Poreski Sistem Srbije

PORESKI SISTEM SRBIJE- MESTO TURISTIKE PRIVREDE -

Dravni intervencionizam i njegov kratak istorijat Dogaaji iz 30-ih godina XX veka intervencija drave neophodna - zbog nesavrenosti tritaDravni suverenitet ima tri osnovna atributa: zakonodavnu, izvrnu i sudsku vlastPravna drava definie se kao:Skup meusobno usklaenih propisa trine privredeMere dravne prinude za njihovo sprovoenjePacta sund servanda Zakoni se moraju potovatiDobra vlast kredibilitet u zemlji i van zemljeMere antimonopolske politike nadlenost dravePrvi zakon ermanov zakon u SAD-1890.god.U Engleskoj monopolista preko 25% tritaDrava trgovac alkohol, energenti, duvan, itarice, rudno i miniralno bogatstvo, zemljite, ume...

Meunarodna klasifikacija javnih prihodaU svetu postoje etiri klasifikacije javnih prihoda:

Klasifikacija OECDKlasifikacija UN (SNA)Evropski sistem integrisanih rauna (ESA)Klasifikacija MMF

Osnovne grupe poreza prema klasifikaciji OECD

Porez na dohodak, profite i kapitalne dobitkeDoprinosi za socijalno osiguranjePorezi na fond zarada i radnu snaguPorezi na imovinuPorezi na dobra i uslugeOstali porezi

Karakteristike javnih prihodaJavni prihodi imaju sledee karakteristike:

Ubiraju se u novcuUbiraju se redovno godinjeTroenje prihoda ne dovodi u pitanje postojeu imovinuSlue podmirivanju koji imaju opti karakter

Ubiranje javnih prihoda obavlja drava preko Poreske uprave

Savremeni oblici javnih prihodaPostoje tri poreska oblika i to:

Porez na imovinu (u statici i dinamici)Porezi od prihoda (od graana i korporacija)Porezi iz rashoda (na potronju, fiskalni monopoli i carine)

Direktni porezi i vrste

Porez na imovinuPorez na dohodakPorez na prinos na kapital

Indirektni porezi i vrste

PDV i akcizeCarineTroarineMonopolski porezi

Neredovni prihodi

Javni dug (kod CB i privrede)Javni zajam (u inostranstvu)Poveanje fiskalnih obavezaOstali izvori: donacije, privatizacija...

Nepopularna mera je poveanje fiskalnih obaveza, kao izvor neredovnih prihoda

Poreska evazija - vrstePoreska evazija radnje i proputanje radnji koje poreski obveznik preduzima sa ciljem izbegavanja plaanja poreza

Zakonita prestanak puenja

Nezakonita prodaja cigareta bez akciznih markica

Dvostruko i viestruko oporezivanje - elementi Dvostruko oporezivanje je pojava kada poreski obveznik mora plaati nekoliko poreza na istoj poreskoj osnovi u isto vreme.

Elementi dvostrukog oporezivanja: Isti poreski obveznikIsti objekat oporezivanjaIsta vrsta porezaPlaa se u isto vremeIsti nivo vlasti

Oblici dvostrukog oporezivanjaInterno dvostruko oporezivanjeDvostruko oporezivanje u granicama federativne draveMeunarodno dvostruko oporezivanje

Poreska saturacija prelazak gornje granice oporezivanjaPoreska relaksacija redukcija stope optereenja

Harmonizacija PDV i akciza u EU posle 1992. godineOd 1.1.1993. godine promet izmeu drava lanica EU nema tretman prekograninog prometa

Porez na dodatu vrednost (PDV) je svefazni porez na promet koji se obraunava u svakoj fazi proizvodno prodajnog ciklusa, ali samo na iznos dodate vrednosti koja se oblikovala u toj fazi, a ne na celokupnu vrednost proizvodnje

Primer PDV

Standardne, povlaene i nulte stope PDV u EUOpta stopa PDV u EU se kree od 15% do 25%

Najnia povlaena stopa PDV u EU je 5%, mogu postojati dve stope

Standardne, povlaene i nulte stope PDV u SrbijiOpta stopa PDV u Srbiji je 18%Povlaena stopa PDV u Srbiji je 8% (hleb, mleko, eer, ulje, brano, knjige...)PDV u Srbiji se ne plaa:na robu koja se izvozina robu na koju se ne plaaju carine (humanitarna pomo, ortopedska pomagala...)usluge zdravstva, prosvete, obrazovanja

Poseban postupak oporezivanja odnosi se na:

Mali preduzetnici (paualci) do 4.000.000 din, plaaju PDV paualnoSrednja preduzea od 4.000.000 do 20.000.000 din, plaaju PDV tromesenoVelika preduzea preko 20.000.000 din, plaaju PDV meseno

PDV U HOTELIJERSTVUPosebna stopa od 8% se primenjuje na usluge smetaja u hotelima, motelima, odmaralitima, domovima i kampovima

Akcizni proizvodi u EU i u SrbijiU akacizne proizvode u EU spadaju:Naftni derivati (benzin, dizel...)Duvanksi proizvodi (cigarete, cigarilosi, duvan za vakanje...)Alkoholna pia (estoka pia, vino, pivo...)

U Srbiji, pored navedenih proizvoda, u akcizne proizvode spadaju i:Auto-gasKafa

Osnovna pitanja koja su uslov za primenu akcizaZa akcizne proizvode karakteristino je da se smetaju u akcizna skladitaAkciza se plaa po pravilu:1. Danom proizvodnje, odnosno2. Danom uvozaIzuzetno, na osnovu dozvole Ministarstva finansija, plaanje akcize se moe odloiti do dana kada roba prelazi iz veleprodaje u maloprodajuOsnovicu za obraun akcize, po pravilu, ini jedinica proizvoda (litar bezina, litar alkohola, paklica cigareta...), osim kafeSuspenzivni (odloeni) aranman u plaanju akciza

Izvor: www.autobrief.com, maloprodajna cena, Preuzeto 29.03.2010.

Prihodi od taksi - razlika izmeu taksi i porezaTakse predstavljaju novani ekvivalent za usluge koje ini nadleni javno - pravni organi fizikim i pravnim licima

U Srbiji postoje sledee vrste taksi:Administrativne Sudske takseKomunalne takseRegistracione takseBoravina taksa

Carine - pojam i ciljevi uvoenja carina Carina se definie kao jedan od oblika javnih prihoda i naplauje se na stranu robu koja se uvozi na carinsko podrujeCiljevi uvoenja carine mogu biti:Fiskalni punjenje budetaEkonomski zatita domae proizvodnje...Socijalni carinska osloboenja za invalide...Carine se dele najee na:Prema pravcu kretanja robe - uvozne, izvozne, tranzitne...Prema nainu obrauanavanja - ad valorem, specifine, kombinovanePrema ekonomsko - politikom dejstvu - fiskalne, zatitne, retorzivne, preferencijalne...

DoprinosiDoprinos se definie kao posebna vrsta namenskih javnih prihoda koji se ubira od fizikih i pravnih licaKarakteriste doprinosa:Spadaju u javne prihodeNe plaaju sva licaPredstavljauju prinudno plaanjeNe prolaze kroz budetPostoje sledee vrste obaveznog socijalnog osiguranja:Penzijsko invalidsko PIO (11%)Zdravstveno (6,15%)Za sluaj nezaposlenosti (0,75%)

Klasina teorija javnih rashoda i intervencionistika teorija i njihovi predstavniciKlasina teorija javnih rashoda zalagala sa minimalitet javnih rashoda - teorija minimaliteta javnih rashodaSmatrali su da drava neracionalno troi budetGlavni predstavnik je bio Adam Smit

Intervencionistika teorija smtra da drava mora da intervenie u privrediUloga drave se proirila i na sektor privredePotvrdila kriza iz 1929-33 i dananja krizaGlavni predstavnik J.M. Kejns

BudetBudet se najee definie kao sistemski prikaz prihoda i rashoda jedne drave za odreeno plansko razdoblje, odnosno za jednu budetski godinu.

Budet je pravni akt koji dosnosi najvie zakonodavno telo u dravi parlament, skuptina u kome se za godinu dana detaljno predviaju svi javni prihodi i svi javni rashodi, a zatim se prikazuju i namenski rasporeuju po tano i unapred utvrenoj budetskoj strukturi.

Osnovne karakteristike budeta su:budet je pravni akt od posebne vanosti koji se donoi po posebnoj proceduri, koga donosi najvie predstavniko, zakonodavno telo u formi zakona;budet je finansijski instrument i donosi se za vremenski period od godinu dana;budet je sistematski prikaz ili plan prihoda i rashoda drave za jednu godinu;budet se donosi unapred, pre poetka budetske godine;budet obavezno usvaja najvie predstavniko telo drave (parlament, skuptina);u budetu svi javni prihodi i javni rashodi detaljno su predvieni, kako po vrsti, tako i po nameni. U budetu se obavezno predviaju izvori i iznosi pojedinih prihoda;budet sadri i finansijski zakon, koji se odnosi na izvrenje budeta;visina i struktura prihoda i rashoda budeta moraju biti potpuno usaglaene i dinamiki rasporeeni, i to tako da osiguravaju kontinuitet finansiranja javnih potreba.

Funkcije budetaBudet u modernoj dravi vri tri osnovne funkcije:Ekonomsku funkcijuPolitiku funkcijuPravnu funkciju

Ekonomska funkcija je osnovna funkcija za razvoj privrede

Politika funkcija budeta proizilazi iz injenice da budet, njegov obim i njegova struktura, prevashodno zavisi od drutveno-politikog ureenja zemlje

Budet ima i pravnu funkciju - donosi se kao zakon

Celokupna problematika budeta regulisana je pravom (podruje budetskog prava) i sadrana je u Zakonu o budetu

Budetska procedura - fazeBudetska procedura obuhvata etiri osnovne faze, i to:

izradu budeta (budetska inicijativa, planiranje prihoda, planiranje rashoda i izrada predloga budeta);donoenje budeta (privremeno finansiranje i donoenje budeta);izvravanje budeta (nain izvravanja i izvrioci budeta) ikontrola budeta (redovna budetska kontrola i zavrni raun budeta)

U sluajevima kada ne postoje uslovi za donoenje Zakona o budetu, sluaj 2006, vlada moe da donese akt o privremenom finansiranju za period od tri meseca (a izuzetno jo za tri meseca)

U Republici Srbiji budetsku kontrolu vri budetska inspekcija

Budetska naela U modernim finansijama prihvaena su sledea budetska naela:Naelo (princip) javnosti budetaNaelo o veliini budeta - budet treba da ima onoliko sredstava koliko je potrebno za pokrie javnih funkcijaNaelo pokria budetskih rashoda - podrazumeva pokrie javnih rashoda ne samo redovnim izvorima javnih ve i javnim zajmovimaNaelo budetskog pluralizma, zapravo, znai uvoenje vie paralelnih budetaNaelo potpunosti (univerzalnosti) budeta znai da se svi prihodi i rashodi u budetu nuno moraju prikazivati u bruto iznosimaNaelo budetske klasifikacije pretpostavlja da svi prihodi i svi rashodi predvieni u budetu budu utvreni sa svim svojim specifinostimaNaela jednogodinjosti budetaNaelo realnosti budeta zahteva realno i egzaktno iskazivanje predvienih (planiranih) i izvrenih (ostvarenih) prihoda i rashodaNaelo budetske ravnotee u klasinom smislu ("zlatno pravilo" budeta)

BUDETSKI SISTEM SRBIJE

Fiskalni sistem finansiranja dravnih i drugih funkcija u Republici sastoji se od tri podsistema:

budet Republikebudeti optina i gradovafondovi socijalnog osiguranja

Budetski fondovi u SrbijiBudetski fondovi imaju u sutini funkciju podsticaja razvoja privrede u Republici. U tom smislu je u Republici su formirani sledei budetski fondovi, i to:

Fond za vode;Fond za ume;Fond za poljoprivredno zemljite;Fond za puteve - Direkcija za puteve;Fond za geoloka istraivanja iRepubliki fond za razvoj

Budetski deficit i njegovo finansiranjeTri su oblika finansiranja budetskog deficita:

Bankarski sistemDravni zajmoviInostrani zajmovi

Kriterijumi konvergencije: budetski deficit i javni dugStabilnost cena nizak nivo inflacije (ne vie od 1,5% od proseka tri najuspenije zemlje - lanice)Nizan nivo kamata na dugorone kredite (ne vie od 2% od proseka tri najuspenije zemlje - lanice)Stanje javnih finansija:Deficit tekueg budeta do 3% BDPJavni dug do 60% BDPStabilan valutni kurs

Zaduivanje Republike SrbijeRegulisano Zakonom o javnom dugu

Republika se zaduuje za javne potrebe:Zakonom za svako zaduivanje iliDavanjem garancija

Lokalna samouprava moe se zaduivati za deficit do 5%, a za kapitalne investicije do 50% godinjih prihoda

Evidenciju o zaduivanju vodi Ministarstvo

Vrste socijalnog osiguranja u SrbijiZakon o javnim prihodima i javnim rashodima je propisao da se za finansiranje socijalnog osiguranja plaaju doprinosi za sledea tri vida obaveznog socijalnog osiguranja:

penzijskog i invalidskog osiguranja;zdravstvenog osiguranja;osiguranja za sluaj nezaposlenosti.

Za svaki od navedenih vidova obaveznog socijalnog osiguranja su obrazovane odgovarajue institucije na osnovu posebnih zakona kojima su regulisana posebna prava i obaveze za konkretni vid socijalnog osiguranja

Izvorni prihodi lokalne samouprave u zemljama OECD i u SrbijiLokalne, administrativne takse i naknade i samodoprinos Koncesije i donacijeJavno zaduivanjePrihodi koje lokalna samouprava zaradi privrednim i neprivrednim aktivnostima

Lokalnoj zajednici u potpunosti pripada i prihod od boravine takse.

Podsticajne mere i sredstva za razvoj turizma u SrbijiRadi usmeravanja i podsticanja razvoja turizma u budetu Republike Srbije obezbeuju se sredstva za:

uee u finansiranju izrade strategijskih master planova, programa razvoja turistikih proizvoda, programa razvoja turizma, studija izvodljivosti turistikih projekata, urbanistikih planova turistikih mesta i mesta za odmor;uee u finansiranju promotivnih aktivnosti turistikih destinacija i turistikih mesta, kao i turistiko-kulturnih i turistikih manifestacija u zemlji i inostranstvu;uee u finansiranju izrade projekta zatite prirode, ivotne sredine, prirodnih resursa i kulturne batine turistikog mesta;podsticanje izgradnje turistike infrastrukture, turistike suprastrukture, sportsko-rekreativnih i drugih prateih sadraja javnog karaktera znaajnih za unapreenje kvaliteta turistike ponude;unapreenje postojee turistike ponude i intenziviranje njenog korienja.

Promocija turizma SrbijePromociju turizma Srbije obavljaju:

Turistika organizacija Srbije, Turistika organizacija autonomne pokrajine i Turistika organizacija jedinice lokalne samouprave.

Promociju turizma mogu obavljati i turistike organizacije regije koje osnivaju dve ili vie jedinica lokalne samouprave.

Boravina taksa u Srbiji i njeno usmerenjePlaa se za svaki dan boravka u turistikom objektu za smetaj, izvan svog prebivalita

Vlada Srbije utvruje najnii i najvii nivo

Prihodi pripadaju budetu lokalne samouprave

Odreene kategorije lica ne plaaju (deca do 7 god...) ili plaaju umanjenu za 50% (od 7-15 od.starosti)

Turistika naknada u Srbiji, njena raspodela i namena korienja Uvodi je lokalna samouprava za TURISTIKA MESTA uz saglasnost ministarstva

Za svaku kategoriju turistikog mesta Vlada utvruje najvei i najnii iznos turistike naknade

Prihodi od turistike naknade: 80 lokalna samouprava, 20% ide u Budet Srbije