Organska Kemija 2014-15

8/18/2019 Organska Kemija 2014-15

1/184

Sveučilište u Splitu, Medicinski fakultetStudij MEDICINE

Medicinska kemija i biokemija

1


2/184

Preporučena literatura

!"#NS$# $EMI%# S'(DEN'E MEDICINE

#utor)prof* dr* sc* +* ankon-i

Medicinski fakultet u &a.rebu

Sveučilišta u &a.rebu

&a.reb, /001*

2


3/184

3

P/2 !"#NS$# $EMI%# I r.anski spojevi) spojevi u.ljika

Atom ugljika stvara kemijske veze sa samim C, ali i sa H, O,N, X, S, P te s atomima metala

Danas > 2 000 000 org. spojeva vs 100 000 spojeva ostalih elemenata


4/184

(.ljik) ne može postii sta!ilnu kon"igura#ijuplemenitoga plina primanjem ili otpu$tanjem %e&

C → C34 4 3e5C 4 3e5 → C35

(.ljik ima 3 valentna elektrona i stvara 3 kovalentneve6e

Stabilnu konfi.uraciju 78 elektronau vanjskoj ljusci9 u.ljik posti:e

;ibridi6acijom

PS


5/184

Elektronska konfi.uracija)raspodjela elektrona po orbitalama

Elektronska konfi.uracija atoma u.ljika)

5ljuska 2p2 2s2

5ljuska /s2 2 2 2

'(

!aspodjela elektrona poljuskama 7$,


6/184

p= p- p6 2p promocija 2p ;ibridi6acija

E 2s→

2s→

2sp>

/s /s /s

?miješanjem@ nastaju jedne s5orbitale i tri p5orbitale četiri sp>5;ibridne

orbitale

sp>5;ibridi6acija

tetraedarska .eometrijasp>5;ibridi6irani C5atom

kut ve6e)

/A0,Bo

sp>

sp>

sp>

sp>

*


7/184

#tomi u.ljika u dvostrukoj CC ve6i su sp25;ibridi6irani

p= p- p62p promocija 2p ;ibridi6acija 2p

2sp2

E 2s → 2s →

/s /s /s

?miješanjem@ nastaju tri jedne s i dvije p5orbitale sp25;ibridne

orbitaleorbitale

sp25;ibridi6acija

ne;ibridi6irana sp2

5;ibridi6irani C5atom p5orbitala planarna struktura

kut ve6e) /2Ao sp2

sp2

sp2 p

+


8/184

sp5;ibridi6acija

#tomi u.ljika u trostrukoj C≡C ve6i su sp5;ibridi6irani

p= p- p6

2p promocija 2p ;ibridi6acija 2p

E 2s → 2s → 2sp

/s /s /s?

miješanjem@ nastaju jedne s orbitale i jedne p5orbitale dvije sp5;ibridne

orbitale

ne;ibridi6irane sp5;ibridi6irani C5atom p5orbitale kut ve6e) /8Ao

sp sp

p

p


9/184

I*("


10/184

&asieni aciklički 7lančasti9 u.ljikovodici) #5;ibridi6iran

C

C C

C

1-


11/184

Preklapanjem /s orbitale vodika i sp>5;ibridne orbitaleu.ljika nastaje kovalentna C5 ve6a

metan

4 3 H

sp>5;ibridi6irani C5atomstvara 3 ener.etski ekvivalentne

kovalentne F ve6e

11


12/184

#lkani čine ;omolo.ni ni6

Groj Na6iv Molekulska $onden6iranaC5atoma formula formula1 metan C3 C32 etan C21 C>C>3 propan C>8 C>C2C>% !utan C3/A C>7C292C>) pentan CB/2 C>7C29>C>* .eksan C1/3 C>7C293C>+ .eptan CH/1 C>7C29BC>

Svaki i/ui 0lan .omolognog niza ima je/nu C25 skupinu vi$e

Na6ivi alkana 6avršavaju nastavkom an) prva 0etiri spoja .omolognog niza imaju trivijalne ili uo!i0ajene nazive nazivi i/ui. 0lanova nastaju tako /a se nastavak &an /o/a korijenu .rčki; brojeva koji

ozna0avaju !roj atoma ugljika u naj/uljem lan#u

;eksan 7.rč* heksa šest9 CH

3CH

2CH

2CH

2CH

2CH

31 2 3 4 5 6

12


13/184

i osnova imena4 naj/ulji lana# C&atoma u molekuli

ii po!o0nim ogran#ima se naziv o/re/i prema imenu alkana s istim!rojem C&atoma, a nastavak 5an se zamjenjuje nastavkom 5il C> metilC>C2 etil

openito ! alkil

iii C&atomi u naj/uljem lan#u /o!ivaju !rojeve tako /a atom na koji je vezana alkilna skupina ima najmanji mogui !roj

iv imena po!o0ni. lana#a /olaze u o!liku pre"iksa ispre/ imena

naj/uljeg lan#a

6 ka/a ima vi$e je/naki. alkilni. skupina koristi se pre"iks di, tri,tetra, penta, it/

v ako ima vi$e razli0iti. alkilni. skupina navo/e se a!e#e/nim

re/om

25metil;eksan

CH3

CH CH2

CH2

CH2

CH3

CH3

1 2 3 4 5 6

CH3

CH CH CH2

CH2

CH2

CH3

CH3

CH3

1 2 3 4 5 6 7

CH3

CH2

CH CH CH2

CH2

CH2

CH3

CH3

CH2 CH3

1 2 3 4 5 6 7 8

dreivanje na6ivlja ra6.ranati; alkana

2,>5dimetil;eptan

35etil5>5metiloktan

13


14/184

Na6iv $onden6irana formula +relište 7oC9metan CH% &1*2!utan CH3CH2CH2CH3 & -,)pentan CH3CH2CH2CH2CH3 3*2&metil!utan CH3CHCH3CH2CH3 27

2,2&/imetilpropan CH3CCH32CH3 1-

Prva 0etiri 0lana .omolognog niza su plinovi, o/ C)&C1+ su tekuine,

vi$i 0lanovi su krutine8voskovi S porastom /uljine lan#a raste vreli$te4 vei !roj

me9umolekulski. interak#ija :azgranati alkani imaju niže vreli$te o/ ravnolan0ani. izomera

iste molekulske "ormule z!og prostorni. smetnji privla0ne silesu sla!ije

Ji6ikalna svojstva alkana

vrelište) 5/12 oC

vrelište) >1 oC

vrelište) 0,B oC

1%


15/184


16/184


17/184

Nespecifčne slabe elektrostatske interakcije između

molekula sa popunjenim ljuskama (polarne molekule;nepolarne molekule)

olarne molekule! interakcije dipol"naboj, dipol"dipol, inducirani dipol"dipol, inducirani dipol"inducirani dipol

#"$δ

%δ

"#"$δ

%δ

"

% %" "

van der &aalsove interakcije

1+


18/184


19/184

' n t e r a k c i j s k a

e n e r ( i j a

o d b

i j a n j e

p r i v l a č e n j e

Najjača privlačna silakada je udaljenost između jezgara jednaka zbroju van der &aalsovi) radijusa

*ner(ija van der Laalsovi; interakcija

udaljenost

van der &aalsova

dodirna udaljenost

1


20/184

I6omeri) spojevi jednake molekulske formule, a ra6ličite strukturne formule

razlikuju se po raspore/u atoma u molekuli je/an izomer ne prelazi u /rugi


21/184


22/184

$emijska svojstva alkana

#lkani su kemijski vrlo inertni sla!o su reaktivni+e6e u.ljik5u.ljik i u.ljik5vodik su vrlo jake ve6e eteroli6a) #)G → #)I 4 G4

anion kation

omoli6a) #)# → ⋅# 4 ⋅# slobodni radikali

=a .omolizu potre!an je izvor energije4>6 zra0enje ili toplina

Slobodni radikali) sa/rže je/an nespareni elektron !ogati su energijom lako reagiraju s /rugim molekulama ili

slo!o/nim ra/ikalima

22


23/184

!E#$CI%E) alo.eniranje alkana

alo.eniranjem alkana nastaju ;alo.enalkani 7!9

C3 4 Cl2 → C>Cl 4 Cl 23

#lkani rea.iraju me;ani6mom lančani; reakcija)E ;ν

Stvaranje ra/ikala4 Cl4Cl → ⋅Cl 4 ⋅Cl

:eak#ija se nastavlja kroz tri stupnja4

/* stupanj ili početak C3 4 ⋅Cl → Cl 4 ⋅C>

2* stupanj ili širenje Cl2 4 ⋅C> → C>Cl 4 ⋅Cl

>* stupanj ili 6avršetak ⋅C> 4 ⋅C> → C>C>


24/184

ksidacija alkana 7sa.orijevanje9

kod povišeni; temperaturakisik rea.ira s alkanima7oksidacija ili sa.orijevanje9

i6.aranjem alkana oslobaase u.ljični dioksid i vodenapara 7ener.ija9

C>C2C> 7.9 4 B2 7.9 → >C2 7.9 4 32 7.9

2%

?


25/184

Medicinski va:ni u.ljikovodici7parafini9

Gen6in /ezin"i#ijens, otapalo, sre/stvo zauklanjanje emplastera

'ekui i kruti parafin laksans, otapaloza injek#ije, po/loga za me/i#inske masti,pato.istolo$ki preparati

+a6elin žuti i !ijeli kao po/loga za

me/i#inske masti

#lk i7 l fi i9


26/184

Molekulska formula) Cn2n

#tomi u.ljika u dvostrukoj CC ve6i su sp25;ibridi6irani

2*

#lkeni7olefini9) ne6asieni u.ljikovodici

spojevi s jednom ili više dvostruki; ve6a

sp25;ibridi6iraniC5atom

sp25;ibridi6iraniC5atom

2C C2

Preklapanjem po je/ne sp2&.i!ri/ne or!itale svakog atoma ugljikanastaje σ5ve6a

?o0nim preklapanjem uspore/ni. ne.i!ri/izirani. p&or!itala ugljikanastaje π5ve6a

π5ve6a

σ5ve6a


27/184

Na6ivlje alkena

'orijenu imena koje o/re9uje !roj C&atoma/o/a se nastavak en

o/re/i se naj/ulji lana# C&atoma

lana# se numerira tako /a je C&atom koji jevezan /vostrukom vezom na $to manjem!roju

položaj supstituenata na glavnom lan#u

ozna0ava se re/nim !rojem

CH3

CH2

CH2

CH2

CH2

CH3

CH CH1 2 3 4 5 6 7 8

CH3

CH2

CH CH CH CH2

CH3

CH2

CH2

CH3

1 2 3 4 5

6 7 8

okt5>5en

B5etilokt5>5en

2+


28/184

$emijska svojstva alkena)Elektrofilna adicija

!eaktivnost alkena uvjetovana je π5ve6om !eakcije adicije) reak#ije atoma ili skupina na C&atome povezane

/vostrukom vezom Elektrofili) 0esti#e s manjkom elektrona @A, koje teže /a se vežu s

0esti#ama suprotni. svojstava

#dicija ;alo.enovodika* A/i#ijom protona HA na π&elektronski par nastajekarbokation kar!onijev ion, pozitivno na!ijeni ion ugljika4

'ar!okation sa/rži ugljik sa * elektrona :eagira s negativno na!ijenim ionom4

27

C CR

HH

RC C

R

HRH++

H

H

C CR

HR Cl- C CR

H

Cl

R

+

H

H

H

H

Najlak$e se a/ira H


29/184


30/184

Adicija halogena trans a/i#ija4

Po/ utje#ajem jakog elektri0nog polja /vostruke veze, molekula .alogena sepolarizira D?r&?rD&

Katalitičko hidrogeniranje: cis-a/i#ijom vo/ika na alken nastaje alkan

!eakcije alkena

CH2

CH2

CH3

CH3+ H2

Pt, Pd, Ni

CH2

CH2

CH2

CH2

Br

Br

Br 2+

3-

C

C

H H

HH

+ Br-Br C

C

H

H

HH

Br C

C

+ Br - C

C

H

H Br

H

Br H

H H

HH

Br


31/184


32/184

R C

O

N

H

R R C

O-

N

H

R

R C

O

O-R C

O-

O

!e6onantne strukture).ranične strukture spoja

!e6onantne strukture se ra6likuju samo po raspodjeli elektrona Prela6e jedna u dru.u premještanjem slobodni; ili π5elektronski;

parova Stvarna struktura je ;ibrid i6meu .ranični; 7re6onantni;9 struktura

32

4 4 4

4

4 4

4 4

4

4 44

4 4

4 4


33/184

Dieni) spojevi s dvije dvostruke ve6e

$onju.irani spojevi) nai6mjenični raspored dvostruki; i jednostruki; ve6aNekonju.irani spojevi) dvostruke ve6e ra6dvaja dvije ili više jednostruki; ve6a

konju.irani nekonju.irani penta&1,3&/ien penta&1,%&/ien

'onjugirani spojevi su sta!ilniji o/ nekonjugirani. spojeva z!og /elokaliza#ije π&elektrona

konju.irani dien

nekonju.irani dien

CH2

CH CH CH CH3 CH2 CH CH2 CH CH2

C

H

H

C

C

H

C

H

H

H

H

HCC C

C

CH

H

C

H

H

CC

H

H

H

H

C

Eelokaliza#ija elektrona je poslje/i#a !o0nog

preklapanja vi$e uspore/ni. ne.i!ri/izirani. p&or!itala


34/184

CH2 CH CH CH2

CH2 CH CH CH3

Cl

CH CH CH3CH2

Cl

CH2 CH CH CH3

CH CH CH3CH2

+

+

+

H+

Cl-

Cl-

$onju.irani dieni podlije:u reakcijama/,25 i /,35adicije

/,25adicija

/,35adicija

O!a a/i#ijska pro/ukta nastaju preko me9upro/ukta, karbokationa,

koji /olazi u /vije rezonantne strukture

3%


35/184

I6oprenoidni spojevi

I6oprenska jedinica 7metil butadien9


36/184

Spojevi s dvostrukom ve6om 7π5elektroni9apsorbiraju svjetlost ni:e ener.ije,odnosno vee valne duljine*

Spektar elektroma.netsko. 6račenja

Fto je vei !roj konjugirani. /vostruki. veza to je energetska razlika izme9u osnovnog ipo!u9enog stanja manja, a valna /uljina apsorp#ije vea Spoj s /ovoljno konjugirani./vostruki. veza apsor!irat e u vi/ljivom /ijelu spektra i !it e o!ojen

Elektroni se mo.u pobuditi apsorpcijomsvjetlosti odreene valne duljine

β5karoten

apsorp#ijski maksimum AmaG %)1 nm11 konjugirani. /vostruki. veza

+itamin #

apsorp#ijski maksimum AmaG 32% nm) konjugirani. /vostruki. veza


37/184

'rostruka ve6a se sastoji od jedne σ5 i dvije π5ve6e

preklapanjesp5orbitale u.ljikai /s orbitale vodika

preklapanjesp5orbitala u.ljika

π

5ve6a

π

5ve6a

σ5ve6a

3+

#lkini) ne6asieni u.ljikovodici spojevi s jednom ili više trostruki; ve6a

Molekulska formula) Cn2n52Struktura alkina) atomi u.ljika u trostrukoj C≡C ve6i su sp5;ibridi6irani


38/184


39/184

Imena ciklički; u.ljikovodika tvore se dodavanjem prefiksa ?ciklo@ imenuravnolančano. u.ljikovodika s istim brojem C5atoma*

$onformacije cikloalkana)

CH2

CH2

CH2

CH2

CH2

CH2

CH2

ili ili

#liciklički u.ljikovodici 7cikloalkani9

ciklopropan ciklobutan ciklopentan ciklo;eksan

>5metilciklopentan ciklo;eksa5/,>5dien

CH3

H

H

H

H

H

H

HH

H H

H

H

HH

HH

H

HH

H

H

H

H

H

HH

H

H

H

H

H

H

H

H

H

H


40/184

> #iklopropanu kut veze iznosi *-o 5velika kutna napetostCiklopropan je najnestabilnijicikloalkan

Ciklo.eksan ima kut veze o/ 1-,)o, koji postiže ukon"orma#iji stoli#e4 ciklo;eksan je stabilan

$onformacije ciklo;eksana

'on"orma#ija stoli#e 'on"orma#ija la9e sta!ilnija

Stabilnost cikloalkana

%-

H

H

HH

H

H

S'E!E$EMI%#


41/184

+ladimir Prelo./0A15/008*

S'E!E$EMI%#I6omerija i kiralnost

Ieometrijsko svojstvo nemogunostipreklapanja sa svojom zr#alnom slikomz!og o/sutnosti elemenata simetrije

gr0 cheir ruka

kiralno akiralno

1+) No!elova nagra/aJza istraživanje stereokemijekemijski. molekula i reak#ijaB

%1


42/184

I6omeri) spojevi jednake molekulske formule, a ra6ličite strukturne formule

razlikuju se po raspore/u atoma u molekuli je/an izomer ne prelazi u /rugi


43/184

'#('ME!I%#

Spojevi s razli0itim raspore/om atoma umolekuli konstitu#ijski izomeri koji moguprelaziti je/an u /rugi nazivaju se

tautomeri npr keto&enolna tautomerija

%3


44/184

"eometrijski i6omeri

&bo. o.raničene rotacije oko dvostruke ve6e i ra6ličiti;supstituenata na C5atomima, alkeni mo.u stvarati.eometrijske i6omere

tans5but525en cis5but525en

Trans5i6omeri su stabilniji od cis5i6omera

> cis&izomeru alkilne skupine se nalaze na u/aljenosti manjoj o/ z!roja van/er ;aalsovi. polumjera

o/!ojne sile uzrokuju porast unutra$nje energije manja sta!ilnost

C C

H

CH3

CH3

H

CH3

C C

CH3

H

H

%%


45/184

Ieometrijsko svojstvo nemogunosti preklapanja sa svojomzr#alnom slikom z!og o/sutnosti elemenata simetrije

%)

Kiralnost


46/184


47/184

Cl C

OH

CH3

H

C Cl

CH3

H

OH

Enantiomeri Enantiomeri) /va stereoizomera koji se

o/nose kao pre/met i njegova zr#alna slika,a ne mogu se me9uso!no prekriti

za molekule s takvim svojstvom kaže se /asu kiralne gr0 cheir ruka

enantiomeri

enantiomeri%+


48/184

analizator

stupnjevi

polarimetrijska

cijev

izvorsvjetla

optički aktivnatvar u otopini

polarizator

ravnina polarizacijeizlaze+e svjetlosti

zakre+e ravninu polarizacijeupadaju+e svjetlosti

Stereoi6omeri posjeduju optičku aktivnost,svojstvo 6akretanja linearno polari6irane svjetlosti

!olari"#tar

linearno polarizirana svjetlost: svjetlostkoja titra samo u jednoj ravnini

- . /l c

[α] = specifčno zakretanjeα = kut zakretanja

c = koncentracija (g/m)l = duljina kivete

Lnantiomeri imaju ista "izikalna svojstva, arazlikuju se samo po tome $to zakreu ravninupolariziranog svjetla u suprotnome smjeru, aliza isti kut

!acemična smjesa4 smjesa koja se sastoji iz je/naki. /ijelova o!a enantiomera & opti0ki jeneaktivna

%7


49/184

$onfi.uracija neke molekule je rasporednje6ini; atoma u prostoru

!elativna konfi.uracija) kon"igura#ija stereoizomera o/re9enaprema temeljnom spoju unaprije/ ozna0ene kon"igura#ije

'ao stan/ar/ o/a!ran je .liceralde;id

E dextro&gli#eral/e.i/ ( laevo&gli#eral/e.i/

#psolutna konfi.uracija 7stvarna konfi.uracija9) Ca.n5


50/184

Spojevi koji na asimetričnom atomu u.ljika imaju rasporedskupina kao i D5.liceralde;id pripadaju D5ni6u

E&gli#eral/e.i/ E&mlije0na kiselina (laktat)

Napomena) Mis.erove projek#ijske "ormule pi$u se tako /a se okosni#a C&atomanalazi na okomitoj osi, na vr.u se nalazi skupina najvi$eg oksi/a#ijskog stupnja,ostale skupine su lijevo i /esno

'o/ spojeva s vi$e kiralni. #entara,kon"igura#ijska pripa/nost se o/re9ujeprema najni:em kiralnom #entru 7O9

C

C

HO

CH2OH

OHH

C

C

OHO

CH3

OHH

(&vinskakiselina

)-

O

COOHC OHH

CHO H

COOH


51/184

Spojevi s dva asimetrična u.ljika tvore % stereoizomera4 CHO

$

Cl % C % H

$ H % C % Cl

$

CH3

CHO $

H % C % Cl

$

H % C % Cl

$

CH3

CHO $

Cl % C % H

$

Cl % C % H

$

CH3

CHO

$

H % C % Cl

$Cl % C % H

$

CH3

enantiomeri

diastereoizomeri

enantiomeri

Stereoi6omeri koji nisu enantiomeri,na6ivaju se diastereoi6omeri

)1


52/184

+inska 7tartarna9 kiselina ima samo >stereoi6omera

Dva enantiomera i jedan optički neaktivni diastereoi6omer

enantiomeri me6o5spoj

olekula koja ima ravninu simetrije mezo&spoj je akiralna 7 A9 :azlog4 intramolekulska kompenza#ija

COOH

C OHH

C HHO

COOH

COOH

C HHO

C OHH

COOH

COOH

C OHH

C OHH

COOH

COOH

C HHO

C HHO

COOH

)2


53/184

&načenje i6omera 6a medicinu

Sim!oli E i ( upotre!ljavaju se i /anasza ozna0avanje opti0ki aktivni. spojevaoso!ito ugljiko.i/rata i aminokiselina

Poje/ini opti0ki izomeri imaju razli0ite"armakolo$ke aktivnosti

Primjer4 a/renalin (&izomer ima 1)X

veu aktivnost o/ E&izomera


54/184

Gen6en) C11#tomi u.ljika u ben6enu su sp25;ibridi6irani

π5orbitala ben6ena

!enzen je planaran 5 svi atomi ugljika leže u je/noj ravnini sve C&C veze su iste /uljine krae o/ je/nostruke C&C veze, a /ulje o/

/vostruke CC veze ne.i!ri/izirane p&or!itale se !o0no preklapaju

elektroni u π&or!itali su delokali6irani

/elokaliza#ija *π&elektrona preko 0itavog prstena 0ini molekulu !enzena vrlostabilnom

P/> #!ENI5aromatskiu.ljikovodici

)%


55/184


56/184

Na6ivlje arena

Monosupstituirani derivati ben6ena

toluen anilin 7metilben6en9 7aminoben6en9

Disupstituirani derivati ben6ena 7na ben6enski prsten su ve6ane dvije skupine9)

orto 7o9 meta 7m9 para 7 p9

CH3

NH2

.

.

.

)*


57/184

Policiklički aromatski ugljikovo/i#i4

o5dimetilben6en/,25dimetilben6en p5nitrotoluen

35nitrotoluen

o5nitrofenol25nitrofenol

naftalen antracen fenantren

/2

/

/

2 3

)+

Derivati ben6ena


58/184

Polinuklearni 7policiklički9 aromatski ugljikovo/i#i4

naftalen antracen fenantren

5Skelet fenantrena je 6načajan jer se nala6i u skeletu spojeva

kao što su steroli, :učne kiseline, spolni ;ormoni, alkaloidi,srčani .liko6idi

5Gen6a 7a9piren i diben6antracen su kancero.eni

)7

Derivati ben6ena


59/184

Svojstva arena

Kemijska svojstva arena) slabe baze#reni podlije:u reakcijama elektrofilne

aromatske supstitucije

1 6ezanje elektronima siroma$nog reagensaelektro"ila, @ na elektronima !ogatiprsten !enzena

2 Nastali me9upro/ukt otpu$ta H, a veznielektronski par se pri/ružuje π&elektronskom sustavu !enzena

H

H

H

H

H

H

H

H

H

H

H

.

H

+ .+ +

H

H

H

H

H

H

.

H

H

H

H

H

.++ H

+

izikalna svojstva arena) aromatski u.ljikovodici su slabo topljivi u vodi ben6en je nepolarno otapalo, vrlo je toksičan

)

kar!onium ion

Primjeri elektro"ilne supstitu#ije4 .alogeniranje, nitriranje, sul"oniranje


60/184

Primjer elektrofilne supstitucije)alo.eniranje ben6ena

eak!ija te"e uz katali&ator /#Br 3 koji ve#e $r 2 tvore%i kompleks &e$r '

/#Br 4- + H+ → /#Br 3 + HBr *-

H

H

H

H

H

H

Br-Br /#Br 3

H

H

H

H

H

H

Br /#Br 4-

H

H

H

H

H

H

Br

H

H

H

H

H

Br

H+


61/184

alo.enirani u.ljikovodici) !alo.enalkani 7alkil;alo.enidi9

Molekulska +relište 7oC9 formulaklormetan CH3Cl plin &2% sre/stvo za .la9enje/iklormetan CH2Cl2 %- otapalo za masti i uljatriklormetan CHCl3 *1 ra!io se kao anestetiktetraklormetan CCl% +*,) sre/stvo za 0i$enje

izikalna svojstva ;alo.enalkana) !ez!ojne tekuine s gustoom

veom o/ gustoe vo/e ne mije$aju se s vo/om

nepolarna otapala

Kemijska svojstva ;alo.enalkana) δ4 δ5 lako stupaju u kemijske reak#ije z!og razlike u elektronegativnosti,

kovalentna C ve6a je polari6irana

C

H

H

H

*1


62/184

Primjena ;alo.enalkana

kloroform 7CCl>9) otapalo z!og toksi0nosti se vi$e ne koristikao opi anestetik /u!oka narkoza (ako oksi/ira u "ozgenCOCl2

jodoform 7C%>9) ranije kori$ten kao antiseptik

;alotan 7CJ>

CClGr9) tekui in.ala#ijski opi anestetik DD' 7diklordifeniltrikloretan9) insekti#i/ za!ranjenQ ;eksaklorciklo;eksan 7C11Cl19) insekti#i/

Cl CH

CCl3

Cl DD'

*2


63/184

Nukleofilni rea.ensi) 0esti#e koje posje/uju nepodijeljeni elektronski par, amogu !iti negativno na!ijeni ioni 7Nu)I9 ili neutralne molekule 7Nu)9 sa"initetom prema djelomično po6itivnom 7δ49 ili potpuno po6itivnomatomu u.ljika

Nukleofilna supstitucija 76amjena9)

nukleofil i6la6na

skupinaNukleofil napada sa suprotne strane i6la6ne skupine*

prijela6no stanje

C CN'N'0- + + 0-

Nukleofilna supstitucija ili 6amjena

C

H

H

ClH

C

H

H

H

ClH

C

H

H

H HH0- + Cl0-+

> prijelaznom stanju nastaje pentakoor/inirani me9upro/ukt4 veza s nukleo"ilom se

uspostavlja, a veza s izlaznom skupinom sla!i

*3


64/184

Primjeri nukleofilne supstitucije

C>C2Gr 4 )CN5 → C>C2CN 4 Gr5

C>C2Gr 4 )N> → C>C2N2 4 Gr

C>C2Gr 4 )5 → C>C2 4 Gr5

C>Cl 4 )S5 → C>S 4 Cl5


65/184

Eliminacijske reakcije ;alo.enalkana

Ga6a) atom ili skupina koja posje/uje slo!o/ni ili nepo/ijeljeni elektronskipar, a može !iti negativno na!ijeni ion 7G)I9 ili neutralna molekula 7G)9s a"initetom za proton, 4

Eliminacija 7u ba6nom mediju9)

Eliminacijom Cl i6 ;alo.enalkana nastaje alken*

?aza o/uzima vo/ik s β&ugljika, vezni elektronski par se premje$ta inastaje /vostruka veza, a atom .alogenog elementa se iz/vaja zaje/nos veznim elektronskim parom

C C

H

H

H

H

H

B0- + BH + + 0-CH2CH2

*)


66/184

Primjeri reakcije eliminacije

C>C2Cl 4 5 → 2 4 C2C2 4 Cl5

C>C2CClC2C> 4 $ → C>CCC2C> 4 $Cl 4 2

C>C2CClC> 4 5 → C>CCC> 4 C>C2CC2 4 Cl5 4 2

5(.ljik je atom ugljika na koji je izravno vezana "unk#ionalnaskupina atom .alogenog elementa

**


67/184

II* SP%E+I S $ISI$M

Junkcionalne skupine) karakteristične skupine koje odreujuspecifična svojstva or.ansko. spoja:eak#ije karakteristi0ne za neki spoj o/vijaju se na "unk#ionalnoj skupini

Najviši oksidacijski stupanj u.ljika) C2 7439

stala oksidacijska stanja)C> C C

alko;ol alde;id karboksilna kiselina

*+

#


68/184

Sadr:e jednu ili više ;idroksilni; skupinapa formula jednovalentni; alko;ola) !5

Na6ivu u.ljikovodika s istim brojem C5atoma doda se nastavakol*

$onden6irana formula Na6iv +relište 7oC9CH3OH metanol *%,)CH3CH2OH etanol +7

CH3CH2CH2OH propanol +CH3CHOHCH3 propan&2&ol 72,)6reli$te alko.ola raste s porastom /uljine ugljikovo/i0nog lan#a:azgranati alko.oli imaju niže vreli$te o/ ravnolan0ani. alko.ola istemolekulske "ormule

#


69/184

Prema C5atomu na koji je ve6ana ;idroksilna skupinaalko;oli se dijele na primarne, sekundarne i tercijarne

n&!utanol sec &!utanol tert &!utanolprimarni alko.ol !utan&2&ol 2&metilpropan&2&ol

.licerol ili propan-1,2,3-triol etilen&glikol ili etan&1,2&/iolkomponenta ulja i masti anti"riz

CH3CH

2CH

2CH

2OH CH

3CHCH

2CH

3

OH

CH3

C CH3

OH

CH3

CH2

CH CH2

OH OH OH

CH2 CH2

OHOH

*


70/184

Ji6ikalna svojstva alko;ola

#lko;oli sadr:e polarnu skupinu s atomomvodika ve6anim na elektrone.ativni atom kisika

Molekule alko;ola se meusobno ve:u vodikovimve6ama

6reli$ta i tali$ta alko.ola su znatno vi$a o/ vreli$ta i tali$taugljikovo/ika sli0ne relativne molekulske mase

!aziv "olekulska masa #reli$te ( o%)

etan >A 580metanol >2 1B

vodikovave6a

+-


71/184

S porastom duljine u.ljikovodično. lanca ulo.avodikovi; ve6a opada, a sve 6načajniju ulo.u imanepolarni u.ljikovodični lanac) butanol je slabo topljiv u vodi alko;oli sa 1 i više C5atoma su netopljivi u

vodi

Metanol je vrlo otrovan okis/a#ija u "ormal/e.i/Ako se pije, u/i$e /ulje vrijeme ili ako /jeluje na kožuizaziva sljepou, pa i smrt

Etanol je manje otrovan o/ /rugi. alko.ola > pro/aju/olazi kao kon#entrirani alko.ol )R&tnog volumnogu/jela ili kao 0isti, tzv apsolutni alko.ol 'ožniantiseptik, kao +-R&tni spiritus /ilutus

&bo. mo.unosti stvaranja vodikovi;ve6a i6meu alko;ola i vode, ni:ialko;oli se miješaju s vodom

+1


72/184

$emijska svojstva alko;ola

Kiselo&bazna svojstva alkohola' Alko.oli su slabe kiseline?urno reagiraju s natrijem ili kalijem /ajui alkokside 7!59 uz

razvijanje vo/ika42! 4 2Na → 2!Na4 4 2

natrijev alkoksi/

> reak#iji s jakim kiselinama pona$aju se kao slabe ba6e)! 4 4 → !24

ehidratacija alkohola'


73/184

ksidacija alko;ola

Primarni alko;oli se oksi/iraju u alde;ide koji se vrlo lakooksi/iraju u kiseline

Sekundarni alko;oli se oksi/iraju u ketone

primarni alko.ol al/e.i/ kar!oksilnakiselina

sekun/arni alko.ol keton

C

O

R

H

C

O

ROH

oksidans

RCH2OH

oksidans

CR

O

R

CHOH

R

R oksidans

+3


74/184

!eakcije alko;ola

Ili#erol se oksi/ira u /va kar!onilna spoja /i.i/roksia#eton igli#eral/e.i/ koji pre/stavljaju najje/nostavnije ugljiko.i/rate 5 triozeinterme/ijeri glikolize & razgra/nja glukoze

gli#erol /i.i/roksia#eton gli#eral/e.i/

S kiselinama alko.oli /aju estere, pri 0emu se OH&skupina kiselinezamjenjuje s alkoksi/nom skupinom

CH3CH2OH + CH3C OH

OH+

CH3C

O

OCH2CH3 + H2O

+%

CH2OH

CHOH

CH2OH

CH2OH

C

CH2OH

O ili

C

CHOH

CH2OH

H O

oksidans


75/184

E'E!I) opa formula !!

C> C> C2C>/imetileter etilmetileter

metoksimetan metoksietan

izikalna svojstva aliatskih etera /imetileter je plin /ietileter je !ez!ojna lako.lapljiva tekuina 6 3* oC

nisko vreli$te poslje/i#a je nemogunosti stvaranja vo/ikovi.veza z!og steri0ki. smetnji uzrokovani. alkilnim skupinama

ne mije$a se s vo/om, lak$i je manje gustoe o/ vo/e teži je o/ zraka

/ietileter tetra.i/ro"uran

Cikli0ki eteri su /o!ro topljivi u vo/i, jer nema steri0ki. smetnji koje !i ometale stvaranjevo/ikovi. veza

O

CH3

CH2

O

CH2

CH3

+)


76/184

$emijska svojstva etera

Lteri su vrlo zapaljivi, a smjese sa zrakom sueksplozivne

na zraku ali"atski eteri lako prelaze u nesta!ilne peroksi/ekoji mogu !iti uzrok eksploziji

Lteri su kemijski sla!o reaktivni spojevi pa su prikla/nikao otapala

Otporni su prema lužinama, oksi/ansima ire/u#ensima, no jake kiseline i. u o/re9enim uvjetima#ijepaju jo/ovo/i0na kiselina& za /okazivanje&O:

skupine Najvažniji spoj etileter neka/ /avno 6a narko6u ukirur.iji

+*

JEN


77/184

JEN


78/184

DE!I+#'I JEN


79/184

Di;idroksiben6en) na ben6ensku je6.ru ve6anesu dvije skupine

idrokinon je re/uk#ijsko sre/stvo, 0ijom oksi/a#ijom nastajekinon

.i/rokinon kinon

'inonski prsten sa/rže mnogi !iolo$ki zna0ajni spojevi Služe kao reverzi!ilni Bre/oks sustavi

$oen6im Q) prijenosnik elektrona u respira#ijskom lan#u+itamin $) /erivat 1,%&na"tokinona

4 2 e 4 2 4

OH

OH

O

O

oksidai*a

r#d'ki*a

1,%&na"tokinon

+

O

O


80/184


81/184

Ji6ikalna svojstva alde;ida i ketona

'ar!onilna skupina u al/e.i/ima i ketonima je polarna, jer elektro&negativniji atom kisika privla0i elektrone

:ezonantne strukture kar!onilne skupine4

rezonantni .i!ri/Al/e.i/i se sla!o koriste kao otapala z!og kemijske reaktivnosti

Spontano se oksi/iraju s kisikom iz zraka u o/govarajue

kar!oksilne kiselineNiži al/e.i/i i ketoni se /o!ro mije$aju s vo/om

CR

R

O CR

R

O

+ -

C O

R

R

H O

Hvo/ikova veza

71


82/184

Priprava alde;ida i ketona

#lde;idi se mo.u pripraviti oksidacijom primarni;alko;ola)

$etoni se mo.u pripraviti oksidacijom sekundarni;alko;ola)

CH3

CH2

OHCH3 C

O

H

CrO3

H2O4

CH3

CH CH3

OH

CH3

C CH3

O

CrO3

H2O4

72

etanol a#etal/e.i/


83/184

$emijska svojstva alde;ida i ketona

'automeri) spojevi s razli0itim raspore/om atoma u molekuli, kojimogu prelaziti je/an u /rugi Te/an o!lik molekule prelazi u /rugi pregra/njom

Keto&enolna tautomerija' Pro#es u kojemu iz ketona nastaje enol

Enol) spoj u kojemu je na atom ugljika iz CC veze oznaka 5envezana .i/roksilna skupina oznaka 5ol

keton enol

keto o!lik enolni o!lik

piruvata soli pirogrož9ane kiseline

CH3

C CH3

O

CH2

C

OH

CH3

73

COOH

C O

CH3

COOH

C OH

CH2


84/184

!edukcija alde;ida i ketona

!edukcijom alde;ida nastaju primarni alko;oli

!edukcijom ketona nastaju sekundarni alko;oli

CH3

C

O

H CH3 CH2 OH

H2

CH3 CO

CH3 CH3 CH CH3

OH

H2

7%


85/184

ksidacija alde;ida i ketona

Al/e.i/i se oksi/iraju u kar!oksilne kiseline

al/e.i/ kar!oksilna kiselina

'etoni se za razliku o/ al/e.i/a teže oksi/iraju u kiseline

Oksi/a#ija ketona s ja0im oksi/ansima uzrokuje #ijepanje ketona na /vijekar!oksilne kiseline

R C

O

H R C

O

OHoksidans

R C

O

Roksidans

n#"a r#aki*#

CH3

CH2

CH2

C CH2

O

CH3

CH3

CH2

CH2

C OH

O

C OH

O

CH3

+ *aki oksidans

7)


86/184

!eakcije adicije na karbonilnu skupinu

'ar!onilna skupina po/liježe reak#ijama a/i#ije na /vostruku vezu na /jelomi0no pozitivni atom ugljika veže se negativni /io molekule

reagensa nukleo"il na /jelomi0no negativni atom kisika veže se pozitivni /io reagensa

elektro"il

*eakcija s vodom geminalni /iol etan&1,1&/iol

C O

N'0- +

CH3

C

H

O

CH3

C H

OH

OH

+ H2OH+

7*


87/184

#ldolna konden6acija

:eak#ije vezane uz poveanu kiselost α&vo/ika :eak#ija se z!iva u prisutnosti !aze

Llimina#ija α&vo/ika

Nukleo"ilni napa/ kar!aniona na kar!onilnu skupinu

aldol

CH3 C

O

HOH

- -

0CH2 C

O

HH2O

-0CH2 C

O

H

CH3 C

O

H

CH3 C H

O-

H2C C

O

H

CH3 C H

OH

H2C C

O

H

H2O


88/184


89/184

!eakcija alde;ida i ketona s amonijakom iderivatima amonijaka

Al/e.i/i i ketoni reak#ijom s amonijakom /aju imine

iminAl/e.i/i i ketoni reak#ijom s primarnim aminima /erivati

amonijaka /aju Sc;iffove ba6e

S#.i""ova !azaPrimjer)

CH3

C

O

H CH3

C

OH

NH2

H CH3

C

NH

H+ NH3

-H2O

CH3

C

O

H CH3

C

OH

NHR

H CH3

C

NR

H+ RNH2

-H2O

C O

R

H

NH2NH2 C NNH2

R

H

H2O+ +


90/184


91/184

$#!G$S


92/184

=!og izrazite polarnosti kar!oksilne skupine,kar!oksilne kiseline mogu stvarati vo/ikoveveze izme9u se!e i s /rugim spojevima

6reli$ta kar!oksilni. kiselina su vi$a o/vreli$ta alko.ola sli0ne relativne molekulskemase z!og vo/ikovi. veza kojima se kiselinepovezuju u /imere

Niže kar!oksilne kiseline /o!ro su topljive uvo/i, jer se s molekulama vo/e vežuvo/ikovim vezama

R C

OH

O

C R

O

OH

R C

OH

O H O

H

O

H

H

Ji6ikalna svojstva karboksilni; kiselina

2


93/184

$iselost karboksilni; kiselina

'ar!oksilne kiseline su slabe kiseline > vo/enoj otopini /iso#ija#ijom kar!oksilne kiseline nastaje negativno

na!ijeni karboksilatni ion i .i/ronijum ion, prema reak#iji4

C>C 4 2 → C>C 4 >4 kar!oksilatni ion


94/184

?roj C&atoma u lan#u4 od /3 do 23, a naj0e$e 1* i 17 C&atoma

asne kiseline mogu !iti 6asiene ili ne6asiene

Eugolan0ane kar!oksilne kiseline su netopljive u vo/i >tje#aj polarnekar!oksilne skupine smanjuje se z!og veeg utje#aja /ugog nepolarnogugljikovo/i0nog lan#a

C>C2C2C2C2C2C2C2C2C2C2C2C2C2C2C;eksadekanska kiselina

7C/15palmitinska kiselina9

C>C2C2C2C2C2C2C2CCC2C2C2C2C2C2C2C

05oktadecenska kiselina7C/85oleinska kiselina9

∆ ozna0ava položaj /vostruke veze

+iše masne kiseline su du.olančanekarboksilne kiseline

%


95/184


96/184

$emijska svojstva karboksilni; kiselina

!eutralizacija: kar!oksline kiseline u reak#iji s .i/roksi/ima metala /ajusoli

Soli /o!ivaju naziv tako /a se temeljnom ugljikovo/iku /o/a nastavak oat npr soli mravlje kiseline su metanoati ili "ormijati lat. "ormi#a mrav soli o#tene kiseline su etanoati ili a#etati

C>C 4 Na → C>C5 Na4 4 2 natrijev etanoat

natrijev a#etat

Soli /ugolan0ani. masni. kiselina su sapuni

C>7C29/3C5 Na4 natrijev palmitat

*


97/184

'& i Na&sapuni su /o!ro topljivi u vo/iCa& i g&sapuni su netopljivi u vo/i

idrofilne .lave su na povr$ini& okrenute prema vo/i

idrofobni repovi su usmjereniprema sre/i$tu

,odaM$C9:

$oni&iran# "asn# kis#lin# ;sa!'ni<


98/184

#romatske karboksilne kiseline

COOH

COOH

CH3

C

C

OH

O

O

OH

!enzojeva kiselina

o&metil!enzojeva kiselina

"talna kiselina

7


99/184

#lifatske dikarboksilne kiseline

'ar!oksilne kiseline s dvije kar!oksilne skupine nazivajuse dikiseline

CC oksalna kiselina ili

etanska /ikiselina

C7C292C jantarna kiselina ili!utanska /ikiselina

C7C293C a/ipinska kiselina ili.eksanska /ikiselina


100/184

Supstituirane karboksilne kiseline

alo.enkiseline

Supstituirane kar!oksilne kiseline ko/ koji. je supstituent 5Cl vezanna α&C&atom jake su kiseline

'loro#tena kiselina je 1-- G, a trikloro#tena kiselina 1---- G ja0akiselina o/ o#tene kiseline

>tje#aj supstituenta naglo pa/a s porastom u/aljenosti o/ kar!oksilneskupine

Na6iv Molekulska p$aformula

o#tena kiselina CH3COOH %,+*monokloro#tena kiselina ClCH2COOH 2,71trikloro#tena kiselina CCl3COOH -,7

1--


101/184

idroksikiseline

Spojevi koji sa/rži /vije "unk#ionalne skupine, alko.olnu 5OH ikiselinsku 5COOH skupinu

Naziv se izvo/i iz kar!oksilne kiseline, a 5OH skupina se navo/i upre"iksu naziva kao ;idroksi&skupina

mliječna kiselina 2&.i/roksipropanska kiselina

Soli mlije0ne kiseline zovu se laktati*> mi$iu laktat nastaje redukcijom piruvata solipirogrož9ane kiseline u anaero!nom meta!olizmu

CH3 CH COOH

OH

1-1


102/184

#romatske ;idroksikiseline

Salicilna kiselina ili o&.i/roksi!enzojeva kiselina sla!o topljiva u vo/i, a /o!ro topljiva u alko.olu u o!liku alko.olne otopine upotre!ljava se kao antiseptik

#cetilsalicilna kiselina je ester

o#tena kiselina je esterski vezana za .i/roksilnu skupinusali#ilne kiseline

natrij sali#ilat #cisal i a#etilsali#ilna kiselina Aspirinsu !lagi analgeti#i smanjuju osjet !oli i antipireti#i

snizuju povi$enu temperaturu tijela

"alna kiselina 3,%,)&tri.i/roksi!enzojeva kiselina nalazi se u listiima 0aja i u mnogim !iljkama

1-2

COOH

OH

COOH

O C

O

CH3

COOH

OH

OH

HO


103/184

Di5 i trikarboksilne ;idroksikiseline

%abučna kiselina ili .i/roksi!utanska/ikiselina soli4 malati& glikoliza

+inska kiselina ili 2,3&/i.i/roksi!utanska/ikiselina soli4 tartarati


104/184

P/3 ksokiseline

Oksokiseline su važni su/ioni#i meta!oli0ki. pro#esa

Spojevi koji osim kar!oksilne skupine sa/ržei kar!onilnu CO skupinu nazivaju seoksokiseline

2&oksopropanska kiselina pirogrož9ana kiselina $rajnji produkt .likoli6e

Dekarboksilacijom okso kiselina nastaju ketoni Eekar!oksila#ija jereak#ija kojom se eliminira kar!oksilna skupina

3&oksokiselina keton

CH3

C O

COOH

CH3

C CH2COOH

O

CH3

C

O

CH3

+ CO2

1-%


105/184

ksido5redukcijske reakcije

Piruvat se re/u#ira u laktat

alat se oksi/ira u oksaloa#etat

Suk#inat se oksi/ira u "umarat

1-)

-OOC CH2 CH

OH

COO-oksidans

-OOC CH2 C

O

COO-

-OOC CH2 CH2 COO-

oksidans-OOC C

HC COO-H

COO-

C O

CH3

r#d'#ns

C

COO-

OHH

CH3

&amjenom 5skupine karboksilne kiseline s nekim


106/184

&amjenom skupine karboksilne kiseline s nekimatomom ili skupinom nastaju derivati karboksilni; kiselina

Esteri

#midi

#n;idridi

Svima 7i6u6ev nitrila9 6ajednička je acilna 7!5C59 skupina

#cil;alo.enidi

Nitrili

C OR

O

R

C NH2

O

R

C O

O

R C

O

R

C

O

R

R C N

1-*


107/184

Esteri nastaju reakcijom konden6acije 7esterifikacije9 i6meukarboksilne kiseline i alko;ola u6 i6dvajanje molekule vode

o#tena kiselina etanol etila#etatetanska kiselina etiletanoat

esteri su neutralne tekuine sla!o topljive u vo/i /o!ro se otapaju u organskim otapalima imaju niža vreli$ta o/ o/govarajui. kar!oksilni. kiselina, jer ne mogu tvoriti vo/ikoveveze

Esteri se ra6.rauju reakcijom ;idroli6e 7cijepanje ve6e u6prisustvo vode9 na karboksilnu kiselinu i alko;olK

CH3

C

O

OH CH3 C OCH2CH3

O

+ HOCH2CH3 + H2OH+

Esteri

1-+

Mno.i prirodni spojevi su esteri karboksilni;


108/184

tristerarilgli!erol *t ,2 o-

trioleilgli!erol *t 'o

-

triacil(licerol

asti sadr!ezasi"ene masne kiseline

2lja sadr!enezasi"ene masne kiseline

Mno.i prirodni spojevi su esteri karboksilni;kiselina

'riacil.liceroli (trigliceridi) su esteri gli#erola i masni. kiselina

H C

H

O

C

C

H O

H

H

O

O

C

CO

C

O

1-7


109/184

Spojevi s fosforom) Esteri fosfatne kiseline

Mos"olipi/i i nukleinske kiselinesa/rže "os"o/iestersku vezu

1-

OC

C

C C

C

H

OH

H

OH

OH

H

H

OH

CH2

H

OP

O

-O

O-


110/184

#n;idridi su derivati karboksilni; kiselina koji se ;idroli6om cijepaju nadvije molekule karboksilne kiseline

prire9uju se reak#ijom kon/enza#ije izme9u /vije molekule kar!oksilne kiselinekoje mogu !iti istovjetne ili razli0ite

an.i/ri/ o#tene kiseline Miješani an;idridi su an.i/ri/i razli0iti. kiselina koje mogu !iti organske ili

anorganske kiseline4

mije$ani an.i/ri/ o#tene i "os"atne kiseline

CH3

C

O

OH OH C

O

CH3

CH3

C

O

O C

O

CH3+

H+

+ H2O

CH3

C

O

O P

O

O

O

#n;idridi

11-

#'P je univer6alna valuta slobodneij bi l ški t i


111/184

adenozin tri3os3at 67

adenozin di3os3at 87

adenozin mono3os3at 7

=os=oan)idridn#

,#

adenozin

=os=o#st#rska ,#&a 9o′ . "14 k:/mol esterska veza7

9o′

. ";0,5 k:/mol an)idridna veza7

ener.ije u biološkim sustavima

#'P 4 2 → #DP 4 Pi

#'P 4 2 → #MP 4 PPi

PPi 4 2 → 2Pi

Hi/rolizom an.i/ri/ne veze oslo!a9a se znatna Ii!!sova energija, pa spojeve

s an.i/ri/nom vezom u!rajamo u ?ener.ijom bo.ate spojeve@


112/184

$iselinski ;alo.enidi

A#il .alogeni/i su vrlo reaktivni spojevi u reak#iji a#il .alogeni/a i amonijaka nastaju ami/i

u reak#iji a#il .alogeni/a i alko.ola nastaju esteri

etila#etat etiletanoat

A#il.alogeni/i .i/roliziraju na kar!oksilnu kiselinu i HCl

CH3

C

O

Cl

NH3

CH3

C

O

NH2

NH4Cl+ 2 +

CH3

C

O

Cl

CH3

C

O

OCH2CH3

HOCH2CH

3+ + HCl

112


113/184

III SP%E+I S D(RI$M

#mini su derivati amonijakaEu$ik je trovalentan i stvara tri kovalentne veze4 NH3

primarni amin) !N2sekundarni amin) ! 2N

tercijarni amin) ! >N Nazivlje amina /o!ije se tako /a se4 nastavak amin /o/a nazivu ugljikovo/ika koji 0ini glavni /io

molekule metanamin CH3NH2 nastavak amin /o/a se nazivu pripa/ajue alkilne skupine na

koju je amino skupina vezana [/imetilamin CH32NH]

C>C2N2etanaminetilamin

**

113


114/184

Svojstva amina

Amini su /o!ro topljivi u vo/i, stvaraju vo/ikove veze s vo/om

Amini su ne$to ja0e !aze o/ amonijaka

Nespareni elektronski par /u$ika privla0i elektro"ilne 0esti#epoput iona vo/ika Sta!ilne soli ;idrokloridi nastajureak#ijom amina s jakim kiselinama HCl4

**C>N2 4 Cl → C>N>4 Cl5

metilamin .i/roklori/

NCH3CH

2

H

H

H O

H

0 0> >

11%


115/184

Nitro6amini

Sekundarni alifatski i aromatski amini s nitritnom kiselinom/aju nitro6amine4

! 2N 4 N2 → ! 2N5N 4 2

Nitrozamini su kancero.ene tvari koje mogu nastati i u organizmuiz nitrita uneseni. nekim lijekovima ili .ranom s veim sa/ržajemnitrita konzervirana .rana

> kiseloj sre/ini želu#a stvara se nitritna kiselina koja so/govarajuim aminima može tvoriti nitrozamine

11)


116/184

Giološki 6načajni amini

Etanolamin i kolin /olaze u strukturi lipi/aHOCH2CH2NH2 HOCH2CH2NCH33OH&

etanolamin kolin

#cetilkolin ima ulogu prijenosnika živ0ani. impulsaCH3CO&O&CH2CH2NCH33

acetilkolin

Sfin.o6in je nezasieni amino&alko.ol u strukturis"ingolipi/a

11*

CH2OH

NH2

OH

Derivati kate;ola s jednom amino5skupinom


117/184

Derivati kate;ola s jednom amino skupinomu pobočnom lancu) kate;olamini

'ate.ol

Eopamin, nora/renalin i a/renalin su /erivati kate.ola

/opamin nora/renalin a/renalin Nastaju iz tirozina EOPA


118/184

o ats a 7a a 9 su spoje s 2skupinom na aromatskom prstenu

Arilamini su sla!ije !aze o/ alkilamina z!og /elokaliza#ije slo!o/nogelektronskog para atoma /u$ika

Atom /u$ika može !iti i sastavna komponenta #ikli0ke strukture, kao u piri/inu

spojevi koji u #ikli0koj strukturi sa/rže atome razli0ite o/ ugljika nazivaju se;eterociklički spojevi

anilin piri/in amino !enzen

.

.

NH2 >>:

117


119/184

#midi

Ako se u kar!oksilnoj kiselini &OH skupina zamijeni amino&skupinomnastaju amidi, /erivati kar!oksilni. kiselina

Ako se vo/ik u ami/u zamijeni alkilnom skupinom nastaju supstituiraniami/i

metanami/ metilmetanami/ /imetilmetanami/ "ormami/ metil"ormami/ /imetil"ormami/

opljivi su u vo/i z!or stvaranja vo/ikovi. veza

R C

O

NH2

11

CH3 C

O

NH2 CH3 C

O

NHCH3 CH3 C

O

N;CH3


120/184

idroli6a amida

#midi se ra6.rauju djelovanjem vode 7reakcija;idroli6e9 na karboksilnu kiselinu i amonijak

Peptidna ve6a je u osnovi amidna ve6a, daklepeptidna ve6a se cijepa ;idroli6om*

R C

O

NH2 R C

O

OH+ H2O + NH3

H+

12-


121/184

!eakcije ;idroli6e

Hi/roliza mije$anog an.i/ri/a

Hi/roliza pepti/ne veze

Hi/roliza an.i/ri/a

121

CH3 C

O

O C

O

CH2CH3 H2O CH3 C

O

OH CH3CH2 C

O

OH

H2N C

H

CH3

C

O

N C

H

CH2OH

C

O

OH

H

H2O H2N C

H

CH3

C

O

OH H2N C

H

CH2OH

C

O

OH

C

C

O

O

O

H2O

C

O

OH

C

OH

OH


122/184

Hi/roliza estera

Hi/roliza an.i/ri/a

Hi/roliza ami/a

122

CH3 C

O

OH CH3CH2 C

O

OH

-O P

O

OH

O-

-O P

O

O

O-

P

O

O-

O-

H2O HO P

O

O-

O-

CH3 C

O

O CH2CH3 H2O

CH3 C

O

N;CH3


123/184

funkcionalne skupine karboksilna skupina amino skupina

!5 aminokiselinski

o.ranak

j 5aminokiseline

amino

skupina

karboksilna

skupina "u(ljik bočni o(ranak

> otopini su na!ijeni i nena!ijeni o!li#i ionizirajui.5COOH i 5NH3 skupina u ravnoteži4

!5C !5C5 4 4!5N>4 !5N2 4 4

123

Iako su !5C i !5N>4 slabe kiseline,


124/184

$od fi6iološko. p 7p H,39,karboksilna skupina dola6i kao !5C5

a amino skupina kao !5N>4

"iziolo$ki pH4 /vopolni?6itter@ ion

aminokiselina može/jelovati kao kiselina i kao!aza amfoterni elektrolit

ili amfolit

!5C je 6natno jača kiselina od !5N>4

12%

+H2N C

H

COO-

R

'onizacijski oblik aminokiseline


125/184

k o n c

e n t r a c i j a

ion ion

obje skupineprotoniraneobje skupineprotonirane

obje skupinedeprotoniraneobje skupine

deprotonirane

'onizacijski oblik aminokiselineovisi od pK a disociraju+i) skupina i od p$ okolno( medija

> jako kiseloj otopini aminokiselina je prisutna kao kation

u jako ba6ičnoj otopini aminokiselina postaje anion


126/184


127/184

p$

D$" ekvivalenti7

6itracijska krivulja (licina

'zoelektrična točka p'7

p$ kod koje(a se aminokiselinanalazi u obliku dipolno( iona

pE pE 11 % pE % pE ?? p' .p' .

??

12+

6itracija poliprotonski) aminokiselina?&@itt#r-ionA ?&@itt#r-ionA


128/184

!K!K22

+ !K+ !K33 !$ !$

!K!K11 + !K+ !K22 !$ !$

odani #k,i,al#nti OH- odani #k,i,al#nti OH-

127


129/184

Sve aminokiseline osim (licina su kiralne

6a C5atom okru:en s 3ra6ličita supstituentaka:emo da je asimetričan

tvari koje sadr:easimetrični atomu.ljika su kiralne i

optički aktivne

dola6e u dvastereoi6omerna oblika

7enantiomerni par9

12

!elativna konfi.uracija skupina oko asimetrično. C5atoma


130/184

F"izomer 8"izomer

minokiseline u proteinima su F"aminokiseline

!elativna konfi.uracija skupina oko asimetrično. C atomaodreuje se prema .liceralde;idu kao standardu

F"(liceralde)id F" "aminokiselina

13-

Proteini su .raeni od


131/184

aminokiseline se dijeleprema prirodi po#očnogogranka G

aminokiselinski ograncirazlikuju se po:

veličini$ o#liku$ na#oju

sposo#nosti stvaranjavodikovi% veza

kemijskoj reaktivnosti

2A ?standardni;@ aminokiselina

S 5skupinomsiušne

male

po6itivnonabijene

nabijene

alifatske

sa sumporom

aromatske

;idrofobne

kisele

polarne

131

#minokiseline se dijele prema prirodič


132/184

pobočno. o.ranka

alifatske #$ polarne nenabijene #$7sadr:e kisik ili sumpor9 aromatske #$

nabijene #$

ne.ativno nabijene ili kisele #$

po6itivno nabijene ili ba6ične #$

132

#minokiseline se dijele prema prirodib č k


133/184

pobočno. o.ranka

133


134/184


135/184


136/184


137/184


138/184

š


139/184

troslovna kratica) sa/rži prva tri slova engleskog nazivaaminokiseline

jednoslovna kratica) prema prvom slovu naziva >koliko vi$eaminokiselina po0inje s istim slovom, krati#a je konven#ijom/ogovoreno slovo

leu#in tirozin(eu ( Ur @

#la#r.#sn#spC-s"ln"lu"l-isIle


140/184

CN

H

C

R 2 OH

OH

H

CN

H

C

R 1 OH

OH

H

peptidna veza

je reakcija stvaranja peptidne veze

+

2

amino"kiselina ?

amino"kiselina 1

N"terminalnikraj #"terminalnikrajCN

H

C

R 1

H

H

N

O

H

C

H

R 2

C

OH

O

Prema /ogovoru krajnja aminoskupina pi$e se slijeva 7N5terminalni kraj9,

a krajnja kar!oksilna skupina s /esna 7C5terminalni kraj9

! k ij i ki li


141/184

Dekarboksilacijom α&aminokiselina nastaju primarni amin Eekar!oksila#ija je elimina#ija kar!oksilne skupine

Eekar!oksila#ijom alanina nastaje etilamin Eekar!oksila#ijom serina nastaje etanolamin

De6aminacijom aminokiselina oslo!a9a se amonijak4

1 oksi/a#ijom nastaje iminokiselina2 .i/roliza iminokiseline na 2&oksokiselinu i amonijak

R C

H

NH2

COOH

- CO2

R CH2

NH2

1%1

!eakcije 5aminokiselina

R CH COOH

NH2

R C COOH

NH

oksidans H2O

R C COOH

O

H2ON>

P/B Spoje i sa s mpo om


142/184

P/B Spojevi sa sumporom


143/184

$oen6im # je nosač acilni; skupina u β5oksidaciji

CH3

C

O

OH HCo: CH3 C

O

Co: OH2+ +

koen6im# 7SCo#9

a#etil&SCoA je tioester

ozna0ava energijom !ogatu vezu

0ijom .i/rolizom se oslo!a9a znatna energija

acetil5SCo#

1%3

! k ij k id iji i; ki li


144/184

C2-*#dinia

!eakcije u β5oksidaciji masni; kiselina

Giološka ra6.radnja masni;kiselina teče u ni6u od 3reakcijska stupnja koji se6bivaju na β5C5atomu)

oksi/a#ija /e.i/rogena#ija

.i/rata#ija a/i#ija vo/e

oksi/a#ija

#ijepanje na C2&je/ini#u iskraenu masnu kiselinu

1%%

RCH2CH2CH2COOH

RCH2CHCHCOOH

RCH2CHCH2COOH

OH

RCH2CCH2COOH

O

RCH2COOH + CH3COOH

H2O

oksidans

oksidans

eterociklički spojevi


145/184

eterociklički spojevi su spojevi cikličke strukture u kojima je jedan ili više atoma u.ljika u prstenu 6amijenjeno atomomelementa koji nije u.ljik 7;eteroatom) S, ili N9

/

eterociklički spojevi

0 .

1

N

piroltiofenfuran

piridin

O

piran

N

Npirimidin purin

Hetero#ikli0ki spojevi su gra9evne je/ini#e mnogi. priro/ni. spojeva4nukleinske kiseline, alkaloi/i, vitamini, .em, kloro"il, it/

N

N NH

N

1%)

Piridin je ba6a


146/184

Piridin je ba6a

Eu$ik u piri/inu ima slo!o/an elektronski par koji nije uklju0en uaromatski sekstet4 piri/in je !aza

S kiselinama i .alogenalkanima /aje soli o/nosno kvarterne soli

1%*

N

HCl

NH

Cl-

N

CH3Cl

N Cl

-

CH3

Purinske i pirimidinske ba6e u strukturinukleinski; kiselina


147/184

adenin 7#9 cito6in 7C9.vanin 7"9 timin 7'9

nukleinski; kiselina

Planarne, aromatske, .etero#ikli0ke /u$i0ne !aze

purinske ba6e pirimidinske ba6e

uracil 7(9

d piridina se i6vodi nikotinska kiselina


148/184

d piridina se i6vodi nikotinska kiselina

Nikotinami/ je reaktivni sastojak nikotinami/ski. nukleoti/a7N#D4 i N#DP49

o su važni koenzimi za reverzi!ilno primanje vo/ika

nikotinska kiselina nikotinami/

N

COOH

N

CONH2

1%7

Nikotinamid adenin dinukleotid 7N#D49


149/184

CH3

CH2

OH CH3 C

O

H+ N:+ + N:H + H+

% % % ?e" N8%N8% N8$N8$redukcija

oksidacija

N8% N8$

Te/an atom vo/ika se sa supstrata izravno prenosi naNAEA, a /rugi se otpu$ta u otapalo

Nikotinami/ski prsten prima ion vo/ika i /va elektrona4 ekvivalent .i/ri/nom ionu

Nikotinamid5adenin5dinukleotid 7N#D49

!eaktivno mjesto)C35atom nikotinamidsko.prstena

1%

Jlavin5adenin5dinukleotid 7J#D9


150/184

Jlavin adenin dinukleotid 7J#D9

? % ? e"$%$%

/:

/:H2MAE pri.vaa sa supstrata

/va atoma vo/ika i /va elektrona

:eaktivni /io MAE4izoaloksazinski prsten

ad#no&in

1)-

Pirolni prsten nala6i se u strukturi porfirina


151/184

Pirolni prsten nala6i se u strukturi porfirina

Osnovnu strukturu 0ine % pirolna prstena me9uso!no povezana metinskimskupinama CH&

Na pirolnim prstenima nalaze se po!o0ni lan#i koji o/re9uju tip por"irina Centralni atom

željezo4 .emoglo!in, mioglo!in magnezij4 kloro"il ko!alt4 ko!alamin vitamin ?12

osnova strukture por"irina por"irin s metalom

1)1

HN

N

NH

N

N

N

N

N M#

I+ (.ljiko;idrati7spojevi s kisikom9


152/184

7spojevi s kisikom9

>gljiko.i/rati se /ijele prema broju podjedinica na monosa.ari/e /i& i trisa.ari/e oligosa.ari/e /o 1- monosa.ari/ni. po/je/ini#a polisa.ari/e #eluloza, $kro!, glikogen

Struktura monosa;arida imena monosa.ari/a zavr$avaju nastavkom o6a prema broju C5atoma monosa.ari/i se razvrstavaju u trioze, tetroze,

pentoze, .eksoze, it/

prema vrsti funkcionalne skupine /ijele se na

aldo6e) ka/a je kar!onilna skupina na po0etku ugljikova lan#a, kao ual/e.i/ima

keto6e) ako kar!onilna skupina nije na kraju lan#a, kao u ketonima

1)2

Monosa;aridi


153/184

Monosa;aridi

onosa.ari/i s tri atoma ugljika4

gli#eral/e.i/ /i.i/roksia#eton7aldotrio6a9 7ketotrio6a9

onosa.ari/i sa $est atoma ugljika4

C OH

CH2OH

H

CHO

C

CH2OH

O

CH2OH

C5

C4

OH

CH2OH6

H

H OHC3OH H

C2H OH

C1HO

C5

C4

OH

CH2OH6

H

OH HC3OH H

C2H OH

C1HO

D5.luko6a D5.alakto6a D5frukto6a


154/184

poluacetalni oblik .luko6e

Pri cikli6aciji C5/ atom postaje asimetričan i na6iva se anomerni C5/ atom na anomernom C&1 atomu mogue su /vije kon"igura#ije, pa nastaju /va izomera koji se

jo$ nazivaju i anomeri izomer u kojemu se 5OH skupina na C&1 atomu nalazi s /esne strane je 5.luko6a izomer u kojemu je 5OH skupina s lijeve strane je β5.luko6a*

anomerni C&atom

&E&glukoza E&glukoza β&E&glukoza polua#etalni o!lik al/e.i/ni o!lik polua#etalni o!lik

C5

C4

OH

CH2OH6

H

H OH

C3OH H

C2H OH

C1OH

O

C5

C4

CH2OH6

H

H OH

C3OH H

C2H OH

C1OH H

O

C5

C4

CH2OH6

H

H OH

C3OH H

C2H OH

C1H OH

Ciklička struktura se prika6uje aort;ovom perspektivnomformulom kao planarni prsten sa supstituentima ispod i i6nad

ravnine prstena


155/184

C5

C4

OH

CH2OH6

H

H OHC3OH H

C2H OH

C1OH

O

C5

C4

CH2OH6

H

H OHC3OH H

C2H OH

C1OH H

O

C5

C4

CH2OH6

H

H OHC3OH H

C2H OH

C1H OH

1

O5

4

32

OH

HH

OH

CH2OH6

H

H

OH

H

OH1

O5

4

3 2

H

OHH

OH

CH2OH6

H

H

OH

H

OH

ravnine prstena Skupine koje se u preure9enoj #ikli0koj Mis.erovoj projek#ijskoj "ormuli nalaze s /esne strane, u HaVort.ovoj perspektivnoj "ormuli /olaze ispo/ ravnine prstena, a skupine s lijeve

strane /olaze izna/ ravnine prstena

5D5.luko6a D5.luko6a β5D5.luko6a

#ko se u aort;ovoj projekcijskoj formuli na anomernom 7C/9 atomu &OH skupina nalazi ispo/ ravnine prstena ta/a je α&glukoza &OH skupina nalazi izna/ ravnine prstena ta/a je β&glukoza

onosa.ari/i koji sa/rže $estero0lani prsten4 pirano6e onosa.ari/i koji sa/rže petero0lani prsten4 furano6e

!

1))

"luko6id


156/184

"luko6id

Hi/roksilna skupina na anomernom C&1 atomu glukozepolua#etalni o!lik može reagirati s molekulom alko.ola pri0emu nastaje ciklički acetal kojeg nazivamo .luko6id

:eak#ija se o/vija uz iz/vajanje molekule vo/e

α&E&glukoza metil&α&E&glukozi/

O

OH

H

H

OH

OH

H

H

OH

CH2OH

H

O H

H

OH

OH

H

H

OH

CH2OH

H+ CH3OH

OCH3

+ H2O

1)*

"liko6idna ve6a


157/184

"liko6idna ve6a

Ako .i/roksilna skupina na anomernom C&atomu je/nog polua#etalareagira s .i/roksilnom skupinom /rugog ugljiko.i/rata u a#etalnastaje disa;arid

Eva monosa.ari/a se povezuju u /isa.ari/ 5.liko6idnom ve6om*

O&glikozi/na veza

O

OH

H

H

OH

OH

H

H

OH

CH2OH

H

O H

H

OH

OH

H

H

OH

CH2OH

H

OH

O H

H

OH

OH

H

H

OH

CH2OH

H

O

O H

H

OH

OH

H

H

CH2OH

H

OH

+ + H2O

1)+

#ko .liko6idna ve6a pove6uje C5/ atom jedne i C53atom dru.e u.ljiko;idratne podjedinice ka:emo da je

/,35.liko6idna ve6a


158/184

/,3 .liko6idna ve6a

#ko je /,35.liko6idna ve6a ispod ravnine prstena tada je 7/,395.liko6idna ve6a

#ko je /,35.liko6idna ve6a i6nad ravnine prstena tada jeβ7/,395.liko6idna ve6a

α1,%&glikozi/na veza β1,%&glikozi/na veza

H

O

O H

H

OH

OH

H

CH2OH

H

OH

HO H

H

OH

OH

H

H

OH

CH2OH

H

O

O H

H

OH

OH

H

H

CH2OH

H

OH

O

H

OH

OH

H

H

OH

CH2OH

H

1)7

Disa;aridiDisa;aridi


159/184

Sa;aro6a) stolni $eer /imer glukoze i "ruktoze 1,2&glikozi/na veza α za glukozu, β

za "ruktozu


160/184

Prirodni polisa;aridip

Celulo6a) strukturni polisa;arid u biljaka

Rkrob) ;ranidbeno skladište u biljaka amilo6a amilopektin

"liko.en) skladišni polisa;arid u :ivotinja

Dekstran) skladišni polisa;arid u kvasaca i bakterija

5/,35.liko6idne ve6e u6 mjestimične o.rankepove6ane 5/,2, 5/,> i 5/,35.liko6idnim ve6ama

itin) polimer N5acetil.luko6amina oklopi kukaca i rakova

β5/,35.liko6idne ve6e

1*-

Prirodni polisa;aridi5škrob i .liko.enPrirodni polisa;aridi5škrob i .liko.en


161/184

od po sa a d š ob . o.ep . .

1*1

Prirodni polisa;aridiPrirodni polisa;aridi


162/184

pp

1*2

Celulo6aCelulo6a je ravnolančani polimer .luko6eje ravnolančani polimer .luko6e


163/184

H"1,4"(likozidnaveza

11 44

l'ko&al'ko&a l'ko&al'ko&a

β

-kon=i'rai*a o"o'a,a #l'lo&i st,aran*# d'i) ra,ni) lanaa-kon=i'rai*a o"o'a,a #l'lo&i st,aran*# d'i) ra,ni) lanaa

Celulo6aCelulo6a je ravnolančani polimer .luko6e je ravnolančani polimer .luko6e

1*3

Strukturni model celulo6e


164/184

+lakna nastaju odusporedni; lanaca celulo6e

pove6ani; vodikovim ve6ama!avnolančana strukturapo.oduje stvaranju vlakanavisoke čvrstoe

,odiko,#,odiko,#

,#,#

#l'lo&na#l'lo&na

,lakna,lakna

"akro=i(rili"akro=i(rili

"ikro=i(rili"ikro=i(rili

1*%

Rkrob se sinteti6ira i po;ranjuje u kloroplastima


165/184

l'ko&a l'ko&al'ko&a l'ko&a

linearni polisa;arid T5/,35.liko6idne ve6e

5konfi.uracija .liko6idne ve6e po.odujestvaranju šuplje u6vojnice

konfi.uracija po.odna 6a skladištenje

.luko6e

5#milo6a5#milo6a

p j j p

1*)

#milopektin#milopektin ra6.ranati polimer .luko6e ra6.ranati polimer .luko6e


166/184

p . p .. .

o(ranak o(ranak

osnovniosnovnilanaclanac

11 →C7C7 (likozidna vez(likozidna veza

11 → 4747 (likozidna veza(likozidna veza

1**

"liko.en 5 ra6.ranati polimer .luko6e u :ivotinja


167/184

n#r#d'ira*'i kra*#,in#r#d'ira*'i kra*#,i r#d'ira*'i kra*r#d'ira*'i kra*

;1;1→

6< liko&idna ,#&a6< liko&idna ,#&a

;1;1→

4< liko&idna ,#&a4< liko&idna ,#&a

1*+

6


168/184

1*7

Organski spojevi koji se nalaze u organizmuu malim koli0inama

> sastavu su mnogi. enzima, kao ko"aktori

Eijele se prema topljivosti na liposolu!ilneA,E,L,' i .i/rosolu!ilne skupina vitamina? i vitamin C

6itamin A


169/184

1*

Nastaje iz tetraterpena 5 β&karotena:etinal za vi/ni purpurro/opsin& apsorp#ija uvi/ljivom /ijelu spektra:esorp#ija u #rijevima&nastaje retinal, koji sere/u#ira u retinol:etinoi0na kiselina seprenosi vezana za al!umin

6itamin E


170/184

1+-

=apravo steroi/ni .ormon Aktivni o!lik E3 :egulira .omeostazu Ca i P ransport s mastima 'onverzija u aktivni o!liku !u!rezima,

pla#enti i kostima

6itamin L


171/184

1+1

je$avina nekolikotoko"erola :esor!ira se u #rijevima Priro/ni antioksi/ans zaslo!o/ne ra/ikale i

molekularni kisik Spre0ava peroksi/a#ijunezasieni. masni. kiselinamem!rane

6itamin '


172/184

Milokinon u povru enakinonproizvo/e intestinalne

!akterije =a zgru$avanje krviM


173/184


174/184

Sastavni /io prosteti0keskupine koenzimaMN i MAE "lavoproteina

Su/jeluju u velikom !roju

re/oks reak#ija suk#inat/e.i/rogenaza, ksantinoksi/aza

1+%

?3 N


175/184

Nikotinska kiselina, nikotin&ami/

Potre!na za sintezu NAE,NAEP

'o"aktori u /e.i/rogenazamalaktat&EH i malat&EH Sintetizira se iz tripto"ana

potre!ni ?1, ?2 i ?*

1+)

?) PANOLNS'A '


176/184

Stvara se i alanina i pantoi0ne kiseline =a sintezu koenzima A CoA 'omponentna proteinske /omene ACP, koji služi za

sintezu masni. kiselina >+- enzima koristi CoA i ACP

1+*

?* P


177/184

Aktivni o!lik piri/oksal "os"at >klju0en u reak#ije transamina#ije potre!ne za sintezu i

meta!olizam aminokiselina i glikogenolizu ko"aktorglikogen "os"orilaze

1++

?12 'O?A(A


178/184

etrapirolna struktura sa Co ionom Sintetiziraju ga mikrooorganizmi, a nalazi se u jetri Hi/rolizira se o/ proteina i postaje aktivan > konverziji .om#isteina u metionin, u meta!olizmu '

1+7

? MO(NA '


179/184

Eonori C1 skupine >glavnom iz !iljaka životinje ne mogu sintetizirati

PA?A Aktivni koenzim je tetra.i/ro"olat HM Molat se re/u#ira u

HM pomou HM&re/uktaze

1+pteri/inski prsten PA?A pteri0na kiselina

PA?A

?


180/184

Nosa0 kar!oksilne skupine 5COO& 6ezan kovalentno na enzim kao prosteti0ka skupina

preko lizina

17-

6


181/184

:e/u#irajui "aktor !rojni. reak#ija :e/u#ira #itokrom a i # u respira#ijskom lan#u, kao i

molekularni kisik =a .i/roksila#iju prolina u kolagenu >klju0en u meta!olizam tirozina i sintezu epine"rina

171

SL:O


182/184

Sintetiziraju se izkolesterola

172Steroi/na jezgra per.i/ro#iklopentano"enantrenski prsten

S:>'>:L SL:O


183/184

Spolne .ormoneproizvo/e gona/e, akortikosteroi/eglukokortikoi/e,

mineralokortikoi/eproizvo/ina/!u!režna žlijez/a

173

S:>'>:L PLP


184/184

Ilukagon

Organska Kemija 2014-15

Documents