Policija-danas-broj35 police

oktobar/novembar 2012. godine BEOGRAD broj 35

(ISSN 1821-1879)

Kabinet ministraoktobar

8

10

11

12

19

24

20

29

15

18

predsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrawih poslova Ivica Da~i} sastao se sa dr-avnim sekretarom Kraqevine Belgije za azil i mi-gracije Magi de Blok.

odran sastanak predsednika Vlade Republike Srbije i ministra unutrawih poslova Ivice Da~i}a i direktora Regionalnog biroa Razvoj-nog programa Ujediwenih nacija (UNDP) za Evropu Xihana Sultanoglua.

sve~ana primopredaja doniranih vozila vatrogasa-ca Junog Velsa u Nastavnom centru Ministarstva unutrawih poslova u Makiu.

borave}i u dvodnevnoj poseti Ma|arskoj, predsed-nik Vlade Republike Srbije i ministar unutrawih poslova Ivica Da~i} prisustvovao je sastanku salcburke grupe na kome je potpisan Sporazum o bezbednosti na putevima. Nakon sastanka ministar Da~i} u okviru salcburkog foruma govorio je o Konvenciji o policijskoj saradwi u jugiosto~noj Evropi i istakao da je u posledwih nekoliko godina dolo do ogromnog napretka u regionalnoj saradwi. Prilikom posete, premijer Da~i} u~estvovao je i na trilateralnom sastanku sa kolegama iz Ma|arske i Austrije, na temu problema zaustavqawa ilegalnih migracija i problema lanih azilanata, koji prete da ugroze viznu liberalizaciju.

odrana me|unarodna konferencija Krivi~no-pravni odgovor na trgovinu qudima u Jugoisto~noj Evropi, na kojoj su govorili predsednik Vlade Re-publike Srbije - ministar unutrawih poslova i predsednik Saveta Vlade za borbu protiv trgovine qudima Ivica Da~i} i ministar pravde i dravne uprave Nikola Selakovi}.

povodom obeleavawa Evropskog dana borbe protiv trgovine qudima premijer Srbije i mini-star unutrawih poslova Ivica Da~i} otvorio je na Kalemegdanu izlobu pod nazivom Ono to Srbija ne vidi.

Ministarstvo unutrawih poslova Republike Srbi-je i Privredna komora Srbije - Udruewe za privatno obezbe|ewe, organizovali su Prvu konferenciju Par-tnerstvo javnog i privatnog sektora bezbednosti u Sr-biji u Vrwa~koj Bawi.

u bazi Specijalne antiteroristi~ke jedinice odra-na je pokazna veba u~esnika me|unarodnog seminara Borba protiv terorizma 2012 i dodeqene diplome i plakete u~esnicima seminara. Peti me|unarodni semi-nar odran je od 15. do 19. oktobra, a u~estvovalo je 40 pripadnika iz 19 specijalnih jedinica policije iz 14 ze-maqa regiona i jugoisto~ne Evrope.

pripadnici Vatrogasno-spasila~ke brigade Beograd i ~lanovi Dobrovoqnog vatrogasnog drutva Vodovac odrali su javnu pokaznu vebu povodom obeleavawa 65. godiwice postojawa Dobrovoqnog vatrogasnog drutva Vodovac.

pomo}nik ministra i na~elnik Sektora za vanredne situ-acije Ministarstva unutrawih poslova Predrag Mari} u~estvovao je u javnoj raspravi na temu izmena i dopuna Za-kona o zatiti od poara Tamarinog zakona.

na sastanku predsednika Vlade Republike Srbije i mi-nistra unutrawih poslova Ivice Da~i}a i direktora Kancelarije UN za kontrolu opojnih droga i spre~avawe kriminaliteta Jurija Fedotova.

ministar unutra- wih poslova Ivica Da~i} prisustvovao je promociji 7. klase polaznika Centra za osnovnu policijsku obuku u policajce pri-pravnike.

2

25

6

17

novembar

reewem Vlade Republike Srbije u Ministarstvu unutrawih poslova Republike Srbije za dravne sekretare postavqeni su Vawa Vuki}, Vladimir Bo-ovi} i Miodrag Miqkovi}.

Posledwe ~etiri godine Vawa Vuki} radio je kao zamenik efa kabineta mi-nistra unutrawih poslova, od ~ega je dve godine obavqao funkciju efa ka-bineta. U septembru ove godine po-stavqen je na mesto savetnika ministra i efa kabineta. Vladimir Boovi} u Ministarstvu unu-trawih poslova je radio od 2004. do 2007. godine, kada je bio pomo}nik ministra i general-ni inspektor, dok je Miodrag Miqkovi} bio dravni sekre-tar u Ministarstvu za infrastrukturu zaduen za vazdu-ni saobra}aj.

Dravni sekretari ovla}eni su za ko-ordinaciju razli~ih oblasti rada Mi-nistarstva. Vawa Vuki} mewa}e ministra unu-trawih poslova u wegovom odsustvu ili spre~enosti, Vladimir Boo-vi} koordinira}e poslove unutrawe kontrole polici-je i me|unarodne saradwe, dok je Miodrag Miqkovi} ovla}en za koordi-naciju finansijskih poslova, poslova qudskih resursa i zajedni~kih poslova.

odran sastanak ministra unutrawih poslova Ivice Da~i}a sa komesarom Australijske federalne policije Tonijem Negusom.

otvarawe 3. Me|unarodnog sajma bezbednosti obje-kata, infrastrukture, lica i poslovawa ISEC, ~iji je pokroviteq Ministarstvo unutrawih poslova Repu-blike Srbije.

3

nakon sastanka sa italijanskom koleginicom Ana Mari-jom Kan}elijeri u Rimu, ministar unutrawih poslova Ivica Da~i} izjavio je da }e uspena saradwa policija dveju zemqa, koja je rezultirala nizom konkretnih akcija posebno u domenu borbe protiv ilegalne trgovine nar-koticima, biti nastavqena i unapre|ena. On je istakao da saradwa Srbije i Italije u borbi protiv svih vidova kriminala nije samo saradwa policija, ve} i tuilata-va, ali i bezbednosnih slubi.

Ministar Da~i} je u~estvovao i na Ministarskom sa-stanku 81. Generalne Skuptine Interpola, na kojoj se raspravqalo o izazovima sa kojima se policija susre}e u borbi protiv savremenog nasilni~kog kriminaliteta. Tokom ove i protekle godine, vie od 150 qudi je uhap-eno irom sveta po naim poternicama, a na terito-riji Srbije uhapeno je oko 80 osoba na osnovu poter-nica drugih zemaqa, rekao je ministar Da~i} i naveo da se saradwa izme|u Interpola i srpske polcije odvija i kroz niz konkretnih akcija - Pink Panter, kada je re~ o pqa~kama zlatara i juvelirnica, a postoje i baze podata-ka ukradenih pasoa, baze podataka o ratnim zlo~inima, otiscima prstiju, DNK baze... Dogovoreno je da tokom idu}e godine premijer i mi-nistar unutrawih poslova Da~i} poseti sedite Interpola u Lionu.

predstavnici Ministarstva unutrawih poslova Re-publike Srbije i Misije OEBS potpisali su Sporazum o donaciji za proirewe softvera za selekciju kandi-data u Centru za osnovnu policijsku obuku.

predsednik Vlade i ministar unutrawih poslo-va Ivica Da~i} prisustvovao je sve~anosti povodom obeleavawa Dana Vatrogasno spasila~kih jedinica odranoj u Zrewaninu. Na~elnik Sektora za vanred-ne situacije Predrag Mari} uru~io je pripadnicima Sektora nagrade za revnost u slubi. Sve~anosti su prisustvovali gradona~elnik i rukovodstvo Skup-tine grada Zrewanina, rukovodstvo Ministarstva unutrawih poslova, stareine i pripadnici vatro-gasno spasila~kih jedinica.

Dr`avni sekretari MUP-a

Vawa Vuki}

Vladimir Bo`ovi}

Miodrag Miqkovi}

U septembru, javnost su uznemirila dva slu~aja u kojima su taksisti zadobili teke telesne povrede, ali su osumwi~eni efikasnim i brzim ak-cijama lieni slobode.

U Novom Beogradu je prilikom legi-timisawa jedno lice najpre udarilo po-licajca PS Novi Beograd, a zatim po-kualo da u wega puca. Osumwi~eni je ubrzo uhapen i sproveden deurnom istranom sudiji.

Inspektori Odeqewa za suzbijawe krvnih i seksualnih delikata PU za grad Beograd radili su na rasvetqavawu slu~aja silovawa, koje se dogodilo u av-gustu, kada se u ku}u u Bole~u uuwao bosanski dravqanin i izvrio obqu-bu nad ote}enom, nanevi joj lake te-lesne povrede.

U nekoliko odvojenih akcija, inspek-tori Odeqewa za suzbijawe imovinskih

delikata PU za grad Beograd liili su slobode vie lica koja se sumwi~e za izvrewe brojnih razbojnitava, te-kih kra|a i kra|a vozila.

Krajem septembra, inspektori istog odeqewa uspeno su izveli jo jednu od ve}ih akcija hapewa u kojoj je lie-no slobode est lica, zbog postojawa osnovane sumwe da su izvrili po jed-no razbojnitvo i razbojnitvo u po-kuaju. Ve}ina osumwi~enih se tereti i da su 24. septembra pokuali razboj-nitvo u zlatari trnog centra, dok se jedno lice tereti i za krivi~no delo neovla}eno drawe opojnih droga.

Policijski slubenici Interven-tne jedinice 92 tako|e su dali veliki doprinos u hapewu viestrukog po-vratnika i jo jednog lica iz Ariqa, koji su osumwi~eni da su izvrili razbojnitva u dve pote na Vodovcu.

Tih dana, iza reetaka se nala i jo jedna grupa viestrukih povratnika, zbog postojawa osnovane sumwe da su iz buti-ka na Starom gradu odneli robu u vred-nosti od oko tri miliona dinara, koja je prilikom wihovog hapewa i prona|ena.

Dobrom saradwom policijskih slu-benika PU za grad Beograd, odnosno inspektora Odeqewa za suzbijawe imovinskih delikata, Odeqewa za suz-bijawe narkomanije i krijum~arewa, pripadnika IJ 92 i policijskih slu-benika PPU Vaqevo, uhapeno je est osoba, zbog sumwe da su u razli~itim sastavima izvrili est tekih kra|a. Oni su tokom avgusta i septem-bra, pod izgovorom da pre kupovine ele da obave probnu vowu, oduzeli est vozila, koja su prethodno pro-nali putem oglasa. Ukradena vozila su odvozili u privatne garae u Vaqevu, gde su ih rasklapali na delove. Tri lica terete se i za krivi~no delo neovla- }ena proizvodwa i stavqawe u pro-met opojnih droga, jer su organizovano u zamenu za automobile kupovali he-roin i marihuanu od dilera iz Novog Pazara da bi je potom preprodavali kupcima iz Beograda. Pretresom iznaj-mqenog stana jednog od wih, prona|eno je oko pola kilograma heroina, tri ru~ne bombe, pitoq i deset metaka, tako da se nekim ~lanovima ove grupe na teret stavqa i krivi~no delo nedo-zvoqena proizvodwa, drawe, noewe i promet oruja i eksplozivnih mate-rija. Pored ~lanova ove kriminalne grupe, krivi~nom prijavom su obuhva}e- na jo i dva lica iz Novog Pazara koji su ranije lieni slobode i kod kojih je prilikom pretresa stanova i ku}a prona|ena droga i oruje.

Septembar je obele`ilo rasvetqavawe nekoliko tekih krivi~nih dela protiv `ivota i tela.

Krajem oktobra, u Jajincima je otkrivena laboratorija za uzgajawe marihuane.

Beogradska policija

4

Inspektori Odeqewa za suzbijawe narkomanije i krijum~arewa bili su us-peni u zaplenama ve}ih koli~ina nar-kotika i u dve odvojene akcije uhapsili lice iz Novog Sada, kod kog je pretresom stana na Zvezdari prona|eno vie od ki-logram amfetamin-sulfata, oko kilogram marihuane, elektri~na vagica i 500 evra, dok je u drugoj akciji lieno slobode jo jedno lice kod koga je, pretresom stana u Novom Beogradu, prona|eno preko pola kilograma marihuane. Wihove kolege iz PI za bezbednost na eleznici, na Beo-gradskoj autobuskoj stanici uhapsile su dve osobe za kojima je bila raspisana po-ternica, a pretresom ranca koji se kod wih nalazio, prona|eno je oko pola kilo-grama marihuane.

Centralna akcija pod nazivom ko-la zvani~no je trajala do 15. septem-bra, ali su pripadnici Uprave saobra}ajne policije samoinicijativno nasta-vili sa sprovo|ewem mera, kako bi deca imala vie vremena da nau~e kako da budu bezbedniji u~esnici u saobra- }aju. I druge uprave u okviru PU za grad Beograd, poput Odeqewa za suzbijawe narkomanije i krijum~arewa, Odeqewa za suzbijawe maloletni~ke delinkven-cije, Uprave policije i nezaobilaznih kolskih policajaca iz policijskih stanica, bili su angaovani na pra- }ewu stawa bezbednosti u zonama osnovnih i sredwih kola i edukacije.

U oktobru, uhapeno je lice osumwi~eno za teko ubistvo u pokuaju koje se do-godilo u januaru ove godine, a u prosto-rijama Okrunog zatvora sasluan je osumwi~eni za ubistvo koje je izvreno 2004. godine. Liena su slobode petori-ca pripadnika jedne navija~ke grupe, koji

su osumwi~eni za krivi~na dela prinude i protivpravnog liewa slobode.

Tako|e, uspeno je obezbe|ena zvani~na poseta dravnog sekretara SAD-a Hilari Klinton i visoke pred-stavnice Evropske unije Ketrin Eton.

Pawu javnosti privuklo je teko ubistvo osamdesetdvogodiwaka, koga je u Novom Beogradu na smrt pretukao mladi}, koji je bio pod dejstvom alkoho-la i kog su ubrzo posle ubistva, uhapsi-li policajci PS Novi Beograd.

Inspektori Odeqewa za suzbijawe krvnih i seksualnih delikata su ra-svetlili ubistvo u pokuaju izvreno po~etkom oktobra, kada je u Kalemegdan-skom parku rawen dvadesetogodiwi mladi}. U stanu u kome su boravili osumwi~eni, policijski slubeni-ci ovog odeqewa i IJ 92 pronali su vie od 200 paketi}a sa 345 grama ma-rihuane, dok su kod jednog prona|ena i dva korpiona i rasklopqen pitoq CZ M-70. Za jednim od osumwi~enih je ve} bila raspisana poternica, zbog sumwe da je 2009. godine na Dor}olu iz-vrio ubistvo u pokuaju.

U drugoj nedeqi oktobra uhapena je osoba koja se tereti za teko ubistvo u pokuaju nad radnicima obezbe|ewa na splavu u Zemunu, izvreno u januaru ove godine. Rasvetqeno je ubistvo iz 2004. godine, a osumwi~eni je sasluan u pro-storijama Okrunog zatvora gde se na-lazi zbog razbojnitva iz 2011. godine, kada je oteto oko jedanaest miliona di-nara. Osnovano se sumwa da je ista oso-ba u februaru 2004. godine u kafi}u na Starom gradu izvrila ubistvo, a da je prilikom bekstva pucala u saobra}ajca i policajca PS Stari grad.

Beogradski ekstremni navija~i nisu mirovali ni u oktobru. FK Parti-zan je gostovao u Milanu, a jedan broj navija~a je hteo da otputuje iako nisu imali karte za utakmicu, to im je bilo onemogu}eno na svim mestima sa kojih su trebali da krenu ka Italiji. Uprkos ovome ~lanovi navija~ke grupe su pre-ko turisti~kih agencija pokuali da otputuju i pritom nisu prezali ni od izvrewa teih krivi~nih dela. Poli-cajci PS Rakovica, Odeqewa za javni red i mir Uprave policije i IJ 92 su 25. oktobra u slubene prostorije do-veli 35 ~lanova grupe, od kojih je peto-rici odre|ena mera zadravawa, zbog postojawa osnovane sumwe da su izvr-ili krivi~na dela prinude i protiv-pravnog liewa slobode, jer su poku-ali da prisile voza~e autobusa da ih voze na utakmicu u Milano.

Policijski slubenici Odeqewa za suzbijawe imovinskih delikata us-peno su reili razbojnitvo koje je 11. oktobra izvreno nad vlasnicima mewa~nice u Novom Beogradu kada je oteto oko 1.800.000 dinara. Sedam dana

nakon izvrewa krivi~nog dela deur-nom istranom sudiji su sprovedena ~etvorica osumwi~enih. Trojica su di-rektni izvrioci razbojnitva, dok je tre}i tipovao ovo krivi~no delo. Policijski slubenici PS Vodovac uhapsili su viestrukog povratnika kome se na teret stavqa serija od deset razbojnitava. On je uz pretwu noem otimao novac iz prodavnica na terito-riji Vodovca, Vra~ara, Rakovice, No-vog Beograda i Savskog venca.

Policijski slubenici Odeqewa za kontrolu zakonitosti u radu sproveli su deurnom istranom sudiji trojicu policijskih slubenika PO Sur~in, zbog postojawa osnovane sumwe da su izvrili krivi~no delo zlostavqawe i mu~ewe. Oni se terete da su prili-kom intervencije prekomerno upotre-bili fizi~ku silu i naneli lake tele-sne povrede mladi}u iz Be~mena.

Lieno je slobode i lice koje se te-reti za ~ak petnaest tekih kra|a iz mewa~nica koje se nalaze na teritoriji Starog grada, Vodovca, Zemuna i Pali-lule. Policajci PS Stari grad su nad-lenom tuilatvu podneli krivi~nu prijavu za ukupno devetnaest tekih kra|a, jer je ista osoba osumwi~ena da je u ~etiri navrata obila i zajedni~ke prostorije u stambenim zgradama.

Prolaznice su uglavnom u centru grada bile na meti kradqivaca zlatnih lan~i}a. Izdvajaju se dva slu~aja, kada je podneta krivi~na prijava protiv dve osobe koje su osumwi~ene za esna-est tekih kra|a izvrenih na drzak na~in, dok su policijski slubenici PS Zvezdara u saradwi sa ekipom IJ 92 liili slobode viestrukog povrat-nika koji se tereti za 21 teku kra|u i jedno razbojnitvo.

Policija je realizovala vie zna~ajnih zaplena narkotika. Policij-ski slubenici Odeqewa za suzbi-jawe narkomanije i krijum~arewa su u samo dva dana liili slobode tri lica i pronali preko osam kilogra-ma marihuane. Policijski slubenici PO Sur~in su u Boqevcima pronali zasad od dvadeset stabqika marihuane i procesuirali dva lica. Odeqewe za borbu protiv organizovanog kriminala tako|e je dalo svoj doprinos tako to su liili slobode ~etvoro~lanu grupu koja je transportovala heroin iz Beo-grada u Vrac.

Oktobarske rezultate su krajem me-seca na najboqi na~in upotpunili po-licijski slubenici PS Savski venac, koji su u Jajincima pronali labora-toriju za uzgajawe marihuane u kojoj je bilo 172 kilograma sirove i oko ~eti-ristotine grama suve marihuane, auto-matska puka AK 47 sa punim okvi-rom, a liena su slobode i dva lica.

Pripremili: Marina Mrvi} i Miroslav Jankovi}

5

Ministarstvo unutrawih poslova Republike Srbije bilo je general-ni pokroviteq Me|unarodnog sajma bez-bednosti objekata, infrastrukture, lica i poslovawa ISEC 2012, koji je odran u Beogradu od 5. do 8. novembra i na kome je predstavqeno vie od 150 doma}ih i svet-skih brendova iz oblasti sistema video nadzora, satelitskog pra}ewa vozila, kao i balisti~ka, forenzi~ka i kriminalisti~ka tehnika, bezbednosni softveri i ostala oprema. Ciq je da se u vremenu brzog razvo-ja komunikacionih tehnologija pojedinci i drutvo u celini prilagode novim bezbed-nosnim izazovima.

Pomo}nik ministra unutrawih poslova Slobodan Nedeqkovi} otvorio je Sajam, ista-kavi da sistem javne bezbednosti u Srbiji nastoji da unapre|uje partnerske odnose, uz puno potovawe qudskih prava i sloboda.

Veoma je zna~ajna saradwa izme|u Mi-nistarstva unutrawih poslova i drugih dravnih organa, organa bezbednosti, pri-vrednih asocijacija i udruewa za privat-no obezbe|ivawe, kao i Privredne komo-re Srbije, jer se na najneposredniji na~in ostvaruju jake i stabilne veze svih subjekata drutva, rekao je Nedeqkovi}, ukazuju}i da nema bezbednog drutva ukoliko u wemu i sami gra|ani ne u~estvuju zajedno sa svim strukturama bezbednosti. On je tako|e istakao da je privatno obezbe|ewe deo in-tegralnog sistema nacionalne bezbednosti.

O~ekuje se donoewe zakona o privat-nom obezbe|ewu ~ija }e reewa dopri-neti unapre|ewu delokruga delatnosti, nadlenosti i me|usobnih odnosa izme|u dravnih organa i privatnog sektora obezbe|ewa.

Po re~ima Nedeqkovi}a, predloenim odredbama Nacrta zakona o privatnom obezbe|ewu bi}e regulisana pitawa koja se odnose na fizi~ko - tehni~ku zatitu, licen-cirawe za obavqawe poslova obezbe|ewa, primenu operativnih metoda i sredstava. Podsetio je i da Strategija razvoja MUP-a 2011-2016. godine u fokus stavqa bezbednost pojedinca i da predvi|a da se pawa posveti aktivnostima u ciqu razvijawa partnerskih odnosa sa privatnim sektorom bezbednosti.

Nakon sve~anog otvarawa Sajma, ispred hale je odrana pokazna veba Protivteroristi~ke

jedinice MUP-a Srbije, u okvi-ru koje je si-muliran upad u laboratori-ju sinteti~ke droge, uz upo-trebu savreme-

nih tehni~kih sredstava i opreme, kao i obu~enost slubenog psa u otkrivawu eksplozivnih naprava.

Na tandu Ministar-stva unutrawih poslova Srbije bila su izlo-ena slubena vozila Interventne jedinice 92, skuter Akva xet koji koristi Policijska ispostava za bezbednost na rekama PU za grad Beograd, oprema za video nadzor, a prezen-tovane su i pojedine napredne funkcije Geo-grafskog informacionog i Tetra sistema.

Namera Ministarstva bila je da svo-jim angaovawem i prisustvom na najboqi na~in prezentuje tehni~ke novine u radu i da svoj rad jo vie priblii gra|anima.

Predstavnici Odeqewa za bor-bu protiv visokotehnolokog kriminala Ministarstva unutrawih poslova Republike Srbije 26. okto-bra u~estvovali su na okruglom stolu Izazovi u borbi protiv visoko-teh-nolokog kriminala u Republici Sr-biji saradwa dravnih organa i jav-nog i privatnog sektora.

Svi u~esnici saglasili su se da je veoma teko da se jedna drava i jedna institucija izbore sa visoko-tehnolokim kriminalom i da je po-trebna saradwa institucija na svim nivoima.

Na temu izazova visokotehnolokog kriminala i mera koje se preduzimaju u ovoj oblasti govorili su predstavnici

Vlade Republike Srbije, bezbednosnih agencija, tuilatva, internet pro-vajdera, telekomunikacionih kompani-ja, bankarskog sektora i drugih insti-tucija.

Prisutnima se obratio predstav-nik Ministarstva unutrawih po-slova Vladimir Uroevi}, koji je u prezentaciji predstavio primere

neovla}enog kori}e- wa autorskih prava, falsifikovawa i zlo-upotrebe platnih kar-tica, kao i ra~unarskih prevara i virusa. On je istakao primere dobre saradwe dravnih i pri-vatnih firmi, a u pro-motivno-dokumentarnom filmu predstavio je i dosadawe uspehe ovog odeqewa MUP-a Srbije u suzbijawu visokotehno-lokog kriminala.

Aktuelno

jSrmujdt

ISEC

6

2012

Potrebno je da radimo zajedno

Kontakt

Odsek za organizo- vawe odmora i rekreacije

Uprave za poslove ishrane i smetaja nalazi se u zgradi SIV II u Beogradu, Bulevar Zorana \in|i}a 104, tre}i

sprat, kancelarija 452, tel/faks: 011/3617 261,

011/306 2500 lokal 403.52.

U okviru zimske sezone u odmaralitima Narcis na Zlatiboru, Promenada u Vrwa~koj bawi i Cvetna dolina na Go~u, predvi|ene su smene u slede}im terminima:

I smena 02.01. 09.01.2013. II smena 09.01. 16.01.2013. III smena 16.01. 23.01.2013. IV smena 23.01. 30.01.2013. V smena 30.01. 06.02.2013. VI smena 06.02. 13.02.2013. VII smena 13.02. 20.02.2013.Do~ek Nove godine bi}e organizovan u odmaralitima

Narcis i Promenada u terminu od 31. decembra 2012. do 2. januara 2013. godine, prva usluga ve~era, zavrna doru~ak.

Predloena cena u dvokrevetnoj sobi novogodiweg aran-mana sa dve sve~ane ve~ere za osniva~e u odmaralitu Pro-menada je 6.900,00 dinara, a u odmaralitu Narcis 7.900,00 dinara po osobi, plus trokovi boravine takse i osigurawa.

Za komercijalne goste predloena cena u odmaralitu Promenada u dvokrevetnoj sobi je 8.500,00 dinara, a u od-maralitu Narcis 9.500,00 dinara po osobi, plus troko-vi boravine takse i osigurawa.

Zahteve za kori}ewe odmaralita u navedenim termi-nima, ukqu~uju}i i novogodiwi aranman, razmatra}e Ko-misija za dodelu kapaciteta u odmaralitima MUP-a.

Zainteresovani radnici za kori}ewe usluga u odmarali-tima, popuwene zahteve za wihovo kori}ewe dostavqaju svojoj organizacionoj jedinici. Rukovodioci organizacio-nih jedinica su duni da uz popuwene zahteve, dostave pred-loenu listu radnika po prioritetima Upravi za poslove ishrane i smetaja, najkasnije do 10. decembra 2012. godine.

Neophodno je da predloene liste prioriteta budu sa~iwene po smenama i objektima. Komisija Ministarstva za dodelu smetajnih kapaciteta, u skladu sa raspoloivim kapacitetima, utvrdi}e kona~nu listu korisnika po smena-ma i objektima.

Naknadno dostavqene i nepotpune zahteve Komisija ne}e razmatrati, sve kolone na zahtevu moraju biti popuwene.

Na zahtevu za kori}ewe odmaralita naglasiti ako se radi o ~lanovima porodica poginulih i rawenih pripad-nika MUP-a.

Cena pansiona u odmaralitu Promenada u dvokrevet-noj sobi je 1.080,00 dinara dnevno po osobi, plus troko-vi boravine takse i osigurawa, dok za komercijalne goste cena iznosi 1.400,00 dinara.

Cena pansiona u odmaralitu Cvetna dolina u dvokre-vetnoj sobi je 950,00 dinara dnevno po osobi, plus tro-kovi boravine takse i osigurawa, a za komercijalne goste 1.150,00 dinara.

Cena dvokrevetne sobe u polupansionu odmaralita Narcis je 1.200,00 dinara dnevno po osobi, plus trokovi boravine takse i osigurawa.

Jednokratno pla}awe je gotovinski, ~ekom ili platnim karticama za vreme boravka u hotelu.

Zimska ponuda naih odmaralita

7

U Palati Srbija u Beogradu, 15. oktobra odrana je me|unarodna konferencija, koju je otvorio predsednik Vlade, ministar unutrawih poslova i predsednik Saveta Vlade Republike Srbije za borbu protiv trgovine qudima Ivi-ca Da~i}.

U~esnici su se saglasili da je od izuzetne vanosti regionalna saradwa u uspenijoj borbi protiv trgovine qudima u Srbiji i ja~awu krivi~no-pravne zatite i za-tite prava rtava.

Konferencija je samo jedna od vie uspenih zajedni~kih aktivnosti koje smo planirali i organizovali kroz Zajedni~ki program tri agencije Ujediwenih nacija za borbu protiv trgovine qudima u Srbiji - Me|unarodne organizacije za migracije, Visokog komesarijata UN za izbeglice i Kancelarije UN za borbu protiv droge i kri-minala, a koji je izra|en pod okriqem UN.GIFT-a, rekao je ministar Ivica Da~i} i dodao da je partnerstvo pro-ireno i angaovawem MARRI Regionalne inicijative.

Republika Srbija je uskladila krivi~no delo trgovine qudima sa Palermo Konvencijom UN-a i dodatnim Proto-kolima, a predstoji i potpuno uskla|ivawe sa Konvencijom Saveta Evrope za borbu pro-tiv trgovine qudima, jer je jo potrebno uneti odredbe o nekawavawu rtava trgovine qudima za krivi~na dela iz-vrena pod prinudom i odredbe o ostvarivawu prava na kompenzaciju rtvama trgovine qudima.

Ministar Ivica Da~i} izdvojio je predmet, koji je naa policija re-alizovala u saradwi sa kolegama iz

Rumunije u septembru ove godine, kada je sedam ~lanova organizovane kriminalne grupe iz Srbije lieno slobo-de. Grupa je formirana za bavqewe trgovinom qudima i u Moldaviji vrbovala jednu ensku osobu radi seksualne eksploatacije u dravama Evropske unije. U ovom slu~aju, kako je naveo ministar, dokazi su sakupqeni kori}ewem specijalnih istranih metoda ~ime je pruena boqa za-tita identifikovanoj rtvi.

I u filmu o trgovini enama Sestre ukazali smo na praksu tokom sudskih postupaka, kada se vri suo~ewe rtava sa trgovcima. Sa takvom praksom nismo zadovoqni i u~ini}emo sve da se ona promeni, rekao je predsednik Vlade Ivica Da~i}.

U Ministarstvu unutrawih poslo-va formirane su Mrea policijskih slubenika protiv trgovine qudima i specijalizovane jedinice u Slubi za borbu protiv organizovanog kriminala, grani~noj policiji i svim podru~nim po-licijskim upravama.

Krivi~no-pravni odgovor na trgovinu qudima u Jugoisto~noj Evropi

Aktuelno

8

Predstavqen je priru~nik za policij-

ske slubenike Trgovina qudima i zloupotreba opojnih droga, koji je nastao u okviru projekta TRAPP (Trafficking Pre-vention Project) radi upoznava- wa sa metodama borbe protiv zloupotrebe opojnih droga i trgovine qudima na prime-

rima iz prakse policija Austrije i Srbije.

Zbog slo`enosti, te`ine i promenqivosti problema trgovine qudima potreban je kontinuitet u preduzimawu mera na prevenciji i krivi~nom gowewu.

Preciziraju}i da su slubenici Ministarstva za prvih devet meseci ove godine istraili 25 slu~ajeva trgovine qudima, da su podnete krivi~ne prijave pro-tiv 55 izvrilaca, identifikovano 49 rtava, a od toga je samo jedna rtva bila strana dravqanka, ministar Da~i} je ukazao da se u gotovo 60 odsto slu~ajeva radi o seksualnoj eksploataciji ena i devoj~ica, a u 20 odsto slu~ajeva o prosja~ewu i prinudi na vrewe krivi~nih dela, gde su rtve uglavnom de~aci.

Sa Zajedni~kim programom agencija UN, koji se realizuje od 1. juna 2010. godine, sprovode se aktivnosti u saradwi sa Ministarstvom unutrawih poslova, Ministarstvom pravde i dravne uprave, Ministarstvom rada zapoqavawa i socijalne politike i drugim partnerima.

Ovaj program je od velike vanosti za nas. Wegova realizacija je doprinela uspenijem suprotstavqawu trgovini qudima u naoj dravi, ja~awu krivi~no-pravnog odgovora i boqoj zatiti prava rtava trgovine qudima, a Ministarstvo unutrawih poslova Srbije je kao glavni partner programa obezbedio kancelarije u kojima radi Projektni tim, istakao je ministar Ivica Da~i}.

U okviru Zajedni~kog programa obu~eno je 160 sudi-ja, tuilaca i policijskih slubenika, izra|en i usvo-jen Poseban protokol o postupawu pravosudnih organa u zatiti lica koja su rtve trgovine qudima i uspo-stavqene pravne klinike posve}ne prou~avawu trgovi-ne qudima, kao prve u regionu, na Pravnim fakultetima Univerziteta u Beogradu, Niu i Novom Sadu. Opremqe-ni su i povezani Apelacioni sudovi u svrhu saslua-vawa rtava putem video-linka ~ime }e se pruiti boqa zatita rtvama.

U toku je nabavka tehni~ke opreme za specijalizovane jedinice MUP-a Srbije koje se bave suzbijawem trgovi-ne qudima i zatitom rtava, rekao je Da~i} i zahva-lio se donatorima - Vladi Belgije, UN.GIFT-u i Vladi vajcarske.

U MUP-u je usvojen i program specijalisti~kog kursa iz oblasti borbe protiv trgovine qudima za policijske slubenike koji rade na poslovima suzbijawa trgovine

qudima, koji je do sada zavrilo 59 poli-cijskih slubenika, me|u kojima je 38

dobilo zvawe trenera za oblast tr-govine qudima. U toku prvih devet

meseci ove godine, treneri su preneli svoja znawa na vie od 900 policijskih slubenika.

U saradwi sa nevladinom organizacijom Astra i stru~wacima holandske nacio-nalne policije, grani~ni poli-cajci koji prilikom obavqawa redovnih poslova mogu do}i u

kontakt sa potencijalnim rtva-ma trgovine qudima, zavrili su

obuku Unapre|ewe vetina komuni-kacija sa rtvama trgovine qudima.

Ministar Da~i} je naveo da je u izradi nova Strategija i prate}i Akcioni plan, gde }e biti predloeno formirawe posebnog buxetskog fonda za zatitu rtava trgovine qudima.

Na konferenciji su izlagali i ministar prav-de i dravne uprave Nikola Selakovi}, predstavnik zajedni~kog programa za borbu protiv trgovine qudima u Srbiji IOM, UNDOC i UNHCR Lidija Markovi}, di-rektor MARRI Trpe Stojanovski i ambasador Kraqevine Belgije u Republici Srbiji Alan Kudicki.

Kraj prve faze Zajedni~kog programa obeleen je potpisivawem Zapisnika o primopredaji opre-me, izme|u UN Programa za razvoj i Ministarstva unu-trawih poslova Republike Srbije, koji su potpisali na~elnik Uprave grani~ne policije general Nenad Bano-vi} i stalni koordinator UN u Srbiji Vilijam Infante.

Zajedni~ki program je po~eo sa radom juna 2010. go-dine, kao partnerstvo tri agenicije (UNODC, UNHCR i IOM) i tri ministarstva Vlade Srbije (MUP, Mi-nistarstvo pravde i dravne uprave i Ministarstvo rada, zapoqavawa i socijalne politike), koji je spro-veden zahvaquju}i doprinosu donatora vlada Belgije i vajcarske i UN GIFT fonda.

Kako je istakao general Nenad Banovi}, realiza-cija ovog programa je doprinela uspenijem suprot-stavqawu trgovini qudima u naoj dravi, ja~awu krivi~no-pravnog odgovora i boqoj zatiti prava rtava trgovine qudima, a MUP kao glavni partner programa, obezbedio je kancelarije u kojima je radio projektni tim.

Zna~ajnadonacija

Od 2009. godine minimalna kazna za trgov-

ce je tri godine zatvora, bez mogu}nosti ublaavawa i uslovne

osude, a pet godina zatvora ukoliko je rtva maloletno lice.

Razmatramo mogu}nost pove}awa zapre}ene sankcije, jer smatramo da je

trgovina qudima zlo~in prema rtvama i wihovim porodicama i da se sa

pravom naziva moderno ropstvo, ropstvo koje je apsolutno nepri-hvatqivo, a opet prisutno danas

u Evropi, istakao je mini-star Da~i}.

Informati~ka oprema, vredna 120.000 ameri~kih dolara, bi}e raspore|ena u sve jedinice MUP-a Srbije koje se bave borbom protiv trgovine qudima.

9

Imaju}i u vidu tematiku od posebnog drutvenog zna~aja i sloenosti, Uprava grani~ne policije i Biro za sa-radwu s medijima Ministarstva unutrawih poslova orga-nizovali su 9. oktobra trening za novinare Izvetavawe o trgovini qudima.

Predstavqeni su na~ini obrade sadraja na ovu temu u medijima i istaknuta odgovornost novinara u toku izveta-vawa, jer se radi o problematici visokog rizika i izuzetne osetqivosti.

U uvodnoj re~i, koordinator za borbu protiv trgovine qu-dima Mitar \urakovi} osvrnuo se na izvetavawe medija u Srbiji o trgovini qudima, a prof. dr Neda Todorovi} sa Fakulteta politi~kih nauka govorila je teoriji i prak-si uloge medija, drutvenih mrea i novinara u akciji protiv trgovine qudima. Ona je istakla ~iwenicu da u radu medija nedostaje kontinuira-no pra}ewe slu~aja, odnosno da nema epiloga i da gledalac ili ~italac ne zna ta se daqe desilo.

Novinar i urednik RTV B92 Mia Stojiqkovi} istakao je vanost eti~kih aspekata izvetavawa o slu~ajevima trgovine qudima i da se uvek mora voditi ra~una da se izbegne sekundarna vik-timizacija onih koji su preive-li trgovinu qu-dima, kao i neka od glavnih pra-vila da rtva uvek ima pravo da prekine razgovor, da se sa rtvom ukoliko je to mogu}e pri~a iz vie puta kako joj to ne bi bilo napor-no i da se prati never-balna komunikacija.

Predstavnik NUNS-a Senka Vlatkovi} ispri~ala je primere iz svog iskustva u radu i izvetavawu, dok je novinar RTS-a Marija Neni} dala primere istraiva~kog novinarstva u ovoj oblasti i skrenula pawu prisutnima na delove u radu, koji u teoriji predstavqaju granicu koju novinari ne bi trebalo da prelaze i to kako je u praksi vrlo teko prepoznati tu granicu. Obe su naglasile zatitu pri-vatnosti li~nosti, jer je nebitno ko je i odakle rtva, a ukoliko rtve ne znaju ta ne smeju da kau, to moraju znati novinari.

Svoj ugao gledita o izvetavawu pokazali su kroz dobre i loe primere iz srpskih medija, kao i statistike i trendove, predstavnik nevladine organizacije Atina Jelena Hrwak i vrilac dunosti direktora Centra za zatitu rtava trgovine qudima Sawa Kqaji}.

Izvetavawe o problemu visokogrizika i izuzetne osetqivosti

Aktuelno

Prof. dr Neda Todorovi} naglasila je va`nost deset pravila izvetavawa i otvorenost medija za feed back:

1. fakultetski i multidisciplinarno obrazovani novinari2. poznavawe teme na globalnom i lokalnom nivou3. poznavawe me|unarodne i doma}e legislative4. komparativni pristup 5. netabloidan i neskandalozan pristup obradi teme6. istra`iva~ki pristup, sa pouzdanim izvorima informacija, adekvatnim prostorom u mediju, timski rad, novac neophodan za dugotrajno i sistematsko istra`ivawe i pra}ewe teme

7. preventivno delovawe, per-manentno pra}ewe teme, tekstovi i prilozi koji na svim nivoima podi`u svest gra|ana8. potovawe prava na privatnost `rtava i obra}awe posebne pa`we da ne budu dodatno povre|eni u tekstovima i prilozima9. stalna prisutnost u medijima za decu i omladinu10. pra}ewe slu~ajeva u kontinu-itetu, vra}awe na wih, pra}ewe sankcionisawa po~inilaca, pozitivni primeri uklapawa `rtava u sredinu.

Prema preporukama NVO Atina, va`no je obratiti pa`wu na zatitu identiteta `rtve i imati u vidu da je trgovina qu-dima problem svih nas, zbog ~ega mediji

imaju va`nu ulogu u razbijawu predrasuda da je to problem samih `rtava. Neprihvatqivo je pisawe u kome se insinui-

ra da je `rtva svojim ponaawem izazvala nasiqe ili eksploataciju, jer se time opravdava ponaawe ek-

sploatatora.Od izuzetne je va`nosti isticawe kazni koje sle-

de za trgovinu qudima i svesno kori}ewe usluga `rtava trgovine.

Predstavnici NVO Atina izdvojili su mehaniz-me drutvenog iskqu~ivawa pripadnika margina-lizovanih i osetqivih grupa. Osoba koja je ` rtva tr-

govine qudima ne sme se nazivati problemati~nom, prostitutkom, lopovom ili sli~no. U druge mehaniz-

me iskqu~ivawa spadaju socijalna distanca, odnosno izbegavawe ili ograni~avawe kontakata sa osobom, dis-

kriminacija u kojoj se kao primer navodi izbegavawe poslo-davca da zaposli osobu koja je bila `rtva trgovine qudima, ili mehanizam koji ~esto koristi odbrana okrivqenog da je devojka postala `rtvom trgovine qudima zbog toga to je `elela da na lak na~in zaradi novac i nema morala, te ukoliko do`ivi na-siqe u tim odnosima sama je za to kriva, to je i zaslu`ila.

Deset zlatnih pravila

Mehanizmi drutvenogiskqu~ivawa

Trening je realizovan u

okviru Zajedni~kog programa UNHCR, UNODC i IOM za

borbu protiv trgovine qudima u Srbiji, pod

pokroviteqstvom UN.GIFT.

U pisawu o rtvama trgovine

qudima ne sme da se koriste izrazi belo

robqe i izvu~ene iz lan-ca trgovine qudima, nego

se umesto toga koristi rtve trgovine qudi-ma i preivele tr-

govinu qudima.

M.T.S.10

U septembru ove godi-ne posebno se izdvaja uspena akcija koju je naa policija realizovala u sa-radwi sa kolegama iz Rumu-nije, kada je sedam ~lanova organizovane kriminalne grupe iz Srbije lieno slo-bode. Grupa je u Moldaviji vrbovala jednu ensku osobu radi seksualne eksploataci-je u dravama Evropske unije.

Prema podacima koje po-seduje naa policija, od sredine avgusta do sep-tembra 2012. godine, gru-pa je u Beogradu, Pan~evu, Temivaru, Zlatici i gra-dovima Nova Moldova i Unghen, izvrila krivi~no delo trgovine qudima.

Jedan od ~lanova je jo u junu formirao grupu i prvo-bitno stupio u kontakt sa prodavcima devojaka u Ukra-jini, ali do realizacije tog plana nije dolo. Odlu~io je da plan realizuje u Mol-daviji. Pored uloge koja se odnosi na kupovinu devoj-ke i weno prebacivawe iz Moldavije u Srbiju, jedan od ~lanova imao je zadatak da finansira deo ili celoku-pan plan.

Devojkama u Moldaviji nu-dili su posao konobarice u Srbiji, za mese~nu zaradu od 1.000 evra i pla}ene sve trokove puta.

O tekoj materijalnoj si-tuaciji u kojoj je bila prva devojka kojoj su ponudili po-sao, znao je jedan od ~lanova grupe, koji je svoje dugogo-diwe poznanstvo sa wom iskoristio da je nagovori da prihvati posao i ostavi dete i majku u Moldaviji.

Nakon wenog pristanka i procene poslodavaca da odgovara, po wu su doli ko-lima, obezbedili neophodnu dokumentaciju za dobijawe rumunske vize, kao i ostale papire i organizovali wen ilegalan prelazak iz Rumuni-je, kao i falsifikovawe do-kumenta sa kojima }e mo}i da se kre}e u Srbiji i Evropi.

Prelazak preko rumun-ske granice proao je bez problema i Srbija je, kako su govorili ~lanovi ove kriminalne grupe, samo jo jedna zemqa na putu ka krajwoj destinaciji.

Devojku su u dva navrata pokuali da prebace pre-ko srpske granice. Prvi put, u nameri da smawe mogu}nost kontrole po-licije i prikau da se u vozilu nalazi porodica sa detetom, ukqu~eni su ena i jednoipogodiwi sin jednog od ~lanova. U drugom pokuaju, u dogo-voru sa dravqaninom Ru-munije koji ih je odveo do mesta odakle mogu ilegal-no peice pre}i grani-cu, devojku su preveli iz Rumunije kroz kukuruzna poqa i reku Neru, gde im je voda bila do iznad pojasa, a zatim je dovezli do ku}e na nepoznatu adresu kod Bele Crkve, dali falsi-fikovanu rumunsku li~nu kartu sa wenim podacima i fotografijom i rekli joj da je sada Rumunka i da je legalno u Srbiji.

Me|utim, akcijom po-licijskih slubenika SBPOK-a, kada su od tog mesta nastavili put daqe, zaustavila ih je polici-ja i liila slobode. Tom prilikom prona|eni su mobilni telfoni i sim kartice kori}ene za komunikaciju, koje je po-licija pratila na osnovu naredbi istranog su-dije, a kod devojke wen paso Moldavije i fal-sifikovana li~na karta Rumunije.

Nakon toga, na osnovu naredbi istranog sudije Vieg suda u Pan~evu i Be-ogradu, izvren je prete-res stanova na kojima sta-nuju ostali osumwi~eni, gde su prona|eni i lie-ni slobode.

M.T.S.

Osumwi~eni su nastojali da u komunikaciji prikriju da se radi o `enskoj osobi, nazivaju}i je auto i ujedno kroz ocewivawe izgleda procewivali vrednost devojke i da li }e im se isplatiti za posao. Devojku su ve} gledali kao robu i procenom wene vrednosti odmah se prema woj odnosili kao prema stvari, a ne qudskom bi}u. U jednom od razgovora u kome su ocewivali wen izgled na skali od jedan do pet, dali su ocenu tri plus i mogu}nost peti-ce ukoliko se ispolira.

Razgovori u iframa

Devojkama u Moldaviji nudili su posao konobarice u Srbiji, za mese~nu zaradu od 1.000 evra i pla}ene sve trokove puta.

Jedna devojka pre`ivela je trgovinu qudima pre nego to je dolo do seksualne eksploatacije, a sedam osoba koje su orga-nizovale ceo postupak trgovine iz Moldavije, preko Rumunije i Srbije prema zemqama Zapadne Evrope, lieno je slobode.

Lieno slobode sedam trgovaca qudima

Plakat sa izlo`be Ono {to Srbija ne vidi

11

Na osnovu informacija Odse-ka za borbu protiv trgovine i krijum~arewa qudi SBPOK-a i sumwe da nekoliko osoba iz Mladenovca vrbuje nae devojke za bavqewe pro-stitucijom u Austriji, pokrenuta je istraga jo prole godine.

U saradwi sa austrijskom polici-jom, u akciji ove slube slobode su liene tri osumwi~ene osobe. Za-hvaquju}i tome identifikovano je pet devojaka, a za sada su dve devojke uspele da preive trgovinu qudima i u saradwi sa drugim dravnim insti-tucijama i nevladinim organizacija-ma, budu smetene na sigurno.

Od kraja decembra 2010. do septem-bra ove godine, bra~ni par i wihova k}erka sa muem vrbovali su vie devojaka iz Srbije i odvodili ih u Au-striju, gde su u Be~u radile kao pro-stitutke u agenciji.

Postoji osnovana sumwa da je mu i otac dve osumwi~ene, tokom 2011. go-dine sve do smrti u maju 2012. godine, organizovao grupu.

Svaku devojku su prevarili na dru-gi na~in, uz obe}awe boqe zarade i uslova, kae ef Odseka za suzbi-jawe trgovine i krijum~arewa qudi SBPOK-a Goran Todorovi}.

Osumwi~eni S.P., zet, ciqno je vrbovao ene koje su se ve} bavile prostitucijom. Prilazio im je kao potencijalni klijent koji bi nudio platu od 1.000 evra za isti posao na podru~ju Austrije, gde bi im smetaj i hrana bili obezbe|eni. Prva en-ska osoba sa kojom je na ovaj na~in stupio u kontakt, ponesena odli~nim uslovima rada u Austriji i u eqi da u~ini drugi-ma, a i sebi da ne bude sama, ponudila je po-sao jo dvema koje je od ranije znala, pa su sve tri otile u Austriju pod istim uslo-vima i obe}awima. Po dolasku u Au-striju, eksploatisane su tri meseca, ostvaruju}i prihode eksploatatoru pojedina~no po 3.000 evra mese~no, ali im je on obe}anu platu od 1.000 evra pretvarao u dug oko pribavqawa

putnih isprava, prevoza, hrane, sme-taja i drugog. Nakon eksploatacije od tri meseca, po povratku u Srbiju nisu dobile nikakvu nov~anu nadokna-du za koju su smatrale da im pripada, ili je ona bila simboli~na.

Majka i k}erka upoznavale su se sa devojkama i dogovarale o uslovima posla u Be~u. Obe}ana mese~na zara-da od 500 do 1.200 evra, zavisila je od procene devojke, odnosno koliko bi mogla da zaradi kroz prostituciju. Me|utim, devojke su morale da rade ceo dan, a od zara|enog novca, dobi-jale su samo deo.

Odmah po dolasku u Be~, oduzimali bi im dokumenta i pretili, a na wi-hove albe ili neposlunost su ih tukli, navodi Todorovi}.

Devojke su smetali u iznajmqene stanove na teritoriji Be~a i dr-

ali pod nadzorom. Sekreta-rica je na nema~kom jeziku,

koje devojke nisu pozna-vale, ugovarala uslu- ge prostitucije i orga-nizovala voza~a do i od adrese klijenata, i uzimala novac koje bi rtve naplatile za us-

luge prostitucije.

Kako navode kolege Odse-ka, dve devojke iz Pan~eva i Be-

ograda, tokom februara 2012. godine prve su odvedene u Austriju. Prostitu-cijom su se bavile i po vie od petna-est sati i dnevno imale do pet klijena-ta, ~ak i za vreme menstrualnog ciklusa, a zara|ivale su od 60 do 100 evra po ugovorenom seksualnom kontaktu.

Spaseno nekoliko devojaka U akciji SBPOK-a, koju su pripadnici ove Slu`be po~eli jo prole godine, slobode su liene tri osobe osumwi~ene za trgovinu qudima. Kao rezultat akcije, za sada su dve devojke uspele da pre`ive trgovinu qudima i budu smetene na sigurno.

Svaku devojku su prevarili na drugi na~in, uz obe}awe boqe zarade i uslova.

Odsek za suzbijawe trgovine i krijum~arewa qudi formiran je u ciqu suprotstavqawa organizova-nim kriminalnim grupama koje se bave vrewem krivi~nog dela Ne-dozvoqen prelaz dr`avne granice i krijum~arewe qudi i jednim od najte`ih krivi~nih dela Trgovi-na qudima, kao i srodna krivi~na dela. Zaposleni u Odseku su obu~eni i anga`ovani i kao predava~i, koji edukuju druge policajce, sudije i tu`ioce da reavaju probleme i pitawa trgovine qudima. SELEK je za dobre rezultate u me|unarodnim akcijama u suzbijawu krijum~arewa qudi Odsek nagradio vie puta i to 2009., 2010. i 2011. godine.

Nagradeza rezultate Odseka

Aktuelno

Deluju}i kao grupa, ~etiri

osobe iz Mladenovca vrbovali su devojke iz Srbije za bavqewe pro-

stitucijom u Be~u, gde su im oduzimali dokumenta, terali da rade i po pet-

naest sati dnevno, pretili i tukli.

12

U Srbiju su se vra}ale sa nikakvom ili minimalnom sumom novca, a zara|en novac uzimali su im eksploatatori pod izgovorima da je to za troko-ve wihovog boravka, odlaska lekaru, ode}u, hranu i druge stvari.

Usled bolesti i smrti oca, jo od februara, wegovu ulogu preuzima-ju zet i k}erka, dok wegova ena na-stavqa da obezbe|uje smetaj, pomae u procesu vrbovawa i eksploatacije devojaka i u potpunosti kontroli{e raspolagawe zara|enim novcem i sa-mostalno donosi odluke kada }e ko biti ispla}en, kao i na ta }e se no-vac troiti.

Po unapred ustanovqenom obras-cu po~etkom maja ove godine, ~lan grupe u Beogradu upoznaje jednu de-vojku iz Lebana i jednu iz Vrca i obe}ava im zaradu od 1.000 evra mese~no za bavqewe prostituci-jom u Austriji. Davali su im novac za va|ewe pasoa, zaduivi ih za tu sumu. Me|utim jedna devojka se u me|uvremenu predomislila, dok je druga odvedena u Austriju.

Devojku koja se predomislila, ka-snije su pronali, traili novac uloen za putne isprave i ponovo joj ponudili odlazak u Austriju. Saznav-i da je duna oko 300 evra u Srbi-ji, otplatili su wen dug i odvezli je u Be~. Tu je pruala seksualne usluge za sto evra po klijentu i u proseku zara|ivala 600 evra dnevno.

Nakon petnaest dana provedenih u Be~u, iskoristivi priliku, obe de-vojke su uspele da uzmu svoje pasoe, onoliko novca koliko su smatrale da

im pripada i pobegle iz Be~a u Srbi-ju. S.P. ih je pronaao, fizi~ki napao i prete}i traio novac, odnosno po-novni odlazak u Austriju, kako bi za-radile i vratile uzet novac.

Devojka koja je uzela 400 evra, ra-dom je morala da vrati sa kamatom 2.000 evra, dok je iz istog razloga dru-ga trebalo da radi do kraja oktobra. Me|utim, zbog zdravstvenih proble-ma i zbog toga to nema osigurawe, jedna od wih je u junu vra}ena u Srbiju, a drugu je u septembru, kada je dola da preuzme li~nu kartu, zaustavila policija i sprovela na izvrewe ka-zne zatvora zbog prekraja iz 2011. godine. Nekoliko dana kasnije, pre-uzeli su je policijski slubenici SBPOK-a, jer je identifikovana kao

rtva trgovine qudima, nakon ~ega je smetena na sigurno.

S.P. se u me|uvremenu naao sa pr-vom devojkom, uzeo joj paso i povrat-nu avionsku kartu i uspeo jo jednu devojku iz Beograda da odvede u Be~, za koju tada saznaje da bolesna i vra}a je u Srbiju.

Na naplatnoj rampi 19. septembra 2012. godine liavaju slobode S.P., a u Mladenovcu i druga dva ~lana ove grupe. Pretresom stana, policija pronalazi i avionsku kartu, paso i izvod iz mati~ne kwige dravqana, koji su se vodili na ime jednog od ~la-nova ove grupe.

M.T.S.

Nakon pristanka na posao, de-vojke su dovo|ene u ku}u u Mlade-novcu i upoznavale se sa majkom i k}erkom, koje su im garantovale uslove dogovora. Tu su boravile jednu ili dve no}i, a zatim su ih vozili u Be~, smetali u iznajmqen stan u kome je tokom eksploatacije uvek neko od ~lanova grupe boravio sa wima i gde je bila sekretarica, koja je ugova-rala usluge prostitucije i voza~a. Po isteku pla}enog termina, poziva-la je devojke i upu}ivala gde }e ih ~ekati voza~, koji }e ih odvoziti na adresu slede}eg klijenta.

Prema ustanovqenom obrascu

13

Na Evropski dan borbe protiv trgovine qudima, 18. oktobar, na Beogradskoj tvr|avi otvorena je izloba pod nazivom Ono to Sr-bija ne vidi.

Izlobu je inicirao GIZ - Nema~ka organizacija za me|unarodnu saradwu, koji uz finansijsku podrku Vlade Sa-vezne Republike Nema~ke i u saradwi sa Ministarstvom rada, zapoqavawa i socijalne politike, sprovodi proje-kat u Srbiji pod nazivom Socijalna zatita i prevencija trgovine qudi-ma. Ciq ovog projekta jeste da se trgo-vina qudima posmatra i kao socijalni problem sa kojim se naa zemqa, kao i zemqe u regionu suo~avaju, pa je u sa-radwi sa Ministarstvom unutrawih poslova otvoren konkurs za izradu pla-kata na temu trgovine qudima na kome su u~estvovali sredwokolci, studen-ti i profesionalci grafi~kog dizajna.

Pristiglo je 130 radova, od kojih je 30 radova koji na najboqi na~in pri-kazuju izazove sa kojima se suo~avamo kada je re~ o potencijalnim i posto-je}im rtvama trgovine qudima, pri-kazano na ovoj izlobi.

Mnoge kompanije pruile su nesebi~nu podrku i obezbedile

nagrade za najboqe radove, a ambasa-da Republike Francuske, UNGIFT-u zajedni~kom programu IOM-a, UNHCR-a i UNODC-a i Crveni Krst Srbije tako|e su pomogli u realiza-ciji ovog doga|aja.

Prilikom otvarawa izlobe, pri-sutnima su se obratili zamenik amba-sadora Savezne Republike Nema~ke u Srbiji Mihael Hasenau, ambasador i ef Delegacije Evropske Unije u Re-publici Srbiji Vensan Deer, pred-stavnik UNHCR-a u Srbiji Eduardo Ar-boleda i predsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrawih po-slova Ivica Da~i}, koji je je sve~ano otvorio izlobu i pobednicima konkursa uru~io nagrade izabrane od strane organizatora konkursa GIZ-a i Ministarstva unutrawih poslova.

Prvu nagradu dobila je Milica Vezmar, drugu Andrej Jovanovi}, a nacionalni koordinator GIZ pro-jekta u Srbiji Stanislava Vidovi} uru~ila je nagrade koje su izabra-li korisnici Fejsbuka. Nagrade su dobili (za prvo mesto i za drugo...), dok su deca koja ive i/ili rade na ulici, a korisnici su svratita Centra za integraciju mladih, prvu nagradu dodelili Katarini Ba}evi}, a drugu Aleksandru Sretenovi}u.

U~esnici su napravili veliki ko-rak ka spoznavawu zna~ajnog dru-tvenog problema i dali podstrek u~esnicima ovog konkursa i iroj javnosti da budu angaovaniji u bor-bi protiv problema trgovine qudi-ma u Srbiji.

14

Aktuelno

U saradwi NVO Astra i holan-dske ambasade u Beogradu, orga-nizovana je ~etvorodnevna obuka sa prakti~nim vebama za 22 grani~na policajca iz svih Regionalnih centa-ra u Srbiji.

Ciq ove obuke je da pripadnici po-licije na grani~nim prelazima, pri-likom kontrole putnika, unaprede

tehnike prepoznavawa rtava trgo-vine qudima i prijave sve to im se u~ini sumwivim.

Obuku je drao glavni policijski koordinator za borbu protiv trgo-vine qudima holandske policije i inspektor na terenu Henk Verson, koji im je izme|u ostalog predstavio razli~ite tehnike ispitivawa r-tava. Odrane su i prakti~ne vebe u kojima su nai policajci sa holan-dskim glumcima trenirali tehnike prepoznavawa rtava u komunikaci-ji i simulirali razgovore.

U ime Ministarstva unutrawih poslova, u~esnike obuke pozdravio je i predstavio aktivnosti koje preduzi-ma nae ministarstvo u spre~avawu

trgovine qudima, na~elnik Odeqewa za suzbijawe prekograni~nog krimi-nala i kriminalisti~ko obavetajne poslove Mitar \urakovi}.

Prilikom obuke naglaeno je da je veoma teko u samo tri minuta pre-poznati i rtve i trgovce qudima u tranzitu, ali da }e se ovakvim obu-kama unaprediti na~ini i stvoriti mrea uniformisanih policajaca koji }e mo}i da prepoznaju sve oblike trgovine qudima.

Na~elnik Mitar ]urakovi} im je najavio da }e dobiti depeu sa svim kontaktima na koje }e mo}i da prijave sumwe na trgovinu qudima.

Policijski slubenici Odse-ka pograni~ne policije, za strance, suzbijawe ilegalnih mi-gracija i trgovine qudima u Poli-cijskoj upravi Zaje~ar, tokom ok-tobra odrali su niz predavawa u osnovnim i sredwim kolama, kao i domovima u~enika irom Zaje~arskog okruga.

Jedno od predavawa odrano je u Osnovnoj koli Jeremija Ili} Jegor u Rgotini kod Zaje~ara za u~enike sedmog i osmog razreda, a prisustvovali su direktor kole Ana Mici}, pedagog i nastavnici.

Po re~ima direktora, predavawe je u~enike podstaklo na razmiqawe o problemu trgovine qudima. Mnogo pitawa upu}eno je policijskim slu-benicima, jer su se u~enici zainte-resovali za ovaj problem i traili dodatne informacije. Uz saglasnost roditeqa, u~enicima je prikazan i film Sestre, koji ih je podsta-kao na razmiqawe o ovom obliku kriminala i nau~io da prepoznaju sumwive postupke i ponude nepozna-tih qudi. U~enici su shvatili poru-ku ovog filma i veoma su zadovoqni informacijama koje su dobili.

Nae je miqewe da ovaj film sa-dri bitnu poruku koja je u vaspitno-obrazovnoj funkciji prevencije tr-govine qudima. Imaju}i u vidu da su deca osnovnokolskog uzrasta ugro-ena grupa, smatramo da }e im pre-davawa i film mnogo pomo}i da se zatite i da prepoznaju oblike kri-minala kao to je trgovina qudima. Zahvaqujemo se PU Zaje~ar, uz napo-menu da i daqe elimo da sara|ujemo i u vezi sa drugim problemima sa kojima se suo~avaju nai u~enici, istakla je Ana Mici}.

Unapre|ewe vetina komunikacijasa `rtvama trgovine qudima

15

M.T.S.

U ciqu dosledne primene odred-bi Konvencije o pravima deteta i Zakqu~nih preporuka koje je Komitet Uje-diwenih nacija za prava deteta uputio Srbi-ji, nakon razmatrawa Inicijalnog izvetaja o sprovo|ewu Konvencije o pravima deteta u pe-riodu od 1992. do 2005/2007., na 48. zasedawu odranom 2008. godine u enevi, na predlog Uprave kriminalisti~ke policije 2009. godine, ministar unutrawih poslova formirao je Rad-nu grupu za koordinaciju aktivnosti na sprovo|ewu odredbi Konvencije o pravima deteta.

^lanovi Radne grupe, na osnovu publikacija u ovoj oblasti i priloga koje su dostavile nadle-ne organizacione jedini-ce Ministarstva, izra-dili su Analizu primene Zakqu~nih preporuka Ko-miteta UN za prava dete-ta u Srbiji iz nadleno-sti MUP-a od juna 2008. do decembra 2011. godine, u kojoj su navedene osnovne informacije o tome kako se me|unarodno zagaranto-vana prava deteta ostvaru-ju u praksi Ministarstva. Na osnovu toga izra|en je Plan realizacije odredbi

Konvencije, sa podelom zadataka organizacionih jedinica Ministarstva.

Na taj na~in Ministarstvo prvi put uspo-stavqa sveobuhvatno izvetavawe o primeni de~jih prava i obezbe|uje kontinuirano pra}e- we sprovo|ewa Konvencije i kvalitetnije izvetavawe Komiteta UN za prava deteta. Policijski slubenici }e ovako objediwene podatke mo}i da koriste u nastupima u

medijima, na stru~nim skupovima posve}enim deci i mla-dima, kao i u nau~no-istraiva~kom radu.

Na osnovu ovog plana, Ministarstvo }e pripremiti prilog kao deo izvetaja o

sprovo|ewu Konvencije o pravima deteta Repu-blike Srbije 2008-2013. godine, koji }e biti predstavqen na zasedawu Komiteta UN za pra-va deteta u maju 2013. godine.

M.T.S.

Plan sprovo|ewa Konvencije o pravima deteta

Koordinator Radne grupe bila je Olivera Ze~evi} iz MUP-a, koja je 2008. godine bila i ~lan dr`avne delegacije na 48. zasedawu Komiteta Ujediwenih nacija za prava deteta u @enevi. Olivera Ze~evi} je i ~lan Saveta za prava deteta i Saveta za pra}ewe i unapre|ewe rada organa krivi~nog postupka i izvrewa krivi~nih sankcija prema maloletni-cima Vlade Republike Srbije, kao i brojnih radnih grupa i projektnih timova koji se bave de~jim pravima.

U izradi analize i plana u~estvovali su i Milan Andri}, Jasmina Puha~a i Mirjana Markovi} iz UKP-a, Danilo Ko-privica iz UP, Biqana Jaki} iz USP-a, Sandra Dai} iz UGP, Tatjana Nikoli} iz UUP, iz Biroa za saradwu s medijima Bojana Stevi}, iz Biroa za me|unarodnu saradwu i evropske integracije Zorana Lazarov, Biroa za strateko planirawe Milena Rai~evi}, iz Sekretarijata Jelena \uri}, Brankica Lili} iz SUKP-a, Danijela Ze~evi} iz UZA, Svetlana Golubo-vi} UIT, Danijela Eri} iz UQR i iz Uprave za stru~no obra-zovawe Slavica Radovanovi}.

Ministar unu-trawih poslova Republike Srbije

Ivica Da~i} 27. avgu-sta ove godine odobrio

je sprovo|ewe Plana realizacije odredbi

Konvencije o pra-vima deteta.

Od 2012. godi-ne, koordinaciju,

objediwavawe poda-taka i izvetavawe o sprovo|ewu Pla-na vri}e Uprava

za analitiku.

Po~etkom oktobra, u Policijskoj upravi Novi Pazar, u skladu sa Akcionim planom Nasiqe u porodici, odran je sastanak policijskih slubenika i predstavnika lokalnih institucija, slubi dravnih organa, nevladinih organizacija i lokalnih medija.

Prisutne je pozdravio na~elnik Odeqewa policije Saa Gemaqevi} i poeleo im uspeh u radu.

Opti ciq projekta je smawewe nasiqa u porodici, za-tita rtava nasiqa, pomo} rtvama i edukacija svih gra|ana na temu nasiqa u porodici.

Rezultat svega bi bio izgradwa sigurne ku}e u Novom Pa-zaru, koja bi pokrivala potrebe rtava nasiqa i sa teri-torije optina Sjenice, Tutina i Rake, rekao je nosilac projekta Nermin Qaji}.

U~esnici su preneli svoja iskustva, dali sugestije i miqewa, doneli zakqu~ke i dogovorili se oko daqeg zajedni~kog rada. Kako su rekli, o~ekuju da }e ovim akcio-nim planom pove}ati informisanost o nasiqu u porodici i rtvama, poja~ati podrku institucija, smawiti broj krivi~nih dela nasiqa u porodici. Trebalo bi ukazati na to da je to krivi~no delo kawivo i da }e animirati zajednicu i pojedinca da prijave svaki vid nasiqa.

Bedrija Mujovi}

Pove}ati informisanosto problemu nasiqa u porodici

Ministarstvo prvi put uspostavqa sveobuhvatno izvetavawe o primeni de~jih prava i obezbe|uje ne samo kontinuirano pra}ewe sprovo|ewa Konvencije, ve} i kvalitetnije izve-tavawe Komiteta UN za prava deteta.

U~esnici radne grupe

Sa svih strana

16

Najboqim policijskim slubenicima i vatrogasci-ma juna, jula i avgusta Optine Rakovica, dodeqene su nagrade Najpolicajac i Najvatrogasac.

Predsednik GO Rakovica Milosav Mili~kovi} uru~io je nagrade i zahvalnice policijskim slubenicima Policij-ske stanice Rakovica Milanu Vu~eti}u, Damjanu Peni}u i

Nenadu Lijeski}u i vatrogascima Vatrogasno-spasila~ke je-dinice Koutwak, komandirima Vatrogasno-spasila~kog odeqewa Sai Igwatovi}u i Draganu Mikovi}u, kao i vo|i Vatrogasno-spasila~ke grupe Neboji Baroju.

Milosav Mili~kovi} zahvalio se hrabrim policajcima i vatrogascima na portvovanosti i svemu to ~ine za gra|ane Rakovice.

Uru~ewu nagrada prisustvovali su zamenik predsed-nika GO Rakovica Duan \akovi}, komandir Vatrogasno spasila~ke jedinice Koutwak Zvonimir Smrkuq i na~elnik PS Rakovica Milan Pejovi}.

Najboqima za septembar, policijskom slubeniku PS Rakovica Zvezdanu Veli~kovi}u i vatrogasacu Vatrogasno- spasila~ke jedinice Koutwak Dinu Veselinovi}u, nagra-de i zahvalnice uru~ene su na sve~anoj akademiji odranoj povodom obeleavawa Dana optine Rakovica.

Najpolicajac i najvatrogasac Rakovice

Podstrek za jo ve}a zalagawa

Za ostvarene rezultate u obavqawu policijskih poslova, veliko zalagawe, profesionalno i efikasno izvravawe zadataka, ministar unutrawih poslova Ivica Da~i} 18. sep-tembra 2012. godine nov~ano je nagradio policajca prve klase Gordana Beloevi}a, samostalnog policajca Neboju Novovi}a i policijskog narednika prve klase Ivicu Radovi}a, koji su po~etkom oktobra prole godine u~estvovali na pronalaewu lokacija na kojima je na|ena droga i aparatura namewena me-awu i pripremi narkoti~kih supstanci. Kako kau nagrada im je podstrek za jo ve}a zalagawa.

Nagradaoddirektorama|arskepolicije

Za izuzetno zalagawe i doprinos unapre|ewu me|upolicijske saradwe i suzbijawu svih oblika prekograni~nog kriminala, direktor ma|arske policije dr Joef Hatala nagradio je oficirskim bodeom na~elnika PU Kikinda Dragana Jovi}a.

U posledwih pet godina ta saradwa postala je svakodnev-na, to je omogu}ilo da se veliki broj krivi~nih dela rei u saradwi sa kolegama iz Ma|arske, rekao je na~elnik Jovi}, kome je nagrada uru~ena u Segedinu 18. oktobra, povodom dr-avnog praznika Ma|arske.

Radojka Radanovi}

Sastanak sa nema~kim oficirom za vezu

Na~elnik Uprave grani~ne policije i predsednik Ko-misije za pra}ewe stawa bezviznog reima puto-vawa u Evropsku uniju general Nenad Banovi} sastao se 15. oktobra u seditu Ministarstva unutrawih poslova sa oficirom za vezu Ambasade Savezne Republike Nema~ke Piterom Kraba~om.

General Banovi} je informisao nema~kog oficira za vezu o merama koje je Komisija preuzela u ciqu smawewa broja lanih azilanata u Nema~koj i zamolio ga da podatke o pre-duzetim aktivnostima Komisije prenese svojim nadlenim, kao i informaciju da }e se sa aktivnostima i daqe nasta-viti da bi broj lanih azilanata bio maksimalno smawen.

V. ].

Bedrija Mujovi} 17

Sa svih strana

Pripadnici Ministarstva unutrawih poslova Re-publike Srbije, qubiteqi motociklizma iz Kragu-jevca, odlu~ili su se na nesvakidawe druewe. Dogo-voren plan, obilazak mesta stradawa srpskih vojnika van granica otaxbine u ratovima od 1915. do 1918. godine, realizovali su po~etkom avgusta. Sa policijskim slubenicima Vladanom Anti}em i Marjanom Markovi}em iz PU Kragujevac i Bojanom Markovi}em, pripadnikom Odreda andarme-rije u Beogradu, krenule su i wihove supruge Edita, Silvana i Svetlana.

Pored obilaska atraktivnih turisti~kih destinacija, hteli smo da obi|emo i mesta stradawa hrabre srpske vojske, naih predaka koji su se borili za boqi ivot ne samo svog, ve} i drugih naroda, kae Vla-dan Anti}.

On naglaava da su se na ovaj put odlu~ili, zbog qubavi prema motoci-lizmu i podse}awa na slavnu srpsku istoriju. Posle obilaska manastira

Prohor P~iwski na jugu Srbije, esto~lana ekspedicija se kroz Makedoniju uputila u Gr~ku. U Solunu su obili srpsko vojni~ko grobqe Zejtinlik i uputili se u obila-zak ~uvenih Meteora. Sutradan je ekspedicija bajkera na

Krfu obila srpsku ku}u u kojoj se nalazi po~asni konzu-lat Republike Srbije, a nakon toga otila do ostrva Vido i obila Plavu grobnicu.

Kakav odnos Grci gaje prema Sr-bima najboqe govori podatak da su motociklisti prilikom susreta i upoznavawa sa gr~kim policajcima, dobijali odgovor: Ne, mi nismo ko-lege, mi smo bra}a.

Kasnije nas je put doveo u Alba-niju, u Dra~. Tu nam je bilo najin-teresantnije, jer smo svi prvi put boravili u ovoj zemqi. Kod gra|ana smo izazvali veliku znatiequ, nisu znali ni ko smo ni odakle dolazimo. Karakteristi~no je da smo i u ovoj zemqi naili na izuzetnu qubaznost i gostoprimstvo, kae Marjan Mar-kovi}.

Osim no}ewa u hotelu u ovom me-stu, tri preno}ita u Gr~koj bila su

pod atorom. Kako kau ovi bajkeri, ako wihovim supru-gama to nije bilo teko, ne sme biti ni wima. Povratak sa petodnevnog obilaska ovog dela Balkana bio je preko Crne Gore, kroz kawon Lijeve Reke, kroz koji se proteu predivni predeli.

Vaqa napomenuti da su ovi policijski slubenici sa suprugama motociklima preli put dug oko 2.000 kilome-tara. ^iwenice da je temperatura na pojedinim mestima u hladu tada iznosila i do 45 stepeni, kao i da je put bio nepoznat i zahtevan, dovoqno govore o izloenom naporu ekspedicije iz Kragujevca.

Ovi bajkeri, kako kau, ~im prikupe dovoqno nov~anih sredstava ponovo planiraju da se u ve}em broju, ali bez supruga, otisnu na neku novu destinaciju. eqa im je da se i sa drugim kolegama jo vie me|usobno zblie.

Slobodan Lazarevi}

Putovawekrozistoriju

18

1919

Ciq kursa je unapre|ewe znawa o danawim me|unarodnim praksama na poqu sprovo|ewa zakona o bezbednosti sao-bra}aja, a predavao je vii me|unarodni stru~wak za kon-trolu saobra}aja i obu~avawe Hokan Jaldung, koji je govorio o unapre|ivawu vetina rukovo|ewa visokorangiranih policijskih slubenika Uprave saobra}ajne policije za sprovo|ewe programa unapre|ivawa kapaciteta savremenog policijskog rada na putevima u Srbiji.

Nakon zavretka kursa, sertifikate polaznicima uru~io je na~elnik Uprave saobra}ajne policije general Dragia Simi}, koji iskazao zadovoqstvo saradwom sa grupom Louis Berger i zahvalio se na pomo}i prilikom re-alizacije projekta.

Udruewe italijanskih oficira policije Motorom za mir or-ganizovalo je humanitarnu akciju pod nazivom Sirijske sirene od motora za mir, koja je oku-pila dvanaest oficira, kao i kolege iz panije, Libije i Turske koji su na motorima proli kroz vie zemaqa ukqu~uju}i i Srbiju.

Do sada je uspeno orga-nizovano vie od deset tura irom sveta radi pruawa podrke humanitarnim ak-tivnostima i pomo}i sta-novnitvu koje ivi u te-kim uslovima.

Kroz ovaj projekat donira-na su tri medicinska vozila manastiru u Siriji, koji je ukqu~en u pomo} rtvama na-siqa, posebno raseqenim i izbeglim licima, bez obzira na rasu, etni~ku pripadnost, veru, politi~ko opre-deqewe i pol.

Ove godine akciju je podrao i Nacionalni centralni biro Inter-pola Italije, dok je Ministarstvo unutrawih poslova Republike Sr-bije obezbedilo smetaj u~esnika u svojim objektima i pruilo

neophodnu logisti~ku podrku za nesmetan boravak i prolazak kroz nau zemqu.

Ovakve akcije prilika su da se pored podrke ugroe-nima, ja~a saradwa organa za sprovo|ewe zakona zemaqa Evrope i sveta. Ministar-stvo unutrawih poslova Srbije je sa zadovoqstvom podralo i doprinelo rea-lizaciji ove aktivnosti.

Italijanske kolege su se sastale sa savetnikom mi-nistra i efom kabineta Vawom Vuki}em i generalom policije Dragiom Simi}em i prikazali im kratak film o projektu.

Nakon posete, Ministar-stvo je dobilo pismo od In-

terpola Rim i direktora Slube za me|unarodnu policijsku saradwu, brigadnog generala Fabricija Li-zija, u kom je izrazio zahvalnost na izvanrednoj logisti~koj i operativ-noj podrci svih srpskih nadlenih i policijskih organa koji su pomagali timu na grani~nim prelazima i du puteva u zemqi, kao i gostoprimstvu na Avali.

Upravqawe policijskomkontrolom saobra}aja

Motorom za mir

Uprava saobra}ajne policije u saradwi sa grupom Lou-is Berger u toku septembra i oktobra, organizovala je napredni kurs Upravqawe policijskom kontrolom saobra- }aja, namewen policijskim slubenicima zaposlenim u Up-ravi saobra}ajne policije i na~elnicima Odeqewa saobra- }ajne policije podru~nih Policijskih uprava. Lazar Anti}

Rad policije i nove tehnologijeU Mavrovu je 16. i 17. novem-bra odrana regionalna

konferencija na temu Odnosi sa javno}u u modernoj polici-ji, u organizaciji Ministar-stva unutrawih poslova Ma-kedonije, OEBS-a i ICITAP-a. Oko 50 u~esnika, predstavni-ka ministarstava unutrawih poslova svih zemaqa zapadnog Balkana i predstavnika zemaqa jugoisto~ne Evrope, razmenilo je miqewa i iskustva o radu u kori}ewu novih tehnologi-ja u odnosima s javno}u, kao to su drutvene mree, veb sajtovi i portali, kao i zna~aj vo|ewa principom pretpo-stavke nevinosti.

U vezi sa kori}ewem novih tehnologija u PR-u, pomo}nik mi-

nistra za odnose s javno}u Ivo Kotevski rekao je da nije pitawe da li elimo ili ne da budemo prisutni u virtuelnom svetu, nego na koji }e na~in nae pri-sustvo u wemu biti efikasnije.

Ako pre est godina vie od 80 odsto stanovnitva nije imalo drugi izvor informacija od konvencionalnih tampa-nih i elektronskih medija, sada samo 40 odsto zavisi iskqu~ivo od novina, radija i televizije, naveo je Kotevski, koji je tako|e govorio i o prolim iskustvi-ma, efektima i perspektivama u kori}ewu interneta kao medi-ja i zna~aju kvalitetnih infor-macija za gra|ane i policiju.

U~esnici su se sloili da za-hvaquju}i internetu, kao novom

na~inu komunicirawa, efekat informacija je veliki, kako u pozitivnom tako i u negativ-nom kontekstu, ali i da su so-cijalne mree vrlo korisne u preventivnom radu policije, iako su metode jo uvek u fazi

razvoja.

M.T.S.

Stotinak policijskih slu-benika iz Policijske upra-ve u Uicu i Policijskih stanica u Poegi, Ariqu, Kosjeri}u, ^aje-tini i Bajinoj Bati 13. septem-bra posetilo je Osnovnu kolu \ura Jaki} u Ravnima, gde je

realizovan deo obuke pripad-nika Interventne jedinice. Na po~etku kolske godine, poli-cijski slubenici proveli sa decom jedan septembarski dan uz druewe i razli~ite aktiv-nosti.

Veliki broj u~enika okupio se u kolskom dvoritu da bi posmatrali Interventnu jedi-

nicu, koja je izvodila jednu od svo-jih vebi. Deca su bila oduevqe-na spretno}u i vetinom koju su demonstrirali pripadnici poli-cije, a imali su i priliku da vide vozila i zatitnu opremu koju ko-

risti ova jedinica. Izvedena je i demonstracija borila~kih veti-na, a formacijske stareine ~ete IJP PU u Uicu odgovarale su na mnogobrojna pitawe znatieqnih kolaraca.

Osmesi su zasijali na de~jem licu kada su neki od wih obukli zatitnu opremu, na glavu stavi-li lem, a u ruke uzeli slubenu palicu. Gotovo svi su rekli da se lepo ose}aju u opremi policije i da ele da se bave tim poslom kada porastu.

Bojana Vrani}

Obuka pripadnika Interven-tne jedinice policije Policijske uprave u U`icu odr`ana je na prostoru bive Vojne kasarne u U`icu i na igralitu Osnovne kole |ura Jaki} u Ravnima. Poha|alo je 77 pripadnika ove jedinice, a izvo|a~i obuke bili su komandir ~ete Miroslav Quji} i zamenik Milovan Kne`evi}.

Pored brojnih obaveza i dunosti vo|a sektora, po-licijski slubenici Policij-ske ispostave u Boru, Milo Mijajlovi}, Jovica Cvetkovi}, Dragia Panteli}, Vladica Marinkov, Saa Ja}imovi} i Grujica Haxi}, pod rukovod-stvom komandira Policijske ispostave Danka Kranovi}a i wegovog pomo}nika Dejana Prodanovi}a, godinama posti-u natprose~ne rezultate u ra-svetqavawu krivi~nih dela sa nepoznatim izvriocem.

Ovi policijski slubenici su u junu, julu i avgustu rasve-tlili 63 krivi~na dela, a 17 krivi~nih prijava podneto je zbog izvrenog krivi~nog dela prikrivawa. Identifikovali

su i procesuirali 44 izvri-oca, za koje predstoji krivi~ni postupak pred nadlenim su-dom.

U ve}ini slu~ajeva radi se o tekim imovinskim krivi~nim delima, koja imaju poseban odjek u javnosti. Wihovo rasvetqa-vawe doprinelo je ja~awu pove-rewa gra|ana Bora u policiju.

Ova grupa rasvetlila je jeda-naest tekih kra|a izvrenih u sticaju sa krivi~nim delom unitewe i ote}ewe javnih ure|aja, na tetu privrednog giganta RTB BOR. Tom prilikom naneta je viemilionska teta koja je ~ak prekinula rad predu-ze}a.

Rasvetqen je i ve}i broj te-kih kra|a izvrenih u verskim

o b j e k t i m a , spomen obe- lejima i ko- lama. Teke kra|e prijav ili su i predu-ze}e za tele-komunikacije, JP eleznice Srbije, banke, druga javna pre- duze}a i neko liko privatnih. Posebnu pawu javnosti iza-zvalo je 12 kra|a u sticaju sa povredom groba izvrenih na Novom grobqu u Boru. Upornim radom ove grupe identifikova-ni su izvrioci i prona|eni predmeti ovih krivi~nih dela.

Sredinom maja je dolo do tu~e dve grupe navija~a na putu nadomak Kwaevca, kada je za-paqen kombi jedne od grupa. U vrlo kratkom roku identifiko-vani su izvrioci i prona|eni

predmeti ovog krivi~nog dela, ~ime je pruena velika pomo} radnicima kriminalisti~ke policije iz Kwaevca.

Predstavnici ove grupe isti~u odli~nu saradwu sa rad-nicima kriminalisti~ke poli-cije PU Bor. Tako je od po~etka godine rasvetqeno, kako sa-mostalno, tako i u saradwi sa wima 21 krivi~no delo izvre-no u 2011. godini.

Anica \uri}

Dru`ewe sa decom u Ravnima

Natprose~ni rezultati urasvetqavawu krivi~nih dela

Sa svih strana

Dati su razli~iti

primeri u radu policije, u kojima su

po~inioci krivi~nih dela na svojim Fejsbuk profilima najavili ili priznali delo, ali i primeri u kojima je na-kon uragana u Americi, dvoje

qudi spaseno iz ruevina zahvaquju}i tome to

su na istoj mrei objavili gde se

nalaze.

20

Sport

Pribli`avawe policije gra|anima

Revijalna utakmica izme- |u fudbalskih klubova Policajac 92 i Zlatibor odigrana je 27. septembra na stadionu GP Zlatibor u nasequ Kr~agovo, u Uicu. Fudbaleri FK Zlatibor, koji je ~lan Okrune lige, bili su boqi u ovom me~u. FK Policajac 92 je izgu-bio, ali to nije poquqalo sa-mopouzdawe fudbalera, koji se ve} pripremaju za naredne me~eve.

Fudbalski klub Polica-jac 92 osnovan je na Vidov-

dan, 28. juna 2012. godine, ima 20 ~lanova slubenika Policijske uprave u Uicu i to pripadnika Policijske ispostave u Uicu, Odeqewa saobra}ajne policije i Re-gionalnog centra grani~ne policije prema Bosni i Her-cegovini, a takmi~i se u Op-tinskoj fudbalskoj ligi Uica.

Jedan od prioriteta u radu Policijske uprave u Uicu je pribliavawe policije gra|anima, razvijawe pove-rewa i nesmetane komunika-

cije izme|u gra|ana i poli-cije, kao i razvoj koncepta policije u lokalnoj zajedni-ci, a sa tim ciqem je odigran i ovaj fudbalski me~. Kako su naglasili ui~ki policaj-ci, nastavi}e da neguje zdrav

i kvalitetan odnos prema gra|anima, kako bi pokazali da je policija deo drutva i da nije izdvojena iz wega.

Bojana Vrani}

U Policijskoj upravi u Jagodini 15. oktobra obeleena je ~etrnaestogo-diwica smrti pripadnika Posebnih jedinica policije Nenada Stankovi}a.

U ~ast i se}awe na stra-dalog kolegu u Policijskoj upravi u Jagodini trinaesti put odrava se Memorijal-

ni turnir u ahu i malom fudbalu. U~estvovale su ekipe Policijske ispo-stave Jagodina, Odeqewa kriminalisti~ke i Ode-qewa saobra}ajne poli-cije, kao i ekipa iz sela Ribare, rodnog mesta stra-dalog policajca. Turnir je otvorila ekipa podmlatka fudbalskog kluba Ribare.

Svake godine Policijska uprava u Jagodini ugosti jed-nog od eminentnih velemaj-stora iz Srbije i Crne Gore.

Ove godine, velemajstor Borko Lajthajm iz Beograda odigrao je simultanu partiju na dvadeset tabli sa pripad-nicima policije i podmlat-kom ahovskog kluba MMM iz Jagodine. Mladi ahisti izrazili su veliko zado-voqstvo pozivom da u~estvuju na ovakvom turniru.

Komentariu}i tri re-mija i pobede u ostalim par-tijama, velemajstor je oce-nio da to nije prava ocena ahovskih znawa i vetina

wegovih protivnika koji ne igraju ~esto i nemaju ruti-nu igrawa simultanih par-tija. Drago mi je da se tako neto organizuje i da se pored se}awa na stradale policajce daje ansa mla-dim ahistima da provere svoje znawe i da napreduju, s obzirom na to da je u Sr-biji sve mawe jakih ahov-skih turnira i prilika da se igra sa velemajstorima, rekao je Lajthajm.

Memorijalni turnir or-ganizovan je pod pokrovi-teqstvom i u saradwi sa Sportskim savezom Jagodi-ne, ahovskim savezom Ja-godine i klubom MMM .

Svi u~esnici su dobi-li zahvalnice i diplome, a pobednici u malom fudba-lu, pripadnici Odeqewa kriminalisti~ke policije i prelazni pehar turnira.

Zorica Jovanovi}, za-poslena u Policijskoj upravi u Sremskoj Mitrovi-ci, vie od dvadeset godina aktivno igra rukomet. Ovim sportom po~ela je da se bavi u osnovnoj koli, da bi ubr-zo ula u stalnu postavu enskog rukometnog kluba Srem iz Sremske Mitro-vice.

U svojoj bogatoj sportskoj karijeri, Zorica je bila i ka-piten kluba i prvi strelac Druge rukometne lige Vojvo-dine. U sezoni 2012. godine, wen klub OK Srem uao

je u prvu ligu. Veliki broj utakmica reavala je sama, daju}i 20 i vie golova. Sportski komentatori ~esto su isticali da se u utakmici izdvojila Zorica Jovanovi} koja je prakti~no sama pobe-dila protivnika.

U sportskoj karijeri ove vrsne rukometaice bilo je i tekih trenutaka. Prelo-mi sko~nog zgloba i ~lanka, operacija kolena, stavqali

su je pred dilemu - oprosti-ti se od lopte ili nastaviti. Svaki put presudila bi wena velika qubav prema sportu i ~eli~na voqa. Na pitawe kako joj uspeva da se, uprkos godinama i konkurenciji odri u samom vrhu, Zorica je jednostavno odgovorila: Kad ima voqu i srce, mo-e sve. Ne}u da se preda-jem!

eqka Avri}

Se}awena kolegu

Ona pobe|uje srcem

21

Ekipa Padobranskog kluba Grifon Protivteroristi~ke jedinice Mi-nistarstva unutrawih poslova Re-publike Srbije bila je najboqa na 58. Padobranskom prvenstvu Srbije odra-nom od 6. do 9. septembra na sportskom aerodromu Lisi~iji jarak kod Beograda. Osvojivi prvo mesto u generalnom plasmanu ekipno i prvo mesto ekipno u skokovima na ciq, vo|a ekipe - major policije Goran Panovi}, kapiten ekipe Radoslav Kora}, Igor miri}, Zoran Stanojevi}, Slobodan Markovi} i Slo-bodan Terzi}, jo jednom su pokazali da su psihofizi~ki spremni za izvra-vawe odgovornih i zahtevnih svakodnev-nih radnih zadataka i za postizawe naj-boqih sportskih rezultata.

Osim u ekipnom plasmanu, ovi in-struktori padobranstva, bili su naj-boqi i u pojedina~noj konkurenciji. Slobodan Terzi} bio je najboqi pado-

branac Srbije u figurativnim skokovi-ma. U istoj disciplini wegov kolega Ra-doslav Kora} osvojio je tre}e mesto, kao i prvo mesto pojedina~no u generalnom plasmanu, dok je dve srebrne me-daqe osvojio u disciplina-ma pojedina~no u skokovi-ma na ciq i pojedina~no me|unarodna konkuren-cija u skokovima na ciq.

Goran Panovi} po~eo je da trenira sa esnest godina na novosadskom aerodro-mu ^enej, na nagovor kolskog druga.

Za to je bila potrebna pismena saglasnost roditeqa. Majka nije htela da mi je da, pa sam papir na potpis podmetnuo ocu, kao da je neka potvrda za kolu. Tek poto sam

prvi put sko~io, ja-vio sam im se tele-fonom. Bilo je to 1. maja 1986. godine. Tada su roditeqi i sestre doli na ae-rodrom, se}a se Pa-novi}.

Prvih pet skoko-va izvode se sa izu-zetno bezbednim u~eni~kim padobra-nima gde se padobran automatski otvara pomo}u sinteti~kog ueta gurtne.

Po re~ima Gora-na Panovi}a, svaki padobranac se}a se svog prvog skoka do

kraja ivota, a veliku zahvalnost duguje svom instruktoru Slavku Klaji}u.

Prvi skok je najkonfuzniji, jer ne postoji re~ kojom taj ose}aj moe da se

opie. Stane na vrata aviona, pogleda dole, javi se strah...

Rekli su mi da }u gore vide-ti plavu boju, dole zelenu, me|utim meni se sve iz-mealo, nisam ni imao ose}aj ta je dole a ta gore. Ve} drugi skok je neto druga~iji, a posle desetak skokova zaista po~nemo da letimo, da bu-

demo prisutni i uivamo u doivqaju, da zaista pri-

mewujemo ono to su nas u~ili na obuci. Tek tada smo stvarno

uli u svet padobranstva, pri~a Goran Panovi} i dodaje da je danas jedini strah koji ima u vezi sa skokovima strah od toga to vie nema straha.

Skok sa padobranom mi je kao da ula-zim u dnevnu sobu... Dodue, kada se vo-zim putni~kim avionom, ose}am se kao da mi neto nedostaje, imam utisak da bi mi prijatnije bilo sa padobranom na le|ima, kae Goran.

U svojoj padobranskoj karijeri je imao i ~etiri puta totalni otkaz padobra-na ili delimi~ne otkaze zbog pucawa konopaca, komandi ili greke kod pa-kovawa kupole. Po ranije do automa-tizma nau~enoj proceduri spasavao sam se otvaraju}i rezervni padobran. Sada svaki padobran ima najsavremeniji si-gurnosni automat za otvarawe glav-ne kupole padobrana u slu~aju otkaza ili greke padobranca. Automati koje mi koristimo u dosadawoj praksi su odradili 100 odsto svoju namenu.

^lanovi ekipe Grifon u~esnici su

i istorijskog rekorda Jugoisto~ne Evrope - sko-ka sa 9.300 metara koji je

postavqen 2004. godine na aerodromu Batajnica pri tem-peraturi od minus 54 stepena

Celzijusovih i bez dodatne kiseoni~ke opreme za disawe vazduha tokom

skoka.

Sport

22

Kako naglaava, dobrovoqnost je prvi i osnovni uslov za skakawe sa padobra-nom, i po zakonu.

I svojim sinovima bih preporu~io da se bave padobranstvom, zato da ne, kae Panovi}, jer kako isti~e,

onako kako prevazilazimo stres prili-kom skoka, tako }emo se izboriti sa so-bom i u svim drugim zahtevnim ivotnim situacijama, pa i u obavqawu profesije.

Igor miri} po~eo je da se bavi pa-dobranstvom 1996. godine uz oca, koji je tako|e padobranac.

ta da kaem kakav je bio prvi skok tama i mrak. Strah je to, uro|eni strah od gubitka tla pod nogama. Borio sam se dosta sa tim, prvih dvadesetak skokova. Ko kae da se ne plai prilikom prvog skoka, ili nije normalan ili je nevi|eni laov, smatra Igor, a wegove kolege u potpunosti se slau sa wim. Kako kae, u prvom momentu odvajawa od aviona doiveo je najve}i nalet adrenalina, a kada se otvorio padobran, trideset-~etrdeset odsto tenzije nestalo je.

^oveku treba neko vreme i praksa da se izbori sa strahom. Danas o strahu ni ne razmiqam. Sada celu proceduru znam napamet, osetim padobran, ~ujem karakteristi~an zvuk kada se otvori.

Ova takmi~ewa su bitna, jer na taj na~in se promovie jedinica, pokazu-jemo koliko i ta umemo. Zado-voqni smo kada se na kvalitet vidi i van jedinice, isti~e Zoran Stanojevi}, koji je od 2004. godine padobranac.

Radoslav Kora}, po~eo je u specijalnim jedinicama voj-ske JNA i doao u 63. Pado-bransku brigadu.

Jednog jutra je na smotri pro~itan spisak na kome sam bio i ja. To je bio po~etak moje padobranske obuke na ae-

rodromu Glavica kod Siwa. Nisam mogao ni da sawam da }u zavole-

ti padobranstvo, a kamoli da }u se takmi~iti dvadesetak godina i to prili~no uspe-no, kae Kora}.

Od 1990. godine oko pet-naest puta bio je prvak dr-

ave u nekoliko disciplina. Vie puta postavqao je drav-

ne rekorde u padobranskom sportu, a trenutno ima deset vae}ih rekorda.

Predstoji u~e}e padobranske re-prezentacije na svetskom prvenstvu, a u sastavu reprezentacije bi}e i dva naa takmi~ara.

Slede}e godine je pred nama velika obaveza da odbranimo titule, posebno jer bi tada trebalo da budemo organiza-tori 59. Padobranskog prvenstva Srbi-je, navode nai sagovornici.

Padobranci Protivteroristi~ke je-dinice posebno su zahvalni na podrci ministru Ivici Da~i}u i Ministar-stvu. Organizovana je obuka novih pa-dobranaca PTJ, a na sve~anosti povo-dom zavretka obuke ministar je li~no uru~io padobranske dozvole najmla|oj grupi padobranaca.

Zahvalni su i komandantu Jedinice Go-ranu Dragovi}u na razumevawu za odsu-stva tokom takmi~ewa, jer kako kau daju sve od sebe da se odue tako to }e osvo-jiti medaqe, pokazati kvalitet i dopri-neti ugledu Ministarstva i jedinice.

S. K. i V. ].

Ekipa Grifon postoji od 2003. godi-ne, a posledwe tri godine su prvaci dr`ave u klasi~nim disciplinama. Svi ~lanovi Grifona su u jednom momentu bili u re-prezentaciji. U~estvovali su na prvenstvu jugoisto~ne Evrope u Bugarskoj, Svetskom pr-venstvu u Niki}u, Svetskom kupu na Bledu, Evropskom kupu u Kikindi, Svetskom kupu Dubai i dr.

U~estvovali smo na vie pokazno-takti~kih ve`bi od 2003. do 2012. godine - na HE |erdapu na brani, NC Kula i Maki, svake godine na centralnoj proslavi Dana Ministarstva izvode padobranski desant i sve~ano donose zastavu Srbije, Ministar-stva i PTJ-a, dodaju kolege padobranci.

Na Pasuqanskim livadama dvanaest pri-padnika PTJ izveli su padobranski desant u okviru pokazno-takti~ke ve`be Odgovor. U toj grupi deset u~esnika su tek par dana ranije zavrili obuku.

Najzahtevniji skok koji smo izveli bio je u Kuli, na ve`bovnu zgradu. Svaki skok je druga~iji, ali ovaj je bio neto posebno, jer ako ne uspete, nema rezervne varijante, ka`u nai sagovornici.

Iskusni takmi~ari

Smrtnost u ovom sportu

je oko jedan na 100.000 skokova,

odnosno 0,001 odsto.

2 !"011/3008205#"011/3139782$-mail"%&'(cijadanas@m)%*&v.rs+"%&'(cajac@mu%+,4+6 44":16-18#< ,"?

+4A"4500CIP:DDE4H4E4JKKN1821-1879DCOBJKKKR-ID167666444.

E4F

24

BEOGRAD - `ena prelazi ulicu pored grupe policajaca.

FOTO: Tanjug

FOTO: Tanjug

FOTO: Tanjug

FOTO: Tanjug

FOTO: Tanjug

FOTO: Tanjug

BEOGRAD - zajedni~ka pokazna veba vatrogasaca, spasilaca i ~lanova Crvenog krsta na Adi Ciganliji u organizaciji Sektora za vanredne situacije Mi-nistarstva unutrawih poslova Republike Srbije.

KOPAONIK - vatrogasno vozilo ide prema poaru.

BEOGRAD vozila koja su Ministarstvu unutrawih poslova Srbije donirali vatrogasci Junog Velsa.