Osnovni Pojmovi u Racunovodstvu

OSNOVNI POJMOVI U RAUNOVODSTVU-1

KNJIGOVODSTVO OSNOVNI POJMOVI

KNJIGOVODSTVO - je oblik privredne evidencije o stanju i kretanju imovine,kapitala, obaveza ,prihoda,rashoda i finansijskog rezultata preduzea u skladu sa zakonom o raunovodstvu, raunovodstvenim standardima i aktima preduzea. Knjigovodstvo evidentira samo poslovne dogaaje koji se mogu iskazati vrednosno. RAUNOVODSTVO je iri pojam poto obuhvata - knjigovodstvo,plan i analizu i raunovodstvenu kontrolu.

Principi urednog knjigovodstva su : knjigovodstvo mora da bude jasno i pregledno tj. ne dozvoljava se nikakvo

prepravljanje,ne smeju da postoje prazni prostori izmeu knjienja i knjige moraju da budu tekue numerisane;

nijedan poslovni dogaaj ne moe ostati neproknjien; nijedno knjienje se ne sme izvriti bez dokumenta; dokumenti se moraju tekue numerisati i odlagati; svi iznosi u knjigovodstvu se moraju unositi u domaoj valuti (u dinarima);

Osnovni poslovni izvetaji u knjigovodstvu su : BILANS STANJA BILANS USPEHA

BILANS STANJA

Bilans stanja slui da prikae strukturu imovine (sredstava) i vlasnitva (izvora sredstava) na odreeni dan. Sastoji se od aktive i pasive. U aktivi se iskazuje imovina (sredstva) tj. ono ime preduzee raspolae u odreenom trenutku. U pasivi se iskazuje vlasnitvo nad imovinom tj. izvori sredstava. U nastavku dajemo pretpostavljeni bilans stanja za preduzee :

Imovina aktiva Vlasnitvo - pasiva

1.oprema 100.000,00

2.potraivanja 10.000,00 3.tekui raun 40.000,00

1. kapital 130.000,00

2.obaveze 20.000,00

UKUPNO 150.000,00 UKUPNO 150.000,00

Sva imovina koja se iskazuje u aktivi se moe podeliti na tri kategorije : stvari,novac i prava. U naem primeru "oprema" predstavlja stvari,"tekui raun" predstavlja novac,a "potraivanja" od dunika predstavljaju prava. Sve kategorije aktive se mogu pretvoriti u novac i to : oprema preko prodaje a potraivanja preko naplate.


U pasivi se iskazuje vlasnitvo nad imovinom tj. izvori sredstava. Ona se moe podeliti na dve kategorije : kapital (neto imovina) koji pokazuje koliki deo aktive pripada preduzeu i obaveze koje pokazuju koliki deo aktive pripada subjektima izvan preduzea. Pri tome treba naglasiti da se ne mogu dovoditi u vezu odreene pozicije pasive sa odreenim pozicijama aktive jer se struktura aktive menja svakodnevno : novac se troi za kupovinu svega to je neophodno za proizvodnju npr. materijal,materijal se dalje troi u procesu proizvodnje i po zavretku proizvodnje preduzee raspolae sa gotovim proizvodima,gotovi proizvodi se prodaju i nastaju potraivanja od kupaca a kad kupci plate svoj dug, preduzee raspolae novcem koji se ponovo troi na nabavku...

Poto aktiva predstavlja sredstva kojima preduzee raspolae a pasiva izvore tih istih sredstava,postoji stalna ravnotea izmeu aktive i pasive tj.

AKTIVA = PASIVA

Postoje pravila (redosled) po kojima se pozicije upisuju u aktivu i pasivu, od kojih se najee primenjuju dva :

u aktivi se pozicije slau po rastuoj likvidnosti a u pasivi po opadajuoj ronosti u aktivi se pozicije slau po opadajuoj likvidnosti a u pasivi po rastuoj ronosti

U naem primeru je korien prvi metod tj. prvo su upisane stvari koje se sporo pretvaraju u novac (oprema),zatim su prikazana potraivanja koja se bre pretvaraju u novac,a sam novac(tekui raun) je prikazan poslednji kao najlikvidniji. U pasivi je prvo prikazan kapital koji ima neogranien rok dospea jer predstavlja obavezu prema osnivaima preduzea koja se isplauje samo izuzetno (prilikom prestanka preduzea, povlaenja uloga kod drutva sa ogranienom odgovornou...),dok su posle prikazane obaveze koje bre dospevaju za isplatu.

BILANSNE POZICIJE BILANSA STANJA I NJIHOVI ODNOSI SU: Imovina = Kapital + Obaveze

Kapital = Imovina - Obaveze

Obaveze = Imovina - Kapital

U navedenom bilansu 87% imovine nalazi se u vlasnitvu datog privrednog subjekta,dok je13% imovine u tuem vlasnitvu. Kako smo navedeno izraunali ? Kapital 130.000,00

% kapitala =----------------X 100 =--------------- X 100 =87%

Ukupna pasiva 150.000,00 Po istom postupku izraunava se uee obaveza u ukupnom vlasnitvu nad imovinom - pasivom.

Bilans stanja se obavezno radi 31.12. tekue godine,kod poetka i prestanka rada subjekta te kod svih statusnih promena.

Bilans stanja pokazuje stanje imovine i vlasnitva nad imovinom odreenog dana.

BILANS USPEHA

Bilans uspeha obavezno se radi 31.12. tekue godine, ali moe se raditi i ee (po potrebi). Bilans uspeha pokazuje rezultat poslovanja u nekom vremenskom periodu.

BILANSNE POZICIJE BILANSA USPEHA SU :


PRIHOD - je vrednost koja se stie prodajom proizvoda,robe i usluga RASHOD - je vrednost koja se troi da bi se ostvario prihod FINANSIJSKI REZULTAT - je razlika izmeu prihoda i rashoda Rezultat poslovanja moe biti a) DOBITAK - ako su prihodi vei od rashoda b) GUBITAK - ako su rashodi vei od prihoda KNJIGOVODSTVENA DOKUMENTA su zapisi o nastaloj poslovnoj promeni koja se

ispostavljaju nakon to je promena nastala, a slue za knjienje poslovne promene. Dokumenta mogu biti :

eksterna (vezuju se za odnose sa spoljnim privrednim subjektima),i to su : ulazna faktura,izlazna faktura,izvod...

interna (dokumenta vezana za interne odnose u preduzeu),i to su : trebovanja materijala,blagajniki nalozi,obrauni amortizacije,plate...

Dokumenta moraju biti tana i to: sutinski - zasnivaju se na realnoj poslovnoj promeni formalno - uraena u skladu sa zakonskom formom raunski - vrednosti moraju biti tano izraunate

Rokovi uvanja dokumenata : godinji rauni uvaju se najmanje pedeset godina glavna knjiga i dnevnik uvaju se najmanje deset godina pomone knjige uvaju se najmanje pet godina dokumenta na osnovu kojih su vrena knjienja uvaju se najmanje pet godina godinji obrauni zarada zaposlenih uvaju se najmanje pedeset godina isplatne liste zarada zaposlenih uvaju se najmanje deset godina prodajni i kontrolni blokovi,pomoni obrasci ... uvaju se najmanje dve godine

ORGANIZACIJA KNJIGOVODSTVA - knjigovodstvo moe biti organizovano kao struna sluba u oviru privrednog subjekta, ali obavljanje ovih poslova mogue je poveriti profesionalnoj agenciji.

ZAKONSKA REGULATIVA - voenje poslovnih knjiga obavezno je za sva pravna lica i preduzetnike.

Pravna lica su : preduzea, zadruge , banke, ustanove............ Preduzetnici su:fizika lica koja su registrovala zanatsku radnju,samostalnu trgovaku radnju,samostalne ugostiteljske radnje, agencije........

Pravna lica i preduzetnici se registruju u Agenciji za privredne registre.

Poslovne knjige vode se od dana upisa kod nadlenog organa pa sve do prestanka rada. Zakon po kome se vode poslovne knjige kod pravnih lica i preduzetnika je "Zakon o

raunovodstvu". Pored ovog zakona, kao osnovnog, primenjuju se: Zakon o trgovini,Zakon o porezu na dodatu vrednost,Zakon o akcizama,Zakon o porezu na dobit,Zakon o porezu na

dohodak graana,Zakon o platnom prometu, Zakon o radu...

Sva pravna lica moraju imati "Pravilnik o raunovodstvenim politikama" kojim ureuju sva osnovna pitanja u vezi raunovodstva: - poslovne knjige, a to su - dnevnik

- glavna knjiga i

- pomone knjige koje se vode za osnovna sredstva, materijal,nedovrenu proizvodnju,gotove proizvode, robu, blagajnu,kapital ,zarade zaposlenih,knjiga ulaznih


faktura,knjiga izlaznih faktura,kupce, dobavljae...... Osim navedenog za tuu robu ,zemljite,objekte i sl. vodi se vanbilansna evidencija.

Voenje poslovnih knjiga obezbeuje : - uvid u stanje i kretanje imovine,obaveza i kapitala - utvrivanje prihoda i rashoda poslovanja - izradu kalkulacije cene kotanja proizvoda i prodajne cene - izradu planova,analiza i kontrolu poslovanja

- knjigovodstvene isprave sastavljaju se u delu u kome je nastala poslovna promena, zatim se nakon potpisa rukovodioca koji potvruje istinitost promene,isprava dostavlja na kontrolu koja proverava ispravnost,tanost i zakonitost isprave. Isprave se zatim daju u likvidaturu na plaanje odnosno naplatu,a kontrolu zakonitosti plaanja ili naplate potvruje ef knjigovodstva ili finansijske slube. Isprava zatim ide na kontiranje kod kontiste koji pie nalog za knjienje. Nalog proknjiava knjigovoa koji nakon toga ispravu i nalog arhivira.

-godinji obraun - njime se utvruje stanje imovine,kapitala i obaveza na odreeni dan, odnosno prihodi i rashodi za odreeni period. Sastavlja se obavezno 31. decembra, kod statusnih promena, prestanka rada preduzea a moe i ee. Ovi obrauni iskazuju se u - Bilansu stanja

- Bilansu uspeha

- Izvetaju o tokovima gotovine - Izvetaju o promenama na kapitalu - Napomenama uz finansijske izvetaje - Statistikom aneksu ef raunovodstva odgovoran je da Agenciji za privredne registre preda ove obraune u zakonskom roku.

uvanje poslovnih knjiga je obavezno. Godinji izvetaji uvaju se u originalu, odnosno raunovodstveni softver uva se na disku ili disketi. Za uvanje dokumentacije odgovoran je ef knjigovodstva ili lice koje on odredi.

Procenjivanje pozicija raunovodstvenih izvetaja - ovde se utvruje, kada i kako vriti otpis potraivanja,po kojim metodu vriti obraun izlaza materijala i robe,da li se kod merenja vrednosti nekretnina i opreme primenjuje osnovni ili alternativni postupak, nain obrauna amortizacije,kriterijume razvrstavanja na osnovna sredstva i sitan inventar,dali i kako e se voditi pogonsko knjigovodstvo,za ega e se vriti dugorona rezervisanja ... Odredbe Pravilnika o raunovodstvu moraju biti u skladu sa Zakonom o raunovodstvu i Meunarodnim raunovodstvenim standardima (Meunarodnim standardima finansijskog izvetavanja).

KNJIGOVODSTVENI SISTEMI

1. Sistem dvojnog knjigovodstva , obavezno ga primenjuju sva pravna lica a on

podrazumeva da se svaka poslovna promena mora knjiiti na najmanje dva konta, kao duguje na jednoj strani, i kao potrauje na drugoj strani. Dakle,svaka poslovna promena knjii se na dva ili vie konta,kao duguje na jednoj strani i kao potrauje na drugoj strani i to,i u dnevniku,i u glavnoj knjizi.Ovaj sistem porazumeva obavezno voenje pomonih knjiga .

2. Sistem prostog knjigovodstva mogu da primenjuju samo preduzetnici.Ono podrazumeva da se

svaka poslovna promena knjii na jednom raunu,i to kao duguje (ulaz) ili kao potrauje(izlaz). Po novom Zakonu o raunovodstvu,voenje poslovnih knjiga po prostom knjigovodstvu vie nije dozvoljeno. Meutim,poto Zakon o porezu na dohodak graana kojim se ureuje poslovanje preduzetnika jo nije usklaen sa Zakonom o raunovodstvu,preduzetnici mogu i dalje da vode knjige po sistemu prostog knjigovodstva.


ODGOVORNOST za poslovne izvetaje snosi odgovorno lice u preduzeu (direktor). Preduzee samo odreuje koje kvalifikacije moraju imati lica kojima je povereno voenje knjiga. Ovo mora biti definisano u optem aktu preduzea. To znai da vie ne postoje dravni certifikati za voenje poslovnih knjiga. Prema ranijim propisima su postojala tri struna zvanja : raunovoa, samostalni raunovoa i ovlaeni raunovoa. Licima koja su stekla jedno od tih zvanja ona se i dalje priznaju.

PREDMET KNJIGOVODSTVA je poslovna promena koja je izraena vrednosno, a ima uticaja na bilansne pozicije. Poslovna promena evidentira se u knjigovodstvenom dokumentu na dan

nastanka promene . U roku od 3 dana mora se dostaviti knjigovodstvu koje je duno da je u roku propisanim pravilnikom o raunovostvenim politikama,a najkasnije u roku od 5 dana proknjii u poslovne knjige.

OSNOVNI INSTRUMENTI KNJIGOVODSTVA su knjigovodstveni dokumenat, kontni

okvir,poslovne knjige. Knjigovodstveni dokument se uz pomo kontnog okvira iskontira a zatim proknjii u poslovne knjige i tako se evidentiraju promene .

METODE KNJIENJA su 1) RUNA a) prenosna b) kopirna

2) KOMPJUTERSKA

OSNOVNI POJMOVI - OBJANJENJE KONTO = RAUN, ima dve strane :leva =duguje, desna = potrauje

D______________________________________________P DUGUJE POTRAUJE ZADUITI ODOBRITI NA TERET U KORIST

UPLATITI ISPLATITI UKNJIITI ISKNJIITI

DUGUJE uvek onaj ko prima POTRAUJE uvek onaj ko daje

Kod konta koji imaju pasivni saldo rei "uknjiiti" i "isknjiiti" menjaju mesta. Takoe,u bankarskoj terminologiji,kada se kae "na teret iro rauna" podrazumeva se plaanje sa iro rauna,a kada se kae "u korist iro rauna" podrazumeva se uplata na iro raun. KONTIRANJE je utvr|ivanje koji konto duguje, a koji potrauje.

KNJIENJE je upisivanje poslovne promene u poslovne knjige.

NALOG ZA KNJIENJE je interni obrazac kojim kontista odreuje na koji konto se knjii odreena poslovna promena te, nalae knjigovoi da proknjii iskontiranu poslovnu promenu u poslovne knjige.


KNJIGOVODSTVENA STAVKA je kada jednu poslovnu promenu proknjiimo na jednom kontu kao DUGUJE, a kada tu istu promenu proknjiimo na drugom kontu kao POTRAUJE,onda je to KNJIGOVODSTVENA PROTIVSTAVKA. Knjigovodstvena stavka i knjigovodstvena protivstavka daju ravnoteu.

D 612 Prihodi od prodaje proizv. P D 202 Kupci u zemlji P

knjig.protivstavka knjig. stavka

SALDO je razlika izmeu dugovnog i potranog prometa na jednom kontu.

STORNIRANJE je ponitavanje pogreno proknjiene poslovne promene, moe biti:

1 Crveno 2 Crno (kontra strana) D 202 kupci u zemlji P D 202 kupci u zemlji .

1100 1100 1100

1100

KONTNI OKVIR- PLAN Propisuje ga ministar finansija, po bilansnom principu.

Ukupno ima 10 klasa i to 0-9. Svaka klasa moe se ralaniti na 10 grupa, koje se obeleavaju dvocifrenim brojevima 00-99. Svaka grupa moe se ralaniti na 10 sintetikih rauna koji se obeleavaju trocifrenim brojevima 000-999. Na osnovu propisanog sintetikog kontnog plana,svako preduzee treba da saini analitiki kontni plan ,prema svojim potrebama, dekadnim sistemom ralanjavanja. KLASE RAUNA 0-9

GRUPE RAUNA 00-99 PROPISANI OKVIR (OBAVEZAN JE) SINTETIKI (OSNOVNI) RAUNI 000-999

SUBSINTETIKI RAUNI 0000 - 9999

ANALITIKI RAUNI 00000-99999 SAMOSTALNO OTVARANJE U PREDUZEU DALJE PREMA POTREBI ................................. ( FAKULTATIVAN JE)


RASPORED KLASA RAUNA U BILANSU STANJA I USPEHA

1. BILANS STANJA

Klase u aktivi Klase u pasivi

Klasa naziv Klasa naziv

0 Neuplaeni upisani kapi- 3 Kapital tal i stalna imovina

1 Zalihe 4 Dugorona rezervisanja i obaveze 2 Kratkorona potraivanja, plasmani i gotovina

88 Van bilansna aktiva 89 Vanbilansna pasiva

(tua sredstva) (obaveze za tua sredstva)

GLAVNA KNJIGA- naziv za sve raune (rauni posmatrani zbirno). S obzirom da u svakom stavu za knjienje postoji ravnotea izmeu strana duguje i potrauje,ukupan promet leve i desne strane svih rauna u glavnoj knjizi mora biti isti. DNEVNIK- hronoloka evidencija poslovnih doga|aja tj. u njemu se stavovi za knjienje daju onim redom kojim su poslovni dogaaji nastajali. Stav za knjienje moe biti prost i sloen. Prost stav je kada jedan raun duguje i jedan raun potrauje,a kod sloenih stavova imamo vie rauna bilo na dugovnoj,bilo na potranoj strani. U stavovima za knjienje se prvo piu rauni koji duguju pa zatim rauni koji potrauju. Dnevnik predstavlja kontrolu glavne knjige jer se dugovni i potrani promet u dnevniku moraju slagati sa dugovnim i potranim prometom u glavnoj knjizi. PROBNI BILANS (BRUTO BILANS,ZAKLJUNI LIST)- na osnovu njega se sastavljaju periodini obrauni. Sadri sve raune glavne knjige sa podacima: poetni saldo rauna, tekui promet,ukupan promet i krajnji saldo rauna. Ukupan promet se mora slagati sa prometom glavne knjige i prometom dnevnika.

2. BILANS USPEHA

Ovde su rasporeene samo klasa 6(prihodi) i klasa 5(rashodi) i to:

Klasa 6 Prihodi:

grupe 60-65 Poslovni prihodi

grupa 66 Finansijski prihodi

grupe 67-68 Ostali prihodi grupa 69 Dobitak poslovanja koje se obustavlja

Klasa 5 Rashodi:

grupe 50-55 Poslovni rashodi


grupa 56 Finansijski rashodi

grupe 57-58 Ostali rashodi grupa 59 Gubitak poslovanja koje se obustavlja

Klase rauna 7,8 i 9 su vanbilansne. Klase 0-8 su klase finansijskog knjigovodstva.

Klasa 9 je klasa pogonskog knjigovodstva (obraun trokova i uinaka).

OTVARANJE POSLOVNIH KNJIGA Knjigovodstvo se mora poeti voditi od dana upisa u registar,a za to je potrebno imati sledeu dokumentaciju: -akt o osnivanju (ugovor);

- osnivaki inventar sa zapisnikom o proceni vrednosti uloene imovine;

- potvrda banke o polaganju propisanog novanog depozita; - akt o organizaciji i nainu voenja knjigovodstva; - usvojen analitiki kontni plan OSNIVAKI INVENTAR je pregled imovine i kapitala koju su osnivai uloili sa spiskom ulagaa. Forma mu nije propisana. Odreuje ga struka ili praksa.

POETNI OSNIVAKI INVENTAR Sastavljen dana ____________

Imovina

Ulagai jedinica

mere

koliina cena po jedinici

vrednost

4x5

Napomena

1 2 3 4 5 6 7

a

b

c d

Poljopr. zemljite Graev. objekat Oprema Novani ulog

ha

m2

din din

3

200

- -

20.000

1.000

- -

60.000

200.000

40.000 100.000

K.O. Klisa Z.K.U23

vlasniki list specifikacija Dnevnik blagajne

UKUPNO DIN 400.000

1 Marko Markovi - - - 250.000 L.K. br...SUP N.Sad 2 Pero Petrovi - - - 150.000 L.K. br..SUP Ruma

UKUPNO 400.000

Sastavio m.p. Direktor

____________________ _______________________

Predsednik

______________________


POETNI BILANS STANJA- otvara se na osnovu osnivakog inventara,oblik i sadrina su mu propisani.

POETNI- OSNIVAKI BILANS STANJA sastavljen na dan_______________

Konto aktiva - imovina Predkolona - iznos kolona - iznos

020

022 023

243

Zemljite Graevinski objekti Oprema

Blagajna

60.000

200.000 40.000

100.000

60.000

200.000 40.000

100.000

UKUPNO- AKTIVA 400.000 400.000

Konto Pasiva- vlasnitvo

3011

3012

Udeo osnivaa Marka Markovi Udeo osnivaa Pere Petrovia

250.000

150.000

UKUPNO - PASIVA 400.000

SASTAVIO DIREKTOR

____________________ ________________________

PREDSEDNIK

____________________

Poetni osnivaki inventar i poetni osnivaki bilans stanja uvaju se trajno, do steaja ili likvidacije,a nakon toga se predaju na uvanje dravnim arhivima. Na osnovu podataka iz poetnog bilansa stanja otvaraju se rauni glavne knjige,dnevnik i pomone knjige,za koje je potrebno napisati nalog za knjienje.

NALOG ZA KNJIENJE sastavlja se na osnovu poetnog osnivakog bilansa ako je u pitanju novoosnovano preduzee , odnosno na osnovu bilansa stanja od 31.12. prethodne godine.

Kontira se tako to rauni aktive duguju za visinu sopstvenog salda a odobrava raun 700 za zbir aktive,a rauni pasive potrauju u visini sopstvenog salda a zaduuje se raun 700 za zbir pasive.

Saldo na raunu 700 mora biti 0 (nula). Raun treba biti zatvoren.


NALOG ZA KNJIENJE br 1 / 2005 dana ______________

R

B

KONTO OPIS IZNOS

Duguje Potrauje Duguje Potrauje

1

2

020

022

023 243

700

700

3011

3012

Zemljite Graevinski objekti Oprema Blagajna

Raun otvaranja glavne knjige

Raun otvaranja glavne knjige Udeo Marka Markovia Udeo Pere Petrovia

60.000

200.000

40.000 100.000

400.000

400.000

250.000

150.000

BILANSNE PROMENE

Sve promene u knjigovodstvu mogu se svrstati u osam vrsta:

I Prve etiri vrste promena utiu samo na bilans stanja: 1) POVEANJE AKTIVE I PASIVE - kupljen je materijal od dobavljaa 101/433 2) SMANJENJE AKTIVE I PASIVE- isplaen je dobavlja sa iro rauna 433/241 3) PROMENE U STRUKTURI AKTIVE -kupac je uplatio svoj dug 241/202

4) PROMENE U STRUKTURI PASIVE

Kratkoroni kredit je,u dogovoru sa bankom,pretvoren u dugoroni 422/414

II Druge etiri vrste promena utiu delom na B. S. a delom na B.U. 5) POVEANJE RASHODA U B.U. I SMANJENJE AKTIVE U B.S. Ustanovljen je manjak materijala u magacinu............. .............. 574/101

6) POVEANJE PRIHODA U B.U. I SMANJENJE OBAVEZA U B.S. Otpisana je obaveza prema jednom dobavljau .......................... 433/677 7) POVEANJE RASHODA U B.U. I POVEANJE PASIVE U B.S. Dobavlja je obraunao zateznu kamatu.................................... 562/433 8)POVEANJE AKTIVE U B.S. I POVEANJE PRIHODA U B.U. Obraunali smo zateznu kamatu kupcu....................................... 202/662


BILANSNE PROMENE -GRAFIKI PRIKAZ BILANS STANJA

AKTIVA PASIVA

___________________________________________________ PROMENE

U 1 + 1 + 1 BILANSU

2 - 2 - 2 STANJA

3( + i -)3 4(+ i -)4_________ 5 - - 6

8 + + 7 PROMENE

DELOM U 8 7 BILANSU

5 6 STANJA A

DELOM U

BILANS USPEHA BILANSU ___________________________________________________ _USPEHA

5 + + 6

7 + + 8_________

Dejstvo bilansnih promena prikazaemo na primeru kroz sukcesivne bilanse. Kreemo od pretpostavljenog poetnog bilansa stanja.

1. Kupljeno je materijala od dobavljaa u iznosu od 20.000,00 din. 2. Sa iro rauna dobavljaima je isplaeno 10.000,00 din. 3. Kupci su uplatili na iro raun 30.000,00 din. 4. U dogovoru sa bankom,deo kratkoronog kredita,u iznosu od 25.000,00 din., pretvoreno je u dugoroni kredit. 5. Utvren je manjak materijala u magacinu u iznosu od 500,00 din.-na teret preduzea. 6. Otpisuje se obaveza prema dobavljau u iznosu od 1.000,00 din.,zbog zastarelosti. 7. Dobavlja je obraunao zateznu kamatu u iznosu od 3.000,00 din. 8. Preduzee je obraunalo zateznu kamatu kupcima u iznosu od 1.500,00 din.

AKTIVA (Duguje) POETNI BILANS STANJA PASIVA (Potrauje)

Oprema 20.000,00 Kapital 60.000,00

Materijal 30.000,00 Kratkoroni kredit 50.000,00

Kupci 70.000,00 Dobavljai 40.000,00

iro raun 30.000,00

150.000,00 150.000,00

AKTIVA (Duguje) BILANS STANJA 1 PASIVA (Potrauje)

Oprema 20.000,00 Kapital 60.000,00

Materijal (+) 50.000,00 Kratkoroni kredit 50.000,00

Kupci 70.000,00 Dobavljai (+) 60.000,00

iro raun 30.000,00

170.000,00 170.000,00



Oprema 20.000,00 Kapital 60.000,00


Kupci 70.000,00 Dobavljai (-) 50.000,00

iro raun (-) 20.000,00

160.000,00 160.000,00


Oprema 20.000,00 Kapital 60.000,00


Kupci (-) 40.000,00 Dobavljai 50.000,00

iro raun (+) 50.000,00

160.000,00 160.000,00


Oprema 20.000,00 Kapital 60.000,00

Materijal 50.000,00 Dugoroni kredit (+) 25.000,00

Kupci 40.000,00 Kratkoroni kredit (-) 25.000,00

iro raun 50.000,00 Dobavljai 50.000,00

160.000,00 160.000,00


Oprema 20.000,00 Kapital 60.000,00

Materijal (-) 49.500,00 Dugoroni kredit 25.000,00

Kupci 40.000,00 Kratkoroni kredit 25.000,00


159.500,00 160.000,00

RASHODI (Duguje) BILANS USPEHA 1 (uz Bil.St. 5) PRIHODI (Potrauje)

Manjkovi (+) 500,00

500,00


Oprema 20.000,00 Kapital 60.000,00

Materijal 49.500,00 Dugoroni kredit 25.000,00


iro raun 50.000,00 Dobavljai (-) 49.000,00

159.500,00 159.000,00



Manjkovi 500,00 Otpis obaveze (+) 1.000,00

500,00 1.000,00


Oprema 20.000,00 Kapital 60.000,00



iro raun 50.000,00 Dobavljai (+) 52.000,00

159.500,00 162.000,00


Manjkovi 500,00 Otpis obaveze 1.000,00

Rashodi kamata (+) 3.000,00

3.500,00 1.000,00


Oprema 20.000,00 Kapital 60.000,00


Kupci (+) 41.500,00 Kratkoroni kredit 25.000,00


161.000,00 162.000,00


Manjkovi 500,00 Otpis obaveze 1.000,00

Rashodi kamata 3.000,00 Prihodi od kamata (+) 1.500,00

3.500,00 2.500,00

Prve etiri promene se odnose samo na bilans stanja. Aktiva i pasiva su posle svake promene u ravnotei a preduzee ne ostvaruje finansijski rezultat tj. prihode i rashode. Od pete do osme promene su prikazani poslovni dogaaji koji se knjie delom u bilansu stanja a delom u bilansu uspeha. Aktiva i pasiva vie nemaju ravnoteu posle svake promene. Ravnotea postoji posle svake promene kada se bilans stanja i bilans uspeha posmatraju zbirno tj. AKTIVA + RASHODI

= PASIVA + PRIHODI. To znai da kada je aktiva vea od pasive,tada su rashodi manji od prihoda,i obrnuto,kada je pasiva vea od aktive,tada su rashodi vei od prihoda. U naem primeru,preduzee je ostvarilo gubitak od 1.000,00 din. Za toliko je pasiva vea od aktive u bilansu stanja,i za toliko su vei rashodi od prihoda u bilansu uspeha. Prilikom periodinih obrauna,izjednaavaju se aktiva i pasiva u bilansu stanja i rashodi i prihodi u bilansu uspeha, tako to se i u jedan i u drugi bilans unese isti iznos ali na suprotne strane. U naem primeru bi se gubitak tekue godine u iznosu od 1.000,00 din. uneo u bilans stanja na dugovnu stranu,i u bilans


uspeha na potranu stranu (knjienje: 351/724). U sluaju da je ostvaren dobitak,knjienje bi bilo 724/341.

Na kraju uvodnog izlaganja,pomenuemo osnovna naela kojih se treba drati prilikom voenja poslovnih knjiga:

procenjivanje se vri po nabavnim cenama i po ceni kotanja,osim kada je trina cena nia od cene kotanja;

imovina i obaveze se procenjuju pojedinano,a eventualna grupna procenjivanja uvedena radi racionalnosti treba da proistiu iz pojedinanih procenjivanja;

odabrana pravila procenjivanja treba da se primenjuju u duem periodu-naelo doslednosti;

u bilans se mogu unositi samo realizovani dobici-naelo realizacije;

za bilansiranje pozicija aktive se primenjuju najnie verovatne vrednosti,a za bilansiranje obaveza najvie verovatne vrednosti,iz ega u bilansu uspeha proistie odmeravanje rashoda navie i prihoda nanie-naelo impariteta;

u bilans se unose svi prihodi i rashodi koji se odnose na obraunski period,bez obzira na datum naplate prihoda i plaanja rashoda-naelo uzronosti prihoda i rashoda;

bilans otvaranja poslovne godine treba da se slae sa zakljunim bilansom prethodne godine-naelo identiteta bilansa.

Osnovni Pojmovi u Racunovodstvu

Documents