Olimpijska revija br 15

29. JUL 2010. Broj 15

strana 13

Pripreme na Bledu

strane 4 i 5

strana 3

U Olimpiji upaljen plamen

strana 10

Luka Mili}evi} i Katarina Biser~i} u~estvovali su u ceremoniji preno{enja olimpijske baklje u Berlinu povodom Olimpijskih igara mladih

Promocija tima u RektoratuUniverziteta u Beogradu

Ambasador Igara mladih

Olimpijska srca Srbije

17dana do Singapura

3

� OLIMPIJSKI PLAMEN ZA IGRE U SINGAPURU IZ OLIMPIJE PRENESEN U BERLIN, ODAKLE ]E NASTAVITI [ETNJU PO KONTINENTIMA

U Olimpiji u Gr~koj, u prisustvu

najvi{ih funkcionera Me|una-

rodnog olimpijskog komiteta,

Organizacionog komiteta Igara u

Singapuru i predstavnika Olim-

pijskog komiteta Gr~ke u petak

23. jula upaljen je olimpijski pla-

men koji }e goreti od 14. do 18.

avgusta na Prvim igrama mladih

u Singapuru.

Baklju je, po ustaljenoj tradiciji,

uz pomo} sun~evih zraka upalila

glumica obu~ena u odoru visoke

sve{tenice u 2.500 godina starom

Herinom hramu, uz molitve upu-

}ene Apolonu, bogu sunca, po gr-

~koj mitologiji.

- Ovo je novi po~etak olimpij-

skog pokreta - izjavio je na sve~a-

nosti u Olimpiji predsednik Me-

|unarodnog olimpijskog komite-

ta @ak Rog.

- Strast mladosti po~iva unutar

ovih Igara. Mladi sportisti }e po-

kazati svima nama kako se dopri-

nosi boljem svetu.

Posle ove protokolarne ceremo-

nije, plamen je sme{ten u kopiju

anti~ke urne i na stadionu ga je,

posle prigodnog rituala, „sve{te-

nica“ predala prvom nosiocu

Apostolasu Kuavasu, mladom gr-

~kom gimnasti~aru, u~esniku Iga-

ra u Singpauru (trambolina), koji

je odmah potom predao plamen

Ksiang Ki Amandi Limu iz Singa-

pura. Plamen je potom zapo~eo

put po svih pet kontinenata, sa pr-

vim stajali{tem u Berlinu.

Posle 64 godine, Olimpijski pla-

men je tokom proteklog vikenda

ponovo boravio u Berlinu, gradu

doma}inu Igara 1936. godine, ka-

da je i zapo~eta tradicija {tafetnog

preno{enja baklje uo~i Olimpij-

skih igara. Razlika danas u odno-

su na to vreme je mnogo, ali jed-

na od najtransparentnijih svaka-

ko je ta {to je u svojoj istorijskoj

premijeri baklju nosio 3.331 trka~

od Atine do Berlina, a ovog puta,

do nema~kog olimpijskog grada

plamen je stigao privatnim avio-

nom.

Slavlje povodom tog doga|aja nastavljeno je kod Brandenbur{ke

kapije u prisustvu sportista iz

evropskih zemalja koji su pozdra-

vljali {tafetu i u~estvovali u palje-

nju plamena. Me|u njima su bili i

predstavnici Srbije, Katarina Bise-

r~i} i Luka Mili}evi}, koji su po po-

zivu MOK svim nacionalnim oli-

mpijskim komitetima bili deo

ovog presti`nog doga|aja. Njih

dvoje ne}e u~estvovati na Igrama,

ali su svojim znanjem i vaspita-

njem zaslu`ili poverenu im ~ast.

Posle Berlina, plamen je otpu-

tovao u Dakar, a na svom putova-

nju do doma}ina manifestacije

obi}i }e Meksiko siti, Okland i

Seul. U Singapur sti`e 14. avgusta

gde }e goreti sve do kraja takmi~e-

nja 26. avgusta.

Osniva~ i izdava~PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o. Beograd, Kraljice Marije 1/14Direktor Nenad Lazi}

Glavni i odgovorni urednik svih izdanja \oko Kesi}Urednik izdanja Dragutin Stojmenovi}Layout Borislav Bajki}

Mateja Miladinovi}[tampa PPG {tamparija

MEMBER OF PRESS PUBLISHING GROUP

BERLIN I [TAFETNOPRENO[ENJEBAKLJEOlimpijski plamensimboli~no najavlju-je Olimpijske igre iprenosi poruke mirai prijateljstva {iromsveta. [tafetno no{e-nje baklje se vezujeza istoriju modernihOlimpijskih igara.Ono nije postojalo naPanhelenskim igra-ma, odigravalo se uAtini tokom anti~kihigara i na~in na kojise danas pali plamenodgovara na~inu nakoji su stari Grci pa-lili vatre koje su ne-prekidno gorele unjihovim hramovima.

[tafetnim preno-{enjem baklje stvarase veza izme|u anti-~kih i modernih Oli-mpijskih igara. Ovatradicija u modernojolimpijskoj istorijipo~ela je 1936. godi-ne za Olimpijske igreu Berlinu, a prve Zi-mske igre na kojimaje no{ena baklja bilesu u Oslu 1952. godi-ne.

Ove godine Me|u-narodni olimpijskikomitet odlu~io je dase ubudu}e {tafetnopreno{enje plamenazadr`i samo u grado-vima koji organizujusame Igre, tako da jeova {etnja singapur-skog plamena nasvih pet kontinenatazapravo poslednja utakvoj organizaciji.

� I SRBIJA PRISUSTVOVALA SLAVLJU U BERLINU KOD BRANDENBUR[KE KAPIJE

STRELKINJA I MATEMATI^ARKatarina Biser~i}, osvaja~ica ekipnog zlata na Prve-nstvu Evrope za juniorke u strelja{tvu i vi{e-struki pobednik matemati~kih olimpija-da Luka Mili}evi} predstavljali su Srbi-ju, u organizaciji OKS, na sve~anostipovodom paljenja olimpijskog plame-na za Prve olimpijske igre mladih, uBerlinu.

Ovo dvoje mladih ljudi provelo je proteklivikend zajedno sa mladima iz cele Evrope koji su seokupili u Berlinu da zajedni~ki proslave po~etak ta-

kmi~enja u Singapuru koje treba da ujedini vrednos-ti sporta, kulture i obrazovanja. Katarina Bi-

ser~i} (18) je iz Ni{a i bila je kandidat zaOlimpijski tim u Singapuru u strelja{tvu.Luka Mili}evi} (18) je mnogo poznatijina matemati~kom terenu i ve} je obez-bedio stipendiju za presti`ni Kembrid`.Srpski tim }e na Igrama u Singapuru

predstavljati 32 takmi~ara, uzrasta od 14 do18 godina, u osam sportova - ko{arci, odbojci, teni-su, d`udou, plivanju, veslanju, atletici i biciklizmu.

PONOS NEMA^KE: Ko{arka{ka zvezda

Nema~ke Dirk Novicki (Dalas Maveriks)

PRVI PLAMEN ZA IGRE MLADIH:

Gr~ki gimnasti~ar Apostolas Kuavas

MLADOST SRBIJE: Katarina Biser~i} i Luka Mili}evi}

dr`e gorionik sa olimpijskim plamenom za Igre u Berlinu

AMBASADORI DOBRE VOLJE:

Jelena Isinbajeva i Sergej Bubka

ZA NOVI PO^ETAK: @ak Rog

na ceremoniji paljenja baklje

Poruka mira i prijateljstva mladih

� TIM OLIMPIJSKOG KOMITETA SRBIJE ZA PRVE IGRE MLADIH U SINGAPURU NA PRIPREMAMA U SLOVENIJI

4

Tim Srbije za Igre mladih u Singa-

puru na priprema na Bledu bora-

vi od 26. jula u hotelu „Jelovica“, a

sportisti se takmi~e na objektima

u Radovljici koja je oko 10 kilome-

tara udaljena od samog mesta i,

naravno, na jezeru Bled (vesla~i).

Pored trena`nih obaveza, poseb-

nost ovih priprema za 32-~lani tim

je {to svakodnevno imaju i obra-

zovne radionice sa namerom sti-

canja znanja i razvijanja timskog

duha. Ekipa u kojoj su prvih neko-

liko dana nedostajali samo vesla~i

i teniserka Doroteja Eri} je pod bu-

dnim okom svojih trenera, {efa

misije prof. dr Branislava Jevti}a i

sportskog psihologa prof. dr Ljubi-

ce Ba~anac iz Republi~kog zavoda

za sport i drugih stru~njaka zadu-

`enih za {to bolju predolimpijsku

pripremu za Prve olimpijske igre u

Singapuru od 14. do 26. avgusta

koje upravo sjedinjuju sport, kul-

turu i obrazovanje. Na Bledu }e

tim Srbije boraviti do 5. avgusta.

Sport, obrazovanje

SPORT IME I PREZIME [KOLA KLUB

ATLETIKA Katarina Ili} „Po`areva~ka gimnazija, Po`arevac „ Po`arevacSandra Rai~kovi} „Sportska gimnazija, Beograd“ Crvena zvezda

D@UDO Mateja Glu{ac „Sportska gimnazija, Beograd“ Partizan-BeogradUna Tuba „Sportska gimnazija, Beograd“ Mladost

PLIVANJE Katarina Simonovi} „Srednja {kola, Arizona, SAD“ Proleter- ZrenjaninMarija Joksimovi} „Sportska gimnazija, Beograd,“ Partizan-BeogradStefan Sorak „Gimnazija „“Du{an Vasiljev“„, Kikinda“ Banat- KikindaVelimir Stjepanovi} „Jumeira Koled`, Dubai, UAE“ PBG i Hamilton Akvatiks

VESLANJE Jovana Arsi} „II Zrenjaninska gimnazija, Zrenjanin“ Zrenex 1995- ZrenjaninNikola Simovi} „Srednja tehni~ka PTT {kola, Beograd“ Partizan- BeogradVuk Matovi} „Sportska gimnazija, Beograd“ Partizan- Beograd

TENIS Doroteja Eri} „Gimnazija „“Takovski ustanak“„, Gornji Milanovac“ Gemax- Beograd

BICIKLIZAM Jovana Crnogorac „Gra|evinska {kola, Beograd“ Novi SadLazar Jovanovi} „Medicinska {kola, ^a~ak“ Borac- ^a~akAleksa Veli~kovi} „Gimnazija „“Milo{ Savkovi}“„ Aran|elovac“ [umadija- Aran|elovacFilip Pavlovi} „Sportska gimnazija, Beograd“ Partizan-Beograd

ODBOJKA Stefan Vladisavljev „Ekonomsko-trgovinska {kola „“Paja Marganovi}“ Bavani{teNikola @ivanovi} „Gimnazija „“Svetozar Markovi}“„, Novi Sad“ Vojvodina-Novi SadAleksandar Filipovi} „Gimnazija „“Miloje Vasi}“„, Veliko Gradi{te“ VGSK- Veliko Gradi{teAleksa Br|ovi} „II Kragujeva~ka gimnazija, Kragujevac“ Ribnica-KraljevoIvan Glavini} Gimnazija Ivanjica Putevi IvanjicaSini{a @arkovi} „Sportska gimnazija, Beograd“ Partizan- BeogradFilip Stoilovi} „Srednja tehni~ka {kola PTT, Beograd“ Crvena zvezdaDimitrije Panti} „Po`areva~ka gimnazija, Po`arevac“ Mladi radnik- Po`arevac^edomir Stankovi} „Gimnazija „“Isidora Sekuli}“„, Novi Sad“ Vojvodina- Novi SadRa{ko Jovanovi} „VIII Beogradska gimnazija, Beograd“ Crvena zvezdaMilan Kati} „Srednja tehni~ka {kola „“Pavle Savi}“„, Novi Sad“ Vojvodina- Novi SadBoris Martinovi} „Srednja tehni~ka {kola „“Pavle Savi}“„, Novi Sad“ Vojvodina-Novi Sad

BASKET Nemanja Bezbradica „Sportska gimnazija, @eleznik“ FMP-BeogradStefan Popovski-Turanjanin „Sportska gimnazija, @eleznik“ FMPMarko Radonji} „II Ekonomska {kola, Beograd“ Crvena zvezdaSa{a Avramovi} „Ekonomska {kola „“^a~ak“„“ Mladost- ^a~ak

� U MISIJI SRBIJE NA PRVIM OLIMPIJSKIM IGRAMA MLADIH 32 SPORTISTA

TIMSKI DUH: Sportski psiholog prof. dr Ljubica Ba~anac razvija timski duh u ekipi

TRENING PLIVA^A: ^etvoro mladihasova treniraju na bazenu u Radovljici

VREME ZA D@UDO: Preno{enje snage na treningu u d`udou

STASAVAJU BUDU]I ASOVI:

Odbojka{i na pripremama

NOVITET OLIMPIJSKIH IGARA:

Basket se igra u Singapuru

5

OD 26. JULA DO 5. AVGUSTA

i timski duh � PO INJU KVALIFIKACIJEZA LONDON 2012.

Strelci kr~e put

Jubilarno 50. svetsko pr-venstvo u strelja{tvu u or-ganizaciji ISSF po~inje da-nas u Minhenu. Ovaj presti-`ni doga|aj otvori}e pred-sednik MOK-a @ak Rog, za-jedno sa predsednikom IS-SF Olegarijom VaskezomRanom i potpredsednikomMOK Tomasom Bahom.

SP u strelja{tvu je prvokvalifikaciono takmi~enje zaOlimpijske igre u Londonu2012. godine. Prvih 69 olim-pijskih kvota bi}e „distribui-rano“ tokom ovog takmi~e-nja u svim disciplinamaovog sporta.

O~ekuje se u~e{}e oko2.300 sportista iz 103 zemljeu 55 disciplina, a olimpijskekvote su za najbolje finalisteu 15 olimpijskih strelja~kihdisciplina.

RAZGLEDNICA SA BLEDA

RADOST PRED POLAZAK NA PUT: Tim Srbije za Prve igre mladih u Beogradu uo~i polaska na pripreme na Bled

Olimpijski komitet Srbije ra-

spisao je konkurs za izradu

idejnog re{enja za maskotu

Olimpijskog tima Srbije.

U godini u kojoj OKS prosla-

vlja 100 godina od osnivanja

olimpijskog pokreta u Srbiji i u

susret 2012. u kojoj }e proslavi-

ti 100 godina od prvog u~e{}a

na Olimpijskim igrama u Stok-

holmu 1912, predsedni{tvo

OKS donelo je odluku da raspi-

{e konkurs i da Olimpijski tim

Srbije dobije svoju maskotu.

Maskota tima bi}e prepozna-

tljiv simbol koji }e se vezivati za

najbr`e, najja~e, najbolje, za

one koji ulo`enim trudom i

postignutim rezultatima posta-

ju deo Olimpijskog tima i na{u

zemlju predstavljaju na najve-

}em planetarnom sportskom

takmi~enju, na Olimpijskim

igrama!

Rok za slanje idejnih re{enja

je 21. avgust 2010. Nagrada za

usvojeno re{enje i otkup imo-

vinskih autorskih prava za ma-

skotu iznosi 1.000 evra, a po-

bednik konkursa bi}e nagra|en

i od kompanije „Telenor“, ge-

neralnog sponzora Olimpijskog

komiteta Srbije i sponzora ko-

nkursa za maskotu. Telenor }e

nagraditi pobednika sa telefo-

nom i pripejd paketom i inter-

net modemom koji uklju~uje

30GB saobra}aja.

Maskota bi trebalo da bude

predstavljena na jesen kada se

o~ekuje da }e Olimpijski tim Sr-

bije za London 2012. dobiti i pr-

ve ~lanove, odnosno prve kva-

lifikovane sportiste za Olimpij-

ske igre 2012.

Za detalje konkursa posetite

sajt Olimpijskog komiteta Srbi-

je www.oks.org.rs.

� RASPISAN KONKURS ZA MASKOTU OLIMPIJSKOG TIMA SRBIJE 2012. GODINE

6

Simbol NAJ br`ih, ja~ih i boljih

OSVAJA^I

MEDALJA

ZA SRBIJU

U PEKINGU

2008:

Milorad ^avi},

vaterpolo

reprezentacija

i Novak

\okovi}

8

� U LETNJIM MESECIMA [IROM SVETA BI]E ORGANIZOVAN VELIKI BROJ VRHUNSKIH ME\UNARODNIH

PLIVANJE

Budimpe{ta

u znaku bazena

Svetsko prvenstvo u Rimu je pro-

{lost. Blizu 50 svetskih rekorda je

podvig o kojem }e se narednih go-

dina samo ma{tati. Povratak na

stare kostime, zna~i}e i povratak

na stara vremena. Svaki svetski

rekord bi}e prava senzacija.

Budimpe{ta }e od 4. do 15. av-

gusta biti mesto gde }e se takmi-

~iti najbolji pliva~i Evrope. Srbiju

ne}e predstavljati najve}i adut.

Zbog povrede le|a i operacije ko-

ja je uspe{no izvr{ena u Minhenu

ne}emo u`ivati u Miloradu ^avi}u.

Umesto njega u prvom planu bi}e

heroina iz Rima Na|a Higl, a pra-

ti}emo napredak talentovanih

mladih takmi~ara iz Zrenjanina ^a-

be Sila|ija i Ivana Len|era. Tako-

|e je u veoma dobroj formi Minja

Najdanovski dok }e Marica Stra-

`me{tar sigurno biti na nivou naj-

boljih rezultata.

- Sigurno je da }e biti jako takmi-

~enje. Rim me ne optere}uje iako

znam da javnost dosta o~ekuje. Do-

bro sam trenirala. Najva`nije je da

poka`emo da plivanje kod nas do-

bija tretman kakav bi trebalo i da u

narednim godinama valja o~ekivati

dobre rezultate - ka`e Na|a Higl.

Posle nekoliko su{nih godina, ko{arka{i su pro{le go-

dine ponovo bili gosti na terasi gradske skup{tine. De-

setine hiljada navija~a pozdravilo je osvaja~e srebra na

EP u Poljskoj. Selektor Du{an Ivkovi}, kapiten Krsti} i

jo{ 11 asova basketa su pokazali da u ovoj zemlji ko-

{arka i dalje predstavlja nacionalnu vrednost.

Novi ispit je od 28. avgusta do 11. septembra u Tu-

rskoj. Na dnevnom redu je Svetsko prvenstvo, Srbija }e

pored najja~ih evropskih zemalja imati u konkurenciji

SAD, Argentinu, Australiju, Angolu, Novi Zeland. Put do

medalje je jako te`ak, ~ini se i nemogu}.

Puleni Du{ana Ivkovi}a su u grupi sa Angolom, Argen-

tinom, Australijom, Nema~kom i Jordanom.

- Prvo razmi{ljamo o grupi, idemo korak po korak. @e-

limo da sa~uvamo atmosferu, duh ko-

ji nas je krasio u Poljskoj i da sada

ostvarimo plasman u prvih osam ko-

ji bi nam garantovao u~e{}e na Oli-

mpijskim igrama u Londonu - tvrdi

poslovi~no oprezni selektor Du-

{an Ivkovi} koji }e posle Tur-

ske sedeti na klupi Olimpija-

kosa.

Na spisku su slede}i igra-

~i: Krsti}, Ke{elj, Bjelica,

Ma~van, Marjanovi}, Ma-

rkovi}, Milosavljevi}, Pau-

ni}, Perovi}, Popovi}, Ra-

denovi}, Ra{i}, Savano-

vi}, Tepi}, Raduljica Veli-

~kovi}, Teodosi}.

Nije predolimpijska godina, ali

2010. je izuzetno zna~ajna za

sport. U njoj se ostvaruju olim-

pijske norme, mnoga takmi~e-

nja zbog toga imaju dodatnu

vrednost. Juli, avgust i septem-

bar su u znaku velikih sport-

skih manifestacija koje }e pri-

vu}i pa`nju ljubitelja sporta.

Fudbaleri su zavr{ili takmi~e-

nje u Ju`noj Africi na 23. mestu,

vaterpolisti osvojili Svetsku li-

gu, a sa velikim uspehom su u

istom takmi~enju odbojka{i

igrali u zavr{nici u Kordobi.

Atleti~ari }e se na Starom

kontinentu predstaviti u Barse-

loni dok pliva~e sudar Evro-

pljana o~ekuje u Budimpe{ti.

Vaterpolisti imaju i Evropsko

prvenstvo u Zagrebu, ko{arka-

{e o~ekuje planetarna smotra u

Turskoj. U istom rangu }e od-

bojka{i igrati u Italiji.

Srbija spremna za

KO[ARKA

U Turskoj overa poljskog srebra

9

TAKMI^ENJA

Nastavili su po starom. Posle

osvojenog svetskog zlata u Rimu,

srpski vaterpolisti su vratili tron i

u Svetskoj ligi. Ni{ je pokazao da

ova generacija pripada svetskom

vrhu i da je uvek kandidat za me-

dalju.

Posle Ni{a, provera forme je

usledila na FINA Kupu u rumun-

skom gradu Oradei. U trenutku

izlaska ovog broja Olimpijske re-

vije takmi~enje je bilo u toku. Se-

lektor Dejan Udovi~i} je najavio da

}e turnir biti u znaku osve`enja

ekipe jer kruna sezone je Evrop-

sko prvenstvo u Zagrebu.

Srbija brani srebro osvojeno

2008. u Malagi, a glavni rivali za

medalje }e biti Hrvatska, Crna Go-

ra i Ma|arska. Na{a reprezenta-

cija je u grupi sa Gr~kom, Ma|ar-

skom, Rusijom, Makedonijom i

Nema~kom.

- Zagreb jeste najva`nije takmi-

~enje u 2010. ali, u na{im plano-

vima, turnir u Hrvatskoj je samo

jaka provera dokle smo stigli u oli-

mpijskim ambicijama. Kao {to

znate, mi smo zacrtali finale u Lo-

ndonu i u~ini}emo sve da tamo

budemo u najboljoj formi - tvrdi

selektor Dejan Udovi~i}.

U Zagrebu, selektor mo`e da

ra~una ~ak na 20 igra~a {to ne

zna~i da }e svi oni put glavnog

grada Hrvatske. Tek imena su:

Soro, G. Pijetlovi}, B. Mitrovi},

Avramovi}, Goci}, F. Filipovi}, Ale-

ksi}, Ra|en, Udovi~i}, Niki}, D. Pi-

jetlovi}, Ubovi}, P. Filipovi}, Prlai-

novi}, S. Mitrovi}, Mili~i}, Vapen-

ski, Vuksanovi}...

ODBOJKA

Svetska liga merilo za ItalijuSamo dve nedelje posle ispita

vaterpolista u Zagrebu i ko{arka-

{a u Turskoj na sceni }e biti od-

bojka{i. Italija je doma}in svet-

skog {ampionata u periodu od

25. septembra do 10. oktobra.

Srbija }e igrati osokoljena

Svetskom ligom. Mladi sastav

selektora Igora Kolakovi}a je

pokazao veliki potencijal i sigu-

rno je da u Italiju ne ide da bu-

de epizodista ve} tim na koji se

ozbiljno ra~una.

Srbija je u grupi sa Poljskom,

Nema~kom i Kanadom. Nimalo

laka konkurencija i svaki rezultat

je mogu}. ^injenica da su u Sve-

tskoj ligi dobili u grupi 9 utakmi-

ca, da su od Brazila izgubili 3:2,

a zatim presli{ali Argentinu 3:0,

jasno govori i potencijalu nove sr-

pske generacije.

- Sigurno je da }e to biti jedno

od najve}ih takmi~enja. Ne}e bi-

ti slabe ekipe. Imamo silnu `elju,

motiv da se predstavimo u naj-

boljem svetlu i da svaku {ansu

koju budemo dobili iskoristimo

na kvalitetan na~in. Ova ekipa je

mlada, ne treba pred nju stavlja-

ti optere}enje, vreme, rad i str-

pljenje su njeni najve}i saveznici

- tvrdi vredni i mladi selektor Igor

Kolakovi}.

VATERPOLO

Od Ni{a do Zagreba

najte`e ispite

ATLETIKA

Kraljica se predstavlja u BarseloniSrbija se na prvenstvu Starog kon-

tinenta u Barseloni predstavila u

svom najja~em sastavu, ne ra~u-

naju}i izostanak sjajne troskoka-

{ice Biljane Topi}. Kraljica sporta

u prelepom olimpijskom objektu

na ~uvenom Mon`uiki predstavila

je sve najbolje {to Evropa ima.

Na{a zemlja sa 12 takmi~ara,

po {est u obe konkurencije, za ci-

lj je imala postizanje najboljih re-

zultata, po mogu}stvu rekorda. Za

neke je to bilo prvo, a za mnoge

jedno u seriji velikih takmi~enja.

Od mu{karaca u Barseloni su

se takmi~ili: Goran Nava (800 i

1.500 m), Asmir Kola{inac i Mi-

lan Jotanovi} (kugla), Mihail Du-

da{ i Igor [ar~evi} (desetoboj) i

Predrag Filipovi} (50 km hodanje).

U sastavu dama su: Marina Mu-

n}an (1.500 m), Olivera Jevti}

(maraton), Dragana Toma{evi}

(disk), Tatjana Jela~a (koplje), Iva-

na [panovi} (dalj), Jelena Jotano-

vi} (100 m prepone).

- Juniorsko svetsko prvenstvo

sveta u Kanadi gde je Antunovi}

osvojio srebro u kugli i gde smo

imali jo{ zapa`enih rezultata i Ba-

rselona su kruna sezone. Ali za

nas su ovo pripremna takmi~enja

jer prave provere tek sti`u u na-

rednim godinama. U zenitu su

Olivera i Dragana Toma{evi}, bor-

beni Goran Nava. Mislim da je

sve ovo {to se doga|a odli~no za

srpsku atletiku. Svaki plasman u

finale je veliki uspeh. Ako

bi ih bilo tri-~etiri bili

bismo prezadovolj-

ni. Imamo pleja-

du vrednih tak-

mi~ara, nisu

optere}eni ali

o~ekujem da

talentom poka-

`u zbog ~ega

se nadamo da

}e na{a atletika u

narednim godina-

ma biti u `i`i inte-

resovanja - ko-

mentar je save-

znog selektora

Dragi{e Kuzma-

novi}a.

10

Me|unarodni olimpijski ko-

mitet je nedavno dao prepo-

ruke svim svojim partnerima

u cilju prevencije, edukacije

i informacije i apel za sarad-

nju sa dr`avnim sektorom na

re{avanju pitanja kla|enja u

sportu, koje je ozna~io kao

„najve}e zlo za sport, posle

dopinga“.

Predstavnici MOK, me|u-

narodnih sportskih federaci-

ja, nacionalnih olimpijskih

komiteta i javnog sektora u

Lozani su imali plodonosnu

diskusiju tokom koje je, po-

red ostalog, istaknuto:

- Kla|enje, upravo zbog

ogromnog finansijskog do-

prinosa, daje velike mogu}-

nosti sportskim organizaci-

jama. U isto vreme, problem

koji se javlja je manipulacija

takmi~enjima i zbog toga

{kodi integritetu sporta. Pre-

vare koje dolaze od kla|enja

su bez sumnje jedna od naj-

ve}ih po{asti sporta danas,

posle dopinga - istakao je

@ak Rog, predsednik MOK.

- Zbog toga je od ogromne

va`nosti da imamo jedin-

stvenu strategiju i jaku sara-

dnju sa dr`avnim organima i

legalnom industrijom lutrije.

Samo tako mo`emo prevazi-

}i ovaj problem.

MOK, u nameri da od tog

problema sa~uva Olimpijske

igre, insistira da se svi sporti-

sti, treneri, zvani~nici i novi-

nari obave`u da ne popula-

ri{u olimpijsko kla|enje niti

da u~estvuju u njemu. Po

Eti~kom kodeksu MOK kla-

|enje je zabranjeno, ali je

MOK i u Pekingu i u Vanku-

veru sproveo dodatni moni-

toring i tokom takmi~enja

nije zabele`en nijedan pro-

blem. Preporuke koje su do-

nete na sastanku u Lozani su

obavezuju}e za sve ~lanove

MOK.

Hemijska kompanija „Dau“

(Dow) pridru`ila se malobroj-

noj porodici sponzora Me|u-

narodnog olimpijskog komite-

ta u top programu olimpijskih

partnera. Ugovorno definisana

pozicija te kompanije je da je

zvani~ni partner MOK i zvani-

~na kompanija u oblasti hemi-

je olimpijskog pokreta sve do

2020. godine, uklju~uju}i Igre

u Londonu 2012, So~iju 2014,

Riju 2016. godine i na Igrama

2018. i 2020. godine. U ugovo-

ru stoji i da je „Dau“ partner

MOK i nacionalnih olimpijskih

komiteta {irom sveta.

- Kompanija „Dau“ je dobro-

do{la u na{ top program - re-

kao je tim povodom @ak Rog,

predsednik MOK.

- Kao globalni lider u oblasti

hemijske industrije i inovator u

oblasti odr`ivog razvoja, „Dau“

ne}e samo omogu}iti va`nu fi-

nansijsku pomo} olimpijskom

pokretu, ve} }e doneti svoje ek-

spertize i novitete u same Igre.

Ta kompanija postaje na{ va-

`an partner u realizaciji vizije

ka realnom odr`ivom razvoju -

rekao je on. elnici kompanije

jednako su zadovoljni sarad-

njom sa MOK. Predsedavaju}i

„Daua“ Endrju Liveris je nagla-

sio da }e nau~na izuzetnost,

kojom se, pored ostalog, pono-

si ta kompanija i pomo}u koje

izlazi na kraj sa svim svetskim

izazovima, omogu}iti napre-

dak i olimpijskom pokretu.

- Verujemo da }e na{a sara-

dnja biti velika poslovna prili-

ka, a na{e partnerstvo kataliza-

tor u pravom trenutku kada

sprovodimo strate{ke transfo-

rmacije u samoj kompaniji -

istakao je Liveris.

„Dau“ je podr`avao olimpij-

ski pokret unazad nekoliko go-

dina, uklju~uju}i i na Zimskim

olimpijskim igrama u Vanku-

veru ove godine.

- Saradnja sa tom kompani-

jom je zaista na globalnom ni-

vou jer ona podr`ava MOK, ali

i organizacione komitete igara

i nacionalne organizacije ~ime

zapravo poma`e i samim spo-

rtistima - istakao je Gerhard

Hajberg, predsednik Komisije

MOK za marketing.

Partneri MOK za Igre u Lon-

donu 2012. u ovom trenutku

su: „Koka-Kola“, „Aser“, „Atos

orid`in“, „Dau“, GE, „Mekdo-

nalds“, „Omega“, „Panasonik“,

„Samsung“ i „Viza“. Saradnju

do 2020. MOK ima sa „Koka-

Kolom“, „Dauom“, „Omegom“

i „Vizom“, dok su ugovori sa

„Atosom“, „Panasonikom“ i

„Samsungom“ do 2016. godi-

ne. Top program MOK postoji

od 1985. godine i podrazume-

va ekskluzivna marketin{ka

prava za zimske i letnje olimpi-

jske igre. Podr{ka sponzora, bi-

lo da je finansijska, operativna

ili kroz proviziju na proizvode

predstavlja su{tinski izvor pri-

hoda za odr`avanje Igara i za

ve}inu organizacija u olimpij-

skom pokretu odnosno MOK,

organizacione i nacionalne oli-

mpijske komitete.

Kompanija „Dau“ povezuje

hemijsku industriju i inovacije

sa principom odr`ivog razvoja,

a u nameri re{avanja najve}ih

svetskih problema kao {to su

pove}anje poljoprivredne proi-

zvodnje, ~uvanje energije, ko-

nzervacija. Ta kompanija delu-

je u oko 160 zemalja u oblasti-

ma elektronike, energije, poljo-

privrede i u 2009. godini je

imala prihod od 45 milijardi

dolara, a zapo{ljava oko 52. 000

ljudi {irom sveta.

� MOK DOBIO NOVOG PARTNERA DO 2020.

UGOVOR NA 10 GODINA: Predsednik MOK @ak Rog i predstavnici

kompanije „Dau“ potpisuju ugovor u Hotelu „^etiri godi{nja doba“ u Njujorku

„Dau“ u top programu

OBOSTRANO ZADOVOLJSTVO: Hajnc Haler, potpredsednik i Endrju

Liveris, predsedavaju}i kompanije „Dau“, u dru{tvu @aka Roga

� O[TRO OKO U SPORTSKOM KLA\ENJU

Kladionice poput dopinga

� ZIMSKE IGRE MLADIH 2012.

Insbruk ne stajesa pripremamaKoordinaciona komisija za Prve

zimske olimpijske igre mladih u

Insbruku 2012. godine posetila

je drugi put ovaj grad u pripre-

mama za takmi~enje. Predvo-

|eni predsedavaju}em @an

Frankom Kasperom, stru~ni tim

MOK je sagledao strate{ke pla-

nove organizatora, ali i objekte

za takmi~enja, skija{ke skokove

i biatlon.

Insbruk bi prema sada{njim

procenama trebalo da ugosti

1.600 sportista od 13. do 22. ja-

nuara 2012. godine.

- Imali smo veoma produkti-

vne razgovore sa na{im partne-

rima i oni su zaista u~inili ogro-

man pomak u odnosu na po~e-

tak priprema - rekao je @an Ka-

sper po zavr{etku posete.

- Uvereni smo da }e Insbruk

biti domar doma}in mladim

olimpijcima.

O~ekuje se da }e Prve zimske

olimpijske igre mladih na koji-

ma }e u~estvovati sportisti iz

oko 80 zemalja, biti jedinstven

sportski, ali i kulturni doga|aj u

Evropi, posle prvog letnjeg izda-

nja ovog leta u Singapuru.

� IGRE U SINGAPURU DOBILENOVOG PROMOTERA

Najbr`i ambasadorna svetu

Trostruki olimpijski {ampion

Jusein Bolt postao je ambasador

Prvih olimpijskih igara mladih u

Singapuru, pridru`iv{i se u tom

poslu olimpijskim {ampionima

Majkl Felpsu i Jeleni I{inbajevoj.

Sprinter sa Jamajke, vlasnik

svetskih rekorda na 100 i 200 m

i u {tafeti 4 x 100 m ima}e zada-

tak da podsti~e mlade {irom

sveta da se bave sportom.

- Znam koliko je va`no imati

mentore i uzore koji vam mogu

dati snage da se usredsredite na

svoje snove - istakao je Bolt.

- Zaista sam presre}an {to

sam dobio ovu ~ast da budem

ambasador i da pomognem u

podr{ci Igrama mladih u Singa-

puru.

Predsednik MOK @ak Rog je

istakao da sve troje sportista,

koji su {irom sveta poznati {am-

pioni, imaju veoma va`nu ulo-

gu u `ivotima mladih ljudi i da

je njihova misija predstavljanja

sporta i Olimpijskih igara mla-

dih od velikog zna~aja za sport i

olimpijsku porodicu.

@enska ameri~ka {tafeta 4 x

400 metara u sastavu Majls-

Klark (s leva nadesno), Ko-

lander-Ri~ardson, Henegan

i D`ons na ovoj fotografiji sa

Olimpijskih igara u Sidneju

proslavlja osvojenu zlatnu

medalju 30. septembra

2000.

Sve sportistkinje, osim

naravno Merion D`ons,

odlukom Suda za sportsku

arbitra`u od 16. jula ove go-

dine, ipak mogu da zadr`e

odli~je {to je preokret u od-

nosu na odluku donetu pro-

{le godine kada im je MOK

oduzeo medalje posle jedne

od najve}e doping afera u

atletici u poslednjih deset

godina. D`onsova je, podse-

timo, priznala da je koristila

nedozvoljena doping sred-

stva tokom tog takmi~enja.

Medalje ipak u vlasni{tvu Amerikanki

11

Nekoliko dana posle ~uvenih

tradicionalnih festivalskih do-

ga|aja tokom tre}eg vikenda u

julu mesecu {irom Velike Bri-

tanije, u Londonu 27. jula obe-

le`ena je i dvogodi{njica do

po~etka Olimpijskih igara.

Prakti~no {irom celog Ostrva

ve} danima vlada festivalska at-

mosfera u kojoj preovladavaju

sportske aktivnosti, ples i izlo-

`be, sve pod naslovom „Izazo-

vi samog sebe“. Podstrek se da-

je svakom pojedincu koji `eli da

u bilo kom smislu prevazi|e

svoje mogu}nosti, u~ini ne{to

novo, a cela manifestacija je in-

spirisana upravo Olimpijskim

igrama.

- Li~ni rekordi se postavljaju

{irom Velike Britanije dve godi-

ne uo~i po~etka Igara - istakao

je ovim povodom Sebastijan

Koe, predsedavaju}i Organiza-

cionim komitetom Igara u Lon-

donu. Ovo je na{ poku{aj da se

svi stanovnici sa`ive sa pred-

stoje}im Igrama.

Dve godine do po~etka Lon-

don je napravio solidan progres

kada je re~ o pripremama za ta-

kmi~enje.

Prema oceni MOK-ove Koor-

dinacione komisije koja je ovaj

grad posetila ovog meseca, do-

bar deo objekata se zavr{ava na

vreme i bi}e spreman za prve

testove. Olimpijski park u Lon-

donu i nova infrastruktura koja

ga prati tako|e se realizuju po

planu.

� U LONDONU OBELE@ENE DVE GODINE DO PO^ETKA IGARA 2012.

CARSTVO ZA PLIVA^E: Vodena dvorana se privodi kraju PO PLANU: Koordinaciona komisija MOK-a

dala je dobre ocene organizatorima

� PO^ELE AKREDITACIJE ZA NOVINARE

Odre|ene kvoteMOK je u ponedeljak 26. jula po~eo proces akreditacija za novi-

nare za Igre u Londonu 2012. godine. Svi nacionalni olimpijski

komiteti dobili su pismo sa informacijama o kvotama i o vreme-

nskim limitima za akreditovanje. Kvote je odredila Radna grupa

Pres komisije MOK-a i ona ukupno iznosi 5.600 za novinare iz

pisanih medija, isto kao i u Sidneju, Atini i Pekingu.

Rok za prvu akreditaciju je januar 2011. godine koja, naravno,

ide preko nacionalnih olimpijskih komiteta.

Festivalska atmosfera na Ostrvu

IZAZOVI SAMOG SEBE: Festivalska

atmosfera vladala je ulicama Londona

� LEPO U SPORTU -- Vrhunski vaterpolisti Soro i Udovi~i} zavr{ili studije

Slobodan Soro i Vanja Udovi~i}

su imali razloga za zadovoljstvo u

julu. Ne samo zbog uspeha u Sve-

tskoj ligi i zlatne medalje ve} i

zbog ~injenice da su postali diplo-

mirani in`enjeri.

Golman reprezentacije Slobo-

dan Soro je diplomirao na Pri-

rodno-matemati~kom fakultetu

u Novom Sadu i stekao zvanje di-

plomiranog informati~ara. Pod-

setimo da je Soro bio u~esnik u

programu „Adeko“ vezan za ka-

rijeru posle sporta. Sa obrazova-

njem i diplomom sa PMF-a sigu-

rno je da }e lak{e mo}i da odabe-

re profesiju kojom }e se baviti po

zavr{etku sportske karijere.

- Ne treba ni da govorim koliko

sam zadovoljan. Cilj mi je bio da

studije zavr{im i sada mi se ~ini

da sam skinuo veliku obavezu sa

vrata. Nije bilo lako, poznato je

kakve su obaveze profesionalnih

sportista tako da mi je drago {to

sam pokazao da sport i obrazova-

nje mogu zajedno - ka`e Slobo-

dan Soro.

Vanja Udovi~i} je diplomirao na

Fakultetu organizacionih nauka u

Beogradu. Oblast je vezana za ma-

rketing u javnim doga|ajima, da-

kle delatnost u kojoj }e Vanja, ima-

ju}i u vidu iskustvo sa velikih tak-

mi~enja, imati {ta da ka`e kada ka-

picu oka~i u klin.

- Mislim da mi je diploma sjaj-

nija od svih medalja koje sam

osvojio. Smatram da svako mora

da te`i sopstvenom usavr{avanju

i sigurno je da se ne}u zadr`ati na

tome. Moja namera jeste da na-

stavim sa obrazovanjem u Beo-

gradu, jednog dana i doktoriram

i kasnije to svoje znanje iskori-

stim u redovnim delatnostima.

Nema {ta, Soro i Vanja su na fa-

kultetu pokazali ono {to ih krasi i

u bazenu - spremnost da sa ogro-

mnim naporima stignu do najvi-

{ih ciljeva. U tome su uspeli na jo{

jednom polju i sigurno sada pred-

stavljaju dodatni motiv za mlade

sportiste da po|u njihovim stopa-

ma.

12

Diplome „iz bazena“

� RU@NO U SPORTU -- Doping doveo u pitanje listu stipendista za London 2012.

Suspenzija za Frisa, Rujevi}a i Stankovi}aNali~je sporta i njegovih istinskih

vrednosti u najtransparentnijem

smislu predstavlja upotreba ne-

dozovoljenih sredstava za podsti-

canje boljih rezultata. Ova tema,

o kojoj se u Srbiji malo govori, je

i realnost na{eg sporta ve} dugo

vremena, sa manje ili vi{e pa`nje

u {iroj javnosti.

Na nedavno objavljenom spisku An-

tidoping agencije Srbije (ADAS), me-

|u {est sportista pozitivnih na za-

branjena stimulativna sredstva su i

imena rva~a Kristijana Frisa i atleti-

~ara Luke Rujevi}a, stipendista pro-

grama Olimpijskog komiteta Srbije

za London 2012. godine. Par mese-

ci ranije ove godine, osumnji~en za

upotrebu dopinga je i jo{ jedan oli-

mpijski stipendista za Igre u Londo-

nu, bokser Branimir Stankovi}.

- Od trenutka kada je ADAS utvr-

dio da su pomenuti sportisti u~ini-

li doping prekr{aj, oni nisu vi{e

deo programa Olimpijskog komi-

teta Srbije za London 2012 - obja-

snili su nam u pravnoj slu`bi OKS.

- Suspenzija je do daljnjeg, od-

nosno sve dok im Nacionalne spo-

rtske federacije ne udele zvani~ne

sankcije. Od du`ine kazne zavisi}e

da li }e eventualno imati priliku da

u~estvuju u timu OKS za predsto-

je}e Letnje olimpijske igre.

Prema informacijama iz ADAS,

rva~ Kristijan Fris, u~esnik Olimpij-

skih igara u Pekingu 2008. i stipen-

dista OKS za London 2012. koristio

je diuretik furosemid, veoma „popu-

laran“ ove godine (sna`an diuretik,

slu`i i za skidanje kilograma). Isto

sredstvo koristila su i trojica na{ih

boksera na „Beogradskom pobedni-

ku“, me|u kojima i Branimir Stran-

kovi}, tako|e u programu OKS za

Igre 2012. godine. Uprkos `elji na{e

nacionalne federacije da boksere ka-

zni opomenom, Zoran Mitrovi} je

ka`njen dvogodi{njom zabranom

takmi~enja, a Branimir Stankovi} i

Danijel Domonko{ sa jednom do

dve godine zabrane takmi~enja.

ADAS je objavio da je i atleti~ar

Luka Rujevi}, posle antidoping

kontrole van takmi~enja, bio pozi-

tivan na anaboli~ke steroide „me-

tandienon“ i „stanozolol“, kao i da

se odrekao prava na analizu B uzo-

rka, kao i Kristijan Fris.

Odricanje prava na analizu B

uzorka mo`e se protuma~iti kao

pre}utno priznanje krivice, a to se

mo`e objasniti i ~injenicom da

sam sportista (ili klub, ili savez)

snosi tro{kove nove analize ako se

potvrdi da je pozitivan, a analiza

nije jeftina.

DOPINGOVANI SRBI2006.

VUK RA\ENOVI] (testosteron, bob, 8 meseci, 500.000 dinara)

2008.

MIHAJLO BAJLOVI] (stanozolol, rvanje, 2 godine)

DRAGAN STOJNI] (efedrin, karate, 3 meseca)

BORIVOJE MACANOVI] (norandrosteron, dizanje tegova, 2 godine)

MILAN JOTANOVI] (salbutamol, atletika, 8 meseci)

GORAN NEDELJKOVI] (amfetamin, veslanje, 2 godine)

DANILO BOSNI] (kokain, karboksi, rvanje 2 godine)

PERICA DIMITRIJEVI] (furosemid, rvanje, 2 godine)

MILO{ KESI] (karboksi THC, rvanje, 6 meseci)

2009.

NENAD MIHAILOVI] (ometanje kontrole, d`udo, 2 godine, 10.000 dinara)

ROBERT JAKOVLJEVI] (stanozolol, klenbuterol, bodibilding, 2 godine)

SANJA IVANOVI] (metoprolol, strelja{tvo, 2 godine)

DEJAN PAJI] (4-metil-2-heksanamin, kajak/kanu, opomena)

2010.

BRANIMIR STANKOVI] (furosemid, boks, 1 godina)

DANIJEL DOMONKO[ (furosemid, boks, 1 godina)

ZORAN MITROVI] (furosemid, boks, 2 godine)

SILVA STOJANOVI] (karboksi THC, bodibilding, 6 meseci)

MILAN MILENKOVI] (metandienonon, atletika,?)

LUKA RUJEVI] (stanozolol, metandieon, atletika,?)

RADOMIR PETKOVI] (metandieon, rvanje,?)

KRISTIJAN FRIS (furosemid, rvanje,?)

ELMEDIN KIKANOVI] (4-metil-2-heksanamin, ko{arka,?)

NAPOMENA - Obja{njenje legende: Ime sportiste, nedozvoljena supstanca, sport, sankcija

13

� Povodom prvih OI mladih u Singapuru OKS odr`ao sve~anost u rektoratu Beogradskog Univerziteta

Zajedni{tvo kulture, obrazova-

nja i sporta - okosnice predsto-

je}ih prvih Olimpijskih igara

mladih u Singapuru (od 24. do

26 avgusta) simboli~no su pred-

stavljeni na{oj javnosti na sve-

~anosti pod nazivom „Olimpij-

sko srce Srbije 2010.“ godine u

sedi{tu Beogradskog univerzi-

teta, u organizaciji OKS.

U Kapetan-Mi{inom zdanju,

jo{ davne 1863. godine zave{ta-

nom domovini u obrazovne svr-

he, danas rektoratu Beogradskog

univerziteta, u prisustvu sportista

u~esnika Igara mladih, njihovih

roditelja, predstavnika {kola i klu-

bova i uglednih zvanica predsta-

vljen je prvi tim Srbije za Igre

mladih i nagla{ena va`nost za-

jedni{tva porodice, kluba i {kole

u razvoju i formiranju li~nosti

mladog ~oveka. Olimpijski komi-

tet Srbije poku{ao je da na taj na-

~in istakne zna~aj komunikacije

svih odgovornih za sazrevanje i

razvoj jednog mladog sportiste:

od roditelja preko nastavnika i

trenera koji svakodnevno uti~u

na vaspitanje, pa sve do nepo-

sredno odgovornih za boravak

sportiste na jednom velikom me-

|unarodnom takmi~enju.

Nova stranica istorije- Prve olimpijske igre mladih

jedinstven su i zna~ajan mome-

nat u istoriji olimpijskog pokre-

ta, ali i u `ivotu svakog sportiste

u~esnika, njegove porodice, klu-

ba u kome trenira, {kole u kojoj

se {koluje - naglasio je @arko Pa-

spalj, potpredsednik Olimpij-

skog komiteta Srbije u obra}anju

skupu.

- Uveren sam da }e na ovim

Igrama va{a deca i va{i |aci pru-

`iti svoj maksimum na sport-

skom terenu i da }e kao ambasa-

dori Srbije dostojno predstaviti

svoju zemlju i sve one koji ih vo-

le i podr`avaju.

Doma}in sve~anosti, prof. dr

Branko Kova~evi}, rektor Unive-

rziteta u Beogradu, izrazio je za-

dovoljstvo {to je upravo u domu

nauke i obrazovanja, Kapetan-

Mi{inom zdanju, odr`an prvi su-

sret roditelja, sportista, nastav-

nika i sportskih radnika i podse-

tio na zna~aj sporta za zdravlje

svih pojedinaca.

- Ovo je jedinstvena prilika ko-

ja nas podse}a i na zna~aj koji

sportsko obrazovanje ima za sva-

kog univerzitetskog gra|anina,

{to se i kod nas mora unaprediti

na vi{i nivo nego {to je sada slu-

~aj kada govorimo o fizi~koj kul-

turi na beogradskim univerzite-

tima - rekao je pored ostalog

prof. dr Branko Kova~evi}.

Na Olimpijskim igrama mla-

dih Srbiju }e predstavljati 32

sportista u osam sportova na

programu. Pored sportskih tak-

mi~enja, mladi olimpijci }e se

predstavljati i u kulturnim i

obrazovnim radionicama gde }e

imati priliku da upoznaju i da se

dru`e sa svojim vr{njacima i u

naj{irem smislu predstave kultu-

rno nasle|e svoje zemlje.

- Dru`enje u rektoratu zapo-

~eli smo radnim sastankom sa

roditeljima ~lanovima tima koji

su potpisali saglasnost za u~e{}e

svoje dece na predstoje}im Igra-

ma. Porodica je nukleus svakog

bi}a, i sportiste, a zajedno sa klu-

bom i {kolom predstavlja to oli-

mpijsko srce koje smo danas `e-

leli da poka`emo u Beogradu,

prestonici na{e zemlje - objasnio

je prof. dr Branislav Jevti}, {ef

misije Olimpijskog tima.

Obrazovanje i sport- Ovo je bio jedinstven trenu-

tak za sve nas koji odgovorno

u~estvujemo u programu koji

ispisuje nove stranice svetske

sportske istorije. Podseti}u da se

Igre u Singapuru odr`avaju prvi

put i da su po svojoj koncepciji

druga~ije od „velikih“ igara jer

upravo neguju va`nost obrazo-

vanja za svakog sportistu, va-

`nost komunikacije i sistema u

kome se neguje duh jednako ko-

liko i snaga tela za postizanje re-

zultata.

Promociju Olimpijskog tima

za Singapur u rektoratu Beogra-

dskog univerziteta podr`ao je i

dekan Fakulteta sporta i fizi~kog

vaspitanja prof. dr Du{an Miti},

a u programu su u~estvovali i dr

Slobodan Jaukovi}, pomo}nik

ministra prosvete zadu`en za vi-

soko obrazovanje, Zoran Marti-

novi}, dr`avni sekretar u mini-

starstvu rada i socijalne politike

i Sa{a Avramovi} pomo}nik dr-

`avnog sekretara u ministarstvu

omladine i sporta Republike Sr-

bije. Zajedno sa potpredsedni-

kom OKS @arkom Paspaljem i

{efom Misije prof. Dr Branisla-

vom Jevti}em, predstavnici re-

sornih ministarstava u oblasti

obrazovanja, brige o porodici i

sporta su roditeljima mladih oli-

mpijaca, direktorima {kola koje

poha|aju sportisti i predstavni-

cima klubova u kojima treniraju

uru~ili plakete i priznanja u znak

zahvalnosti za doprinos u razvo-

ju i ja~anju sportskih vrednosti i

olimpizma u Srbiji.

Olimpijsko srce Srbije

SASTANAK SA PREDSTAVNICIMA SAVEZA

U organizaciji Olimpijskog komiteta Srbije ve}ina sporti-sta ~lanova tima za Singapur je ve} u ponedeljak, 26. jula, ot-putovala na zajedni~ke pripreme u kamp na Bledu (Sloveni-ja) koje }e trajati do 5. avgusta.

Na poslednjem koordinacionom sastanku predstavnikasportskih saveza Srbije, ~iji sportisti u~estvuju na Igramamladih u Singapuru i Misije OKS, odr`anom u prostorijamaOKS uo~i pedstavljanja tima u Rektoratu Univerziteta u Beo-gradu, razmenjene su informacije u vezi priprema za odla-zak na kamp na Bledu i pripremama za odlazak na Igre u Si-ngapuru. Sastanku su prisustvovali predstavnici sedam spo-rtskih saveza i Republi~kog zavoda za sport, partnera u ovomprojektu zajedno sa Ministarstvom omladine i sporta.

Tim Srbije za Igre mladih u Singapuru na Bledu }e bora-viti od 26. jula do 5. avgusta u Hotelu „Jelovica“, a sportisti}e se takmi~iti na objektima u Radovljici i na Bledu (vesla~i).Preostalo je jo{ da jedan broj sportista dostavi odgovore naUpitnik Zdravstvene komisije OKS i potvrdu nadle`nog {ko-lskog dispanzera o vakcinaciji protiv tetanusa (plivanje, bici-klizam), a svi sportisti su obavili zdravstvene preglede.

Po povratku sa predolimpijskih priprema, 7. avgusta uprostorijama TC „Merkator“ sponzora OKS, odr`a}e se jo{jedna promocija tima uo~i polaska za Singapur, 9. avgusta.

[ef misije Brana Jevti}, potpredsednik OKS @arko Paspalj, rektor Univerzitetau Beogradu, prof. dr Branko Kova~evi} i dekan FSFV prof. dr Du{an Miti}

14

Kraljica sportova

2. IAAF

Me|unarodna asocijacija atletskih federa-

cija (IAAF) osnovana je 1912. godine u Sto-

kholmu i danas ima 213 dr`ava ~lanica.

Sedi{te organizacije je u Monaku od 1993.

godine. Sve do Kongresa 2001. godine u

svom nazivu IAAF je imala re~ „amaterska“

zbog ~ega je decenijama pre toga brojnim

amandmanima re{avala status u~e{}a

sportista na me|unarodnim mitinzima.

Predsednik IAAF je Senegalac Lamin Dijak

koji je funkciju nasledio od prethodnog

predsednika Prima Nebiola (Italija), koji je

preminuo 1999. godine posle skoro 20 go-

dina predsedavanja. Zanimljivo je da je IA-

AF od osnivanja do danas imala samo pe-

toricu predsednika: Zigfrida Edstroma

([vedska), Lorda Barglija (VB), Adriana Pau-

lena (Holandija) i ve} pomenute Nebiola i

Dijaka.

Ove godine u maju IAAF je startovala sa

novim takmi~enjem pod nazivom IAAF Dija-

mantska liga. Premijerno izdanje ~ini 14 ra-

zli~itih atletskih mitinga, koji }e se tokom

sezone odr`ati {irom sveta. Prvi doma}in

najboljim svetskim atleti~arima bila je Do-

ha, 14. maja, a na putu do finala, koje }e

biti odr`ano u Cirihu i Briselu 19, odnosno

27. avgusta, novo takmi~enje }e posetiti

~ak tri kontinenta - Evropu, Aziju i Severnu

Ameriku. Gradovi doma}ini prve sezone su

Doha, [angaj, Oslo, Rim, Njujork, Jud`in,

Lozana, Gejtshed, Pariz, Monako, [tokho-

lm, London, Cirih i Brisel.

Na programu Dijamantske lige su 32

razli~ite sportske discipline i to je prvi

put u istoriji atletike da se organizuje ta-

kvo elitno takmi~enje na globalnom ni-

vou. To takmi~enje nasledilo je Zlatnu li-

gu koja se odr`avala u periodu od 1998.

do 2009, ali je bila ograni~ena samo na

Evropu i uklju~ivala je svega sedam mi-

tinga i mnogo manji broj disciplina.

� KVIZ SPORTSKOG ZNANJA - ATLETIKA

1. Fenomen - Bolt

Jusein Bolt je pro{le godine pono-

vo otvorio pitanja granica ljudskih

mogu}nosti. Berlinski stadion je

u avgustu 2009. jo{ jednom bio

mesto ispisivanja sportske istori-

je kada je u istom prostoru na ko-

me je pre 85 godina D`esi Ovens

osvojio ~etiri olimpijske medalje,

Bolt zvani „ciklon sa Jamajke“

postigao svetske rekorde na 100

m - 9, 58 i 200 m - 19, 19.

Prema nau~nim istra`ivanjima

o granicama ljudskih mogu}nos-

ti, smatra se da }e u narednih 15

godina svetski rekord na 100 m

biti ~ak 9, 50, da }e se 1.500

metara tr~ati za 3:16, 0, da }e se

udalj skakati vi{e od 9 metara, a

kugla bacati 24 metra. Ove prog-

noze bazirane su na novim meto-

dama treninga, geneti~kim pobo-

lj{anjima najtalentovanijih sporti-

sta, budu}oj biopsiji mi{i}a, ishra-

ni.

Do tada, i poslednje dve godi-

ne, atletski spektakli pripadaju

sprinteru sa Jamajke, Boltu. Sop-

stvene rekorde na 100 i 200 me-

tara Bolt je u Berlinu nadma{io za

neverovatnih 11 stotinki, a vredi

naglasiti da je jo{ u Pekingu

2008. godine njegov trener Glen

Mils rekao da je Bolt mogao da tr-

~i 100 m za 9, 55 i to na osnovu

analiza svih sprinterskih trka od

1920. godine u pore|enju sa tr-

kama ~istokrvnih konja. Bolt i da-

nas inspiri{e nau~nike, pa tako

za divljenje ostaje podatak i da je

200 m pretr~ao u ta~no 80 kora-

ka. U prvoj polovini 42, u drugoj

38, a prvih 100 m sa krivinom je

pretr~ao za 9, 92 kao prvi ~ovek

kome je taj deo trke po{lo za ru-

kom da postigne ispod 10 seku-

ndi.

CIKLON SA

JAMAJKE:

Jusein Bolt

3. Rekordi za ve~nost

^ak 14 svetskih rekorda, dva u mu{koj

i 12 u `enskoj konkurenciji na snazi su

jo{ od 80-ih godina pro{log veka. U vre-

me biv{e DDR, mnogi ka`u zapravo u la-

boratorijama, stvarani su atletski {am-

pioni uz pomo} nedozvoljenih sredstava,

odnosno dopinga. U mu{koj konkurenci-

ji najstariji va`e}i rekordi su iz 1986. go-

dine. Jirgen [ult (DDR) bacio je disk do

74,08 m, a Jurij Sejdih (SSSR) kladivo

do 86,74. Litvanac Virgilijus Alekna pri-

bli`io se [ultu 2000. godine na samo

20 centimetara (73,88) dok je Belorus

Ivan Tihon (33) 2005. stigao na samo

centimetar od Sediha, ali je suspendo-

van zbog kori{}enja dopinga.

Jarmila Kratohvilova (^SSR) je vlasni-

ca najstarijeg svetskog rekorda u `en-

skoj konkurenciji - 1983. pretr~ala je

800 metara za 1:53,28. Marita Koh

(DDR) je 1986. godine tr~ala 47,60 na

400 metara, {tafeta DDR u sastavu

Glai{, Riger, Ojersvald, Ger je 1985. pos-

tigla 4x100 metara za 41,37. Bugarka

[tefka Kostadinova sko~ila je 1987,

2,09 uvis. Natalija Lisovska (SSSR) ba-

cila je kuglu 1987. kuglu do 22,63, a

D`eki D`ojner-Kersi je 1988. prikupila

7291 bod u sedmoboju. Bugarka Jordan-

ka Donkova je vlasnica rekorda na 100

metara prepone (12,21) jo{ od 1988,

Galina ^istjakova (SSSR) sko~ila je iste

godine udalj 7,52, Gabrijela Rajno{ ba-

cila je disk 76,80 m i za kraj pri~e o re-

kordima iz ovog perioda sportske istori-

je - {tafeta biv{eg SSSR 4x400 u sasta-

vu Ledovska, Nazarova, Pingina i Brizgi-

na postigla je rezultat 3:15,17, a posle

njih najbr`e su ovu stazu pretr~ale Ame-

rikanke 2008. godine za - 3:18,54.

U ovoj pri~i posebno mesto ima Ame-

rikanka Florens Grifit D`ojner koja je

svoje rekorde na 100 (10,49) i 200

metara (21,34) postigla na Olimpijskim

igrama u Seulu 1988, i nedugo zatim

preminula.

Polazi{te i temelj svih sportova je

atletika - kraljica sportova nasta-

la iz svakodnevne potrebe i stal-

nog kretanja, aktivnost koja se od

vremena paleolita do danas ra-

zvijala i uvek bila prisutna u na-

{im `ivotima. Njen zna~aj za isto-

riju sporta i jednako istoriju ljud-

ske kulture je ogroman, a u savre-

menom smislu istoriju atletike

mo`emo pratiti od organizovanih

pe{a~kih utakmica pa sve do po-

slednjeg svetskog rekorda u atle-

tskoj disciplini (Zarsenaj Tadese

u polumaratonu, mart 2010 - ~e-

ka ratifikaciju).

Jedna od temeljnih i najra{ire-

nijih sportskih grana obuhvata tr-

ka~ke, baca~ke i skaka~ke disci-

pline. Atletskim ve`bama sti~e se

fizi~ka snaga, izdr`ljivost, brzina

i okretnost, a u~vr{}uju se volja,

hrabrost, odlu~nost i upornost.

Discipline atletike odlikuju se

motori~kim kretanjima koje se

uspe{no mogu primjenjivati u to-

ku obrazovnog procesa ili kroz

druge oblike ve`banja, pomo}u

kojih se zna~ajno uti~e na podi-

zanje op{te psihofizi~ke sposob-

nosti pojedinca.

Atletika je od 1896. godine na

redovnom programu Olimpijskih

igara i predstavlja osnovni i naj-

zna~ajniji sadr`aj svakog takmi-

~enja. Svetsko prvenstvo za se-

niore i seniorke od 1983. odr`ava

se prvo na ~etiri, a sada na dve

godine, od 1986. godine za junio-

re i juniorke, a od 1999. godine i

za kadete i kadetkinje. Od 1930,

svake ~etvrte godine odr`ava se

prvenstvo Evrope za seniore i se-

niorke, a od 1929. godine i Bal-

kanske igre. Sport je najrazvijeni-

ji u SAD, zemlji ~iji sportisti su

osvojili ukupno najvi{e medalja u

istoriji svetskih prvenstava, a od-

mah za njom su Rusija, Nema~-

ka, Kuba i Kenija.

IAAF VI[E ^LANOVA

OD MOK: Lamin Dijak

LETE]A FLO: Florens Grifit

D`ojner, OI u Seulu 1988.

NAJSTARIJI

OLIMPIJSKI

SPORT...

Atletika je

na programu

od 1896.

godine