Mobilne Usluge u Poslovanju

Univerzitet u BeograduFakultet organizacionih nauka

Mobilne usluge u poslovanju

~ seminarski rad iz Elektronskog poslovanja~

Studenti: Jadranka Jelić, 189/05,Valentina Jevđić, 8/05,

U Beogradu,jul 2008.

SADRŽAJ

UVOD............................................................................................................................... .1KONCEPT MOBILNOG POSLOVANJA...........................................................................2MOBILNE POSLOVNE KOMUNIKACIJE........................................................................4MOBILNA TRGOVINA.....................................................................................................5MOBILNE FINANSIJE......................................................................................................6Primena SMS servisa u bankarstvu.................................................................................8Softver..............................................................................................................................9NOVI SCENARIJI U TELEKOMUNIKACIJAMA.............................................................143G – Treća generacija mobilne telefonije.......................................................................18Šta je WAP i kako radi?.................................................................................................224G – Četvrta generacija mobilnih mreža........................................................................25ULOGA WEB USLUGA……………………………………………………………………………..........…27ZAKLJUČAK................................................................................................................. ...30REFERENCE.................................................................................................................31

1

UVOD

Današnje trgovinsko okruženje je takmičarski agresivno sa sve većim zahtevima za povećanje zadovoljstva kupca i povećanja usluga – osiguravajući dostupnost proizvoda preko efektivnog popunjavanja zahteva, sa cenom koja ispunjava potrošačeva očekivanja i obogaćuje iskustvo kupca preko modernih tehnologija. Izazov je imati okruženje koje je u potpunosti integrisano u prodavnicu, i koje je takođe integrisano sa centralnim head- office operacijama. Prednosti posedovanja integrisanog centralnog okruženja su znatne ne samo u smislu I.T. sa smanjenjem troškova koji su vezani za tehnologiju već takođe u smislu optimizacije poslovnih procesa sa centralnim planiranjem i koordinacijom tokova izvršenja operacija na prodajnom mestu. Ukratko, obezbeđivanje kompletnog okruženja i integrisanje lanca snabdevanja od prijema proizvoda do prodaje potrošaču.

U današnjem „pobednik uzima sve“ okruženju, složenost i upravljanje operacijama u prodavnici je jedan od pravih izazova za trgovinske kompanije ako žele ostati konkurentne, održati i povećati protok mušterija i osigurati rast. Efikasna kontrola i upravljanje prodajnim procesima od funkcija centrale preko funkcija poslovanja prodavnica, mobilnog poslovanja i prodaje je ključna u dostizanju uspeha. Funkcionalnost sistema na mestu prodaje mora biti osigurana kroz organizaciju trgovine i efikasnog povezivanja prodavnica sa head-office-om. Ključni faktor uspeha jeste pun uvid prodajne funkcije na mestu prodaje i očuvanje integriteta podataka kroz neočiglednu integraciju između prodavnice i centralnih operacija.

2

KONCEPT MOBILNOG POSLOVANJA

Jedan od zapaženijih trendova u svetskoj privredi danas je razvoj tehnike i tehnologije. Elektronska tehnologija, kao spoj informacione tehnologije i telekomunikacija, sve više nalazi primenu u savremenom poslovanju, odnosno sve veći broj preduzeća u svetu posluje po konceptu elektronskog poslovanja. Jedan od značajnih trendova u razvoju tehnologije je sve veća primena mobilnih telefona i proširenje tehnoloških mogućnosti koje dopuštaju sve veću primenu ovih aparata u poslovanju i omogućavaju pružanje potpuno novih usluga. Upravo primena mobilnih telefona u poslovne svrhe dovela je do pojave novog koncepta savremenog poslovanja – mobilnog poslovanja(Mobile Business). Autor u radu nastoji da opiše tendencije razvoja mobilnih komunikacija, otkrije mogućnosti poslovne upotrebe ovih tehnologija, naznači osnovne tendencije u razvoju mobilnog poslovanja i predvidi njihov dalji razvoj.Mobilni telefon je uređaj koji je malih dimenzija, pa samim tim i lako prenosiv, relativno jevtin i dostupan široj populaciji, a njegova glavna prednost je što svom vlasniku omogućuje mobilnost tokom korišćenja. Ta prednost je upravo i iskorišćena u razvoju mobilnog poslovanja, koje je najrazvijenije u segmentu poslovnih odnosa između preduzeća i banaka, sa jedne strane, i individualnih potrošača, sa druge strane (Business-to-Customer – B2C). Oblast mobilnog poslovanja se sastoji iz aktivnosti kao što su mobilne poslovne komunikacija, mobilna trgovina i mobilne finansije. Operateri mobilne mreže su ti koji pružaju tehničke mogućnosti za razvoj mobilnog poslovanja, ali zbog skeptičnosti preduzeća i banaka da prihvate koncept mobilnog poslovanja često i sami počinju da pružaju usluge mobilne trgovine i mobilnih plaćanja. Sve dinamičnija primena mobilnih telefona u poslovanju i razvoj mobilnog poslovanja ne dovodi u pitanje ovu osnovnu tendenciju jer se sve veća primena Interneta ostvaruje u domenu odnosa između preduzeća dok mobilni telefon nalazi svoje „mesto“ u delu poslovnih odnosa koji se uspostavljaju na relaciji preduzeće - potrošač. U budućnosti će doći do integracije većine elektronskih tehnologija, odnosno dominantan će biti bežični Internet (WirelessInternet).

Mobilno poslovanje predstavlja primenu mobilnih tehnologija u poslovne svrhe, za pružanje usluga, trgovinu i obavljanje plaćanja, zarad efikasnijeg poslovanja. Efikasnije poslovanje znači da preduzeće ima niže troškove poslovanja i bolju konkurentsku poziciju na tržištu. Razvojem treće, generacije mobilne telefonije koja je omogućila veću brzinu prenosa podataka i novi spektar usluga, usluge koje operateri pružaju se raslojavaju u tri vida, tako da sada postoje:

usluge mreže (network services), koje podrazumevaju pružanje usluga telefonije kroz održavanje mreže;

dodatne usluge vezane za mrežu (network-related value added services), koje uključuju razmenu SMS poruka, glasovnu poštu i slično;

usluge uz učešće treće strane (third-party value added services), koje su osnova za finansijsko poslovanje operatera i baza za razvoj mobilne trgovine i mobilnih finansija od strane preduzeća i banaka.

Kada govorimo o uslugama uz učešće treće strane one su počele da se razvijaju kada su operateri mobilne telefonije omogućili korisnicima mreže da za usluge plaćaju putem njihovih mobilnih telefona. Tu se zapravo ne radi o učešću treće strane već odnos

3

operater-korisnik dobija novu, finansijsku, dimenziju. Ali tehnologija treće generacije je omogućila operaterima da obavljanje ovih usluga mogu prepustiti preduzećima i bankama, dok se oni bave samo pružanjem tehničke podrške, i to su prave usluge uz učešće treće strane. Upravo ove usluge su osnova za razvoj mobilnog poslovanja.

U svetu je 2001. godine bilo oko 448 miliona korisnika mobilnih telefona, dok je njih oko 282 miliona, ili 63%, koristilo mobilni telefon da kupuje ili plaća za usluge. Mobilno poslovanje je sastavni deo elektronskog poslovanja, koji se zasnivana primeni specifičnih elektronskih tehnologija - mobilnih tehnologija, koje firmama koje primenjuju ovaj vid poslovanja daje komparativnu prednost koja se ogleda u mobilnosti radnika i potrošača. To znači da radnici u obavljanju svojih poslova nisu vezani za kancelariju, a ni za svoju kuću ( kao što je to u slučaju primene Interneta u radu „na daljinu“), kao i da potrošači mogu naručiti proizvod ili uslugu i platiti za njega sa bilo kog mesta u zemlji i svetu koje je pokriveno mrežom mobilne telefonije (GSM). Kod mobilnog poslovanja možemo identifikovati tri oblasti mobilnog poslo-vanja, i to:

mobilne poslovne komunikacije (mobile business communications);

mobilnu trgovinu (mobile commerce);

mobilna plaćanja (mobile payments).

Dok se mobilne poslovne komunikacije najviše koristi od strane preduzeća radi komunikacije sa zaposlenima i komitentima, mobilna trgovina i mobilna plaćanja su se razvila u sferi poslovnih odnosa preduzeća sa potrošačima (busi-ness-to-consumer - B2C).

Mobilne tehnologije se u poslovne svrhe najviše koriste u oblasti mobilnihposlovnih komunikacija koja podrazumeva razmenu SMS poruka sa potrošačima i Intranet mobilnu komunikaciju sa zaposlenim, dok su mobilna plaćanja na zavidnom nivou i beleže veoma dinamičan rast. Mobilni telefon je mali, relativno jevtin, prenosiv aparat koji ostvaruje bežičnu komunikaciju. Sve ove karakteristike ga čine konkurentnijim od računara koji je povezan na Internet, kao kanala savremenog poslovanja. Zbog toga treba očekivati povećanje primene mobilnih telefona u elektronskom poslovanju. Ali preduzeća uglavnom koriste mobilni telefon kao kanal elektronskog poslovanjau svojim odnosima sa individualnim potrošačima. Jedan od sve izraženijih trendova je integracija svih elektronskih tehnologija tako da se pojavljuju uređaji i tehnologije koje kombinuju prednosti mobilnih i ostalih elektronskih tehnologija. Računari za dlan predstavljaju kombinaciju klasičnih računara i mobilnih telefona, dok Internet sve više zamenjuje tzv. bežični Internet (wireless Internet) koji za komunikaciju ne koristi kablove.Oko 22 miliona ljudi u svetu je 2002. godine koristilo bežični Internet.

4

MOBILNE POSLOVNE KOMUNIKACIJE

Mobilne poslovne telekomunikacije su prva oblast mobilnog poslovanja koja je nastala sa samom pojavom mobilne telefonije. Ova oblast mobilnog poslovanja je trenutno najrazvijenija. Prema vrsti usluga mobilne telefonije koje se koriste razlikujemo sledeće vidove mobilnih poslovnih komunikacija:

mobilna poslovna telefonija;

kratke tekstualne poruke (SMS);

Intranet komunikacija;

Internet komunikacija (uključujuči i upotrebu elektronske pošte).

Preduzeće koristi mobilnu mrežu za komuniciranje sa zaposlenim u okviru matične firme koji su van sedišta preduzeća (mobilni radnici) preko mobilne telefonije, uključivanjem u Intranet preduzeća ili putem Interneta. Radnici više nisu vezani za kancelariju, niti za kuću, kada se za ostvarivanje komunikacije sa radnicima koristio Internet (rad „na daljinu“). Pomenimo samo značajne uštede u troškovima poslovanja koje se ostvaruju nezakupljivanjem poslovnog prostora.Ovaj kanal komunikacije može biti značajna podrška radnicima na terenu,pogotovo ako se radi o trgovačkim putnicima, koji će imati tačne i blagovremene informacije na svakom mestu i na taj način pružiti mnogu bolju uslugu potrošačima. Komuniciranje preduzeća sa potrošačima se ostvaruje uglavnom putem SMS poruka i Interneta. Potrošači sa bilo kog mesta mogu proveravati asortiman proizvoda, kontaktirati prodavce, ostvarivati postprodajne usluge i slično. Mobilni telefon je i značajna platforma za ostvarivanje marketinga koji je usmeren ka potrošačima, i koji predstavlja jedan od vidova komuniciranja sa njima.Komunikaciju sa preduzećem uz pomoć mobilne telefonije mogu održavati I druga lica vezana za to preduzeće, kao što su individualni akcionari, zaposleni radnici i drugi. Mobilna mreža omogućuje i komunikaciju sa zaposlenima u preduzećima koji su značajni klijenti.

Najveći efekti i povećana efikasnost poslovanja se ogleda u upotrebi integrisanih elektronskih tehnologija u poslovanju. U oblasti mobilnih poslovnih komunikacija najznačajnija je integracija mobilne telefonije i Interneta, specifično elektronske pošte kao jednog od servisa Interneta. Bitno je da se elektronske poruke mogu poslati sa mobilnog telefona, kao i da se elektronska pošta može kontrolisati preko ovog uređaja. Mnoge aplikacije omogućavaju i pretvaranje običnih tekstualnih, SMS, poruka u E-mail i odbratno. To značajno ubrzava sklapanje poslova i efikasnost poslovanja preduzeća koje je usvojilo koncept mobilnog poslovanja, posebno u sferi poslovnih komunikacija.

SMS

SMS (Short Message Service) je usluga koja vam omogućava da šaljete tekstualne poruke (maksimum 160 slovnih mesta) na druge mobilne telefone. Ako je vaš mobilni telefon isključen ili ste nedostupni, nove poruke će biti sačuvane (vreme čuvanja pristiglih poruka zavisi od podešavanja na vašem mobilnom telefonu).

5

MMS

MMS (Multimedia Message Service) je usluga koja vam omogućava da šaljete i primate poruke koje sadrže tekst, slike, zvučne i video zapise (u zavisnosti od modela mobilnog telefona).Možete da razmenjujete MMS poruke sa drugim mobilnim telefonima koji podržavaju MMS uslugu i sa e-mail adresama (informacije možete naći u Uputstvu za upotrebu mobilnog telefona).

Govorna pošta

Govorna pošta je vaša lična telefonska sekretarica koja prima vaše pozive kada niste u mogućnosti da se javite, kada je vaš mobilni telefon isključen ili iz bilo kog razloga niste dostupni i obaveštava vas o propuštenim pozivima, čak i ako osoba koja vas poziva nije ostavila poruku.Ona prima i čuva vaše poruke, obaveštava vas o njihovom prispeću i omogućava vam da ih saslušate kada vam to najviše odgovara. Da saslušate poruke pozovite 7777.

MOBILNA TRGOVINA

Mobilna trgovina (Mobile Commerce - M-Commerce) podrazumeva obavljanje trgovinskih transakcija uz primenu mobilnog telefona kao elektronske tehnologije i kanala poslovanja. Prvi put je mobilni telefon upotrebljen kao osnova za obavljanje trgovine od strane operatera mobilne telefonije jer su na taj način nastojali da isporuče fakturu i naplate za pružanje usluga mobilne telefonije. Mobilni telefoni se koriste kao tehnologija za obavljanje trgovine uglavnom u oblasti elektronske maloprodaje (Business-to-Customer - B2C). Dok u klasičnom elektronskom poslovanju elektronska veleprodaja ima dominantnu poziciju i obuhvata 92% od ukupnog prometa elektronske trgovine u periodu 1995-1997. godine, u mobilnom poslovanju dominira mobilna maloprodaja. To je uslovljeno tehnologijom koja se u trgovanju koristi jer je mobilni telefon personalan uređaj, što znači da ga pojedinac koristi i što je još važnije jevtin je i lak za upotrebu, tako da ga veliki broj ljudi poseduje. Danas je broj potrošača u mobilnoj trgovini veći od broja korisnika usluga mobilne telefonije, pa se značajno povećao udeo onih koji trguju preko svog mobilnog telefona. Ljudi su spremniji da elektronski trguju preko mobilnog telefona nego preko računara povezanog na Internet, jer su svesni da je manja verovatnoća da dođe do zloupotrebe privatnih podataka koji se šalju preko mobilne mreže.Međutim, mobilna trgovina je nova pojava i još uvek više eksperiment nego redovan kanal trgovine. Mnogi su sputani malim ekranom mobilnog telefona, teškoćama pri unošenju podataka (kucanju) i malom brzinom prenosa podataka. Očekujemo da će ljudi u potpunosti navići na ovaj vid trgovine, da će se mobilni aparati razvijati u pravcu prevazilaženja nedostataka otkrivenih u praksi mobilne trgovine jer je treća generacija ovih aparata omogućila veće brzine prenosa podataka. Od pojedinačnih država u razvoju mobilne trgovine, kao i mobilnog poslovanja uopšte,

6

prednjači Japan.    Mobilna mreža putem prenosa zvuka, ali i slike, omogućava korisniku da nadgleda putem svog telefona parking prostor, sobu sa dečjim aktivnostima, ili rad u proizvodnoj hali. Dakle, omogućava se vizuelno i zvučno monitorisanje ljudi, lokacija, imovine, okruženja, za potrebe zdravlja, bezbednosti i sigurnosti. Za sada se trguje preko mobilnog telefonima uglavnom različitim vrstama ulaznica, proizvodima multimedije (CD-ovi), i akcijama (preko berze), dok se od usluga izdvajaju turističke usluge, usluge osiguranja i usluge pružanja raznih informacija. Značajna je uloga mobilnih telefona u realizovanju nagradnih kupona koje koriste velike maloprodajne kompanije radi stimulisanja prodaje. Posebno je izražena sve veća uloga mobilnih telefona u sklapanju ugovora u pokretu (formation of contracts on the move). Jedna od najrasprostranjenijih mobilnih usluga su bankarske usluge. Svako trgovanje mora da bude praćeno plaćanjem (tzv. finansijski tok posla). Ako se i plaćanje obavlja putem mobilnog telefona onda je reč o totalno elektronskom mobilnom poslovanju. Aktivnost plaćanja za kupljenu robu je tok koji se ne može odvojiti od trgovine, mada neke finansijske transakcije mogu biti potpuno autonomne.

Ova usluga je savetodavnog i konsultativnog tipa kojom pojedinačni korisnici i poslovni ljudi mogu tražiti i dobiti specifične ekspertske savete u bilo koje vreme putem njihovog mobilno-Internet terminala. Na primer, tehnički savet pri popravci automobila, asistencija u rešavanju dnevnih kućnih popravki i savet prve pomoći oko manjih povreda gde je neophodna asistencija kamere i snimak na licu mesta.

MOBILNE FINANSIJE

Mobilna plaćanja (Mobile payments - M-payments) uključuju sva elektronska plaćanja koja se obavljaju uz pomoć mobilnog telefona. Ona spadaju u grupue elektronskih plaćanja budući da se plaćanje obavlja elektronskom tehnologijom,odnosno u podgrupu bežičnih plaćanja koja se mogu obavljati preko mobilnih telefona i malih portabl kompjutera (palmtop). Mobilno bankarstvo prestavlja savremeni vid telebankarstva i Internet bankarstva. Kao i u slučaju mobilne trgovine, mobilna plaćanja spadaju u grupu plaćanja na malo, odnosno uključuju plaćanja koja se obavljaju između banka, preduzeća i pojedinaca, sa jedne strane, i pojedinaca, sa druge strane. Mobilni telefoni mogu biti uređaj kojima se obavlja plaćanje u sadejstvu sa drugim uređajima, kao što je slučaj kod plaćanja mobilnim telefonom na POS terminalima ili u uz upotrebu drugih elektronskih tehnologija u složenijim elektronskim plaćanjima, ili se plaćanje može obaviti samo upotrebom mobilnog telefona (mobilna plaćanja u užem smislu).

Mobilna plaćanja mogu biti uzrokovana nekom trgovinskom transakcijom kada je potrebno da se izvrši plaćanje za neku robu ili uslugu ali, ređe, mogu bitii autonomna (nezavisna) od ovih transakcija. Broj trgovaca koji primaju VISA kartice i vrše elektronsku naplatu, uključujući i mobilna plaćanja je sve veći. I dalje region Azije (posebno Japan) dominira u razvoju ovog vida plaćanja. Akteri u mobilnim plaćanjima su mobilni operateri, banke i druge finansijske institucije, trgovci i potrošači. Mobilni operateri pružaju tehnološku podršku, jer organizuju i nadziru rad mreže i pružaju podlogu za razvoj dodatnih usluga. Oni sami mogu organizovati plaćanja ili to prepustiti bankama. Operateri imaju sve predispozicije da sami organizuju mobilna plaćanja

7

budući da imaju podatke o korisnicima, razvijene platne sisteme, mrežu, razvijene odnose sa klijentima u pogledu plaćanja računa i imaju jaku tržišnu marku.Vidimo da se ponavlja iskustvo sa maloprodajnim elektronskim plaćanjima kada su zbog nespremnosti banaka kompanije za razvoj informacionih sistema preuzele organizaciju sistema plaćanja.Banke organizuju plaćanja preko mobilne mreže a u okviru svog redovnog bankarskog poslovanjem (otvaranjem i vođenjem računa klijenta). Trgovci moraju imati ugovor sa bankom o omogućavanju bežičnih plaćanja da bi se omogućila plaćanja koja zadužuju račun potrošača u momentu kupovine. Ovo je posebno značajno ako se mobilni telefon koristi za plaćanje na POS terminalu. Potrošači mogu realizovati plaćanje ako imaju odgovarajući mobilni aparat, ako njihov operater mobilne telefonije omogućava primenu ovih dodatnih usluga, ako imaju račun u banci kojim je moguć bežični pristup (uz dopuštenje banke) i ako telebankarstva koji je podrazumevao da klijent sa svog mobilnog telefona zove automatizovanu telefonsku sekretaricu i preko nje proverava stanje računa i izdaje naloge banci.

Razvojem WAP standarda koji je omogućio pristup Internetu sa mobilnog telefona bilo je moguće koristiti sve prednosti On-line bankarstva, što znači da su klijenti uz pomoć mobilnog telefona, a putem interneta pristupali svom računu u banci. Mobilni telefon, u odnosu na računar povezan na Internet, je pružao jednu veoma važnu novinu - mobilnost. Pored svojih prednosti plaćanja preko mobilnog telefona omogućen primenom WAP standarda imaju i svoje negativne strane oličene u lošem protoku podataka.

Primenom tehnologija treće generacije u razvoju mobilnih mreža nastoji se rešiti problem loše propusne moći Interneta omogućenog protokolom WAP. Bežični Internet veće brzine povećaće lagodnost, lakoću i efikasnost klijenta prilikom mobilnih plaćanja. Primena mobilnog telefona za obavljanje plaćanja zahtevala je upotrebu već postojećih, ali i razvoj novih tehnoloških rešenja. Najznačajnija tehnologija kod mobilnog telefona je tzv. inteligentna kartica (smartcard) koja je osnova za sve osnovne usluge i protokole koje pruža kako operater mobilne mreže tako i dodane usluge koji pružaju treći subjekti. Ona omogućava korišćenje više sistema u organizaciji mobilnih plaćanja kao i integrisanu upotrebu različitih elektronskih tehnologija. Na osnovu iskustava u primeni u klasičnoj elektronskoj trgovini za obezbeđenje sigurnosti transakcija mobilnih plaćanja razvijen je PKI standard.Ovaj standard obezbeđuje elektronsku identifikaciju, nenegiranje obavljenih transakcija, integritet sistema i poverljivost podataka koji su prosleđeni. Može se primeniti proširivanjem već postojeće SIM kartice ili ugradnjom posebne PKI kartice uz postojeću SIM karticu. Jedan od pogodnih protokola koji su razvijeni za mobilna plaćanja je bežični odnosno mobilni novčanik (Mobile Wallet -M-wallet) koji omogućava korisniku da izvrši plaćanje pritiskom na jedan taster pošto sadrži sve potrebe informacije u memoriji čipa na kartici. Ovi „novčanici“ su korisni jer mogu omogućiti plaćanje uz upotrebu više različitih standarda plaćanja. Za organizaciju mobilnih plaćanja potrebni su i odgovarajući standardi. Zbog nepostojanja opšteprihvaćenih standarda razni operateri mobilnih mreža,proizvođači mobilnih telefona i banke udruživali su se radi postavljanja zajedničkih standarda. Za plaćanje platnim karticama uz upotrebu mobilnog telefona Europay, MasterCard i Visa su zajedno razvili EMV standard koji obezbeđuje veću sigurnost transakcija, interoperabilnost i multifunkcionalnost. Da bi ovaj standard funkcionisao sve platne kartice sa magnetnom trakom moraju biti zamenjeni karticama sa čipom. Erikson, Nokia i Motorola su sa svoje strane inicirale razvoj MeT-a (Mobile Electronic Transactions) koji predstavlja okvir za organizaciju sigurnih transakcija uz upotrebu mobilnih telefona. Nokija, Nordea i Visa International su pokrenule EMPS projekat mobilnih plaćanja kjima se omogućava plaćanje preko Nordea banke uz upotrebu VISA standarda. U većini razvijenih država elektronske tehnologije su stavljene u službu mobilnih plaćanja i uz primenu navedenih standarda razvijeni su odgovarajući sistemi

8

plaćanja, i to: Dalji razvoj mobilnih plaćanja se može naslutiti primenom SWOT analize mobilnih plaćanja. Analizirajući prednosti, nedostatke, mogućnosti i opasnosti koje utiču na mobilna plaćanja možemo dobiti jasnu sliku o potencijalu mobilnih plaćanja. Jasan indikator razvoja i značaja mobilnih plaćanja u budućnosti su i pokazatelji o veličini ulaganja u bežične finansijske usluge.

Primena SMS servisa u bankarstvu

Konvergencija mobilnih komunikacija i Interneta otvara nove kanale za različite finansijske servise. Finansijske institucije sada imaju mogućnost da ponude bankarske, brokerske, usluge osiguranja preko mobilnih telefona, personalnih digitalnih asistenata (PDA) ili pejdžera. Pri tom one povećavaju lojalnost svojih klijenata kao i produktivnost svojih zaposlenih. Kada se donese konačna odluka o prelasku na mobilno poslovanje, veliki izazov predstavlja definisanje uspešne strategije za rad u mobilnom okruženju. Uspešno poslovanje u mobilnom svetu zahteva od kompanija upravo da razumeju razlike između mobilnog Interneta i Interneta i da prihvate izazove koje pred njih stavljaju mobilne tehnologije. Tek tada se može govoriti o uspehu u svetu mobilnog poslovanja. Na žalost tehnička infrastruktura u našoj zemlji još nije dovoljno sazrela da bi se mogle koristiti WAP, 3G, GPRS bazirane mobilne aplikacije. Mobilno bankarstvo nalazi se na samom početku i ono što danas predstvalja realnost to su SMS finansijske aplikacije. SMS ” Short Massage Servis” predstavlja predstavlja isporuku tekstualnih poruka na mobilne uređaje. Generalno SMS tehnologija je široko rasprostanjena kod korisnika mobilnih telefona ali još uvek nema širu poslovnu upotrebu. Banke bi trebalo da uvide na mogućnosti koje im pruža integracija svog poslovanja sa ovom tehnologijom. Prednosti SMS tehnologije su upravo njena jednostavnost i već široka upotreba. Korisnici neće morati da se obučavaju za rad sa novim servisom jer je tehnologija već duže vreme u upotrebi. SMS servis omogućava korisnicima da preko svog mobilnog telefona provere stanje na žiro ili tekućem računu u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta. Informacija se dobija na jednostavan način putem SMS poruke i ne zahteva dodatno angažovanje korisnika. Za korišcenje servisa potreban je samo mobilni telefon, koji je danas nezaobilazan činilac poslovanja. Korisnik više ne mora da odlazi na šalter banke da bi proverio svoje stanje ili da sedi ispred svog računara kao u slučaju E-Bankinga. Naravno SMS tehnologija ima i neke negativne osobine, kao što su ograničen broj karaktera koji se mogu poslati, mogućnost slanja samo nestruktuiranih poruka, zavisnost od opterećenja GSM mreže i slično. Međutim SMS servis funkcioniše tako da minimizuje nedostatke SMS tehnologije i bez obzira na njih omogućava korisnicima udoban rad.

9

Softver

SMS portal je softver koji korisnicima omogućava upotrebu ovog servisa. Korisnici željenu informaciju mogu dobiti u određeno vreme ili na zahtev, tako da su podržani i push i pull modeli poslovanja.Pull tehnologija je tehnologiju u kojoj klijent inicira komunikaciju koristeći svoj telefon za poziv gatewaya i zahtevajući podatke. Tada se podaci dovlače sa aplikacionog servera na mobilni uređaj. U push tehnolgiji aplikacioni server ima veću kontrolu nad mobilnim uređajima. Aplikacioni server donosi odluku kada će poslati podatke mobilnom uređaju, za push tehnologiju nije potreban prethodni zahtev klijenta. Bilo koja tehnologija da se koristi metod autentikacije mora biti na prvom mestu. Pri izradi aplikacije korišćena je troslojna arhitektura. Razdvojni su prezentacioni sloj aplikacije, funkcije za rad sa modemom koje su deo ActiveX kontrola i baza podataka. Na ovaj način omogućena je potpuna fleksibilnost aplikacije tako da se dodavanje novih rešenja u sistem i potrebne ispravke izvode bez potrebe za narušavanjem integriteta sistema i redudansom. Aplikativni sloj treba da poseduje sledeće osobine :

Lak za instaliranje, konfigurisanje i dodavanje novih servisa. Lak za integraciju sa drugim serverima i back-end sistemima. Mora biti zaštićen od različitih vrsta upada.

slika 1 : izgled SMS portala

Ukoliko želi da informaciju o stanju na svom računu dobije na zahtev, (u vreme kada on želi, sa bilo kog mesta) korisnik na određeni broj telefona šalje unapred definisanu SMS poruku. Poruka predstavlja šifru upita, na ovaj način rad korisnika sa tastaturom svog uređaja sveden je na najmanju moguću meru. Portal prihvata poruku i vrši autorizaciju

10

korisnika (svi korisnici servisa prethodno moraju biti registrovani u bazi podataka). Portal je povezan sa integralnim IS banke. Koristeći više logičkih procesa aplikacija procesira podatke u formatu pogodnom za komunikaciju sa back-end sistemom odnosno data serverom banke. Ukoliko je autorizacija uspešno izvršena sistem preko ODBC konekcije uspostavlja vezu sa data serverom podataka i pronalazi željene podatke. Nakon toga podaci se smeštaju u lokalnu bazu podataka gde se kasnije arhiviraju. Ukoliko je proces izvršen bez problema korisniku se vraća odgovor na upit koji je postavio. Korisnik će poruku dobiti kroz nekoliko trenutaka u zavisnosti od opterećenja GSM mreže. Važno je napomenuti da je omogućena potpuna distributivnost sistema. Informacija se dobija u najkraćem mogućem roku bez obzira na velik broj slojeva aplikacije kroz koji prolazi. Naravno korisnik može da odluči da željenu informaciju dobija u neko određeno vreme (recimo na kraju radnog dana banke ili posle određenog klirinškog kruga). U tom slučaju neće biti potrebe da sam inicira postupak dobijanja informacije slanjem SMS poruke. Korisnik samo obaveštava administratora da želi da mu se određena informacija isporučuje i dobijaće je u određenim vremenskim intervalima. Poruke se ne isporučuju nedeljom kada su banke zatvorene i kada nema promene na računu učesnika. Naravno korisnik u svakom trenutku može otkazati ovaj servis a paralerno sa njegovim korišćenjem i dalje može da dobija informacije na svoj zahtev.SMS portal je napravljen potpuno fleksibilno tako da se broj servisa koje on nudi mogu povećavati, bez uticaja na sistem, po zahtevu banke odnosno korisnika.Nove tehnologije omogućuju da banka zadovolji sve sofisticiranije potrebe korisnika i da ostvari bolju saradnju sa njima. Koristeći nove tehnologije banka treba da razume specifične potrebe korisnika i da im isporuči komplentna finansijska rešenja koja im daju sve potrebne informacije i mogućnosti za komotan rad. Pristup korisniku preko njegovog mobilnog uređaja omogućava banci da ispita njegove individualne potrebe i da iskoristi najmoćnije sredstvo mobilnih uređaja – personalizaciju Na primer ako je korisnik srednje klase neće mu slati reklamu za kupovinu najnovijeg BMW. Dok sa druge strane visoko platežnom bančinom klijentu može poslati reklamu za najnovijeg BMW, mogućnosti osuguranja, informacije o povoljnom kreditiranju kupovine i posebne pogodnosti za plaćanje. Na ovaj način banka menja svoju tradicionalnu ulogu obavljanja bankarskih i finansijskih usluga i postaje provajder personalizovanih i lokalnih informacija, ona povećava svoj dijapazon usluga koje nudi korisnicima. Ukoliko uspešno primeni mogućnosti m-commerca banka može da :

Poveća lojalnost korisnika nudeći mu usluge koje zadovoljavaju njegove

specifične potrebe.

Ostvari dodatni prihod počev od prijavljivanja za mobilne usluge pa do procenta

po obavljenoj transakciji.

Iskoristi servis kao marketinški adut prema klijentima.

Uradi portfolie za svoje profitabilne korisnike i na osnovu njih izvši segmentaciju

tržišta.

Od ovog sistema koristi imaju i banka i njeni komitenti. Korisnik najzad željenu informaciju bukvalno nosi u svom džepu jer mu je dostupna u svakom trenutku. Banka

11

na ovaj način dobija na svom imidžu jer koristi savremene tehnologije i prati savremene trendove poslovanja a lojalnost korisnika će se svakako povećati.

učestanost poziva korisnika

Ukoliko analiziramo učestanost obraćanja korisnika sistemu videćemo da se najveći broj poziva odvija do 16 časova. To je razumljivo jer se u toku dana vrše uplate u bankama i najčešće su promene stanja na računu. Međutim velik broj poziva se odigrava u periodu od 18-24 časa kada su banke zatvorene i kada nije moguće proveriti stanje na svom računu na šalteru banke. Upravo iz ovih podataka vidimo kakvu korist od ovog sistema imaju korisnici, takođe deo poziva se odvija pre 08 časova, odnosno pre početka radnog dana. Čak i od provere stanja u toku radnog vremena korisnici imaju velike koriste jer nemaju potrebe da odlaze na šalter banke već stanje svog računa mogu pogledati sa bilo kog mesta.

Mobilno rešenje sistema isporučuje prave informacije pravim ljudima. Kao posledicu imamo povećanje vrednosti informacije.

lokacijska-vrednost informacije vrednost informacije se povećava kada je ona isporučena na pravu lokaciju- lokaciju gde akcija treba da se preduzme.

personalizacijska-vrednost informacije vrednost informacije se povećava kada je ona skrojena prema meri primalaca i kada primalac može efikasno da je upotrebi.

vremenska-vrednost informacije Vrednost informacije se povećava kada je ona isporučena u pravo vreme- vreme kada akcija treba da se preduzme

12

Primeri korišćenja mobilnih usluga

1. Pristup opštinskim sližbama

“Telekom Srbije” i opština Inđija postigli su dogovor o uvođenju jedinstvenog “m-uprava sistema” (m-government), koji će građanima Inđije da omogući brži i lakši pristup opštinskim službama putem mobilnog telefona.

Reč je o pilot projektu, koji ostalim opštinama može da posluži kao dobar primer kako se može unaprediti rad lokalne samouprave.

mUprava je usluga koja korisnicima registrovanim za mobilna plaćanja (kao što je SMS dopuna) omogućava da putem web ili WAP Mondo portala naruče dokumenta iz ponude opština koje su uključene u ovaj sistem. Zahvaljujući ovoj usluzi, na jednostavan način se može naručiti željeni dokument, pri čemu se plaćanje vrši putem mPayment sistema mt:s-a. Naplaćeni iznos obuhvata sve administrativne takse neophodne za dobijanje dokumenta.Da biste koristili ovu uslugu, neophodno je da budete korisnik DinaCard kartice i da se registrujete u banci koja Vam je karticu izdala.Trenutno je moguće naručivanje Izvoda iz matične knjige rođenih u opštini Inđija, a uskoro se očekuje proširenje i na druge opštine i druga dokumenta.

2. Plaćanje parkinga

Nedostatak parking prostora i preopterećenost saobraćaja u centru predstavljaju tradicionalno neugodan problem svih velikih gradova. Broj raspoloživih parking mesta u centralnoj zoni ne zadovoljava potrebe korisnika koji moraju da se parkiraju u centru (stanovnici i posetioci neophodni za normalno funkcionisanje sadržaja centra obzirom na njegovu namenu). Iz tih razloga, gradsko jezgro u Beogradu, podeljeno je u tri zone (crvena, žuta i zelena), po prioiritetu, sa ograničenim vremenom zadržavanja i uveden je tarifni sistem za naplatu parkiranja. Ovim sistemom se frekventnost dolazaka i odlazaka automobila rapidno povećava, u nekim situacijama i do 5 puta. Beogradski Parking servis je zbog toga, pored papirnih karata i kombinacije kovani novac-parkomati, ponudio i uslugu plaćanja parkiranja putem mobilnih telefona. Zadovoljstvo ove praktične i jednostavne usluge koštaće korisnike koliko i klasična SMS poruka, dok su kalkulacije profita Parking servisa i mobilnih operatera daleko povoljnije.

Procedura obuhvata sledeće radnje: vozač treba da napiše kratku SMS poruku koja sadrži broj registarske tablice vozila za koje želi da plati parkiranje i pošalje na broj m- parking zone u kojoj se vozilo nalazi. Poruka bi, primera radi, trebalo da izgleda ovako: BG123456- znači, bez razmaka ili specijalnih karaktera. M-parking broj za crvenu zonu je 9111, žutu 9112 i za zelenu 9113.U roku od najviše dva minuta, vozaču stiže od servera mobilnog operatera potvrda plačenom parkiranju na mobilni telefon u vidu SMS poruke, koja sadrži sve potrebne podatke o uplati: parking zonu, broj transakcije,

13

registarski broj, vreme do kog je parking plaćen i cenu. Plaćanje je pri tome izvršeno direktnom skidanjem iznosa sa pripejd računa, odnosno beleženjem na mesečni postpejd račun korisnika mobilnog telefona. Ovoj jednostavnoj proceduri treba dodati i par pratećih detalja. Prvo, slanjem jedne SMS poruke vozač može da plati maksimalno jedan sat parkiranja, dok je obnavljanje uplate uslovljeno ako je vozilo u crvenoj zoni; na ovaj nacin se ne može automatski uplatiti naredni sat zadržavanja, već sistem to dozvoljava tek nakon 15 minuta. Ako je, pak, vozilo u žutoj ili zelenoj zoni, parking se može odmah uplatiti za dva odnosno tri sata, uzastopnim slanjem dve, odnosno tri SMS poruke. Sistem u ovim zonama dozvoljava obnavljanje uplate nakon isteka prvog sata, regularnim postupkom ili olakšano-slanjem poruke sadržine "*" sa istog broja mobilnog telefona. Dalje se preporučuje da se povratne SMS poruke od operatera sačuvaju do odlaska sa parkinga, kao dokaz o uplati, za slučaj da kontrolor parkinga greškom isporuči kaznu vozaču. Postoji i nekoliko specifičnih situacija koje se dešavaju, npr. kada vozač u predviđenom roku od 2 minuta ne dobije povratnu poruku, što ima za zaključak da mobilno plaćanje nije izvršeno, time i usluga parkiranja nije plaćena. Razlog za to može biti ispražnjena baterija u trenutku slanja zahteva vozača za plaćanje usluge parkiranja, što mobilnog operatera onemogućava da mu isporuči potvrdu o plaćanju putem SMS-a. Prednosti ovakvog načina plaćanja su te što je efikasnije od ostalih načina, prvenstveno zato što štedi vreme neophodno za kupovinu karte ili traženje parkomata, odlaženje do njega, plaćanje i vraćanje radi isticanja priznanice na vozilu. Pri lošim meteo uslovima nije zanemariv ni komfor produžavanja parkiranja bez fizičkog prisustva na parkingu. Dostupnost mobilnog plaćanja je 24 časa dnevno, što omogućava uplatu prvog sata parkiranja za naredni radni dan, čak i kada je izvršeno van perioda u kome se parking naplaćuje. Ako parkiranje ističe posle radnog dana (21 čas), uplata parkinga se prenosi na naredni radni dan, za preostali deo vremena. Dakle, dosta je prednosti koje sistem m- parkinga nudi vozačima, ali on sadrži i vidljive nedostatke. Jedan od njih je, što u cenu parkiranja po satu nije uračunata cena SMS poruke-ona se posebno plaća mobilnim operaterima po važecim tarifama.

Kao još jedan, novi vid usluge, Parking servis daje inicijativu PARK AND RIDE, što podrazumeva uslugu parkiraj i vozi se (autobusom), kao intenciju spajanja obodnih lokacija sa centralnom gradskom zonom, za koju se takođe pretpostavlja plaćanje putem mobilnog telefona, platnih i pretplatnih kartica; ova usluga je još u eksperimentalnoj fazi a uvedena je u svrhu rasterećenja saobraćaja. Iako nije teško izračunati moguće prihode Parking servisa po ovom najnovijem režimu parkiranja (7.000 mesta, broj sati, cena po satu), vreme ce najbolje pokazati isplativost m-parkinga.

M- parking je prvo, potpuno, funkcionalno i integrisano rešenje u oblasti sistema upravljanja parkiranjem (Parking Management System). Ovaj sistem objedinjuje funkciju naplate i kontrole parkiranja što omogućava parking preduzećima da centralizovano upravljaju i apsolutno kontrolišu proces pružanja i naplate usluge parkiranja, Korisniku usluga parkiranja nije potrebna posebna prijava ili registracija, kao ni otvaranje posebnog računa kod operatera mobilne telefonije niti kod poslovne banke.

14

Efikasni kontrolori na licu mesta

Kontrola parkiranja se u sklopu m- parkinga sprovodi oslanjanjem na savremene informaciono komunikacione tehnologije. Kontrolori parking preduzeća su zato opremljeni najsavremenijim prenosivim računarima i štampačima koji su bežično povezani. Tehnologijom GPRS prenosa podataka, u roku od par sekundi nakon ukucavanja oznake i broja registarske tablice vozila, kontrolori iz m- parking baze podataka dobijaju sve informacije o tome da li je za određene vozilo plaćeno parkiranje i do kog vremena. U slučaju neplaćanja parkiranja, kontrolor izdaje doplatnu kartu za parkiranje koja se uručuje korisniku ili ostavlja na vozilu. Dakle, nema pregovaranja i nema gotovog novca u opticaju.

NOVI SCENARIJI U TELEKOMUNIKACIJAMA

Usled konvergencije medija i telekomunikacija, operateri se nalaze pred novim izazovima jer medijske kompanije postaju de facto virtualni mobilni mrežni operateri. Pomak tehnologije prema sveobuhvatnim IP mrežama otvara novi prostor za digitalne sadržaje i konvergentne usluge. Operateri počinju nuditi video usluge preko svojih fiksnih i mobilnih mreža. Usluge IP televizije i distribucija video sadržaja na zahtev preko širokopojasnih mreža, postale su komercijalne usluge u 2005. godini. Mrežni operateri, Swisscom [1] i Belgacom [2] već ih nude, a neki veliki američki operateri su u visokim fazama testiranja svojih triple play [3] platformi. Ovakve promene na tržištu možemo ponovno objasniti potrebom operatera da novim IP uslugama nadoknade profite izgubljene u tradicionalnom poslovanju te zadrže svoje korisnike. Kako bi omogućili takve usluge, operateri investiraju u tehnologije poput MPLS [4] mreža, VoIP opremu, a istovremeno poboljšavaju svoju IT infrastrukturu kako bi podržali izgradnju arhitekture usmerene uslugama i tehnologiju web usluga. Svi napori su usmereni prema jednom cilju, a to je skraćivanje vremena potrebnog za uvođenje novih usluga na tržište. Analitička kuća Gartner u svom godišnjem izveštaju Hype Cycle for Telecommunications 2005 [5], definiše područja tehnoloških i uslužnih inovacija u telekomunikacijama.

Inovacije na pomolu:

4G bežična tehnologija;

802.16e WiMax;

Zaštita autorskih prava i sadržaja/upravljanje digitalnim pravima;

IMS – IP Multimedia Subsystem;

15

IPTV – Televizija bazirana na Internet protoklu.

Inovacije na vrhuncu tehnoloških očekivanja:

NGOSS – sistem za podršku u poslovanju sledeće generacije;

Unificirane komunikacije Video telefonija;

Usluge i tehnologija u komercijalnoj upotrebi:

Kablovske VoIP usluge

Mikro-plaćanja

3G mobilna telefonija

Elektronska dostava telekomunikacionih računa i elektronička plaćanja

Linux aplikacije

MPLS mreže

VoIP tehnologija

Microsoft.NET rešenja u telekomunikacijama

Potpuna produktivnost i komercijalna iskorišćenost:

Bežična mrežna tehnologija 802.11a/g (bežične mreže)

VoIP i IP Telefonija

U današnjem poslovnom okruženju, u kom je smanjenje troškova imperativ, prenos glasa preko IP mreža predstavlja jedan od tehnoloških hitova. Ova relativno nova, ali zrela i proverena tehnologija, korisnicima omogućava da putem postojeće infrastrukture za prenos podataka vrše i govornu komunikaciju, uz čitav niz novih funkcionalnosti u korišćenju telefonskih usluga. Na ovaj način se postižu znatne uštede u telefonskim računima, jer se plaća samo zakup linija za prenos podataka. Prenos glasa u ovom slučaju predstavlja samo još jedan servis na postojećoj infrastrukturi.

Prenos glasa preko IP mreža može se podeliti na dve tehnologije:-Voice Over IP (VoIP) – tehnologija koja IP mrežu koristi kao medij za povezivanje udaljenih PBX sistema (centrala) i kod koje krajnji korisnik telefonskog servisa još uvek radi sa klasičnom telefonskom linijom, centralom i aparatom;-IP Telefonija (IPT) – tehnologija koja kompletnu telefonsku infrastrukturu naslanja na IP mrežu, uključujući i telefone.

16

VoIP predstavlja manje radikalan prelaz na novu tehnologiju, zato što u njoj korisnik ne primećuje nikakvu promenu u funkcionisanju servisa, već se migracija vrši transparentno, s obzirom da se delovi telefonskog sistema koji su dostupni korisniku sistema ne menjaju.

Za razliku od VoIP-a, IP Telefonija donosi kompletno nove komponente i funkcionalnosti sistema, počev od telefonskog aparata koji se vezuje u LAN mrežu, preko softverskih svičeva koji zamenjuju PBX centrale, pa do pratećih aplikacija kao što su sistemi za glasovne poruka i niz drugih servisa i funkcionalnosti. IPT uvodi pojam "klijenta" na mestu telefonskog aparata i najjednostavnije rečeno, IP telefon postaje vrsta PC računara koji je u funkciji 24 sata dnevno, uvijek na raspolaganju korisniku. Putem IP telefona korisnici mogu pregledati sadržaje na Internetu, slati tekstualne i govorne poruke preko e-maila, pregledati multimedijalne sadržaje, pa čak i imati i video komunikaciju na skupljim modelima telefona. IP telefoni se mogu programirati da selektuju dolazne pozive, komuniciraju sa Outlook-om i kompletno se integrišu u kompanijski sistem za razmenu poruka, kao što je npr. Microsoft Exchange.

Razlikujemo dva osnova područja u kojima možemo uočiti konvergenciju – u mrežama velikog područja (eng. WAN) i lokalnim mrežama (eng. LAN). Povećanje VoIP prometa u mrežama velikog područja, direktno implicira smanjivanje prometa u javnoj telefonskoj mreži (eng. PSTN). U većini slučajeva, operateri implementiraju potrebnu tehnologiju kako bi takođe ponudili VoIP funkcionalnosti kao novu uslugu. U lokalnim mrežama, konvergencija će smanjiti promet na privatnim centralama (eng. PBX) i preseliti glasovnu komunikaciju na lokalnu mrežu. Funkcionalnosti privatne centrale će se preseliti na računare nazvane IP telefonski poslužitelji, koja mogu biti smešteni kod korisnika ili kod operatera.

Velika upotreba širokopojasnih usluga i relativno niski ulazni troškovi na VoIP tržište doveli su do značajnog smanjenja cena telefoniranja. Svi veći svetski operateri su osetili ovaj pritisak i pokušavaju pronaći izlaz iz novonastale situacije. Iako cene značajno padaju, kompanije i pojedinci širom sveta još uvek imaju sve veću potrebu za prenosom podataka i glasa. Profiti izgubljeni u komunikacijskoj industriji zbog nižih cena usluge prenosa glasa i podataka nadoknađivati će se većim ukupnim prometom. U telekomunikacijskom poslovanju možemo i dalje očekivati rast ukupne potrošnje, ali će se odnos snaga i struktura zarada u industriji značajno promeniti.WAN infrastruktura je u većini slučajeva u vlasništvu mrežnog operatera, pa prema tome WAN možemo posmatrati kao uslugu koju operater pruža svojim korisnicima. WAN može biti tehnološka osnova za dve različite usluge. Prva je usluga osnovnog transporta glasa i podataka koju operater pruža korištenjem MPLS protokola. Druga je aplikativna usluga IP telefonije koju često nazivamo iznajmljena IP telefonija (eng. IP Centrex). Ukoliko takvu mrežnu tehnologiju uporedimo s lokalnim mrežama, onda MPLS predstavlja transportni protokol na lokalnoj mreži, a IP Centrex predstavlja aplikativnu implementaciju IP telefonije. MPLS mrežna tehnologija omogućuje mešanje glasa i podataka na istoj mreži. Takav scenario je ostvaren implementacijom različitih kontrolnih funkcija na nivou samog komunikacijskog protokola. Elementi prisutni u MPLS mrežama su: kvalitet usluge (eng. QoS – Quality of Service), garancije isporuke

17

glasa bez kašnjenja, migracija postojećih mreža, itd… ATM može zadovoljiti ove tehnološke uslove, ali se ipak pokazuje kao preskupa alternativa u prenosu podataka. MPLS omogućuje i veće brzine prenosa podataka u transportnim mrežama nego ATM – danas već govorimo o 10 Gbps brzinama prenosa.IP telefonske usluge koriste MPLS tehnologiju za prenos glasa i podatka preko WAN-a. Mogućnost da se to napravi uz garantovani nivo kvalitete usluge, stavlja ih u poziciju da predstavljaju kvalitetnu i efikasnu zamenu za stare telefonske sistema (TDM mreže). IP Centrex rešenja su usmerena prema mrežnim terminalima, za razliku od MPLS-a koji se primarno bavi transportom. Operater u slučaju implementacije ove usluge preuzima brigu o kućnoj centrali, a malim i srednjim kompanijama takav model omogućava značajne uštede u poslovanju. IP Centrex platforma omogućava i korišćenje starije analogne telefonske opreme, paralelno s IP telefonijom.

Slika 2-1 prikazuje standardnu IP Centrex arhitekturu u kombinaciji s tehnologijom softverske komutacije (eng. softwitch).

18

Konvergencija glasa i podataka na jedinstvenoj IP mreži nije samo spajanje dve različite mreže, nego u pravilu zahteva spajanje mnogo više različitih sistema. Svaki mrežni operater obično ima u produkciji više tipova mreža: frame relay, ATM mreže, privatne mreže i TDM glasovnu mrežu. U ovim mrežama se razlikuju i transmisijske tehnologije, pa se još uvek koriste tradicionalni načini grupisanja govornih kanala i novi, sinhroni mehanizmi. Trajanje projekata migracije ovih mreža uveliko zavisi od njihove kompleksnosti i veličini operatera. Većina operatera je započela taj proces ali za neke će migracija trajati i duže od 2010 godine.

3G – Treća generacija mobilne telefonije

3G je skraćeni naziv za treću generaciju mobilne telefonije, a označava tehnologiju izgradnje, tehnološke standarde i arhitekturu mobilnih mreža. Danas je u komercijalnoj upotrebi, mnogo bolje prihvaćen u Evropi nego u Americi. Postoje neki telekomunikacionii operateri koji su svoje mreže potpuno bazirali na 3G tehnologiji. Treća generacija, kao što ime sugeriše, pojavljuje se nakon prve i druge (1G i 2G) generacije mobilne telefonije. 1G period je započeo krajem 70ih godina i potrajao do početka 90ih. 2G faza započela je početkom 90ih godina i još uvek je u širokoj upotrebi. U 2G mrežama uvedena je digitalizacija glasa i pripadajuće signalizacije, a najrašireniji standardi su: CDMA [19] i TDMA [20] tj. GSM [21].

Od svog inicijalnog uvođenja u rad, pa sve do danas, 2G tehnologija se kontinuirano poboljšava pa se vremenom povećala propustljivost veza. Uvedeno je usmeravanje paketa, multimedijalne komunikacije i nove data usluge. Trenutno stanje mobilnih komunikacija naziva se 2,5G fazom razvoja mobilne tehnologije jer na relativno staroj mrežnoj tehnologiji je omogućen prenos podataka velikih brzina (preko 300Kbps).

Konačno, 3G tehnologija nudi sliijedeće funkcionalnosti:

poboljšan prenos multimedijalnih sadržaja (glas, podaci, video)

jednostavnost korišćenja u svim standardnim modelima aplikacija (mobilni telefon, elektronska pošta, fax servisi, videokonferencije, pretraživanje Interneta)

širokopojasni promet podataka (preko 2Mbps)

Mogućnost korićtenja istog mobilnog uređaja na području Evrope, Japana i Severne Amerike

Iako se 3G generalno smatra primjenjivim samo u mobilnoj telefoniji, takođe je relevantna za fiksno-mobilnu, u obliku veza dge je terminal vezan za fisknu lokaciju ali se pristup obavlja bežičnim putem, ili različite prenosne uređaje (poput prenosnih računara i PDA uređaja). Zagovornici 3G tehnologije tvrde kako će ona omogućiti korisnicima povezanost na svim mestima u svakom trenutku.

19

Problem koji se nameće u industriji je tačno predviđanje iznosa kojeg su korisnici spremni platiti za ovakve funkcionalnosti. Posednja istraživanja govore o tome kako mnogi korisnici mobilne telefonije ipak preferiraju, ponekad, isključiti svoje mobilne uređaje. Kontrola dostupnosti u mreži je takođe jedna od želja korisnika mobilne komunikacione tehnologije.

Već od prvih početaka prenosa podataka preko mobilnih veza, industriju mobilnih komunikacija privlači ideja mrežne arhitekture potpuno bazirane na Internet protokolu. Takve bi mreže omogućile sasvim novi pristup mobilnim uslugama i izazvale velike promene u načinu mobilnog komuniciranja.

Danas takva infrastruktura još uvek nije široko prihvaćena, a ideja o transportnim mrežama potpuno baziranim na IP protokolima još nije potpuno zaživela, pa je moguće okriviti za relativno spori prodor 3G tehnologije, a najvažnijima među njima su:

Relativno dobro tržišno prihvaćanje 2,5G tehnologije (GPRS [22] i EDGE [23])

Kompleksnost i cena izgradnje 3G mreža

Visoke cene 3G licenci

Želja operatera da maksimalno iskoriste već instaliranu tehnologiju

Mreže s komutacijom kanala i dodjeljivanjem vremenskih okvira pojedinoj konverzaciji, primer su tehnologije direktno suprotstavljene IP mrežama. Tokom migracija prema isključivo IP baziranim mrežama, one će doživeti najveće promene. Operateri imaju više razloga za migraciju svoje infrastrukture prema IP-u:

Potreban im je dodatni mrežni kapacitet ukoliko žele ponuditi više "besplatnih" minuta u svojim tarifama, a sve u cilju odvlačenja korisnika od usluga baziranih na bonovima, prema mesečnim pretplatama. Nadaju se kako će im veća propusnost mreže i distribuirana komunikaciona platforma to lakše omogućiti. Komutacijski centri (centrale) biti će zamenjene s poslužiteljima za kontrolu poziva, vrlo visokog kapaciteta. Ti poslužitelji pružaju funkcije mrežne signalizacije tj. uspostavljanja poziva. Dodatni elementi u takvom sistemu, potrebni su za povezivanje tradicionalnih, glasovnih i novih, IP mreža [24]. Oni prvenstveno služe za konverziju glasovnog prometa, a tek onda povezivanje nove mobilne i stare fiksne mreže.

IP infrastruktura je jeftinija za održavanje, a omogućuje dinamičko alociranje mrežnih resursa. Rezultat je niža cena poziva po minuti za samog operatera, a time se povećava konkurentnost cena njihovih usluga na tržištu.

Operateri žele upravljati svojim GSM i 3G mrežama kroz jedinstven upravljački sistem. 3G usluge se danas koriste posebnim transportnim mrežama. Želja operatera je migrirati starije mreže na nove IP tehnologije, pa time smanjiti i troškove održavanja paralelnih sistema. Migracija osnovnih mreža (eng. core networks) na Internet protokol bi stvorila uslove za konvergenciju fiksne i mobilne.

3G i usluge mobilnog Interneta su međusobno povezane. Usluge mobilnog Interneta će postati mnogo savršenije primenom 3G tehnologije, jer će brzine korisničkih podataka

20

biti mnogo veće i biće moguće istovremeno koristiti više različitih usluga. Mobilni Internet znači mnogo više od samog pristupa Internetu dok ste u pokretu. On predstavlja potpuno nov način komuniciranja, s pristupom personaliziranim uslugama bilo gde i bilo kada. To znači da npr. vaš poslovni kalendar, lista vaših najvažnijih brojeva, adresa ili internet adresa uvek putuje s vama.

3G tehnologija pokriva celi niz najnaprednijih bežičnih mrežnih tehnologija kao što su UMTS, GPRS, WCDMA, EDGE, te WAP i Bluetooth.

GPRS

Omogućava korisniku brz pristup internet mreži i mogućnost prenosa podataka velikom brzinom preko mobilnog telefona. Osim pristupa internetu, GPRS omogućava i pristup standardnim WAP sadržajima preko mobilnog telefona. Za pristup internetu preko GPRS-a potreban je računar (LAPTOP ili DESKTOP) i mobilni telefon koji podržava GPRS. Telefon i računar mogu biti povezani kablom, infracrvenim portom ili bluetooth-om. Ukoliko želite da pretražujete WAP sadržaje nije Vam neophodan računar, dovoljan je samo mobilni telefon koji podržava GPRS uslugu. Znači, GPRS omogućava

pristup internet mreži,

pristup WAP sadržajima preko mobilnog telefona

mogućnost prenosa podataka preko mobilnog telefona

GPRS brzina prenosa podataka

Brzina prenosa podataka zavisi od modela mobilnog telefona. Po jednom kanalu brzina prenosa podataka je 13,4 Kbit/sec i u zavisnosti od broja kanala koje mobilni telefon koristi (ima) moguće su različite brzine prenosa podataka. Maksimalna brzina je 53,6 Kbit/sec, što znači da mobilni telefon koristi najviše 4 kanala. Na brzinu prenosa podataka može da utiče i Vaš položaj u odnosu na baznu stanicu. Na primer u zonama gde je lošiji signal mreže, raspolažete sa manjim brojem kanala i samim tim nešto manju brzinu prenosa.

WCDMA (Wideband Code Division Multiple Access)

• širokopojasni višestruki domen koji predstavlja radio tehniku te omogućuje puno veće brzine prenosa podataka

• do 2Mbit/s uz vrlo efikasno korištenje radio-spektra • omogućuje puno bolju iskoristivost radijskog spektra što povećava kapacitet • uz pomoć WCDMA, 3G omogućuje paralelno korištenje nekoliko govornih, video

i podatkovnih usluga u isto vreme.

21

EDGE (Enhanced Data rates for GSM Evolution)

• 3G tehnologija koja omogućuje mobilnim korisnicima brzi prenos podataka poput prenosa širokopojasnim vezama

• omogućuje spajanje na Internet, slanje i primanje podataka, poput digitalnih slika, web stranica i fotografija, tri puta brže nego putem GPRS mreže

• EDGE se može primeniti u postojećim GSM mrežama u frekvencijskom pojasu od 800, 900, 1800 i 1900MHz i komplementaran je WCDMA tehnologiji

UMTS ( Universal Mobile Telecommunication System)

je standard treće generacije mobilne telefonije (3G) koji omogućuje prenos podataka teoretskim brzinama do 2 Mb/s, dok su realne brzine puno niže, do 384 kbit/s. No, i to je dvostruko brže od EDGE, odnosno četvorostruko brže od GPRS tehnologije, te zadovoljava potrebe prosečnog korisnika. Ovaj standard omogućuje i visok kvalitet glasovnih usluga te nova komunikacijska rešenja (npr. video-poziv).

Mobilni uređaji koji podržavaju 3G tehnologiju

22

Šta je WAP i kako radi?

Ljudima u pokretu su potrebne usluge, informacije i zabava koje mogu ići uz njih. S pristupom mobilnim uslugama odluke i interakcije se dešavaju ovde i sada, a sve to pomocu WAP tehnologije. WAP (Wireless Application Protocol) omogućuje pristup internetskim uslugama i sadržajima prilagođenima za prikaz na mobilnim telefonima. WAP stoga prenosi prilagođenu informaciju mobilnim korisnicima uzimajući u obzir ograničene sposobnosti prijenosa informacija mobilnih radiokanala te koristi različite kompresije kako bi se broj bitova koji se prenose bežičnim medijem sveo na najmanju moguću mjeru.

WAP počiva na WML-u (Wireless Markup Language). WML je jedan sa HTML-om usko povezani kompjuterski jezik koji je sa WMLscript-om (zasniva se na JavaScript-u) optimiziran za bežični prenos podataka. Prenos podataka se zasniva na WTP standardu (Wireles Transport Protocol). WML "prevodi" klasične internet stranice u format koji mobilni telefon može prepoznati i prikazati na ekranu. WML nije orijentisan na stranice (kao HTML) nego deli dokumente na Decks (što u prevodu znači špil; od špil karata) i Cards (karta). Deck je nešto kao jedna stranica u HTML-u (u HTML-u jedna stranica predstavlja jedan dokument), a Card je ono sto stane i sto vidite na ekranu vašeg mobilnog telefona. Deck se sastoji od jedne ili više karti. Mobilni telefon skine celi "deck" sa interneta, dok vi na ekranu gledate kartu po kartu ili već prema želji. Direktan pristup internet stranici, koja je uređena za WAP pregledavanje nije moguć bez WAP Gateway-a. WAP Gateway prima signal mobilnog telefona (npr. zahtev za jednim linkom), prebacuje ga u WML i brine se za odziv stranice. Tada se primljeni podaci sa te stranice šalju na mobilni telefon. Međutim postoje i tzv. WAP serveri na kojima su već pripremljene gotove WAP stranice. Kod WAP-a se, za razliku od HTTP-a sa željene stranice šalju samo čisti podaci (bez hrpe nepotrebnih kontrolnih podataka), tako da samo minimalna količina podataka krene na put, a koja u pravilu iznosi samo nekoliko postotaka jedne HTML stranice. Naravno postoji i ograničenje što se tiče veličine jedne takve stranice. Npr. Nokia 7110 može primiti stranicu čija je veličina maksimalno 1397 bita. Kao i na internetu i preko WAP-a je moguće pregledavati slike (naravno samo u crno bijeloj boji), ali se kod toga, WAP služi posebnim grafičkim formatom - WBMP (Wireless Bitmap). Do sada je nažalost jako , jako malo grafičkih programa koji uopćšte i mogu proizvesti WBMP.

23

Primena WAP-a

WAP je i može biti koristan za sve koji ga upotrebljavaju. Pomoću WAP-a i vašeg mobilnog telefona moguće je npr. rezervisati avionske karte, primati i slati E-mail (sa bilo kog mesta) i biti obavešten o aktuelnoj vrednosti deonica na berzi. Zahvaljujući njemu možete obavljati svoje bankarske poslove (provera stanja, transakcije, trajni nalozi, naručivanje čekova, plaćanje računa) udobno iz fotelje kod kuće ili na putu iz vašeg automobila. Možete saznati korisne informacije kao što su vremenska prognoza, stanje u prometu, bioskop i poyorišni repertoar. WAP može takođe biti koristan i u korisničkoj podršci, gdje npr. serviser može lako i brzo poslati upit o problemu korisnika, te dobiti povratnu informaciju. On je potreban i spoljnim saradnicima preduzeća, koji mogu u svakom trenutku proveriti stanje na skladištu i dobiti aktualni cenovnik.

WAP preko Bluetooth-a

Korišćenje Bluetootha stvara, posebno za uređaje koji sadrže wireless application protocol (WAP) pregled za popunjavanje postojećih WAP usluga za celularne mreže, efektivnu kombinaciju. Ne samo da izbegava skupe i vremenski zahtevne celularne veze nego nudi lokalizovane i interaktivnije WAP usluge. U stvari, WAP preko Bluetootha je već definisan unutar Bluetooth standarda.S telefonom koji koristi WAP preko Bluetootha, moguće je kontaktirati "informacijsko središte" koje daje informacije i novosti značajne za okolinu u kojoj se nalazi korisnik - na primer zračna luka, kupovni centar ili muzej. Središte može takođe služiti i kao pristupačno mesto za opšte Internet WAP usluge.Evo primera kako bi Bluetooth mogao funkcionisati kao ključ za vrata: Korisnik se približi vratima i aktivno se spoji s njima preko telefona s Bluetooth-om. WAP stranica za vrata automatski se pojavljuje i omogućava korisniku izbor akcije - u ovom slučaju "zaključaj" i "otključaj". Ova je akcija u stvari WAP zahtev poslat WAP poslužitelju i on je taj koji izvršava skriptu koja pokreće stvarnu zaključaj/otključaj operaciju.

WAP uređaji

• Prvi WAP uređaj Nokia 7110• Radi sa WAP 1.1 protokolom • Siemens S25• Ideja koja nikada nije zaživila

WAP u poslovnom svetu

24

Mobilnost je jedan od ključnih faktora u oblikovanju današnjeg načina poslovanja. Trajni pristup brzo postaje neizostavan deo budućeg nadmetanja. Mobilne aplikacije pomažu uneti fleksibilnost i efikasnost u vaše poslovanje, te usmeriti pozornost prema korisniku. WAP nudi mnoga rješenja za poslovne korisnike mobilnih telefona koje zanimaju mogućnosti bežične mobilne tehnologije. Te inovacije idu od provere računa e-pošte do pristupa korporativnim bazama podataka i to sve sa udaljene, bežične lokacije. Pojedinci već sada besprekorno upravljaju svojim finansijama preko svojih mobilnih telefona.

Postajući potpuno mobilni, poslovni subjekti i organizacije mogu se unaprediti u uslugama koje nude svojim zaposlenima i kupcima. Te mobilne aplikacije mogu se skrojiti uz pomoć Nokije tako da ispunjavaju njihove pojedine poslovne potrebe te im pomognu da postanu produktivniji i efikasniji.

Proizvođačima WAP i 3G uređaji definišu sve nužno kako bi mogli proizvoditi kompatibilnu opremu s drugim proizvođačima, pružaocima usluga WAP i 3G uređaji omogućavaju visok stepeninterakcije s korisnicima, a korisnicima omogućavaju veliku produktivnost i brz pristup informacijama.

Neki od pojmova, usko vezanih za WAP CARD - card ili karta je najmanja jedinica koja se može prikazati odjednom na

zaslonu mobilnog telefona DECK - dokument koji se sastoji od više karata (CARD) GSM - (Global System for Mobile Communication) svjetski najrašireniji standard

za mobilne komunikacije. Podržava prijenos podataka do 9.6 kbps GPRS - (General Packet Radio Service) je trenutno najbrži način prijenosa

podataka u GSM mreži CSD - (Circuit Switched Data) tzv. "prenosioc" WAP podataka sa mobilnog

telefona na WAP gateway HSCSD - novi standard koji uvelike povećava mogućnosti GSM mreže. Temelji

se na CSD, povećava brzinu prijenosa podataka sa 9.6 na 14.4 kbps WAP - to je skraćenica od Wireless Application Protocol. Može se i prevesti kao

protokol za bežični prijenos podataka WAP Gateway - računalo koje povezuje i posreduje između mobilne mreže i

interneta WAP Microbrowser - on je čvrsto vezan za software mobitela i priprema internet

sadržaje za mali ekran mobilnog telefona WML - (Wireless Markup Language) programski jezik sličan HTML-u. Razvijen je

posebno za prijenos podataka mobilnom mrežom WMLScript - sktiptni jezik koji se temelji na JavaScriptu a pogodan je za

programiranje u Microbrowserima WBMP - crno bijela grafika prilagođena za prikazivanje na zaslonu mobilnog

telefona

25

4G – Četvrta generacija mobilnih mreža

4G je nova standardizacijska inicijativa koja uključuje različite organizacije poput ITU-T, 3GPP, 3GPP2, IETF te različite proizvođače mrežne opreme i operatere. Njihov cilj je definisati sledeću generaciju mobilne mrežne arhitekture. Još nije odobren ni frekvencijski spektar koji će se koristiti u radijskom delu ove mreže, međutim već sada se govori o brzinama prenosa od preko 100Mbps (na širokom području) ili 1Gbps na određenim mikrolokacijama.

Osnovne karakteristike 4G specifikacije su mogućnost prenošenja aktivne mobilne veze s radio veza na bežične lokalne mreže i obrnuto, transportna mreža potpuno utemeljena na IP protokolu. 4G specifikacija je za danas zanimljiva samo u laboratorijskim istraživanjima ali predstavlja značajan iskorak prema budućnosti mobilnih komunikacija.

Teži se da 4G postane unapređena verzija 3G mreža sa potpunim paketskim prenosom podataka i širokim propusnim opsegom. Pretpostavlja se da će u drugoj fazi razvoja 3G sistema, sve mobilne mreže preći na IP tehnologiju i to će biti osnova za razvoj i realizaciju 4G mreža. Razlog migracije mobilnih TK sistema ka četvrtoj generaciji jeste formiranje jednog globalnog sistema koga karakterišu velike brzine prenosa podataka, globalni roaming i mnogobrojni servisi sa različitim kvalitetom servisa (QoS-Quality of Service). Formiranje globalnog sistema podrazumeva integraciju fiksne, celularne i satelitske mreže kao i WLAN (Wireless Local Area Network).Testiranja mreže četvrte generacije pokazala su da je pored praktično neograničene mobilnosti korisnika moguće ostvariti brzinu prenosa između 20Mb/s i 100Mb/s (što je 75 puta brže od trenutno ostvarivih protoka u bežičnim

26

mrežama). U laboratorijskim uslovima ostvaren je protok od neverovatnih 1Gb/s, [3]. Zahvaljujući izuzetno velikim brzinama protoka podataka, putem mobilnog terminala biće moguće paralelno korišćenje nekoliko aplikacija kao što su na primer videokonferencija i prikazivanje video sadržaja. Iako za sada ne postoji tačna definicija niti standard za 4G možemo reći da je to mreža koja koristi Internet Protokol u cilju kombinacije različitih pristupnih mreža. U okviru 4G sistema, radio pristupna mreža (RAN-Radio Access Network) kao i samo jezgro mreže (CN-Core Network) zasnivaju se na komutaciji paketa što podrazumeva potpunu IP arhitekturu jezgra mreže.

4G sistem koristi OFDM (Orthogonal Frequency Division Multiplexing). Primenom OFDM tehnike na downlink-u postignuta je visoka spektralna efikasnost i robusnost na prostiranje signala po više putanja. Korišćenjem 64-QAM moguće je ostvariti brzinu prenosa preko 300Mb/s. Međutim, upotreba ove modulacione tehnike predstavlja problem za pojačavače snage u baznim stanicama, s obzirom na veliki odnos vršne i srednje vrednosti snage signala. Rešenje ovog problema su bazne stanice male snage sa malom zonom pokrivanja (hotspot) ali sa ostvarenim velikim protokom podataka. Četvrta generacija mobilne telefonije predstavlja radikalni korak telekomunikacionih kompanija ka ostvarenju univerzalne mobilnosti i dostupnosti zasnovanoj na konvergencijiUMTS-a sa više različitih tipova komplementarnih mreža ujedinjenih Internet Protokolom. Kako osnovnu infrastrukturu za IP predstavlja Internet koji na bazi MIP standarda treba da obezbedi realizaciju globalnih servisa, potrebno je ukloniti ograničenja koja ima današni Interet a to su: sigurnost, upravljanje mobilnošću, mogućnost multikastinga itd.

Bezicni Razvojni put do 4G

Zahtev da avionko letenje bude prijatnije, što sigurnije i produktivnije za putnike je jedan od faktora uspeha kako avio kompanija tako i proizvodjača aviona, kojima aeronautička komunikacija omogućava rad i postojanje.

Danas, avioni počinju da liče na grupice preostalih ostrvca gde mobilne usluge i pristup internetu nisu moguće. Dok su sigurnost putnika i bezbednost uvek bili na prvom mestu, skorašnji napadi međunarodnog terorizma su jasno pokazali potrebu za velikim unapređenjima i novim inicijativama za poboljšanje komunikacija "za vreme leta".Takav razvoj se može pratiti tako što će se korisititi nove informatičke tehnologije. R&D trud da se uspostavi visokopropusna aeronautička komunikaciona mreža (AirCom) toplo odobravanje najavama "globalnih igrača" koji najavljuju " email i internet iznad oblaka". Od kada je Inmarsat predstavio svoj prvi Avio komunikacioni satelit rane 1990. razvoj AirCom-a je bio uzbuđujuć. Mada su u prošlosti vazdušni operateri mogli da rade samo na kvazi-globalnim komunikacionim servisima sa samo nekoliko kbps za upotrebu glasa i nisko brzinske (manje zahtevne) komunikacije danas se povezuje sa nekoliko stotina kbps-a u sekundi pa sve do nekoliko megabita u sekundi dozvoljavajući različite servise i usluge. Takođe, obećavajuće novo tržište je otvoreno na polju pružanja usluga

27

provajdera/operatora i operatora avionskih kompanija. Sva istraživanja skreću pažnju na potrebu visokopropusnih komunikacija tokom leta radi omogućavanja zabave tokom leta - IFE. Ljudi su sve više naviknuti na lične komunikacione uređaje kao sto su mobilni i PDa-i tako rastu i zahtevi za omogućavanje lične komunikacije tokom dugih i zamornih letova . Pored toga, bežična mreža može takođe da olakša rad osoblju aviona (posadi pilota i osoblju za održavanje i usluge) tokom njihovog posla (npr. za mobilnu vezu), u isto vreme štedeći na instalaciji masivne žičane mreže unutar aviona.

Današnja putnička komunikacija

Razni aeronautički servisi se nude na današnjem tržištu civilne avijacije, uključujući AMSS- aero sistem za vazdušne, mobilne, satelitske usluge kao i ostale servise za aeronautičku mobilnu komunikaciju AMTS, kao što je severno američki zemaljski sistem- NATS. Trenutno Inmarsat vazdušno satelitski komunikacioni sistem omogućuje dvosmerni prenos glasa, fax-a i podataka za avione koji lete praktično bilo gde u svetu.

Evolucija aeronautičkih komunikacija

Postojeći sistemi pate od limitiranosti propustne moći, dok je trend ka internet uslugama za koje je potrebna velika propusna moć, taj trend trenutno ne može da bude zadovoljen.Dva puta vode ka unapređenju aeronautičkih tehnologija- usluga:- Unaprediti avionsku kabinsku tehnologiju sa sistemom komunikacija približnim korisniku tj. Putniku.- da se poboljša svemirski segment tehnologije da bi se omogućilo internet usluge veće propusne moći i brzine.

Trenutno projekat bezična kabina (www.wirelesscabin.com) pokušava da omogući avionskim putnicima i posadi heterogena bezična rešenja za pristup mreži, zarad zabave internet pristupa i mobilne komunikacije tokom letenja. Očekuje se od ovih inicijativa da ce avionskim putnicima biti ponuđene iste bežične multimedijalne usluge kao i na zemlji, sastojeci se od različitih mobilnih pristupnih mreža kao što su UMTS, IEEE 802.11x- wifi, WLAN...U svemirskom segmentu nekoliko paralelnih aktivnosti ciljaju aeronautičko tržište. Inmarsat će povećati propusnu moć svojih aeronautičkih servisa i sistemskih kapaciteta sa od prilike 200 usmerenih lasera sa svojih satelita četvrte generacije. U BGAN sistemima koji će se uspostaviti u 2004 god. Dostupni propusni opseg će biti do 432 kb/s. Ovakvi sistemi će koristiti direkcionalne antene na L\ band frekvencijama za koji će biti potrebne samo male prepravke na avionskim instalacijama, a moći će da se koristi već postojeće avionske antene.

28

ULOGA WEB USLUGA

Web usluge postaju sve značajnije pri stvaranju apstraktnog okruženja između mrežnih resursa i spoljašnjih partnera. Jednostavnost koncepta i korišenja web usluga je značajan faktor koji ih stavlja u vodeću poziciju među ostalim integracionim tehnologijama. Većina SDP rešenja ih koristi pri povezivanju različitih informacionih sistema – spoljasnih (partnerskih) i unutrašnjih (vlastitih).

Web usluge se baziraju na široko prihvaćenim industrijskim standardima poput HTTP [15] i XML [16]. Prilikom objavljivanja mrežnih resursa stranim partnerima, tehnologija web usluga se ponovno nameće kao logičan izbor jer se takva komunikacija odvija upravo putem Interneta i standardnog HTTP-a. Na području definisanja standardnog okruženja u mobilnim telekomunikacionim mrežama, baziranim na web uslugama, zajedno rade organizacije Parlay Group i OMA.

Parlay je prvi standard stvoren isključivo zbog otvaranja telekomunikacionh mreža prema spoljasnjim partnerima. U sebi ima ugrađene sve sigurnosne mehanizme potrebne za takav scenario korišćenja mrežne infrastrukture. Spletom nesretnih okolnosti, u vreme kada je osnovan Parlay Forum i definisano standardno mrežno okruženje, operatere je zahvatila velika recesija njihovog tržišta - problemi vezani uz licence za 3G mreže, cene 3G licenci su dovele u pitanje opstanak poslovnih modela velikih operatera sirom sveta. U vreme preuveličanih tehnoloških očekivanja (1998. – 2001.), operateri su plaćali izuzetno skupe licence za 3G tehnologiju koje su odredile nacionalni regulatori. Mnogi nisu do početka 2006. ni pokrenuli svoje 3G mreže, a kamoli ostvarili povrat ovih investicija, prvi operateri su pokrenuli svoje 3G mreže tek 2004’te godine, jer tehnologija sve do tada nije bila spremna za komercijalnu upotrebu. kao i neadekvatna tehnologija, niz bankrota velikih telekomunikacionih kompanija i propast dot com poslovnog modela.

U takvim uslovima, operateri nisu hteli eksperimentisati s otvaranjem svojih mreža prema spoljasnjim partnerima. Odlučili su nastaviti standardni modela poslovanja, korištenjem čvrsto izolovane i sigurne interne infrastrukture, razvijene isključivo za potrebe vlastite mreže i njenih korisnika. Osim toga, tadašnji Parlay API je definisan na previše kompleksnom nivou za široku skupinu zainteresovanih informatičkih partnera, vrlo često bez potrebnog znanja o telekomunikacijskim mrežama. Prvi Parlay standardi bazirani su na CORBA [17] arhitekturi kao osnovnom transportnom protokolu. Za razliku od web usluga, CORBA tehnologija ne koristi standardne komunikacionee protokole, poput HTTP-a, a često na strani davaoca usluga zahteva otvaranje specifičnih komunikacionih portova na njihovim sistemima zaštite. Takvi scenariji su stvarali dodatne rizike, kojima se mnogi operateri nisu htjeli nepotrebno izlagati.

U tom kontekstu, web usluge su prihvatljivija tehnologija. Parlay Group je definisala skup programskih okruženja baziranih na web uslugama, nazvan Parlay X. Web usluge su prvenstveno razvijene kao B2B 84 integracionii mehanizam dok je CORBA zamišljena kao rješenje za povezivanje aplikacija unutar kompanije. Web usluge se baziraju na HTTP protokolu i tako jednostavno prolaze kroz korporativne sisteme zaštite, a podržava ih i većina velikih proizvođača softvera.

Tržište jedinstvenih platformi za isporuku usluga razvija se velikom brzinom. Na neki način, to je među-zona između telekomunikacija i informacione tehnologije. Veliki broj

29

proizvođača softvera i hardvera takmiči se za vodstvo u ovom tržišnom segmentu ali za sada ne postoji jasan pobednik. Sve dobavljače ovakvih rešenja možemo svrstati u pet kategorija: veliki proizvođači softverskih platformi, proizvođači mrežne opreme, integratori, nezavisni proizvođači softvera, i na kraju sami mrežni operateri.

Dobavljači softvera (npr. Sun, Microsoft, IBM, BEA) proširuju svoje aplikativne platforme (.NET ili J2EE poslužitelji) sa specifičnim telekomunikacionim funkcijama. Često se njihova potpuna rešenja nude zajedno sa dodatnim komponentama specijalizovanih kompanija kao što su Aepona, jNETx ili Incomnit. Neki od ovih manjih kompanija pokušavaju sami ponuditi kompletna rešenja ali većina je prisiljena da stupi u partnerski odnos s velikim hardverskim i softverskim dobavljačima kako bi isporučili kompletno rešenje.

Proizvođači mrežne opreme npr. Ericsson, Alcatel ili HP proširuju svoje ponude mrežnih rešenja dodatnim SDP funkcionalnostima. Pri tome koriste svoj hardver, u kombinaciji s nekom aplikacionom platformom.

Sistemski integratori koriste činjenicu da SDP nije gotov proizvod već niz proizvoda koji se moraju vrlo pažljivo integrisati u postojeće mrežno okruženje telekomunikacionog operatera. Već tradicionalno specijalizovani za slične projekte, oni se postavljaju kao gotovo logičan izbor pri implementaciji bilo kojeg kompleksnijeg rješenja.

Veliki operateri često implementiraju svoja rešenja, bazirana na javnim ili internim standardima. Otvoreni standardi ipak preovladavaju, jer je integracija različitih sistema postala imperativ koji nameće tržište. Veliki dobavljači su prisiljeni međusobno sarađivati, a jedini način kojim je to moguće je ostvariti javni standardi.

30

ZAKLJUČAK

Međusobna spajanja ili akvizicije velikih kompanija, generilizju čitav niz problema u upravljanju IT infrastrukturom. Često rezultiraju redundantnim ili neiskoristivim aplikacijama. Takvi učinci mogu gotovo paralizovati kompanije nakon velikih promena, otežati i najjednostavnije dnevne poslove, a razvoj novih usluga ili proizvoda učiniti skoro nemogućim. U poslednjih 30 godina, informacioni sistemi su eksponencijalno rasli u smislu njihove veličine i kompleksnosti. Kompanije su danas suočene s upravljanjem izuzetno složenim sistemima koji ne podržavaju efikasno uvođenje novih

31

funkcionalnosti. Poslovni zahtevi prema IT uslugama i dalje rastu, vrlo često i preko tačke koju tradicionalan informacioni sistem može uopšte podneti.

Informaciona industrija ovaj problem rešava na različite načine, međutim najkorisniji se pokazao pristup izgradnji sistema koji su sposobni međusobno da komuniciraju, nezavisno o računarskoj platformi na kojoj se izvode.

Tehnologija koja je uistinu omogućila izgradnju IT sistema utemeljenih na arhitekturi usmerenoj uslugama su web usluge, sistem koji podržava komunikaciju između račura putim Interneta (web-a), a pri tome koristi unapred definisano programsko okruženje. Aplikacije komuniciraju s web uslugama putem definisanog protokola kojeg nazivamo SOAP (Simple Object Access Protocol). SOAP je industrijski prihvaćen standard, a podržava ga i W3C organizacija. Zahtev za pojedinom web uslugom i njen odgovor nakon obrade zahteva, prenose se korićtenjem XML poruka baziranih na SOAP-u. Programsko okruženje usluge opisuje WSDL (Web Service Description Langugage). Implementacijom arhitekture usmere uslugama, kompanije dobijaju mogućnost dizajniranja aplikacija korištenjem bržeg, fleksibilnijeg i jeftinijeg programskog modela. Takav model istovremeno smanjuje troškove razvoja i rizike implementacije novih funkcionalnosti. Nezavisnost o platformi podrazumeva osnovnu funkcionalnost ove arhitekture.

Dodatno, karakteristike arhitekture usmerene uslugama su:

labavo povezivanje slojeva arhitekture i labavo povezivanje usluga (eng.loose coupling)

usluge koje same opisuju svoje funkcionalnosti i programsko suoce

mogućnost pronalaženja usluga je funkcionalnost implementirana u obliku registara baziranih na UDDI114 standardu

formalna separacija između pružioca usluge i korisnika usluge preko strogo definisanog okruženja.

Kada sistem vrši upit u bazu podataka, proverava korisnika ili provodi transakciju na nivou zapisa u bazi podataka – onda govorimo o sistemskim uslugama. Usluge se ponašaju nezavisno jedna od druge, a prema svojim korisnicima se predstavljaju kao crne kutije. Njihova interna implementacija je nevidljiva za korisnika.

REFERENCE

1. Swisscom – web mjesto IPTV usluge: http://www.swisscom-fixnet.ch/fx/privatkunden/Bluewin+TV300/index.htm

2. Belgacom – web mjesto IPTV usluge:http://www.belgacom.be/private/hbsres/jsp/dynamic/idtv.jsp

32

3. MPLS – eng. Multi Protocol Label Switching - protokol za prijenos podataka u transportnoj mreži sa ugrađenom kontrolom kvalitete usluga. Pogodan je za prenošenje različitih sadržaja putem iste mreže.

4. Izvor: Gartner, srpanj 2005, Hype Cycle for Telecommunications, 2005 (autori: Venecia K Liu Verne Anton Norbert J. Scholz Kathie Hackler Bob Hafner Phillip Redman Geoff Johnson Jouni Forsman Bettina Tratz-Ryan Patti A. Reali Bern Elliot Michael J. King John S. Mazur George J. Weiss Jim Duggan )

5. Izvor: Gartner, 2005, Positions 2005: Voice and Data Will Converge Onto a Single Network via IP Telephony and Voice Over IP

6. NET – Microsoftova računalna platforma bazirana na tehnologiji web usluga.

7. SMS – eng. Short Message Service – kratke tekstualne poruke na mobilnim telefonima

8. MMS – eng. Multimedia Message Service – poruke na mobilnim telefonima koje mogu sadržati kratke zvučne,video i tekstualne zapise.

9. HTTP – eng. Hypertext Transfer Protocol – mrežni protokol koji se najviše koristi za prijenos podataka preko Interneta. Definisan je od strane IETF organizacije.

10.XML – eng. Extensible Markup Language – format za elektroničku razmjenu i pohranu podatka. Pogodan je za korištenje u distribuiranim računarskim sistemima.

11.CDMA – Code Division Multiple Access – digitalna mobilna tehnologija prijenosa podataka i glasa. Koristi čitav frekvencijski spektar. Poslužila je kao baza za razvoj 3G standarda mobilne telefonije.

12.GSM – Global System for Mobile communications – standard mobilne komunikacije

13.GPRS – eng. General Packet Radio Service – usluga prenosa podataka u GSM mobilnim mrežama. Koristi višestruke TDM kanale i teoretski omogućava brzine prenosa do 115Kbps. Za održavanje standarda zadužen je 3GPP.

14.EDGE – eng. Enhanced Data GSM Environment – Tehnologija za povećanje brzine prenosa podataka putem u GSM/GPRS mrežama. Podržava brzine do 384Kbps.

15.Media Gateway – uređaj za spajanje dveju različitih mreža. Vrši konverziju formata prenošenih podataka.

33