestanka dru{tva, udeo se ili prenosi na naslednike odnosno pravne sledbenike ili se otkupquje od strane ~lanova dru{tva ili dru{tva. Sudbina udela zavisi od ugovora o osnivawu dru{tva. Ako se ugovorom ne predvi|a otkup udela od strane ~lanova ili dru{tva, udeo se prenosi na naslednika, odnosno pravnog sledbenika. Me|utim, ako se ugovorom iskqu~i mogu}nost prenosa udela na naslednika, odnosno pravnog sledbenika, a ~lanovi dru{tva ili dru{tvo ne otkupe udeo, udeo se povla~i, a nasledniku odnosno pravnom sledbeniku se ispla}uje naknada u vrednosti tog udela.

Ako se udeo prenese, prenosilac i sticalac udela, po zakonu, solidarno odgovaraju za obaveze iz ~lanskog odnosa.

Po{to se prenosom udela mewa ~lanstvo odnosno ~lan dru{tva, potrebno je da se izmeni ugovor o osnivawu dru{tva. Ako se izmena i ne izvr{i, ugovor ostaje punova`an.

Promena vlasnika se upisuje u kwigu udela. Prenos udela postaje pravosna`an upisom prenosa u kwigu ~lanova.

156- Prioritetni udeli u d.o.o. - Pored obi~nih (redovnih) udela mogu postojati i prioritetni udeli. Na ove udele se primewuju pravila koja va`e za prioritetne akcije.

Prioritetni udeo daje prednost pri isplati dividende i dela ostatka likvidacione mase dru{tva. Prioritetni udeo mo`e biti:

1- Kumulativni - Daje pravo na isplatu svih jo{ neispla}enih dividendi, pre nego {to se imaocima obi~nih udela isplati bilo kakva dividenda.

2- Participativni - Pored prava na prioritetnu dividendu, daje pravo i na isplatu dividende koja pripada imaocima obi~nih udela

3- Kumulativno-participativniPrava iz prioritetnih udela sa ure|uju ugovorom o osnivawu.Prioritetni udeo, kao i prioritetna akcija, ne daje pravo glasa.

157- Sticawe i re`im sopstvenih udela - Sopstveni udeo je udeo dru{tva sa ograni~enom odgovornosti u samom sebi.

Dru{tvo sa ograni~enom odgovornosti mo`e sticati sopstvene udele i uzimati ih u zalogu pod istim uslovima pod kojima akcionarsko dru{tvo mo`e sticati sopstvene akcije. To zna~i da dru{tvo mo`e sticati udele samo:

- Ako je sticawe udela neophodno da bi se spre~ila {teta za dru{tvo

- Ako udeo treba da se ponudi za otkup zaposlenima u dru{tvu- Ako je sticawe udela besplatno- Po osnovu pravnog sledbeni{tvaDru{tvo mo`e sticati sopstveni udeo samo ako je on u potpunosti

upla}en.Sopstveni udeo dru{tvo mora otu|iti u roku od godinu dana od

dana sticawa (ako je ste~en usled prva dva razloga), odnosno u roku od tri godine od dana sticawa (ako je ste~en usled druga dva razloga). Ako se udeo u navedenim rokovima ne otu|i, dru{tvo ga mora povu}i.

Jedno~lano dru{tvo sa ograni~enom odgovornosti ne mo`e sticati sopstvene udele.

Dru{tvo mo`e sticati sopstvene udele i preko tre}ih lica pod istim uslovima pod kojima ih mo`e sticati i direktno.

Dru{tvo sa ograni~enom odgovornosti, kao i akcionarsko dru{tvo, ne mo`e upisati sopstvene udele.

Za uzimawe sopstvenih udela u zalogu, va`e ista pravila koja va`e i za sticawe sopstvenih udela, direktno ili preko tre}ih lica.

Dru{tvo sa ograni~enom odgovornosti mo`e povu}i udeo, ~ime on prestaje da postoji. Ovo se ure|uje ugovorom o osnivawu.

Za prestanak nekog udela povla~ewem, potrebna je saglasnost ostalih ~lanova dru{tva. Ta saglasnost se ure|uje ugovorom o osnivawu.

Prestankom udela povla~ewem prestaje ~lanski odnos imaoca tog uloga u dru{tvu.

158- Raspodela dobiti u d.o.o. - ^lan dru{tva ima pravo na udeo u dobiti utvr|enoj godi{wim bilansom dru{tva. Pravo na dobit se, me|utim, ugovorom o osnivawu dru{tva mo`e iskqu~iti ili ograni~iti.

Skup{tina dru{tva na kraju svake poslovne godine u kojoj se ostvari dobit, utvr|uje dobit za deobu ~lanovima dru{tva. Pri dono{ewu odluke o upotrebi dobiti skup{tina dru{tva je slobodna u odlu~ivawu. Cela dobit se mo`e podeliti ~lanovima dru{tva (dividende), mo`e se deliti i zaposlenima, mo`e se deliti samo deo dobiti, a mo`e da se dobit uop{te ne deli, ve} da se koristi za druge namene.

Podela dobiti na ~lanove dru{tva vr{i se srazmerno vrednostima wihovih udela. Ugovorom o osnivawu se mo`e utvrditi i druga~ija podela.

Za delimi~no upla}ene akcije dobit se deli srazmerno izvr{enoj uplati.

159- Odgovornost d.o.o. prema ~lanovima - Ugovorom o osnivawu se mo`e predvideti obaveza dru{tva da ne{to u~ini ili ne u~ini u korist jednog ili vi{e ~lanova dru{tva. Visina obaveze mo`e biti razli~ita prema razli~itim ~lanovima. Ove obaveze mogu biti svojevrsna kompenzacija dru{tva prema ~lanovima koji su preuzeli obaveze na sporedne ~inidbe.

160- Zabrana vra}awa uloga i vra}awe zabrawenih pla}awa - Obzirom na vi{estruku funkciju osnovnog kapitala dru{tva, ulozi se ne mogu vra}ati ~lanovima dru{tva jer bi to dovelo do umawewa vrednosti osnovnog kapitala. Izuzetak su samo oni slu~ajevi koji su izri~ito predvi|eni u zakonu (smawewe osnovnog kapitala).

Ako se, protivno odredbama zakona, ~lanu vrati ulog ili isplati dividenda, dru{tvo ima pravo, a ~lan obavezu, na povra}aj takvih zabrawenih pla}awa.

Pravo da zahteva vra}awe zabrawenih pla}awa ima, pre svega, samo dru{tvo (wegov nadle`ni organ). Ovo pravo imaju tako|e i poverioci dru{tva, ~lanovi dru{tva i ste~ajni upravnik (ako je dru{tvo u ste~aju).

Ako se od nekog ~lana ne mo`e izvr{iti naplata (vra}awe ispla}enog iznosa), za povra}aj jem~e ostali ~lanovi dru{tva srazmerno svojim udelima.

161- Ni{tavi poslovi u d.o.o. - Ni{tav je pravni posao ~iji je predmet davawe avansa ili kredita, kao i obezbe|ewe avansa ili kredita od strane dru{tva, radi sticawa udela u dru{tvu. Ista zabrana va`i i za pove}awe udela u postupku pove}awa osnovnog kapitala dru{tva.

Isto tako ni{tav je i pravni posao izme|u dru{tva i tre}eg lica po kome bi to lice steklo udeo dru{tva za ra~un dru{tva ili udeo zavisnog dru{tva.

162- Pravila za kreditne poslove u d.o.o. - ^lan dru{tva koji je dao kredit dru{tvu pod nepovoqnijim uslovima od uobi~ajenih, ne mo`e od dru{tva zahtevati povra}aj kredita u ste~ajnom postupku ili u postupku prinudnog poravnawa. Ako je takav kredit dalo tre}e lice, a ~lan dru{tva mu je dao obezbe|ewe za vra}awe kredita, to lice mo`e u ste~aju ili postupku prinudnog poravnawa zahtevati samo isplatu za iznos koji nije dobilo na ime obezbe|ewa.

163- Organi d.o.o. - Organi dru{tva sa ograni~enom odgovornosti su:

- Skup{tina- Upravni odbor- Nadzorni odbor- DirektorDirektor je obavezan organ dru{tva sa ograni~enom

odgovornosti. U jedno~lanom dru{tvu poslove direktora vr{i imalac udela (vlasnik).

Upravni i nadzorni odbor su obavezni organi samo u dru{tvu koje ima vi{e od 100 zaposlenih. U dru{tvu sa mawe od 100 zaposlenih ovi odbori se mogu, ali ne moraju, obrazovati.

Skup{tina dru{tva se obrazuje samo ako je to ugovorom o osnivawu dru{tva predvi|eno. U suprotnom, odluke iz delokruga skup{tine donose svi ~lanovi dru{tva, u skladu sa zakonom, ugovorom o osnivawu i statutom. U jedno~lanom dru{tvu funkciju skup{tine vr{i imalac udela.

U jedno~lanom dru{tvu sa ograni~enom odgovornosti obavezno se vodi kwiga odluka. U kwigu se upisuju sve odluke koje se donose na upravqawe dru{tvom. Odluke koje nisu upisane u kwigu odluka ne proizvode pravno dejstvo.

164- Skup{tina d.o.o. (nadle`nost, sazivawe, zastupawe ~lana) - Ukoliko se obrazuje, skup{tina dru{tva sa ograni~enom odgovornosti ima delokrug rada koji ima skup{tina svakog oblika privrednog dru{tva. Pored toga skup{tina dru{tva sa ograni~enom odgovornosti odlu~uje i o: dopunskim uplatama i wihovom vra}awu, deobi i prestanku udela u dru{tvu, ostvarivawu zahteva dru{tva za naknadu {tete (od ~lanova dru{tva ili uprave dru{tva), kao i o zastupawu dru{tva.

Za sazivawe skup{tine je ovla{}en direktor dru{tva. Ugovorom o osnivawu dru{tva se mo`e odrediti da pravo saziva skup{tine ima neki drugi organ u dru{tvu.

^lanovi dru{tva mogu sazvati skup{tinu koriste}i svoja mawinska prava. Statutom se ovi uslovi mogu jo{ olak{ati.

Nadzorni odbor mo`e sazvati skup{tinu u slu~ajevima u kojima to mo`e nadzorni odbor akcionarskog dru{tva.

Sazivawe skup{tine je obavezno ako je, prema bilansu, osnovni kapital dru{tva bitnije smawen.

^lan dru{tva mo`e u~estovati neposredno u radu skup{tine, a mo`e u~estvovati i preko svog zastupnika. Zastupnik mo`e biti drugi ~lan dru{tva ili tre}e lice. Zastupawe se vr{i po op{tim pravilima o zastupawu. Zastupnik mo`e biti ovla{}en da zastupa ~lana na jednoj ili vi{e skup{tina. Zakonom je zabraweno zastupawe ~lana dru{tva od strane ~lana uprave, izvr{nog odbora direktora i nadzornog odbora.

165- Skup{tina d.o.o. (kvorum, potrebna ve}ina za dono{ewe odluka) - Da bi skup{tina mogla punova`no odlu~ivati, potrebno je da ima kvorum. Skup{tina ima kvorum ako joj prisustvuju ~lanovi koji zajedno imaju vi{e od polovine ukupnog broja glasova. Ugovorom o osnivawu ili statutom ova pravila se ne mogu ubla`iti, ali se mogu poo{triti.

U slu~aju da skup{tina nije imala kvorum, ona se mora ponovo sazvati, sa istim dnevnim redom. Ponovno sazivawe iste skup{tine ostvaruje se u skladu sa ugovorom o osnivawu ili statutom.

Na~in odlu~ivawa u skup{tini utvr|uje se ugovorom o osnivawu ili statutom.

Odluke o dono{ewu i izmeni statuta, pove}awu i smawivawu osnovnog kapitala, statusnim promenama, promeni oblika i prestanku dru{tva, kao i o raspodeli dobiti skup{tina po zakonu donosi tro~etvrtinskom ve}inom glasova prisutnih ~lanova. Ova kvalifikovana ve}ina se posebno izra~unava za svaku skup{tinu. Ugovorom o osnivawu ili statutom mo`e se utvrditi i druga kvalifikovana ve}ina.

Za dono{ewe odluka o drugim pitawima potrebna je ona ve}ina koja je utvr|ena ugovorom o osnivawu ili statutom.

Ako se donose odluke koje stvaraju dodatne obaveze svim ili pojedinim ~lanovima dru{tva, ili im se smawuju prava, pored kvoruma i potrebne ve}ine glasova u skup{tini, potrebna je i saglasnost svih ~lanova dru{tva na koje se odluka odnosi.

166- Pravo glasa i iskqu~ewe prava glasa d.o.o. - Svaki ~lan dru{tva ima broj glasova koji je srazmeran vrednosti wegovog udela. Da bi se broj glasova kvantifikovao, potrebno je da se u ugovoru o osnivawu ili statutu utvrdi koliki ulog daje pravo na jedan glas.

Pravo glasa nema samo ~lan koji ima prioritetni udeo bez prava glasa.

Ugovorom o osnivawu ili statutom se ne mo`e odrediti da neki ~lan ima ve}i broj glasova od onog koji je predvi|en veli~inom udela. Me|utim, ovim aktima se mo`e ograni~iti broj glasova nekog ~lana, tako {to dobije mawe glasova nego {to mu prema veli~ini udela pripada.

^lan dru{tva ne mo`e glasati u skup{tini u svim slu~ajevima kada ima interes protivan interesu dru{tva (konflikt interesa), a naro~ito kada se odlu~uje o osloba|awu od obaveza i odgovornosti tog ~lana, o priznavawu pogodnosti tog ~lana na ra~un dru{tva, o utvr|ivawu zahteva koje dru{tvo ima prema tom ~lanu i o pokretawu ili odustajawu od spora protiv tog ~lana.

167- Skup{tina d.o.o. (na~in glasawa) - Skup{tina dru{tva odlu~uje javnim glasawem. Me|utim, kada to zahtevaju ~lanovi koji zajedno imaju udele u vrednosti od najmawe desetine osnovnog kapitala, skup{tina o svakom pitawu mo`e odlu~ivati tajnim glasawem.

168- Prava mawinskih ~lanova d.o.o. - Mawinska prava imaju ~lanovi koji po glasovima i vrednosti svojih uloga ne predstavqaju ve}inu u dru{tvu. Da bi mawinski ~lanovi mogli sazvati skup{tinu, potrebno je da se ispuni jedan od slede}ih uslova:

1- Da imaju udele koji iznose najmawe desetinu vrednosti osnovnog kapitala

2- Da imaju udele koji su mawi od desetine vrednosti osnovnog kapitala, ali ve}i od postavqenog limita za ostvarivawe ovih prava

Kada su ispuweni ovi uslovi, mawinski ~lanovi imaju pravo da zahtevaju sazivawe skup{tine od nadle`nog organa za sazivawe.

Drugo pravo mawinskih ~lanova je da se na dnevni red ve} sazvane skup{tine stavi odlu~ivawe o odre|enom pitawu.

Tre}e pravo mawinskih ~lanova je da sami sazovu skup{tinu, odnosno stave neko pitawe na dnevni red, ako wihov zahtev za sazivawe skup{tine ili za razmatrawe odre|enog pitawa bude odbijen.

Mawinski ~lanovi imaju i pravo da tra`e od dru{tva da otkupi wihove udele zato {to se skup{tina nije sastala po wihovom zahtevu ili na osnovu wihovog zakazivawa ili kada se nije sastala ni na osnovu wenog saziva od strane nadzornog odbora.

169- Istupawe ~lana iz d.o.o. - ^lan dru{tva sa ograni~enom odgovornosti mo`e istupiti iz dru{tva ako se ispune dva uslova:

1- Za to postoje opravdani razlozi (odre|eni ugovorom o osnivawu)

2- Postoji saglasnost svih drugih ~lanova dru{tvaAko drugi uslov za istupawe ~lana iz dru{tva nije ispuwen, ~lan

mo`e da protiv dru{tva pokrene postupak pred nadle`nim sudom. Sud

ocewuje opravdanost razloga za istupawe i potom odbija zahtev ili ga usvaja i donosi odluku o istupawu ~lana.

U slu~aju da je dru{tvo onemogu}avawem istupawa nanelo neku {tetu ~lanu, on ima pravo na naknadu {tete od dru{tva.

170- Iskqu~ewe ~lana iz d.o.o. - Odluku o iskqu~ewu ~lana, skup{tina dru{tva donosi ve}inom od ukupnog broja glasova ~lanova dru{tva.

Ovakva odluka mo`e se doneti samo ako ~lan nije ispunio obavezu utvr|enu ugovorom o osnivawu ili iz drugih opravdanih razloga.

Opravdanost razloga za iskqu~ewe ocewuje sama skup{tina dru{tva. Me|utim, iskqu~eni ~lan mo`e napadati odluku o iskqu~ewu pred sudom.

^lan dru{tva ne mo`e glasati o svom iskqu~ewu (zbog kolizije interesa ~lana i dru{tva).

U dru{tvu sa dva ~lana, jedan ~lan ne mo`e iskqu~iti drugog, ~ak ni ako raspola`e ve}inom glasova u dru{tvu.

Dru{tvo ima pravo na naknadu {tete od iskqu~enog ~lana.^lan koji istupi ili bude iskqu~en iz dru{tva ima pravo da od

dru{tva zahteva naknadu vrednosti svog udela. Procenu vrednosti udela ~lana vr{i nadle`ni organ u dru{tvu.

^lanstvo u dru{tvu prestaje na dva na~ina:1- Ako nije bilo sudskog spora povodom odluke o istupawu ili

iskqu~ewu ~lana, ~lanstvo prestaje u trenutku dono{ewa tih odluka

2- Ako su odluke osporene pred sudom, ~lanstvo prestaje danom dono{ewa sudske odluke o istupawu ili iskqu~ewu ~lanaPravo da istupi iz dru{tva i pravo dru{tva da iskqu~i ~lana se ne

mogu iskqu~iti ni statutom ni ugovorom o osnivawu dru{tva.

171- Likvidacija d.o.o. - Na likvidaciju dru{tva sa ograni~enom odgovornosti primewuju se zakonska pravila o likvidaciji akcionarskih dru{tava.

Po{to dopunske uplate postoje samo kod dru{tva sa ograni~enom odgovornosti, to postoji i posebno pravilo o prioritetu povra}aja dopunskih uplata. ^lanovi dru{tva koji su imali dopunske uplate imaju u likvidacionom postupku pravo prvenstvenog (privilegovanog) namirewa za iznose tih uplata. To zna~i da se, nakon namirewa poverilaca dru{tva, najpre vra}aju dopunske uplate, a zatim se preostali deo imovine dru{tva raspore|uje na ~lanove.

172- Promena oblika privrednog dru{tva (pojam i postupak) - Privredno dru{tvo mo`e promeniti svoj organizacioni oblik. Promena organizacionog oblika podrazumeva prelazak dru{tva iz dotada{weg

pravno-organizacionog oblika u drugi pravno-organizacioni oblik, uz zadr`avawe svog identiteta i pravnog kontinuiteta.

Da bi neko privredno dru{tvo moglo promeniti svoj organizacioni oblik mora ispuwavati sve uslove propisane za osnivawe tog oblika dru{tva.

Odluku o promeni oblika privrednog dru{tva donosi skup{tina. Me|utim, ako se tom promenom mewaju prava i obaveze akcionara i ~lanova dru{tva, za punova`nost odluke o promeni oblika neophodna je saglasnost i tih akcionara i ~lanova. Zbog toga je skup{tina obavezna da javnim pozivom pozove sve akcionare i ~lanove, koji nisu bili prisutni ili zastupqeni na skup{tini, da se pismeno izjasne da li prihvataju promenu oblika dru{tva. Ako se akcionari i ~lanovi ne izjasne u roku (60 dana), smatraju se saglasnim. Ako se oni protive promeni oblika, mogu tra`iti da im dru{tvo otkupi akcije i udele.

173- Statusne promene privrednog dru{tva (pojam i vrste) - Statusna promena je takva promena privrednog dru{tva pri kojoj dolazi do wegovog sjediwavawa sa drugim privrednim dru{tvom ili do wegovog delewa.

Statusna promena, dakle, ima dva vida:- Spajawe- PodelaSpajawe privrednog dru{tva je statusna promena pri kojoj

privredna dru{tva koja se spajaju ne prestaju u postupku likvidacije. Spajawe mo`e biti:

- Spajawe preuzimawem (pripajawem)- Spajawe novim osnivawemKod spajawa preuzimawem celokupna imovina jednog dru{tva se

prenosi na drugo dru{tvo koje ga preuzima. Prvo dru{tvo prestaje da postoji. Drugo dru{tvo zadr`ava svoj subjektivitet i pravni kontinuitet, ali sa novom imovinom.

Spajawe novim osnivawem je spajawe dva ili vi{e privrednih dru{tava pri kojem dru{tva koja se spajaju osnivaju novo dru{tvo, na koje u potpunosti prenose svoju imovinu, a sama prestaju da postoje.

Podela privrednog dru{tva je takva statusna promena pri kojoj se jedno dru{tvo deli na dva ili vi{e novih dru{tava, prenosi na wih svoju imovinu, a samo prestaje da postoji.

Privredna dru{tva se mogu spajati bez obzira da li imaju isti ili razli~iti organizacioni oblik.

Postoje dva op{ta uslova pod kojima je spajawe privrednih dru{tava dopu{teno:

1- Privredna dru{tva koja se spajaju su najmawe jednu godinu upisana u sudski registar

2- Spajawe privrednih dru{tava nije u suprotnosti sa antimonopolskim propisima

174- Statusna promena (spajawe preuzimawem) - Pri spajawu preuzimawem, imovina jednog ili vi{e privrednih dru{tava (preuzeta dru{tva) se prenosi na drugo dru{tvo (dru{tvo preuzimalac), s tim da ~lanovi preuzetih dru{tava sti~u akcije ili udele dru{tva preuzimaoca.

Spajawe preuzimawem se vr{i ugovorom. Ovaj ugovor proizvodi pravno dejstvo kada ga prihvate skup{tine dru{tava koja u~estvuju u spajawu (potrebnom ve}inom glasova), kao i akcionari odre|ene klase akcija (~ija se prava i obaveze mewaju spajawem). Uprave dru{tava koja se spajaju preuzimawem du`ne su da sa~ine izve{taj o spajawu, sa obrazlo`ewem kriterijuma za vrednovawe imovine. Samo vrednovawe imovine dru{tava koja se spajaju se vr{i procenom.

Prilikom spajawa dru{tava preuzimawem dolazi do pove}awa osnovnog kapitala, ako je dru{tvo preuzimalac dru{tvo kapitala. Na ovo pove}awe osnovnog kapitala ne primewuju se odredbe zakona o pove}awu osnovnog kapitala koje se odnose na:

1- Zabranu pove}awa osnovnog kapitala dok se upisani ulozi ne izmire

2- Uslove za upis novih akcija ili udela3- Prioritetna prava akcionara i ~lanova na kupovinu novih

akcija ili udelaPoverioci dru{tava koja se spajaju preuzimawem mogu zahtevati

obezbe|ewe svojih potra`ivawa ili wihovu isplatu. Ovo im se dozvoqava radi za{tite wihovih interesa.

^lanovi dru{tava koja se spajaju, ako se protive tom spajawu, imaju pravo da im dru{tvo preuzimalac po tr`i{noj ceni otkupi akcije ili udele, ili da im to dru{tvo zameni akcije ili udele sa pravom glasa u prioritetne akcije ili udele bez prava glasa.

Spajawem dru{tava preuzimawem dolazi do promena u statusu dru{tava u~esnika. Zato jepotrebno da se ova statusna promena prijavi za upis i upi{e u sudski registar.

Ako se spajawem preuzimawem prouzrokuje neka {teta akcionarima ili drugim ~lanovima dru{tava koja u~estvuju u spajawu ili poveriocima tih dru{tava, za tu {tetu odgovaraju solidarno ~lanovi uprava i ~lanovi nadzornih odbora dru{tava koja se spajaju.

175- Statusna promena (spajawe novim osnivawem) - Pri spajawu novim osnivawem, na novo dru{tvo se prenosi celokupna imovina dva ili vi{e dru{tava koja se spajaju.

Na spajawe dru{tava novim osnivawem se primewuju zakonska pravila o spajawu preuzimawem, s tim da se novoosnovano dru{tvo smatra dru{tvom preuzimaocem. Na osnivawe novog preduze}a se primewuju odredbe zakona o osnivawu privrednog dru{tva. Kao i kod spajawa preuzimawem, ugovor o spajawu potvr|uju skup{tine dru{tava koja se spajaju novim osnivawem. Upisom novog dru{tva u sudski registar, imovina i obaveze dru{tava koja su se spojila, prelazi na novo dru{tvo, a spojena dru{tva prestaju da postoje. Akcionari i ~lanovi

dru{tava koja su se spojila postaju akcionari i ~lanovi novoosnovanog dru{tva.

176- Podela privrednog dru{tva - Dru{tvo se mo`e podeliti na dva ili vi{e novih dru{tava, uz prestanak postoje}eg dru{tva. Ova statusna promena se vr{i na osnovu odluke skup{tine dru{tva.

Za obaveze prestalog dru{tva solidarno odgovaraju dru{tva nastala podelom. Dono{ewem odluke o podeli vr{i se razgrani~ewe sredstava, prava i obaveza izme|u novoosnovanih dru{tava (deobni bilans). Kada se sa~ini deobni bilans, mogu}e je brisawe podeqenog dru{tva iz registra i upis novoosnovanih dru{tava u registar.

177- Osnovi i vrste povezivawa privrednih dru{tava - Privredna dru{tva se mogu me|usobno povezivati na dva na~ina:

1- Na osnovu kapitala2- Na osnovu ugovora (sporazuma)Privredna dru{tva se ne mogu povezati ako je to suprotno

propisima o konkurenciji ili antimonopolskim propisima.Pod povezanim dru{tvima se smatraju:1- Mati~no i zavisno dru{tvo (me{oviti holding, koncern)2- Dru{tva sa uzajamnim u~e{}em3- Holding

178- Mati~no i zavisno dru{tvo - Mati~no dru{tvo je dru{tvo koje u drugom (zavisnom) dru{tvu ima ve}insko ili zna~ajno u~e{}e kapitala, kao i dru{tvo koje na osnovu ugovora zakqu~enog sa drugim dru{tvom ima ve}inu ili najmawe ~etvrtinu glasova u skup{tini drugog dru{tva, a time i ve}inu ili najmawe ~etvrtinu ~lanova upravnog odbora.

Ve}insko u~e{}e postoji ako mati~no dru{tvo poseduje vi{e od 50% u~e{}a u kapitalu drugog dru{tva, a time i vi{e od 50% glasova u skup{tini i pravo da imenuje vi{e od polovine ~lanova upravnog odbora zavisnog dru{tva. Zna~ajno u~e{}e postoji ako mati~no dru{tvo u~estvuje sa najmawe 25% u kapitalu zavisnog dru{tva, a time ima najmawe 25% glasova u skup{tini i najmawe 25% ~lanova upravnog odbora.

U~e{}e mati~nog dru{tva u kapitalu zavisnog dru{tva mo`e biti neposredno ili posredno. Neposredno u~e{}e postoji kada akcije ili udele u zavisnom dru{tvu ima samo mati~no dru{tvo. Posredno u~e{}e postoji kada akcije i udele u drugom dru{tvu nema neposredno mati~no dru{tvo, ve} od wega zavisno drugo dru{tvo, ili te akcije ima dru{tvo zavisno od zavisnog dru{tva.

Mati~no dru{tvo mo`e biti dru{tvo u svim organizacionim oblicima, kako dru{tvo kapitala tako i dru{tvo lica. Nasuprot tome, zavisno dru{tvo po osnovu kapitalskog povezivawa mo`e biti samo dru{tvo kapitala.

179- Dru{tva sa uzajamnim u~e{}em - Kod dru{tava sa uzajamnim u~e{}em radi se iskqu~ivo o povezivawu dru{tava na osnovu kapitala. Dru{tva sa uzajamnim u~e{}em su povezana dru{tva kod kojih svako dru{tvo ima u~e{}e u kapitalu drugog dru{tva.

Kada je procenat uzajamnog u~e{}a pribli`no jednak, svako dru{tvo je du`no da smawi svoje u~e{}e u osnovnom kapitalu drugog dru{tva na vrednost koja ne prelazi 10% u~e{}a.

Ako postoji uzajamno u~e{}e sa ve}inskim u~e{}em jednog dru{tva u drugom dru{tvu, u~e{}e tog drugog dru{tva u osnovnom kapitalu prvog dru{tva ne mo`e biti ve}e od 10%.

U oba ova slu~aja, ako neko dru{tvo ima vi{e od 10% akcija ili udela u drugom dru{tvu, vi{ak se mora otu|iti. Vi{ak se, dakle, ne mo`e koristiti za ostvarivawe prava glasa (pravo glasa mo`e biti samo do 10%).

180- Holding (pojam i na~ini nastanka) - Holding je takav oblik povezivawa privrednih dru{tava u kome jedno dru{tvo (vode}e dru{tvo, holding) upravqa drugim dru{tvima (vo|ena dru{tva) na osnovu posedovawa kapitala u wima. Pored upravqawa, za holding je karakteristi~no da se bavi investicijama, tj. sticawem u~e{}a u kapitalu drugih dru{tava putem akcija, udela ili zamenqivih obveznica.

Holding (vode}e dru{tvo) mo`e biti svako privredno dru{tvo, bez obzira na organizacioni oblik, kao i dru{tveno preduze}e i javno preduze}e. Vo|eno dru{tvo mo`e biti samo dru{tvo kapitala.

Na odnose holdinga i zavisnih dru{tava se primewuju pravila o odnosima mati~nog i zavisnog dru{tva, kao i pravila o dru{tvima sa uzajamnim u~e{}em.

Da bi se moglo govoriti o holdingu potrebno je da vode}e dru{tvo raspola`e kapitalom u vo|enim dru{tvima koji je dovoqan za odlu~uju}i uticaj pri dono{ewu odluka u wima. To zna~i da holding treba da ima ve}e u~e{}e u kapitalu dru{tva sa ograni~enom odgovornosti (ponekad preko 50%), a u akcionarskim dru{tvima treba da ima kontrolni paket akcija (25-30%) ili ve}inski paket akcija (preko 50%).

Sva dru{tva u sistemu holdinga su samostalna pravna lica. Svako dru{tvo odgovara za svoje obaveze, ali ne i za obaveze drugih dru{tava.

Holding mo`e nastatina razne na~ine. Jedan na~in je osnivawe novih dru{tava kapitalom dru{tva koje `eli da bude vode}e dru{tvo u holdingu. Drugi (~e{}i) na~in stvarawa holdinga se zasniva na sticawu akcija i udela kapitala u frugim, ve} postoje}im dru{tvima.

181- Delatnosti holdinga - Holding (vode}e dru{tvo) mo`e obavqati klasi~ne holding funkcije ali i druge delatnosti utvr|ene wegovim

statutom. Klasi~ne delatnosti holdinga su: upravqawe sistemom vo|enih dru{tava (upravqa~ka funkcija), odlu~ivawe o osnivawu novih dru{tava, razvoju ili kupovini akcija ili udela u drugim privrednim dru{tvima (investiciona funkcija), centralizacija kapitala i jedinstveno finansirawe (finansijska funkcija). Tako|e holdnig obavqa i usluge konsaltinga za sistem u celini, a mo`e i osnovati novo dru{tvo za obavqawe ove delatnosti.

Uz klasi~ne, holding mo`e obavqati i druge delatnosti: spoqno-trgovinski promet i drugi me|unarodni poslovi, razvojno-istra`iva~ki rad, dokumentaciono-informativni rad, marketing i privredna propaganda.

U holdingu se obezbe|uje jedinstvena poslovna politika, a rizik poslovawa holdinga se razbija i prelazi na ~lanice holdinga. Svako dru{tvo odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom, dok holding za te obaveze ne odgovara.

Zbog jedinstvene poslovne politike, ostvaruje se objediwavawe (koncentracija) kapitala, a time se obezbe|uje planski razvoj holdinga.

182- Sticawe zna~ajnog i ve}inskog u~e{}a u akcionarskim dru{tvima sa javnim upisom akcija - Ponudilac prvo upu}uje, putem glasila berze, javnu ponudu akcionarima dru{tva ~ije se akcije kupuju i obave{tewe dru{tvu o nameri kupovine wegovih akcija. Ako se prvo objavi obave{tewe, ponuda se mora dati u roku od 30 dana od dana objavqivawa obave{tewa. Ponuda mora da sadr`i vrstu, broj i cenu akcija koje se nameravaju kupiti, kao i rok va`ewa ponude (najmawe 21 dan). Za sticawe zna~ajnog i ve}inskog u~e{}a u kapitalu akcionarskog dru{tva, ponudilac mora da pribavi saglasnost Komisije za hartije od vrednosti. Nakon kupovine akcija ostvareno zna~ajno i ve}insko pravo se upisuje u registar i objavquje u glasilu berze.

183- Odgovornost za {tetu nanetu zavisnom dru{tvu - Ako mati~no dru{tvo dovede zavisno dru{tvo u polo`aj da u~ini ne{to na svoju {tetu, bi}e du`no da tu {tetu nadoknadi. Zahtev za naknadu {tete mogu podneti nadle`ni organi zavisnog dru{tva. Me|utim, ti organi mogu biti pod uticajem mati~nog dru{tva. Zato je propisano da zahtev za naknadu {tete mogu podneti i akcionari i ~lanovi zavisnog dru{tva koji poseduju ili predstavqaju najmawe desetinu osnovnog kapitala tog dru{tva ili statutom odre|eni mawi deo, kao i poverioci dru{tva ~ija potra`ivawa iznose vi{e od jedne desetine osnovnog kapitala zavisnog dru{tva. Za naknadu {tete odgovara mati~no dru{tvo, wegovi solidarni du`nici kao i odgovorni ~lanovi uprave.

184- Obaveze akcionara sa ve}inskim u~e{}em - Da bi se za{titili mali akcionari, akcionar sa ve}inskim u~e{}em u akcijama sa

pravom glasa mora da, u roku od 6 meseci od dana sticawa ve}inskog u~e{}a, na zahtev bilo kog akcionara mati~nog ili zavisnog dru{tva:

1- Kupi wegove akcije najmawe po istoj ceni po kojoj su kupqene akcije u postupku preuzimawa ve}inskog u~e{}a

2- Zameni wegove akcije u zavisnom preduze}u za akcije mati~nog preduze}a

3- Pla}a akcionaru dividendu koja pripada akcionaru sa participativnim akcijama

Akcionar zavisnog odnosno mati~nog dru{tva ima pravo izbora izme|u navedenih prava.

185- Odnos neposrednog upravqawa kod povezanih dru{tavaSolidarna odgovornost za obaveze - Kada mati~no dru{tvo ima

vi{e od 90% akcija ili udela zavisnog dru{tva, ono odgovara neograni~eno solidarno za obaveze zavisnog dru{tva, ako se donese odluka o neposrednom upravqawu zavisnim dru{tvom. Takvu odluku donosi skup{tina mati~nog dru{tva tro~etvrtinskom ve}inom glasova prisutnih. Odnos neposrednog upravqawa ne mo`e nastati ako mati~no dru{tvo ima sedi{te u inostranstvu.

Posebna prava akcionara - Akcionari zavisnog dru{tva pod neposrednim upravqawem mogu u svako doba zahtevati od mati~nog dru{tva:

1- Da se wihove akcije kupe po berzanskoj ceni, ceni javne licitacije ili po ceni koju odredi ve{tak

2- Da se wihove akcije zamene za akcije mati~nog dru{tva3- Da im se plati dividenda koja pripada akcionaru sa

participativnim akcijamaPosebna prava poverilaca - Da bi se za{titili interesi poverilaca

zavisnog dru{tva, oni imaju pravo da za nedospela potra`ivawa, nastala pre upisa odnosa neposrednog upravqawa u registar, zahtevaju od mati~nog dru{tva obezbe|ewe do visine tih potra`ivawa.

Prinudni otkup ili zamena akcija - Akcionar koji pribavi 90% akcija zavisnog dru{tva mo`e po zakonu i u roku od 60 dana od dana sticawa tog u~e{}a:

1- Kupiti akcije akcionara zavisnog dru{tva najmawe po ceni po kojoj su kupqene akcije u postupku preuzimawa ve}inskog u~e{}a

2- Zameniti akcije u zavisnom dru{tvu za akcije mati~nog dru{tva3- Platiti dividendu koja pripada akcionaru sa participatvnim

akcijamaKupovina ili zamena akcija se upisuje u registar i objavquje u

glasilu berze.

186- Poslovno udru`ewe - Dva ili vi{e privrednih dru{tava ili drugih preduze}a ili preduzetnika mogu osnovati poslovno udru`ewe radi

unapre|ivawa sopstvenog privre|ivawa. Za razliku od svojih ~lanova, poslovno udru`ewe je nedobitna organizacija.

Poslovno udru`ewe se osniva ugovorom ~iji je sadr`aj odre|en zakonom.

Poslovno udru`ewe je pravno lice. To svojstvo sti~e upisom u sudski registar. U firmu poslovnog udru`ewa se unosi oznaka "poslovno udru`ewe".

U pravnom prometu poslovno udru`ewe istupa:- U svoje ime i za ra~un svojih ~lanova- U ime i za ra~un svojih ~lanovaPoslovno udru`ewe za obaveze odgovara svojom imovinom, a

~lanovi udru`ewa odgovaraju na na~in odre|en ugovorom o osnivawu.

187- Konzorcijum i drugi oblici poslovnog povezivawa - Privredna dru{tva se mogu povezivati u razne oblike povezivawa: konzorcijum, fran{izing, zajednica preduze}a, poslovna unija i dr. Povezivawe se ostvaruje i ure|uje ugovorom.

Ugovorom se mo`e utvrditi da jedna od ugovornih strana obavqa delatnost od zajedni~kog interesa za sve ~lanice.

Ovakvo povezivawe nema statusni karakter. Ugovorom o obavqawu delatnosti od zajedni~kog interesa se ne stvara novi privredni subjekt, ve} se radi o tipi~nom poslovnom povezivawu. Svaka ugovorna strana ima samo prava i obaveze koje su definisane ugovorom.