Podaci o nosiocu projekta: - Naslovna | Општина Сврљиг · Web viewKvantitet izlaznog efluenta meri se meračom protoka u okviru sistema za prečišćavanje. Kvalitet izlaznog

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje objekta i instalaciju sistema za prečišćavanje otpadnih voda na lokaciji u ul. Vase Albanca bb u Svrljigu na k.p.2583 KO Svrljig

STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA

ŽIVOTNU SREDINU

ZA PROJEKAT IZGRADNJE OBJEKTA I INSTALACIJU SISTEMA ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA

NALOKACIJIU UL. SAVE ALBANCA BB,SVRLJIG

Nosilac projekta:

FREE FASHION GR D.O.O.

STABILPROJEKT D.O.O. PROJEKTOVANJE, KONSALTING, INŽINJERING Strana 1


S A D R Ž A J

I. opšta dokumentacija

- Naslovna strana- Sadržaj- Rešenje o određivanju odgovornog projektanta- Licenca odgovornog projektanta- Izjava odgovornog projektanta- Saglasnost investitora- Projektni zadatak- Izvod iz APR-a- Metodologija i zakonska regulativa

II. tehničkadokumentacija



1. PODACI O NOSIOCU OBJEKTA.....................................................................................................................122. OPIS LOKACIJE.........................................................................................................................................13

2.1. Makro lokacija2.2. Mikro lokacija2.3. Osnovne karakteristike objekta i površina2.4. Prikaz pedoloških, geomorfoloških, geoloških, hidrogeoloških i seizmoloških karakteristika terena2.5. Izvorišta vodosnabdevnja i hidrološke karakteristike2.6. Klimatske karakteristike sa meterološkim pokazateljima2.7. Flora, fauna i zaštićena prirodna dobra2.8. Nepokretna kulturna dobra2.9. Osnovne karakteristike pejzaža2.10. Naseljenost i koncentracija stanovništva2.11. Postojeći privredni i stambeni objekti i objekti infrastructure

3. OPIS KARAKTERISTIKA PROJEKTA……………………………………………….………….................253.1.Opis prethodnih radova

4. PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA RAZMATRAO………...……....335. PRIKAZ STANJA ŽIVOTNE SREDINE NA LOKACIJI I BLIŽOJ OKOLINI.......................................34

5.1.Kvalitet životne sredine na područiju Svrljiga5.1.1. Kvalitet površinskih voda5.1.2. Zagađenost vazduha5.1.3. Komunalna buka5.1.4. Količina i struktura otpada5.1.5. Prostorne granice

6. OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH ŠTETNIH UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU..............386.1. Uticaj na kvalitet vazduha, voda, zemljišta, nivoa buke, intenziteta vibracija, toplote i zračenja

6.2. Uticaj na zdravlje stanovništva 6.3. Uticaj na meteorološke parametre i klimatske karakteristike 6.4. Uticaj na ekosistem

6.5. Uticaj na naseljenost, koncentracije i migracije stanovništva6.6. Uticaj na namenu i korišćenje površina6.7. Uticaj na komunalnu infrastrukturu6.8. Uticaj na prirodna dobra posebnih vrednosti i nepokretnih kulturnih dobara6.9. Uticaj na pejzažne karakteristike područja

7. PRIKAZ OPASNIH MATERIJA, NJIHOVA KOLIČINA I KARAKTERISTIKE, MERE PREVENCIJE I PRIPRAVNOSTI I ODGOVORNOSTI NA UDES......................................................................................44

7.1. Prikaz potencijalno opasnih materija i njihovih karakteristika i količina7.2. Mere prevencije, pripravnosti i odgovornosti za udes

8. OPISMERAZASPREČAVANJE, SMANJENJEIOTKLANJANJEZNAČAJNIJEGŠTETNOGUTICAJANA ŽIVOTNUSREDINU………………………….………………………………….….50

8.1. Mere koje su predviđene zakonom i drugim propisima 8.2. Mere koje se preduzimaju u slučaju udesa 8.3. Planovi i tehnička rešenja zaštite životne sredine

8.4. Druge mere koje mogu uticati na sprečavanje ili smanjenje štetnih uticaja na životnu sredinu9. PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU...............................................................57 9.1. Stanje životne sredine pre početka funkcionisanja projekta 9.2. Parametri na osnovu kojih se mogu utvrditi štetni uticaji na životnu sredinu,

9.3. Mesta, način i učestanost merenja utvrđenih parametara10. NETEHNIČKIPRIKAZPODATAKA......................................................................................................5911

.PODACIOTEHNIČKIMNEDOSTACIMAILINEPOSTOJANJUODGOVARAJUĆEGSTRUČNOGZNANJAILIVEŠTINA.........................................................................................................................63

12. PODACIOODGOVORNOMLICU........................................................................................................64

PRILOZI



Naosnovu članova 126 i128 Zakonaoplaniranjuiizgradnji ("SlužbeniglasnikRep.Srbije", br.72-09), direktorSTABILPROJEKTD.O.O.donosisledeće:

R E Š E NJ E

o određivanju odgovornog projektanta za projektovanje tehničke dokumentacije pod nazivom

Studijaoproceniuticajana životnusredinuzaprojekatizgradnje objekta i instalaciju sistema za prečišćavanje otpadnih voda u Svrljigunalokacijiu

ul. Vase Albancabb

I Za odgovornog projektanta za rukovođenje izradom, izradu i potpisivanje tehničke dokumentacije (projekata) kao i njene sastavne delove iz oblasi struke shodno čl.128, Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik Rep.Srbije" br.72-09) određuje se:

Dragan Dimitrijević, dipl.građ.inž.

II Za određenog odgovornog projektanta ovim se rešenjem

P O T V R Đ U J E

odstranePreduzećadaispunjavauslovezaodgovornogprojektantasvojestrukepredvidjeneZakonom, jerposedujevisoku školskuspremuodgovarajućestruke, trigodineradnogiskustvaiovlašćenjezaprojektovanje, čimeispunjavajuusloveiz čl.126 i 128 ZakonaoplaniranjuiizgradnjiobjekataRep.Srbije.

OBRAZLOŽENJE

OvoRešenjeizdatojenaosnovudokazaoispunjavanjuuslovanavedenogradnikazaodgovornogprojektantasvojestrukepredmetnetehničkedokumentacijeuskladusaZakonom, štosepotvrdjujepotpisomdirektoraipečatomPreduzeća.

DIREKTOR

__________________________



Licenca odgovornog projektanta



I Z J A V A

odgovornog projektanta

Ovim izjavljujem da je tehnička dokumentacijaStudijaoproceniuticajana životnusredinuzaprojekat

izgradnje objekta i instalaciju sistema za prečišćavanje otpadnih voda u Svrljigunalokacijiuul.

Vase AlbancabburađenauskladusaZakonomozaštiti životnesredine (Sl.gl.RSbr. 66/91, 83/92, 53/93,

67/93, 48/94, 44/95, 53/95,135/04 i36/09) iZakonomoproceniuticajana životnusredinu (Sl.gl. RSbr.

135/04 i36/09 ).

Niš, oktobar 2016. god.

ODGOVORNIPROJEKTANT

Dragan Dimitrijević, dipl.građ.inž.

Licenca 312836804



SAGLASNOST INVESTITORA

Studijaoproceniuticajana životnusredinuzaprojekatizgradnje objekta i instalaciju sistema

za prečišćavanje otpadnih voda u Svrljigunalokacijiuul. Vase Albancabburađena je je na osnovu

date tehničke dokumentacije i uvida na licu mesta.

Investitor je u celosti saglasan sa urađenom STUDIJOM O PROCENI UTICAJA NA

ŽIVOTNU SREDINU.

FREE FASHION GR D.O.O.

__________________________



APR STABIL PROJEKT



PROJEKTNI ZADATAK

Na osnovu zahteva Nosioca projekta FREE FASHION GR dooiz Svrljiga, zadatak STABILPROJEKTA d.o.o. iz Niša je da uradi:

Studijaoproceniuticajana životnusredinuzaprojekatizgradnje objekta i instalaciju sistema za prečišćavanje otpadnih voda u Svrljigunalokaciji

uul. Vase Albancabb

Studija se radi na osnovu čl. 4 i 102 Zakona o zaštiti životne sredine ("Sl.gl.RS" br.135/04 i 36/09) i čl.17 i 18 Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu("Sl.gl.RS" br. 135/04 i 36/09) i Pravilnika o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl.gl.RS br. 69/05), a za potrebe izdavanja saglasnosti od strane nadležnog opštinskog organa.

Cilj izrade Studije je procena uticaja predmetnog objekta na životnu sredinu i određivanje mera za svođenje mogućeg uticaja u dozvoljene granice, tj. određivanje uslova pod kojima se odgovarajući radovi mogu obavljati na planiranoj lokaciji.

Pri izradi studije o proceni uticaja predmetnog objekta na životnu sredinu koristiti :

1. Informacije Nosioca projekta3. Opis objekata i postupka prerade tehnološke otpadne vode

4. Pravno-imovinska dokumenta i dokumenta nadležnih organa i organizacija

Izrađivač studije je dužan da Nosiocu projekta dostavi Studiju na uvid i kontrolu ispravnosti unetih podataka i dokumenata nakon čega će Nosilac projekta overiti ovaj Projektni zadatak i predati Studiju nadležnom organu za zaštitu životne sredine na proceduru davanja saglasnosti.

FREE FASHION GR doo

______________________________



U V O DUloga Studije o proceni uticaja na životnu sredinu

Donošenjem Zakona o zaštiti životne sredine 2004. godine u Srbiji je formalno uređena materija izrade Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, čime su precizno definisane obaveze investitora kod projektovanja i građenja i eksploatacije objekata sa aspekta zaštite životne sredine.

Osnovne smernice, sadržaj Studije o proceni uticaja projekata na životnu sredinu i postupak usvajanja iste, definisani su Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl.gl.RS" br. 135/04, 36/09) i Pravilnikom o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl.gl.RS br. 69/05) i Pravilnikom o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl.gl.RS br. 69/05).

Procena mogućih uticaja premetnog objekta na životnu sredinu radi se na osnovu utvrđene lokacije,infrastrukture,aktuelne tehnologije,vrste i količine sirovina i otpadnih materija,uslova, saglasnosti kao i podataka o stanju životne sredine. Uloga Studije u sistemu zaštite životne sredine je višestruka, ali prvenstveno i prevashodno preventivna. Studija se radi kako bi se zaustavila dalja degradacija životne sredine, sprečio uvoz i uvođenje zastarelih tehnologija i postrojenja koji su veliki zagađivači životne sredine i potrošači energije i sprečili hemijski udesi širih razmera. Pri izgradnji,rekonstrukciji i revitalizaciji privrednih objekata Studija se radi da bi se poboljšalo postojeće stanje životne sredine, kao i radi toga da bi se investitori i projektanti podstakli na ekološki način razmišljanja i delovanja.

Naložene mere u Studiji uticaja na životnu sredinu u funkciji su integralnog upravljanja životnom sredinom i održivog razvoja radi dobrobiti budućih generacija.

METODOLOGIJA I ZAKONSKA REGULATIVA

MetodologijaMetodološki pristup, kojim se vrši procena uticaja objekata na životnu sredinu čini nekoliko faza i to:a) Pribavljanje osnovnih informacija, što podrazumeva identifikaciju:- osnovnih izvora ugrožavanja životne sredine,- karakteristike zemljišta, topografije i pejzaža na lokaciji objekta, klime područja sa meteorološkim podacima značajnim za rasprostiranje zagađujućih materija, zagađenosti vazduha, kvaliteta vode u širem okruženju, biljnog sveta na posmatranom terenu i postojeće populacije sa demografskim karakteristikama.b)Procena uticaja, na osnovu kvalifikacije sledećih elemenata:- veličine izvora i vrste zagađivanja, - dominantno zagađujućih materija i njihovih karakteristika,- stanja kvaliteta životne sredine na razmatranom području, - procene prostorne raspodele dominantnih zagađujućih materija. c) Analiza ugroženosti (što podrazumeva identifikaciju svih osetljivih resursa u okolini objekta):- ljudi,- materijalnih dobara,- prirodnih dobara.d) Određivanje mera zaštite na osnovu rezultata procene stepena uticaja, za sve resurse životne sredine (vazduh, vodu, zemljište, floru i faunu), uključujući preventivne tehničko-tehnološke, organizacione i druge mere.

U smislu opštih metodoloških načela studija je urađena tako što su predhodno definisani: - Osnove za istraživanje,- polazni programski elementi, - važeće zakonske odredbe,- važeći planski dokumenti i - karakteristike objekata.

Bitan deo u studiji je posvećen kvantifikovanju i vrednovanju postojećeg stanja.Na osnovu verifikovanih pokazatelja pojedinih kriterijuma istraživane su mogućnosti zaštite i unapređenja životne sredine i predložene odgovarajuće mere.





Zakonska regulativa Za izradu Studije, tumačenje rezultata i predlaganje mera zaštite korišćena su dokumenta zakonske regulative, pravna akta i raspoloživa dokumentacija.

Zakoni:

1. Zakon o transportu opasnog tereta ("Sl.gl. RS" br. 88/10 i 2016 )

2. Zakon o vodama ("Sl.gl. RS" br. 30/10)

3. Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini ("Sl.gl. RS" br.36/09 i 88/10)

4. Zakon o komunalnim delatnostima ("Sl.gl. RS" br.16/97 i 42/98i 88/11)

5. Zakon o zaštiti prirode ("Sl.gl.RS" br. 36/09, 88/10,91/10- ispravkai 14/16)

6. Zakon o zaštiti životne sredine ("Sl.gl.RS" br.135/04 i 36/09)

7. Zakon o integralnom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ("Sl.gl.RS" br.135/04 i 25/15)

8. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu("Sl.gl.RS" br. 135/04 i 36/09)

9. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl.gl. RS" br. 36/09)

10. Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl.gl.RS" br. 72/09, 81/09, 24/11,121/12, 42/13,50/13,132/14 i 145/14)

11. Zakon o zaštiti od požara ("Sl.gl.SRS" br.111/09 i 21/15)

12. Zakona o vanrednim situacijama ("Sl.gl.SRS" br.111/09, 92/11 i 93/12)

13. Zakon o o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl.gl.RS" br.101/05i 91/15)

14. .Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima ("Sl. glasnik SRS", br. 44/77, 45/85 i 18/89 i "Sl. glasnik RS", br. 53/93, 67/93 i 48/94 i 101/2005)

15. Zakon o zaštiti vazduha ("Sl.gl. RS" br. 36/09i 10/13)

16. Zakon o upravljanju otpadom ("Sl.gl. RS" br. 36/09, 88/10 i 14/16)

Pravilnici:1. Pravilniku o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada (“Sl. glasnik RS” br.

56/10)

2. Pravilnik o obrascu Dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje (Sl.gl.RS br.72/09)

3. Pravilnik o sadržini Politike prevencije udesa i sadržini i metodologiji izrade Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa (Sl.gl.RS br.41/10)

4. Pravilnik o sadržini obaveštenja o novom seveso postrojenju, odnosno kompleksu, postojećem seveso postrojenju, odnosno kompleksu i o trajnom prestanku rada seveso postrojenja, odnosno kompleksa (Sl.gl.RS br.41/10)Pravilnik o listi opasnih materija i njihovim količinama i kriterijumuma za određivanje vrsta dokumenata koje izrađuje operater seveso postrojenja , odnosno kompleksa (Sl.gl.RS br. 41/2010.)

5. Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl.gl.RS br.69/2005).

6. Pravilnik o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada (Sl.gl.RS br.92/10)

STABILPROJEKT D.O.O. PROJEKTOVANJE, KONSALTING, INŽINJERINGStrana 12


7. Pravilnik o uslovima, načinu i postupku upravljanja otpadnim uljima (Sl.gl.RS br.71/10)

8. Pravilnik o uslovima i načinu sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije (Sl.gl.RS br.98/10)

9. Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl.gl.RS br.69/2005)

10. Pravilnik o tehničkim normativima za pokretne zatvorene sudove, za komprimirane, tečne i podpritiskom rastvorene gasove ("Sl.list SFRJ" br. 25/80, 9/86 i "Sl.list SRJ" br.21/94, 56/95 i 1/2003 i "Sl.gl. RS" br. 21/2010.)

11. Pravilnik o ograničenjima i zabranama proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija koje predstavljaju neprihvatljiv rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu ("Sl.gl.RS" br. 89/10)

12. Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje ("Sl.gl.RS" br. 72/09)

13. Pravilnik o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju buke ("Sl.gl.RS" br. 72/10)

14. Pravilnik o metodologiji za određivanje akustičkih zona ("Sl.gl.RS" br. 72/10)

15. Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda ("Sl.gl.SRS" br.47/83 i 13/84)

16. Pravilnik o načinu određivanja i održavanja zona sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja ("Sl. glasnik SFRJ", br. 34/79)

17. Pravilnik o ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima hemijsjkog i kvantitativnog statusa podzemnih voda ("Sl. glasnik RS", br. 74/2011)

18. Pravilnik oreferentnim uslovima za tipove površinskih voda ("Sl. glasnik RS", br. 67/2011)

19. Pravilnik o opasnim materijama u vodama ("Sl. glasnik RS", br. 31/82)

20. Pravilnik o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi podzemnih voda i vođenju evidencije o njima ("Sl. glasnik RS", br. 31/92)

21. Pravilnik o sadržini elaborata o uređenju gradilišta ("Sl. glasnik RS", br. 31/92)

22. Pravilnikodozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja (Sl.gl. RS 23/94)

23. Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline ("Sl. glasnik RS", br. 94/06 i 108/2006)

24. Pravilnik o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona ("Sl.list SFRJ" br. 53/88, 54/88 i „Službenom listu SRJ“ 28/95)

25. Pravilnik o tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara ("Sl.list SFRJ" br. 30/91)

Uredbe1. Uredba o graničnim vrednostinma emisije zagađujućih materija u vazduh

("Sl.gl.RS" br. 71/2010. i 06/11)



2. Uredba o odlaganju otpada na deponije ("Sl.gl.RS" br. 92/10)

3. Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha ("Sl.gl.RS" br. 11/10 i 75/10)

4. Uredba o indikatorima buke , graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnij sredini ("Sl.gl.RS" br. 75/10)

5. Uredba o programu sistematskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa ("Sl.gl.RS" br. 88/10)

6. Uredba o klasifikaciji voda ("Sl.gl.SRS" br. 5/68)

7. Uredba o kategorizaciji vodotoka ("Sl.gl.RS" br. 5/60)

8. Uredba o graničnim vrednostinma emisije zagađujućih materija u vodi i rokovima za njihovo dostizanje ("Sl.gl.RS" br. 67/11 i izmena 48/2012)

9. Uredba o graničnim vrednostima prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci koje zagađuju površinske vode i rokovima za njihovo dostizanje ("Sl.gl.RS" br. 35/11)

10. Uredba o graničnim vrednostinma emisije zagađujućih materija u vazduh ("Sl.gl.RS" br. 71/2010. i 06/11)

11. Odluka o utvrđivanju popisa voda I reda ("Sl. glasnik RS", br. 83/10)

Raspoloživa dokumentacija

Određene postavke merodavne za istraživanje životne sredine na analiziranom prostoru preuzete su iz postojećih projekata rađenih za projekat tretmana otpadnih voda na teritoriji opštine Svrljig.

Od posebnog interesa bila je sledeća dokumentacija:

Rešenje o obimu i sadržaju studije o proceni uticaja za projekat izgradnje objekta i instalaciju sistema za prečišćavanje otpadnih voda u Svrljigunalokacijiuul. Vase Albancabb

Idejni projekat br.38 od 20.07.2016 Izveštaj o ispitivanju otpadnih voda Projekat hidrotehničke instalacije br. 38 od 20.07.2016

1. PODACI O NOSIOCU PROJEKTA



Identifikacioni podaci Naziv firme: Društvo za proizvodnju, trgovinu i uslugeFree Fashion G.R. doo Svrljig, ul.Vase Albanca175 upisano kod Agencije za privredne registre pod br. BD 125435/2008od 08.09.2008.godine

Matični broj:20456337

PIB: 105771896

Pretežna delatnost:1413 - Proizvodnja ostale odeće

Telefon/faks: (018/822 – 342)

e-mail : [email protected]

Lice za kontakt:Irena Ćirić

Dana 07.05.2014 godine Privredni sud u Nišu donosi rešenje da je izvršena prodaje nepokretne imovine stečajnog dužnika DP „SVRLJIG“ ITK u stečaju iz Svrljiga list nepokretnosti br. 4035 KO Svrljig KP.br. 2585 sa postojećim objektima površine 2ha 78 ari 54 m2 nalaže se upis prava svojine na nepokretnosti na ime Avraama Geitsidisa iz Grčke, sa privremenim boravištem u republici Srbijiu Svrljigu, ul. Vase Albanca 10. (prilog).

Dana 23.04.2014 . potpisan ugovor o adaptaciji poslovnog prostora ul.Vase Albanca 175 po principu zajedničkog ulaganja između FREE FASHION GD doo i Avraama Geitsidisa iz Grčke, sa privremenim boravištem u republici Srbijiu Svrljigu, ul. Vase Albanca 10. (prilog).

Dana 07.07.2016.godine overena je Klauzula o potvrđivanju isprave javni beležnik Zorica Stojanović Niš, Ugovor o kupoprodaji nepokretne imovine između: Milanović Ubavke iz sela Ćurinac opština Svrljig (prodavac) i Preduzeća za proizvodnju, trgovinu i usluge doo Free fashion GR(kupac); Predmet ugovora (čl.1. Ugovora) je da prodavac prodaje,a kupac kupuje nepokretnu imovinu u vlasništvu prodavca i to:polistu nepokretnosti broj 1640 KO Svrljig vlasničkog udela u obimu 1/1 Kp.br.2583 na potezu milenkovica-milenkova njiva 1.klase površine 1150 m2.(prilog).

Odsek za privredu Opštinske uprave Svrljig utvrđena je naknada za prenamenu obradivog poljoprivrednog zemljišta u nepoljoprivredne svrhe – za katastarsku parcelu broj 2583 KO Svrljig ukupne površine 1150m2, po kulturi njiva prve katastarske klase. (prilog)

2. OPIS LOKACIJE



2.1. Makro lokacija

Firma Free fasion G.R. nalazi se na teritoriji opštine Svrljig koja se prostire u jugoistočnom delu Republike Srbije na43° 24' 48" severne geografske širine i 22° 7' 16" istočne geografske dužine.Pored opštinskog centra na 43º24' 49" severne geografske širine i 22º07' 40" istočne geografske dužine, nalaze i 38 seoskih naselja. Smešten je u kotlini između planinskih venaca Svrljiških planina koju preseca dolina reke Svrljiški Timok, tako da visija čini oko 70% teritorije opštine, pa je ovo područje brdsko-planinskog tipa.Svrljiška kotlina predstavlja individualnu predeonu geografsku celinu u istočnoj Srbiji. Zahvata površinu od 497 km2 na kojoj živi 7705 stanovnika ili 15,5 stanovnika na km².

Teritorijaopštinezahvata30% poljoprivrednogzemljištai 70% brdskoplaninskogzemljišta.Ova oblast obuhvata pretežni deo sliva Svrljiškog Timoka, leve pritoke Belog Timoka.Leži između planinskog venca Srvljiških planina (Zeleni vrh 1334 m) na jugu, ogranka Paješkog kamena (1074m), na istoku, planine Tresibabe (786 m) na severu i Kalafata i njegovih ogranaka (839 m) na zapadu. Na severozapadu je ograničena predelom Golak, na severu knjaževačkom kotlinom, na istoku Zaglavkom, na jugu Belopalanačkom kotlinom, a zatim oblašću Sićevačke klisure, Niškom i Aleksinačkom kotlinom, na jugu i jugozapadu.

Slika 1 : Lokacija Svrljig

2.2. Mikrolokacija

Podaci o lokaciji objekta



Firma Free fashion G.R. nalazi se u Svrljigu,na lokacijama u ulicama 13. Oktobar kao iVase Albaca175. nakatastarskojparceli2585KOSvrljig.Kao i na parceli 2583 KO Svrljig na kojoj je planirano izvođenje projekta,( Kupoprodajniugovoroverenodstranejavnogbeležnika )

Saobraćajne površineKompleksu se pristupa sa javne saobraćajnice duž zapadne strane kompleksa. Saobraćajnce moraju ispunjavati uslove Pravilnika o tehničkim normativima za pristupne puteve, okretnice i uređene platoa za vatrogasna vozila u blizini objekta većeg rizika od požara (Sl. list SRJ br. 8/95).Firma Free fashion G.R. je okruzena magistralnim putem sa jugozapadne strane,a sa severoistocne strane nalazi se vinarija “Status” kao građevinsko zemljište.

Katastarska parcela 2583 KO Svrljig nalazi se u nastavku firme i čine jedinstvenu celinu sa parcelom 2585 KO Svrljig.

Glavana ulazna kapija nalazi se na uliciVase Albancakoja se proteže kroz industrisku zonu.Ceo krug fabrike okruzen je travnatim i betonskim povrsinama koje su zagrađene metalnom i zičanom ogradom. U krugu fabrike nalazi se i gradska trafo stanica.

Slika 2: ulica Vase Albanca Svrljig



Slika 3: Orto foto FREE FASHION GR

Objekti planirani za izgradnju

Objekat za instalaciju sistema za prečišćavanje otpadnih voda (u okviru objekta prostorija za sistem za doziranje folikulanata) Bazen za taloženje i mehaničku filtraciju Kanalizaciona i vodovodna mreža

2.3. Osnovne karakteristike objekta i površina

Ukpna površina objekta postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda iznosi 72 m2. Najveći deo tehnološkog procesa rešen je u sklopu objekta postrojenja, u slopu koga se vrši prečišćavanje vode kroz proces taloženja, mehaničke filtracije, i razlagajuće aeracione filtracije. Otpadna voda ulazi u objekat u kome se nalazi sistem za prečišćavanje otpadnih voda, i nakon prečišćavanja i prolazka kroz merač protoka, gravitaciono se uliva u kanalizacionu mrežu.U okviru objeta sistema za prečišćavanje otpadnih voda nalazi se i sistem za dozirane folikulanata. Ukupna zapremina bazena za taloženje otpadnih voda iznosi 64 m3. U sastavu bazena za taloženje otpadnih voda pozicionirani su filteri za mehaničku filtraciju sa ispunom od aktivnog uglja i zeolita sa ciljem redukovanja hlorida i sulfata iz otpadne vode nakon taloženja.



2.4. Prikaz pedoloških, geomorfoloških, geoloških, hidrogeoloških i seizmoloških karakteristika terena

Reljef

Kraški reljef Svrljiških planina – leži geografski prostrano, između Nišave i svrljiškog Timoka. Razbijeno razvođe ove planine prema svrljiškom Timoku je severna granica Belopalančke kotline. Sama planina ima zaravnjeno teme na prosečnoj nadmorskoj visini od 1200 m. To je prostrana kraška zaravan sa ukupnom površinom od 160 km2, bez ikakvog površinskog oticanja. Ona je u severnomdelu razbijena jednom uzdužnom udolinom, čije je dno u paleozojskim škriljcima. Duž oboda ove udoline na kontaktu paleozojskih šriljaca i baremskih krečnjaka, javlja se niz stalnih izvora hranjenih sa kraške zaravni, temena svrljiških planina. To područije nosi mikrotoponim Bare i vekovima je predstavljao jedino pouzdano mesto za napajanje vodom. U ovoj ogromnoj kamenoj pustinji predstavljao je izvor života za ljude i životinje. U svrljiškim planinama ispitano je 8 jama. Najveći broj se javlja na Rinjskoj i Gulijnskoj površi. Počinju u bunarastim i kamenitim vrtačama, na dubinama do 10 m. Najveći broj jama se završavaju omanjim, kružnim dvoranama, prečnika i do 15m. Na Rinjskoj površi otkrivene su sledeće jame: Gornji vrtop – ulazni otvor je nalik procepu, dužine 2,8 m i širine 1,6 m. Dubina jame je 38m; Jama pod Kršem – počinje grotlom, dužine 1,6 m, širine 1,2 m a dubine18m; Latinska duvka – jednostavno udubljenje dubine 12 m; Careva duvka – duboka 18 m; Jama Mezilica, dubine 28 m.

Na Guliojanskoj površi otkrivene su dve bezimene jame, tipične zvekare, dube 28 i 26 m, kao I jama Duboka propast, dubine 30 m.

Zemljište

Područije opštne Svrlig prostire se na površini od 49.700 ha. Od ove površine poljoprivredno zemljište zauzima 32.600 ha ili 65,5 %, šuma zauzima 15.200 ha ili 35,5 %, i neplodno zemljište 1900ha ili 4%. Od ukupne površine poljoprivrednog zemljišta, oranice i bašte zauzimaju 14.381ha ili 44,5%. Na njima se, uglavnom, uzgaja žito (6.060ha) i krmno bilje (5.942ha). Na 950ha, uzgaja se povrtno bilje, dok se industrijsko bilje uzgaja na 4ha.

Ostatak poljoprivrednog zemljišta čine pašnjaci, livade, voćnjaci i vinogradi, 77% poljoprivrednih površina nalazi se u privatnoj svojini porodičnih gazdinstava. Privatnom svojinom zemljišta gazduje 5.500 domaćinstava, što po domaćinstvu iznosi oko 4ha. Opservacijom u toku određenog vremenkog perioda, izvlačimo zaključak da usitnjeni posedi porodičnih gazdinstava otežavaju i ugrožavaju eksploataciju zemljišta, i njegovu ekološku zaštitu.

Konfiguracija zemljišta je, većim delom, brežuljkasta do brdsko planinska. Plitak i rastresit pedološki pokrivač, nepravilna obrada zemljišta, loš izbor biljnih kutura doveli su do erozije tla.

Područije opštine Svrljig, sa gledišta zeljišta može se diferencirati u tri karakteristične zone :



1. Dolinski deo – čine proširenja doline, reke Svrljiši Timok. Zemljište je visoke, potencijalne plodnosti (aluvijum, smonica I dr.), a pripada drugoj i trećoj bonitetnj klsi (oranice i baste)

2. Pobrđe – čine brežuljkasti delovi neogeog dna svrljiške kotline. Zemljišta su srednje potencijalne plodnosti(degradirana smonica,remzine I dr.). Najviše su zastupljene četvrta, peta i šesta bonitetna klasa. (ratarske površine I voćnjaci)

3. Planinsko – brdski deo – čine delovi Svrljiške planine, Device I Tresibabe. Najveći deo zemljišta je pod šumom i pašnjacima. Zeljišta su slabog kvalitea, sedma i osma bonitetna klasa (livade i pašnjaci).

2.5. Izvorišta vodosnabdevnja i hidrološke karakteristike

Grad Svrljig probleme vodsnabdevanja i proširenje vodovdne mreže rešava dugi niz godina.Polazeći od specifičnosti vodosnabdevanja grada u funkcionalno smislu raspoznaju se 3 celine:

- Izvorišta.

- Postrojenje za pripremu pitke vode.

- Distributivni sistemi čiji razvoj nije išao sinhronizovanim tokom te je ostvareni nivo razvoja u odnosu na konzum različit.

Prema planovima za razvoj sistema vodosnabdevanja na teritoriji Republike Srbije, područje opštine Svrljig pripada Timočkom regionalnom sistemu vodosnabdevanja, tako da će se naselja snabdevati vodom sa lokalnih izvorišta i planirane akumulacije na Okoliškoj reci. Postojeći seoski sistemi, koji su sada u funkciji, zadržaće se, sa odgovarajućom sanitarnom zaštitom, i povezati u opštinski sistem gde god je moguće, tako da funkcionišu u sprezi sa akumulacijom. Brigu o seoskim sistemima treba da preuzme komunalno preduzeće. Grupe naselja predviđene za zajednički sistem, na osnovu geografskog položaja, su:

-Manojlica i Guševac–sa postojećeg izvorišta Manojlica;

-Gulijan, Lozan i Periš–sa postojećih lokalnih izvorišta i sa potencijalnog vrela Ponor, iznad sela Periš;

-Tijovac i Bučum–sa postojećih lokalnih izvorišta i sa planirane Okoliške akumulacije;

-Drajinac, Šljivovik, Željevo, Izvor i Burdimo–sa postojećih lokalnih izvorišta i sa planirane Okoliške akumulacije;

-Varoš i Palilula–sa postojećih lokalnih izvorišta;

-Galibabinac i Davidovac–sa postojećih lokalnih izvorišta;

-Popšica, Pirkovac i Gojmanovac–sa postojećih lokalnih izvorišta; -Kopajkošara, Slivje i Lalinac–sa postojećih lokalnih izvorišta;

-Beloinje i Crnoljevica–sa postojećih lokalnih izvorišta i sa planirane Okoliške akumulacije;



-Svrljig, Merdželat, Prekonoga, Đurinac i Ribare-sa postojećih lokalnih izvorišta i sa planirane Okoliške akumulacije.

Za naselja koja će se snabdevati sa Okoliške akumulacije potrebna je izrada Generalnog projekta sa prethodnom studijom opravdanosti, koja će preciznije definisati lokacije objekata na mreži. Neophodno je definisati zone sanitarne zaštite oko izvorišta,kako bi se sprečilo njihovo zagađivanje. Za akumulaciju „Okolište“ neophodna je izrada elaborata o zonama sanitarne zaštite izvorišta.

2.6. Klimatske karakteristike sa meterološkim pokazateljima

Svrljig se nalazi na 43°24´ severne geografske širine i 22°07´ istočne geografske dužine, na 379 m nadmorske visine. Smešten je na magistralnom putu prema Zaječaru, Negotinu i Boru, a na pola puta između Niša i Knjaževca. Od Beograda je udaljen oko 250 km, a od Niša 25 km severoistočno.Na jugu Opštine nalazi se planinski venac Srvljiških planina (Zeleni vrh 1334 m), na severu je planina Tresibaba (786 m), ogranak Paješkog kamena (1074m) je na istoku, a ogranak Kalafata (839 m) na zapadu. Svrljiška kotlina je jedna od prostranijih kotlina u Srbiji, a administrativne i kotlinske granice opštine se uglavnom podudaraju. Prema Aleksinačkoj kotlini i predelu Golak otvorena je na zapadu i severozapadu, a prema Timoku na jugoistoku.Prodor vazduha okolnog klimata ovde se slabo oseća jer su granice ovog područja povezane sa planinskim masivima. Za razliku od susednih oblasti, ovde je nemoguće odrediti klimu u klimatskim granicama i karakteristikama, jer se, zbog pomenutih planinskih masiva, na ovom području obrazuju prelazno-mešovite oblasti. Ustajalost vazduha i slaba aeracija vazdušnih struja uzrok su kašnjenja vegetacije za petnaestak dana u odnosu na susedna područja.

Ovde zima znatno duže traje, a prosečne januarske temperature se kreću od 0-2oC u nizijskom delu kotline, a od -2 do -4oC na obodima planina. Ovo područje ima između 20 i 30 tropskih dana u godini, a padavine su vremenski i prostorno nepravilno raspoređene. Prosečan godišnji iznos padavina je 641 mm. Prosečna minimalna temperatura je -9°C, a prosečna maksimalna 24°C. Najmanje kiše padne u martu – 37 mm, a najviše u maju i junu – 70 mm. Najčešći vetar u ovom kraju je košava, a najizrazitija je u toku jeseni, zime i ranog proleća. U letnjem periodu značajni su i južni vetrovi.

2.7. Flora, fauna i zaštićena prirodna dobra

Svrljiški predeo specifičan je po raznovrsnosti flore i faune. Pogodnostifaktora prirodne sredine,a posebno klime saobiljem vlage, uslovile su pojavu raznovrsnog biljnog pokrivača. Atohtoma, samonikla vegetacija prdstavljena je, uglavnom, livadskim i šumskim zajednicama, koje su raspoređene u vertikalnim zonama. Aluvijalna ravan Svrljiškog Timoka i njegovih pritoka je pod šumama: topole,crne jove i vrbe. Pomenute biljne kulture javljaju se u uskom pojasu, pored korita reke. Iza ovog šumskog pojasa nalaze se staništa hidrofilnih



livada i kvalitetnih trava. Na biljne fomacije aluvijalnih ravni, na višim terasama i nižim površinama, u kotlinama nadovezuju se šume hrasta, sladuna i cera, koje se prostiu sa obe strane Svrljiškog Timoka. Na krečnjačkim površinama Tresibabe, raprostranjene su i bukove šume. Četinarske šume javljaju se u vidu novopodignutih zasada. Posebna vrednost travnatih površina Svrljiških planina, je u tome što su za njih vezana staništa lekovitog bilja, po čemu je ovaj kraj daleko poznat.

Osnovu faune čine mediteranski, submediteranski, srednjeevropski i srednjebalkanski, endemski tipovisa neznatim primesama istočnoevropskih vrsta. Prirodna fauna je dosta proređena, pa su reptili-sivi gušter, zeleni gušter, zmije ortovnice (poskok i šarka), belouška i slepić najbrojnija fauna ovog kraja. Od ukupne lovne divljači, najviše je zastupljena srna, divlja svinja i zec, dok su vuk i lisica još uvek stalno nastanjeni po brlozima Svrljiških planina. Fauna ptica je bogata i raznolika, a posebno su karakteristični suri orao ijerebica kamenjarka sa staništem na visokim stenama planinskog grebena. Fazan i poljska jarebica se i pored lova nalaze, u velikom broju, u ravničarskim predelima i pobrđu. Reke ovoga kraja nastanjene subrojnim vrstama riba.

Zaštićena prirodna dobra

Raznovrsnos, kvalitet i atraktivnost predela planinskog područja sagledan je kroz specifičnost prepoznatljivih mikrolokacija:

1. Područje pećine Popšički pešter, sistema Jezavai pećine Samar-proglašeni su spomenicimaprirode.

2. Zona svrljiške klisure, sa svrljiškim gradom i crkvom Sv. Ilije kod Niševca, izvori, kupalište Bajica, kao i “kotlovi” na reci Belici-abijentalna su celina intergralne zaštite proglašenih spomnika kulture i neposrednog prirodnog okruženja,retka klisura Ždrelo, strmih i stenovitih litica u kojoj se nalazi ohlađeni termalni izvor Banjica koji se koristi kao kupalište u letnjim mesecima, i tkz. “kotlovi” na reci Belici, prirodni su fenomen povezanih protočnih bazena.

3. Područje Prekonoške pećine i ravne peći-proglašeni su spomenici prirode iznad sela Prekonoga

4. Područje ponornice reke Svrjiški Timok,prirodni je fenomen poniranja i izviranja ove reke

Slika :Popšički pester i Prekonoška pećina



Slika : “kotlovi” na reci Belici

Slika : “ponornica” Svrljiški Timok

2.8. Nepokretna kulturna dobraNa planinskom području opštine Srljig nalazi se osam nepokretnih kulturnih dobara, a

sliku o spomeničkom nasleđu upotpunjuje i veći broj nepokretnosti koje uživaju predhodnu zaštitu.

Nepokretna kultura dobra-spomenici kulture

1. Zgrada sa apotekom u ulici Dr. Milenka Hadžića broj 222. Crkva Sv. Iije kod Niševca3. Rašinački manastir sa crkvom Sv. Arhangela u Pirkovcu-Popšica4. Svrljiški grad kod Niševca5. Kuća u kojoj je živeo i radio narodni heroj Dr. Milenko Hadžić u ulici Dr. Milenka

Hadžića broj146. Grob sa spomenikom Dr. Mileka Hadžića7. Stara Guglova vodenica u selu Niševac8. Grnčarskavodenica u Svrljigu



Slika: Manastir Pirkovac i Svrljiški grad kod Niševaca

2.9. Osnovne karakteristike pejzaža

U centralnom delu rejona protiče reka Svrljiški Timok, koja protiče kroz opštinu Svrljig. Duž rečnog korita raspostranjene su različite vrsta drveća – hrast lužnjak, crna jova, vrba… U rejonu koji pripada brežuljkasto – brdskom pojasu pretežno su zastupljene šume hrasta, cera, bukve…U rejonu aluvijalnih ravni u dolini Svrjiškog Timoka uzgajaju se različite poljoprivredne kulture, najčešće pšenica i krmno bilje. Ovaj rejon predstavlja najplodnij deo svrljiške opštine.

2.10. Naseljenost i koncentracija stanovništva

Svrljigjeopštinakojajenapopisuiz 2011. godineimala 14.249 stanovnikaismanjilajebroj(za18.033stanovnika) za 55,9% uodnosunapopisiz 1948. godine. Veći relativan pad imalo je 9 opština, a veće smanjenje apsolutnog broja šest opština u republici Srbiji. U odnosu na popis iz 2002. godine (17.284 stanovnika) smanjen je broj za 17,6%, i veći pad broja imalo je 12 opština u Republici Srbiji.

Svrljig je na popisu iz 1884 godine imao 20.083 lica, što znači da je sadašnji broj manji za 30%. To takođe znači da je sadašnji broj uporediv sa stanjem oko 1850. godine.Najveći broj stanovnika Svrljig je imao na popisu iz 1953. godine, a veći broj rođenih od umrlih imao je do kraja šezdesetih godina prošlog veka. U 2012 godini rođeno je pet puta manje beba neo u 1961 godini, dok je broj umrlih povećan sa 241 na 299 godišnje. Sada umire pet puta više nego što se rodi u ovoj opštini.

Stanogradnja je bila intenzivna u Svrljigu, pa se u 1971. godini gradilo 155 stanova i kuća, u 1981. evidentirano je 192, u 1991. novih 171 objekata, da bi broj bio smanjen na 42 u 2002. godini, a u 2009. godini nije evidentiran ni jedan novi objekat za stanovanje.

Broj zaposlenih u Svrljigu, u pravnim licima, smanjen je sa 4.970 lica u 1989. godini na 1.475 u 2012, a u industriji sa 2.937 na 763 lica. Kao i u većini opština sa manjim brojem stanovnika preduzetnici i kod njih zaposleni imaju relativno veliki udeo u ukupnom broju zaposlenih, te ih je u martu 2013. bilo 679 u ukupnom broju od 2.197 zaposlenih lica.



U opštini Svrljig 97,2% stanovništva čine Srbi, 1,1% Romi, nisu se izjasnili ili je nepoznato još 1,4%, a 0,3% su pripadnici 13 naroda. Interesantno je da Mađara nije bilo na popisu iz 2002 godine, a u 2011. ih je bilo 9.

2.11. Postojeći privredni i stambeni objekti i objekti infrastructure

Infrastruktura

Opština Svrljig pored samog grada Svrljiga ima još 38 naseljenih mesta.Privatni objekti su preovlađujući tip stanovanja, uglavnom su to privatni stambeni objekti, kuće i mali broj stambenih zgrada. Sela su razuđena, tako da je oko trećine seoskih naselja udaljeno preko 20 km od centra Svrljiga. Kroz teritriju opštine Svrljig prolaze državni putevi :I B reda broj 35 Požarevac -Svrljig-državna granica sa Albanijom, u dužini 22 km i IIA reda broj 222 Vrelo-Svrljig-Jabukovo ravnište.



3. OPIS KARAKTERISTIKA PROJEKTA

3.1.Opis prethodnih radovaPrethodni radovi obuhvataju prikupljanje odgovarajuće dokumentacije nadležnih

organa , ustanova i institucija kao i zakoni i pravilnici koji se odnose na regulisanje predmetnog projekta a koji su specificirani u poziciji "zakonska regulativa".

3.2. Fizičke karakteristike objekta na lokacijiGrađevinski objekti na lokaciji DP„Svrljig“ITK u Svrljigu, ul. Vase Albanca 175, list

nepokretnosti br.4035 KO Svrljig KP.br.2585 Svrljig površine 2 ha 78 ari 54m2 i to: 1. Zgrada tekstilne industrije kotlarnica i mazutara broj zgrade 13 , površine u osnovi

91 м2 (PR), sa pravnim statusom objekta koji ima odobrenje za upotrebu2. Zgrada tekstilne industrije kotlarnica i mazutara broj zgrade 14 , površine u osnovi

46 м2 (PR), sa pravnim statusom objekta koji ima odobrenje za upotrebu3. Zgrada tekstilne industrije —nadstrešnica i garaža broj zgrade 15 , površine u osnovi



151 м2 (PR), sa pravnim statusom objekta koji ima odobrenje za upotrebu6. Zgrada tekstilne industrije —nadstrešnica broj zgrade 18 površine u osnovi 242 м2

(PR), sa pravnim statusom objekta koji ima odobrenje za upotrebu7. Zgrada tekstilne industrije —proizvodna hala broj zgrade 19 , površine u osnovi 242

м2 (PO+PR), sa pravnim statusom objekta koji ima odobrenje za upotrebu

Prepis lista nepokretnosti broj: 2583 K.O. Svrljig od 22.07.2016. god. (Prilog) Prepis lista nepokretnosti broj бр.40З5 КО Svrljig 2585 K.O. Svrljig od 10.12.2015.

god. (Prilog)

Slika 4: FREE FASHION GR

Firma FREE FASHION GR osnovana je 2008 godine u Svrljigu. Osnovni proizvodni program ove tekstilne fabrike je teksas. Svrljig je grad koji je nekada bio poznat po razvijenoj tekstilnoj industriji. U duhu tradicije Svrljiga, firma nastavlja proizvodnju tekstila, a dizajn i kvalitet proizvoda prepoznatljiv je u modnom miljeu. Firma proizvodi farmerice po najvišim evropskim standardima i najveći deo proizvodnje namenjen je izvozu.Primarna proizvodnja fokusirana je na pantalone (farmerice). Kroz celokupan proces proizvodnje koji je zasnovan na krojenju, šivenju, obradi i pranju.



Obrada materijala (teksas) sastoji se od enzimskog neutralisanja i pranja materijala, omekšavanja sušenja, koji nakon dorade i pakovanja biva skladišten i konačno isporučen krajnjem kupcu. Prodajni asortiman obuhvata: Pantalone,farmerice,košulje, majce, bermude.Roba se nabavlja na domaćem, i na stranom tržištu kroz organizovani uvoz. Firma ima partnerske odnose sa prodavcima iz Grčke, i skoro sav proizvodni program namenjen je izvozu.

Firma FREE FASHION GR se sastoji se od: Magacina materijala Krojnica Šivara Odeljenje za obradu tekstila Odeljenje za doradu i pakovanje

Magacin materijalaNakon prijama materijala vrši se klasifikacija i sortiranje po boji i drugim

karakteristikama samog materijala.KrojnicaU ovom delu materijal se seče električnim vibracionim testerama prema krojnim slikama.ŠivaraU šivari se vrši izrada gotovog proizvoda sastavljanjem krojnih delova – detalja

električnim mašinama za šivenje. U šivari ima 27 mašina za šivenje. Odeljenje za obradu tekstilaObrada tekstila i farbanje najkompleksniji su deo proizvodnje. Farbanje tekstila bazira

se na tehnologiji nanošenja boje u vodenom rastvoru pri povišenoj temperaturi uz stalno mešanje materijala. Obrada kreće pranjem materijala i enzimskim nijansiranjem do željenog efekta. Obradu nastavljamo nanošenjem sloja rastvora kalijum-permanganata ili natrijum-hipohlorita radi postizanja modnih efekata. Nakon toga se vrši neutralizacija natrijum – metabisulfitom. Materijal se posle neutralizacije ispira vodom i pere praškom. Nakon ponovnog ispiranja i omekšavanja radi pobošanja fizičkih karakteristika, material je spreman. Iz ovog dela proizvodnje potiču otpadne vode, kapacitet otpadne vode je 60-70 m3 na dan.

Dorada i pakovanje Odevni predmeti nakon obrade u daljem procesu proizvodnje dolaze u odeljenje za

doradu i pakovanje.U odeljenju za doradu vrši se otklanjanje zaostalih konaca sa materijala. Vrši se našivanje spoljašnjih kožnih etiketa kao i ugradnja dugmadi i nitni. U daljem procesu dolazimo do peglanja – sortiranja – deklarisanja završnog proizvoda. Nakon kontrole kvaliteta proizvodi se pakuju u vreće ili kutije i transportuju preko prevoznika do kupaca.Na navedenoj lokaciji i površini izvršena prenamena obradivog poljoprivrednog zemljišta u nepoljoprivredne svrhe, na osnovu čl.25.stav3. Zakona o poljoprivrednom zemljištu. (Prilog)

3.3. Tehnološki postupak sistema za preradu otpadnih voda

Kapacitet

U navedenom objektu je planirano da se izvrši instaliranje nove opreme za prečišćavanje otpadnih voda – bio blok kapaciteta 100 m3/dan. Površina odeljenja za obradu tekstila iznosi 300 m2.

Tehnološki postupak se sastoji iz sledećih faza:



1. Prijem otpadne vode u bazen za taloženje sa mehaničkom filtracijom2. Sistem za aeracionu filtraciju3. Kompresor4. Sistem za doziranje folikulanata5. Sistem za ceđenje i pravljenje „briketa“ od otpada

Vođenje procesa prerade otpadne vode

1. Prijem otpadne vode u bazen za taloženje sa mehaničkom filtracijom

U procesu obrade materijala u odeljenju za obradu u sve procese uključena je voda. Nakon obrade kao nus-produkt dobijamo otpadnu vodu. Otpadne vode se od odeljenja za obradu transportuju do objekta za prečišćavanje otpadnih voda pvc cevima dužine50m prečnika ϕ = 300 mm.Bazeni za taloženje

Otpadne vode po dolasku do objekta za prečišćavanje prvo se mehanički filtriraju i ulaze u bazen za taloženje kapaciteta 64 m3. Mehanička filtracija vrši se filterima od perforiranog prohroma dimenzija 400mm x 800 mm. Nakon taloženja posle 30 min otpadna voda se pomoću pumpi uvodi u filter za redukovanje hlorida (filter sa ispunom od aktivnog uglja i zeolita dimenzija –visine 2000mm, prečnika ϕ= 250mm) a nakon toga, voda se uvodi u sistem za prečišćavanje otpadnih voda.

Tehologija prerade tehnološke otpadne vode

2. Sistem za aeracionu filtraciju

Posredstvom napredne tehnike osmišljen je uređaj za razlagajuću aeracionu filtraciju koji se koristi za tretman otpadnih voda kapaciteta 100m3/dan. Sistemom se vrši uklanjanje suspendovanih materija i soli iz otpadne vode. Otpadne vode prečišćavaju se i od koloidnih jedinjenja i drugih štetnih supstanci. Sistemska separacija kroz čvrsto-tečno i tečno-tečno stanje dali su zavidne rezultate.

Slika5: Sistem za razlagajuću aeracionu filtraciju (flotaciona komora eng.)

Napredni sistem za aeraciju – barbituriranje pod povećanim pritiskom omogućava otklanjanje štetnih uticaja u otpadnoj vodi. Daljim putem kroz sistem fluid stize u flotacionu komoru u kojoj se pritisak izjednačava sa atmosferskim. U ovom koraku vodu smo pripremili za dodavanje koagulanata (gvožđe(III)hlorid i aluminijumsulfat) (prema analizi otpadnih voda iz odeljenja za obradu tekstila koagulanti se doziraju u malim količinama, pa kao takvi



ne mogu narušiti kvalitet vode). Koloidni sistemi obrazuju se tokom procesa farbanja tekstila i ostaju kao višak koji sam materijal nije apsorbovao, u otpadnoj vodi. Koagulanti deluju u prisustvu barbituriranog vazduha sa koloidnim sistemima, ostacima razne vrste i drugim česticama sa kojima obrazuje velike molekule – klastere. Klasteri zbog manje gustine i komprimovanog vazduha plivaju na površini i kao takvi bivaju otklonjeni iz otpadne vode. pomoću SKIMERA (perforirani rešetkasti sakupljač otpada) (slika 6).

Posle tretmana otpadna voda se upumpava u sud sniženog pritiska – saturator. Otpadna voda koja je u prethodnom delu prerade bila izložena varijabilnom pritisku u sudu sniženog pritiska saturiše se vazduhom niskog pritiska. Saturacija je proces razlaganja fluida zasićenjem vazduhom. Nakon saturacije otpadna voda nastavlja da kruži kroz flotacionu komoru pod dejstvom pumpe i kreće se u suprotnom smeru. Na taj način pumpajući se u drugom smeru od vode koja ulazi u komoru dolazi do prelazka kroz zonu – talas redukovanih pritisaka na početku flotacione komore, gde sekundarno dolazi do pospešivanja aeracije oslobađanjem sitnih mehurića vazduha prečnika ϕ = 5 – 20µm . Mehurići vazduha na svome putu ka površini interaguju sa štetnim uticajima vezuju se i omogućavaju im da plutaju na površini. Na površini sve štetnosti efikasno uklanjanja SKIMER (perforirani rešetkasti sakupljač otpada)Otpad u tekstilnoj industriji bazira se u osnovi na tkaninama i koncima, prirodnog kao i veštačkog porekla. Mogu se naći i zaostaci nakon obrade (boje, prašak, enzimi, omekšivači, dispergatori) koji svi zajedno čine štetne uticaje u vodi.

Slika 6: SKIMER

Nakon odstranjivanja pomoću skimera otpad se transportuje do mašine za izdvajanje otpada, voda se vraća u sistem za prečišćavanje a briketi (otpad se nakon ceđenja i presovanja pretvata u brikete čvrstog otpada) bivaju manualno odstranjeni i sa njima se postupa prema zakonskoj regulativi Republike Srbije.

Sistem za razlagajuću aeracionu filtraciju

Količina 1Model Sistem za razlagajuću aeracionu filtraciju - 10Materijal Čelik sa antikorozivnom zaštitomDimenzije 4000 x 1200 x 1200mmSnaga 4,47 kW



Kvalitet vode posle sistema za prečišćavanje propisan je Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje(„Службени гласник РС”, бр. 67/11, 48/12 i 1/16)

Pumpe za voduOtpadne vode nakon taloženja pomoću pumpi ulaze u sistem za prečišćavanje. Unutar

sistema za razlagajuću aeracionu filtraciju instalirane su dve pumpe jedna konstantno radi dok je druga na čekanju i pali se ako ima potrebe.

Vodena pumpa 1 Vodena pumpa 2 Q=5m3/h Q=5m3/h H=5m H=5mSnaga N=0,75 kW Snaga N=0,75 kW

AeracijaPo dolasku otpadna voda odlazi u flotacionu komoru u kojoj se vrši aeracija.

Flotacionu komoru čine dve ploče koje imaju za cilj provetravanje otpadne vode. U procesu provetravanja, a pod normalnim atmosferskim pritiskom, dolazi do izdvajanja dela rastvorljivih gasova iz sirove vode (H2S, CO2, NH3-slobodni i dr.) tj. dolazi do degazacije čime se u mnogome poboljšavaju organoleptička svojstva vode. Tok i brzina vode na aeratorskim pločama stvara mali vakuum čime vazduh biva usisan u vodeni tok.

Provetrena voda zbog povećanja sadržaja Fe2+, Mn2+ i NH3, zahteva unos dovoljne količine kiseonika kako za oksidaciju i istaložavanje Fe2+→Fe3+, kao i za stvaranje biofilma na filterskoj ispuni koji je nepohodan za uklanjanje NH3 i Mn.

Stehiometrijske potrebe za kiseonikom:Ulazni parametri

Koncentracija Fe2+ u sirovoj vodi max 0,1 mg/lKoncentracija Mn2+ u sirovoj vodi max 1,0 mg/lKoncentracija NH3 u sirovoj vodi max 0,3 mg/lUkupne čvrste materije 2 mg/l

*- Saturacija je process razlaganja fluida zasićenjem vazduhom.

Q=70 m3/danM(NH3) =11 g/mol 11g(NH3)................7g(N)atN =7 g/mol 0,1.............................xatH =1 g/mol 11:7=0,1:x

x=0,09mg/lx=0,25mg/l max. koncentracija azota u

vodi koji potiče iz amonijaka

Oksidacija gvožđaKod oksidacije sa vazduhom odigravaju se sledeći hemijski procesi:

1. Oksidacija 2Fe2+ + 1/2 O2 + H2O→ 2Fe3++2OH-



2. Hidroliza Fe3++3H2O→Fe(OH)3+3H+

3. Flokulacija: stvaraju se flokule ferihidroksida koje se lako taložeSumarna reakcija oksidacije gvžđa bi bila:4Fe2++O2+2H2O+8HCO3

-→4Fe(OH)3talog +8 CO2..........( 1)

Ukoliko je u vodi gvožđe prisutno u obliku bikarbonata [Fe (HCO3)2], u procesu hidrolize dolazi do oslobađanja ugljene kiseline (H2CO3), tako da se pH vrednost pomera u kiselo područje.

H++HCO3→CO2+H2OTeorijski potrebna količina kiseonika za oksidaciju Fe2+

Iz jednačine (1) sledi:4×55,85 : 32 = 1: xx = 0,14g O2

Kako se na postrojenju ne koristi čist kiseonik već vazduh to će potrošnja vazduha biti iskustveno preporučena vrednost 5 l vaz/1g Fe2+. Brzina oksidacije gvožđa zavisi od pH vrednosti i ona raste prema alkalnom području. Ukoliko dođe do smanjenja pH vrednosti ispod 5 gotovo je nemoguća oksidacija sa vazduhom. Formirane teško rastvorne flokule ferihidroksida (Fe(OH)3) odnosno oksihidrata(Fe2O3×H2O) odvajaju se iz vode filtracijom kroz filter.

Oksidacija manganaOksidacija mangana vazdušnim kiseonikom u otpadnoj vodi je neznatna i

neprimenjiva je uzimajući u vidu pH vrednost sirove vode. Pri pH vrednosti od 9,5 jonu Mn2+

je potrebno vreme retencije u bazenu za oksidaciju oko jedan sat. Za razliku od mangana, gvožđe se potpuno oksidiše za oko 15 minuta pri pH od 7,5-8,0, a sve pod uslovom da nije u mešavini sa organskim materijama (POM).Kako bi se ubrzao proces oksidacije, sirovoj vodi se dozira jako oksidaciono sredstvo KMnO4 (kalijum permanganat).

Reakcija oksidacije mangana (Mn2+) sa kalijumpermanganatom je sledeća:3Mn2++2KMnO4+2H2O 5MnO2(talog)+2K++ 4H+..........( 2 )Jedan deo suspendovanih čvrstih materija (talog) nastaje pri protoku otpadne vode u

bazen za aeraciju.Teorijski potrebna količina kiseonika za oksidaciju Mn2+:Iz jednačine (2) sledi:3 x 54,94 : 2 x 118,94 = 1 : x x = 1,443 g Iz bazena za aeraciju voda se prelivom može odvesti u bazen za ponovno korišćenje

vode povratnog pranja.U bazen za aeraciju (poz.1 na Tehnološkoj blok šemi) vrši se uzorkovanje i merenje

parametara (toC, pH,O2,Mn) bazena

Pomoćni sistemi

3. Kompresor U firmi FREE FASHION GR spremni su savremeni – visokokvalitetni industrijski

kompresori namenjeni industrijskim aplikacijama a takođe koji svoj doprinos pružaju u projektima zaštite životne sredine (sistemi za prečišćavanje otpadnih voda i dr.)Kompresorske glave izrađene od sivog liva kao i drugi delovi kompresora izrađeni od nerđajućeg čelika garantuju pouzdanu proizvodnju kvalitetnog komprimovanog vazduha na duži vremenski period. Kompresor je sastavljen od ventilskih ploča i pločica, glave, klipnog tela i rezervoara.Snaga: 5,5 V 400 – 4 kW



Usisni kapacitet: 653 l/minPritisak: 11 bara Zapremina rezervoara: 270 l

4. Sistem za doziranje folikulanata Sistema za doziranje folikulanata sastavni je deo sistema za razlagajuću aeracionu

filtraciju, u kome kako je gore navedeno u jednom od koraka krucijalno je prisustvo folikulanata i izdvajanje klastera – kompleksa između folikulanata i štetnih uticaja prisutnih u vodi. Folikulanti se dodaju manuelno a količina je direktno uslovljena kapacitetom u datom momentu. Hemikalije koj se koriste u sistemu su gvožđe (III) horid(FeCl 3) u količini od 5kg/mesečno, odnosno 60kg/godišnje, i alumnijum oksid (Al 2O3) u količini od 4kg/mesečno, odnoso 48kg/godišnje.

Slika7: rezervoar folikulanata

5. Sistem za ceđenje i pravljenje „kolača“ od otpada

Sistem za pravljenje briketa od otpada važan je deo Sistema za prečišćavanje jer bez njega ne bismo mogli odstraniti čvrst otpad. Sistem za pravljenje kolača od otpada izrađen je od nerđajućeg čelika. Kada se uključe pumpe one otpadnu vodu sa visokom koncetracijom generisanog otpada nastalom u procesu aeracione filtracije uvode u filtere od tekstila u kojima se posredstvom uljanog klipa pneumatske pumpe vrši ceđenje. Nakon ceđenja formira se kolač otpada, a filtrat odnosno voda se vraća u sistem za prečišćavanje otpadnih voda. Kolač se nakon otvaranja filtera oslobađaju pod dejstvom gravitacione sile. Kolač otpada zbog visokog stepena materijala (pamuk, konci, sintetička vlakna) u njima mogu da se koriste kao izolacioni materijal,ili se sa njima postupa po zakonskoj regulativi Republike Srbije.

Slika 8: Sistem za ceđenje i pravljenja kolača od otpada



3.4. Vrsta, količna i tehnologija tretiranja odpadnih materija

3.4.1. Gasoviti otpadU toku izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda moguća je pojava

emisije prašine usled izvođenja građevinskih radova. Rešenje za minimizaciju prašine je zaštitni sistem prskanja vodom onih mesta na kojima u datom momentu postoji mogućnost nastanka ili uskovitlavanja prašine.

U toku redovnog rada postrojenja za preradu otpadne vode, ne očekuje se emisija zagađujućih materija u vazduh. Zagađivanje vazduha je moguće jedino u slučaju akcidenta, odnosno požara većeg obima.

3.4.2. Tečni otpadU toku izgradnje postrojenja za preradu vode na gradilištu se ne očekuje pojava

tečnog otpada koji bi imao značajniji štetan uticaj na životnu sredinu. Zagađivanje je moguće jedino u slučaju akcidenta, odnosno izlivanja većih količina ulja iz građevinske mehanizacije koja vrši radove na izgradnji objekata za sistem za prečišćavanje otpadnih voda.

U toku redovnog rada sistem za prečišćavanje otpadnih voda javljaju se tehnološke otpadne vode i atmosferske vode.

a) Tehnološke otpadne vode

Nakon instalacije sistema za prečišćavanje otpadnih voda prečišćena voda ispušta se gravitaciono u kanalizacionu mrežu. Kvantitet izlaznog efluenta meri se meračom protoka u okviru sistema za prečišćavanje. Kvalitet izlaznog efluenta propisan je Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje(„Службени гласник РС”, бр. 67/11, 48/12 i 1/16). Tečni otpad koji generiše predmetna tehnologija prilikom normalne eksploatacije objekta je tehnološka otpadna voda od obrade i pranja tekstila. Ove otpadne vode su nisko opterećene prirodnim organskim materijama.Neočekujesenegativanuticajvodaiztehnološkogprocesaodeljenjazaobradutekstilanapovršinskevode.

b) Atmosferske vode

Atmosferske vode je potrebno separatno odvoditi sa objekata sistemom horizontalnih i vertikalnih oluka od pocinkovanog lima na slobodne površine na lokaciji.

3.4.3.Čvrst otpadU toku izgradnje objekta i instalaije sistema za prečišćavanje otpadnih voda prilikom

izvođenja zemljanih radova doći će do stvaranja viška iskopanog materijala koji će se odvoziti na predviđenu stalnu deponiju na 5km udaljenosti.



U toku redovnog rada - postrojenja za preradu vode na izvorištu postojaće: otpad iz sistema za prečišćavanje i čvrst komunalni otpad.

Otpad iz sistema za prečišćavanje

Zaostaci nakon obrade kao i sitni delići materijala, vezani pomoću folikulanata, pumpama bivaju otpremljeni do sistema za ceđenje i izdvajanje “kolača” od otpada.Sistem je izradjen od legiranog čelika i ceđenje se vrši posredstvom hidrauličnih presa.Kolač otpada gravtaciono se oslobađa sa polja, a manuelno dislocira na propisano mesto prema zakonskoj regulativi Republike Srbije. Količna generisanog otpada 7-8 kg / mesečno.

Produkcija i količina kolača od otpada koji se može okarakterisati kao bezopasan otpad u ovom sistemu zavisi o više faktora, a njeova dislokacija će se vršiti u sklad sa važećim propisima “Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada (Sl. Glasnik RS br. 56/10) kao i prema “Zakonu o upravljanju otpadom” (Sl. Glasnik RS br. 14/16)

Čvrst komunalni otpad

U toku redovne eksploatacije predmetnog objekta usled svakodnevne aktivnosti zaposlenog osoblja neminovno dolazi do stvaranja raznog komunalnog otpada kao što je׃otpadni papir, otpadni kancelarijski materijali, smeće od čišćenja proizvodnih pogona i poslovnog prostora, otpaci hrane i dr.

Komunalni otpad redovno odlagati u kontejner na određenom mestu u okviru lokacije i privremeno čuvati do preuzimanja od strane nadležnog Javnog komunalnog preduzeća radi odvoženja na sanitarnu deponiju. Kontejnere komunalnog otpada postaviti na mestu gde će biti vidljivi i lako dostupni službi JKP i neće smetati pristupu interventnih vozila u slučaju eventualnog požara ili pružanja hitne pomoći.

4. PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA RAZMATRAO

Alternative za lokaciju nisu razmatrane iz prostog razloga što lokacija već duži niz godina predstavlja industrijsku zonu.

kompatibilnost sa već postojećim sistemom proizvodnje kompletnost tehnološkog procesa uklanjanja svih nepoželjnih primesa koje bi

direktno ili indirektno mogle ugroziti zdravlje ljudi sigurnost u snabdevanju, odnosno mogućnost povećanja kapaciteta ove fabrike u

doglednoj budućnosti upotreba najoptimalnijih rešenja pri korišćenju hemikalija, koje uz pridržavanje

određenih sigurnosnih mera ne mogu ugroziti životnu sredinu

Uzimajući u obzir razne kombinacije i postupke za prečišćavanje otpadne vode do konačnog kvaliteta vode koji zadovoljava zakosku regulativu, investitor se zajedno sa projektantom odlučio za ovaj prethodno opisani tehnološki proces.



5. PRIKAZ STANJA ŽIVOTNE SREDINE NA LOKACIJI I BLIŽOJ OKOLINI

5.1.Kvalitet životne sredine na područiju Svrljiga

Zemljište je multifunkcionalni sistem sastavljen od organskih i neorganskihmaterija, živih organizama i proizoda njihove interakcije. Korišćenjem zemljišta čestodolazi do poremećaja ravnoteže pojedinih njegovih sastojaka, što dalje dovodi do procesanjegovog oštećenja. Zagađenje zemljišta sa aspekta zaštite životne sredine i zaštite zdravljastanovništva ima trostruki značaj: preko zagađenog zemljišta zagađuju se vode, vegetacija -posebno vegetabilne životne namirnice, a zagađenje zemljišta određenim hemijskimsastojcima remeti se eko-sistem, kao i biološki procesi u zemljištu i vodama.

Na ovom području formirani su raznovrsni tipovi zemljišta, forme i varijeteti, uzavisnosti od različitih reljefskih i klimatskih uslova, vegetacije i veoma složenegeološke građe ovog terena.Na ispitivanom području dela teritorije jugoistočne Srbije, u okviru koga se nalazi ipodručje prostornog plana opštine Svrljig prisutan je mali broj industrijskih objekata kojisu potencijalni zagađivači zemljišta. Osim ovih zagađivača, na poljoprivrednimgazdinstvima postoje uslovi za zagađenje zemljišta putem intenzivne i nekontrolisaneprimene agrohemijskih sredstava.

5.1.1. Kvalitet površinskih vodaNa teritoriji Prostornog plana najznačajniji površinski vodotok je SvrljiškiTimok.

Svrljiški Timok nastaje spajanjem Turije, Manojličke i Okrugličke reke. Od sastavaizvorišnih krakova pa do Niševca, teče po širokoj aluvijanoj ravni. Na ovom sektoru primaIzvorsku reku sa desne strane, a sa leve prihvata vode kratkih pritoka koje hrane vrela izsupodine Svrljiških planina, zatim Pravačku reku i Kalnicu. Kod Niševca se probija krozkanjonsku klisuru dugu 1200 m, a nizvodno od nje protiče kroz Palilulsku kotlinu, u kojoj saleve strane prima Belicu i Trstenicu. Po izlasku iz kotline teče Svrljiškom klisurom ikod Knjaževca se spaja sa Trgoviškim Timokom. Ukupna dužina Svrljiškog Timoka je 56 km,a teritorijom opštine Svrljig teče na sektoru između Periša i Palilule, dužinom od oko31 km. Prosečan pad na uzdužnom profilu između izvora (770 m) i ušća (209 m) je 6,3%, dokna sektoru toka preko teritorije opštine Svrljig prosečan pad iznosi 7,5%. Na 716 km2prostranoj površini sliva Svrljiškog Timoka formira se 488 km tokova, što znači da jegustina rečne mreže u slivu 668,7 m/km2.Na Svrljiškom Timoku postoji jedna vodomerna stanica u Rogoštu. Iako se nalazinekoliko kilometara nizvodno od teritorije opštine Svrljig, podaci sa ove stanice suzadovoljavajući za sagledavanje hidroloških karakteristika. Srednji mesečni vodostaji iproticaji na Svrljiškom Timoku, sa vodomerne stanice u Rogoštu, ukazaju na jedan maksimum(u martu) i jedan minimum (u septembru), pa prema tome pripada umereno kontinentalnojvarijanti pluvionivalnog režima.Režim proticaja, kako to pokazuje prethodna tabela, ima slično kretanje. Maksimalni proticaji u martu i aprilu vezani su za intenzivno otapanje snega i pojačano izlučivanje padavina. Minimalni srednje mesečni proticaji javljaju se u septembru. U toku leta Svrljiški Timok ne oskudeva vodom, jer ga hrane pritoke koje donose vodu iz kraških vrela.Srednja godišnja amplituda je izrazita i iznosi 6,57 m3/sec,



dok srednje godišnji proticaj se kreće oko 3,64 m3/sec. Minimalnom proticaju odgovara specifična izdašnost sliva od 2,90l/sec/km², a maksimalnom proticaju izdašnost od 20,3 l/sec/km². Prema gornjim podacima na sliv Svrljiškog Timoka se prosečno godišnje izluči 740 mm taloga po kvadratnom metru. Oko 40% izlučenih padavina otiče površinski, a 60% se gubi isparavanjem.

5.1.2. Zagađenost vazduhaNa području Prostornog plana ne vrši se merenje i kontrola kvaliteta vazduha, pa

sezagađenje može dati samo kao procena na osnovu postojanja potencijalnih zagađivača napodručju Plana.Izvori zagađenja vazduha mogu se podeliti na sledeće:- Tačkasti izvor predstavlja izolovanu tačku sa velikom emisijam zagađujićih materija,kao što su industrijski pogoni, toplane, kotlarnice, servisi, skladišta i sličnoili, bez obzira na jačinu emisije, industrijski pogoni sa određenim specifičnimtehnnologijama proizvodnje (hemijski i metalurški pogoni i dr.);- Površinski izvor predstavljen je grupom određenog broja malih izvora, raspoređenihpo određenim zonama sa višeporodičnim, kolektivnim stanovanjem i određenimposlovnim funkcijama, kao što su ložišta za zagrevanje stambenih prostorija iliautomobilski saobraćaj sa malom gustinom;- Linijski izvor zagađenja predstavlja automobilski, autobuski, železnički i aviosaobraćaj velike gustine na gradskim primarnim saobraćajnicama, kao i na velikiminfrastrukturnim koridorima koji povremeno tangiraju ili prolaze kroz samanaselja.Na kvalitet vazduha na području Plana izvori zagađenja vazduha se zbog slaberazvijenosti Opštine, mogu svesti na ne tako veliki uticaj drumskog saobraćaja, kućnihindividualnih ložišta i divljih deponija.Najintenzivniji saobraćaj se obavlja državnim putem I reda od Niša prema Knjaževcu,državnim putevima II reda Svrljig - Aleksinac i Svrljig - Bela Palanka i put u pravcuKnjaževca preko Belog potoka.

Sumpor dioksid je jedan od najčešćih polutanata prisutnih u vazduhu. Najznačajnijiantropogeni izvor sumpor dioksida je sagorevanje fosilnih goriva. Pri sagorevanju ovihgoriva oslobađa se sumpor koji u vazduhu uglavnom oksidiše u sumpor dioksid. Premapravilniku o graničnim vrednostima („Službeni glasnk RS“, br. 54/92, 30/99 i 19/2006),granična vrednost imisije za sumpor dioksid na godišnjem nivou iznosi 50 μg/m³ zanastanjena područja i 30μg/m²/24h, za nenastanjena i rekreativna područja. Uz sumpordioksidznačajni polutant u vazduhu je čađ čija granična vrednost na godišnjem nivou iznosi 50 μg/m³za nastanjena područja i 30μg/m²/24h za nenastanjena i rekreativna područja. Graničnevrednosti imisije za ostale česte polutante koji su posledica saobraćaja, su: za ugljenmonoksid vrednost iznosi 3mg/m³ za nastanjena i nenastanjena područja, za azotne okside jevrednost 60 μg/m³ za nastanjena područja i 50μg/m³ za nenastanjena područja, a sve na osnovu Regulative o graničnim vrednostima, regulisanih metoda merenjazagađenosti vazduha i beleženja dobijenih rezultata (Službeni glasnik RS ,br. 54/92 i br.19/06).

5.1.3. Komunalna bukaNacionalno zakonodavstvo, tehnički propisi i standardi, svojom

aktuelnošćuobezbeđuju sve preduslove da fenomen buke u životnoj sredini bude tretiran na nivou visokorazvijenog društva. Prema pravilniku o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini (Službeniglasnik RS, br.54 od 8. VIII 1992.), dozvoljena vrednost nivoa buke za sredinu u kojoj čovek boravi je 40 dB za dan i 35 za noć. Merenje nivoa se vrši metodama koje su propisane u standardu JUSU.J6.090.



Područje plana je sa značajnim akustičkim opterećenjem u blizini bitnih putnih i železničkih trasa. Najintenzivniji saobraćaj se obavlja državnim putem I reda od Niša prema Knjaževcu, državnim putevima II reda Svrljig- Aleksinac i Svrljig- Bela Palanka i put u pravcu Knjaževca preko Belog potoka.

Što se tiče železničkog saobraćaja, na osnovu izvrešenih analiza na ovom području, prislobodnom prostiranju zvuka, granična vrednost od 65dB za dan postiže se na udaljenosti oko 85m.Ostale vrednosti poterebnog rastojanja za dostizanje graničnih vrednosti prema JUS U.J6.205date su u tabeli. Na području opštine postoji jednokolosečna regionalna železnička pruga(Niš)-Crveni Krst-Zaječar-Prahovo-Pristanište.

Pored prostornog položaja državnog puta i pruge kojim se na području Plana obavljanajfrekventniji saobraćaj na merodavni nivo buke pored karakterističnog saobraćajnogopterećenja utiču i sledeći elementi: procentualno učešće teretnih vozila i autobusa uukupnom broju vozila, korekcioni faktor za brzinu kretanja, karakteristika površine kolovoza injegovog nagiba, korekcioni faktori za refleksiju i apsorpciju zvuka itd. Vibracije u znatnomanjoj meri negativno utiču na stanje životne i radne sredine od buke, ali ovaj kriterijum uodređenim situacijama može predstavljati relevatnu činjenicu u smislu namene planiranihobjekata. Negativne posledice vibracije uglavnom se ispoljavaju u dve osnovne sfere uticaja: kaouticaj na ljude i kao uticaj na objekte. Posledice vibracija na ljude se ogleda kroz direktnamehanička dejstva promenljivog ubrzanja na pokretne delove čovečijeg tela kao i kroz sekundarna biološka i psihološka dejstva usled nadražaja i oštećenja nervnih receptora. Negativniefekti vibracije na građevinske objekte ogledaju se prvenstveno u zamoru materijala, koji dovodido skraćenje veka njihovog trajanja.

5.1.4. Količina i struktura otpadaKoličinaistrukturaotpadauslovljenajenivoomekonomskeisocijalnerazvijenosti, strukturomaktivnostikojeseobavljajuugraduioblikomprostorneorganizacijegrada. Sapromenamaovihuticajnihfaktoramenjaćesekoličinaistrukturaotpadaka.Pouzdana evidencija o posebnim tokovima otpada na teritoriji grada Svrljiga ne postoji. Veći deo industrijskog otpada koji preduzeća ne mogu da koriste u ponovnom procesu ili kaosekundarnu sirovinu deponuje se na gradsku deponiju (smetlište), bez evidentiranja takvog otpada.Ne postoje precizni podaci o količinama ove vrste otpada. Opasan otpad,preduzeća najčešće skladište u krugu svojih fabrika ili radionica, a veliko je pitanje kolika je bezbednost tako skladištenihmaterijala.U ovu vrstu otpada ubrajaju se hemikalije čiji je vek upotrebeistekaoi koje mogu bitiopasne po životnu sredinu i zdravlje ljudi itd.Značajan problem predstavlja, a tek će predstavljati posle izgradnje Regionalne deponije, rukovanje specifičnim i drugim opasnim otpadom, pod kojim se podrazumeva medicinski otpad, olovni akumulatori, stare gume, elektronski uređaji, otpad životinjskog porekla, itd.Poseban problem i potencijalnu opasnost za ljudsko zdravlje predstavlja postupanje sa medicinskim otpadom. Sve vrste medicinskog otpada (infektivni, krv i derivati krvi, lekovi,patoanatomski opad, oštri predmeti i drugi medicinski instrumenti idr), odlažu se bez dovoljno tretmana na gradsku deponiju, što je sa aspekta zaštite životne sredine i zdravlja stanovništva neprihvatljivo.

Naosnovuutvrđenihkoličinaivrstaotpadaka, kaoiprojekcijekoličina, alternativnihprocesatretiranjaotpadakainjihovihtehnološkihiekonomskihkarakteristikaproblemotpadauSvrljgumogućejerešavatisanitarnimdeponovanjemnapostojećojdeponijidonjenogiskorišćenjaineutralizacijomotpadaka, reciklažomotpada.

Otpad koji se javlja iz tehnološkog procesa biće preuziman od strane ovlašćenog preduzeća za kategorizaciju i klasifikaciju takvog otpada i njegovo konačno zbrinjavanje, sa kojim je firma FREE FASHION GR doo sklopila Ugovor.



5.1.5. Prostorne graniceMogućirizikzbogeksploatacijepostrojenja za prečišćavanje otpadne vode,

pokazujedasesvineposredniuticajijavljajuuodređenimgranicamauodnosunaprostornipoložaj. Ovegraniceprvenstvenozaviseodtehnološkogprocesa, primenjenihsirovina, morfološkihkarakteristikaterena, metereološkihuslovairazmatranihpotencijala. Zonauticajajegeneralnonajužaupogledupotencijalavezanihzavazduh (materijalnoienergetskozagađenje), anajširakodpotencijalatla.

Zaplaniranekapaciteteistrukturu, kaoizamorfološkekarakteristikeprostora, razmatranopodručjeistraživanjauodnosunazdravstveniaspektjeteritorijaSvrljiga.

Područjeistraživanjauslučajuakcidentnihsituacijaješireidefinisanojeveličinomakcidenta, karakteristikamaterena, metereološkimparametrimautomtrenutkuisl.

Međusobna poveznost faktora na projektnoj lokacijiPredmetnu zonu karakteriše niska gustina stanovanja. Stambeni objekti su na

bezbednoj udaljenosti. Najbliži stambeni objekti se nalaze na oko 300m od predmetnog kompleksa.Koncentracija stanovništva na predmetnoj lokaciji zavisi pre svega od broja zaposlenih i korisnika usluga kao i od broja učesnika u saobraćaju na okolnom putu. Preko navedenog puta predmetni kompleks je dobro saobraćajno povezan sa širim okruženjem.

Sa aspekta florističkog sastava na samoj lokacijidelimično je otklonjen biljni pokrivač a i nalaze sevrste koje su dobro adaptirane na antropogeno prisustvo. Faunu čine vrste koje su dobro adaptirane na stalno antropogeno prisustvo.

Slika 9 : KO 2583 Svrljig

Za predmetnu lokaciju, neposredno ali i šire okruženje nema rasploživih podataka o stanju životne sredine obzirom da nisu vršena posebna istraživanja.Stanje životne sredine se može proceniti na osnovu abiotičkih faktora životne sredine, identifikacije izvora zagađenja i na osnovu karakteristika vegetacije na predmetnoj lokaciji i u okruženju.Kao mobilni izvor aerozagađenja identifikovan je saobraćaj na državnomputu i na samoj lokaciji.Obzirom na karakteristike lokacije (dobru provetrenost), može se proceniti da ni pri najnepovoljnijim meteorološkim uslovima koncentracija specifičnih polutanata atmosfere poreklom iz izduvnih gasova iz dostavnih i otpremnih vozila neće dostizati GVE.Kao stacionarni izvor zagađenja možemo identifikovati kotlarnicu predmetnog Projekta kao i kotlarnice individualnih ložišta iz neposrednog okruženja.

Povećana buka i vibracije se mogu očekivati:- tokom istovara sirovina i manipulacije na otvorenom prostoru,,



- rada mašina i uređaja.Obzirom da će frekvencija dostavnih vozila biti povremena, može se reći da

ugrožavanje životne sredine ovim izvorom nije od posebnog značaja.U blizini lokacije firme Free fashion G.R. nalazi se reka Svrljiški Timok.Nakon

instalacije naprednog sistema za prečišćavanje otpadnih voda prečišćena voda ispusta se gravitaciono u kanalizacionu mrežu. Kvantitet izlaznog eflenta meri se meračem protoka u okviru sistema za prečišćavanje. Kvalitet izlaznog eflenta propisan je Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje(„СлужбенигласникРС”, бр. 67/11, 48/12 i 1/16).

Ne očekuje se negativan uticaj vodaiz tehnološkog procesa odeljenja za obradu tekstila na površinske vode.

6. OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH ŠTETNIH UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU

Analiza i vrednovanje postojećeg stanja životne sredine kao i procena mogućih uticaja koji su posledica eksploatacije kapaciteta koji su predmet Studije pokazuju da se do kvantifikovanih podataka može doći na osnovu sveobuhvatne analize.

Da bi značaj svakog od uticaja mogao biti na odgovarajući način kvantifikovan neophodno je za konkretne uslove svakom uticaju pridružiti niz pokazatelja koji po prirodi stvari treba da predstavljaju egzaktne veličine koje se zatim jednostavno koriste u procesu definisanja potrebnih mera zaštite. Deo problematike odnosa postrojenja za preradu vode i životne sredine leži u činjenici da se za pojedine uticaje, za koje znamo da postoje, ne mogu odrediti egzaktni pokazatelji i da se deo ili pak kompletan uticaj odvija u sveri subjektivnog odnosa.

Ono što je na prvi pogled jasno jeste činjenica da svi uticaji nemaju istu težinu uvažavajući konkretne prostorne odnose analiziranog sadržaja objekta.Navedene činjenice pokazuju da se razjašnjenje odnosa u domenu problematike životne sredine može očekivati ukoliko se svaki od navedenih kriterijuma analizira u konkretnim prostornim odnosima i postupcima kvantifikacije dovede do reprezentativnog pokazatelja.

Uvažavajući konkretne lokacijske uslove, namenu površina u okviru GUP-a kao i osnovne zakonitosti merodavnih odnosa u okviru većine kriterijuma kojim se definiše odnos postrojenja za preradu vode - životna sredina, a na osnovu kvantifikovanih pokazatelja specificirani su i zahtevi u pogledu potrebnih mera zaštite.

S obzirom da objekat tek treba da se gradi očekuje se izvestan negativni uticaj objekta na životnu sredinu u fazi izvođenja radova.

Uticaj postrojenja za preradu vode može se sagledati i u toku redovnog rada i u akcidentnim situacijama.U toku rada i posluživanja postrojenja mogu se javiti niz opasnosti i štetnosti, koje u slučaju neblagovremene i neefikasne intervencije ili primene neadekvatne zaštite, mogu biti štetne za radnike koji rade, a takođe i za stanovništvo, okolinu, itd. Opasnosti i štetnosti koje mogu da se jave su:

o opasnost i štetnost od nepravilno dimenzionisane opreme i instalacijeo opasnost i štetnost od izbijanja požarao opasnost pri transportu materijala i sirovinao opasnost od nepravilnog dejstva električne strujeo opasnosti i štetnosti opasnih materija na ljude,



o opasnost od zagađenja okoline t.j.o opasnost od terorističkih napadaZa predmetni zahvat analizom tehničko – tehnološke dokumentacije utvrđeni su mogući

negativni uticaji , a to su :• MOGUĆI UTICAJI TOKOM GRADNJE

– materijali, buka i vibracije,ulja i maziva,građevinske mašine,ponašanje radnika itd.• MOGUĆI UTICAJI TOKOM EKSPLOATACIJE

- manipulacija hemikalijama- manipulacija otpadnim muljem- uticaj buke i vibracija (vozila, pumpe...itd.)

6.1. Uticaj na kvalitet vazduha, voda, zemljišta, nivoa buke, intenziteta vibracija, toplote i zračenja

6.1.1. Uticaj na kvalitet vazduha

6.1.1.1. Uticaj na kvalitet vazduha u toku izgradnje

Osnovni vid zagađenja vazduha u toku izgradnje postrojenja za preradu vode je prašina koja prvenstveno potiče od rada građevinkih mašina i transporta građevinskog materijala. Drugi vid zagađenja vazduha potiče od gasova koji su posledica odvijanja saobraćaja.Građevinski radovi na izgradnji PPV mogu predstavljati izvor prašine koja se stvara kao posledica: utovara i transporta građevinskog materijala.Količina oslobođenih sitnih frakcija, njihov transport kroz vazdušnu sredinu i uticaj na životnu sredinu zavise od velikog broja parametara od kojih su za konkretnu lokaciju i primenjeni tehnološki postupak od prvorazrednog značaja granulometrijski sastav frakcija i tehnološki proces izgradnje.Ponašanje prašine u vazduhu je prvenstveno funkcija njihove sposobnosti taloženja koja pak zavisi od gustine i prečnika čestica.S obzirom na zakonitosti taloženja čestica u mirnom vazduhu moguće je očekivati da čestice prašine veće od 10 mikrometara u mirnom vazduhu brzo sedimentiraju pod uticajem sile gravitacije, čestice od 1 do 10 mikrometara sedimentiraju po Stoksovom zakonu, konstantnom brzinom i imaju osobinu da duže lebde u vazduhu, dok čestice od 0,1 do 1 mikrometar ne sedimentiraju već stalno lebde u vazduhu po zakonu Braunovog kretanja i imaju sposobnost difuzije sličnu gasovima.Na osnovu dosadašnjih iskustava i literaturnih podataka moguće je očekivati da će se čestice prečnika većeg od 50 mikrometara istaložiti na rastojanjima do 50 metara, čestice od 20 mikrometara do udaljenosti od 200 metara, čestice od 10 mikrometara će se taložiti na rastojanjima do 500 metara, a sitnije čestice se mogu pojaviti i na mnogo većim rastojanjima.

Na osnovu tehnološkog procesa koji je usvojen za analizirani objekat moguće je izneti sledeće činjenice relevantne za moguće zagađenje vazduha mineralnim česticama:Prašina u radnom prostoru je neminovna pojava obzirom na vrstu poslova koji se obavljaju i materijala sa kojima se radi. Pažljivom manipulacijom sa sirovinama moguće je znatno smanjiti koncentraciju prašine.

Što se tiče emisije štetnih gasova, para, neprijatnih mirisa i prašine radi se o malim koncentracijama zagađivača koji se, što se tiče uticaja na životnu sredinu mogu zanemariti.



6.1.1.2. Uticaj na kvalitet vazduha u toku eksploatacijePošto ovaj zahvat nema emisija u toku eksploatacije može se reći da ovaj tehnološki

proces prećišćavanja tehnološke vode, neće imati značajan negativan uticaj na vazduh.

6.1.2. Uticaj na kvalitet voda i zemljišta

Vode (podzemne) - Najveće koncentracije zagađivača koje se mogu očekivati potiču od atmosferskih voda sa manipulativnih površina. S obzirom da se tehnološki procesi odvijaju unutar postrojenja atmosferske vode sa kompleksa nisu opterećene uljnim materijama. Za prikupljanje i odvođenje kišne vode sa saobraćajnice i platoa ispred objekta projektom je predviđena kišna kanalizacija sa betonskim slivnicima sa slivničkim rešetkama. Atmosferske vode je potrebno separatno odvoditi sa objekata sistemom horizontalnih i vertikalnih oluka od pocinkovanog lima na slobodne površine na lokaciji.

Tečni otpad koji generiše predmetna tehnologija prilikom normalne eksploatacije objekta je tehnološka otpadna voda od obrade i pranja tekstila.Ove otpadne vode su nisko opterećene prirodnim organskim materijama.

Način tretmana i ispuštanja otpadnih voda prilikom izgradnje, a kasnije eksploatacije je rešen posebnom instalacijom za sakupljanje tehnoloških voda, njihovim tretmanom u postrojenju i ispuštanjem u gradsku kanalizacionu mrežu.

Zemljište - Građevinske mašine i kamioni će se kretati po predviđenim putanjama, direktan uticaj na tlo može biti izražen prvenstveno kroz akcidentno isticanje goriva, ulja i maziva koje značajno može zagaditi zemljite. Stoga se nalaže redovan pregled i remont kamiona i građevinskih mašina u toku gradnje, a takođe i posebna pažnja zaposlenih prilikom zamene ulja i pretakanja goriva. Da bi se izbeglo prosipanje naftnih derivata i ugrožavanje zemljišta i voda odnosno životne sredine na prostoru lokacije ne vršiti popravke transporntih sredstava (automobila, kamiona i sl.).

Međutim, izgradnjom se predviđaju velike količine iskopane zemlje, koje moraju biti adekvatno odvežene i deponovane. U toku izgradnje se mora voditi računa da se moraju preduzeti radnje u skladu sa najboljim raspoloživim tehnikama,kako bi se efekti uticaja sveli na najmanju moguću meru. Kako se radi o dubinskim iskopima moraju se preduzeti planske mere zaštite okolnih objekata i instalacija. Odlaganje materijala od iskopa mora se izvesti planski na komunalnu deponiju kao pokrivni materijal,ili upotrebiti u drugu svrhu za šta je potrebno dobiti dozvolu od nadležnog organa. Takođe je važno preduzeti sve mere čišćenja kamiona (točkova) koji sa gradilišta izlaze na regionalni put.

U normalnim okolnostima predmetni projekat neće imati značajne negativne uticaje na zemljište i vode u toku njegovog redovnog rada.

6.1.3. Uticaj nivoa buke i intenziteta vibracija na okolinu

Pod štetnom bukom podrazumeva se svaki zvuk čiji nivo izmeren na određenom radnom mestu ili prostoru prelazi dopuštene nivoe propisane Pravilnikom. Buka može delovati vrlo ometajuće i odvlačiti pažnju od rada za koji je potrebno povećanje koncentracije. U ekstremnim slučajevima može rezultirati i fizičkim poremećajem. Svaki prostor u kome se radi – boravi mora biti odgovarajuće zaštićen od prostorne udarne buke, prema SRPS U.J.6.201 – akustika u građevinarstvu.



Zona Namena prostoraNivo buke u dB (A)

za dan i veče

1. Područja za odmor i rekreaciju, bolničke zone i oporavilišta, kulturno-istorijski lokaliteti, veliki parkovi 50

2. Turistička područja, kampovi i školske zon 50

3. Čisto stambena područja 55

4. Poslovno-stambena područja, trgovačko-stambena područja i dečja igrališta 60

5. Gradski centar, zanatska, trgovačka, administrativno-upravna zona sa stanovima, zona duž autoputeva, magistralnih i gradskih saobraćajnic 65

6. Industrijska, skladišna i servisna područja i transportni terminali bez stambenih zgrada

Na granici ove zone buka ne sme

prelaziti graničnu vrednost u zoni sa kojom se graniči

Tabela :Granične vrednosti indikatora buke na otvorenom prostoru

Buka koja nastaje radom transportnih sredstava i građevinskih mašina u toku izgradnje postrojenja za preradu vode je privremenog i kratkotrajnog dejstva tj. traje dok traju građevinski radovi.

Prilikom završetka i puštanja u funkciju postrojenja i pored više izvora buke potrebnih za tehnološki proces (pumpe različitih kapaciteta, itd.) procena je da će nivo buke biti u dopuštenim granicama (50 – 60 dB ), samim tim što se ti uređaji nalaze u zatvorenim prostorima (pogon za tretman, pumpne stanice,šahtovi...itd.),koji su građeni od materijala sa dobrom zvučnom izolacijom.U prilog činjenici da vrednost buke i vibracija neće odskakati od dopuštenih vrednosti ide činjenica da je u noćnim satima uobičajeno smanjena potrošnja vode u proizvodnji i te da ni ovi izvori buke i elastičnih talasa neće kontinuirano biti u funkciji.Preduzeti propisane mere za zaštitu zaposlenih od buke u radnom prostoru tj. radnoj okolini. Dok što se tiče uticaja buke koja potiče od postrojenja za preradu vode ne očekuje se da će životna sredina biti ugrožena obzirom da konstrukcija objekta predstavlja dovoljnu barijeru prostiranju zvučnih talasa.

Do pojave vibracija može doći i u slučaju kada se saobraćajnicama kreću vozila koja dovoze hemikalije i odvoze otpadni mulj,ali ove vrednosti su znatno niže nego one u javnom saobraćaju jer su i brzine kretanja manje.Kod ove vrste objekata nema nikakvog rizika od vibracija u toku redovnog rada objekta.

6.1.4. Uticaj toplote i zračenja ( jonizujuća i nejonizujuća ) na okolinu

Toplota koju emituju elektromotori mašina i motori SUS utovarnih i transportnih sredstava u toku rada može se zanemariti, jer se radi o niskotemperaturnoj emisiji toplote konvektivnim mehanizmom prenosa sa zagrejanih površina motora na okolni vazduh i relativno maloj količini toplote koja ne može značajno uticati na životnu sredinu.



Elektromagnetna zračenja koja se povremeno emituju pri uključivanju / isključivanju električnih mašina i koja se emituju u toku rada elektromotornih pogona zbog slabog intenziteta nemaju značajan uticaj na životnu sredinu pa se kao takva mogu zanemariti.

6.2. Uticaj na zdravlje stanovništvaUticaj projekta u toku njegove eksploatacije na stanovništvo u okolini lokacije može se sagledati posredno preko uticaja predmetnog projekta na vazduh, zemljište i vode kao i preko emisije buke i vibracija.Koncentracije zagađivača koje se ispuštaju u životnu sredinu, kao i intezitet buke koji se generiše u okviru lokacije, prema našim procenama mogu se svesti u dozvoljene granice.

Sigurno je da rad objekta neće uticati na pogoršanje uslova života u obližnjem naselju, kao ni na raseljavanje stanovništva zbog negativnih uticaja.

6.3. Uticaj na meteorološke parametre i klimatske karakteristikePromene mikroklimatskih karakteristika u području koje je obuhvaćeno analizom

nastale kao posledica izgradnje objekata mogu se posmatrati samo u domenu striktno lokalnih obeležja. Radi se dakle o mikroklimatskim karakteristikama koje su posledica egzistencije objekta u prostoru i nastaju prvenstveno zbog veštačkih tvorevina koje svojim volumenom izazivaju posledice koje unose promene u relativno ustaljene mikroklimatske režime.Osnovni mikroklimatski pokazatelji koji se mogu registrovati u okolini objekta (temperatura, vlažnost, isparavanje, zračenje), pokazuju ustaljene zakonitosti koje važe i u konrketnim prostornim odnosima.

S obzirom na prethodno iznesene činjenice mogu se očekviati lokalni uticaji koji neće imati izraženo negativno delovanje.

6.4. Uticaj na ekosistemPotreba da se istraže svi negativni uticaji koji su posledica eksploatacije objekta

zahteva i istraživanja mogućih negativnih uticaja u domenu faune. Ovi uticaji posledica su nekih već kvantifikovanih kritrijuma (buka, aerozagađenje, zagađenja voda i tla, zauzimanje površina, i dr.) koji svoj uticaj izražavaju u odnosu na postojeća staništa, ali su i posledica nekih specifičnih kriterijuma koji su svojstveni fauni određenog područja.Kod analiziranja postojećeg stanja utvrđeno je da u okviru predmetnog područja nema zaštićenih prirodnih dobara, a ni međunarodno značajnih područja, uključujući i prirodna dobra planirana za zaštitu i da nije od posebnog interesa istraživanje mogućih uticaja u ovom domenu.

Na ovom nivou studije postupak kvantifikacije uticaja na floru moguć je samo kroz definisanje površina sa potpunim gubitkom vegetacije, površinama sa izmenjenom vegetacijom i površinama autohtone vegetacije pod određenim uticajima. Potpuni gubitak vegetacije je na površinama koja je obuhvaćena objektima i betoniranim platoima.

Do direktnog uticaja na floru i faunu reke ne može doći zbog udaljenosti.Odabir ove lokacije za postrojenja za preradu vode neće imati bitnog uticaja na

životinjski eko-sistem ovog područja, odnosno na biljni i životinjski svet u odnosu na celokupan predeo imajući u vidu da to nije stanište posebnih biljnih i životinjskih vrsta.

6.5. Uticaj na naseljenost, koncentracije i migracije stanovništvaImajući u vidu da je prva grupacija stambenih objekata na udaljenju od 300 metara

od kompleksa postrojenje za preradu vode, stanovništvo ne može biti znatno izloženo riziku usled realizacije predmetnog projekta.



6.6. Uticaj na namenu i korišćenje površinaNavedena činjenica, kao i činjenica da su, naročito obradive površine, limitirane u

smislu raspoloživih količina, dovela je do potrebe za razmatranjem ovog pokazatelja. U procesu definisanja mogućih uticaja potrebe za zauzimanjem površina se moraju sagledati i sa ekološkog stanovništva i preduzeti odgovarajuće mere u smislu mogućih svođenja uticaja na najmanju moguću meru.

Problematika zauzimanja površina neophodnih za postrojenje za preradu vode predstavlja bitan parametar merodavan za definisanje odnosa proizvodnje i životne sredine.

Prezentirani podaci pokazuju da je zauzimanje površina uticaj koji u sklopu svih okolnosti nema određenu težinu jer je prerada tehnološke otpadne vode od prioritetnog značaja.

6.7. Uticaj na komunalnu infrastrukturuMogućih značajnijih uticaja projekta na komunalnu infrastrukturu nema.

6.8. Uticaj na prirodna dobra posebnih vrednosti i nepokretnih kulturnih dobara

U neposrednoj blizini postrojenja za preradu vode nema prirodnih dobara posebnih vrednosti koji bi mogli biti izloženi uticaju eksploatacije postrojenja za preradu vode.

6.9. Uticaj na pejzažne karakteristike područjaVizuelni efekti

Problematika vizuelnih zagađenja kao kriterijum odnosa analiziranog objekta i životne sredine postaje aktuelna jer odlike slike predela predstavljaju kvalitativni činilac koji bitno doprinosi kvalitetu projektnog rešenja ili se pak javlja kao elemenat degradacije uređenih i ustaljenih odnosa.

Postrojenje za preradu vode u vizuelnom smislu remeti pejzažne karakteristike kako u fizičkom tako i u psihološkom smislu.

Konačne stavove u pogledu uticaja planiranog objekta na pejzažne karakteristike prostorne celine koja obuhvata analizirane moguće je sistematizovati u okviru činjenica da se ne mogu očekivati negativni uticaji u domenu promene morfoloških karakteristika i subjektivnog doživljaja prostora.

Pošto ovaj zahvat nema nikakvih efluenata i emisija, osim prethodno opisane prečišćene otpadne vode i mulja, koji se u dobroj meri može podvesti kao prirodno prisutan i koji se deponuje na za to propisanu i odobrenu lokaciju, može se reći da ovaj tehnološki proces prećišćavanja tehnološke otpadne vode, neće imati značajan negativan uticaj na vodu, zemljište, biljne i životinjske sisteme, kako na predmetnoj lokaciji tako i u okolini.



7. PRIKAZ OPASNIH MATERIJA, NJIHOVA KOLIČINA I KARAKTERISTIKE, MERE PREVENCIJE I PRIPRAVNOSTI I ODGOVORNOSTI NA UDES

Akcidentne situacije mogu nastati u slučaju:zemljotresa,namerno ili stohastično nastalih havarija,namerno ili stohastično nastalih požara iterorističke aktivnosti.

Da bi eliminisali namerne ili stohastičke havarije pri projektovanju i izgradnji se preduzimaju rešenja kako bi se ove akcidentne situacije neutralisale ili smanjile. Kod ovakvih objekata mora biti razvijen sistem postupaka u ovakvim situacijama, a svi zaposleni moraju biti obučeni za ponašanje u mogućim akcidentnim situacijama. Mogućnost pojave udesa nekontrolisanim izlivanjem fluida iz instalacija može biti uzrokovana sledećim faktorima:

Nepažljivim ili nepropisnim rukovanjem elementima instalacije, posebno delovima opreme - ljudski factor.

Proboj fluida iz delova instalacija, posebno opreme, loša ili neadekvatna zaptivenost instalacija, slabljenje hermetičnosti i sl.

Proboj na materijalu od koga je izrađena instalacija zbog lošeg ili neodgovarajućeg kvaliteta ili neodržavanja.

Nepropisna montaža. Intenzivna korozija. Pomeranja tla usled sleganja ili zemljotresa itd.Pod nekontrolisanim izlivanjem fluida podrazumeva se prosipanje veće količine

tečnih materijala van instalacije ili ispuštanje veće količine gasovitih supstanci u atmosferu. Termin «veća količina» je uslovan i valja ga ceniti u odnosu na svaki pojedinačni materijal u funkciji posledica koje može izazvati kao i u odnosu na vreme reagovanja obučenog osoblja na kompleksu.

Uzevši u obzir da je prilikom rada projekta obavezno prisustvo operatera, udesne situacije se uočavaju na vreme i brzo se reaguje.

Uticaj požarnog akcidentaUzroci požarnog akcidenta u predmetnom objektu, mogu biti:

- neispravnost el.instalacija i- ljudski faktor (neodgovornost i nedisciplina zaposlenih u pogledu protivpožarne bezbednosti)

Požar može pored mogućih materijalnih i ljudskih žrtava imati za posledicu indirektno zagađenje vazduha produktima sagorevanja raznih materija prisutnih u požarom ugroženom prostoru (toksični oksidi hlora, zapaljivi gasovi ili pare nastali u slučaju požara kalijum permanganata i dr.).

U toku požara stepen zagađenja vazduha je teško predvideti jer je u funkciji požarom zahvaćene količine gorivih materija, vrsta materija, intenziteta i trajanja požara.

Zagađenje vazduha produktima sagorevanja požarom zahvaćenih materija je značajno u periodu trajanja požara u okvirima mikrolokacije, dok gledano sa makrolokacijskog aspekta nema značaja.



Uticaj akcidenata izlivanjem tečnih materijala

Prerada tehnološke opadne vode se vrši na betoniranoj podlozi u strogo kontrolisanim uslovima tako da kontakt sa zemljištem i podzemnim vodama je malo verovatan. Do ovog udesa može doći nepredvidivo.

Verovatnoća pojave akcidenta je mala.Udesna situacija koja može nastati na predmetnoj lokaciji Projekta, a može se

predvideti je: požar i isticanje otpadnih voda, odnosno prosipanje flokulanata.U akcidentnim situacijama prouzrokovanim havarijom ili neispravnošću nekog od

elemenata opreme može doći do nekontrolisanog isticanja otpadnih voda ili prosipanja koagulanata, što bi dovelo do kratkotrajnog zagađenja zemljišta na području mikrolokacije dok na makrolokacijskom planu ovo zagađenje ne bi imalo značajnog uticaja.

Uticaj čvrstog otpada

Ukoliko zakaže dinamika zbrinjavanja čvrstog otpada može doći do ugrožavanja životne sredine i to: gomilanja ostatka od tretmana tehnoloških otpadnih voda gomilanja ambalaže gomilanja sekundarnih sirovina, zatrpavanje korisnog prostora, zaprečavanje prolaza gomilanja komunalnog otpada, raspadanja, emisije neprijatnih mirisa, narušavanje čistoće,ugrožavanje čistoće, stvaranje ružnog utiska o objektu itd.

Iz tog razloga potrebno je preduzeti odgovarajuće mere date ovom studijom radi redovne evakuacije odnosno zbrinjavanja čvrstog otpada.

Za postrojenje za preradu tehnološke otpadne vodedefinisane moguće akcidentne situacije koje bi mogle prouzrokovati nesreću širih razmera, ugroziti životnu sredinu su :

Moguće nekontrolisano isticanje hemikalija u vodu za piće i okolinu Moguće situacije prirodnih katastrofa (poplave, zemljotresi ... itd.)

Pri izgradnji ovog kompleksa i pri njegovoj eksploataciji i investitor i izvođač su dužni da se pridržavaju standarda i propisa koji se odnose na standarde sigurnosti, a što se naročito odnosi na :

Izgradnju objekata i ugradnju kvalitetne opreme Poštovanje svih standarda iz oblasti protivpožarne zaštite i bezbednosti i zdravlja

na radu Dobru stručnost i obučenost zaposlenih Saradnju sa specijalizovanim institucijama za ovu vrstu delatnosti Poštovanje standarda u ugradnji materijala otpornih na seizmičke uticaje (marka

betona, armatura itd.)

7.1. Prikaz potencijalno opasnih materija i njihovih karakteristika i količina

Opasnost po životnu sredinu može da predstavlja nekontrolisano isticanje otpadnih voda i prosipanje koagulanata: Gvožđe III hlorid i Aluminijum oksid.



7.1.1. Otpadna vodaHemijskom analizom je utvrđeno da kvalitet ispitivane otpadne vode zadovoljava

odredbe Uredbe o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. Glasnik RS, br. 67/2011, 48/2012 i 1/2016) odnosno vrednosti ispitivanih hemijskih parametara ne prelaze Uredbom propisane koncentracije (Izveštaj o ispitivanju otpadnih voda Institut za javno zdravlje Niš, Centar za higijenu i humanu ekologiju, br. O-135 od 25.3.2016. - Prilog)

7.1.2. Gvožđe(III) hloridBezbednosne mere u slučaju nekontrolisanog prosipanja hemikalija

Lične mere zaštite: Izbegavati udisanje praha, ne udisati prah, izbegavati dodir sa supstancom. Omogućiti ulazak svežeg

vazduha u zatvorene prostorije.

Mere za zaštitu životne sredine: Ne dopustiti da uđe u

kanalizacijuPropisi za čišćenje/apsorpciju: Pokupiti u suvom obliku. Ukloniti na odgovarajući način

za hemijski otpad. Poćistiti zahvaćenu površinu. Količina materije koja se upotrebljava u tehnološkom procesu prerade otpadnih voda je: cca 5 kg/nedeljno.

IdentifikacijaCAS registarski broj 7705-08-0

SvojstvaMolekulska formula Cl3FeMolarna masa 162.2 g mol−1

Gustina 2,9 g/cm³Tačka topljenja 306 °CTačka ključanja 315 °C

Rastvarači Dietil etar, Voda, Metanol, Aceton,Etanol

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

7.1.3. Aluminijum oksid (Al2O3)

Aluminijum oksid (Al2O3) je neorgansko hemijsko jedinjenjealuminijuma koje se javlja u dve modifikacije:

α-Al2O3 (korund) je postojanija modifikacija, koja se odlikuje velikom tvrdoćom (9 stepeni u Mosovoj skali). Njegova temperatura topljenja iznosi 2040°C, a temperatura ključanja 3300°C. Dobro provodi toplotu, otporan je na dejstvo hemijskih supstancija, ne rastvara se u kiselinama. Nastaje usled prženja na 1000°C modifikacije &gamma.

γ-Al2O3 je beli prah nerastvorljiv u vodi a rastvorljiv u jakim kiselinama. Dobija se prženjem aluminijum hidroksida. Ima amfoterne osobine. Iz njega se elektrohemijskom metodom dobija metalni aluminijum.

Aluminijum oksid je glavni sastojak boksita najvažnije rude aluminijuma.Njegov alaun se koriste kao abraziv kod šmirgl papira.



Aluminijum-oksidBezbednosne mere u slučaju nekontrolisanog prosipanja hemikalija

Lične mere zaštite: Izbegavati udisanje prahaMere za zaštitu životne sredine: Ne dopustiti da uđe u

kanalizacijuPropisi za čišćenje/apsorpciju: Pokupiti u suvom obliku. Ukloniti na odgovarajući način

za hemijski otpad. Poćistiti zahvaćenu površinu. Izbegavati nastajanje prašine.

Količina materije koja se upotrebljava u tehnološkom procesu prerade otpadnih voda je:

cca 5 kg/nedeljno.

OpšteMolekularna formula Al2O3

CAS registarski broj 1344-28-1Osobine1

Molarna masa 101,96 g/molAgregatno stanje čvrsto

Gustina 3,97 g cm−3

Tačka topljenja 2054 °CTačka ključanja 2980 °CRastvorljivost nerastvoran

Rizičnost

1 Gdje god je moguće korištene su SI jedinice. Ako nije drugačije naznačeno, dati podaci vrijede pri standardnim

uslovima.

7.2. Mere prevencije, pripravnosti i odgovornosti za udesMere prevencije od izbijanja požara

Požar u predmetnom objektu može se preduprediti ukoliko se preduzmu sve potrebne preventivne mere za sprečavanje požarnog akcidenta. Drugim rečima rizik od izbijanja požara se može svesti na nivo neznatnog rizika ukoliko se preduzmu dole navedene preventivne mere za sprečavanje požarnog akcidenta:- disciplina zaposlenih po pitanju protiv-požarne odgovornosti,- postavljanje tabli upozorenja u požarno ugroženim prostorima,- redovna kontrola ispravnosti električnih instalacija objekta i električnih uređaja,- redovna kontrola ispravnosti predviđene PP opreme za suvo gašenje požara,- redovna kontrola ispravnosti instalacije za gašenje požara,- fiksni i mobilni telefonski sistem za poziv u pomoć najbliže profesionalne vatrogasne jedinice,

- obezbeđena stalna prolaznost ( rasčišćenost ) prilaza svim objektimaStandardom SRPS Z.CO.012 klasifikuju se materije u pogledu opasnosti pri požaru,

odnosno opasnosti u pogledu zapaljivosti. Opasne materije u pogledu požara su one koje se na atmosferskom pritisku i normalnoj temperaturi mogu lakše ili teže zapaliti i dovesti do pojave požara ili u uslovima požara potpomagati njegov razvoj.KONCEPCIJA GAŠENJAo Gašenje početnih požara: mobilni vatrogasni aparati TIPA S.o Gašenje požara manjih razmera: mobilni vatrogasni aparati TIPAS.o Gašenje većih požara: hidrantima u akciji učestvuju zaposleni obučeni za dejstvo.o Gašenje većih požara: u akciji učestvuju zaposleni obučeni za dejstvo i profesionalni

vatrogasci (gradska vatrogasna jedinica).Napomena: Korišćenje vode u cilju gašenja i hlađenja samo uz prethodno isključenje

električne energije.



Planom uzbunjivanja treba definisati mere i akcije koje će se preduzeti po dojavi o nastanku požara:o upozorenje licima radi privremene evakuacije,o uzbunjivanje najbliže vatrogasne brigade,o uzbunjivanje ovlašćenih lica sa posebnim dužnostima.

Osnovni principi, preventivne zaštite od požara prilikom rukovanja zapaljivim materijama su:o zabraniti pušenje,o zabraniti upotrebu otvorenog plamena,o zabraniti korišćenje alata koji varniči,o obezbediti dovoljan broj sanduka sa peskom i odgovarajućim alatom.

OPREMA ZA GAŠENJE POŽARAProjektom su za potrebe protivpožarnog obezbeđenja predviđeni unutrašnji hidranti

koji pri eventualnom gašenju požara rade sa količinom vode od 2,5 l/sec i nadzemni spoljni požarni hidrant koji pri eventualnom gašenju požara radi sa količinom vode od 5,00 l/sec.

MOBILNA OPREMA ZA GAŠENJE POŽARAS obzirom na vrstu požara koja se može očekivati u objekta izabrana je sledeća

mobilna oprema:o Aparati za gašenje prahomo Aparati za gašenje ugljen dioksidomo Pesak io Protivpožarno ćebeU slučaju izvođenja zavarivanja koristiće seprotivpožarni paravani.

KLASIFIKACIJA POŽARA PREMA VRSTI ZAPALJIVIH MATERIJA (SRPS Z.CO.003)Standardom SRPS Z.C.003 utvrđuje se klasa požara prema vrsti materija koje mogu

biti obuhvaćene požarom. Standardom su predviđena i odgovarajuća sredstva za gašenje prema pojedinim klasama požara.

Prema zapaljivim materijama koje mogu biti obuhvaćene požarom mogući su požari: Klasa B (požari zapaljivih tečnosti), Požari na elektroinstalacijama.

U zavisnosti od navedenih klasa požara vrši se izbor odgovarajućeg sredstva za gašenje požara.

Kao podesno sredstvo za gašenje tečnih materija (ulja, maziva, boja, lakova, razređivača i dr.) upotrebiti penu, suvi prah, ugljendioksid, a za hlađenje raspršenu vodu.

Požari na električnim uređajima i instalacija kad nisu pod električnim naponom, mogu se gasiti ugljendioksidom kao najpodesnijim sredstvom. Upotrebu vode kao sredstva za gašenje isključiti, jer predstavlja posebnu opasnost.

Kod gašenja požara je najosnovnije da se najpre suzbije plamen i da se spreči širenje požara. Mlazničari ne smeju duboko da prodiru u ugrožene prostore zbog opasnosti od iznenadnog širenja požara.Pre gašenju požara, potrebno je koristiti aparate lične zaštite disajnih organa (zbog razvijanja štetnih gasova SO2, CO, CO2 i sl.) a za gašenje požara koji mogu da prerastu u srednje i velike obavezna je upotreba i zaštitne vatrootporne odeće za prilaz i intervenciju na žarištu.Nakon lokalizacije požara treba detaljno pregledati mesto i objekat gde je požar nastao, kako bi se otkrila i ugasila eventulano zaostala skrivena žarišta požara. U tom cilju treba organizovati vatrogasnu stražu, koja će obezbeđivati zgarište i susedne prostore.



Mere prevencije od curenja ili izlivanja tečnih materijalaPostupanje sa hemijskim materijama sprovodi se na način i po postupku koji neće

predstavljati rizik od zagađenja voda, zemljišta i vazduha, a koji se može izbeći radi zaštite zdravlja ljudi i životne sredine.

Prolivanje-prosipanje hemijskih materija može da se javi kao posledica grube greške u radu ili pucanja suda. Izlivanje tečnosti koja ima karakter opasnog otpada može dovesti do zagađenja zemljišta, površinskih i podzemnih voda, tako da je neophodno preduzimati odgovarajuće mere.

U slučaju da grubom greškom dođe do prolivanja-prosipanja neke od vrsta hemijskih materija na površinu ista će se posutu odgovarajućim absorbentom (suvi pesak, sunđer, drvena strugotina, kreda u prahu, suve krpe, pucval, ili slični upijajući materijal). Absorbent će biti pokupljen i odložen u sud za ovu vrstu opasnog otpada.

Sa opasnim otpadom, sakupljenim otpadnim fluidima ili iskorišćenim adsorbentima postupati u skladu sa Pravilnikom o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada (Sl. glasnik RS 92/10).

Mogućnost nastanka ove vrste udesa je veoma mala uz primenu odgovarajućih preventivnih mera, pravilnika i uputstava za rad. Ukoliko ipak dođe do prosipanja hemijskih materija, primeniće se sve mere propisane u poglavlju 8.2. “ Mere koje će se preduzeti u slučaju udesa”, podtačka 8.2.2. “Mere u slučaju izlivanja tečnosti koje imaju karakter opasnog otpada”.

Mere otklanjanja posledica udesa – sanacija udesa

Mere sanacije požarnog akcidenta

Ukoliko je usled propusta u primeni preventivnih mera ili iz nekog drugog razloga ipak došlo do požarnog akcidenta postupiti po sledećem:

- Hitno evakuisati posetioce i zaposlene iz objekta.- Odmah isključiti glavni prekidač za napajanje objekta el. energijom.- Lokalizovati požar sa najsnažnijim sredstvima za gašenje požara koja stoje na raspolaganju. Ukoliko se ni tada ne lokalizuje požar, neophodno je pozvati najbližu vatrogasnu jedinicu i o požaru obavestiti nadležne organe.- Evakuisati najpre povređene i ugrožene, a zatim i ostale koji se nađu u požaru. Pozvati hitnu pomoć.- Iznositi gorive materije koje mogu da se nađu u požaru.- Iznositi vrednu imovinu, koju je moguće iznositi (dokumentaciju, računare, prenosnu opremu itd.)- Obezbediti vatrogasnu stražu zbog mogućnosti ponovne pojave vatre do dolaska nadležnih organa radi utvrđivanja uzroka eksplozije ili požara.

Ukoliko se napravi propust u primeni preventivnih mera zaštite od požara ili iz nekog drugog razloga ipak dođe do požara, vazduh odnosno životna sredina mogu biti značajno ugroženi usled emisije opasnih produkata sagorevanja mašinskog ulja.

Mere sanacije akcidenata izlivanja tečnog materijala

U slučaju izlivanja hemijskih materija, u potpunosti sanirati zagađenu površinu lokacije posipanjem površine sorbentom ( suvi sitan pesak, kreda u prahu, drvena strugotina ) i nakon toga iskorišćeni sorbent propisno upakovati i odložiti na mestu određenom za opasan otpad do konačnog rešenja.

Sanacija se mora izvesti u što kraćem roku od vremena nastanka akcidenta.



8. OPISMERAZASPREČAVANJE, SMANJENJEIOTKLANJANJEZNAČAJNIJEGŠTETNOGUTICAJANA ŽIVOTNUSREDINUKOJIOBUHVATAMEREKOJESUPREDUZETE

Merezaštite životnesredinemogusesistematizovatiuokvirusledećihgrupaanaosnovustava 1. člana 9. PravilnikaosadržiniStudijeoproceniuticajana životnusredinu ("Sl.glasnikRS", br. 69/2005):

1) merekojesupredviđenezakonomidrugimpropisima, normativimaistandardimairokovimazanjihovosprovođenje;2) merekoje ćesepreduzetiuslučajuudesa;3) planoveitehničkarešenjazaštite životnesredine;4) drugemerekojemoguuticatinasprečavanjeilismanjenje štetnihuticajana životnusredinu.

8.1. Mere koje su predviđene zakonom i drugim propisima

Ove mere predviđaju ispunjenje uslova koje propisuju nadležni organi i organizacije prilikom izdavanja odobrenja i saglasnosti za izgradnju objekta, izvođenje radova i upotrebu objekta kao i njihovu naknadnu kontrolu od nadležnih inspekcijskih organa. One podrazumevaju i primenu normativa i standarda kod izbora i nabavke opreme i uređaja kojim se manifestuje njihov uticaj na životnu sredinu. Takođe se moraju poštovati sve tehničke norme i standardi kojima se propisuje prikupljanje i odlaganje otpada i sekundarnih sirovina, kao i način postupanja sa njima bez uticaja na promenu kvaliteta životne sredine.

1. Obaveza Nosioca projekta je da primeni sve propisane mere prevencije, sprečavanja, otklanjanja i svođenja potencijalnih štetnih uticaja na minimum i obezbedi zaštitu životne sredine. Nosilac projekta je u obavezi da se pridržava zakonske regulative i da poštuje sve mere koje su propisane u ovoj Studiji.

2. Pridržavati se Zakona o zaštiti od požara ("Sl.gl.SRS" br.111/09 i 21/15 ) i Zakona o vanrednim situacijama ("Sl.gl.SRS" br.111/09).

3. Zaštitu od požara obezbediti: obezbeđenjem pristupnog puta vatrogasnim vozilima sa svih strana požarno ugroženim objektima, održavanjem električne instalacije i primenom uređaja u odgovarajućoj zaštiti, održavanjem protivpožarnih aparata;

4. Za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja primeniti mere prema Pravilniku o zaštiti od atmosferskog pražnjenja ("Sl.glasnik RS" br. 11/96);

5. Predvideti postavljanje mernog uređaja, za registrovanje količina otpadnih voda pre i posle trertmana na PPV-u.

6. Sve prečišćene otpadne vode evakuisati preko jednog izliva u prijemnik. Dati takvo rešenje izlivne građevine, koje neće imati negativan uticaj na režim voda i neće izazvati eroziju.

7. U slučaju potrebe za privremenim deponovanjem opasnih i štetnih materija iz tehnološkog postupka, potrebno je predvideti posebne objekte za tu namenu.

8. Definisati tehnologiju izvođenja zemljanih radova, pri čemu se mora definisati mesto odlaganja materijala. Odlaganje ovog materijala u starače, kanale, na obale i nasip nije dozvoljeno.



9. Ukoliko se tokom izvođenja zemljanih radova naiđe na arheološke nalaze, invenstitor i izvođač su dužni da obustave radove i obezbede sve potrebne materijalno tehničke uslove za njihovo istraživanje, zaštitu, čuvanje, publikovanje i izlaganje.

10. Projektovani radovi moraju biti na zemljištu za koje su regulisani imovinsko-pravni odnosi.

11. Pri projektovanju radova predvideti takva rešenja i mere koji će obezbediti uslove za očuvanje zemljišta, površinskih i podzemnih voda.

12. Projektom mora biti precizno definisana celokupna zona koja će biti obuhvaćena radovima na izradi predmetnog postrojenja i infrastrukture, kako bi se predvidelo njeno uređenje na način kojim će se u potpunosti obezbediti funkcija postrojenja, a istovremeno zaštititi ostatak prostora od negativnih uticaja.

13. Obezbediti da se tokom izgradnje postrojenja, u najvećoj mogućoj meri, očuva postojeća vegetacija.

14. Obezbediti da se prilikom sprovođenja radova na izgradnji postrojenja, maksimalno koristi postojeća mreža puteva.

15. Projektom moraju biti definisane lokacije koje će služiti za parkiranje radne mehanizacije

16. Ako dođe do havarijskog izlivanja goriva, ulja i sl. obavezno je uklanjanje dela zagađenog zemljišta i njegova sanacija zamenom i zatravljivanjem.

17. Predvideti da se komunalni i sav ostali otpad nastao tokom radova, mora sakupiti na odgovarajući način a potom deponovati na mesto koje odredi nadležna komunalna služba.

18. Projektom isključiti mogućnost formiranja odlagališta viška materijala u i uz vodotokove, povremene tokove i jaruge

19. Predvideti da odlagalište viška materijala mora biti na nepropusnoj podlozi, a ne na tlu/zemljištu

20. Predvideti zabranu održavanja građevinskih mašina i tehnike, sredstava za betoniranje i sve druge mehanizacije na gradilištu

21. Predvideti da se prilikom izvršenja radova u radnom prostoru poštuju pravila o protipožarnim merama, kao i da budu primenjene sve tehničke i druge mere zaštite na radu u cilju zaštite i bezbednosti radnika i lokalnog stanovništva

22. Predvideti da tokom izvođenja radova nivo buke i aerozagađenja ne sme preći dozvoljene granične vrednosti, za radnu sredinu

23. Predvideti da povezivanje elektroinstalacija mora biti kablirano24. Projektom predvideti da svi objekti i infrastruktura u okviru budućeg postrojenja za

preradu vode budu usaglašeni sa planiranim potrebama25. Materijali koji će biti korišćeni pri izgradnji postrojenja za preradu vode i

infrastrukturnih vodova moraju biti standardni26. Predvideti da mehanički filteri moraju biti redovno održavani (prema planiranoj

dinamici)27. Predvideti da svi rezervoari i ostala infrastruktura moraju biti nepropusni - njihova

izolovanost se mora osmatrati periodično.28. Obezbediti da cevovodska mreža bude propisno ukopana, na odgovarajuću dubinu i

obezbeđena od smrzavanja ili gelizacije/koagulacije otpadne vode29. Prilikom postavljanja cevovoda i drugih radova humusni sloj se mora ukloniti i

deponovati posebno, kako bi se mogao vratiti na prvobitno mesto i iskoristiti za sanaciju i zatravljivanje

30. Projektom obezbediti da infrastruktura i vezni delovi moraju da imaju direktan pristup sa internih puteva kompleksu postrojenja za slučaj havarija



31. Ukoliko se deo voda iz postrojenja upušta u prirodni recipijent (vodotok) one moraju biti najmanje istog kvaliteta i fizičko-hemijskih osobina kao i vode recipijenta; kontrola kvaliteta takvih voda mora se vršiti na mestu njihovog upuštanja u recipijent

32. Hemikalije i druga sredstva koja se koriste pri preradi voda moraju biti propisno skladištena na način kako bi se otklonila mogućnost od havarija koje bi ugrozile sredinu

33. Predvideti da otpadni kolač kao jedan od krajnih produkata u postupku prerade vode mora biti na propisan način skladišten i transportovan iz postrojenja; odlaganje muljnog kolača mora biti vršeno pod uslovima nadležnog komunalnog preduzeća, a za tu namenu, posebno određenoj lokaciji ili na odgovarajućoj javnoj deponiji.

34. U cilju utvrđivanja prisustva hemijskih štetnosti u otpadnim vodama vršiti odgovarajuća ispitivanja otpadnih voda prema Uredbi o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materijala u vodi i rokovima za njihovo dostizanje („Službeni glasnik RS“ br. 67/2011 i 48/2012.) ;

35. Bilo kakve promene tehnološkog postupka koje za posledicu imaju uvodenje novih tehnoloških operacija, opreme i uredaja, nove vrste otpada isl., koji nisu ovde prikazani, iziskuje ponovnu izradu i verifikaciju Studije o proceni uticaja na životnu sredinu;

36. Sa eventualno nastalim opasnim otpadom na lokaciji postupati u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom ("Sl.gl.RS" br. 36/09 i 88/10) i Pravilnikom o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada (Sl.gl.RS br.92/10).

37. Svako kretanje otpadnih ulja i ostalog opasnog otpada, prati dokument o kretanju opasnog otpada koji popunjava proizvođač, vlasnik i svako ko preuzima opasan otpad, u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom (“Službeni glasnik RS” broj 36/09 i 88/10) i Pravilnikom o obrascu Dokumenta o kretanju opasnog otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje (Sl.gl.RS br.72/09);

8.1.1. Mere u toku izgradnje objekata i instalacija

Za mehanizaciju je potrebno na drugoj lokaciji osigurati privremeni servisni centar (zamena ulja motora, zamena hidrauličnog ulja, maziva, radionica za jednostavnije popravke) kao i odgovarajuće privremeno skladište ulja, maziva i rezervne delove.U tom smislu se eliminiše nastanak akcidenta prilikom pretakanja goriva, zamene ulja i maziva ili transporta materijala. Gradilište mora pružiti osnovne sanitarno-tehničke uslove za rad radnika.U tom delu prostora mogu se očekivati nekontrolisani ispusti vode i nagomilavanje otpadaka. Znači, najvažnije mere zaštite tokom projektovanja i građenja bi se odnosile na :

1. Kontrolisano odvoženje iskopanog materijala i odlaganje istog na za to određeno mesto, a kod prevoženja izrazito suvog materijala isti treba prethodno poprskati vodom

2. Nadzor mašina i vozila koja se koriste u izgradnji u pogledu buke, ispravnosti u pogledu curenja mašinskog ulja i goriva, količine i kvaliteta izduvnih gasova itd.

3. Nužnost ispitivanja stabilnosti terena radi sprečavanja mogućeg sleganja4. Pažljivo uklanjanje eventualnih postojećih instalacija, a naročito fekalne kanalizacije

da ne dođe do zagađenja zemljišta i podzemnih voda5. Važnost osposobljavanja radnika koji će obavljati radove na izgradnji, posebno kod

korišćenja i održavanja mehanizacije, i obaveze da se pridržavaju mera zaštite okoline.



8.1.2. Mere u toku eksploatacije objekataZaštita zdravlja ljudi i okoline od potencijalnih negativnih uticaja tehnološkog procesa

prečišćavanja tehnolške vode ogleda se u :

1. Povećanom nivou radne i tehnološke discipline zaposlenih2. Ograničavanjem i sigurnim ispustom otpadnih voda posebnom instalacijom i

njihovim prečišćavanjem pre ispusta u gradsku kanalizacionu mrežu3. Kontinualnim i sinhronizovanim monitoringom specifičnih parametara, a koji se

odnose na kvalitet otpadne vode4. Kontinualnom fizičko-hemijskom analizom nakon dobijanja konačnog prozvoda tj.

prečišćene vode5. Propisnom zbrinjavanju otpadnog kolača6. Montažom kvalitetne ekološki neškodljive opreme i uređaja po uputstvima

proizvođača(atesti) 7. Izradom posebnih operativnih planova zaštite od akcidentnih situacija8. Redovnim monitoringom životne sredine9. Uvažavanjem ekoloških propisa, pravila i tehnoloških uputstava10. Primenom tehničko – tehnoloških ,organizacionih i drugih mera zaštite radne i životne

sredine.

8.1.3. Mere pri mogućem prestanku rada i obustavi proizvodnjeTrajan prekid rada postrojenja nije planiran u doglednoj budućnosti,ali ako se to desi iz

bilo kog razloga investitor se obavezuje da će :

1. Preduzeti sve mere koje se zahtevaju ili će se zahtevati prema zakonima koji su ili će biti na snazi u cilju zaštite životne sredine

2. Sve preostale hemikalije propisno zbrinuti i što pre ih, uz primenu sigurnosnih mera dislocirati

3. Nakon uklanjanja postrojenja lokaciju dovesti u zatečeno stanje4. Otpad nastao tokom uklanjanja postrojenja odložiti na ekološki prihvatljiv način

8.2. Mere koje se preduzimaju u slučaju udesa

Moguće udesne situacije u ovom objektu su požar i curenje ili izlivanje hemijskih materija koje se koristi u postrojenju za preradu vode.Najznačajnija opasnost, po veličini štete koju može da izazove i eventualnim ljudskim žrtvama, predstavlja mogućnost nastanka požara. Požar u predmetnom objektu može se preduprediti ukoliko se preduzmu sve potrebne preventivne mere za sprečavanje požarnog akcidenta.

Curenje ili izlivanje hemijskih materija je akcident koji može da se svede na minimum, ako se sa ovom vrstom materija postupa u skladu sa zakonom, odnosno ako se poštuju i primenjuju sve mere koje se odnose na postupanje sa hemijskim materijama.

Mere koje će se preduzeti u slučaju udesa su: Mere u slučaju požarnog akcidenta i Mere u slučaju izlivanja hemijskih materija



8.2.1. Mere u slučaju požarnog akcidentaPrevencija zaštite od požara obezbeđuje se planiranjem i sprovođenjem preventivnih mera i radnji tako da se što efikasnije spreči izbijanje požara, a da se u slučaju izbijanja požara rizik po život i zdravlje ljudi i ugrožavanje materijalnih dobara kao i ugrožavanje životne sredine svede na najmanju moguću meru i požar ograniči na samom mestu izbijanja.Zaštita od požara se organizuje i neprekidno sprovodi na svim mestima i u svim objektima koji su izloženi opasnosti od požara.U cilju sprečavanja nastanka požara kao mogućih akcidentnih situacija, odnosno svođenja rizika od izbijanja požara na nivo neznatnog rizika, pređviđeno je preduzimanjem sledečih mera:

1. Organizovati edukaciju osoblja o primeni mera zaštite od požara kod ovlašćenih organizacija za vršenje te vrste obuke. Edukacija zaposlenih po pitanju protiv-požarne obučenosti i disciplina zaposlenih po pitanju protiv-požarne odgovornosti, smanjiće mogućnost nastajanja požara. Provera znanja zaposlenih vrši se jednom u tri godine;

2. Zaposleni su dužni da prisustvuju obuci i proveri znanja iz oblasti zaštite od požara i da se u radu pridržavaju propisanih uputstava, upozorenja, zabrana, mera zaštite od požara, kao i da u slučaju požara pristupe gašenju požara;

3. Uređaji za otkrivanje i javljanje požara i uređaji za gašenje požara moraju se održavati u ispravnom stanju, u skladu sa tehničkim propisima i uputstvima proizvođača, tako da se obezbedi njihovo stalno i nesmetano funkcionisanje;

4. Postavljanje tabli upozorenja u požarno ugroženim prostorima;5. Redovno održavanje i kontrola ispravnosti električnih instalacija objekta i električnih

uređaja, kao i održavanje i redovna kontrola gromobranske instalacije;6. Redovna kontrola ispravnosti predviđene PP opreme za suvo gašenje požara i redovna

kontrola ispravnosti predviđene hidrantske instalacije;7. Na lokaciji obeležiti (označiti) zone opasnosti od požara, prema Planu zaštite od

požara.8. Fiksni i mobilni telefonski sistem za poziv u pomoć najbliže profesionalne vatrogasne

jedinice;9. Prilaziugroženomobjektuuvekmorajubitipristupačni odnosno prolazni;10. Na putevima, prolazima, platoima i sličnim prilazima objektima koji su predviđeni za

prolaz vatrogasnih vozila ili evakuaciju ljudi i imovine ugroženih požarom nije dozvoljeno graditi ili postavljati objekte i druge zapreke;

11. Kapacitet hidranata i broj, tip i raspored PP aparata mora biti u saglasnosti sa odgovarajućom dokumentacijom iz oblasti zaštite od požara;

12. Sanacija akcidenta prouzrokovanog požarom: Sa mesta udesa ukloniti ostatke požara (zgoretine) i eventualno zagađeni deo površinskog sloja tla. Opasne ostatke sa mesta akcitenta upakovati u plastično bure sa poklopcem, propisno ga označiti i uskladištiti na određenom prostoru do konačnog rešenja;

13. Na prostoru lokacije niti u objektima koji pripadaju predmetnoj lokaciji ne skladištititi lako zapaljive materije kao što su tečni naftni derivati ( benzin, dizel gorivo i sl.);

14. Ukoliko je usled propusta u primeni preventivnih mera ili iz nekog drugog razloga ipak došlo do požarnog akcidenta postupiti po sledećem:

Hitno evakuisati posetioce i zaposlene iz objekta; Odmah isključiti glavni prekidač za napajanje objekta električnom energijom; Lokalizovati požar sa najsnažnijim sredstvima za gašenje požara koja stoje na

raspolaganju; Ukoliko se ni tada ne lokalizuje požar, neophodno je pozvati najbližu

vatrogasnu jedinicu i o požaru obavestiti nadležne organe;



Evakuisati najpre povređene i ugrožene, a zatim i ostale koji se nađu u požaru. Pozvati hitnu pomoć;

Iznositi gorive materije koje mogu da se nađu u požaru; Iznositi vrednu imovinu, koju je moguće iznositi Obezbediti vatrogasnu stražu zbog mogućnosti ponovne pojave vatre do

dolaska nadležnih organa radi utvrđivanja uzroka eksplozije ili požara.

8.2.2. Mere u slučaju izlivanja-prosipanja hemijskih materijaUkoliko ljudskom nepažnjom ili pucanjem posuda dođe do izlivanja-prosipanja

hemijskih materija, ovu vrstu akcidenta neophodno je sanirati primenom sledećih mera zaštite životne sredine:

1. Obaveza Nosioca projekta je da:- Obezbedi i propisno skladištiti svaku vrstu otpada i štiti ga od rasipanja;- U slučaju udesa, bez odlaganja obavesti nadležni organ u skladu sa zakonom;

2. Dekontaminaciju izlivenih-prosipanih hemijskih materija sa neporoznih površina, izvršiti sakupljanjem pomoću raspoloživih adsorbenata (suvi pesak, sunđer, drvena strugotina, kreda u prahu, suve krpe, pucval, ili slični upijajući materijal);

3. Iskorišćene adsorbente odlagati u posebne hermetički zatvorene posude, a posude propisno obeležiti i privremeno skladištiti na za to predviđeno mesto, jer iskrišćeni adsorbenti po kategoriji spadaju u opasan otpad;

4. Posuda za privremeno skladištenje otpada treba da bude zatvorena i izrađena od materijala koji obezbeđuje nepropustljivost sa odgovarajućom zaštitom od atmosferskih uticaja i sa svim svojim sastavnim delovima treba da budu otporne na otpad koji se nalazi u njima, da se redovno kontroliše nepropusnost, da se održavaju, čiste i ne koriste nakon isteka utvrđenog roka upotrebe;

5. Prostor na kome se privremeno skladište otpadne materije od sanacije akcidenata mora biti ograđen i obezbeđen mehanizmom za zaključavanje, kako bi se onemogućio pristup strankama i nepozvanim licima otpadu. Na ogradi tog prostora mora stajati odgovarajuće upozorenje da je pristup zabranjen.

8.3. Planovi i tehnička rešenja zaštite životne sredine

1. Izrađena tenhička dokumentacija podleže reviziji nadležnog JKP.2. Prevozna sredstva kojima se prevoze hemijske materije moraju da budu tehnički

ispravna, opremljena i obeležena u skladu sa propisanim standardima.3. Prostorija u kojoj se privremeno čuva otpad (sekundarna sirovina) mora imati

vodonepropusni pod, zaštićena od atmosferskih uticaja i van zone plavljenja.4. Projektovani su unutrašnji zidovi sa odgovarajućom vatrootpornošću.5. Projektom je za potrebe protivpožarnog obezbeđenja treba predvideti protivpožarne

hidrante.

6. Sve instalacije moraju biti propisno izvedene u odgovarajućem stepenu zaštite i uzemljene. Zaštitu strujnih krugova od struje kratkog spoja i preopterećenja izvesti automatskim osiguračima na propisan način.

7. Omogućiti ovlašćenim licima obavljanje odgovarajućih eksternih kontrola parametara koji se odnose na životnu sredinu shodno PROGRAMU PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU.



8.4. Druge mere koje mogu uticati na sprečavanje ili smanjenje štetnih uticaja na životnu sredinu

1. Zabranjeno je nekontrolisano skladištenje otpadnih materijala na predmetnoj lokaciji.2. Sav čvrsti otpad koji nema upotrebnu vrednost, a po svojim karakteristikama ne spada

u štetne i opasne materije, odlagati u metalni kontejner za komunalni otpad koji će se prazniti od strane nadležnog Javnog komunalnog preduzeća sa kojim Nosioc projekta ima sklopljen ugovor.

3. Zabranjuje se spaljivanje bilo kakvog otpada na predmetnoj lokaciji.



9. PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

9.1. Stanje životne sredine pre početka funkcionisanja projektaPodaci o stanju životne sredine na lokaciji predviđenoj za izgradnju postrojenja za preradu vode pre početka funkcionisanja projekta nisu bili dostupni obrađivačima studije.

9.2. Parametri na osnovu kojih se mogu utvrditi štetni uticaji na životnu sredinu,

Program praćenja uticaja Projekta na životnu sredinu ima za cilj preventivno delovanje i primene mera zaštite koje su navedene u poglavlju 8. »Opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i gde je to moguće otklanjanje svakog značajnijeg štetnog uticaja na životnu sredinu«.

Potrebno je primeniti sve mere zaštite: mere predviđene zakonom i drugim propisima, normativima i standardima mere koje će se preduzeti u slučaju udesa planovi i tehnička rešenja zaštite životne sredine druge mere koje mogu uticati na sprečavanje ili smanjenje štetnih uticaja na životnu

sredinuPrimenom navedenih mera zaštite na lokaciji, potencijalna degradacija i zagađivanje

životne sredine biće svedeni na najmanju moguću meru, tj. biće minimizirani.

Nosilac Projekta obezbeđuje materijalne i kadrovske mogućnosti za sprovođenje navedenih aktivnosti i formira odgovarajuću dokumentaciju.

MONITORING OTPADNIH VODAObavljati ispitivanje kvaliteta otpadnih voda prema Uredbi o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materijala u vodi i rokovima za njihovo dostizanje („Službeni glasnik RS“ br. 67/2011 i 48/2012.)

MONITORING OTPADAObavljati periodične preglede prostora za privremeno skladištenje otpadnog kolača koji mora biti nepropustan, moraju biti regulisan i osiguran od izlivanja tečnih materija, isparavanja štetnih i opasnih materija i dr.

MONITORING OPREME ZA RADObaveza investitora pri puštanju postrojenja u eksploataciju je da vrši redovno održavanje, periodični pregled i ispitivanje opreme za rad koja je u kontaktu sa supstancama koje su opasne za zdravlje ljudi, a samim tim i za životnu i radnu sredinu.

9.3. Mesta, način i učestanost merenja utvrđenih parametara



MONITORING OTPADNIH VODAPraćenje uticaja predmetnog projekta na vode vrši se redovnim analizama uzoraka tehnoloških otpadnih voda sa kompleksa „Postrojenja za preradu vode“, pre njihovog upuštanja u gradsku kanalizacionu mrežu. Uzorkovanje i analiza tih voda vrši se četiri puta godišnje shodno odredbama Pravilnikaotehničkimisanitarnimuslovimazaupuštanjeotpadnihvodaugradskukanalizaciju.

MONITORING OTPADANadgledanje uklanjanja i odvoza čvrstog otpadnog kolača ne zahteva specijalan nadzor i monitoring osim onog redovnog od strane odgovorniog lica PPV i komunalne inspekcije.

MONITORING OPREME ZA RADUzimajući u obzir samu namenu pogona, manuelno doziranje hemikalija, jasno je da mora postojati stalan monitoring sa ciljem prevencije prosipanja bilo koje od ovih hemikalija u okolinu. Shodno navedenim činjenicama i nameni postrojenja vidljivo je da nema drugih stacionarnih izvora emisija štetnih materija u ovom kompleksu osim mogućnosti akcidentnih situacija prosipanja navedenih hemikalija, što podrazumeva stalan monitoring od strane samih zaposlenih u cilju zaštite zdravlja ljudi i okoline.

10. NETEHNIČKI PRIKAZ PODATAKA NAVEDENIH POD OPISOM LOKACIJE I PROGRAMOM PRAĆENJA



PODACI O NOSIOCU PROJEKTA

Naziv firme: Društvo za proizvodnju, trgovinu i uslugeFree Fashion G.R. doo Svrljig, ul.Vase Albanca175 upisano kod Agencije za privredne registre pod br. BD 125435/2008od 08.09.2008.godine

OPIS LOKACIJE

Firma Free fasion G.R. nalazi se na teritoriji opštine Svrljig koja se prostire u jugoistočnom delu Republike Srbije između 43° 24' 48" severne geografske širine i 22° 7' 16" istočne geografske dužine. Firma Free fashion G.R. nalazi se u Svrljigu,na lokacijama u ulici 13. Oktobar kao i Vase Albaca 175. na katastarskoj parceli 2585 KO Svrljig.Kao i na parceli 2583 KO Svrljig na kojoj je planirano izvođenje projekta.( Kupoprodajni ugovor overen od strane javnog beležnika ) Firma Free fashion G.R. je okruzena državnim putem sa jugozapadne strane ,a sa severoistocne strane nalazi se vinarija “Status” kao građevinsko zemljište 2583 KO Svrljig.Katastarska parcela 2583 KO Svrljig nalazi se u nastavku firme i čine jedinstvenu celinu.Glavna ulazna kapija nalazi se na ulici Vase Albanca cijom duzinom je industriska zona.

OPIS KARAKTERISTIKA PROJEKTAGgrađevinski objekti na lokaciji DP„Svrljig“ITK u Svrljigu, ul. Vase Albanca 175, list nepokretnosti br.4035 KO Svrljig KP.br.2585 Svrljig površine 2 ha 78 ari.Firma FREE FASHION GR osnovana je 2008 godine u Svrljigu. Osnovni proizvodni program ove tekstilne fabrike je teksas. Firma proizvodi farmerice po najvišim evropskim standardima i najveći deo proizvodnje namenjen je izvozu.

Firma FREE FASHION GR se sastoji se od: Magacina materijala Krojnica Šivara Odeljenje za obradu tekstila Odeljenje za doradu i pakovanje

Tehnološki postupak sistema za preradu otpadnih voda se sastoji iz sledećih faza:7. Prijem otpadne vode u bazen za taloženje sa mehaničkom filtracijom8. Sistem za aeracionu filtraciju9. Kompresor10. Sistem za doziranje folikulanata11. Sistem za ceđenje i pravljenje „briketa“ od otpada

Otpadne vode se od odeljenja za obradu transportuju do objekta za prečišćavanje otpadnih voda pvc cevima.

Otpadne vode po dolasku do objekta za prečišćavanje prvo se mehanički filtriraju i ulaze u bazen za taloženje. Mehanička filtracija vrši se filterima od perforiranog prohroma.Nakon taloženja otpadna voda se pomoću pumpi uvodi u filter za redukovanje hlorida a nakon toga, voda se uvodi u sistem za prečišćavanje otpadnih voda.

Uređaj za razlagajuću aeracionu filtraciju se koristi za tretman otpadnih voda kapaciteta 100m3/dan. Sistemom se vrši uklanjanje suspendovanih materija i soli iz otpadne vode. Otpadne vode prečišćavaju se i od koloidnih jedinjenja i drugih štetnih supstanci.



Napredni sistem za aeraciju – barbituriranje pod povećanim pritiskom omogućava otklanjanje štetnih uticaja u otpadnoj vodi. Daljim putem kroz sistem fluid stize u flotacionu komoru u kojoj se pritisak izjednačava sa atmosferskim. U ovom koraku vodu smo pripremili za dodavanje koagulanata (gvožđe(III)hlorid i aluminijumsulfat) . Koloidni sistemi obrazuju se tokom procesa farbanja tekstila i ostaju kao višak koji sam materijal nije apsorbovao, u otpadnoj vodi. Koagulanti deluju u prisustvu barbituriranog vazduha sa koloidnim sistemima, ostacima razne vrste i drugim česticama sa kojima obrazuje velike molekule – klastere. Klasteri zbog manje gustine i komprimovanog vazduha plivaju na površini i kao takvi bivaju otklonjeni iz otpadne vode pomoću SKIMERA (perforirani rešetkasti sakupljač otpada) .

Posle tretmana otpadna voda se upumpava u sud sniženog pritiska – saturator. Otpadna voda koja je u prethodnom delu prerade bila izložena varijabilnom pritisku u sudu sniženog pritiska saturiše se vazduhom niskog pritiska. Saturacija* je proces razlaganja fluida zasićenjem vazduhom. Nakon saturacije otpadna voda nastavlja da kruži kroz flotacionu komoru pod dejstvom pumpe i kreće se u suprotnom smeru. Na taj način pumpajući se u drugom smeru od vode koja ulazi u komoru dolazi do prelazka kroz zonu – talas redukovanih pritisaka na početku flotacione komore, gde sekundarno dolazi do pospešivanja aeracije oslobađanjem sitnih mehurića vazduha. Mehurići vazduha na svome putu ka površini interaguju sa štetnim uticajima* vezuju se i omogućavaju im da plutaju na površini. Na površini sve štetnosti efikasno uklanjanja SKIMER (perforirani rešetkasti sakupljač otpada). Otpad u tekstilnoj industriji bazira se u osnovi na tkaninama i koncima, prirodnog kao i veštačkog porekla. Mogu se naći i zaostaci nakon obrade (boje, prašak, enzimi, omekšivači, dispergatori) koji svi zajedno čine štetne uticaje u vodi.

Nakon odstranjivanja pomoću skimera otpad se transportuje do mašine za izdvajanje otpada, voda se vraća u sistem za prečišćavanje, a briketi (otpad se nakon ceđenja i presovanja pretvata u brikete čvrstog otpada) bivaju manualno odstranjeni i sa njima se postupa prema zakonskoj regulativi Republike Srbije.

Kvalitet vode posle sistema za prečišćavanje propisan je Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje(„Службени гласник РС”, бр. 67/11, 48/12 i 1/16).

Otpadne vode nakon taloženja pomoću pumpi ulaze u sistem za prečišćavanje. Unutar sistema za razlagajuću aeracionu filtraciju instalirane su dve pumpe jedna konstantno radi dok je druga na čekanju i pali se ako ima potrebe.

Po dolasku otpadna voda odlazi u flotacionu komoru u kojoj se vrši aeracija. Flotacionu komoru čine dve ploče koje imaju za cilj provetravanje otpadne vode. U procesu provetravanja, a pod normalnim atmosferskim pritiskom, dolazi do izdvajanja dela rastvorljivih gasova iz sirove vode (H2S, CO2, NH3-slobodni i dr.) tj. dolazi do degazacije čime se u mnogome poboljšavaju organoleptička svojstva vode. Tok i brzina vode na aeratorskim pločama stvara mali vakuum čime vazduh biva usisan u vodeni tok.

Provetrena voda zbog povećanja sadržaja Fe2+, Mn2+ i NH3, zahteva unos dovoljne količine kiseonika kako za oksidaciju i istaložavanje Fe2+→Fe3+, kao i za stvaranje biofilma na filterskoj ispuni koji je nepohodan za uklanjanje NH3 i Mn.

Kako se na postrojenju ne koristi čist kiseonik već vazduh to će potrošnja vazduha biti iskustveno preporučena vrednost 5 l vaz/1g Fe2+. Brzina oksidacije gvožđa zavisi od pH vrednosti i ona raste prema alkalnom području. Ukoliko dođe do smanjenja pH vrednosti ispod 5 gotovo je nemoguća oksidacija sa vazduhom. Formirane teško rastvorne flokule ferihidroksida (Fe(OH)3) odnosno oksihidrata(Fe2O3×H2O) odvajaju se iz vode filtracijom kroz filter.

Oksidacija mangana



Oksidacija mangana vazdušnim kiseonikom u otpadnoj vodi je neznatna i neprimenjiva je uzimajući u vidu pH vrednost sirove vode. Pri pH vrednosti od 9,5 jonu Mn2+

je potrebno vreme retencije u bazenu za oksidaciju oko jedan sat. Za razliku od mangana, gvožđe se potpuno oksidiše za oko 15 minuta pri pH od 7,5-8,0, a sve pod uslovom da nije u mešavini sa organskim materijama (POM).

Kako bi se ubrzao proces oksidacije, sirovoj vodi se dozira jako oksidaciono sredstvo KMnO4 (kalijum permanganat).

Iz bazena za aeraciju voda se prelivom može odvesti u bazen za ponovno korišćenje vode povratnog pranja.

U firmi FREE FASHION GR spremni su savremeni – visokokvalitetni industrijski kompresori namenjeni industrijskim aplikacijama a takođe koji svoj doprinos pružaju u projektima zaštite životne sredine (sistemi za prečišćavanje otpadnih voda i dr.)

Kompresorske glave izrađene od sivog liva kao i drugi delovi kompresora izrađeni od nerđajućeg čelika garantuju pouzdanu proizvodnju kvalitetnog komprimovanog vazduha na duži vremenski period. Kompresor je sastavljen od ventilskih ploča i pločica, glave, klipnog tela i rezervoara.

Sistema za doziranje folikulanata sastavni je deo sistema za razlagajuću aeracionu filtraciju, u kome kako je gore navedeno u jednom od koraka krucijalno je prisustvo folikulanata i izdvajanje klastera – kompleksa između folikulanata i štetnih uticaja prisutnih u vodi. Folikulanti se dodaju manuelno a količina je direktno uslovljena kapacitetom u datom momentu.

Sistem za pravljenje briketa od otpada važan je deo Sistema za prečišćavanje jer bez njega ne bismo mogli odstraniti čvrst otpad. Sistem za pravljenje briketa od otpada izrađen je od nerđajućeg čelika. Kada se uključe pumpe one otpadnu vodu sa visokom koncetracijom generisanog otpada nastalom u procesu aeracione filtracije uvode u filtere od tekstila u kojima se posredstvom uljanog klipa pneumatske pumpe vrši ceđenje. Nakon ceđenja formira se briket otpada, a filtrat odnosno voda se vraća u sistem za prečišćavanje otpadnih voda. Briketi se nakon otvaranja filtera oslobađaju pod dejstvom gravitacione sile. Briketi otpada zbog visokog stepena materijala (pamuk, konci, sintetička vlakna…) u njima mogu da se koriste kao izolacioni materijal, ili se sa njima postupa po zakonskoj regulativi Republike Srbije.

PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE SU RAZMATRANEAlternativesaaspektapogodnelokacijenisurazmatraneodstraneNosiocaprojekta,jerj

epredmetprojekta instalacija sistema za prečišćavanje otpadnih voda na toj lokaciji. Lokacija jeodgovarajućepovršineisaizvedenominfrastrukturom.

OPIS ČINILACA ŽIVOTNE SREDINE KOJI MOGU BITI IZLOŽENI UTICAJUPredmetnu zonu karakteriše niska gustina stanovanja. Stambeni objekti su na bezbednoj

udaljenosti. Najbliži stambeni objekti se nalaze na oko 300m od predmetnog kompleksa.Sa aspekta florističkog sastava na samoj lokaciji delimično je otklonjen biljni pokrivač a

i nalaze se vrste koje su dobro adaptirane na antropogeno prisustvo. Faunu čine vrste koje su dobro adaptirane na stalno antropogeno prisustvo. Za predmetnu lokaciju, neposredno ali i šire okruženje nema rasploživih podataka o

stanju životne sredine obzirom da nisu vršena posebna istraživanja.Stanje životne sredine se može proceniti na osnovu abiotičkih faktora životne sredine, identifikacije izvora zagađenja i na osnovu karakteristika vegetacije na predmetnoj lokaciji i u okruženju.

Kao mobilni izvor aerozagađenja identifikovan je saobraćaj na državnom putu i na samoj lokaciji.Obzirom na karakteristike lokacije (dobru provetrenost), može se proceniti da ni pri najnepovoljnijim meteorološkim uslovima koncentracija specifičnih polutanata atmosfere poreklom iz izduvnih gasova iz dostavnih i otpremnih vozila neće dostizati GVE.



Kao stacionarni izvor zagađenja možemo identifikovati kotlarnicu predmetnog Projekta kao i kotlarnice individualnih ložišta iz neposrednog okruženja.

Povećana buka i vibracije se mogu očekivati:- tokom istovara sirovina i manipulacije na otvorenom prostoru,,- rada mašina i uređaja.

Obzirom da će frekvencija dostavnih vozila biti povremena, može se reći da ugrožavanje životne sredine ovim izvorom nije od posebnog značaja.

U blizini lokacije firme Free fashion G.R. nalazi se reka Svrljiški Timok. Nakon instalacije naprednog sistema za prečišćavanje otpadnih voda prečišćena voda ispusta se gravitaciono u kanalizacionu mrežu. Kvantitet izlaznog eflenta meri se meračom protoka u okviru sistema za prečišćavanje. Kvalitet izlaznog eflenta propisan je Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje(„СлужбенигласникРС”, бр. 67/11, 48/12 i 1/16)

Ne očekuje se negativan uticaj voda iz tehnološkog procesa odeljenja za obradu tekstila na površinske vode.

OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH ŠTETNIH UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINUCelokupnim pravilno organizovanim i vođenim radom predmetnog Projekta vrlo je mala

mogućnost da može doći do takve nezgode koja bi bitno ugrozila životnu sredinu. Time je i mogući uticaj u slučaju nezgode sveden na najmanju moguću meru.

Do nezgode na lokaciji može eventualno doći u slučaju neke od udesnih situacija, a pre svega požara, koji se međutim rešava u okviru važećih propisa zaštite od požara i postupanja u slučaju njegove pojave. Nezgode su moguće i u slučaju drugih nepogoda, ali i u tim situacijama, pravilnim postupanjem i sprovođenjem adekvatnih mera, negativan uticaj na životnu sredinu biće minoran.

OPISMERAPREDVIĐENIHUCILJUSPREČAVANJA, SMANJENJAIOTKLANJANJAZNAČAJNIH ŠTETNIHUTICAJAMere zaštite životne sredine mogu se sistematizovati u okviru sledećih grupa a na osnovu

stava 1. člana 9. Pravilnika o sadržini Studije o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl.glasnik RS", br. 69/2005):

1) mere koje su predviđene zakonom i drugim propisima, normativima i standardima i rokovima za njihovo sprovođenje;2) mere koje će se preduzeti u slučaju udesa;3) planove i tehnička rešenja zaštite životne sredine;4) druge mere koje mogu uticati na sprečavanje ili smanjenje štetnih uticaja na životnu sredinu.

PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINUProgrampraćenjauticajaProjektana

životnusredinuimazaciljpreventivnodelovanjeiprimenemerazaštitekojesunavedeneupoglavlju 8. »Opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i gde je to moguće otklanjanje svakog značajnijeg štetnog uticaja na životnu sredinu«. Potrebno je primeniti sve mere zaštite:

mere predviđene zakonom i drugim propisima, normativima i standardima mere koje će se preduzeti u slučaju udesa planovi i tehnička rešenja zaštite životne sredine druge mere koje mogu uticati na sprečavanje ili smanjenje štetnih uticaja na životnu

sredinu



Primenom navedenih mera zaštite na lokaciji, potencijalna degradacija i zagađivanje životne sredine biće svedeni na najmanju moguću meru, tj. biće minimizirani.

Nosilac Projekta obezbeđuje materijalne i kadrovske mogućnosti za sprovođenje navedenih aktivnosti i formira odgovarajuću dokumentaciju.

11. PODACI O TEHNIČKIM NEDOSTACIMA ILI NEPOSTOJANJU ODGOVARAJUĆEG STRUČNOG ZNANJA ILI VEŠTINA

U toku izrade Studije, nisu konstatovani tehnički nedostaci zbog kojih bi funkcionisanje projekta ugrožavalo životnu sredinu. Takođe nije utvrđeno nepostojanje stručnog znanja i veština za projektovanje i primenu mera zaštite životne sredine.

ZAKLJUČAKAnalizirajući sve parametre koji utiču na kvalitet životne sredine PROJEKTA

IZGRADNJE OBJEKTA I INSTALACIJU SISTEMA ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA U SVRLJIGU na lokaciji u ul. Vase Albanca bb nosioca projekta Društva za proizvodnju, trgovinu i usluge “ FREE FASHION GR” DOO iz Svrljiga, ul. Vase Albanca 175 a uz sve predviđene mere zaštite,

zaključak jeda:NEĆE DOĆI DO POGORŠAVANJA KVALITETA ŽIVOTNE SREDINE.

12. PODACI O ODGOVORNOM LICU, LICIMA KOJA SU UČESTVOVALA U IZRADI, DATUM IZRADE, POTPIS ODGOVORNOG LICA I OVERA POTPISA PEČATOM OVLAŠĆENE ORGANIZACIJE



IZRADA STUDIJE: STABILPROJEKT D.O.O.PROJEKTOVANJE, KONSALTING, INŽINJERING

ODGOVORNI PROJEKTANT : DRAGAN DIMITRIJEVIĆ, dipl.inž.građ.Odgovorni projektant,licenca br.312836804

U IZRADI STUDIJE UČESTVOVALI: IGOR MILOVANOVIĆ, dipl.hem.Savetnik za hemikalije

DATUM IZRADE: 30.10.2016. god.

DIREKTOR

________________

KRAĆE BIOGRAFIJE

obrađivača Studije o proceni uticaja na životnu sredinu PROJEKTA IZGRADNJE OBJEKTA I INSTALACIJE SISTEMA ZA PREČIŠĆAVANJE

OTPADNIH VODA U SVRLJIGU na lokaciji u ul. Vase Albanca bb nosioca projekta



Društva za proizvodnju, trgovinu i usluge “ FREE FASHION GR” DOO iz Svrljiga, ul. Vase Albanca 175

DRAGAN DIMITRIJEVIĆ, dipl.inž.građ.

Rođen 26.07.1959.god. u Boru. Diplomirao na Građevinskom fakultetu u Nišu, 1983. godine. Najveći deo radnog veka proveo u Direkciji za izgradnju grada Niša na poslovima planiranja, ugovaranja, projektovanja, izvođenja i nadzora izgradnje građevinskih objekata. Ima Uverenje o položenom stručnom ispitu propisanom za diplomiranog inženjera građevine; Licence inženjerske komore Srbije: 410 - Odgovorni izvođač radova građevinskih konstrukcija i građevinsko - zanatskih radova na objektima visokogradnje, niskogradnje i hidrogradnje, 412 - Odgovorni izvođač radova građevinskih konstrukcija i građevinsko - zanatskih radova na objektima niskogradnje, 312 - Odgovorni projektant građevinskih konstrukcija objekata niskogradnje; Uverenje o položenom stručnom ispitu iz oblasti zaštite od požara.

IGOR MILOVANOVIĆ, dipl.hem.

Rođen 17.01.1986 god. u Nišu. Diplomirao na Prirodno - matematičkom fakultetu u Nišu, smer opšta hemija 2012 godine. U toku studija učestvovao na izradi projekta " Urea formaldehidnih smola modifikovanih 4-hlor-3-nitrokumarinom". Na institutu za bezbednost, kvalitet i zaštitu životne sredine i zdravlja "27 januar" doo Niš radi od 2015 god. kao samostalni stručni saradnik za hemijska ispitivanja u okviru akreditoane laboratorije, na poslovima ispitivanja uslova radne okoline, ispitivanja otpadnih voda kao i na poslovima merenja emisije štetnih i opasnih materija u vazduh. Indirektno učestvovao na poslovima bezbednosti i zdravlja na radu. U okviru Instituta bavio se poslovima upravljanja hemikalijama, izradom tehničke dokumentacije i izradom evidencija za hemikalije. Poseduje Uverenje o položenom stručnom ispitu za Savetnika za hemikalije.

PRILOZI

1. Rešenje o potrebi izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu

2. Klauzula o potvrđivanju isprave – javni beleznik- Kupoprodajni ugovor o nepokretnoj imovini od 07.07.2016



3. Rešenje o promeni namene parcele 2583 KO Svrljig 1150 m2 korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta u nepoljoprivredne svrhe od 10.08.2016

4. Prepis lista nepokretnosti br. 4289 od 22.07.2016.

5. Prepis lista nepokretnosti br. 4035 od 10.12.2015.

6. Projekat hidrotehničke instalacije br. 38 od 20.07.2016.

7. Privredni sud u Nišu – Rešenje o prodaji nepokretne imovine od 03.02.2014.

8. Privredni sud u Nišu – Rešenje o prodaji nepokretne imovine od 07.05.2014.

9. Skica objekata na parceli

10. Izveštaj o ispitivanju otpadnih voda

11. Ugovor o preuzimanju, transportu i zbrinjavanju tekstilnog otpada

12. Bezbednosni list gvožđe III oksid

13. Bezbednosni list aluminijum oksid

14. 0 – Glavna sveska

15. Kopija plana katastarske parcele


Podaci o nosiocu projekta: - Naslovna | Општина Сврљиг · Web viewKvantitet izlaznog efluenta meri se meračom protoka u okviru sistema za prečišćavanje. Kvalitet izlaznog

Documents