Olimpijska revija br 14

28. JUN, 2010. Broj 14

Odbrojavanje po~elo:Do Singapura 46 dana

strane 8 i 9

Po{ta Srbije u olimpijskom timu

strana 13

Borani Bobaninimstopama

strane 10 i 11

strane 4 i 5

MOK proslavio116. ro|endan

Trk na Olimpijskom danu

3

� RO\ENDAN MOK-a OBELE@EN OLIMPIJSKIM DANOM U KO[UTNJAKU

Ko{utnjak je 12. juna bio u zna-

ku olimpijske pri~e. Na trim

stazi, pod sloganom „Voli, tr~i,

olimpizmu se u~i!“, po 16. put

je obele`en dan MOK-a. U ~ita-

vom svetu je proslavljen 116.

ro|endan organizacije osnova-

ne 23. juna 1894.

Zajedno sa OK Srbije, u orga-

nizaciji Dana olimpizma je po

tradiciji u~estvovala i kompani-

ja „Mekdonalds Srbija“.

Prisutnima se prvo obratio ~e-

lnik Olimpijskog komiteta Srbi-

je Vlade Divac:

- Ovaj doga|aj, mnogo je vi{e

od obi~ne trke. Ovo je idealna

prilika za {irenje olimpijskog du-

ha, promociju porodi~nih vred-

nosti, zdravog na~ina `ivljenja i

podsticanje gra|ana na bavlje-

nje fizi~kom aktivno{}u. Trke

kojima prisustvujemo podse}a-

ju nas da je sport, danas vi{e ne-

go ikada, deo razvoja svakog

dru{tva i da je fizi~ka aktivnost

svakom ~oveku osnov za zdravo

telo i, jednako va`no, zdrav duh.

Porodica je stub svakog dru{tva.

Iz tog razloga posebno mi je dra-

go {to vidim veliki broj na{ih na-

jmla|ih sugra|ana koji su do{li

sa roditeljima i pridru`ili nam se

na ovaj dan.

Poruku predsednika MOK-a

@aka Roga pro~itala je Jasna [e-

kari}, {estostruki u~esnik olim-

pijskih igara i osvaja~ pet meda-

lja.

- Olimpijski dan je trenutak

da se zaustavimo i osvrnemo

na velike darove koje sport pru-

`a svima nama. To je dan kada

slavimo san: san jednog mla-

dog ~oveka koji je zapo~et 23.

juna 1894. godine na Univerzi-

tetu Sorbona u Parizu. Taj mla-

di ~ovek bio je Pjer de Kuber-

ten. @eleo je da nau~i svet

osnovnim ljudskim vrednosti-

ma otelotvorenim u sportu ko-

je }e svima nama omogu}iti da

vodimo bolji `ivot i da gradimo

bolje dru{tvo. Njegova vizija,

koju slavimo na Dan olimpiz-

ma, bila je namenjena svima

bez obzira na godine ili sposob-

nosti. Bila je to vizija koja danas

okuplja milione ljudi iz celog

sveta. Ovaj dan svima nama

pru`a {ansu, ne samo da pro-

slavimo tu viziju, ve} da je

ostvarimo tako {to }emo zajed-

no u~estvovati u aktivnostima

u svim delovima sveta.

Osniva~ i izdava~PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o. Beograd, Kraljice Marije 1/14Direktor Nenad Lazi}

Glavni i odgovorni urednik svih izdanja \oko Kesi}Urednik izdanja Dragutin Stojmenovi}Layout Borislav Bajki}

Mateja Miladinovi}[tampa PPG {tamparija

MEMBER OF PRESS PUBLISHING GROUP

„Voli, tr~i, olimpizmu se u~i!“

TRKA DO TRKE

Odr`ane su tradi-cionalne trke na 200i 400 metara i Trkazadovoljstva na 3.600metara, a noviteti subili u porodi~noj i{tafetno-sponzor-skoj trci. Za start po-rodi~ne trke pobri-nuo se legendarniFranjo Mihali}, a na-grade za najbrojniju inajstariju porodicudarivali su „Telenor“i „Merkator S“.

U {tafetno-spon-zorskoj trci su svojepredstavnike imaliOlimpijski komitetSrbije, „MekdonaldsSrbija“ i predstavni-ci kompanija ~lanicasponzorskog pulaOKS, „Telenora“,„Merkatora S“, Voj-vo|anske banke,Dunav osiguranja,JAT-a, „Verano mo-torsa“, „Press pabli-{ing grupe“ i „Kolorpress grupe“. Po-slednju izmenu u{tafeti Olimpijskogkomiteta Srbije tr-~ao je predsednikOKS Vlade Divac.

Svi u~esnici dobilisu majice Dana oli-mpizma i dodeljenesu im diplome Me-|unarodnog olimpij-skog komiteta.

TR^AO I PREDSEDNIK... Vlade Divac u poslednjoj izmeni {tafete

SVI SU POBEDNICI... U~esnici olimpijskog dana u Ko{utnjaku

POZDRAVNI GOVOR... Vlade Divac i Jasna {ekari} otvaraju olimpijski dan

� ME\UNARODNI OLIMPIJSKI KOMITET OSNOVAN JE 23. JUNA PRE 116 GODINA, NA KONGRESU U PARIZU

U jednostavnosti le`i najve}a

lepota - pa tako i ideje olimpiz-

ma - filozofije `ivota koja slavi i

kombinuje sve kvalitete tela,

volje i duha. Ideja koja postoji

vekovima za cilj ima da se spo-

rt postavi svuda tako da slu`i

harmoni~nom razvoju ~oveka

u smislu uspostavljanja mirnog

dru{tva koje vodi brigu o za{ti-

ti ljudskog dostojanstva.

Olimpijski pokret vodi Me|u-

narodni olimpijski komitet i te`i

da doprinese izgradnji mirolju-

bivog i boljeg sveta, obrazuju}i

mlade kroz bavljenje sportom u

duhu prijateljstva, solidarnosti i

fer-pleja.

Moderni olimpijski pokret

zvani~no je nastao pre 116 godi-

na, inicijativom barona Pjera de

Kubertena, francuskog sportiste,

pedagoga i istori~ara. Na njegov

predlog u junu 1894. godine u

Sorboni u Parizu odr`an je Me-

|unarodni sportski kongres.

Trajao je osam dana, od 16. do

23. juna. Na ovom kongresu do-

neta je odluka o osnivanju Me-

|unarodnog olimpijskog komi-

teta i izabrana je njegova prva

uprava. Za predsednika je iza-

bran Grk DimitrosVikelas, a za

generalnog sekretara Pjer de Ku-

berten. Ovom odlukom nasta-

vljena je da `ivi jedna od najdu-

`ih tradicija ~ove~anstva, a tak-

mi~enje sportista (Olimpijske

igre) je bilo samo poenta - olim-

pijski duh je ne{to {ire, zna~ajni-

je i lep{e.

Podstaknut arheolo{kim isko-

pavanjima u drevnoj Olimpiji u

drugoj polovini 19. veka, kao i

o`ivljavanjem sportskog pokre-

ta u mnogim zemljama na sed-

nici Unije francuskih sportskih

dru{tava za atletiku 1892, Kube-

4

Ve~na idejazajedni{tva

OVAKO JE PO^ELO... Trka na sto metara na prvim modernim olimpijskim igrama 1896. u Atini

PRIPREMA ZA DVOBOJ... Milorad ^avi} i Majkl Felps pred najdramati~niju trku na olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine

5

rten se prvi put zalo`io za obna-

vljanje olimpijskih igara i to kao

„periodi~nih sportskih takmi~e-

nja omladine celog sveta koji bi

doprineli uklanjanju nacional-

nog rivalstva i nesuglasica ver-

ske, politi~ke i rasne prirode“.

Predlog je ubedljivo obrazlo`io,

pa je usvojen zaklju~ak da se od-

mah pri|e realizaciji. Na sedni-

ci Saveza francuskih dru{tava za

atletske sportove l893. godine

potvr|en je Kubertenov predlog

i doneta odluka da se za slede}u

godinu sazove Me|unarodni

sportski kongres na kome bi nje-

gov projekat dobio me|unarod-

nu verifikaciju. Sportski forumi

nekih zemalja su prihvatili te

ideje, drugi su bili rezervisani, a

tre}i su odmah otkazali svoje

u~e{}e. Pjera de Kubertena, me-

|utim, vi{e ni{ta nije moglo da

pokoleba.

Me|unarodni sportski kon-

gres odr`an je u junu 1894. i

okupio je 2.000 ljudi. Ovaj kon-

gres prerastao je u osniva~ki ko-

ngres Me|unarodnog olimpij-

skog komiteta, a najva`niji stav

budu}e organizacije sadr`an je

u slede}em: „Za me|unarodno

zajedni{tvo, kao i za pojedine

dr`ave, od najve}eg je moral-

nog interesa da se Olimpijske

igre u modernizovanoj formi,

po ugledu na anti~ke i na me-

|unarodnoj podlozi, ponovo

obnove“.

Na sednici odr`anoj 23. juna

1894. godine odlu~eno je da se

obnove Olimpijske igre: „Prve

Igre modernog doba odr`a}e se

l896. godine u Atini, a onda sva-

ke ~etiri godine u drugoj zemlji“.

Na Kongresu su usvojena Oli-

mpijska pravila (danas Olimpi-

jska povelja), koja su tokom

pro{log veka do`ivela mnogo

promena. MOK je i danas naj-

vi{i organ olimpijskog pokreta.

Vlasnik je svih prava na olimpi-

jske simbole: zastavu, moto, hi-

mnu i Olimpijske igre. Nevladi-

na je i neprofitna organizacija,

kreator olimpijskog pokreta.

Prevashodna odgovornost

MOK-a je nadgledanje organi-

zacije Letnjih i Zimskih olimpi-

jskih igara.

OTAC MODERNIH IGARA...

Pjer de Kuberten

i osniva~i MOK-a (levo)

VIZIONAR...

Dana{nji

predsednik

@ak Rog

Na 13. sednici predsedni{tva

Olimpijskog komiteta Srbije,

odr`anoj u Beogradu, razma-

tran je niz zna~ajnih pitanja

me|u kojima se izdvajaju pr-

ve olimpijske igre mladih u Si-

ngapuru, kriterijumi za zim-

ske sportove u predstoje}em

olimpijskom ciklusu, kao i ak-

tivnosti u okviru projekta „Lo-

ndon 2012“.

Predsedni{tvo Olimpijskog

komiteta konstatovalo je da, u

ovom trenutku, sastav Misije

OKS-a za Prve letnje olimpijske

igre mladih broji 45 ~lanova.

Pored 32 sportista putuje i 13

slu`benih lica. Pripreme se

odvijaju po planu, a na{a ze-

mlja }e u Singapuru, gde se

odr`ava prva smotra, biti naj-

brojnija iz regiona.

O{tri kriterijumi^lanovi predsedni{tva su ana-

lizirali i, na predlog Komisije za

programska pitanja, usvojili

izve{taje stru~nih timova veza-

nih za u~e{}e srpskih sportista

na Zimskim olimpijskim igrama

u Vankuveru. Ocenjeno je da na-

{i predstavnici rezultatski nisu

ostvarili zapa`ena ostvarenja.

Odlu~eno je da se u cilju kvalite-

tnijeg u~e{}a na slede}im igra-

ma usvoje kriterijumi Olimpij-

skog komiteta Srbije za katego-

rizaciju sportista u zimskim spo-

rtovima, po ugledu na kategori-

zaciju za sportove sa programa

letnjih olimpijskih igara.

Predsedni{tvo je usvojilo

kvartalni izve{taj za period ja-

nuar-april o sprovo|enju u de-

lo programa OK Srbije u proje-

ktu „London 2012“. Sa Tenis-

kim savezom Srbije utvrdi}e se

na~in finansiranja tenisera ka-

ko bi im se obezbedio isti status

kakav imaju kategorisani spor-

tisti OKS.

Ve}a podr{ka sponzoraU oviru marketin{kih pitanja

usvojeni su predlozi ugovora sa

JP „PTT Srbija“ i SP „Lasta“. Na

taj na~in Olimpijski tim Srbije

dobi}e podr{ku dve renomirane

nacionalne kompanije koje su

mnogo puta do sada iskazale

svoje opredeljenje da dopirino-

se unapre|enju sporta u Srbiji.

Predsedni{tvo je odlu~ilo da

raspi{e konkurs za izradu idej-

nog re{enja za maskotu Olim-

pijskog tima Srbije. Trebalo bi

da bude predstavljena na jesen,

zajedno sa prvim kvalifikova-

nim sportistima za Olimpijske

igre u Londonu 2012.

Predsednik Vlade Divac je

upoznao ~lanove sa aktivnosti-

ma koje su se dogodile izme|u

dve sednice. Istakao je razgovo-

re sa nadle`nim dr`avnim insti-

tucijama vo|enim radi uspos-

tavljanja jo{ kvalitetnijeg siste-

ma finansiranja kategorisanih

sportista alii ure|enja sport-

skog sistema u celini.

Promene posleVankuvera

� U BEOGRADU ODR@ANA 13. SEDNICA PREDSEDNI[TVA OLIMPIJSKOG KOMITETA SRBIJE

6

[O[TAR NOVI ^LANPo{tuju}i Statut OKS,predsedni{tvo je veri-fikovalo izmenu usvom sastavu. Do sa-da je ~lan predsedni-{tva u ime Sportskogsaveza Srbije (SSS)bio generalni sekre-tar Dane Korica. Ka-ko je u me|uvreme-nu za predsednikaSSS izabran [o{tar,prihva}eno je da ubudu}em radu [o{tarpredstavlja tu organi-zaciju umesto Korice.

Divac i Vi{acki u va`nim komisijamaU La Valeti na Malti je 28. i 29.

maja odr`an Seminar evrop-

skih olimpijskih komiteta i fo-

rum olimpijske solidarnosti.

U~estvovala je i delegacija Oli-

mpijskog komiteta Srbije u sa-

stavu: predsednik Vlade Divac,

generalni sekretar \or|e Vi{a-

cki i sportski direktor Branislav

Jevti}.

OKS je dobio svoje predstavni-

ke u telima Evropskih olimpij-

skih komiteta (EOK), koja su bi-

rana na period do 2013. godine.

Predsednik OKS Vlade Divac iza-

bran je za novog ~lana komisije

za Olimpijske igre, a generalni

sekretar \or|e Vi{acki komisije

Evropskih olimpijskih festivala

mladih.

Prema preporukama i odluka-

ma donetim na Kongresu MOK-

a, odr`anom u Kopenhagenu u

oktobru 2009., Komisija olimpi-

jske solidarnosti se u ovoj godi-

ni usredsredila na tri teme: auto-

nomiju sporta, re{avanje sporo-

va kroz arbitra`u i medijaciju i

dobro upravljanje sportskim or-

ganizacijama.

Kroz niz radionica vodile su se

otvorene diskusije o iskustvima

i zaklju~cima sa ZOI u Vankuve-

ru, ali i pripremama za naredne

igre u Londonu, So~iju i Riju.

U susret Singapuru, tema na

radionicama su bile prve Olim-

pijske igre mladih, kao i Evrop-

ski olimpijski festivali. Predstav-

nici Organizacionog komiteta Si-

ngapur 2010. i predstavnici koo-

rdinacione komisije MOK-a za

Olimpijske igre mladih, predsta-

vili su poslednje detalje u vezi s

organizacijom igara i nastupa ti-

mova nacionalnih olimpijskih

komiteta.

Po zav{etku plenarne sednice

Patrik Hiki, predsednik EOK, Pe-

re Miro, direktor Olimpijske so-

lidarnosti i Rafaele Panjoci, ge-

neralni sekretar EOK, izneli su

zaklju~ke i preporuke sa 31. EOK

seminara i foruma Olimpijske

solidarnosti.

Olimpijski komitet Srbije se

kvalitetom svojih projekata, sa

kojima aplicira kod Olimpijske

solidarnosti, nalazi me|u vode-

}im nacionalnim olimpijskim

komitetima. U skladu sa prepo-

rukama sa ovog foruma OKS }e i

ubudu}e realizovati programe i

projekte iz slede}ih oblasti: za-

{tita `ivotne sredine, kultura i

olimpijsko obrazovanje, `ene u

sportu, sport za sve itd.

ZASTAVA ZASTJEPANOVI]ASportska komisija jepredlo`ila, a pred-sedni{tvo prihvatiloda zastavu Srbije naotvaranju prvih Olim-pijskih igara mladihnosi pliva~ VelimirStjepanovi}. On je napro{logodi{njem EY-OF-u u Finskoj osvo-jio zlatnu i srebrnumedalju u plivanju.

Srbija }e biti najbrojnija de-

legacija iz regiona na pred-

stoje}im Prvim olimpijskim

igrama mladih u Singapuru.

Ukupno 45 ~lanova misije, 32

sportista predstavlja}e na{u ze-

mlju, ali i sport Srbije, koji }e se

predstaviti u osam sportova. U

Singapuru se o~ekuje 3.600 tak-

mi~ara (od 14 do 18 godina) iz

205 zemalja, u 26 sportova, koli-

ko ih je na programu.

Kona~na poimeni~na prijava

bi}e poznata 10. jula, ali se i sada

znaju imena dobrog dela tima.

Sasvim sigurno je da }e nosilac

zastave Srbije na sve~anom otva-

ranju biti na{ mladi pliva~ Velimir

Stjepanovi}, poznat kao osvaja~

zlatne i srebrne medalje na Evro-

pskom olimpijskom festivalu

mladih u Tampereu pro{le godi-

ne, ove odli~an sa rezultatima,

momak koji je postigao A i B nor-

me za takmi~enja u Singapuru.

- Plasmanom me|u prvih 90

timova na Olimpijskim igrama u

Pekingu, Olimpijskom komitetu

Srbije je za Prve olimpijske igre

mladih dodeljen status da su

sportisti u obavezi da se kvalifi-

kuju - obja{njava dr Branislav Je-

vti}, {ef misije i sportski direktor

OKS. - Propozicijama je predvi-

|eno da delegacija po NOK-u ne

mo`e da broji vi{e od 70 sporti-

sta individualnih sportskih gra-

na i do dva tima. Na ovim igra-

ma se vodi ra~una o univerzal-

nosti, jednako kao i o samom

sportu i kulturno-obrazovnim

programima za sportiste.

Kvalifikaciona takmi~enja za

ove Igre trajala su do 31. maja i

ona su se odvijala po pravilima

Me|unarodnog olimpijskog ko-

miteta i me|unarodnih sport-

skih federacija.

- Program ovih Igara sadr`i ta-

kmi~enja u olimpijskim discipli-

nama, takmi~enja u disciplinama

koje su delimi~no izmenjene i

prilago|ene karakteru uzrasta,

kao i kulturno-obrazovne progra-

me koji su obavezni za sve spor-

tiste. Timovi NOK-a su u obavezi

da borave u Singapuru sve vreme

trajanja Igara. Za sportiste koji ra-

nije zavr{e sa takmi~enjima pre-

dvi|en je posttakmi~arski treni-

ng, {to je specifi~nost ovih Igara

- obja{njava Branislav Jevti}.

Organizatori Igara, kao i MOK

i nacionalni olimpijski komiteti,

za Prve olimpijske igre mladih su

ipak fleksiblniji nego kada su u

pitanju „velike“ Igre. Takmi~enje

je, ipak, potpuno novog konce-

pta, sami sportovi su pretrpeli

izmene i ostavljen je prostor za

dodatne izmene u samom hodu,

kada takmi~enja po~nu.

- Da bi kompletna logistika i

organizacija bili spremni, mora-

mo biti otvoreni za dogovore to-

kom samog boravka u Singapu-

8

� U MISIJI SRBIJE NA PRVIM OLIMPIJSKIM IGRAMA MLADIH (od 14. do 26. avgusta) 45 ^LANOVA

Ragbi i golf su novi sportovi na

programu Olimpijskih igara,

odlukom MOK-a od pro{le go-

dine. I dok je golf, bar u na{oj

prestonici, sport koji ima koli-

ko-toliku prezentaciju i promo-

ciju, o ragbiju-7 se zapravo ja-

ko malo zna u javnosti.

Povodom promocije ovog spo-

rta nedavno je OKS posetio kon-

tinentalni menad`er Me|unarod-

ne ragbi unije, a Ragbi savez Srbi-

je je informisao OKS o aktivnosti-

ma i krenula je priprema uvo|e-

nja ragbija-7 u programe OKS od

2012. godine.

Ove aktivnosti u budu}nosti

}e podrazumevati pristup Ragbi

saveza Srbije programima OS u

programima usavr{avanja trene-

rske strukture za naredni olim-

pijski ciklus.

Od nule ka So~ijuKao {to je ve} najavljeno posle

Igara u Vankuveru, Olimpijski

komitet Srbije po~inje potpuno

novu fazu kriterijuma za u~e{}e

sportista Srbije na ZOI u So~iju

2014. godine. Rezultati tima OKS

na Igrama 2010. u Vankuveru

ocenjeni su na poslednjoj sedni-

ci Predsedni{tva kao nedovoljno

dobri i OKS kre}e sa novom stra-

tegijom u budu}nost. Na nared-

nim Igrama u~estvova}e samo

sportisti koji budu ispunili krite-

rijume OKS, a sportisti i sportski

savezi, pored kriterijuma OKS,

moraju da ispune kriterijume za

u~e{}e na ZOI koji }e propisati

nadle`ne me|unarodne sport-

ske federacije.

- Interni kriterijumi NSF koji su

va`ili za igre u Vankuveru posta-

ju neva`e}i - uklju~eni su u krite-

rijume OKS - obja{njava Jevti}, i

dodaje: - Sportistima koji ispune

kriterijume OKS za u~e{}e na ZOI

2014. bi}e obezbe|eni resursi za

olimpijske pripreme u obimu i

strukturi kako se to radi i za Let-

nje olimpijske igre. OKS po{tuje

princip ravnopravnosti sportista

PRIPREME U LIDSU I [EFILDU

Sportski direktor Olimpijskog komiteta Srbije BranislavJevti} je u Velikoj Britaniji dogovorio detalje vezane za uslo-ve priprema mladih olimpijaca.

Sa olimpijskim trening centrima u Lidsu i [efildu ve} jeuspostavljena odli~na saradnja jo{ u vreme Olimpijskih Igarau Pekingu. Fantasti~ne uslove ve} su koristili sportisti iz Sr-bije, a krajem jula i po~etkom avgusta tamo }e boraviti tim ko-ji }e u~estvovati na Olimpijskim igrama mladih u Singapuru.

Ragbi se vra}a u olimpijsku porodicu

Put Singapura 32 � Predsedni{tvo OKS odobrilo broj~anu prijavu od 32

sportista i 13 slu`benih lica, poimeni~na prijava 10. jula

� Slede zdravstveni pregledi i u~e{}e sportista na zavr{nim pripremama

�Nasle|e ovih Igara u vidu opreme za bicikliste i vesla~e

i sportova, shodno ~emu se utvr-

|uje identi~nost principa u fi-

nansiranju programa zimskog i

letnjeg programa priprema po

sportisti i u skladu sa kategoriza-

cijom OKS.

Olimpijske stipendijeOlimpijski programi za sporti-

ste koji ispune kriterijume OKS

sadr`e obaveze OKS koje su ra-

zvrstane u skladu sa kategoriza-

cijom OKS. Programske aktivnos-

ti podrazumevaju olimpijske sti-

pendije, stipendije za trenere, oli-

mpijske pripreme, suplementa-

ciju, zdravstvenu za{titu, pomo}

u prevozu, nabavku opremu.

OKS }e se sa posebnom pa-

`njom odnositi prema sportisti-

ma koji poka`u kapacitete za vr-

hunske rezultate na zimskom

EJOF-u 2011 i 2013. godine, kao

i na Prvim zimskim olimpijskim

igrama mladih u Insbruku 2014.

- Zala`emo se za nasle|e ovog

olimpijskog ciklusa koje }e biti

iskazano dobrim rezultatima,

kvalitetnijim pripremama, usa-

vr{avanjem trenera i administra-

cije, obnavljanjem opreme -

obja{njava Jevti}. - Na ZOI mo-

gu u~estvovati sportisti i savezi

koji imaju opremu za takmi~e-

nje. OKS ne}e rentirati niti naba-

vljati opremu za takmi~enje, a

na ZOI mogu u~estvovati samo

sportisti dr`avljani Srbije. OKS

ne}e tra`iti saglasnost za prome-

nu dr`avljanstva i dozvolu za ta-

kmi~enje.

9

na OI u Londonu

OLIMPIJSKA PORODICA

U julu mesecu, uo~i po~etka zavr{nih priprema za Igre uSingapuru, Olimpijski komitet Srbije }e odr`ati promocijupotpisivanja ovla{}enja roditelja sportista za u~e{}e na ovimIgrama i u~e{}e u aktivnostima na vodi i akcije pod nazivom„Olimpijska porodica“. Cilj ove akcije je da se istakne zna~ajporodice, kao {to je kasnije to i klub, odnosno {kola za obra-zovanje i samu li~nost sportiste.

orla

Srbija }e imati predstavnike u jednom ekipnom sportu - odbojci. Ko{arka-{i ovog puta ulaze na spisak pojedina~nih sportova. Za razliku od Olimpijskihigara, u Singapuru }e se igrati tri na tri - strit basket.

U veslanju }e se takmi~iti Vuk Matovi} i Nikola Simovi} u dvojcu bez kor-milara, a ime skifistkinje }e tek odrediti Vesla~ki savez Srbije. U d`udou }ese takmi~iti Mateja Glu{ac u kategoriji do 90 kilograma i Una Tuba u konku-renciji do 70 kilograma. ^etiri pliva~a putuju u Singapur i to su Velimir Stje-panovi}, Stefan [orak, Marija Joksimovi} i Katarina Simovi}. U biciklizmu ta-kmi~i}e se kombinovan tim od ~etiri ~lana, tri de~aka i jedna devoj~ica. Je-dini putnici za atletska takmi~enja su Sandra Rai~kovi} u troskoku i Katari-na Ili} na 400 metara. Tako|e, dve devoj~ice su odre|ene za tenis. DorotejaEri} je siguran putnik, drugo ime devoj~ice se ~eka.

KO[ARKA[I KAO POJEDINCI

ru - isti~e Jevti}. - Novina u spo-

rtovima ima, {tafete }e, na pri-

mer, biti me{ovite, de~aci i de-

voj~ice, a u nekim sportovima

~ak }e se takmi~iti timovi sa

predstavnicima iz razli~itih na-

cionalnih olimpijskih komiteta.

Ko{arka se vodi kao individual-

ni sport, a igra}e se tzv. strit ba-

sket, tri na tri.

Posebnu pa`nju Olimpijski

komitet Srbije poklonio je nasle-

|u sa ovih Igara, koje treba da

ostane sportistima za naredna

takmi~enja.

- Biciklisti i vesla~i su iskoristi-

li mogu}nost kupovine nove

opreme, koja }e im biti na raspo-

laganju do, verujemo, Igara u

Londonu - ka`e Jevti}.

Osim takmi~enja, u Singapu-

ru }e sportisti usavr{avati znanje

jezika, motori~ke sposobnosti,

socijalne ve{tine, saznava}e o

drugim kulturama i narodima. I

ovi segmenti programa }e biti

bodovani za nagrade na kraju ta-

kmi~enja.

10

� EKOLIMPIJADA NA TURNEJI PO SRBIJI SE PREDSTAVILA I U BORU

KOSJER

I]KOS

JERI]

EkOlimpijada je nastavila svo-

ju turneju po Srbiji. Projekat koji

OK Srbije realizuje u saradnji sa

Ministarstvom `ivotne sredine i

prostornog planiranja, uz podr-

{ku Fonda olimpijske solidarnos-

ti MOK-a i sponzora („Telenor“ i

Vojvo|anska banka) predstavio

se i u Boru. Sve {to je planirano, i

ostvareno je. U~e{}em u eduka-

tivnim, sportskim, kulturnim i

ekolo{kim radionicama mladi su

imali priliku da ~uju dosta infor-

macija o istoriji olimpijskog po-

kreta, o prvim olimpijskim vred-

nostima, kao i da nau~e ko-

lika je va`nost o~uvanja

`ivotne sredine.

Kao i u Subotici,

Kosjeri}u, Petro-

vcu na Mlavi i

Stragarima, na

trgu su deca

u~ila kako da

pevaju himnu,

da po{tuju

p r o t i v n i k a ,

shvate va`nost

fer-pleja. U isto

vreme, u prostori-

jama Muzeja rudar-

stva i metalurgije otvo-

rena je izlo`ba „Vek igre i

100 godina olimpizma“.

- Ova izlo`ba bi trebalo da nas

podseti na bogato nasle|e i velike

rezultate iz na{e sportske i olimpi-

jske istorije, ali i da pre svega mla-

dim ljudima

bude inspiraci-

ja za bavljenje

sportom i impuls za

nove sportske uspehe i po-

bede. Va{a sugra|anka, evropska

{ampionka u ga|anju vazdu{nim

pi{toljem Bobana Veli~kovi}, sa

nama je. Od srca joj ~estitam na

postignutim uspesima i `elim joj

jo{ mnogo uspeha i medalja na

njenom putu ka Olimpijskim igra-

ma u Londonu 2012. Ube|en sam

da }e njene medalje biti dodatni

stimulans nekim novim klincima

u va{em gradu. - rekao je, obra}a-

ju}i se prisutnima, predsednik OK

Srbije Vlade Divac.

Kao legat Olimpijskom muzeju,

direktoru ove institucije profeso-

ru Darku Mitrovi}u Bobana Veli-

~kovi} predala je svoju zlatnu me-

dalju osvojenu na internacional-

nom takmi~enju u Minhenu 2008,

a zatim je imala ~ast da otvori izlo-

`bu.

^lan privremenog ve}a SO Bor

KOSJER

I]

RAZGL

EDANJE

EKSPONATA... Muze

j sporta

uBoru

Borani Bobaninim

11

EKO POGODAK

PODR[KA MLADIM

TALENTIMA... Bobana

Veli~kovi} i Vlade Divac

EkOlimpijada je u proteklih nekoliko meseci u potpu-nosti opravdala svoje postojanje. Putuju}i Srbijom,predstavnici OKS i Ministarstva za `ivotnu sredinupredstavili su ideje olimpizma, sportske vrednosti,zna~aj o~uvanja ̀ ivotne sredine... U svakom gradu po-svetili su veliku pa`nju mladima, predo~ili im sport-ske vrednosti na do sada nezabele`en na~in.

Subotica, Kosjeri}, Petrovac na Mlavi, Stragari,Bor...

Pri~a se nastavlja posle odmora, na redu su Vranje,Ni{, Novi Sad i Beograd.

SUBOTICA

MEDALJA ZA SVAKOG... Divac sa mali{anima Stragara

KO ]E STI]I PRVI?... Start trke

STRAGARI

PETROVAC

RADIONICA.... Deca iz Bora imala

su priliku da nacrtaju svoje omiljene

sportiste i doga|aje

Darko Mihajlovi} izrazio je zado-

voljstvo {to je Bor doma}in izlo-

`be.

Na konferenciji za medije naja-

vljeno je da }e Bobana uskoro dobi-

ti MK pi{tolj koji }e kupiti RTB Bor.

- Sre}ni smo {to mo`emo da po-

mognemo. Bobana je to zaslu`ila.

Velika je stvar {to u gradu imamo

evropskog {ampiona! - rekao je ge-

neralni direktor RTB Bor Blagoje

Spasovski.

Bobana Veli~kovi} se zahvalila i

rekla:

- Radujem se pi{tolju. Mnogo }e

mi zna~iti i sigurna sam da }u upor-

nim radom i treninzima postizati

jo{ bolje rezultate. Nadam se da }u

biti u~esnik u Londonu, to je san

svakog sportiste.

EkOlimpijada Srbije odr`ana u

Boru poslednja je koja je odr`ana u

ovoj {kolskoj godini. Posle letnje

pauze, sa po~etkom nove {kolske

godine Vranje, Ni{, Novi Sad bi}e

doma}ini ovog karavana kulture i

sporta.

SUBOTICA

IZLO@BA... Gra|ani gledaju postavku Muzeja sporta

PETROVAC

STRAGARI

BOR

stopamaVA@NO JE

U^ESTVOVATI...

Mali Borani,

u~esnici

Ekolimpijada

� SO^I 2014.

12

� LONDON 2012.

Predsednik MOK-a @ak Rog

sastao se premijerom Rusije

Vladimirom Putinom u So-

~iju povodom Igara 2014.

godine.

- Igre u So~iju omogu}i}e

ekonomski razvoj u ju`nom

regionu Rusije - istakao je

Putin na po~etku razgovora,

dok je prvi ~ovek MOK-a na-

glasio da }e sportsko nasle|e

So~ija biti ogromno, na

osnovu svega {to je imao pri-

liku da vidi tokom posete

ovom olimpijskom gradu.

@ak Rog je bio u drugoj

poseti So~iju od kada je iza-

bran za doma}ina Igara

2014. godine, prvoj od kada

su po~eli radovi na infra-

strukturi. U dru{tvu sa @an-

Klodom Kilijem, presedava-

ju}im Kordinacione komisi-

je MOK-a, i @ilbert Felijem,

izvr{nim direktorom Olim-

pijskih igara, Rog je obilazio

objekte u vreme dok su

predstavnici MOK-a imali

sastanke na kojima su oba-

vljene poslednje analize Iga-

ra u Vankuveru.

Plan organizatora ZOI

2014, pored ostalog, jeste i

izgradnja olimpijskog unive-

rzitetskog centra, koji }e bi-

ti otvoren za predstavnike

svih 200 nacionalnih olimpi-

jskih komiteta za istra`iva~-

ki rad i nau~ne studije. Je-

dan od legata Igara bi}e i

Olimpijski muzej sa name-

rom sakupljanja artefakata

zna~ajnih za sportsku istori-

ju ove zemlje.

Veslanje i kanu sprint tak-

mi~enja tokom Igara u Lo-

ndonu 2012. godine odr`a-

}e se u vesla~kom centru

koled`a Iton, na jezeru Dor-

ni u blizini Vindzora. Orga-

nizatori Olimpijskih igara

nedavno su saop{tili da su

svi radovi na objektu du`i-

ne 2.000 metara, sa osam

staza i svim drugim prate-

}im sadr`ajima, zavr{eni i

spremni za odr`avanje pr-

vih takmi~enja u kanuu.

Ovo je drugi sportski obje-

kat posle centra za jedrenje

koji je zavr{en za predstoje-

}a olimpijska nadmetanja.

Sebastijan Kou, prese-

davaju}i Organizacionog

komiteta London 2012,

posebno je naglasio da je

centar za veslanje napra-

vljen u „srcu zemlje vesla-

~a“.

- Sve {to smo do sada

uradili pokazuje na{u po-

sve}enost da sportistima

omogu}imo najbolje uslo-

ve tokom Igara. Vesla~ki

centar }e omogu}iti naje-

litniji nivo takmi~enja, svi

mo`emo da budemo po-

nosni na njega.

Radovi na ovom centru

po~eli su u septembru

2009. godine, a projekat je

zavr{en na vreme i u pla-

niranom bud`etu.

Za{tita `ivotne sredine je od

1996. tre}i stub olimpizma,

posle sporta i kulture. Ova fi-

lozofija omogu}ila je brojne

akcije i programe tokom i uo-

~i Olimpijskih igara brojnih

zainteresovanih strana olim-

pijskog pokreta, kao {to su or-

ganizacioni komiteti, 205 na-

cionalnih olimpijskih komite-

ta, 33 me|unarodne sportske

federacije i TOP partneri. Me-

|unarodni olimpijski komitet

je u ovim poku{ajima svoj do-

prinos dao organizacijom se-

minara, priru~nika i prakti~-

nih alata kojima je podizao

zna~aj ovog pitanja u dru{tvu

na svim kontinentima. Sport i

za{tita okoline zajedno se po-

minju, sport igra veliku ulogu

u za{titi sredine, jer ukoliko je

ona naru{ena, onda su posle-

dice na sam sport ogromne.

Igre u Vankuveru su jedan

od najboljiih primera dobre

saradnje UNEP-a i MOK-a po

ovom pitanju i ZOI ove godi-

ne ispunile su sva o~ekivanja

„najzelenijih“ Igara svih vre-

mena. Postavljeni su potpuno

novi standardi za{tite okoline,

od ~uvanja ki{nice pa sve do

omogu}avanja upotrebe bici-

kala umesto automobila.

Osve{}ivanje mladih po

ovom pitanju predstavlja je-

dan od najva`nijih segmenata

globalnog projekta MOK-a.

Predstoje}e Igre u Singapuru

bi}e prilika da se na pravi na-

~in mladima predstavi zna~aj

za{tite ̀ ivotne sredine u radio-

nicama i programima kultur-

no-obrazovnog karaktera ko-

je su tokom ovih Igara jedna-

ko va`ne koliko i takmi~arski

deo programa.

Na Svetski dan za{tite `ivo-

tne sredine, 5. juna , Ujedinje-

ne nacije su nizom akcija

ostvarile ogroman doprinos u

realizaciji vi{egodi{njeg proje-

kta, inspiri{u}i brojne pojedi-

nce i organizacije da se uklju-

~e u razli~ite akcije.

BRIGA O NASLE\U: @ak Rog i Vladimir Putin

� TOP SPONZORI MOK

‘Koka-kola’ gledau budu}nostKompanija „Koka-Kola“ je partner

Olimpijskih igara od 1928. godine,

du`e od svih partnera Igara: „Aser“,

„Atos Orid`in“, „D`eneral elektrik“,

„Mekdonalds“, „Omega“, „Panaso-

nik“, „Samsung“, „Viza“ i po svemu

sude}i ova kompanija je posle Igara

u Vankuveru prezadovoljna sarad-

njom sa MOK-om.

- Igre su nam pomogle da stvori-

mo savr{enu priliku da pobolj{amo

posao i reputaciju u Kanadi. Sarad-

njom sa MOK-om dobili smo {ansu

da re{imo pitanja odr`ivog razvoja

koja su za nas od ogromnog zna~a-

ja. Za nas su Igre prozor koji nam

omogu}ava da svima poka`emo {ta

radimo svakog dana, da inspiri{emo

na{e konzumente, ali i zaposlene -

istakao je nedavno Tijeri Bora, pred-

stavnik „Koka-Kole“.

Klju~ne re~i za uspeh, prema mi-

{ljenju predstavnika ove ugledne ko-

mpanije, jesu saradnja i integracija,

a „Koka-Kola“ planira da sa MOK sa-

ra|uje sigurno do 2014. godine i ZOI

u Vankuveru. Projektni tim je ve} po-

~eo sa radom u Moskvi:

- Prema ocenama mnogih, ve} ka-

snimo sa radom. Ukoliko planirate

legate, a to uvek radimo kada su u pi-

tanju Igre, onda nikada nije previ{e

rano da se po~ne posao.godine, Uje-

dinjene nacije su nizom akcija ostva-

rile ogroman doprinos u realizaciji

vi{egodi{njeg projekta, inspiri{u}i

brojne pojedince i organizacije da se

uklju~e u razli~ite akcije.

� KONGRES „SPORT ZA SVE“

Va`nost fizi~keaktivnostiSvetski kongres „Sport za sve“,

13. po redu, odr`an je u Juva-

skili u Finskoj uz u~e{}e 586

predstavnika iz 92 zemlje. Re-

zultat ovog kongresa je niz

preporuka kojima se konkreti-

zuju akcije i trendovi za pobo-

lj{anje fizi~ke aktivnosti, a de-

klaracija je upu}ena sport-

skom pokretu, pojedincima,

porodicama, zdravstvenom

sektoru, {kolama i vladinim

predstavnicima. Ovaj doku-

ment prezentovao je preseda-

vaju}i komisije „Sport za sve“

MOK-a Sam Remsami.

Doma}in kongresa bio je Oli-

mpijski komitet Finske, pod

patronatom MOK-a, a u sarad-

nji sa Svetskom zdravstvenom

organizacijom. Naredni kon-

gres „Sport za sve“ odr`a}e se

u Pekingu, u Kini, 2011. godine.

PONOS RUSIJE: Ivan Skobrev

Zavr{en vesla~ki centar

SRCE ENGLESKE: Vesla~ki centar koled`a Iton

� ZA[TITA @IVOTNE SREDINE

Zeleni sport

Sastanak Putina i RogaFOKUS NA MLADIMA

Neposredno uo~i Prvih olim-pijskih igara mladih u Singapu-ru ove godine, posle Igara uVankuveru, organizatori Zim-skih olimpijskih igara u So~ijunagla{avaju da }e poseban ak-cenat na Igrama 2014. dati mla-dima.

- Kada sam osvojio medalju uVankuveru, dobio sam na milio-ne poruka mladih ljudi koji su`eleli da saznaju vi{e o meni -obja{njava Ivan Aleksandrovi~Skobrev, jedan od najboljih br-zokliza~a Rusije, osvaja~ dvaodli~ja u Vankuveru. - U So~iju}e biti mnogo mladih ljudi, ba{kao i u Singapuru ovog leta, i svioni ̀ ele da budu vi{e uklju~eni.Jedva ~ekam Igre i mogu samoda ma{tam kakve }e biti za ne-koliko godina. Verujem da }eiskustvo iz Vankuvera i sa Igaramladih ovog leta doprineti daIgre u So~iju budu najbolje uistoriji.

ZA ZDRAVIJE SUTRA:

Obele`en 5. jun

13

� SPONZORSKI PUL BOGATIJI ZA NOVOG-STAROG ^LANA

Javno preduze}e PTT saobra-

}aja Srbija pridru`ilo se dru-

{tvu ~lanova pula Olimpij-

skog komiteta Srbije i u ciklu-

su za Igre u Londonu 2012.

- Na ovaj na~in „Po{ta Srbi-

je“ postaje na{ partner u pro-

jektu „Zajedno za London

2012“ - rekao je, uo~i potpisi-

vanja ugovora u prostorijama

„Po{te Srbije“, Vlade Divac,

predsednik OK Srbije.

Goran ]iri}, generalni dire-

ktor JP PTT saobra}aja Srbija,

zadovoljno je konstatovao:

- „Po{ta Srbije“ i ideja mo-

dernog olimpizma su vr{njaci.

Savremenu istoriju oboje pi{e-

mo od 19. veka. Nadamo se da

}e budu}im pokolenjima sara-

dnja PTT i OKS i u 21. veku bi-

ti putokaz, biti primer uspe{ne

saradnje sporta i privrede.

Vlade Divac je na po~etku

izlaganja rekao:

- Stari smo prijatelji. Na pu-

tu za Peking 2008. ova kompa-

nija je bila prva koja je prepo-

znala zna~aj i vrednost ulaga-

nja u sport, odnosno u sporti-

ste Srbije. Bilo smo zadovoljni

kako se sve odvijalo, nije bila

razloga da sve to ne ponovimo

jo{ jednom, na novom putu,

ovoga puta za London.

Potpisuju}i zna~ajan doku-

ment, Goran ]iri} je kazao:

- Logi~no je da veliki prate i

podr`avaju uspe{ne. „Po{ta

Srbije“, kao veliki saobra}ajni

i informacioni sistem dr`ave,

stala je ovim dokumentom o

saradnji sa Olimpijskim komi-

tetom Srbije, iza ~itavog niza

uspe{nih sportista. Nadamo

se da }e i u narednom perio-

du, zaklju~no sa Igrama u Lo-

ndonu 2012, dostojno pred-

stavljati otad`binu, doneti

nam puno radosti i, verujem, i

dosta medalja.

Vlade Divac je zahvalio:

- Poma`ete one kojima je

san u~e{}e na najve}em spor-

tskom takmi~enju - Olimpij-

skim igrama. Jasno je da je po-

dr{ka na{eg sponzorskog pula

u pru`anju maksimalnih uslo-

va za pripreme sportista, za

njihovo u~e{}e na kvalifika-

cionim takmi~enjima i na kra-

ju Olimpijskim igrama od ve-

like va`nosti. Ovo su godine

jubileja, mi proslavljamo 100,

a „Po{ta Srbije“ 170 godina, i

red je da u tom duhu i nasta-

vimo saradnju u promociji oli-

mpijskih vrednosti i {irenju

olimpijskog duha u Srbiji.

Goran ]iri} je dobio majicu

sa natpisom „Zajedno za Lon-

don 2012“, a on je, sa druge

strane, goste darivao luksu-

znom monografijom.

Po{ta Srbije uolimpijskom timu

ZAJEDNO DO LONDONA: Goran ]iri}, Vlade Divac i \or|e Vi{acki

POKLON: Divac poklanja

majicu ]iri}u

Fudbal - vi{e od igre� MALI PODSETNIK ZNANJA FONDA SPORTA I OLIMPIZMA

14

Fudbal je danas igra u kojoj u~estvuje vi{e od

400 miliona aktivnih igra~a i preko milijar-

du zaljubljenika u ovaj sport. Fudbal je, me-

|utim, i najunosniji posao, najkomercijalni-

ja igra u kojoj se zara|uju milioni. Najzad, fu-

dbal je i planetarna zabava koja prakti~no

primorava sve nas da se okre}emo oko fud-

balske lopte.

Prvi zapisi o ovoj igri poti~u jo{ iz Kine i sta-

ri su 5.000 godina. Igra sli~na fudbalu „tsu-~u“

igrala se u II i III veku p. n. e. U starom Japanu

igrala se „kemora“, sli~na prvoj verziji kineske

igre, „sifaktakra“ je nastala u jugoisto~noj Azi-

ji i u originalnom obliku sa~uvala se do danas.

O drevnom fudbalu postoje zapisi ~ak i na No-

vom kontinentu - „aksatuk“ je igra plemena u

severnoj Kanadi, a ju`nije na ameri~kom kon-

tinentu igrao se „pilmatun“, ‘~oka“ i dr. Stari-

ji stanovnici severnog Meksika i danas igraju

„ulami“ po pravilima drevnih Asteka.

Postojbina modernog fudbala je Evropa, Sta-

ri Grci su 400 godina pre nove ere igrali „epis-

kerijos“-bez golova, samo se `ongliralo lop-

tom. Stari Rimljani unapre|uju ovu igru sa eki-

pama. U srednjem veku u Francuskoj se igrao

„la su“, takmi~enje u kome su u~estvovali sta-

novnici dva sela, a ova igra je postala toliko po-

pularna da se prenela u [kotsku i Englesku.

Engleski koled`i su kolevka savremenog fu-

dbala. Sve {kole su imale igru koja je podse}a-

la na fudbal, ali svaka sa svojim pravilima. Na

prvom sastanku predstavnika svih ekipa, 1848.

godine na Triniti koled`u u Kembrid`u prihva-

}ena su pravila Harou {kole i fudbal dobija svo-

je prve konture. Prvi fudbalski klub osnovan je

1857. godine u engleskom gradu [efildu. Ubr-

zo su po~eli da ni~u i ostali, a 1863. godine u

kr~mi „Masoni“ odr`an je sastanak pet pred-

stavnika londonskih klubova kada su ustano-

vljena pravila savremenog fudbala. Prva me-

|unarodna utakmica odr`ana je 1872. godine

izme|u Engleske i [kotske, a ve} 1888. u En-

gleskoj je formirana Nacionalna liga sa 12 klu-

bova. Fudbal je po~eo polako da osvaja svet...

Srbija je fudbal upoznala u prole}e 1896. Je-

vrejin Hugo Buli po povratku sa {kolovanja u

Nema~koj doneo je u Beograd prvu fudbalsku

loptu. Zajedno sa prijateljima iz Beogradskog

gimnasti~kog dru{tva „Soko“ 12. maja 1896.

osnovao je Lopta~ku sekciju, a ve} 19. maja,

Beogra|ani su videli prvu fudbalsku utakmi-

cu. Na prostoru kod Neboj{ine kule ispod Ka-

lemegdana, ~lanovi Lopta~ke sekcije Gimna-

sti~kog dru{tva „Soko“ sugra|anima su poka-

zali novu igru. O ovom doga|aju izvestile su i

novine, napominju}i da je igra korisna za mla-

di}e jer poma`e razvoju mi{i}a.

Prva lopta i prva utakmica uslovili su i oku-

pljanja u organizacije i klubove. Na inicijativu

Huga Bulija i podr{ku Andre Nikoli}a, ministra

inostranih poslova Srbije, 1. maja 1899. u „Tr-

gova~koj kafani“ odr`ana je Osniva~ka skup-

{tina Prvog srpskog dru{tva za igru loptom. Za

predsednika je izabran Feti Bej, turski poslanik

u Beogradu, a za potpredsednika advokat Mi-

hailo @ivadinovi}. Tog dana postavljen je te-

melj za izgradnju srpske „ku}e fudbala“. U pro-

le}e 1899. u „Hajd parku“ na Top~iderskom br-

du izgra|en je prvi fudbalski, a na njemu je 23.

maja iste godine odigrana i prva utakmica iz-

me|u dve ekipe ~lanova dru{tva za igru lop-

tom. U godinama entuzijazma, do detalja ta~-

na pravila za igru niko nije znao. Problemi su

nestali kad je 1905. Anastas Sr. Hristodulo obja-

vio knji`icu „Loptanje nogom“, prevod fudba-

lskih pravila sa nema~kog jezika.

Najve}i uticaj na razvoj fudbala u Srbiji ima-

li su igra~i koji su se posle {kolovanja u inos-

transtvu vra}ali u otad`binu. Ku}i su donosi-

li znanje, ali i sportske navike, pa kako se nji-

hov broj vremenom pove}avao, tako se sve vi-

{e javljala potreba okupljanja u prave fudbal-

ske klubove.

Prvi fudbalski klub osnovan je na po~etku XX

veka, ali nedoumica je kome pripada takva ~a-

st. U Subotici je 3. maja 1901. osnovan Sportski

atletski klub „Ba~ka“. Vi{e od dve godine kasni-

je, ta~nije 14. septembra 1903, u Kragujevcu je

ro|ena „[umadija“. O~igledno je da je suboti-

~ki klub stariji, me|utim, u vreme osnivanja

„Ba~ke“, Subotica je bila u sastavu Austrouga-

rske monarhije. Kragujevac je, me|utim, bio na

srpskom tlu. Zbog toga se ka`e da je „Ba~ka“

najstariji klub u Srbiji, a „[umadija“ najstariji

srpski klub. Uskoro su osnovani i BASK, „Srp-

ski ma~“, „Soko“, „Du{an Silni“... Na{a dva na-

jve}a kluba FK „Crvena Zvezda“ i FK „Partizan“

osnovani su 1945. godine, dakle odmah po za-

vr{etku II svetskog rata. Prvu me|unarodnu

utakmicu ~lanovi „Srpskog ma~a“ odigrali su u

prole}e 1911. godine u Zagrebu protiv HA[K.

Uprava kluba nije odobrila ovu utakmicu tako

da su je igrali kao „reprezentacija Kraljevine Sr-

bije“. Iako su utakmice bile nezvani~ne, prija-

teljskog zna~aja, prvo su pojavljivanje Srbije na

fudbalskom terenu i zna~ajna su ta~ka u istori-

ji fudbala u na{oj zemlji. Prvu utakmicu repre-

zentacija Srbije odigrala je 19. maja 1911. i od

HA[K izgubila 0:8.

Na dosada{njim velikim takmi~enjima na-

{i najbolji igra~i koji su nastupali za reprezen-

taciju na{e zemlje imali su promenljive rezu-

ltate, ali ti rezultati su, u odnosu na zemlje po

veli~ini sli~ne na{oj, bili veoma zapa`eni. Od

18 svetskih prvenstava mi smo u~estvovali na

osam takmi~enja najkvalitetnijih timova. Na-

jzna~ajnije rezultate postizali smo na prvom

(1930), {estom (1962) i dvanaestom (1990) ta-

kmi~enju.

Na Evropskim prvenstvima smo bili uspe-

{niji, tako da smo osvajali dva puta po drugo

mesto na na{em kontinentu. Te rezultate pos-

tizali smo 1960. i 1968. godine.

Na Olimpijskim igrama i na turnirima koji

su organizovani na najve}im sportskim oku-

pljanjima osvajali smo zlatne, srebrne i bron-

zane medalje.

Od klupskih rezultata treba ista}i osvajanje

Kupa {ampiona i Interkontinentalnog kupa

1991. godine od strane FK „ Crvena Zvezda“ i

dva ulaska u finalne utakmice Kupa {ampio-

na 1966. godine FK „Partizan“ i u Kup UEFA

FK „Crvena Zvezda“ 1979. godine.

1. FIFA

Svetska fudbalska federacija, FI-

FA, osnovana je idejom Holan|ani-

na Hir{mana da se pod isti krov

okupe savezi svih zemalja u koji-

ma se igra fudbal, u svojim me-

moarima naglasio je @il Rime. Uz

Hir{mana, velikog udela u osniva-

nju FIFA imali su i Francuz Robert

Geran i Belgijanac Luj Bulinhaus

koji su sproveli formiranje ove fe-

deracije. Odaziv na njihova pisma

poslata svim savezima {irom Evro-

pe bio je slab. Samo su sedam ze-

malja - Francuska, Belgija, Danska,

Holandija, [panija, [vedska i [va-

jcarska prihvatile ideju, ali i tako

mali broj bio je dovoljan da se 21.

maja 1904. godine osnuje FIFA.

U FIFA se ve} naredne godine

u~lanjuje Engleska, a deceniju ka-

snije pod okriljem ove asocijacije

bile su 24 zemlje, dok danas taj

broj iznosi 208, {to je 16 vi{e od

Ujedinjenih nacija i tri vi{e od Me-

|unarodnog olimpijskog komiteta,

pet manje samo od Me|unarodne

asocijacije atletskih federacija (IA-

AF).

Sedi{te organizacije je u Cirihu

([vajcarska), a njen trenutni pred-

sednik je [vajcarac Jozef S. Bla-

ter. FIFA je odgovorna za organiza-

ciju i vo|enje fudbala na najve}im

me|unarodnim turnirima, prevas-

hodno za svetsko prvenstvo, koje

se odr`ava od 1930. godine. FIFA,

izme|u ostalih, organizuje slede-

}a fudbalska takmi~enja: Svetsko

prvenstvo, fudbalski turnir na Oli-

mpijskim igrama, Svetsko prven-

stvo za mlade, Svetsko prvenstvo

za mla|e od 17 godina, Svetsko

prvenstvo za `ene, Svetsko prve-

nstvo za `ene mla|e od 19 godi-

na, Kup konfederacija, Svetsko

klupsko prvenstvo, Svetsko prve-

nstvo u fudbalu na pesku, Svet-

sko prvenstvo u futsalu.

2. SP u Urugvaju

Prvi Svetski {ampionat u fud-

balu odr`an je izme|u 13. i 30.

jula 1930. u Urugvaju, preciznije

u Montevideu, prestonici ove ju-

`noameri~ke dr`ave. U~estvova-

lo je 13 reprezentacija. Turnir je

bio pozivni, nisu odr`ane kvalifi-

kacije i u Urugvaj su mogle da

do|u sve selekcije koje su se

odazvale pozivu. FIFA je odluku o

doma}inu prvog {ampionata do-

nela jer je Urugvaj u to vreme bi-

la prva fudbalska velesila tog do-

ba, uzastopni pobednik na olim-

pijskim turnirima 1924. i 1928.

godine, a ovu odluku bojkotova-

le su neke zemlje Evrope me|u

kojima Engleska, Italija, [panija,

Holandija. Na zavr{nom turniru u

Montevideu na{le su se repre-

zentacije Argentine, ^ilea, Fran-

cuske, Meksika, Jugoslavije, Bra-

zila, Bolivije, Rumunije, Perua,

SAD, Paragvaja, Belgije i doma-

}ina Urugvaja.

Na evropske selekcije niko nije

gledao kao na ozbiljne rivale, favo-

riti za osvaja~e Zlatne boginje bili

su doma}ini, ali i Argentinci i Bra-

zilci. Jugosloveni su takve progno-

ze vrlo brzo poremetili. Prvi me~

na {ampionatima sveta Jugoslavi-

ja je igrala protiv Brazila i to: Jak-

{i}, Ivkovi}, Mihajlovi}, Arsenije-

vi}, Stefanovi}, \oki}, Tirnani}, B.

Marjanovi}, Bek, Vujadinovi} i Se-

kuli}, na stadionu „Nacional“ 14.

jula 1930. pred 50. 000 gledala-

ca. Golovima Tirnani}a u 22. i Be-

ka u 30. minutu Jugoslavija je pri-

redila najve}e iznena|enje prvog

SP. Brazil je postigao po~asni gol

u 62 minutu... Nastavak takmi~e-

nja na {ampionatu ostaje u istori-

jama fudbala, jednako kao i ime-

na prvih svetskih {ampiona, igra-

~a reprezentacije Urugvaja koja je

protiv Argentine slavila sa 4:2.