30 динара ШАБАЦ, 13. МАЈ 2010. ГОДИНА IV БРОЈ 125 MOJA [KOLA Стр. 15-18 Стр. 13,14, 19.20 Стр. 8 ПРИЧЕ ИЗ ЖИВОТА Морам да будем јака и да успем у животу јер сам то обећала и мојој мами и самој себи и трудићу се да то обећање испуним. Стр. 21 В В е е л л и и к к и и у у с с п п е е х х к к а а к к а а к к а а ш ш а а “ “ З З о о р р к к а а к к о о л л о о р р ” ” Стр. 24-25 УСКОРО ВРТИЋИ У ОШ „СТОЈАН НОВАКОВИЋ“ И НА ТРИАНГЛИ О О д д р р ж ж а а н н и и 3 3 4 4 . . „ „ Л Л а а з з и и н н и и д д а а н н и и “ “ Стр. 4-5 ПРИМ. ДР ТАТЈАНА РАДОСАВЉЕВИЋ, ДИРЕКТОРКА ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ Рођенданско славље вредних пчелица На ПИКОЛО КУПУ у Сремској Митровици пливачи ПК “деелфин” освојили 18 медаља Стр. 25 PENZIONER У ОВОМ БРОЈУ :
Podrinske su najuticajnije novine Mačvanskog okruga. Uz štampano izdanje izlaze i u elektronskom obliku i dostune su čitaocima na celoj planeti. U Podrinskim možete objaviti reklamu, oglas, čestitku, čitulju po izuzetno povoljnim cenama. Za sve dodatne informacije možete se obratiti na naš E-mail ili telefon +381-66/149-760
Welcome message from author
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
УСКОРО ВРТИЋИ У ОШ „СТОЈАН НОВАКОВИЋ“ И НА ТРИАНГЛИ
ООддрржжааннии 3344.. „„ЛЛааззииннии ддааннии““
Стр. 4-5
ПРИМ. ДР ТАТЈАНА РАДОСАВЉЕВИЋ, ДИРЕКТОРКА ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
Рођенданскославље вредних пчелица
На ПИКОЛО КУПУ у Сремској Митровици пливачи ПК “деелфин”
освојили 18 медаља
Стр. 25
PENZIONERУ ОВОМ БРОЈУ :
Да ја вама кажем искрено,
најача фаца у граду Шапцу бјие-
ломе је господин, а диреткор
Болнице прим. др Горан Мале-
тић. Овај закључак сам извукао
онако сам, по сопственом нахо-
ђењу, а све слушавши и читав-
ши већ неколико година уназад
разне нападе и оптужбе када је
реч о његовом лику и делу. Тек
тај исти директор Малетић оп-
стаје иако га куди и позиција и
опозиција. Јасна ставр, постав-
ља се онда питање ко заправо
њега штити и ко га држи на том
директорском положају већ то-
лике године? И сам често по-
стављам таква питања реле-
вантним политичким чиниоци-
ма, факторима, субјектима и
објектима. Нико, ама баш нико,
да ми да прецизан одговор... С
друге стране у тој истој шабач-
кој болници никада већи хаос и
никад веће незадовољство како
запослених тако и пацијената.
На пример иригографија не
ради, и због тога што преглед
тим апаратом није урађен умрло
неколико људи, кажу... Шеф ла-
бораторије је извесни тип са
завршеном средњом школом
иако на том месту треба да буде
стручније лице, тако бар стоји у
закону, али ако си Малетићев ор-
так може, ма може како хоћеш!
Хапшења због неморала и зло-
стављања у породици, како ле-
кара тако и особља, колико во-
лиш, али ником ништа, битно је
да је Малетић присутан у штам-
пи, па и у овим новинама као,
ето, успешан директор јер је
опет примио... донацију. Кажу
да је Малетић успео да каријеру
направи са свесрдним прима-
њем... донација. Ето, недавно су
то учинили и Јапанци. Заиста то
искрено мислим, тај Малетић је
један од најјачих играча које je
овај град у протеклих двадесе-
так година имао. Замислите:
никога не воли а он и даље вла-
да највећим и најозбиљнијим
шабачким колективом. Има чо-
век право када каже, /и ако
каже/ да сви можемо да му ду-
вамо!
2 www. podrinske.com 13. мај 2010.ЗАБЕЛЕШКЕ
ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног
ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ: СУСРЕТИ АКАДЕМИЈА15.05. 12 сати: Факултет уметности у Новом Пазару.
Текст Вилијам Шекспир
„Отело“ Режија Енвер Петровци и Аида Кожар
16.05. 12 сати: Факултет уметности Приштина - Звечан. Текст
Милена Марковић „Шине“ Редитељ Александар Ђинђић
17.05. Факултет уметности у Новом Пазару - департман у Нишу.
Текст Људмила Разумовска
„Драга Јелена Сергејевна“ Ментор Ирфан Менсур
Шејк спеаре Жанровски коктели
Материјал Вилијам Шекспир
Рецептура: Бранислав Лечић, Александар Михаиловић
15. – 22. у 18 сати Критичарска радионица
15. – 22. после представе округли сто критике (Дејан Пен-
чић Пољански – водитељ)
По чертвти пут у Ноћи му-
зеја Шабац ће се представити на
11 дестинација са већим бројем
програма. Прошле године са 12
дестинација и 20.000 посетила-
ца Шабац је био трећи у Србији,
после Београда и Новог Сада, и
једини бележи повећање броја
посета, истакла је Ана Лазић,
руководилац ШЛФ, на конфе-
ренцији за новинаре. Међу-
општински историјски архив
приређује изложбу који показује
богат културни, забавни и спорт-
ски живот Шапца од 1923. до
1943. године. У том периоду
организована су бројна преда-
вања познатих научника и про-
фесора, више од три стотине
представа, међу њима и позо-
ришта из Београда, Загреба,
Љубљане, уз бројне концерте.
Народни музје припремио је
ретроспективну изложбу Маре
Лукић-Јелесић, истакнуте
српске сликарке, са тридесетак
уља на платну из раног перио-
да, као и цртежа и фотогра-
фија. Шабачка гимназија уз по-
моћ Британског савета прире-
ђује изложбу „Дарвин данас“,
што говори о актуелности овог
великог научника. Библиотека
шабачка фотографијама из про-
шлог века ће приказати „Шабац
издалека“, а омогућено је учла-
њење уз попуст. Шабачко позо-
риште, иако организује Фести-
вал Јоаким Вујић, амбициозно
представља поројекат „Позо-
риште, првих 25 векова“. Посе-
тиоци ће моћи да виде античке
позоршине маске, костиме из ко-
медије дел арте, лондонског
„Глоба“, као и многе друге садр-
жаје позоришног живота. Ме-
дицинска школа „Др Андра
Јовановић“ на иницијативу уче-
ничког парламента и у органи-
зацији Друштва љубитеља фи-
зике уприличила је чак три про-
грама, од „Мале ноћне физике“,
„Физике људских чула“ до вео-
ма актулне теме „Клима ли се
клима“. Предевиђено је да се ова
предавања одрже на отвореном
а у случају кише манифестација
ће се одржати у школи. Школа
за уметничке занате организује
изложбу „Трагови клокотриста“
а представиће се професори
различитог ликовног израза. И
овде је предевиђено излагање на
отвореном простору. Удруже-
ње ликовних стваралаца, у својој
галерији у ПЦ „Тријумф“, при-
ређују изложбу Зорана Јовано-
вића-Зокса, младог уметника
који користи уз тра-
диционалне технике
и савремене техно-
логије. Музичка
школа „Михаило
Вукдраговић“ кроз солистичке
концерте, наступ оркестара и
хора, изложиће и музичке ин-
струменте на којима ће посе-
тиоци моћи да свирају. Овога
пута све се одржава у пешачкој
зони, у простору који се рено-
вира у Господар Јевремовој ули-
ци. Културни центар Шабац у
галерији приређује изложбу
Мирјане Бобић-Мојсиловић на
тему „Јужна мора“, у холу ће
бити приказиван петнаестоми-
нутни филм Јелене Пантелић о
пејзажној архитектури, а у баш-
ти Група „Педикулис пубис“
наступиће у ритму Бијелог дуг-
мета. Народни музеј и Зави-
чајно друштво „Први српски
устанак“ на Мишару предста-
виће јунаке Мишарског боја,
уз маскенбал, изложбу ученич-
ких радова, фоклорни наступ и
позоришну представу. За ову
прилику од Шапца до Мишара
возиће фијакер. Д.Е.
НОЋ МУЗЕЈА У ШАПЦУ
Променада кроз уметност и време
У суботу 15. маја са почет-
ком у 19.40 сати, отпочеће свеча-
но отварање 46. Фестивала „Јоа-
ким Вујић“.
На платоу испред позо-
ришта биће одржан кратки пер-
форманс уз учешће мажоретки-
ња, плесних група, глумаца и
деце глумаца.
Уз фанфаре и ватромет фе-
стивал ће бити свечано отворен.
Гост на отварању је Љубо-
мир Убавкић Пендула, који је
деценијама један од стубова но-
сача театарског стварања ван
Београда и фестивала Јоаким
Вујић.
Радни део фестивала ће по-
чети још у преподневним сатима.
У 10. сати у оквиру програ-
ма „Мали Јоаким“ Шабачко по-
зориште изводи представу за
децу „Наталија и гусари“.
У 12. сати, у оквиру сусрета
позоришних глумачких
високих школа у
Србији, факултет
уметности у Но-
вом Пазару при-
казује представу
„Отело“ у ре-
жији Енвера
Петровција.
У 19. сати, у
фоајеу позориш-
та, биће промо-
висана књига
„Век песме Санта
Марија Де Ла Салу-
те“ Зорана Лазина. О
књизи говоре Дејан Пенчић По-
љански и аутор.
После извођења прве пред-
ставе у конкуренцији, Чехов-
љеве Крчме Пиротског позо-
ришта, у 22. сата одржа-
ће се први разговори
за округлим столом
критике на Ма-
лој сцени Ша-
бачког позориш-
та.
Већ првог
фе стивалског
дана биће при-
казано пет раз-
личитих програ-
ма.
Очекује се да
овај 46. Фестивал по
реду, бар по редитељ-
ским именима, буде један од
најквалитетнијих.
46. Фестивал „Јоаким Вујић“
Уметност још једном пока-
зује своју свемоћ... Бележимо
лепу сарадњу установа културе
Града Шапца и Општине Бога-
тић, Народног музеја и Култур-
ног центра из Шапца, Дома кул-
туре из Прњавора, Културно-об-
разовног центра из Богатића, За-
дужбинског друштва „Први
српски устанак“ Мишар... Лепа
слика када се слике покрену...
Крајем априла Мишар је, у
својој галерији, након „Дрине“,
угостио дела Ликовне колоније
из Совљака... Уз топло под-
сећање на Мачванску сликарску
школу, великог Милића од Мач-
ве, створено за једанаест годи-
на колоније у Совљаку ... За
сећање, дар председнику Оп-
штине Богатић, Раденку Пет-
рићу –књига Богдана Секенде-
ка „Којекуде, његовим трагом“,
трагом великог Вожда, и трагом
мишарског Задужбинског
друштва... Није изостала ни
мачванска песма, уз мушку из-
ворну певачку групу из Бадо-
винаца...
Порука директора шабачког
Народног музеја, Бранислава
Станковића, иницијатора „по-
кретања“ слика... О жељи да се
прича о култури измести из гра-
да, у места и месне заједнице где
за то постоје услови, а Мишар
је једно од таквих места заси-
гурно...
... На путу ка Богатићу,
4.маја, Мишарци, уз ретро-
спективну изложбу дела наста-
лих на ликовној колонији „Ми-
шар“ (коју од 1999.године ор-
ганизују Задужбинско друштво
„Први српски устанак“ и Кул-
турни центар), на петнаестину
дана, застадоше у прелепом зда-
њу Дома културе у Прњавору...
Уз историјски час Богдана Се-
кендека, и кратки програм чла-
нова Омладинске секције За-
дужбинског друштва из Миша-
ра (Весне Вујатовић, Душана
Симића и Филипа Рајковића),
порука и трајни задатак су -
чување вере и обичаја. А, како,
у име домаћина, Божидар Пан-
товић поручи – „Лепота ће спа-
сити свет“... То поручују и
бројни уметници који годинама
стварају под окриљем ликов-
них колонија „Мишар“, „Сов-
љак“ и „Дрина“ ... Ц.Љ.
Нове слике Ане Машић чине
велико задовољство у простору
Библиотеке шабачке... И сам
назив изложбе о „Тацни пуној
радости“ упућује на доживљај
богатства боја и мотива... А до-
вољно је видети тај спектар
боја, Анине слике, и поверова-
ти да свако од нас има неку своју
тацну радости која га негде
чека... Само је део је поздрава и
поруке, у име домаћина, Биб-
лиотеке шабачке, директорке
мр Соње Бокун Ђинић.
Довољно говори већ податак
да је то треће самостално пред-
стављање, с обзиром да се ради
о младој уметници, нагласила је
историчар уметности Татјана
Марковић, истичући изложбу
Ане Машић, као још једну у
низу интересантних и значајних
које се приређују у холу Биб-
лиотеке шабачке... Указала је на
Анине различите приступе и
различите сфере интересовања
и истраживања:
- Поставка указује на то
да се ради о уметници која је
жељна истраживања. Заправо
та „Тацна пуна радости“, чини
ми се да може да се примени и
на њена истраживања у ликов-
ној уметности, и да нам оваква
изложба пре свега указује на ра-
дост стварања. Ја бих то тако
ишчитала из једне овакве по-
ставке, јер, чини ми се да она за-
иста приступа не само са једном
специфичном приљежношћу,
него са једном, пре свега ра-
дошћу стварања својих дела...
Посматрајући Анине слике, ви
заиста доживљавате ту њену
радост. Оно што даје једну по-
себност њеном сликарству је
то што, пре свега, Ана користи
извесну декоративност на
својим сликама, али, оно што
мене, као историчара уметности
радује, то је чињеница да се не
ради о декоративности ради де-
коративности, него о декора-
тивности ради ликовности. То
истраживање различитих одно-
са боја, ритма, динамике, све се
то врло јасно ишчитава на ње-
ном сикарству, и то је оно што
даје једну посебну дубину ње-
ном стваралаштву“. Указала је и
на лепоту коју сликама Ане Ма-
шић доносе примена различи-
тих материјала и лагана кола-
жирања, потом, на интересантан
детаљ, исписаних назива слика,
који је у функцији и ликовног за-
писа, као и на њену невероват-
ну способност да чак тривијал-
не предмете из непосредног
окружења третира једнако оз-
биљно као и било коју другу
тему кроз историју уметности...
„Тацна пуна радости“ је нешто
што је део живота, и значајан
део сликарства Ане Машић... У
холу Библиотеке шабачке, из-
ложба отворена 5.маја, може се
погледати још данас и сутра.
Ц.Љ.
1113. мај 2010. www. podrinske.comКУЛТУРААНА МАШИЋ У БИБЛИОТЕЦИ ШАБАЧКОЈ
Тацна пуна радости- Изложба сабира све што
сам урадила у последње две-
три године, то је тај мој неки
сликарски опус, који сам на-
звала „Тацна пуна радости“. И
ја бих волела да изазива ра-
дост у било каквом облику, ве-
лику неку лепу емоцију, по-
што су лепе емоције мене
држале док сам ове слике
сликала. И углавном сам се
трудила да бирам неке моти-
ве који буде неке лепе емо-
ције“... Уз сликање и про-
светни рад, бави се и још не-
ким стварима из примењене
уметности, ради мозаике, му-
рале, осликава намештај...
„али, сликарство је моја љу-
бав“, признаје Ана Машић...
Ана (Пејдић)Машић, рођена је 1979.године у Шапцу, живи
у Београду. 2004. године дипломирала је на Факултету приме-
њених уметности у Београду, одсек зидно сликарство (три го-
дине касније магистрирала). Члан је УЛУС-а од 2006.године.
Бави се сликарством, зидним сликарством и просветним ра-
дом. Пре две године постала је доцент за наставу из предмета
Вечерњи акт, на Академији класичног сликарства, при Уни-
верзитету EDUCONS, у Сремској Каменици.
Од 1999.године учествовала је на бројним заједничким из-
ложбама а приредила је и две самосталне (у Библиотеци ша-
бачкој) - „Пругом до кавеза“ (2005.) и магистарска поставка
„Moonwalk“ (2007.године)... Две хиљаде прве била је добитник
награде „Игор Белохлавек“, за младог уметника, на Октобарском
салону у Шапцу.
СТОЈАН АНИЧИЋ ОКИ У ГАЛЕРИЈИ УЛС У ШАПЦУ
Цртеж као уметнички исконПетог маја, накратко се Ате-
ље класичног сликарства
Стојана Аничића Окија, из Ба-
довинаца преселио у Шабац,
уз истински дар, бројним по-
штоваоцима уметности - из-
ложбу „Цртеж“: „С обзиром да
је цртеж на неки начин тај умет-
нички искон, који постоји већ
неких тридесетак и кусур хи-
љада година, остао је и дан да-
нас, заиста један онако први и
основни корак ка сликарству... Ја
прво направим цртеж, или лавир
или класични цртеж, тако да је
то на неки начин моја при-
премна варијанта за даљу сли-
ку...“, збори аутор... „Сјајан
цртач, изванредан пејзажиста,
лавир мајстор... Оки надогра-
ђујући и надзиђујући, примар-
ну кристалну решетку слике, до-
хвата надреално. Ето нас пред
његовом и нашом сликом, пред
озидом од љубави, промишља-
ња – пред поруком“, бележи у
каталогу сликар Михаило Гли-
горић Глиша... Ту су и речи
Милутина Дедића, да „Стојано-
ви цртежи, портрети, ведуте
Шапца, одређене композиције и
слично, одишу зрелошћу, све-
жином и непосредношћу...“
...Аничић је рођен 1974.го-
дине у Богатићу, завршио је
Вишу школу ЛПУ у Београду
(одсек ликовне културе), живи у
родним Бадовинцима, где и ради
као ликовни педагог, го-
динама је члан шабачког
Удружења ликовних
стваралаца... Иза њега је
седам самосталних
представљања, многа
групна, као и учешће на
бројним ликовним ко-
лонијама... Поносан је
на рад са младима: „За
ових десет година неких
десетак клинаца изашло
је у шабачку Уметничку
школу, што на неки на-
чин и јесте моја мисија
у том селу“... Неминов-
но подсећање и на Мач-
ванску сликарску шко-
лу: „Ја сам се, ипак, вра-
тио једној класици, кла-
сичном пејзажу, кла-
сичном цртежу, и тако сам, на
неки начин, и назвао свој атеље
– „Атеље класичног сликарст-
ва“...
Инспиративна и Овидијева
мисао водиља, забележена у ка-
талогу изложбе, да „Сваки човек
у себи носи смисао за складне
вредности, што их развија бав-
љењем уметношћу, смисао што
га простак никад неће стећи“...
И позив да се Аничићева из-
ложба, још данас и сутра по-
гледа у галерији Удружења ли-
ковних стваралаца Шапца...
Ц.Љ.
УМЕТНОСТ СПАЈА
Совљак у Мишару,Мишар у Прњавору
12 www. podrinske.com 13. мај 2010.ДРУШТВО
Из више од 150 школа из
целе Србије на конкурс за ли-
ковне и литералне радове при-
стигло је око десет хиљада ра-
дова од којих су чланови жирија,
и то најеминетнији српски пис-
ци и песници, изабрали најус-
пешније. Члановима жирија, у
саставу: Добрица Ерић, Раша
Попов, Милован Витезовић,
Миња Субота, имали су тежак
задатак, али оно што је за нас
Шапчане најважније - међу на-
грађенима се нашао литерални
рад ученице трећег разреда ОШ
“Николај Велимировић“ Јелене
Југовић. Мала Јеца је имала
прилике да се упозна и фото-
графише са бројним познатим
личностима из културног и јав-
ног живота наше земље а ма-
лишане је обрадовало и прису-
ство 40 песника и писаца као и
позната лица са малих екрана,
као што су Бора Чорба, Тијана
Дапчевић, Огњан Радивојевић,
Бода Нинковић, Бане Трифуно-
вић и други. Сви награђени ма-
лишани добили су диплому и
књигу Антологије поезије за
децу – „Најлепше из Витеза“. А
сам директор „Витезовог про-
лећа“ Недељко Попадић рекао је
да Србија има изузетне будуће
песнике и уметнике што је овај
конкурс свакако и показао. Ми
Шапчани и редакција Подрин-
ских смо изузетно поносни што
се у оваквој уметничкој елити
нашла и наша Јелена Југовић.
Х.К.
НА „ВИТЕЗОВОМ ПРОЛЕЋУ“ НАГРАЂЕНАИ ЈЕЛЕНА ЈУГОВИЋ УЧЕНИЦА ИЗ ШАПЦА
Мала Јеца у одабраном друштву
ЈЕЛЕНА ЈУГОВИЋ И РАША ПОПОВ
У оквиру Недеље Црвеног
крста, 11. мај, традиционално је
посвећен добровољним дава-
оцима крви. У уторак су, у Шап-
цу, „овим људима добре воље и
великог срца“, уз пригодну
свечаност, у Културном центру,
уручена признања.
„Драго ми је да смо данас
сви заједно, иза нас је хиљаде
спашених живота; признања су
нам само знак пажње и мотив за
даље, да наставимо док нас
здравље служи, и са циљем да
подстакнемо младе да пођу на-
шим стазама“... Можда је најбо-
љу одредницу њихове својеврс-
не мисије, дао један од њих, Зо-
ран Максимовић, управо уз ове
речи, након добијеног признања.
А 75 пута је пружио руку и да-
ровао оно најдрагоценије... Уз
њега, са истим признањима и
Милан Јовановић, из Мле-
каре, Иван Димитријевић, из
Електродистрибуције, Стојиша
Гаврић, из Рибара, Паја Бурма-
зевић, са Летњиковца, Лаза
Петровић и Драгорад Јакшић, из
Мајура, Владета Јеремић, из
Завода за јавно здравље, који је у ме-
ђувремену стигао и до бројке од
осамдесет једног давања. Лично
признање, уз поздрав.
- Поздравио бих све људе
добре воље, моје колеге и коле-
гинице, моје дивне пријатеље“.
И упућује и ону трајну порука
свима, посебно младима: „Ваше
мало, многима значи много“.
Уз признања за хуманисте у
више колектива и месних зајед-
ница, на свечаности, за 50 пута
даровану крв, признања Црве-
ног крста добило је 15 хума-
ниста. На Светски дан добро-
вољних давалаца, 14.јуна, при-
пашће им и дар Града Шапца – тра-
диционално, ручни часовници.
Признања Црвеног крста за
најхуманије средине припала
су, међу колективима - Јавно-ко-
муналном предузећу „Стари
град“, шабачком „Хемофарму“
и „Електродистрибуцији“, као
и месним заједницама Петко-
вица и Бела Река. Уручио их је
секретар шабачког Црвеног
крста Драгиша Ковачевић.
Није изостало ни велико
хвала, од представникаЦрвеног
крста, који су, не само органи-
затори ове велике и значајне
активности, већ истински
пријатељи... Хвала у име ша-
бачке Опште болнице и Службе
за трансфузију изрекао је на-
челник др Митко Брајић. Речју
и игром, хвала су упутили мла-
ди волонтери Црвеног крста,
чланови Уметничког ансамбла
„Чивија“ и плесне групе Основ-
не школе „Јеврем Обреновић“.
Ц.Љубић
НЕДЕЉА ЦРВЕНОГ КРСТА
ЉЉ уу дд ии дд оо бб рр ее вв оољљ ее ии вв еелл ии ккоогг сс ррцц аа
Ђорђе Поповић и Зоран
Радаковић, по сто пута даро-
вали су крв. На питање-молбу,
може ли се испричати толика
хуманост, њиховим речима све
је тако „просто“... А њихово
дело је тако Велико...
- От-
прилике
40 годи-
на то је,
ако чо-
век даје
само по
три пута
годиш-
ње, по-
гледајте колико је то година.
У Економској школи сам ра-
дио, ја сам професор физичког
васпитања био.Отприлике ова-
ко, треба неко да да подстицај
овим млађим, и онда су мене
тако као млађег изабрали, да
дам лични пример. Ја мислим
да је то најјачи пример који
може да буде – уз осмех, док
рачунамо колико је то литара,
говори Ђорђе Поповић.
- То је дуга прича, из војске,
од седамдесет шесте, тада сам
први пут дао крв. Кад сам се
запослио у фирми, Зоркиној –
Заштити биља, наставио сам са
колегама и до данас дани – збо-
ри Зоран Радаковић. „Заштита
стала, Зоран не“, би наш ко-
ментар, а Зоран то потврђује
причом о
наследни-
ку: „Имам
сина, осам-
десет пето
годиште, и
он је почео
да даје крв,
и већ има
петнаестак
давања, ако буде хтео може
да ме наследи и пређе. Ја ћу се,
надам се борити кол’ко још бу-
дем мо’го, све док ме здравље
издржи и подржи.“ Младима
порука-савет, да почну, „као
што смо и ми почињали“,
„први пут“, „па ће да виде
како то изгледа, да ће упозна-
ти и добити много пријатеља,
другова. Кад се почне само
једном, све је лакше“.
Хуманост без граница:
На свечаности, 11.маја,
уручене су и награде учени-
цима који су били најбољи на
литерарном и ликовном кон-
курсу на тему „Крв живот зна-
чи“. Честитке, уз жељу да и
они једнога
дана поста-
ну добро-
вољни дава-
оци крви.
У ликов-
ном изража-
вању, у кон-
куренцији
од првог до четвртог разреда,
прво место припало је Мили-
ци Марчић, а друго Наталији
Топаловић (обе су из ОШ „Ни-
колај Велимировић“). Међу
старијима, од петог до осмог
разреда, Љубици Гаврић, из
школе у Мајуру, припало је
прво место, друго Милану Тео-
дорчевићу, из ОШ „Јанко Ве-
селиновић“ и треће Младену
Бојичићу из ОШ „Ната Јели-
чић“.
У литерар-
ном стваралашт-
ву, награде су ос-
војили, за прво
место, Алексан-
дра Живковић,
из ОШ „Краљ
Александар Ка-
рађорђевић“ из Прњавора; дру-
га је била Ема Одоровић, чла-
ница Омладинске теренске
јединице Црвеног крста а тре-
ћа Тамара Марковић, такође из
школе из Прњавора.
Крв живот значи
МЛАДЕН БОЈИЧИЋ
ЂОРЂЕ ПОПОВИЋЗОРАН РАДАКОВИЋ
Много је оних који су својом
хуманошћу помогли и пружили
помоћ болеснима, даривајући
им оно највредније – своју крв.
Један од њих је и Милош Мар-
ковић познат по надимку Љу-
бовија. Рођен је 12.10.1952. год.
у Љубовији. Први пут крв је дао
1970. год. током служења војног
рока у Пули, и од тада почиње
његова активна „хуманост“. Ра-
дећи у бродоградилишту „Тито“
у Београду крв је дао 22 пута.
Напушта Београд 1980. год. и
прелази у Шабац у „Беле лимо-
ве“. Ту наставља са интензив-
ним давањем крви, па су га као
великог хуманисту изабрали за
председника добровољних да-
валаца крви „Белих лимова“.
Функцију и данас обавља ху-
мано и срчано као и првог дана.
Био је иницијатор акције раз-
мене крви. Сваке године по два
пута организовали су се сусре-
ти са даваоцима крви „Сартид“
– Смедерево, уз пријатно дру-
жење, размену искуства и му-
зички програм. Велика је ште-
та што се ове акције више не ор-
ганизују, јер руководство фирме
нема слуха за ове хумане људе.
Сада Миша и остали хуманисти
одлазе на туђе акције, дока-
зујући да су увек ту када је
најтеже. Протекле 2009. год.
дао је крв три пута на акцији да-
валаца крви „Електродистри-
буције – Шабац“. Многа при-
знања и захвалнице красе дом
овог хуманисте. Сваки пут када
да крв Миша се осећа задовољ-
но, јер зна да тако помаже бо-
леснима да сачувају оно највред-
није – живот.
Миша-Љубовија до сада је
дао крв 93 пута, и како рече, ако
бог да и здравље га послужи,
даће крв и 100-ти јубиларни
пут. Од срца му желим да ту
своју жељу и оствари. Велика је
част познавати овог хуманисту,
И ХВАЛА МУ ЗА СВАКУ
БОЦУ КРВИ.
Марија Марковић
МИЛОШ МАРКОВИЋ – ЉУБОВИЈА
Хуманиста великог срца
PENZIONERИНФОРМАТИВНИ ДОДАТАК ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ ГРАДА ШАПЦАБРОЈ 1 13. МАЈ 2010.
Да ли ће пензије бити уск-лађиване са трошковима жи-вота или са растом зарада(што обезбеђује веће по-већање), једна је од најакту-елнијих тема међу пензио-нерима Србије. Формула заусклађивање пензија изазовје и за многе европске земљекоје реформишу своје пен-зијске системе. Углавном сетражи комбинација економ-ских и социјалних каракте-ристика које ће омогућитида системи буду и економскиодрживи и социјално при-хватљиви.
Србија има 1,6 милионапензионера и, према про-гнозама, број пензионерарашће брже него број раднихместа. Статистика каже да јеод целокупног броја старос-них пензионера свега 18,8одсто остварило пун пен-зијски стаж, а приближно исваки пети пензионер уСрбији остварио је право напензију захваљујући бене-фицираном радном стажу.Процењује се још да је де-ведесетих година на десети-не хиљада грађана коруп-цијом остварило право наинвалидску пензију.
Реформа пензијског си-стема намеће се као прио-ритет и са економског и са со-
цијалног становишта. Србијаје прошле године морала дасе задужи да би исплатилапензије. Са сличним про-блемом ове године суочавасе Грчка, потенцијално Ита-лија, Шпанија и Португалија,а њихова задуженост у ве-ликој мери је резултат нере-формисаних пензијских си-стема.
Прелазак са усклађивањапензија са растом зарада наусклађивање са трошкови-ма живота била је једна одпрвих реформских мера којесу спроводиле многе ев-ропске земље. Наши струч-њаци упозоравају да се мо-рају добро анализиратиефекти различитих формулаза усклађивање пензија. По-
ред швајцарске формуле,која подразумева усклађи-вање пензија 50 одсто сарастом зарада и 50 одсто сатрошковима живота, постојеи друге које се мање осла-њају на раст зарада. На при-мер, финска формула, која под-разумева усклађивање 80 одстоса трошковима живота и 20 од-сто са растом зарада.
У 2010. години за исплатепензија Србија мора да обез-беди четири милијарде евра.Држави много, пензионеримамало. Биће потребно многодобре воље и договарања,јер јавни пензијски системједан је од стубова друштваи у економском и у социјал-ном погледу.
Ст.М.
АКТУЕЛНИ ПЕНЗИЈСКИ СИСТЕМ НЕОДРЖИВ ‑ РЕФОРМА НЕДОВОЉНО ЈАСНА
ГГуушшћћее ссииттоо ззаа ппееннззиијјее
УЗ ПРВИ БРОЈГрад Шабац има преко 22 хиљада пензионера, што
је цео један мањи град. С обзиром да се ради о људи-ма од којих је већина свој радни век остварили на овомпростору, уградила знање и креативност у живот општине,а многи настављају да то раде и сада, Град има обаве-зу да о њима брине с поштовањем, а једна од обавезаје и правовремено и објективно информисање. Различитеинформације из различитих медија понекад збуњују овупопулацију, нарочито у време економске кризе и најавереформе пензионог система, што је додатни разлог да"Подринске", уз помоћ Града Шапца, покрену подлистаккоји ће се бавити овим питањима.
"Пензионер" ће од овог броја бити саставни део на-ших новина. Уз ангажовање професионалних новинара,очекујемо и пуну сарадњу оних којима је и намењен под-листак - пензионера. Пишите о чему желите да читате,питајте, сугеришите, хвалите, критикујте.
Редакција
Према попису из 2002. године, општина Шабац има122.320 становника. Сам град Шабац, са приградским на-сељима, око 70.000 становника. Најбројнији, према ста-росној структури, у граду су људи између 45 и 49 годинаживота.
Од близу 28 хиљада људи који раде, највише је за-послено у прерађивачкој индустрији, затим трговини,здравству и образовању. Већина предузећа у општини суприватна, затим следе задружна, мешовита, па друштве-на. Просечна плата је око три стотине евра нето.
Један од приоритета у раду градске управе је смање-ње незапослености, али она и даље износи 24,5 процената.Међу незапосленим (близу 14.000) највише је младих до30 година старости.
ОПШТИНА ЗАПОСЛЕНИ ПРЕДУЗЕТНИЦИ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ УКУПНО ПЕНЗИОНЕРА
Радна група завршила јеПредлог измена Закона опензијском и инвалидскомосигурању, а измене ће сепримењивати поступно до2023. године. Оштрији кри-теријуми за пензионисањенајвише се тичу жена и рад-ника са бенефицираним ста-жом. Верзија закона, при-премљена за Владу, остављаминистарствима да утврдерадна места за која вишенеће важити бенефициранистаж, а највеће промене могуда очекују запослени у Ми-нистарству унутрашњих по-слова, где би требало да сесмањи десет хиљада рад-них места са бенефициранимстажом. Иначе, Србија је ев-ропски рекордер по питањубенефицираног радног ста-жа. Предлог измена ПИО за-кона подразумева елимини-сање бенефицираног стажаза велики број радних местакоја немају истински основ застицање повлашћеног пен-зијског положаја, бенефици-раног стажа, попут админи-стративних послова у војсциили полицији.
Сваке наредне, почев од2011. године, повећаваће сеи старосна граница за пен-зионисање са бенефицира-ним стажом за четири месе-ца. Потребан стаж за женекоје одлазе у пензију на ос-нову пуног стажа биће 38уместо 35 година. И жене имушкарци који су намирилипун радни стаж, у пензију не
могу ако не испуне мини-малну старосну границу, којаће, уз постепено померање,бити 58 година. Како и са-дашњи закон предвиђа, женеће у старосну пензију ићи ушездесетој, а мушкарци ушездесет петој години. Новазаконска решења повољнијасу само за студенте, који ћепородичну пензију моћи дакористе три године дуже, а напородичну пензију брачногпартнера, чекаће се дуже.Старосна граница, која садаважи за жене, са 50 помера сена 53 године, а за мушкарце са55 на 58 година, поступно за пошест месеци годишње.
Предлог закона предвиђада 1. априла 2011. годинепензије буду увећане за ше-стомесечни раст трошковаживота, а тек када растдруштвеног производа будевећи од четири одсто, пен-зионери могу да очекују до-датну повишицу.
ПРЕДЛОГ ИЗМЕНА ЗАКОНА О ПЕНЗИЈСКОМ И ИНВАЛИДСКОМ ОСИГУРАЊУ
Маказе за бенефицирани стаж
Међународниспоразуми
Србиjа има споразуме осоцијалном осигурању са 25земаља, којима су регули-сана питања признавањастажа, здравственог осигу-рања, исплате пензија, дечјихдодатака и других давања.Усаглашен текст споразумаса Канадом. У плану - Грчка, Ру-сиjа, Кипар, Аустралија, Нови Зе-ланд, Украјина, Квебек.
Лидер ПУПС др ЈованКркобабић за другипредседнички мандатдобио једногласну под-ршку 3409 учесника Дру-ге изборне скупштине(конгреса) из целеСрбије. У Сава центру,председник Србије Бо-рис Тадић рекао да из-бора неће бити пре 2012.године. Конгресу прису-ствовали амбасадори идипломатски представ-ници Русије, Америке,Јапана, Кине, Словачкеи неких земаља бившеЈугославије
Крајем прошлог месеца,тачније 25. априла, у бео-градском "Сава центру" одр-жана је Друга изборна скуп-штина Партије уједињенихпензионера Србије (ПУПС),која по значају, броју учесни-ка, порукама које су упућенеиза говорнице и "тежини" којусу дали гости својим прису-ством, значила Конгреснајстарије популације уСрбији. Конгресу је прису-ствовало 3409 од 3420 по-званих учесника из свих оп-штина у Републици у којимаПУПС има своје општинскеодборе. И сви су, без резер-ве, предложили да се запредседника по други путбира др Јован Кркобабић,на чију је иницијативу 2005.године и формирана Пар-тија уједињених пензионераСрбије.
Поздрављајући топлимречима учеснике Конгреса, азатим у свом двадесетоми-нутном експозеу, др Кркоба-бић је још једном подсетио даје ПУПС формиран када супензионери схватили да им јетадашња власт, уз помоћ ме-ђународних економски ути-цајних чинилаца, запретилагеноцидом!
Неупућеним можда је речгеноцид (или истребљење)на овом месту прејака, алиако се зна да је тадашњапројекција српске власти упензионој политици преманајстаријој популацији билакатастрофална, било која
друга реч била би неодгова-рајућа. Заправо, било је за-мишљено да просечна пен-зија већ у овој години будедоведена на ниво 39 одстопросечне плате (у јавном сек-тору), а идуће, 2012. године,чак за још 10 одсто мање!Није тешко израчунати ко-лика би просечна пензијаове године била ако се зна даје просечна плата у јавномсектору нешто већа од 34.000динара.
У таквом просеку, нарав-но, најгоре би прошли пен-зионери са најнижим прима-њима. А таквих је у Србијинеколико стотина хиљада!Да је примењен пројектованиконцепт, било би као по на-родној: ишчупај комарцуногу...
Већина пензионера уСрбији (а има их више од ми-лион и 600 хиљада), међу-тим, или нису схватили у как-вом ће се положају наћи, илису острашћени "левом" или"десном" идеологијом, заве-дени обећањима, наивношћу,можда жељом деце и унуча-ди, на мајским изборима2008. године, уместо за себеи своју партију, гласали су задруге политичке опције, па јеПУПС "изборио" само пет по-сланичких мандата. Али са-свим довољно да се ВладаСрбије није могла саставитибез пензионера. А саставилесу је оне странке које су ува-жиле програм и испуниле по-литичке захтеве ПУПС и ње-гових ближих коалиционихпартнера (СПС и ЈС). Пензијесу повећане 2008. године за10 одсто, и сада је просечнапензија 63 одсто од просечнеплате у јавном сектору.
Да је владајућа већинастабилна и да избора нећебити пре пролећа 2012. го-дине, када истиче четворо-годишњи мандат садaшњеВладе, потврдио је на Кон-гресу и председник Репуб-лике Србије (и председникДемократске странке) БорисТадић, наглашавајући да биза Србију било погубно кадаби њом (за)владале ретро-градне политичке партије,које програмски не нуденишта (ново), а хоће голувласт.
Политичку стабилност по-тврдили су и лидери Со-цијалистичке партије Србије(и министар унутрашњих по-слова) Ивица Дачић и Једин-ствене Србије Драган Мар-ковић-Палма. Они су истакли
да је коалиција ПУПС, СПС иЈС у овом тренутку трећаполитичка снага, што се по-тврђује и на изборима за ло-калне органе власти у вишеопштина и градова.
На Конгресу је говорио иамбасадор Русије Алексан-дар Конузин, као и диплома-
те из других земаља, међукојима су били амбасадоринајмногољудније земље напланети, Кине, са милијардуи 500 милиона становника,Јапана, Словачке, диплома-те Америке и неких бившихјугословенских република.
После свечаног, у радномделу Конгреса председникИзвршног одбора ПУПС Бо-рисав Ковачевић, саопштиоје предлоге општинских од-бора у Србији да се за пред-седника по други пут бира дрЈован Кркобабић. Предлог јепоздрављен френетичним
аплаузом, али су "конгрес-мени" ипак дизањем руку,једногласно, изабрали дрКркобабића за председникаПУПС.
Изабрано је, гласањем,и 50 сталних чланова Главногодбора ПУПС (председници
општинских одбора су чла-нови ГО по функцији). ИзМачванског округа у Главниодбор изабрани су Милорад-Мића Теодосић, председникГрадског одбора пензионераШапца и Томислав Бојић-Мића, председник Градскогодбора пензионера Лознице.
И, на крају, као подсећа-ње најстаријој популацији,пензионерима: Према миш-љењима економских струч-њака, Србија излази из кри-зе, која је ненадано захвати-ла најпре Америку, па цеосвет, и ако дође, у другој по-ловини године, до одмрза-вања плата у јавном сектору,биће одмрзнуте и пензије.Са повећањем једних, доћиће до повећања и других, априче неких финансијскихстручњака да ће идуће годи-не пензије везати за порасттрошкова живота, а не платеу јавном сектору, најблажеречено неће проћи. Јер, ли-дер ПУПС др Јован Кркоба-бић је недавно поручио, предпредстојеће разговоре сапредставницима Међуна-родног монетарног фонда:"Око договореног више не-мам(о) шта да се догова-рам(о)."
2 www. podrinske.com 13. мај 2010ПЕНЗИОНЕРПОСЛЕ ДРУГОГ КОНГРЕСА ПУПС (ПАРТИЈЕ УЈЕДИЊЕНИХ ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ)
Кркобабић без премца
ПИШЕ: СТЕВАН МАТИЋ
Право на ослобађањеод плаћања царине имаjусви инвалиди са оштеће-њем од наjмање 70 одсто,укључујући и особе са ош-тећеним слухом. Уз захтевкоји се подноси филиjалиФонда у месту пребива-лишта потребно jе прило-жити и Решење о степенутелесног оштећења, а ако ганема, поднети захтев за ут-врђивање степена телес-ног оштећења. Инвалидимогу да остваре право ку-
повине нових и половнихаутомобила.
Особе са 70 одсто ин-валидитета имаjу право наослобађање од царине, аинвалиди са 100 одсто ош-тећења ослобођени су иПДВ. Молба за повраћаjпореза подноси се Репуб-личком министарству зарад и социјалну политику(Немањина 22, Београд).При подношењу захтева по-требно jе приложити по-стојећу медицинску доку-
ментацију, уколико jе реч олицу са инвалидитетом од100 одсто. У неким слу-чајевима jе, на основу про-цене надлежних, за лица самањим степеном инвали-дитета потребно обавитидодатне лекарске прегле-де.
Возилом увезеним наиме инвалида, без његовогприсуства, могу да управ-љаjу само чланови наjужепородице.
Увоз аутомобила за лица са инвалидитетом
Законом из 2006. године20,5 заосталих пензија по-љопривредницима претво-рено је у јавни дуг који је, упросеку, износио по око83.000 динара. Предвиђеноје да се дуг врати у четирирате, од 2007. до 2010. го-дине, с тим да се на свакуобрачунава камата од 8,5одсто на годишњем нивоу,од 1. јануара 2006. до дана
исплате. Датуме исплатеутврђује Влада. Прва рата(просечно по око 21.000 ди-нара) исплаћена је раније,21. новембра 2006. године,а пре рока, 15. јануара 2007.године, стигла је и послед-ња по реду, четврта рата.Пензионисани пољопри-вредници су 17. јануара2008. године, практично,примили другу рату дуга
која је, са припадајућом ка-матом од 17,61 одсто, про-сечно износила око 24.500динара. За исплату из бу-џета je обезбеђено 4,8 ми-лијарди динара. Законом обуџету предвиђено је да сепреостала рата овог дугаисплати у целости 2011. го-дине, уз обрачун камате од8,5 одсто на годишњем ни-воу.
Јавни дуг пољопривредницима
ДР ЈОВАН КРКОБАБИЋ ГОВОРИ НА КОНГРЕСУ
MOJA [KOLAIzlazi jednom mese~no
4Maj 2010.
Подлистак „Моја школа“, популарише успешне, вредне и
талентоване шабачке предшколце, основце, средњошколце и сту-
денте. Успешним и креативним пружа шансу да се искажу кроз:
текстове и тинејџерске приче, записе о музици и спортовима,
бисере са часова, препоруке књига и филмова, литерарне и ли-
ковне радове, стрипове, фотографије и вести о успесима на так-
Став Градске управе Ша-бац је да социјално угрожени,пензионери са најнижим при-мањима и деца буду по-следњи који ће осетити сма-њени прилив новца у буџетзбог економске кризе која сеодразила на све области жи-вота. Прошла година за-вршена је са 300 милиона ди-нара мање у градској каси.Овогодишњи буџет је пројек-тован као и претходни, на двемилијарде и 300 милионадинара, али је прилагођенреалном стању и по оценамакреатора – остварљив.
- Наше опредељење једа најсиромашнији, који сузбог кризе у додатно тешкојситуацији, не осете мањакновца у буџету. Исто се од-носи и на децу. Завршавамоградњу вртића на Триангли,реконструишемо школскеобјекте како би побољшалиуслове за рад и боравак децеу школама. Дали смо прио-ритет овим активностима уодносу на уређење и улеп-шавање града, напомињеградоначелник Шапца Ми-лош Милошевић.
Један од недавних су-срета градоначелника са
представницима пензионе-ра био је крајем марта уГрадској кући. Том приликомза 250 најстаријих корисникаматеријалног обезбеђења,стотину инвалида рада и 200пензионера са најнижим при-мањима, градоначелник Ми-лошевић уручио је ускршњечеститке. За старосне пен-зионере 200.000 динара, ин-валиде рада 100.000 и ко-риснике материјалног обез-беђења 500.000 динара. Уњихово име честитке су при-мили Милорад Теодосић,председник Градске органи-зације пензионера, Миро-слава Савковић, председни-ца Општинске организацијеинвалида рада, и Бранка Да-видовић, директорка Центраза социјални рад.
Само од почетка године,најсиромашнијим суграђани-ма за огрев и једнократне по-моћи из градског буџета ис-плаћено је 3.606.000 динара.Издвајања из буџета за со-цијалну заштиту не само данису смањена, већ су за13.130.000 динара повећа-на у односу на прошлу годи-ну. У 2010. издвојено је укуп-но 66.730.000 динара, док је
у 2009. тај износ био53.600.000 динара. Пројек-тима који се финансирајупреко Центра за социјалнирад у овој години намењеноје 36.230.000 динара, а про-шле године - 25.700.000 ди-нара. За једнократне помоћииздвојено је 5.000.000 дина-ра, три милиона више негопрошле године. За огрев ко-
рисницима материјалне по-моћи – 2.500.000 динара, На-родну кухињу – 5.000.000 ди-нара, субвенције у плаћањукомуналних услуга најсиро-машнијим грађанима –1.800.000 динара, Геронто-лошки центар - 1.100.000 ди-нара, Сигурну кућу -1.600.000 динара, Помоћ инегу у кући (геронто домаћи-
це) 9.600.000, скоро три ми-лиона више него претходнегодине, за Кућу добре воље(Сунцокрет) 5.000.000 дина-ра, два и по милиона вишенего прошле године.
Такође, ту су и издвајањаза мобилне тимове, СОС те-лефон, Саветовалиште задецу и породицу, Кућу напола пута, тренутни смештајнајугроженијих, прихвати-лишта и прихватне станице,сахране о трошку градскогбуџета, ускршњу честитку,Дечју недељу, Месец соли-дарности са старима и пре-воз инвалидних лица прекоЦрвеног крста.
Међу осталим видовимапомоћи је финансирање радаразличитих удружења (саве-зи слепих и глувих, дистро-фичари) - 8.500.000 динара,Удружење параплегичара –600.000 динара, помоћ по-родицама палих бораца –500.000 динара, помоћ по-родицама чији је хранитељна одслужењу војног рока –1.000.000 динара, за исплатупомоћи за прворођено дете(по 12.000 динара)10.000.000 и за помоћ залечење, школовање и друго,по одлуци градоначелника –5.000.000 динара. У оквируових видова помоћи су и из-двајања за избегла и про-гнана лица, Удружење ратнихи мирнодопских инвалида,Удружење особа са аутиз-мом, Друштво за церебралнуи дечју парализу, Општин-ску организацију инвалидарада, Општинску организа-цију цивилних инвалида ратаи Хумано срце Шапца.
За социјалну заштиту 66,7 милиона динараИЗ ГРАДСКЕ УПРАВЕ
Поштујући опредељењеда је ово година у којој је по-моћ најсиромашнијим сугра-ђанима основни задатак вла-сти, градоначелник ШапцаМилош Милошевић посетиоје крајем априла две поро-дице, које, осим што су ко-рисници услуга Центра засоцијални рад, помаже и градШабац субвенцијама уплаћању комуналних услугапредузећа чији је оснивачлокална самоуправа. Реч је онезапосленим родитељима сахендикепираном дететом и са-мохраној мајци троје деце.
Милена и Велибор Тер-зић, са ћерком Мајом, обо-лелом од церебралне пара-лизе, располажу са 20.000динара месечно. Незапослени
су, Милена је радила док је тобило могуће, а Велибор је пренеколико година добио отказ уприватизованом предузећу.Пензију још чека. До пре пет го-дина месечни приходи нисубили ни пет хиљада динараали, како истичу, поносни сушто не дугују никоме ништа.Данас је ипак лакше, мада не-довољно за куповину оде-ће, обуће... Много тога им јеускраћено. На питање гра-доначелника постоји лижеља коју би градска управамогла да им испуни, Миленаје без размишљања одгово-рила – веш машина. По-стојећа је стара више одчетрдесет година, поправ-љана безброј пута и потпунодотрајала. Због болесне ћер-
ке, чија нега захтева свако-дневно прање веша, машинаје више него неопходна. Гра-доначелник је обећао да ће усарадњи са Центром за со-цијални рад учинити све штоје могуће.
- Иако тешко живи, поро-дица Терзић је ревносна у из-миривању својих обавеза ито их чини „грађанима првогреда“. Многи би требало дасе постиде када виде на којиначин Терзићи подносе теш-ке услове живота и носе те-рет хендикепираног дететабез икаквог гнева и огорчења,утисак је градоначелника Ми-лошевића.
Слађана Живковић је под-станар са троје деце, од којихје најмлађе једногодишња
беба док се најстарије при-према за студије. Месечнимприходима од 20.000 динараједва се подмире основне по-требе, тако да помоћ из град-ског буџета у плаћању кому-налних услуга много значи.
Иначе, за субвенције уплаћању комуналних услуганајсиромашнијим грађанимаиз градског буџета намењеноје 1.800.000 динара. Олак-шице у плаћању рачуна ЈКП„Стари град“ имају 634 поро-дице, Водовода 176 и То-плане 31 породица. Градо-начелник Милош Милошевићочекује да ће са редовнијимприливом новца у буџет и по-моћ града најсиромашнијимсуграђанима бити обимнија.
ППооммоо ћћнајсиромашнијима основни задатак вв ллаа сс тт ии
ГРАДОНАЧЕЛНИК ШАПЦА У РАЗГОВОРУ СА ПРЕД-СТАВНИЦИМА ПЕНЗИОНЕРА И ИНВАЛИДА РАДА
www. podrinske.com 13. мај 2010.ПЕНЗИОНЕР4
ЗДРАВ ЖИВОТ
ИЗ СТАРОГ ШАПЦА
МАСАРИКОВА УЛИЦА ШЕЗДЕСЕТИХ ГОДИНАПРОШЛОГ ВЕКА
Наше пензије у иностранствуПензије зарађене у Србији стижу у 20 земаља широм
света, не рачунаjући бивше југословенске републике. Вишеод половине, од укупно 10.322 корисника, живи у Немач-коj, следе Аустрија, Мађарска, Француска, Чешка, Шваj-царска, Шведска, САД... Исплаћују се тромесечно, због ве-ликих административних трошкова и релативно ниских из-носа. Пензијски фонд исплаћује пензије и за око 24.000својих корисника који живе у државама бивше СФРЈ(Хрватска преко 5.700, Република Српска око 6.250, Ма-кедонија око 4.250, Федерација БиХ преко 4.500, Црна Гораоко 3.200). Укупан месечни износ ових принадлежности jеоко 316 милиона динара.
Накнада за телесно оштећењеПраво на новчану накнаду за телесно оштећење имају
осигураници код којих је, због повреде на раду или про-фесионалног обољења, дошло да губитка или битнијег ош-тећења појединих органа или делова тела. Висина накнадеусловљена је процентом инвалидитета, о чему одлучујенадлежна инвалидска комисија.
Туђа нега и помоћПраво на накнаду за туђу негу и помоћ имаjу корисни-
ци пензија и осигураници којима jе, због природе болестиили повреде, неопходна помоћ других у обављању ос-новних животних потреба. По Закону о пензијском и ин-валидском осигурању, право, практично, имаjу само не-покретни, слепи, дементни и они који без туђе помоћи немогу да се хране, облаче, нити крећу по кући, као и они којису на дијализи. У случајевима када инвалидска комисијапроцени да здравствено стање може да се побољша, за-казује се контролни преглед. Ову накнаду прима око55.000 корисника.
БЕЛА МУСАКАОко 1 кг тиквица300 г сира5 јајапола чаше киселе павлаке6 кашика презли3 кашике брашнамало прашка за пецивосо
Тиквице очистити и на-рендати. У посуди умутитијаја, павлаку, сир, презле,брашно и мало прашка за пе-циво. Помешати тиквице саовом смесом, мало посолитии сипати у подмазан плех.Пећи у већ загрејаној рерни,да се ухвати чврста корица.Служити уз кисело млеко.
Умутити 3 јајета, па пола-ко додавати остале састојкепочев од течних и на крајујабуке. Сипати у подмазанплех, а печено посути орахшећером.
Предаја података о стажу изарадама ‑ (М‑4)
Подаци о стажу и зарадама за 2009. годину (образацМ-4) за запослене и осниваче који су у радном односу усвом предузећу подносе се филијалама, односно испо-ставама Фонда према седишту послодавца. Подаци се могудоставити и у електронској форми. Уз пријаве М-4 и М-4Кпотребно је доставити: обрачуне које је оверио надлеж-ни орган (ОД обрасци); извод из банке; рекапитулацијууплата; платне спискове или годишњи картон обрачуна за-рада; потврду о поднетим пријавама и одјавама на оси-гурање (М-3А), за
пријављене и одјављене раднике у 2009. години; дру-ге доказе на којима се заснивају подаци унети у пријаву М-4; усаглашену аналитичку картицу доприноса за ПИО однадлежне пореске управе (уколико нисте донели наувид напред наведене доказе); за приватна предузећа ре-шење Трговинског суда или АПР о регистрацији.
За осниваче (односно за лица која су у радном одно-су у привредном друштву чији су оснивач): попуњен об-разац пријаве М-4/СП односно М-4К/СП; решење Трго-винског суда о регистрацији, односно решење АПР са свимпроменама ако их је било; уговор о раду; обрачуне које јеоверио надлежни орган (ОД обрасци); извод из банке; по-тврду о поднетим пријавама – одјавама (М–3А); специ-фикацију основица и доприноса.
Непоштовање рока сматра се прекршајем за који супредвиђене новчане казне од 10.000 до 800.000 динараза послодавца, а од 2.500 до 50.000 за одговорно лице.Будући да је неажурност послодаваца основни разлог збогкога касне решења о пензионисању, Фонд ће од јуна под-носити прекршајне пријаве.
Општи бодВредност општег бода, који је битан елеменат за обра-
чун прве пензије, oд октобра 2008. године одређена је на604,51. Општи бод се усклађује два пута годишње, од 1.априла и 1. октобра, на исти начин као и пензије. Изузетноу 2009. и 2010. години, вредност општег бода се неће уск-лађивати, примењиваће се износ из октобра 2008. годи-не (у складу са изменама пензијског закона).
ШУМСКА ЈАГОДАВеома позната у народу, а од биљке се сакупља цвет и
лист. Лист шумске јагоде веома је добра замена за руски чај.Иначе чај од лишћа шумске јагоде користи се као диуретик,умирује живце и чисти крв. Плод шумске јагоде лечи жути-цу, срчане болести, служи за избацивање бубрежних и жуч-них каменаца, јача и крепи организам. Сасушен лист шум-ске јагоде, користи се као и сваки други чај.
ТРЕШЊАЛечи запаљење бубрега, добро је против бубрежних ка-
менаца. Врло је добар код затворених мокраћних канала.У 200 г воде стави се мала кашичица петељки од трешања
и кува 2 минута. Процеди се и пије у малим гутљајима.
Пар шоља кафе дневноможе да помогне некима одоних који су преживели срча-ни удар да избегну будуће оз-биљније проблеме, под усло-вом да имају нормалан крвнипритисак, објавио је тимгрчких стручњака. У истра-живању на 374 пацијента којису преживели срчани ударили неки други акутни коро-нарни проблем, тим са атин-ског Универзитета Хароко-пио и из болнице Хипокра-тион је утврдио да су они којипију једну до две шоље кафедневно, под условом да им јепритисак нормалан, имају 88одсто мањи ризик да доживестање у којем срце не успе-ва да ефикасно пумпа крв.Код испитаника с повише-ним притиском је, напротив,конзумирање овог напитлкаповећавало вероватноћу на-ступања тзв. "лева вертику-
ларна систоличка дисфунк-ција" (ЛВСД) уобичајено пре-тходи отказивању срца."Кафа садржи више био-лошки активних супстанцикоје могу да имају повољноили штетно дејство на кар-диоваскуларни систем",објашњава Кристина-МаријаКасторини, једна од учесни-ца истраживања. Кафа је бо-гат извор хлорогеничне ки-селине и антиоксиданата, закоје се сматра да имају за-штитно дејство. То десјтво је,међутим, код особа с пови-шеним притиском неутрали-сано.
Кафа помаже срчаним болесницима
Ако имате некинеобичан рецепт
пошаљите нам и мићемо га објавити.
2113. мај 2010. www. podrinske.comДРУШТВО
У недељу, 25. априла 2010.
године наступио је Клавирски
дуо из Скопља (Емилија По-
тевска и Татјана Џорлева). Кон-
рцерт је трајао један час (без
паузе). На програму су била
дела надалеко познатог скопског
композитора Димитрија Бужа-
ровског:
Alt hat Dance op. 39 (ва-
ријације на две теме)
- Прва варијација – Барок
(Алеманда, Куранта, Сарабанда,
Жига)
- Друга варијација – Класи-
цизам (Рондо)
- Трећа варијација – Роман-
тизам (Валцер)
- Четврта ријација – Дваде-
сети век
- Трнушко
- Не си го продавај Кољо чи-
фликот
- Не се бели Маре мори
- Да ли паметвиш Милице
Ова дела спадају у новији
опус Димитрија Бужаровског.
Написана су у мултижанров-
ском, тј. мултистилистичком
маниру у коме се преплићу (поп,
рок, фолклор, џез) и различити
стилови (ренесанса, барок, кла-
сицизам, романтизам).
Alt that Dance оп. 39 напи-
сан је 1995. године. Дело у
којем је смело и врло успешно
изведена вежба стила, са две
изабране теме и акцентом на
игри. Прошетали смо кроз све
епохе и посетили неке од
најважнијих композитора који су
своје време обележили, без да
смо изгубили осећај да ова ко-
чија ипак нама припада и да смо
кренули на пут кроз време из
2010. године. Повратак је био
величанствен!
Четири ноктурна оп. 56 су
верзија за два клавира из ци-
клуса Ноктурна (2003).
Ако вам је македонска на-
родна песма позната, онда сте је
могли пронаћи у Ноктурнима
526, а чак и ако није, могли сте
се врло лако препустити таласу
ове музике слободно конципи-
ране и инспирисане фолкло-
ром. Лепота иозворног мате-
ријала је савршено сачувана, и
притом, дограђена са пуно
маште и укуса. Богатство рит-
мова даје овим делима једин-
ствен карактер, а извођачима
додатну тежину и интерпре-
тацији.
Рукопис Бужаровског је до-
падљив, препознатљив и раско-
шан, са бескрајно инвентивном
фактуром, доступан само врхун-
ским извођачима.
Младе пијанисткиње (док-
торанти из области пијани-
стичке интерпретације уложи-
ле су велики труд, који се посве
исплатио. Њихова презентација
набројаних дела Бужаровског
била је веома упечатљива. Раз-
личитог темперамента, високог
техничког нивоа, ове две пијани-
сткиње се заиста изврсно упот-
пуњују.
Концерт је својим прису-
ством увеличао и аутор извође-
них дела, професор Факултета
музичке уметности у Скопљу др
Димитрије Бужаровски, кога је
публика поздравила овацијама.
Бужаровски поседује можда
највећи квалитет композитора
овог времена – његова дела су
приступачна најширој публи-
ци, његова музика нас врло лако
освоји и држи у свом домену до
последњег звука.
Дуго је трајао френетичан
аплауз многобројне публике,
упућен композитору и изво-
ђачима.
Заиста несвакидашњи умет-
нички доживљај! Концерт за
памћење!
Честитке и Арт студију на
савршеној организацији.
Јелена Ђурковић
РЕЦИТАЛ МАКЕДОНСКОГ КЛАВИРСКОГ ДУА У АРТ СТУДИЈУБРИЉАНТНА МУЗИКА ДИМИТРИЈА БУЖАРОВСКОГ
Редак музички доживљајКЛАВИРСКИ ДУО ИЗ СКОПЉА
ИЗВОЂАЧИ, КОМПОЗИТОР И ОРГАНИЗАТОР КОНЦЕРТАМИЛЕНА ЂУРКОВИЋ ПАНТЕЛИ
Како да исецка лук, шарга-
репу, спреми салату лако је са-
владала. За пуњене паприке или
паприкаш потсетник јој је свес-
ка са рецептима. Пеглање, сре-
ђивање стана и брига око рачу-
на и обавезно школско градиво
за Јелену Живковић свакоднев-
не су обавезе. Од како је двехи-
љадите година остала без оца а
пре две године и без мајке, од
своје шеснаесте живи сама.
- Најтеже ми је што неке
битне момементе у животу, које
би иначе требала да поделим са
родитељима, немам са ким да
поделим. Схватила сам да мо-
рам да се борим за себе и да од
мене зависи да ли ћу успети
каже ова храбра девојка.
У стану који јој је, за сада,
обезбедио Центар за социјални
рад, како каже, кроји своју бу-
дућнос и храбро носи животну
муку без родитељске подршке.
За самосталност Јелена је за-
хвална Зорици, саветници из
Центра која ју је научила и по-
могла, попут мајке, у много
чему.
Образовање је за Јелену
најважнији циљ у животу и зато
за то одваја од минималне по-
родичне пензије. Губитак роди-
теља, нажалост, приморао ју је
на велику одговорност. Мату-
рант је шабачке гимназије а
другови из школске клупе ве-
лика су јој подршка у самачком
животу.
Потрудиће се каже, ова од-
говорна осамнаестогодишња-
киња, да јој врло добар успех не
буде пресудан за упис на фа-
култет а жеља јој је Фито фар-
мација.
- Потрудићу се да уђем на
буџет, али ако до тога не дође
скупљам паре да се упишем
као самофинансирајући студент
– додаје Јелена.
Обећала је Јелена да ће на
проблеме гледати кроз осмех и
ићи храбро. Нада се жељеном
индексу до септембра када тре-
ба на напусти оно што јој је до
сада уливало сигурност - стан који
је обезбеђен кроз републички про-
грам „Кућа на пола пута“
Тања Димитрић-Мијаиловић
ПРЕУЗЕТО СА РТС‑А
Морам да се борим за себе
Јелена је, за ово време, научила да штеди. Прво је штедела
новац за своју матурску екскурзију а сада штеди новац за своје
студије.
ЈЕЛЕНА И ЗОРИЦА
ШКОЛСКИ ДРУГОВИ
Јелена је толико јака да се
ми, у целом одељењу, њој
стварно дивимо.
Покушава да упише фа-
култет који жели а на нашу
подршку ће увек моћи да
рачуна.
Организовали смо многе
концерте и представе за Јеле-
ну и сав новац који смо том
приликом зарадили уплатили
смо јој на рачун како би смо
јој, на тај начин, помогли.
Традиционална манифестација
„Златни опанак“, и ове године, у
Ваљеву је окупила бројне фолк-
лорне ансамбле из целе Србије. У
петак, 7.маја, на Сабору фолклора,
који је организован под покрови-
тељством председника Србије, Бо-
риса Тадића, наступили су и чла-
нови дечјег састава шабачког „Аб-
рашевића“, и то Играма из Србије.
За многе од њих то је био први тако
званичан и важан наступ, а сигур-
но је да ће памтити лепо дружење
у граду на Колубари. Још рекоше
да су са тридесет два члана, били
најмасовнији ансамбл. Ц.Љ.
“Абрашевић” на “Златном опанку”
22 www. podrinske.com 13. мај 2010.ЗАБЕЛЕШКЕ
Савет за здравство Српске
напредне странке у Шапцу об-
народовао је пресек стања
здравства. Основна оцена да је
организација здравства у Србији
има много недостатака а после-
дица је неадекватна медицинска
помоћ пацијентима који то од
лекара с правом очекују. Темпо
живота, немаштина, стрес, сла-
ба исхрана доводе до тога да је
све већем броју грађана не-
опходна помоћ лекара. С друге
стране лекари због постојеће
организације нису у могућности
да им то омогуће. Повећава се
број оболелих од малигних, кар-
диоваскуларних и болести ди-
сајних путева. Проблеми су све
већи и далеко значајнији када су
у питању деца. Све већи број
деце болује од малигних боле-
сти а уз то и све више деце је ро-
ђено са аномалијама. Све више
је гојазне деце због неправилне
исхране а такође и све више
деце ужива наркотике. Велики
број грађана нема никакво
здравствено осигурање, јер или
су изгубили посао или им влас-
ници предузећа не уплаћују до-
приносе. Кад се такви пацијен-
ти појаве код лекара он може да
им пружи лекарску помоћ и да
је не наплати али ризикује да
буде кажњен и да сам плати
трошкове. Друга могућност је
непружање помоћи, али се то
коси са Хипократовом заклет-
вом и божјим законима. Чак и
ако пацијент буде прегледан да
би дошао на контролни пре-
глед или преглед код спе-
цијалисте, тај преглед мора да се
закаже, а често се на то чека и по
неколико месеци. Ако пацијент
има велике тегобе приморан је
да користи услуге приватних
лекара, а то су већином они код
којих се чека на заказани тер-
мин. Шабац има мало приват-
них лекара док већина ради
тајно у неадкеватним просто-
ријама са неадекватним ин-
струментима. Ови други све
услуге наплаћују у готовини, без
фискалних рачуна. Такав рад
је противзаконит јер не плаћају
порез и постају нелојална кон-
куренција правим приватним
лекарима.
И ту није крај мука по па-
цијентима. Кад пацијент за-
врши преглед неопходан му је
рецепт за прописану терапију.
Ту је велики проблем јер лека-
ри у општој пракси не могу и не
смеју да препишу акедватну те-
рапију. Они имају одређени број
рецепата тако да неке од пред-
ложених пропишу а остале је
пацијент дужан да купи. Ако и
добије рецепт проблем је апо-
тека. Шабац има четири држав-
не и више од 20 приватних апо-
тека. Често у државним апоте-
кама нема тражених лекова тако
да су пацијенти приморани да
купују лекове код приватника.
Поставља се питање зашто ле-
кари опште праксе немају пра-
во да пропишу све лекове на ре-
цепт? Зашто држава није изјед-
начила државну и приватну
праксу? Тиме би конкуренција
била већа а то би довело до ква-
литетнијих услуга пацијентима.
Док се то не реши лекари имају
могућност да траже „захвал-
ност“ од пацијената, а тиме је
омогућена корупција у здрав-
ству. Пацијенти су навикнути да
лекарима доносе поклоне, а не-
ретко и коверте са новцем. Пла-
те лекара специјалиста су мање
од 700 евра. Да ли је то довољ-
но за живот, школовање деце...?
Свакако да није. Сви очекују да
уласком у болницу виде особље
у чистим униформама, удобне
кревете, чисту постељину... На-
жалост, дешава се да медицин-
ско особље има искрпљене беле
мантиле, да носе фармерице и
неадекватну одећу. Други шок
настаје уласком у собе. На мно-
гим одељењима кревети су ме-
тални, “војнички“, стари више
од 20 година, а на њима су су-
нђери увијени у исфлекане на-
влаке. Родбина је понекад при-
морана да доноси чисту посте-
љину, пиџаме пацијенти ретко
одбијају. Ћебад којим се па-
цијенти покривају су често ис-
цепана, неретко без навлаке... На
све то у појединим службама
шабачке болнице укинута су
дежурства, кажу ради штедње.
Лекарима је плата смањена за
око 20.000 динара, а за та оде-
љења дежурају лекари др спе-
цијалисте. Питање је да ли један
лекар може да „покрива“ два ве-
лика одељења од којих свако
има 70 кревета. Поред тога ле-
карима је скраћен годишњи од-
мор за десет дана. На све то на
већини одељења је уведен видео
надзор. Да ли је сврха контро-
лисање доласка на посао? Међу
запосленима у болници влада
страх од губитка радног места.
Директор има неограничену
власт и неретко је злоупотреб-
љава. У болници постоји обез-
беђење, а питање је каква је
његова сврха. Да извршава на-
редбе директора па макар не
биле у сагласности са моралним
нормама и законом. Сви наве-
дени недостаци барем дели-
мично могли би се отклонити
донацијама које болница до-
бија, али се оне троше на из-
градњу фонтана којих сада у
болници има четири. Те фонта-
не су кич и ругло болнице. То
даје већи контраст са бедом
која се виђа уласком у болницу
као и изласком из ње.
Српска напредна странка
предлаже као неопходну меру -
здравстено осигурање које ће
омогућити свим болесницима да
се лече, а неопходно је и по-
бољшати превентиву и тиме
спречити јављање болести. Уз то
неопходно је шабачку болницу
опремити основним средствима
за рад да би се пружила адек-
ватна медицинска помоћ а та-
кође смањити администрацију.
СНС ШАБАЦ О ЗДРАВСТВУ
Шабачка болница озбиљно оболела
Општа болница
Шабац формирана је
15. априла 2007.
године издвајањем из
Здравственог центра.
Укупан број
запослених 1.200, од
чега 200 лекара, 636
медицинске сестре, а
365 чини
административно и
техничко особље.
Шабачка болница
поседује 686 постеља
а њој гравитира
220.000 становника из
Шапца, Богатића,
Владимираца и
Коцељеве.
Дијагностика без апарата Посебно аларманто је стање опреме у РО дијагностика. Само
је јапански РО апарат који служи за графије, поклон Јапанске