Manifest za novi socijalizam - Medija centar · 2013-12-06 · Jedno od rešenja jeste radničko akcionarstvo. Ali ono ne može biti prosto preslikavanje kapitalističkih akcionarskih

� PAGE �1�

Centar za novi socijalizam

MANIFEST ZA NOVI SOCIJALIZAM

� PAGE �2�

Mi ¨C Novi socijalisti, smatrajući da su neznanje, zaborav i prezir prirodnih i neotuđivih prava

čoveka, pokvarenost i korumpiranost političara i njihovih vlada glavni uzrok ogromne marodne

nesreće u Srbiji, patnje i bola, te globe kakvoj ne ima ravne; da je bolest obuzela sav organizam

narodni, te da se ovo više trpeti ne može; ne pristajući za vođama koji nemaju uši da čuju i oči da

vide i ne znaju kuda idu; tražeći leka za ljutu ranu narodnu, izlazimo sa ovim Manifestom kojim

proglašavamo ideju novog socijalizma kao poretka neuporedivo veće socijalne pravde, slobode,

sigurnosti i sreće za sve ljude. Naš je naum da sa tom idejom krenu građani, da sa tom nadom u srcu stanu graditi ustav i

zakone, vlast i državu koja će ih sprovoditi kao volju narodnu.

� PAGE �3�

1.

Nova tranzicija i klasno pitanje

Srbija je u ogromnoj krizi ¨C političkoj, ekonomskoj, egzistencijalnoj, u najtežem

udesu u svojoj novijoj istoriji.

Ekonomija je u kolapsu, u kandžama tajkunsko profiterskog kriminala, egoizma i

grabljivosti, koja je do kostiju oglodala zemlju uz pomoć političkih profitera u

vrhovima vladajućih partija. Ta nova klasa na pomolu stvara se naopakom

tranzicijom, koja vraća Srbiju ka nekoj novoj prvobitnoj akumulaciji kapitala, sa

narodnim kuhinjama, masovnom besposlicom i glaĎu. Srbijom je zacario divlji

kapitalizam, bez onih kočnica što su izgraĎene u prosvećenom zapadnom

kapitalizmu. Sve što je bilo najvrednije u društvenoj svojini, gotovo svo društveno

bogatstvo, prelilo se i preliva se u ruke novih kapitalista.

Takva tranzicija predstavlja drastičnu zloupotrebu tržišta u ideološke svrhe, za

stvaranje novih političkih i ekonomskih elita i uspostavljanje njihove apsolutističke

vlasti. Ona je proizvela najdrastičniji vid podeljenog društva sa poraznim

posledicama, kako na razvojnom, tako i na socijalnom i političkom polju.

Ne pristajemo na takav povratak iz monoklasnog društvenog poretka u kapitalistički

klasni dualizam.

Ustanovljena je privatna svojina nad društvenim kapitalom za nekoliko procenata

novih kapitalista da bi svi ostali bili lišeni svakog prava, sem prava na prodaju gole

radne snage. Ti novi vlasnici, su to svojstvo stekli na krilima korupcije i kriminala,

što ih po sebi proizvodi neosmišljena i nekontrolisana privatizacija koju sprovodi

nedovršena država. Oni su postali, ili će ubrzo, već u sledećoj generaciji, postati

parazitski sloj koji ne radi ništa, a prisvaja sve, dok oni koji stvaraju sve, ne dobijaju

ništa sem najamnine.

Ta nova kapitalistička klasa već vrši i vršiće sve više, kod nas, još beskrupoloznije

nego u prosvećenom zapadnom kapitalizmu, sve veću degradaciju radne snage i još

žešću eksploataciju svih slojeva: seljaka trgovinskim i finansijskim monopolima,

graĎana monopolskim cenama, radnika i ostalih zaposlenih izbacivanjem s posla ili

zakidanjem, pa i lišavanjem osnovnih radnih prava, kao što je pravo na zdravstveno i

penzijsko osiguranje, na zaradu, odmor i druga prava.

Podela na bogate i samovlasne i na obezvlašćene i siromašne koja se produbljuje,

� PAGE �4�

poprima sve više karakteristike nove klasne podele u našem društvu. Novu gornju

klasu, pored privatnih vlasnika kapitala, čini i nova birokratska klasa, odnosno

partijsko državni autokratski establišment, koji drži vlast nad zdravstvom, školstvom,

naukom, kulturom, vojskom, policijom i svim javnim i državnim poslovima i

preduzećima. Ta je vlast srodna onoj koja pripada privatnim vlasnicima kapitala. Te

se dve vlasti po svojoj prirodi interesno povezuju.

Na donjoj lestvici potčinjenih, obezvlašćenih ostaju svi zaposleni, uključujući

tehničku i drugu inteligenciju u preduzećima i ostalim subjektima poslovanja, u

državnim i javnim ustanovama. Zajedničko im je svima što imaju poslodavca sa

vlašću nad njihovim radom u licu privatnog vlasnika ili državne vlasti. Oni sami su

lišeni bilo kakvih prava i sloboda u tome svetu rada. Guši im se čak i sloboda

sindikalnog i drugog interesnog udruživanja, koju bi demokratska država morala da

podržava i pomaže.

Nova buržoazija bez zapreke potčinjava i selo gospodstvu grada, dalje ubija selo. U

sistem odnosa seljak ¨C trgovac i bankar ugraĎena je eksploatacija.

U Srbiji je to, sa naopakom tranzicijom i političkom autarhijom, dovelo do

kriminalizacije te gornje klase, do sistemske korupcije, koja je ugraĎena u sve

državne ustanove i poslove, počev od izbora poslanika i izbora vlade, do upravljanja

svim državnim i javnim ustanovama i preduzećima, javnih nabavki i javne potrošnje.

Taj se sistem proširio i na ostale segmente socijalne strukture, tako da državom i

društvom iznutra diriguje sistem kriminala i korupcije. Postali smo kleptokratsko

društvo.

Ovo cepanje socijalnog tkiva na dve suprotstavljene klase glavni je rezultat pogrešne

tranzicije društva u Srbiji iz besklasnog samoupravnog socijalizma u divlji

kapitalizam. Ono vodi neminovnom klasnom sukobu, koji je još uvek puzajući. Nova

buržoazija sa svojom državom „u ledenoj vodi sebičnog računa“ potopila je nade i

živote miliona ostalih.

Mnogo bi lakše bilo da nismo krenuli pogrešnim smerom na koji nas je gurnuo

pobednički eksploatatorski kapitalizam, koji je ovde, kao i u ostalim zemljama u

tranziciji, video najidealnije polje za novu eksploataciju, idealnu ispašu. Ne moramo

i nipošto ne treba da idemo tim retrogradnim, kontrarevolucionarnim smerom.

Vreme je za novu tranziciju, za novo istorijsko iskustvo, za novu politiku

revolucionarnog preobražaja koji će nas voditi ka novom socijalizmu, ka vladavini

istinske socijalne pravde i jednakosti. Hoćemo društvo u kojem će vladati nova

sicijalistička politika, kao temeljni postulat državnog i društvenog ureĎenja. Takvim

� PAGE �5�

novim ureĎenjem moramo postepeno i uporno ublažavati klasne suprotnosti i klasnu

podelu, koja počiva na apsolutističkoj ekonomskoj i političkoj vladavini vlasnika

kapitala.

Raskinućemo sa privatnosvojinskim i tržišnim fundamentalizmom koji proizvodi sve

veću nejednakost, sve veće bogaćenje manjine na račun ogromne većine, stalno

reprodukujući sve veću nepravdu i nepomirljivo klasno neprijsteljstvo. Nova

tranzicija treba da raskrsti sa iluzijom kapitalizma kao najzad pronaĎenog poretka.

Takav društveni poredak sve više iscrpljuje svoju misiju, postaje i ekonomski i

socijalno sve manje produktivan.

Naš put treba da ide u pravcu suštinskih promena sistema ekonomskih i političkih

odnosa. Ekonomsku vlast treba da počnu preuzimati, kao ravnopravni partneri

privatnom kapitalu ili samostalno oni koji rade i stvaraju novu vrednost, snabdeveni

odgovarajućom svojinskom vlašću i samoupravno udruženi, a političku vlast

samoupravno organizovani graĎani. To je put za društvo socijalne pravde, jednakosti

i solidarnosti, put novog humaniteta kojemu društvo treba da teži, a ne da cementira

nejednakost i nepravdu kao jedini način opstanka i ukupnog napretka.

Nova politika treba da kreira najpre novo državno ureĎenje u kojem će društvena

moć i primat kapitalista biti postepeno potiskivana, u korist onih koji rade i stvaraju,

koji dominiraju u socijalnoj strukturi. Oni treba da stupe na političku scenu kao

glavni akteri, njima treba da pripadne glavna uloga u državnoj vlasti, kako bi mogao

da se menja i sav ekonomski poredak.

Tu leži glavna ekonomska i socijalna snaga koja može i mora spasiti Srbiju, izvući

kola iz blata na svojoj grbači. Ali, ne pod bičem vlasnika kapitala, koji se i u krizi

bogate na toj grbači, pljačkaju i izrabljuju sve od radnika i seljaka, do lekara i

profesora, pod zaštitom svoje državne vlasti.

Zato nam treba pokret većine u interesu većine. Novo društvo u ovoj istorijskoj fazi mora biti društvo tržišnog socijalizma, ali sa

jasnim odreĎenjem i prema negativnim svojstvima tržišnih zakona, te ciljevima i

sredstvima za ublažavanje, odnosno svoĎenje na minimum toga negativnog dejstva.

Ono najpre mora da se oslobodi sakralizacije i apsolutizacije tih institucija na kojima

počiva kapital odnos. Jer njihova je priroda da proizvode nejednakost, klase i klasno

neprijateljstvo, te siromaštvo za ogromnu većinu. A nejednakost i siromaštvo su

najveći neprijatelji slobode. Ukidajući neograničenu slobodu delovanja tržišnih

zakona, ukidamo i neograničenu slobodu eksploatacije.

� PAGE �6�

Put izlaska iz ekonomske i političke krize nije u popravkama postojećeg sistema, jer

on je u temeljima pogrešan, nego je u novom društvenom poretku zasnovanom na

održivim postulatima jednakosti i solidarnosti, u kojem ćemo se oslobaĎati

eksploatacije i političkog monopola.

Zato kao prvi i najpreči zadatak moramo bez odlaganja graditi sposobne državne

institucije pod narodnom kontrolom, jer je narodna država još uvek jedina sila koja

se može suprostaviti etabliranom autoritarizmu privatnog kapitala.

2.

Svojinsko pitanje Svojinsko pitanje postavljamo kao pitanje svih pitanja od kojeg zavisi

revolucionisanje ekonomije i društva, graĎenje novog socijalnog poretka u znaku

slobode i jednakosti za sve.

Na privatno vlasništvo u proizvodnji i drugim delatnostima ne možemo više gledati

kao na jedini najzad pronaĎeni svojinski odnos. Na apsolutizaciji, sakralizaciji

privatne svojine počiva kapital odnos kao vladajuća društvena sila i kao samovlast

privatnih vlasnika nad radom i radnicima.

Ide vreme velike emancipacije rada i čoveka kao stvaraoca nove vrednosti, vreme

većih i novih ljudskih prava i sloboda. Vreme je da zakoračimo radikalno u sferu

ekonomske demokratije, da dovedemo u pitanje kapital odnos, koji počiva na svetom

pravu privatne svojine. Tek kada to pitanje postavimo, bićemo na putu novog

socijalizma. Taj put je gradjenje takvog ekonomskog i političkog sistema u kojem

će svi po malo biti kapitalisti da niko to nebi bio. Zato novom tranzicijom treba započeti sa promenama svojinskih odnosa, koje će

voditi novim ekonomskim slobodama, oslobaĎanju radnika i drugih zaposlenih od

vlasti kapitalista na osnovu golog vlasništva, koje će ograničavati i postepeno ukidati

eksploataciju. To oslobaĎanje mora započeti reformacijom svojinskog prava nad

privrednim društvima. Postavlja se pitanje da li to pravo mora da opstaje jedino kao

klasično apsolutno pravo na stvari, koje odvojeno od rada vlasniku omogućava

potpunu vlast korišćenja, raspolaganja i ubiranja svih plodova.

Da li je potčinjavanje hiljada, desetina i stotina hiljada zaposlenih jednom vlasniku

takvom apsolutizacijom svojinskog prava jedini način produktivne organizacije

poslovnih subjekata, da li je to jedini mogući motiv za poslovanje i metod ceĎenja

znoja zaposlenih? Da li moramo i dalje srljati tim putem koji nas je već doveo u

� PAGE �7�

najveću socijalnu bedu i konflikte što opasno dovode u pitanje socijalnu bezbednost?

U okviru projekta novog socijalizma zato tražimo rešenja za revolucionisanje

svojinskog prava, koje će postepeno revolucionisati i proizvodne i sve društvene

odnose. Takav preokret može se započeti na tragu rešenja sa kojima će svojina nad

preduzećem postajati neodvojiva od rada.

Društvena i državna svojina koju smo na početku tranzicije imali i koja je dobrim

delom opstala, omogućava nam da utvrdimo i bar u tome delu sprovodimo strategiju

vraćanja preduzeća radnicima, odnosno svima onima koji u preduzeće ulažu svoj rad

i na koje se logično odnosi pojam radnika. Moramo tražiti najcelishodnije oblike

svojine radnika i radnih kolektiva nad preduzećima. U takvoj strategiji leži i važan

ključ za rešavanje problema zaposlenosti, koji je porazno uvećan i zaoštren sa

primenom dosadašnjeg modela privatizacije.

Naravno, klasična privatna svojina pritom ne sme biti isključena, već treba

omogućiti konkurenciju svojinskih oblika u kojoj nova svojinska rešenja moraju

izdržati i pokazati svoju prednost. Tim putem doći ćemo do zdravih novih svojinskih

temelja za novi društveni poredak.

Jedno od rešenja jeste radničko akcionarstvo. Ali ono ne može biti prosto

preslikavanje kapitalističkih akcionarskih društava. Rešenje bi se moglo tražiti i u

modelu akcija koje su zatvorene u okviru kolektiva, koje se stiču isključivo po

osnovu rada i u skladu sa radnim doprinosom, a čije se vlasništvo gubi prestankom

radnog odnosa, uz odgovarajuće modalitete nadoknade. Time bi radni odnos postao i

svojinski odnos, a vlasništvo nad preduzećem nedeljiva zajednička, kolektivna

svojina.

Po tome osnovu radnici bi kao suvlasnici učestvovali i u upravljanju saglasno

vrednosti svojih akcija, uključujući i raspolaganje novostvorenom vrednošću. To bi

mogao biti put za konstituisanje nove istinske samouprave u proizvodnji i drugim

delatnostima privrednih subjekata. To bi otvaralo perspektivu nove ekonomske

slobode za svakog zaposlenog.

Ali, to bi bio i pravi put da se u upravljanje preduzećem uključe i sve kreativne

snage, stručni i menadžerski timovi koji inače kreiraju i nose radne procese.

Naravno, na tragu ovih ideja morala bi se istraživati i kreirati praktična rešenja,

odnosno održivi modeli svojinske vlasti i upravljanja proizvodnim i drugim

procesima rada i stvaranja nove vrednosti. Potrebno je doći do novih ne samo

svojinskih, nego i ekonomskih kategorija.

� PAGE �8�

U tome pravcu potrebno je tražiti rešenja i za druge modele kolektivnog,

individualnog i mešovitog vlasništva radnika i drugih zaposlenih. Možemo se pritom

osloniti i na tradiciju našeg porodičnog zadrugarstva, koje je počivalo na zadružnoj

svojini kao zajedničkoj i nedeljivoj svojini svih članova porodične zadruge. Na

običajnom pravu tih zadruga može se graditi novo zadrugarstvo u preduzećima i

drugim subjektima poslovanja, koje će se zasnivati na srodstvu po radu, a ne po krvi.

Iz takvih odnosa u osnovnim privrednim subjektima mogu da izrastaju i razni novi

oblici tzv. korporativnog udruživanja.

Svojinski individualizam kao isključivi model vlasničkih odnosa protivan je prirodi

proizvodnog procesa i proizvodnih odnosa u preduzećima i drugim privrednim

subjektima u kojima se uspostavlja organska veza živog rada. Takvoj prirodi

proizvodnih odnosa treba primeriti i svojinske odnose. Proizvodni kolektivizam i

korporativizam ne može pokazati svu svoju kreativnu snagu u prokrustovoj postelji

koju predstavlja isključivost svojinskog individualizma. Uostalom, i razni oblici

akcionarskog udruživanja ukazuju na takve puteve. Ali oni ne treba da polaze

isključivo iz korena privatnog vlasništva ka jedinog rodnog mesta.

Za preduzeća koja su privatizovana, ukoliko su ostala u životu, treba, sem izuzetaka

gde je ta privatizacija zaista uspela, sprovesti poseban program restitucije, po kojem

bi i ona prešla po mogućnosti u većinsko vlasništvo radnika i drugih zaposlenih, ali i

onih koji su privatizacijom izbačeni s posla. Ovde najpre treba primeniti na

adekvatan način principe prirodnog prava. Ali, radi se o veoma složenom pitanju za

koje je potrebno još mnogo truda da bi se pronašla najbolja i najpravednija rešenja.

Obeštećenje onih „vlasnika“ koji su dosadašnjom privatizacijom stekli svojinsko

pravo treba sprovoditi selektivno, po posebnom programu. Svaki onaj koji je pod

sumnjom da je kupovao uz pomoć mita i korupcije ili bilo koje druge kriminalne i

nelegalne radnje, ne može dobiti obeštećenje dok ne dokaže suprotno. Ne može biti

obeštećen ni onaj koji je preprodavao ili u preprodaji kupovao preduzeće i delove

imovine menjajući njenu namenu, ostavljajući zaposlene bez posla ili je na bilo koji

drugi način izneveravao ciljeve privatizacije i kupoprodajni ugovor.

U pitanju je neizmerno društveno bogatstvo, jedino koje je Srbija imala, u pitanju je

temelj ekonomije i države koji je razoren, u pitanju je glavni uzrok sve ekonomske i

političke bede, socijalnog rasapa i posrtanja, u pitanju je državni razlog broj jedan

koji je iznad formalnog legaliteta ukoliko taj legalitet štiti nepravdu, nepoštene,

beskrupolozne grabljivce koji su izazvali humanitarni kolaps za čitave društvene

slojeve.

� PAGE �9�

Sve ovo su samo naznake novih odnosa za kojima treba tragati vodeći se idejom

novog socijalizma. Ideja i perspektiva novog socijalizma je u tome da se,

prevazilazeći motivacione ograničenosti i podčiniteljsku moć individualnog

privatnog vlasništva oličenog u kapitalu i odvojenog od rada, otvaraju putevi

novih ekonomskih prava i sloboda; da se nađu novi motivi i nove nade za rad i

stvaralaštvo koje će pokretati zaposlene umesto biča poslodavaca; da se više ne

razdvaja rad i kapital, da se radnik i vlasnik spoje i time prevaziđe taj

neprirodni rascep koji proizvodi stalni sukob interesa i klasnu borbu između

rada i kapitala. U tome cilju vlasništvo nad preduzećem u perspektivi treba da

postane prirodno pravo onih koji u njemu rade, koji ga svojim radom stvaraju. To

jeste udaljeni cilj, ali na tome tragu treba usmeravati tranziciju.

3.

Socijalna jednakost i solidarnost Razorna kriza pokazala je da je socijalna država ili država blagostanja još jedna

institucija buržoaske klase i njenih ideologa. Ona treba da prikrije i ublaži ogromni

klasni jaz i posledice eksploatacije. To je lažna solidarnost koja boli, koja zavisi od

dobre volje višnje klase. Kada su eksploatatorski poslovi u krizi, prvo što se kreše i

što trpi, to su darovana socijalna prava graĎana, a u prvom redu zaposlenih.

Socijalna solidarnost je kontrolisana i zavisna, kao i sve ostalo, od volje kapitalista i

stalne borbe donjih staleža da im se nešto udeli. Državni paternalizam kao

nezamenljivi oblik njihove vladavine na ovom polju se otvoreno pokazuje. Socijalna

nepravda je sve veća. Protiv te nepravde ustajemo sa idejom novog socijalizma.

Nedopustivo je da socijalnu nepravdu trpimo kao prirodno stanje, kao društveni

zakon sine qva non; da se jedna šačica bogatih leči na najvišem nivou, a ostali da

nemaju ni elementarne uslove lečenja i neophodne lekove i pomagala ako nemaju

para; da se deca bogatih školuju u najboljim školama ovde i u inostranstvu, a da

većina obdarene dece siromašnih ne mogu na fakultet samo zato što njihovi roditelji

nemaju para; da mladi ne raĎaju decu jer nemaju para da ih ishrane i odneguju; da

jedni žive na narodnim kazanima, a drugi da se hrane kao u hajatima; da jedni imaju i

po deset kuća, a drugi ni metar krova nad glavom. Možemo li i dalje mirno gledati

kako siromašni studenti demonstriraju i opkoljavaju bezosećajnu i neodgovornu

vladu zbog školarine, kako očajni radnici okupiraju puteve i pruge, vladu i fabrike

zato što mesecima pa i godinama ne dobijaju platu, nemaju osiguranje, nemaju

hleba?

Ogromne su nejednakosti i diskriminacije u tim sferama, gde bi ih i u uslovima

kapitalizma najpre trebalo premošćavati socijalnim funkcijama države. Naša do srži

� PAGE �10�

kriminalizovana, korupcijom prožeta država koja vodi politiku zaštite svoje mahom

kriminalizovane nove klase, nikada neće voditi takvu politiku.

Na protiv, gurnuli su nas mnogo dalje od onoga što smo imali u prošlom veku. A

imali smo besplatno školovanje na svim nivoima do doktorata, kompletnu dečju i

zdravstvenu zaštitu, stanove, odmarališta i drugo što najveći broj sada ne može ni da

sanja. Dok malobrojna elita ima sve to. Odakle njima tolike pare ako ne od pljačke i

eksploatacije svih ostalih? Kada s tom eksploatacijom i pljačkom naroda prestanemo,

kada vratimo opljačkano, možemo voditi novu socijalnu politiku.

Novi socijalizam, menjajući iz temelja samu državu, treba da vodi izmeni karaktera i

dimenzija njenih socijalnih funkcija. Te funkcije moraju postati bit novog poretka

kao nezamenjiva ravnoteža tržišnim zakonima po kojima se proizvodi ekonomska i

socijalna nejednakost. Moraju se ustanoviti takva individualna i kolektivna prava,

kao i norme socijalne pravde i jednakosti koje neće moći biti ugrožene i neće zavisiti

od malobrojne gornje klase. To ćemo postići onda kada ta klasa ne bude više mogla

da prisvaja sav višak vrednosti, kada u novom dmokratskom procesu u ekonomskoj i

političkoj sferi srednji i donji slojevi koji su u ogromnoj većini preuzmu poluge

vlasti, kada otpočne i proces prevladavanja kapitalističke klasne podele društva.

Tek tada će biti moguće uspostaviti odgovornost narodne države za život i sudbinu

svojih graĎana. Tada socijalna sigurnost i jednakost neće moći da se svodi na jednu

od funkcija državnog paternalizma, jednu od politika. U prelaznoj fazi ka novom

socijalizmu država mora odigrati ključnu ulogu i u ovoj oblasti. MeĎutim, sa

radikalnim preobražajem u ekonomskoj i političkoj sferi prirodno će socijalna

pravda, sigurnost i jednakost postajati krv i meso novog društva.

Nova socijalna politika u Srbiji na putu ka novom socijalizmu u svojoj prvoj

razvojnoj fazi za glavni cilj treba da uzme obnovu i bitno proširenje socijalnih

tekovina iz monoklasnog perioda našeg socijalizma, koje je ova vlast zanemarila i

poništila. U pitanju su socijalna prava bez kojih gubimo nacionalnu supstancu,

narodnu snagu. U pitanju je školovanje, zdravstvena, dečja, socijalna zaštita,

stanovanje, životna sredina i uslovi života i rada, posebno u selu i u sredinama gde

žive pripadnici donjih slojeva, pojedinih nacionalnih manjina, svi oni koji su

siromašni. A to je, na žalost, danas većinska Srbija.

Moramo što pre premošćavati tragični raskorak kako sa savremenim evropskim

društvima, tako i sa sopstvenom tradicijom i tekovinama. Ne smemo ostati društvo

siromašnih i beznadežnih na dnu evropske civilizacije. Moramo preobražavati Srbiju

od društva poraznih socijalnih nepravdi, nejednakosti i diskriminacija u društvo

socijalne pravde, jednakosti i solidarnosti.

� PAGE �11�

Bez takvog preobražaja nema ni slobode za većinu, koja će ostati porobljena

ekonomski i politički. A sloboda je srce demokratije. Zato je socijalna pravda uslov i

mera demokratije. Bez nje formalna jednakost glasa besmislena je, a populizam

ostaje glavnim sredstvom autoritarne vlasti.

Hiljadama, stotinama hiljada, milionima se mora najpre obezbediti najelementarnije

ljudsko pravo na život dostojan savremenog čoveka, na zdravlje, školovanje i na sve

ostalo što im je u sadašnjem neljudskom poretku oduzeto. Moramo iskorenjavati

bedu, siromaštvo i nemoć koji su okovali više od pola Srbije, nezaposlene, stare i

bolesne, beskućne, usamljene i napuštene.

Nehumana, odljuĎena vlast nove klase pretvara nas u društvo samoubica, bele kuge i

svake vrste nepravdi i diskriminacija, zbog kojih smo nepoželjno društvo. Društvo iz

kojeg beže svi koji mogu, pogotovu mladi i školovani, u koje niko ne želi da se vrati,

i uključi, u civilizaciju drugog reda, egzotiku na dnu Evrope u kojoj ljudska prava

kasne vekovima.

Solidarnost koja treba da trasira put ka novom socijalizmu mora postati krvotokom

sveg društvenog života. Solidarnost u porodici, familiji, u selu, u komuni, kolektivu,

gradu okrugu, državi. To je središnja tačka u projektu novog socijalizma. Takva nova

solidarnost treba da sledi i najbolje tradicije srbijanskog društva i njegove porodične

zajednice i zadrugarstva. To u Srbiji treba da postane temeljem socijalne pravde i

jednakosti, novog morala i nove društvene klime.

Solidarnost u procesu izgradnje novog socijalističkog društva mora nadjačati sebičnu

prirodu profita i privatno svojinske vlasti u proizvodnji, trgovini, finansijama.

Država mora u interesu naroda, svih slojeva iz čijeg rada i doprinosa se taj profit u

znoju cedi, ograničavati eksploatatorsku moć i egoizam privatnog kapitala, naravno

ostavljajući mu dovoljnu motivaciju za njegovu osnovnu funkciju, sve dok ona u

procesu nove tranzicije ne bude prevaziĎena.

Da bismo započeli takav preokret, Srbiji treba strategija istinske socijalne

solidarnosti i sigurnosti. To ne može biti neki dnevno politički akt koji zavisi od

volje bilo kojeg ministarstva ili vlade, neko populistički manevar. Ova strategija

mora predstavljati jedan socijalni ugovor ustavnog karaktera i snage, zaključen

saglasnošću svih relevantnih socijalnih i političkih subjekata, usvojen na

referendumu i potvrĎen od strane parlamenta. Takav ugovor bi svaka vlada morala da

poštuje ili da odstupi.

U toj strategiji treba najpre precizno definisati funkcije države pomoću kojih svaki

� PAGE �12�

graĎanin ostvaruje svoja prava kao zaslužena legitimna, neotuĎiva osnovna prava na

socijalnu sigurnost i jednakost, bio on bez posla, bez stana, porodice, hleba ili mu

treba u drugom smislu briga i pomoć koju država garantuje. U okviru ove strategije,

kao polazna tačka neophodna je izrada socijalne karte Srbije, koja će izraziti ne samo

globalna obeležja, nego i svu regionalnu slojevitost, pa sve do socijalne karte svake

porodice, poštujući pritom standarde zaštite privatnosti.

Strategija mora utvrditi i izvore sredstava za finansiranje ovih funkcija. Jedna od

prvih mera mora biti preraspodela nacionalnog bogatstva u korist socijalnih funkcija

države. Ova preraspodela ne podrazumeva neku novu nacionalizaciju i konfiskaciju,

već niz mera u sferi poreske i budžetske politike, kao što je progresivno oporezivanje

i preraspodela budžeta u skladu sa ciljevima socijalne politike, kao i restitucija u

brojnim slučajevima nezakonite i raznim koruptivnim i sličnim metodama izvedene

privatizacije. U okviru ovih mera neophodno je preraspodeliti ono ogromno

društveno bogatstvo koje se naopakpm tranzicijom prelilo u ruke novih kapitalista.

Tu spadaju i mere za reviziju privatizacije, odnosno za restituciju društvene i državne

imovine koja je nelegitimno i nelegalno prisvojena.

Rodna ravnopravnost Ravnopravnost izmedju muškaraca i žena u kompletnom okviru: ekonomskom,

političkom (učešće u javnom životu i odlučivanju), medijskom, obrazovnom i

bezbedonosnom (pravo na život bez nasilja) predstavlja esencijalnu tačku oslonca

ukupnog društvenog razvoja Srbije.

Uklanjanje negativnih rodnih stereotipa u medijskom prostoru i svakodnevnom

porodičnom i društvenom životu veoma je bitno za politiku jednakih mogućnosti za

žene i muškarce. Žene su češće na udaru negativnih tradicionalnih obrazaca i

ukupnih životnih navika, te je otuda bitno iskoreniti jezik mizoginije (govor mržnje

prema ženama) u medijima i u opštim društvenim tokovima.

Takve mere pozitivne akcije su neophodne za postizanje politike jednakih

mogućnosti u svim sferama društvenog života, imajući u vidu nejednak položaj žena,

koje čine polovinu stanovništva Srbije.

Nejednak položaj žena moramo prevazilaziti prevashodno u ekonomskom domenu:

razlike u platama za rad iste vrednosti i kvalifikacione strukture, nedovoljan pristup

upravnim odborima kompanija, rukovodnim pozicijama i programima stručnog

osposobljavanja za tržište rada.

U političkoj sferi i generalno u javnom životu, moramo prevazilazit otežano učešće

žena na visokim funkcijama i u centrima odlučivanja, usled rasprostranjene

� PAGE �13�

prisutnosti partijahalnih obrazaca tradicionalne podele rada na štetu žena, koja se

reprodukuje i u političkom životu. Proizilazi da je stoga značajno permanentno

sprovoditi politiku vidljivog učešća tzv „ženskog glasa“ o svim relevantnim

pitanjima. Takodje je potrebno primenjivati rodno senzitivno budžetiranje i

sprovoditi ekonomske i socijalne politike sa rodnom komponentom. To je od

vitalnog značaja za prevazilaženje jaza izmedju de iure rodne ravnopravnosti i de

facto situacije odsustva te ravnopravnosti.

Za Evropu socijalne pravde i solidarnosti Borba protiv klasnog raslojavanja, klasne nepravde i diskriminacije put je ka

uspostavljanju istinske socijalne pravde i solidarnosti. Takav proces ne može biti

izolovan, ne može predstavljati „privilegiju“ jednog društva. On je po svojoj suštini

internacionalnog karaktera, mora biti kontinentalni i globalni proces integracije

interesa ogromne većine u socijalnoj strukturi, koja je podreĎena privatnim

vlasnicima kapitala i njihovoj državi.

On sve više postaje politička ideja i program socijalističkih, socijaldemokratskih i

srodnih levih partija i organizacija u sferi civilnog društva i u zemljama kojima je

okvir EU. Dalja internacionalizacija ovih ideja treba da predstavlja samo prvi korak

ka još većoj internacionalizaciji akcije.

Takva akcija, koja se neće miriti sa zatečenim stanjem i karakterom društva i države,

koja će težiti ka novim sadržajima socijalne pravde i solidarnosti, ka novim

ekonomskim i političkim pravima, predstavljaće i novu, sve bitniju dimenziju EU,

posebno u sferi civilnog društva.

Centar za novi socijalizam u tome polju vidi glavni doprinos evropskim

integracijama, put naše dalje političke, ekonomske, socijalne, kulturne evropeizacije,

koja neće predstavljati puko potčinjavanje EU.

4.

Državno pitanje Nova tranzicija mora započeti graĎenjem narodne vlasti, nove, narodne države.

GraĎenje takve vlasti je najvažniji zadatak da bi se uopšte moglo govoriti o pokretu

ka novom socijalizmu. Ovo se za Srbiju javlja kao nacionalno pitanje prvog reda, kao

put izlaska ne samo iz ekonomske, već i iz političke i socijalne krize. U tu svrhu

moraju se iskoristiti sve demokratske institucije postojećeg režima, ali i

vaninstitucionalna demokratska sredstva.

� PAGE �14�

Da bismo prekinuli kontrarevolucionarni proces dosadašnje tranzicije, potrebna je

nova revolucionarna strategija. Nikakve parcijalne promene koje špartaju po površini

neće ugroziti finansijsku i društvenu moć nove buržoaske i političke elite, koja drži

vlast i nad državom.

Krajnji je čas da pristupimo izgradnji novog državnog identiteta Srbije. Jer, država je

naroda kuća i ognjište. Bez te kuće nema ni naroda kao moderne društvene zajednice,

nema kulture i napretka. Ugrožavanje države i njeno voĎenje unazad, njeno svoĎenje

na autoritarni režim u formi neke nove diktature u službi retrogradnog divljeg

kapitalizma, ugrožava samu supstancu društva u Srbiji.

Zato se karakter i funkcije državne vlasti moraju iz temelja izmeniti. Pre svega,

dražava nebi smela više preuzimati ulogu vlasnika, koji drži glavna preduzeća,

ustanove, službe u svome vlasništvu, koji upravlja najvećim delom nacionalnog

bogatstva javljajući se kao najmoćnije preduzeće, sa ulogom poslodavca koji koristi

radnu snagu u klasičnom ili modifikovanom najamnom odnosu.

Umesto toga, država se mora javiti kao svojevrsni narodni odbor koji pod stalnom

samoupravnom, demokratskom kontrolom rukovodi onim narodnim poslovima koji

se moraju obavljati na državnom nivou, a ne kao odbor koji na državnom nivou

upravlja poslovima krupnog kapitala i brine primarno o interesima toga kapitala.

U takve poslove svakako ne spada gospodarenje proizvodnim i drugim privrednim

društvima, izuzev onih čija se delatnost tiče vitalnih nacionalnih interesa, pri čemu se

posledice lošeg poslovanja, neznanja, pokvarenosti i korupcije pokrivaju narodnim

parama. Dosadašnja privatizacija najdrastičniji je primer upotrebe države u službi

divljeg kapitala.

Novi ustav Da bi slojevi koji ispunjavaju socijalni i geografski prostor Srbije uzeli vlast u svoje

ruke i počeli da sprovode takav preobražaj ka novom socijalizmu, preokret moramo

početi sa novim ustavom, koji neće biti oktroisani provizorijum. Novi ustav treba,

najzad, prvi put u istoriji Srbije, da učinimo trajnim, stamenim državnim temeljem,

koji odreĎuje karakter i strategiju graĎenja nove države. I ne samo države. On treba

da predstavlja normativni izraz ideloške i plitičke strategije društva, koja izražava

političku volju većine graĎana.

Jedino pomoću takvog ustava možemo stvarati ozbiljne državne ustanove, stabilnu

državu sa unutrašnjim i meĎunarodnim kredibilitetom. Državu u kojoj se zakonici i

� PAGE �15�

zakoni neće svaki dan menjati, a pogotovu ne sa svakom promenom na vlasti, u

kojoj će ljudska prava trajno i neopozivo biti garantovana.

Ali, pored evropski kodifikovanih ljudskih prava koja priznaje buržoaski poredak,

naš ustav treba da normira i nova ekonomska i politička prava koja će predstavljati

osnovu za graĎenje društva novog socijalizma. To su prava po osnovu rada,

uključujući i nova svojinaska prava, samoupravna i druga socijalna, kolektivna i

individualna prava,

Ne treba više da pristajemo da živimo pod buržoaskim ustavom koji ne vodi računa o

interesima donjih slojeva (klase), ustavom bez legitimiteta osnovnog zakona cele

društvene zajednice, kako po sadržaju političke volje, tako i po načinu donošenja.

Zato novi ustav treba da predstavlja svojevrsni rusoovski društveni ugovor,

novi savez svih građana, zakon nad zakonima. Do njega možemo doći jedino u

procesu dogovaranja i demokratskog izjašnjavanja graĎana. Kada je u pitanju ustav,

to izjašnjavanje ne može da se svede na neku političku kampanju koju će voditi

etablirane političke partije, odnosno njihovi štabovi. Potrebno je politički

subjektivitet graĎana formirati u mnogo razvijenijim formama, kroz koje će se

izraziti sve relevantne socijalne, političke i umne snage i njihove asocijacije, naročito

u sferi civilnog društva. Tim putem treba da budu angažovane i institucije struke,

nauke, kulture, razni vidovi organizovane graĎanske inicijative.

Jedino takvim angažovanjem individualne i kolektivne pameti kojom raspolažemo, a

ne nekom procedurom javne konsultacije koja će zadovoljiti samo formu, možemo

doći do temeljnih, održivih i dugoročnih ustavnih rešenja, do ustava koji će se

održati i neće zavisiti od trenutne političke igre i interesa stranaka. Iznad toga treba

da bude politička volja graĎana, izvorno i verno definisana.

Takav stabilan ustavni dokument uslov je stabilnosti države i društva, koje sada

nema. Danas se država ne stvara ratovima nego ustavom i zakonima, koji se poštuju i

sprovode. Pravna graĎevina je najveća državna tvrĎava protiv kriminala i korupcije,

protiv grabljivosti, bezljuĎa kapitala, protiv bezakonja i divlje sile svake vrste. Kako

takve graĎevine nemamo ni u temelju, u pravnom haosu zavladale su divlje političke

horde koje tlače mirne graĎane. Postali smo divlji zapad na jugoistoku Evrope.

Zato će Centar za novi socijalizam, rukovoĎen političkim idejama kodifikovanim u

ovom Manifestu, pokrenuti političke inicijative sa ciljem da one dožive afirmaciju i

da graĎani ustanu u odbranu svoje suverenosti koja im po prirodi pripada, te da od

ustava počnu graditi svoju državu. Potrebni su autentični graĎanski pokreti i različite

asocijacije u sferi civilnog društva na osnovu političkih interesa.

� PAGE �16�

Potrebni su novi sindikati ne samo u preduzećima i ustanovama, nego i meĎu

seljacima, nezaposlenima, i drugim socijalnim grupacijama sa posebnim interesima

koje treba da se izraze kao politička volja. Partije kao opšti politički subjekti ni

izdaleka nisu dovoljne.

Mnoštvo takvih asocijacija i njihovih inicijativa treba da se sliva u jednu

demokratsku, opštenarodnu maticu, koja će predstavljati državotvorni pokret sa

daleko višim ciljevima nego što je sam ustav. Takav pokret treba da opredeli novi

karakter države i društva i da ga izgraĎuje.

Novim ustavom treba da započne demontiranje klasične buržoaske države. Nova

država ne treba da se širi i da grana svoju vlast nad narodom. Umesto toga, treba da

idemo ka razdržavljenju gde god je to moguće, ka svoĎenju državnih funkcija na

najnužnije i zameni mnogih takvih funkcija oblicima civilne samodelatnosti,

samoorganizacije i samouprave. Hiperprodukciju zakona, normativnu državu koja

premrežuje i natkriljuje sav socijalni prostor, treba postepeno zamenjivati

izgraĎivanjem moralnih i običajnih normi i kodeksa pomoću kojih sami graĎani

regulišu svoje ponašanje i svoje odnose. I to je put da svedržavlje zamenjujemo

razdržavljenjem.

Apsolut države, sveprisutnost državne vlasti i njene regulative, odlika je političkog

neoapsolutizma. Umnožavanje državnih funkcija i institucija ne predstavlja graĎenje

moderne države, nego njeno faktičko razgraĎivanje, rastakanje, koje joj oduzima

snagu. Tako se stvara bezvlašće u kojem caruje zakon jačeg, a to je u ovim prilikama

krupni kapital. Treba nam takva moderna, efikasna i odgovorna držva koja će

preuzeti pre svega nužne precizno definisane ekonomsko socijalne funkcije.

Referendum kao završni čin izrade i provere novog ustava treba da bude

opštenarodna odluka o budućnosti Srbije, o njenom liku i imenu. Neka to bude akt

demokratskog nasilja ogromne većine nad manjinom, koji će, na osnovu

referenduma, doneti autentična narodna skupština sa ustavotvornim kapacitetom.

Tek takvo konstituisanje države imaće puni legitimitet. Pred takvim pokretom i

demokratskim činom koji ima opštenarodni karakter moraće da ustukne odnaroĎena

partijska birokratija, koja nelegitimno sedi u poslaničkim klupama kao reprezent

nove gornje klase.

Zakonodavna vlast Sa novim ustavom treba započeti suštinsku reformu klasičnog predstavničkog

� PAGE �17�

parlamentarizma. Ovaj sistem je u funkciji kapitalističke klasne podele i dominacije

kapitala, a u Srbiji se, sa svom socijalnom i političkom zaostalošću, pokazao u

najgorem izdanju. On se inače i u zemljama razvijene klasične demokratije pokazuje

sve više manjkavim, sa nedovoljnim i neadekvatnim kapacitetom za vršenje vlasti u

savremenom društvu narasle političke kulture i težnji za većom slobodom, kao i

rastućih socijalnih konflikata izmeĎu rada i kapitala.

U razbuktaloj krizi zapadne civilizacije jasno se vidi da je predstavnički

parlamentarizam kakav je izgraĎen u okviru ideologije novog svetskog poretka samo

sredstvo za vladavinu manjine nad većinom; da je izvršena komercijalizacija

političkog sistema; da je uspostavljeno političko tržište na kojemu partije prodaju

svoje programe, odnosno obećanja brendirana i reklamirana kao i svaka druga roba;

da bez kapitala nema ni izborne trke i uspeha; da se i političari kupoprodaju kao

roba. Marketing, spinovanje, laž i korupcija ugraĎeni su u sistem takvih izbora i

takve vlasti. Najteži oblik korupcije od kojega potiče i sva ostala moralna trulež

ovoga sistema upravo je u njegovoj biti samoj.

Sve ovo preživljavamo u Srbiji sa mnogo težim posledicama u onoj meri u kojoj smo

zaostaliji. Zahvaljujući izbornim pravilima koja su nametnuli putem svoje

samovlasti u parlamentu, partijski štabovi na izborima utvrĎuju kandidatske liste u

tajnosti, sastavljajući ih od svojih poslušnika. Tako birači biraju predstavnike partija,

a ne graĎana. Tako politička oligarhija drži vlast finansirana od strane ekonomske

oligarhije i pod njenim patronatom.

GraĎani su potpuno odsečeni od vlasti, a partijski lideri suvereno drže parlament u

svojim rukama. Dolazi do beskrupulozne grabeži o vlast meĎu liderima partija koje

su dobile najviše glasova. Oni dele skupštinsku i izvršnu vlast, državna i javna

preduzeća i sve ustanove, dele Srbiju na partijske spahiluke, kao da im je dedovina.

Čine to otvoreno i javno, raspolažući poslanicima kao monetom za potkusurivanje,

bez ikakvoga straha da će graĎani moći išta da pitaju, a kamo li da ih pozovu na

odgovornost ili da bilo šta promene.

Ta nemoć birača, odsustvo institucije demokratske javnosti zbog rigorozne kontrole

medija i njihove isparcelisanosti meĎu partijama i tajkunima, to je najbolji pokazatelj

rastuće autokratije, nenarodnog, antidemokratskog karaktera vlasti. Toj vlasti partija

je postala najprofitabilnijim preduzećem gde se dobit deli prema partijskim

funkcijama. A partijskoj i ekonomskoj eliti predvoĎenoj tajkunima, država je najjača

kompanija iz koje nekontrolisano izvlače za sebe ogromne dobiti, na štetu celog

društva.

Budžet sa ogromnim državnim i paradržavnim službama koje se iz njega finansiraju,

javnim nabavkama, investicionim i drugim fondovima, državna i javna preduzeća i

� PAGE �18�

sve ustanove, sav taj korpus kroz koji se akumulira i redistribuira nacionalno

bogatstvo, u rukama je te gornje, nove klase i u funkciji je njihovog bogaćenja. Do

apsurda je politizovan i privatizovan ne samo državni aparat, nego i sva privredna i

uslužna infrastruktura koja je pod kontrolom države.

Takva moć i kontrola zasniva se na sistemskoj korupciji, koja prestavlja nervni

sistem njihove vladavine. Njihova povika protiv korupcije, samo je politička

halabuka. Povremena hapšenja i suĎenja samo su vrh ledenog brega i deo njihovih

obračuna oko plena. Korupcija se toliko ukorenila i razgranala, postala je glavnom

institucijom, tako da smo postali društvo kleptokratije, vladavine lopova. Tajkunski i

politički vrhovi grade drugarski, roĎački, kumovski kapitalizam. Kriminal jeste

najzloćudniji izdanak koruptivne vladavine, ali korupcija nije samo u podmitljivosti,

nego i u raznim vidovima nepotizma.

Naš ukorenjeni mentalitet, meĎutim, svaku vrstu lopovluka i nepoštenja, u koje

spada i kupoprodaja ili druga vrsta zloupotrebe vlasti radi lične koristi, smatra

sposobnošću. U pitanju je moralna degeneracija koja dolazi iz neprosvećenosti i

poluprosvećenosti zbog koje stalno raste “kvalitet kvarenja vlasti” kao društveni

nagon prvoga reda, koji diriguje i etičkim osećanjima.

U takvom ambijentu korupcija je ugraĎena i u sav izborni, skupštinski sistem i u

sistem izvršne i sudske vlati i u upravljanje svim javnim poslovima. Korupcija

poslanika počinje već u izbornom procesu kada lider partije predodreĎuje kandidate

koji će biti izabrani pomoću partijskuh para i logistike. Poslanička plata i privilegije i

počasti su onaj mito za koji zatim poslanik uzvraća poslušnošću. Isto se dešava i kod

izbora ministara, koji zatim takav odnos reprodukuju pri postavljanju ostalih

funkcionera, direktora i drugih državnih i javnih časnika. Pritom, roĎačke,

kumovske, partijske i slične veze važnije su od svih drugih kriterijuma.

Za vladajuću oligarhiju bitno je da se u začetku izbornog procesa prekine neposredna

veza sa biračima da se oni ništa ne pitaju o kandidatima; da se onda spektakularnom

predizbornom propagandom nameću partijski lideri i partije kao kandidati. Tako se

poslaničke klupe pune partijskom birokratijom, pred kojom su birači nemoćni. A

kada se izbori završe, partije, odnosno njihovi lideri, to proglašavaju izbornom

voljom graĎana.

Sa takvim izbornim sistemom nema u parlamentu mesta radnicima, seljacima,

studentima, nezaposlenima, inteligenciji kao istinskim narodnim prdstavnicima. U

takvom izbornom sistemu zavladao je populizam kao politička filozofija i tehnika

vladavine. On se reprodukuje u Srbiji na plodnom tlu plemenskog mentaliteta i

političke kulture paternalizma, koji traži voĎu. A populistička tehnika je u

neposrednoj povezanosti voĎe i naroda, bez posrednika i sa autoritetom iznad zakona

� PAGE �19�

da brine o svome narodu. Tu nema mesta ni vladavini zakona, ni istinskom narodnom

predstavništvu sa dominacijom funkcije poslanika i institucije parlamenta. Te

ustanove moderne demokratije se koriste samo kao fasada. Sve ovo takĎe je delo

naopake tranzicije.

Bez radikalne promene izbornog sistema, u Srbiji može jačati samo autokratija.

Izbor državne vlasti je konstitutivni čin, kojim se odreĎuje priroda te vlasti. Od

izbora treba da potekne narodni suverenitet. Preobražajem izbora, stvoriće se uslovi i

za celokupni preobražaj zakonodavne, izvršne i sudske vlasti.

Odlučujuće je pitanje toga preobržaja da se uspostavi realna, delotvorna kontrola sve

tri grane vlasti od strane graĎana i efikasni mehnizam odgovornosti državne vlasti

pred njima. Vlast bez odgovornosti, najveće je zlo sama po sebi.

Monopol partije na političkom „tržištu“, koju finansira krupni kapital i koja

raspolaže organizacijom i kadrovima da sprovodi volju toga mentora, mora biti

ukinut, da bi se uopšte moglo govoriti o novoj narodnoj državi koja će raditi u

interesu većine i pod kontrolom te većine.

Partija jeste i treba da bude organizovana politička volja graĎana, ali ona ne treba i

ne sme biti jedini takav faktor koji ima moć i poziciju u političkom sistemu da guši i

ograničava sve ostale graĎanske asocijacije i bilo koju drugu političku volju u

izbornom procesu i u radu parlamenta.

Takvim načinom demokratski izvorni principi se dovode do apsurda i izokreću u

svoju suprotnost. Poništajući politički personalitet i suverenitet graĎanina, partije

faktički ukidaju ili do samog živca sasecaju politički pluralizam, stvarajući zabran za

gornju klasu. A demokratija za tu klasu, autokratija je za sve ostale.

Ustavom i zakonima partije, kao i svi drugi oblici formiranja i zastupanja političke

volje graĎana, moraju se staviti u službu predstavničke uloge i statusa poslanika u

vršenju zakonodavne vlasti, njegovog integriteta kao kolektivnog integriteta graĎana

koji su ga birali.

Za privođenje poslaničkog mandata svojoj pravoj prirodi, pod neposrednu

kontrolu birača, kojima on i pripada i koji njime treba suvereno i da raspolažu,

potrebno je radikalno izmeniti izborni sistem, organizaciju i metode rada parlamenta.

Preokret moramo početi od uloge i načina izbora poslanika, kako bi poslanik

postao osnovnom institucijom zakonodavne vlasti, autentičnim nosiocem narodnog

mandata u parlamentu. Predstavnička funkcija poslanika mora se dosledno

� PAGE �20�

individualizovati. Mora se demontirati depersonalizovani sistem izbora poslanika,

koji u sadašnjem obliku dovodi neposredne izbore do apsurda, jer otuĎuje poslanika

od birača, apstrahuje ga, denominuje, svodi na brojku u partijskom spisku.

Zato Srbija više ne treba da bude jedna izborna jedinica, sa jednom izbornom listom

na sedam miliona birača. Pred tim razlogom svi ostali argumenti padaju u vodu. Taj

temelj partijskog političkog monopola treba najpre demontirati.

Najvažnije promene izbornih pravila bile bi: da se ukine apsolutizacija partije; da se

omogući ravnopravno učešće i drugih političkih subjekata u izbornom procesu; da se

propiše takva procedura u kojoj se birači pitaju u postupku kandidovanja, koji mora

biti javan; da se izbor poslanika od početka do kraja personalizuje; da kandidati u

izbornoj kampanji imaju glavnu reč pred svojim biračima, u svojoj izbornoj jedinici,

a ne lideri partija; da se uspostavi stalna veza birača i poslanika putem koje će se

odvijati komunikacija, konsultacije i kontrola rada poslanika tokom celog mandata,

uz obavezu i propisanu proceduru takve konsultacije o najvažnijim pitanjima, kao i

opoziva poslanika.

Novi pristup poslaničkom mandatu zahteva da se ustanove takve izborne jedinice u

kojima bi se omogućilo da birači kandiduju najbolje iz svojih redova, jedinice u

kojima će se oni pitati i moći da pozovu na odgovornost svoga poslanika ako vlada

ili skupština ne rade dobro. U tome smislu izborne jedinice treba graditi kao

svojevrsne samoupravne baze predstavničkog doma. One, u stvari, treba da postanu

primarne narodne skupštine iz kojih potiču odluke u parlamentu.

Niko kome je poverena vlast ne sme biti izvan kontrole i odgovornosti pred onima

koji su mu tu vlast delegirali. To se pogotovu odnosi na poslanike kojima je poverena

najviša vlast u zemlji, uključujući i kontrolu nad izvršnom vlašću.

Ne mogu poslanici kontrolisati izvršnu vlast u interesu graĎana ako nisu i sami pod

kontrolom tih graĎana. Tek takvom kontrolom dobijamo poslanika kao delegata

birača. Poslanička funkcija sa tzv. slobodnim mandatom prvi je i osnovni izvor

korupcije. Ta sloboda je lažna sloboda. Iza nje uvek stoji politički monopol partije ili

druga politička moć.

Sve ostalo u vezi sa izborima treba rešavati u skladu sa ovim osnovnim principima:

veličinu i raspored izbornih jedinica, izborne cenzuse, nosioce i postupak

kandidovanja, sisteme za obračun glasova i druga pitanja koja spadaju u izbornu

tehniku.

Tek kada radnici, seljaci i svi ostali uĎu u parlament u srazmeri u kojoj su zastupljeni

� PAGE �21�

u biračkom telu, imaćemo zaista narodnu skupštinu. To mora postati glavni

kriterijum za ustavna, zakonska i druga pravila izbornog sistema. Umesto organske

partijske kolektivizacije, mora u prvi plan doći poslanički personalitet. Sa novim

pravilima organizovana politička volja moći će da se formira u samom parlamentu

voljom poslanika, a ne da ona bude odreĎena na drugom mestu i dirigovana odozgo.

Za radikalni preobražaj parlamenta potrebno je što preciznije utvrditi zakonom i

poslovnikom, precizna pravila o obavezama poslanika prema biračima, o metodama

kojima se rad poslanika vezuje za stalnu proveru pred graĎanima, o pravima graĎana

da utiču na rad parlamenta, o instituciji javnosti preko koje se, pored ostalog, taj

uticaj realizuje.

U tome cilju treba normirati takoĎe forme i proceduru učešća različitih graĎanskih

pokreta, inicijativa i asocijacija iz sfere civilnog društva.

Institucija referenduma mora postati nezaobilazni stadijum u parlamentarnoj

proceduri kada se odlučuje o najvažnijim socijalnim, ekonomskim i drugim pitanjima

od najšireg interesa za graĎane, kao što je reforma penzionog sistema, pravosuĎa,

radnog zakonodavstva, zdravstva i sl. Ni jedna vlada i parlament nemaju slobodan

mandat da o takvim pitanjima odlučuju mimo neposredne provere političke volje

graĎana.

Potrebno je razviti različite forme takve neposredne referendumske konsultacije.

Takva praksa treba da postane stalni metod kojim se graĎani iz pasivnog, trpećeg

položaja dovode u položaj aktivnog subjekta u vršenju državne vlasti. Naravno, za

takav preokret potrebna je i odgovarajuća organizacija i artikulacija političke volje u

svim socijalnim segmentima.

Nikakvim argumentima efikasnosti i cene takvih procedura, ne može se osporiti

njihovo uvoĎenje u parlamentarni život. Neuporedivo je skuplje i neefikasnije

donošenje zakona u zatvorenim krugovima, koje graĎani ne osećaju kao svoje, koje

odbijaju, koji se ne mogu sprovesti, koji se svaki čas moraju menjati. Takvi zakoni

doveli su do bezakonja, koje daje vlast birokratiji i služi autokratskoj vladavini.

Sve ove forme neposredne demokratije predstavljale bi novu dimenziju kojom se

dopunjuje, a delom i zamenjuje poslanička funkcija, kojom se uvodi princip

društvenog ugovaranja i dosledno realizuje narodna suverenost, kojom se stvara novi

savez graĎana za novi poredak.

To je put za prevazilaženje uskih granica klasičnog predstavničkog parlamentarizma,

koji je sve više osporavan i kritikovan i u svetu razvijene buržoaske demokratije. Tim

� PAGE �22�

putem treba da tražimo rešenja za primenu principa izvornog delegatstva kako bi

poslanik postao istinski delegat birača.

Boreći se za ekonomsku i političku vlast onih koji rade i stvaraju i koji su u

ogromnoj većini, istovremeno želimo da uspostavimo najpoželjniju granicu i

ravnotežu izmeĎu državne vlasti i civilnog društva kao sfere samonikle,

samoorganizovane aktivnosti. Taj samonikli pluralizam uključuje politiku kao

socijalnu kategoriju, kao slobodnu participaciju graĎana u socijalnim procesima.

Upravo u toj sferi civilnog društva leži ogromna duhovna i društvena energija koja je

sada umrtvljena i marginalizovana, a koja nam je neophodna za novu tranziciju i

izlzak iz krize, najveće koja je zadesila Srbiju u njenoj novijoj istoriji. Ta je sfera

pridavljena, potisnuta ignorantskom arogancijom i samoodbranom autoritarne

partijske samovlasti.

Za takvu poziciju civilnog društva moramo se boriti kao za sopstvenu slobodu.

Reforma izvršne vlasti Glavni cilj reforme izvršne vlasti biće da uspostavimo novi, demokratski karakter te

vlasti koja će biti odgovorna neposredno narodnim predstavnicima, a preko njih i

narodu i da je sposobimo da sprovodi politiku i zakone. NesprovoĎenje zakona

dovelo je do anarhije.

Odgovornost vlade pred narodnim predstavnicima u skupštini i pred narodom ne

može se zameniti odgovornošću pred vladajućom partijom ili koalicijom. Takva

zamena odgovornosti dovela nas je do dominacije partikularnih sebičnih interesa

vladajućih partijskih krugova i njihovih poslodavaca na štetu i protiv interesa

graĎana.

Dobili smo vladu povezanu sa tajkunima i poslovnom elitom u mreži monopola,

korupcije i kriminala. Oni su nas gurnuli u krizu, oni nas iz nje neće i ne mogu

izvući. Njima ova kriza i ovakav sistem jedino i odgovaraju. Oni su u novom

komunizmu za odabrane. Ta nova klasa političara i tajkuna, koristeći vladu kao svoj

upravni odbor nad zemljom, jedina dobro živi, jedino oni nisu u krizi.

Zato vlada nema dovoljno sredstava za podsticaje poljoprivrede i malih i srednjih

preduzeća, za zaštitu zdravlja, besplatno školovanje i ostale socijalne programe. Oni

� PAGE �23�

zadužuju zemlju kreditima koje će naši potomci morati da vraćaju. Oni su uspostavili

monopole na sve strane. Vladu i svu državu pretvorili su u sredstvo te eksploatacije.

Oni rade protiv interesa naroda.

Pred takvom autentičnom skupštinom narodnih predstavnika vlada mora preuzeti

odgovornost i obaveze prema graĎanima, uključujući i dekriminalizaciju države i

društva. Tu borbu ne mogu voditi i dobiti neki usamljeni jahači s oreolom narodnih

heroja tipa Eliota Nesa, neki moderni zatočnici. Pogotovu ako su i sami proizvod

ovoga sistema i ogrezli u njemu.

Protiv organizovanog kriminala treba se boriti kao protiv najvećeg neprijatelja. Ali,

tu borbu ne može voditi sadašnja vlast kojoj je organizovani kriminal najveći

saučesnik, saveznik i prijatelj, a korupcija u srži sistema. Zato je mafija jača i od

državne vlasti. Ona im je kum, a oni njeni savetnici. Otuda je jedini put i uslov svih

uslova radikalna smena sadašnje vlasti i promena sistema vlasti u kojoj neće biti

mesta za mafiju. Jedino tako ćemo saseći korene kriminala i raskinuti taj smrtonosni

lanac vlasti i kriminala koji se steže oko vrata Srbije.

Najpre se mora uspostaviti odgovornost za trošenje narodnih para, za budžet i

budžetsku politiku. Jer tu su sada najveće zloupotrebe, tu su se namnožile kraĎe i

privilegije, nezakonitosti i nepravilnosti svake vrste. Radikalnim rezovima kojima

ćemo prekinuti ogromnu pljačku sredstava budžeta i uopšte javne potrošnje

obezbedićemo neuporedivo veća sredstva za nove socijalne funkcije i za novi

socijalni razvoj.

Umnožavanjem i preplitanjem državnih i paradržavnih ustanova i nadležnosti, partije

su dovele do takvog zamagljivanja i zametanja odgovornosti, da se više ne zna ko za

šta odgovara. Prioritetni zadatak preobražaja, odnosno konstituisanja nove narodne

izvršne vlasti morao bi biti:

- ukidanje najvećeg broja agencija i drugih vladinih tela ne samo radi oslobaĎanja

budžeta, nego i radi izvoĎenja na čistinu odgovornosti ministara i ministarstava;

- radikalna depolitizacija uprave i svih javnih službi i preduzeća, uvoĎenjem

stručnosti i sposobnosti kao jedinih kriterijuma i tim putem bitno smanjenje broja

zaposlenih, odnosno oslobaĎanje države od toga partijskog balasta, uz bitno

povećanje efikasnosti rada.

S obzirom na sadašnje stanje partijske kadrovske okupacije, trebalo bi privremeno,

dok se birokratija ne očisti i kadrovski normalizuje, zabraniti dalje zapošljavanje

funkcionera i članova partija na rukovodećim mestima. Imajući u vidu da je na ovom

terenu jedno od glavnih žarišta sistemske korupcije, koja je nanela ogromne štete i

izaziva ogromni gnev graĎana, da se radilo izvan svakog moralnog obzira i normi

� PAGE �24�

morala, takva mera morala bi biti izuzeta od zabrane diskriminacije.

Istovremeno i sa istim razlogom trebalo bi izvršiti preispitivanje i reviziju statusa

svih zaposlenih pripadnika partija i ostalih koji su došli po partijskim i rodbinskim

vezama. Takva mera morala bi biti starija od načela stečenih prava, jer ta su prava

stečena nemoralnim i nelegitimnim načinom i ne mogu se sada štititi takvim

formalnim legalitetom.

U svemu tome moramo polaziti od činjenice da je birikratija uvek bila i ostala je

najveće zlo, koje u ovoj krizi može da izazove narodni gnev nesagledivih razmera.

Strpljenje narodno ima svoje granice.

Novim ustavom treba regulisati na nov način i izbor predsednika Republike i

njegove odgovornosti. Ovo pitanje nije rešeno u skladu sa podelom izvršne vlasti

izmeĎu vlade i predsednika. Asimetrija izmeĎu ova dva organa u pogledu

ovlašćenja, s jedne, i odgovornosti s druge strane, očigledna je. Neposredni izbor

predsedniku omogućava da prigrabi mnogo veću faktičku vlast i političku moć,

mimo bilo kakve kontrole i odgovornosti, što se redovno i dogaĎa.

Pravno politički i pravno logički je neodrživo da predsednika kome je povereno 5%

izvršne vlasti biraju graĎani neposredno te da se time on izuzima od neposredne

kontrole parlamenta kao narodnog predstavništva i uopšte od efikasne kontrole

tokom mandata. Dok, s druge strane, imamo vladu kojoj je povereno 95% izvršne

vlasti koju bira parlament i koja odgovara neposredno parlamentu, što je jedino

primereno načelu parlamentarne vladavine.

Otuda treba novim ustavom ukinuti neposredne izbore za predsednika Republike i taj

izbor poveriti parlamentu, naravno po nekoj strožijoj proceduri i uz kvalifikovanu

većinu i isključiti mogućnost istovremenog obavljanja druge političke funkcije. To

rešenje koje primenjuje tradicionalni evropski sistem parlamentarne vladavine treba

da zadržimo u ovoj fazi, dok ne izgradimo adekvatnije institucije u sistemu poretka

novog socijalizma.

Reforma sudske vlasti Najteža posledica nedavno izvršene „reforme“ pravosuĎa je najgrublje urušavanje

principa stalnosti sudijske funkcije, koja je garantovana Ustavom i koja predstavlja

opšteprihvaćeno meĎunarodno pravno načelo bez kojeg nema vladavine prava.

� PAGE �25�

I prethodni ustavi, kao i Ustav iz 2006 garantovali su ovu stalnost. Radilo se o

ustavnom kontinuitetu, ali je uprkos tome zakonom generalno prekinuta funkcija

svim sudijama, koji su morali na ponovnu proveru i izbor. Nakon ovoga, teško će

sudija biti siguran u stalnost svoje funkcije. Kontrola EU, s druge strane, i u ovom

slučaju ruši kredibilitet naše države i poverenje u njene institucije.

Na institucionalnom nivou glavni problem predstavlja neadekvatno postavljena

institucija Visokog saveta sudstva. Ovaj Savet je Ustavom definisan kao nezavisan

samotalan organ koji obezbeĎuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i

sudija. MeĎutim, istovremeno je utvrĎeno da u sastav Saveta ulaze po položaju i

ministar nadležan za pravosuĎe i predsednik nadležnog odbora za pravosuĎe

Narodne skupštine. UvoĎenje ovih nosilaca izvršne i zakonodavne vlasti u Savet

izaziva konfuziju u pogledu njegove pozicije i karaktera. Da li je to organ sudske

vlasti ili zajednički organ sve tri grane vlasti? S druge strane, to omogućava veliki

faktički upliv vansudskih faktora preko ministarstva i parlamenta u rad Saveta, koji

može biti i presudan. Ovo se i pokazalo tokom tzv. reforme pravosuĎa. Kako će

Savet u takvom sastavu da ostvari svoju osnovnu funkciju garanta nezavisnosti i

samostalnosti sudova i sudija?

Isto negativno dejstvo ima i ustavno rešenje da članove Saveta bira Narodna

skupština, umesto da ovaj organ bude sastavljen isključivo od sudija, koje će birati

sudovi po demokratskoj proceduri.

TakoĎe treba menjati ustavno rešenje po kojem Narodna skupština bira za suduje lica

koja se prvi put biraju na sudijsku funkciju. S jedne strane, VSS ima generalno

ovlašćenje da bira i razrešava sudije, ali za one koji se prvi put biraju Savet je samo

ovlašćen da predlaže kandidate, a izbor pripada Narodnoj skupštini. Time se

Skupština postavlja kao filter, koji sada predstavlja faktički partijski filter.

Novim ustavnim rešenjima treba graditi istinski nezavisan i samostalan sud koji će

steći poverenje graĎana. U tom cilju treba menjati i sva nasleĎena rešenja o sudskom

budžetu, odnosno o mehanizmu funansiranja sudova, zatim o kontroli rada sudske

administracije i dr. Osnovno je pitanje kako do kraja isključiti svaku ingerenciju

izvršne vlasti koja bi uticala na obavljanje sudijske funkcije. To se odnosi na pitanja

organizacije sudova, na autonomne izvore sredstava i na način raspolaganja tim

sredstvima, na zarade sudija i sl.

S druge strane, treba na adekvatan način regulisati i parlamentarnu kontrolu rada

sudova i ulogu javnosti u pogledu odgovornosti sudske vlasti, u skladu sa

standardima i iskustvima demokratskih parlamentarnih država.

� PAGE �26�

5.Nova ekonomska politika Tržište i država Glavno rešenje katastrofalnih ekonomskih i socijalnih problema je u tome da novom

ekonomskom politikom postavimo tržište i državu na svoja mesta, jer sada oni svoje

funkcije vrše na pogrešan način. Mora se najpre otkloniti anomalija da tržište deluje

samo u onim sektorima koji iziskuju manja ulaganja, obezbeĎuju brži obrt, nose

manji rizik i ostvarivali veću dobit (trgovina, razne vrste usluga i dr.), a da izvan

domašaja tržišta, u ingerenciji države, ostaju najvažniji sektori privrednog razvoja,

kao što je dobar deo poljoprivrede, energetika, saobraćajna infrastruktura i sl.

Zato tržište nije bilo u stanju da pokrene ni jedan značajniji investicioni projekat, već

se tu u ulozi tržišta javlja država, koja je uvek najlošiji investitor. Stoga kod

kapitalnih investicija imamo ogromnu ekonomsku neracionalnost, neefikasnost,

rasipanje i nenamensko trošenje kredita, najveći kriminal i korupciju. Tržište je u tim

stvarima uvek bilo „pametnije“ od države. Nužan je raskid sa budžetskim modelom

finansiranja kapitalne izgradnje (Nacionalni investicioni plan, razni fondovi i

agencije za razvoj, podsticanje, finansiranje pojedinih programa).

Država mora takoĎe napustiti centralnu poziciju u celokupnom sistemu vrednosti i

cena dobara i usluga, koja direktno sprečava tržište da vrednuje svačiji rad i

poslovnje. Umesto toga, država mora da spreči monopolsko i oligopolsko divljanje

na tržištu.

Novom ekonomskom politikom na toj osnovi uklonićemo etatistički paternalizam u

ekonomiji koji sada dominira privrednom i društvenom scenom Srbije, neprimereno i

neodmereno birokratsko administriranje i voluntarističko arbitriranje države, u sprezi

sa moćnim monopolima, u dvema najosetljivijim sferama privrednog života:

alokacija kapitala za razvoj i cene.

Da bismo na pravi način udružili snagu ove dve ključne sile radi rešavanja krize

privrednog rasta, kao odlučujućeg činioca za ekonomski rast umesto dalje regresije,

katastrofalnog problema nezaposlenosti, pada zarada, penzija i dr. uloge države i

tržišta moraju se brzo i radikalno menjati. Bez oslobaĎanja tržišta od okupacije

države i monopola, kao i bez ureĎenih pravila poslovne i društvene etike i ponašanja

i podrške države vitalnim sektorima koja neće gušiti tržište, nema izgleda da Srbija

krene putem oporavka.

Zaposlenost

� PAGE �27�

Sa novom ekonomskom politikom zaposlenost moramo postaviti kao centralno

ekonomsko, socijalno i političko pitanje od kojeg zavisi celokupna perspektiva,

stabilnost i napredak našeg društva.

Pravo na rad moramo tretirati kao sveto pravo svakoga radno sposobnog graĎanina.

To mora postati glavni zadatak državnih organa i drugih društvenih činilaca u okviru

utvrĎivanja i realizacije mera ekonomske politike. Ovo pitanje mora se rešavati u

punoj povezanosti sa privatizacijom, obrazovanjem, integracijom u EU i

jedinstvenim tržištem radne snage, sa strategijom socijalne jednakosti i sigurnosti i

dr.

Strategijom zaposlenosti, koja bi morala biti dugoročna obaveza vlade sa preciznim

programima i rokovima realizacije, mora se zaustaviti dalja marginalizacija sve

većeg broja mladih i drugih radno sposobnih i formiranje sve šireg sloja takvih

graĎana bez nade, ugroženih, siromašnih, na donjoj socijalnoj lestvici. U tome treba

da se sastoji jedna od glavnih socijalnih funkcija države.

Potrebni su programi njihove socijalne integracije zapošljavanjem, dopunskim

obrazovanjem i obukom za nova znanja i veštine. To treba da predstavlja ne samo

ulaganje u novi kvalitet radne snage, već i u ukupnu ekonomsku i socijalnu

stabilnost i oporavak. Država nebi smela probleme društvenih i drugih preduzeća u

restrukturiranju, kao i ostalih posrnulih društvenih i drugih firmi koje se privatizuju,

da rešava isključivo izbacivanjem zaposlenih, koji su najmanje krivi.

Umesto toga, pored imperativa smanjenja radne snage, koji nameću visoko-

tehnološki produkcioni obrasci, mora se podjednako voditi računa o očuvanju

kadrova, njihovom profesionalnom osposobljavanju i specijalizaciji.

TakoĎe, imajući u vidu ogroman procenat nezaposlenih, naročito mladih i dalji priliv

onih koji traže zaposlenje, treba u novoj ekonomskoj politici primeniti i strategiju

investiranja u radno intenzivne delatnosti, ali koja neće biti protivna zahtevima

ekonomske rentabilnosti i tehnološke revolucije.

U tome smislu kreiranje nvih radnih mesta treba da bude poseban elemenat nove

ekonomske politike i razvojni cilj privrednih subjekata, kako bismo imali uspešnu

privredu, postigli mnogo veću zaposlenost i uspešan tehnološki razvitak.

Produktivna zaposlenost je jedini put ka optimalnom životnom standardu, a razvoj

kvalitetnih kadrova je esencijalni faktor takvog zapošljavanja.

Posebno pitanje je zaposlenost u državnim i javnim preduzećima i državnoj upravi,

� PAGE �28�

gde je koncentrisano i preko stotine hiljada partijskih kadrova, koji nemaju

kvalifikacije i druge kvalitete za te poslove. Te probleme partijska država neće i ne

može da rešava, jer bi sekla granu na kojoj sede vladajuće partije. A oni enormno

opterećuju i privredu i svojom birokratskom lenjošću i nesposobnošću nanose veliku

štetu privredi i ostalim poslovnim subjektima.

Radikalnom promenom karaktera, odnosno demokratizacijom državne vlasti,

stvoriće se uslovi da se taj rezervoar zaposlenosti počne puniti najstručnijim i

najkvalitetnijim kadrovima u skladu sa potrebama posla, a ne u skladu sa apetitima

partijskih kadrova. Time će se stvoriti šansa za najbolje, posebno mlade stručnjake,

koje država sada školuje za strana tržišta, rasipajući tako najbolji intelektualni

potencijal i budžetska sredstva. Time će se bitno podići efikasnost državne i lokalne

administracije, kao i drugih službi koje treba da opsluže i omoguće efikasnost

privrednih subjekata. I ovde zapošljavanje kod kojeg se država javlja kao poslodavac

predstavlja bitnu komponentu produktivnosti. Privatizacija U tranziciji iz socijalizma u kapitalizam najporaznije posledice izazvala je naopaka

privatizacija državnih i društvenih preduzeća. Ona je proizvela divlji kapitalizam.

Tom privatizacijom zavladali su od početka organizovni kriminal i korupcija. Time

su urušene čitave ibdustrijske grane, mnoga velika i uspešna preduzeća,

poljoprivredni kombinati, a stotine hiljada radnika novi vlasnici izbacili su na ulicu.

Prodajući preduzeća u bescenje, čak i za jedan dinar, država je teško oštetila

ekonomsku supstancu zemlje. Iste posledice imalo je usmeravanje sredstava od

prodaje uglavnom u potrošnju, za pokriće deeficita u javnim rashodima, umesto u

investicione programe. Ekonomski rezultat takve privatizacije porazan je. Umesto

35-40 milijardi evra, država je prihodovala deset puta manje.

Ova naopaka privatizacija, koja se, na žalost, uporno nastavlja, jedan je od glavnih

uzroka ekonomskog sunovrata Srbije i krize u kojoj ispašta i sav teret podnosi

ogromna većina stanovništva, dok oni koji su takvom privatizacijom ogromno

profitirali ¨C nova buržoaska klasa i dalje se bogate na krizi.

I ovo je jedan od suštinskih razloga zbog kojih tražimo hitnu obustavu takve

privatizacije i ukupne tranzicije, reviziju svih dosadašnjih privatizacija, kao i

restituciju svuda gde je to moguće. Takva mera je najvažniji uslov trajnog

ekonomskog oporavka i utemeljenja nove socijalne politike, kako bismo se oslonili

na ono što je tokom više od pola veka stvarano.

� PAGE �29�

Preduzetništvo i poslovođenje Srbija ne može iz dužničke provalije, iz ekonomske krize ako sa novom politikom

tranzicije ne raskrsti sa kontroverznim biznismenima, koji sada vladaju ekonomskom

i poliičkom scenom, sa monetarnom i ukupnom ekonomskom politikom koju oni

diktiraju. Mora se prekinuti sa makroekoomskom politikom kojom se diktira

potcenjeni kurs dinara i time devizne rezerve Narodne banke prelivaju u ruke

uvoznog lobija koji jeftino uvezenu robu skupo prodaju u zemlji, praktično otimajući

pare od naroda.

Takav „biznis“ i takve biznismene, koji šalju i lošu sliku o poslovnom ambijentu u

Srbiji i njihove finansijsko trgovačke monopole moramo ukloniti da bi oživelo

zdravo preduzetništvo, kako ono klasično privatno vlasničko, tako i novo kolektivno

preduzetništvo zaposlenih koje moramo što pre izgraĎivati.

Podrška takvom preduzetništvu je prioritet nad prioritetima. To je ona motorna snaga

koja može u relativno kratkom roku da uzdigne privredu Srbije na viši tehnooški i

ekonomski nivo. Pritom, posebnu pažnju moramo posvetiti malim i srednjim

preduzećima, jer je veći deo privrede Srbije daleko od preduzetničkog

korporativizma svojstvenog velikim ekonomijama.

Kao bitnu komponentu nove ekonomske politike moramo uzeti i poslovoĎenje

(menadžment) u preduzećima, koji je zbog pogrešne tranzicije takoĎe u velikoj krizi.

Ovo se odnosi kako na privatni sektor, tako naročito na sektor javnih i državnih

preduzeća i ustanova, gde su sada koncentrisani najveći materijalni i judski resursi.

MeĎutim, ovaj problem ne mže se rešavati izvan pitanja vlasništva nad preduzećima.

Najteža posledica klasičnog državnog vlasništva nad preduzećima i ustanovama, u

situaciji kada imamo partijski monopol nad državnom vlašću, jeste partizacija

menadžmenta. U tome je glavni uzrok što su ova preduzeća i ustanove postali najveći

teret na leĎima graĎana i čitave ekonomije i glavni kanal za pljačku javnih prihoda,

umesto da budu motor razvoja.

U velikoj krizi je i odnos privatnog poslodavca sa zaposlenima. Ovaj odnos je takoĎe

postao kočnica tehnološkog i ekonomskog napretka i uspešnog preuzetništva.

Radnik, uključujući i tehnološku i menadžersku elitu u preduzećima ostali su živa

radna mašina, bez pravog motiva za rad, koju pokreće jedino bič vlasnika.

Zato se što pre mora započeti sa svojinskom transformacijom kako privatnog, tako i

javnog sektora, sa graĎenjem novog položaja zaposlenih i njihovih kolektiva. Njihov

� PAGE �30�

novi položaj mora postati novi motiv, nova produktivna snaga za izlazak iz

ekonmske krize.

Ključni sektori razvoja Država mora preuzeti jasnu i konkretnu odgovornost za novu, uspešnu dugoročnu

makroekoomsku politiku, kojom će definisati nacionalnu strategiju izlaska iz krize i

uspešnog razvoja zemlje. Moramo najzad raskinuti sa političkim prakticizmom u

voĎenju ekonomske politike, od koje zavisi sva budućnost zemlje. Srbiji ne treba

nikakvo novo političko Načertanije, treba nam ekonomsko Načertanije kao strateška

ideja sa kojom ćemo naš mali čun provesti kroz svetsku ekonomsku buru.

Vlada mora izgraditi efikasnu sistemsku podršku dugoročnom privrednom razvoju,

posebno ključnim sektorima toga razvoja. Ta podrška treba da obuhvati izvore

finansiranja (budžet, svež kapital, naročito preko tzv. globalnih korporacija), reformu

poslovnog bankarstva i njegov o učešće i sl.

Glavni sektori u kojima država mora voditi takvu dugoročnu politiku su: energetika,

putna i druga infrastruktura, poljoprivreda sa agroindustrijom, nauka, tehnološi

razvoj, obrazovanje, reindustrijalizacija. Za svaki od ovih sektora PRS će preko

ekspertskih grupa sačiniti predloge za novu strategiju razvoja, koja proizlazi iz

idelogije ovog Manifesta.

***

Do novog ustava, novih izbora i nove narodne države koja bi sprovodila ideologiju

ovog Manifesta ne možemo redovnim putem. Pogotovu što je postojeći Ustav

petrificiran voljom vladajuće oligarhije. Moramo u demokratskoj proceduri tražiti

načina da sa tim promenama započnemo što pre. To je jedino rešenje da sačuvamo

elementarnu socijalnu bezbednost i preduhitrimo socijalne nemire i sukobe, koji ne

mogu doneti ništa dobro, već na protiv, mogu nas baciti u još veću despotiju i u

podreĎenost zapadnim silama reda i mira na Balkanu.

Treba nam nova sabornost narodne snage u uma da izvedemo pokret koji će nadjačati

autoritarnu partijsku vlast. Moramo doći do političke ideje i programa s kojim ćemo

započeti preokret graĎenjem novog, pravednijeg karaktera države i društva.

Centar za novi socijalizam nudi ovaj Manifest kao svoj programski credo za

spas Srbije i klicu novog poretka u njoj.