Nermin Vucelj.DIDROOV DVOSTRUKI PARADOKS: O GLUMCU I O GLEDAOCU.[2011]

ISSN 0015-1807УДК 80+82 (05)

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДЧАСОПИС ЗА СТРАНУ ФИЛОЛОГИЈУ

REVUE DE PHILOLOGIE

XXXVIII 20111

ФилолошкифакултетБеогра

д

REVUE DE PHILOLOGIEhttp://ww w .fil.bg.ac.rs/

fpregled/index.htm

Conseil ÉditorialSlobodanGrubačićDarko

TanaskovićPredrag Piper

RadojkaVukčević

Comité deRédaction PierreMichel Gerhard

ResselPaul-LouisThomas DinaMantcheva

Željko ĐurićPetar BunjakKatarinaRasulićTanjaPopovićBranka

Geratović

Rédacteur en

http://www.fil.bg.ac.rs/fpregled/index.htm

http://www.fil.bg.ac.rs/fpregled/index.htm

chefJelena

Novaković

Faculté dePhilologieBelgrade2011

ИздавачФилолошки факултет, 11000 Београд,

Студентски трг 3За

издавачадр Александра

ВранешСекретар

Уредништвадр ПетарБуњак

11000 Београд,Студентски трг 3. Тел.2021-634. Факс: 2630-

039.Ликовно-графичка опрема и

корицеНенад

ЛазовићКоректорДобрилаЖиванов

Тираж500

Штампа иповез

Чигоја штампа, Београд,Студентски трг 13

Часопис излази два путагодишње.

Индексирано у:SCIndeks

Рукописе и сву пошту намењену Редакцији часописатреба слати на адресу главног и одговорног уредника:

др ЈеленаНоваковић

11000 Београд,Студентски трг 3. Тел.2638-716. Факс: 2630-

039.Необјављени рукописи се не

враћају.

Издавање овог часописафинансира

Министарство за науку и технологијуРепублике Србије

Adresser manuscrits et correspondance au rédacteur enchef et directeur de la revue: Jelena Novaković

Filološki fakultet,Studentski trg 3.

Tel.: (381-11) 2638-716. Fax:(381-11) 2630-039.

Le Secrétaire du Comité deRédaction: Petar Bunjak

11000 Beograd,Studentski trg 3.

Tel.: (381-11) 2021-634. Fax:

(381-11) 2630-039. Les manuscrits

non publiés ne sont pas

retournés.

105

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVIII 2011 1

САДРЖАЈ – SOMMAIREИСТРАЖИВАЊА

BIBLID: 0015-1807, 38 (2011), 1 (pp. 105–114) UDK 821.133.1.09 Didro D.

NerminVučeljUniverzitet u Beogradu –Filološki fakultet

DIDROOV DVOSTRUKI PARADOKS:O GLUMCU I O GLEDAOCU

Didroova tvrdnja da nije veliki glumac onaj koji istinski proživljava osećanja lika kojitumači, već da je veliki onaj glumac koji je u sebi hladnokrvan a samo spolja se čini da jeobuzet osećanjem koje predstavlja, suprotna je ustaljenom mišljenju, zbog čega ta tvrdnjaizgleda apsurdna, dok je suštinski ispravna, što je definiše kao paradoks. S druge strane,Didroovo očekivanje da se gledalac uživljava u glumčevu izvedbu dok se sam glumac držina emotivnom odstojanju od svog lika, u kritič- koj recepciji XX veka je prepoznato kaoparadoks o gledaocu, što je navelo istraživače da zaključe kako postoji dvostruki paradoksu Didroovoj estetici pozorišne komunikacije.

Nijedan drugi Didroov spis nije bio više čitan,razmatran i osporavan nego što je to slučaj sParadoksom o glumcu – kaže Pol Vernijer (PaulVernière), u predgovoru kritičkom izdanju ovogDidroovog ogleda iz teorije glume, a koji jeVernijer, francuski profesor emeritus na Sorboni(Univerzitet Pariz IV), objavio u okviru Estetičkih dela(Œuvres Esthétiques) sabranih u jednom tomu, najpre1959. godine, a zatim u obnovljenom izdanju iz 1988,koje je potom štampa- no 1994. i 2001. godine.Povodom Didroove kontraverzne teorije glume PolVernijer je zaključio: „Dokle god bude pozorišta iglumaca – genus irritabile1

– paradoks će izazivati sablažnjenje.“2 O kakvom je

106

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVIII

to glumačkom paradoksu reč? Poznati američkididrolog Artur Vilson na sledeći način sažima tezuo glumačkoj veštini koju je francuski enciklopedistaelaborirao u Paradoksu o glumcu:

„To znači da što se više neki veliki glumac čini obuzet osećanjem, time je hladnokrvniji i vlada sobom. A paradoks je da jedan veliki glumac, ili jedna velika

1 „Razdražljivi soj pesnika“, izreka koja dolazi izHoracijevog stiha „genus irritabile vatum“ u Poslanicama (knjiga II,poslanica II, stih 102). Francuski glumac Luj Žurdan (LouisJourdan) to objašnjava na sledeći način: „Svaki stvaralac jepesnik u smislu u kojem on pripada onom genus irritabile vatum, tomosetljivom soju koji hoće pohvale, ali kojeg ozlojedi najmanjakritika.“ (« Tout auteur est poète en ce sens qu’il appartient augenus irritabile vatum, à cette race irritable qui veut bien qu’on laloue, mais que la moindre critique indispose. ») Dostupno na:http://www.abc-lettres. com/proverbe-latin/genus-irritabile-vatum.html (pristup 25. maja 2010).

2 « Tant qu’il y aura des théâtres et des acteurs – genus irritabile– le paradoxe fera scandale. » Vernière, Introduction au Paradoxesur le comédien, Œuvres Esthétiques, Paris, Classiques Garnier,1994, p. 291.

Nermin Vučelj, Didroov dvostruki paradoks: o glumcu i o gledaocu

107


glumica, koji proživljava zaista osećanja svog lika, jeste glumac čije će izvedbe biti neujednačene.“3

Artur Vilson kaže da je Didroova teza uvekdoticala glumce, jednako ama- tere i profesionalce,koji se ponose time što se celim bićem daju emotivnoulozi koju tumače. Oni drže do toga da drugi kažukako „glumci ne igraju svoje uloge, nego ih žive“ –kaže Vilson.4 Pol Vernijer se osvrće na obimnuliteraturu koja je nastala iz pera samih glumaca kaoreakcija na Didroov Paradoks o glumcu, još s kraja XIXveka, od vremena Koklena (Benoît Constant Coquelin) iSare Ber- nar (Sarah Bernhardt), preko Kopoa (JacquesCopeau) i Žuvea (Louis Jouvet). Tako je glumica Disan(Béatrix Dussane) uzvratila Didrou svojim Glumcem bezparadoksa (Le Comédien sans paradoxe, 1933), Luj ŽuveNeoličenim glumcem (Comédien désincarné, 1954), dok je MarkBlanke (Marc Blanquet) zabeležio mišljenja dvadeset ijednog glumca savremenika (1949). „Sve je rečeno“ –za- ključuje Pol Vernijer – „ali Didroova tajna nijeotkrivena“5. Pokušajmo onda da u ovom ogleduproniknemo u suštinu Didroove teorije glume.

*

Paradoks o glumcu je objavljen tek 1830. godine,prema kopiji rukopisa iz carske biblioteke Ermitaž uSankt Peterburgu. Istorija nastanka ovog pole-mičkog spisa počinje 1769. godine, kada je FridrihMelhior Grim (Friedrich Melchior Grimm), učeni Nemacu Parizu, direktor Književne prepiske (Corre- spondancelittéraire) i najznačajniji prijatelj u Didroovomživotu, zatražio od francuskog enciklopediste danapiše recenziju za englesku brošuru Garik ili engleskiglumci, koju je na francuski preveo glumac AntonioStikoti (Antonio Sticotti). U stvari, u pitanju jedelo koje je bio napisao Sent-Albin (Rémond de

ИСТРАЖИВАЊА


108

Sainte-Albine), a na engleski preveo Hil (AaronHill) 1750. godine. Među- tim, spis je do Grima, atime i do Didroa, došao preko francuskog prevoda sengleskog, koji je, opet, prevod originalnogfrancuskog teksta. Didro je izneo mišljenje o spisu uKnjiževnoj prepisci (1770) pod naslovom Zapažanja o jednojknjižici naslovljenoj Garik ili engleski glumci (Observations sur unebrochure intitulée Garrick ou les acteuurs anglais). Bila je toprva verzija onog što će, deceniju kasnije, prerastiu Paradoks o glumcu, polemički spis, ali u kojemraspravu ne vode sagovornici, već Prvi raspravlja sasamim sobom, dok Drugi

3 « Quel est le paradoxe du comédien ? C’est que plus un grandacteur semble submergé par l’émotion, plus il est froid et plus ilse domine. Et le paradoxe est qu’un grand acteur ou qu’une grandeactrice qui ressent vraiment les sentiments de son rôle est unacteur dont les représentations seront inégales. » Arthur Wilson,Diderot – sa vie et son œuvre, Paris, Laffont-Ramsay, 1985, p. 516.

4 Ibid.5 Vernière, Introduction, op. cit., p. 295.

109



gotovo da samo i sluša.6 Pitanje kojim Didro počinjerazmatranje jeste koja su bitna svojstva velikogglumca:

„Što se mene tiče, ja tražim da on ima veliku moćrasuđivanja, potrebno mi je da je taj čovek miran ihladan gledalac, prema tome zahtevam od njega da imapronicljivosti i nimalo osetljivosti, veštinu da svemupodražava i, što na isto izlazi, podjednaku sposobnostza sve vrste karaktera i uloga.“7

Teoriji glume, zasnovanoj na osećajnosti, a koju zastupa Remon de Sent-

-Albin, Didro suprotstavlja tezu o hladnokrvnosti.Tri decenije pre Didroa, glumac Danter(d’Hannetaire) je zastupao tezu o superiornostihladnokrvnosti nad emocionalnošću. U Zapažanjima oglumačkom umeću (Observations sur l’art du comédien, 1739),Danter kaže da je glumac „pravi kameleon“, a tomože biti jedino ako „glumi glavom“.8 Didro se svojimspisom, u stvari, uključuje u polemiku o glumačkojveštini koju simbolišu pisac Sent-Albin, na straniosećaj- nosti, i glumac Rikoboni (Antoine Riccoboni),na strani racionalnosti. Rikoboni smatra da, ukolikoglumac ima tu nesreću da zaista oseća ono što trebada izrazi na pozornici, onda on i nije u stanju daglumi.9 Osećanja se smenjuju tako brzo u pozorišnojigri, što nije slučaj u stvarnom životu. Vremenskoograničenje dramske radnje zahteva munjevite prelaskes jednog na drugo osećanje ili raspoloženje, te,prema tome, ako se glumac prepusti jednom osećanju,ne može u sledećem trenu da pređe na neko drugačijeduševno raspoloženje.10

Prema tome, i za Didroa, osećajni glumci suneujednačeni i osrednji, a mogu da zablistaju samo u ulozikoja je saobrazna njihovom senzibilitetu. Za razlikuod njih, hladnokrvni glumci su vrhunski umetnici,zato što „glume po razmišljanju“, na osnovu

110



proučavanja ljudske prirode, tj. prema nekom„zamišljenom modelu“.11

U trenutku emotivne obuzetosti, čovek ne može darasuđuje razložno, umetnik ne može da stvarauzvišeno. Jaka i nekontrolisana emocija parališe. Ikad pesnik kaže da plače, on ne plače „dok traga zasnažnim pridevom koji se otima“, dok se trudi dastihove učini skladnim i zvučnim. Nepomirljiv jeDidro: kad je čovek uzbuđen, uznemiren i oduševljen,nesposoban je da stvara; stvara se pošto oluja

6 „PRVI. – Ali, ja sam, znači, dugo sam samcit govorio? DRUGI.– To je moguće; isto onoli- ko koliko sam ja sam samcitpremišljao.“ Paradoks o glumcu i drugi eseji, prev. Radmila Miljanić,Beograd, Valera, 2006, str. 85. « LE PREMIER. – Mais j’ai donccausé longtemps tout seul ? LE SE- COND. – Cela se peut ; aussilongtemps que j’ai rêvé tout seul. » Diderot, Paradoxe sur lecomédien, Œuvres Esthétiques, Éd. Paul Vernière, Paris, ClassiquesGarnier, 2001, p. 379.

7 Paradoks o glumcu i drugi eseji, str. 10–11.« Moi, je lui veux beaucoup de jugement ; il me faut dans cet

homme un spectateur froid et tranquille ; j’en exige, parconséquent, de la pénétration et nulle sensibilité, l’art de toutimiter, ou, ce qui revient au même, une égale aptitude à toutessortes de caractères et de rôles. » Diderot, op. cit., p. 306.

8 Jean-Nicolas Servandoni d’Hannetaire, Observations sur l’art ducomédien, Paris, éd. 1774, p. 140.

9 Yvon Belaval, L’Esthétique sans paradoxe de Diderot, Paris, Gallimard, 1973, p. 237, n. 1.10 Ibid.11 Paradoks o glumcu i drugi eseji, str. 11–12. [Diderot, op. cit., p. 307.]

111



utihne.12 Zato Filozof kaže „na hladnokrvnosti je daumeri pomamu oduševlje- nja“13, jer, jedino čovek kojivlada sobom, upravlja i nama, a nikako to ne možečovek „koji je izvan sebe“, obuzet osećanjima. Velikidramski pesnici su „mar- ljivi posmatrači“ (spectateursassidus) onogo što se oko njih zbiva u fizičkom imoralnom svetu, i šire – takvi su svi velikiumetnici:

„Veliki pesnici, veliki glumci, i možda uopšte sviveliki podražavaoci prirode ma koje vrste bili, obdarenisjajnom maštom, snažnom moći rasuđivanja, tananim oseća-njem prikladnosti, vrlo sigurnim ukusom, to su bića kojasu najmanje osetljiva. Oni su podjednako podobni zasuviše mnogo raznih stvari; suviše su zaokupljenigledanjem, raspoznavanjem, podražavanjem, da bi unutarsebe samih mogli biti živo uzbuđeni. Ja ih neprestanovidim s beležnicom na kolenima i sa olovkom u ruci.“14

Didro izvodi do krajnosti svoju tezu kada kaže da„osetljivost uopšte nije osobina jednog velikogstvaralačkog duha“, zato što „ono što sve čini nijenjegovo srce nego glava.“15 Glumac, umetnik uopšte,jeste „pažljivi podražavalac i raz- boriti učenikprirode“ (imitateur attentif et disciple réfléchi de la nature),„stalni posmatrač naših čulnih utisaka“ (observateurcontinu de nos sensations).16 Na osnovu studioznogposmatranja života, a zahvaljujući izvanrednomzapažanju, umetnik uopšte, a u daljem izlaganju ovdeobraćamo se glumcu, stvara svoj „unu- trašnji idealnimodel“ (modèle idéal intérieur) koji mu je vodilja ustvaralačkoj izvedbi. Za slavnu francusku glumicusredine XVIII veka, gospođicu Kleron (Mlle Clairon),Didro kaže da „glumi savršeno“, i da na šestomizvođenju zna napamet svaki detalj svoje glume kaošto zna svaku reč svoje uloge. čuvena glumica je„sebi stvorila model kome je težila da se saobrazi,zamislila ga je kao najviši, najveći, najsavršenijikoji je mogla da stvori“,17 ali taj model nije ona, u

112



suprotnom bi njena gluma bila slaba i neujednačena.Na moguću primedbu da glumac svojim emotivnimunošenjem u ulogu izaziva kod gledaoca ganutost,Didro uzvraća opaskom da je glumac svoj očaj udesiopred ogledalom, da je krik bola zabeležio u svom uhu,i da tačno zna u kom će trenutku izvući maramicu iobrisati suzu koja je smišljeno potekla:

12 Isto, str. 36. [Ibid., p. 333.]13 Isto, str. 14. « Les grands poètes dramatiques surtout sont

spectateurs assidus de ce qui se passe autour d’eux dans le mondephysique et dans le monde moral. » Ibid., pp. 309–310.

14 Isto, str. 14. « Les grands poètes, les grands acteurs, etpeut-être en général tous les grands imitateurs de la nature,quels qu’ils soient, doués d’une belle imagination, d’un grandjugement, d’un tact fin, d’un goût très sûr, sont les êtres lesmoins sensibles. Ils sont également propres à trop de choses ; ilssont trop occupés à regarder, à reconnaître et à imiter, pour êtrevivement affectés au- dedans d’eux-mêmes. Je les vois sans cessele portefeuille sur les genoux et le crayon à la main. » Ibid., p.310.

15 Isto. « Le dirai-je ? Pourquoi non ? La sensibilité n’estguère la qualité d’un grand génie. […] Ce n’est pas son cœur,c’est sa tête qui fait tout. » Ibid.

16 Isto, str. 11. [Ibid., pp. 306–307.]17 Isto, str. 12. [Ibid., pp. 307–308.]

113



„To drhtanje glasa, te prekinute reči, ti prigušeniili otegnuti zvuci, to podrhta- vanje ruku i nogu, toklecanje kolena, to gubljenje svesti, to bunilo, sve jeto čista imitacija, unapred preslišana lekcija,patetična grimasa, uzvišeno majmunisanje koje glumacpamti dugo vremena pošto je na njemu radio, koga jesvestan u trenutku kad ga izvodi, koje mu, srećom popesnika, gledaoca i njega samoga, ostavlja punu slobo-du duha, i koje mu, kao i sva druga vežbanja, oduzimasamo telesnu snagu.“18

Didro tvrdi da „suze glumca teku iz njegovogmozga“, dok suze osetljivog čo- veka dolaze iznjegovog srca: „srce je ono što bezmerno smućujeglavu osetljivog čoveka; glava glumca je ono štogdekada prolazno uznemiri i njegovo srce.“19 ZaDidroa, glumac je poput bezvernog sveštenika kojiplačljivo propoveda stradanje Hristovo, poputzavodnika koji, radi ljubavnog osvajanja, obasipaumilnim reči- ma ženu koju ne voli, ili poputkurtizane koja se topi od milja u zagrljaju svogpokrovitelja, iako prema njemu ne oseća čulnunaklonost.20 Isto tako, besednik ne dobija navrednosti kad je obuzet gnevom, već kada podražavagnevu – tvrdi Didro i dodaje: „Glumci na publiku nečine utisak kada su obuzeti besom, već kad dobroglume bes.“21 Prema tome, kao što se glumac uzdiže doidealnog modela kome podražava, tako se i sveštenik,zavodnik i kurtizana, iz Didroovog primera, uzdižu dozamišljenog modela sveštenika, zavodnika i kurtizane:svi oni racional- no ovladavaju uvežbanomemotivnošću. „Ne kaže li se u svetu da je neki čovekodličan glumac?“ – retorski razmišlja Didro: „Pod timse ne podrazumeva da on oseća, već da se odličnopretvara da oseća, mada ne oseća ništa.“22

*

114



Didroovski glumac, koji hladnokrvno vlada ulogomkoju izvodi, nalazi se na nultom stupnju osećajnosti,na kojem je i brehtovski glumac. Nemački dramaturg(Bertolt Brecht) zahteva od modernog glumca da bude„pozorišni prikazivač“, koji reprodukuje događajpreslikan iz stvarnosti tako što se drži naodređenom

18 Isto, str. 16. « Ce tremblement de la voix, ces motssuspendus, ces sont étouffés ou traînés, ce frémissement desmembres, ce vacillement des genoux, ces évanouissement, cesfureurs, pure imitation, leçon recordée d’avance, grimacepathétique, singerie sublime dont l’acteur garde le souvenirlongtemps après l’avoir étudiée, dont il avait la conscienceprésente au moment où il l’exécutait, qui lui laisse, he-ureusement pour le poète, pour le spectateur et pour lui, toute laliberté de son esprit, et qui ne lui ôte, ainsi que les autresexercices, que la force du corps. » Ibid., pp. 312–313.

19 Isto, str. 17. « Les larmes du comédien descendent de soncerveau ; celles de l’homme sensible montent de son cœur : cesont les entrailles qui troublent sans mesure la tête de l’hommesensible ; c’est la tête du comédien qui prote quelquefois untrouble passager dans ses entrailles […]. » Ibid., p. 313.

20 Isto. [Ibid.]21 Isto, str. 86. « Les comédiens font impression sur le public,

non lorsqu’ils sont furieux, mais lorsqu’ils jouent bien lafureur. » Ibid., p. 381.

22 Isto, str. 87. « Ne dit-on pas dans le monde qu’un homme estun grand comédien ? On n’en- tend pas par là qu’Il sent, mais aucontraire qu’il excelle à simuler, bien qu’il ne sente rien. »Ibid., p. 381.

115



emotivnom odstojanju od onog što prikazuje.23 U Bilješkama uz Stanislavskog, Breht je protiv klasičnog teatra kao „emotivnog teatra“; aristotelovskoj poetici„nasilnog uživljanja“, on suprotstavlja „epski teatar“ koji nudi „predstavljanje, kritičko sagledavanje“, korisnu životnu pouku.24

Brehtovo poimanje pozorišta, naizgled, delujedidroovski, kao i stav da se glumac na pozornici nepreobražava u lik koji prikazuje: „On nije Lir,Harpagon ili Švejk, on pokazuje te osobe“ – tvrdiBreht.25 Obojica se, očito, zalažu za didaktičkiteatar: Didro govori o propagiranju građanske vrline,a Breht govori o osvešći- vanju radničke klase.Obojica shvataju pozorište kao mesto društveno-političke spoznaje, time i promena u društvu. Moždabi Breht, da je živeo u XVIII veku, u svom etičko-političkom sagledavanju pozorišta bio isto što iDidro; možda bi Didro u XX veku bio ideološki sabratBertoltu Brehtu. Međutim, razlika između dvojicedramaturga, koje vremenski međusobno udaljavaju dvastoleća, u tome je što Breht zahteva i od glumca i odgledaoca kritičku distancu od prikazanog lika, aDidro to zahteva samo od glumca.

Za Brehta, moderni teatar je onaj u kojem nemasimulacije događaja putem uživljavanja glumca isugestivnog paralisanja gledaoca koji se uživljava upred- stavljenu emociju. Brehtovski teatar jepredstavljački teatar u kojem i glumac i gledalacimaju distancu od lika u toj meri da zauzimajukritički stav neophodan da se sagleda situacija i dase ona prevaziđe. Didro, međutim, od velikog glumcaočekuje da se ne uživljava u lik, već da ga hladnosagleda i njime vlada, dok je gledaoca prepustiočaroliji mimetičkog uživljavanja. Glumac i gledalacnemaju isti odnos prema dramskom junaku. Dok glumac


116


ne oseća, već samo spoljnim znacima pokazuje osećanjalika koji predstavlja, gledalac je taj koji oseća,koji se mentalno preobražava u predstavljeni lik.Posle predstave, glumac svlači ko- stim i odlazi kućifizički umoran, ali ne duševno malaksao, dok gledalacodnosi sa sobom utiske. Didro objašnjava pozorišnimrecipijentima razliku između pozornice i gledališta:

„Glumac je umoran, a vi ste tužni. To je zato štose on naprezao ne osećajući ništa, a što ste viosećali ne naprežući se nimalo. Kada bi drukčijebilo, glumački poziv bio bi najsrećniji od svihpoziva; ali on nije ličnost svoje uloge, on nju glu-mi, i tako je dobro glumi da ga vi poistovećujete sanjom: iluzija je samo vama namenjena, a što se tičenjega, on dobro zna da on nije ta ličnost.“26

23 „Ukratko: glumac mora ostati prikazivačem: on morareproducirati prikazivanoga kao tuđu osobu, on u svom prikazivanjune smije izbrisati ono ‘to je on učinio, to je on rekao’. On nesmije dozvoliti da dođe do potpunog preobražavanja u osobu kojuprikazuje.“ Bertolt Brecht, „O nearisto- telovskoj dramatici“,Dijalektika u teatru, prev. Darko Suvin, Beograd, Nolit, 1966, str. 83–84.

24 Brecht, nav. delo, str. 251.25 Isto, str. 115.26 Paradoks o glumcu i drugi eseji, str. 16. « C’est vous qui remportez

toutes ces impressions. L’acteur est las, et vous triste ; c’estqu’il s’est démené sans rien sentir, et que vous avez senti sansvous démener. S’il en était autrement, la condition du comédienserait la plus malheureuse des conditi-

117



Svoje prvobitno entuzijastičko gledište, premakojem su „na pozornici lu- daci, a u gledalištumudraci“, tj. pesnici su temperamentni zanesenjaci, ačitaoci zdravorazumski recipijenti, Didro jepreokrenuo u gledište prema kojem su obični ljudi irecipijenti umetnosti emotivci na pozornici sveta, ageniji su mudraci koji posmatraju iz partera.27

Antiteza između pozornice i gledališta slikovito jeiskaza- na kroz anegdotu čiji su junaci glumac Kajo(Joseph Caillot) i kneginja Galicin (princesse deGalitsine). Kneginja je u gledalištu emotivnimuplivom prošla kroz sve samrtne muke junaka, uSedenovom komadu Dezerter (Le Déserteur, 1769), koji jeizgubio i svoju dragu i svoj život. čim je zavesapala, glumac Kajo se približio loži u kojoj je bilakneginja i obratio se veselo i učtivo.

„Iznenađena, kneginja mu kaže: Kako! Vi niste mrtvi?Ja, koja sam samo gledala vaše samrtne muke, još senisam od njih povratila. – Ne, gospođo, nisam mrtav. Biobih suviše vredan sažaljenja kada bih tako često umirao.– Vi dakle ništa ne osećate?“28

Ali, „osećamo mi“, a oni, glumci, „posmatraju,proučavaju i slikaju“ – Di- droov je stav koji seprovlači kroz ceo Paradoks o glumcu.29 Kao što paradoks oglumcu dolazi iz dramske okolnosti u kojoj glumac neoseća, već samo simulira osećanja dok glumi, što jeprotivno uvreženom uverenju da se glumac emotivnodaje liku, isto tako, iz očekivanja da se gledalacuživljava u likove na pozornici i zaboravi da predsobom ima samo pozorišnu iluziju, nastaje paradoks ogledaocu.30 Zato je Ivon Belaval (1972) zaključio daDidroov spis Paradoks o glumcu pokreće i „paradoks ogledaocu“.31 Herbert Dikman (Herbert Dieckmann), uogledu Didroovo poimanje genija (Diderot’s conception of genius,1941), u Pa- radoksu o glumcu je video Didroovu polemikusa samim sobom, i protiv samog sebe: „antagonizam

118



između njegove krajnje senzitivne duše i njegovihraciona- lističkih stremljenja“ (an antagonism between hisextremely sensitive soul and his rationalistic tendencies).32 Tridecenije posle Dikmana, Artur Vilson kaže da Didro uParadoksu reaguje „protiv vlastite osećajnosti“, i daje na delu „dvostruki

ons ; mais il n’est pas le personnage, il le joue et le joue si bien que vous le prenez pour tel : l’illusion n’est que pour vous ; il sait bien, lui, qu’il ne l’est pas. » Ibid., p. 313.

27 Isto. [Ibid.]28 Isto, str. 72–73. « La princesse, étonnée, lui dit : «

Comment ! vous n’êtes pas mort ! Moi, qui n’ai été que spectatricede vos angoisses, je n’en suis pas encore revenue. – Non, madame,je ne suis pas mort. Je serais trop à plaindre si je mourais sisouvent. – Vous ne sentez donc rien ? » Ibid., p. 368.

29 Isto, str. 14. [Ibid., p. 310.]30 „Paradoks je, u filozofiji, naizgled apsurdna tvrdnja, s

obzirom da je suprotna ustaljenom mišljenju, a koja je ipak usuštini tačna, ili barem može poprimiti izgled istine.“ «PARADOXE, s. m. en Philosophie, c’est une proposition absurde enapparence, à cause qu’elle est contraire aux opinions reçues, &qui néanmoins est vraie au fond, ou du – moins peut recevoir unair de vérité. » d’Alembert, “Paradoxe” (1765), Encyclopédie,dostupno na: http://artflx.uc hicago.edu/cgi-bin/philologic/getobject.pl?c.87:59.encyclopedie0110 (pristup 29. maja2010).

31 Yvon Belaval, L’Esthétique sans paradoxe de Diderot, Paris, Gallimard,1973, p. 258.32 Herbert Dieckmann, “Diderot’s conception of genius”, Journal

of the History of the Ideas, University of Pennsylvania Press, 1941, vol.2, n0 2, p.169.

http://artflx.uchicago.edu/cgi-bin/philo-

119



paradoks“ – o glumcu i o samom Didrou.33 Uostalom, i Deni Didro priznaje da napada i vlastitu osećajnost:

„Uostalom, kada sam rekao da je osetljivostkarakteristika dobrote duše i osred- njostistvaralačkog duha, ja sam time učinio jednonesvakidašnje priznanje. Jer, ako je Priroda ikadastvorila osetljivu dušu, onda je to moja“.34

*

Ako je glumčeva izvedba sva iz glave, a ne (i) izsrca, kako on onda može biti uverljiv za gledaoca;zar se simuliranje osećanja ne opaža kao laž? Nije listvaralačka veličina u izuzetnim psiho-fizičkimsposobnostima koje omogućuju umetniku da se, emotivnoi misaono, protejski preobražava? Zar je artista samoKirka koja umetničkom čarolijom preobražava druge,dok za sebe, i u sebi, ostaje neizmenjena? Ako segledalac uživljava u okolnosti i osećanja junaka napozornici, kako je moguće da on u tome zaboravi da jesamo gledalac pozorišne iluzije? Zar su samohladnokrvni glumci veliki umetnici; zar su samopreosetljivi gledaoci poželjni recipijenti estetskeemocije? Ne čine li publiku od ukusa pojedinci ob-dareni kritičkim smislom i pronicljivim opažanjem; izašto bi kritička samosvest bila smetnja gledaocu dase emotivno stopi s junakom umetničke fikcije? Ovajretorski kontra-paradoks se nameće kao reakcija naDidroov dvostruki paradoks– o stvaraocu i recipijentu, tj. o glumcu i gledaocu.

Ako se odnos stvarnosti i pozornice, života iumetnosti, sagleda iz ugla istinitog i prirodnog, onda sedovodi u sumnju tvrdnja da istinito vlada u našemprivatnom životu, a fikcija u umetnosti, da jeprirodnost u društvu, a imitacija na pozornici.Igrati neko osećanje je „protiv prirode“ – kaže IvonBelaval – i naša priroda u takvoj situaciji doživi


120


šok. Međutim, u prisustvu drugih, mi smo na oprezu,nismo spontani, već proračunati; neprestano glumimo,i „društveno ophođenje stvara od laži našu druguprirodu“ – zaključuje Belaval,35 koji je prak- tičnouveo treći paradoks, onaj sveobuhvatni ili opšti,paradoks o umetnosti, tj. tvrdnju da su, u stvari,prirodnost i istinitost u umetnosti, a pritvornost ilaž u životu. Kada smo u pozorištu, onda nema onogmentalnog napora koji nas prati kada smo u društvu,napora da odigramo određenu ulogu, željenu iliočekivanu.

33 „Vidimo tako da je Didroov paradoks dvostruk – paradoks oglumcu i paradoks o sebi. On, čovek osećajnosti, čovek kojireaguje strasno i koji lako pusti suzu, došao je dotle da jedovoljno spoznao sebe kako bi govorio o vlastitoj osećajnosti kaonekakvoj smetnji.“ (« On voit ainsi que le paradoxe de Diderot estdouble – paradoxe du comédien et paradoxe de lui-même. Lui,l’homme de sensibilité, l’homme qui réagit avec passion et a leslarmes faciles, est arrivé à se connaître assez pour parler desa sensibilité comme d’un inconvénient. ») Arthur Wilson, Diderot –sa vie, son œuvre, Paris, Laffont – Ramsay, 1985, pp. 521–522.

34 Paradoks o glumcu i drugi eseji, str. 66. « Au reste, lorsque j’aiprononcé que la sensibilité était le caractéristique de la bontéde l’âme et de la médiocrité du génie, j’ai fait un aveu qui n’estpas trop ordinaire, car si Nature a pétri une âme sensible, c’estla mienne. » Diderot, Paradoxe sur le comédien, Œuvres Esthétiques,Éd. Paul Vernière, Paris, Classiques Garnier, 2001, p. 362.

35 Yvon Belaval, op. cit., p. 258.

121



Tog napora se odričemo kada smo na predstavi – kaže Belaval i dalje obrazlaže paradoks o umetnosti:

„Mi napuštamo stvarni svet da bismo prisustvovalijednom istinitom događa- ju, jednoj priči. Razonodaumetnosti i njena rekreativna vrednost u vezi su s onimpovratkom na dečije poverenje. Mi znamo, što sepodrazumeva, da prisustvujemo predstavi i da, prematome, moramo da se suočimo s opsenom; ali, upravo zbogtoga, upravo zato što pred sobom nemamo više ljude odkojih treba da zaziremo, hoćemo da im verujemo.Prirodno je da zbog toga verujemo da glumac oseća onošto oponaša.“36

Deni Didro je možda bio na tragu onom o čemugovori Ivon Belaval. „Pesnik na pozornici“ je moždaveštiji od „glumca u društvu“, ali nije dublji iveštiji u lažnom predstavljanju osećanja – kaže Didrona kraju Paradoksa o glumcu.37 Ta uloga u životu je mnogoteža od glumčeve – uviđa Didro, ali kao da mu izmičurazlozi zašto je to tako. Naime, glumci, umetniciuopšte, istiniti su jer nemaju razloga da lažu, doksu ljudi u društvu svakodnevno podvrgnuti ulogamakoje moraju da odigraju. Lepota umetnosti je uautentičnoj emociji; s druge strane, raspoloženja iosećanja ljudi u stvarnosti uvek su interesna, timeje i društveno ophođenje automatizovano. čovek jeotuđen u masi, a prave komunikacije nema. Zato seumetnost javlja kao dodir sa samim sobom, kao kontakts drugim. Poezi- ja „pretvara sluh u viđenje“ –podučava Esej o Uzvišenom, nastao iz pera namanepoznatog autora pre dve hiljade godina – a reči„uvode slušaoca na pozornicu samih događaja“.Umetnost se uvek obraća samo pojedincu; i tada:

„kad ne govoriš kao da se svima obraćaš, nego jednomsamome […] tad će tvoj slušalac biti uzbuđeniji, a istotako i pažljiviji i potresniji zbog riječi koje si muuputio.“38

122



LITERATURADidro, Deni, 2006. Paradoks o glumcu. U: Paradoks o

glumcu i drugi eseji. Prevod Radmila Miljanić. Valera,Beograd, 5–87.

Diderot, Denis, 1994. Paradoxe sur le comédien. In:Œuvres esthétiques. Éd. Paul Vernière. ClassiquesGarnier, Paris.

36 « Nous quittons le monde réel pour assister à une histoire, àun conte. La distraction de l’art et sa valeur récréative tiennent à ceretour à la confiance d’enfant. Nous savons, cela va de soi, quenous assistons à un spectacle et que, par conséquent, nous avons àfaire avec un artifice ; mais pré- cisément pour cela, précisémentparce que nous n’avons plus devant nous des hommes dont il faillenous défier, nous ne demandons qu’à les croire. C’est pourquoinaturellement nous croyons que le comédien éprouve ce qu’il mime.» Ibid.

37 Paradoks o glumcu i drugi eseji, str. 87. Diderot, Paradoxe sur lecomédien, op. cit., p.

381. 38 Anonim, „Esej o uzvišenom”, prev. Ton Smerdel, časopis

Mogućnosti, br. 3, Split, 1969,str. 333.

*

Anonim (Pseudo-Longin), 1969. “O uzvišenom”. Mogućnosti. Prevod Tom

Smerdel. Split, 3, 308–351.Belaval, Yvon, 1973. L’Esthétique sans paradoxe de

Diderot. Gallimard, Paris.Brecht, Bertolt, 1966. Dijalektika u teatru. Prevod

Darko Suvin. Nolit, Beograd.d’Alembert, Jean Le Rond, 1765. “Paradoxe”. Encyclopédie. Internet: http://

artflx.uchicago.edu/cgi-bin/philologic/getobject.pl?c.87:59.encyclopedie0110. d’Hannetaire, Jean-Nicolas Servandoni, 1774. Observations sur l’art du

comédien. Paris.Dieckmann, Herbert, 1941. “Diderot’s conception ofgenius”. Journal of the

History of the Ideas. University of Pennsylvania Press, II,2, 151–182.

Wilson, Arthur, 1985. Diderot – sa vie, son œuvre. Trad.de l’anglais par

Gilles Chahine, Annette Lorenceau, Anne Villelaur. Laffont – Ramsay, Paris.

Nermin Vučelj

LE DOUBLE PARADOXE DE DIDEROT : SUR LECOMÉDIEN ET SUR LE SPECTATEUR

(Résumé)

Pour les comédiens, jouer un rôle, c’est le vivre. PourDiderot, si les comédiens éprouvent les sentiments des personnagesqu’ils incarnent, leur jeu sera d’une intensité inégale. Pour lui,un grand comédien est celui qui joue avec la tête. Diderot nommecette proposition en apparence absurde, contraire aux opinionsreçues, mais pour lui vraie, le « paradoxe sur le comédien » et il

l’a exposée dans son traité éponyme. Tandis que le philosophefrançais exige que le comédien garde la tête froide et n’éprouveaucun des sentiments du personnage qu’il joue, il attend que lespectateur s’identifie avec les émotions représentées sur scène.Pour les théoriciens du XXe siècle, Diderot soulève un autreparadoxe : celui du spectateur. Cet article a pour ambitiond’éclaircir le double paradoxe de Diderot à travers son esthétiquede la communication théâtrale.

Кључне речи: парадокс о глумцу, парадокс о гледаоцу, хладнокрвност, емотивност, унутрашњи идеални модел.

Примљено 5. јануара 2011, прихваћено за штампу 31. марта 2011.

233


CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd80

FILOLO[KI pregled = Revue de philologie : ~asopis za stranu filologiju /glavni i odgovorni urednik = rédacteur en chef Jelena Novakovi}. – God. 1, broj 1(1963) – kw. 23, br. 1/4 (1985) ; god. 24, br. 1/2 (1997)– . – Beograd (Studentski trg 3) : Filolo{ki fakultet,1963–1985; 1997– (Beograd : ^igoja {tampa). – 24 cmDostupno i na:http:/ww w .fil.bg.ac.yu/fpregled/index.htm. – Polugodi{we. –^asopis ima paralelnu naslovnu stranu na francuskomjeziku. Objavquje ~lanke stranih autorau originalu(na nema~kom, francuskom i engleskom jeziku)

http://www.fil.bg.ac.yu/fpregled/index.htm

234


ISSN 0015-1807 = Filolo{ki pregled COBISS.SR-ID 28393991

235


Nermin Vucelj.DIDROOV DVOSTRUKI PARADOKS: O GLUMCU I O GLEDAOCU.[2011]

Documents