O Inovativnosti

155

Ljubica M. ZJALIĆ1 UDK: 347.77.012Biblid 0025-8555,59(2007)Vol. LIX, br. 1, pp. 155-182

Izvorni naučni radJanuar 2007.

INOVATIVNOST NEZAOBILAZAN ČINILAC RAZVOJA

ABSTRACT

The paper explores the impact of innovativeness on the process ofdevelopment. Innovativeness is perceived as an ability of transformation ofthe existing ideas into useful new forms or combinations that are multipliedand turned into technological innovations. The development guided by in-formation technologies contributes to the accelerated increase inproductivity, and unlike the previous technologies, it exerts impact on glo-balisation by strengthening actual and financial relations. Not only that in-formation technologies incite trade in goods but they create informationproducts of great market value. The author points to the fact that innovati-veness does not only entail the economic dimension, but it involves all fi-elds of life, producing an invaluable impact on social, educational, culturaland other trends.

Key words: innovativeness, invention, productivity, competitiveness, newtechnology, science, management, economic development, globalisation

Ključne reči: inovativnost, invencija, produktivnost, konkurentnost, novetehnologije, nauka, menadžment, razvoj privrede, globalizacija

UVOD

Posvećivanje sve više pažnje inovativnosti – sposobnosti transformacije ide-je u korisne pronalaske odnosno proizvode – govori da je nastupio period u

kome inovativnost treba da se svestrano sagleda. Shvatiti i razumeti inovativ-nost, čiji su putevi analize činjenica vrlo razgranati, a interpretacije često

1 Dr Ljubica M. Zjalić, naučni savetnik, Ekonomski institut, Beograd.

156

MP 1, 2007 – Inovativnost nezaobilazan činilac razvoja(str. 155-182)

višeznačne, podrazumeva samo da se dosegne nit, koja povezuje sve ostale.2 Upitanju su promene u temeljima modernog društva, jer se inovativnost suočavasa kulturom stvarne virtualnosti (važnije je ovladati medijima, nego sadržajemporuke) i „ukorenjenosti” ekonomskog delovanja u društvenim mrežama. Ino-vativnost je, međutim, prisutna i u celokupnom području ljudske aktivnosti, alito razumevanje prolazi kroz specifičan kod komunikacije i utiče na promenurealnosti, pošto inovativnosti prethodi invencija, pa tako “inovacija zavisi odspretnosti generisanja znanja uz otvaranje prilaza informacijama.”3

Pristup ovom problemu se zasniva na tezi da je inovativnost inicirana“mudrošću... ljudskih ideja i razumevanju sveta koji ga okružuje”, kako je toobrazlagao Džon Kenet Galbrajt (John Kenneth Galbraith) u svojim raspra-vama o privrednom rastu i razvoju. Zato se na inovativnost gleda kao na iz-uzetno složeno pitanje, jer se ne uklapa uvek u društveni kontekst, pošto sva-ka inovacija stvara potpuno nove životne uslove. Mnogi novi događaji su čaknalik na prethodne, ali “razvoj postaje moguć tek zahvaljujući tom proiz-vođenju novine, unutar neke kategorije slučajeva”, ukazuje Galbrajt.4 To su,u osnovi, procesi strukturnog preobražaja do kojih treba što dublje da se pro-nikne, jer su promene nužno povezane sa vremenom i saglasno (društvenim)očekivanjima usredsređene su na razlike među pojedincima. Pitanje razvojaje, zato, sada mnogo značajnije nego ikad (ranije).5 Tako konkurencija, naprimer, deluje potpuno drukčije od one koja bi delovala u stacionarnom pro-cesu, jer “ekonomski napredak (u kapitalističkom društvu) znači nemir i stal-no se ostvaruju nove inovacije koje zahtevaju nova ulaganja.”6 “Važna jekonkurencija novih dobara, novih tehnologija, novih izvora potreba, novogtipa organizacije.”7 Zato, ako je tržište onaj krajnji, odsudni i presuđujući test

2 Manuel Castells, Informacijsko doba: Ekonomija, društvo i kultura: uspon umreženogdruštva, Golden marketing, Zagreb, 2000, str. 37.

3 Manuel Castells, The Internet Galaxy – Reflection on the Internet, Business and Society,Oxford University Press, Oxford, 2002, p. 5.

4 Jan Valsinger, Čovekov razvoj i kultura, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beo-grad, 1997, str. 14.

5 The European Community’s Development Policy – Statement by the Council and theCommission, p. 1, htt:/europa.eu.int

6 Treba podsetiti da je Jozef Šumpeter prvi formulisao teoriju o inovaciji, pri čemu jeusmerio značaj inovacije na proces razvoja kapitalizma kao ekonomskog sistema. “Pro-ces stvaralačkog razaranja osnovna je zbilja kapitalizma”, Kapitalizam, socijalizam idemokracija, Globus, Zagreb, 1982, str. 38, 43, 107-109. 113.

7 Joseph Schumpter, Kapitalizam, socijalizam, i demokracija, op. cit., 1982, str. 107-109, 113.

157


preduzetničkog angažovanja i utroška široke lepeze različitih resursa, ondaje očigledno da inovativnost u celom procesu dobija ključnu ulogu, jer je zabavljenje pitanjima razvoja privrede i društva nezaobilazna. Ta uloga je u sa-moj razlici i ogleda se u “specifičnom značenju i snazi”.8 koju pojedinadruštva pridaju inovativnosti i njenoj realnoj zastupljenosti prema mogućno-stima kojima neka zemlja raspolaže. Neke to čine kao nastavak već osvoje-nih, odnosno primenjenih izuma, a neke tragaju za novim, potpuno svesne tihvrednosti penjući se pokretanjem novih mehanizama (slobode na lestvici),stimulišući razvoj. To osvetljava društvo u pokretu i pojave dugog trajanja ukontinuitetu što, istovremeno, omogućava sve veću zastupljenost onih inova-cija koje su najsloženije i njihove refleksije na razvoj sve povoljnije, kako bise relevantna znanja, karakteristična za informacione tehnologije, ponudila ibila pogodna za integracione procese.9 Značajno je, ipak, pri tom da li ino-vativnost zauzima adekvatno mesto zbog karakteristika uloge, koja zaokrećeodnose između društvene baze i nadgradnje, odnosno prirode i kulture, i ko-liko to utiče na sve vidove ljudskog života.

RAZVOJNO JEZGRO I SUŠTINA INOVATIVNOSTI

Suština svih razvojnih promena, po svemu sudeći, ogleda se u inova-tivnosti. To što je toliko prisutna u celokupnom području ljudske aktivnosti,inovativnost postaje uvodna tačka prilikom analize kompleksnosti nove eko-nomije, društva i kulture u nastajanju, uključujući i individualnu invenciju,pa konačni rezultat ovisi o složenom obrascu interakcije.10 Ivovativnosti, usuštini, prethodi invencija (invencija = dosetljivost, dosetiti se) koja predsta-vlja ideju,11 opis ili model za novo poboljšano sredstvo, proizvod, proces ilisistem. A, “treba se setiti da su interpretacije zapaženih činjenica obično osta-

8 Tu treba ukazati i na percepciju: “Percepcija je sredstvo samoorganizacije, a ne repre-zentacije. Percepcija ima funkciju da organizmu omogući uspešnu adaptaciju ogra-ničenjima svoga okruženja...”, Nenad Golčevski i Goran Milovanović (urs.), Global-ni građani, Beograd, 2004, Beogradska otvorena škola

9 20. INFOTECH 2005. /Informacione tehnologije, jul 2005, Vrnjačka banja.

10 Detaljnije u: Manudel Castells, Informacijsko doba: ekonomija, društvo i kultura: us-pon umreženog društva, op. cit., str. 41.

11 “Ideja je zamisao koja se rodi inventitoru sama od sebe ili u vezi sa nekim događajem.Obično se brzo pojavi, mada lako brzo nestane, zato i u najbržem trenutku koji nas ne-kada nadahne, tim više, poznati trenutak kada tu ideju spoznamo i postanemo nje sve-sni”. Borut Likar, Ustvarjalno razmišljanje, Inovativnost za mlade, Internet,20/08/2005, http:/www.inovativnost.net

158


le u domenu u kojem su inicijalno zapažene” (Ajnštajn). Najpre, dakle, na-stane invencija, a zatim potencijalna inovacija, kao moguće upotrebljiv ilidrugačije koristan novi izum, utemeljen u inovativnosti. Završni član u inve-cijsko-inovacijskom lancu je inovacija, kao dokazana korisna novina. A, in-vencija je, u osnovi, taj novi izum koji bi, možda, nekada mogao da budeupotrebljiv i koristan. U osnovi, prisutna su dva načina razmišljanja: konver-gentno i divergentno razmišljanje. Pri konvergentnom razmišljanju sve sumisli usmerene ka traženju jednog rešivog problema. Divergentno razmišlja-nje je, u suštini, stvarni pokušaj otkrivanja što više rešivih varijanti. Za ino-vativnost je karakteristična velika sposobnost preobražavanja postojećih ide-ja u korisno nove oblike ili kombinaciju koja je toga časa drugačija da izgle-da sasvim nova. Invencija je, dakle, ideja, zamisao razvijanja do robe kojasluži konačnoj upotrebi. Pa, ta individualna inventivnost je očajnička potra-ga za znanjem, prosvešćenosti, inspiracijom. “Utilitarni mehanički pronala-sci do kojih su dolazili ljudi zanatlijskog tipa ranije, stajali su na izvoru mo-derne fizike. Oštar individualizam Galileja bio je kapitalizam nastupajuće ka-pitalističke klase.”12 Progres je ranije, tako, transformisao uslove života, doksu njegovi bitni uzroci ostali netaknuti. Sadašnji “intelektualni” progres utičeda se ljudi menjaju, s obzirom da promena dolazi iznutra, što pomaže da sedefinišu razvojna rešenja, koja će omogućiti njihovo ostvarenje. Ali “intelek-tualci su zapravo ljudi koji poseduju moć govorne i pisane riječi, a jedinaosobina po kojoj se razlikuju od ostalih ljudi koji rade to isto, jeste pomanj-kanje izravne odgovornosti za praktične stvari. To objašnjava jedan drugi ne-dostatak – nedostatak izvornog znanja, koje može pružiti samo zbiljsko isku-stvo.”13 Može se pretpostaviti da u toj metodološkoj neizvesnosti postoje ne-ki koliko toliko prihvatljivi teorijski sistemi. Oseća se duh koji je stajao izaizuzetnih poduhvata, duh racionalnog induvidualizma, duh koji je privlačiona to područje ljude jake volje i intelekta. “Genije je jednostavan um kojipronalazi ono što niko ranije nije umeo da pronađe.”14 Zato se u tome ne vi-de neki viši ciljevi i smisao, nego način na kojim se pospešuje razvitak pri-vrede i društva, tj. bolji način društvene primene novih, posebno, informaci-onih tehnologija, (što nije utopijsko obećanje nego stvarna mogućnost) za za-

12 Joseph Schumpeter, Kapitalizam, socijalizam, demokracija, op. cit., str. 161.

13 Joseph Schumpeter, Kapitalizam, socijalizam i demokracija, op. cit., str. 189 i 198. (In-telektualci u politici nemaju adekvatne kvalifikacije za obavljanje određenih poslova).

14 Jacques Derrida, The Arheology of the Frivolous: Reading Condillac, trans. John P.Leavey, Jr. Lincoln: University of Nebraska Press, citirano prema: Statis Gurguris, Sa-njana nacija, Beogradski krug, Beograd, 2004, str. 186.

159


poslenost, razvoj zanimanja i kvalitet radnog mesta. Razvoj je, inače, punprotivurečnosti koje se ne mogu jednostavno ukloniti. Novo društvo je toli-ko snažno i globalizirajuće da preokreće celi svet sebi u korist. Pri tome, izigre izbacuje svoje protivnike kao i sve one, zapravo, sve veće delove stanov-ništva, koji mu nisu od koristi.15 A, “izvanredno je veliki jaz između našetehnološke prerazvijenosti i naše društvene podrazvijenosti”. “Suočiti se sabezobzirnošću realnog sveta i nedostatkom smisla u istoriji, može samo onaosoba koja je iznutra tome dorasla svojim školovanjem i iskustvom.”16

ZAŠTO INOVACIJA?

Smatra se da se ključno razumevanje pokretačkog duha nalazi u inova-tivnosti. A, u informacionom načinu razvoja posebno je snažno delovanje zna-nja na samo znanje, kao glavni izvor produktivnosti.17 Pa, dok su produktiv-nost, kao i konkurentnost (competetiveness) činioci koji podstiču visoki eko-nomski rast (bez inflacije), inovacije su pokretači nove ekonomije. U suštini,“inovacija je funkcija visoko izučenog (veštog) rada i postojeće znanjem kre-irane organizacije.”18 A, inovacija je, opet, sama po sebi, funkcija tri glavnačinioca: prvo, kreiranja novog znanja u nauci, tehnologiji i u menadžmentu(bazičnih u inovacijama); drugo, raspoloživosti visoko obrazovane, same so-bom programirane radne snage, koja može da koristi nova znanja za una-pređenje produktivnosti (može biti i rezultat kvaliteta i kvantiteta obrazovnogsistema); treće, postojanja preduzetnika sposobnih i voljnih da preuzmu riziktransformacije inovacije u biznis. Ta se nadarenost dovodi u vezu sa postoja-njem preduzetničke kulture, ali i sa otvaranjem institucija društva u pravcupreduzetništva.19 Tako su “tehnološke inovacije, prema Šumpeterovoj(Schumpeter) verziji, preduzetništvo.”20 A inovacije i preduzetništvo su u sr-cu nacionalne konkurentnosti.21 Zato bi značajan obrt mogao da se dogodi br-zo, ukoliko bi na pomolu bila “ogromna” ulaganja u istraživanja i razvoj in-

15 Manuel Castells, Informacijsko doba, op. cit., str. 12-13.

16 Ibid., str. 29.

17 Ibid., str. 52, f. 27.

18 Manuel Castells, The Internet Galaxy, Oxford University Press, Oxford, 2001, p. 100.

19 Ibid., pp. 103 – 104.

20 Ibid., p. 56.

21 M. Porter, “The Competitive Advantage of Nations”, p. 134, citirano prema: DrMlađen Kovačević, Dugoročne tendencije, stanje i ograničenja rasta konkurentnostiprivrede i izvoza Srbije, Ekonomski anali, septembar 2004, str. 43.

160


formacionih tehnologija (IT), za koje treba stvoriti arhitekturu koja zadovolja-va potrebe kod svih tipova korisnika: prvo, onih koji se bave informacijama;drugo, onih koji se bave razvojem programa; treće, IT odeljenja koja održava-ju sisteme i pružaju podršku, povezujući odgovarajuće programe (bez obzirana kojem su programskom jeziku pisani). Na polju razvoja (softvera, na pri-mer) afirmisaće se, upravo, oni koji budu imali najmoćniji alat za razvoj i mo-gućnost da se informacija prilagodi standardu koji ljudi već koriste i na koji suse navikli.22 U međusobnoj povezanosti se menja tehnologija, društvo, privre-da, kultura, zapravo sva područja koja je inovativnost zahvatila, tj. u koja jeona ušla ili upravo ulazi. To ukazuje na široke integracije znanja na novimosnovama, jer se stvara umrežena inovacijska sredina čija su dinamika i cilje-vi postali, u velikoj meri, neovisni. Inovativnost je jedina mogućnost da se bu-de uključen u univerzalni (digitalni) jezik i čistu logiku umrežavanja sistema ida se stvaraju tehnološki uslovi za vodoravnu, globalnu komunikaciju.

Zato se ne mogu zaobići istraživanja Roberta Soloua (Robert Solow),koji je utvrdio da porast prihoda po radnom satu nije bio rezultat dodavanja višeradne snage sa manje kapitala, već je proizašao iz nekog drugog izvora (koji jeizražen kao statički dodatak u jednačini proizvodne funkcije) – “ostatak” jeekvivalent tehnoloških promena. Tako je dokazano da je produktivnost, kojapodstiče ekonomski napredak, funkcija tehnoloških znanja i da se svodi na pri-vredni rast, a da su odlike društva ključni činilac koji čini pozadinu privrednograsta svojim uticajem na tehnološke inovacije.23 Tako se još temeljitije aktivirapitanje strukture i dinamike informacijske ekonomije.24 Pa, ipak, “produktiv-

22 Ovde se misli na Program Office 12 čije je objavljivanje najavljeno za 2006. godinu,a u svojoj mreži imaće HML za sve formate fajlova. Čak i pre toga HML podrška ćeomogućiti razvoj alata i baza podataka koje dozvoljavaju međusobnu razmenu poda-taka. (Tu su i Windows Longhorn Beta 1 sa ugrađenom mogućnošću pretraživanja, ko-je će omogućiti korišćenje bogatijeg i jasnijeg korisničkog okruženja. To će pozitivnouticati da se brže dolazi do potrebnih informacija. Oni će davati veću mogućnost da se“razume” sadržaj dokumenta, pa će pretraga biti brža i neće voditi na (jedanaestomi-nutno) putovanje, koliko sada traje prosečna potraga za podacima.) Poliitka 26. 07.2005, str. Digitalni svet.

23 Manuel Castells, Informacisko doba; eonomija, društvo i kultura: uspon umreženogdruštva, op. cit., str. 102; Vidi i: Dr Ljubica M. Zjalić, Radni potencial u regionalnomrazvoju, Nova prosveta, Beograd, 1986.

24 Solowljevi obračuni odnosili su se na ekspanziju industrijske ekonomije koja stalnimakumuliranjem proizvodnih kapaciteta oslobađa radnu snagu iz direktne materijalneproizvodnje. Manuel Castells, Informacijsko doba; ekonomija, društvo i kultura: us-pon umreženog društva, op. cit., str. 102.

161


nost neće motivisati tvrtke, već profitabilnost,” u kojoj produktivnost i tehnolo-gija mogu biti važna, ali, sigurno, ne i jedina sredstva. Produktivnost i konku-rentnost stvarne su odrednice tehnološke inovacije i porasta produktivnosti. Utome i jeste osnova za razumevanje promena u produktivnosti. Veoma jeznačajan vremenski razmak između (tehnološke) inovacije i produktivnosti, ka-rakterističan za prošle tehnološke revolucije, jer da bi se tehnološka otkrića mo-gla rasprostraniti kroz celokupnu privredu i na taj način, znatno, povećati po-rast produktivnosti kroz kulturu i društvene institucije, poslovne firme, činiocikoji sudeluju u proizvodnom procesu, moraju biti podvrgnuti značajnim pro-menama. A, promene koje nastaju širenjem tehnologije (registracija firme, naprimer) obavljaju se elektronski – kroz virtualnu “one-stop shop.” Dokumentiza registraciju podnose se E-mail-om smanjujući vreme i troškove (plodno tleza korupciju), pa je zato neminovno povećati prohodnost kanala komunikaci-je,25 samim tim što informacione tehnologije svuda prodiru.

Inovacije su najzastupljenije u tri glavna tehnološka polja koja činetehnologiju zasnovanu na elektronici: 1. mikroelektronika – tranzistori (1947)stvaranje električnih impulsa u brzom ritmu binarnog koda; 2. čipovi – mikro-procesor (1971) koji su sada u milionima tranzistora; računari – prvi je napra-vljen u Londonu (1943) i služio je za dešifrovanje poruka, pa na University ofPennsylvania, Philadelphia, koji je imao 30 tona, visok 2 m i zauzimao je po-vršinu gimnastičke dvorane (sa takvim se srela autorka ovoga rada), što je ipodsticalo “revoluciju u revoluciji”, pa je Apple Machintosh (1984) bio prviusmeren na korisnika; 3. telekomunikacije, koje su sedamdesetih godinaprošlog veka omogućile umrežavanje i revolucionarnom tehnologijom “pre-kidača” i novim vezama prenosa, pojačale učinke u povezanoj informatičkojtehnologiji.

I pokretna telefonija oslanja se na računarsku moć prenošenja porukai, istovremeno, daje osnovu (svakodnevno) za računare i stvarnu nesputanuinteraktivnu elektroničnu komunikaciju.26 Telekomunikacije su danas oblikobrade informacija; prenos i tehnologija veza se sve više razlikuju, ali se ipovezuju u istu mrežu kojom upravlja računar.27

25 Vesna Jeličić, Partnership for Business, Agencija za unapređenje državne uprave, Be-ograd, 2004, str. 142.

26 Detaljnije: Manuel Castells, Informacijsko doba; ekonomija,društvo i kultura: usponumreženog društva, op. cit., str. 80.

27 Wilijams, 1991, citirano prema: Manuel Castells, Informacijsko odba; ekonomija,društvo i kultura: uspon umreženog društva, op. cit., str. 95.

162


Inovacija nastaje, uglavnom, u inovacijskim sredinama. “Pod inova-cijskom sredinom razumijem poseban skup odnosa proizvodnje i upravljanjakoji se temelji na društvenoj organizaciji koja ima zajedničku radnu kulturui instrumentalne ciljeve namijenjene stvaranju novog znanja, novih procesa inovih proizvoda... Ključni elemenat u tom smještajnom obrascu čini odlučnavažnost kompleksa proizvodnje inovacija za cijeli sustav.”28 Inovacijske sre-dine temeljni su izvori inovacija i stvaranja dodatne vrednosti. Stvaraju vla-stitu dinamiku i privlače znanje, investicije i talente iz čitavog sveta. Njiho-vu sirovinu čini novo znanje strateški važno za područje primene. Takav radzahteva koncentraciju velikog broja visoko obrazovanih naučnika i inženje-ra iz različitih lokalnih škola. Njihov kapital je osobit, spreman da podnesevisoki rizik ulaganja u početnu visoku tehnologiju.

Jednom kada su ustanovljene, inovacijske sredine nadmeću se i sa-rađuju u različitim područjima, stvarajući mrežu interakcije koja ih povezu-je u zajedničku industrijsku strukturu bez obzira na njihov geografski diskon-tinuitet. Stvaraju se međusobni polovi unutar novog prostornog mozaika glo-balnih inovacija. Treba predočiti da je sposobnost stvaranja inovacijske sre-dine na osnovu znanja i informacija direktno povezana s industrijskom pro-izvodnjom i komercijalnim primenama. Kultura i poslovna snaga čine po-vlašćenu okolinu za novu tehnološku revoluciju i zapravo demistifikuju ide-ju o besprostornosti inovacija u informatičkom dobu.29 Tako novi industrij-ski sistem nije ni svetski ni lokalni, nego novi izraz svetske i lokalne dinami-ke. “Globalizacija u tom kontekstu ne znači sveprožimajući uticaj univerzal-nih procesa nego, naprotiv, proračunatu sintezu kulturne raznovrsnosti u ob-liku diferencirane logike i mogućnosti regionalnih inovacija.”30 Sav ključnitehnološki razvoj, koji je vodeći na internetu tehnološkog razvoja, dizajniranje kao tehnologija slobodne komunikacije. Internet nije specijalni slučaj uistoriji tehnološke inovacije. Kontinuirani pristup tehnologijama omogućio je

28 Najvažnije inovacijsko sedište je Silikonska dolina (trugao severne Karoline, Seattle iAustin – pokrenuo ju je Univerzitet Stanford). Pokazalo se da je njezin razvoj proi-zašao iz zbivanja posebnih oblika uobičajenih činilaca proizvodnje: kapitala, radnesnage, sirovina, koje je povezala neka vrsta institucionalnog preduzetnika i koja činiosobit oblik društvene organizacije. Inovacijske sredine su temeljni izvori inovacija istvaranja dodatne vrednosti. Manuel Castells, Informacijsko doba; ekonomija, društvoi kultura: uspon umreženog društva, op. cit., str. 416.

29 Ibid., str. 89-91.

30 Gordon (1994.:46), cit. prema: Manuel Castells, Informacijsko doba; ekonomija,društvo i kultura: uspon umreženog društva, op. cit., str. 419.

163


dostupnost tehnoloških sredstava svakome ko ima tehničko znanje i računar-sku opremu. Arhitektura mreže je tehnološki otvorena, što proizlazi iz nepre-stanog procesa inovacija i slobodnog pristupa mreži. Tako OECD definišetehničko – tehnološke inovacije kao: prvo, upotrebu znanja i tehnologije zanovu namenu sa komercijalnim učinkom, koji vodi do ostvarenja novog pro-izvoda; drugo, sniženje proizvodnih troškova za željene proizvode.

INOVATIVNOST U FUNKCIJI RAZVOJA PRIVREDE

Karakteristično za moderno doba31 je nastojanje da se postigne održivekonomski rast, zaposlenost, poveća životni standard i permanentno vodi bor-ba da se zakoni i bogatstvo prirode upoznaju kako bi čovek svoj rad učiniolakšim, što sve više dovodi do pronalazaka. Ti pronalasci namenjeni tehno-loškom razvoju i povećanju produktivnosti sporo su prodirali u praksu već sa-mim tim što se “neophodni preduslov za ostvarivanje održivog privrednog ra-sta i povećanja zaposlenosti sastojao u velikim investicionim ulaganjima istvaranju nove privredne strukture.”32 Pa, ipak, odnos prema pronalascima iinovacijama počinje vremenom da se, postepeno, menja. Oni počinju da sesmatraju pokretačkom snagom ekonomskog rasta i razvoja, naročito u 20. ve-ku. Gvozdeni plug, visoka peć, točak, mikrofon, gramofon, električna sijalica,indukcioni elektromotor, fotografski aparat, kino-projektor, veštački materija-li, radar, tranzistor, avion, raketa, kompjuter, internet i druga otkrića snažno suuticala na privredni i društveni život, zbog čega i jeste ta jaka sprega izmeđuekonomije i nauke. To sve dobija novo ubrzanje ne samo u proizvodnji, negoi upravljanju, pa promene postaju brže i dublje. Najznačajnija dostignuća utehnici (u 20. veku) nastala su sledećim redom: automobili, vasionski letovi,električna energija, mehanizacija u poljoprivredi, avioni, integrisana kola zaračunare, klimatizacija i hlađenje, primena kompjutera u tehnologiji, bi-oinženjerstvo, kodovi i standardi.33 Redosled je sačinjen prema korisnosti i

31 “Želja da se bude moderan je arhetip, odnosno, iracionalni imperativ, duboko ukorenjenu nama, trajan oblik čija sadržina je promenljiva i neodrediva: moderno postaje ono štose samo kao takvo deklariše i bude prihvaćeno kao takvo”. Milan Kundera, The Art ofthe Novel, New York; Harper & Row, 1988, citirano prema: Jan Valsiner, Čovekov raz-voj i kultura, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997, str. 337.

32 Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Vlade Republike Srbije, Nacional-na strategija zapošljavanja za period 2005-2010. godine, Beograd, april 2005. godi-ne, str. VIII, u okviru časopisa POSLOVI br. 99, od 19. aprila 2005.

33 Vidi časopis “Mechanical Enginering” koji izdaje Asocijacija američkih inženjera ASME.(cit. prema: Branislav Todorović, “Klimatizacija – jedan od najznačajnijih dostignuća XX

164


praktičnosti samog tehničkog rešenja, kao i prema onome što ona donose uživotu i radu ljudi, prema prihvaćenosti u raznim domenima ljudskog života.Tako su ti izumi u svim oblastima življenja, a, posebno, na radnom mestu uti-cali na čovekov rad, jer inovativna oprema prati i inicira promene proizvodnogprocesa. Tehnološki razvoj koji se ostvaruje primenom inovacija (pronalazaka,tehnoloških unapređenja i racionalizacije), postaje činilac koji snažno utiče naindustrijsku snagu zemlje, ali ga treba tražiti i u duhu održivog razvoja (susta-inable development). Ogleda se u promenama sistema obrazovanja, organiza-ciji rada, utiče na trajanje rada, menjanje profesije, na nezaposlenost i drugo.A razvoj inventivnog rada i tehnoloških inovacija je najsigurniji put za po-većanje produktivnosti i rešavanje problema razvoja.34 Tako podsticanju teh-noloških inovacija doprinosi preduzetništvo razvijanjem svesti o značaju ino-vacija za sveukupni napredak privrede i društva. Tehnološke inovacije u audi-ovizuelnom sistemu dominiraju, na primer, u komercijalnom oglašavanju; no-va digitalna tehnologija sa novom mogućnosti prenosa i produkcije potpuno ćepromeniti televizijsku industriju, njeno programiranje i ponašanje gledalaca.35

A, u polju telekomunikacija, telekomunikaciona industrija se pojavljuje kaojedna od pokretačkih snaga nove ekonomije, koja se karakteriše difuzijom in-formacionih tehnologija i njihovih primena. Zato je analiza evolucije produk-tivnosti telekomunikacione industrije (sektora) kod različitih zemalja prvi ko-rak ka razumevanju produktivnosti odgovarajućih nacionalnih ekonomija.Analiziraju se tzv. radni i totalni činioci produktivnosti telekomunikacionogsektora i korelišu sa stopom ekonomskog rasta.

Telekomunikaciona industrija je postala dominantna u svetu, posled-njih deset godina. Zajedno sa naučno-istraživačkim institucijama ona je ba-zni intelektualni, kadrovski i razvojno-tehnološko-proizvodni resurs. Ove re-surse treba dalje razvijati da bi se obezbedio neophodan transfer znanja i teh-nologije. Inače, u trenutnom stadijumu razvoja tržišta, inicijativa za podsti-canje daljeg razvoja telekomunikacione infrastrukture je obavezujuća za pri-lagođavanje regulative direktivama Evropske unije.36 Zato je potrebno da se

vjeka”, Alternativni izvori energije i buudćnost njihove primjene u zemlji, CrnogorskaAkademija nauka i umjetnosti, naučni skupovi, Knjiga 65, Podgorica, 2004, str. 60.

34 Dr Dragutin J. Bošković, Tehnološke inovacije i produktivnost, Rad, Beograd, 1976,str. 8.

35 Public Service Broadcasting in Transition, (A Documentary Reader), Edited by Mon-roe E. Price and Marc Raboy, Samoizdat B92, 2002, p. 58.

36 Ministarstvo za kapitalne investicije Vlade Republike Srbije, Strategija razvoja tele-komunikacija Republike Srbije do kraja 2007. godine, Beograd, 2004, str. 51.

165


inovacije podstiču da bi se obezbeđivao inovacioni potencijal, koji bi se i re-alizovao u privredi. Tako je osnovna mera tehnološkog napretka produktiv-nost, koja se izražava kao odnos obima proizvodnje i vremena potrebnog dabi se ta proizvodnja ostvarila. U pretvaranju ideja u proizvod prednjače onezemlje koje ostvaruju najbrži ekonomski rast. To se ogleda u upravljanju uprivredi (“novoj ekonomiji”), a i u kulturi, obrazovanju, informatičko-tehno-loškoj pismenosti. Vidi se i na otvorenom tržištu, u organizacionim prome-nama, partnerstvu, finansijskim i poslovnim modelima i trajnom učenju. Pro-cesi teku takvom brzinom kakva u istoriji još nije zabeležena. A, “poznava-nje jednog problema je ključ za njegovo rešavanje. Mobilizacija po principudobiti podrazumeva da u akciju krenete tek kada vidite svoju prednost.”37 Saoperativnog aspekta to podrazumeva “upotrebu tehnologije, procesa i upra-vljačkih procedura koje uvećavaju organizacionu konkurentnost kroz stra-tešku upotrebu elektronskih informacija.”38 Stavlja se akcenat na prihvatanjeinovacija, što uveliko određuje stepen i način na koji će neko tehnološko do-stignuće biti prihvaćeno. Tako postoji veliki broj definicija koje veoma raz-ličito definišu, na primer, elektronsku trgovinu (kao novu instituciju). Saaspekta usluga, elektronska trgovina se definiše kao instrument koji zadovo-ljava potrebe preduzeća, potrošača i rukovodstva sniženjem troškova, po-boljšanjem kvaliteta i ubrzanjem usluga. Unosi se niz inovacija u proces tra-dicionalnog poslovanja, pogotovo se smanjuje broj posrednika. U svakomslučaju, elektronska prodaja omogućava nastup na tržištu i sasvim novimproizvodima i uslugama. Generalna perspektiva na koju se gleda kroz privre-du i razvoj i dalje je specifikovana tako što se odvojeno razmatra kakva jeuloga inovacija u razvijenim, a kakva u nerazvijenim zemljama, ili tačnije unašoj zemlji. Tako je neophodno suočiti se sa modernizacijom, jer naša pri-vreda nema proizvodnje, izvoza, vrhunskih tehnoloških inovacija. Zapanju-juće se širi nezaposlenost koja je, u najvećoj meri, posledica razlika u tehno-logijama, odnosno u tehnološkim inovacijama, a i siromaštvo proističe iz tihrazlika. Prema Evropskoj strategiji zapošljavanja, postizanje pune zaposle-nosti predviđa se do 2010. godine. Od naše zemlje se do tada traži usposta-vljanje stabilnog i održivog trenda rasta zaposlenosti praćenog rastom učešćaodraslog stanovništva na tržištu rada, odnosno rastom stope aktivnog stanov-ništva. To bi značilo osetnije poboljšanje situacije na tržištu rada, koje se

37 Sun Tzu, The Art of War, Mono & Manjana, Babun, Beograd, 2004, str. 10 i 111.

38 Pricewaterhouse Coopers “Electronic Business Outlook”, July 1998, p. 2, citirano pre-ma: Mr Predrag Bjelić i autori, Svetska privreda u informatičkoj eri, Institut zameđunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2002, str. 111.

166


očekuje po prestrukturiranju velikih (“društvenih”) preduzeća (2007. ili2008. godine) i kompletiranju procesa privatizacije.39 Presudna snaga koja biuticala na rast zaposlenosti trebalo bi da bude osnivanje novih preduzeća uzprivlačenje stranih direktnih investicija i bolje korporativno upravljanje, kaoi nove tehnologije, bazirane na inovacijama da bi se dosegla globalna konku-rentnost.40 Zato je to potrebno ostvarivati na dva nivoa (koloseka): prvo, bo-riti se za ideje koje se odnose na makro pristup; drugo, pretvarati ideje u ino-vacije, odnosno u tehnologije koje se primenjuju. U Kini se to, na primer,ogleda kroz otvaranje novih preduzeća i novih radnih mesta u procesu poste-pene privatizacije. Tako je “tranzicija” u Kini donela najveće smanjivanje si-romaštva zabeleženo u istoriji, prema nobelovcu J. Stiglicu (J. Stiglitz).41 Toukazuje da je neminovna revizija principa na kojima se bazira privreda, iakosu primene informacionih i telekomunikacionih tehnologija, već sasvimmoćni alati, jer “informacije su u novoj ekonomiji isto što i nafta u industrij-skoj eri.”42 Principi su, ipak, živi instrument koji pruža neobavezujuće stan-darde da se pomogne vladama zemalja u njihovim naporima da poboljšajupravni, institucionalni i regulativni okvir za koorporativno upravljanje, kao ida se obezbede smernice i predlozi za berze, investitore, korporacije i drugeučesnike u procesu razvoja dobrog koorporativnog upravljanja.43 Ali, ne tre-ba samo to isticati. Poznavanje tržišta, razvojnih potreba i potencijala u celi-ni, regionalno i po pojedinim sektorima, i utvrđena investiciona strategija i

39 Još je u početnim godinama tranzicije bilo isticano – prestrukturirati pa privatizovatida bi se održala zaposlenost i uložio kapital u tehnološko osavremenjavanje i tako po-stigla odgovarajuća stabilnost, ali se proces nije tako odvijao, što nas opominje da sepropušteno primeni kod velikih preduzeća i da se ona prvo prestrukturiraju, pa zatimprivatizuju. Detaljnije: Dr Ljubica M. Zjalić, Prestrukturiranje privrede i zaposlenost,Ekonomist br. 3-4/1996.

40 Treba reći da stopa nezaposlenosti u Srbiji beleži stalni rast sa odmicanjem procesa re-formi i prestrukturiranja privrede (prema: ARS u 2003. godine iznosi 14,6%, premapodacima NSZ (Nacionalne službe za zapošljavanje) u 2003. godini je čak 29,83%, odkoje je 44,3% tehnološki višak, tako da stopa nezaposlenosti znatno premašuje prosekzemalja EU i OECD (gde je stopa nezaposlenosti između 6-8%). Ministarstvo rada,zapošljavanja i socijalne politike Vlade RS, Nacionalna strategija zapošljavanja zaperiod 2005-2010. godine, objavljen au časopisu POSLOVI br. 99, od 19. aprila 2005.,str. XII i VIII.

41 Politika, 22. 08. 2005, na strani Feljton (četvrtkom).

42 Vesna Jeličić, Partnership for Business, Agencija za unapređenje državne uprave, Be-ograd, 2004, str. 214.

43 OECD, Principi korporativnog upravljanja 2004, OEBS u SCG, Beograd, 2004, str. 9.

167


strategija industrijskog razvoja, neophodni su radi identifikovanja poželjnihinvestiora koji žele jasan uvid u stanje i potencijale pojedinih sektora, da biinvestirali u ono što ih interesuje.44 Treba doneti i sveobuhvatnu nacionalnuantikorupcijsku strategiju sa jasnom podelom zadataka i odgovornosti. Neo-phodne su inovacije u kodeksima ponašanja, koje bi potekle od samih pri-padnika profesije, pogotovo, u pojedinim profesijama finansiranim izbudžeta Republike Srbije, jer su one najviše obolele od korupcije (kao dvaJanusova lica, istog koruptivnog ambijenta).45 Oslonac je u inovacijama ko-je se odnose na organizovanje, pregovaranje i upravljanje, jer ekonomskiproces nije ni izbliza sazreo, što se može pripisati činiocu institucionalne ne-uređenosti i privrednom zaostajanju naše zemlje. Zato je ovo više stvar raz-umevanja problema, nego njegovog rešavanja, da bi se podržalo očuvanjepozicije na relativnoj skali stvaralaštva i shvatila realna moć inovacije. “Bo-gatstvo informacija ima za posledicu siromaštvo pažnje i potrebu da sepažnja efektivno raspodeli na ogroman broj izvora informacija”, samim timšto u informatičkoj eri informacije i znanje nisu retkost nego obilje.46 A, na-preduju samo oni koji znaju nemilosrdno pravilo, da jedino najorganizovani-ji, najsposobniji i najbolji, tj. samo oni najkvalitetniji reflektuju na prvo me-sto. Oni “imaju uključena svetla, ne da bi videli gde idu, nego da bi drugi vi-deli njih”.47 To je susret sa novom pojavom revolucije u informatičkoj teh-nologiji, kojoj se mora ići u susret, jer “tehnološke mogućnosti su velika ne-

44 Vesna Jeličić, Partnership for Business, Agencija za unapređenje državne uprave, Be-ograd, 2004, str. 240 i 242.

45 Detaljnije: Dr Stjepan Gredelj, Mr Zoran Gavrilović, Natalija Šolić, Profesija i korup-cija, Centar za monitoring i evaluaciju, Beograd, 2005, str. 7 i 11.

46 Zato su potrebne obrazovane osobe, jer je stvar drugačija sa neobrazovanom svesti ko-joj nedostaju sposobnosti za interpretativnu i kritičku odbranu. “Ali, onda se neobra-zovana svijest utječe autoritetu”. Joseph A. Schumpeter, Povijest ekonomske analize,Informator, Zagreb, 1975, str. 370, fus. 21.

47 To ukazuje na Qweb. Qweb je IQNet-ov sistem za certifikaciju aktivnosti u celom sve-tu, koji je zasnovan na internacionalnim standardima i odgovarjućim IQNet tehničkimspecifikacijama. Svi IQNet standardi su akreditovani za ISO standarde. Od osnovneideje 1991. godine, koja je fizičarima iz CERN-a (Linus Torvalds, dvadesetdvogo-dišnji student Univerziteta iz Helsinkija) omogućila da izmenjuju naučne informacije,stiglo se do 2005. godine do svetske govornice u Hyde parku sa koje se može obrati-ti svakom ko ima Internet. Na putu je i perfektan izum WOM (Write Only Memory)koji upisuje sve podatke u memoriju, ali ih ne čita, pa je to proveren metod da se izađena kraj sa današnjom poplavom informacija. Savetovanje – Nedelja kvaliteta 2005,Beograd 23-25. 02. 2005. i časopis Kvalitet br.1-2/2005, (Prof. dr Milan Kukrika, Upotrazi za Svetim Gralom, str. 48).

168


upoznata prostranstva”, pa je “važna konkurencija novih dobara, novih teh-nologija, novih izvora potreba, novog tipa organizacije”.48 Ukrštanjem infor-matičke tehnologije, ekonomije i društvene dinamike nastaju nove stvarno-sti. Tako, „ekonomski rast ne prouzrokuje porast kvaliteta života, ali porastkvaliteta života predvodi ekonomski rast”.49

FUNKCIJA INOVATIVNOSTI U DRUŠTVU

Informacione tehnologije, koje se razvijaju neverovatnom brzinom,neminovno se sudaraju sa određenim, ali temeljnim principima društva. Ta-ko se prostor i potreba za proučavanje društva i društvenih procesa pojavlju-ju čim porast (elektronskog) materijala i razvoj tehnologije nametnu sve većuspecijalizaciju. Ali, “uvijek su nova tehnološka otkrića uticala na društveneodnose, na položaj čoveka u društvu, na promjene odnosa pojedinac-država.”50 Savremeno društvo se, šire gledano, definiše kao društvo znanja,odnosno uže posmatrano kao društvo IKT (informaciono-komunikacionetehnologije), kome su potrebne nove ideje, nove institucije u kojima će doćido izražaja stavovi i očekivanja pojedinaca. Zato je za razumevanje takvogdruštva neminovno ga povezivati sa inovativnošću. Ali, svako novo rešenjekrije po jedan stari problem. To je, uglavnom, problem odnosa opšteg i poje-dinačnog, koji će podsticati potrebu inventivnosti za kreativnošću. “Ljudimoraju da koriste sopstvenu inteligenciju da bi u haosu nametnuli red, inte-ligenciju koja se ne sastoji u rešavanju naučnih problema, već u jednomtežem smislu pronalaženja i održavanja međusobnog slaganja.”51 Zato trebada se razmišlja šta se sve mora obezbediti da bi se tehnološke inovacije pri-menile. Svakako, to su: društveno-ekonomsko okruženje; kultura i navike;poslovno okruženje; tehnički uslovi. Oblici i uslovi proizvodnje temeljne sudeterminante društvenih struktura koje, potom, stvaraju stavove, akcije i ci-

48 “Proces stvaralačkog razaranja osnovna je zbilja kapitalizma”. Restriktivni postupci utakvom procesu mogu da učine da se situacija smiri, te da se ublaže privremeneteškoće”. Joseph Schumpeter, Kapitalizam, socijalizam i demokracija, Globus, op.cit., str. 152, 107-109, 113.

49 Mizanur Rahman Shelley, Centar for the Study of the Global South 1994; 62, cit. Pre-ma: Jan Nederveen Pieterse, Development Theory, op. cit., p. 126.

50 Dr Momir Ćećez, “Informatika i demokratsko društvo, Zbornik radova: Pojedinac idržava, Institut društvenih nauka, Beograd, 2005, str. 102.

51 Petar Ivanović, “Nema srednjeg puta: ili kapitalizam ili socijalizam,” Zbornik radova:Pojedinac i država, Institut društvenih nauka, Beograd, 2005, str. 125.

169


vilizacije. To Marks ilustruje čuvenom izrekom da “ručni mlin” stvara feu-dalno, a “parni mlin” kapitalističko društvo.52 Time se u opasnoj meri na-glašava tehnološki element, ali može se prihvatiti uz uslov da to nije samostvar tehnologije, nego se na taj način oblikuje odgovarajuće mesto u proce-su proizvodnje, koje određuje poglede na društvo. “Evropska vrsta razvoja”je, na primer, matične zemlje izvela na put brzog privrednog razvoja, ali jepočela sa prvobitnom akumulacijom kapitala. Po tome, sva društva morajuda prođu ili su prošla kroz iste etape razvoja, kroz koje je prošla Evropa.(Osim u Evropi, feudalizam je postojao samo u Japanu, osporavajući na tajnačin feudalna obeležja ostalim društvima). Analiza specifičnosti društvatežila je, ipak, razumevanju da je u feudalizmu bilo pokretačkih snaga, kojesu na protivrečnostima feudalnog načina proizvodnje, izrodile kapitalističkiporedak. Tako se moraju uzeti u obzir i posebnosti “istočnjačkih društava.”Zavisnost – shvaćena kao da se odnos upotpuni analizom mehanizma struk-turacije, a da analizu iz sfere prometa premesti u sferu proizvodnje – omo-gućila je kreiranje jedne potpunije teorije o uzrocima i reprodukovanju ne-razvijenosti, pod nazivom teorija periferne privrede.53 Ovo je, ipak, doba ko-je se buni protiv specijalizacije i stoga vapi za sintezom, što znači novo sve-tlo, ali i nove okove. Svi važniji događaji su, istodobno, i društveni i ekonom-ski i na obe strane imaju isto značenje. “Kapital je kapital samo ako je u ru-kama kapitalističke klase. Ako je u rukama radnika nije kapital.”54

Svedoci smo delovanja informacionog doba na razvoj društva, pa sepostavlja pitanje uticaja informatike na prava čoveka? Po svemu sudeći raz-vojem informacione tehnologije ne poboljšava se položaj čoveka, već obrnu-to. Istraživači prirode društva zanimali su se za društvenu strukturu. Prestaloje da se piše o novcu, kamatama i zaposlenosti. Ekonomisti su branili to odonih koji su zaostajali u njihovim vlastitim redovima. Shvatilo se da je društvoorganski, a ne mehanički sistem i može se uporediti sa ljudskim telom. Idejekoje nastaju, i ogledaju se u inovacijama, realizuju se samo ako za to postojeodređeni društveni uslovi, odnosno određene društvene potrebe. Sada ih je uperiodu globalizacije moguće realnije sagledati, jer se stalno inovira proizvod-nja i neprekidni prevrati u njoj dovode do neprestanog potresanja svih

52 Joseph A. Schumpeter, Kapitalizam, socijalizam i demokracija, Globus, op. cit., str. 17i 18.

53 Predrag Bjelić, Dejan Gajić, Ivana Popović, Miroslav Gnjatović, Svetska privreda uinformatičkoj eri, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2002, str. 162.

54 Joseph Schumpeter, Kapitalizam, socijalizam i demokracija, Globus, op. cit., str. 61.

170


društvenih odnosa. Stalna je nesigurnost, što predstavlja osnovnu, može sereći, neophodnu potrebu za brži razvoj sopstvene tehnologije. Pa, ipak, iakose sve više apeluje da nauku treba obuzdati, a tehnologiju urazumiti, bitna ka-rakteristika je da je sve veća međuzavisnost sveta i da suprotnosti koje sa so-bom nosi savremeni razvoj postaju sve oštrije. Između ostalog, nema adekvat-nih kvalifikacija za obavljanje određenog posla.55 Zato u razrešavanju togaproblema treba da učestvuju sve zemlje, bez obzira na stepen njihove razvije-nosti. To je zbog toga što brzina naučnog, tehnološkog i ekonomskog razvojasve više produbljuje te suprotnosti, pa se transfer tehnologije vrši pod izrazitonepovoljnim uslovima za nerazvijene zemlje i onemogućava im jačanje teh-noloških kapaciteta, kao ni željeni društveni i ekonomski razvoj. A, tehnološkisistemi su proizvod društva. Zato je važno dati novi impuls i usmeriti taj pro-ces. Same inovacije se, postupno, svode na stvar rutine, ali tehnologije sveviše preuzimaju timovi obrazovanih specijalista. Sve češće se, zato, i postavljapitanje “da li smo sposobni da pokrenemo unutrašnje resurse i promenimosmer ili ćemo kao društvo i stvaralačka kultura nestati tokom 21. veka?”56 Toje kapitalno pitanje naših društvenih ulaganja, a odgovor je da ih je neminov-no usmeravati u sve brži razvoj informacionih tehnologija.

KULTURA KAO INOVATIVNO OGLEDALO RAZVOJA

Kad jednom pobedi civilizacija, bilo da je s pravom tako označena iline, neizbežno se mora svesti na kulturu. Tada kultura mora odrediti sebe unu-tar skupa konkretnih granica koje prepoznaje kao svoje, unutar ekskluzivneistorijske partikularnosti. To je potrebno, da bi nacionalna kultura zasnovalanovi identitet, pronašla društvenu homogenost, lingvističku tradiciju i geo-grafski kontinuitet: drugim rečima, domaću prošlost (na primer, u integrisanojEvropi). Ali, da se sve to razume, potrebno je uvesti inovativnost u pro-svećenost za uspostavljanje i uvođenje sopstvene kulture, što uključuje i tran-spoziciju vrednosti ideja, koje su bile ranije dominantne. A “prosvetiteljstvo ječovekovo oslobađanje iz samonametnutog tutorstva. Tutorstvo je čovekova

55 To je naglašeno kod ministara u vladama pojedinih zemalja koji, bazirajući odluke naraspodeli – materijalnoj, bez vizije razvoja i njene strategije, odlučuju o razvoju pri-vrede i društva, pa i nauke.

56 Još je 1980. godine raspravljajući u okviru programa “Čovek i biosfera – Projekat 11”,UNESCO pokušao da da odgovor: koji su to samoregulišući principi prema kojima bizajednica u okviru prirodnog konteksta funkcionisala da bi opstala? Prenela Politikaod 25. 01. 2005, str. 6.

171


nesposobnost da upotrebi razumevanje bez usmeravanja od strane drugog”.57

Kultura, tako, postaje nacionalni zadatak i u obavezi je da obnavlja i preu-ređuje svoju, nazovimo je, fasadu. A, to se može shvatiti kao rekonceptuali-zacija tehnologije, ali i kao detaljno razrađivanje, kodifikacija i podučavanjesavremenog sveta. Iako se misli da je civilizacija mnogo napredovala, osećajuse poremećaji u sećanju, jer su neke kulturne vrednosti unakažene. Ne možeda se izbegne sudar s novim određenjima svoje vlastite nostalgije, jer ona po-staje često primarna kada se govori o neprilagođenosti. Zato je zadatak i da seponudi proučavanje nacionalne kulture ne kao instrumenta ili sredstva spo-znaje, već kao kreativnosti društva iznutra, da bi kulturu bilo moguće pri-bližiti, a ne prilagođavati se. (“Kultura je dobro vaspitanje, maniri i moral-nost” – Antonija Klosovska).58 Motivacija jednog takvog stava nije rasvetlja-vanje slučajeva s neke pozicije sećanja na mesto ili događaj odsustva, nego dase ostane na tom mestu na kojem se orijentišemo, upravo, preko tih neostva-renosti, tih slučajeva u kojima istorija kulture i nacije tek treba da se zaista od-igra.59 Treba dodirnuti “zonu prikrivene nestabilnosti u kojoj ljudi obitava-ju.”60 A, osećaj da se kultura razume, odraziće se na ideju poverenja.“Društvo će, naime, biti sposobnije za organizacione inovacije, pošto visokstepen poverenja omogućava egzistenciju velike raznovrsnosti društvenih od-nosa, ali ljudi koji ne veruju jedni drugima sarađivaće međusobno, jedino, podsistemom formalnih pravila i regulacija”.61 To izgleda kao da se u određenoj“točci razilazi volja sa snagom.”62 Zato ne treba više pitati zašto je kulturauvedena u rasprave o razvoju? “Kultura je ušla u studije razvoja u vreme po-vlačenja (retreat) od strukturnog i makro pristupa u razvojnoj teoriji i kultur-no orijentisanom pristupu.”63 Tako su siromašni meta razvijenih zato što imnedostaju ekonomski resursi. Ako razvijeni nisu zaokupljeni rastom negotransformacijom institucija, onda predmet nije samo (jedino) ekonomski ka-

57 Emanuel Kant, Šta je prosvetiteljstvo, citirano prema: Statis Gurguris, Sanjana nacija,Beogradski krug, Beograd, 2004, str. 208.

58 Antonija Klosovska, Sociologija kulture, Čigoja, Beograd, 2001.

59 Statis Gurguris, Sanjana nacija- prosvećenost, kolonizacija i ustanovljavanje moder-ne Grčke, Beogradski krug, Beograd, 2004, str. 472-473.

60 Franc Fanon , citirano prema: Statis Gurguris, Sanjana nacija, op. cit, str. 473.

61 Francis Fukuyama, Sudar kultura, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd,1997, str. 37.

62 To podseća na Marguerite Yourcenar, Hadrijanovi memoari, “Otokar Keršovani,” Ri-jeka, 2002, str. 19.

63 Jan Nederveen Pieterse, Development Theory, SAGE Publications, London, 2001, p. 60.

172


pital, već društvo, kultura, simbolično i moralni kapital. Siromaštvo kultureosakaćuje elemente razgovora o razvoju. Pojam razvoja se doživljava kaospoljna intervencija. Tako se to svodi na protivurečnosti između dve kulture,tehničko-tehnološke i humane kulture, svet nauke i umetnosti. Na jednoj stra-ni je reprezentovanje prosvećenosti, koja je mnogo više kompleksno istorijskopolje, nego odstupanje od svakodnevnog pogleda,64 pošto “komunikacija od-lučno oblikuje kulturu (...), jer mi ne vidimo stvarnost(...) kakva ona jest, veću ovisnosti o našim jezicima.”65 S druge strane, novi sistem komunikacija za-snovan je na digitilizovanoj, umreženoj interakciji višestrukih načina komuni-kacije, što odlikuje njegovo uključivanje i obuhvatanje svih kulturnih izraza.Cena koja se plaća za uključivanje u sistem je prilagođavanje njegovoj logici,njegovom jeziku, njegovim tačkama ulaza, njegovu kodiranju i dekodira-nju.66 Tako, strukturni programi prilagođavanja odražavaju kulturu ekonom-skog globalizma, pa je rasprava o nacionalnoj kulturi noseći instrumentalistaprenosa tonova i kultura kao izum u izgradnji nacije. Prva kulturna dimenzijarazvoja je lokalni nivo, a nacionalna kultura je sledeća na liniji prioriteta.“Mnogi su zapadnjaci skloni tome da diskredituju nezapadne kulture kao ira-cionalne.”67 Prema Veberu, postoje moralni običaji, kao što je sposobnost zaspontano udruživanje, koji su ključni za organizacione inovacije i, prema to-me, za stvaranje bogatstva. Drugim rečima, oni koji su skloni maksimalnojkorisnosti ne moraju uvek biti racionalni(...) – često teže ka sasvim neeko-nomskim ciljevima i ne moraju biti u nepovoljnom položaju (kada je reč okomparativnim prednostima).68 Zato se o kulturi može govoriti kao o labora-toriji evropske integracije, što je došlo do izražaja, pogotovo, kod dvostrukihgradova na granici, (uglavnom u istočnoj Evropi, nastalih posle Napoleono-vih ratova, posle Prvog i posle Drugog svetskog rata). To su gradski parovi;gradovi blizanci – često su podeljeni gradovi – susedni gradovi, koji su nasta-li između pojedinih država, koji se međusobno dopunjuju i podržavaju ili,možda, ne ako su u konkurentskim odnosima.69 Ovi gradovi postaju osnovaza prekograničnu komunikaciju i stvaranje zajedničkog identiteta. Oni pri-

64 Jan Nederveen Pieterse, Development Theory, op. cit., p.135.

65 Manuel Castells, Informacijsko doba; ekonomija, društvo i kultura, op. cit., str. 357.

66 Ibid., str. 401-402.

67 Francis Fukuyama, Sudar kultura, op. cit., str. 47.

68 Francis Fukuyama, op. cit., str. 47.

69 Joahim Beker & Andrea Komlozi, Granice u savremenim svetu, “Filip Višnjić”, Beo-grad, 2005, str. 233.

173


vlače ne samo pažnju velikih evropskih institucija već i zanimanja istraživača.A, razlog za bolje ili lošije odnose treba tražiti, u prvom redu, u različitimuslovima života ili rada, kao i u preraspodeli društvenog proizvoda.70 Ekono-misti obično kažu da dobri odnosi vladaju tamo gde ima dovoljno novca, a dasu narušeni ili su loši gde nema dovoljno novca.

Tako, razlika između evropskog zapada i istoka u nivou razvijenostii stepenu slobode nije nigde tako jasno vidljiva kao na granicama. Kultura,zato, treba da bude preteča sve dublje evropske integracije.

INOVATIVNOST U KONTEKSTU INTEGRACIJE U EU

Strukturni programi pridruživanja EU-i odražavaju, u osnovi, inova-tivnost ekonomskog globalizma. To su, uglavnom, efekti od korišćenja pred-nosti tržišta, koje je moguće postići ako su tehnološki modernizovani proiz-vodni kapaciteti i visoko obučena i stručna radna snaga. Isto tako, ako je kon-kurentna i usklađena domaća ponuda sa tražnjom na evropskom tržištuznačajna, donelo bi mnogo koristi, a u razvoju bi došlo do čvršće saradnje.Radi usmeravanja takvih aktivnosti u EU-i postoje kriterijumi: veza izmeđutrgovine i razvoja; regionalna integracija i saradnja; podrška makro-ekonom-skoj politici; transportu; bezbednosti hrane i održivom seoskom razvoju;gradnji institucionalnih kapaciteta, naročito u zemljama (regijama) sa dobrimupravljanjem i zakonskim propisima.71 Pitanje razvoja postaje tako značaj-nije nego ikad ranije. Porast broja partnera, uvođenje novih instrumenata iporast finansijskih resursa zahtevaju, dakle, definisanje čiste i stalne strategi-je razvoja. Međunarodni ciljevi, koji su definisani, naročito u DAC i OECD,rezultat su doprinosa glavnih međunarodnih konferencija i principa obo-gaćenih ugovorom ustanovljenim u zajedničkoj formi baziranom na strategi-ji, dizajniranoj da “pokrije” sve zemlje u razvoju koje povezuje saradnja (co-operation) i zajedništvo (partnership).72 Postojanje strategije zemalja partne-ra, ključ je uspeha u njihovom razvoju. Strategija treba da koordinira i zašti-ti: ekonomiju, trgovinu, institucije društva, kulturu i aspekte okruženja, kaoi politiku.73 Razvojna politika EU temelji se, tako, na: održivom (sustaina-

70 Amartya K. Sen, Razvoj kao sloboda,”Filip Višnjić,” Beograd, 2002.

71 The European Community’s Development Policy – Statement by the Council and theCommision, p. 3. Internet, http://www.europa.eu.net

72 Ibid., p. 1.

73 Ibid., p. 2.

174


ble) razvoju, pravednom razvoju, participirajući u humanom (ljudskom) idruštvenom razvoju. Unapređenje ljudskih prava, demokratije, pravnih pra-vila i dobrog upravljanja integralni su deo toga. Glavni cilj takve politike raz-voja je smanjivanje pa i, konačno, iskorenjivanje siromaštva. Održivi razvoj,mada nije dovoljan sam po sebi, nužan je za smanjenje siromaštva. Zato i tre-ba stalno imati na umu milenijumske ciljeve razvoja UN (njih osam), i bor-bu protiv siromaštva jer “glad je sadašnje najgore oružje masovnog uništava-nja koje traži milione žrtava svake godine. Boriti se protiv gladi i siromaštvai unapređivati razvoj je ispravni održivi put da se postigne mir u svetu... Nećebiti mira bez razvoja i neće biti niti mira ni razvoja bez socijalne pravde.”74

Ipak, najverovatnije, to ne bi moglo da ukine sve protivurečnosti dok se,objektivno, ne razreši odsustvo intelektualnog potencijala, jer je razvoj, na-ročito, u poslednje dve decenije, povećao (u tome) međuzavisnost u svetu, anaša zemlja je u mreži te međuzavisnosti kao nikad do sada.

Inovativnost treba, zato, svestrano podsticati i pripremati se odlučni-je i spremnije, nego ranije, jer ima mnogo više problema, a daleko manjeljudskih resursa, energije i strpljenja da se obezbedi stabilniji položaj svakojod zemalja, bilo da su u procesu integracije u EU-u ili su, već, unutar njenihgranica.75 To podrazumeva i potrebu za inovativnosti i u kontekstu priznanjanovih granica, ali ne državnih (koje imaju hermetički karakter), već ekonom-skih, socijalnih i kulturnih granica (zbog različitih nivoa životnog standarda).Pitanje koga će u novom sistemu predstavljati oni koji upravljaju, a koga onikojima se upravlja, u velikoj meri, određuje sistem dominacije i proces oslo-bađanja informacionog društva.76 Kriza je (kao i finansijska) bitno sadržanau samom modelu razvoja ako se na razvoj ne gleda dugoročno. Tako su uki-nute unutrašnje granice u EU (Šengenskim sporazumom 1993), ali su po-jačane spoljne državne granice. Unutrašnje granice su, inače, prepreka držav-noj integraciji.77 Spoljne granice, opet, imaju protekcionistički uticaj. Tespoljne granice “služe kao filteri” koji, u zavisnosti od konjukture, situacijena tržištu rada i odmeravanja interesa radnika i kompanija, omogućavajuutvrđivanje uslova za zapošljavanje stranih radnika. Tako radnici iz trećih ze-

74 Ovo je izgovorio predsednik Brazila Luiz Inacio Lula de Silva na 60-om jubilarnomzasedanju UN u New Yorku, septembra 2005, Internet, http://www.hdr.undp.org

75 Joahim Beker & Andrea Komlozi, Granice u savremenom svetu, op. cit., str. 88.

76 Manuel Castells, Informaciono doba; ekonomija, društvo i kultura: uspon umreženogdruštva, op. cit., str. 401-402.

77 Joahim Beker and Andrea Komlozi, Granice u savremenom svetu, op. cit., str. 128-129; 141-142.

175


malja, nastanjeni u nekoj od članica EU, mogu da se slobodno kreću po ce-loj teritoriji EU; njihovo zapošljavanje, ipak, podleže zakonima svake poje-dinačne države u kojoj su zaposleni. To se odražava kao preobražaj nacional-nog u evropski EU identitet.78 Oni koji se nalaze s druge strane šengenskegranice, napolju, odsutni su. Ipak, služe kao zaštitni bedem, kako bi se unu-tar EU, “unutrašnji zajednički prostor slobode, bezbednosti i prava,” mogaodalje da izgrađuje kako je predviđeno Amsterdamskim sporazumom. To po-kazuje u punoj oštrini “janusovo lice moderne.” Ali, jedna Evropa sa više br-zina morala bi da se pobrine ne samo za domet svog regionalnog širenja, veći da se stvore mogućnosti da se obezbedi veća mobilnost radne snage, pa ta-ko osigura i socijalna dimenzija. Međutim, posebne odredbe postoje za onekoji prelaze granicu i za lica iz pogranične zone. Za zaposlene unutar EU,Nemačka je, na primer, uspela da nametne “granicu za upućivanje” – premakojoj uslove rada i prava određuje mesto proizvodnje, a ne sedište preduzeća.Zaključuju se podugovori i iznajmljuje radna snaga, kako bi se omogućilarazlika kako u primanjima, tako i u socijalnim davanjima. Pripadnici trećihzemalja “mogu se angažovati u nekoj zemlji članici EU,” samo ako raspo-lažu dozvolom za rad u državi u kojoj je sedište kompanije. Ipak, glavnu pre-preku ograničenju slobode zapošljavanja predstavlja sama nezaposlenost.79

To, svakako, zavisi i od beskonačnog stremljenja prema inovativnosti, pro-duktivnosti i takmičenju, pa je finansijski kapital i kapital industrijske viso-ke tehnologije, sve više međusobno ovisan, iako su oblici njihovog delova-nja za svaku industriju specifični. Razlika je, u osnovi, u “specifičnomznačenju i snazi” koju pojedina društva pridaju inovativnosti. Treba, zato,razumeti realnost i prihvatati tinjajuću nadu da se iznedre originalne, pa i raz-ličite ideje, jer različitost polazi od ideja. Drugim rečima, u fokusu posmatra-nja su strategija i praksa (naučnog) organizovanja koje treba da ukaže naučinke i (stigmatorni) potencijal koji oni nose sa sobom.

78 Ibid., str. 135.

79 Treba se setiti: “Pre 1914. godine zemlja je pripadala svim ljudima. Svako je mogaoda ide kuda je hteo i da ostane koliko je želeo... putovalo se, ulazilo i izlazilo u drugezemlje, a da se ne pita”... za vizu i pasoš. (Bilo je tako i u Evropi, ali je to bilo pove-zano sa osiguranim radnim mestom). Danas su granice pretvorene u plot od bodljika-ve žice. One povezuju prostore na kojima postoje različiti socijalni uslovi. Iz indivi-dualne perspektive svaki pojedinac ih doživljava sasvim različito. Posebne odredbepostoje za one koji prelaze granicu i lica iz pogranične zone. One svedoče o otuđeno-sti sveta imućnih kosmopolita. Joahim Beker & Andrea Komlozi, Granice u savreme-nom svetu, op. cit., str. 121, 123, 138, 148-149.

176


Kao što se vreme razlikuje, bilo ono linearno, (dominira u industrij-skim društvima), ciklično (karakteriše zemljoradnička tradicionalna društva),pa liminalno, epohalno, “snoliko” ili “zamrznuto”, tako se i inovativnost raz-likuje u zavisnosti od značaja koji pripada ovim vremenskim dimenzijama.80

Inovativnosti, u osnovi, to omogućava da se na konceptu, koji se hrani bu-dućnošću i rešavanjem konkretnih problema, prevrednuje u skladu sa proti-canjem vremena. Polazište je u pretpostavci da se podsećanjem na važna ot-krića u prošlosti i njihovim uvažavanjem mogu postići valjani rezultati u bu-dućnosti. Svakako se može govoriti o sprezi između vremena i inovativnostiu odnosu znanja i moći.81 Zato glavna tema postaje strategija kojom je zna-nje dobilo ulogu nužnog i pratećeg “saučesnika.” Toj koncepciji neprekidnoje potrebno dodavati impulse da bi se održala u zaokretu i omogućiti sve većuzastupljenost onih inovacija koje su najsloženije. Njihove refleksije na razvojpostaju sve povoljnije da bi se relevantna znanja, karakteristična za informa-cione tehnologije, ponudila i bila pogodna za integracione procese.82

“Ideja ‘razvoja’ podređena je relativnom standardu, prema kojemuvek mora postojati najviša vrednost, a koja tokom vremena treba da budedostignuta ili oponašana, vrednost u samom jezgru, koja sve druge kompo-nente čini nužno perifernim, uvek nedovoljnim.”83 To samo pokazuje da jeza postizanje višeg standarda neophodno (pored slobodne cirkulacije kapita-la preko granica, ali sve restriktivnije kontrole kretanja radne snage) kom-pletno inovativno standardizovanje i preovlađujuće tranzicijske regulativeradi preuzimanja zapadnih elemenata evropskog državnog modela. To pove-

80 Tretiranje vremena opet, kao zatvorenog kruga omogućava inovacijama da se na kon-ceptu koji se hrani budućnošću rešavaju konkretni problemi. Ove kriterijume ustano-vio je Džoel M. Haalpern (Joel M. Halpern), citirano prema: Gordana Đerić: Katego-rija vremena i prostora u optici “mentalnog mapiranja”. Čas. “Filozofija i društvo”br. XXIV/2004, str. 133.

81 Kina je bila tehnološki najnaprednija civilizacija na svetu (prema: Mokyru, str. 209-38), kada je oko 1400. godine renesansa u Evropi posijala intelektualno seme tehno-loške promene, koje će tri stoleća posle upravljati svetom. Nakon 1400 g. kineska jedržava pod dinastijom Ming i Quing izgubila interes za tehnološkom inovacijom i pre-ovladavajući činilac za tehnološki konzervativizam bio je strah vladara od potencijla-no uznemirujućih učinaka tehnoloških promena na društvenu stabilnost – oličen u vi-du birokratije čuvajući status quo. Manuel Castells, Informaciono doba; ekonomi-ja,društvo i kultura, op. cit., str. 45.

82 20. INFOTECH 2005, 20. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE, Vrnjačka banja, jul2005.

83 Statis Gurguris, Sanjana nacija, op. cit., str. 128.

177


zivanje bi trebalo da bude na nešto samostalniji način, u našoj zemlji, na pri-mer, da bi se osvetlili društvo u pokretu i pojave dugog trajanja u kontinui-tetu. Tako potencijal za inovacije ne bi bio izgubljen, nego otvoren za prihva-tanje novih ideja i pronalazaka. Međutim, neravnoteža koja u ponudi i po-tražnji na tržištu rada nastaje zbog emigracije, što predstavlja unutrašnji eko-nomski problem zemlje iz koje se ljudi iseljavaju, zanemaruje činioce spolj-njeg uticaja, koji proizlaze iz ekonomske integracije i uzročno izazivaju mi-gracije.84 Da li je jedna zemlja primalac ili pošiljalac migranata zavisi, da-kle, od kvaliteta njenog uključivanja u međunarodnu podelu rada. Širenjetržišnih odnosa, ne samo da objašnjava migraciju, već vodi nastanku novihoblika interakcije, koja se odvija preko i izvan nacionalno-državnih granica,što vodi promeni dosadašnjeg odnosa prema inovativnosti. Usled toga, željaza razvojem razlaže se na suštinsku i suštinski nerazrešivu (inovativnu) dile-mu: želja za “još” i želja za “više jednakosti.”

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

Dragoceno je saznanje da je neminovno otisnuti se u neizvesnu inte-lektualnu pustolovinu da bi se sagledala vizija budućnosti i da bi se invenci-jom (idejom) proniklo u srž inovativnosti, pa tako i razvoja. Time bi se, naneki način, posvedočio civilizacijski kod, ugradila energija opstajanja i pre-dočilo što sve inovativnost nosi sa sobom. A, tehnološka inovacija, kao pro-dukt inovativnosti, definiše se kao sposobnost privrede da najracionalnije za-posli ekonomske (nacionalne) i ljudske resurse, tako da dovodi do rasta real-nog dohotka. U osnovi toga rasta su strukturne promene u kojima je od-lučujući uticaj znanja na samo znanje glavni izvor produktivnosti, koji se sa-stoji u samoj tehnologiji stvaranja znanja,85 obradi informacija, komunikaci-ji simbola... To znanje, u osnovi, menja sadržinu i način delovanja tržišta ra-da, povećavajući propulzivnost onih zanimanja koja su povezana sa pojavomnovog načina razvoja, organizovanog oko ljudskih procesa strukturiranih od-ređenim odnosima proizvodnje, iskustva i moći. Tako nastaje nova tehno-loška paradigma (organizovana oko novih, moćnih i fleksibilnih informacio-nih tehnologija), koja omogućuje da sama informacija postaje proizvod pro-izvodnog procesa, odnosno njegova sirovina. I ne samo što informacija de-luje: prvo, na tehnologiju (kao što je to bio slučaj u prethodnim tehnološkimrevolucijama), nego što tehnologija deluje na informaciju; drugo, odnosi se


85 Manuel Castells, Informaciono doba; ekonomija, društvo i kultura, op. cit., str. 52.

178


na proširivanje novih tehnologija; treće, odnosi se na logiku umrežavanja(mreža kanalizira neurednu snagu složenosti).

Ukrštanjem informacionih tehnologija, ekonomije i društvene dina-mike nastaju nove stvarnosti: prvo, umrežena preduzeća sa globalnom rad-nom snagom, čiji će se samo mali deo moći nositi sa zahtevima informacio-nih tehnologija sa fleksibilnim i samoprogramirajućim radnikom (klasičniradnik na postojećim radnim mestima postaje suvišan); drugo, kultura stvar-ne virtualnosti koja postaje središnja sfera borbe za moć; treće, svet društve-no isključenih.86 Izgleda kao da se traže konture vlastitog smisla, koje bi seneminovno odvijale preko inovativnosti, koja nije odigrana u globalnojstrukturi, a deo nje već je usmeren na jedan prostor na kome se moraju ukr-stiti sve te dimenzije. Razvoj, zato, mora biti zaokupljen uređenjem života,što se postiže modernim komunikacijama, baziranim na inovativnosti. Većsamim tim što promenjene društvene okolnosti zahtevaju da se prati transfor-macija privrede u ime progresa, inovativnost treba da podstiču sami proble-mi koje treba rešavati. Treba stvarati novi prostor za dijalog, otvarati «vizu-elne komunikacije, kulturu učestvovanja u dijalogu i osećaj zajedništva, pa inove socijalne forme “adekvatne prilikama i izazovima informativnog sve-ta”. Shvatanje inovativnosti podrazumeva i kako tehnološke inovacije uvodi-ti u privredu i društvo pošto globalni problemi zahtevaju i globalna razmatra-nja i globalna odlučivanja.87

EU se sastoji od potpuno izgrađenih nacionalnih država, a naša zemljato još nije. U tome kontekstu se može povući razlika između „slike sveta”, sjedne i „pogleda na svet”, s druge strane. Tu treba usmeriti pažnju na tržišterada koje je uređeno novim smernicama i uredbama a koje, istovremeno,znače još dugo „povlačenje” novih granica između pripadnika EU i novihkandidata za EU, tj. između starih i novih članica EU. Nije dovoljno da se, sa-mo, ekonomski prostor uklopi u strategiju akumulacije dominantnih snaga.Ne treba biti tampon zona u jugoistočnoj Evropi, odnosno zaštitni bedem. Tosve snažno razdvaja, kako pravo na slobodu, tako i pravo na kretanje i socijal-nu bezbednost.88 Tako usmeravanje razvoja prema inovativnosti treba učiniti

86 Ibid., str. 25.

87 Naučna istraživanja podrazumevaju dve vrste odluka: prvo, odluke na bazi razuma, dru-go, odluke na bazi emocija. Razum rezonuje preduzetnički da ostvari profit; emocije seosvrću na posledice. Razum zanemaruje rizik, a i ljudi su prosečnog IQ. Najbolja odlu-ka je ako se razum i emocije prožimaju. Tada je i razvoj u funkciji humanosti.


179


bazičnom i nezamenjivom osnovom da se dođe do adekvatne kvalifikacije zaobavljanje određenih poslova u privredi i društvu. Treba, pri tom, imati u vi-du da „ekonomski rast ne prouzrokuje porast kvaliteta života, ali porast kva-liteta života predvodi ekonomski rast”.89 Inovativnost, po svemu sudeći,obezbeđuje znatno sigurniji oslonac za sopstvenu egzistenciju, u našim uslo-vima, a i „čovek, u velikom delu, ne računa ni na koga osim na sebe”.90

LITERATURA

1. Joahim Beker & Andrea Komlozi, Granice u savremenom svetu, “FilipVišnjić”, Beograd, 2005.

2. Nenad Golčevski i Goran Milovanović (urs.), Globalni građani, Beo-grad, 2004, Beogradska otvorena škola

3. Dragutin J. Bošković, Tehnološke inovacije i produktivnost, Rad, Beo-grad, 1976.

4. Predrag Bjelić, Dejan Gajić, Ivana Popović, Miroslav Gnjatović, Svet-ska privreda u informatičkoj eri, Institut za međunarodnu politiku i pri-vredu, Beograd, 2002.

5. Manuel Castells, The Internet Galaxy; Reflections on the Internet, Busi-ness and Society, Oxford University Press, Oxford, 2002.

6. Manuel Castells, Informacijsko doba: Ekonomija, društvo i kultura; Us-pon umreženog društva, Golden marketing, Zagreb, 2000.

7. Stanko Cerović, Njegoševe tajne staze, Montenegropublik, Podgorica,1996.

8. Momir Ćećez, „Informatika i demokratsko društvo”, u: Zbornik radova,Pojedinac i država, Institut društvenih nauka, Beograd, 2005.

9. Gordana Đerić, Kategoriija vremena i prostora u optici “mentalnog ma-piranja”, Filozofija i društvo, br. XXIV/2005.

10. The European Community’s Development Policy – Statment by the Co-uncil and Commision, Internet, 10/07/2005, http://www.europa.eu.int

11. Francis Fukuyama, Sudar kultura, Zavod za udžbenike i nastavna sred-stva, Beograd, 1997.

89 Mizanur Rahman Shelley (1994;62); cit.. prema: Jan Nederveen Pieterse, Develop-ment Theory, op. cit., p. 126.

90 Stanko Cerović, Njegoševe tajne staze, Montenegropublik, Podgorica, 1996, str. 423-424.

180


12. Stjepan Gredelj, Zoran Gavrilović, Nataša Šolić, Profesija i korupcija,Centar za monitoring i evaluaciju, Beograd, 2005.

13. Statis Gurguris, Sanjana nacija; prosvećenost, kolonizacija i ustanovlja-vanje moderne Grčke, Beogradski krug, Beograd, 2004.

14. 20. INFOTECH 2005, Vrnjačka banja, jul 2005.15. Vesna Jeličić, Partnership for Business, Agencija za unapređenje držav-

ne uprave, Beograd, 2004.16. Anna Klosovska, Sociologija kulture, Čigoja, Beograd, 2001.17. Mlađen Kovačević, Dugoročne tendencije, stanje i ograničenja rasta

konkurentnosti privrede i izvoza Srbije, Ekonomski anali, septembar2004.

18. Milan Kukrik, U potrazi za svetim gralom, Kvalitet, br. 1-2/2005. 19. Boris Likar, Ustvarjalno razmišljanje, Inovativnost za mlade 2002, Insti-

tut za inovativnost, Ljubljana, Internet, 20/08/2005, http://www.inovativ-nost.net

20. Ministarstvo za kapitalne investicije Vlade Republike Srbije, Strategijarazvoja telekomunikacija Republike Srbije do 2007. godine, Beograd,2004.

21. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Vlade Republike Sr-bije, Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2005-2010. godine,Beograd, april 2005, str. VIII, u okviru časopisa: Poslovi, br. 99, 19. apri-la 2005.

22. OECD, Principi korporativnog upravljanja 2004, OEBS u SCG, Beo-grad, 2004.

23. Jan Nederveen Pieterse, Development Theory, Deconstructions/Recon-structions, SAGE Publications, London, 2001.

24. Public Service Broadcasting in Transition (A Documnetary Reader), Edi-ted by Monroe E. Price and Marc Raboy.

25. Amartya K. Sen, Razvoj kao sloboda, „Filip Višnjić”, Beograd, 2002.26. Joseph A. Schumpeter, Kapitalizam, socijalizam i demokracija, Globus,

Zagreb, 1982.27. Joseph A. Schumpeter, Povijest ekonomske analize, Informator, Zagreb,

1975.28. Branislav Todorović, “Klimatizacija – jedan od najznačajnijih dostignuća

XX vjeka”, Alternativni izvori energije i mogućnost njihove primene u

181


zemlji, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, naučni skupovi, knjiga65, Podgorica, 2004. i čas. “Mechanical Enginering”, ASME (Asocijaci-ja američkih inženjera)

29. Sun Tzu, The Art of War, Mono & Manjana, Babun, Beograd, 2004. 30. Jan Valsinger, Čovekov razvoj i kultura, Zavod za udžbenike i nastavna

sredstva, Beograd, 1997.31. Ljubica M. Zjalić, Prestrukturiranje privrede i zaposlenost, Ekonomist,

br. 3-4/1996.32. Ljubica M. Zjalić, Radni potencijal u regionalnom razvoju, Nova prosve-

ta, Beograd, 1986. 33. Marguerite Yourcenar, Hadrijanovi meomari, “Otokar Keršovani”, Rije-

ka, 2002.

APSTRAKT

U radu se istražuje uticaj inovativnosti na proces razvoja. Inovativnost se sagleda-va kao sposobnost preobražavanja postojećih ideja u korisne nove oblike ili kombinacije ko-je se umnožavaju i pretaču u tehnološke inovacije. Razvoj vođen informativnim tehnologi-jama doprinosi ubrzanom povećanju produktivnosti, i, za razliku od prethodnih tehnologija,utiče na globalizaciju jačajući stvarne i finansijske veze. Informativne tehnologije ne samoda podstiču promet proizvoda nego stvaraju informatičke proizvode velike tržišne vredno-sti. U ovom procesu važno je i delovanje znanja na samo znanje kao glavni izvor produktiv-nosti. Autor ukazuje da inovativnost nema samo privrednu dimenziju, već se proteže na svapodručja života, i ima neprocenjiv uticaj na društvene, obrazovne, kulturne i druge tokove.

Dr. Ljubica M. ZJALIĆ

INNOVATIVENESS – AN INDISPENSABLE FACTOR OF DEVELOPMENT

SUMMARY

The paper puts emphasis on innovativeness, analysing all its segments. Innovative-ness becomes a starting point for explanation and analysis of the complexity of the neweconomy, society and culture, including one’s own personal invention. According to the aut-hor the essence of development changes and a key element for understanding spiritus mo-vens lies in innovativeness. Therefore, innovativeness is becoming more important than everbefore. It does not entail only the economic dimension but it involves all fields of life, withunpredictable economic, social, cultural and other influences.

While labour productivity and competitiveness are factors that urge high economicdevelopment (without producing inflation), innovations are prime movers for establishment

182


of a new economy. Actually, an innovation is a function of highly studied, skilled labour andthe organisation established by knowledge. An innovation is by itself a function of thefollowing three main factors: (1) creation of new knowledge in science and management(fundamental in innovations), (2) availability of highly educated self-programmed labourforce that is able to apply new knowledge for productivity promotion (resulting from thequality and quantity of the educational system), (3) entrepreneurs that are capable andwilling to take the risk of transforming the innovation into business. True, such a talent re-sults from the entrepreneur culture, but it is also connected with the opening of institutionsin the society that are directed towards entrepreneurship. In that way technological innova-tions are regarded as entrepreneurship. This points to a broad integration of knowledge onnew foundations creating a webbed innovation environment whose dynamics and goals ha-ve to a great extent become autonomous. Innovativeness is becoming a phenomenon of keysignificance since it is indispensable for the development of economy and society. Innovati-veness is preceded by an invention and it is an idea, description or a model for an improvedtool, product, process or a system. Innovativeness is, thus, the only way to be included intothe universal (digital) language and a pure logic of system webbing, creating technologicalconditions to establish a horizontal global involvedness and communication. In such a mu-tual relatedness the technology, society, economy and culture are changing, this also invol-ving all fields embraced by innovativeness, or the ones it is just entering.

Innovativeness is, thus, regarded as a rather complex issue. It does not always fit in-to a social context since every innovation creates again new living conditions. The emergingideas that reflect themselves in an innovation are materialised only if certain social conditi-ons are created and there are social needs or a demand for them. Now in the period of glo-balisation it is possible to perceive them more realistically because production constantlybrings new innovations and continuous revolutions permanently shake up all social relati-ons. For this reason development should produce adequate qualifications for performing cer-tain jobs in the economy and society. The development itself presumes communication withpeople by trade in goods and services and exchange of information and symbols. Therefore,one should keep in mind that within the information way of development in particular, cog-nition makes a strong impact on knowledge as the main source of productivity. However,productivity will not motivate companies, but will incite profitability within whichproductivity and technology can be significant but not the only means for achieving the goal.By crisscrossing information technologies, economy and social dynamics a new reality is be-ing created. It is conditioned by innovativeness and is based on modern communications.Thus, in turning ideas into a product the country that attains the fastest economic growthstands out. Economic growth does not lead to a rise in the quality of life, but the rise in thequality of life is preceded by economic growth. The role of innovativeness is irreplaceablein this process.

O Inovativnosti

Documents