Organska Proizvodnja Malina

8/19/2019 Organska Proizvodnja Malina

1/26

ORGANSKA PROIZVODNJA MALINA

Prvi zasadi maline zasnovani po metodama organske proizvodnje registrovani su u Srbiji 1999.godine. Na osnovu raspoloživih podataka može se proceniti da se godišnje iz Srbije izveze do 15 tonaorganske maline što !ini do "# od ukupne proizvodnje.Program organske proizvodnje je veoma blizak tradicionalnom na!inu proizvodnje po inputima$ali postoje i zna!ajne razlike pre svega u sistemu kontrole procesa. Samo proizvod kontrolisan iserti%ikovan od strane ovlaš&ene kontrolne organizacije može se staviti u promet sa oznakom'organski proizvod(. )a ovaj program koji je veoma blizak tradicionalnom na!inu proizvodnjeizuzetno je zna!ajno odabrati pogodno podru!je *brdsko+planinsko,$ savesne proizvo-a!e kojirazumeju i žele da sara-uju na ovom projektu. ako-e je veoma zna!ajno izgraditi kvalitetansistem interne kontrole koji &e pratiti$ usmeravati i obrazovati proizvo-a!e.

PredusloviOčuvanje Prirodnog Agro-!osis"e#a/kološki principi organske proizvodnje moraju biti i vizuelno prepoznatljivi na i oko %armeodnosno zasada$ preko prisustva zona cvetaju&ih biljaka spontane %lore$ tzv. 0kompenzacionih


2/26

neobra-enih površina *5+2# od ukupne površine gazdinstva,$ mesta za skrivanje$ ishranu irazmnožavanje korisnih organizama *ptica$ neotrovnih zmija$ ježeva$ korisnih insekata,.3okacije koje su osun!ane$ sa !estim blagim strujanjem vazduha$ zašti&ene od jakih vetrova ikasnih prole&nih mrazeva su najpogodnije za sve vrste jagodastih vo&aka. 4edovi zasada treba da budu postavljeni u pravcu sever+jug zbog optimalnog koriš&enja sun!eve svetlosti$ kao i da što

više prate pravac dominantnih vetrova da bi se ubrzalo sušenje biljaka posle kiše ili rose$ ispre!io nastanak in%ekcije patogenima.

Oso$ine Ze#lji%"aPogodna su srednje teška do laka zemljišta$ propustljiva sa sadržajem organske materije preko#. )emljišta sa dobrom drenažom su poželjan uslov jer na zbijenim zemljištima dolazi dozabarivanja što pred+ predstavlja povoljnije uslove za razvoj nekih bolesti kao što je truležkorena. )bijena zemljišta tako-e imaju i lošu strukturu koja remeti mikrobiološku aktivnost štodovodi do slabijeg usvajanja hraniva. 6 tom smi+ smislu za dobru procenu zemljišta potrebno jeu zimskom periodu ili u rano prole&e iskopati pro%il od bar 7 cm. 8odavanje organske materije igajenje na uzdignutim redovima doprinosi prevazilaženju problema vezanih za teška zemljišta.

Kara!"eris"i!e Kli#e6 podru!jima pored reka$ depresijama$ niske zimske temperature uz strujanje hladnog i suvogvazduha mogu dovesti do ošte&enja izdanaka maline koja se ponekad pogrešno tuma!e kao posledica napada prouzrokova!a bolesti. dsustvo kretanja pupoljaka na izdanku *ceo izdanak$deo izdanka$ pojedini pupoljci, je tipi!an simptom uz promene boje ošte&enog dela izdanka.:zdanci koji imaju manji presek *tanki, i izdanci koji su napadnuti bolestima su posebno osetljivina ošte&enja od zimskih mrazeva. Prevencija; Sprovoditi mere nege i zaštite u cilju spre!avanja pojave bolesti izdanaka. Podizanje zasada izvršiti na ogovaraju&oj lokaciji na kojoj je manjaverovatno&a pojave niskih zimskih temperatura i mrazeva. Pre zimskog perioda izvršiti izborizdanaka srednje razvijenosti i bujnosti$ odstraniti tanke izdanke$ kao i bujne jer su zbog pucanjakore osetljiviji na napad malinine muve galice.

I&$or Lo!a'ije3okacije na kojima su prethodno gajene druge vo&ne vrste *breskve$ jabuke$ vinova loza,$ loš suizbor za gajenje jagodastog vo&a zbog potencijalnih problema sa prouzrokova!em raka korena*


3/26

Kara!"eris"i!a Vrednos"

Du$ina &e#lji%"a ()*+) '#

Sas"av &e#lji%"a,#ereno ladna. srednje "e%!a i /ro/

$r&i# o"i'anje# /ovr%ins!e vode

/0 &e#lji%"a 1!iselos"2 ie3u 4 i 5

P6 O4 17os8or2 9*:) #g na :)) g va&du%no suve &e#

K6O 1Kaliju#2 :9*6) #g na :)) g va&du%no suve &e

0u#us 1organs!a #a"erija2 Pre!o ;


4/26

Sorta Karakteristike

Vila#e"1=illa#e""e2

>ujna je sor"a i s"vara veli!i $roj us/ravni i&dana!a sa sreelas"ični# rodni# granči'a#a. !oje se re"!o lo#e /od "ere"dejs"vo# jačeg ve"ra? Sa&reva srednje rano. /rosečno !raje

juna? Zrenje /očin je !raje# /rve de!ade juna a &avr%ava sePeriod sa&revanja /lodova "raje dos"a dugo. /rosečno ;) da/re#a e!ono#s!i naj%"e"niji# virusi#a. a u#ereno je ose"lj/la#enjači /u/olja!a i rodni las"ara #aline 1Did#ella a//Plod je srednje !ru/an do !ru/an. /rosečne #ase o!o ( g. &"a#no'rvene $oje. čvrs". sla"!ona!iseo. aro#a"ičan i u!usado$ro /odnosi "rans/or"? Plodovi su /ogodni &a sveBu u/o"r/rerade? Veo#a su /ogodni &a du$o!o s#r&avanje? Pre&reli do$ijanje odličnog so!a i !ao $ojadiser? Vila#e" je "renu"nonaj&načajnija sor"a u Sr$iji? On Ce "o i nadalje $i"i ali je realse %iri"i novije sor"e /re svega Mi!er. S!ina i druge !oje /os

/re#a /rou&ro!ovači#a $oles"i i %"e"očina#a?

Mi!er1Mee!er2

, Sr$iju je &a !o#er'ijalno gajenje une" :(? godine od !a%iri vrlo $r&o? Sa&reva srednje !asno? Počinje da &ri /rosečnde!ade juna. nedelju dana /osle Vila#e"a? >roj i&dana!a /o#e"ru ne%"o je #anji nego !od Vila#e"a? I&dan'i su vrlo $ujsu u#ereno duge. snaBne i le/o ras/ore3ene na dvogodi%njManje ose"ljiv na lju$ičas"u /egavos" li%Ca i i&dana!a #alina//lana"a2. o"/oran je /re#a an"ra!no&i 1lsinoe vene"a 2 i1Prag#idiu# ru$i-idae2 a u odnosu na Vila#e" #anje ose"l!orena 1Pi"o/"ora 8ragarie var? ru$i2. %"o je vrlo &načajno

I#a du$o! &i#s!i od#or /a ne%"o !asnije !reCe u /roleCe? Kvege"a'iju i ose"ljiv je na ja!e &i#s!e #ra&eve?Plod je !ru/an 1o!o (.4 g2 i ujednačen "o!o# 'ele $er$e? Jai /rivlačnog i&gleda. čvrs". &aru$ljeno-!u/as". glada!. /raviaro#a"ičan i sla"!og do sla"!ona!iselog u!usa? La!o se $eregranči'e i &a"eva doda"ne naslone? Do$ro /odnosi #ani/udo$ro /odnosi s#r&avanje. a #alo gu$i /ri od#r&avanju * dvi%e suvi #a"erija od Vila#e"a ?Na osnovu dosada%nji re&ul"a"a !od nas #oBe se s#a"ra"i &načajno# sor"o# #alina? Veli!a rodnos" i !vali"e" /loda su/rednos"i. a veCe ras"ojanje i doda"ni nasloni su #ana ove

i#a /ers/e!"ivu !od nas? Poslednji ne!oli!o godina /os"i&a"rBi%"u od Vila#e"a. ali se si"ua'ija #enja u !oris" Vila#e"a

Lej"a#1La"a#2

S"ara a#erič!a sor"a? Poseduje o"/ornos" /re#a /la#enjač1P"o/"ora 8ragarie var? ru$i2 !ao i ni&u drugi $oles"i? Zoso$ina ova sor"a se #oBe gaji"i i $e& /ri#ene veCine $io/ein"eresan"na &a organs!u /roi&vodnju? I&dan'i srednje $ujni


5/26


Vila#e"1=illa#e""e2




in"en&ivno &elene $oje? Plod je si"an. srednjeg !vali"e"a?

@jula#in1@ula#een2

Kanads!a sor"a? O"/orna je /re#a lisnoj va%i A#/oro/ora0o""es. !oja je ve!"or virusa #o&ai!a 'rvene #aline 1RMV2?I&dan'i su veo#a $ujni sa dugi#. Eelas"ični#F rodni# granlo#e /od "ere"o# roda? Plod je i&u&e"no !ru/an. sve"lo 'rve/rivlačni organole/"ič!i svojs"ava? , lo!ali"e"i#a sa vrlo "e#/era"ura#a #oguCa su o%"eCenja i&dana!a. &$og čega sgajenje u "o/liji# /odručji#a ili u &a%"iCeno# /ros"oru?

>ris"ol

Sor"a 'rne #aline s"vorena na ornell univer&i"e"u 1SAD2. $/rinosna? Vre#e &renja je rano. /lodovi srednje veličine do u!usni? Sor"e i& gru/e 'rni #alina su rela"ivno ose"ljive /r"e#/era"ura#a ali je sor"a >ris"ol rela"ivno o"/ornija u odnOse"ljiva je /re#a /rou&ro!ovaču an"ra!no&e i virusu #o&a/re#a /rou&ro!ovaču /e/elni'e?

JeHel

>ujna sor"a. us/ravnog ras"a i&dana!a. viso!o /rinosna? , osor"e 'rnog /loda is/oljava veCu o"/ornos" /re#a $oles"i#aan"ra!no&u? Srednjeg je vre#ena &renja. /lodovi su u!usni.

i /re#a #ra&evi#a?

Roali"

MoBe se s#a"ra"i naj$oljo# sor"o# /ur/urni /lodova? I&da$ujni. i vrlo /rodu!"ivni? Sor"a je i#una /re#a veli!oj #alin/renosila' virusni o$oljenja. ali je ose"ljiva /re#a ra!u !or je !asno. a /lodovi su odlični &a /reradu? O"/ornos" /re#a /riva"ljivo# nivou?


6/26


Vila#e"1=illa#e""e2




Karakteristike pojedinih sorti maline

Na svetskom tržištu raste tražnja za malinama crnog i purpurnog ploda pre svega zbog visokogsadržaja bojenih materija koje imaju zaštitnu i preventivnu ulogu u nastanku malignih oboljenja iuopšte u usporavanju procesa starenja &elija ljudskog organizma.)bog zahteva tržišta za sortama raznog vremena zrenja$ a obzirom i na njihove osobineotpornosti$ za organsku proizvodnju mogu se preporu!iti i sorte; Polka$ Prelude$ Nova$


7/26

porastu primeniti totalni translokacioni herbicid gli%osat. ime se dugoro!no smanjuje opasnostod ve&eg broja višegodišnjih rizomskih korova.

OdrBavanje Ze#lji%"a

brada zemljišta u malinjaku se izvodi prvenstveno radi njegovog održavanja u rastresitomstanju$ uništavanja korova i unošenja hraniva u zoni korenovog sistema$ što doprinosi boljojishrani maline$ o!uvanju vlage i aeraciji zemljišta. >e-uredna obrada se obavlja tanjira!ama iliroto%rezerima$ a u redu ru!no$ okopavanjem i plevljenjem. bradu %rezom treba svesti naminimum *1,$ jer prekomerno zbija orani!ni sloj zemljišta. ako-e je bitno da obrada bude plitka$ posebno kada se obra-uje zona neposredno oko redova maline jer !ak i vibracija zemljištamože oštetiti koren maline !iji je glavni deo u dubini do cm. Kroj izvo-enja ove operacijezavisi od tipa i plodnosti zemljišta$ zakorovljenosti $ koli!ine padavina itd. L obi!no se primenjuje u 7 do 5 navrata. Prva obrada se izvodi rano u prole&e$ !im vremenske i zemljišne prilike dozvole$ a obavezno posle primene stajnjaka i rezidbe izdanaka$ a ostale po potrebi$ kadase korovi masovnije razviju$ pojavi pokorice ili se zemljište prekomerno sabije gaženjem i prohodom mašina. Posle berbe obavezno izvršiti jednu plitku obradu. Sredinom avgusta treba prekinuti s izvo-enjem ove mere$ kako bi izdanci maline blagovremeno sazreli i izbegli opasnostod izmrzavanja tokom zimskih i prole&nih meseci.


8/26

Prilikom izvo-enja obrade treba voditi ra!una da zemljište ostane ravno$ jer se tako najbolje

sakupljaju i !uvaju rezerve vlage u zemljištu$ a korenov sistem maline ravnomerno i najboljerazvija. brada se može izvoditi samo ako zemljište nije preterano vlažno$ jer u protivnom senarušava njegova struktura.


9/26

Na slede&im slikama su prikazani na!ini održavanja zemljišta u malinjaku. Prema iskustvimaoptimalan je tzv. sendvi! sistem pri kome se obra-uje samo uska traka oko reda$ a me-uredni prostor zatravljuje ili se u njega seju biljke za zelenišno -ubrenje. e biljke se tarupiraju ili kose$a biljna masa ostaje i tako se zemljište oboga&uje organskom materijom. bradacelog me-urednog prostora ne izvodi se na strmim terenima zbog erozije$ spiranja zemljišta.Sis"e# Gajenja


10/26

6spešnost gajenja maline metodama organske proizvodnje zavisi od adekvatne tehnologijegajenja. 4anije koriš&eni sistem žbunova je napušten i sada se malina gaji isklju!ivo špalirski.>e-uredno rastojanje treba da bude ".". do ".5 m *?illamette,$ i ".2 do . m za sortu >eeker.Pri zasnivanju zasada na metar dužni sadi se tri do !etiri sadnice sa dobro razvijenim korenovim

sistemom. Mpalir se %ormira koriš&enjem stubova i dva do tri reda žice. Nakon berbe dvogodišnjiizdanci orezuju se do zemlje$ ostavljaju desetak dana u špaliru *da se jednogodišnji izdanci postepeno izlože direktnoj svetlosti i da predatorske grinje pre-u na mlade izdanke,.rezani izdanci se tarupiraju i unose u zemljište ili se vrši njihovo kompostiranje. 6 prole&e vršise izbor rodnih izdanaka u vreme bubrenja pupoljaka. stavlja se 7+5 izdanaka debljine 9+1" mm po dužnom metru špalira *izdanci ne treba da budu suviše tanki ni debeli,. :zdanci se vezuju zažice da bi se spre!ilo njihovo pomeranje. 4odni izdanci režu se na dva do tri pupoljka iznadgornje žice. Prve serije mladih izdanaka se uklanjaju do po!etka cvetanja rodnih ili !ak do berbe


11/26

ako je obezbe-eno zalivanje. :zdanci se uklanjaju kada su oko 1+15 cm. Aasnije uklanjanje jeotežano zbog procesa odrvenjavanja. 6 praksi je dokazano da novi izdanci koji se za narednusezonu odgaje sredinom ili u drugom delu teku&e sezone daju najve&i prinos. >e-utim$ u podru!jima gde nema dovoljno padavina novi izdanci se moraju odgajiti ranije da bi postiglidovoljnu razvijenost i zdrvenjavanje. dmah nakon berbe stari izdanci se uklanjaju na ve&

opisan na!in da bi se spre!ilo širenje 8idmella applanata$ i 3eptosphaeriaconiothrium uzro!nika sušenja izdanaka na mlade izdanke. 6 istom periodu vrši se tretmanmladih izdanaka bakarnim %ungicidom.

IsranaAlju!ni preduslov za ostvarivanje osnovnog principa organske poljoprivrede *hrani zemljište da bi hranio biljkeO , je pove&anje sadržaja organske materije u zemljištu Prelazni period *periodkonverzije, treba maksimalno iskoristiti da se primenom; stajnjaka$ komposta$ zelenišnim-ubrenjem i drugim merama pove&a sadržaj organske materije u zemljištu. 6nošenjem 1 tstajnjaka$ zemljište se oboga&uje za; 1 kg N$ 5 kg P"5 i 1 kg A". 6 abeli date su norme primene stajnjaka.Aao redovna mera pove&anja sadržaja organske materije i održavanja plodnosti preporu!uje se

unošenje oko " t stajnjaka svake godine *uz poštovanje ograni!enja o maksimalnom unosu od12 kg !istog azota po hektaru godišnje,. 8a bi se ispoštovala navedena pravila potrebno jeizvršiti analizu zemljišta i koli!ine prilagoditi potrebama svake konkretne parcele. 8a bi se na jednom hektaru vrednost humusa pove&ala za 1# potrebno je oko " t zgorelog stajnjaka.Plodnost zemljišta se održava ako postoji ravnoteža izme-u iznošenjaO hranjivih elemenata kroz prinos gajenih biljaka i procesa obnove L vra&anja u zemljište. Najbolji primer su šume u kojimase kroz procese razlaganja obnavlja organska masa bez intervencije !oveka. Na kr!evinama šumanekoliko godina mogu se gajiti biljke i posti&i dobar prinos bez primene hraniva

Para#e"ar Vrednos"

S"ajnja! :)-;) "a

Zadnj i ro! /r i#ene s"ajnja!a 1!aren'a2 :6) dana /re $er$e #aline i

Ma!si#alna !oličina s"ajnja!a Ma!si#alno :+) !g Na god

SadrBaj u#usa u &e#ji%"u Pre!o ; <

Norme primene stajnjaka

8ozvoljena hraniva i poboljšiva!i zemljišta u organskoj proizvodnji u skladu sa 6redbom /HB7Q"2 i nacionalnim propisima data su u prilozima.>alina ima zna!ajne potrebe za hranivima$ a posebno za kalijumom$ zbog toga je treba redovno prihranjivati$ a koli!ine prilagoditi osobinama zemljišta i njegovoj obezbe-enosti hranivima. )a prihranu maline treba koristiti organska$ a po potrebi i dozvoljena %olijarna hraniva. dorganskih hraniva najpogodniji za primenu su zgoreli stajnjak$ kompost i treset .Stajnjak je najbolje primeniti posle berbe$ krajem novembra i od decembra do po!etka %ebruara. Ne rastura se po celoj površini malinjaka$ nego samo u pantljikama duž redova maline$ širokim1$ do 1$" m$ posle !ega se unosi u zemljište okopavanjem ili kultiviranjem.


12/26

Stajnjak treba da je dobro zgoreo$ bez semena korovskih biljaka. >ože se koristiti živinski$ov!iji i gove-i stajnjak L prva dva u koli!ini od 15 tQha$ a gove-iL" tQha$ ako se rastura svakegodine$ a ako se primenjuju svake druge godine onda se ove koli!ine dupliraju.


13/26

kompostiranja u drugom delu *2L1 dana, materijal se prebacuje u tre&i deo u kome se završava proces kompostiranja. Poželjno je da se komposter postavi što bliže mestu na kome &e sekompost koristiti. o mesto treba da bude takvo da ne ometa aktivnosti na gazdinstvu$ i da jeudaljeno od bunara i izvorišta vode$ kao i da nije na padini na kojoj bi došlo do slivanja iispiranja vodom. Aomposter treba da bude u senci$ ali ne blizu drve&a jer bi prorastanje korenja u

komposter otežavalo mešanje kompostne mase. Starter kultura je smesa mikroorganizama kojase dodaje biljnom organskom materijalu da bi se proces odvijao u željenom pravcu.6 praksi postoje pozitivna iskustva sa primenom organskih hraniva koja sadrže N$ P$ A. Nadoma&em tržištu mogu se nabaviti NPA hraniva dozvoljena za upotrebu u organskoj proizvodnji;/comiR$ Si%orga *NPA 5;;B,$ :talpollina *NPA 7;7;7,. Preporuka je kod %ormiranja zasada$ po!etkom vegetacije primeniti /co+ >iR 1 *NPA 9++, i to od 5 do 2 kgQ1 m". 6 perioducvetanja jagodastog vo&a primeniti /co >iR 7 *NPA 2+2+ 1, i to od B do 1" kgQ1 m" po celoj površini zasada ili redno u srazmerno manjoj koli!ini.:talpollina je vrsta -ubriva sa zna!ajnom koli!inom huminskih$ %ulvinskih i amino kiselina$ kojerastvaraju mineralne materije u zemljištu. Aorenov sistem biljaka pomo&u ovih organskihkiselina može da koristi ve&u koli!inu mineralnih materija. Eranivo ja!a otpornost biljaka na

stres i niske temperature. Nije samo sastav bitan kod -ubriva$ nego je i njegov oblik važan. Pored tradicionalnih -ubriva uobliku peleta postoje organska -ubriva u obliku mikro granula sa speci%i!nim dejstvom i postepenim osloba-anjem hraniva. Pored makroelemenata navedena hraniva imaju visok sadržajorganske materije koja je od neprocenjive vrednosti za zemljište. Na evropskom tržištu postoje hraniva koja su dozvoljena u organskoj proizvodnji */uronature+/uro%ertil, a po rezultatima ne zaostaju za mineralnim -ubrivima.)/3/N:MN 6K4/NF/Pove&anje sadržaja organske materije u zemljištu i poboljšanje njegove strukture postiže se izelenišnim -ubrenjem. vaj postupak podrazumeva da se zeljaste biljke seju$ gaje do %azecvetanja$ a posle toga zaoravaju. Kiljke se gaje kao predusev$ me-ukultura i naknadni usev. Aao

predusev gaje se; jari je!am i obi!na grahorica$ lupina. 6 jesen$ kao naknadna kultura seju se;uljana repica$ smeša maljave grahorice$ ljulja i deteline$ smeša maljave grahorice i ozimog je!ma. Aao me-ukultura *zajedno sa malinom u toku prole&a i leta u me-urednom prostoru, gajese; %acelija$ sto!ni grašak. )elena biljna masa u periodu cvetanja se tarupira ili kosi rotacionomkosom i zaorava. Kiljke vezuju vazdušni azot zahvaljuju&i kvrži!nim bakterijama na korenu i nataj na!in pove&avaju sadržaj ovog hraniva u zemljištu.

NavodnjavanjeAvalitet vode za zalivanje !ine njen %izi!ki$ hemijski i biološki sastav. Pesak i !estice zemlje nisuštetni ali su nepoželjni jer mogu oštetiti sistem za zalivanje. 6 vodi ne sme biti ostataka na%te$rastvorenih soli u visokoj koncentraciji. )ato je potrebno pre zalivanja izvršiti hemijsku analizuvode i vršiti je svake tre&e godine. 6 slede&oj tabeli date su poželjne karakteristike vode za

zalivanje. alina ima plitak korenov sistem$ za svoje potrebe zahteva puno vlage$ naro!ito od po!etka do kraja berbe$ zato je treba navodnjavati u više


14/26

navrata. Aako u podru!jima gajenja$ vlage uglavnom ima sve do kraja maja$ u sušnijimgodinama prvo navodnavanje treba obaviti neposredno pred zrenje a drugo u toku punog zrenjasa po do 5 lQm". 6 vrlo sušnim godinama *kao npr "2., navodnjavati i !eš&e$ po potrebi$ne samo do kraja berbe ve& i dalje tokom avgusta meseca. Najbolji na!in navodnajvanja je sistemkap po kapO. Sistem štedi vodu i ravnomerno je distribuira oko biljke.

Parametri Vrednost

/0 5-5.4

Na"riju# ;) //#

0lor 4) //#

le!"ro/rovodljivos"vode

; #S'#

>i!ar$ona"i do 4 #elSul8a"i 66)) #el

Poželjne karakteristike vode za navodnjavanje

>oles"i. "e"očine. Korovi Najzna!ajnija oboljenja maline u Srbiji prouzrokovana %itopatogenim gljivama su; na plodu plesnivost *Kotrtis spp.,$ na stablu$ sušenje stabla *3eptosphaeria coniothrium,$ cecidioznosušenje izdanaka$ pegavost stabla */lsinoe veneta,$ pegavost i žuta r-a lista$ siva trulež iantraknoza plodova i trulež korena *Phtophthora %ragariae ver. rubi,. Sušenje izdanaka maline u

našim uslovima se naj!eš&e pripisivalo patogenu 8idmella applanata ili niskimzimskim temperaturama.>ala malinina vaš


15/26

Naziv (olesti Simptom

@ruleB !orena 1/rou&ro!ovač P"o/"ora 8ragariae var? ru$i2

>oles" se#ani8es"unagli#su%enje# jednogodii i

dvogodi%ni&dana!a/oče"!o#le"a?Prou&ro!oč dovodi d/ro/adanj!orena#aline. !ona /rese!do$ija

"i/ičnur3as"u $oj>oles" se/ose$nois/oljava &$ijeni#.vlaBni#&e#lji%"i#u /roleCe jesen. !ad je

"e#/era"u&e#lji%"a :6-:5 ?>oles" se/renosi i %&araBeni#sadni##a"erijaloo/re#o#


16/26








17/26








18/26








19/26








20/26








21/26

Natrijum bikarbonat menja pE na tu!ku maline u cvetanju tako da i njegova primena ometanastanak sive plesni.6 opšte mere prevencije bolesti izdanaka maline spadaju; obezbe-enje bolje provetrenosti *manji broj rodnih izdanaka$ prore-ivanje mladih izdanaka$ uklanjanje korova,D spre!avanje mehani!ihošte&enja izdanaka *suzbijanje malinine muve izdanaka$ uklanjanje jakih novih izdanaka radi

spre!avanja povreda trenjem$ uklanjanje rodnih izdanaka posle berbe,. Kez obzira na pojavu pega na izdancima$ pucanje kore i druge simptome$ bolesti izdanaka maline retko dovodedo propadanja biljaka$ kao što je slu!aj kod pojave uvelosti i truleži korena. Kolesti izdanakasmanjuju vitalnost biljaka$ prinos je tako-e smanjen jer biljka nije u stanju da obezbedidozrevanje svih zametnutih plodova koji ostaju sitniji i ubrzano zrele.6venu&e biljaka je oboljenje koje uzrokuju gljive iz roda =erticillium *=. albo+atrum i =. dahliae,koje su sudovni paraziti. Kolest je posebno izražena na malini. Navedene patogene gljive imajuve&i broj biljaka doma&ina$ a održavaju se u zemljištu preko 1 godina. )araza se ispoljava nakorenu i provodnom sistemu biljke$ što otežava usvajanje vode i mineralnih materija i postepeno uvenu&e biljaka. 6 našim uslovima bolest je opisana detaljno na malini$ a posebno jedestruktivna u godinama kada u prole&nom periodu dolazi do velikih i naglih kolebanja

temperature sa dužim kišnim periodima. Kolest po!inje žu&enjem liš&a koje se nalazi uz samizdanak$ a kasnije u toku zrenja plodova suše se i cele biljke. 6 zasadu nema 0pravilnograsporeda obolelih biljaka ve& su one po celom zasadu nepravilno razmeštene$ za razliku odtruleži korena gde su biljke više grupisane u oaze. ako-e$ kod verticilioznog uvenu&a u zasadumaline uglavnom se u zonama oboljenja pojavljuju novi izdanci dok se u slu!aju truleži korenato ne doga-a. Pre zasnivanja zasada potrebno je iz istorije polja utvrditi da li su na parceli gajene biljke koje su doma&ini navedenih gljiva *krompir$ paprika$ paradajz$ jagodasto vo&e,. 6koliko je potrebno$ treba izvršiti uzorkovanje zemljišta da bi se proverilo da li je patogen prisutan. Sadnimaterijal mora biti zdrav$ slobodan od patogena$ a taj uslov ispunjavaju serti%ikovane sadnice.Preventivno$ pre zasnivanja zasada preporu!uje se bio%umigacija.Kio%umigacija vrši se setvom biljaka iz roda sla!ica$ Krassica *juncea i napus,. 6 punomcvetanju$ biljke dostižu "+ t sveže mase po hektaru$ i nakon toga se mal!iraju. 8obijena masaunosi se u zemljište %reziranjem. al!iranjem se !uva vlažnost$ postiže umereno temperaturno variranje$ smanjuje pritisak korova


22/26

i uve&ava prinos. :pak$ prekomerno mal!iranje u redu$ može smetati pojavi jednogodišnjih izdanaka$ dodatno otežava simptome truleži korena kod osetljivih sorti crvenemaline$ koja se gaji na teškim *glinovitim,$ navodnjavanim zemljištima i pogoduje štetnimglodarima. 6 takvim slu!ajevima preporu!ljivo je da se mal!iranje izvodi samo prve godinegajenja.

Mere In"egralne Za%"i"e >ilja!aP4:>/N< K:P/S:H:8<6 dosadašnjoj praksi u Srbiji$ zbog poteško&a vezanih za registraciju bioloških preparata zazaštitu bilja$ u primeni su bila samo sredstva na bazi bakra i sumpora. 6 eksperimentalne svrhe u periodu "7+"2$ primenjivani su preparati na bazi prirodnog piretrina *u suzbijanju lisnih vašii cvetojeda,$ rotenona i toksina Kacillus thuringiensis *u suzbijanju gusenica štetnih vrsta leptira,.6 monitoringu malinine bube upešno su koriš&ene bele '4ebell bianco( klopke.6 skladu sa uredbama /H B7Q"2$ /H BB9Q"B i nacionalnim propisima vezanim za organsku proizvodnju$ supstance !ije je koriš&enje dozvoljeno u zaštiti bilja navedene su u Prilogu " ovog priru!nika.


23/26


24/26

: pored mogu&nosti koriš&ena hemijskih supstanci$ kao osnovni princip organske poljoprivredeisti!e se primena svih drugih raspoloživih mera *otporne sorte$ agrotehni!ke mere$ %izi!ke mere$korisni organizmi$U, u pokušaju da se pojava štetnih agenasa svede na prihvatljiv nivo. Samo uizuzetnim slu!ajevima$ kada je izri!ito neophodno$ treba primenjivati neku od navedenihsupstanci. Na!in koriš&enja pojedinih preparata dat je u tabeli. Kiološke mere kontrole štetnih

organizama podrazumevaju pospešivanje razvoja i plansko unošenje korisnih organizama uzasad maline. rulež korena maline predstavlja veliki problem u gajenju. Primena komposta itehnologija gajenja na uzdignutim redovima doprinosi održavanju optimalnog režima vlage okozone korenovog sistema. Aorisna gljiva richoderma spp. antagonist je$ tj. spre!ava razoj gljivePhtophthora %ragariae var. rubi i primenjuje se u kombinaciji sa kompostom.Kiološkoj ravnoteži i spre!avanju štetnosti insekata u zasadu maline doprinose; bubamare$zlatooke$ parazitne cecidomide$ osolike muve$ parazitne osice$ predatorske grinje. Njihova brojnost pospešuje se unošenjem u obliku pogodnom za primenu *npr. Hhrisopak$ Jitopak itd,$održavanjem biljaka spontane %lore oko zasada koje cvetaju i izvor su nektara za imaga$ postavljanjem skloništa *ku&ica, i drugim merama.6 dosadašnjoj praksi u Srbiji$ zbog nedostataka vezanih za registraciju preparata za zaštitu bilja$

u primeni su bila sredstva na bazi bakra i sumpora. 6 eksperimentalne svrhe u periodu "7+"9 primenjivani su preparati na bazi prirodnog piretrina *u suzbijanju biljnih vaši i cvetojeda,$rotenona i toksina Kacillus thuringiensis *u suzbijanju gusenica štetnih vrsta leptira,. 6monitoringu malinine bube upešno su koriš&ene bele '4ebell bianco( klopke. Mteto!ine maline predstavljaju zna!ajan problem i zato postoji izražena potreba za uvozom bioloških insekticida i parazitoida$ kao i predatora štetnih insekata.Pored navedenih biopesticida u gajenju maline metodama organske proizvodnje mogu se koristiti pomo&na sredstva biljnog porekla. va sredstva pored biološkog delovanja na prouzrokova!e bolesti i šteto!ine doprinose e%kasnosti procesa ishrane biljaka i uti!u na njihovu opštu otpornost prema biogenim i abiogenim %aktorima. Kiljke od koji se pripremaju rastvori moraju biti proizvedene u skladu sa metodama organske proizvodnje. 4astvor duvana dobija se tako što se 5 kg duvana prelije sa 1 l vru&e vode i ostavi desetakdana da spontano do-e do rastvaranja. 8obijeni rastvor se procedi i koristi pri tretiranju biljaka protiv biljnih vaši$ gusenica i minera. vaj rastvor se može koristiti i u kombinaciji sa rastvoromkalijumovog sapuna$ ukoliko su temperature ispod "5 VH.4astvor ljute paprike$ priprema se tako što se 5 kg ljutih %e%erona prelije sa 1 litara vode i kuvado vrenja. Nakon toga rastvor treba da preno&i$ a potom se procedi i doda 9 litara vode.8obijeni rastvor koristi se protiv insekata *biljne vaši$ lisne buve$ stenice$ tripsi,.4astvor pelena *


25/26

u 9 litara vode i time se tretiraju biljke. Na isti na!in dobija se i rastvor od paprati koji tako-e primenjujemo u suzbijanju biljnih vaši. Aopriva se pored ovakve namene može koristiti i za prihranu biljaka preko lista. Proces je sli!an$ 1 kg koprive se rastvori u 1 litara vode i ostavi da%ermentira 2 dana$ nakon toga se procedi$ rastvori u 9 litara vode i njime se tretiraju biljke.Eajdu!ka trava *okre plodove$ posle kiše ne brati dok se ne prosuše.Pri berbi maline se vrši i klasiranje plodova. Najbolje je da najpre prva grupa bera!a berekvalitetne plodove *krupne$ !vrste$ zdrave i neošte&ene, za potrošnju u svežem stanju izamrzavanje$ a zatim druga grupa naknadno u posebnu ambalažu obere i preostale plodove. Na svetskom tržištu raste tražnja za svežom malinom. 8a bi se održao kvalitet i spre!ila pojava

patogenih gljivica sveže ubrani plodovi mogu se pakovati u tzv. >


26/26

Aao odgovor na zahteve tržišta$ veletrgovine su postavile svoj zahtev prema %armerima$zahtevaju&i programe sa nezavisnom inspekciojom koja &e garantovati da je vo&e i povr&egajeno$ brano$ pakovano i transportovano u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom.Sa pove&anjem proizvodnje i potrošnje svežeg vo&a i povr&a u svetu$ rastao je i broj slu!ajevaoboljenja !iji je uzro!nik bila upravo ta vrsta hrane.

Organska Proizvodnja Malina

Documents