OBJAVLJIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA … · U skladu sa Zakonom o bankama ... U skladu sa opštim uslovima za sistem upravljanja rizicima banke, ... kojom se sprečava sukob interesa;

OBJAVLJIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA RAZVOJNE BANKE VOJVODINE a.d. Novi Sad

sa stanjem na dan 31.12.2011. godine

Novi Sad, maj 2012. godine

Objavljivanje podataka i informacija

RAZVOJNA BANKA VOJVODINE a.d. Novi Sad PIB: 100236395 Matični broj: 08212538 Tel: +381 (0)21 488 4400 Stražilovska 2, 21000 Novi Sad SWIFT CODE RBVORS22 Tekući račun: 908-33501-64 [email protected] ; www.rbv.rs

Strana: 2 od 31

Sadrţaj 1 UVOD ................................................................................................................................................................... 3

2 STRATEGIJE I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA ................................................................................. 3

2.1. Rizični profil Banke ...................................................................................................................................... 5

2.2. Interni okvir strateškog pristupa upravljanju rizicima ................................................................................... 6

2.2.1. Strategije za upravljanje rizicima ......................................................................................................... 6

2.2.2 Strategija i plan upravljanja kapitalom .................................................................................................. 7

2.2.3. Politike i procedure za upravljanje rizicima .......................................................................................... 8

2.2.4 Način organizovanja procesa upravljanja rizicima .............................................................................. 15

2.2.5 Obuhvatnost i vrste izveštavanja o rizicima ........................................................................................ 16

3 PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITAL........................................................ 16

4 PODACI I INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA ADEKVATNOST KAPITALA I PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTIKAPITALA ............................................................................................................. 17

4.1. Adekvatnost kapitala –regulatorni kapitalni zahtevi ............................................................................. 17

4.2. Interna procena adekvatnosti kapitala ................................................................................................. 18

4.2.1.Kapitalni zahtev za kreditni rizik .......................................................................................................... 18

4.2.2.Kapitalni zahtev za devizni rizik .......................................................................................................... 19

4.2.3.Kapitalni zahtev za ostale tržišne rizike .............................................................................................. 19

4.2.4.Kapitalni zahtev za operativni rizik ...................................................................................................... 19

4.2.5 Određivanje ukupnog internog kapitala .............................................................................................. 19

5 PODACI I INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KREDITNI RIZIK .............................................................. 20

5.1 Merenje kreditnog rizika ....................................................................................................................... 20

5.2 Dospela nenaplaćena potraživanja ...................................................................................................... 21

5.3 Ukupan iznos izloženosti Banke kreditnom riziku (koncentracija kreditnog rizika, ispravke vrednosti) 22

5.3.1 Pregled ukupne izloženosti po sektorima ................................................................................... 22

5.3.2 Pregled kredita i plasmana prema načinu procene (grupna i pojedinačna procena).................. 22

5.3.3 Pregled kredita i plasmana sa aspekta obezvređenja ................................................................. 23

5.3.4 Pregled ukupne izloženosti prema geografskoj podeli ................................................................ 23

5.4 Promene na ispravkama vrednosti i rezervisanjima ............................................................................ 24

5.4.1 Promene na ispravkama vrednosti bilansne aktive ..................................................................... 24

5.4.2 Promene na rezervisanjima za gubitke po vanbilansnim stavkama ............................................ 24

5.5 Tehnike ublažavanja kreditnog rizika ................................................................................................... 24

5.6 Raspodela izloženosti po kategorijama klasifikacije, obračunatoj ispravci vrednosti bilansne aktive i rezervisanja po vanbilansnim stavkama, i obračunatoj potrebnoj rezervi ......................................................... 26

6 PODACI I INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA TRŢIŠNI RIZIK ................................................................. 27

6.1 Devizni rizik ......................................................................................................................................... 27

6.2 Ostali tržišni rizici ................................................................................................................................. 27

7 PODACI I INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA OPERATIVNI RIZIK ......................................................... 28

8 PODACI I INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAMATNI RIZIK ............................................................... 29

9 PODACI I INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA IZLOŢENOSTI PO OSNOVU VLASNIČKIH ULAGANJA U BANKARSKOJ KNJIZI ........................................................................................................................................ 31



Strana: 3 od 31

1 UVOD

U skladu sa Zakonom o bankama (“Sl. glasnik RS” broj 107/2005 i 91/2010) i Odlukom o objavljivanju podataka i informacija banke (“Sl. glasnik RS” broj 45/2011), kao i Odlukom o kriterijumima za utvrđivanje podataka i informacija koje je banka dužna da objavljuje, uslovima, načinu i rokovima njihovog objavljivanja (Izvršni odbor, broj 3-164-2-14/2011), RAZVOJNA BANKA VOJVODINE a.d. Novi Sad (u daljem tekstu: Banka), objavljuje izveštaj koji sadrži sve propisane podatke i informacije na dan 31.12.2011. godine. Izveštaj se javno objavljuje na internet prezentaciji (www.rbv.rs).

2 STRATEGIJE I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA

U skladu sa opštim uslovima za sistem upravljanja rizicima banke, Banka ima uspostavljen sveobuhvatan i pouzdan sistem upravljanja rizicima koji je u potpunosti integrisan u poslovne aktivnosti Banke, odnosno omogućuje da se upravlja svim rizicima kojima je izložena ili može biti izložena po osnovu njenih poslovnih aktivnosti. Sredinom 2011. godine u Banci je usvojena Strategija za upravljanje rizicima koja propisuje osnovna načela za sveobuhvatno upravljanje rizicima, koja se ažurira na godišnjem nivou. Razumevanje osnovnih načela upravljanja rizicima na nivou Banke predstavlja osnovu za svest o rizicima i jedinstvenu kulturu rizika unutar Banke. Izvršni odbor i svi zaposleni Banke su dužni pridržavati se osnovnih načela u upravljanju rizicima koja su definisana u Strategiji za upravljanje rizicima, politikama i procedurama Banke i svoje odluke temeljiti na njima. Sistem upravljanja rizicima Banke se zasniva na sledećim načelima preuzimanja i upravljanja rizicima:

Organizaciona struktura sa jasno definisanim, transparentnim i konzistentnim linijama odgovornosti;

Uključivanje zaposlenih Banke na svim nivoima u proces upravljanja rizicima, što podrazumeva da zaposleni na svim nivoima razumeju rizike iz domena vlastite odgovornosti i postupaju prema njima u skladu sa aktima Banke kojima se uređuje sistem upravljanja rizicima;

Delotvorna komunikacija, protok informacija i saradnja na svim organizacionim nivoima, kao preduslov za sprovođenje kako Poslovne politike i strategije Banke, tako i Strategije i politika za upravljanje rizicima;

Nezavisnost funkcije upravljanja rizicima, odnosno takva podela dužnosti, nadležnosti i odgovornosti zaposlenih, do nivoa Izvršnog odbora Banke, kojom se sprečava sukob interesa;

Profesionalno i stručno upravljanje rizicima i kontrola sistema upravljanja rizicima, što podrazumeva da je Banka osigurala potrebne resurse za osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih koji obavljaju funkciju upravljanja rizicima, kao i zaposlenih koji obavljaju poslove unutrašnje revizije i funkcije usklađenosti sa propisima;

Konzistentnost pri proceni izloženosti Banke rizicima, odnosno konzistentna primena procedura za identifikovanje i merenje, odnosno procenu pojedinih vrsta rizika;

Načelo opreznosti pri preuzimanju rizika, uz stalno praćenje i kontrolu izloženosti pojedinim vrstama rizika i poštovanje uspostavljenog sistema limita rizika. Banka ne preuzima rizik veći od potrebnog za ostvarivanje poslovne strategije ili poslovnih ciljeva, bez obzira na veličinu potencijalnih prinosa, odnosno Banka teži da upravlja rizicima na način da optimizira odnos prinosa i preuzetog rizika.

Integracija sistema upravljanja rizicima u poslovne aktivnosti Banke, što podrazumeva uključivanje rezultata sistema upravljanja rizicima u donošenje poslovnih odluka kojima se preuzima rizik;

Integracija sistema upravljanja rizicima u proces uvođenja novih proizvoda, usluga i aktivnosti, što podrazumeva da se mora sprovesti sveobuhvatna analiza rizika koji će proisteći usled uvođenja novog proizvoda, usluge ili aktivnosti i

http://www.rbv.rs/



Strana: 4 od 31

Celovitost sistema upravljanja rizicima, što podrazumeva da sistem upravljanja rizicima obuhvata sve relevantne aktivnosti i organizacione delove Banke.

Sistem za upravljanje rizicima Banke je usklađen sa prirodom, obimom i složenošću poslovanja Banke, odnosno sa njenim rizičnim profilom i obuhvata:

Strategiju, politike i procedure za upravljanje rizicima;

Odgovarajuću unutrašnju organizaciju, odnosno organizacionu strukturu;

Efektivan proces upravljanja svim rizicima kojima je Banka izložena ili može da bude izložena u svom poslovanju;

Adekvatan sistem unutrašnjih kontrola, uključujući jasne administrativne i računovodstvene procedure i uputstva i

Adekvatan proces interne procene adekvatnosti kapitala. Banka politikama za upravljanje pojedinačnim rizicima definiše proces preuzimanja i upravljanja rizicima kojima je izložena u svom poslovanju. Politikama za upravljanje rizicima je definisano je sledeće:

Način organizovanja procesa upravljanja rizicima Banke i jasne linije odgovornosti za sve faze tog procesa;

Način procene rizičnog profila Banke i uspostavljanje procedura za identifikovanje i merenje, odnosno procenu pojedinačnih vrsta rizika;

Način praćenja i kontrole pojedinačnih vrsta rizika i uspostavljanje sistema limita rizika banke, odnosno vrste limita rizika koje Banka koristi i njihovu strukturu;

Način odlučivanja o poslovnim transakcijama koje dovode do prekoračenja uspostavljenih limita, kao i definisanje izuzetnih okolnosti u kojima je njihovo odobravanje moguće;

Mere za ublažavanje pojedinačnih vrsta rizika i pravila za primenu tih mera;

Način i metodologiju za sprovođenje procesa interne procene adekvatnosti kapitala banke i

Principe funkcionisanja sistema unutrašnjih kontrola. Banka je uspostavila adekvatan sistem unutrašnjih kontrola koji omogućava praćenje rizika kojima je izložena u svom poslovanju i preduzimanje mera za njihovo ublažavanje i svođenje na prihvatljiv nivo kroz:

Adekvatnu unutrašnju organizaciju koja svojom veličinom, nadležnostima, organizacionom i kvalifikacionom strukturom odgovara obimu i vrsti poslova koje Banka obavlja i obezbeđuje jasno definisanje zadataka, ovlašćenja i odgovornosti zaposlenih za blagovremeno i kvalitetno izvršavanje poverenih poslova;

Organizacionu kulturu zasnovanu na dobrim poslovnim običajima, profesionalnim i etičkim standardima, koja doprinosi da unutrašnje kontrole budu sastavni deo svakodnevnih aktivnosti zaposlenih i da zaposleni razumeju svrhu i značaj unutrašnjih kontrola, kao i svoj doprinos efektivnom sprovođenju tih kontrola;

Procedure za obavljanje svih poslovnih aktivnosti Banke i sistem fizičkih kontrola, koje ograničavaju pristup materijalnoj imovini odnosno obezbeđuju njihovu sigurnost;

Podršku informacionog sistema koji obuhvata računovodstveni sistem i druge sisteme za obradu podataka, a koji je organizovan tako da odgovara obimu i složenosti poslova koje Banka obavlja i koji je dovoljno fleksibilan da može da obezbedi rešavanje različitih potencijalnih problema koji se mogu pojaviti;

Sistem za izveštavanje koje svim nivoima u Banci obezbeđuje pravovremene, tačne i dovoljno detaljne informacije neophodne za donošenje poslovnih odluka;

Funkciju usklađenosti poslovanja i unutrašnje revizije konstituisane u skladu sa zakonskim propisima.

Banka na kontinuiranoj osnovi sprovodi proces interne procene adekvatnosti kapitala, u skladu sa Strategijom i planom upravljanja kapitalom, Strategijom i politikama za upravljanje rizicima. Proces interne procene adekvatnosti kapitala je formalizovan i dokumentovan proces, koji ispunjava sledeće kritrijume:

Zasnovan je na procesu identifikacije i merenja, odnosno procene rizika;

Pruža sveobuhvatnu procenu rizika, kao i praćenje značajnih rizika kojima je Banka izložena ili može da bude izložena u svom poslovanju;



Strana: 5 od 31

Obezbeđuje adekvatan interni kapital u skladu sa rizičnim profilom Banke;

Uključen je na adekvatan način u sistem upravljanja i donošenja odluka u Banci;

Predmet je redovne analize, praćenja i provere od strane Upravnog odbora, Odbora za reviziju i Izvršnog odbora Banke, kao i nezavisne procene od strane unutrašnje revizije.

2.1. Rizični profil Banke

Strategija za upravljanje rizicima kao osnovni rezultat daje definiciju Bančine sklonosti ka preuzimanju rizika kao nivou rizika kojeg Banka smatra prihvatljivim u ostvarenju svoje poslovne strategije i ciljeva u postojećem okruženju. Ona takođe obuhvata i definisanje namere za preuzimanje rizika kao i određivanje tolerancije prema riziku u smislu određivanja nivoa rizika kojeg Banka smatra prihvatljivim. Sklonost ka pojedinim rizicima je određena na osnovu Strategije poslovanja Banke i Strategije i plana upravljanja kapitalom koja određuje sposobnost podnošenja rizika. Kapital, kao osnovni garant pokrića gubitaka proizašlih iz objektiviziranih rizika alociran je po poslovnim aktivnostima u vidu limita za svaku vrstu rizika definisanih politikama za upravljanje rizicima koje usvaja Upravni odbor. Ujednačena primena ovog principa na nivou Banke definisana je procesom planiranja. Definisana sklonost ka rizicima omogućava Banci uvećanje prinosa u odnosu na preuzeti rizik putem optimizacije preuzimanja rizika. Pored postojećeg odnosa nivoa izloženosti riziku i raspoloživog kapitala za ukupne rizike, planirani rast obima poslovanja u svim segmentima takođe predstavlja osnovu za određivanje sklonosti ka riziku. Sklonost ka preuzimanju rizika i korelacija s profilom rizičnosti sagledava se sa dva aspekta :

Sposobnosti podnošenja rizika s obzirom na ukupni iznos kapitala kojim Banka raspolaže.

Povezanosti poslovne strategije i profila rizičnosti Banke. Identifikovani su sledeći značajni rizici kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju:

Rizik likvidnosti, koji predstavlja rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled nesposobnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze o roku dospeća i usled nemogućnosti Banke da finansira povećanu aktivnost;

Kreditni rizik, koji predstavlja mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema Banci;

Devizni rizik, koji predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene vrednosti deviznih kurseva;

Kamatni rizik, koji predstavlja rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke po osnovu pozicija iz bankarske knjige usled nepovoljnih promena kamatnih stopa;

Ostali trţišni rizici, koji predstavljaju verovatnoću nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promena vrednosti portfolia finansijskih instrumenata;

Operativni rizik, koji predstavlja rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih procedura i procesa u Banci, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih spoljnih događaja;

Rizik izloţenosti (koncentracije), koji predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na poslovanje i kapital Banke usled neodgovarajućeg stepena izloženosti Banke prema istom ili sličnom faktoru rizika ili vrsti rizika, kao što su izloženost prema: jednom licu ili prema grupi povezanih lica, licu povezanom sa Bankom, izloženost prema privrednim granama, geografskim područjima, vrstama proizvoda i aktivnosti, instrumentima kreditne zaštite, finansijskim instrumentima, robi itd.;

Rizik ulaganja, koji predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na poslovanje Banke usled neodgovarajućeg stepena ulaganja Banke u druga pravna lica koja nisu u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva;

Rizik zemlje, koji predstavlja rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke zbog nemogućnosti Banke da naplati potraživanja od dužnika iz inostranstva i posledica je političkih, ekonomskih i socijalnih prilika zemlje dužnika Banke;



Strana: 6 od 31

Rizici kojima je Banka u svom poslovanju takođe izložena su:

Pravni rizik, koji predstavlja mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke proisteklih iz sudskih sporova po osnovu neispunjenja ugovornih i zakonskih obaveza;

Rizik usklaĎenosti poslovanja, koji predstavlja mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled propuštanja Banke da svoje poslovanje uskladi sa zakonom, podzakonskim aktima, internim aktima, procedurama o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kao i sa pravilima struke, dobrim poslovnim običajima i poslovnom etikom;

Reputacioni rizik, koji predstavlja rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled gubitka poverenja javnosti, odnosno nepovoljnog stava javnosti o poslovanju Banke, nezavisno da li za to postoji osnov ili ne;

Rezidualni rizik, koji predstavlja rizik da tehnike ublažavanja kreditnog rizika budu manje efikasne nego što je očekivano, odnosno da njihovo korišćenje neadekvatno utiče na umanjenje svih rizika kojima je Banka izložena;

Rizik smanjenja vrednosti potraţivanja (dilution risk), koji predstavlja rizik od nastanka negativnih efakata na finansijski rezultat i kapital Banke po osnovu smanjenja vrednosti otkupljenih potraživanja usled gotovinskih ili negotovinskih obaveza prethodnog poverioca prema dužniku;

Rizik izmirenja/isporuke, koji predstavlja rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke po osnovu transakcija vezanih za dužničke ili vlasničke hartije od vrednosti (izuzev repo i reverse repo ugovora i ugovora o davanju i uzimanju u zajam hartija od vrednosti) kod kojih postoji neusklađenost između momenta isplate i isporuke;

Rizik druge ugovorne strane, koji predstavlja rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke po osnovu neizmirenja obaveze druge ugovorne strane u transakciji pre konačnog poravnanja novčanih tokova transakcije;

Strateški rizik, koji predstavlja rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled nepostojanja odgovarajuće poslovne politike i strategije, njihovog neadekvatnog sprovođenja, kao i usled promena u okruženju u kojem Banka posluje ili izostanka adekvatnih reakcija Banke na te promene;

Ostali rizici propisani Odlukom o upravljanju rizicima za koje se proceni da bi im Banka mogla biti izložena: rizik uvodjenja novog proizvoda/usluga, rizici koji nastaju po osnovu aktivnosti koje je Banka poverila trećim licima i slično.

2.2. Interni okvir strateškog pristupa upravljanju rizicima

Interni okvir strateškog pristupa Banke upravljanju rizicima čine:

Strategija za upravljanje rizicima,

Strategija i plan upravljanja kapitalom,

Politike i procedure za upravljanje rizicima i

Metodologija za internu procenu adekvatnosti kapitala. Strategije zajedno sa pripadajućim aktima uvažavaju specifičnosti same Banke, poslovnog i makroekonomskog okruženja u kome posluje.

2.2.1. Strategije za upravljanje rizicima

Strateško upravljanje rizikom predstavlja osnovu poslovnih procesa i zasnovano je na, kad god je to ekonomski opravdano i moguće, naprednim metodima upravljanja rizicima. Strateško upravljanje rizikom predstavlja ključni deo definisanja poslovne strategije i srednjoročnog i dugoročnog planiranja poslovnih aktivnosti. Sklonost ka rizicima predstavlja za Banku prihvatljivu strukturu i nivo rizika koji ona namerava da preuzme za potrebe ostvarenja svoje poslovne strategije i ciljeva. Sklonost ka rizicima obuhvata nameru preuzimanja rizika (strukturu rizika), kao i određivanje tolerancije prema rizicima (prihvatljiv nivo rizika).



Strana: 7 od 31

Rizični profil Banke je određen nivoom rizičnosti koji je Banka spremna da preuzme u skladu sa definisanim ciljevima i principima upravljanja rizicima i predstavlja procenu strukture i nivoa svih rizika kojima je Banka izložena ili može da bude izložena u svome poslovanju. Procena rizičnog profila Banke sprovodi se primenom procedura za identifikovanje i merenje, odnosno procenu rizika. Procena rizičnog profila Banke, kao i metodologija za identifikovanje i merenje odnosno procenu rizika definisana je pojedinačnim politikama za upravljanje rizicima. Ostvarivanje postavljenih ciljeva, odnosno sprovođenje poslovne strategije, kao i Strategije i politika za upravljanje rizicima je u nadležnosti Izvršnog odbora Banke. Upravni odbor nadzire rad Izvršnog odbora Banke i odgovoran je za poslovanje Banke u skladu sa postavljenim ciljevima. Pri ostvarivanju postavljenih ciljeva, Banka se u obavljanju svojih poslovnih aktivnosti pridržava sledećih principa poslovanja:

Princip efikasnosti i kvaliteta usluga, kao osnovne pretpostavke za unapređenje poslovanja Banke;

Princip likvidnosti, sa ciljem ostvarivanja stabilne likvidnosne pozicije Banke, dominantno kroz jačanje dugoročnih i sopstvenih izvora sredstava, izmenu strukture depozitnog potencijala, disperziju izvora finansiranja, dinamičan rast prihoda od naplate i usklađivanjem dinarske i devizne likvidnosti;

Princip sigurnosti i solventnosti, na bazi usklađivanja ročne strukture obaveza i potraživanja, kao i obezbeđenja visokog stepena naplate potraživanja;

Princip profitabilnosti i rentabilnosti poslovanja, koji, kao i u prethodnom periodu, ostaje jedan od najbitnijih principa poslovanja.

Strategija za upravljanje rizicima je usklađena sa Zakonom o bankama i podzakonskom regulativom NBS (Odlukom o upravljanju rizicima banke i Odlukom o adekvatnosti kapitala banke).

2.2.2 Strategija i plan upravljanja kapitalom

Strategijom i planom upravljanja kapitalom Banke utvrđen je način održavanja nivoa i strukture internog kapitala potrebnog da podrži ostvarivanje dugoročnih ciljeva Banke. Strategija i plan upravljanja kapitalom Banke obuhvata aktivnosti pribavljanja, obračuna i praćenja potrebe za kapitalom Banke, zahteve po pitanju adekvatnosti i strukture kapitala, kao i mere za povećanje kapitala u slučaju nedostatka. Banka održava strukturu i nivo internog kapitala koji omogućava realizaciju poslovne strategije Banke, odnosno ostvarenje ciljeva definisanih Strategijom i poslovnom politikom Banke, kao i sve promene minimalnog iznosa kapitala propisanog Odlukom o adekvatnosti kapitala banke. Strategija upravljanja kapitalom se realizuje kroz Plan upravljanja kapitalom koji sadrži:

Strateške ciljeve i vremenski period za njihovo ostvarenje, uzimajući u obzir uticaj makroekonomskog okruženja i faze privrednog ciklusa;

Način organizacije procesa upravljanja internim kapitalom;

Postupak planiranja adekvatnog nivoa internog kapitala;

Način dostizanja i održavanja adekvatnog nivoa i strukture internog kapitala;

Politiku dividendi;

Plan poslovanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja koji mogu da utiču na iznos internog kapitala.

Banka u procesu planiranja kapitala redovno razmatra sledeće osnovne elemente:

Postojeće potrebe za kapitalom (internim i minimalnim regulatornim);

Planirano iskorišćenje kapitala;

Optimalni nivo kapitala imajući u vidu strategiju razvoja Banke i sklonost za preuzimanje rizika;



Strana: 8 od 31

Sredstva upravljanja kapitalom koja podrazumevaju interne i eksterne resurse koji se mogu iskoristiti za uvećanje kapitala (sposobnost za generisanje dobiti);

Ostala moguća sredstva obezbeđenja adekvatnosti kapitala (npr. planiranje dividendi, planiranje bilansnih pozicija, obim poslovnih aktivnosti i dr.).

U cilju održavanja poželjnog nivoa i strukture kapitala Banka je definisala sledeća ograničenja:

Osnovni kapital i dopunski kapital se koriste za pokriće kapitalnih zahteva za sve materijalno značajne rizike obračunate u skladu sa Metodologijom za internu procenu adekvatnosti kapitala;

Minimalni pokazatelj adekvatnosti kapitala na nivou od 12%, nakon obračuna svih značajnih rizika za koje se obračunava kapitalni zahtev;

Osnovni kapital Banke čini najmanje 50% ukupnog kapitala;

Ostala ograničenja ukoliko su propisana Odlukom o adekvatnosti kapitala banke. U cilju održavanja definisane strukture i nivoa internog kapitala, Banka vrši internu procenu adekvatnosti kapitala. Proces interne procene adekvatnosti kapitala je bliže definisan Metodologijom za internu procenu adekvatnosti kapitala. Potreban interni kapital se obračunava tromesečno, primenom Metodologije za internu procenu adekvatnosti kapitala. Primenom procedura za upravljanje rizicima, kao i ostalih akata Banke, vrši se obračun kapitalnih zahteva i utvrđuje iznos potrebnog internog kapitala za svaki pojedinačni rizik koji je Banka identifikovala kao materijalno značajan za potrebe procesa interne procene adekvatnosti kapitala. Banka je ciljni pokazatelj adekvatnosti kapitala obračunat kako u skladu sa regulatornim propisima, tako i pokazatelj ukupnog internog kapitala utvrdila na nivou najmanje 12%, s tim da se Metodologijom za internu procenu adekvatnosti kapitala bliže definišu postupci koje je potrebno preduzeti u cilju preventivnog delovanja i sprečavanja negativnih posledica na poslovanje Banke. U slučaju pada nivoa kapitala i pokazatelja ciljne adekvatnosti ispod utvrđenih limita, Banka nastoji da sprovede program u cilju povećanja kapitala i pokazatelja adekvatnosti na prihvatljiv nivo, u zavisnosti od nivoa potkapitalizovanosti, u skladu sa Zakonom o bankama.

2.2.3. Politike i procedure za upravljanje rizicima

Politikama za upravljanje rizicima konkretizuje se i precizira sprovodjenje Strategije za upravljanje rizicima. Politike za upravljanje rizicima definišu kako Banka identifikuje, upravlja, prati i kontroliše rizike vezano za njeno poslovanje i definiše izradu ostalih akata kojima se prate i kontrolišu ti rizici. Politikama su obuhvaćeni svi rizici evidentirani kroz rizični profil Banke. Banka je usvojila sledeće politike za upravljanje rizicima.

Politika za upravljanje kreditnim rizikom, uključujući rezidualni rizik, rizik smanjenja vrednosti potraživanja, rizik izmirenja/isporuke i rizik druge ugovorne strane,

Politika za upravljanje kamatnim rizikom,

Politika za upravljanje deviznim rizikom,

Politika za upravljanje ostalim tržišnim rizicima (cenovni i robni),

Politika za upravljanje rizikom likvidnosti,

Politika za upravljanje operativnim rizikom (koja uključuje pravni rizik),

Politika za upravljanje strateškim rizikom,

Politika za upravljanje rizikom ulaganja,

Politika za upravljanje rizikom koncentracije,

Politika za upravljanje rizikom zemlje,

Politika upravljanja rizikom uskladjenosti poslovanja (koja uključuje i reputacioni rizik).

Politike za upravljanje rizicima se revidiraju najmanje jednom godišnje, a po potrebi i češće ukoliko nastanu značajne promene u rizičnom profilu Banke. Banka je usvojila i sledeće procedure za upravljanje značajnim rizicima, putem kojih Banka uspostavlja efektivan proces upravljanja svim rizicima kojima je izložena u svom poslovanju:

Procedura za upravljanje kreditnim rizikom, uključujući rezidualni rizik, rizik smanjenja vrednosti potraživanja, rizik izmirenja/isporuke i rizik druge ugovorne strane,



Strana: 9 od 31

Procedura za upravljanje rizikom likvidnosti,

Procedura za upravljanje operativnim rizikom (uključuje i pravni),

Procedura za upravljanje deviznim rizikom,

Procedura za upravljanje kamatnim rizikom,

Procedura za upravljanje rizikom koncentracije,

Procedura za upravljanje rizikom ulaganja,

Procedura za upravljanje rizikom zemlje,

Procedura za upravljanje strateškim rizikom,

Procedura za definisanje uvođenja novog proizvoda i usluge,

Procedura za upravljanje rizikom poveravanja aktivnosti trećim licima.

Osnovni ciljevi politika za upravljanje rizicima su:

Uspostavljanje i unapredjenje internog sisitema upravljanja rizicima kojima je Banka izložena u svom poslovanju,

Minimiziranje i/ili eliminisanje uticaja faktora koji mogu dovesti do gubitka, odnosno ugroziti finansijski rezultat Banke,

Ostvarivanje očekivanih prihoda uz prihvatljiv nivo rizika kojima je Banka izložena u svom poslovanju,

Uskladjivanje sa medjunarodnim standardima poslovanja.

Upravljanje rizicima sprovodi se :

Formiranjem adekvatnog okruženja u Banci za upravljanje pojedinim rizicima kojima je izložena u svom poslovanju,

Kroz aktivnosti identifikovanja, merenja, ublažavanja, praćenja, kontrole i izveštavanja.

Pod formiranjem adekvatnog okruženja za upravljanje rizicima podrazumeva se da Banka ima: 1. Formalizovane postupke, mere, aktivnosti, instrumente i slično, za upravljanje rizicima kojima

je izložena (u smislu formalizovanog obaveštavanja i razmene informacija između lica i organa uključenih u proces upravljanja rizicima) te preduzimanja mera i aktivnosti u interesu minimiziranja i/ili eliminisanja uticaja faktora koji mogu ugroziti poslovanje Banke;

2. Dokumentovanu i ažurnu analitičku dokumentacionu osnovu za sagledavanje, analizu, praćenje i dr. rizika;

3. Definisane nadležnosti i odgovornosti za upravljanje rizicima; 4. Mere i aktivnosti za upravljanje rizicima u situacijama kada se probijaju definisani limiti,

odnosno u situacijama kada je poslovanje Banke u zoni visokog rizika. Aktivnosti identifikovanja, merenja, ublažavanja, praćenja, kontole i izveštavanja po pojedinim identifikovanim rizicima kojima je Banka izložena su svom poslovanju, definisane su u sledećim aktima Banke: Politika za upravljanje kreditnim rizikom, rezidualnim rizikom, rizikom smanjenja vrednosti potraţivanja, rizikom izmirenja/isporuke i rizikom druge ugovorne strane Politikom za upravljanje kreditnim rizikom uključujući i rezidualni rizik i rizik smanjenja vrednosti potraživanja, rizik izmirenja /isporuke i rizik druge ugovorne strane utvrdjuju se standardi za upravljanje navedenim rizicima, a sistem upravljanja ovim rizicima se odvija kroz identifikaciju, merenje, ublažavanje, procenu, kontrolu i izveštavanje. Banka identifikuje kreditni rizik saglasno Politici i Proceduri za upravljanje kreditnim rizikom, kojim se obezbedjuje:

Identifikacija postojećih izvora kreditnog rizika i izvora kreditnog rizika koji mogu nastati u budućem poslovanju;

Merenje kreditnog rizika, tačnom i blagovremenom procenom kreditnog rizika;

Praćenje kreditnog rizika analiziranjem stanja, promene i trendova izloženosti kreditnom riziku;

Kontrola kreditnog rizika njegovim održavanjem na nivou prihvatljivom za rizični profil Banke, njegovim smanjenjem i eliminisanjem;

Tehnike ublažavanja kreditnog rizika;

Izveštavanje (interno i eksterno) o upravljanju kreditnim rizikom.



Strana: 10 od 31

Banka identifikuje rezidualni rizik kroz detaljnu analizu tehnika ublažavanja kreditnog rizika, a pre svega kroz analizu podobnih instrumenata kreditne zaštite i efekata korišćenja ovih instrumenata na ublažavanju kreditnog rizika. Rezidualni rizik proističe iz neadekvatnosti dokumentacije koja se koristi pri uspostavljanju sredstava obezbedjenja koja se koriste kao instrumenti kreditne zaštite i faktora koji utiču na rizik likvidnosti (npr. nemogućnost realizacije/prodaje sredstava obezvedjenja koje je korišćeno kao instrument kreditne zaštite). Pri identifikaciji faktora koji mogu usloviti rezidualni rizik posebno se analiziraju:

Sredstva obezbedjenja koje Banka uzima kao kolaterale,

Davaoci garancije se kojima Banka posluje i njihove kreditne sposobnosti,

Druga ugovorna strana kod ugovora o derivatima i njihova kreditna sposobnost i sl.,

Kreditna sposobnost jemca.

Banka identifikuje rizik smanjenja vrednosti potraživanja detaljnom i sveobuhvatnom analizom poslovnih transakcija vezanih za otkup potraživanja, što pre svega uključuje analizu dokumentacije kojom je bio definisan poslovni odnos prethodnog poverioca prema dužniku u cilju identifikacije gotovinskih i/ili negotovinskih obaveza prethodnog poverioca prema dužniku, što uključuje identifikaciju postojanja sledećih situacija izmedju prethodnog poverioca i dužnika:

Mogućnost povraćaja robe;

Spor usled neadekvatnog kvaliteta robe;

Postojanje obaveza ili potencijalnih obaveza prethodnog poverioca prema dužniku;

Odobreni popusti ukoliko dužnik izmiri obavezu u odredjenom roku;

Drugi ugovorom predvidjeni popusti i slično.

Identifikacija rizika izmirenja/isporuke i rizika druge ugovorne strane se sprovodi identifikovanjem uzroka koji dovode do nastanka rizika izmirenja/isporuke druge ugovorne strane i podrazumeva identifikaciju tekuće izloženosti izmirenju/isporuke i riziku druge ugovorne strane, kao i izloženosti riziku izmirenja/isporuke i riziku druge ugovorne strane po osnovu uvodjenja novih proizvoda i aktivnosti. Banka vrši identifikaciju izloženosti riziku izmirenja/isporuke detaljnom i sveobuhvatnom analizom:

Likvidnosti svih finansijskih tržišta na kojima Banka posluje,

Poslova koji se vode u knjizi trgovanja,

Kretanja vrednosti ukupnog portfolia hartija od vrednosti koji se vodi u knjizi trgovanja,

Dugih i kratkih pozicija po dužničkim i vlasničkim hartijama od vrednosti za svaku valutu posebno, investicionim jedinicama u investicionim fondovima i drugim finansijskim instrumentima,

Koncentracije izloženosti u knjizi trgovanja,

Cene hartija od vrednosti portfolia u knjizi trgovanja,

Ostalih vrednosti stavki koje se vode u knjizi trgovanja,

Korelacije između tržišnih cena različitih finansijskih instrumenata kojima Banka trguje,

Korelacije između tržišnih i drugih rizika, a naročito kreditnog i operativnog rizika, kao i rizika likvidnosti,

Kretanja cena između momenta isplate i isporuke kod dužničkih i vlasničkih hartija od vrednosti kod kojih postoji neusklađenost između momenta isplate i isporuke,

Razlike između ugovorene i tekuće tržišne cene i slično.

Banka vrši identifikaciju izloženosti riziku druge ugovorne strane analizom poslovnih transakcija u cilju identifikacije eksternih faktora koji mogu usloviti gubitak za Banku zbog neizmirenja obaveza druge ugovorne strane u transakciji pre konačnog poravnanja novčanih tokova transakcije. Identifikacija rizika druge ugovorne strane podrazumeva:

Definisanje neophodne dokumentacije i informacija neophodnih za identifikaciju rizika druge ugovorne strane i identifikovanje faktora rizika,

Prikupljanje i proveru dokumentacije i informacija neophodnih za identifikaciju rizika druge ugovorne strane,

Analizu prikupljenih informacija o drugoj ugovornoj strani i identifikovanje faktora rizika kroz finansijsku analizu druge ugovorne strane (finansijsku analizu, analizu poslovnog plana, projekcije bilansa i tokova gotovine, analizu poslovnog okruženja i tržišta, kontrolu limita i sl.),



Strana: 11 od 31

identifikovanje faktora rizika druge ugovorne strane i procenu rizika druge ugovorene strane saglasno zakonskoj regulativi i internom sistemu kreditnog rejtinga.

Politika za upravljanje kamatnim rizikom Banka vrši identifikaciju izloženosti kamatnom riziku putem utvrđivanja neusklađenosti pozicija: ukupno za sve valute kojima Banka posluje i za sve značajne valute, gde se pod značajnim valutama (pored nacionalne valute - RSD) podrazumevaju one valute čija dinarska protivvrednost prelazi 5% kapitala Banke. Identifikacija kamatnog rizika obuhvata:

Analizu stanja i promena bilansne aktive i pasive, što podrazumeva utvrđivanje kamatno osetljive aktive i pasive, razvrstanih prema periodu ponovnog formiranja kamatnih stopa, odnosno utvrđivanje iznosa dispariteta (tzv. otvorene kamatne pozicije) na dan posmatranja;

Analizu vanbilansnih stavki u cilju identifikacije promena na ovim pozicijama, koje nastaju kao uzrok promena kamatnih stopa na tržištu;

Analizu promena kamatnih stopa za svaku značajnu valutu u kojoj Banka posluje u cilju kontinuiranog praćenja i prilagođavanja poslovanja uslovima promena tržišnih kamatnih stopa.

Merenje, odnosno procena kamatnog rizika se sprovodi primenom kvantitativnih i kvalitativnih tehnika. Merenje kamatnog rizika podrazmeva sledeće tehnike:

Analiza dispariteta (GAP analiza),

Stres test i

Potencijalno povećanje/smanjenje kapitala kao i potencijalno povećanje/smanjenje aktive.

Merenje kamatnog rizika se vrši na osnovu GAP izveštaja ili izveštaja o neusklađenosti pozicija aktive i pasive koje su izložene promenama kamatnih stopa na tržištu i drugih analiza. GAP predstavlja razliku između kamatno osetljive aktive i kamatno osetljive pasive. Rizik kamatne stope meri se veličinom i trajanjem GAP-a. Banka prati izloženost Banke kamatnom riziku u cilju održavanja kamatnog rizika u okviru regulatornih i interno definisanih limita. Na osnovu izveštaja, kao i praćenja tržišnih kretanja i tendencija u promeni kamatnih stopa, prati se uticaj promene kamatnih stopa na neto prihode od kamate i izrađuje scenario za slučaj većih poremećaja na tržištu. Praćenje kamatnog rizika obuhvata i projekciju rizika u cilju umanjenja buduće izloženosti Banke kamatnom riziku, što omogućava definisanje i preduzimanje preventivnih mera za umanjenje buduće izloženosti kamatnom riziku. Kontrola procesa upravljanja kamatnim rizikom ostvaruje se kao permanentan proces i odnosi se i na identifikaciju i kontinuiranu procenu efekata poslovnih odluka nadležnih organa Banke, a sprovode je organizacioni delovi Banke nadležni za kontrolu sprovođenja (definisano u Politici i Proceduri za kamatni rizik). Politika za upravljanje deviznim rizikom Deviznom riziku su izložene sve pozicije aktive i pasive u devizama, kao i potraživanja i obaveze indeksirane stranom valutom. Identifikacija deviznog rizika se sprovodi identifikovanjem uzroka koji dovode do nastanka deviznog rizika i podrazumeva identifikaciju tekuće izloženosti deviznom riziku, kao i izloženosti deviznom riziku po osnovu uvođenja novih proizvoda ili aktivnosti, na pozicijama koje se vode u bankarskoj knjizi i knjizi trgovanja. Banka vrši identifikaciju izloženosti deviznom riziku utvrđivanjem otvorenih deviznih pozicija Banke u pojedinim valutama, kao i ukupno za sve valute sa kojima Banka posluje. Merenje deviznog rizika obuhvata dnevno merenje i ograničavanje otvorenih pozicija po valutama (ukupno i pojedinačno) u odnosu na važeću regulativu i usvojene limite, kao i merenje potencijalne veličine mogućih gubitaka, u slučaju značajnije promene kursa. Merenje deviznog rizika podrazumeva primenu sledećih tehnika:

GAP analiza,

Stres test i

Simulacija promena aktive i pasive Banke.



Strana: 12 od 31

Banka redovno prati i kontroliše devizni rizik kako bi ga održala u okviru interno utvrđenih limita i u zakonom propisanom nivou. Praćenje nivoa deviznog rizika zavisi od stepena valutne usklađenosti aktive i pasive Banke čime se kontroliše i eliminiše mogući negativan uticaj promene deviznih kurseva na stabilnost finansijske pozicije Banke. U cilju obezbeđenja efikasnog i efektivnog sistema praćenja i kontrole deviznog rizika, Banka je uspostavila sistem limita deviznog rizika. Visina limita deviznog rizika utvrđena je na bazi odnosa između aktive i pasive, tako da odnos ukupne neto otvorene devizne pozicije (uključujući i apsolutnu vrednost neto otvorene pozicije u zlatu) na kraju svakog radnog dana i kapitala Banke ne bude veći od regulatorno propisanog limita. U zavisnosti od konstatovanih uzroka i determinanti poremećaja deviznog rizika Banka može da preduzme neke od sledećih mera i aktivnosti (pojedinačno i/ili kumulativno): kupovina, odnosno prodaja deviza, plansko puštanje plasmana sa valutnom klauzulom, plansko uzimanje depozita sa valutnom klauzulom, predlaganje mera na duži rok, a u cilju svodjenja i održavanja deviznog rizika u okviru bezbednosne zone i druge mere. Politika za upravljanje ostalim trţišnim rizicima Tržišni rizici obuhvataju cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti, cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti i robni rizik. Banka vrši identifikaciju izloženosti ostalim tržišnim rizicima detaljnom i sveobuhvatnom analizom:

Likvidnosti svih finansijskih tržišta na kojima Banka posluje,

Poslova koji se vode u knjizi trgovanja,

Kretanja vrednosti ukupnog portfolia hartija od vrednosti koji se vodi u knjizi trgovanja,

Dugih i kratkih pozicija po dužničkim i vlasničkim hartijama od vrednosti za svaku valutu posebno, investicionim jedinicama u investicionim fondovima i drugim finansijskim instrumentima,

Koncentracije izloženosti u knjizi trgovanja,

Cena hartija od vrednosti portfolia u knjizi trgovanja,

Ostalih vrednosti stavki koje se vode u knjizi trgovanja,

Korelacije između tržišnih cena različitih finansijskih instrumenata kojima Banka trguje,

Korelacije između tržišnih i drugih rizika, a naročito kreditnog i operativnog rizika, kao i rizika likvidnosti.

. Osnovne tehnike za ublažavanje rizika podrazmevaju preuzimanje, smanjenje, diversifikaciju, prenos i izbegavanje rizika, a u cilju minimiziranja gubitaka koji proističu iz pozicija knjige trgovanja. U zavisnosti od konstatovanih uzroka i determinanti rasta gubitaka, preduzimaju se sledeće mere i aktivnosti za ublažavanje tržišnih rizika (pojedinačno i/ili kumulativno): utvrđivanje i praćenje limita, prodaja hartija od vrednosti i njihova konverzija u dinare; dokupljivanje hartija od vrednosti na tržištu u cilju smanjenja prosečne cene, ugovaranje spot i forvard transakcija sa unapred definisanim rokovima i fiksnom cenom; korišćenje instrumenata kreditne zaštite; unapređenje mehanizama naplate neizmirenih obaveza i druge mere koje bi dale isti ili sličan efekat. Politika za upravljanje rizikom likvidnosti

Identifikacija rizika likvidnosti sprovodi se identifikovanjem uzroka koji dovode do nastanka rizika likvidnosti i podrazumeva identifikaciju tekuće i buduće izloženosti riziku likvidnosti, kao i izloženosti riziku likvidnosti po osnovu novih poslovnih aktivnosti. Identifikacija tekuće izloženosti riziku likvidnosti podrazumeva analizu stanja i promena bilansne aktive, pasive i vanbilansnih stavki i to:

Analizu depozita i ostalih izvora po rokovima dospeća,

Analizu stabilnosti depozita bez definisanih rokova dospeća,

Analizu kretanja različitih vrsta depozita,

Razmatranje strukture i visine izvora neophodnih za finansiranje aktive,

Utvrđivanje potencijalnih odliva likvidnih sredstava po osnovu aktiviranja garancija, akreditiva i ostalih vanbilansnih stavki.



Strana: 13 od 31

Banka razmatra:

Bilansnu i vanbilansnu izloženost riziku likvidnosti, kroz identifikaciju usklađenosti između priliva i odliva novčanih tokova,

Izloženost riziku likvidnosti pojedinih oblika aktive, kroz procenu mogućnosti konverzije pojedinih oblika aktive u likvidna sredstva, odnosno pretvaranje pojedinih oblika aktive u gotovinu bez većih gubitaka.

Banka identifikuje, prati i procenjuje rizik likvidnosti po značajnim valutama u kojima posluje i to zbirno po svim valutama i pojedinačno po značajnim valutama. Banka prati indikatore ranog upozorenja koji blagovremeno ukazuju na moguće probleme sa likvidnošću i to:

Kretanje rasta aktive,

Kretanje koncentracije u okviru aktive, odnosno pasive,

Pogoršanje kvaliteta aktive,

Pogoršanje tokova gotovine,

Pogoršanje ročne strukture (smanjenje prosečnog perioda dospeća obaveza),

Učestale slučajeve kritično niskih pokazatelja likvidnosti,

Povećano povlačenje depozita, teškoće u pribavljanju dugoročnih depozita i drugo.

Merenje, odnosno procena rizika likvidnosti se sprovodi primenom kvantitativnih i kvalitativnih tehnika. Merenje izloženosti riziku likivdnosti podrazmeva sledeće tehnike:

GAP analizu i

Racio analizu. Merenje rizika likvidnosti se vrši na osnovu GAP analize koja podrazumeva merenje razlike između sredstava i obaveza Banke u određenom periodu vremena, kao i na osnovu racio pokazatelja utvrđenim kako od strane regulatornog tela, tako i od strane Banke. U cilju obezbeđenja efikasnog i efektivnog sistema praćenja i kontrole rizika likvidnosti, Banka je uspostavila sistem limita rizika likvidnosti. U cilju održavanja minimuma dnevne i mesečne likvidnosti Banka se pridržava kriterijuma propisanih od strane Narodne banke Srbije, tako da dnevni i mesečni pokazatelji likvidnosti ne budu manji od regulatorno propisanih limita. Sprovođenjem mera za ublažavanje rizika likvidnosti, rizik se održava na prihvatljivom nivou za procenjeni rizični profil Banke. Banka je donela i Plan poslovanja u slučaju nastupanja nepredviđenih događaja – kriza likvidnosti.

Politika za upravljanje operativnim rizikom Identifikacija operativnih rizika se vrši pomoću dve metode:

Prepoznavanjem događaja koji su ili mogu biti izvor/uzrok operativnog rizika,

Procenom mogućih faktora rizika/gubitka koji se mogu desiti u budućnosti. Sprovođenjem mera za ublažavanje operativnog rizika, rizik se održava na prihvatljivom nivou za procenjeni rizični profil Banke. U zavisnosti od konstatovanih uzroka i determinanti poremećaja operativnog rizika mogu se preduzeti sledeće mere i aktivnosti (pojedinačno i/ili kumulativno):

Poboljšanje aplikativnih rešenja,

Pojačavanje kontrole procesa rada,

Pojačavanje mera fizičko tehničkog obezbeđenja i sigurnosti informacionog sistema ,

Preventivne mere za sprečavanje prevarnih radnji i sl.

Merenje operativnog rizika bazira se na adekvatnim podacima na osnovu kojih se vrše kvantitativne i kvalitativne analize i procene budućih događaja koji predstavljaju operativni rizik i koje mogu dovesti do gubitaka. Merenje operativnog rizika podrazumeva primenu neke od tehnika:

Formiranje evidencije (baze) događaja koji dovode do gubitka i



Strana: 14 od 31

Procena rizika kroz samoprocenjivanje. Baza podataka o operativnim rizicima, kao osnovni instrument, sadrži podatke neophodne za evidentiranje i praćenje operativnog rizika u Banci, i predstavlja osnov za statističku analizu, na osnovu čijih rezultata se preduzimaju preventivne mere na smanjenju gubitaka u budućnosti. Samoprocenjivanje podrazumeva procenu izloženosti rizicima od strane organizacionih delova i nivoa kontrole vezanih za ove rizike, merenjem mogućeg finansijskog uticaja i učestalosti događaja koji mogu prouzrokovati gubitke. Rezultat procesa samoprocenjivanja je identifikacija nedostataka u sistemu internih kontrola i preduzimanje adekvatnih mera u cilju prevazilaženja identifikovanih nedostataka. Banka u upravljanje operativnim rizicima uključuje i pravni rizik. Radi obezbeđenja kontinuiteta poslovanja, Upravni odbor Banke je usvojio Plan kontinuiteta poslovanja (Business Continuity Plan) i Plan poslovanja u slučaju nastanka nepredvidjenih događaja (Disaster Recovery Plan). Politika za upravjanje strateškim rizikom Identifikacija strateškog rizika se sprovodi kroz proces strateškog planiranja i podrazumeva identifikaciju uzroka koji dovode do nastanka strateškog rizika i mogu uticati na ostvarenje gubitaka za Banku. Banka identifikuje postojeći strateški rizik i strateški rizik kojem može biti izložena uvođenjem novih poslovnih proizvoda ili aktivnosti. Sprovođenjem mera za ublažavanje strateškog rizika, rizik se održava na prihvatljivom nivou za procenjeni rizični profil Banke. Osnovne tehnike kontrole rizika su izbegavanje i smanjivanje rizika, odnosno minimiziranje gubitaka koji mogu nastati usled nepostojanja ili neadekvatne primene poslovnih politika i strategija. Politika za upravlajnje rizikom ulaganja Identifikovanje rizika ulaganja u osnovna sredstva i druga pravna lica u nefinansijskom sektoru obuhvata identifikovanje svih faktora koji mogu uticati da ulaganja u osnovna sredstva i ulaganja u druga pravna lica prouzrokuju negativne efekte na finansijski rezultat i kapital Banke. Politika za upravljanje rizikom koncentracije Banka identifikuje postojeći rizik koncentracije i rizik koncentracije kojem Banka može biti izložena uvođenjem novih poslovnih proizvoda ili aktivnosti. Banka identifikuje rizik koncentracije pri svakoj promeni visine izloženosti i pri svakoj promeni kapitala. Identifikovanje rizika koncentracije obuhvata identifikovanje svih faktora koji mogu uticati na finansijski rezultat i kapital Banke. Identifikacija rizika koncentracije podrazumeva:

Pribavljanje neophodne dokumentacije i informacija neophodnih za identifikaciju rizika koncentracije i identifikovanje faktora rizika,

Provera dokumentacije i informacija neophodnih za identifikaciju rizika koncentracije,

Analizu prikupljenih informacija i nivoa pojedinačnih izloženosti i identifikovanje faktora rizika kroz finansijsku analizu lica (finansijsku analizu, analizu poslovnog plana, projekcije bilansa i tokova gotovine, analizu poslovnog okruženja i tržišta, kontrolu limita i sl.), identifikovanje faktora rizika koncentracije i procenu rizika koncentracije, saglasno zakonskoj regulativi i internom sistemu kreditnog rejtinga,

Kontrolu limita od strane nadležnih organizacionih delova Banke pre odobrenja pojedinačnog plasmana od strane nadležnih organa Banke,

Analizu izloženosti pojedinih segmenata po osnovu bilansnih i vanbilansnih plasmana u cilju identifikacije kritičnih segmenata sa stanovišta izloženosti riziku koncentracije.

Merenje, odnosno procena rizika koncentracije se vrši na nivou pojedinačnog plasmana i na nivou portfolia. Merenje rizika koncentracije se vrši u odnosu na interno postavljene limite, kao i u odnosu na limite postavljene od strane Narodne banke Srbije, odnosno putem obračuna ukupne bilansne i vanbilansne izloženosti jednog pravnog lica, odnosno grupe povezanih lica, odnosno definisanih segmenata portfolia u odnosu na kapital i/ili u odnosu na ukupnu bilansnu i vanbilansnu izloženost Banke i/ili u odnosu na izloženosti prema delu portfolia Banke.



Strana: 15 od 31

Politika za upravljanje rizikom zemlje

Banka identifikuje postojeći rizik zemlje i rizik zemlje kojem Banka može biti izložena uvođenjem novih proizvoda ili aktivnosti. Banka rizik zemlje identifikuje pri svakoj promeni visine plasmana licima sa sedištem van teritorije Republike Srbije, kao i pri svakoj promeni kapitala i to na nivou pojedinačnog plasmana kao i na nivou porfolia. Politika za upravljanje rizikom usklaĎenosti poslovanja Politikom za upravljanje rizikom usklađenosti poslovanja utvrđuju se osnovni standardi za upravljanje ovim rizikom kojim su obuhvaćeni rizik od sankcija regulatornog tela, rizik od finansijskih gubitaka i reputacioni rizik. Banka identifikuje postojeći rizik usklađenosti poslovanja i rizik usklađenosti poslovanja kojem Banka može biti izložena uvođenjem novih poslovnih proizvoda i usluga uključujući i nove aktivnosti u vezi s procesima i sistemima Banke. Banka vrši nadzor nad usklađenošću aktivnosti poverenih trećim licima s propisima, dobrim poslovnim običajima i poslovnom etikom Banke. Identifikacija rizika usklađenosti poslovanja obavlja se putem lociranja na postojeće, već nastale i potencijalne rizike koji mogu nastati primenom novih zakona ili propisa ili izmenom postojećih, uvođenjem novih proizvoda i usluga, uvođenjem nove poslovne prakse i drugim slučajevima. Nakon ridentifikacije rizika usklađenosti poslovanja, vrši se njegovo merenje, odnosno ocena, čija je svrha njegovo rangiranje, kao i utvrđivanje verovatnoće nastanka gubitka i potrebe za dodatnim angažovanjem zaposlenih u cilju njegovog eliminisanja. Sprovođenjem mera za ublažavanje rizika usklađenosti poslovanja, rizik se održava na prihvatljivom nivou za procenjeni rizični profil Banke. Osnovne tehnike ublažavanja rizika su izbegavanje i smanjivanje rizika, odnosno minimiziranje izrečenih sankcija od strane regulatornog tela, finansijskih gubitaka i ugrožavanja reputacije Banke koji mogu nastati usled pogoršanja izloženosti Banke riziku usklađenosti poslovanja.

2.2.4 Način organizovanja procesa upravljanja rizicima

Uspostavljen sistem upravljanja rizicima u Banci podrazumeva raspodelu dužnosti i odgovornosti organa upravljanja na taj način da predloge politika za upravljanje svim materijalno značajnim rizicima u Banci analizira i usvaja Odbor za praćenje poslovanja, analizira i nadzire njihovu primenu, Upravni odbor ih utvrđuje, a za njihovo sprovođenje zadužen je Izvršni odbor Banke. Organi upravljanja Banke su odgovorni za formiranje i obezbeđenje preduslova za adekvatno funkcionisanje sistema i postupaka upravljanja rizicima. Posebnu ulogu u sistemu upravljanja rizicima imaju sledeći organi i organizacioni delovi Banke:

Upravni odbor,

Izvršni odbor,

Odbor za praćenje poslovanja,

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom,

Kreditni odbor,

Organizacioni delovi u funkciji upravljanja rizicima (Direkcija za kreditnu analizu, Direkcija za upravljanje kreditnim portfolijom, Direkcija za tržišne, operativne i ostale rizike, Direkcija za upravljanje rizičnim plasmanima, Direkcija za naplatu potraživanja i monitoring),

Direkcija za unutrašnju reviziju,

Direkcija za kontrolu uskladjenosti poslovanja. Organizacioni delovi u funkciji upravljanja rizicima su zaduženi za operativno sprovodjenje politika i procedura za upravljanje rizicima i izveštavanje organa i rukovodstva Banke. Direkcija za unutrašnju reviziju u ostvarivanju svoje funkcije je dužna da obavlja aktivnosti kojima se obezbedjuje da se rizici kojima je Banka izložena u svom poslovanju na odgovarajući način identifikuju i kontrolišu, odnosno da organi Banke budu blagovremeno informisani o uočenim nepravilnostima.



Strana: 16 od 31

Direkcija za kontrolu uskladjenosti poslovanja, kontrolom uskladjenosti poslovanja i procenom gavnih rizika te (ne) uskladjenosti, predlaže planove upravljanja rizicima kojima je Banka izložena u svom poslovanju

2.2.5 Obuhvatnost i vrste izveštavanja o rizicima

Organizacioni delovi Banke u funkciji upravljanja rizicima kontinuirano prate indikatore i pokazatelje pojedinih kategorija rizika i njihovu usklađenost sa propisima, odnosno propisanim limitima, potencijalni uticaj očekivanih promena na visinu izloženosti Banke rizicima, o čemu redovno izveštavaju organe Banke. Banka vrši eksterno i interno izveštavanje u skladu sa Odlukom o izveštavanju o adekvanosti kapitala banke, Odlukom o izveštavanju banaka kao i u skladu sa aktima Banke (procedurama za upravljanje rizicima i ostalim aktima).

3 PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITAL

Ukupan kapital Banke čini zbir osnovnog i dopunskog kapitala umanjenog za odbitne stavke kapitala. Osnovni kapital Banke sa stanjem na dan 31.12 2011. godine čine: akcijski kapital po osnovu običnih i prioritetnih nekumulativnih akcija, nerasporedjena dobit iz ranijih godina i rezerve iz dobiti, kao i gubici iz prethodnih i tekuće godine i nematerijalna ulaganja kao odbitne stavke osnovnog kapitala. Dopunski kapital čine revalorizacione rezerve koje se odnose na osnovna sredstva, hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, nematerijalna ulaganja i investicione nekretnine i osim njih Banka na dan 31.12.2011 godine nema drugih elemenata dopunskog kapitala. U dopunski kapital se prema Odluci o adekvatnosti kapitala banke uključuje 90% revalorizacionih rezervi. Odbitne stavke od ukupnog kapitala čini iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vabilansnim stavkama banke. Iznos osnovnog kapitala i dopunskog kapitala sa pregledom pojedinih elemenata kapitala i odbitnih stavki na dan 31.12.2011. godine prikazan je u narednoj tabeli: (U 000 RSD)

Naziv pozicije kapitala Iznos

Elementi koji se uključuju u osnovni kapital 9.110.334

Nominalna vrednost uplaćenih običnih i prioritetnih akcija 7.653.168

Rezerve iz dobiti 1.454.444

Nerasporedjena dobit iz ranijih godina 2.722

Elementi koji umanjuju osnovni kapital (2.880.976)

Gubici iz prethodnih godina (2.157.710)

Gubici iz tekuće godine (581.681)

Nematerijalna ulaganja (141.585)

Elementi koji se uključuju u dopunski kapital 445.984

Deo revalorizacionih rezervi - 90% 445.984

Odbitne stavke od kapitala (5.028.722)

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke: - Od čega umanjenje osnovnog kapitala - Od čega umanjenje dopunskog kapitala

(5.028.722) (4.528.738) (445.984)

Ukupan osnovni kapital 1.646.620

Ukupan dopunski kapital 0

Ukupan osnovni kapital predstavlja iznos kapitala banke na osnovu kojeg se izračunavaju svi regulatorni kapitalni zahtevi u skladi sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke na dan 31.12.2011. godine.



Strana: 17 od 31

4 PODACI I INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA ADEKVATNOST KAPITALA I PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTIKAPITALA

4.1. Adekvatnost kapitala –regulatorni kapitalni zahtevi

Banka u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, izračunava kapitalne zahteve za sledeće rizike:

Kreditni rizik,

Devizni rizik,

Ostale tržišne rizike i

Operativni rizik.

Kapitalne zahteve za kreditni rizik, devizni rizik i ostale tržišne rizike Banka izračunava primenom standardizovanog pristupa, a kapitalni zahtev za operativni rizik primenom pristupa osnovnog indikatora. Kapitalni zahtev za kreditni rizik izračunava se množenjem ukupne aktive ponderisane kreditnim rizikom, utvrdjene u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, sa 12%. Kapitalni zahtev za devizni rizik utvrdjuje se množenjem zbira ukupne neto otvorene devizne pozicije i apsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu sa 12%. Kapitalni zahtev za ostale tržišne rizike (na dan 31.12.2011 godine, cenovni rizik) - Banka je pozicije iz knjige trgovanja uključila u obračun kapitalnog zahteva za kreditni rizik, u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke. Kapitalni zahtev za operativni rizik primenom pristupa osnovnog indikatora izračunava se množenjem iznosa trogodišnjeg proseka indikatora izloženosti stopom kapitalnog zahteva od 15%. Trogodišnji prosek indikatora izloženosti predstavlja aritmetičku sredinu vrednosti tog indikatora iz prethodne tri godine. Pregled strukture kapitalnih zahteva po vrstama rizika, u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke na dan 31.12.2011. godine, dat je u sledećoj tabeli:

(u 000 RSD)

Kapitalni zahtevi za kreditni rizik po klasama izloţenosti 2.557.702

Izloženost prema državama i centalnim bankama 0

Izloženost prema teritorijalnoj autonomiji i jedinicama lokalne samouprave 1.591

Izloženost prema bankama 7.848

Izloženost prema privrednim društvima 1.976.520

Izloženost prema fizičkim licima 137.053

Izloženost prema ostalim izloženostima 434.689

Kapitalni zahtev za trţišne rizike 71.961

Kapitalni zahtev za devizni rizik 71.961

Kapitalni zahtev za operativni rizik 345.559

UKUPAN IZNOS KAPITALNIH ZAHTEVA 2.975.222

RECIPROČNA VREDNOST UKUPNIH KAPITALNIH ZAHTEVA 24.793.516

Pokazatelj adekvatnosti kapitala izračunava se kao odnos izmedju kapitala i rizične aktive banke odnosno recipročne vrednosti ukupnih kapitalnih zahteva. Banka je na dan 31.12.2011 godine ostvarila pokazatelj adekvatnosti kapitala od 6,64%, što je ispod propisanog najnižeg nivoa od 12%. Sa ovakvim pokazateljem adekvatnosti kapitala Banka je prema članu 2. Zakona o bankama znatno potkapitalizovana banka. Kao znatno potkapitalizovana banka, Banka je preduzela sve neophodne mere i aktivnosti prevazilaženja problema potkapitalizovanosti, i



Strana: 18 od 31

već je sa 31.03.2012. godine ostvarila pokazatelj adekvatnosti kapitla od 12,35%, što je iznad zakonskog minimuma.

4.2. Interna procena adekvatnosti kapitala

Banka je implementirala proces utvrdjivanja i osiguranja odgovarajućeg nivoa internog kapitala, uzimajući u obzir rizični profil, sisitem upravljanja rizicima i tehnike kojima se koristi za ublažavanje rizika. Proces je detaljno definisan u posebnim internom aktu, Metodologiji za internu procenu adekvatnosti kapitala Banke. U skladu sa Strategijom i planom upravljanja kapitalom, Banka je identifikovala sledeće materijalno značajne rizike za koje vrši obračun kapitalnih zahteva u procesu interne procene adekvatnosti kapitala:

Kreditni rizik,

Devizni rizik,

Ostale tržišne rizike (cenovni),

Operativni rizik.

Za ostale rizike Banka ne utvrdjuje potreban interni kapital ali je internim aktima, politikama i procedurama, definisala njihovo praćenje, kontrolu, ublažavanje i izveštavanje. Minimalne kapitalne zahteve za materijalno značajne rizike Banka utvrdjuje u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, pri čemu se obračun minimalnog kapitalnog zahteva za kreditni i tržišne rizike vrši primenom standardizovanog pristupa, a obračun minimalnog kapitalnog zahteva za operativn rizik primenom pristupa osnovnog indikatora. Potreban interni kapital predstavlja nivo kapitala koji je neophodan za pokriće kapitalnih zahteva po osnovu svih rizika koje je Banka identifikovala kao materijalno značajne za potrebe procesa interne procene adekvatnosti kapitala.

4.2.1.Kapitalni zahtev za kreditni rizik

Kapitalni zahtev za kreditni rizik Banka izračunava množenjem ukupne aktive ponderisane kreditnim rizikom stopom adekvatnosti kapitala propisanom od strane Narodne banke Srbije od 12%. Ukupna aktiva ponderisana kreditnim rizikom predstavlja zbir aktive ponderisane kreditnim rizikom obračunate korišćenjem standardizovanog pristupa i aktive ponderisane kreditnim rizikom za rizik izmirenja/isporuke. Aktiva ponderisana kreditnim rizikom predstavlja zbir vrednosti pozicija bilansne aktive i vabilansnih stavki pomnoženih odgovarajućim ponderima kreditnog rizika propisanih Odlukom o adekvatnosti kapitala banke. Banka za ublažavanje kreditnog rizika koristi podobne instrumente kreditne zaštite. Vrednost pozicija bilansne aktive, radi obračuna aktive ponderisane kreditnim rizikom jednaka je iznosu bruto knjigovodstvene vrednosti tih pozicija umanjene za ispravku vrednosti i potrebnu rezervu za procenjene gubitke. Vrednost vabilansnih stavki, radi obračuna aktive ponderisane kreditnim rizikom, jednaka je iznosu bruto knjigovodstvene vrednosti tih stavki umanjenih za rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi i za potrebnu rezervu za procenjene gubitke, koja je pomnožena odgovarajućim faktorima konverzije u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke. Ponder kreditnog rizika za svaku pojedinačnu poziciju bilansne aktive i vanbilansih stavki odredjuje se na osnovu:

Klase izloženosti i

Nivoa njenog kreditnog kvaliteta. Banka u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke i Strategijom i planom za upravljanje kapitalom primenjuje standardizovani pristup i sve izloženosti iz bankarske knjige i izloženosti iz knjige trgovanja za koje izračunava kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane rasporedjuje u 14 klasa izloženosti: 1. Izloženosti prema državama i centalnim bankama, 2. Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave, 3. Izloženosti prema javnim administrativnim telima, 4. Izloženosti prema medjunarodnim razvojnim bankama, 5. Izloženosti prema medjunarodnim organizacijama, 6. Izloženosti prema bankama,



Strana: 19 od 31

7. Izloženosti prema privrednim društvima, 8. Izloženosti prema fizičkim licima, 9. Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima, 10. Dospela nenaplaćena potraživanja, 11. Visoko rizične izloženosti, 12. Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica, 13. Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove, 14. Ostale izloženosti. Banka ne razvrstava u klase izloženosti one izloženosti koje su u obračun kapitala uključene kao odbitne stavke od osnovnog kapitala, dopunskog kapitala ili kapitala banke. Banka i ostale izloženosti iz knjige trgovanja rasporedjuje u jednu od četrnaest prethodno navedenih klasa izloženosti ako su ispunjeni sledeći uslovi:

Vrednost pozicija iz knjige trgovanja ne prelazi 5% ukupnih poslova banke duže od tri radna dana u kalendarskom mesecu

Vrednost pozicija iz knjige trgovanja ne prelazi 1,5 milijardi duže od tri radna dana u kalendarskom mesecu

Vrednost pozicija iz knjige trgovanja ni u jednom momentu ne prelazi 6% vrednsoti ukupnih poslova banke

Vrednost pozicija iz knjige trgovanja ni u jednom momentu ne prelazi iznos od 2 milijarde dinara

Na dan 31.12.2011 godine navedeni uslovi su bili ispunjeni.

4.2.2.Kapitalni zahtev za devizni rizik

Za potrebe interne procene adekvatnosti kapitala Banka kapitalni zahtev za devizni rizik utvrdjuje množenjem zbira ukupne neto otvorene devizne pozicije Banke i apsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu sa 12%.

4.2.3.Kapitalni zahtev za ostale trţišne rizike

Za potrebe interne procene adekvatnosti kapitala, od ostalih tržišnih rizika Banka obračunava kapitalni zahtev za cenovni rizik. Na dan 31.12.2011 godine Banka je kapitalni zahtev za cenovni rizik uključila u kapitalni zahtev za kreditni rizik s obzirom da su pozicije iz knjige trgovanja ispunjavale propisane uslove za to.

4.2.4.Kapitalni zahtev za operativni rizik

Kapitalni zahtev za operativni rizik Banka izračunava primenom pristupa osnovnog indikatora. Kapitalni zahtev za operativni rizik jednak je iznosu trogodišnjeg proseka indikatora izloženosti (kao aritmetička sredina) pomnoženog stopom kapitalnog zahteva od 15%.

4.2.5 OdreĎivanje ukupnog internog kapitala

Ukupan iznos potrebnog internog kapitala izračunava se uzimajući u obzir, pored potrebnog internog kapitala za pokriće kapitalnih zahteva po osnovu svih rizika koje je Banka identifikovala kao materijalno značajne i rezultate stres testova. Banka je ciljni pokazatelj ukupnog internog kapitala banke utvrdila na nivou najmanje 12%. Banka periodično a najmanje jednom godišnje, vrši stres testiranje za sve značajnije rizike i za interni kapital na način kako je do definisano procedurama za upravljanje pojedinačnim rizicima. Nivo internog kapitala dobijen kao rezultat procesa interne procene adekvatnosti kapitala, poredi se sa regulatornim kapitalom, obračunatog u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke. Utvrdjene razlike se analiziraju i dokumentuju. Na dan 31.12.2011. godine nivo internog kapitala Banke bio je jednak regulatornom kapitalu s obzirom da Banka nije radila stres testove .



Strana: 20 od 31

5 PODACI I INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KREDITNI RIZIK

Sistem upravljanja kreditnim rizikom obuhvata sve mere i pravila određene važećim zakonskim propisima i internim aktima kao i usklađivanje sa smernicama i najboljim praksama Basel II standarda. Odobravanjem kredita Banka je izložena kreditnom riziku koji predstavlja rizik da pojedina potraživanja Banke neće biti potpuno naplaćena pod uslovima pod kojima su prvobitno odobrena, odnosno nemogućnost i/ili nespremnost dužnika da svoje obaveze izmiri o roku dospeća u skladu sa odredbama ugovora. Pod dužnikom se smatra svako pravno ili fizičko lice koje ima bilansnu i/ili vanbilansnu izloženost prema Banci, dok se jednim dužnikom smatraju sva povezana lica u smislu člana 2. Zakona o bankama. U cilju održavanja izloženosti kreditnom riziku na prihvatljivom nivou, Banka svojim aktima, politikama i procedurama, obezbeđuje adekvatan sistem upravljanja kreditnim rizikom. Imajući u vidu činjenicu da je adekvatan sistem upravljanja kreditnim rizikom važan elemenat u obezbeđivanju stabilnosti Banke i profitabilnosti njenog poslovanja, napravljena je disperzija u nivoima odlučivanja prilikom plasiranja sredstava Banke. Ova disperzija je obezbeđena utvrđivanjem limita do kojih pojedini organi mogu da odlučuju.

Banka identifikuje kreditni rizik na nivou pojedinačnog plasmana i na nivou portfolia. Banka kreditni rizik na nivou pojedinačnog plasmana identifikuje, meri i procenjuje na osnovu kreditne sposobnosti dužnika, na osnovu njegove urednosti u izvršavanju obaveza prema Banci i na osnovu kvaliteta instrumenata obezbeđenja naplate potraživanja Banke. Procena kreditne sposobnosti dužnika podrazumeva kvalitativnu i kvantitativnu analizu dužnika. Kvantitativna analiza se bavi ocenom finansijskog položaja dužnika na bazi finansijskih izveštaja i drugih kvantitativnih pokazatelja, dok kvalitativna analiza predstavlja analizu nefinansijskih informacija vezanih za dužnika. Polazna osnova izveštaja o riziku kreditnog portfolia su ukupno odobreni plasmani i promene u visini i strukturi plasmana, kao i promene u vanbilansnoj aktivi, ukupan kvalitet i stepen izloženosti portfolia kreditnom riziku. Banka koristi kreditne rejtinge AKI koje dodeljivanje rejtinga obavljaju u skladu sa metodologijom OECD-a. Banka trenutno ne koristi kreditne rejtinge AEKR, imajući u vidu da nijedna rejting agencija nije dobila dozvolu Narodne banke Srbije za izdavanje rejtinga. AKI rejtinzi se koriste za izloženosti prema državama i centralnim bankama, kao i prema bankama ukoliko se radi o stranim licima. Postupak pridruživanja kreditnog rejtinga određenom licu vrši se automatski, kroz odgovarajuću aplikaciju, na osnovu čega se lica raspoređuju u odgovarajući kreditni kvalitet, a u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke.

5.1 Merenje kreditnog rizika

Merenje kreditnog rizika na nivou portfolia Banke vrši se putem dva pristupa:

Putem obračuna ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, a u skladu sa internim modelom za merenje kreditnog rizika, koji je bliže uređen Metodologijom za procenu obezvređenja bilansne aktive i verovatnog gubitka po vanbilansnim stavkama Razvojne banke Vojvodine A.D. Novi Sad, a koji se zasniva na primeni MRS 39 i MRS 37;

Putem obračuna posebne rezerve za procenjene gubitke i u skladu sa regulativom propisanom Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, koji je bliže definisan Procedurom za upravljanje kreditnim portfoliom.

Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja bilansne aktive i verovatnog gubitka po vanbilansnim stavkama su:

Postojanje kašnjenja u servisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata i naknada, uočene neusklađenosti u prilivima i odlivima gotovine dužnika, pogoršanje finansijske pozicije dužnika i saglasno tome kreditnog rejtinga, kao i nepoštovanje odredbi i uslova definisanih ugovorom. Banka



Strana: 21 od 31

vrši procenu obezvređenja bilansne aktive i verovatnog gubitka po vanbilansnim stavkama na dva nivoa:

Pojedinačnom (individualna procena),

Grupnom.

Banka vrši pojedinačnu procenu obezvređenja bilansne aktive i verovatnog gubitka po vanbilansnim stavkama za svaki pojedinačno značajan kredit i plasman ukoliko je u statusu neizmirivanja obaveza, odnosno ukoliko postoje objektivni dokazi o obezvređenju plasmana. Ukoliko Banka proceni da postoje objektivni dokazi o obezvređenju plasmana, nivo obezvređenja plasmana se utvrđuje na osnovu projekcije očekivanih novčanih tokova koji će biti naplaćeni po osnovu ugovora sa dužnikom, uzimajući u obzir procenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti dužnika, vrednosti kolaterala, vremenskih rokova potrebnih za realizaciju kolaterala, kooperativnosti poslovodstva dužnika i drugo. Projektovani novčani tokovi se diskontuju ugovorenom kamatnom stopom i svode na sadašnju vrednost. Iznos ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama se utvrđuje kao razlika između nominalne knjigovodstvene vrednosti potraživanja i sadašnje vrednosti budućih novčanih tokova. Ovako obračunata ispravka vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama se knjigovodstveno obuhvata na teret rashoda Banke. Individualna procena obezvređenja plasmana i verovatnog gubitka po vanbilansnim stavkama se vrši najmanje kvartalno. Ukoliko Banka dođe u posed nekih novih informacija koje mogu bitno uticati na promenu kreditne sposobnosti dužnika, vrednost kolaterala i saglasno tome izvesnost ispunjavanja obaveza dužnika prema Banci, vrši se vanredna procena obezvređenja bilansne aktive i verovatnog gubitka po vanbilansnim stavkama, odnosno utvrđivanje potrebnog iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama.

Banka grupno vrši procenu obezvređenja bilansne aktive i verovatnog gubitka po vanbilansnim stavkama koje nisu pojedinačno značajne kao i pojedinačno značajne plasmane za koje Banka individualnom procenom utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o proceni obezvređenja bilansne aktive i verovatnog gubitka po vanbilansnim stavkama. Grupna procena se vrši najmanje kvartalno i obuhvata one procene obezvređenja bilansne aktive i verovatnog gubitka po vanbilansnim stavkama koja su sadržane u kreditnom portfoliu Banke i pored toga što ne postoje objektivni dokazi o proceni obezvređenja bilansne aktive i verovatnog gubitka po vanbilansnim stavkama. Polazna osnova za formiranje ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama na grupnoj osnovi je urednost dužnika u izmirivanju obaveza prema Banci, odnosno kategorizacija potraživanja u skladu sa Procedurom za upravljanje kreditnim rizikom Banke.

Banka vrši obračun posebne rezerve za procenjene gubitke u skladu sa propisima Narodne banke Srbije odnosno interno definisanom Procedurom za upravljanje kreditnim rizikom zasnovanoj na Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilnasnih stavki banke.

Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke obračunava se kao zbir utvrđenih pozitivnih razlika između posebne rezerve za procenjene gubitke obračunate u skladu sa važećim propisima Narodne banke Srbije i ispravki vrednosti bilanse aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama procenjenih u skladu sa unutrašnjim aktom Banke.

5.2 Dospela nenaplaćena potraţivanja

Dospelim nenaplaćenim potraživanjem Banka smatra:

Situaciju kada dužnik kasni u izmirenju svojih obaveza, više od 90 dana od dana dospeća predmetne obaveze u bilo kom materijalno značajnom iznosu (u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala), pri čemu se docnja u izmirenju obaveza računa u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke,

Evidenciju postojanja problematične finansijske situacije koja može (najverovatnije će) rezultirati u nemogućnosti izmirenja obaveze prema Banci iako to još nije slučaj, ne uzimajući u obzir mogućnost naplate po osnovu aktiviranja sredstava obezbeđenja,

Otvoren proces stečaja, likvidacije ili neke vrste finansijskog restruktuiranja dužnika,

Prodaju potraživanja.



Strana: 22 od 31

5.3 Ukupan iznos izloženosti Banke kreditnom riziku (koncentracija kreditnog rizika, ispravke vrednosti)

5.3.1 Pregled ukupne izloţenosti po sektorima

( u 000 RSD )

( u 000 RSD )

5.3.2 Pregled kredita i plasmana prema načinu procene (grupna i pojedinačna procena)

( u 000 RSD )

A B V G D

1. Sektor f inansija i osiguranja 46,164 11 724 1 7,126 54,026

2. Sektor javnih preduzeća 50,677 76,691 139,962 35,555 80,250 383,135

3. Sektor privrednih društva 10,775,151 2,031,138 1,033,799 4,344,288 6,545,265 24,729,641

4. Sektor preduzetnika 128,857 11,030 3,672 54,549 116,553 314,661

5. Javni sektor 17,609 9,137 0 0 3 26,749

6. Sektor stanovništva 929,050 43,057 19,953 13,022 63,768 1,068,850

7. Sektor stranih lica 46,429 0 0 2 5 46,436

8.Privatna domaćinstva sa zaposlenim licima i

registrovani poljoprivredni proizvođači 137,706 5,315 171 0 65,179 208,371

9. Sektor drugih komitenata 1,786,533 635 441 29,532 1,895,277 3,712,418

13,918,176 2,177,014 1,198,722 4,476,949 8,773,426 30,544,287Ukupno

Sektor Redni

broj

Klasifikovana bilansna aktiva

(bruto knjigovodstvena vrednost) Ukupno

A B V G D

1. Sektor f inansija i osiguranja 214,454 0 67,057 0 0 281,511

2. Sektor javnih preduzeća 2,500 19,500 0 0 0 22,000

3. Sektor privrednih društva 5,527,224 2,532,737 1,423,323 1,601,862 974,652 12,059,798

4. Sektor preduzetnika 57,954 4,733 0 1,000 0 63,687

5. Javni sektor 16,097 0 0 0 0 16,097

6. Sektor stanovništva 135,533 3,333 806 384 19,913 159,969

7. Sektor stranih lica 0 0 0 0 0 0

8.Privatna domaćinstva sa zaposlenim licima i

registrovani poljoprivredni proizvođači 12,832 0 0 0 0 12,832

9. Sektor drugih komitenata 330,548 2,438 815 253,078 2,434 589,313

6,297,142 2,562,741 1,492,001 1,856,324 996,999 13,205,207Ukupno

Sektor Redni

broj

Klasifikovane vanbilansne stavke

(bruto knjigovodstvena vrednost) Ukupno

OpisDati krediti i

depoziti

Ostali

plasmani

Kamate i

naknade

HoV po fer

v rednosti kroz

bilans uspeha

u dinarima

HoV

raspoloţiv e za

prodaju

HoV koje se

drţe do

dospeća

Udeli

( učešća )

Pravna lica A "Nizak rizik" 6,284,912 1,590,918 1,294,071 0 0 0 0

Pravna lica kategorija B,V "Prihvatlj iv rizik" 1,685,565 301,629 140,266 0 0 0 0

Pravna lica kategorija G,D "Povećani visok rizik" 4,494,590 1,029,153 1,416,467 0 0 0 0

Fizička lica kašnjenje od 0-90 dana 250,566 0 875 0 0 0 0

Fizička lica kašnjenje preko 90 dana 58,527 0 2,274 0 0 0 0

Bruto knj igov odstv ena v rednost 12,774,160 2,921,700 2,853,953 0 0 0 0

Ispravka vrednosti 4,881,050 65,494 858,973 0 0 0 0

Knjigovodstvena vrednost 7,893,110 2,856,206 1,994,980 0 0 0 0

Pravna lica A "Nizak rizik" 2,900,471 64,435 273,311 982,252 30,356 391,081 0

Pravna lica kategorija B,V "Prihvatlj iv rizik" 2,191,409 26,139 32,838 0 0 125,534 0

Pravna lica kategorija G,D "Povećani visok rizik" 3,512,944 632,776 330,650 0 33,852 57,164 0


Fizička lica kašnjenje preko 90 dana 72,030 1,275 4,668 0 0 0 0

Bruto knj igov odstv ena v rednost 9,429,012 724,625 642,443 982,252 64,208 573,779 0

Ispravka vrednosti 342,744 302,113 139,075 0 33,852 59,106 0

Knjigovodstvena vrednost 9,086,268 422,512 503,368 982,252 30,356 514,673 0

Bruto knj igov odstv ena v rednost 22,203,172 3,646,325 3,496,396 982,252 64,208 573,779 0

Isprav ka v rednosti 5,223,794 367,607 998,048 0 33,852 59,106 0

Knj igov odstv ena v rednost 16,979,378 3,278,718 2,498,348 982,252 30,356 514,673 0

POJEDINAČNA PROCENA

GRUPNA PROCENA

UKUPNO



Strana: 23 od 31

5.3.3 Pregled kredita i plasmana sa aspekta obezvreĎenja

( u 000 RSD )

5.3.4 Pregled ukupne izloţenosti prema geografskoj podeli

( u 000 RSD )

( u 000 RSD )

OipsDati krediti i

depoziti

Ostali

plasmani

Kamate i

naknade

HoV po fer

v rednosti kroz

bilans uspeha

u dinarima

HoV

raspoloţiv e za

prodaju

HoV koje se

drţe do

dospeća

Udeli

( učešća )

Pravna lica A "Nizak rizik" 1,063,068 0 194,441 0 0 0 0

Pravna lica kategorija B,V "Prihvatljiv rizik" 985,747 0 49,401 0 0 0 0

Pravna lica kategorija G,D "Povećani visok rizik" 7,044,657 0 1,252,927 0 0 57,164 0

Fizička lica kašnjenje od 0-90 dana 200,625 0 1,483 0 0 0 0

Fizička lica kašnjenje preko 90 dana 129,814 0 6,325 0 0 0 0

Bruto knjigovodstvena vrednost 9,423,911 0 1,504,577 0 0 57,164 0

Od 0 do 30 dana 17,088 0 56 0 0 0 0

Od 30 do 60 dana 506 0 2 0 0 0 0

Od 60 do 90 dana 20 0 0 0 0 0 0

Od 90 do 180 dana 427,804 0 36,067 0 0 0 0

Preko 180 dana 5,859,951 0 918,903 0 0 23,000 0

Bruto knjigovodstvena vrednost 6,305,369 0 955,028 0 0 23,000 0

Pravna lica A "Nizak rizik" 1,052,933 0 197,965 982,252 0 0 0

Pravna lica kategorija B,V "Prihvatljiv rizik" 88,819 529,299 53,542 0 548 493,615 0

Pravna lica kategorija G,D "Povećani visok rizik" 1,237,772 0 391,582 0 0 0 0


Fizička lica kašnjenje preko 90 dana 316 0 48 0 0 0 0

Bruto knjigovodstvena vrednost 2,381,464 529,299 643,141 982,252 548 493,615 0

Bruto knjigovodstvena vrednost 4,092,428 3,117,026 393,650 0 63,660 0 0

Bruto knjigovodstvena vrednost 22,203,172 3,646,325 3,496,396 982,252 64,208 573,779 0

Ispravka vrednosti 5,223,795 367,608 998,048 0 33,852 59,106 0

Knjigovodstvena vrednost 16,979,377 3,278,717 2,498,348 982,252 30,356 514,673 0

UKUPNO

DOSPELI OBEZVREĐENI PLASMANI

DOSPELI NEOBEZVREĐENI PLASMANI

NEDOSPELI NEOBEZVREĐENI PLASMANI

NEDOSPELI OBEZVREĐENI PLASMANI

Priv reda

Ukupna bilansna

aktiva koja se

klasifikuje

Ukupna vanbilansna

aktiva koja se

klasifikuje

Ukupno bilansna i

vanbilansna aktiva

koja se klasifikuje

Vojvodina 20,726,508 8,927,243 29,653,751

Beograd 5,376,455 2,825,430 8,201,885

Ostala Srbija 3,157,691 1,075,466 4,233,158

Ostalo 210,677 0 210,677

Ukupno 29,260,654 12,828,140 42,299,471

Stanovništvo

Ukupna bilansna

aktiva koja se

klasifikuje

Ukupna vanbilansna

aktiva koj ase

klasifikuje

Ukupno bilansna i

vanbilansna aktiva

koja se klasifikuje

Vojvodina 962,210 140,488 1,102,698

Beograd 51,412 11,799 63,210

Ostala Srbija 263,600 20,514 284,115

Ukupno 1,277,222 172,801 1,450,023



Strana: 24 od 31

5.4 Promene na ispravkama vrednosti i rezervisanjima

5.4.1 Promene na ispravkama vrednosti bilansne aktive

( u 000 RSD )

5.4.2 Promene na rezervisanjima za gubitke po vanbilansnim stavkama

( u 000 RSD )

Banka je sklopila Sporazum sa Vladom RS i Vladom APV o emitovanju obveznica Republike Srbije u iznosu od RSD 5.000.000 hiljada, odnosno obveznica Autonomne Pokrajine Vojvodine u iznosu od RSD 4.003.547 hiljada i njihovom prenosu na Banku uz istovremeno preuzimanje potraživanja koja čine lošu aktivu Banke u uznosu od RSD 4.997.773 hiljada, odnosno RSD 4.002.036 hiljada. Banka nije formirala ispravku vrednosti i rezervisanja za potencijlano obezvređenje plasmana, kao ni rezervu za procenjene gubitke po osnovu ovih potraživanja na dan 31.12.2011. godine.

5.5 Tehnike ublaţavanja kreditnog rizika

Na osnovu procenjenog kreditnog rizika svakog klijenta Banka određuje i ugovara iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja. Uslovi obezbeđenja plasmana opredeljeni su analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnosti plasmana kao i samim iznosom plasmana. Banka po svakom plasmanu pribavlja najmanje dva obavezna instrumenta obezbeđenja za pravna lica, a najmanje jedan obavezan instrument obezbeđenja za fizička lica. Sprovođenjem mera za ublažavanje kreditnog rizika, rizik se održava na prihvatljivom nivou za procenjeni rizični profil Banke uz:

Definisanje limita izloženosti (zakonski i interno definisani),

Diversifikaciju portfolija kroz smanjenje koncentracije portfolija u pojedinim segmentima (delatnost, geografsko područje, vrsta plasmana i slično),

Obezbeđenje adekvatnih instrumenata obezbeđenja,

Smanjenje izloženosti putem naplate potraživanja, a naročito dospelih potraživanja, kao i

Povećanje kapitala. Za obezbeđenje i naplatu svojih potraživanja, Banka pribavlja sledeće instrumente:

1. Sopstvenu menicu, sa ovlašćenjem za popunjavanje u tekstu koji predloži Banka, 2. Avaliranu menicu, 3. Ovlašćenja za realizaciju naloga za naplatu, u zavisnosti od roka dospeća kredita, 4. Polaganje depozita,

Opis

Potraţivanaj za

kamatu i naknadu i

ostala potraţivanja

Dati krediti i

depoziti

Hartije od

verdnostiOstali plasmani

Ostala

potraţivanjaUkupno

Stanje 1. januara 2011. godine 858,690 4,842,528 138,618 691,154 6,079 6,537,069

Povećanje 214,275 2,899,928 5,593 221,446 938 3,342,180

Smanjenje ( 74,109 ) ( 2,447,565 ) ( 51,253 ) ( 44,207 ) ( 349 ) 2,617,483

Otpis ( 1,724 ) ( 453 ) 0 ( 6 ) 0 2,183

Kursne liste 916 -70643 0 4,997 0 64,730

Stanje na dan 31. decembar 2011. 1,073,881 5,223,795 144,211 917,597 7,017 7,194,853

Opis

Promene na

rezervisanjima za

gubitke po

vanbilansnoj aktivi

Stanje 1. januara 2011. godine 1,152,725

Povećanje 72,690

Smanjenje ( 692,254 )

Stanje na dan 31. decembar 2011. 1,225,415



Strana: 25 od 31

5. Zalogu hartija od vrednosti, 6. Jemstvo kreditno sposobnog jemca sa ovlašćenjem za realizaciju naloga za naplatu i

menicama sa ovlašćenjima za njihovo popunjavanje ili zaloga na pokretnim ili nepokretnim stvarima ili hartijama od vrednosti, u vlasništvu jemca,

7. Jemstvo kreditno sposobnog žiranta – fizičkog lica sa overenom administrativnom zabranom i menicom, kao i meničnim ovlašćenjem,

8. Garanciju druge banke odnosno finansijske institucije, 9. Uspostavljanje založnog prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima na osnovu dokaza o

vlasništvu klijenta ili trećeg lica i proceni vrednosti istih od strane ovlašćenog procenitelja, 10. Ustupanje potraživanja (cesiju), 11. Osiguranje potraživanja, 12. Kompenzaciju, 13. Asignaciju, 14. Osiguranje založenih pokretnih ili nepokretnih stvari sa vinkulacijom polise osiguranja u korist

Banke, kod osiguravajuće kuće prihvatljive za Banku kao poverioca, 15. Druge oblike obezbeđenja i naplate potraživanja.

Sredstva obezbeđenja potraživanja Banke, prema njihovom kvalitetu, mogu biti prvoklasna i adekvatna sredstva obezbeđenja, u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke i Odlukom o adekvatnosti kapitala banke. Način i uslovi ugovaranja instrumenata obezbeđenja, kao i kriterijumi utvrđivanja adekvatnog nivoa obezbeđenja potraživanja, bliže su definisani Odlukom o instrumentima obezbeđenja naplate potraživanja. Primenjena tehnika ublaţavanja kreditnog rizika

(u 000 RSD)

Raspored po klasama izloţenosti pre primene tehnika ublaţavanja i izloţenost nakom primene tehnika ublaţavanja korigovan za faktor konverzije po vanbilansnim stavkama

Iznos izloženosti

pokriven finasijakim

kolateralom

Iznos izloženosti

pokriven ostalim

priznatim vrstama

materijalne kreditne

zaštite

Iznos izloženosti

pokriven

garancijama/jemstvi

ma

Iznos izloženosti

pokriven ostalim

priznatim vrstama

nematerijalne

kreditne zaštite

Izloženost prema državama i centralnim

bankama0 0 0 0

Izloženost prema Bankama 0 0 0 0

Izloženost prema jedinicama teritorijalne

autonomije i lokalne samouprave0 0 0 0

Izloženost prema privrednim društvima 625,410 5,723 142,507 0

Izloženost prema fizičkim licima 30,568 0 0 0

Ostale izloženosti 0 0 0 0

Ukupno 655,978 5,723 142,507 0

Klasa izloţenosti

Materijalna kreditna zaštita Nematerijalna kreditna zaštita

( u 000 RSD ) ( u 000 RSD )

Ponder rizika

( % )

Izloženost pre primene

tehnike ublažavanja

Izloženost nakon primene

tehnike ublažavanja i nakon

primene faktora konverzije

za vanbilansne stavke

Ponder rizika

( % )







0 15,741,873 14,527,482 0 0 0

10 0 0 10 0 0

20 0 0 20 0 0

35 0 0 35 0 0

50 0 0 50 28,349 26,518

75 0 0 75 0 0

100 0 0 100 0 0

150 0 0 150 0 0

Ukupno 15,741,873 14,527,482 Ukupno 28,349 26,518

Izloţenost prema jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne

samouprave Izloţenost prema drţavama i centralnim bankama



Strana: 26 od 31

*NAPOMENA: izloženost predstavlja iznos nakon umanjenja za ispravke vrednosti bilansne aktive I rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama

5.6 Raspodela izloženosti po kategorijama klasifikacije, obračunatoj ispravci vrednosti bilansne aktive i rezervisanja po vanbilansnim stavkama, i obračunatoj potrebnoj rezervi

( u 000 RSD )

( u 000 RSD )

( u 000 RSD ) ( u 000 RSD )

Ponder rizika

( % )







Ponder rizika

( % )







0 0 0 0 2,913,610 3,317,752

10 0 0 10 0 0

20 639,079 37,260 20 0 272,137

35 0 0 35 0 0

50 36,973 112,684 50 0 0

75 0 0 75 0 0

100 1,610 1,610 100 3,773,589 3,567,978

150 0 0 150 0 0

Ukupno 677,662 151,554 Ukupno 6,687,199 7,157,867

Ostale izloţenosti Izloţenost prema bankama

( u 000 RSD ) ( u 000 RSD )

Ponder rizika

( % )







Ponder rizika

( % )







0 0 0 0 0 0

10 0 0 10 0 0

20 0 0 20 0 0

35 137,152 110,112 35 48,727 48,727

50 0 0 50 0 0

75 0 0 75 1,830,898 1,309,870

100 18,362,286 14,230,036 100 184,480 130,592

150 3,349,754 1,468,287 150 55,763 8,041

Ukupno 21,849,192 15,808,435 Ukupno 2,119,868 1,497,230

Izloţenost prema fizičkim licima Izloţenost prema provrednim drušrvima

( u 000 RSD )

Ponder rizika

( % )







0 18,655,483 17,845,234

10 0 0

20 639,079 309,397

35 185,879 158,838

50 65,322 139,203

75 1,830,898 1,309,870

100 22,321,965 17,930,213

150 3,405,517 1,476,328

Ukupno 47,104,143 39,169,083

Ukupna izloţenostprema svim klasama izloţenosti

А B V G D

Bilansna aktiva koja se klasif ikuje 13,918,176 2,177,014 1,198,722 4,476,949 8,773,426 30,544,287

Obračunata rezerva za procenjene gubitke 0 43,540 179,809 1,343,085 8,773,424 10,339,858

Ispravka vrednosti bilansne aktive 245,401 70,283 109,475 1,875,198 4,894,496 7,194,853

Potrebna rezerva za procenjene gubitke 0 16,872 69,675 520,441 3,399,673 4,006,661

Kategorija klasifikacijeUkupnoOpis

А B V G D

Vanbilansna aktiva koja se klasif ikuje 6,297,142 2,562,741 1,492,001 1,856,324 996,999 13,205,207

Obračunata rezerva za procenjene gubitke 0 37,161 180,682 451,519 908,969 1,578,331

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama 45,893 21,994 36,286 234,739 194,249 533,161

Potrebna rezerva za procenjene gubitke 0 15,985 94,777 170,038 741,261 1,022,061

OpisKategorija klasifikacije

Ukupno



Strana: 27 od 31

6 PODACI I INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA TRŢIŠNI RIZIK

Banka za potrebe obračuna kapitala za pokriće izloženosti tržišnim rizcima primenjuje standardizovani pristup.

6.1 Devizni rizik

Banka kapitalni zahtev za devizni rizik računa množenjem zbira ukupne neto otvorene devizne pozicije Banke i apsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu sa 12%. Pod deviznom imovinom i deviznim obavezama, podrazumevaju se, pored imovine i obaveza iskazanih u stranoj valuti, i imovina i obaveze iskazani u dinarima i indeksirani deviznom klauzulom, pri čemu se pod deviznom klauzulom podrazumeva odredba u ugovoru kojom se ugovoreni iznos u dinarima vezuje za vrednost neke druge valute. Dinarska protivvrednost imovine i obaveza iskazanih u stranoj valuti utvrđuje se prema zvaničnom srednjem kursu dinara na dan obračuna devizne pozicije Banke. Dinarska vrednost imovine i obaveza u zaltu utvrđuje se prema poslednjoj ceni fine unce zalata utvrđenoj na Londonskoj berzi. Banka može u neto otvorenu deviznu poziciju u određenoj valuti, odnosno neto otvorenu poziciju u zlatu uključiti i buduće neto prihode/rashode koji još nisu knjigovodstveno evidentirani, ali su u potpunosti zaštićeni valutnim forvard ugovorima ili sličnim ugovorima, pod uslovom da takav tretman dosledno primenjuje u skladu sa MSFI / MRS. Banka ima neto dugu poziciju u određenoj valuti ili zlatu kada je zbir iznosa svih elemenata iz prethodnog člana u toj valuti ili zlatu pozitivan, a kada je taj zbir negativan, Banka ima neto kratku poziciju u toj valuti ili zlatu. Ukupna duga devizna pozicija Banke predstavlja zbir svih njenih neto dugih deviznih pozicija u pojedinim valutama. Ukupna kratka devizna pozicija Banke predstavlja zbir svih njenih neto kratkih pozicija u pojedinim valutama. Ukupna neto otvorena devizna pozicija Banke predstavlja apsolutnu vrednost ukupne duge, odnosno ukupne kratke devizne pozicije Banke, zavisno od toga koja je apsolutna vrednost veća. Kapitalni zahtev za devizni rizik po pozicijama

6.2 Ostali tržišni rizici

Za potrebe interne procene adekvatnosti kapitala, od ostalih tržišnih rizika, Banka će obračunavati kapitalni zahtev za cenovni rizik ako su ispunjeni sledeći uslovi:

Vrednost pozicija iz knjige trgovana ne prelazi 5% ukupnih poslova Banke duže od tri radna dana u kalendarskom mesecu;

Vrednost pozicija iz knjige trgovanja ne prelazi 1,5 milijardi dinara duže od tri radna dana u kalendarskom mesecu;

Vrednost pozicija iz knjige trgovanja ni u jednom momentu ne prelazi 6% vrednosti ukupnih poslova Banke;

Vrednost pozicija iz knjige trgovanja ni u jednom momentu ne prelazi iznos od 2 milijarde dinara.

(u 000 RSD)

Duga devizna pozicija 60,474

Kratka devizna pozicija 599,682

Neto otvorena devizna pozicija 599,682

Pozicija u zlatu 0

Kapitalni zahtev za devizni rizik 71,961

Naziv pozicije Ukupno



Strana: 28 od 31

Banka identifikuje sve bilansne i vanbilansne stavke i rasporedjuje ih u knjigu trgovanja, odnosno bankarsku knjigu, vodeći računa o njihovim karekteristikama i nameni zbog koje su pribavljene. Banka u knjigu trgovanja raspoređuje sve pozicije u finansijskim instrumentima i robi koje se drže sa namerom trgovanja ili radi zaštite od rizika po osnovu pozicija u drugim finansijskim instrumentima iz te knjige, a za koje ne postoje ograničenja da se njima trguje ni ograničenja da se zaštite od rizika. Bilansne i vanbilansne pozicije koje nisu raspoređene u knjigu trgovanja Banka rasporedjuje u bankarsku knjigu. Knjiga trgovanja sadrži pozicije u finansijskim instrumentima i robi koje Banka drži sa namerom: da ih u kratkom roku nakon sticanja proda i/ili da u kratkom roku ostvari dobit na osnovu stvarne ili očekivane razlike između njihove nabavne i prodajne cene i/ili da u kratkom roku ostvari dobit na osnovu drugih promena cena ili kamatnih stopa. U knjigu trgovanja mogu biti uključene sledeće pozicije: sopstvene pozicije banke (proprietary positions); pozicije proizašle iz transakcija na zahtev klijenata banke (client servicing) i pozicije iz poslova kreiranja tržišta (market making), kad Banka obavlja poslove market mejkera. Finansijski instrumenti koji se uključuju u knjigu trgovanja su: akcije i druga vlasnička ulaganja; dužničke hartije od vrednosti; jedinice institucija kolektivnog investiranja; instrumenti tržišta novca; fjučersi, forvardi, svopovi, opcije i druge izloženosti koje nastaju po osnovu trgovanja derivatima; izloženost po osnovu repo ugovora i ugovora o davanju u zajam hartija hartija od vrednosti drugoj ugovornoj strani; izloženost po osnovu reverse repo ugovora i ugovora o uzimanju u zajam hartija od vrednosti od druge ugovorne strane. Pozicije koje proizilaze iz transakcija po osnovu repo i reverse repo transakcija, kao i transakcija davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe, Banka može uključiti u knjigu trgovanja radi izračunavanja kapitalnog zahteva za tržišni rizik ako su oba dela transakcije u obliku gotovine ili hartija od vrednosti. Banka nema pozcije koje podležu obračunu kapitala za pokriće robnog rizika.

7 PODACI I INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA OPERATIVNI RIZIK

Banka za potrebe obračuna kapitala za pokriće izloženosti operativnom riziku primenjuje pristup osnovnog indikatora. Kapitalni zahtev za operativni rizik jednak je iznosu trogodišnjeg proseka indikatora izloženosti pomnoženog stopom kapitalnog zahteva od 15%. Trogodišnji prosek indikatora izloženosti predstavlja aritmetičku sredinu vrednosti tog indikatora za prethodne tri godine. Ako je bilo koju od prethodne tri godine indikator izloženosti bio negativan ili jednak nuli, taj iznos se ne uključuje u izračuvanje trogodišnjeg proseka, već se ovaj prosek izračunava kao odnos zbira pozitivnih vrednosti indikatora izloženosti i broja godina u kojima su ostvarene te vrednosti. Indikator izloženosti izračunava se kao zbir neto prihoda od kamata i neto nekamatnih prihoda po osnovu sledećih elemenata:

Prihodi i rashodi od kamata,

Prihodi i rashodi od dividendi i učešća,

Prihodi i rashodi od naknada i provizija,

Dobici i gubici po osnovu prodaje hartija od vrednost,

Prihodi i rashodi od promene vrednosti imovina i obaveza,

Prihodi i rashodi od kursnih razlika,

Ostali prihodi iz redovnog poslovanja. U izračunavanje indikatora izloženosti ne uključuju se:

Rashodi indirektnih otpisa plasmana po osnovu bilansnih pozicija,

Rashodi rezervisanja za vanbilansne pozicije,

Ostali prihodi i rashodi iz redovnog poslovanja,

Realizovani dobici / gubici po osnovu finansijske imovine koja nije namenjena trgovanju,



Strana: 29 od 31

Ostalih prihoda koji ne potiču iz redovnog poslovanja banke. Troškovi nastali po osnovu poveravanja poslova trećim licima koja nisu povezana s Bankom, smatraju se ostalim rashodima iz redovnog poslovanja. Banke neće u izračunavanje indikatora izloženosti uključivati troškove nastale po osnovu poveravanja poslova trećim licima, ako su propisi kojima se uređuje poslovanje tih lica i nadzor nad tim poslovanjem usklađeni s propisima Evropske unije. Obračun kapitalnog zahteva za operativni rizik

8 PODACI I INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAMATNI RIZIK

Rizik od promene kamatnih stopa je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene kamatnih stopa po pozicijama aktive i pasive na koje se obračunava kamata. Banka vrši analizu uticaja promene kamatnih stopa na finansijski rezultat i kapital banke kroz sagledavanje izloženosti Banke kamatnom riziku u odnosu na pozicije u bankarskoj knjizi. Banka upravlja rizikom kamatne stope primarno sagledavajući nivo (ukupne) kamatne marže (kao procentualnu razliku između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa), te (sekundarno) nivo (ukupnog) neto kamatnog prihoda (kao nominalnu razliku između prihoda i rashoda od kamata). Ukoliko Banka ima saznanja (ili na osnovu dugogodišnjeg iskustva) o prevremenim otplatama kredita, kao i smeru kretanju neoročenih depozita vrši usmeravanje novčanih tokova i proračune neto kamatnih prihoda.

Merenje kamatnog rizika vrši se utvrđivanjem otvorenih pozicija (GAP-a) i to ukupno i pojedinačno prema rokovima dospeća prema sledećim intervalima:

Do 1 meseca,

Od 1 do 3 meseca,

Od 3 do 6 meseci,

Od 6 meseci do 1 godine,

Od 1 do 2 godine i

Preko 2 godine. Utvrđivanje dispariteta vrši se u cilju merenja kamatnog rizika. Merenjem se takođe utvrđuju i potencijalne veličine gubitka po osnovu kamata i verovatnoća njegovog pojavljivanja u zavisnosti od procenjenih budućih kretanja kamatnih stopa na tržištu. Disparitet može biti pozitivan, negativan ili neutralan. Ročna struktura aktive i pasive nam omogućava da kamatonosne i nekamatonosne pozicije podelimo po rokovima dospeća, što nam daje mogućnost promene kamatnih stopa, ukoliko se ukaže potreba sa tim. Razlike (GAP) kod kamatonosne aktive i pasive se prikazuju po vremenskim intervalima i kumulativno (kumulativni GAP).

(u 000 RSD)

2008 2009 2010 Prosek Kapitalni zahtev

Iznos indikatora izloženosti 2,226,062 1,844,295 2,840,813 2,303,723 345,559



Strana: 30 od 31

Sledeća tabela prikazuje Repricing Gap izveštaj, odnosno izloženost Banke po preostaloj ročnosti pozicija aktive i pasive osetljivih na promene kamatnih stopa na dan 31.12.2011. godine:

Na dan 31.12.2011. godine kamatonosna pasiva je veća od kamatonosne aktive. Po periodima dospeća u periodu od 31 do 365 dana, kamatonosna pasiva je veća od kamatonosne aktive (KP>KA), dok u periodu do 30 dana i preko 365 dana kamatonosna aktiva je veća od kamatonosne pasive (KA>KP). U slučaju kada je GAP pozitivan onda je kamatonosna aktiva (KA) veća od kamatonosne pasive (KP) i tada je aktiva osetljivija na promenu kamatnih stopa, odnosno na pad aktivnih kamatnih stopa. To implicira da će neto kamatni prihod banke pasti kao rezultat pada kamatnih stopa. U slučaju kada GAP negativan onda je kamatonosna aktiva (KA) manja od kamatonosne pasive (KP), u datom vremenskom intervalu i tada je pasiva osetljivija na promenu kamatnih stopa, odnosno na rast kamatnih stopa. Porast kamatnih stopa će u tom slučaju prouzrokovati pad neto kamatnog prihoda. Banka vrši analizu promena kamatnih stopa kako aktivnih tako i pasivnih za 2% uz primenu procenjenog modifikovanog trajanja, primenjenih na razliku (GAP) između aktive i pasive. Analiza promene kamatnih stopa za 200 baznih poena

(u 000 RSD)

POZICIJA 0-30 dana 31-90 dana 91-365

dana

Preko 365

dana

Kamato-

nosno

Nekamato-

nosno

Ukupno

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivaltenti 1,281,580 1,281,580 1,633,057 2,914,637

Opozivi krediti i depoziti 300,000 300,000 3,962,960 4,262,960

Potraživanja po osnovu kamata, naknada,

prodaje, promene fer vrednosti derivata i

druga potraživanja 2,517,824 2,517,824 0 2,517,824

Dati krediti i depoziti 8,516,062 732,336 3,131,585 4,599,394 16,979,377 0 16,979,377

Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 1,318,474 148,836 8,800 1,476,110 51,172 1,527,282

Ostali plasmani 2,772,941 2,772,941 2,772,941

Ostala sredstva 0 1,160,865 1,160,865

0 0

UKUPNA AKTIVA 16,706,881 881,172 3,140,385 4,599,394 25,327,832 6,808,054 32,135,886

PASIVA

Transakcioni depoziti 3,576,390 3,576,390 2,051,887 5,628,277

Ostali depoziti 7,013,574 4,202,507 8,619,087 2,045,250 21,880,418 0 21,880,418

Primljeni krediti 17,915 53 17,968 17,968

Obaveze po osnovu kamata,naknada i

promene vrednosti derivata 0 68,514 68,514

Obaveze za poreze 0 14,729 14,729

Obaveze iz dobitka 0 2,471 2,471

Ostale obaveze 0 414,854 414,854

0 0

UKUPNA PASIVA 10,607,879 4,202,507 8,619,140 2,045,250 25,474,776 2,552,455 28,027,231

31.12.2011. 6,099,002 -3,321,335 -5,478,755 2,554,144 -146,944 4,255,599 4,108,655

Neto izloženost riziku od promene kamatnih stopa

(u hiljadama RSD)

Ukupno do 1M 1-3M 3-6M 6-12M 1-2G preko 2G Nekama-

tonosna

Aktiva 35,510,812 16,706,881 881,172 1,240,805 1,899,580 2,241,044 2,358,350 10,182,980

Pasiva 35,510,812 10,607,879 4,202,507 4,477,677 4,141,463 1,095,806 949,444 10,036,036

Neto pozicija 0 6,099,002 -3,321,335 -3,236,872 -2,241,883 1,145,238 1,408,906 146,944

Procenjeno modifikovano

trajanje 0.04 0.16 0.36 0.71 1.38 2.25

Procenjena promena

kamatnih stopa 2% 2% 2% 2% 2% 2%

Ponder 0.08% 0.32% 0.72% 1.42% 2.76% 4.50%

Ponderisana neto pozicije4,879 -10,628 -23,305 -31,835 31,609 63,401

UKUPNA PROMENA NETO

VREDNOSTI IMOVINE 34,120

Povećanje ili smanjenje

kapitala u % 0.50%

Povećanje ili smanjenje

aktive u % 0.10%



Strana: 31 od 31

9 PODACI I INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA IZLOŢENOSTI PO OSNOVU VLASNIČKIH ULAGANJA U BANKARSKOJ KNJIZI

Banka po osnovu vlasničkih ulaganja nema ulaganja tj. učešća u zavisna i povezana lica već samo u vlasničke hartije od vrednosti inicijalno namenjene prodaji i to u akcije i udele. Prema računovodstvenoj politici Banke hartije od vrednosti raspoložive za prodaju inicijalno se procenjuju po nabavnoj vrednosti, a na dan bilansa procenjuju se po tržišnoj vrednosti, ako je poznata. Promena tržišne vrednosti se iskazuje u okviru kapitala, u korist ili na teret revalorizacione rezerve, sve do otuđenja tih hartija od vrednosti kada se revalorizacione rezerve prenose u prihode. Knjigovodstvena vrednost hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju na dan 31.12.2012. godine iznosi 64.208 hiljada dinara, dok fer vrednosti iznosi 30.356 hiljada dinara. Tokom 2012. godine nije bilo prodaje ovih vlasničkih hartija od vrednosti, pa ni po tom osnovu ostvarenih gubitaka/dobitaka. Revalorizacione rezerve po osnovu svođenja na fer vrednost kod hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju na dan 31.12.2011. godine iznose 3.940 hiljada dinara.

RAZVOJNA BANKA VOJVODINE a.d. Novi Sad Izvršni odbor 3-199-2/2012

OBJAVLJIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA … · U skladu sa Zakonom o bankama ... U skladu sa opštim uslovima za sistem upravljanja rizicima banke, ... kojom se sprečava sukob interesa;

Documents