30 динара шаБац, 30. децемБар 2010. Година IV Број 158 PENZIONER Стр. 13 Стр. 15 Vojvode Mišića 73, Šabac (015) 33 66 75; (063) 32 68 77 http//:www.svcluba.co.rs Sa nama korak ispred drugih Svim svojim klijentima, poslovnim partnerima i građanima Šapca žlimo srećnu Novu godinu i Božić Г Г о о д д и и ш ш њ њ и и к к о о н н ц ц е е р р т т А А н н с с а а м м б б л л а а н н а а р р о о д д н н и и х х и и г г а а р р а а „ „ Х Х а а ј ј д д у у к к С С т т а а н н к к о о “ “ Г Г о о д д и и ш ш њ њ и и м м к к о о н н ц ц е е р р т т о о м м К К У У Д Д “ “ А А б б р р а а ш ш е е в в и и ћ ћ ” ” п п о о р р о о с с л л а а в в и и о о 1 1 0 0 5 5 . . р р о о ђ ђ е е н н д д а а н н Стр. 11 Не поновила се...! С С р р е е ћ ћ а а н н Б Б о о ж ж и и ћ ћ и и Н Н о о в в а а 2 2 0 0 1 1 1 1 . . г г о о д д и и н н а а P P a a t t r r i i c c e e k k S S e e h h e e p p a a n n s s , , д д и и р р е е к к т т о о р р Т Т О О Б Б р р е е и и Д Д и и н н а а п п о о к к л л о о н н и и о о 1 1 5 5 - - т т о о д д н н е е в в н н у у т т у у р р н н е е ј ј у у “ “ А А б б р р а а ш ш е е в в ц ц и и ћ ћ у у ” ” п п о о Ф Ф р р а а н н ц ц у у с с к к о о ј ј гост новинарске школе: милош милошевић, градоначелник шапца Шабац спреман за изазове Стр. 6-7 Стр. 13-14 ОтвОрен нОви вртић у Шапцу Стр. 3 „Бајка“ на крају године
Podrinske su najuticajnije novine Mačvanskog okruga. Uz štampano izdanje izlaze i u elektronskom obliku i dostune su čitaocima na celoj planeti. U Podrinskim možete objaviti reklamu, oglas, čestitku, čitulju po izuzetno povoljnim cenama. Za sve dodatne informacije možete se obratiti na naš E-mail: [email protected]
Welcome message from author
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
30динарашаБац, 30. децемБар 2010. Година IV Број 158
ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и
SS rr ee }} nn iibb oo `̀ii }} nn ii iinn oo vv oo gg oo dd ii {{ ww iipp rr aa zz nn ii cc ii
� www. podrinske.com 30. децембар 2010.ДРУШТвО
Представници министарст-
ва правде и Града шапца потпи-
сали су Споразум о алтернатив-
ним кривичним санкцијама кроз
друштвено користан рад. То зна-
чи да суд уместо казне затвора
може да изрекне казну друштве-
но корисног рада која ће се спро-
водити у установама и јавним
предузећима чији је оснивач Град
шабац. на тај начин била би
онемогућена „криминална ин-
фекција“, односно спречили би се
контакти починиоца кривичног
дела са више израженом крими-
налном средином.
Према речима дамира јоке,
помоћника директора Управе
за извршење кривичних санк-
ција и директора центра за обу-
ку запослених у управи за из-
вршење кривичних санкција,
суштина је у томе да за почи-
ниоце лакших кривичних дела
алтернативном санкцијом буде
испуњена сврха кажњавања, од-
носно превенција чињења бу-
дућих кривичних дела и интег-
рација починилаца таквих дела
у друштвену заједницу.
- најважније је то што се
један део правосудних надлеж-
ности премешта у надлежност
локалне управе. Конкретно, то
је извршење алтернативних
санкција које треба да покажу
нову врсту ефикасности, да сма-
ње трошкове државе и направе
бенефит за локалну заједницу.
шабац је осми град у Србији
који потписује овакву врсту ме-
морандума између мини-
старства правде и локалне са-
моуправе, а досадашња искуства
показују добре резултате. Србија
на овај начин хармонизује своје
прописе и праксу са земљама
европске уније, истакао је да-
мир јока.
нов начин извршења санк-
ција градоначелник шапца ми-
лош милошевић окарактери-
сао је и као помоћ у одржавању
комуналног реда, јер, према ње-
говој оцени, нема адекватнијег
начина за кажњавање оних који
нарушавају комунални ред од
укључивања у друштвено ко-
ристан рад.
начелник Градске управе
Града шапца милош Станојчић
каже да Град шабац на овај на-
чин помаже реформу правосуђа.
- осим што ће се спречити
„криминална инфекција“, при-
меном алтернативних санкција
у случајевима у којима то суд од-
лучи, чини се значајна уштеда за
буџет, а починилац кривичног
дела на добар начин интегрише
се у друштвену заједницу, на-
поменуо је Станојчић.
Предност оваквог начина
изрицања санкција, између оста-
лог, је у томе што је јавно кори-
стан рад предвиђен у слободно
време, тако да се редовне радне
активности обављају уоби-
чајено, а ни породица није ош-
тећена.
уместо казне затвора
Друштвено користан рад
Градоначелник милош ми-
лошевић налази се на челу шап-
ца од октобра 2004. године. на
ту позицију је изабран од стра-
не грађана на непосредним из-
борима, док је, услед промене
закона, други мандат отпочео
посредно, добијањем подршке
већине одборника Скупштине
града.
Урађено у претходном пе-
риоду, као и оно што ће бити
остварено у наредном, биће оце-
њено од стране јавности на сле-
дећим локалним изборима. на-
кон више од шест година вође-
ња града, први човек шапца
процењује где смо у односу на
период када је он дошао на ову
функцију, износи учињено у
том периоду, како он гледа на
своје резултате, и најављује пла-
нове за наредну годину, и начи-
не на који ће шабац одговори-
ти на изазове који следе.
Наталија Пуцаревић: Упредизборној кампањи 2008.године запошљавање је билоприоритет. Шта је до садаучињено, а шта планирате даурадите у наредном периоду?
-У животу сваке странке
имате два битна момента: први
је предизборна кампања, пе-
риод пред изборе, у којем по-
литичари настоје да направе
предизборни програм. овај про-
грам се прави у зависности од
тога како сагледавамо проблеме
људи на територији на којој де-
лујемо, предлажемо како да ре-
шимо те проблеме и онда кам-
пања служи да политичари убе-
де грађане да гласају за њих како
би им те проблеме решили. По-
литичари, уствари, на изборима
траже подршку од грађана како
би дошли у прилику да уочене
проблеме реше. од оних којима
грађани укажу поверење очекује
се да те проблеме и реше. једно
од најважнијих предизборних
обећања демократске странке у
кампањи 2008. године било је и
обећање да ћемо смањити не-
запосленост. У том тренутку
било је 13.500 незапослених, а
наш циљ је био да тај број, до
2012. године, спустимо испод
10.000.
други моменат је реализа-
ција предизборних обећања. да
би смо могли да остваримо обе-
ћано смањење незапослености
боримо се за развој привреде
стварањем што квалитетнијих
услова који ће имати функцију
привлачења инвеститора. При-
бављено је око 600 хектара зем-
љишта донети су одговарајући
урбанистички планови а у ко-
мунално опремање, те такозва-
не Северозападне радне зоне,
уложено је око 10 милиона. ша-
бац има и ту предност да се на-
лази на пловној реци па је сто-
га олакшан и јефтинији транс-
порт. из истог разлога, у на-
редном периоду је веома важно
изградити ауто пут који би по-
везао наш град са румом. на тај
начин би се и привредници лак-
ше опредељивали за наш град.
Поред свега овога град ша-
бац финансира три пројекта за
запошљавање:
Први се односи на помоћ
онима који најчешће остају без
посла. Град преузима плаћање
пореза и доприноса на зараде
које послодавац исплаћује свим
запосленим женама старијим
од 50 и мушкарцима старијим од
55 година. што се тиче другог
програма, град преузима плаћа-
ње камате на кредит за купови-
ну неког основног средства које
послодавац купи и тиме запос-
ли новог радника а трећим про-
грамом град помаже младе суг-
рађане. Увек имамо 50 при-
правника запослених у град-
ској управи или у јавним пред-
узећима чији смо оснивачи и
они добијају 80 одсто зараде.
Душан Благојевић: У по-следње време се поново ак-туелизира тема регионализа-ције, какав је Ваш став по пи-тању поделе на регионе?
-регионализацију посмат-
рам кроз призму децентрализа-
ције, око чијег спровођења по-
стоји консензус у јавности. У
Србији је проблем централиза-
У прошлим временима,
једнопартијском систему, сма-
њење незапослености је било
лако. Комитет, орган Кому-
нистичке партије, који је и
представљао праву власт у
земљи чим схвати да има сто
незапослених економиста по-
зове директора, рецимо „Зор-
ке“, и нареди да распише кон-
курс и запосли свих сто не-
запослених економиста. То
је било могуће јер су пред-
узећа била друштвена. да-
нас, када су предузећа у при-
ватном власништву, све је
другачије. на мој позив при-
вредницима да неког запос-
лим нико то неће учинити
јер не жели да нерационално
запошљава раднике који би
довели до његове пропасти.
да би једна странка во-
дила квалитетну политику
мора да се служи испитива-
њем јавног мњења. Ту се
добија одговор на питање
шта је у тој среднини људи-
ма чије поверење хоћете да
придобијете приоритет. на
бази тако добијених резул-
тата извлаче се теме које
чине окосницу предизборне
кампање. Тако смо и ми
2008. дошли до сазнања да
су незапосленост и мали
лични дохотци основни
приоритет грађана на под-
ручју града шапца.
У дворишту економско-
трговинске школе у шапцу
свечано је обележен почетак
изградње фискултурне сале за
потребе ученика две средње
школе: економске и музичке
„михаило Вукдраговић“ и ос-
новне школе „николај Велими-
ровић“. Површина сале (терен и
трибине) је 1.500 квадратних ме-
тара. У њеном саставу биће те-
рен за рукомет и мале спортове,
четири свлачионице, трибине
за 500 гледалаца и остале пра-
теће просторије. Користиће је
две хиљаде ученика, а предви-
ђено је и паралелно одвијање
два часа физичког васпитања.
Капацитет објекта је 140 часо-
ва седмично. рок за завршетак
радова, чији је извођач шабачко
предузеће "Тина", је 170 дана.
- У складу са политиком
Града шапца да у условима
кризе не одустајемо од инве-
стиција намењених деци, по-
чела је градња фискултурне
сале за потребе три школе.
Предрачунска вредност објекта
је 46 милиона динара. Полови-
ну обезбеђује Влада републике
Србије преко министарстава за
омладину и спорт и ниП, а
друга половина је из буџета
Града шапца за наредну годину.
ово је вредан објекат и за уче-
нике и за комплетан спортски
живот у граду, истакао је гра-
доначелник шапца милош ми-
лошевић.
о значају изградње фискул-
турне сале говорио је и Братислав
Петровић, саветник у мини-
старству омладине и спорта, за-
дужен за спортске објекте.
- Посебно задовољство
представља што министарство
омладине и спорта учествује у
финансирању изградње фис-
културне сале за три школе у
шапцу. Пратимо развој спорта
и залажемо се за здраве стило-
ве живота. Зато имамо и обаве-
зу да младимо обезбедимо
спортску инфраструктуру, рекао
је, између остало, Петровић.
Према речима момчила
Павловића, директора економ-
ско-трговинске школе, изградња
спортске сале нормализоваће
наставу физичког васпитања,
али ће и значајно допринети
развоју школског спорта и раз-
вијању различитих склоности
ученика. Такође, биће задово-
љене потребе града за кориш-
ћење спортске хале. нов капа-
цитет одговориће на потребе
спортских клубова и испуниће
најмодерније стандарде у орга-
низацији спортских манифе-
стација.
Положен камен темељац фискултурне сале за три школе
�30. децембар 2010. www. podrinske.comДРУШТвО
ције врло изражен. Све инсти-
туције, и комплетна админист-
рација се налазе у престоници,
самим тим највећи број радних
места се отвара у Београду, а и
инвестиори превасходно теже да
се ту позиционирају. резултат
оваквих појава је да се сваке го-
дине све више људи сели у
главни град, док градови из
унутрашњости, и села остају без
стручног кадра. Због свега тога
децентрализација је неопход-
на. ефикасна децентрализација
омогућава лакше решавање про-
блема, јер се доносиоци одлука
налазе ближе извору пробле-
ма. децентрализацијом инсти-
туција отварају се нова радна
места, привалче се инвеститори,
и на тај начин сваки град има
прилику да се развија. регио-
нализација је погодан модел,
јер то европска унија највише
подржава и издваја велика сред-
ства за подстицање сарадње ре-
гиона из различитих држава, у
циљу решавања проблема који
су им заједнички.
Душан Благојевић: Каковидите положај нашег града,при евентуалној подели нарегионе?
-мислим да је код нас по-
грешно схваћена суштина ре-
гионализације. Њена суштина је
да се сарадњом граничних ре-
гија различитих земаља реше
конкретни проблеми, а исто-
времено се умањују међуна-
ционалне тензије које, нажа-
лост, карактеришу ове просто-
ре. из овог разлога и еУ под-
стиче овакав модел и у Србији
и у окружењу. Када се појавила
ова идеја код нас (статистички
региони), одмах су се јавиле
идеје нових региона који су за-
сновани на етничким, нацио-
налним принципима што је су-
протно суштини и циљевима
самог процеса. Положај шапца
се често гледа у односу на Ва-
љево и Ужице, као градове који
ће припадати истом региону.
Сматрам да уколико би процес
био прихваћен, и спроведен на
прави начин, позиција центра ре-
гиона није од кључне важно-
сти. Сарадња међу регионима,
али и у оквиру региона, донеће
свима бољитак. администра-
тивни центар не значи аутомат-
ски бољу перспективу тог града.
Сузана Ивановић: Када сеспомене базен намећу себројна питања а нека од њихсу и чији је базен и када ће севршити реконструкција ис-тог?
-Проблем са базенима није
присутан само у шапцу већ и у
другим градовима јер то су све
објекти који су изграђени у не-
ким ранијим периодима када је
привредна ситуација била мно-
го боља и јача. ми смо свесни да
је базен потребан . " Зоркин" ба-
зен, како смо га сви звали био је
у власништву „Зорке“ и делио је
судбину „Зоркиних“ објеката у
моменту приватизације. Базен је
купила фирма „Фармаком мБ“,
а с обзиром да се та фирма не
бави спортском делатношћу и
одржавањем базена које је по-
прилично скупо, базен је по-
клонила граду шапцу. ми смо
имали два плана за решење овог
проблема. један је био изград-
ња новог базена који би у својој
непосредној близини имао и
отворен базен, или реконструк-
ција постојећег. Грађевински
пројекат реконструкције по-
стојећег базена који смо уради-
ли предвиђа и доградњу базена
за непливаче у делу који је био
сунчалиште и адаптација једног
дела зграде у којој се налази ба-
зен. Предрачунска вредност за
реконструкцију базена износи
негде око 250 милиона динара.
на основу програма подстицаја
грађевинске индустрије са којим
је држава изашла у другој по-
ловини године, пола износа за
реконструкцију базена ће дати
држава а пола град шабац. оче-
кујем да са првим лепим дани-
ма крену и радови на базену и да
ће до краја 2011. базен бити у
функцији.
Слободан Петровић: Накоји начин Град стимулишеопстанак младих у руралнимсрединама?
-ако пођемо од себе, ја раз-
мишљам да живим негде у цуљ-
ковићу. не могу да живим тамо
као у 19. веку, већ имам потре-
бу за асфалтираним путем до
куће. на бази те потребе, онда
ми дефинишемо изградњу ло-
калних путева, на сеоском под-
ручју. Затим имам потребу за
квалитетним напајањем елек-
тричном енергијом. Преко
10.000 домаћинстава није има-
ло квалитетно напајање струјом.
Замислите сад бављење савре-
меном пољопривредом, где не
може да вам ради ни музилица,
ни хидрофор... много смо ула-
гали у реконструкцију ниско-
наопнске мреже. Треба вам ква-
литетан јавни превоз, да дете
може да вам иде до школе и на-
зад, имали смо катастрофалну
ситуацију када нам је пропао
"7.јул" које је било једино јавно
аутобуско предузеће. морали
смо да јавни превоз подигнемо
на виши ниво, и то смо реша-
вали. ако имате добар пут,
струју, јавни превоз, треба дете
да вам иде у неку пристојну
школу. имали смо јако лошу си-
туацију са школским објектима
на сеоском подручју, на којима
се нису обављали никакви ра-
дови 50 година, тако да до 2012.
нећемо имати ниједан школски
објекат без адекватних сани-
тарних услова, што подразуме-
ва да свака школа има при-
стојне тоалете, и да више не по-
стоје пољски „ве-цеи“. У свакој
школи смо изводили грађевин-
ске радове, како би се спречила
опасност од рушења плафона,
јер смо имали такво стање да у
неким школама, деца нису била
безбедна. У сваком селу воде се
матичне књиге, то се ради у мес-
ним канцеларијама, мало смо
уредили те месне канцеларије,
увели компјутере, повезали их
са централом овде у шапцу,
тако да људи лакше долазе до
свих потребних докумената.
месне канцеларије ставили смо
у службу помоћи пољопри-
вредницима, у једном јако важ-
ном сегменту, а то су регистра-
ције, пререгистрације и едука-
ције о томе како доћи до разних
средстава и субвенција у пољо-
привредној производњи које
финансира министарство по-
љопривреде. Суочили смо се
са проблемом да је културни жи-
вот сеоског подручја готово по-
тпуно замро. онда смо се са
КУд "абрашевић", КУд "Чи-
вија" и "Хајдук Станко" дого-
ворили да у сваком селу, где је
то могуће и где има деце, орга-
низују културно уметничке сек-
ције. имали смо фолклорне
смотре у десићу и Грушићу,
које су посећивали старији
људи, који су говорили да од
1957. није било никаквог кул-
турног збивања у селу. Кад ви ту
децу уведете у фолклор, за де-
цом иде цела њихова родбина и
комшилук, и с тим почиње да се
одвија културни живот на селу.
радили смо доста и на аними-
рању спорта на сеоским под-
ручјима. много фудбалских те-
рена смо урадили у дворишти-
ма сеоских школа који омо-
гућавају деци да се баве спор-
том. организовали смо сеоску
олимпијаду, где се села између
себе такмиче у више дисцип-
лина, а као награду добијају
асвалтирање једног школског
терена. То су нам све мањи сег-
менти, који се добро решавају,
онда ви кажете ту ћу остати, али
остаје нам још један велики
сегмент. Узимајући у обзир да
имамо све што је потребно (пут,
превоз, школу, културу...), мора
од нечега да се живи. Треба
вам месечни приход од 500 евра
да би сте могли основати и из-
државати породицу. То је један
велики проблем, локалне само-
управе немају велике ингерен-
ције када је у питању пољо-
привредна производња. Зако-
нима којима се дају надлежно-
сти, је готово све везано за ре-
публичку владу, а Град у окви-
ру својих надлежности, поку-
шава да помогне људима да од
пољопривредне производње
остваре приход који ће им омо-
гућити да могу да живе и из-
државају своју породицу на
селу. ако немате решења за те
проблеме, онда можете да се ба-
вите политиком колко хоћете, да
идете од села до села и да се
служите паролама "Србија је
до Беча", "Србија је до Книна"
и "истанбул је српски". Код од-
ређеног дела популације то иза-
зива добре ефекте, популарнији
је онај ко даље добаци. међутим
сутрадан, млади људи, из раз-
лога што немају мотива да оста-
ну, у свом родном месту, одла-
зе у иностранство на рад у по-
трази за бољим животом.
најчешће су то аустрија, Сло-
венија, италија, немачка, и онда
тамо плаћају доприносе, пуне
пензионе фондове, а овде остају
стари људи, стара домаћинства,
и таква друштва свакако могу
рачунати на стагнацију и наза-
довање. оне популистичке по-
литике, и политичари демагози,
много пре посегну за овим ви-
дом деловања, причама о исто-
ријским границама Србије и
неким другим бајкама, и на тај
начин убирају гласове.Прича
која покушава да променом
услова утиче на останак младих
људи, је далеко комплекснија,
захтева боље познавање про-
блема, али ми се бавимо правом
конкретном политиком, не чи-
стом демагогијом. на тај начин
у нашем политичком делова-
њу, нашим предизборним кам-
пањама, ми се углавном бавимо
животним питањима, и предло-
зима на који начин се могу ре-
шити, на тај начин покушавамо
да добијемо подршку грађана, и
да оно што обећамо и оствари-
мо.
Филип Симић: Успеватели да се, с обзиром на многообавеза, да се посветите по-родици?
-обавезе које имам на послу
али и обавезе које имају члано-
ви моје пореодице не дозвоља-
вају нам да проводимо пуно вре-
мена заједно. ипак, мислим да
налазим времена за породицу.
Филип Симић: Да ли вамје некада дошло да кажете:"Ја не могу да издржим оваконешто, не могу више да на-ставим са ови ?“
У Прњавор је прошлог уторка допремљено пет тона ма-
теријала за кречење и заштиту објеката оштећених у децем-
барским поплавама. После пакета са средствима за хигијену,
ово је још један вид помоћи коју је шабачки црвени крст упу-
тио мештанима Прњавора.
месна заједница Прњавор изражава велику захвалност
црвеном крсту за пружену помоћ
помоћ мештанима прњавора
основна школа „свети сава“
највећа награда – осмех надечјим лицима
��30. децембар 2010. www. podrinske.comДРУШТвО
након 1982. када је пре-
тходни пут наступио у шапцу,
Лео мартин је поново певао за
чивијашку публику, забав-
љајући и оне који су били ту
и пре готово три деценије,
али и неке нове генерације,
који познају његове
песме, иако
нису били ни
близу рођења
када су оне
настајале.
Полазећи
на концерт
Лео мартина
у четвртак
увече, био
сам потпуно
сигуран да ћу са
своје 24 бити до-
минантно најмлађи посетилац.
ипак, довољно је било прићи на
неких 50-ак метара од шабацког
позоришта, да бих се уверио да
је моја почетна претпоставка
била потпуно погрешна. Пома-
ло дирљиво било је гледати
брачне парове у поодмаклим
годинама, како руку под руку до-
лазе, да на стиховима овог умет-
ника отпутују у прошлост, неко
њима лепше време, када су се уз
исте те стихове упознавали,
плесали и заједно певали. Са
друге стране лепо је било виде-
ти не само младе људе, него и
децу како чекају да уђу на овај
концерт, показујући тако да ква-
литетан вокал и ис-
крен текст, немају
године, младост,
старост, увек су
актуелни, увек су
evergreen.
Постојао
је трачак
сумње да
ли је Лео
још увек
онај Лео
мартин,
да ли су
му гласовне могућности исте
као пре 28 година, када је ми-
лош јовић (какво је право име
овог певача) претходни пут го-
стовао у нашем граду. Свака
недоумица отклоњена је већ са
првим стиховима песме "добро
вече" којом је лагани пут у про-
шлост отпочео. Кроз 60-те, 70-
те, 80-те, водиле су нас "Плава
обала", "Волим те", "Песмо
моја", "Кристина", али и без-
времене песме реј Чарлс-а, Том
Џонс-а, Тине Тарнер којим нас
је Лео мартин подсетио на своје
музичке узоре и дао неки посе-
бан додатак својеврсном вре-
меплову.
Како суштина остаје за крај,
завесу на концерт спустила је
"одисеја", песма о животу, уни-
верзална прича коју су многи
прошли, а у коју још сви други
тек треба да закораче. Сам Лео
мартин је указао на један па-
радокс, да је целу каријеру пе-
вао баладе о љубави, а једина
песма која не говори о тој теми
је постала прва асоцијација на
њега.
Године нису ништа нашко-
диле гласу овог певача, али ипак
кондиција није могла да се оду-
пре њиховом притиску. две кра-
ће паузе од по неколико минута,
како би певач скупио нову сна-
гу за наставак, не да нису по-
квариле ни мало свеукупан ути-
сак, него су само показале какав
однос има Лео мартин према
публици. Препознајући пошто-
вање исте према себи, једно-
ставно није желео ни мало да се
штеди, те је узвратио на једини
начин како уме снагом свог гла-
са.
распон година публике, из-
међу 15 и 75, и неколико ми-
нута аплауза на крају, показа-
ли су, да у шапцу, имамо пуб-
лику која може да препозна
истински квалитет, упркос "на-
падима" имитација музичке
уметности. Средства комуни-
кације се усавршавају, начини
деловања на људе су све бољи
и скривенији, али, увек ће пра-
ва уметност налазити пут до
публике.
Д. Благојевић
новинарска школа на концерту лео мартина у шапцу
Кроз стихове у прошлост
наступом Леа мартина у шабачком позоришту, завршени
су предновогодишњи хумантирани концерти у организацији
шЛФ. Приход од продатих улазница (132.000 динара), биће утро-
шен на куповину новогодишњих поклона ученицима основне
школе „Свети Сава“ у којој се образују и васпитавају деца оме-
тена у развоју.
Продајом карата за претходна два концерта Звонка Богдана
и массима Савића прикупљено је 296.000 динара (по 148.000).
новац је опредељен као помоћ у припремама за олимпијаду чла-
нова Кајак клуба „Зорка колор“ душана Станојевића и дејана
Пајића, освајача бронзане медаље на овогодишњем светском
првенству у Пољској и основној школи „Краљ александар Ка-
рађорђевић“ у Прњавору, за опремање ликовног кабинета.
прикупљено 428.000 динара
Тијана Степановић (8 годи-
на) иде у други разред ош
,,Стојан новаковић”. Учество-
вала је, и победила, на другом
дечјем креативном конкурсу
једне наше велике компаније.
Био је то повод да је посетимо
и разговарамо са њом.
Ко је био покровитељ овенаграде?
Покровитељ награде је
UNIQA осигурање, наша вели-
ка осигуравајућа кућа.
За шта си добила награду?награду сам добила за за
прављење украса: јелке, Снеш-
ка Белића и зеца.
Шта те је инспирисало дабаш те фигуре направиш?
За Снешка Белића ме је ис-
пирисала љубав деце према
Снешку Белићу, за јелку јер се
ближи нова година и за зеца
зато што се крије по шумама.
Колико времена ти је тре-бало да завршиш рад?
Све укупно требало је нешто
око 10 минута. имала сам ве-
лику инспирацију и веома сам
брзо радила.
Да ли ти је било забавнодок си радила ове фигурице?
да, било ми је веома забав-
но.
Јеси ли учествовала у јошнеким наградним играма?
не нисам, али бих волела.
Да ли си се надала награ-ди?
не, нисам ни сањала да ћу је
добити.
Јеси ли срећна и задо-вољна због награде?
да, веома сам срећна и за-
довољна.
Мирослав Мушицки
новинарска школа: разговор сатијаном степановић
Тијана направиланајлепши украс
уручена награда победнициуниQа-тне чаролије
Представници UNIQA -тне
чаролије уручили награду де-
војчици која је направила
најлепши украс
У пријатној, преднового-
дишњој атмосфери основне
школе „Стојан новаковић“ у
шапцу, представници компа-
није UNIQA осигурање уручи-
ли су награду од 10.000 динара
ученици Тијани Степановић,
чија новогодишња кугла је про-
глашена најлепшом на дечијем
креативном конкурсу UNIQA-
тна чаролија, која је ове годи-
не други пут одржана. ново-
годишње украсе су слали уче-
ници из школа широм Србије,
а захваљујући креативности
Тијане Степановић уз подршку
учитељица јасмине јанковић
Којић и Снежане Стојићевић
сви ђаци који су учествовали на
конкурсу добили су вредне па-
кетиће.
одлуку о најбољој кугли на
хуманитарној продајној излож-
би у галерији 03one, донеле су
познате личности: Бајага, Кри-
стина Ковач, александра Перо-
вић, Тијана дапчевић, наташа
Вукоје и ана Бебић која је и
сама купила једну од кугли . По-
ред ње и запослених у компа-
нији УниQа осигурање, укра-
се су откупљивали и представ-
ници компанија – Henkel, Raif-
feisen bank, Raiffeisen leasing, хо-
тел Хyатт, фабрика чоколаде
Kings of chocolate, инфостан и
директорат цивилног ваздухо-
пловства.
Чланови Управног одбораРФ ПИО усвојили су реба-ланс финансијског планаФонда за ову годину којим сусредства намењена овој ин-ституцији смањена за ми-лијарду динара. На седниције усвојен и Извештај о фи-нансијском пословању Фондаза девет месеци ове године.Иван Мимић, директор Сек-тора за финансијске послове,објаснио је члановима УО дасу расходи на крају обрачун-ског периода били за две ми-лијарде динара већи од при-хода. Према његовим речима,тај проблем је превазиђенјер су се на рачуну Фонда на-лазиле четири милијардепренете из прошле године, ито тако што су две милијардеутрошене за затварање де-ветомесечног обрачуна, а двеостају да се на исти начинподмири и завршни рачун.Први пут су дотације из бу-џета износиле 47 одсто укуп-них прихода и премашилеуплате из доприноса иако јесамо на име повезивања ста-жа држава уплатила 24,8 ми-лијарди динара за заосталедоприносе.
Исплата пензија у овомпериоду била је редовна и нато је утрошено 98,7 одстоукупних прихода, док трош-кови за запослене у Фонду(3.120 радника на неодређе-
но и 171 на одређено време)износе 0,71 проценат укупнихприхода. Просечне пензијесу остале исте као и пре-тходне године: за бивше за-послене 21.749 динара, штоје 64,93 одсто од просечне за-раде; за самосталце просеч-на пензија је 21.302 динара,односно 63,6 одсто просечнезараде, док је просек прима-ња бивших пољопривредни-ка 8.161 динар или 24,36 од-сто просечне зараде. Финан-сијским планом за наредну го-дину, који је усвојен на сед-ници УО РФ ПИО, предвиђе-но је пословање са једнограчуна, уместо са три као досада. Планирани су приходиу износу од 498,8 милијардидинара, односно шест одстовећи него ове године. Од тогаби од доприноса на рачунФонда требало да буду упла-ћене 253 милијарде, док је оддотација и трансфера пла-нирано 236 милијарди дина-ра. Према овом плану, пен-зије би у наредној годинитребало да порасту укупнооко седам одсто: у јануару биповећање износило два од-сто, у априлу 2,95 и у октоб-ру још два процента. Плани-рано је и ванредно ус¬кла-ђивање најнижих пензија ујануару и оно би за бивше за-послене и самосталце чијапримања не прелазе 11.088динара износило око три од-сто, док ће најнижа примањакорисника из категорије по-љопривредника износити9.000 динара. Финансијскимпланом је и за наредну годи-ну предвиђено 252,23 милио-на динара за бесплатан опо-равак и рехабилитацију пен-зионера у бањама и већ по-четком године треба да будуутврђени услови које ће ко-рисници мора и да испуњавајуу погледу висине пензије даби могли да конкуришу забесплатан одлазак у бању.
(Извор: Глас осигураника)
PENZIONERиНФОРмАТивНи ДОДАТАК зА ПеНзиОНеРе ГРАДА ШАПцАБРОЈ 17 30. ДецемБАР 2010.
ММииннииммааллннаа ппооввеећћаањњаапензија у 2011. години
иСти уСЛОви За пенЗиЈу и 2011.Осигураници ће од 1. јануара одлазити у пензију под
истим условима као и до сада, мушкарци са 65 година жи-вота и 15 година оствареног стажа осигурања (са плаће-ним доприносима), а жене са 60 година живота и такође15 година стажа. Промениће се и помераће се само ста-росна граница за оне који имају пун стаж. Поступно, по че-тири месеца годишње, до 2023, па ће уместо са доса-дашњих 53 године живота, осигураници – и мушкарци ижене, када наврше пун стаж осигурања (мушкарци 40 го-дина стажа, а жене 38, с тим да ће за њих померање гра-нице почети од 2013) моћи да остваре пензију са 58 годинаживота. Такође, право на породичну пензију жене ће оства-ривати са 53, а мушкарци са 58 година.
На подручју града Шапцаживи 126.000 становика одкога су 20.000 пензионери. Тонам говори да смо, као народстара нација, али и да имамовелику одговорност премаовим лицима. Искористилисмо гостовање и разговорградоначелника Шапца, Ми-лоша Милошевића са по-лазницима новинарске шко-ле да сазнамо нешто више отоме шта град чини да се овапопулација има угодан и без-брижан живот.
Ђорђе Петровић: Какооцењујете бригу града онајстаријим суграђани-ма?
Положај и потребада друштвена зајед-ница помаже ста-рим лицима за-виси од њиховог,пре свега, мате-ријалног стања.Наши суграђаникоји имају мини-малне или немају ни-какве пензије најчешћису корисници Народних ку-хиња и других програма ипројеката који су за њих и на-мењени. Старост је честоскопчана и са болешћу па суонда њихове потребе многовеће.
Пензионери су окупље-ни у неколико удружења икроз сарадњу градске управеса овим удружењима поку-шавамо да добијемо увид устање и потребе пензионера.Тако ми кроз разне акције по-кушавамо да им олакшамоположај и да им старост учи-нимо занимљивијом те да
им слободно време испунимонекаквим садржајима који ћеих мало разгалити. Скоросмо ималиједну ак-цију ук о ј о јс м он а ш ена јак -тивнијеп е н -зионе-р ен а -
градили занимљивим путо-вањем по нашем крају.
Пеко Удружења пензио-нера најсиромашнијима по-мажемо у набавци огрева,јер је набавка огрева инајвћа ставка у буџетувећине житеља нашег гра-да. Добру сарадњу имамо иса Герантолошким центромгде су смештени нашинајстарији суграђани којису се определили за тај типживота.
Пре три године покренулисмо један пројекат, и он сереализује преко Центра засоцијални рад, а то је помоћу кући. То је мала помоћ којаим је потребна како би билиу ситуацији да задовољесвоје основне потребе. Наовом пројекту раде жене,геранто домаћице и један
возач, и они, на захтев пен-зионера, долазе у њи-
хову кућу и помажу иму свакодневним
пословима.Ово је вео-ма израже-но на сеос-ком под-ручју накојем има-мо великиброј старач-ких дома-ћ и н с т а в акоја су пре-п у ш т е н асами себи.
И Домз д р а в љ а ,чији је градШабац осни-вач, има чи-
таве програме којима требада се помогне најстаријимљудима. То су патронажнеслужбе, службе хитне помо-ћи. Такође и лекари иду укућне посете.
У наредном периоду мо-жемо очекивати да ће бројпензионера бити у порастуи Градска управа припремачитав низ нових пројекатакојима би овим лица тре-бало да се живот учиништо лакшим и безбриж-нијим.
Град брине о пензионеримагост новинарске школе: градоначелник милош милошевић
www. podrinske.com ПеНзиОНеР 30. децембар 2010.2
Нова година, симболично,представља обнављање жи-вота, а обичаји везани за тајдан вуку корене из далекепрошлости. Слављење од-ласка старе и доласка новегодине прастари је рели-гијски, друштвени и културниобразац у скоро свим дело-вима света. Историја про-слављања Нове године нијепоуздано утврђена, али сесматра да су Вавилонци точинили још пре 4.000 година.Римљани су славили Нову
годину у зависности од ка-лендара који се мењао сасваким новим владаром иускоро изгубио усклађеностса Сунцем. У жељи да ис-правно постави календар,римски Сенат је 153. годинепре Христа устоличио 1. јану-ар за почетак Нове године,али варијације су се наста-виле све док Цезар 36. год.пре Христа није одредио ко-начни календар, враћајући1. јануару почасну титулупрвог дана у години.
Немци су, према једномод низа тумачења, први у16. веку увели обичај кићењајелке. Легенда каже да јекићење започео утемељи-тељ протестантизма МартинЛутер. Он је шетајући крозшуму био задивљен хиља-дама звезда које су светлу-цале кроз грање јела. Толикоје био очаран призором да јеодсекао мало дрво и однео гакући својој породици. Да биоживео исту лепоту коју је ви-део у шуми, закачио је имале свеће на гранчице. УЕвропи и Америци кићењејелке постаје популарно у 18.веку.
нова година кроз историју
Шпанци у поноћ једугрожђе и то по 12 зрнацагрожђа да би били срећнисвих 12 месеци у години,Грци једу колач у којем се на-лази новчић, који у Новој го-дини доноси срећу - првопарче хлеба је за малог Ису-са, друго за оца куће, а тре-ће за кућу. Нем-цима је незами-слива новогодиш-ња ноћ без ват-ромета. Они сва-ке године за ват-ромет потроше100 милионаевра. Традицијада се у нового-дишњој ноћи на-прави бука потичејош из средњегвека када су људи звецкајућиишли улицама како би рас-терали зле духове.
На Нову годину у Кинисва су врата украшена нечимцрвеним, јер је црвена бојасимбол среће и весеља.Иако све породице припре-мају славље на новогодишњуноћ, из домова се склањајусви ножеви на 24 сата, да сенико не би повредио јер би танезгода значила да је та осо-ба "пререзала" односноспречила породичну срећу уновој години.
Аустријанци на Нову го-дину припремају свечани ру-
чак који укључује печење,као симбол среће и благо-стања. А за десерт сладоледод ментола у облику детели-не с четири листа.
На Нову годину, Британцистрепе ко ће им први доћи угосте, јер, према старим ве-ровањима, то значи колико
ћете имати сре-ће у новој годи-ни. Ако вам у го-сте бане мушкаособа с покло-нима, прави стесрећковић. Не-мојте се преви-ше надати аковас прво посетинека женскаособа. Тради-ционални по-
клони су угаљ за ватру, хлебза сто и пиће за господаракуће.
За Нову годину, Норве-жани се часте пудингом одпиринча, а унутра сакријуједан бадем. Пудинг се сер-вира у великој посуди, у којојсе налази само један бадем.Послужује се у чинијице, аверује се да ће особу која усвом пудингу пронађе ба-дем, у целој новој годинипратити срећа и богатство.
Холанђани за Нову годи-ну једу крофне јер верују даоне доносе срећу у новој го-дини.
новогодишњи обичаји
Легенда о Деда Мразу јед-на је од ретких које прежив-љавају вековима, и то у свимкрајевима света: на њој су ста-сале генерације, а популар-ност белобрадог дедице с да-леког севера који за празникеиграчкама дарује сву децу све-та ни данас не јењава.
На северу Финске јесмештено његово село Ро-ваниеми које Финци називају"Вратима Лапоније", а уда-љено је свега две хиљаде ки-лометара од Северног пола.Будући да се налази на са-мом рубу Арктичког круга -кружнице на северној полу-лопти глобуса унутар којесунце зими не излази баремједан дан, а лети барем једандан не залази - атмосфера јеприродно мистична. Поларнаноћ тамо траје готово месецдана, од средине децембрадо почетка јануара, док летисунце не залази од срединејуна до почетка јула. Збогположаја блиског Северномполу се, такође, догађа фе-номен шарених небеских све-
тала: у представи поларнесветлости, током које на ноћ-ном небу титра мрежа зеле-них, плавих, гримизних, црве-них и љубичастих светлоснихснопова, може се уживатидвеста дана годишње. И тосамо у подручју близу Зем-љиних полова, јер управоњихова привлачна сила до-влачи Сунчеве честице у ат-мосферу где настаје играсветлости. То објашњава збогчега прича каже да је на-смејани Дедица изабраоуправо Лапонију за земљусвог живота. И сам ДедаМраз објашњава да је Рова-ниеми, окружен мистичнимгустим шумама, идеалан из-бор због патуљака који му по-мажу паковати дарове: кажеда патуљци не воле врућине,а ни ирваси, због чега се до-селио у Рованиеми. Светлу-цаво село, на чијем улазустоји десет метара високзлатни бор Деда Мраза, над-машује и најбујнију машту. Уњему белобради дедицаживи с Баком Мразицом, али
током празника најчешћеради у својој "канцеларији",смештеној у пећини дванаестметара испод земљине по-вршине.
Канцеларија му је за-трпана писмима жеља из це-лог света, али дедици, да сеснађе у свему томе помажупатуљци и вилењаци, њего-ви марљиви асистенти. Бу-дући да живи у складу с трен-довима времена, чувени де-дица се служи и Интернетоми аутомобилима, али најдра-же превозно средство су муипак ирваси којих у Лапонијиживи двеста хиљада.
Иако се због климе Лапо-нија може посетити токомцеле године, најпопуларнијаје, наравно, за време праз-ника - око Нове године и Бо-жића. Годишње је, због селаДеда Мраза, посети 500.000туриста из целог света. Прватуристичка посета Рование-мију била је Елеанор Руз-велт, удовица америчкогпредседника Франклина Де-лана Рузвелта. У њега је до-путовала у зиму, 1950. годи-не, желећи да види где по-чиње Арктички круг: пово-дом тога, домаћини су мора-ли означити границу и нањој саградити дрвену колибуу којој је уважена гошћа мог-ла одахнути уз топли чај. Ле-генда каже да се колибицасвидела Деда Мразу те се ону њу преселио. Двадесетакгодина касније је, око кућице,познато финско удружењеархитеката Arrak Groupпројектовало цело село ДедаМраза, и тако је бајка поста-ла стварност.
Село Деда Мраза - врата Лапоније
СРећНА НОвА ГОДиНА и БОжић
www. podrinske.comПеНзиОНеР30. децембар 2010. 3
српске Бање
изРеКе КОЈе СУ мењАЛе СвеТ СТАРе РеКЛАме (Шабачки гласник, децембар 1931.)
Бања Сланкамен смеш-тена је уз десну обалу Дуна-ва, на само 80 м надморскевисине – североисточно одИнђије 20, од Београда 55, ијужно од Новог Сада 50 ки-лометара. Вода ове бање(28° Ц) је слано-јодна, хло-ридно-натријумског типа;највише има соли, потомјода, али лековита својствадају јој и: магнезијум, строн-цијум, калијум… Користи сесамо купањем.
Бања Сланкамен убрајасе међу најстарија природналечилишта у Србији. На под-ручју Сланкамена постојалоје насеље и пре доласка ста-рих Римљана у те крајеве. Удоба Римљана ту је, затим,подигнуто војно утврђење –каструм Acumincum (тада се-диште римске легије и деларечне флоте), па је вероват-но да је још тада сланка-менска лековита вода ко-ришћена.
Остаци турског купатила(амама) из 1566, подигнутомнад извором топле воде, ка-зују да су терме користили иТурци, који су дошли у текрајеве 1521. (Путописци су1702. лечилиште описаликао "добро уређена турскабања, са извором сланеводе".)
Прва хемијска анализаминералне воде из Слан-
камена извршена је 1876.Већ 1900. вода је означенакао лековита, што је биоповод да се оснује акцио-нарско друштво "Слања-ча".
Шест година касније, по-дигнуто је Слано купатило игостионица "Слањача", апрви управитељ био је веле-поседник Никола Петровић.Акционарско друштво уре-ђивало је и изграђивало
Бању све до 1910. године.После Другог светског
рата лечилиште је најпребило претворено у војну бол-ницу, а потом, 1947. Бања по-чиње да ради. Тада почиње
и интензивно уређивањеБање – реновирани су и мо-дернизовани бањски објекти,отворени нови извори сланеводе, обновљен парк…
Носилац здравственефункције сланкаменске Бање
данас је – Специјализованаболница "Боривоје Гњатић".У овој здравственој установи,кадровски добро и техничкисавремено опремљеној,спроводе се хидро, електро,
кинези и радна терапија, кодлечења, рехабилитације ипревенције неуролошких обо-љења, посттрауматских и по-стоперативних стања, а по-себно је специјализована залечење хемиплегија (шлог).
Амами као сведоци дуге историје бање
И ова реченица је постала толико популарна да се данаскористи у различитим ситуацијама, али углавном у истом кон-тексту: да се означи повезаност света захваљујући развојусавремених медија. Тако се углавном не зна да је њено ис-ходиште у науци и да ова изјава потиче од теоретичара ме-дија који су проучавали наведене феномене. Још 1948. го-дине први ју је употребио Виндам Левис, истражујући какоелектронски медији у људској комуникацији смањују про-сторне и временске баријере, те човечанство почиње да живиу интеракцији на глобалној скали. Заслуге су, међутим, при-пале двојици теоретичара из шездесетих година 20. века,Маршалу Меклуану и Квентину Фијореу, јер су они овај кон-цепт учинили опште познатим. У заједничкој књизи Медиј јепорука изнели су тврдњу да, када су у питању савремениелектронски медији, сам медиј је важнији од садржаја којипреноси, те да захваљујући природи тог медија читаво људ-ско друштво доживљава затварање, односно збијање, чимесе враћамо на сеоски начин живота, јер свакога познајемои са сваким успостављамо комуникацију истог тренутка.
Маршал Меклуан (1911-1980)
Свет је глобалносело
полицијскапратња за
пензионере- Пензионери више
неће морати да стрепе однапада кад се враћајукући пошто су подиглипензије у банци, пошто имполиција у једном квартуЛондона нуди пратњу изаштиту, саопштила јепредставница локалне по-лиције.
Поред банака и поштапостављена су обавеш-тења клијентима да могуда позову полицију и до-бију пратњу до куће.
"У нашем кварту билоје више напада на особе угодинама које су се враћа-ле кући са пензијама",изјавила је представницаполиције Vanstida и Sners-bruka, у источном делуЛондона. Пратња је обез-беђена само за оне који сепешке враћају кући, алине и за оне који иду ауто-мобилом.
4 www. podrinske.com ПеНзиОНеР 30. децембар 2010.
СТАРи ШАБАц
СОКОЛи измеђУ ДвА РАТА
Традиционално, и ове го-дине, у част новогодишњих ибожићних празника, корис-ници Геронтолошког центра уЈеленчи, у Геронтолошкомклубу, приредили су изложбу.Њих педесетак је учествова-ло у изради бројних предме-та од вунице, затим украснихјастучића за лаванду и мно-гих других предмета.
- Ово је трећа изложба ко-рисника Геронтолошког цент-ра, овога пута посвећена но-вогодишњим и божићнимпразницима, а, верујте да јето била највеселија припре-ма радова. Док су радили, пе-вали су, смејали се, по целомдому је било парчића оддрвета, папира, лепка.Ништанам то не смета, јер кад су
корисници у дому весели,кад се осећају кориснима, иуопште имају неке лепе ак-тивности, то је и нама ис-тинско задовољство. Лепосе види да Центар осећајукао свој дом, као своју кућу“- каже Милада Васиљевић,координатор стручног тима,истичући значај радног анга-жовања старих и изузетну
атмосферу док је изложбаприпремана. Додаје, да рад-но и окупационо ангажовањекорисника, према преоста-лим способностима и инте-ресовањима, помаже стари-ма да те способности сачу-вају, па и побољшају, а тимешто нису пасивни, побољ-шавају и међусобну комуни-кацију. Такође, „радна и оку-
пациона терапија је у службибоље адаптације новоприм-љених корисника, активногкоришћења слободног вре-мена, осећаја припадности ивредности јер доприносе не-чем корисном. Ангажовањекорисника одржава им дух,друже се међусобно, при-чају, певају“. У центру, раднатерапија прилагођена је ин-
тересовањима и могућно-стима корисника. „Већинаради оно што је радила у жи-воту пре доласка у дом, а урадове уносе обичаје својихзавичаја, различите начинеукрашавања и слично“.
Права је штета што из-ложбе корисника Геронто-лошког центра јако краткотрају (непуна два дана). Иовом приликом, цене радовабиле су симболичне, на базидобровољних прилога, а при-купљена средства се користеза набавку материјала за новастварања и дружења. Ц.Љ.
највеселија изложБа
Кад је дом као рођена кућа
Старина Божидар Бело-вуковић, у дому је само го-дину дана, па за себе каже„млад деда“ („то по стажу удому, али стар овако по го-динама“). На питање о при-викавању, са осмехом пока-зује на дружину која је у клуб,на Камичку, са њим дошла изЈеленче, и вели: „Ови који суоко мене, они су ме привик-ли, и васпитали да се сањима дружим“. „Стварно јесупер тамо; не може да секаже да је као код куће... „И,опет, са осмехом додаје:„Има и баба, али да су малосвежије бабе“. „Али, дете,боље је од сваке самоће. Које сам, тај је мртав, запамти-те, ко је сам, тај је мртав“... Инаставља нам чика Божапричу... Да је рођени Шапча-нин, да је био и председникДруштва за спорт и рекреа-цију инвалида (да је и даљепредседник ветерана), да јебио и стрелац, „да се све неможе испричати на брзину“...
Сазнадосмо и да помало ипесме пише, а да је у домунаписао песму „Последњивоз“... Пожелесмо да тај „по-следњи воз“ што дуже пу-тује...
Рекоше, један од „крива-ца“, али оних позитивних, запуно тога лепог на изложби,и добро расположење –Ужичанин, Саво Мирковић,који је у Јеленчи од 9.априла.
- Склон сам, иначе, тимрадовима. Цео век сам про-вео са друштвом, свир’о самхармонику тридесет година.То ме наводило на друштво,па и данас у дому, времепроводим са друштвом, саовим човеком, са свима, саженама. Певам, волим дапевам, идем, певам и крозходник и у соби“. И показујенам Саво кућице које је на-правио: „У свему учествујем,само не умем да плетем и ве-зем, све знам и волим да ра-дим“.
Ц.Љ.
Божидар Беловуковић и саво мирковић
Шапчанин и УжичанинДД вв аа дд рр уу гг аа рр аа
РецеПТиСвиЊСКО пеЧеЊе СаСувиМ ШЉиваМа
1.5 кг свињског врата150 г сувих шљива без
коштица2 јабукеМало соли, мало бибераМастПола чаше киселе пав-
лаке
Суве шљиве прокувати ипрохладити. Јабуке ољуш-тити и исећи на коцке. Свињ-ски врат оставити у комаду, инарезати џепове. Месо доб-ро натрљати сољу, а џеповенапунити јабукама и сувимшљивама и мало ушити илизакачити чачкалицама. Назагрејаној масти пропржитимесо са обе стране. У посудуза печење ставити месо, до-лити мало воде и ставити узагрејану рерну да се пече.По потреби додавати помало воде. Испечено месоизвадидти на тацну, а талогпомеашати са киселом пав-
лаком и прелити преко меса.Уклонити конац или чачка-лице и нарезати.
СниКерС тОрта15 јаја450 г шећера500 г печеног несланог
кикирикија500 г маргарина3 сникерс чоколадице100 г црне чоколаде100 г беле чоколаде
Добро умутити беланцаса шећером и крупније мле-веним кикирикијем. Пећи утри коре у обложеном плеху.
За фил умутити 15 жу-манаца са 15 кашика шеће-ра и кувати на пари. Дода-ти црну чоколаду. Када седобро охлади додати уму-ћен маргарин, ситно осец-кане или крупно самлевенесникерс чоколадице и белучоколаду. Филовати коре апрелити растопљеном чо-коладом.
Приредила:Снежана Ковачевић
ДецемБАР 2010.
12изЛАзи ПОСЛеДњеГ
чеТвРТКА У меСецУ
девета седница локалног
Социјално-економског савета,
одржана је 24. децембра у при-
суству представника свих со-
цијалних партнера, као и пред-
ставника националне службе
за запошљавање филијале у
шапцу. У наставку теме о за-
пошљавању особа са инвали-
дитетом од претходних седница,
на овој је изнета информација о
условима за оснивање предузе-
ћа које би ова лица запошљава-
ло. Поред доношења оснивач-
ког акта, потребна је регистра-
ција код агенције за привредне
регистре. овакво предузеће
може се основати само уз при-
бављање одобрења мини-
старства надлежног за послове
запошљавања, министарства
рада и социјалне политике, ми-
нистарства здравља и мини-
старства просвете. олакшица
за предузећа која запошљавају
оСи је што се из буџета ре-
публике може добити најмање
50 одсто просечне зараде по
свакој особи са инвалидитетом,
а могу се добити и средства за
побољшање квалитета про-
изводње и подизање стандарда.
Поред овога, потребно је под-
носити и одређене извештаје о
пословању предузећа.
Проблем евидентирања и
јединствене базе података о ин-
валидима на територији шапца
и даље је присутан. Председ-
ница СеС-а, јасминка ристи-
војевић, рекла је да постоји по-
кушај евидентирања ових лица
која нису на нСЗ и да се сада
тиме баве шефови месних кан-
целарија, па се ускоро очекује и
овај податак. Председник УПС
у шапцу радослав Веселиновић
предложио је да се послодав-
цима који имају преко 50 за-
послених пошаље списак особа
са инвалидитетом, од којих би
послодавац изабрао особу која
одговара потребама одређеног
радног места у предузећу. ди-
ректор националне службе за-
пошљавања, филијале у шапцу,
Бранко Филиповић, сматра да
да је корисно да представници
ове службе посете одређено
предузеће и ураде анализу рад-
ног места, а потом спроведу
анкету особа са инвалидите-
том. У процени радне способ-
ности оСи, која се ради у овој
служби, у напоменама је еви-
дентирано које послове би лице
могло да обавља. драгица Бо-
жиновић, директорка предузећа
„новитас“ затражила је податак
колико је људи из привреде при-
хваћено као инвалиди рада, а да
већ раде. јасминка ристивојевић
предложила је организовање
сајма запошљавања оСи.
на дневном реду седнице
нашли су се и закључци са кон-
ференције „Социјални дијалог у
Србији за време транзиције и
глобалне економске кризе“. Со-
цијални дијалог се процењује
као лош и са недостатком пове-
рења међу социјалним партне-
рима. Закључено је да Влада у
одређеној мери занемарује про-
цес социјалног дијалога и кон-
статована разједињеност како
синдиката, тако и послодавачких
организација. недоказивање ре-
презентативности виђено је као
препрека у раду, нарочито СеС-
а на републичком нивоу. радосав
Веселиновић сматра да се со-
цијални дијалог од 2002. годи-
не, од свог почетка није даље ни
одмакао.
- Поред тога што сматрам да
смо ми један од бољих со-
цијално-економских савета,
сматрам да је дијалог на нивоу
републике проблематичан, као
што је проблематична и посло-
давачка организација на репуб-
личком нивоу. добре идеје по-
стоје и има шта да се ради, али
никако да кренемо у добром
смеру. Синдикати траже да се
потпише више него што даје за-
кон, а закон је толико обавеза
прописао послодавцима да они
не могу да их испуне. Тако се
деси потписивање општег ко-
лективног уговора, за који је
убрзо речено да није примен-
љив, а односи се само на чла-
нове УПС-а. Зато је велики број
послодавац напустио УПС, јер
где год си члан, нешто треба да
платиш, рекао је Веселиновић.
Поред овога истакнут је ве-
лики проблем послодавац са
инспекцијским службама, које
како кажу, раде са двоструким
аршинима. Предложено је да
се у наредном периоду органи-
зује скуп на коме ће учествова-
ти и представници инспек-
цијских служби.
Борисав Павловић, регио-
нални повереник синдиката
„независност“, истиче проблем
изрицања казне послодавцима,
које према Закону о БЗнр иду и
до милион динара. У пракси су
оне симболичне, неколико хи-
љада динара. изнет је предлог
да се СеС обрати председнику
суда како би се утврдило право
стање. Поред овога, изнет је и
став да ће квалитет будућег рада
СеС-а директно зависити од
утврђивања репрезентативно-
сти на локалном нивоу.
Сретен јоцковић, председ-
ник Већа ССС шапца, Влади-
мираца и Коцељеве, сматра да је
проблем што синдикати не по-
стоје тамо где требају, нарочи-
то у грађевинским фирмама.
он сматра да је социјални
дијалог у шапцу касно почео и
да су у међувремену многе фир-
ме пропале, радницима остали
неисплаћени доприноси, а они
који су довели до тога да фирме
пропадну, отворили нове фирме
и никоме не одговарају.
Локални акциони план за-
пошљавања, који је један од
услова да локална самоуправа
конкурише за суфинансирање
програма и мера активне поли-
тике запошљавања у 2011. го-
дини, донет је и чека на скуп-
штинско усвајање, 30. децембра.
он подразумева програм за-
пошљавања приправника, при
чему је локална самоуправа
обезбедила 50 одсто средстава,
односно за запошљавање 50
приправника (20 ВСС, 10 ВС и
20 ССС), а за 40 приправника
средства се обезбеђују суфи-
нансирањем. Програм за под-
стицај запошљавања жена пре-
ко 50 и мушкараца преко 55 го-
дина, такође је предвиђен ло-
калним акционим планом, али
не улази у програм суфинанси-
рања. И.Д.М.
са седнице социјално-економског савета
Предлог за организовање сајма за запошљавање особа са инвалидитетом