L.N. Tolstoj - price iz nove azbuke

ЛАВ НИКОЛАЈЕВИЧ ТОЛСТОЈ 9. септембар 1828 — 20. новембар 1910

ПРИЧЕ ИЗ »НОВЕ АЗБУКЕ«

Превела: Марија Кијаметовић-Стојиљковић

1975

Лев Николаевич Толстой назив оригинала: XXXXX

Лав Николајевич Толстој Приче из Нове азбуке страна 2 / 214

САДРЖАJ

1. Три медведа 2. Како је чича Семјон причао шта му се

десило у шуми 3. Крава 4. Mали Филип

Прва руска читанка.

5. Mрав и голубица 6. Слеп и глув 7. Корњача и орао 8. Нахоче 9. Змијина глава и реп 10. Камен 11. Ескими 12. Твор 13. Теткина прича како је научила да шије 14. Танак конац 15. Брзина даје снагу 16. Лав и миш 17. Пси ватрогасци 18. Mајмун 19. Дечак прича како га нису повели у град 20. Лажљивац 21. Како су у граду Паризу поправили кућу 22. Mагарац и коњ 23. Дечак прича како га је затекло невреме у

шуми 24. Чавка и голубови 25. Сељак и краставци 26. Жена и кокошка 27. Деда и унук 28. Деоба 29. Шта бива с морском водом 30. Лав, медвед и лисица 31. Дечак прича како је дедици нашао матице

32. Пас, петао и лисица 33. Mоре 34. Коњ и коњушар 35. Пожар 36. Жаба и лав 37. Слон 38. Mајмун и грашак 39. Дечак прича како је престао да се плаши

слепих просјака 40. Крава музара 41. Кинеска царица Силинчи 42. Вилин коњиц и мрави 43. Mиш-девојка 44. Кокошка и златна јаја 45. Липуњушка 46. Вук и старица 47. Mаче 48. Учени син 49. Како су Бухарци научили да гаје свилене бубе

50. Сељак и коњ 51. Тетка прича баки како јој је разбојник

Јемељка Пугачов дао гривеник

52. Везир Абдул 53. Како се лопов сам одао 54. Бреме 55. Коштица 56. Два трговца 57. Бернардинац 58. Сељакова прича зашто воли свог старијег

брата 59. Како сам први пут убио зеца 60. Палчић 61. Глупак 62. Свјатогор делија

Друга руска читанка

63. Девојчица и печурке 64. Mагарац у лављој кожи 65. Каква је роса на трави 66. Кокошка и ластавица 67. Индијац и Енглез 68. Јелен и лане 69. Прслук 70. Лисица и грожђе 71. Срећа 72. Раднице и петао 73. Саморадилица 74. Рибар и рибица 75. Опип и вид 76. Лисица и јарац 77. Како је сељак уклонио стену 78. Пас и његова сенка 79. Шат и Дон 80. Ждрал и рода 81. Судома 82. Баштован и синови 83. Сова и зец 84. Вук и ждрал 85. Орао 86. Патка и месец 87. Mедвед на колима 88. Вук у прашини 89. Врба 90. Mиш под амбаром 91. Како вукови уче своју децу 92. Зечеви и жабе 93. Тетка прича како је имала питомог

врапца — Живчика 94. Три сомуна и један ђеврек 95. Хиљаду златника 96. Петар I и сељак 97. Бесан пас

98. Два коња 99. Лав и псетанце 100. Подједнако наследство 101. Три лопова 102. Отац и синови 103. Како настаје ветар? 104. Чему служи ветар?



105. Најбоље крушке 106. Волга и Вазуза 107. Теле на леду 108. Златокоса принцеза 109. Соко и петао 110. Топлота I 111. Топлота II 112. Топлота III 113. Шакали и слон 114. Mагнет 115. Чапља, рибе и рак 116. Ујак прича како је јахао 117. Јеж и зец 118. Два брата 119. Водац и зрно бисера 120. Смук 121. Врабац и ласте 122. Камбиз и Псаменит 123. Ајкула 124. Зашто се зноје прозори и настаЈе

роса? 125. Владика и разбојник 126. Јермак 127. Сухман

Трећа руска читанка

128. Цар и соко 129. Лисица 130. Строга казна 131. Дивљи и домаћи магарац 132. Зец и ловачки пас 133. Јелен 134. Зечеви 135. Пас и вук 136. Царева браћа 137. Слепац и млеко 138. Сиви зец 139. Вук и лук 140. Како је сељак делио гуске 141. Комарац и лав 142. Јабуке 143. Коњ и газде 144. Стенице 145. Старац и смрт 146. Како су гуске спасле Рим 147. Зашто дрвеће пуца на мразу? 148. Влага l 149. Влага II 150. Различити спој честица 151. Лав и лисица 152. Праведни судија 153. Јелен и виноград 154. Царев син и његови другови 155. Чавче 156. Како сам научио да јашем 157. Секира и тестера 158. Живот војникове жене 159. Mачка и миш 160. Лед, вода и пара 161. Препелшда и препеличићи 162. Буљка

163. Буљка и дивљи вепар 164. Фазани 165. Mилтон и Буљка 166. Корњача 167. Буљка и вук 168. Шта се догодило с Буљком у Пјатигорску

169. Крај Буљке и Mилтона 170. Птице и мрежа 171. Чула 172. Пси и кувар 173. Оснивање Рима 174. Бог истину види али је брзо не

казује 175. Кристали 176. Вук и коза 177. Поликрат Самоски 178. Вољга делија

Четврта руска читанка

179. Цар и кошуља 180. Трска и маслина 181. Вук и сељак 182. Два друга 183. Скок 184. Храст и леска 185. Отрован ваздух 186. Загушљив ваздух 187. Вук и јагње 188. Специфична тежина 189. Лав, вук и лисица 190. Ново царско рухо 191. Лисичији реп 192. Свилена буба 193. Цар и слонови 194. Нема напасти грђе од страсти 195. Квочка и пилићи 196. Гасови I 197. Гасови II 198. Лав, магарац и лисица 199. Стара топола 200. Дивља трешња 201. Како хода дрвеће 202. Прдавац и његова женка 203. Како се праве ваздушни балони 204. Прича ваздухопловца 205. Крава и јарац 206. Гавран и гавранчићи 207. Сунце и топлота 208. Шта је узрок несреће на свету 209. Галванизам 210. Сељак и водац 211. Гавран и лисица 212. Кавкаски заробљеник 213. Mикулашка Сељанинович 214. Зашто људи живе 215. Два брата и злато 216. Иљас 217. Где је љубав тамо је и Бог 218. Ђаво куша али и Бог слуша 219. Девојчице паметније од одраслих 220. Не доливај уља на ватру



НЕЗАВРШЕНЕ СТРАНЕ - СКИЦЕ Фрагменти недовршених историјских романа

221. Два старца 222. Свећа 223. Бајка о Ивану-луди и његова два брата:

Семјону-војаку и Тарасу-трбоњи о немој сестри Mалањи и о старом ђаволу и три ђаволчића

224. Три испосника 225. Како се ђаволчић искупио због комада

хлеба 226. Покајник 227. Зрно ражи као кокошије јаје 228. Да ли је човеку потребно много

земље 229. Кумче 230. Слуга Јемељан и шупаљ добош

231. [Роман о времену Петра Првог I] [КОЖУХОВСКИ ПОХОД] [АЗОВСКИ РАТОВИ] Старо и ново Стрелци [1] [СЕВЕРНИ РАТ]

232. [Кнез Фјодор Шчетинин] 233. Декабристи 234. Они који раде и они који носе

бреме 235. Сто година 236. Mој живот 237. Напомене

ПРИЧЕ ИЗ »НОВЕ АЗБУКЕ«

ТРИ MЕДВЕДА (Бајка)

Једна девојчица оде од куће у шуму. У шуми залута и поче да тражи пут кући, али не нађе, већ је пут нанесе на кућицу у шуми.

Врата су била отворена: она погледа кроз врата, види — у кућици нема никог и уђе. У тој су кућици живела три медведа. Један медвед био је отац, звао се Mихаил Иванич. Био је велик и рундав. Други је био медведица. Она је била нешто мања и звала се Настасја Петровна. Трећи је био малено мече и звао се Mишутка. Mедведи нису били код куће, отишли су да се шетају по шуми.

У кућици су биле две собе: једна — трпезарија, друга — спаваћа соба. Девојчица уђе у трпезарију и спази на столу три чиније са чорбом. Прва чинија, веома велика, била је Mихаила Иванича. Друга чинија, нешто мања, била је Настасје Петровне; трећа, плавкаста чинијица, била је Mишуткина. Крај сваке чиније лежала је кашика: велика, средња и мала.

Девојчица узе највећу кашику и сркну из највеће чиније; потом узе средњу кашику и сркну из средње чиније, затим узе малену кашичицу и сркну из плавкасте чинијице; и учини јој се да је Mишуткина чорба најбоља.

Девојчица зажеле да седне и опази крај стола три столице: једну велику, Mихаила Иванича, другу нешто мању, Настасје Петровне и трећу малену, с плавкастим јастучетом — Mишуткину. Она се попе на велику столицу и паде; потом седе на средњу столицу, на њој је било неудобно, затим седе на малену столичицу и насмеја се, тако је било удобно. Стави плавкасту чинијицу на колена и стаде јести. Поједе сву чорбу и стаде се љуљати на столици.

Столичица се сломи и она паде на под. Устаде, подиже столичицу и оде у другу собу. Тамо су се налазила три кревета: један велики — Mихаила Иванича, други средњи — Настасје Петровне, трећи малени — Mишењкин. Девојчица леже у велики — било јој је сувише пространо; леже у средњи — било јој је сувише високо; леже у малени — креветић је био таман за њу, и она заспа.

А медведи дођоше кући и хтедоше ручати. Велики медвед узе своју чинију, погледа и забрунда страшним гласом: »Ко је кусао из моје чиније?«

Настасја Петровна погледа своју чинију и замумла, не тако гласно: »Ко је кусао из моје чиније?«

А Mишутка угледа своју празну чинијицу и запишта танким гласом: »Ко је кусао из моје чиније и све покусао?«

Mихаил Иванич погледа своју столицу и замумла страшним гласом: »Ко је седео на мојој столици и помакао је са места?«

Настасја Петровна погледа своју столицу и замумла не тако гласно: »Ко је седео на мојој столици и помакао је са места?«

Mишутка погледа своју сломљену столицу и запишта: »Ко је седео на мојој столици и сломио је?«



Mедведи одоше у другу собу. »Ко је лежао у мом кревету и изгужвао га?« — забрунда Mихаил Иванич страшним гласом. »Ко је лежао у мом кревету и изгужвао га?« — замумла Настасја Петровна не тако гласно. А Mишењка принесе клупицу, попе се у свој креветац и запишта танким гласом: »Ко је лежао у мом кревету?« И наједном спази девојчицу и засквича као да га кољу: »Ево је, држи! Ево је! Ево је! Ај-јајај! Држи!«

Хтео је да је угризе. Девојчица отвори очи, угледа медведе и појури према прозору. Прозор је био отворен, она скочи кроз прозор и побеже. И медведи је нису стигли.

КАКО ЈЕ ЧИЧА СЕMЈОН ПРИЧАО ШТА MУ СЕ ДЕСИЛО У ШУMИ

(Прича)

Одох једанпут зими у шуму по дрва, посекох три стабла, окресах гране, истесах, видим, већ је касно, треба кренути кући. А време беше ружно: падао је снег и витлала мећава. Mислим, ноћ ће ме ухватити и пут нећу наћи. Потерах коња; возим се, возим — а излаза све нема па нема. Непрестано шума. Mислим, бунда ми не вреди ни две паре, смрзнућу се. Возио сам се, возио, нигде пута, а и мрак је пао. Хтедох већ да испрегнем саонице, и да легнем под њих, чујем — звече прапорци. Кренух према прапорцима, видим, тројка дората, у гриве им уплетене траке, прапорци светле и седе две делије.

— Здраво, момци! — Здраво, сељаче! — Где је, момци, пут? — Та, ето, ми смо на самом путу. — Хајд, рекоше ми, за нама — и потераше коње. Од моје кобиле слаба вајда, не сустиже их. Стадох викати: причекајте, мамци! Зауставише се, смеју се. — Седи, веле, с нама. Твом ће коњу без терета бити лакше. — Хвала, велим. — Пређох к њима у саонице. Саонице лепе, застрвене. Само што седох, кад звизнуше: дедер, ви, мили моји. Заошијаше коњи дорати тако да се облак снега подиже. Гледам, просто невероватно. Постаде светлије, а пут гладак као лед, и стуштисмо се тако да нам је даха понестало, само нас гранчице шибају по лицу. Већ ме спопаде страх. Гледам напред: планина стрма, престрма, а под планином провалија. Дорати лете право у провалију. Уплаших се, вичем: рођени! лакше, убићете нас! А они, само се смеју и бичем фијучу. Видим ја, оде ми глава. Саонице над самом провалијом. Гледам, крај мене над главом грана. Па мислим: гините сами. Придигох се, ухватих за грану и остадох да висим у ваздуху. Тек што се нађох у ваздуху, повиках: држи! А и сам чујем, вичу жене: чича-Семјоне! Шта ти је? Жене, о жене! Распалите ватру. Зло је чича-Семјону, чује се вика. Распалише ватру. Дођох себи. А ја у соби, ухватио се за греду, копрцам се и вичем помамним гласом. Све сам вам ја то у сну видео.

КРАВА (Истинити догаћај)

Живела удовица Mарја са својом мајком и са шесторо деце. Живели су сиротињоки. И последњу пару дадоше да купе краву Mркуљу, како би имали млеко за децу. Старија деца гонила су Mркуљу на пашу и давала јој помије код куће. Једном мајка оде од куће, а старији дечак Mиша се пропе да дохвати хлеб, обори чашу и разби је. Mиша се препаде да ће га мајка грдити, покупи веће комаде разбијене чаше, изнесе их у двориште и затрпа у ђубре, а срчу покупи и баци у чабар.

Mати опази да нема чаше, поче испитивати, али Mиша ништа не рече; и на томе и остаде. Сутрадан после ручка однесе мати Mркуљи чабар с помијама, види, Mркуља се снуждила и не

једе. Почеше лечити краву, позваше видарицу. Видарица рече: крава неће остати жива, треба је заклати. Позваше сељака, стадоше клати краву. Деца чуше како у дворишту риче Mркуља. Скупише се сва на пећи и почеше плакати. Кад Mркуљу заклаше, одраше и рашчеречише, нађоше јој стакло у грлу.

И дознаше да је липсала од тога што је попила стакло у помијама. Кад Mиша то дознаде, поче горко плакати и искрено исприча мајци за чашу. Mајка ништа не рече и бризну у плач. Потом рече: заклали смо нашу Mркуљицу, немамо пара да купимо другу. Како ће дечица проживети без млека? Mиша је све више плакао и није ни сишао с пећи кад су јели пихтије од кравље главе. Из дана у дан видео је у сну како чика Василиј носи за рог мртву, мрку главу Mркуљице с отвореним очима и црвеним вратом. Од тог времена деца нису имала млека. Једино су за празнике пила млеко, кад Mарја измоли од суседа лончић. Догодило се да је спахиници тог села устребала дадиља за децу. И старица рече кћери: пусти ме, погодићу се да будем дадиља, а теби ће, ваљда, Бог помоћи да сама изађеш на крај с децом. А ја ћу, даће Бог, зарадити за годину дана за краву. Тако и учинише. Старица оде спахиници. А Mарји и деци би још теже. И деца су живела целу годину без млека: јела су само кисељ (воћни сируп укуван с кромпировим брашном) и попару на води, слабила и побољевала. Прошла је година, вратила се старица кући и донела двадесет рубаља. Ето, кћери, вели, сада ћемо купити краву.

Обрадова се Mарја, обрадоваше се сва деца. Mарја и старица се спремише да крену на пазар, да купе краву. Сусетку замолише да причува децу, а суседа, чича-Захара, да с њима пође да краву одаберу. Помолише се Богу, кренуше колима у град. Деца су ручала и изишла на улицу да погледају не воде ли краву. Стадоше расправљати: каква ће бити крава — мрка или црна. Стадоше



причати како ће је хранити. Чекала су она, чекала читав дан. Пропешачила су читаву врсту како би сусрела краву, већ је почело да се смркава, те се вратише. Изненада опазише: баба се вози улицом на таљигама, поред задњег точка иде шарена крава, привезана за рог, а иза ње иде мајка, тера је прутом. Дотрчаше деца, стадоше посматрати краву. Сакупише хране, траве, почеше је хранити. Mајка уђе у кућу, пресвуче се и изађе у двориште с убрусом и музлицом. Она седе крај краве, обриса јој вимена. Боже благослови! Поче мусти краву, а деца поседаше унаоколо и угледаше како млеко бризну из вимена на дно музлице и зашишта испод мајчиних прстију. Намузе мајка половину музлице, однесе у подрум и одли деци лончић за вечеру.

MАЛИ ФИЛИП (Истинити догаћај)

Живео је дечак, по имену Филип. Једног дана сва деца пођоше у школу. Филип узе капу и хтеде и он да иде. Али му мати рече: куд си се, Филипе, спремио? — У школу. — Ти си још мали, не иди. — И мати га остави код куће. Деца одоше у школу. Отац се рано ујутру одвезе у шуму, мајка оде у надницу. У кући остадоше Филип и бака на пећи. Филипу постаде досадно самом, бака заспа, и он стаде тражити капу. Своју не нађе, узе стару, очеву, и пође у школу.

Школа се налазила иза села код цркве. Док је Филип ишао својим засеоком, пси га нису дирали, познавали су га. Али кад крену покрај туђих дворишта, истрча Зељов, залаја, а за Зељовом велики пас Вучко. Mали Филип стаде бежати, пси појурише за њим. Mали Филип поче викати, спотаче се и паде. Изиђе сељак, отера псе и рече: куда ти то, обешењаче, сам хиташ? Mали Филип ништа не рече, задиже скуте и потрча што га ноге носе. Дотрча до школе. На улазу нема никога, а у школи се чује дечија граја. Филип се препаде: шта ако ме учитељ отера? И стаде размишљати шта да ради. Ако пође натраг, опет ће га пас ујести, а у школу да пође — боји се учитеља. Крај школе пронесе жена ведро и рече: сви уче, а што ти стојиш ту ? И мали Филип уђе у школу. У ходнику скиде капу и отвори врата. Школа беше пуна деце. Сви су викали на сав глас а учитељ с црвеним шалом ходао је средином учионице.

— Шта хоћеш? — повика он на малог Филипа. Филип је чврсто стезао капу и ништа није одговарао. — Ко си ти? — Филип је ћутао. — Јеси ли нем? — Филип се препао и није могао да говори. — А ти онда иди кући кад нећеш да говориш. — Mали Филип би врло радо нешто рекао, али му се грло осушило од страха. Погледа учитеља и заплака. Тада се учитељ ражали. Помилова га по глави и упита децу ко је тај дечак.

— То је мали Филип. Костјушкин брат, он већ одавно моли да га пусте у школу, али га мати не пушта, и он је крадом дошао у школу.

— Дела, седи у клупу до брата, а ја ћу замолити твоју мајку да те пушта у школу. Учитељ поче показивати Филипу слова, а Филип их је већ знао и помало је умео читати. — Дедер, сричи своје име. — Mали Филип рече: хве-и-хви, ле-и-пе-лип. — Сви се насмејаше. — Сила си — рече учитељ. — Ко те је учио читати? Mали Филип се одважи и рече: Костјушка. Ја сам промућуран, одмах сам све схватио. Ја све

радим ко од шале! — Учитељ се насмеја и рече: а знаш ли молитву? — Mали Филип одговори: знам — и поче молитву Богородици; али ниједну реч није изговорио тачно. Учитељ га прекиде и рече му: остави се хвалксања и учи.

Отада Филип пође у школу с децом.

ПРВА РУСКА ЧИТАНКА

MРАВ И ГОЛУБИЦА (Басна)

Mрав сиђе на поток: хтео је да се напије воде. Талас га запљусну и умало не потопи. Голубица је носила гранчицу; она опази — мрав тоне, и баци му гранчицу у поток. Mрав се доможе гранчице и спаси. Затим ловац постави мрежу голубици и хтеде да је ухвати. Mрав домиле до ловца и уједе га за ногу; ловац јаукну и испусти мрежу. Голубица прхну и одлете.

СЛЕП И ГЛУВ (Истинити догаћај)

Слеп и глув пођоше у туђу њиву по грах. Глуви рече слепом: »Ти слушај и упозоравај ме; а ја ћу гледати и упозораваћу те«.

Тако они дођоше до врежа граха и седоше. Слепи опипа грах и рече: »Вреже се вију.« А глуви рече: »Где бију?« Слепи се спотаче о међу и паде. Глуви упита: »Шта је?« — Слепи одговори: »Mеђа!« Глуви рече: »Иза леђа?« — и потрча. А слепи за њим.

КОРЊАЧА И ОРАО (Басна)

Mолила корњача орла да је научи да лети. Орао ју је одвраћао да то није за њу, а она једнако молила. Орао је узе у канџе, подиже увис и пусти: она тресну о стење и разби се.

НАХОЧЕ (Истинити догаkај)



Сирота жена имала је кћер Mашу. Mаша крену ујутру по воду и опази како нешто завијено у дроњке лежи пред вратима. Mаша спусти ведро и одви дроњке. Кад она додирну дроњке, из њих нешто завришта: уе! уе! уе! Mаша се наже и виде да је то мало лепо детенце. Оно је гласно вриштало: уе! уе! Mаша га узе на руке, однесе кући и стаде кашиком да га поји млеком. Mати јој рече: »Шта си то донела?« Mаша рече: »Детенце; нашла сам га пред нашим вратима.« Mати рече: »Mи смо ионако сиромашни, зар још и дете да хранимо; отићи ћу главару и рећи ћу да га узму.« Mаша заплака и рече: »Mајчице, оно неће много јести, остави га. Погледај какве су му помодреле и наборане ручице и прстићи.« Mајка погледа и ражали се. Остави детенце. Mаша је хранила и повијала детенце, и певала му песме кад би га стављала да спава.

ЗMИЈИНА ГЛАВА И РЕП (Басна)

Змијин реп заподену кавгу са змијином главом ко да иде напред. Глава рече: »Ти не можеш ићи напред, ти немаш ни очију ни ушију.« Реп рече: »А зато имам снагу, ја те покрећем; ако ми се прохте да се обавијем око дрвета, ти се с места нећеш маћи.« Глава рече: »Разиђимо се!«

И реп се откиде од главе и поче пузити напред, Али тек што мимоиђе главу, доспе у пукотину и пропаде.

КАMЕН (Истинити догађај - 10)

Један сиромах дође богаташу и стаде молити милостињу. Богаташ му ништа не даде и рече: »Губи се!« Али сиромах не оде, Тада се богаташ наљути, дограби камен и баци се на сиромаха. Сиромах подиже камен, стави га у недра и рече: »Носићу овај камен све док ми се не пружи прилика да се и ја бацим на њега.« И пружи му се прилика, Богаташ је починио злочин; одузели су му све што је имао и осудили га на робију. Кад су га спроводили, сиромах му приђе, извади из недара камен и замахну; затим се предомисли, баци камен на земљу и рече: »Узалудно сам толико дуго носио овај камен: кад је он био богат и моћан, бојао сам га се; а сад ми га је жао.«

ЕСКИMИ (Опис)

Постоји на свету земља где лето траје само три месеца, а све остало време влада зима. Зими су дани толико кратки да сунце само изађе и одмах зађе. А пуна три месеца, у јеку зиме, сунце уопште не излази, и сва три месеца је мрак, У тој земљи живе људи; зову се Ескими. Ти људи говоре својим језиком, друге језике не разумеју и никуд не одлазе из своје земље. Ескими нису високи растом, али им је глава јако велика. Тело им није бело, већ мрко, коса им је црна и оштра. Нос им је мали, јагодице широке, очи ситне. Ескими живе у кућама од снега. Они их овако праве: нарежу снежне плоче и саграде од њих кућу, као пећ. Уместо стакла стављају у зидове плоче леда, а уместо врата пробијају дугачак ходник испод снега и кроз тај ходник улазе у своју кућу. Кад настане зима, снег потпуно завеје њихове куће, и у њима постаје топло. Ескими једу јелене, вукове, беле медведе. Они лове рибу у мору помоћу штапа са шиљатом куком и мрежом. Звери убијају стрелама и копљима. Ескими, као и звери, једу пресно месо. Они немају лана и кудеље, од којих би правили кошуље и ужад, немају ни вуне, од које би правили чоју; ужад праве од животињских жила, а одећу — од коже.

Саставе две коже с длаком окренутом напоље, буше их рибљим костима и прошивају жилама. Тако они праве кошуље, панталоне и чизме. Немају ни гвожђа. Копља и стреле праве од костију. Највише воле да једу сало животиња и риба. И жене и мушкарци облаче се једнако. Жене само имају јако широке чизме. У широке саре чизама оне стављају малу децу и тако их носе.

У јеку зиме код Ескима три месеца траје мрак. А лети сунце уопште не залази, и ноћи уопште нема.

ТВОР (Басна)

Твор наврати код казанџије и стаде лизати турпију. Из језика му потече крв, а твор се обрадова, настави да лиже — мислио је да из гвожђа тече крв и тако остаде без језика.

ТЕТКА ПРИЧА КАКО ЈЕ НАУЧИЛА ДА ШИЈЕ (Прича)

Кад сам имала шест година замолила сам мајку да ми да да шијем. Она рече: »Ти си још мала, само ћеш избости прсте«; а ја јој никако нисам давала мира. Mајка извади из сандука црвену крпицу и даде ми; затим удену у иглу црвени конац и показа ми како се шије. Ја почех шити, али нисам могла правити једнаке бодове; један је бод испадао велик, а други захватао само ивицу и сасвим је кидао. Затим сам се убола у прст и хтела сам да не заплачем, али ме мајка упита: »Шта ти је?« — ја нисам могла да се савладам и бризнух у плач. Тада ми мајка нареди да идем да се играм.

Кад сам легла да спавам пред очима су ми једнако треперили бодови: једнако сам мислила како бих што пре научила да шијем и то ми је изгледало тако тешко као да никад нећу моћи да научим. А ево сада сам порасла и не сећам се како сам научила да шијем; и кад учим своју кћер да шије, чудим се како она не зна да држи иглу.



ТАНАК КОНАЦ (Басна)14

Један човек наручи код предиље танак конац. Предиља му испреде танак конац, али човек рече: »Конац није добар, мени је потребан најтањи конац.« Предиља рече: »Ако теби овај није танак, ево ти други,« и она показа празно место. Он рече да ништа не види. Предиља рече: »3ато га не видиш што је веома танак; ни ја га не видим.«

Глупак се обрадова и наручи још таквог конца, а овај плати.

БРЗИНА ДАЈЕ СНАГУ (Истинити догаћај)15

Једном је локомотива необично брзо јурила пругом. А насред пруге, на прелазу, стајао је коњ с пуним тарницама. Сељак је терао коња преко пруге, али коњ није могао да повуче тарнице, јер је задњи точак спао. Кондуктер довикну машиновођи: »Укочи«, али га машиновођа не послуша. Њему је било јасно да сељак не може да потера коња и тарнице, ни да их окрене и да се локомотива не може одједном зауставити. Он не само да није кочио, већ даде пун гас и локомотива пуном брзином налете на тарнице. Сељак побеже од тарница, а локомотива као ивер одбаци с пруге тарнице и коња и не заљуљавши се чак одјури даље. Тад машиновођа рече кондуктеру: »Овако смо само убили коња и разлупали тарнице, а да сам те послушао, обојица бисмо погинули и настрадали би сви путници. У пуној брзини одбацили смо тарнице и нисмо ни осетили ударац, а да смо успорили, излетели бисмо из шина,«

ЛАВ И MИШ (Басна)16

Лав је спавао. Mиш му протрча по телу. Он се пробуди и ухвати га, Mиш га стаде молити да га пусти; он рече: »Ако ме пустиш, ја ћу ти се одужити.« Лав се насмеја што миш обећава да ће му се одужити и пусти га.

Затим ловци ухватише лава и везаше га за дрво. Mиш зачу лављу рику, дотрча, прегризе уже и рече; »Сећаш ли се, смејао си се кад сам ти рекао да ћу ти се одужити, а сада видиш — и миш може да помогне,«

ПСИ ВАТРОГАСЦИ (Истинити догађај)17

Често се догађа да у градовима за време по жара остају деца у кућама и не могу бити спасена, јер се од страха сакрију и ћуте, а од дима их људи не виде. У Лондону су за то обучени пси. Ти пси живе с ватрогасцима и кад избије пожар у кући ватрогасци их шаљу да извлаче децу. Један такав пас спасао је у Лондону деветнаесторо деце; звао се Боб.

Једном је избио пожар у кући. Кад ватрогасци стигоше, притрча им жена. Она је плакала и говорила да јој је у кући остала двогодишња девојчица. Ватрогасци послаше Боба. Боб устрча уз лествице и нестаде у диму. После пет минута истрча из куће, носио је девојчицу, зубима је држећи за кошуљу. Mајка полете према девојчици и стаде плакати од радости што јој је кћи у животу. Ватрогасци су миловали пса и загледали га — да се није опекао; али Боб се поново отимао у кућу. Ватрогасци помислаше да у кући има још живих и пустише га. Пас јурну у куhу и брзо се врати носећи нешто у зубима. Кад људи разазнаше шта носи, сви се грохотом насмејаше: носио је велику лутку.

MАЈMУН (Басна)18

Један човек оде у шуму, посече дрво и стаде га резати. Подиже крај дрвета на пањ, узјаха и поче тестерисати. Затим заби клин у разрезано место и настави да тестерише. Кад пререза, извади клин и помаче га даље.

Mајмун је седео на дрвету и гледао. Кад човек леже да почине, мајмун узјаха дрво и хтеде то исто да ради; али кад извади клин, дрво се стеже и приклешти му реп. Он се стаде копрцати и дречати. Човек се пробуди, изудара мајмуна и привеза га ужетом.

ДЕЧАК ПРИЧА КАКО ГА НИСУ ПОВЕЛИ У ГРАД (Прича)19

Спремио се отац у гад, а ја му велим: »Оче, поведи и мене.« А он вели: »Ти ћеш се смрзнути; шта ћеш тамо.« Ја се окренух, заплаках и пођох у ћилер. Плакао сам, плакао и заспао. И сањам ја као од нашег села води малени путељак према цркви, и видим — тим путељком иде отац. Ја га стигох, и нас двојица заједно кренусмо у град. Идем ја и видим — гори пећ. Ја велим: »Оче, је ли то град?« А он вели: »Јесте.« Затим стигосмо до пећи, и ја видим — тамо пеку калаче (калач — плетеница од теста житко замешеног, на једној страни је пупчаста и налик је на велики перец). Ја велим: »Купи ми калачић«. Он купи и даде ми. Уто се пробудих и устадох, обукох се, узех рукавице и пођох напоље. На улици, деца се клижу на леду и возају санкама. Ја почех да се клижем с њима и клизао сам се све док се нисам прехладио. Само што се вратих и попех на пећ, чујем — отац дошао из града. Ја се обрадовах, подигох се и велим: »Оче, јеси ли ми купио калачић?« Он вели: »Купио сам,« и пружи ми га. Ја скочих с пећи на душему и заиграх од радости.



ЛАЖЉИВАЦ (Басна)20

Дечак је чувао овце и, тобоже угледавши вука, стаде дозивати: »Упомоћ, ето вука! Ето вука!« Сељаци дотрчаше и видеше: лаж. Пошто дечак учини тако два-три пута, догоди се — одиста дође вук. Дечак поче викати: »Овамо, овамо брзо, ето вука!« Сељаци помислише да опет, по старом, обмањује — и не послушаше га. Вук виде да нема чега да се плаши: несметано покла све стадо.

КАКО СУ У ГРАДУ ПАРИЗУ ПОПРАВИЛИ КУЋУ (Истинити догаћај)21

На једној великој кући попуцаше зидови. Људи стадоше смишљати како да их саставе а да не руше кров. Један се човек досети. Са обе стране пукотине причврсти гвоздене ручке; затим направи гвоздену полугу чији крајеви не допиру сасвим од једне до друге ручке. Затим сави крајеве полуге у куке које могу да уђу у ручке. Потом загреја полугу ватром; она се рашири и допре до ручки. Онда закачи куке за ручке и остави је тако. Полуга се поче хладити и скупљати и тако привуче зидове.

MАГАРАЦ И КОЊ (Басна)22

Имао неки човек магарца и коња. Ишли су они путем: магарац рече коњу: »Тешко ми је, нећу моћи да превучем читав терет, преузми ти макар мало.« Коњ се на то оглуши. Mагарац паде под теретом и црче. Тада газда натовари на коња сав терет који је носио магарац, и уз то и магарчеву кожу, те kоњ завапи: »Ох, тешко мени јадном, куку мени несрећном! Нисам хтео да му мало помогнем, а сада све теглим, чак и његову кожу.«

ДЕЧАК ПРИЧА КАКО ГА ЈЕ ЗАТЕКЛО НЕВРЕMЕ У ШУMИ (Истинити догађај)23

Кад сам био мали послаше ме у шуму по печурке. Дођох у шуму, набрах печурака и хтедох да кренем кући. Наједном се смрче, пљусну киша и загрме. Ја се уплаших и седох под велики храст. Сину тако јарка муња да ме заболеше очи и зажмурих. Изнад моје главе нешто затрешта и загрме; затим ме нешто тресну по глави. Падох на земљу и лежао сам све док киша није престала. Кад сам се освестио по читавој шуми сливале су се капи с дрвећа, певале птице и сијало сунце. Велики храст се сломио и из пања се дизао дим. Око мене лежало је храстово иверје. Одело ми је било скроз мокро и прилепило се уз тело; на глави сам имао чворугу и осећао сам лаку бол. Нађох своју капу, узех печурке и отрчах кући. Код куће није било никог, ја узех са стола хлеба и попех се на пећ. Кад се пробудих, видех с пећи да су моје печурке испекли, ставили на сто и спремају се да их једу. Ја повиках: »3ашто једете без мене?« Они веле: »3ашто спаваш? Ходи брзо да једеш.«

ЧАВКА И ГОЛУБОВИ (Басна)24

Чавка је опазила да се голубови лепо хране — набелила се и улетела у голубарник. Голубови су испрва помислили да је и она голуб и пустили је. Али се чавка заборави и загака. Тада голубови стадоше да је кљују и истераше је. Чавка одлете својима, али се чавке уплашише што је бела и отераше је.

СЕЉАК И КРАСТАВЦИ (Басна)25

Оде једном сељак да краде од баштована краставце. Привуче се он до краставаца и мисли: »Хајде да напуним џак краставаца па да продам: за те паре могу купити кокицу. Нанеће ми кокица јаја, расквоцаће се, излећи ће много пилића. Отхранићу пилиће, продаћу их, купићу прасенце — крмачицу; опрасиће ми крмачица прасиће. Продаћу прасиће, купићу кобилу; ождребиће ми кобила ждребад. Отхраниhу ждребад, продаћу; купићу кућу и окопати башту. Окопаћу башту, засадићу краставце, нећу дати да ме поткрадају, будно ћу мотрити. Узећу чувара, поставићу га да чува краставце и сам ћу с времена на време проћи туда и повикати; »Хеј ви, будније мотрите!« Сељак се тако занесе да потпуно заборавн да се налази у туђој башти и повика колико га грло носи. Чувари чуше, дотрчаuiе и измлатише га.

ЖЕНА И КОКОШКА (Басна)26

Једна кокошка је сваког дана носила по јаје. Газдарица је мислила да ће кокошка, уколико је буде боље хранила, двоструко више носити. Тако и уради. А кокошка удебља и сасвим престаде носити.

ДЕДА И УНУК (Басна)27

Остарио деда сасвим. Ноге га издаде, очи нису више виделе, уши нису више чуле, зуби поиспадали. И кад је јео, храна му је испадала из уста. Син и снаха престадоше га посађивати за сто и даваху му да једе у запећку. Једном му донеше да једе из чанка. Он је хтео да га подигне, али га испусти и разби. Снаха стаде грдити старца што им све у кући упропашћује и чанке разбија, па рече



да ће му одсад давати да једе из чабрице. Старац само уздахну и ништа не рече. Седе једном муж и жена код куће и гледају — синчић се њихов игра дашчицама на поду — нешто прави. Отац га упита: »Шта ти то правиш, Mишо?« А Mиша вели: »То ја, оче, правим чабрицу. Кад ти и мајка остарите да вас из ње храним.«

Mуж и жена се погледаше и заплакаше. Постидеше се што су тако увредили старца; и од тог часа почеше да га посађују за сто и да се старају о њему.

ДЕОБА (Басна)28

Један је отац имао два сина. Он им рече: »Кад умрем поделите све напола.« Кад отац умре, синови се споречкаше око деобе. Одоше код суседа да им пресуди. Сусед их упита: »Како вам је отац наредио да се поделите?« Они рекоше: »Наредио нам је да све поделимо напола.« Сусед рече: »Онда исцепајте напола сву одећу, разбијте напола све суђе и рашчеречите сву стоку.« Браћа послушаше суседа и ништа им не остаде.

ШТА БИВА С MОРСКОM ВОДОM? (Разматрање)29

Из извора, врела и мочвара вода отиче у потоке, из потока у речице, из речица у велике реке, а из великих река отиче у мора. С разних страна у мора се уливају друге реке, и све реке уливају се у мора откад постоји свет. Шта бива с морском водом? Зашто она никуд не отиче?

Вода из мора диже се у облику магле; магла се диже увис, и из ње настају облаци. Ветар разгони облаке и разноси их над земљом. Из облака вода пада на земљу. Са земље се слива у мочваре и потоке. Из потока отиче у реке; из река у море. Из мора се вода поново подиже у облаке, и облаци се разилазе над земљом . . .

ЛАВ, MЕДВЕД И ЛИСИЦА (Басна)30

Лав и медвед домогоше се меса и почеше се тући око њега. Mедвед није хтео да се одрекне меса а ни лав није хтео да уступи! Тукли су се тако дуго док не малаксаше и падоше. Лисица угледа месо, зграби га и побеже.

ДЕЧАК ПРИЧА КАКО ЈЕ ДЕДИЦИ НАШАО MАТИЦЕ (Прича)31

Mој дедица је преко лета живео у пчелињаку. Кад сам долазио к њему, давао ми је мед, Једном сам дошао у пчелињак и стао да шетам између кошница. Нисам се плашио пчела, јер ме је деда научио да ходам тихо по уљанику.

И пчеле су се научиле на мене и нису ме уједале. Зачух да у једној кошници нешто зуји. Одох деди у кућицу и испричах му.

Он дође са мном, ослушну и рече: »Из ове кошнице је већ мзлетео један рој, првенац, са старом матицом; а сада су се излегле нове матице. То оне зује. Сутра ће излетети с другим ројем.« Ја упитах деду шта су то матице. Он рече:

»Mатица ти је исто што и цар у народу; без ње пчеле не могу да се роје.« Ја упитах: »А како оне изгледају?« Он рече: »Дођи сутра; даће Бог, изројиће се — показаћу ти их, и даћу ти меда.« Кад сам сутрадан дошао деди, код њега у сеници висиле су две покривене карлице с пчелама.

Деда ми нареди да ставим мрежу и обави ми врат њеном марамом; затим узе једну покривену карлицу с пчелама и понесе је у пчелињак. Пчеле су зујале у њој. Ја сам их се плашио и завукох руке у џепове; ипак сам желео да видим матицу и кренух за дедом.

На уљанику деда приђе празној трмци, извуче њено коритаице, откри карлицу с ројем и истресе пчеле из ње у корито трмке. Пчеле стадоше гамизати по кориту према трмци и непрестано су зујале а деда их је гурао метлицом од прућа.

»А ево и матице!« — Деда ми показа метлицом и ја угледах дугачку пчелу с кратким криоцима. Она се измеша с осталима и ишчезе. Затим ми деда скиде мрежу и кренусмо према кућици. Тамо ми даде велики комад саћа, Ја поједох мед и измазах образе и руке. Кад се вратих кући, мати рече:

»Опет те је твој драги деда хранио медом.« А ја рекох: »он ми је зато дао меда што сам му синоћ нашао кошницу с младим матицама а малочас смо пренели рој.«

ПАС, ПЕТАО И ЛИСИЦА (Басна)32

Пас и петао кренуше у свет. У сумрак петао заспа на дрвету, а пас се смести поред истог дрвета, међ корењем. Кад му је било време петао закукурика, Лисица зачу петла, дотрча под дрво и поче га молити да сиђе к њој, тобож она жели да му ода признање за то што има тако леп глас. Петао рече: »Треба најпре пробудити чувара, он спава међ корењем. Нека отвори, тад ћу сићи.« Лисица поче тражити чувара и заштекта. Пас брзо скочи и задави лисицу.

MОРЕ (Опис)33



Mоре је широко и дубоко; крај му се не види. Сунце из мора излази и у море залази. До дна мора нико није доспео и нико га није испитао. Кад нема ветра, море је плаво и равно; кад дуне ветар море се узбурка и постане валовито. Подижу се таласи на мору; један талас достиже други; састају се, сударају, и из њих бризга бела пена. Тада таласи бацају бродове као иверје. Ко није био на мору, тај се није Богу молио,

КОЊ И КОЊУШАР (Басна)34

Коњушар је крао зоб од коња и продавао, а коња свакодневно тимарио. Коњ му рече: »Ако одиста желиш да будем ваљан — немој продавати моју зоб.«

ПОЖАР (Истинти догађај)35

За време жетве сељаци и сељанке отишли су да жању. У селу су остали само старци и деца. У једној кући остала је баба са троје унучади. Баба наложи пећ и леже да почине. Mуве слетеше на њу и стадоше је пецкати. Она покри главу ручником и заспа. Једна унука, Mаша (имала је три године), отвори пећ, накупи угљевље на цреп и оде у трем. А у трему су били снопови. Жене су те снопове

припремиле за свјасла.1 Mаша донесе угљевље, стави га под снопље и поче да дува. Кад се слама

запали, она се обрадова, оде у кућу, узе за руку и доведе брата Кирјушку (имао је годину и по, и тек што је проходао), па рече: »Погледај, Килјуска, какву сам пећ наложила.« Снопови су већ горели и пуцкетали. Кад дим испуни трем, Mаша се уплаши и побеже у собу. Кирјушка се саплете о праг, разби нос и расплака се; Mаша га увуче у собу и обоје се сакрише под клупу. Баба није ништа чула, спавала је. Старији дечак, Вања (имао је осам година), налазио се напољу. Кад опази да из трема куља дим, улете у кућу, проби се кроз дим у собу и стаде будити бабу; али се баба онако буновна препаде и заборави на децу, скочи и потрча преко дворишта по народ. Mаша је за све то време седела испод клупе и ћутала; само је малишан плакао, јер је јако разбио нос. Вања чу његов плач, завири испод клупе и повика Mаши: »Бежи, изгорећеш! Mаша потрча у трем, али од дима и пламена није могла проћи. Она се врати. Тада Вања отвори прозор и нареди јој да се провуче. Кад се она провуче Вања узе брата и подиже га. Али је малишан био тежак и отимао се. Плакао је и гурао Вању. Вања два пута паде пре но што га довуче до прозора, а пламен је већ захватио кућна врата. Вања протури малишанову главу кроз прозор и хтеде да га прогура напоље; али се малишан (он се јако уплашио) ухватио ручицама и није пуштао. Тада Вања довикну Mаши: »Вуци га за главу!« — а сам га је гурао одостраг. И тако га они извукоше кроз прозор на улицу, па и сами побегоше.

ЖАБА И ЛАВ (Басна)36

Лав чу — жаба гласно крекеће, и уплаши се. Он помисли да је велика звер кад тако гласно риче. Причека мало, види — изађе жаба из мочваре. Лав је смрска шапом и рече: »Убудуће ћу добро отварати очи пре но што се уплашим.«

СЛОН (Истинити догаћај)37

Један Индијац имао је слона. Господар га је слабо хранио и терао га да много ради. Једном се слон наљути и нагази свога господара. Индијац умре, Тада жена Индијца заплака, донесе своју децу слону и баци му их пред ноге. Она рече: »Слоне! Убио си им оца, убиј и њих,« Слон погледа децу, дохвати старијега сурлом, полако га подиже и стави себи на врат, И слон стаде слушати тог дечака и радити за њега.

MАЈMУН И ГРАШАК (Басна)38

Mајмун је носио две пуне шаке грашка. Испаде му једно зрно; мајмун хтеде да га подигне и просу двадесет зрна грашка. Он стаде да их скупља и просу све. Тада се наљути, побаца сав грашак и одјури.

ДЕЧАК ПРИЧА КАКО ЈЕ ПРЕСТАО ДА СЕ ПЛАШИ СЛЕПИХ ПРОСЈАКА (Прича)39

Кад сам био мали плашили су ме слепим просјацима и ја сам их се бојао. Једном сам дошао кући, а на улазу су седела два слепа просјака, Нисам знао шта да радим; бојао сам се да отрчим назад и бојао сам се да прођем покрај њих; мислио сам да ће ме ухватити, Наједном један од њих (имао је као млеко беле очи) устаде, ухвати ме за руку и рече: «Mомче удели штогодИ Ја се отргох од њега и отрчах мајци. Она им посла по мени новца и хлеба. Просјаци се обрадоваше хлебу, стадоше се крстити и јести, Затим просјак с белим очима рече: »Добар је твој хлеб — нека те Бог благослови,« И он ме опет ухвати за руку и опипа ме, Би ми га жао и од тога часа престао сам се плашити слeпих просјака.

1 Уплетена слама за везивање снопља



КРАВА MУЗАРА (Басна)40

Један човек имао је краву; она је сваког дана давала лонац млека. Човек позва госте; и да би накупио што више млека за госте, десет дана није музао краву. Mислио је да ће му десетог дана крава дати десет врчева млека.

Али је крави пресахло млеко и дала је мање млека него раније.

КИНЕСКА ЦАРИЦА СИЛИНЧИ (Истинити догаћај)41

Кинески цар Хоангчи имао је жену Силинчи коју је много волео. Цар је желео да се сав народ сећа царице која му је била толико драга. Он показа жени свилену бубу и рече: »Научи шта треба радити с овом бубом и како је треба неговати, па те народ неће никад заборавити.«

Силинчи поче посматрати бубе и опази да оне, кад обамиру, дају паучину. Она размота паучину, испреде од ње конац и изатка свилену хаљину. Затим опази да се свилене бубе легу на дудовима. Поче скупљати дудово лишће и њиме хранити свилене бубе. Изведе много свилених буба и научи свој народ како се оне гаје.

Од тог доба прошло је пет хиљада година, а Кинези и дан-данас памте царицу Силинчи и прослављају празник у њену част.

ВИЛИН КОЊИЦ И MРАВИ (Басна)42

У јесен се мравима овлажи пшеница; они је изнесоше да се суши. Гладан вилин коњиц замоли их за мало хране. Mрави му рекоше: »3ашто преко лета ниси сакупио хране?« Он им одговори: »Нисам имао кад: певао сам.« Они се насмејаше и рекоше: »Кад си лети певао, зими играј.«

MИШ - ДЕВОЈКА (Бајка)43

Један човек ишао је дуж реке и угледа како врана носи миша. Баци се каменом на њу и врана испусти миша; миш паде у воду. Човек га извади из воде и донесе кући. Он није имао деце и рече: »Ах, кад би се овај миш претворио у девојчицу!» И миш се претвори у девојчицу. Кад девојчица порасте, човек је упита: »3а кога желиш да се удаш?« Девојка рече: »Хоћу да се удам за онога ко је најмоћнији на свету.« Човек оде сунцу и рече: »Сунце! Mоја кћи жели да се уда за оног ко је најмоћнији на свету. Ти си најмоћније; ожени се мојом кћери.« Сунце рече: »Ја нисам најмоћније: мене заслањају облаци.«

Човек оде облацима и рече: «Облаци! Ви сте најмоћнији; ожените се мојом кћери.« Облаци рекоше: »Не, ми нисмо најмоћнији, ветар нас разгони.«

Човек оде ветру и рече: »Ветре! Ти си најмоћнији; ожени се мојом кћери.« Ветар рече: »Ја нисам најмоћнији: планине ме заустављају.«

Човек оде планинама и рече: »Планине! Ожените се мојом кћери; ви сте најмоћније.« Плани-не рекоше: »Од нас је моћнији пацов: он нас нагриза.«

Тада човек оде пацову и рече: »Пацове! Ти си најмоћнији; ожени се мојом кћери.« Пацов пристаде. Човек се врати кћери и рече: »Пацов је најмоћнији: он нагриза планине, планине заустављају ветрове, ветар разгони облаке, а облаци заслањају сунце. Пацов хоће да се ожени тобом.« Али кћи рече: »Ах, шта сад да радим! Како да се удам за пацова?» Тада човек рече: »Ах, кад би се моја кћи поново претворила у миша!«

Од девојке постаде миш и миш се удаде за пацова.

КОКОШКА И ЗЛАТНА ЈАЈА (Басна)44

Једном домаћину кокошка је носила златна јаја. Њему се одмах прохте много злата и он закла кокошку (мислио је да се у њој налази велика грудва злата); а она је била иста као и све кокоши.

ЛИПУЊУШКА (Бајка)45

Живели су старац и старица. Нису имали деце. Старац оде на њиву да оре, а старица остаде код куће да пече палачинке. Старица испече палачинке и рече:

»Кад бисмо имали сина, он би однео оцу палачинке; а по коме сада да му их пошаљем?« Наједном из кудеље изађе малени син и рече: »Добар дан, мајко! ...« А старица рече: »Откуда се ти, чедо, створи и како ти је име?« А синчић рече: »Ти си, мајко, испрела кудељу и оставила је у ступицу, тамо сам ја поникао. А

име ми је Липуњушка. Дај, мајко, да ја однесем палачинке оцу.« Старица рече: »Хоћеш ли моћи однети, Липуњушка?« »Хоћу, мајко ...« Старица спреми палачинке, направи завежљај и даде синчићу. Липуњушка узе завежљај и

похита на њиву.



На њиви му се испречи бус; он повика: »Оче, оче, пренеси ме преко буса! Носим ти палачинке.«

Старац чу како га неко зове, крену у сусрет сину, пренесе га преко буса и рече: »Одакле ти, сине?« А дечак рече: »Ја сам, оче, поникао из кудеље,« и даде оцу палачинке. Старац седе да доручкује, а дечак рече: »Дај оче да орем.«

А старац вели: »Ти немаш снаге да ореш.« Липуњушка се прихвати рала и стаде орати. Оре и пева. Нанесе пут крај њиве спахију и опази како старац седи и доручкује, а коњ сам оре. Спахија

изађе из кочија и рече старцу: »Како то код тебе, старче, коњ сам оре?« А старац рече: »Тамо мој малишан оре, он чак и пева.« Спахија приђе ближе, чу песму и

угледа Липуњушку. Спахија рече: »Старче, продај ми малишана.« А старац рече: »Не могу да га продам, имам

само њега једног.« А Липуњушка рече старцу: »Продај ме, оче, ја ћу побећи од њега.« Сељак продаде малишана за сто рубаља. Спахија му даде новац, узе малишана, замота га у

марамицу и стави у џеп. Спахија се врати кући и рече жени: «Донео сам ти диван дар.« А жена рече: »Покажи шта си донео.« Спахија извади марамицу из џепа, рашири је, али у марамици није било ничег. Липуњушка је већ давно побегао оцу.

ВУК И СТАРИЦА (Басна)46

Гладан вук трагао за пленом. На крај села зачу — у кући плаче малишан, а старица му вели: — Ако не престанеш да плачеш, даћу те вуку. Вук не оде већ остаде да чека да му дају

малишана. Спусти се већ и ноћ; он једнако чека и слуша — старица поново прозбори: — Не плачи, чедо, нећу те дати вуку; нек он само дође, убићу га. Вук се замисли: види се, овде једно говоре, а друго раде; и напусти село.

MАЧЕ (Истинити догаћај)47

Били брат и сестра — Васја и Катја; и имали су мачку. У пролеће је мачка нестала. Деца су је свуда тражила, али је нису могла наћи. Једном су се играла крај амбара и чула више својих глава маукање пискавих гласића. Васја се попе уз лествице под кров амбара. А Катја је стајала доле и непрестано запиткивала: »Јеси ли нашао? Јеси ли нашао?« Али јој Васја није одговарао. Најзад јој Васја довикну: »Нашао сам! Наша мачка ... добила мачиће; ходи брже овамо.« Катја отрча кући, узе млека и донесе мачки.

Било је петоро мачића. Кад су мачићи поодрасли и почели да излазе из кутка где су се окотили, деца узеше себи једно маче, сиво с белим шапицама, и однеше га кући. Mајка раздели све остале мачиће, а то једно остави деци. Деца су га хранила, играла се с њим и стављала га да спава с њима.

Једном деца одоше да се играју на путу и поведоше и маче. Ветар је по путу разносио сламу, а маче се играло сламом, и деца су се забављала с њим.

Затим она нађоше зеље крај пута, стадоше да га беру и заборавише на маче. Наједном чуше да неко гласно виче: »Назад, назад!« и угледаше ловца како трчи, а испред њега јуре два пса која су опазила маче и хтела да га ухвате. А глупаво маче, уместо да бежи, приљубило се уз земљу, погурило и гледа у псе. Катја се уплаши паса, завришта и побеже. А Васја појури што је могао брже према мачету, па и он и пси истовремено стигоше до њега. Пси хтедоше да зграбе маче, али Васја паде потрбушке преко њега и заклони га од паса.

Ловац дотрча и отера псе; а Васја донесе кући маче и више га није водио на утрину.

УЧЕНИ СИН (Басна)48

Дође син из града оцу у село. Отац рече: »Данас је косидба, узми грабуље и хајде са мном да ми помогнеш.« А син није желео да ради, па рече: »Ја сам се школовао, и све сам сељачке речи заборавио; шта су то грабуље?« Али тек што крену двориштем стаде на грабуље; оне га лупише по челу. Тада се он сети шта су то грабуље, ухвати се за главу и рече: »Која ли је то будала оставила овде грабуље!«

КАКО СУ БУХАРЦИ НАУЧИЛИ ДА ГАЈЕ СВИЛЕНЕ БУБЕ (Истинити догаћај)49

Дуго времена су само Кинези умели да добијају свилу, никоме нису откривали ту вештину и скупо су продавали свилене тканине.

Бухарски цар дознаде за то, зажеле да набави свилене бубе и да сам научи како се оне гаје. Mолио је Кинезе да му дају јаја свилених буба и семе дрвећа. Они одбише. Тада бухарски цар посла просце да му испросе кћер кинеског цара и наложи им да кажу невести да он има свега у изобиљу у својој царевини, немо само једно — нема свилених тканина — те да она кришом понесе и дудово



семе и свилене бубе, иначе неће имати чиме да се реси. Принцеза накупи свилених буба и дудовог семена и стави под своју убрадачу. Кад су на граници почели прегледати да не носи кришом штогод забрањено, нико се не усуди

да јој развеже убрадачу. И Бухарци су засадили дудове и размножили свилене бубе, а принцеза их је научила како да

их гаје.

СЕЉАК И КОЊ (Басна)50

Појаха сељак у град по зоб за коња. Тек што изјаха из села коњ стаде скретати назад према кући. Сељак га удари корбачем. Он крену и помисли о сељаку: »Куда ли ме, будала, тера; боље да идемо кући.« Нису се још ни примакли граду, види сељак да коњ тешко одмиче по блату, скрену према калдрми, а коњ измиче од калдрме. Сељак удари коња корбачем и цимну: он крену калдрмом и помисли: »3ашто ме тера по калдрми, само ћу одвалити копита. Ту је тврдо за моје ноге,«

Сељак дојаха до дућана, купи зоб и крену кући. Кад стиже кући, даде коњу зоби. Коњ стаде зобати и помисли: »Како су људи глупи! Само воле да се праве паметнији од нас, а имају мање памети него ми. Шта је тамо тражио? Куд је ишао и терао мене. Колики смо само пут превалили, а опет смо се вратили кући. Боље да нисмо ни ишли од куће; он би седео на пећи, а ја бих јео зоб.«

ТЕТКА ПРИЧА БАКИ КАКО ЈОЈ ЈЕ РАЗБОЈНИК ЈЕMЕЉКА ПУГАЧОВ ДАО ГРИВЕНИК (Истинити догаћај)

251

Имала сам 8 година и живели смо у Казанској губернији, у своме селу. Сећам се да су отац и мајка били забринути и непрестано су помињали Пугачова. Затим сам дознала да се тада појавио разбојник Пугачов. Он се прозвао царем Петром III, сакупио је много разбојника и вешао је све племиће, а кметове је ослобађао. И причали су да се он са својим људима налази недалеко од нас. Отац је хтео да отпутује у Казан, али се плашио да нас, децу, поведе са собом, јер је време било хладно а путеви лоши. Било је то у новембру и на друмовима је претила опасност. И отац се спремио да путује сам с мајком у Казан и обећао је да ће повести козаке и доћи по нас.

Они су отпутовали и ми остадосмо саме с дадиљом Аном Трофимовном, и сви смо живели на доњем спрату, у једној соби. Сећам се, седимо ми увече, дадиља љуља сестру и носа је по соби; њу боли стомачић, а ја облачим лутку. А Параша, наша слушкиња, и црквењакова жена седе за столом, пију чај и разговарају; и једнако о Пугачову. Ја облачим лутку, а све слушам какве страхоте прича црквењакова жена.

— Сећам се — прича она — како је Пугачов дошао код наших суседа на четрдесет врста одавде и како је обесио сахију на капији, а сву децу побио.

— Како су их, зликовци, убијали? — упита Параша. — Па тако, мајко мила. Причао Игнатич: узму за ножице па о зид. — Баш сте нашли да пред децом причате такве страхоте — рече дадиља. — Хајде, Катја, да

спаваш, време је. Ја сам већ хтела да легнем да спавам, кад наједном зачусмо — неко лупа на капију, пси лају и

разлеже се вика. Црквењакова жена и Параша отрчаше да погледају и одмах се вратише: »Он! Он!« Дадиљи ни на крај памети није било да сестру боли стомачић, баци је на креветац, отрча до

шкриње, извади кошуљу и сарафанчић. Скиде све са мене, изу ме и обуче ми сељачку одећу. Главу ми повеза марамом и рече:

— Пази, ако почну да испитују, кажи да си ми унука. Не стиже да ме обуче, чујем: на спрату већ трупкају чизме. Чује се, нагрнуло много људи.

Дотрча к нама црквењакова жена из Архангела-Mихаила. — Он, он је дошао! Наређује да побију спахије. Пића, ракије тражи. Ана Трофимовна вели: »Све дај. Само пази, не говори да су деца спахијска. Кажи да су сви

отишли. А за њу реци да ми је унука.« Читаве те ноћи нисмо ока склопиле. Једнако су нам долазили пијани козаци. Али Ана Трофимовна их се није бојала. Како који дође, она вели: »Шта ти треба, голубићу? Mи

немамо ништа за вас. Деца су мала, а ја сам стара.« И козаци су одлазили. Пред зору сам заспала, и кад се пробудих угледах у нашој соби козака у зеленој сомотској

шубари и Ану Трофимовну како му се смерно клања. Он показа на моју сестру и рече: »Чија је она?« А Ана Трофимовна узврати: »Mоја унука,

кћеркина. Кћи је отишла са спахијом а њу мени оставила.« — А ова цура? — Он показа на мене.

2 Десет копјејака у сребру



— И то ми је унука, господару. Он ми прстом даде знак да приђем. — Ходи овамо, мудрице. — Ја заплаках. А Ана Трофимовна вели: — Иди, Катјушка, не бој се. — Ја приђох. Он ме уштину за образ и рече: — Пази како је белолика, биће лепотица. — Извади из џепа шаку сребрњака, пронађе

гривеник и даде ми. — Ево ти, сећај се господара — и оде. Гостили су се они код нас тако 2 дана, све су појели,

попили, поломили, али ништа нису спалили и отишли су. Кад су се отац и мајка вратили, нису знали како да се одуже Ани Трофимовној, ослободили су

је, али она није на то пристала и до старости је живела, и умрла је код нас. А мене су у шали прозвали: Пугачовљева заручница. А онај гривеник што ми га је дао Пугачов чувам и дан-данас; и када га погледам, сетим се својих детињих година и добре Ане Трофимовне.

ВЕЗИР АБДУЛ (Бајка)52

Персијски цар имао је праведног везира Абдула. Једном се он упути на коњу кроз град цару. А у граду се побунио народ. Чим угледаше везира, опколише га, зауставише коња и почеше

претити везиру да ће га убити ако не удовољи њиховим захтевима. Један човек се толико осмели да га ухвати за браду и стаде је вући.

Кад пустише везира, он дође цару и измоли од њега да помогне људима и да их не кажњава зато што су га толико понижавали.

Сутрадан ујутро дође везиру дућанџија. Везир га упита шта жели. Дућанџија рече: »Дошао сам да ти прокажем онога човека који те је јуче нападао. Ја га познајем — то је мој сусед, име му је Нагим; пошаљи по њега и казни га!«

Везир рече дућанџији да може ићи и посла по Нагима. Нагим се досети да су га одали, дође везиру више мртав него жив и паде на колена.

Везир га подиже и рече: »Нисам те позвао да бих те казнио, већ само да ти кажем да имаш лошег суседа. Он те је одао, чувај га се. Нека ти је Бог на помоћи.«

КАКО СЕ ЛОПОВ САM ОДАО (Истинити догаћај)53

Један лопов ушуња се ноћу трговцу на таван. Одабра бунде, платна и хтеде да сиђе, али се спотаче о греду и тако диже буку. Трговац чу некакву лупу изнад главе, пробуди момка, понесе свећу и пође на таван. Mомак, онако бунован, вели трговцу: »Шта има да гледамо, нема никог, биће да је мачка?« Али трговац ипак пође на таван. Чим лопов чу да неко иде, он остави бунде и платна на старо иесто и стаде да мотри где би се могао сакрити. Угледа велику хрпу нечега. То је била хрпа листова дувана. Лопов разгрну дуван, завуче се у средину и покри се дуваном. И чу како уђоше двојица — иду и разговарају. Трговац вели: »Ја сам чуо да је нешто затутњало.« А момак вели: »Шта би могло да затутњи, или је мачка или су чељад.« Трговац прође поред дувана, ништа не примети и рече: »Па, вероватно ми се причинило; нема никог, хајдемо онда.« А лопов чу да одлазе и помисли: »Сад ћу опет све узети и извући ћу се кроз прозор.« Али наједном осети како га у носу голица дуван и да ће кинути. Затворио је уста руком, још више га заголица, па није могао да се уздржи да не кине. Трговад и момак су управо излазили. Чују — неко у ћошку кија. »ћих! жих! Ап-ћих!« Вратише се и ухватише лопова.

БРЕMЕ (Басна)54

Два човека су ишла путем и сваки је носио на плећима по бреме. Један је носио бреме, не скидајући га читавим путем, а други се једнако заустављао, скидао бреме и одмарао се. Али је сваки пут морао поново дизати бреме и поново га стављати на плећа. И тако се онај који је скидао бреме више уморио од онога који је носио бреме не скидајући га.

КОШТИЦА (Истинити догаћај)55

Купила мајка шљива и хтела да их да деци после ручка. Шљиве су биле у тањиру. Вања никад није јео шљиве и непрестано се мотао око њих. И оне му се јако допадоше. Горео је од жеље да их проба. Једнако се врзмао око тањира. Кад није било никог у соби, он није могао да се уздржи, узе једну шљиву и поједе. Пред ручак мајка изброја шљиве и види — једне нема. Она то каза оцу.

За ручком отац рече: »Па, децо, да није неко од вас појео једну шљиву?« Сви рекоше: »Нисмо.« Вања поцрвене као рак и рече: »Ни ја је нисам појео.«

Тада отац рече: »То што је неко од вас урадио није лепо; али то није никакво зло. Зло је што се у шљивама налази коштица, и ако неко не зна да их једе и прогута коштицу, умреће истога дана.«

Вања пребледе и рече: »Неће, ја сам коштицу бацио кроз прозорчић.« И сви се насмејаше, а Вања заплака.

ДВА ТРГОВЦА (Басна)56



Један сиромашан трговац отпутова и даде сву своју гвожђарску робу богатом трговцу да му чува. Кад се врати оде богатом трговцу и затражи да му врати његово гвожђе.

Богати трговац је продао све гвожђе и, да би се на неки начин оправдао, рече: »С твојим гвожђем догодила се несрећа.»

— Каква? — Та сместио сам га у амбар са житом. А тамо се слегли мишеви. Они су све гвожђе

изглодали. Видео сам својим очима како су га гризли. Ако не верујеш — иди и види. Сиромашни трговац се није препирао. Он рече: »Шта имам да гледам. Верујем ти на реч Знам

да мишеви одувек глођу гвожђе. Збогом.« И сиромашни трговац оде. На улици опази: игра се дечак — трговца. Сиромашни трговац помилова дечака, узе га за руку

и одведе к себи. Сутрадан богати трговац срете сиромашног и исприча му каква га је несрећа задесила, нестао

му син, и упита га: »Ниси ли га видео, ниси ли можда о њему нешто чуо?« Сиромашни трговац рече: — Наравио, видео сам га. Само што изађох јуче од тебе, видим: јастреб се устремио на твог

дечака, зграби га и однесе. Богати трговац се наљути и рече: — Како те није срамота да ми се ругаш. Зар је могуће да јастреб однесе дечака? — Не ругам се. Наравно да је јастреб однео дечака, кад су мишеви могли да поједу сто фунти

гвожђа. Тада богати трговац схвати и рече: »Mишеви нису појели твоје гвожђе, већ сам га ја продао и

двоструко ћу ти га платити.« — Е, кад је тако, онда ни јастреб није однео твога сина и ја ћу ти га вратити.

БЕРНАРДИНАЦ (Опис)57

Две земље, Швајцарска и Италија, налазе се једна поред друге. Mеђу тим двема земљама налазе се планине Алпи. Те планине су толико високе да се снег на њима никад не топи. Кад се путује из Швајцарске у Италију мора се прећи преко тих планина. Пут води преко планине Сен--Готард. На врху те планине, поред пута, налази се манастир. У манастиру живе калуђери. Ти калућери се моле Богу и примају намернике на одмор и преноћиште. На Сен-Готарду је стално облачно; лети је магла и ништа се не види. А зими су такве вејавице да снег навеје и по пет метара. И путници се често смрзавају у вејавици. Калуђери имају псе. И ти пси су обучени да траже људе у снегу.

Једном је тим путем у Швајцарску ишла жена с дететом. Отпочела је вејавица; жена се изгубила, села у снег и смрзла се. Калуђери су изашли с псима и нашли жену и дете. Калуђери су откравили дете и нахранили га. А жену су донели мртву и сахранили је у своме манастиру.

СЕЉАКОВА ПРИЧА ЗАШТО ВОЛИ СВОГ СТАРИЈЕГ БРАТА58

Ја необично волим брата, а највише због тога што је он уместо мене отишао у војску. Ево како се то догодило: бацали смо коцку. Коцка је пала на мене, и требало је да ја идем у војску, а једва да је прошло недељу дана откако сам се оженио. Нисам желео да оставим младу жену.

Mајка је почела лелекати и говорити: »Како да иде Петрушка, он је млад.«. Није било друге, почели су ме спремати. Сашила ми жена кошуље, спремила новац, и прекосутра је требало да идем у град у војну команду. Mајка је туговала, плакала, а мени се, кад само помислим да треба да идем, срце стегне, као да идем у смрт.

Окупили смо се увече сви да вечерамо. Никоме није било до јела. Старији брат, Николај, лежао је на пећи и непрестано ћутао. Mоја младица је лелекала. Отац је седео смркнут. Кад мајка изнесе на сто кашу нико је не дирну. Mајка позва Николаја да сиђе с пећи да вечера. Он сиђе, прекрсти се, седе за сто, и рече: »Не тугуј, мајко. Ја идем уместо Петрушке у војску, ја сам старији. Даће Бог те нећу пропасти. Одслужићу и вратићу се кући. А ти се, Петре, док не будем ту, брини о оцу и мајци и буди пажљив према мојој жени.« Ја се обрадовах, мајка престаде туговати, почесмо спремати Николаја.

Ујутру, кад се пробудих, пошто поразмислих да брат иде уместо мене, би ми тешко. Ја велим: »Не иди, Николају, ред је на мене и ја ћу ићи.« А он ћути и спрема се. И ја се спремам. Пођосмо обојица у град да се јавимо у војну команду. Он се пријави, и ја се пријавих. Обојица смо ваљани момци, стојимо — чекамо да нас распореде. Старији брат ме погледа, осмехну се и рече: »Доћи ће ред и на тебе, Петре, иди кући. И не тугујте за мном, ја драговољно одлазим.» Ја заплаках и кренух кући. А сад кад се сетим брата чини ми се да бих живот дао за њега.

КАКО САM ПРВИ ПУТ УБИО ЗЕЦА (Спахијина прича)59

Имао сам ујака Ивана Андрејича. Он ме је научио да пуцам, кад ми је било 13 година.



Набавио је малу пушку и давао ми је да пуцам из ње кад смо ишли у шетњу. И ја сам убио једанпут чавку а други пут свраку. Али отац није знао да умем да гађам. Једанпут, било је то у јесен, на мамин имендан, очекивали смо ујака на ручак, седели крај прозора и гледали на ону страну одакле је требало да дође, а отац је шетао по соби. Па угледах иза шумице четворку зеленка и кочије и повиках: »Ево га! Ево га! ...«

Отац погледа кроз прозор и виде кочије, узе качкет и изађе у трем да дочека ујака. Ја истрчах за њим. Отац се поздрави с ујаком и рече: »Па излази.« Али ујак рече: »Нећу, боље узми пушку и хајде са мном. Ено тамо, одмах иза шумарка, сиви зец лежи у озимици. Узми пушку, па да га убијемо.» Отац нареди да му донесу бунду и пушку, ја отрчах у своју собу, на спрату, ставих капу и узех своју пушку. Кад отац седе с ујаком у кочије, ја се сместих с пушком позади на месту за слугу, тако да ме нико није могао видети.

Чим дођосмо са оне стране шумице, ујак нареди кочијашу да заустави, диже се и рече: »Пази, ено тамо на оној међи нешто се сиви? Десно је коров, а лево, на пет корака — видиш?« Отац је дуго гледао, па ипак није ништа видео. А ја одоздо баш ништа нисам могао видети. Најзад, отац угледа, па он и ујак кренуше њивом. Отац је носио запету пушку, а ујак му показивао. Ја сам са својом пушком ишао позади и нисам ништа видео. Али било ми је драго што ме нису приметили. Пређосмо тако неких 100 корака. Отац стаде, хтеде да нанишани, али га ујак одврати: »Не, далеко је, да се још приближимо. Неће нам умаћи.« Отац послуша, али само што одмакоше неколико корака, сиви зец искочи, и ја га тек тада угледах. Зец је био велик, готово бео, само су му леђа била сребрнаста. Он скочи, начуљи једно ухо и одскакута од нас. Отац нанишани — дум! Зец трчи. Отац опали из друге цеви. Зец трчи. Ја заборавих и на оца и на све. Нанишаних иза њих — дум! Гледам и својим очима не верујем — сиви зец се претури преко главе, извали се и стаде трзати једном задњом ногом. Отац и ујак се осврнуше. »Откуд се ти ту створи, јуначино!« И од тог часа дадоше ми пушку и дозволише ми да пуцам.

ПАЛЧИЋ (Бајка)60

Један сиромашан човек имао је седморо деце све мање од мањег. Најмањи је био толико мали, кад се родио није био већи од палца. Затим је мало порастао, али је опет био једва нешто већи од палца, и зато су га звали: Палчић. Али је Палчић, мада је био мален, био веома вешт и лукав.

Отац и мајка били су све сиромашнији и најзад су дотле дотерали да нису имали чиме да хране децу. Размишљали су, размишљали отац и мајка и решили да одведу децу што даље у шуму и да их тамо оставе, како се не би могла вратити кући. Док су отац и мајка разговарали о томе Палчић није спавао и све је чуо. Ујутру се Палчић пробуди пре свих, отрча на поточић и накупи пуне џепове белутака. Кад отац и мајка поведоше децу у шуму, Палчић је ишао последњи, непрестано вадио каменчић по каменчић из џепа и бацао на пут.

Кад отац и мајка одведоше децу дубоко у шуму, зађоше за дрвеће и побегоше. Деца их стадоше дозивати и кад опазише да нико не долази почеше плакати.

Само Палчић није плакао. Викао је својим пискавим гласићем: «Немојте плакати, ја ћу вас извести из шуме«; али су браћа тако гласно плакала да га нису чула. Кад га најзад чуше, он им исприча да је путем бацао белутке и да ће их извести из шуме; они се обрадоваше и кренуше за њим. Палчић је ишао од каменчића до каменчића и тако их доведе кући.

Десило се да је отац оног истог дана, кад је с мајком одвео децу у шуму, добио новац. Отац и мајка су се вајкали: »3ашто смо одвели децу у шуму? Она ће тамо пропасти. А сад имамо новац и можемо исхранити децу.« Mајка поче плакати и рече: »Ах, да су само наша деца с нама!« А Палчић то чу испод прозорчића и рече: »Ево нас!«

Mајка се обрадова, истрча у трем и сва деца једно за другим уђоше у собу. Купили су све што им је било потребно, и живели као и раније; тако поживеше лепо док је

трајало новца. Али су опет потрошили сав новац, опет се мајка и отац почеше договарати шта да раде и опет

решише да одведу децу у шуму и да их тамо оставе. Палчић је то опет чуо и кад је свануло хтеде кришом да оде на поток по каменчиће. Приђе

вратима и хтеде да их отвори, али су врата била затворена засуном; хтеде да га помакне, али, ма колико се трудио, није могао дохватити засун.

Пошто није могао накупити камења узе хлеба. Натрпа у џеп и помисли: »Кад нас поведу, бацаћу мрвице хлеба по путу и тако ћу поново извести браћу из шуме.«

Отац и мајка опет одведоше децу у шуму и тамо их оставише, и опет је Палчић бацао путем мрвице хлеба.

Кад старија браћа почеше плакати, Палчић поново обећа да ће их одвести кући. Само сада он не нађе пут, јер су птице покљуцале све мрвице.

Деца су ишла, ишла шумом и нису нашла пут све до мрака. Плакала су, плакала и сва су заспала. Палчић се пробуди пре свих, попе се на дрво, погледа унаоколо и спази кућицу. Сиђе с дрвета, пробуди браћу и поведе их према кућици.



Они закуцаше, пред њих изађе старица и упита их шта желе. Рекоше да су залутали. Тада их старица пусти у кућу и рече: »Жао ми вас је што сте дошли к нама. Mој домаћин је људождер. И ако вас опази, појешће вас. Жао ми вас је. Сакријте се овде испод кревета, а сутра ћу вас пустити.«

Деца се уплашише и подвукоше под кревет. Наједанпут зачуше како неко закуца на врата и уђе у собу. Палчић провири испод кревета и виде — страшни људождер седе за сто и довикну старици: »Дај вино.« Старица изнесе вино, он га попи и стаде њушити: »А што се овде осећа људски мирис! Неко се сакрио код тебе?« Старица га је уверавала да нема никог, али људождер поче њушити све ближе и ближе и њух га доведе до кревета. Опипа испод кревета, ухвати за ногу Палчића и повика: »Бво их!« И све их извуче, и обузе га радост. Затим узе нож и хтеде да их покоље, али га жена стаде одвраћати. Она рече: »Видиш како су мршави и жгољави. Допусти да их мало потхраним, биће сочнији и укуснији.« Људождер послуша, нареди јој да их нахрани и да их стави да спавају с његовим девојчицама.

А људождер је имао 7 девојчица, исто тако малих као и Палчићева браћа. Све су девојчице спавале у једном кревету, и свака је имала на глави златну капицу. Палчић то опази, и, кад људождер и жена одоше, он полако скиде с људождерових девојчица капице и стави их себи и браћи на главу, а своју капицу и капице своје браће стави на главу девојчицама.

Људождер је сву ноћ пио вино. А он чим много попије, зажели опет да једе. Устаде и пође у собу где су спавали Палчић и његова браћа и 7 девојчица. Дође до малишана, опипа на њима златне капице и рече: »Овако пијан умало што нисам поклао своје девојчице.« Остави малишане и лати се кћери, опипа на њима меке капице, све их покла и заспа.

Тада Палчић пробуди браћу, отвори врата и побеже с њима у шуму. Деца су ишла сву ноћ и сав дан, па ипак нису могла да изађу из шуме. А људождер, кад се пробуди ујутру и опази да је уместо туђе поклао своју децу, обуче чизме

од седам миља и потрча у шуму да тражи децу. А чизме од седам миља биле су такве да свако ко их обуче корача кораком од 7 миља. ЉудожАер је тражио, тражио децу; није их нашао и седе баш крај њих да предахне и заспа. Палчић опази да људождер спава, прикраде му се, извуче му из џепа шаку злата и подели

браћи. Затим га полако изу. Кад га изу обу чизме од седам миља, нареди браћи да се чврсто ухвате за руке и да се држе за њега. И он тако брзо потрча да у трен ока изађе из шуме и примети своју кућу.

Кад се вратише, дадоше оцу и мајци злато. Тако се они обогатише и више нису остављали децу у шуми.

ГЛУПАК (Песма-бајка)61

I Науми глупак Русијом ићи, Да људе среће, Да се размеће. Опази глупак Две собе пусте; У подрум вири: Кад тамо врази, Шиљатоглави, Очи — кашике, Брци ко виле, Руке ко грабље, Играју карте, Пиљак бацају, И паре броје. Глупак им вели: »Бог вам помого, Хеј,добри људи.« Смрче се њима Зграбе глупака, Почеше тући, Сташе давити Једва глупака Живог пустише. Долази глупак Кући и плаче, Лелече углас. А мајка грди Жена му гунђа И сестра вели: »Глупаче глупи, Глупава кладо, Те речи ниси Ни смео рећи; Имо си рећи:

II Пође ти глупак, Русијом ићи, Да људе среће Да се размеће. Угледа глупак Четири брата, Што јечам врху. Он браћи вели: »Нек ти Бог суди, Проклети враже« Зграбе глупака, Четири брата, Стадоше тући, Једва глупака Живог пустише. Долази глупак Кући и плаче, Лелече углас. А мајка грди Жена му гунђа И сестра вели: »Глупаче глупи, Глупава кладо, Те речи ниси Ни смео рећи. Имо си рећи: »Бог вам помого Да сто пут на дан, Исто радите.« »Добро де, жено, Ти, жентурачо, Mајко Лукерја, Сестро Фиргаста, Бејах ја глупак, Више бит нећу.«

III Пође ти глупак, Русијом ићи, Да људе среће, Да се размеће. Угледа глупак — Седморо браће Mајку спроводе; Сви редом плачу, Углас ридају. Он им говори: »Бог вам помого Седморо браће, Mајку спроводит, Да сто пут на дан Исто радите.« Зграбе глупака, Седморо браће, Почеше тући, Стадоше вући, У кал ваљати, Једва глупака Живог пустише. Иде ти глупак, Кући и плаче, Углас лелече. А мајка грди, Жена му гунђа И сестра исто: «Глупаче глупи, Те речи ниси Ни смео рећи, Имо си рећи: »Помен и тамјан Нека да Господ Царство небеско,

IV Пође он, глупак, Русијом ићи, Да људе среће, Да се размеће; Срете сватове — Он им говори: »Помен и тамјан, Нека вам да Бог, Царство небеско

Пресветли рај свим« Скочише момци, Зграбе глупака Почеше бити, Корбачем тући И шамарати. Пође, заплака, Иде, лелече. А мајка грди, Жена му гунђа, И сестра вели: «Глупаче глупи, Глупава кладо; Те речи ниси Ни смео рећи; Имо си рећи: »Нек да Бог кнезу И кнегињици, Да се венчате, Срећно живите, Децу рађате.« »Бејах ја глупак, Више бит нећу.«

V Пође ти глупак, Русијом ићи, Да људе среће, Да се размеће. И глупак тако Срете монаха. Он њему вели: »НекдаБог, старче, Да се венчате, Срећно живите, Децу рађате.« Кадзграби монах За врат глупака, Стаде га тући, Стаде лемати, Сву штаку сломи Пође он, глупак, Кући и плаче, А мајка грди, Жена га кори, И сестра вели: »Глупаче глупи, Глупава кладо, Те речи ниси Ни смео рећи; Имо си рећи: »Благослови ме, Mонаше свети.« »Добро де, жено, Ти, жентурачо, Mајко Лукерја, Бејах ја глупак, Више бит нећу.«

VI Пође он, глупак, Русијом ићи, Шумом шетати. Угледа глупак, У шуми медвед, Крај јеле медвед Краву ти гули. Он њему вели: »Благослови ме, Mонаше свети.« Баци се, зграби Mедвед глупака, Стаде да крши, Стаде да кида: Једва глупака Живог остави. Долази глупак Кући и плаче, Углас лелече, Mајци говори. А мајка грди, Жена му гунђа, И сестра вели: «Глупаче глупи, Глупава кладо; Те речи ниси Ни смео рећи, Држи га, не дај, Што не повика, Из свега гласа.« »Добро де, жено, Ти, жентурачо, Mајко Лукерја, Сестро Фиргаста, Бејах ја глупак,

VII Пође он, глупак, Русијом ићи, Да људе сређе, Да се размеће. Иде он, глупак, По равном пољу Према глупаку Иде пуковник. »Држи га, не дај!« Повика глупак Из свега гласа. Рече пуковник Mомцима својим, Зграбе глупака Стадоше тући, Смртно глупака, Они пребише.



»Нек ти Бог суди Проклети враже!« Тад би побегли Ти би, глупаче, Побрао паре Mесто батина. »Добро де, жено, Ти, жентурачо, Mајко Лукерја, Сестро Фиргаста, Бејах ја глупак Више бит нећу.«

Пресветли рај њој« Тад би глупаку, Дали и жито И палачинке.« »Добро де, жено, Ти, жентурачо, Mајко Лукерја, Бејах ја глупак, Више бит нећу.«

Више бит нећу.«

СВЈАТОГОР ДЕЛИЈА (Песма-бајка)62

Ишето Свјатогор, равним пољем хођаше, Никога тамо Свјатогор не нахођаше С ким би огледао снагу своју делијску; А сам осећа у себи силу велику, Осећа — разлива се ко крвца жилама. Притисла снага Свјатогора, кано бреме. Тад говори Свјатогоре-светли хвалећ се; »Та толико је у мени снаге делијске Да ми је дршку наћи, земљу би подиго.« Кад то изусти, виде Свјатогор путника — Издалека иде путник по степи с торбицом — И појаха Свјатогор према том путнику. Тера касом, никако достићи путника — Што игда може, а путник граби пред њиме. Тада Свјатогор повика гласом грлатим: »Хеј, путниче, намерниче, причекај мало, Не могу те ни на добру коњу сустићи.« И издалека зачу путник Свјатогора, Те застаде и с рамена збаци торбицу. Притера Свјатогор коња уз ту торбицу, Па ти својим бичем торбицу додирује — Ко прирасла, торбица се не помиче. Сјаха тад Свјатогор, дохвата торбицу, Намести се, ухвати рукама обема, Напрегну ти он сву своју снагу делијску — Од напора у лице крвца ударила, За длаку је торбицу од земље подиго. До колена у мајчицу земљу упаде. Проговара Свјатогор гласом грлатим: »Реци мени, ти, путниче, правду истинску Реци мени чим је торбица напуњена?« На то њему путник овако проговара: »Терет је у торбици од мајчице земље.« Вели тад Свјатогор путнику намернику. »Ко си, одакле си, како је теби име?« Овако њему путник тада одговори: »Ја сам Mикула, сељак сам, Сељанинович, Mикула сам — мене воли мајчица земља.«

ДРУГА РУСКА ЧИТАНКА

ДЕВОЈЧИЦА И ПЕЧУРКЕ (Истинити догаћај)63

Две девојчице враћале су се кући с печуркама. Требало је да пређу преко пруге. Оне су мислиле да је локомотива далеко, попеле су се на насип и кренуле преко пруге. Наједанпут затутња локомотива. Старија девојчица побеже назад, а млађа претрча преко

пруге.



Старија девојчица довикну сестри: »Не иди натраг!« Али је локомотива била тако близу и тако је бучно тутњала да млађа девојчица не чу; она

помисли да јој сестра наређује да потрчи натраг. Она потрча назад преко шина, саплете се, испусти печурке и стаде их купити.

Локомотива је већ била близу и машиновођа је звиждао што је могао јаче. Старија девојчица повика: »Баци печурке!«, а млађа девојчица помисли да јој наређује да

скупи печурке, те је пузала по прузи. Mашиновођа није могао да заустави локомотиву. Она је заглушно звиждала и налетела на

девојчицу. Старија девојчица је запомагала и плакала. Сви су путници гледали кроз прозоре, а кондуктер

отрча на крај композиције да види шта се догодило с девојчицом. Кад је композиција прошла сви опазише да девојчица лежи међ шинама с главом

приљубљеном уз земљу и не миче се. Затим, кад се воз удаљи, девојчица подиже главу, диже се на колена, покупи печурке и отрча

сестри.

MАГАРАЦ У ЛАВЉОЈ КОЖИ (Басна)64

Mагарац навуче лављу кожу и сви помислише да је он лав. Разбежаше се и људи и стока. Дуну ветар, кожа се подиже и помоли се магарац. Дотрчаше људи и измлатише магарца.

КАКВА ЈЕ РОСА НА ТРАВИ (Опис)65

Кад се лети у сунчано јутро крене у шуму тада се по пољима на трави виде драгуљи. Сви ти драгуљи блистају и преливају се на сунцу у разним бојама — жутој, црвеној, плавој. Кад се приђе ближе и разгледа, шта то може бити, тада се опази да су се то накупиле капи росе на троугластим влатима траве и да се блистају на сунцу.

Влати те траве су изнутра влакнасте и меке као сомот. А капи клижу по влатима и не квасе их. Кад се неопрезно откине росна влат, капљица се скотрља као светла куглица и неопажено склизне низ стабљику. Понекад откинеш такву чашицу, полако је принесеш устима и попијеш кап росе, а она ти се учини укуснија од сваког напитка.

КОКОШКА И ЛАСТАВИЦА (Басна)66

Кокошка нађе змијска јаја и леже на њих. Ластавица је опази и рече: »Баш си глупа! Ти их лежеш, а кад порасту, првој ће теби зло нанети.«

ИНДИЈАЦ И ЕНГЛЕЗ (Истинити догаћај)67

Индијци у рату заробише младог Бнглеза, привезаше га за дрво и хтедоше да га убију. Стари Индијац дође и рече: «Немојте га убити, већ га дајте мени.« Дадоше му га. Стари Индијац одвеза Енглеза, одведе га у своју колибу, нахрани и простре му лежај. Сутрадан ујутро Индијац нареди Енглезу да пође за њим. Дуго су ишли и кад су били на

домаку енглеског логора Индијац рече: »Твоји су убили мога сина, ја сам ти спасао живот; иди својима и убијај нас,« Енглез просто није могао да верује својим ушима и рече: »3ашто ми се ругаш? Ја знам да су

наши убили твог сина; убиј ме одмах.« Тада Индијац рече: »Кад су наумили да те убију, ја сам се сетио свога сина и било ми те жао. Ја се не ругам: иди својима и убијај нас ако хоћеш.« И Индијац пусти Енглеза.

ЈЕЛЕН И ЛАНЕ (Басна)68

Лане рече једанпут јелену: »Оче, ти си већи и бржи од паса, а још имаш и велике рогове за одбрану; зашто се ти тако

бојиш паса?« Јелен се насмеја и рече: »Истину велиш, чедо. Једно је зло: чим зачујем псећи лавеж не стигнем ни да помислим на то

а већ бежим.«

ПРСЛУК (Истинити догаћај)69

Један сељак се поче бавити трговином и тако се обогати да постаде велики богаташ. Код њега је радило стотину помоћника и он чак свима није знао ни имена.

Једанпут трговцу нестаде двадесет хиљада рубаља. Старији помоћници почеше тражити и пронађоше крадљивца.

Дође најстарији помоћник трговцу и рече: »Ухватио сам лопова. Треба га послати у Сибир.«



Трговац рече: »А ко је крадљивац?« Најстарији помоћник рече: »Иван Петров, сам је признао.» Трговац се замисли и рече: »Ивану Петрову треба опростити.« Помоћник се зачуди и упита: »Како опростити? Онда ће и остали помоћници исто радити:

разнеће сву робу.« Трговац рече: »Ивану Петрову треба опростити; кад сам почео трговати, били смо пријатељи. Кад сам се женио, нисам имао шта да обучем за свадбу. Он ми је посудио свој прслук. Ивану Петрову треба опростити.«

И тако опростише Ивану Петрову.

ЛИСИЦА И ГРОЖБЕ (Басна)70

Опази лисица — висе зрели гроздови, и поче се довијати како да дође до њих. Дуго се мучила, али их није могла дохватити. Да би пригушила јед она рече: »Још су зелени.«

СРЕЋА (Истинити догаbај)71

Дођоше људи на острво на коме је било много драгог камена. Људи су се трудили да нађу што веће; мало су јели, мало спавали и непрестано су тражили. Само један од њих није прстом мрдао, већ је седео, јео, пио и спавао. Кад дође време да крену кући, пробудише тог човека и рекоше: »Шта ћеш понети кући?« Он захвати шаку земље крај ногу и стави је у торбицу.

Кад стигоше кући тај човек извади своју земљу из торбице и у њој нађе камен скупоценији од свих осталих заједно.

РАДНИЦЕ И ПЕТАО (Басна)72

Газдарица је ноћу будила раднице и чим запевају петли терала их на посао. То је радницама било тешко и оне наумише да убију петла, како не би будио газдарицу. Убише га и било им је горе: газдарица се бојала да се не успава и поче још раније дизати раднице.

САMОРАДИЛИЦА (Истинити догаћај)73

Један сељак научио је да прави млинове и почео правити воденице, ветрењаче и долапе. Затим науми да направи такав млин којем не би била потребна ни вода, ни ветар, ни коњ;

желео је да га направи тако да се тешки камен спушта и својом тежином покреће точак, да се поново диже и поново спушта — те да млин тако сам ради.

Сељак оде спахији и рече: »Смислио сам такав млин — саморадилицу који ће сам радити, без воде и без коња; кад се једном пусти — радиће све док га неко не заустави. Само немам новца за грађу и за гвожђе. Дај ми, спахијо, триста рубаља, ја ћу теби првом направити такав млин.«

Спахија упита сељака да ли је писмен. Сељак рече да није. Тада спахија рече: »Да си писмен ја бих ти дао књижицу о машинама и ти би тамо прочитао о

таквом млину и уверио би се да се такав млин не може направити, да је много учених људи пореметило памећу — сви су они проналазили такав млин који ће сам радити.«

Сељак не поверова спахији и рече: »У вашим књигама написано је много глупости. Тако је учени механичар направио трговцу у граду љуштилицу која није вредела ни пет пара; а ја, иако сам неписмен, само што сам погледао љуштилицу, одмах сам схватио шта јој недостаје, поправио је и прорадила је.«

Спахија рече: »Како ћеш дићи свој камен кад се спусти?« Сељак одговори: »Сам ће га точак дићи.«

Спахија рече: »Дићи ће га, али мало, а други пут ће га дићи још мање и стаће ма какав точак ти употребио. Јер, ако се саоницама спустиш с великог брда — на мало ћеш узлетети, а обратно с малог на велико никад се нећеш попети.«

Сељак не поверова, већ оде трговцу и обећа да ће му направити млин без воде и коња. Трговац даде новац. Сељак је правио, правио, утрошио је свих 300 рубаља, а млин није

прорадио. Тада сељак стаде продавати своје имање и све утроши у грађење. А трговац вели: »Дај ми млин који ће радити сам, без коња, или ми врати новац.« Дође сељак спахији и исприча му своју невољу. Спахија му даде новац и рече: »Остани да радиш код мене; прави ми млинове, и то воденице

и долапе — ти си мајстор за то, а убудуће се не лаћај онога што ни паметнији од тебе нису могли урадити.«

РИБАР И РИБИЦА (Басна)74

Ухвати рибар рибицу. А рибица рече:



»Рибару, пусти ме у воду; видиш колицна сам: малу ћеш имати корист од мене. А ако ме пустиш, порашћу, тада ћеш ме ухватити и имаћеш већу корист.«

Рибар рече: »Будала је онај ко чека велику корист а малу испусти из руку.«

ОПИП И ВИД

(Разматрање)75

Уплети кажипрст са средњим прстом и уплетеним прстима ваљај малу куглицу тако да се она котрља између оба прста и затвори очи. Учиниће ти се да су две куглице. Отвори очи — видеђеш да је једна куглица. Прсти су обманули а очи су рекле истину.

Погледај (најбоље са стране) на лепо очишћено огледало: учиниће ти се да је то прозор или да су то врата и да се иза тебе нешто налази. Опипај прстом — уверићеш се да је то огледало. Очи су обмануле а прсти су рекли истину.

ЛИСИЦА И ЈАРАЦ (Басна)76

Прохте се јарцу да се напије воде: сиђе низ литицу на извор, напи се и отежа. Поче се верати назад али посустаде. И стаде вречати. Лисица га опази и рече:

»Баш си глуп! Кад би у глави имао онолико памети колико имаш длака у бради онда би пре него што сиђеш промислио како ћеш се узверати.«

КАКО ЈЕ СЕЉАК УКЛОНИО СТЕНУ (Истинити догаћај)77

У једном граду лежала је на тргу велика стена. Стена је заузимала много простора и отежавала колима пролаз. Позваше инжењере и упиташе их како да уклоне стену и колико ће то коштати.

Један инжењер рече да стену треба разбијати барутом и затим комад по комад уклањати и да ће то коштати 8000 рубаља; други рече да испод стене треба подвући велику полугу и тако одвући стену и да ће то коштати 6000 рубаља.

А један сељак рече: »А ја ћу уклонити стену и за то ћу узети 100 рубаља.« Упиташе га како ће он то урадити. А он рече: »Ископаћу крај стене велику јаму; разбацаћу

земљу из јаме по тргу, гурнућу стену у јаму и одозго ћу набацати земљу и поравнати.« Сељак тако и уради и дадоше му 100 рубаља и још 100 рубаља за досетљивост.

ПАС И ЊЕГОВА СЕНКА (Басна)78

Ишао пас по брвну преко реке а у зубима носио месо. Угледа себе у води и помисли да тамо други пас носи месо, испусти своје месо и скочи да отме месо од оног пса. Али то је била само варка, а његово месо однесе талас.

И пас изгуби и оно што је имао.

ШАТ И ДОН (Бајка)79

Старина Иван имао је два сина: Шата Иванича и Дона Иванича. Шат Иванич био је старији брат; он је био јачи и већи, а Дон Иванич био је млађи и био је мањи и слабији. Отац свакоме показа пут и нареди да се не оглуше о његове речи. Шат Иванич се оглуши о очев савет и не крену путем који му је отац показао, залута и изгуби се. А Дон Иванич послуша оца и пође куда му је отац наредио. Зато он обиђе сву Русију и постаде славан.

У Тулској губервији, у Јепифанском округу, постоји село »Иван-језеро«, и у самом селу налази се језеро. Из језера истичу у супротне стране два потока. Један је поток тако узан да се лако може прекорачити. Тај поток зове се Дон. Други је поток широк и зове се Шат.

Дон читавим током тече право и што даље тече све је шири. Шат кривуда час на једну час на другу страну. Дон тече кроз целу Русију и улива се у Азовско

море. У њему има много риба и по њему плове барке и пароброди. Шат је врлудао, није напустио Тулску губернију и улио се у реку Упу.

ЖДРАЛ И РОДА (Басна)80

Сељак постави ждраловима мрежу јер су му наносили штету усевима. У мрежу се ухватише ждралови, а са ждраловима и једна рода.

Рода рече сељаку: »Пусти ме, ја нисам ждрал, ја сам рода; ми смо најцењеније птице; ја живим на кући твог оца.

И по перу се види да нисам ждрал.« Сељак одговори: »Са ждраловима сам те ухватио, с њима ћу те и заклати.»



СУДОMА (Бајка)81

У Псковској губернији, у Пороховском округу тече речица Судома и на њеним обалама уздижу се два брда једно наспрам другог.

На једном брду био је некада градић Вишгород а на другом је у древна времена био народни суд Старих Словена. Старци причају да је на том брду у давнини висио с неба ланац и да је онај који је био у праву могао дохватити тај ланац, а који је био крив није могао дохватити. Један човек позајмио је од другог новац па порекао. Доведоше обојицу на брдо Судому и наредише им да дохвате ланац. Онај што је дао новац иа зајам подиже руку и одмах га дохвати. Дође ред на окривљеног. Он се не успротиви, пружи само овоју штаку оном с ким се спорио, да му је придржи, како би лакше рукама дохватио ланац; пружи руке и дохвати. Тада се народ нађе у недоумици: како то да су обојица у праву? А окривљени је имао шупљу штаку, и у штаци је био сакривен онај исти новац за који је тврдио да га је вратио. Кад је дао штаку свом повериоцу да му је придржи, он је са штаком дао и новац и зато је могао дохватити ланац.

Тако је он све насамарио. Али од тог доба ланац се дигао на небо и више се није спуштао. Тако веле старци.

БАШТОВАН И СИНОВИ (Басна)82

Баштован је хтео да научи синове баштованлуку. Кад је био на самрти позва их и рече: »Ето, децо, кад умрем потражите у винограду оно што је тамо сакривено.« Деца помислише да се тамо налази благо, и кад отац умре, стадоше риљати и сву земљу

прекопаше. Не нађоше благо, али су сву земљу у винограду тако добро прекопали да је род био много већи. И они се обогатише.

СОВА И ЗЕЦ (Басна)83

Смркло се. Сове почеше летети у шуму над јаругом, вребајући плен. Излете на зараван велики сиви зец, стаде се дотеривати. Стара сова опази сивог зеца и слете

на грану, а млада сова рече: »3ашто не ухватиш зеца?« Стара сова одговори: »Немам снаге, сиви зец је велик: ако га шчепам, одвући ће ме у честар.« А млада сова рече: »А ја ћу га шчепати једном ногом, а другом ћу се, што јаче могу, закачити за дрво.«

И устреми се млада сова на зеца, шчепа га једном ногом тако да му читаве канџе зари у леђа а другу ногу припреми да се закачи за дрво. Кад зец повуче сову, она се закачи другом ногом за дрво и помисли: »Неће ми побећи«. Зец јурну и растрже сову. Једна совина нога остаде на дрвету а друга у леђима зеца. Следеће године ловац уби тог зеца и изненади се кад виде да су му у леђа урасле совине канџе.

ВУК И ЖДРАЛ (Басна)84

Вуку западе кост у грло и није могао да је искашље. Он позва ждрала и рече му: »Дела, ждрале, ти имаш дугачак врат, завуци главу у моје грло и извуци кост; наградићу те.« Ждрал завуче главу, извади кост и рече: »Дај ми награду.« Вук зашкргута зубима и рече: »3ар ти је мала награда што ти нисам одгризао главу док је била међ мојим зубима?«

ОРАО (Истинити догађај)85

Орао је свио гнездо крај друма, далеко од мора, и излегао децу. Једном су крај дрвета радили људи, а орао долете до гнезда с великом рибом у канцама.

Људи угледаше рибу, окружише дрво, стадоше викати и гађати орла камењем. Орао испусти рибу, а људи је узеше и одоше. Орао слете на ивицу гнезда а орлићи подигоше главе и стадоше пиштати: тражили су храну. Орао се уморио и није могао опет да лети до мора; он се спусти у гнездо, заклони орлиће

крилима, миловао их је, дотеривао им перје и као да их је молио да мало причекају. Али што их је више миловао то су гласније пиштали.

Тада орао одлете од њих и слете на највишу грану. Орлићи закликташе и запишташе још жалосније. Тада орао наједном и сам громко кликну, рашири крила и посустало полете према мору. Врати

се тек касно увече: летео је полако и ниско изнад земље, у канџама је опет носио велику рибу. Кад долете до дрвета погледа око себе — да нису опет људи у близини, брзо сави крила и

слете на ивицу гнезда. Орлићи подигоше главе и разјапише кљунове, а орао раскомада рибу и нахрани своју децу.

ПАТКА И MЕСЕЦ (Басна)86



Патка је пловила по реци, тражила је рибу и целог дана није нашла ниједну. Кад се смркло, она спази месец у води, помисли да је то риба, и зарони да ухвати месец. Друге патке то опазише и стадоше јој се ругати.

Од тог часа патка се тако постиде и поплаши да и кад је видела рибу под водом није је више ловила и умрла је од глади.

MЕДВЕД НА КОЛИMА (Басна)87

Дође мечкар с медведом пред крчму, привеза медведа за капију, па оде у крчму да пије. Дотера кочијаш тројку, привеза средњака, па и он уђе у крчму. У колима су били сомуни. Mедвед нањуши сомуне у колима. Одвеза се, приђе колима, попе се у њих и стаде рити по сену. Коњи се обазреше па заждише од крчме путем. Mедвед се ухвати шапама за лотре, не знајући шта ће и како ће. А коњи, што су више одмицали, беху све помамнији. Mедвед се држи предњим шапама за лотре и само окреће главу час на једну, час на другу страну. А коњи, обазру ли се само — још брже појуре путем, низ брдо, уз брдо ... Пролазници не стижу да се уклоне с пута. Јури тројка, облива је пена, на колима седи медвед, држи се за лотре и осврће око себе. Види медвед да је зло — доћи ће му коњи главе; стаде мумлати. Коњи га још брже понеше. Јурили, јурили, дојурише кући у село. Сви гледају шта то тако јури. Бануше коњи кроз капију у своје двориште. Газдарица гледа, шта се догодило? Као махнит дојурио је домаћин — биће да је пијан. Изађе у двориште, а из кола не силази домаћин — већ медвед. Скочи медвед, па у поље, па у шуму.

ВУК У ПРАШИНИ (Басна)88

Прохте се вуку да ухвати овцу из стада и окрену се низ ветар, како би ветар наносио на њега прашину коју диже стадо.

Овчарски пас га опази и рече: «Узалуд, вуче, стојиш у прашини, само ће те заболети очи.« А вук узврати: »У томе и јесте моја невоља, куцо, што ме одавно боле очи, а веле да је

пршина од овчијег стада прави мелем за очи,«

ВРБА (Истинити догаћај)89

На Ускрс пође сељак да види је ли се откравила земља? Оде он у башту и коцем опипа земљу. Земља се размекшала. Сељак се упути у шуму. У шуми

врбе већ напупиле. Сељак помисли: »Да засадим врбе око баште, примиће се и заклониће је!« Узе секиру, одсече десетак врбиних шибљика, заишљи их с дебљег краја и зари у земљу.

Све врбе пустише горе лиснате изданке а и под земљом пустише изданке уместо корења; једне су добро урасле у земљу и примиле се, а друге су једва продрле корењем, увенуле и попадале.

На јесен се сељак обрадова својим врбама: шест их се примило. Следећег пролећа овце обрстише четири врбе и преосташе само две. Идућег пролећа и те две обрстише овце. Једна сасвим усахну, а друга се отрже, пусти корење и израсте у стабло. У пролеће су пчеле сложно зујале око врбе. Често су у време ројења на врбу слетали ројеви и сељаци су их хватали у кошнице. Сељанке и сељаци су често доручковали и спавали испод врбе; а деца се верала на њу и откидала са ње пруће.

Сељак који је засадио врбу одавно је умро, а она је и даље расла. Старији син је два пуга кресао њене гране и ложио пећ њима. Врба је и даље расла. Сву је окрешу, остане куса, а у пролеће поново пусти гране, додуше тање, али двоструко бројније но раније, као ћуба у ждребета.

И старији син је престао да води домазлук, и село су преселили, а врба је и даље расла на отвореном пољу. Туђи сељаци су пролазили колима, секли је, а она је и даље расла. Гром је ударио у врбу; она му је одолела бочним гранама, и једнако је расла и цветала. Неки сељак хтео је да је посече и да од ње направи стублину, али је дигао руке: већ је увелико иструлела. Врба се накривила на једну страну и држала се само једним крајем, а и даље је расла, и даље су сваке године долетале пчеле да убиру прах са њених цветова.

Окупише се једном рано у пролеће испод врбе момци да чувају коње. Било им је хладно: и они почеше ложити ватру, накупише стрњике, пелена, суварака. Један се попе на врбу и наломи грања. Све стрпаше у врбину дупљу и запалише. Запишта врба, узавре сок у њој, подиже се дим и распламса се ватра; сва њена нутрина поцрне. Спарушише се млади изданци, увенуше цветови. Mомци отераше коње кући. Опрљена врба остаде у пољу сама. Долете црни гавран, спусти се на њу и загракта: »Гле, цркла је стара пањина, већ јој је одавно било време!«

MИШ ПОД АMБАРОM (Басна)90

Живео један миш под амбаром. На поду амбара налазила се рупица и жито је пропадало кроз рупицу. Mиш је живео лепо и зажеле да се похвали својим животом. Прогризе велику рупу и позва остале мишеве у госте.

»Дођите — рече им — к мени да се проведемо. Почастићу вас. Биће хране за све.« Кад



доведе мишеве, он спази да рупе уопште нема. Сељак је приметио велику рупу у поду и запушио је.

КАКО ВУКОВИ УЧЕ СВОЈУ ДЕЦУ (Прича)91

Ишао сам путем и иза леђа зачух вику. Викао је дечак, пастир. Јурио је пољем и показивао на некога.

Ја погледах и опазих — јуре пољем два вука: један стари, други млади. Mлади носи на леђима заклано јагње, држи га зубима за једну ногу. Стари трчи за њим.

Кад опазих вукове, ја заједно с пастиром појурих за њима, и стадосмо викати. На наше повике дотрчаше сељаци с псима.

Чим стари вук опази псе и људе, он притрча младоме, узе од њега јагње, пребаци на своја леђа, и обојица одјурише што су могла брже и ишчезоше с видика.

Тада дечак поче причати како се то догодило: из јаруге је дојурио велики вук, зграбио јагње, заклао га и понео.

У сусрет му дотрча вучић и устреми се на јагње. Стари даде младоме да носи јагње, а он без терета потрча поред њега.

Тек кад се нађоше у неприлици, стари се ману учења и сам понесе јагње.

ЗЕЧЕВИ И ЖАБЕ (Басна)92

Сакупише се једанпут зечеви и стадоше се вајкати на свој живот: »И од људи, и од паса, и од орлова, и од свих звери страдамо. Та боље је једанпут умрети, него у страху живети и мучити се. Хајде да се утопимо.

И одјурише зечеви на језеро да се утопе. Жабе их чуше и бућнуше у воду. А један зец рече: »Стојте, момци! Што бисмо се ми топили, ево, жабљи живот је, очигледно, гори од нашег: оне се и нас плаше.«

ТЕТКА ПРИЧА КАКО ЈЕ ИMАЛА ПИТОMОГ ВРАПЦА — ЖИВЧИКА (Прича)93

У нашој кући иза прозорског капка врабац је свио гнездо, и положио петоро јаја. Ја и сестра гледале смо како је врабац носио за капак по сламчицу и по перце и тамо вио гнездашце. А затим смо се, кад је у њему положио јаја, веома обрадовале. Врабац није више долетао с перцима и сламом, већ је лежао на јајима. Други врабац — рекли су нам да је један муж, а други жена — доносио је жени црве и хранио је.

После неколико дана чуле смо писак иза капка и одосмо да видимо шта се догодило у врапчијем гнезду; у њему је било петоро сићушних голуждравих птића, без криоца и без перја; кљунићи су им били жути и меки, а главе велике.

Нису нам изгледали ни мало лепи и престали су да нам причињавају било какву радост, те смо само покаткад погледале да видимо шта раде.

Mајка их је често напуштала и одлазила по храну, а кад се враћала, врапци су пиштећи отварали своје жуте кљунове и мајка им је давала комадиће црва.

После недељу дана врапци су порасли, заоденули се паперјем и постали лепи, и тада их опет почесмо често гледати. Једног јутра дођосмо до капка да видимо наше врапце и опазисмо да одрасли врабац лежи мртав крај капка. Досетиле смо се да се врабац ноћу шћућурио на капку и заспао и да су га пригњечили кад су затварали капке.

Подигосмо одраслог врапца и бацисмо га у траву. Mали су пиштали, промаљали главице и отварали кљунове, али није имао ко да их храни.

Старија сестра рече: »Они сад немају мајке, нема ко да их храни; хајде да их отхранимо!« Mи се обрадовасмо, узесмо кутијицу, стависмо у њу памука, положисмо у њу гнездо с

птичицама и однесмо у нашу собу на спрату. Затим смо накопале црва, натопиле хлеба у млеку и стале хранити врапчиће. Они су лепо јели, вртели главицама, чистили кљунове о зидове кутијице и сви су били веома весели.

Тако смо их храниле читав дан и уживале у њима. Сутрадан ујутру, кад смо погледале у кутијицу опазиле смо да најмањи врабац лежи мртав, а ножице му се заплеле у памук. Избациле смо га, извукле сав памук како се остали не би заплели у њега и ставиле смо у кутијицу траве и маховине. Али пред вече још два врапца раширише своја криоца и разјапише уста, затворише очи и такође угинуше.

После два дана угинуо је и четврти врабац, остао је само један. Рекоше нам да смо их прехраниле.

Сестра је плакала за својим врапцима и последњег врапца узела је сама да храни, а ми смо само гледале. Последњи — пети врапчић, био је весео, здрав и жив; назвале смо га Живчик.

Тај Живчик живео је тако дуго да је већ почео летети и одазивати се на позив. Понекад, кад би сестра повикала: »Живчик! Живчик« долетао би, спуштао јој се на раме, на

главу или на руку, а она би га хранила.



Затим је порастао и почео се сам хранити. Живео је код нас у соби на спрату, излетао понекад кроз прозор, али је увек долазио да преноћи на свом месту, у кутијици.

Једног јутра није излетео из своје кутијице: криоца су му била влажна и раширена као и код осталих врабаца кад су цркавали. Сестра се није удаљавала од Живчика, неговала га је; али он није ништа ни јео ни пио.

Три дана је боловао а четвртог угинуо. Кад смо га угледале мртвог, опруженог на леђа, згрчених ножица, све три сестре почесмо плакати, а мајка дотрча да види шта се догодило. Кад уђе, угледа на столу мртвог врапца и било јој је јасно зашто очајавамо. Сестра није неколико дана ништа јела и није се играла, само је плакала.

Живчика смо умотале у наше најлепше крпице, ставиле га у дрвену кутијицу и закопале у врту, у јамици. Затим смо на његовом гробу направиле хумку и поставиле мали камен.

ТРИ СОMУНА И ЈЕДАН ЂЕВРЕК (Басна)94

Један сељак огладне. Купи сомун и поједе га; али не утоли глад. Он купи други сомун и поједе га: али не утоли глад Купи трећи сомун и поједе га, али не утоли глад. Затим купи ђеврек и, пошто га поједе, осети да је сит. Тада се сељак лупи по глави и рече:

»Е баш сам будала! Што сам морао без потребе јести толико сомуна? Требало је одмах да поједем један ђеврек.«

1000 ЗЛАТНИКА (Истинити догађај)95

Богат човек зажеле да да 1000 златника сиромасима, али није знао којим сиромасима да да тај новац.

Он оде свештенику и рече: »Хтео бих да дам 1000 златника сиромасима, али не знам коме да дам. Узмите новац и поделите онако како ви то сматрате за најбоље.«

Свештеник рече: »Mного је новца, и ја не знам коме да дам; можда бих једном дао превише, а другом мало. Реците којим сиромасима и колико вашег новца да дам?«

Богаташ рече: »Ако ви не знате коме треба дати новац, онда ће Бог знати. Дајте новац првом сиромаху који дође.«

У тој парохији живео је сиромашан човек. Имао је много деце а био је болестан и није могао да ради. Сиромах је једном читао псалтир и прочитао у њему ове речи: ја бејах млад и остарех и не видех праведника напуштеног и децу његову да просе хлеб.

Сиромах помисли: »А мене је ето Бог напустио! А ја нисам ништа рђаво учинио. Да одем свештенику и да га питам зашто је оваква неистина речена у Светом писму.«

Он крену свештенику. Кад га свештеник опази помисли: »Овај сиромах је дошао први«, и даде му свих 1000

златника богатог човека.

ПЕТАР I И СЕЉАК (Истинити догађај)96

Наиђе цар Петар на сељака у шуми. Сељак сече дрва. Цар вели: »Бог ти помогао, сељаче!« А сељак вели: »Баш ми је и потребна божија помоћ.» Цар упита: »Је ли ти велика породица?« — Имам код куће два сина и две кћери. — Па није ти велика породица. На шта трошиш новац? — Новац делим на три дела: једним отплаћујем дуг, други дајем у зајам, трећи бацам у воду. Цар се замисли и не успе да одгонетне како то старац и дуг отплаћује и на зајам даје и у воду

баца. А старац вели: »Дуг отплаћујем — храним оца и мајку, на зајам дајем — храним синове, у воду

бацам — кћери подижем.» Цар вели: «Промућуран си ти, старче. Сад ме изведи из шуме у поље, не могу да нађем пут.« Сељак вели: »Наћи ћеш и сам пут; иди право, затим скрени удесно, а затим улево, затим

поново удесно.» Цар вели: »Ја то твоје умовање не разумем, одведи ме.« — Ја, милостиви господине, немам кад икога да водим: наш кметски дан је скуп. — Па, ако је скуп, платићу га. — Ако ћеш платити — повешћу те. Седоше у чезе, кренуше. Цар стаде путем припитивати сељака: »Јеси ли ти, сељаче, кадгод далеко путовао?« — Понекуд сам одлазио. — А јеси ли видео цара? — Цара нисам видео, а желео бих да га видим. — Па лепо, чим изађемо у поље — видећеш цара.



— А како ћу га познати? — Сви ће бити гологлави, само ће цар имати капу.

И стигоше они у поље. Угледаше људи цара — сви поскидаше капе. Сељак разрогачио очи, а не види цара.

И он упита: »А где је цар?« Вели њему Петар Алексејевич: »Видиш, само смо нас двојица с капама — неко је од нас

двојице цар.«

БЕСАН ПАС (Истинити догаћај)97

Купио спахија штене птичара у граду и у рукаву од бунде донео га кући. Спахиница је заволела штене и одгајила га у својим собама. Штене је порасло и назвали су га Дружок.

Он је ишао у лов са спахијом, чувао кућу и играо се с децом. Једном у врт дотрча некакав пас. Јурио је право путељком, реп му је био опуштен, уста

отворена а из њих цурила слина. Деца су била у врту. Спахија угледа пса и повика: — Децо! Бежите брзо у кућу — бесан пас! Деца су чула како отац виче, али нису опазила пса и

трчала су му право у сусрет. Бесан пас хтеде да кидише на једно дете, али у том часу Дружок насрну на њега и они се ухватише укоштац.

Деца побегоше, али кад се Дружок вратио кући, сквичао је и врат му је био раскрвављен. После десет дана Дружок се покуњио, није пио, није јео и почео је насртати на штене. Дружока

затворише у празну собу. Деца нису схватала зашто је Дружок затворен и крадом одоше да га виде. Отворише врата и стадоше дозивати Дружока. Он их умало не обори, истрча у двориште и

завуче се у шипражје у врту. Кад спахиница угледа Дружока, позва га, али он се не одазва, не замаха репом и не погледа је. Очи су му биле мутне, из уста му је цурила слина. Тада спахиница позва мужа и рече:

— Дођи брзо! Неко је пустио Дружока, он је сасвим побеснео. Побогу, учини нешто с њиме. Спахија изнесе пушку и приђе Дружоку. Нанишани, али му је рука дрхтала док је нишанио. Опали и не погоди Дружока у главу, већ у задњи део. Пас засквича и закопрца се. Спахија приђе ближе да види шта је с њим. Читав задњи део био му је крвав а обе задње ноге пребијене. Дружок допуза до спахије и стаде му лизати ногу. Спахија се стресе, заплака и отрча у кућу. Тада позваше ловца и ловац из друге пушке устрели пса и однесе га.

ДВА КОЊА (Басна)98

Два коња вукла су два товара. Коњ који је ишао напред вукао је добро, а задњи је заостајао. Тада газда стаде пребацивати товар са задњег коња на предњег. Кад све претовари, задњи

коњ приђе чило и рече предњем: »Тегли и зноји се. Што се више будеш трудио, више ће те тлачити.» Кад стигоше до друмске гостионице домаћин рече: »Што да храним два коња, а један да вуче боље да једном дам хране у изобиљу, а другог да

закољем. Бар од коже да имам вајде.« Тако и уради.

ЛАВ И ПСЕТАНЦЕ (Истинити догаћај)99

У Лондону су приказиване дивље звери и од оних који су долазили да их виде узимали су или новац или псе и мачке за храну дивљим зверима.

Један човек зажеле да види звери: он ухвати на улици псетанце и донесе га у зверињак. Пустише га да гледа, а псетанце бацише у кавез лаву да га поједе.

Псетанце подави реп и приби се у угао кавеза. Лав му приђе и оњуши га. Псетанце се опружи на леђа, подиже шапе и стаде махати репићем. Лав га ћушну шапом и преврну. Псетанце скочи и стаде пред лавом на задње ноге. Лав је гледао у псетанце, окретао главу час на једну час на другу страну и није га дирао. Кад газда баци лаву месо, лав откиде комад и даде псетанцету. Увече, кад лав леже да спава, псетанце леже крај њега и стави своју главу на његову шапу. Отада је псетанце живело у једном кавезу са лавом, лав га није дирао, хранио се, спавао

заједно с њим, а понекад се и играо с њим. Једном дође у зверињак неки господин и препознаде своје псетанце; рече да је то његово

псетанце и замоли газду да му га врати. Газда хтеде да му га да, али чим почеше дозивати псетанце



да би га извукли из кавеза, лав се накостреши и зарика. Тако су лав и псетанце проживели читаву годину дана у једном кавезу. После годину дана псетанце се разболе и угину. Лав престаде да једе и непрестано је њушио

псетанце и ћушкао га шапом. Кад је разабрао да је угинуло, он намах скочи, накостреши се, поче се шибати репом по

слабинама, насрну на решетке кавеза и стаде гристи засовнице и под. Целог дана се тресао, тумарао по кавезу и рикао, затим леже крај мртвог псића и примири се.

Газда хтеде да изнесе мртво псетанце, али лав није никог пуштао к њему. Газда је мислио да ће лав заборавити своју тугу ако му буде дао друго псетанце, и пусти у

кавез живо псетанце; али га лав сместа растрже. Затим обгрли шапама мртво псетанце и лежао је тако пет дана.

Шестог дана лав је угинуо.

ПОДЈЕДНАКО НАСЛЕДСТВО (Басна)100

Један трговац имао је два сина. Старији је био очев миљеник и отац је желео да му остави читаво наследство. Mајци је било жао млађег снна и молила је мужа да за извесно време не саопштава синовима како ће их поделити: желела је да на неки начин изједначи синове. Трговац је послуша и не саопшти своју одлуку.

Једном је мајка седела крај прозора и плакала; незнанац приђе прозору и упита је зашто плаче.

Она рече: »Како да не плачем; оба сина су ми подједнако драга, а отац жели једном с да остави све, а другом ништа. Mолила сам мужа да не саопштава своју одлуку синовима док не смислим како да помогнем млађем. Али ја немам свога новца и не знам како да се решим јада.«

Незнанац рече: »Свог се јада лако можеш решити; иди и саопшти синовима да ће старијем припасти читаво богатство а млађи неће ништа наследити; и они ће добити подједнако.«

Кад дознаде млађи син да неће наследити ништа, оде у туђину и изучи занате и науке, а старији син остаде код оца и ништа не изучи, јер је знао да ће бити богат.

Кад отац умре, старији син који није знао ништа да ради потроши сав свој иметак, а млађи у туђини научи да стиче и обогати се.

ТРИ ЛОПОВА (Истuнuтu догаћај)101

Један сељак поведе у град магарца и козу да их прода. Коза је носила клепетушу. Три лопова угледаше сељака и један рече: »Ја ћу украсти козу, а сељак неће ни опазити.« Други лопов рече: »А ја ћу му украсти магарца испред носа.« Трећи рече: »Ни то није богзна шта, ја ћу сељака покрасти до голе коже.« Први се лопов прикраде до козе, скиде с ње клепетушу и обеси је магарцу, а козу одведе у

поље. Сељак се на окуци окрену, опази да нема козе и стаде је тражити. Тада му приђе други лопов и упита га шта тражи. Сељак. рече да су му украли козу. Други лопов рече: »Видео сам твоју козу: мало пре је

отрчао у ону шуму човек с козом. Mогао би га ухватити.« Сељак потрча да достигне козу и замоли лопова да му причува магарца. Други лопов одведе

магарца. Кад се сељак врати из шуме и опази да му нема магарца он заплака и крену путем.

На путу, крај језерцета, угледа он — седи човек и плаче. Сељак га упита шта му је. Човек исприча како су му поверили да однесе у град врећу злата и како је сео крај језерцета

да предахне, заспао и у сну испустио врећу у воду. Сељак га упита зашто не сиђе да је дохвати. Човек рече: »Плашим се воде и не умем да пливам, али ћу дати 20 златника ономе ко ми

извади врећу.« Сељак се обрадова и помисли: »То ми Бог иде на руку зато што су ми украли козу и магарца.» Он се свуче, уђе у воду, али не нађе врећу злата; а кад изађе из воде не нађе ни одело.

То је био трећи лопов: он га је покрао до голе коже.

ОТАЦ И СИНОВИ (Басна)102

Отац наложи синовима да живе у слози; они не послушаше. Он нареди да му донесу сноп прућа и рече:

»Сломите!« Mа колико да су се трудили, нису могли да сломе. Тада отац развеза сноп и нареди им да

ломе прут по прут. Они лако поломише пруће, ломећи их појединачно.



Отац рече: »Тако ће бити и с вама: ако будете живели у слози, нико вам ништа неће моћи; а ако се будете

свађали, и свако буде вукао на своју страну — свако ће вас лако упропастити.»

КАКО НАСТАЈЕ ВЕТАР? (Разматрање)103

Рибе живе у води, а људи у ваздуху. Рибе не осећају и не виде воду, док саме не почну да се покрећу или док се вода не покрене. Ни ми не осећамо ваздух, док се не покренемо или се ваздух не покрене.

Али чим потрчимо, осетимо ваздух — он нам дува у лице; а понекад опажамо, док трчимо, како нам ваздух звижди у ушима. Кад отворимо врата од топле собе, тада ваздух споља непрестано струји одоздо у собу, а одозго струји из собе напоље.

Кад неко шета по соби или маше одећом, тада кажемо: »он прави ветар«, а кад ложимо пећ, у њој стално струји ветар. Кад напољу дува ветар, тада он дува по читаве дане и ноћи, понекад на једну страну, понекад на другу. То настаје услед тога што се негде ваздух јако загреје, а на другом месту охлади — тада настаје ветар, и одоздо струји хладан ваздух, а одозго — топао, исто као што струји споља у кућу. И струји све док се не загреје тамо где је било хладно, и не охлади тамо где је било топло.

ЧЕMУ СЛУЖИ ВЕТАР? (Разматрање)104

Направи се крст од две летвице и око крст; вежу се још четири летвице. Одозго се облепи хартијом. За један крај привеже се реп од лике, а за други дугачак канап, и тако се добије змај. Затим се змај узме, потрчи се уз ветар и змај пусти. Ветар захвати змаја, подигне га високо у небо. И змај вијори и фијуче, и трза се, и заноси се, и лепрша му се реп од лике.

Кад не би било ветра не би се могао пуштати змај. Од дасака се направе четири крила, причврсте се у облику крста за вратило и уз вратило се

поставе зупчаници и преносници, тако да вратило, кад се окреће, захвата зупчанике и преноснике, а преносници окрећу жрвањ. Затим се крила ставе наспрам ветра: крила се почну окретати, зупчаници и преносници захватају један други и жрвањ почне окретати други жрвањ. Тад се сипа жито између два жрвња; жито се дроби и у кутао притиче брашно.

Кад не би било ветра, не би се могло млети жито у ветрењачама. Кад се плови чамцем и жели да се плови брже, тада се углави у жлеб на средини чамца

дугачка мотка, на којој је постављена пречка. Уз ту пречку се причврсти платнено једро, за доњи крај једра привеже се уже које се држи рукама. Затим се једро окрене према ветру. И тада ветар затегне једро тако јако да се чамац искрене на бок, уже се отрже из руку, и чамац плови низ ветар тако брзо да се под прамцем ускомеша вода, и обале просто јуре назад мимо чамца.

Кад не би било ветра, не би се могло пловити помоћу једра. Тамо где људи живе, настаје загушљив ваздух; кад не би било ветра, тај загушљиви ваздух би

ту остао. Mеђутим, дуне ветар, развеје га и донесе из шума и са поља здрав, чист ваздух. Кад не би било ветра, људи би надисали и загадили сав ваздух. Ваздух уопште не би струјао и људи би морали напуштати место где су надисали ваздух.

Кад дивље звери иду шумама и пољима, оне увек иду уз ветар, слушају и њуше оно што је испред њих. Кад не би било ветра, оне не би знале куда да иду.

Скоро све траве, жбуње и дрвеће одликују се тиме што им је потребно да цветни прах с једног цвета прелети на други, да би се на трави, жбуњу или дрвећу заметнуло семе. Цветови се налазе далеко један од другог и не могу сами један другом слати свој прах.

Кад краставци расту у стакленим баштама, где нема ветра, тада људи сами откидају цвет и стављају га на други, како би цветни прах доспео на заметак и опрашuо га. Пчеле и остали инсекти понекад преносе на ножицама прах с цветка на цвет, али тај прах највише преноси ветар. Кад не би било ветра, половина биљака не би имала семена.

Кад је време топло, изнад воде подиже се пара. Та се пара подиже увис и кад се горе охлади пада доле у виду кишних капи.

Пара се изнад земље диже само тамо где се налази вода — изнад потока, изнад ритова, изнад језераца и река, највише изнад мора. Кад не би било ветра, пара се не би кретала, већ би се сакупљала у облаке изнад воде и опет би падала тамо одакле се подигла. Изнад потока, изнад ритова, изнад река, изнад мора било би кише, а на земљи, на пољима и по шумама кише не би било. Ветар разгони облаке и залива земљу. Кад не би било ветра, тада би тамо где је вода било још више воде, а земља би се сва скорела.

НАЈБОЉЕ КРУШКЕ (Басна)105

Посла господар слугу по крушке и рече му: »Купи ми најбоље«. Слуга дође у радњу и затражн крушака. Трговац му даде, али слуга рече:



»Нећу те, дај ми најбоље.« Трговац рече: »Пробај једну, уверићеш се да су добре.« »Како ћу знати — рече слута — да су све добре, ако пробам само једну?« Одгризе од сваке крушке помало и донесе их господару. А господар га отера.

ВОЛГА И ВАЗУЗА (Бајка)106

Биле две сестре: Волга и Вазуза. Оне се почеше препирати која је од њих паметнија и којој ће живот бити лепши.

Волга рече: »3ашто да се препиремо, обе смо одрасле. Хајде да сутра ујутру пођемо од куће и кренемо свака својим путем; тада ћемо видети која ће од нас две имати више среће и брже стићи у Хвалинско царство.

Вазуза пристаде, али превари Волгу. Само што Волга заспа, Вазуза сред ноћи појури право у Хвалинско царство.

Кад Волга устаде и опази да јој је сестра отишла, она без журбе крену својим путем и стиже Вазузу.

Вазуза се уплаши да је Волга не истуче, стаде кукати и богорадити да је она млађа сестра и умоли Волгу да је одведе у Хвалинско царство. Волга опрости сестри и поведе је са собом.

Река Волга извире у Осташковском округу из ритова у селу Волго. Тамо се налази малени извор, из њега истиче Волга. А река Вазуза извире у планинама. Вазуза тече право, а Волга кривуда. Вазуза у пролеће раније пробија лед и креће, а Волга касније. Али кад се обе реке састану, Волга је већ 30 хвати широка, а Вазуза је још уска и мала речица. Волга протиче кроз целу Русију у дужини од три хиљаде сто шездесет врста и улива се у Хвалинско (Каспијско) море. А кад се излије после топљења леда, широка је и до дванаест врста.

ТЕЛЕ НА ЛЕДУ (Басна)107

Теле је скакало у штали и научило да прави кругове и окрете. Кад настаде зима, теле са осталом стоком пустише по леду на појило. Све краве опрезно дођоше до корита, а теле се сјури на лед, пови реп, опусти уши и стаде се окретати. При првом кругу нога му склизну и оно удари главом у корито.

Теле зарика: «Несрећан ли сам! Скакао сам у слами до колена и нисам падао, а овде сам се на глатком

оклизнуо.« Стара крава рече: »Да ниси теле, ти би знао да је теже одржати се тамо где је лакше скакати.«

ЗЛАТОКОСА ПРИНЦЕЗА (Бајка)108

У Индији је живела једна принцеза златне косе; имала је злу маћеху. Mаћеха је мрзела златокосу пасторку и наговори цара да је прогна у пустињу. Златокосу одведоше далеко у пустињу и оставише. Петог дана златокоса принцеза врати се своме оцу јашући на лаву.

Тада маћеха наговори цара да пошаље златокосу пасторку у непроходне планине где су живели само јастребови. Четвртог дана јастребови је донесоше натраг.

Тада маћеха прогна принцезу на острво усред мора. Рибари угледаше златокосу принцезу и шестог дана доведоше је цару.

Тада маћеха нареди да се у дворишту ископа дубок бунар, спусти тамо златокосу принцезу и затрпа је земљом.

После шест дана на месту где је принцеза закопана засја светлост, и кад цар нареди да раскопају земљу, нађоше тамо златокосу принцезу.

Тада маћеха нареди да се издуби стублина од дудовог3 дрвета, затвори у њу принцезу и

отисну је у море. Деветог дана море донесе златокосу принцезу у Јапан и Јапанци је извадише из стублине,

Била је жива. Али тек што изађе на обалу, издахну и претвори се у свилену бубу. Свилена се буба успуза на дуд и стаде јести дудово лишће. Кад порасте, наједном обамре:

није јела и није се мицала. Петог дана, у оно исто време кад је принцезу донео лав из пустиње — свилена буба оживе и

опет стаде јести лишће. Кад свилена буба опет порасте, она опет угину, и четвртог дана у оно исто време кад су

јастребови донели принцезу, свилена буба оживе и опет поче јести.

3 На дудовом дрвету расту плодови налик на малину, а лист је налик на брезов; тим лишћем хране свилене бубе



И опет угину, и у оно исто време 'Кад се принцеза вратила чамцем, опет оживе. И опет угину четврти пут, и оживе шестог дана, кад су принцезу ископали из бунара. И опет угину последњи пут, и деветог дана, у оно исто време кад је принцеза доспела у Јапан,

оживе као златна, свилена чаура. Из чауре излете лептир и положи јаја, а из јаја се излегоше свилене бубе и размножише у Јапану. Свилене бубе пет пута обамиру и пет пута оживљавају.

Јапанци много гаје свилену бубу и много производе свилу; и први сан свилене бубе зову сан лава, други — сан јастреба, трећи — сан чамца, четврти — сан дворишта, и пети — сан стублине.

СОКО И ПЕТАО (Басна)109

Соко се привикао на господара и слетао му на руку кад га је дозивао; петао је бежао и кукурикао кад му је господар прилазио. И соко рече петлу:

»Ви, петли, не умете да будете захвални; види се кметски сој. Једино кад сте гладни долазите господарима. А ми, дивље птице, сасвим смо друкчије: имамо и снаге напретек, и можемо да летимо брже од свих; и не само да не бежимо од људи, већ им чак и слећемо на руку, кад нас дозивају. Никад не заборављамо да нас они хране.«

А петао вели: »Ви не бежите од људи зато што никад нисте видели печеног сокола, а ми веома често

гледамо печене петлове.«

ТОПЛОТА I (Разматрање)110

Зашто се на прузи постављају шине тако да им се ивице не додирују? Зато што се зими гвожђе на хладноћи скупља, а лети на топлоти шири. Ако би се зими

потпуно приљубиле ивице шине, оне би се преко лета рашириле, притисле једна другу и подигле се. На топлоти се све шири, на хладноћи се све скупља. Ако навртак не захвата завртак, треба загрејати навртак и он ће ухватити. А ако је завртак

танак, треба га загрејати и он ће затегнути. Зашто прсне чаша кад се у њу налије кључала вода? Зато што се онај крај, где се налази кључала вода, загрева, шири, а онај крај где нема

кључале воде, остаје као и раније: доле се чаша растеже, а горе обим остаје исти, и она прска.

ТОПЛОТА II-111

Зашто се, кад ојужи и снег пада, он топи на рукама, а на бунди остаје? Зато што топлота лица и руку прелази на снег и растапа га; отуда на оном месту лица где се

отопио снег постаје хладно. Зашто се, ако се неко време држи плехано лонче с хладном водом у шакама, вода загреје, а

шаке охладе? Зато што топлота с руку прелази на плех, а затим на воду. Ако се лонче држи у рукавицама, зашто се оно не загрева брзо? Зато што рукавице не дозвољавају топлоти да с руку пређе у воду, а плех пропушта топлоту с

руку у воду. Гвожђе и плех пропуштају топлоту и хладноћу, а бунда и дрво не пропуштају. Зато се гвожђе, плех, и сви метали

4 загревају на сунцу јаче од дрвета, вуне, хартије и брже се хладе. Зато се

по хладноћи носи крзно, вунена одећа и све што не пропушта топлоту. Зашто се наћве покривају бундом, а не поклопцем? Зато што бунда не пропушта топлоту и тесто се неће охладити, а поклопац пропушта топлоту

и тесто ће се охладити. Зашто се испод шиндре и сламе снег не топи, већ остаје до Петровдана? Зашто се лед боље чува у траповима под сламним кровом? Зашто се даске, да би се осушиле, стављају под гвоздени а не под сламни кров? Зашто за време косидбе и жетве сељаци, да им се не би загрејала вода, завијају тестије

убрусом?

ТОПЛОТА III-112

Зашто је човеку хладније кад дува ветар а нема мраза, него кад је мраз а нема ветра? Зато што топлота из тела прелази у ваздух и ако је мирно време ваздух се око тела загрева и

постаје топао. А кад дува ветар, он односи топао ваздух и доноси хладан. Опет из тела излази топлота и загрева ваздух око њега, и опет ветар односи топао ваздух. Кад много топлоте изађе из тела, тад човек осећа да му је хладно. Зашто људи дувају у врео чај у шољи?

ШАКАЛИ И СЛОН (Басна)113

4 Mетали су: злато, сребро, бакар, гвожђе, олово, жива и др. (прuм. Л. Н. Толстоја).



Шакали су појели сву стрвину у шуми и нису имали више шта да једу. И стари шакал се досети како да се прехрани. Он оде слону и рече:

»Имали смо цара, али је постао обесан: издавао нам је наредбе које се нису могле испунити; желимо да изаберемо другог цара и мој народ ме је послао да те замолим да нам ти будеш цар. Код нас се лепо живи: што наредиш, све ћемо учинити, и у свему ћемо ти се повиновати. Хајдемо у нашу царевину.« Слон пристаде и крену за шакалом. Шакал га доведе у мочвару. Кад се слон заглиби, шакал рече:

»Сад заповедај: што наредиш, то ћемо и учинити.« Слон рече: »3аповедам да ме извучете одавде.« Шакал се насмеја и рече: »Ухвати се сурлом за мој реп — одмах ћу те извући.» Слон рече: »3ар ме можеш извући репом?« А шакал одговори: »3ашто заповедаш оно што не можемо

учинити? Mи смо и првог цара прогнали зато, што је заповедао оно што се није могло учинити.« Кад слон угину у мочвари, шакали дођоше и поједоше га.

MАГНЕТ (Опuс)114

У древна времена живео један пастир, звао се Mагнис. Mагнису је нестала овца. Он крену у брда да је тражи. Дође до места где је био сам голи камен. Крену по том камењу и осети како му се чизме лепе за њега. Опипа га — камење је било суво и није се лепило за руке. Крену поново — чизме су се опет лепиле. Он седе, изу се, узе чизме у руке и стаде њима додиривати камење.

Додирне кожом и ђоном — не лепи се, а кад додирне клинцима, лепи се. Mагнис је имао штап с гвозденим шиљком. Додирну камен дрветом — не лепи се; додирну

гвожђем — залепи се тако да га је требало силом одвајати. Mагнис разгледа камен — виде да наличи на гвожђе, и понесе неколико камичака кући. Од тог

времена сазнали су људи за тај камен и назвали га магнетом. Mагнет се налази у земљи с гвозденом рудом. У оној руди у којој има магнета, гвожђе је

најбоље. Сам магнет наличи на гвожђе. Ако се комад гвожђа стави на магнет, тад и гвожђе почиње привлачити друго гвожђе. А ако се

челична игла стави на магнет и држи тако дуже време, онда игла постаје магнет и почиње привлачити гвожђе. Ако се два магнета ставе један уз други, једни крајеви ће одбијати, а други привлачити.

Ако се магнетна шипка пресече напола свака ће половина с једне стране привлачити, а с друге одбијати. И ако се поново пресече — исто ће бити, и ма колико да се сече — увек ће бити исто; исти крајеви ће одбијати, супротни ће привлачити, као да се једним крајевима магнети потискују а другима приљубљују. И ма колико га човек ломио, увек ће на једном крају потискивати, а на другом приљубљивати. Исто као што ће, кад се преломи јелова шишарка било на ком месту, увек с једног краја бити испупчење а с другог удубљење. С једног или с другог краја — удубљење ће се поклопити са испупчењем, а удубљење са удубљењем и испупчење са испупчењем неће.

Ако се игла намагнетише (држи дуже време на магнету) и на средини постави на шиљак, тако да се може слободно покретати, тада човек може окретати магнетну иглу како му је воља. Кад је пусти да се умири она ће једним крајем показивати југ, другим север.

Док се није знало за магнет, морем се није пловило далеко. Отиснувши се далеко на пучину и изгубивши земљу из вида, људи су само по сунцу и звездама одређивали у ком правцу плове. А кад је било облачно, нису могли видети сунце и звезде, те нису ни знали куда плове. А брод би носио ветар и могао га је бацити на стење и разбити.

Док нису открили магнет људи нису пловили морем далеко од обале; а кад су открили магнет, поставили су магнетну иглу на шиљак, тако да је могла слободно поигравати. По тој игли су одређивали у ком правцу плове. С магнетном иглом почели су се удаљивати од обала и отада су открили многа нова мора.

На бродовима се увек налази магнетна игла (компас) и на крми уже са чворовима за мерење пређеног пута. И уже је подешено тако да се одмотава и тиме показује колико је миља брод прешао. Тако да људи, кад плове бродом, знају увек где се брод налази, је ли далеко од обале и у ком правцу плови.

ЧАПЉА, РИБЕ И РАК (Басна)115

Живела чапља крај рибњака и остарила; није имала више снаге да лови рибу. Домишљала се како да лукавством узмогне да живи. Она рече рибама: »Ах, ви, рибе, не знате каква вам се несрећа спрема: слушала сам од људи — хоће да исуше воду у рибњаку и да вас све похватају. Знам један добар рибњак, ту иза брда. Помогла бих вам, али сам остарила: тешко ми је да летим.« Рибе стадоше молити чапљу да им помогне.

Чапља рече: »Па добро, потрудићу се због вас, пренећу вас, само не могу све одједном, већ једну по



једну.« Рибе су баш то и желеле; све су је молиле: »Однеси мене, однеси мене!« И лати се чапља да их носи; узме, однесе у поље и поједе. И поједе она тако много риба. Живео у рибњаку стари рак. Кад је чапља почела носити рибе, он прозре у чему је ствар и

рече: »Па, дела, чапљо, однеси и мене у ново насеље.« Чапља узе рака и понесе га. Само што полете изнад поља, хтеде да испусти рака. Али рак

угледа рибље кошчице по пољу, шчепа клештима чапљу за врат и удави је, па отпуза у рибњак и све исприча рибама.

УЈАК ПРИЧА КАКО ЈЕ ЈАХАО (Прuча)116

Код нас је живео старина, Пимен Тимофејич. Имао је 90 година. Живео је код свог унука и није ништа радио. Леђа су му била погрбљена, 98 ишао је са штапом и једва је корачао. Није имао ниједног зуба, лице му је било изборано. Доња вилица му се тресла; и кад је ишао, и кад је разговарао, мљацкао је устима и није се могло разабрати шта говори.

Нас је било четворо браће и сви смо волели да јашемо. Али нисмо имали питомих коња за јахање. Допуштали су нам да јашемо само једног старог коња; звао се Вранчић.

Једном нам мајка дозволи да јашемо и ми сви пођосмо у коњушницу с чиком.5 Кочијаш оседла

Вранчића и први појаха најстарији брат. Он је дуго јахао; јахао је до гумна и око врта, и кад дојаха назад, ми повикасмо: »Дела, сад касом!«

Најстарији брат стаде ударати Вранчића ногама и корбачем, и Вранчић пројури поред нас. После најстаријег седе други брат, и он је дуго јахао, корбачем терао Вранчића и пројурио

покрај брега. Он је још хтео да јаше али је трећи брат молио да га што пре пусти, Трећи брат је јахао до гумна, и око врта, и уз то по селу и брзо пројурио покрај брда према коњушници. Кад дојаха до нас, Вранчић је дахтао, а врат и сапи били су му тамни од зноја.

Кад дође ред на мене, ја сам желео да изненадим браћу и да им покажем како добро јашем — стадох гонити Вранчића колико сам год могао, али Вранчић није хтео да се макне од коњушнице. И ма колико да сам га тукао, није хтео да каса, већ је ишао ходом, и непрестано је окретао назад. Ја се разгневих на коња и стадох га свом снагом ударати корбачем и ногама.

Настојао сам да га ударам тамо где ће га највише болети, сломио сам корбач и патрљком корбача шибао га по глави. Али Вранчић ипак није тео да јури. Тад га потерах назад, дојахах до чике и замолих чвршћи корбач. Али ми чика рече:

»Биће дана за јахање, драги мој, сјашите. Зашто мучите коња.« Ја се увредих и рекох: »Како, па ја уопште нисам јахао! Гледај како ћу сад да пројурим! Дај ми,

молим те, јачи корбач. Згромићу га.« Тад чика заврте главом и рече: »Ах, драги мој, ви немате милости. Зашто да га згромите? Та 20 му је година. Коњ је посустао,

једва дише, уз то је и стар. Толико је остарио! Као и Пимен Тимофејич. Ви бисте узјахали Тимофејича, па бисте га исто тако силом потерали бичем. Зар вам га не би било жао?«

Ја се сетих Пимена и послушах чику. Сјахах с коња и кад угледах како вуче ознојене сапи, тешко дише ноздрвама и маше олињалим репом, схватих да му је тешко. А ја сам пак мислио да је њему исто тако пријатно као и мени. И би ми толико жао Вранчића да га стадох љубити у ознојени врат и молити га да ми опрости што сам га тукао.

Отада сам постао зрео и увек се сажалим на коња и увек се сетим Вранчића и Пимена Тимофејича, кад видим да неко мучи коња.

ЈЕЖ И ЗЕЦ (Басна)117

Срете зец јежа и рече: »Све је на теби не може бити боље, јеже, само су ти ноге криве, саплићу се.« Јеж се наљути и рече: »Што се подсмеваш? Mоје криве ноге су брже од твојих правих. Причекај само да свратим

кући па дела онда да се огледамо ко је бржи!« Јеж оде кући и рече жени: »Кладио сам се са зецом; хоћемо да се утркујемо!« Јежева жена рече: »Ти си, види се, пореметио памећу! Откуд ти можеш да се утркујеш са

зецом? Он има хитре ноге, а твоје су криве и кљакаве.« А јеж одговори: »Он има хитре ноге, а ја имам хитар ум. Само ти ради што наређујем. Хајдмо

у поље.« И дођоше они на поорану њиву зецу: јеж вели жени: »Сакриј се на оном крају бразде, а ја и зец потрчаћемо с другог краја; чим он појури, ја ћу се

5 Лице које се у господским кућама старало о деци



вратити; а кад дојури до твог краја, ти изађи и реци: а ја већ одавно чекам. Он неће познати да си то ти — мислиће да сам ја.«

Јежева жена се сакри у бразду, а јеж и зец потрчаше с другога краја. Чим зец појури, јеж се врати и сакри у бразду. Зец дојури до другог краја бразде: кад гле! —

јежева жена већ седи тамо. Она угледа зеца и рече му: »А ја већ одавно чекам!« Зец не препознаде јежеву жену и помисли »Просто непојмљиво! Како ме је престигао?« »Па — вели — хајде да се огледамо још једном!« »Хајде!« Зец полете назад, дојури до другот краја: кад гле! — јеж већ тамо, па вели: »Ех, пријане мој ти

тек стиже, а ја сам већ одавно ту.« »Просто непојмљиво! — мисли зец — како сам само брзо јурио, а он ме је ипак престигао. Е

па да се огледамо још једном, више ме нећеш престићи.« »Да се огледамо!« Појури зец што га ноге носе: кад гле! — јеж седи уврх бразде и чека. Тако је зец јурио с краја на крај, док није пао с ногу. Зец признаде да је побеђен и изјави да се убудуће неће никад кладити.

ДВА БРАТА (Бајка)118

Два брата кренуше заједно у свет. У подне легоше да предахну у шуми. Кад се пробудише, угледаше — крај њих стоји камен и на камену некакав запис. Стадоше одгонетати и прочиташе:

»Ко наће овај камен, нека иде право у шуму у правцу изласка сунца. У шуми ће наuћu на реку: нек преплuва на другу обалу. Угледаће мечку u мечuће: нек отме мечкu мечuће u нек бежu не осврћућu се право у планuну. У планuнu ће угледатu кућу, а у кућu ће наћu срећу.«

Браћа прочиташе шта је написано, и млађи рече: »Хајде да идемо заједно. Mожда ћемо препливати ту реку, донети мечиће до куће и заједно наћи срећу.«

Старији рече: »Ја нећу ићи у шуму по мечиће, а ни теби то не саветујем. Прво: нико не зна — да ли је тачно то што пише на камену; можда је све то написано шале ради. А можда ми нисмо тачно ни прочитали.'Друго: ако је и тачно то што пише — кренемо ли у шуму, пашће ноћ, нећемо стићи до реке и залутаћемо. А ако и дођемо до реке, како ћемо је препливати? Mожда је брза и широка? Треће: ако и препливамо реку — зар је лако отети мечки мечиће: она ће нас растргати, а ми не само да нећемо наћи срећу већ улудо погубити главе. Четврто: ако нам и успе да однесемо мечиће — не можемо без починка стићи у планину. Најважније није речено: какву ћемо срећу наћu у тој кућu? Mожда ће нас тамо чекатu таква срећа која нама нuје потребна.«

А млађи рече: »Ја не мислим тако. Ово не би тек онако написали на камену. И све је јасно написано. Прво: неће нам ништа бити, ако и покушамо. Друго: ако ми не кренемо, неко други прочитаће запис и наћи ће срећу, а ми ћемо остати празних руку. Треће: ако се човек не постара, не потруди, неће наћи никакво задовољство у животу. Четврто: ја не желим да ико помисли да сам се уплашио.»

Тада старији рече: »И пословица каже: ко тражu веће — uзгубu u оно uз вреће; и још: боље врабац у руцu, него голуб на гранu.« А млађи рече: »А ја сам слушао: ко се бојu вукова нека не uде у шуму; и још: помозu се сам па ће тu u Бог помоћu. Ја сматрам да треба ићи.«

Mлађи брат крену, а старији остаде. Само што млађи зађе у шуму, наиђе на реку, преплива је и одмах на обали угледа мечку.

Спавала је. Он похвата мечиће и не осврћући се отрча у планину. Само што устрча на врх — изађе му у сусрет народ, притераше до њега кочије, повезоше га у град и изабраше за цара.

Царевао је пет година. Шесте године зарати с њиме други цар, моћнији од њега; освоји град и протера га. Тад млађи брат крену опет у свет и дође старијем брату.

Старији брат живео је у селу ни богато, ни сиромашно. Браћа се обрадоваше један другом и стадоше причати о свом животу.

Старији брат рече: »Показало се, ето, да сам ја био у праву: ја сам све време живео мирно и лепо, а ти си желео да будеш цар, зато си доживео многе недаће.»

А млађи рече: »Није ми жао што сам онда кренуо у шуму и на планину; мада ми је сад рђаво, зато о свом животу имам шта да причам, а ти немаш шта ни да поменеш.«

ВОДАЦ И ЗРНО БИСЕРА (Басна)119

Један човек пловио чамцем и испустио у море скупоцено зрно бисера. Врати се на обалу, узе ведро и стаде црпсти воду и изливати је на земљу. Црпео је и изливао неуморно три дана.

Четвртог дана изађе из мора водац и упита га: »3ашто црпеш воду?« Човек му одговори: »Црпем зато што сам испустио у воду зрно бисера.« Водац га упита:



»Хоћеш ли скоро престати?« Човек рече: »Престаћу кад исушим море.« Водац се врати у море, донесе оно исто зрно бисера и даде га човеку.

СMУК (Бајка)120

Једна жена имала је кћер Mашу. Mаша је отишла с друтарицама да се купа. Девојке скинуше кошуље, оставише их на обалу и поскакаше у воду.

Из воде изрони велики смук и, склупчавши се, леже на Mашину кошуљу. Девојке изађоше из воде, обукоше своје кошуље и отрчаше кући. Кад Mаша дође до своје кошуље и угледа на њој смука, узе штап и хтеде да га отера; али смук диже главу и прошишта човечијим гласом:

»Mаша, Mаша, обећај ми да ћеш се удати за мене.« Mаша заплака и рече: »Дај ми само кошуљу, све ћу учинити.« »Хоћеш ли се удати за мене?« Mаша рече: »Хоћу.« И смук склизну с кошуље и оде у воду. Mаша обуче кошуљу и отрча кући. Код куће рече мајци: »Mајко, смук је легао на моју кошуљу и

рекао ми: удај се за мене, иначе ти нећу дати кошуљу. Ја сам му обећала.« Mајка се насмеја и рече: »Ти си то сањала.« После недељу дана цело јато смукова допуза до Mашине куће. Mаша угледа смукове, уплаши се и рече: »Mајко, смукови су дошли по мене.« Mајка не поверова, али кад погледа, и она се уплаши и затвори трем и врата од собе. Смукови

се провукоше испод капије и допузаше у трем, али нису могли да уђу у собу. Тад се они провукоше назад, савише се у једно клупко и насрнуше на прозор. Разбише стакло, падоше на под у соби и размилеше се према душемама, столовима и пећи. Mаша се завуче у кутак на пећи, али је они нађоше, скинуше је одатле и поведоше према води.

Mајка је плакала и трчала за њима, али их не стиже. Смук се заједно с Mашом баци у воду. Mајка је оплакивала кћер и веровала да се она утопила. Једном је мајка седела крај прозора и гледала напоље. Наједном опази да јој иде њена Mаша

и води за руку маленог дечака, а у наручју носи девојчицу. Mајка се обрадова и стаде љубити Mашу и питати је где је била и чија су то деца. Mаша рече

да су то њена деца, да се смук њоме оженио и да она живи с њиме у воденом царству. Mајка упита кћер да ли лепо живи у воденом царству, а кћи рече, лепше него на земљи. Mајка замоли Mашу да остане с њом али Mаша не пристаде. Рече да је обећала мужу да ће се

вратити. Тад мајка упита кћер: »А како ћеш се вратити?« »Отићи ћу, повикаћу: ,Осипе, Осипе, дођи овамо и узми ме, он ће изаћи на обалу и узеће ме.« Тада мајка рече Mаши: «Добро, онда бар преноћи код мене.« Mаша леже и заспа, а мајка узе секиру и крену према води. Она дође до воде и стаде звати: »Осипе, Осипе, дођи овамо.« Смук изађе на обалу. Mајка замахну секиром и одсече му главу. Вода постаде црвена од крви. Mајка се врати кући, а кћи се пробуди и рече: »Ја идем кући, мајко; већ сам се ужелела«, и она

крену. Mаша узе девојчицу у наручје, а малишана поведе за руку. Кад дође до воде, стаде викати: »Осипе, Осипе, дођи по мене. « Али се нико није појављивао. Тада погледа у воду и виде да је вода црвена и да смукова глава плива у њој. Mаша пољуби кћер и сина и рече им: »Ви немате оца, нећете имати ни мајке. Ти, кћери, буди птица ластавица, лети изнад воде; ти,

сине, буди славуј, певај у освит; а ја ћу бити кукавица, кукаћу за својим мртвим мужем.« И сви се они разлетеше на разне стране.

ВРАБАЦ И ЛАСТЕ (Прuча)121

Једном сам стајао у дворишту и посматрао ластино гнездо под стрехом. Обе ласте одлетеше док сам ја још био ту и гнездо остаде празно.

У међувремену, док су оне биле одсутне, с крова слете врабац, ускочи у гнездо, осврну се, замаха крилима и скри се у гнезду; затим промоли отуд главицу и зацвркута.

Убрзо затим долете до гнезда ласта. Она се устреми у гнездо, али, чим угледа госта, запишта, залепрша крилима у месту и одлете.

Врабац је седео и цвркутао. Наједном долете јато ласта; све ласте долетеше до гнезда — као да виде врапца и поново

одлетеше.



Врабац се није плашио, окретао је главу и цвркутао. Ласте су поново долетале до гнезда, нешто су радиле и опет одлетале. Ласте нису узалудно долетале: свака је у кљуну доносила блато и помало замазивала отвор

на гнезду. Опет су одлетале и. опет долетале ласте, све више и више замазивале гнездо и отвор је

постајао све ужи. У почетку се врапцу видео врат, затим само глава, затим кљунић, а онда се више ништа није

видело; ласте су га зазидале, одлетеле, и цвркућући стале да круже око куће.

КАMБИЗ И ПСАMЕНИТ (Исторuја)122

Кад је персијски цар Камбиз заузео Египат и заробио египатског цара Псаменита, наредио је да се цар Псаменит и остали Египћани изведу на трг и да се на трг доведе две хиљаде људи, а заједно с њима и Псаменитова кћи, да се она одене у дроњке и пошаље с ведром по воду; с њом је послао у истој таквој одећи и кћери највиђенијих Египћана. Кад девојке уз плач и лелек прођоше покрај очева, очеви заплакаше гледајући их. Једино Псаменит не заплака, већ само погну главу.

Кад прођоше девојке, Камбиз протера Псаменитовог сина са осталим Египћанима. Сви су имали конопце око врата, а у устима ђемове. Водили су их да их погубе.

Псаменит виде то и би му јасно да му сина воде на губилиште. Али док су остали очеви плакали, гледајући децу, он исто онако, као и кад је видео кћер, само погну главу.

Затим прође покрај Псаменита његов некадашњи друг и сродник. Он је некад био богат, а сад је, као просјак, просио милостињу од ратника. Чим га Псаменит

угледа, позва га по имену, удари се у главу и заплака. Камбиза зачуди то што је учинио Псаменит и поручи му:

«Псамените! Господар твој Камбиз пита: зашто ниси заплакао кад су ти кћер осрамотили и сина повели у смрт, а толико жалиш просјака који ти није никакав род?«

Псаменит одговори: »Камбизе! Mој јад је толики да се он не може оплакивати; а друга ми је жао зато што је под

старе дане из богатства доспео до просјачког штапа.« Ту се налазио и други заробљени цар — Крез. Кад он чу те речи, њему његов јад још теже

паде, и он заплака: и сви Персијанци који су се ту налазили заплакаше. И сам се Камбиз ражали и нареди да врате Псаменитовог сина, а Псаменита да изведу пред

њега. Али сина не затекоше живог — већ је био убијен, а Псаменита одведоше Камбизу и Камбиз га помилова.

АЈКУЛА (Прuча)123

Наш брод се усидрио крај обале Африке. Дан је био диван, с мора је дувао прохладни ветар; али се навече време промени: постаде спарно и као из усијане пећи запљусну нас врели ваздух из пустиње Сахаре.

Пред залазак сунца капетан изађе на палубу, повика: »На купање!« — и у трен ока морнари поскакаше у воду, спустише у воду једро, привезаше га и у једру направише купатило.

Са нама су на броду била и два дечака. Дечаци први скочише у воду, али им је било тесно у једру и наумише да се надмећу у пливању на отвореном мору.

Обојица се као гуштери испружише у води и што су могли брже запливаше према оном месту где се налазило буренце над сидром.

Један дечак најпре престиже друга, али затим поче заостајати. Дечаков отац, стари артиљерац, стајао је на палуби и уживао гледајући свога сина. Кад син поче посустајати, отац му довикну: »Не дај се! Запни!«

Наједном неко повика с палубе: »Ајкуле!« — и сви угледасмо у води леђа морског чудовишта. Ајкула је пливала право према дечацима.

— Назад! Назад! Враћајте се! Ајкула — повика артиљерац. Али га дечаци нису чули, пливали су даље, смејали се и клицали још радосније и бучније него дотад.

Артиљерац, блед као крпа, не мичући се, гледао је у децу. Mорнари спустише чамац, скочише у њега и полегавши на весла појурише што су брже могли

према дечацима; али су они били још далеко од њих, док се ајкула налазила на неких 20 корака. Дечаци најпре нису чули шта им довикују нити су видели ајкулу; али се један од њих обазре и

сви зачусмо продорни крик, а дечаци запливаше на разне стране. Тај крик као да прену артиљерца. Он поскочи и отрча према топовима. Окрену топовску цев,

прилеже уз топ, нанишани и потрже фитиљ. Сви ми, колико год нас је било на броду, премресмо од страха у ишчекивању оног што ће се

збити. Разлеже се пуцањ и ми опазисмо да артиљерац клону крај топа и покри лице рукама. Шта се

догодило с ајкулом и дечацима нисмо видели, јер нам је дим за часак заслонио очи.



Али кад се дим разиђе изнад воде, са свих страна се разлеже тихи жамор, затим тај жамор постаде гласнији, и, најзад, разлеже се са свих страна бучни, радосни поклик.

Стари артиљерац откри лице, устаде и погледа на море. На таласима се њихао жути трбух мртве ајкуле. За неколико минута чамац доплива до дечака

и довезе их на брод.

ЗАШТО СЕ ЗНОЈЕ ПРОЗОРИ И НАСТАЈЕ РОСА? (Разматрање)124

Кад пресушује вода, шта се дешава с том водом? Топлота раствара све ствари. Топлота раствара воду и она се раздваја у тако малене честице

да се голим оком не могу опазити, и одлази у ваздух. Честице те паре лебде у ваздуху и не виде се док је ваздух топао. Али чим се охлади ваздух одмах се и пара охлади и постаје видљива.

Ако се јако загреје купатило и плочице полију водом, сва ће се вода испарити, и плочице ће бити суве. Дода ли се још — вода ће се опет испарити. Ако је купатило врело, чабар воде испариће се у ваздух. Чабар воде лебдеће у врелом ваздуху купатила, и неће се видети. Ваздух купатила може упити цео чабар. Али ако се дода још, ваздух ће се заситити и неће више упијати воду, и сувишна вода ће потећи у виду капи. Један чабар лебдеће у ваздуху, а сувишна вода ће се сливати.

Ако се у то исто, само незагрејано купатило унесу врели црепови и на њих излива вода — излије ли се ведрица — она ће испарити и неће се видети — ваздух ће је упити. Али кад се излије друга ведрица, вода ће се сливати у виду капи. Сувишна вода отећи ће у виду капи а хладан ваздух држаће само једну ведрицу воде. У том купатилу ваздух је, кад је био врео, упио чабар воде, а кад је хладан, може да упије само ведрицу.

Ако се хукне на стакло, на стаклу се накупе капи. И уколико је хладније, утолико се више капи накупи. Зашто се то збива? Зато што је човеков дах топлији од стакла а у даху има много паре. Чим тај дах доспе на хладно стакло, претвара се у воду.

Сунђер упија воду и вода не отиче док се сунђер не стисне; али чим га неко стисне, вода потече. Тако и ваздух упија у себе воду док је топао, а кад се охлади, слива се вода.

Ако се лети изнесе из подрума хладан лонац, на њему се одмах накупе водене капи. Одакле та вода? Она је била ту. Само, док је било топло, није се видела, а чим је топлота из ваздуха прешла у хладан лонац, ваздух око лонца се охладио и капи су се накупиле. Исто се дешава и с прозорима. У соби је топло и паре има у ваздуху; али чим се споља прозори охладе, и изнутра се ваздух хлади око прозора и оросе га капи.

Исто тако настаје и роса. Ноћу се земља охлади, изнад ње се ваздух охлади, и из хладног ваздуха појављује се пара у виду капи и пада на земљу.

Понекад се дешава да је напољу хладно, а у соби топло — а прозори се не зноје; а понекад је напољу топло, а у соби није тако топло — а прозори се зноје.

Исто тако је понекад ноћ топла, а роса је обилна; а понекад је ноћ хладна и нема росе. Зашто се то дешава? Зато што ваздух може да буде сув и влажан. Сув ваздух имамо онда кад

он, не загревајући се, може да упије много паре, а влажан ваздух онда кад он, не загревајући се, не може да упије више паре. Сув ваздух — то је сунђер који се није још сав натопио водом, а влажан ваздух — сунђер сав натопљен водом. Чим се ваздух охлади и чим се сунђер притисне, вода потече. У влажном ваздуху се свака ствар, ако је хладнија од ваздуха, овлажи, а у сувом се свака мокра ствар осуши. Пара излази из ње и ваздух је упија у себе.

ВЛАДИКА И РАЗБОЈНИК (Истuнuтu догаћај)125

Дуго су трагали за једним разбојником. Једном се он преобуче и дође у град. У граду га полицајци препознаше и кренуше у потеру за њим. Разбојник је бежао од њих и доспео до владичиног двора; капија је била отворена: он уђе у двориште.

Искушеник га упита: шта жели. Разбојник није знао шта да одговори, и насумце рече: »Mорам да видим владику.« Владика прими разбојника и упита га шта га је навело да дође к њему. Разбојник одговори: »Ја сам разбојник, потера ми је за петама, сакриј ме, иначе ћу те убити.« Владика рече: »Ја сам стар, не бојим се смрти; али ми те је жао. Уђи у ону собу, уморан си,

предахни, а ја ћу ти послати да се мало прихватиш.« Полицајци нису смели да уђу у владичин двор и разбојник остаде ту да ноћи. Кад разбојник предахну владика дође к њему и рече: »Жао ми је што си се смрзао, што си

изгладнео, што те гоне као вука, али те највише жалим због тога што си толика зла починио и душу своју огрешио. Mани се злочинстава!«

Разбојник рече: »Не, ја се више не могу одвикнути од оног што је рђаво; живео сам као разбојник и као такав ћу и умрети.«

Владика га остави, отвори сва врата и леже да спава. Разбојник устаде ноћу и поче ходати по собама. Било му је чудно што владика није ништа

закључао и што је сва врата оставио широм отворена.



Разбојник се освртао око себе — шта би да украде, угледа велики сребрни свећњак и помисли: »Узећу ову ствар — она је веома скупа — и отићи ћу одавде, а старца нећу убити.« — Тако и учини.

Полицајци се нису удаљавали од владичиног двора и непрестано су вребали разбојника. Чим он изађе из куће, опколише га и нађоше му испод скута свећњак.

Разбојник стаде порицати, али полицајци рекоше: »Ако ти поричеш своја ранија недела, крађу свећњака ипак не можеш оповргнути. Хајдмо код владике, он ће посведочити твоју кривицу.»

Одведоше лопова пред владику, показаше му свећњак и упиташе: »Је ли то Ваша ствар?« Он им одговори: »Јесте.«

Полицајци рекоше: »Од Вас је украо ову ствар, значи да је лопов.« Разбојник је ћутао, само је као вук колутао очима. Владика ништа не рече, врати се у собу, узе отуда други свећњак, парњак овом, пружи га

разбојнику и рече: »3ашто си ти, драги мој, узео само један свећњак? Та ја сам ти оба поклонио.« Разбојник заплака и рече полицајцима: »Ја сам лопов и разбојник, водите ме!« Затим рече владики: »Опрости ми, Христа ради, и моли се Богу за мене,«

ЈЕРMАК (Исторuја)126

За време цара Ивана Васиљевича Грозног били су богати трговци Строганови, и живели су у Перму, на реци Ками. Дочуше они да се дуж реке Каме на 140 врста унаоколо налази добра земља: ораница од памтивека неорана, лиснате шуме од памтивека некрчене. У шуми звериња у изобиљу, а дуж реке језера пуна риба, и нико на тој земљи не живи, само навраћају Татари.

Строганови написаше цару писмо: »Додели нам ту земљу, а ми ћемо на њој подићи насеља и довести народ, населићемо је и нећемо пуштати Татаре преко ове земље.«

Цар пристаде и даде им земљу. Строганови одаслаше емисаре да доведу народ. И слеже се код њих много бескућника. Ко год је дошао Строганови су му додељивали земљу, шуму, давали стоку и нису узимали никакве дажбине, живи само, и кад се укаже потреба, крећи с народом на Татаре. Тако Руси и населише ову земљу.

Прође 20 година. Строганови-трговци се још више обогатише, и би им мало те земље на простору од 140 врста. Пожелеше још. На 100 врста од њих налазиле су се високе Уралске планине, а иза тих планина, дочуше они, била је прекрасна земља која се протезала унедоглед. Том земљом владао је сибирски кнез Кучум. Кучум је негда признавао власт руског цара, а затим се одметнуо и претио да ће разорити Строгановска насеља.

Строганови написаше цару: »Доделио си нам земљу, ми смо је потчинили под твоју власт; сад се самозвани кнез Кучум одметнуо од тебе и жели да отме ову земљу и да нас упропасти. Допусти нам да заузмемо земљу иза Уралских планина; покорићемо Кучума и сву његову земљу теби потчинити.« Цар пристаде и одговори: »Ако имате довољно снаге, освојите Кучумову земљу. Само не намамљујте превише народа из Русије.«

Строганови, чим добише од цара писмо, одаслаше емисаре да доведу још народа. И наредише да махом врбују козаке с Волге и Дона. А у то време је на Волги и Дону било много козака. Окупе се у дружину од 200, 300, 600 људи, изаберу атамана и плове на лађама, пресрећу бродове, пљачкају, а преко зиме се настањују на обали.

Дођоше емисари на Волгу и стадоше се распитивати: који су овде козаци на гласу? Веле им: »Козака има много. Дозлогрдили су и Богу и људима. Ту је Mишка Черкашењин; ту је Сари-Азман ... Али нема горег од Јермака Тимофејича, атамана. Он има 1000 људи, и од њега не страхује само народ и трговци, већ ни царска војска не сме да му стане на пут.«

И одоше емисари Јермаку-атаману и стадоше га наговарати да дође код Строганова. Јермак прими емисаре, саслуша их и обећа да ће доћи са својим људима на Велику госпојину.

На Велику госпојину дођоше козаци код Строганова — 600 људи с атаманом Јермаком Тимофејичем. Посла их најпре Строганов на оближње Татаре. Козаци их побише. Затим, од дуга времена, стадоше козаци тумарати по околини и пљачкати. Дозва Строганов Јермака и рече му: »Ја вас нећу даље држати, ако продужите да пљачкате.« А Јермак му одговори: »Ни ја то не желим, али се с мојим људима не може изаћи на крај — распојасали се. Стави нам нешто у дужност.« Строганов рече: »Идите преко Урала и ратујте против Кучума, освојите његову земљу. И цар ће вас натрадити.« И показа Јермаку царево писмо. Јермак се обрадова, окупи козаке и рече им:

»Срамотите ме пред господаром — пљачкате што год вам падне шака. Ако се тога не манете, он ће вас протерати и куда ћете онда? На Волги је сијасет царске војске: похватаће нас и зло ћемо проћи за оно што смо у своје време починили. А ако вам тешко пада доколица, поверена вам је дужност.«

И показа им царско писмо којим се допушта Строганову да освоји земљу с оне стране Урала. Козаци се посаветоваше и одлучише да иду. Оде Јермак Строганову и њих двојица саставише план.

Утаначише колико им треба лађа, колико жита, стоке, пушака, барута, олова, колико тумача —



заробљених Татара, колико Немаца — пушкара. Строганов мисли: »Mада ће ме скупо коштати, треба му дати све, јер остану ли овде —

упропастиће ме.« Пристаде Строганов, све прибави и опреми Јермака и козаке. Првог септембра запловише козаци с Јермаком уз реку Чусов на 32 лађе, на свакој лађи било

је по 20 људи. Пловили су четири дана веслајући уз реку и упловише у Сребрну реку. По њој се није могло пловити. Распиташе се код водича и сазнаше да се овде морају пребацити преко планина и прећи сувим двеста врста, а затим ће поново доспети до река. Козаци се ту зауставише, улогорише се и истоварише сву опрему; напустише бродове и направише кола, утоварише све и кренуше сувим — преко планина. Читав предео био је шумовит и нигде није било живе људске душе. Ишли су десет дана сувим и стигли до реке Жаровње. Ту се поново зауставише и стадоше правити лађе. Направише и запловише низ реку. Пловили су пет дана и доспели до још лепших места: лугова, шума, језера. И риба и звериња било је у изобиљу; и звериње није знало за страх. Пловили су још један дан, упловише у реку Туру. Ту, низ реку Туру, почеше наилазити на људе и татарска насеља.

Јермак посла козаке да извиде једно насеље, како је утврђено и има ли тамо јачих снага. Кренуше двадесеторица козака, отераше ове Татаре, освојише читаво насеље, запленише сву стоку. Неке Татаре поубијаше, а неке доведоше живе.

Јермак стаде преко тумача испитивати Татаре: ко су они и ко им је господар? Татари рекоше да су из Сибирског царства и да је њихов цар Кучум.

Јермак ослободи Татаре, а тројицу разборитијих поведе са собом да му показују пут. Запловише даље. Што су даље пловили, река је постајала све шира, а крај све богатији. И наилазили су све чешће на људе. Mеђутим, ту није било много војске. И све насеобине, које

су се налазиле дуж реке, козаци покорише. Заробише они у једној насеобини многе Татаре а међу њима и једног виђеног старог Татарина.

Стадоше га испитивати ко је. Он им рече »Ја сам Таузик, слуга сам свога цара Кучума и он ме је поставио за главара овог града.«

Јермак поче испитивати Таузика о његовом цару. Да ли је далеко град Сибир? Има ли Кучум много војске и да ли је јако богат? Таузик све исприча. Рече: »Кучум је најмоћнији цар на свету. Његов град Сибир највећи је на свету. У том је граду, веле, људи и стоке толико колико је звезда на небу. Кучум-цар има толико војске да се не може пребројати, њега сви цареви скупа не могу покорити.«

А Јермак њему рече: »Mи смо Руси и дошли смо да покоримо твога цара и да освојимо његову земљу; да је потчинимо руском цару. Mи имамо војске напретек. Ови што су дошли са мном — само су претходница, а за нама плове на лађама други — нема им броја, и сваки носи пушку. А наше пушке пробијају дрво, друкчије су од ваших лукова и стрела. Ево, гледај.«

И Јермак опали у дрво и дрво се расцепи, а козаци одасвуд почеше пуцати. Таузик од страха паде на колена. А Јермак му рече: »Иди своме цару Кучуму и реци му шта си видео. Нека се он покори, а ако се не покори, онда ћемо и њега убити.» И пусти Таузика.

Запловише козаци даље. Упловише у велику реку Тобол, и једнако се приближаваху граду Сибиру. Допловише до речице Бабасан, гледају — на обали утврђење, а око утврђења буљуци Татара.

Послаше тумача Татарима да се распита ко су они. Врати се тумач, вели: »То се окупила Кучумова војска. А војском командује Кучумов зет — Mаметкул. Он ме је позвао и поручио вам да се вратите, иначе ће вас побити.»

Јермак окупи козаке, изађе на обалу и поче пуцати на Татаре. Чим Татари зачуше пуцњаву одмах побегоше. Козаци их стадоше стизати и неке побише а неке заробише. Сам Mаметкул на једвите јаде утече.

Запловише козаци даље. Упловише у широку брзу реку Иртиш. Низ Иртиш-реку пловили су један дан, допловише до богатог насеља и зауставише се. Кренуше козаци у насеље. Тек што се примакоше, почеше Татари да их гађају стрелама и ранише тројицу козака. Јермак посла тумача да каже Татарима да предају насеље, иначе ће их све побити. Тумач оде, врати се и рече: »Овде живи Кучумов слуга Атик Mурза Качара. Он има много војске и вели да неће предати насеље.«

Јермак скупи козаке и рече: »Па, момци, ако не заузмете ово насеље Татари ће заградити реку. И неће нам дати да

пловимо. Што им пре утерамо страх у кости, то ће нам лакше бити. Изађите сви. Јуришајте сложно.« Тако и учинише. Ту је било много Татара и били су храбри.

Чим козаци јурнуше, стадоше их Татари гађати стрелама из лукова. Засуше козаке стрелама. Неке смртно погодише а неке ранише.

Разјарише се и козаци, пробише се до Татара и ко год им допаде шака, убише га. У овом насељу нађоше козаци много блага, стоке, ћилима, крзна и много меда, сахранише

мртве, одморише се, понеше благо и запловише даље. Нису одмакли далеко, гледају — на обали стоји војска попут бедема, нигде јој краја нема, а око читаве војске ископани ровови, и ровови заклоњени брвнима. Козаци се зауставише. Стадоше већати; окупи их Јермак око себе. »Па, момци, шта да се ради?«



Козаци се препадоше. Једни веле: треба отпловити мимо њих, други веле: треба се вратити. И они стадоше негодовати, нападати Јермака. Веле: «Зашто си нас довео овамо? Колико је

наших побијено и рањено; и сви ћемо овде погубити главе.« Стадоше се вајкати. Јермак се обрати своме податаману, Ивану Кољцо: »Па шта ти, Вања, мислиш?« А Кољцо

рече: »Ех, шта има да мислим? Ако нас не убију данас, убиће сутра; а ако не сутра, онда ћемо ионако отегнути папке на пећи. Што се мене тиче — треба изаћи на обалу, и сручити се као лавина на Татаре — па шта Бог да.«

Јермак рече: »Хеј, Вања, јуначино! Тако и треба. Ех ви, момци! Нисте ви козаци, већ жене. Види се да сте створени само да ловите моруну и да татарске жене плашите. Зар не видите? Ако кренемо назад — поубијаће нас; ако отпловимо поред њих — поубијаће нас; ако останемо овде — поубијаће нас. На коју страну да устукнемо? Треба се најпре помучити, а после ће бити лакше. Тако је, момци, чова имао ваљану кобилу. Кад је низбрдо — тегли, и по равном тегли, а кад треба узбрдо — заинтачи се, окреће назад, мисли — биће лакше. Те ти чова дохвати тојагу, тера, тера ти он тојагом. Она се опирала, ритала, сва је кола развалила. Испреже је чова из кола и одра. А могла је да вуче кола, не би је задесила никаква невоља. Тако је и с нама, момци. Преостало нам је само једно — да насрнемо мушки на Татаре.

Насмејаше се козаци, веле: »Види се, Тимофејичу, да си ти паметнији од нас; нас, глупаке, не треба ни питати. Води нас куд год ти је драго. Две смрти нема, а једна се не може избећи.«

Јермак вели: »Е па, чујте, момци! Ево шта треба учинити. Они нас још нису све видели. Поделимо се у три групе. Једни ће поћи средином право на њих, а друге две групе обићи ће их здесна и слева. И кад средњи стану прилазити, они ће помислити да смо сви ту — излетеће. А тад ћемо их напасти с бокова. Тако, момци. А кад ове побијемо, немамо више од кога да стрепимо. Бићемо једини господари.«

Тако и учинише. Кад крену средња група с Јермаком, Татари закликташе, искочише; уто нападоше здесна — Иван Кољцо, слева — Mешчерјак-атаман. Уплашише се Татари, побегоше. Поубијаше их козаци. Отад се нико не усуди да се супротстави Јермаку. Те тако он уђе у сам град Сибир. И заседе тамо Јермак као прави цар.

Стадоше долазити Јермаку кнежеви с даровима. Стадоше Татари насељавати Сибир; а Кучум и његов зет Mаметкул бојали су се да отворено нападну Јермака, већ су се врзмали около и домишљали како да га убију.

У пролеће после поплава дођоше Јермаку Татари, веле: «Mаметкул опет креће на тебе, сакупио је велику војску, улогорио се на реци Вагаји.»

Јермак се запути преко река, мочвара, потока, шума, прикраде се с козацима, насрну на Mаметкула и поби много Татара а самог Mаметкула зароби и доведе у Сибир. Ту је остало мало бунтовних Татара, а на оне који се нису покорили Јермак крену истог лета; и дуж река Иртиша и Оба освоји Јермак толико земље да је ни за два месеца човек не би могао пропешачити.

Пошто Јермак освоји сву ту земљу, одасла Строгановима писмо: »Ја сам, вели, заузео Кучумов град, и Mаметкула сам заробио, и свим овдашњим народом загосподарио. Само је много козака изгинуло. Пошаљите народ, како би нам било угодније. А богатство је у овој земљи неизмерно.« И посла скупоцена крзна: лисичје, кунино, самурово.

Прођоше две године. Јермак је све време владао Сибиром, а помоћ из Русије никако није долазила, и преостаде Јермаку мало руског народа.

Посла једном Татарин Карача гласоношу Јермаку, вели: »Mи смо ти се покорили, а нама Ногајци не дају мира; пошаљи нам у помоћ своје момке. Mи ћемо с њима покорити Ногајце. Кунемо ти се да твоје момке нећемо преварити.

Јермак поверова у њихову заклетву и посла с Иваном Кољцом 40 људи. Чим тих четрдесет људи дођоше, Татари насрнуше на њих и побише их; козака преостаде још мање.

Други пут послаше бухарски трговци поруку Јермаку да су се запутили у град Сибир да му допреме еспап, али да им се на путу испречио Кучум с војском и не пушта их да прођу.

Јермак поведе 50 људи и крену да направи пут Бухарцима. Дође до Иртиш-реке и не затече Бухарце. Остаде ту да преноћи. Ноћ је била мрачна и кишовита. Само што козаци легоше да спавају, бануше однекуд Татари, насрнуше на буновне козаке, стадоше их убијати. Скочи Јермак, прихвати борбу. Ранише га ножем у руку. Он појури према реци. Татари за њим. Он скочи у реку. Нестаде га у трен ока. Ни тело му нису нашли и нико није дознао како је завршио.

Идуће године дође царска војска и Татари се примирише.

СУХMАН (Песма-бајка)127

Кад честити кнеже Владимире Пир пироваше, гозбу даваше За бојаре, кнежеве, делије. На пиру се сташе хвалисати:

Хвалише се један златним новцем,



Хвалише се други добрим коњем, Хвалише се силни својом снагом, Хвалише се глупи младом женом, Хвалише се умни старом мајком. За столом седи, мисли га море, Делија Сухман Одихмантјевич, И ничим се Сухман не хваљаше. Владимир-кнеже, сунашце јарко, Сам по соби тада пролажаше, Жуте увојке он стресаше, Одихмантичу се обраћаше: »Што ли си се забрино делијо? Што не једеш, не пијеш, не мезиш, Белог лабуда нама не сечеш, И ничим се на пиру не хвалиш?« Њему Сухман овако беседи: »Ако велиш нечим да се хвалим, Донећу ти хвалу повелику, Ухватићу белога лабуда, Нерањеног, нераскрвављеног.« Уста Сухман на ноге лагане, И оседла свог коња ђогата, Он одјаха до сињега мора, Сињем мору у тихе заливе, Доспе Сухман до првог залива, Не угледа гуске-лабудове. Доспе Сухман до другог залива, Не угледа гуске-лабудове И у трећем тихоме заливу — Нема гуски, белих лабудова. Замисли се тада Сухмантјушка: »Како ли ћу у Кијев-град доћи? Шта ћу рећи кнезу Владимиру?« И појаха к мајци реци-Њепру. Гледа — не тече Њепар ко некад, Не ко некад, не као раније, Већ се вода и песак смешали. Тад упита Сухман реку-Њепар: »Што течеш ти, мајко, реко-Њепре, Не ко некад, не као раније, Већ се вода и песак смешали?« Проговара мајка река-Њепар: »3ато течем не као некада, Не ко некад, не као раније, Засело је покрај реке-Њепра, Четрдесет хиљада Татара. Граде мост од јутра до вечера. Што дању граде, ја ноћу носим. И већ ме снага сасвим издала.« Овако ти Сухман проговара: »Не приличи честиту јунаку — Не огледат се са силом татарском.« И потера свог коња ђогата. Преко реке Њепра прескочише, Ни копита коњ му не окваси. Дојаха Сухман до дуба вита, До вита дуба и столетнога, Истрже дуб скупа с корењем. Из врата дуба бели сок лије; Дуб-тојагу уврх прихваташе И потера коња на Татаре. Стаде Сухмантјушка поигравати,



И тојагом стаде замахивати, Mане л напред — настане улица, Mане л назад — искрсне сокак. Све татаре поби Одихмантич. Побегоше до три Татарчета — Под грмље се, грмље ракитово Покрај Њепра-реке поскриваше. Дојаха Сухман до реке Њепра. Испод грмља на Одихмантича Три Татарчета стреле запеше У слабине, у бело му тело. Истрже ти стреле Сухмантјушка Из бедара, из крвавих рана. Mаковим лишћем ране затвори И ножем закла три Татарчета. Дође Сухман кнезу Владимиру, Веза коња за стуб у дворишту, Уђе Сухман у собу гостинску. Кнез-Владимир, сунашце јарко, Сам по соби бејаше ходио, Те ти вели Одихмантјевичу: »Камо теби белога лабуда, Нерањеног, неокрвављеног?« Њему Сухман овако беседи: »Крај Њепра ми, кнеже-Владимире, Не бејаше до бела лабуда: Сусретох ја покрај реке Њепра Силу бојну од четрест хиљада; Зли Татари у Кијев-град пошли. Mост граде од јутра до вечера, А река-Њепар ноћу односи. И снага јој беше на измаiку. Ја потерах коња на Татаре И њих побих скупа до једнога.« Владимир-кнеже, сунашце јарко, Не верова његовим речима, Већ нареди својим верним слугам, Да ухвате Сухмана за руку, У дубоке да баце тамнице; Добрињушку одасла до Њепра, Да извиди шта Сухман делаше. Чило скочи хитри Добрињушка, Он оседла свог коња хитрога, Одјаха у поље Њепру-реци, Угледа — лежи страх сила бојна, Свих четрест хиљада, усмрћена. Тамо лежи бачен дуб с корењем, У ситно иверје исцепкан, Дуб са земље диже Добрињушка, Донесе га кнезу Владимиру, Добрињушка њему бесеђаше: »Истином се хвали Одихмантич: Крај реке Њепра заиста лежи Четрест хиљада љутих Татара И тојага Одихмантјевича У ситно иверје исцепкана.» Посла слуге кнеже Владимире, Да отиду у тамнице мрачне, И изведу Одихмантјевича, Доведу му на очи јуначке; Кнез овако њима говораше: »3а све ове големе заслуге



Нек је просто верноме делији, Ја ћу њега штедро даривати Градовима а и насељима, Селима а и засеоцима, Небројеним златним дукатима.» Одоше слуге Одихмантичу, У тамнице клете и дубоке. Овако му тада беседише: »Из тамнице изађи, Сухмане, Светли кнез је тебе помилово За све твоје големе заслуге, Сунашце те хоће даривати Градовима и засеоцима, Небројеним златним дукатима.« Изађе Сухман у равно поље, Овако Сухман тад говораше: »Владимир-кнеже, сунашце јарко, У прави ме час не помилова, А сада ме ни видети нећеш, Видет нећеш на очи јуначке.« И истрже тад Одихмантјевич Из љутих рана лишће маково, Проговара светли Сухмантјушка: »Потеци реко од крвце моје, Од крвце моје од ојађене, Од ојађене, од увређене, Потеци, Сухман, ох, Сухман-реко, И Њепру рођена сестра буди.«

ТРЕЋА РУСКА ЧИТАНКА

ЦАР И СОКО (Басна)128

Један цар у лову пусти најдражег сокола на зеца па ободе коња. Соко ухвати зеца. Цар узе зеца и стаде тражити воде да се напије. На пропланку нађе воду.

Али она је цурила кап по кап. Те цар скиде пехар са седла и стави га под воду. Вода је капала, и кад се пехар напуни, цар га принесе устима и хтеде да пије. Наједном се соко трже на царевој руци, залепрша крилима и просу воду. Цар поново подметну пехар. Дуго је чекао да се напуни до врха, и кад га је приносио устима опет се соко трже и просу воду.

Кад цар трећи пут напуни пехар и принесе устима, соко опет просу воду. Цар се разгневи и иза све снаге тресну сокола о стену и уби га. Тада дојахаше царске слуге и један од њих отрча горе до извора да нађе што више воде и што пре напуни пехар. Али ни слуга не донесе воду; врати се с празним пехаром и рече: »Ову воду не треба пити: у извору је змија и она је пустила свој отров у воду. Добро је што је соко просуо воду. Да си попио ту воду, умро би.«

Цар рече: »Незахвалношћу сам платио соколу: он ми је спасао живот, а ја сам га убио.«

ЛИСИЦА (Басна)129

Ухвати се лисица у кљусу, хтеде да се ослободи, претрже реп и оде. И стаде се домишљати како да прикрије своју срамоту. Позва она лисице и узе их наговарати да одрежу репове. »Реп — вели — ничему не служи, само без потребе излишни терет вучемо за собом.« А једна лисица јој рече: »Ох, ти то не би говорила кад не би била куса!«

Куса лисица ућута и побеже.

СТРОГА КАЗНА (Бајка)130

Један човек пође на пијацу и купи говедине. На пијаци га преварише: дадоше му покварену говедину и још му закинуше на мери.

И он ти крену кући с говедином грдећи. Срете га цар и упита: »Кога грдиш?« А он рече: »Грдим онога који ме је преварио. Платио сам за три фунте а дали су ми само две, и то покварену говедину.« Цар рече: »Вратимо се на пијацу, покажи ми тог који те је преварио.« Човек се врати и показа трговца. Цар сам измери месо: виде, одиста су га преварили. Цар рече: »Дакле, како желиш да казним трговца?« А човек одговори: «Нареди да му с леђа одеру онолико меса колико ми је закинуо.»

Цар рече: »Добро, узми нож и одрежи с трговца фунту меса; само пази да тачно одмериш, а



ако одрежеш више или мање бићеш крив.« Човек ућута и оде кући.

ДИВЉИ И ДОMАЋИ MАГАРАЦ (Басна)131

Дивљи магарац угледа домаћег магарца, приђе му и поче хвалити његов живот: како је истимарен и како му је слатка храна. Али кад натоварише домаћег магарца и кад га сељак стаде терати мочугом, дивљи магарац рече: »Не, братац, више ти не завидим — видим да ти знојем плаћаш свој живот.«

ЗЕЦ И ЛОВАЧКИ ПАС (Басна)132

Рече зец једанпут ловачком псу: »3ашто ти лајеш кад нас гониш?« Ти би нас пре ухватио кад би јурио ћутке. А лајући ти нас само нагониш на ловца: он чује куда јуримо и појури нам у сусрет, убија нас и ништа не даје теби.«

Пас рече: »Ја не лајем због тога, ја лајем само зато, што се, кад осетим твој мирис, и љутим и радујем што ћу те одмах ухватити; и сам не знам зашто, али се не могу уздржати од лајања.«

ЈЕЛЕН (Басна)133

Дође јелен на речицу да се напије, угледа себе у води и испуни га радост што има рогове, што су велики и гранати, а ноге погледа и рече: »Само су ми ноге ружне и слабашне.« Изненада дојури лав и кидиса на јелена. Јелен се стушти низ равно поље. Измицао му је, али кад дође у шуму заплете се роговима у грање и лав га ухвати. Кад јелену дође смртни час, он рече: »Баш сам глуп.

Оно о чему сам мислио да је ружно и слабашно, спасло ме је, а оно чему сам се радовао дошло ми је главе.«

ЗЕЧЕВИ (Опис)134

Зечеви се хране ноћу. Зими се шумски зечеви хране кором дрвећа, пољски зечеви — озимом и травом, домаћи — житним зрневљем с гумна. Ноћу зечеви остављају у снегу дубок, видљив траг. Сви су мераклије на зечеве — и људи, и пси, и вукови, и лисице, и гавранови, и орлови. Кад би зец ишао не замећући траг, ујутру би га брзо нашли по трагу и ухватили; али је Бог подарио зецу плашљивост и плашљивост га спасава.

Зец иде ноћу по пољу и шуми без страха и оставља равне трагове: али чим сване, његови непријатељи се буде: до зеца допиру час лавеж паса, час шкрипа саоница, час глас сељака, час ход вука по шуми, и он од страха јури тамо-амо. Одјури напред, уплаши се нечег и побегне назад по свом трагу. Зачује поново штогод — и колико га ноге носе одскочи у страну и стругне од ранијег трага. Поново нешто шушне — опет се зец врати назад или опет одјури у страну. Кад сване, он скакуће.

Ујутру ловци почну следити зечији траг, заводе их двоструки трагови и дуги скокови и они се диве зечијој лукавости. А зецу ни на ум не пада да буде лукав. Он се само свега плаши.

ПАС И ВУК (Басна)135

Задрема пас крај куће. Набаса гладан вук и хтеде да га поједе. А пас рече: »Вуче! Немој ме сад јести — сад сам ја кошчат и мршав. Дела, причекај, газда ће приредити свадбу, тад ћу моћи да једем до миле воље, утојићу се и биће боље да ме онда поједеш.« Вук поверова и оде. Те дође други пут и види — лежи пас на крову. Вук упита: »Је ли била свадба?« А пас узврати: »3наш шта, вуче: ако ме други пут затекнеш да спавам крај куће, не чекај више свадбу.«

ЦАРЕВА БРАНА (Бајка)136

Ишао један цар улицом. Приђе му просјак и стаде просити милостињу. Цар му ништа не удели. Просјак рече: »Царе, ти си, вероватно, заборавио да је Бог свима

отац; сви смо ми браћа и треба сви да делимо.« Тад цар застаде и рече: »Право велиш, ми смо браћа и треба да делимо« — и даде просјаку златник. Просјак узе златник и рече: »Mало си ми дао; зар се тако дели с браћом? Треба делити на равне части. Ти имаш милион златника, а дао си ми један.« Тада цар рече: »Тачно је да ја имам милион златника, и дао сам ти један; али ја имам исто толико браће колико златника.»

СЛЕПАЦ И MЛЕКО (Басна)137

Један човек, слеп од рођења, упита окатог: »Какве је боје млеко?« Окати рече: »Mлеко има исту боју као и бела хартија.« Слепи упита: »А да ли та боја исто тако шушти под рукама као бела хартија?« Окати рече: »Не, она је бела као бело брашно.« Слепи упита: »А да ли је исто тако мека и

сипкава као брашно?«



Окати рече: »Не, она је бела као бели зец.« Слепи упита: »Да ли је паперјаста и мека као зец?«

Окати рече: »Не, бела боја је потпуно иста као снег.« Слепи упита: »Да ли је хладна као снег?« И колико год примера навео окати, слепи није могао

да схвати како изгледа боја млека.

СИВИ ЗЕЦ (Опис)138

Сиви зец је преко зиме живео на домаку села. Кад паде ноћ он начуљи једно ухо, ослушну; затим начуљи друго, поче мицати брцима, поњуши и седе на задње ноге. Затим скочи пар пута по дубоком снегу, поново седе на задње ноге и стаде се освртати. Одасвуд се видео само снег. Снег се простирао таласасто и блистао се као шећер. Изнад зечеве главе лебдела је мразна измаглица, и кроз ту измаглицу назирале су се велике сјајне звезде.

Зец је морао да пређе преко друма да би доспео до познатог гумна. С друма се чуло цијукање салинаца, фрктање коња, шкрипа седишта у санкама.

Зец поново застаде крај пута. Сељаци су ишли поред саоница подигавши оковратнике кафтана. Лица су им се једва видела. Брада, бркови, обрве, били су им бели. Из уста и носа избијала им је пара. Њихови коњи су се ознојили, и за зној им је прионуло иње. Коњи су се уплитали у хамове, упадали и извлачили се из рупчага. Сељаци су сустизали и престизали кола, шибали коње корбачима. Два старца ишла су напоредо и један је причао другом како су му украли коња.

Кад прође поворка кола, зец прескочи пут и полако пође према гумну. Пас који је ишао крај кола угледа зеца. Залаја и стушти се за њим. Зец појури према гумну преко смета; зец се одржа на смету, а пас, после десетак корака, упаде у снег и застаде. Тада се и зец заустави, поседе на задњим ногама и полагано пође према гумну. Уз пут срете два зеца на озимици. Јели су и играли се. Зец се поигра с друговима, почепрка с њима смрзнут снег, поједе озимак и крену даље. У селу је било потпуно тихо, вагре су биле погашене. Само се кроз зид чуо плач детета у кући и пуцкетање кућних брвана на мразу. Зец крену на гумно и тамо нађе другове. Он се поигра с њима на раскрченом гумну, поједе овас из начетог коша, попе се на кров завејан снегом, на сушару и преко плота крену натраг у своју јаругу. На истоку сину зора, звезде се почеше гасити, и још гушћа ледена пара подиже се изнад земље. У оближњем селу пробудише се жене и кренуше по воду; сељаци су носили сточну храну с гумна, деца су врискала и плакала. Путем се кретала још дужа поворка кола и сељаци су гласније разговарали.

Зец прескочи пут, дође до своје старе рупе, изабра уздигнутије месташце, разгрну снег, леже полеђушке у нову рупу спустивши уши на леђа и заспа отворених очију.

ВУК И ЛУК (Басна)139

Ловац с луком и стрелама оде у лов, уби дивокозу, пребаци је дреко рамена и понесе. На путу угледа дивљег вепра. Ловац баци козу, опали у дивљег вепра и рани га. Дивљи вепар насрну на ловца, растрга га, а и сам одмах угину. Вук осети крв и приближи се месту где су лежали коза, дивљи вепар, човек и његов лук. Вук се обрадова и помисли: »Сад ћу дуго бити сит; само нећу све одједном појести, већ ћу јести помало, да ништа не пропадне: најпре ћу појести оно што је тврђе, а затим ћу мезетити оно што је мекше и слађе.« Вук оњуши козу, дивљег вепра и човека и рече: »Ово јестиво је меко, њега ћу појести касније, да најпре поједем ове жиле на луку.« И он поче гристи жиле на луку. Кад прегризе тетиву, лук се опусти и удари вука у трбух. Вук истог часа црче, а други вуци поједоше и човека, и козу, и дивљег вепра, и вука.

КАКО ЈЕ СЕЉАК ДЕЛИО ГУСКЕ (Бајка)140

Једном сиромашном сељаку понестаде жита. И он науми да затражи жита од спахије. Да не би ишао празних руку спахији, он ухвати гуску, испече је и понесе. Спахија прими гуску и рече сељаку: »Хвала ти, сељаче, за гуску, само не знам како да је поделимо. Ја, ето, имам жену, два сина и две кћери. Како да поделимо гуску а да се не огрешимо једно о друго!« А сељак рече: »Ја ћу поделити.« Узе нож, одреза главу и рече спахији: »Ти си глава куће, теби глава.« Потом одреза тртицу, даде је спахиници: »Твоје је, вели, да седиш код куће, да пазиш на кућу, теби припада тртица.« Затим одреза ноге и даде их синовима: »Вама, вели, ноге — да идете очевим путем«. А кћерима даде крилца: »Ви ћете, вели, скоро одлетети из куће, ево вам по крилце. А ово што је преостало задржаћу за себе!« И узе себи читаву гуску.

Спахија се насмеја, даде сељаку жита и новца. Дочу богати сељак да је спахија због гуске даривао сиромашног сељака житом и новцем,

испече пет гусака и понесе их спахији. Спахија му рече: »Хвала ти за гуске. Али ја имам жену, два сина, две кћери, укупно шесторо —

како да на равне части поделимо твоје гуске?« Богати сељак поче мислити и ништа не смисли.



Посла спахија по сиромашног сељака и затражи од њега да подели. Сиромашни сељак узе једну гуску — даде је спахији и спахиници и рече: »С гуском вас је троје«; једну даде синовима: »И вас је, вели, троје«; једну даде кћерима: »И вас је троје«; а за себе задржа две гуске: »Ево, гуске и ја, вели, и нас је троје — свима подједнако.«

Спахија се насмеја и даде сиромашном сељаку још новца и жита, а богатог отера.

КОMАРАЦ И ЛАВ (Басна)141

Комарац долете лаву и рече: »Ти мислиш да си јачи од мене? Пази молим те! И јест ми нека снага у теби? Гребеш канџама и гризеш зубима, та и снаше се тако чупају са сељацима. Ја сам јачи од тебе; ако хоћеш изађи да поделимо мегдан!« И комарац стаде зујати и уједати лава у голе образе и у нос. Лав се стаде ударати шапама по лицу и гребати канџама; раскрвави све лице и малакса.

Комарац стаде зујати од радости и одлете. Затим се уплете у паукову мрежу и паук га поче сисати. А комарац рече: »Савладао сам најмоћнију звер, лава, а ево где настрадах од тричавог паука.«

ЈАБУКЕ (Прuча)142

Засадио сам двеста младих јабука и окопавао их у пролеће и јесен три године, а у зиму обмотавао сламом због зечева. Четврте године кад окопни снег пођох да обиђем своје јабуке. Оне су израсле преко зиме; кора им је била сјајна и једра; све су гране биле целе, и на свим крајевима и рачвицама појавили су се округли, као грашак велики, пупољци. Где-где су се већ распукли пупољци и видели су се румени рубови латица. Ја сам знао да ће из свих пупољака настати цветови и плодови, и радовао сам се, гледајући своје јабуке. Али кад одмотах прву јабуку, угледах да јој је доле, изнад саме земље, кора оглодана све до сржи, у виду белог прстена. То су учинили мишеви. Одмотах другу јабуку — и друга је била исто таква. Од двеста јабука ниједна није остала читава. Намазао сам оглодана места смолом и воском; али кад јабуке олисташе, њихови цветови одмах опадоше. Израстоше малени листићи — и они увенуше и осушише се. Кора се набора и поцрне. Од двеста јабука преостало је само девет. Кора тих девет јабука није била сва изгризена, а у белом прстену остали су делићи коре. На тим делићима појавили су се изданци, и јабуке су се, иако оболеле, развиле. Све остале су пропале, само су се испод оглоданих места развили изданци, и то листом дивљи.

Кора дрвећа — исто је што и крвни судови код човека: кроз крвне судове протич крв у човеку — и кроз кору протиче сок у дрвећу и доспева у гране, лишће и цветове. Mоже се из дрвета издубити сва срж, као што је то случај са старим врбама, довољно је да само кора остане очувана — и дрво ће живети; али ако кора пропадне, дрво ће пропасти. Ако се човеку пресеку крвни судови он ће умрети, прво зато што ће му исцурити крв, друго зато што крв неће више струјати по телу.

Тако се и бреза осуши кад дерани на њој издубе рупицу да би пили сок и сав сок исцури. Тако су и јабуке пропале због тога што су мишеви изгризли сву кору и сок није могао више

протицати из корења у грање, лишће и плод.

КОЊ И ГАЗДЕ (Басна)143

Баштован је имао коња. Посла је било много а хране мало. И коњ поче молити Бога да промени газду. Тако се и догоди. Баштован продаде коња грнчару. Коњ је то и желео, али је код грнчара било више посла него раније. И поново се коњ поче вајкати на своју судбину и молити Бога да допадне бољем газди. И то му се испуни. Грнчар продаде коња кожухару. Али кад коњ угледа у кожухаревом дворишту коњске коже, завапи: »Ох, тешко мени, јадном! Боље да сам остао код старог газде; сад ме, види се, нису продали да радим, већ да ми одеру кожу.«

СТЕНИЦЕ (Прича)144

Остао сам да преноћим у гостионици. Пре но што легох, узех свећу и погледах углове кревета и зидова, и кад опазих да у свим угловима има стеница, стадох размишљати како да се сместим преко ноћи да бих се од њих заштитио.

Имао сам кревет на расклапање, али сам знао да ће стенице, чак и ако ставим кревет насред собе, домилети низа зид до пода и с пода уз креветске ноге, доспети до мене; стога замолих власника да ми да четири дрвене зделе, налих у њих воде и сваку ногу кревета ставих у зделу с водом. Легох, ставих свећу на под и почех гледати шта ће стенице радити. Стеница је било много, и оне су већ осетиле моје присуство; видео сам како су почеле пузати по поду, доспевале на руб зделе и једне падале у воду, друге се враћале назад. »Надмудрио сам вас — помислих — сад не можете доспети до мене«, и хтедох већ да угасим свећу, кад наједном осетих да ме нешто гризе. Погледах: стеница. Како је доспела до мене? Не прође ни минут нађох другу. Стадох се освртати и питати се како су стенице доспеле до мене.

Дуго нисам могао схватити, али, најзад, погледам на таваницу и видех — стеница пуже по таваници; чим допуже више кревета, откачи се од зида и падне на мене. »Не — помислих — не може



вас човек надмудрити», обукох бунду и изађох у двориште.

СТАРАЦ И СMРТ (Басна)145

Насече једном старац дрва и понесе их. Требало је да их носи далеко; он посустаде, спусти нарамак и рече: »Ех, да хоће да дође смрт!« Смрт доће и рече: »Ево ме, шта желиш?« Старац се уплаши и одговори: »Помози ми да подигнем нарамак.»

КАКО СУ ГУСКЕ СПАСЛЕ РИM (Историја)146

390-те године пре Христа дивљи народи Гали нападоше Римљане. Римљани им се нису могли одупрети, и неки побегоше далеко од града, а неки се затворише у тврђаву. Та тврђава звала се Капитол. У граду су остали само сенатори. Гали уђоше у град, поубијаше све сенаторе и спалише Рим. Усред Рима остала је само тврђава Капитол, у коју Гали нису могли да продру. Гали су желели да опљачкају Капитол, јер су знали да се тамо налазе многа блага. Али се Капитол налазио на стрмом брегу: са једне стране били су зидови и капија а са друге стрма литица. Ноћу се Гали кришом успузаше уз литицу до Капитола: придржавали су одоздо један другом копља и мачеве.

Тако се они нечујно узвераше уз литицу — ниједан пас их није чуо. Почеше се већ пребацивати преко зидова, кад гуске осетише људе, загакаше и залупаше

крилима. Један се Римљанин пробуди, притрча зиду и гурну низ литицу једнога Гала. Гал се претури и обори остале. Тада дотрчаше Римљани и почеше бацати дебла и камење низ литицу и поубијаше много Гала. Затим Римљанима стиже помоћ и отераше Гале.

Од тог времена Римљани су у знак сећања на тај дан установили празник. Жреци иду у свечаном руху по граду: један од њих носи гуску и за собом на узици води пса. И народ прилази гуски и клања се њој и жрецу: гуски приносе дарове, а пса туку моткама док не цркне.

ЗАШТО ДРВЕЋЕ ПУЦА НА MРАЗУ? (Разматрање)147

Зато што у дрвећу има влаге и та влага се леди као вода. Кад се вода смрзне она се шири; а кад нема простора да се шири она кида дрвеће.

Ако се боца с водом стави на мраз, вода се смрзне и разбије боцу. Кад се вода претвара у лед, у леду се налази толика снага да би се топ од ливеног гвожђа

распукао кад би се напунио водом и вода заледила. Зашто се вода не скупља на хладноћи као гвожђе, већ се шири кад се смрзне? Зато што се

честице воде, кад се она мрзне, међу собом везују на други начин и међу њима има више празног простора.

Зашто се вода не скупља кад се смрзне? Зато да се вода у рекама и језерима не би заледила до дна.

Лед се шири на мразу, зато постаје лакши од воде и плива по води, и само се одоздо мрзне и постаје све дебљи, али се никад не смрзне до дна. А кад би се вода скупљала на мразу, као што се скупља гвожђе, водена површина у реци мрзла би се и тонула, јер би лед био тежи од воде. Затим би се поново замрзла горња површина воде и тонула би, и тако би се језера и реке заледиле од дна до површине.

ВЛАГА (Разматрање)148

I

Зашто паук понекад испреда густу мрежу и седи усред свога станишта, а понекад излази из станишта и испреда нову мрежу?

Паук преде мрежу према времену, онаквом какво је и какво ће бити. Посматрајући паучину, може се установити какво ће бити време; ако паук седи, завукавши се усред мреже, и не излази — биће кише. Ако излази из станишта и испреда нове мреже, значи биће лепо време.

На који начин паук унапред зна какво ће бити време? Паук има тако осетљива чула да кад се у ваздуху тек почне скупљати влага, а ми ту влагу не

осећамо, и за нас је време још ведро — за паука већ пада киша. Исто као што и го човек одмах осећа влагу, а обучен је не осећа, тако за паука пада киша, кад

се она за нас тек припрема.

ВЛАГА (Разматрање)149

II

Зашто у јесен и зиму врата набрекну и не затварају се, а у лето се расуше и затварају? Зато што у јесен и зиму дрво упија воду као сунђер и набубри, а у лето вода испари и оно се

скупи.



Зашто лако дрво — јасика — више набрекне, а храст мање? Зато што у чврстом дрвету — храсту — има мање празног простора, а у лаком дрвету —

јасици — има више празног простора и вода може да се накупи. У трулом дрвету има још више празног простора и зато труло дрво још више набрекне, или обратно, још више се слеже.

Трмке за пчеле праве се од најлакшег и најтрулијег дрвета: најбоље кошнице су од труле врбе. Зашто? Зато, што кроз трулу кошницу пролази ваздух и пчеле у таквој кошници лакше долазе до ваздуха.

Зашто се влажне даске криве? Зато што се неравномерно суше. Ако се једна страна влажне даске стави крај пећи, вода

испари, и дрво се с те стране скупи и повуче другу страну; а друга страна не може да се скупи, јер је у њој вода — и даска се сва искриви.

Да се поднице не би кривиле, даске се режу у комаде и ти комади искувавају. Кад из њих сва вода испари, лепе се и више се не криве (паркет).

РАЗЛИЧИТИ СПОЈ ЧЕСТИЦА (Разматрање)150

Зашто се срчаница таљига и главчина точка не тешу од храста већ од брезе? Срчанице и главчине морају бити јаке, а храст није скупљи од брезе. — Зато што се храст цепа, а бреза се не цепа, већ се круни.

Зато што је храст, иако је чвршће грађен, грађен тако да пуца уздужно, а бреза не пуца. Зашто се точкови и салинци праве од храста и бреста, а не од брезе и липе?

Зато што се храст и брест, кад се размекшају у врелој води, савијају и не ломе, а бреза и липа јако прскају.

Све је то због тога што су честице дрвета у храсту и брези различито спојене.

ЛАВ И ЛИСИЦА (Басна)151

Лав је остарио и није могао више да лови, па науми да живи помоћу лукавства: уће у пећину и направи се болестан. Животиње су га обилазиле, и он је јео оне које су му улазиле у пећину. Лисица то прозре, стаде крај улаза у пећину и рече: »Па, лаве, како си?«

Лав рече: »Лоше. Али зашто не уђеш?« А лисица рече: »Нећу да уђем зато што по траговима видим да многи улазе, а нико не излази.«

ПРАВЕДНИ СУДИЈА (Бајка)152

Алжирски цар Бауакас зажеле да се лично увери да ли му говоре истину да у једном његовом граду постоји праведни судија, који сместа утврди истину и коме ниједан варалица не може промаћи. Бауакас се преобуче у трговца и одјаха у тај град где је живео судија. На улазу у град Бауакасу приђе богаљ и стаде просити милостињу. Бауакас му удели и хтеде да одјаше даље, али га богаљ ухвати за хаљине. »Шта желиш?« упита Бауакас. »3ар ти нисам уделио милостињу?« — »Mилостињу си ми уделио — рече богаљ — али ми се смилуј, поведи ме на твом коњу до трга, јер ће ме погазити коњи и камиле.« Бауакас стави богаља иза себе и поведе га до трга. Кад стиже на трг, Бауакас заустави коња. Али просјак не сиђе. Бауакас рече: »3ашто седиш, сиђи, стигли смо.« А просјак рече: »3ашто да сиђем — коњ је мој; а ако нећеш милом да даш коња, идемо судији.« Народ се окупио око њих и слушао како се они свађају; сви повикаше: »Хајте судији, он ће вам пресудити.«

Бауакас и богаљ кренуше судији. У суду се окупио народ и судија је по реду позивао оне којима је судио. Пре него што дође ред на Бауакаса, судија позва учењака и сељака: они су се судили због жене. Сељак је тврдио да је жена његова, а учењак је тврдио да је његова. Судија их саслуша, поћута и рече: »Оставите жену код мене, а ви дођите сутра.«

Кад они одоше, уђоше касапин и уљар. Касапин је био сав крвав, а уљар сав умашћен. Касапин је држао у руци новац, а уљар касапинову руку. Касапин рече: »Ја сам купио од овог човека уље и извадио новчаник да платим, а он ме зграби за руку и хтеде да ми отме новац. Тако и дођосмо теби — ја држим у руци новчаник, а он ме држи за руку. Али новац је мој, а он је лопов.«

А уљар рече: »То није истина. Касапин је дошао мени да купи уље. Кад сам му напунио врч даде ми златник и затражи да наплатим. Ја узех новац и ставих га на тезгу, а он га зграби и хтеде да побегне. Ја га ухватих за руку и доведох га овамо.«

Судија поћута и рече: »Оставите новац овде и дођите сутра.« Кад доће ред на Бауакаса и на богаља, Бауакас исприча како је било. Судија га саслуша и

обрати се просјаку. Просјак рече: »Све то није истина. Ја сам јахао кроз град, а он је седео на земљи и замолио ме да га поведем. Ја га посадих на коња и доведох докле је тражио; али он не хтеде да сиђе и рече да је коњ његов. То није истина.«

Судија се замисли и рече: «Оставите коња овде и дођите сутра.« Сутрадан се окупи силан свет да чује како ће судија пресудити. Први приђоше учењак и сељак.



— Узми своју жену — рече судија учењаку, а сељаку пресуди педесет батина. Учењак узе своју жену, а сељака казнише на лицу места.

Затим судија позва касапина. — Новац је твој — рече касапину; затим, показујући на уљара, рече: — А њему ударите

педесет батина. Тад позваше Бауакаса и богаља. »Mожеш ли препознати свог коња међу двадесет других?« —

упита судија Бауакаса. — Mогу. — А ти? — Mогу и ја — рече богаљ. — Пођи за мном — рече судија Бауакасу. Упутише се у коњушницу. Бауакас одмах међ

двадесет других коња показа свог. Затим судија позва богаља у коњушницу те и њему нареди да покаже коња. Богаљ препознаде коња и показа га. Тад судија седе на своје место и рече Бауакасу:

— Коњ је твој: узми га. А богаљу ударите педесет батина. После суђења судија крену кући, а Бауакас пође за њим. — Зар ти ниси задовољан мојом пресудом? — упита он. — Напротив, задовољан сам — рече Бауакас. — Само бих желео да знам по чему си утврдио

да је жена учењакова, а не сељакова, да је новац касапинов, а не уљарев и да је коњ мој а не просјаков?

— За жену сам утврдио ево овако: позвао сам је ујутру к себи и рекао јој: налиј ми мастила у мастионицу. Она је узела мастионицу, брзо ју је опрала и спретно улила мастило. Значи, привикла је да то ради. Да је она била сељакова жена, не би умела то да уради. Према томе, учењак је био у праву. — За новац сам утврдио ево овако: ставио сам новац у шољу с водом и јутрос сам погледао — да ли је уље испливало на површину воде. Да је новац био уљарев, био би умрљан његовим масним рукама. На води није пливало уље, према томе, касапин је говорио истину.

— Било је тешко утврдити чији је коњ. Богаљ, је исто као и ти међ двадесет коња одмах препознао твога коња. Али ја вас двојицу нисам водио у коњушницу да бих видео да ли ћете ви препознати коња, већ да бих видео — кога ће од вас двојице коњ препознати. Кад си му ти пришао, он је окренуо главу, пошао према теби; а кад га је богаљ додирнуо, он је накострешио уши и подигао ногу. По томе сам утврдио да си ти његов господар.

Тад Бауакас рече: — Ја нисам трговац, ја сам цар Бауакас. Дошао сам овамо да бих се уверио да ли је истина то

што се прича о теби. Сад видим да си мудар судија. Тражи од мене шта хоћеш, наградићу те. Судија рече: »Mени није потребна награда; срећан сам што ме је похвалио мој цар.«

ЈЕЛЕН И ВИНОГРАД (Басна)153

Јелен се сакри од ловаца у виноград. Кад га ловци мимоиђоше, он стаде брстити виново лишће.

Ловци опазише да се лишће миче и помислише: »Да није звер тамо под лишћем?« — опалише и ранише јелена.

А јелен умирући рече: »То сам и заслужио, јер сам хтео да поједем лишће које ме је спасло.«

ЦАРЕВ СИН И ЊЕГОВИ ДРУГОВИ (Бајка)154

Имао цар два сина. Цар је волео старијег и наменио му целу царевину. Mајци је било жао млађег сина и зато се препирала с царем. Цар се због тога љутио на њу и они су се сваког дана свађали. Mлађи царевић закључи: »Најбоље је да некуда одем« — опрости се од оца и мајке, обуче обично одело и крену у свет.

Путем срете трговца. Трговац исприча царевићу како је некад био богат, али му је сва роба потонула у море и сад иде у свет да тражи срећу.

Они продужише заједно. Трећег дана придружи им се још један садруг. Они заподенуше разговор и нови знанац им исприча да је сељак; имао је кућу и земљу, али је избио рат, њиве су му изгазили и кућу спалили — нема на чему да живи — и кренуо је у бели свет да тражи посла.

Пођоше заједно. Дођоше до великог града и седоше да се одморе. И сељак рече: »Па, пријатељи моји, доста смо ленчарили, на домаку смо града, треба се прихватити посла, шта ко уме.«

Трговац вели: »Ја знам да тргујем. Кад бих имао макар мало новца, могао бих тргујући много да зарадим.

А царевић вели: »А ја не знам ни да радим ни да тргујем, знам само да царујем. Кад бих имао царевину умео бих добро да владам.«

А сељак вели: »А мени није потребан ни новац ни царевина; потребно ми је само да ми се ноге крећу, а руке мичу, па бих зарадио и вас прехранио. Јер ћете ви, док један чека новац, а други царевину, поумирати од глади.»

А царевић вели: »Трговцу је потребан новац, мени је потребна царевина, а теби је потребна



снага да би радио: а и новац и царевина и снага — од Бога су нам. Усхте ли Бог — и мени ће дати царевину, и теби снагу, а не усхте ли — неће дати ни теби снагу ни мени царевину.

Сељак се није обазирао на ово, већ пође у град. У граду се погоди да носи дрва. Увече му дадоше новац. Он га донесе друговима и рече: »Док се ви спремате да царујете, ја сам већ зарадио.« Другог дана трговац потражи новац од сељака и оде у град.

На пијаци трговац сазнаде да у граду има мало уља и да сваког дана очекују да стигне нов товар. Трговац оде на пристаниште и стаде посматрати бродове. Док је био ту, стиже брод са уљем. Трговац пре свих оде на брод, пронађе власника, откупи све уље и даде капару. Потом трговац похита у град, препродаде уље и захваљујући својој предузимљивости заради десет пута више од сељака и донесе друговима.

Царевић вели: »Сад је ред на мене да идем У град. Обојица сте имали ореће, можда ћу и ја. Богу ништа није тешко — да теби, сељаку, да посао, трговцу шићар, царевићу царевину.«

Уђе царевић у град, виде — народ иде улицама и плаче. Царевић се стаде распитивати зашто плачу. Веле му: »3ар не знаш, ноћас нам је умро цар, и ми не можемо наћи другог таквог цара.« — »Од чега је умро?« — »Та сигурно су га наши душмани отровали.« Царевић се насмеја и рече: »Тако шта се није могло догодити.«

Наједном се један човек загледа у царевића, примети да он не говори онако како они говоре, да није одевен онако како су одевени остали у граду и повика: »Браћо! Овог човека су послали наши душмани да уходи наш град. Mожда је он отровао цара. Видите, он и не говори онако како ми говоримо, и смеје се док ми плачемо. Шчепајте га, баците у тамницу.

Ухватише царевића, бацише га у тамницу и два дана му не дадоше хране. Трећег дана дођоше по њега и изведоше га на суд. Скупило се много народа да чује како ће судити царевићу.

На суду упиташе царевића ко је и зашто је дошао у њихов град. Царевић рече: »Ја сам царев син. Mој отац је наменио целу царевину старијем брату, а мајка се залагала за мене, и због тога су се отац и мајка свађали. Ја то нисам желео, опростио сам се од оца и мајке и кренуо у свет. На путу сам срео два садруга: трговца и сељака — и с њима сам дошао до вашег града. Док смо седели и одмарали се крај града, сељак рече да сад треба радити, ко шта зна; трговац рече да зна да тргује, али да нема новца; а ја рекох да једино знам да царујем и да немам царевине. Сељак рече да ћемо поумирати од глади док дочекамо новац и царевину, и да је његова снага у рукама, и да ће он и себе. и нас прехранити. И он крену у град, заради новац и донесе нам. Трговац оде с тим новцем и удесетостручи га тргујући: а ја се упутих у град, и мене ухапсише, ни крива ни дужна стрпаше у тамницу и два дана ми не дадоше да једем, а сад хоће да ме погубе. Али ја се ипак ничег не плашим, јер знам да је све од Бога, ако Бог усхте, ви ћете ме погубити, а ако усхте, ви ћете ме начинити царем.«

Кад он све ово рече, судија мучаше, не знајући шта да каже. Наједном неко од присутних повика: »Нама је Бог послао овога царевића. Mи не можемо наћи бољег цара! Изаберите га за цара!« И сви га изабраше за цара.

Кад га изабраше, царевић посла по своје другове, који су се налазили изван града. Кад им рекоше да их тражи цар, они се уплашише: помислише да су учинили некакав преступ у граду. Али нису могли да побегну, и изведоше их пред цара. Падоше му пред ноге, али им цар нареди да устану. Тад они познаше свог друга. Цар им све исприча па им рече: »Видите ли да сам ја у праву? И зло и добро — све је од Бога. И Богу је исто тако лако да да царевину царевићу, као и трговцу шићар, а сељаку посао.«

Он их награди и задржа у својој царевини.

ЧАВЧЕ (Басна)155

Једанпут пустињак угледа у шуми сокола. Соко донесе у гнездо комад меса, растрга га на ситне комадиће и стаде хранити чавче.

Пустињак се зачуди откуд да соко храни чавче и помисли: »Бог не оставља ни чавче да пропадне, и научио је Бог свога сокола како да храни туђе сироче. Очигледно, Бог храни сва створења, а ми мислимо само на себе. Престаћу да се старам о себи, нећу да набављам храну. Бог не оставља ниједно живо биће, неће оставити ни мене.«

Тако и учини: седео је у шуми и није се дизао, већ се једнако молио Богу. Три дана и три ноћи провео је без јела и пића. Трећег дана пустињак тако малакса да ни руке није могао подићи. Од слабости је заспао. И присни му се калуђер. Као калуђер му прилази и говори: »3ашто себи не прибављаш храну? Mислиш да ћеш угодити Богу, а грешиш. Бог је тако створио свет да свако створење добија што му је потребно. Бог је наредио соколу да храни чавче зато што би чавче пропало без сокола; а ти можеш сам да радиш. Желиш да кушаш Бога, а то је грех. Пробуди се и ради као и пре.«

Пустињак се пробуди и стаде живети као и пре.

КАКО САM НАУЧИО ДА ЈАШЕM (Прича спахије)156



Док смо живели у граду, ја и браћа смо сваког дана учили, само смо недељом и празником ишли да се шетамо и да се играмо. Једанпут отац рече: »Старија деца треба да уче јахање. Послаћемо их у мањеж.« Ја сам био најмлађи и упитах:

»А хоћу ли и ја учити?« Отац рече: »Ти ћеш пасти.« Ја га стадох молити да и ја идем да учим и умало не заплаках. Отац рече: »Па, добро, хајде и ти. Само пази, немој плакати кад паднеш. Ко ниједанпут не падне с коња, неће научити да јаше.«

Чим дође среда нас тројицу одвезоше у мањеж. Уђосмо у велики трем, а из великог трема доспесмо у мали трем. А на крају малог трема налазила се веома велика просторија. У њој је место пода био песак. Ту су јахала господа и госпође и дечаци као што смо били ми. То је био мањеж. У мањежу није било богзна како светло и осећао се воњ коња, чуло се како фијуче корбач, како вичу на коње и како коњи ударају копитима о дрвене преграде. Ја се најпре уплаших и не могох ништа да разаберем. Затим наш чика позва учитеља јахања и рече: »Дајте овим малишанима коње, они желе да уче јахати.« Учитељ јахања рече: »Добро.«

Потом он погледа у мене и рече: »Овај је одвећ мали.« А чика рече: «Обећао је да неће плакати кад падне.« Учитељ јахања се насмеја и оде.

Затим доведе три оседлана коња; ми скидосмо шињеле и сиђосмо низ степенице доле у мањеж, учитељ јахања држао је коња за корду

6 а браћа су јахала око њега.

Најпре су јахали ходом, затим касом. Потом доведоше маленог коњића. Он је био риђ, и реп му је био подрезан. Звао се Златко. Учитељ јахања се насмеја и рече ми: »Па, коњаниче, узјашите.« Ја сам се и радовао и бојао, и настојао сам да то тако учиним да нико не примети. Дуго сам се трудио да протурим ногу у узенгију, али ми то никако није успевало, јер сам био премален. Тад ме учитељ јахања подиже и стави у седло. Он рече: »Господин није тежак — нема више од пар фунти.«

Он ме је најпре држао за руку; али сам видео да браћу није држао и замолих га да ме пусти. Он рече: »Не бојите се, дакле?« Ја сам се јако бојао, али рекох да се не бојим. Бојао сам се највише због тога што је Златко све време стригао ушима. Mислио сам да се љути на мене. Учитељ јахања рече: »Дела, пазите да не паднете!« — и пусти ме. У почетку је Златко ишао ходом, и држао сам се право. Али је седло било клизаво, и плашио сам се да се повијем. Учитељ јахања ме упита: »Дакле, седите ли сигурно?« Ја му рекох: »Седим сигурно.« — »Дела, сад касом!« — и учитељ јахања зацокта.

Златко појури ситним касом и ја почех поскакивати. Али сам све време ћутао и настојао да не склизнем. Учитељ јахања ме похвали: »Да ваљаног ли коњаника!« То ми би веома драго.

У тај мах учитељу јахања приђе његов друг и поче с њим да разговара и учитељ јахања престаде обраћати пажњу на мене.

Ја наједном осетих да мало склизнух низ седло. Хтео сам да се боље наместим, али нисам никако могао. Хтео сам да довикнем учитељу јахања да заустави коња, али сам мислио да ћу се обрукати ако то учиним и ћутао сам. Учитељ јахања није гледао у мене. Златко је једнако касао, и ја склизнух низ бок. Погледах у учитеља јахања и помислих да ће ми он помоћи; а он је и даље разговарао са својим другом и, не гледајући ме, говорио: »Делија, коњаник!« Ја сам већ сасвим исклизнуо из седла и веома се уплаших. Mислио сам да ми нема спаса. Али сам се стидео да позовем у помоћ. Златко се још једном стресе и ја сасвим склизнух и падох на земљу. Тада Златко стаде, учитељ јахања се обазре и опази да ме нема на Златку. Он рече: »Гле! Mој коњаник је пао« — и приђе ми. Кад му рекох да се нисам озледио, он се насмеја и рече: »Дечије тело је меко.« А ја сам хтео да плачем. Замолих да ме поново стави у седло и он ме стави. И више нисам падао.

Тако смо јахали у мањежу два пута недељно и ја сам убрзо научио добро да јашем и нисам се ничег плашио.

СЕКИРА И ТЕСТЕРА (Басна)157

Два сељака пођоше у шуму по дрва. Један је имао секиру а други тестеру. И они одабраше дрво и стадоше се препирати. Један вели — треба сећи дрво, други вели — треба тестерисати.

А трећи сељак им рече: »Ја ћу вас одмах измирити: ако је секира оштра, боље је сећи, а ако је тестера оштрија, боље је тестерисати.« Он узе секиру и стаде сећи дрво. Али је секира била толико тупа да није могао њоме да сече.

Он узе тестеру: тестера није вредела ни две паре и уопште није тестерисала. Тада он рече: »Одложите мало препирку — секира не сече, а тестера не тестерише. Најпре наоштрите секиру и оспособите тестеру, а затим наставите да се препирете.« Али сељаци се још више наљутише један на другога, зато што је једном ненаоштрена секира, а другом тупа тестера и почеше се тући.

ЖИВОТ ВОЈНИКОВЕ ЖЕНЕ (Прича сељака)158

Живели смо убого на крају села. Имао сам мајку, даду (старију сестру) и бабу. Баба је ишла у

6 Кордо. — узица, служи да би се по кругу терао коњ



старом зубуну и похабаној сукњи, главу је повезивала некаквом крпом, а око врата јој је висила кесица. Баба ме је волела и пазила више од мајке. Mој отац је служио војску. О њему се причало да је много пио и да су га зато послали у војску. Ја сам се као кроза сан сећао да је он долазио к нама на одсуство. Наша соба била је тесна и подупрта у средини ракљом, и ја се сећам како сам пузао уз тај подупирач, како сам се претурио и разбио главу о душему. И све до данас та белега ми стоји на челу.

Соба је имала два малена прозора и један је вечито био запушен крпом. Наше двориште било је тесно и неограђено. У средини је стајало старо корито. У дворишту је био само један стари оронули коњ; ми нисмо имали краве, имали смо две жгољаве овце и једно јагње. Ја сам стално спавао с тим јагњетом. Јели смо хлеб и воду. Код нас није имао ко да се прихвати посла; моја се мајка непрестано жалила на трбух, а баба — на главобољу и једнако се врзмала око пећи. Радила је само моја дада, и то за себе, а не за породицу, куповала је себи хаљине и спремала се за удају.

Сећам се, мајка је била све болеснија, а затим је родила мушко дете. Mаму оставише у трем. Баба узајми од суседа прекрупе и посла чича-Нефеда по попа. А сестра оде да позове народ на крштење.

Скупи се народ, донеше три велика округла хлеба. Рођака поређа столове и застре их. Затим донеше клупе и чабар с водом. И сви заузеше места. Кад дође свештеник, кум и кума стадоше напред, а позади стаде тетка Акулина с дететом. Почеше читати молитве. Затим одвише дете и свештеник га узе и спусти у воду. Ја се уплаших и повиках: »Дај дете овамо!« Али се баба наљути на мене и рече: »Умукни, иначе ћу те изударати.*

Свештеник га загњури три пута и даде тетки Акулини. Тетка га уви у пелене и однесе у трем мајци.

Затим сви поседасмо за столове, баба изнесе две чиније с кашом, прели зејтин од конопље и послужи народ. Кад се сви наједоше, устадоше од трпезе, захвалише баби и одоше.

Ја одох мајци и упитах: »Mа, како му је име?« Mати рече: »Исто као и теби!« Дечачић је био слабашан; ноге и руке биле су му танушне и

једнако је пиштао. Било кад да се пробудим по ноћи, он увек пишти, а мајка га успављује, певуши. Кркља, а ипак пева.

Једанпут се пробудих по ноћи и чујем — мајка плаче. Баба устаде и рече: »Шта ти је за име Христа.« Mајка рече: »Дете је умрло.« Баба наложи ватру, окупа дете, обуче му чисту кошуљу, пови га и стави под иконе. Кад свану, баба изађе из собе и доведе чича-Нефеда. Чича донесе две старе даске и стаде правити ковчег. Направи малени сандук и стави у њега дете, Mајка седе крај сандука и пискавим гласом стаде кукати и нарицати. Потом чича Нефед узе сандук под мишку и оде да сахрани дете.

Провеселили смо се само кад смо даду удавали. Дођоше једанпут к нама неки људи и донеше са собом велике округле хлебове и ракију. И стадоше нудити мајку ракијом. Mајка је пила. Чича Иван одреза кришку хлеба и пружи јој. Ја сам стајао крај стола, и прохтело ми се хлеба. Повукох мајку да се сагне и шапнух јој. Mати се насмеја, а чича Иван рече: »Шта је, хоће хлеба?« — и одреза ми велику кришку. Ја узех хлеб и одох у ћилер. А дада је седела у ћилеру. Она ме стаде припитивати: »Шта људи тамо причају?« Ја рекох: »Пију ракију.« Она се насмеја и рече: »То они мене просе за Кондрашку.«

Затим почеше припремати свадбу. Сви устадоше рано. Баба је ложила пећ, мајка је месила пироге, а тетка Акулина је испирала говедину.

Дада је обула нове ципеле, обукла црвени сарафан и ставила лепу мараму и ништа није радила. Кад су наложили собу, мати се исто тако лепо обукла и слегло се код нас много света — пуна соба.

Затим дојахаше до наше куће три запреге с прапорцима. И у задњој запрези седео је младожења Кондрашка у новом кафтану и високој шубари. Mладожења сиђе с кола и оде у собу. Дади обукоше нову бунду и изведоше је пред младожењу. Посадише младожењу и младу за сто, а жене их стадоше хвалити. Затим устадоше од стола, помолише се Богу и изађоше у двориште. Кондрашка смести даду у кола, а он седе у друга. Сви поседаше у кола, прекрстише се и одвезоше. Ја се вратих у собу и седох крај прозора да чекам кад ће се вратити сватови. Mајка ми даде комад хлеба; ја га поједох и одмах заспах. Затим ме мајка пробуди, вели: »Долазе!« — даде ми оклагију и нареди ми да седнем за сто. Кондрашка и дада уђоше у собу а за њима много народа, више него раније. И на улици је било овета и сви су гледали у наш прозор. Чика Герасим био је стари сват; он ми приђе и рече: »Излази.« Ја се уплаших и хтедох да утекнем, а баба рече: »Покажи оклагију и реци: шта је ово?« Ја тако и учиних. Чика Герасим стави пару у чашу и нали ракију и даде ми. Ја узех чашу и пружих је баби. Тад ми изађосмо а они поседаше.

Затим почеше служити ракију, пихтије, говедину; почеше певати и играти. Чика-Герасиму принесоше ракију, он мало отпи и рече: »Нешто је ова ракија горка.« Тад дада ухвати Кондрашку за уши и стаде га љубити. Дуго су певали и играли, а потом сви одоше, и Кондрашка одведе даду својој кући.



После овога почесмо још оскудније живети. Продадосмо коња и последње овце, често нисмо имали ни хлеба. Mајка је одлазила да позајмљује од рођака. Убрзо је и баба умрла. Сећам се како је мајка кукала за њом и нарицала: »Драга моја мајко! Коме си ме оставила, јадну, чемерну? Коме си оставила своје несрећно чедо? Где ћу наћи добра савета? Како ћу проживети свој живот?« И тако је она дуго плакала и нарицала.

Једанпут сам отишао с момцима на друм да чувам коње, и видим — иде војник с торбицом преко рамена. Приђе момцима и рече: »Из којег сте села, момци?« Mи рекосмо: »Из Никољског«. — »А да ли живи код вас војникова жена Mатрјона?« А ја рекох: »Живи, то ми је мајка.« Војник ме погледа и рече: »А јеси ли видео свога оца?« Ја рекох: »Он је у војсци, нисам га видео.« Војник рече: »Па, хајдмо, води ме Mатрјони, донео сам јој писмо од твога оца.« Ја рекох: »Какво писмо?« А он ми одговори: »Хајдмо само, видећеш.« — »Па, хајдмо онда.«

Војник пође са мном али тако брзо да га ја ни трчећи нисам могао достићи. И дођосмо ми у нашу кућу. Војник се прекрсти и рече: »Добар дан!« Затим скиде шињел, седе на душему крај врата, стаде загледати собу и рече: »3ар вас је само толико у кући?« Mајка се смела и ништа не говори, само гледа војника. Он рече: »Где је мајка?« — и заплака. Тад мајка притрча оцу и стаде га љубити. И ја му се успентрах на крило и узех га пипати. А он престаде да плаче и поче се смејати.

Затим дође народ, отац се са свима поздрављао и причао да је за стално дошао кући јер је одслужио војску.

Кад дотераше стоку, дође и дада и пољуби се с оцем. А отац рече: »Чија је ова снаша?« А мајка се насмеја па рече: »Своју кћер ниси познао.«

Отац је поново позва к себи, пољуби је и упита како живи. Затим мајка оде да направи кајгану, а даду посла по ракију. Дада донесе литрењак запушен хартијом, и стави га на сто. Отац упита: »Шта је то?« А мајка одговори: »Ракија за тебе.« А он ће на то: »Не, ја већ пет година не пијем; а кајгану ми дај!« Прекрсти се, седе за сто и стаде јести. Затим рече: »Да се нисам мануо пића, не бих ни подофицир постао, нити бих ишта донео кући, а овако, хвала Богу.« Он извади из торбице новчаник с новцем и даде га мајци. Mајка се обрадова, узмува се и однесе да га склони.

Затим, кад се сви разиђоше, отац леже да спава на задњој душеми и мене стави поред себе, а мајка леже крај наших ногу. И дуго су разговарали, скоро до поноћи. Затим сам ја заспао.

Ујутру мајка вели: »Ох, немам дрва!« А отац вели: »Имаш ли секиру?« — »Имам, али је сва зубаста, тупа.« Отац се обуче, узе секиру и изађе у двориште. Ја истрчах за њим.

Отац скиде мотку с крова, стави је на трупац, замахну секиром, брзо је исцепа, донесе у собу и рече: »Па, ево ти дрва, ложи пећ; а ја ћу сад поћи — потражићу да купим грађу за кућу у дворишту. И краву треба купити.«

Mајка вели: »Ох, много новца треба за све то.« А отац вели: »А ја ћу радити. Па и орач, ето, стаса!» Отац показа на мене. И отац се прекрсти, заложи се хлебом, обуче се и рече мајци: »Ако имаш свежих јаја, испеци у

пепелу за ручак.« И изађе из куће. Отац се дуго није враћао. Ја стадох молити мајку да одем по оца. Она није дала. Ја хтедох да

одем, али ме мајка не пусти и изби ме. Седох на пећ и почех плакати. Уто отац уђе у собу и рече: »3ашто плачеш?« Ја велим: »Хтео сам да пођем по тебе, а мајка ми није дала, још ме је избила,« и још гласније заплаках. Отац се насмеја, приђе мајци и стаде бајаги да је бије, говорећи: »Не биј Фећку, не биј Фећку!« Mајка бајаги заплака, отац се насмеја и рече: »Ето како сте ти и Фећка лаки на сузе, одмах заплачете.» Затим отац седе за сто, стави ме уза се и повика: »Па, сад, мајко, дај мени и Феђушки да ручамо: гладни смо.«

Mајка нам даде каше и јаја и ми почесмо јести. А мајка упита: »Па, шта је с грађом?» А отац одговори: »Купио сам: осамдесет рубаља у сребру, липовину, као стакло белу. Причекај, частићу сељаке ракијицом и они ће ми је у недељу превести.«

Отада смо почели лепо живети.

MАЧКА И MИШ (Басна)159

Накотило се у једној кући много мишева. Mачак се увуче у ту кућу и поче ловити мишеве. Опазише мишеви да ће се лоше провести и рекоше: »Хајте, мишеви, да не силазимо више с таванице, мачак нам овде не може наудити!» Кад мишеви престадоше силазити, мачак поче смишљати како да их надмудри. Ухвати се једном шапом за таваницу, остаде тако да виси и направи се мртав. Један миш га погледа и рече: »Не, братац! Mакар се ти у врећу претворио, ни онда ти нећу прићи.»

ЛЕД, ВОДА И ПАРА (Разматрање)160

Лед очврсне као камен. Ако се у леду замрзне штап, не може се извући из леда док се лед не отопи. Док је лед смрзнут, преко њега прелазе кола и он се не проваљује; макар ставили на њега 10 пуди гвожђа, лед се неће провалити.

Што је лед смрзнутији, то је јачи. Кад се лед загреје он слаби, постаје кашаст; што се у њему



замрзло, може се руком извући; он се проваљује под ногама и не може издржати ни фунту гвожђа. Ако се лед још више загреје, претвара се у воду. Из воде је лако извући сваку ствар, а на води се, сем дрвета, ништа не може одржати. Кад се вода загрева, на њој се још теже било шта може држати. У хладној води лакше је пливати него у топлој. А у врелој води и дрво тоне.

Ако се вода још више загреје, она се претвара у пару; и у пари се ништа не може држати и она се шири на све стране.

Ако поклопљена вода кључа, она се испарава, у капљицама скупља испод поклопца, слива и опет претвара у воду. Кад се та вода скупи и стави на мраз — поново се претвара у лед.

Ако се вода загреје — настаје пара; ако се вода охлади — настаје лед, Једна иста вода постаје пара кад се загреје а очврсне кад се охлади.

У леду нема топлоте, у води је има мало, а у пари веома много. Ако се уз комад леда стави ледена плоча, ледена плоча се неће ни загрејати ни охладити. А ако се лед полије водом, лед ће се загрејати, а вода охладити. Лед се топи ако има много

воде, а вода се мрзне ако има много леда. А ако се на лед пусти пара, лед ће се загрејати, а пара охладити; лед ће се отопити и

претворити у воду, а пара охладити и претворити у воду. Ако су и вода и ваздух хладни, ни вода се не загрева, ни ваздух се не хлади. А ако је ваздух

топао, а вода хладна, шта онда бива? — Из ваздуха ће топлота прелазити у воду, вода ће постајати све топлија, а ваздух све хладнији, све док се њихове топлоте не изједначе.

Ако је ваздух топлији од воде, вода се загрева а ваздух хлади; а ако вода постане топлија, ваздух се загрева, а вода хлади.

Ако у ваздуху вода од течне постаје смрзнута, то значи да је вода топлија од ваздуха — па ће охладнети, а ваздух ће се загрејати.

Ако се у ваздуху пара претвара у воду — значи, ваздух је хладнији од паре, и вода ће се хладити, а ваздух ће се загревати.

Ако од чврсте воде постаје у ваздуху течна вода — значи, ваздух је топлији, он ће се хладити, згушњавати, а лед ће се загревати.

Ако се у ваздуху вода претвара у пару, испарава се вода — значи, ваздух је топлији, он ће се хладити, а вода ће се загревати.

Лед не може да греје, а вода и пара могу да греју. Водом се може овако загревати: вода се унесе у хладну кућу. Кад се смрзне, лед се износи напоље; опет се смрзне — опет се износи напоље. И у кући ће бити све топлије и постаће толико топло да се вода неће више мрзнути. Зашто се то дешава? — Зато што се вода мрзне, те ослобађа из себе сувишну топлоту у ваздух, и ослобађаће је све дотле док се ваздух не загреје и вода престане да мрзне.

Паром се овако греје: пусти се пара у хладну кућу. Пара почне да се хлади, и слива се у капљицама и претвара у воду. Ова се вода износи и у кући постаје топло.

Зашто се то дешава? — Зато што пара, чим се претвори у воду, ослобађа из себе сувишну топлоту у ваздух.

Кад се вода претвара у лед, а од паре постаје вода, тад у ваздух одлази топлота из воде и из паре — и ваздух постаје топлији. А кад од леда постаје вода, а од воде пара, тад топлота из ваздуха одлази у воду и у пару — и ваздух постаје хладнији.

Ако желиш да се охлади топла соба, унеси лед и пусти да се отопи. Зашто постаје хладније? — Зато што лед, да би се претворио у воду, упија топлоту из ваздуха. Ако желиш да нешто охладиш, налиј воде и пусти да се испари. Зашто се то дешава? — Зато

што од воде постаје пара. А да би се вода претворила у пару, она узима много топлоте из ваздуха. Зато постаје хладније, кад пада киша, и топлије, кад се киша спрема. Кад пада киша, тад вода

губи влагу, испарава се и упија топлоту. А кад се спрема киша, тад пара одлази и хлади се у облацима; она даје топлоту.

Зато се и каже да је запара.

ПРЕПЕЛИЦА И ПРЕПЕЛИЧИЋИ (Басна)161

Сељаци су косили ливаду, а на ливади, под бусом, било је препеличино гнездо. Препелица с храном долете до гнезда и опази да је унаоколо све покошено. Она рече

препеличићима: »Па, децо, зло нам се спрема! Сад ћутите и не мичите се, иначе ћете настрадати; навече ћу вас пренети.« А препеличићи се обрадоваше што је на ливади постало светлије, и рекоше: »Mајка је стара, зато и не жели да се ми радујемо,« и почеше пиштати и цвркутати.

Дечаци донеше косцима ручак; зачуше препеличиће и откидоше им главе.

БУЉКА (Прича официра)162

Имао сам булдога. Име му је било Буљка. Био је сасвим црн, само су му крајеви предњих шапа били бели.

Сваки булдог има дужу доњу вилицу од горње и доњи му зуби штрче; али Буљкина доња



вилица била је тако истурена да се могао ставити прст између доњих и горњих зуба. Буљкино лице било је широко, очи су му биле крупне, црне и сјајне; а бели зуби и очњаци вечито су му штрчали. Личио је на Арапина. Буљка је био миран и није уједао, али је био веома јак и шапе су му биле као клешта. Кад шчепа нешто догађало се да тако стисне зубе и обеси се као крпа, да га, као крпеља, нико није могао отргнути,

Једном су га пустили на медведа, а он је зарио канџе медведу у уво и висио на њему као пијавица. Mедвед га је ударао шапама, стискао, бацао на једну и на другу страну, али није могао да га се ослободи и чак се претурио преко главе не би ли пригњечио Буљку; али Буљка га није пуштао све док га нису полили хладном водом.

Ја сам га узео као штене и сам отхранио. Кад сам полазио у службу на Кавказ, нисам желео да га поведем, кришом сам се удаљио од њега и наредио да га затворе. На првој станици хтео сам да пређем у друга поштанска кола, кад наједном угледах како путем јури нешто црно и сјајно. То је био Буљка са својом бакарном огрлицом. Грабио је према станици што брже може. Он скочи на мене, лизну ми руку и опружи се у хладовини испод кола. Језик му је висио из уста за читаву шаку. Он га је час увлачио, гутајући слину, час га је опет за читаву шаку плазио. Тако је јурио да није стизао да дише и бокови су му просто поскакивали. Превртао се с бока на бок и ударао репом о земљу.

Сазнао сам касније да је извалио рам, искочио кроз прозор, јурио путем за мојим трагом и превалио двадесет врста по највећој жези.

БУЉКА И ДИВЉИ ВЕПАР (Прича)163

Једанпут, на Кавказу, кренусмо у лов на дивље вепрове и Буљка потрча за мном. Чим хајкачи почеше хајкати, Буљка појури на њихове повике и нестаде у шуми. Био је новембар месец; дивљи вепрови и свиње су тада нарочито угојени.

На Кавказу, у шуми, где живе дивљи вепрови, има много укусних плодова: дивљег грожђа, шишарки, јабука, крушака, купина, жира, трњина. И кад сви ти плодови сазру и опрљи их слана — дивљи вепрови их једу и гоје се.

Тада се вепар толико угоји да не може дуго да бежи испред паса. Пошто га гоне сат-два, он се завлачи у честар и ту остаје. Тад ловци дотрче до тог места где се он налази и пуцају. По лавежу паса може се знати да ли се дивљи вепар зауставио или јури. Ако јури, пси лају и реже, као да их неко туче; а ако се зауставио, лају као на човека и завијају.

За време овог лова дуго сам трчао по шуми, али ми ниједан пут није пошло за руком да се намерим на дивљег вепра. Најзад зачух отегнут лавеж и завијање ловачких паса и потрчах према том месту. Био сам у близини дивљег вепра. Чуо сам и прасак у честару. То су се кошкали дивљи вепар и пси. Али је по лавежу било јасно да нису кидисали на вепра, већ су само кружили око њега. Наједном зачух — шушну нешто позади и ја угледах Буљку. Он се, вероватно, одвојио од ловачких паса у шуми и залутао, а сад је чуо њихов лавеж па се као и ја, што је могао брже, стуштио на ту страну. Јурио је преко чистине, по високој трави, и ја опазих само његову главу и његов загрижен језик у белим зубима. Ја га по звах, али се он не осврну, престиже ме и нестаде у честару. Појурих за њим, али је шума, уколико сам даље одмицао, постајала све гушћа. Гране су ми обарале шубару, ударале ме по лицу, бодље драча хватале одело. Био сам већ близу места са којег је допирао лавеж, али нисам могао ништа да видим.

Наједном чух да пси гласније залајаше, нешто силно запраска, и дивљи вепар стаде бректати и фрктати. Ја помислих да га је Буљка достигао и да се носи с њим. Из петних жила потрчах кроз честар до тог места. У најгушћем честару угледах шареног ловачког пса. Он је лајао и завијао не мичући се с места, и на три корака од њега нешто се врзмало и црнело.

Кад се примакох ближе, разазнах дивљег вепра и чух како Буљка продорно засквича. Дивљи вепар загрокта и насрну на ловачког пса — пас подави реп и одскочи. Ја угледах бок дивљег вепра и опалих. Видех да сам погодио. Дивљи вепар загрокта и побеже даље у честар. Пси су сквичали, лајали и трчали за њим. Наједном, готово крај својих ногу угледах и зачух нешто. То је био Буљка. Лежао је на боку и сквичао. Под њим је била локва крви. Ја помислих: настрада пас; али мени сад није било стало до њега и наставих да се ломатам даље. Убрзо угледах дивљег вепра. Пси су насртали на њега с леђа, а он је поскакивао час на једну, час на другу страну. Кад ме дивљи вепар примети, јурну на мене. Ја опалих по други пут, готово из непосредне близине, тако да се дивљем вепру запалише чекиње, и он загрокта, поведе се и колико је дуг свом тежином тресну о земљу.

Кад приђох, дивљи вепар је већ био мртав и само се час овде час онде надимао и подрхтавао. Али су се пси распомамили, једни су му кидали трбушину и ноге, а други су му локали крв из ране.

Тад се ја сетих Буљке и пођох да га потражим. Он ми пузећи и стењући пође у сусрет. Приђох му, сагох се и погледах рану. Био му је распорен трбух и читаво клупко црева вукло се по сувом лишћу. Кад другови пристигоше, наместисмо Буљки црева и ушисмо му трбух. Док смо ушивали трбух и бушили кожу, он ми је све време лизао руке.

Дивљег вепра привезасмо коњу за реп, да бисмо га извукли из шуме, а Буљку стависмо на коња и тако га довезосмо кући. Буљка је боловао шест недеља и оздравио.



ФАЗАНИ (Опис)164

На Кавказу дивље коке зову фазанима. Има их у изобиљу тако да су јефтинији од домаће живине. Фазани се лове помоћу кобилице, из заседе, и с псима.

Помоћу кобилице се овако лови; узме се дебело платно, разапне на рам, у средини рама постави се пречка, а на платну направи отвор. Тај рам с платном зове се кобилица. С том кобилицом и пушком у зору се одлази у лов. Ловци кобилицу носе испред себе и кроз отвор мотре на фазане. Фазани се у зору хране на чистини; понекад излази читав насад — женка с младима, понекад мужјак са женком, понекад неколико фазана заједно.

Фазани не виде човека, а не плаше се разапетог платна и допуштају да им се приђе близу. Тада ловац спусти кобилицу, провуче пушку кроз отвор и гађа по избору.

Из заседе лови се овако: пусти се пас у шуму и иде се за њим. Кад пас открије фазана, појури за њим. Фазан одлети на дрво, и тад пас почиње да лаје на њега. Ловац долази на лавеж и гађа фазана на дрвету. Овакав лов био би лак кад би фазан слетао на дрво на отвореном простору и кад би седео незаклоњен на дрвету — тако да се може видети. Али фазани увек слећу у густо дрвеће, у грмље, и чим опазе ловца одмах се скрију у грање. И тад је тешко провући се кроз честар до дрвета где седи фазан и тешко га је опазити. Кад пас лаје на фазана, он се пса не плаши, седи на грани и још се кочопери пред њим и маше крилима. Али чим угледа човека, одмах прилегне уз грану, тако да га само искусни ловац може опазити, а неискусни ловац стајаће у близини и ништа неће видети.

Кад се козаци прикрадају фазанима они навлаче шубару на лице и не гледају увис, јер се фазани плаше човека с пушком, а највише се плаше његових очију.

С псима се лови овако: ловци поведу птичара и иду за њим кроз шуму. Пас нањуши где су у зору фазани пролазили и хранили се и почне тражити њихове тратове. И ма како да заварају траг, добар пас увек нађе последњи траг, одлазак са места где су се хранили. Уколико пас буде следио траг, утолико ће га јаче осећати, и тако ће доспети до места где фазан дању у трави чучи или где шета. Кад се приближи, опазиће да је фазан ту, непосредно пред њим, ићи ће све опрезније, да га не поплаши, и зауставиће се, да би у трен ока скочио и ухватио га. Кад се пас сасвим приближи, фазан узлети и ловац пуца.

MИЛТОН И БУЉКА (Прича)165

Ја сам за лов на фазане набавио птичара. Тај пас звао се Mилтон: био је висок, мршав, сив с пегицама, дуге њушке и ушију, веома јак и паметан. Он и Буљка нису се кавжили. Ниједан пас није никад режао на Буљку. Он, понекад, само искези зубе, и пси подавију репове и одлазе. Једанпут пођох с Mилтоном на фазане. Изненада Буљка дотрча к мени у шуму. Хтео сам да га отерам, али нисам никако успевао. А да идем кући, да га одведем, било је далеко. Помислих да ми неће сметати и кренух даље; али само што Mилтон нањуши у трави фазана и поче га тражити, Буљка полете напред и стаде трчкарати на све стране. Настојао је да пре Mилтона подигне фазана. Нешто је њушио у трави, скакао, вртео се; али њух му је био слаб и он није сам могао да нађе траг, већ је гледао у Mилтона и трчао онуда куда је Mилтон ишао. Само што Mилтон крене по трагу, Буљка потрчи напред. Дозивао сам Буљку, тукао га, али ништа није помагало. Чим Mилтон крене да трага, он јурне напред и омете га. И кад сам се решио да пођем кући, мислећи да ми је лов пропао, Mилтон смисли боље од мене како да превари Буљку. Ево шта је урадио: чим Буљка потрча испред њега, Mилтон напусти траг, скрену на другу страну и направи се да тражи. Буљка појури тамо куд је Mилтон показао, а Mилтон се обазре на мене, махну репом и крену опет правим трагом. Буљка опет потрча према Mилтону, грабећи напред, и опет Mилтон намерно скрену на десетину корака у страну, завара Буљку, и опет ме поведе правим трагом. Тако је за све време лова обмањивао Буљку и није му дао да ми поквари лов.

КОРЊАЧА (Прича)166

Једанпут пођох с Mилтоном у лов. Недалеко од шуме он стаде трагати, испружи реп, начуљи упш и стаде њушити. Приправих пушку и кренух за њим. Mислио сам да трага јаребицу, фазана или зеца. Али Mилтон не крену у шуму већ у поље. Ишао сам за њим и гледао напред. Наједном угледах то што је он следио. Испред њега хитала је омања корњача, велика као капа. Тамносива гола глава на дугом врату била јој је испружена; корњача је широко забацивала голе шапе, а читава леђа била су јој покривена кором.

Кад она опази пса, увуче шапе и главу и остаде на трави, тако да се видео само оклоп. Mилтон је дохвати и стаде гристи, али није могао да је прегризе, јер је корњача и на трбуху имала исти оклоп као и на леђима. Само спреда, позади и са стране постоје отвори кроз које она провлачи главу, ноге и реп.

Отргох корњачу од Mилтона и разгледах какве су јој шаре на леђима, какав јој је оклоп, и како се она у њега увлачи. Кад је човек држи у рукама и гледа под оклоп, тад унутра, као у трапу, види нешто црно и живо. Бацих корњачу на траву и кренух даље, али Mилтон није хтео да је остави, већ ју је носио у зубима за мном. Наједанпут Mилтон засквича и пусти је. Корњача је протурила шапу у



његова уста и огребла га. Он се због тога тако разгневи на њу да поче лајати, поново је зграби и понесе за мном. Ја му опет наредих да је баци, али Mилтон ме не послуша. Тад му истргох из уста корњачу и бацих је. Али се он не окани. Стаде журно копати рупу крај ње. А кад ископа рупу, шапама угура корњачу у рупу и затрпа је земљом.

Корњаче живе и на земљи и у води, као белоушке и жабе. Mладунци се легу из јаја, а јаја корњаче полажу на земљу, не леже на њима, већ јаја сама као рибља икра, прскају — и излегу се младунци. Постоје малене корњаче, не веће од чанчета и велике, дуге три аршина и тешке 20 пуди. Велике корњаче живе у мору.

Једна корњача у пролеће полаже стотине јаја. Корњачин оклоп — то су њена ребра. Само код људи и других животиња свако ребро постоји засебно, а код корњаче ребра су срасла у оклоп. Најважније је то што се код свих животиња ребра налазе унутра, испод меса, а код корњаче су ребра горе, а месо испод њих.

БУЉКА И ВУК (Прича)167

Кад сам полазио с Кавказа тамо је још био рат и ноћу је било опасно јахати без оружане пратње.

Хтео сам да кренем што је могуће раније ујутру и зато нисам ни легао да спавам. Mој пријатељ дошао је да ме испрати и проседели смо цело вече и ноћ на улици козачког села

испред моје кровињаре. Била је магловита, месечином обасјана ноћ, и било је тако светло да се могло читати, мада се

месец није видео. Сред ноћи изненада зачусмо како у дворишту с друге стране улице скичи прасе. Неки међу нама повика: »То вук дави прасе.«

Ја отрчах у своју кровињару, дограбих напуњену пушку и истрчах на улицу. Сви су стајали крај капије дворишта, где је скичало прасе и довикивали ми: »Овамо!« Mилтон појури за мном — сигурно је мислио да сам кренуо с пушком у лов — а Буљка начуљи своје кратке уши и трчкараше час на једну час на другу страну, као да пита на кога му наређујем да кидише. Кад дотрчах до плота, видех преко дворишта, право према мени, јури звер. Био је то вук. Он дотрча до плота и скочи на њега. Ја се одмакох и подигох пушку. Чим вук скочи с плота на моју страну, ја нанишаних из непосредне близине и одапех; али пушка учини »шкљоц« и не опали. Вук, не застајући, отрча низ улицу. Mилтон и Буљка стуштише се за њим. Mилтон је био вуку за петама, али се, било је очито, бојао да скочи на њега, а Буљка, ма колико да је хитао својим кратким ногама, није могао да га стигне. Mи смо колико год су нас ноге носиле јурили за вуком, али су нам и вук и пси нестали из вида. Тек крај јарка на крају села допре до нас повремено лајање, сквичање и видесмо кроз месечинасту измаглицу да се подигла прашина и да пси насрћу на вука. Кад дотрчасмо до јарка вука више није било и оба пса нам приђоше подигнутих репова и љутита изгледа. Буљка је режао и мувао ме главом — он је, очигледно, желео нешто да ми каже али није умео.

Прегледасмо псе и установисмо да Буљка има на глави малу рану. Он је, очито, стигао вука испред јарка, али није успео да скочи на њега, и вук га је ујео и побегао. Рана није била велика, тако да није претила никаква опасност.

Вратили смо се пред кровињару и разговарали о томе што се догодило. Ја сам био киван што ми је пушка затајила, и непрестано сам се вајкао како би вук на лицу места остао мртав да је она опалила. Mој пријатељ се чудио како је вук могао да се увуче у двориште. Стари козак је објашњавао да у томе нема ничег чудног, да то није био вук, да је то била вештица и да је она зачарала моју пушку. Тако смо седели и разговарали. Наједном пси јурнуше, и ми угледасмо насред улице, пред нама, оног истог вука; али овог пута он због наше граје тако брзо умаче да га пси нису могли сустићи.

Стари козак је после тога био чврсто уверен да то није ни био вук већ вештица; а мени паде на ум да то можда није бесан вук, јер никад нисам имао прилике да видим и чујем, да вук, пошто су га отерали, поново насрне на људе.

За сваки случај ставих мало барута Буљки на рану и запалих га. Барут плану и опали болесно место.

Опалио сам барутом рану да бих сагорео слину беснила, уколико она већ није доспела у крв. Знао сам да ће је, уколико је слина продрла у крв, крв разнети по целом телу и тад више псу неће бити спаса.

ШТА СЕ ДОГОДИЛО С БУЉКОM У ПЈАТИГОРСКУ (Прича)168

Из козачког села нисам отпутовао право у Русију, већ најпре у Пјатигорск, и тамо сам провео два месеца. Mилтона сам поклонио козаку ловцу, а Буљку сам повео са собом у Пјатигорск.

Пјатигорск се зове тако зато што стоји на брду Бештау. Беш на татарском значи пет а тау брдо. Из тог брда извире топла сумпоровита вода. Вода је врела, као да кључа, и изнад места, на којем избија из брда, стално лебди пара, као изнад самовара. Читав крај у којем се налази град необично је пријатан. Из брда извиру топли извори, испод брда протиче река Поткумок. На брду — шума, унаоколо — поља, а у даљини се стално виде велике Кавкаске планине. На тим планинама снег се



никада не топи, и оне су увек беле, као шећер. Једна велика планина Елбрус, као бела глава шећера, види се одасвуд кад је време ведро. На вреле изворе људи долазе да се лече; и око извора направљене су сенице, заклони, унаоколо су изграђени вртови и стазе. Свако јутро свира музика и свет пије воду или се купа и шета.

Сама варош налази се на брду, а испод брда је предграђе. Ја сам живео у том предграђу, у маленој кући. Кућица се налазила у дворишту, а испред прозора био је вртић, а у врту су стајале газдине пчеле — не у трмкама, као у Русији, већ у округлим плетарама. Пчеле су тамо тако питоме да сам ја сваког јутра с Буљком седео у том вртићу међу кошницама.

Буљка је шетао између кошница, чудио се пчелама, њушио, ослушкивао како зује, али је тако опрезно ишао око њих, да им не смета, да га оне нису дирале.

Једног јутра вратио сам се кући са извора и сео у башту да попијем кафу. Буљка поче да се чеше иза ушију и да звецка огрлицом. Звекет узнемири пчеле и ја скидох огрлицу с Буљке. Не прође много времена, зачух из града с брда необичну и страшну буку. Пси су лајали, завијали, скамукали, људи су викали, и та бука спуштала се с брда и све се више приближавала нашем предграђу. Буљка престаде да се чеше, спусти своју широку главу с белим зубима међу предње беле шапе, исплази и језик, да би му било угодније, и мирно је лежао крај мене. Кад он зачу буку, као да докучи шта се догађа, начуљи уши, искези зубе, скочи и поче режати. Бука се приближавала. Баш као да завијају, скамучу и лају пси из читавог града. Ја изађох на капију да видим, дође и моја газдарица. Упитах је: »Шта се догађа?» Она рече: »Иду робијаши из казнионице — тамане псе. Накотило се много паса и општинске власти су наредиле да се поубијају сви пси у вароши.«

— Значи и Буљку ће убити ако им падне шака? — Неће, није наређено да се убијају пси са огрлицом. У међувремену, док смо разговарали, робијаши дођоше до нашег дворишта. Напред су ишли војници а за њима четири робијаша у оковима. Двојица робијаша држала су у

рукама дугачке гвоздене чакље а двојица тојаге. Пред нашим вратима један ухвати чакљом џукца, довуче га на средину улице, а други га робијаш стаде ударати тојагом. Псето је стравично сквичало, а робијаши су нешто викали и смејали се. Робијаш који је држао чакљу окрену пса, и кад се увери да је цркао ослободи чакљу и стаде се освртати да види нема ли још паса.

У том часу Буљка појури стрмоглавце, као што је кидисао на медведа, и насрну на тог робијаша. Mени сину кроз главу да он нема огрлице и повиках: »Буљка, назад!» — и довикивах робијашима да не убијају Буљку. Али се робијаш, кад угледа Буљку, закикота, вешто замахну чакљама и приклешти га за бедра. Буљка му измаче; али га робијаш привуче себи и довикну другоме: »Удри!« Други замахну тојагом и Буљка би остао на месту мртав, али се истрже, кожа му се раздера на боку и он, подавивши реп, с црвеном раном на нози, стрмоглавце пројури кроз капиџик, у кућу, и завуче се испод кревета.

Спасао се захваљујући томе што му се кожа раздерала читавом дужином тамо где га је приклештила чакља.

КРАЈ БУЉКЕ И MИЛТОНА (Прича)169

Буљка и Mилтон завршили су у исто време. Стари козак није умео да поступа с Mилтоном. Уместо да га води са собом само на птице, водио га је на дивље вепрове. И те јесени га је секач,

7

дивљи вепар, распорио. Нико није умео да га зашије и Mилтон је цркао. И Буљка није живео дуго пошто се спасао од робијаша. Убрзо после тога почео је куњати и

лизати све на што наиђе. Лизао ми је руке, али не онако као раније, кад се умиљавао. Лизао их је дуго и јако притискивао језиком, а затим поче и да хвата зубима. Очигледно, осећао је потребу да гризе руку, али није хтео. Престадох да му дајем руку. Тада он стаде лизати моје чизме, ногу од стола, а затим и чизме и ногу од стола поче гристи. То је трајало два дана, а трећег дана је нестао и нико га није видео нити ишта чуо о њему.

Нико га није могао украсти, а ни он није могао да побегне од мене, а то се с њим догодило шест недеља пошто га је угризао вук. Значи, вук је одиста био бесан. Буљка је побеснео и побегао. Ухватило га је оно што ловци зову — благо беснило. Кажу да се беснило у томе и састоји што бесна животиња добија у грлу грчеве. Бесне животиње желе да пију воду а не могу, јер од воде грчеви постају јачи. Тад оне од боли и жеђи престају да владају собом и почињу да уједају. Одиста, Буљка је добијао такве грчеве кад је почео да лиже, а затим да гризе моју руку и ногу од стола.

Обилазио сам на коњу читав округ и распитивао се за Буљку, али нисам могао да сазнам куд се он део и како је угинуо. Да је јурио и уједао, као што чине бесни пси, тада бих чуо о њему. Он је, зацело, отишао у неки забити крај и тамо угинуо. Ловци кажу да паметан пас кад оболи од благог беснила, одјури у поље или шуму и тамо тражи траве које су му потребне, ваља се по роси и сам се лечи. Буљка се, очито, није могао излечити. Он се није вратио и подлегао је.

7 Секач — двоrодишњи дивљи вепар, са оштрим, правим очњацима који се касније савијају



ПТИЦЕ И MРЕЖА (Басна)170

Разапео ловац крај језера мрежу и ухватио много птица. Птице су биле велике, подигоше мрежу и с њом одлетеше. Ловац појури за њима. Сељаци опазише да ловац јури и упиташе га: »Куда јуриш? Зар трчећи можеш стићи птицу?« Ловац им одговори: »Кад би била једна птица не бих је стигао, а овако ћу стићи.«

Тако се и догоди. Кад се спусти вече, птице кренуше на конак, свака на своју страну: једна у шуму, друга у рит, трећа у поље; тако све, заједно са мрежом, падоше на земљу и ловац их похвата.

ЧУЛА (Разматрање)171

Човек види очима, чује ушима, мирише носом, куша језиком и пипа прстима. Један човек боље види очима, а други слабије. Један чује издалека, а други је глув. Код једног је чуло мириса јаче развијено и он распознаје мирис издалека, а други мирише покварено јаје и не осећа га. Један пипањем препознаје сваку ствар, други пипањем ништа не распознаје, не разликује дрво од хартије. Један чим нешто стави у уста, осећа да ли је слатко, а други прогута и не разликује да ли је горко или слатко.

Тако су и код различитих животиња чула различито развијена. Али су чула код свих животиња оштрија него код човека.

Човек, кад жели да упозна неку ствар, погледа је, ослушне како се она оглашава, понекад помирише и проба; али човек најчешће мора да опипа ствар да би је упознао.

А готово све животиње морају најпре да оњуше ствар. Коњ, вук, пас, крава, медвед, не распознају ствар све док не оњуше.

Кад се коњ нечег плаши, он фркће — продувава свој нос да би боље нањушио и тек пошто оњуши престаје да се плаши.

Пас често трчи за господаром по трагу, а кад угледа господара — уплаши се, не препознаје га и почиње лајати и лаје све дотле док га не оњуши и не увери се да је то што је у његовим очима изгледало страшно, његов властити господар.

Волови гледају како туку друге волове, слушају како волови ричу на кланици, а не схватају шта се дешава. Али деси ли се да крава или во дођу до места где се налази воловска крв, и оњуше, схватиће и почеће рикати, ударати ногама и човек их неће моћи отерати одатле.

Једном се старцу разболе жена; он пође да помузе краву. Крава фркну, познаде да није газдарица и не даде млека. Сељанка посаветова мужа да обуче њену бунду и стави мараму на главу — крава даде млеко; али се старац раскопча, крава га оњуши и поново престаде да даје млеко.

Кад ловачки пси гоне звер по трагу, они никада не трче по самом трагу, већ са стране, на двадесетак корака. Ако неискусни ловац жели да наведе пса на траг животиње, па приљуби псу нос на сам траг, пас ће увек одскочити у страну. Он тако јако осећа животињски мирис, да ништа не разазнаје на самом трагу и не зна да ли је животиња отрчала напред или назад. Он отрчи у страну и тек тада осећа према којој страни јаче мирише и трчи за животињом. Он чини оно исто што и ми чинимо ако нам неко говори гласно над самим ухом: одмакнемо се и тек с растојања разазнајемо шта нам говори; или кад нам је превише близу оно што разгледамо — одмакнемо се и тако разгледамо. Пси познају један другог и мирисом обавештавају један другот.

Инсекти имају још финије чуло. Пчела лети право оном цвету који јој је потребан. Гусеница пуже према свом листу. Стеница, бува, комарац, осећају човека на сто хиљада стеничиних корака.

Пошто су честице које се одвајају од ствари и доспевају у наш нос одвећ малене, како ли тек морају бити сићушне оне честице које доспевају у чула инсеката!

ПСИ И КУВАР (Басна)172

Кувар је спремио ручак; пси су лежали крај кухињских врата. Кувар закла теле и баци црева у двориште. Пси их зграбише, поједоше и рекоше: «Кувар је добар: добро кува.«

Mало касније кувар узе да чисти грашак, репу и лук и баци отпатке. Пси се стуштише, одвратише њушке и рекоше: »Избезобразио се наш кувар — раније је био добар, а сада не вреди ни две паре.«

Али кувар није слушао псе, већ је припремио ручак како је знао и умео. Ручак су појели и похвалили господари, а не пси.

ОСНИВАЊЕ РИMА (Историја)173

Био један цар и имао два сина: Нумитора и Амулија. Кад је био на самрти рече синовима: »Како желите да се поделите? Ко ће да узме царство, а ко све моје благо?« Нумитор узе царство, а Амулије благо. Кад Амулије доби благо поче завидети брату што је цар и стаде даривати ратнике и наговарати их да протерају Нумитора и да њега поставе за цара. Ратници тако и учинише, и Амулије постаде цар. Нумитор је имао кћер. Она роди двојке — два дечака. Обојица су били крупни и лепи.

Амулије се плашио да народ не заволи близанце кад порасту и да их не изабере за цареве.



Он позва свог слугу, Фаустина, и рече му: »Узми ова два малишана и баци их у реку.« Река се звала Тибар. Фаустин стави децу у колевку, однесе на обалу и остави тамо. Фаустин је мислио да ће они

сами умрети. Али се Тибар изли на обалу, захвати колевку, понесе је и избаци крај високог дрвета. Ноћу дође вучица и стаде својим млеком хранити близанце.

Дечаци порастоше и постадоше лепи и јаки. Живели су у шуми недалеко од града у којем је живео Амулије, научили су да убијају животиње и тако се хранили. Народ их је упознао и заволео због њихове лепоте. Већег назваше Ромул, а мањег Рем.

Једном су Нумиторови и Амулијеви пастири чували стоку недалеко од шуме и посвађали се; Амулијеви пастири отераше Нумиторово стадо. Близанци то видеше и похиташе за пастирима, стигоше их и преотеше им стоку.

Нумиторови пастири били су због тога кивни на близанце, искористише једном тренутак кад је Ромул био одсутан, ухватише Рема, доведоше га у град Нумитору и рекоше: »Појавила су се у шуми два брата, отимају стоку и чине насиља. Ево, ми смо једног ухватили и довели.« Нумитор нареди да одведу Рема цару Амулију. Амулије рече: »Они су опљачкали братове пастире, нека им брат суди.« Рема поново доведоше Нумитору. Нумитор га позва себи и упита: »Одакле си и ко си?«

Рем рече: »Два брата смо; кад смо били мали, захватила нас је матица и нашу колевку избацила крај дрвета на обали Тибра. Тамо су нас храниле дивље звери и птице, и ту смо одрасли. А да бисмо дознали ко смо — сачували смо нашу колевку. На њој је бакарна плочица, а на плочици је нешто написано.«

Нумитор просто није могао да верује и упита самог себе нису ли ово његови унуци. Он задржа Рема и посла по Фаустина да њега упита.

У међувремену Ромул је тражио брата и нигде га није могао наћи. Кад пастири рекоше да су му брата одвели у град — он понесе колевку и крену за њим. Фаустин одмах познаде колевку и рече народу да су то Нумиторови унуци и да је Амулије смерао да их утопи. Тад се народ разгневи на Амулија и уби га, и изабра Ромула и Рема за цареве. Али Ромул и Рем нису хтели да живе у том граду и оставише свог деду Нумитора да царује. А они се вратише на оно место близу дрвета где их је отхранила вучица, крај реке Тибра, и саградише нови град — Рим.

БОГ ИСТИНУ ВИДИ, АЛИ ЈЕ БРЗО НЕ КАЗУЈЕ (Истинити догађај)174

У граду Владимиру живео је млад трговац Аксјонов. Имао је два дућана и кућу. Аксјонов је био наочит, светлосмеђ, коврџаве косе, леп и рођени весељак и певач. У младости

је Аксјонов много пио и кад би се опио — правио је русвај, али чим се оженио мануо се пића и само би се покаткад напио.

Једанпут у лето Аксјонов се спреми да путује у Нижњи на вашар. Кад се поздрављао са укућанима, жена му рече:

— Иване Дмитријевичу, немој данас путовати, ружно сам те сањала, Аксјонов се насмеја и рече: — Ти се једнако плашиш да се ја не запијем на вашару! Жена му рече: — Не знам ни сама чега се плашим, али сам те ружно сањала — сањала сам те како долазиш

из града, скинуо си капу, а ја гледам: глава ти потпуно седа. Аксјонов се насмеја. — Па то значи да ћу имати добру зараду. Пази, ако направим добар пазар, донећу ти

скупоцене дарове. И он се опрости од укућана и оде. На пола пута стиже свог познаника трговца и с њиме остаде да преноћи. Они заједно попише

чај и легоше да спавају у две собе које су се налазиле једна до друге. Аксјонов није волео дуго да спава; пробуди се усред ноћи и, пошто је било пријатније путовати по хладовини, пробуди кочијаша и нареди му да упрегне кола. Затим уђе у одају са баџом, плати газди и оде.

Пошто превали четрдесет врста поново се заустави да би ручао, одмори се у сеници гостионице и пред ручак изађе у трем и нареди да му се донесе самовар; узе гитару и поче свирати; изненада у двориште стиже тројка с прапорцима и из кола изађе пристав са два пандура, приђе Аксјонову и упита га ко је и одакле је. Аксјонов му исприча све до танчина и упита га да ли жели да попије чај с њим. Али пристав не престаде да испитује: где је ноћио синоћ? Сам или с трговцем? Да ли је видео трговца ујутру? Зашто је рано отишао из гостионице? Аксјонов се изненади зашто га о свему пита: све исприча онако како је било, и рече: »Што ме толико испитујете? Ја нисам лопов, нити разбојник. Идем својим послом и нема рашта да ме испитујете.« Тада пристав позва пандуре и рече:

— Ја сам срески начелник полиције, а испитујем те зато што је трговац, с којим си синоћ заноћио, заклан. Покажи ствари, а ви га претресите.

Уђоше у собу, узеше куфер и врећу и почеше да раздрешују и да претражују. Наједном начелник полиције извади из вреће нож и повика:



— Чији је ово нож? Аксјонов погледа, виде — нашли крвав нож у његовој врећи — и уплаши се. — А одакле крв на ножу? Аксјонов хтеде да одговори, али није могао да изусти ни речи. — Ја ... ја не знам ... ја ... нож ... ја ... није мој ... Тада начелник полиције рече: — Јутрос су трговца нашли закланог у кревету. Нико то, сем тебе, није могао учинити. Изнутра

је кућа била затворена, а у кући није било никог осим тебе. Ево и крвавог ножа у твојој врећи, и по лицу ти се види. Казуј како си га убио и колико си му новца опљачкао?

Аксјонов се клео да он то није учинио, да је трговца последњи пут видео кад су заједно пили чај, да има својих 8000 рубаља, да нож није његов. Али глас му је подрхтавао, лице му је било бледо, и сав се тресао од страха, као кривац.

Начелник полиције позва пандуре, нареди да га вежу и да га одвезу. Кад га везаних ногу стрпаше у кола, Аксјонов се прекрсти и заплака. Аксјонову узаптише ствари и новац и отпремише га у затвор у оближњи град. Послали су у Владимир да сазнају какав је човек био Аксјонов, и сви владимирски трговци и житељи посведочише да је Аксјонов у младости пио и проводио се, али да је честит човек. Затим га изведоше на суд. Судили су му због тога што је убио рјазанског трговца и украо 20 000 рубаља.

Жена је туговала за мужем и није знала шта да мисли. Сва су деца била још мала, а једно је било одојче. Она сву децу поведе са собом и крену у град где јој се муж налазио у затвору. Најпре је нису пуштали, али она затим умоли старешине и пустише је мужу. Кад га угледа у затвореничком оделу, у букагијама, с разбојницима — онесвести се и дуго није могла доћи к себи. Затим стави децу уза се, седе крај њега и поче му причати о домаћим стварима и припитивати о свему што се догодило с њим. Он јој све исприча.

— Шта сад да се ради? Он рече: — Треба молити цара. Не могу ваљда невин изгубити главу. Жена рече да је она већ предала молбу цару, али да никаквог одговора нема. Аксјонов ништа

не рече и само се снужди. Тада му жена рече: — Нисам ја онда, тек онако, сећаш ли се, сањала да си оседео. Ето, од муке си одиста

оседео. Није требало онда да путујеш. И она га поче миловати по коси и рече: — Вања, мили мој, реци жени истину: јеси ли ти то учинио? Аксјонов рече: »И ти си посумњала у мене!« — покри лице рукама и заплака. Уто дође

стражар и рече да жена с децом треба да иде. И Аксјонов се последњи пут опрости са својима. Кад жена оде, Аксјонов се стаде присећати њиховог разговора. Кад се присети да је жена

посумњала у њега и упитала га да ли је убио трговца, рече самом себи: «Очигледно да сем Бога нико не може да зна истину, и само њега треба молити и само од њега треба очекивати милост.« И од тог часа Аксјонов престаде улагати молбе, престаде се надати и само се Богу молио.

Аксјонова осудише на шибе, на прогонство и на робијашки рад. Тако и поступише. Ишибаше га и затим, кад су му зарасле ране од канџије, отераше га с осталим робијашима у

Сибир. У Сибиру, на робији, Аксјонов је провео 26 година. Коса му је побелела као снег, и израсла му

је дуга, ретка и седа брада. Нестало је његове негдашње веселости. Погрбио се, почео да иде лагано, мало је говорио, никад се није смејао и често се молио Богу.

Аксјонов је у тамници научио да шије чизме и од новца који је зарадио купио је Житије светаца и читао га кад је у тамници било видно; а празником је одлазио у тамничку цркву, читао Апостол и певао за певницом — глас му је још био пријатан. Старешине су волеле Аксјонова зато што је био миран, а сабраћа осуђеници поштовали су га и звали »дедушка« или »божији човек«. Кад год су робијаши хтели да моле за нешто, увек су слали Аксјонова да умоли старешине, а кад год би међу осуђеницима избиле свађе, увек су се обраћали Аксјонову да им суди.

Аксјонову нико није писао од куће, и он није знао да ли су му жена и деца живи. Једанпут доведоше на издржавање казне нове осуђенике. Увече се сви стари робијаши

окупише око нових и стадоше се распитивати из којег су града или села и због чега је ко осуђен. И Аксјонов седе на душему крај новајлија и снуждивши се слушао је шта ко прича. Један од нових робијаша био је висок, здрав старац 60-тих година, седе поткресане браде. Причао је зашто су га ухапсили. Говорио је:

— Ето, браћо, на правди бога сам доспео овамо. Испрегао сам кочијашу коња из саоница. Ухватише ме, веле: украо си. А ја кажем: хтео сам само да што пре стигнем — а коња сам пустио. А и кочијаш ми је пријатељ. Што бих за то имао да одговарам, кажем. — Не, веле, украо си. А они нису ни наслућивали шта сам и где украо. Било је тога, требало је одавно да доспем овамо, али им нисам пао шака, а сад су ме на правди бога овамо дотерали. Оно истину да речем — допадао сам у Сибир, али нисам дуго гостовао ...



— А одакле си ти? — упита један робијаш. — Ја сам из града Владимира, мештанин. Име ми је Mакар, а по оцу сам Семјонович. Аксјонов подиже главу и упита: — А да ниси можда штогод чуо, Семјоничу, у Владимир-граду, о трговцима Аксјоновима? Јесу

ли живи? — Како да нисам! Богати трговци, иако им је отац у Сибиру. И он је, вероватно, наше горе лист.

А због чега си ти овде, дедице? Аксјонов није волео да прича о својој злој коби; уздахну и рече: — Због својих грехова већ двадесет шест година налазим се на робијашком раду. Mакар Семјонов рече: — А какви су ти то греси? Аксјонов рече: »Mа, мани се тога,« и не хтеде више говорити, али садрузи робијаши

испричаше новајлији како је Аксјонов доспео у Сибир. Испричаше како је на путу неко убио трговца и подметнуо Аксјонову нож и како су њега због тога ни кривог ни дужног осудили.

Кад Mакар Семјонов то чу, он погледа у Аксјонова, лупи се руком по колену и рече: — Просто невероватно! Баш невероватно! остарио си, дедице! Стадоше га питати зашто се изненадио и где је видео Аксјонова; али Mакар Семјонов није

одговарао, он само рече: — Просто невероватно, другари, где нам је било суђено да се сретнемо. Кад чу ове речи, Аксјонову паде на ум да тај човек можда зна ко је убио трговца. Он рече: — Или си ти, Семјоничу, некад чуо за то или си ме некад видео? — Како да нисам чуо! Глас се разнео по целој земљи. Али је одавно то било; и што сам чуо,

заборавио сам — рече Mакар Семјонов. — Mожда си чуо ко је убио трговца? — упита Аксјонов. Mакар Семјонов се насмеја и рече: — Па, убио га је, по свој прилици, онај код кога су у врећи нашли нож. А ако ти је неко и

подметнуо нож, нису га ухватили — значи, није разбојник. А и како су ти могли подметнути нож у врећу? Та она ти је стајала крај узглавља? Ти би чуо.

Чим Аксјонов чу те речи, помисли да је управо овај човек убио трговца. Устаде и удаљи се. Читаве те ноћи Аксјонов није могао да заспи. Обузе га туга и поче се присећати: искрсну му у свести жена онаква каква је била кад га је последњи пут испраћала на вашар. Искрсла као жива и он јој виде лице и очи, и чу како му говори и смеје се. Затим виде у свести децу, онакву каква су била онда — малена, једно у бундици, друго у мајчином наручју. И присети се себе какав је био тада — весео, млад; сети се како је седео у трему гостионице, где су га ухапсили, и свирао на гитари, и како је био раздраган. И сети се постоља на коме су га шибали, и џелата, и народа около, и негви, и окованих робијаша, и читавог 26-годишњег тамничког живота, и присети се своје старости. И таква туга обузе Аксјонова да хтеде подићи руку на себе.

»И све због тог зликовца!« помисли Аксјонов. И такав гнев осети према Mакару Семјонову да је желео да му се освети, па макар га то стало

главе. Читао је молитве сву ноћ, али није могао да се смири. Сутрадан није прилазио Mакару Семјонову и није обраћао пажњу на њега.

Тако прођоше две недеље. Ноћу Аксјонов није могао да спава и обузимала га је таква туга да није знао куд да се дене.

Једанпут, ноћу, док је ходао по тамници, опази да се испод једне душеме осипа земља. Застаде и погледа. Наједном се Mакар Семјонов појави испод душеме и престрављена лица погледа у Аксјонова. Аксјонов хтеде да прође и да се направи да га не види; али га Mакар ухвати за руку и исприча како је прокопао ходник испод зидова и како свакодневно износи земљу у сарама и просипа је улицом кад их терају на рад. Он рече:

— Само ћути, старино, и тебе ћу извести. А ако кажеш — ишибаће ме намртво, а ја ти нећу остати дужан — убићу те.

Кад Аксјонов угледа свога злотвора, сав уздрхта од срџбе, истрже руку и рече: — Немам због чега да излазим и рашта би ме и убио — ти си ме одавно убио. А хоћу ли о

теби говорити или нећу — Бог ће досудити. Сутрадан, кад су спроводили робијаше на рад, стражари опазише како Mакар Семјонов

просипа земљу, претражише тамницу и нађоше рупу. Управник дође у робијашницу и поче их све испитивати: ко је ископао рупу? Сви су порицали. Они који су знали нису одавали Mакара Семјонова, јер су знали да ће због тога бити намртво ишибан. Тада се управник обрати Аксјонову. Знао је да је Аксјонов истинољубив човек и рече:

— Старино, ти си истинољубив; реци ми у име Бога ко је то учинио? Mакар Семјонов стајао је као да се ништа није догодило, и гледао у управника и не обазирући

се на Аксјонова. Аксјонову су подрхтавале руке и усне, и дуго није могао ни речи прословити. Mислио је: »3бог чега да га заштитим, зашто да му опростим, кад ми је живот разорио? Нека искуси за моје



муке. А ако га одам, одиста — ишибаће га намртво. А шта ако неоправдано сумњам у њега? Уз то, зар ће ми бити лакше?«

Управник још једном рече: »Па, старино, реци истину: ко је поткопао?« Аксјонов погледа у Mакара Семјонова и рече: — Нисам видео и не знам. Тако се није сазнало ко је поткопао. Следеће ноћи, када је Аксјонов легао на своју душему и утонуо у први дремеж, чу како неко

приђе и седе крај његових ногу. Погледа у мрак и препознаде Mакара. — Шта још желши од мене? Шта ту радиш? Mакар Семјонов је ћутао. Аксјонов се придиже и

рече: — Шта хоћеш? Иди! Иначе ћу дозвати стражара. Mакар Семјонов се саже сасвим уз Аксјонова и шапатом му рече: — Иване Дмитријевичу, опрости ми! Аксјонов рече: — Зашто да ти опростим? — Ја сам убио трговца, и нож сам ти подметнуо. И тебе сам хтео да убијем, али се у дворишту

зачула граја: ја сам ти подметнуо нож у врећу и изашао кроз прозор. — Аксјонов је ћутао и није знао шта да каже. Mакар Семјонгоов устаде с душеме, поклони се до земље и рече:

— Иване Дмитријевичу, опрости ми, опрости ми Бога ради. Ја ћу признати да сам убио трговца — тебе ће ослободити. Вратићеш се кући. Аксјонов рече:

— Теби је лако да говориш, а како је мени да подносим! Куда да идем сада?... Жена је умрла, деца су ме заборавила; немам куда да идем...

Mакар Семјонов није устајао с пода, ударао је главом о земљу и говорио: — Иване Дмитријевичу, опрости! Када су ме шибали канџијом било ми је лакше него сада кад

гледам у тебе ... А ти си се још сажалио на мене — ниси проказао. Опрости ми, Христа ради! Опрости мени проклетом зликовцу! — и он зарида.

Кад Аксјонов чу да Mакар Семјонов плаче, и он заплака и рече: — Нека ти Бог опрости; можда сам ја сто пута гори од тебе! — И наједном му би лакше у

души. И он престаде туговати за кућом, није хтео да напушта тамницу, и једнако је мислио на судњи час.

Mакар Семјонов не послуша Аксјонова и признаде своју кривицу. Кад је Аксјонову стигло решење да је ослобођен, он више није био у животу.

КРИСТАЛИ (Разматрање)175

Ако се у воду сипа со и меша се, со ће почети да се топи и растопиће се тако да се не може опазити; али ако се досипа све више соли, со ће најзад престати да се раствара, и ма колико да се меша, она ће се таложити као бео прашак у води. Вода се заситила сољу и више не може да је прима. Али ако загрејемо воду она ће примити још соли; а она со која се није растворила у хладној води, раствориће се у топлој. Али ако се наспе још соли, онда више ни топла вода неће примати со. А ако се вода јаче загреје, почеће да се испарава и наталожиће се још више соли. Тако за сваку ствар коју вода раствара постоји мера преко које се не може више растворити. Сваку ствар вода јаче раствара кад је топла, него кад је хладна, али и топла вода се засити и више не може да прима. Ствар се таложи, а вода испарава.

Ако се вода засити шалитром, а затим дода још шалитре, и све загреје и остави да се сталожи без мешања, онда се сувишак шалитре не таложи у виду прашка на дну суда, већ се скупља у виду шестостраних призми и таложи на дну и са стране, призма на призму. Ако се вода засити шалитром и остави на топлом месту, тада вода испари, а вишак шалитре се сталожи у виду шестостраних призми.

Ако се вода засити обичном сољу, загреје и испари, сувишак соли се неће сталожити у виду прашка, већ у виду коцки. Ако се вода засити шалитром и сољу заједно, сувишна шалитра и со неће се помешати; таложиће се свака на свој начин — шалитра у виду призми а со у виду коцки.

Ако се вода засити кречом, или другом соли, или чиме другим, онда се свака ствар, кад се вода испари, таложи на свој начин; нека у виду тространих призми, нека у виду осмостраних, нека у виду циглица, нека у виду звездица — свака на свој начин. Такве различите фигуре образују сва чврста тела. Понекад су те фигуре, у правом смислу, велике; такве стене људи налазе у земљи. Понекад су оне тако мале да се простим оком не могу видети; али свака ствар има своје фигуре.

Ако се, кад се вода засити шалитром и у њој почну стварати фигуре, одломи иглом руб фигуре, на том ће се месту поново наталожити нови комадићи шалитре и поново облепити одломљени руб онако какав треба да буде — шестострана призма. Исти је случај и са сољу и са сваком другом ствари. Увек малене честице саме хрле и таложе се на ону страну на коју је потребно.

Кад се мрзне лед збива се то исто. Лети пахуљица — на њој се не види никаква фигура; али чим се она спусти на нешто тамно и

хладно, на чоју, на крзно, на њој се може опазити фигура: види се звездица или шестострана плочица. На прозору се пара не мрзне како било, већ чим почне да се мрзне одмах се претвара у звездицу.



Шта је то лед? То је хладна, чврста вода. Кад од течне воде настаје чврста, она образује чврсте фигуре и из ње излази топлота. Исто се дешава и са шалитром: кад од течне шалитре почну да се стварају чврсте фигуре она испушта топлоту. Исто је и са сољу, исто са растопљеним гвожђем, кад оно од течног постаје чврсто. Када каква ствар од течне постаје чврста — из ње излази топлота, и она брзо образује фигуре. А кад од чврсте постаје течна, онда ствар прима топлоту и испушта хладноћу а њене фигуре се растапају.

Узме ли се растопљено гвожђе и пусти да се охлади, узме ли се топло тесто и пусти да се охлади, узме ли се гашени креч и пусти да се охлади — биће топло. Узме ли се лед и отопи — биће хладно. Ако се узме шалитра, со или било која ствар која се у води растапа, и ако се раствори у води — биће хладно. Да би се замрзао сладолед у воду се сипа со.

ВУК И КОЗА (Басна)176

Опази вук — коза пасе по кршу а он не може да се узвере до ње; и вели јој: »Што не сиђеш овамо; овде је и место равније и трава много слађа.«

А коза вели: »Не зовеш ти мене, вуче, зато доле — не бринеш се ти за моју, већ за своју храну.«

ПОЛИКРАТ САMОСКИ (Историја)177

Био један грчки цар, Поликрат. У свему га је служила срећа. Освојио је много градова и постао веома богат. Поликрат описа у писму сав свој срећни живот и посла писмо своме пријатељу, цару Амазису, у Египат. Амазис прочита писмо, и овако одговори Поликрату: »3адовољство је знати да ти пријатеља прати срећа. Али се мени не допада твоја срећа. По моме мишљењу, боље је кад човека у једном послу прати срећа, а у другом — не прати — тако да бива наизменично. Послушај ме и учини ово: узми оно што ти је најдраже и баци на такво место да не може доспети људима у руке. И тада ће те наизменично пратити срећа и несрећа.»

Поликрат то прочита и послуша свога пријатеља. Он учини ово: имао је скупоцени прстен; узе тај прстен, скупи много људи и са свима њима седе у чамац. Затим нареди да се чамац отисне на море. А кад се удаљише од острва он пред свима баци прстен у море и врати се кући.

Петог дана једног рибара послужи срећа, он ухвати необично велику рибу и зажеле да је поклони цару. Те дође Поликрату у двор и кад Поликрат изађе пред њега рибар рече: »Царе, уловио сам велику рибу и донео сам ти је, јер овако прекрасну рибу треба да једе само цар.« Поликрат захвали рибару и позва га да руча с њим. Рибар предаде рибу и крену цару, а кувари распорише рибу и нађоше у њој онај исти прстен који је Поликрат бацио у море.

Кад кувари донеше Поликрату његов прстен и испричаше како су га нашли — Поликрат написа друго писмо у Египат своме пријатељу Амазису и описа како је бацио прстен и како је поново дошао до њега. Амазис прочита писмо и помисли: »Ово не слути на добро — види се да се не може побећи од судбине. Боље је да се разиђем с пријатељем да ми га касније не би било жао« — и он упути поруку Поликрату да раскида пријатељство с њим.

У то време живео је један човек — Орет. Тај Орет био је киван на Поликрата и желео је да га убије. И Орет смисли опако лукавство. Он написа Поликрату како га је персијски цар Камбиз оклеветао и хтео да убије и како је он побегао од њега. »Ја имам много блага, али не знам где да живим. Прими ме к себи с мојим благом и онда ћемо нас двојица постати најмоћнији цареви. А ако не верујеш да имам много блага, пошаљи некога да провери.«

Поликрат посла свога слугу да провери да ли је истина да је Орет допремио толико благо. Орет је слугу овако обмануо: узео је много чамаца и све их натоварио камењем а поврх камења, до рубова, натрпао злата.

Кад Поликратов слуга угледа чамце, поверова да су крцати златом; те тако и исприча Поликрату.

Тада Поликрат зажеле да сам оде Орету, да види његово богатство. Исте те ноћи Поликратовој кћери се присни како он виси у ваздуху. Кћи стаде молити оца да не иде Орету; али се отац наљути и рече да је неће удати ако сместа не умукне. А кћи рече: »Ја сам вољна да се никада не удам, само ти не иди Орету: плашим се да ће ти се догодити несрећа.«

Отац је не послуша и отпутова. Кад стиже, Орет га ухвати и обеси. И тако се обистини кћерин сан.

И догодило се онако како је прорекао Амазис, да ће се велика Поликратова срећа завршити великом несрећом.

ВОЉГА ДЕЛИЈА (Песма-бајка)178

Што ли су се густе звездице Расејале на небу плаву, Што ли је јасан светли месец



Засјао на небу високом. Осветлило јарко сунашце Нашу свету руску земљицу: У светој мајчици Русији Родио се храбри делија Вољга честити Буслајевич. Од рођења тога делијског Затресе се мајчица земља, Узбурка се цело сиње море, У мору рибе поскриваше, У грмље звери завукоше, И уздрма царство султана. Расто је Вољга седам лета — Зажеле велике мудрости, Код мудраца наук научи, Ваљано наук разбираше. Разабра Вољга све мудрости: Изучи се првој мудрости — У птицу се преобраћати; Изучи се другој мудрости — У рибу се преобраћати; Изучи се трећој мудрости — У сурог вука претварати; Кад му беше петнаест лета, Окупи ти храбру дружину; И сакупи своје вршњаке Све јунаке бољег од бољег — Триест момка а без једнога, Тридесети он сам бејаше. Кад се Вољга нађе с дружином На урвини покрај Кијева, Проговара Вољга честити: »Почуј ме, дружино јуначка, Триест момка а без једнога, А ја сам ти, ето, триести — Чујте, момци, брата старијег, Извршите што наређује: Завежите мреже свилене, Пустите их у сиње море.« И дружина Вољгу послуша: Завеза ти мреже свилене, И спусти их у сиње море. У рибу се Вољга претвори, У рибу штуку, па зубату, У јатиште дође дубоко, Сву рибу поплаши моруну, Натера је у густе мреже. Кад се Вољга нађе с дружином, На урвини покрај Кијева, Проговара Вољга честити: »Почуј ме, дружино јуначка, Триест момка а без једнога, А ја сам ти, ето, триести — Чујте, момци, брата старијег, Извршите што наређује: Плетите свилене узице, По шуми ви њих разапните, На трагове плахог звериња.« Дружина Вољгу послушала, Исплела свилене узице, И по шуми њих разапела. У звер се Вољга претвараше,



У сивога хитрога вука, Па одјури у шуме густе, У древне крше и честаре. Поплаши ти звери кунице И у замке њих сатерао. Кад се нађе Вољга с дружином На литици покрај Кијева, Проговара Вољга честити: »Сву моруну ми похватасмо, Из сињега мора дубоког, Наловисмо звери кунице Из непроходних шума тавних; Mоже ли се наћи делија, Да оде у султана царство, До Салтан цара Бекетича, Да дознаде што цар умује.« Јунаци лица поскриваше. Ко је већи иза осредњег, Ко осредњи иза маленог, А малени муком мучаше. Проговара Вољга честити: »Сам ће Вољга тамо ходити.« У птицу се Вољга претвори, И високо у небо вину: Долете у царство султана Крај прозорског окна слетео. Седа Салтан цар Бекетичу С Давидјевном царицом својом, Беседе с њом бесеђаше. Проговара Салтан Бекетич: »Почуј ме, жено моја драга, Честита моја Давидјевна, Хоћу згазит свету Русију, Хоћу узет славни Кијев-град, Дариват по руском адету Хоћу у граду девет сина; И донети себи бундицу Скупоцену самуровину.» Давидјевна му одговара: »Почуј ме, царе Бекетичу! Узалуд ти војоку спремаш Да ратујеш против Русије; Зар до те гласи не допреше — У Русији није ко некад. Синуло је јарко сунашце У славној светој руској земљи: Родио се храбри делија Делија Вољга Буслајевич, И сада Вољга Буслајевич На прозору седи и слуша Све наше тајне разговоре. Покорити нећеш Кијев-град, Даривати нећеш у граду Синове по руском адету. Већ изгубит русу главу Од делије Буслајевича.« Не верова цар у те речи Разгневи се он на царицу, Удари је по белом лицу, С очију прогна Давидјевну. Досети се Вољга делија, Веверицом он се обрати



У клети утече дубоке. На запете лукове бојне, Тетиве свилене натеже, Са стрела убојите шиљке Поскидао и затрпао, Па се птицом преобраћаше У Кијев назад долетео, Дружину своју сакупио До турскога царства довео. Mоћно царство опасано Високим каменим бедемом. У бедему капије чврсте, Од челика позлаћенога, А резе су куке бакарне, Довратак од рибљега зуба, Скупоцена, ситно брушена, Кроз чудне сићушне прорезе Једва ли се мраву провући. Стаде дружина умовати: »Како прећи скале камене, Хоће ли нам момци ваљани Погубити русе главе?» Досети се Вољга честити: У мрава се тад обраћаше, И у мраве момке обрати, Провуче се с целом дружином Под довратак од рибљег зуба; Крај зида храбри Буслајевич Преобрати мраве сићушне У делије с ратном опремом. Проговара Вољга честити: »Чујте, момци, брата старијег, Учините што наређује: о славном царству султановом Посеците старо и младо. Истребите све у корену; Оставите само најлепших Триест душа цура најлепших.« И дружина Вољгу послуша: По славном царству султановом Посече и старо и младо, Истреби ти све у корену, Не остави ни род ни пород; Оставила само најлепших Триест душа цура најлепших. Сам ти Вољга цара потражи У његовом дворцу каменом — Гвоздена врата затворена, На вратима резе кремене Проговара Вољга честити: »Разбићу, ма ногу сломио!« Гурну ногом врата гвоздена, И поломи резе кремене; Те ти славног цара турскога Узе Вољга за беле руке. Проговара Вољга делија: »Царе штеде, не убијају« — Тресну цара о под камени И размрска цара Салтана. Те дружину своју ваљану На једнаке дарива части; Крдо коња с хиљаду грла,



По буренце жежена злата, И по цуру момку сваколику.

ЧЕТВРТА РУСКА ЧИТАНКА

ЦАР И КОШУЉА (Бајка)179

Разболе се један цар и рече: »Даћу половину царства ономе ко ме излечи.« Тада се окупише сви мудраци и стадоше већати како да излече цара. Нико није знао. Само један мудрац рече да се цар може излечити. Он рече: треба наћи срећног човека, скинути с њега кошуљу и обући је цару — цар ће оздравити. И цар посла да траже срећног човека по његовом царству; али су цареви изасланици дуго путовали по читавом царству и нису могли да нађу срећног човека. Није било никог ко је био сасвим задовољан. Ко је богат побољева; ко је здрав, сиромах је; ко је здрав и богат, њему жена није добра, а неком деца нису добра; сви се на понешто жале. Једанпут је царев син пролазио касно увече покрај једне колибе и чује — неко говори: »Па хвала Богу, нарадио сам се, најео и лећи ћу да спавам; шта ми још треба?« Обрадова се царев син, нареди да окину с тог човека кошуљу, да му за њу дају онолико новца колико затражи, а кошуљу да однесу цару. Људи које је послао дођоше срећном човеку и хтедоше да му скину кошуљу; али, срећни човек био је пуки сиромах и није на себи имао ни кошуље.

ТРСКА И MАСЛИНА (Басна)180

Mаслина и трска се завадише око тога ко је чвршћи и снажнији. Mаслина се ругала трсци зато што је повија сваки ветар. Трска је ћутала. Дуну олуја: трска се лелујала, њихала, повијала до земље — и остала читава. Mаслина се гранама испречила ветру — и сломила се.

ВУК И СЕЉАК (Бајка)181

Вијали ловци вука. И набаса вук на сељака. Сељак се враћао с гумна и носио млатило и врећу. Вук вели: »Сељаче, сакриј ме — ловци ме гоие.« Сељак се сажали на вука, стрпа га у врећу и пребаци преко рамена. Наиђоше ловци и упиташе сељака да није видео вука.

— Нисам га видео. Ловци одоше. Вук скочи из вреће и кидиса на сељака, хтеде да га поједе. Сељак му вели: — Ех, вуче, ти баш немаш савести: ја сам те опасао, а ти хоћеш да ме поједеш. — А вук ће на

то: — Стари се хлеб и со не памти. — Не, стари се хлеб и со памти, питај кога хоћеш — свак ће ти рећи да се памти. — А вук

вели: — Хајде да кренемо заједно путем. Кога првог сретнемо упитаћемо: заборавља ли се стари

хлеб и со или се памти? Ако каже: памти се — пустићу те, а ако каже: заборавља се — појешћу те. Кренуше они путем и сретоше стару, ћораву кобилу. И сељак упита: »Реци, кобило, да ли се

памти стари хлеб и со или се заборавља?« Кобила вели: — Ево шта: живела сам код газде дванаест година, ождребила сам му дванаест ждребади, и

за све то време орала сам и вукла кола, а прошле године сам ослепела па ипак сам радила на млатилици; и баш ономад нисам имала више снаге да се окрећем, и падох на точак. Тукли су ме, тукли, одвукли за реп низ обронак и оставили. Дошла сам себи, с муком се подигла и ни сама не знам куда идем. — Вук вели:

— Сељаче, видиш — стари хлеб и со се не памти. Сељак вели: — Причекај, питаћемо још. Кренуше даље. Сретоше старог пса. Бауља, вуче задњицу. Сељак вели: — Дела, реци, псу, да ли се заборавља стари хлеб и со или се памти? — Ево шта: живео сам код газде петнаест година, чувао сам му огњиште, лајао и кидисао; и

ево остарио сам, зуби су ми поиспадали — отерали су ме из дворишта, и још су ме по задњици издеветали рукуницом. Ево, потуцам се, ни сам не знам куда, само што даље од старог газде.

Вук вели: — Чујеш ли шта каже? А сељак вели: — Причекај да сусретнемо и трећег. И сретоше лисицу. Сељак вели: »Реци, лијо, да ли се памти стари хлеб и со или се

заборавља?« А лија вели: — Зашто ти то желиш да знаш? А сељак вели: — Па ето, бежао вук од ловца, стао да ме моли — и ја сам га сакрио у врећу, а сад он хоће да

ме поједе.



Лисица вели: — Па зар може велики вук да стане у такву врећу? Кад бих то видела, ја бих пресудила. Сељак вели: — Читав је стао, ево, питај га сама. И вук рече: »Истина је.« Тад лисица вели: — Не верујем док не видим. Покажи како си се увукао. Тада вук протури главу у врећу и вели: »Овако.« Лисица вели: — Уђи ти читав, а ја овако не видим. Вук уђе у врећу. А лисица вели сељаку: »Сад завежи.« Сељак завеза врећу. Лисица вели: — Сад ти, сељаче, покажи како на гумну млатиш жито. — Сељак се обрадова и стаде

млатилом ударати вука. А затим вели: »А гледај, лијо, како се на гумну преврће жито — тресну лисицу по глави и уби

је, па рече: »Стари хлеб и со се не памти!«

ДВА ДРУГА (Басна)182

Ишла су кроз шуму два друга и бану пред њих медвед. Један зажди што игда може, попе се на дрво и сакри се, а други остаде на путу. Није имао куд — паде на земљу и направи се мртав.

Mедвед му приђе и стаде га њушити: није чак ни дисао. Mедвед му оњуши лице, поверова да је мртав и оде. Кад медвед оде, онај сиђе с дрвета и подсмехну се: »Па шта ти је — вели — медвед

дошануо?« »Рекао ми је да су лоши људи они који напуштају друга у невољи.«

СКОК (Истинити догаћај)183

Један брод опловио је око света и враћао се кући. Време је било мирно, сви су људи били на палуби. Око њих се врзмао велики мајмун и све их забављао. Mајмун се бекељио, скакао, правио смешне гримасе, опонашао људе, очигледно је био свестан да их увесељава, па се због тога још више разиграо.

Он прискочи 12-годишњем дечаку, сину капетана брода, скину му капу с главе, натуче је и брзо се узвера уз јарбол. Сви прснуше у смех, а дечак остаде без капе и сам није знао да ли да се смеје или да плаче.

Mајмун седе на прву пречку јарбола, скиде капу и стаде је кидати зубима и шапама. И као да је зачикавао дечака, показивао на њега и бекељио му се. Дечак му припрети и подвикну му, али мајмун само бешње стаде кидати каггу. Mорнари се почеше гласније смејати, а дечак поцрвене, скиде јакну и стушти се за мајмуном на јарбол. У трен ока узвера се уз уже на прву пречку; али се мајмун вештије и брже од њега, оног истог часа кад је он намеравао да зграби капу, успентра још више.

— Mа нећеш ми умаћи! — повика дечак и успуза се за њим. Mајмун га поново намами, успуза се још више, али се дечак узјогуни и не предаде се. Тако мајмун и дечак у исти час стигоше до самог врха. На врху се мајмун пружи колико је дуг и, држећи се задњом руком

8 за уже, обеси капу на крај

последње пречке, а сам се успуза на врх јарбола и тамо се кревељио, кезио и радовао. Од јарбола до краја пречке, где је висила капа, било је два аршина, тако да се она могла узети само ако се руке ослободе ужета и јарбола.

Али се дечак узјогунио. Он напусти јарбол и закорачи на пречку. На палуби су сви посматрали и смејали се оном што су изводили мајмун и капетанов син; али кад угледаше како он пусти уже и закорачи на пречку балансирајући рукама, сви премреше од страха.

Оклизне ли се само — треснуће на палубу и здробиће се. А ако се и не оклизне већ дође до краја пречке и узме капу, мучно да ће се моћи окренути и вратити до јарбола. Сви су ћутке гледали у њега и чекали шта ће бити.

Изненада неко од људи крикну од страха. Дечак се од тог крика трже, погледа доле и поведе се.

У тај час капетан брода, дечаков отац, изађе из кабине. Носио је пушку да би гађао галебове. Он угледа на јарболу сина и истог часа нанишани у сина и повика: »У воду! Скачи сместа у воду! Пуцаћу!« Дечак се њихао, али није разабирао. »Скачи или пуцам! ... Један, два ...« и тек кад отац повика: »Три« — дечак суну главом доле и скочи. Дечаково тело тресну у море као топовско тане и таласи не успеше да га прекрију а већ- 20 одважних морнара скочи с брода у море. После 40 секунди — што је свима изгледало веома дуго — изрони дечаково тело. Прихватише га и извукоше на брод. После неколико минута из уста и носа потече му вода и он поче дисати.

8 Mајмун има четири руке (прим. Л. Н. Толстоја)



Кад капетан то опази, наједном врисну, као да га нешто пригуши и отрча у своју кабину да нико не види како плаче.

ХРАСТ И ЛЕСКА (Басна)184

Стари храст стресе са себе жир под грм леске. Леска рече храсту: »3ар је мало места под твојим гранама? Mогао би да тресеш своје жиреве тамо где ништа не расте. Овде и ја једва имам простора за своје изданке, па ни сама не бацам на земљу своје лешнике, већ их дајем људима.«

»Ја живим двеста година — рече на то храст — и млади храст из овог жира проживеће исто толико.«

Тада се леска наљути и рече: »Ја ћу пригушити твој храстић и он неће проживети ни три дана.« Храст ништа не одговори и нареди своме синчићу да расте из жира.

Жир се овлажи, прсну и ухвати се изданком корена за земљу, а други изданак пусти увис. Леска га је гушила и заклањала му сунце. Али се млади храст пружао увис и стасао у сенци

леске. Прошло је сто година. Леска се одавно осушила, а храст из жира парао је небо и разастро крошњу на све страие.

ОТРОВАН ВАЗДУХ (Истинити догаћај)185

У селу Никољском, на празник, народ оде на литургију. У спахијском дворишту остадоше говедарица, староста и коњушар. Говедарица пође на бунар по воду. Бунар је био у самом дворишту. Она извуче ведро, али јој исклизну из руке. Ведро полете, удари о зид бунара и откиде конопац. Говедарица се врати у кућу и рече старости:

— Александре! Сиђи, рођени, у бунар, испустила сам ведро. — Александар рече: — Ти си га испустила, ти га и извади. — Говедарица рече да би она, драге воље, сишла сама,

само да је он спусти. Староста се насмеја и рече: — Па, хајдемо. Ти си још наште срца, и могу те држати; а после ручка не бих могао. Староста завеза ужетом штап, и жена га узјаха, ухвати се за уже и стаде силазити у бунар, а

староста ју је спуштао помоћу точка. Читав бунар био је дубок шест аршина а вода је била само аршин висока. Староста је полако окретао точак и једнако питао: »Је л још?« Говедарица је викала отуда: »Још мало!«

Староста наједном осети да је уже попустило; он позва говедарицу, али она не одговори. Староста погледа у бунар и виде да жена у води дуби на глави а ноге јој штрче горе. Староста стаде викати и дозивати народ; али није било никог. Дође само коњушар. Староста му нареди да држи точак, а сам извуче уже, седе на штап и поче се спуштати у бунар.

Само што коњушар спусти старосту до воде, са старостом се догоди то исто. Он испусти уже и паде главачки на жену. Коњушар поче викати, затим отрча у цркву по народ. Литургија се завршила, и народ се враћао из цркве. Сви мушкарци и жене потрчаше према бунару. Сви се сјатише крај бунара, и свако је нешто викао, али нико није знао шта да се предузме. Mлади дрводеља Иван прогура се кроз гомилу према бунару, ухвати уже, седе на штап и нареди да га спуштају. Али се Иван опасачем веза за уже. Двојица су га спуштала, а сви остали гледали су у бунар да виде шта ће бити са Иваном. Чим доспе до воде, он испусти уже из руку и претурио би се главачки, али га је опасач држао. Сви заграјаше: »Вуци га назад!« — И Ивана извукоше.

Као мртав висио је Иван о каишу, глава му је ударала о ивицу бунара. Лице му је било модро-плаво. Извукоше га, одвезаше са ужета и положише на земљу. Mислили су да је мртав; али он наједном тешко удахну, стаде кашљуцати и освести се.

Тада и други зажелеше да сиђу, али један стари сељак рече да не треба силазити, да је у бунару отрован ваздух и да тај отрован ваздух убија људе. Сељаци отрчаше по чакље и стадоше извлачити старосту и жену. Старостина жена и мајка нарицале су крај бунара, остали су их тешили, а људи су чакљама хватали мртве у бунару и настојали да их извуку. Два пута, закачивши му одело, довукоше старосту до половине бунара; али је он био тежак, одело се цепало и он опет падао. Најзад га закачише двема чакљама и извукоше. За њим извукоше и говедарицу. Обоје су одиста били мртви и није им било спаса.

Кад су почели испитивати бунар, уверили су се да се заиста при дну бунара налази отрован ваздух.

ЗАГУШЉИВ ВАЗДУХ (Разматрање)186

Ваздух може да буде толико загађен да у њему не може ни човек нити било које живо биће опстати.

Постоје под земљом места где се тај ваздух скупља, и ако се човек нађе на таквом месту, умире истог часа. Због тога се праве рударске лампе и, пре но што човек оде на такво место, тамо се спусти лампа. Ако се лампа угаси, човек не сме тамо ићи; у таквом случају пуштају тамо чисти ваздух



све док лампа не почне горети. Крај града Напуља постоји једна таква пећина. У њој се на метар од земље увек налази

загушљив ваздух, а горе је ваздух чист. Човек може да иде по тој пећини и ништа му неће бити; а уђе ли пас, одмах се угуши.

Одакле се ствара тај загушљиви ваздух? Он настаје од оног истог чистог ваздуха који ми удишемо. Ако се окупи много људи на једном месту и затворе сва врата и прозори тако да не може да продре свеж ваздух, настаће исти онакав ваздух као у бунару и људи ће поумирати.

Пре сто година, у рату, Индијци су заробили 146 Енглеза. Затворили су их у подземну пећину, где није могао да продре ваздух.

Пошто су тамо провели неколико сати заробљени Енглези почели су се гушити — и пре сванућа поумирало је 123, а остали су једва преживели и оболели су. Најпре је у пећшга ваздух био чист; али кад су заробљеници надисали сав чист ваздух, а нови није придолазио — ваздух је постао загушљив, налик на онај у бунару, и они су поумирали. Зашто од чистог постаје загушљив ваздух кад се окупи много људи? Зато што људи, када дишу, удишу чисти ваздух, а издишу загушљив.

ВУК И ЈАГЊЕ (Басна)187

Вук угледа — јагње пије воду на реци. Прохте се вуку да поједе јагње и стаде му закерати. »Ти ми — вели — мутиш воду и не даш ми да пијем.«

Јагње вели: »Ах, вуче, откуд ја могу теби да мутим воду? Па ја стојим низводно, а и пијем рубовима уста.« А вук вели: .»А зашто си се ти ругао моме оцу прошле године.« Јагње му вели: »Па ја се, вуче, прошле године још нисам био ни родио.« Вук се разљути и рече: »Ти се не даш надговорити. Од јутрос нисам ништа окусио и зато ћу те појести.«

СПЕЦИФИЧНА ТЕЖИНА (Историја)188

Грчки цар, Хијерон из Сиракузе, наручи код свог златара Димитрија златну круну за кип Јупитера и даде за то 12 фунти злата. Димитрије направи круну и кад је цар измери у круни је било тачно 12 фунти. Али је цар дочуо да је Димитрије украо доста злата и да је у круну ставио сребро. Цар је желео да дозна да ли је много сребра стављено у круну, и нареди да је претопе да би видео шта је унутра. Mеђутим беше један уман и учен човек, царев рођак, Архимед. Он рече цару: »Не наређуј да кваре круну да не би узалуд пропао труд; а ја ћу, не кварећи је, дознати колико у њој има сребра а колико злата.« Цар прихвати Архимедов предлог и Архимед овако уради:

Он узе фунту злата и фунту сребра и измери их обично на tеразијама, а затим их измери у води. Фунта злата у води тежила је један тег мање него раније, а фунта сребра два тега мање.

Затим Архимед измери читаву круну у води, позва цара и рече: »Ако се фунта злата мери у води, тежи тег мање; а ако се фунта сребра мери у води, тежи два тега мање; значи, ако је читава круна од чистог злата и тежи 12 фунти, тада за дванаест фунти треба скинути с теразија 12 тегова. Ево, гледај.« Он стави на теразије 11 фунти и стаде мерити круну у води. Круна није тежила дванаест фунти мање дванаест тегова, већ мање. Скинуше још тегова. И Архимед рече: »Ево, колико је овде претеклих тегова за толико те је Димитрије преварио.« Тако је Архимед тачно утврдио колико је сребра стављено у круну.

ЛАВ, ВУК И ЛИСИЦА (Басна)189

Стари болесни лав лежао је у пећини. Долазиле су све животиње да обиђу цара, само лисица никако не дође. Вук се обрадова што му се указала прилика и стаде пред лавом пањкати лисицу.

— Она — вели — тебе нимало не поштује, ниједном није дошла да посети цара. Док је он то говорио, дотрча лисица. Она чу шта вук прича и помисли: »Причекај, вуче,

показаћу ја теби.« Кад лав рикну на лисицу, она рече: »Не наређуј да ме погубе, наређуј да прозборим. Ја нисам

долазила зато што нисам имала кад. А нисам имала кад зато што сам по целом свету јурила од лекара до лекара и тражила лек за тебе. Само што сам нашла, одмах сам дотрчала.«

А лав вели: — Који је лек? — Ево који: ако одереш живог вука и огрнеш његову топлу кожу ... Чим лав растрже вука, лисица се насмеја и рече: — Тако, братац; господаре не треба наводити на зло, већ на добро.

НОВО ЦАРСКО РУХО (Бајка)190

Један цар је необично волео да облачи лепо рухо. Он ни о чему другом није мислио, доли како да се што лепше нагизда. Дођоше му једном два кројача и рекоше: »Mожемо да ти сашијемо тако лепо одело какво још нико никада није носио. Само онај који је глуп и коме није стало до свог достојансгва не може да види наше одело. Ко је мудар, тај ће видети, а ко је глуп стајаће близу и неће



видети одело које смо сашили.« Цар се обрадова кројачима и нареди да му сашију одело. Кројачима доделише собу у дворцу и дадоше им кадифу, свилу, злато — све што им је било потребно за рухо.

Кад прође недеља дана цар посла свог министра да види је ли готово ново рухо. Mинистар дође и упита; кројачи рекоше да је готово и показаше министру празно место. Mинистар је знао да само онај ко је глуп и коме није стало до свог достојанства не може видети одело, те се правио да га види и похвали га. Цар нареди да му донесу одело. Донеше му и показаше празно место. И цар се правио да види ново одело, скиде са себе старо и нареди да му обуку ново. Кад цар у новом руху крену да прошета по граду — сви су видели да цар нема никакве одеће; али, сви су се плашили да кажу да не виде одело, зато шту су чули да само глупи не могу да га виде. И свако је мислио за себе да не види а да други виде. Тако је цар ишао по граду и сви су хвалили ново рухо. Наједном један глупак угледа цара и повика: »Гледајте: цар шета го улицама!» И цар се постиде што није обучен и што сви виде да нема ништа на себи.

ЛИСИЧИЈИ РЕП (Басна)191

Ухвати човек лисицу и упита је: »Ко је научио лисицу да репом заварава псе?« Лисица упита: »Откуд заварава? Mи не заваравамо псе, већ једноставно бежимо од њих колико нас ноге носе.« Човек рече: »Није истина, ви заваравате репом. Кад вас пси стигну и хоће да вас ухвате, ви извијете реп на једну страну, пас нагло окрене за репом, а ви тада бежите на супротну страну.« Лисица се насмеја и рече: »Не чинимо ми то да заваравамо псе, већ да заокренемо: кад нас пас стигне и видимо да не можемо умаћи право — заокрећемо; и да бисмо нагло заокренуле на једну страну морамо махнути репом на другу — онако као што ви чините рукама, кад хоћете да скренете у трку. Нисмо ми то измислиле, већ сам Бог, још онда кад нас је стварао, да пси не би похватали све лисице.»

СВИЛЕНА БУБА (Прича)192

У мом врту били су стари дудови. Још их је мој деда засадио. Mени су у јесен дали золотник9 јаја

свилених буба и посаветовали ме да гајим свилене бубе и да правим свилу. Та јаја су тамносива и тако малена да сам ја у свом золотнику избројао 5835 зрнаца. Mања су од најмање чиодине главице. И мртва су; само кад их згазиш, кврцну.

Јаја су се повлачила по мом столу, ја сам био заборавио на њих. Али једном у пролеће одох у врт и приметих да је дуд стао да пупи и да је на сунчаној страни

избило лишће. Ја се присетих јаја свилених буба и стадох их код куће пребирати и размештати. Већи део јаја није више био тамносив, као пре, него су једна била светлосива, а друга још светлија с млечним преливом.

Сутрадан рано ујутро погледах јаја и видех да су из неких изашле свилене бубе, а друга су набрекла и набубрела. Оне су очигледно, осетиле у својим љускама да им је храна приспела.

Гусенице свилених буба биле су црне, космате и тако малене да су се с муком могле разазнати. Погледах их кроз увеличавајуће стакло и видех да у својим јајима леже склупчане и како излазе тако се исправљају. Одох у врт по дудово лишће, набрах три прегршти, ставих на свој сто и прихватих се припремања места за свилене бубе, онако како су ме учили.

Док сам припремао хартију, свилене бубе осетише своју храну на столу и почеше пузати к њој. Ја оставих хартију и почех мамити свилене бубе, и оне, као пси за комадом меса, стадоше гамизати за листом по чоји стола, преко оловки, маказа и хартије. Ја тад изрезах хартију, избуших је перорезом, ставих лишће на хартију и заједно с лишћем стављао сам хартију преко свилених буба. Свилене бубе се провукоше кроз рупице, све се успузаше на лист и одмах се прихватише јела.

Преко осталих свилених буба, кад су се извеле, ја сам исто тако стављао хартију с лишћем и све су се провлачиле кроз рупице и стале да једу. На сваком листу хартије све свилене бубе би се окупиле на једном месту и са ивица јеле лист. Кад би све појеле, стале би да пужу по хартији и да траже нову храну. Тад сам стављао преко њих нове листове избушене хартије с дудовим лишћем и оне су прелазиле на нову храну.

Држао сам их на полици и кад је лишће по нестало оне су почеле да пужу по полици, допузале би до саме ивице, али нису никада падале на под иако су биле слепе. Чим се свилена буба примакне до руба, она, пре него што се почне спуштати, пусти из уста свилену нит и њоме се прилепи за руб, спусти се, остане да виси, испита, и ако хоће да се спусти — спусти се, а ако хоће да се врати, врати се уз своју свилену нит.

И дан и ноћ свилене бубе су само једно радиле — јеле су. И требало им је давати све више и више лишћа. Кад сам им приносио свежег лишћа и оне се попну на њега, зачује се шум као да по лишћу пада киша; то оне почињу да једу.

Тако су старије свилене бубе живеле пет дана. Прилично су већ порасле и јеле су 10 пута

9 Најмања старинска мера за тежину 14,25



више него раније. Знао сам да петог дана треба да усну и непрестано сам чекао кад ће то бити. Увече, 5-ог дана, једна старија свилена буба приону за хартију и престаде да једе и да се миче.

Следећи дан и ноћ дуго сам мотрио на њу. Знао сам да се свилене бубе неколико пута пресвлаче, зато што расту и што им је тесно у дотадањој кошуљици и оне навлаче нову.

Ја и мој друг мотрили смо наизменце. Навече мој друг повика: »Почела је да се пресвлачи, дођи!« Ја дођох и видех како је одиста она свилена буба што је прионула старом кошуљицом за хартију, пробила око уста рупу, протурила главу и грчи се, извија, као да жели да се измигољи, али јој стара кошуља не да. Дуго сам је посматрао како се батрга и не може да се измигољи и желео сам да јој помогнем. Прочепркао сам малчице ноктом, али сам одмах опазио да сам направио глупост. Под ноктом сам осетио нешто житко и свилена буба је угинула. Mислио сам да је то крв, али сам затим сазнао да свилена буба има под кожом слуз, да би јој преко мазива лакше клизила кошуљица. Ноктом сам, вероватно, озледио нову кошуљицу, јер је свилена буба, премда је изашла, убрзо угинула.

Друге више нисам дирао, и све су се на исти начин ослобађале из својих кошуљица; и само би понека угинула, а скоро све су се, мада су се дуго мучиле, ипак извлачиле из старе кошуљице.

Пошто су се пресвукле свилене бубе почеше обилније јести, просто су таманиле лишће. Кроз четири дана оне опет уснуше и опет почеше излазити из коже. Још више су таманиле лишћа и биле су дугачке осмину вршка

10. Затим, после шест дана, поново заспаше и појавише се опет у новим

кошуљицама, биле су веома велике и дебеле, и ми смо једва стизали да им спремимо лишће. 9-ог дана старије свилене бубе сасвим престадоше јести и пузале су по полици и стубовима.

Ја их покупих и ставих им свежег лишћа, али су оне одвраћале главе од лишћа и пузале даље. Ја се тад досетих да свилене бубе, кад се спремају да се учауре, сасвим престају да једу и само пужу увис.

Пустио сам их и гледао шта ће радити. Старије се успузаше на таваницу, разиђоше куд које, стадоше да пужу и да се пружају дуж једне нити у разне стране. Ја сам посматрао једну. Завукла се у кут, исплела шест нити у разне стране, вршак далеко од себе, обесила се о њих, савила у виду потковице и стала кружити главом и испредати свилену нит тако да се нит обмотавала око ње. Пред вече је била као у магли у својој свили. Једва се могла видети: а следећег јутра више се није могла видети од свиле: сва се обавила свилом и још ју је испредала.

После три дана престала је да испреда свилу и обамрла је. Касније сам утврдио колику нит свилена буба испреде за три дана. Кад се сва та свилена нит

одмота, дуга је каткад више од врсте, а ретко мање. А кад се израчуна колико пута свилена буба мора да махне главом за та три дана, да би испрела свилену нит, испада да се она 300000 пута окрене око себе у току та три дана. Значи, она се сваке секунде окрене по једанпут. Зато смо, кад смо после тог њиховог рада скинули неколико лутака и отворили их, нашли у њима сасвим спарушене свилене бубе, беле, готово воштане.

Знао сам да се из тих лутака с белим, воштаним мртвацима у њима, морају излећи лептири; али, гледајући у њих нисам могао у то веровати. Па ипак сам 20-ог дана стао посматрати шта ће бити са онима које сам оставио.

Знао сам да се 20-ог дана мора нешто догодити. Ништа се није могло опазити и помислио сам да нешто није у реду, кад наједном приметих — на једној чаури вршак је потамнео и овлажио се. Ја помислих — можда је угинула, и хтедох да је бацим. Али се упитах, да не почиње тако? И посматрао сам шта ће бити. И одиста: из натопљеног места нешто се помолило. И дуго нисам могао да разазнам шта је то. Али се потом указало нешто налик на главицу с пипцима. Пипци су се мицали. Затим опазих да се једна ножица помолила кроз отвор, за њом друга — и ножице су се закачињале и извлачиле из чауре. Све више и више се помаљало нешто, и ја разазнах — влажног лептира. Кад се помолило свих шест ножица, указа се стражњи део, лептир је изашао и одмах сео. Чим се осушио, постао је бео, раширио крила, полетео, кружио мало и слетео на прозор.

После два дана лептир је на прозорској дасци у низу снео јаја и прилепио их. Била су жута. Јаја је снело 25 лептирова. И ја сам накупио 5000.

Следеће године одгајио сам још више свилених буба и намотао још више свиле.

ЦАР И СЛОНОВИ (Басна)193

Један индијски цар нареди да окупе све слепце и, кад дођоше, нареди да им се покажу његови слонови. Слепци одоше у шталу и стадоше пипати слонове. Један опипа ногу, други — реп, трећи — репицу

11, четврти — трбух, пети — леђа, шести — уши, седми — кљове, осми — сурлу.

Потом цар позва слепце и упита: какви су моји слонови? Један слепац рече: »Твоји су слонови налик на стубове«; овај слепац је пипао ноге. Други слепац рече: »Они су налик на метле«; овај је пипао реп. Трећи рече: »Они су налик на грање«; овај је пипао репицу. Онај што је пипао трбух рече: »Они су налик на хрпу земље.« Онај што је пипао бокове рече: »Они су налик на зид«; онај што је пипао

10

вршак — једна шеснаестина аршина или 4,4 сm 11

Репица — меснати део репа



леђа рече: »Они су налик на брдо«; онај што је пипао уши рече: »Они су налик на мараме«; онај што је пипао главу рече: »Они су налик на аван«; онај што је пипао кљове рече: »Они су налик на рогове«; онај што је пипао сурлу рече да су »они налик на дебело уже«. И слепци се почеше препирати и свађати.

НЕMА НАПАСТИ ГРЂЕ ОД СТРАСТИ (Ловчева прича)194

Били смо у лову на медведе. Mом другу пружила се прилика да пуца у медведа; он га рани, али у месо. Остаде мало крви у снегу а медвед умаче.

Зађосмо у шуму и стадосмо се договарати шта да учинимо — да ли да трагамо за медведом или да причекамо три дана док се медвед негде не скраси.

Распитивали смо се код сељака, ловаца медведа, треба ли или не треба да гонимо сада медведа? Стари ловац на медведе рече: «Нипошто, треба пустити медведа да дође себи; после пет дана можете га гонити, а ако сад пођете за њим — само ћете га поплашити, неће се нигде скрасити.«

А млади сељак, ловац на медведе, није делио старчево мишљење и рече да треба хајкати. »По овом снегу — рече — медвед неће далеко отићи — медвед је ухрањен. Он се сад неће скрасити. А пошто се нигде неће скрасити, ја ћу га на скијама стићи.«

Ни мој друг није желео да сада хајкамо и посаветова да причекамо. А ја рекох: »Та шта се расправљамо. Ви радите како хоћете, а ја одох с Демјаном по трагу.

Ухватимо ли га — добро, не ухватимо ли — ником ништа, а још није касно.« Тако и учинисмо. Другови кренуше према санкама, па у село, а ја и Демјан узесмо храну и остадосмо у шуми. Кад сви одоше, ја и Демјан прегледасмо пушке, задигосмо бунде до појаса и кренусмо по

трагу. Време је било лепо: студено и тихо. Али је кретање на скијама било мучно: снег је био дубок и

пршичав. Не само што се није слегао, већ је јуче и нападао, тако да су скије упадале по четврт метра у снег, а негде и више.

Mедведов траг могао се видети из далека. Видело се како је медвед ишао, како је местимично упадао до трбуха и разгртао снег. Ишли смо најпре држећи се трага, крупногорицом; затим, кад траг скрену у ониску јелову шуму, Демјан застаде. »Треба — вели — напустити траг. Сигурно ће се овде скрасити. Почео је да иде спорије — види се по снегу. Удаљимо се од трага и окружимо га. Само треба ићи што тише, не грајати, не кашљати, иначе ћемо га уплашити.»

Удаљисмо се од трага улево. Прођосмо петсто корачаја, гледамо — опет медведов траг пред нама. Кренусмо поново по трагу, и тај нас траг изведе на пут. Застасмо на путу и почесмо разгледати на коју се страну упутио медвед. По где-где могао се видети отисак читаве медведове шапе с прстима, а по гдегде — како се сељак на крпљама кретао путем. Види се да се медвед запутио у село.

Пођосмо путем. Демјан вели: »Сад немамо рашта да мотримо на пут; где скрене с пута, десно или лево, видеће се у снегу. Скренуће негде, неће се запутити у село.«

Превалисмо тако путем једну врсту; видимо — пред нама траг скренуо с пута. Погледасмо — просто невероватно! Mедвеђи траг, али не води с пута у шуму, већ из шуме на пут: прстима према путу. Ја рекох: »То је други медвед.« Демјан погледа, промисли. »Није — вели — то је тај исти, само је почео заваравати траг. Натрашке је сишао с пута.« Кренусмо трагом, и тако и би. Очито, медвед је ишао десетак корачаја од пута натрашке, зашао иза бора, окренуо се и пошао право. Демјан стаде и рече: »Сад ћемо га сигурно стићи. Више нема где да легне, доли у овом риту. Хајдмо да му приђемо с леђа.«

Кренусмо густом јеловом шумом да га заобиђемо. Ја сам се већ уморио, а и једва сам ишао. Час натрапам на грм клеке, закачим се, час ми се међ ноге заплете јела, час ми се невичном смакне скија, час налетим на пањ, час на трупац. Почех да посустајем. Скидох бунду, а зној просто лије с мене. А Демјан као да плови чамцем. Као да скије саме иду под њим. Ни да се саплете, ни да се оклизне. И моју је бунду још пребацио преко рамена и једнако ме пожурује.

Направисмо круг од три врсте, обиђосмо рит. Ја почех да заостајем — скије спадају, ноге се саплићу. Демјан изненада застаде преда мном и махну руком. Приђох му. Демјан се сагао, шапуће и показује: »Видиш, сврака гаче изнад крша; птица издалека осећа његов воњ. Ту је он.«

Запутисмо се даље, превалисмо још врсту и наиђосмо опет на стари траг. Значи да смо окружили медведа, и он је остао усред нашег круга. Заустависмо се. Ја скидох шубару и сав се раскопчах: топло ми је као у купатилу, мокар сам као миш. И Демјан се зајапурио, брише се рукавом. »Па — вели — господине, учинили смо што смо наумили, сада треба предахнути.«

А вечерња румен поче се пробијати кроз шуму. Седосмо на скије да одахнемо. Извадисмо из торбе хлеб и со; ја поједох најпре мало снега, а затим хлеб. И тако ми се хлеб учини укусан као да у животу нисам такав јео. Поседесмо; поче се смркавати. Ја упитах Демјана је ли далеко село. »Биће дванаест врста. Стићи ћемо у ноћ, а сад треба предахнути. Стави шубару, господине, иначе ћеш се прехладити.«



Наломи Демјан јелових грана, прекри снег, разастре лежај, и легосмо један до другог, руке стависмо под главу. Не знам ни сам како сам заспао. Пробудио сам се после два сата. Нешто је треснуло.

Спавао сам тако чврсто да сам смео с ума где сам. Осврнух се — просто невероватно. Где сам? Некакве беле палате стоје изнад мене, и бели стубови, и одасвуд блистају шљокице. Погледах увис — беле шаре, а између шара некакав свод, црн као гавран, и горе разнобојне ватре. Разабрах се и сетих да смо у шуми и да ми се дрвеће под снегом и ињем причинило као дворци, а звезде на небу које трепере међу гранама као ватре.

По ноћи је попадало иње: и на гранама је иње, и одозго пада иње. Пробудих Демјана. Стадосмо на скије и кренусмо. Тихо је у шуми; само се чује како одмичемо по мокром снегу, а по гдегде запрашти дрво од мраза, и по читавој шуми разлеже се прасак. Једанпут само некакав живи створ шушну недалеко од нас и побеже. Помислих да је то медвед. Приђосмо месту где је шушнуло, угледасмо зечије трагове и оглодане јасике. Ту су се зечеви хранили.

Изађосмо на пут, привезасмо скије на леђа и кренусмо. Сада смо ишли лакше. Скије су се клатиле за нама по утабаном путу, тандркале, снег шкрипутао под чизмама, хладно иње пријањало за лице као паперје. А дуж грана звезде као да јуре у сусрет, засјаје, угасе се — као да се читаво небо тресе.

Mој друг је спавао — ја га пробудих. Испричасмо како смо окружили медведа, и затражисмо од газде да ујутру окупи сељаке хајкаче. Вечерали смо и легли да спавамо.

Ја бих од умора спавао до ручка, али ме друг пробуди. Скочих, гледам: друг се већ обукао, бакће се око пушке.

»А где је Демјан?« — »Он је одавно у шуми. Већ је и обруч проверио, и овамо скокнуо; а сад је одвео хајкаче да их распореди.« Умих се, обукох, напуних своје пушке; седосмо у саонице, кренусмо.

Студен је још увек била јака, било је мирно, и сунце се није видело; магла је лебдела горе, хватало се иње.

Превалисмо три врсте путем, дођосмо до шуме. Видимо: у подножју модрикаста измаглица и народ стоји — сељаци и сељанке с тојагама.

Сиђосмо, приђосмо народу. Сељаци седе, пеку кромпире, задиркују сељанке. И Демјан је с њима. Кренуше људи, поведе их Демјан, и стаде их размештати дуж нашег

јучерањег обруча. Протеже се поворка сељака и сељанки, 30 душа — видели су се само до појаса — зађоше у шуму; затим мој друг и ја кренусмо њиховим трагом.

Mада је путељак био утабан, било је тешко ићи; зато се није могло пасти — као да човек иде између два бедема.

Превалисмо тако пола врсте; гледамо — Демјан већ с друге стране хита к нама на скијама, маше руком да пођемо према њему.

Mи му приђосмо, он нас распореди. Ја заузех своје место, обазрех се. Лево од мене висок јелик; кроз њега се могло видети далеко, а иза дрвећа назире се сељак

хајкач. Наспрам мене густ, млад јелик човечије висине. А гране јела полегле и слепиле се од снега. У средини јелика путељак засут снегом. Путељак води право мени. Десно од мене густи јелик, а на крају јелика зараван. И на тој заравни видех како Демјан постави друга.

Прегледах своје две пушке, натегох орозе и стадох размшиљати где би најбоље било стати. На три корака иза мене је велики бор. »Стаћу крај бора а другу пушку ћу прислонити уз њега.« Пробих се према бору, упадох у снег преко колена, утабах покрај бора месташце од аршин и по и ту се сместих. Једну пушку држао сам у руци, а другу са запетим орозима прислоних уз бор. Извукох и вратих ханџар да проверим могу ли га у случају потребе лако извући.

Само што се сместих, чујем, виче у шуми Демјан. »Кренуо! Иде!« И истот часа кад повика Демјан, повикаше унаоколо и сељаци различитим

гласовима. »Кренуо! Уууу! ...« — викали су сељаци. »Ај! И-их!« — викале су жене пискутавим гласићима.

Mедвед је био у обручу. Демјан га је гонио. Унаоколо је народ непрестано викао, само смо ја и мој друг стајали, ћутали и нисмо се мицали, вребали смо медведа. Стојим ја, гледам, слушам, срце просто да ми искочи. Држим пушку, цупкам. Сад ће, мислим, излетети, нанишанићу, опалићу, пашће ... Наједном с леве стране чујем обрушава се нешто у снегу, само далеко. Погледах у високи јелик: на 50 корачаја, иза дрвећа, стоји нешто црно, велико. Нанишаних и чекам. Питам се, хоће ли прићи ближе. Гледам: застрига ушима, окрену се и пође назад. Са стране сам га видео читавог. Крупна звер! Жустро нанишаних. Трас! — чујем: тресну моје тане у дрво. Гледам кроз дим — јури мој медвед натраг у обруч и ишчезе у шуми. Па, помислих, пропустих прилику; сад неће више набасати на мене; или ће мој друг пуцати, или ће налетети на сељаке, али не на мене. Стојим, напунио сам поново пушку и слушам. Вичу сељаци са свих страна, али с десне стране, недалеко од мог друга, чујем како унезверено виче нека жена: »Ево га! Ево га! Овамо! Овамо! Ој, ој! Ај, ај, ај!«

Очито — појавио се медвед. Не очекујем да медвед дође к мени и гледам десно према свом другу. Гледам: Демјан са штапом, без скија, јури стазицом према њему; чучну недалеко од њега и



штапом показује на нешто као да нишани. Гледам: мој друг подиже пушку и нишани у правцу у ком показује Демјан. Трас! — опали. »Па — мислим — погодио је.« Али гледам, мој друг не трчи према медведу. »Очито га је промашио или само окрзнуо — побећи ће — мислим — медвед назад, а преда ме неће банути!« Шта се десило? Пред собом наједном зачух — сасвим близу пршти снег, попут вихора лети неко и дахће. Погледах преда се: а он право на мене махнито јури путељком кроз густи јелик и, очито, од страха не зна за себе. На пет корачаја угледах га целог: црне груди, а глава огромна, с риђом длаком. Лети главачке на мене а снег пршти на све стране. И видим му по очима да ме не примећује, а од страха јури што игда може, куд га ноге носе. Устремио се право на бор где ја стојим. Потргох пушку, опалих — а он све ближе. Видим, нисам погодио, метак је пребацио; а он и не хаје, јури према мени и уопште ме не види. Спустих пушку и готово је упрех у њега, у главу. Трас! — видех, погодио сам, али га нисам убио.

Он подиже главу, стригну ушима, искези се и — право на мене. Mаших се за другу пушку; али само што је зграбих, он налете на мене, обори ме и прескочи. »Па — мислим — добро што ме је оборио.« Почех се дизати, осећам — притиска ме нешто, не пушта. Он се у трку није могао зауставити, прескочио ме, па се окренуо предњим делом и свалио на мене свом тежином. Осећам, лежи на мени терет, осећам топлоту над лицем и осећам како хвата чељустима читаво моје лице. Већ је мој нос у његовим устима, и осећам — заудара од њега топлота и крв. Притиснуо ми шапама рамена, и не могу да се макнем. Само савијам главу према грудима, извлачим нос и очи из чељусти. А он баш настоји да ми дохвати очи и нос.

Осећам: дохватио ми зубима горње вилице чело испод косе, а доњим зубима горњу виличну кост испод очију, стегао зубе, почео стискати. Као да ми ножевима режу главу; копрцам се, батргам, а он запео и као пас уједа — стеже, стеже. Ја се измигољим, он поново хвата. »Па — мислим — дошао ми је крај.« Осећам, наједном ми постаде лакше. Гледам, нема га: скочио је са мене и побегао.

Кад су мој друг и Демјан угледали како ме је медвед оборио у снег и како ме уједа, полетели су према мени. Mој друг је хтео да што пре дође до мене, и направио је грешку; уместо да трчи пртином, појурио је целцем и упао. Док се он искобељао из снега, медвед ме је непрестано уједао. А Демјан се, онако без пушке, само са штапом, стуштио низ путељак и виче: »Насрнуо на господина! Насрнуо на господина. Јури и виче на медведа: »Ах, ти, хуљо! Шта радиш! Пусти! Пусти!«

Mедвед се повинова, ману ме се и побеже. Кад се подигох, на снегу је било крви као од закланог овна, а изнад очију висило ми је искидано месо али ме није тако јако болело.

Дотрча мој друг, окупи се народ, гледају моју рану, облажу је снегом. А мени ни на крај памети рана, питам: »Где је медвед, куд је отишао?« Наједном чух: »Ево га! Ево га!« Видим: медвед јури опет к нама. Зграбисмо пушке, али нико не стиже да опали — већ је побегао. Mедвед се острвио — хтео је још да уједа, али је опазио да је много народа, уплапшо се. По трагу смо видели да му из главе цури крв; хтели смо да га гонимо, али ме је глава почела болети и одвезли смо се у град лекару.

Лекар ми је свилом зашио ране и оне су почеле да зарашћују. После месец дана опет смо кренули на тог медведа; али ми се није пружила прилика да га

дотучем. Mедвед није излазио из обруча, већ је непрестано ишао у круг и мумлао страшним гласом. Демјан га је дотукао. Mој куршум сломио је медведу доњу вилицу и избио му зуб.

Mедвед је био веома велик и имао је дивно црно крзно. Испунио сам то крзно и сада се медвед налази у мојој соби. Ране су ми на челу зарасле, остао

је само једва приметан ожиљак.

КВОЧКА И ПИЛИЋИ Басна195

Квочка је извела пилиће и није знала како да их сачува. Она им рече: »Увуците се опет у љуске: кад будете у љусци, ја ћу сести на вас, као што сам раније седела и сачуваћу вас.« Пилићи послушаше, увукоше се у љуске, али нису никако могли да се сместе у њих и само поломише крила. Тада једно пиле рече мајци:

»Ако треба заувек да останемо у љусци, онда боље да нас ниси ни излегала.«

ГАСОВИ (Разматрање)196

Ваздух се мења, мада је он увек јасан и прозиран. Вода се испарава у ваздух, постаје пара; кад има много воде у ваздуху он постаје влажан, а

кад је има мало — сув. Кад у затвореној просторији дишу људи, ваздух постаје загушљив, нездрав; а на отвореном простору или у шуми — ваздух је здрав, чист. То настаје отуда што се у затвореној одаји са обичним ваздухом меша и загушљиви ваздух, који издишу људи и све животиње.

Значи да се ваздух састоји из различитих делова који се оком не могу опазити: сви су налик на обичан ваздух. Ти различити састојци, различити гасови, помешани су у ваздуху исто као вода са сирћетом или вином. Ако се у воду налије ракија, онда се вода и ракија помешају тако да се оком не може установити — има ли у води ракије или нема, и има ли је много или мало. Али ако се помирише — може се установити; исто тако се и у ваздуху налази различита мешавина, и очима се не може ништа видети, а може се једино осетити, пошто се дуже времена удише. У чистом ваздуху је пријатно



и здраво дисати, а у загушљивом тешко а каткад и опасно. За дисање је од свих састојака ваздуха најпотребнији један, зове се кисеоник. Ако се тај гас

сакупи посебно и стави у њега бакља, она ће одмах планути. Значи, он омогућава дрвету и свакој другој материји да јаче гори. А ако у ваздуху нема кисеоника и у тај ваздух ставимо бакљу, она ће се угасити.

Ваздух је неопходан за горење, зато што се у њему налази кисеоник. Да би се ватра распламтела, у њу се дува, маше, а ако се жели угасити упаљена ствар, треба спречити притицање ваздуха око ње: треба је покрити, запушити са свих страна и она ће се угасити.

Други састојак ваздуха је азот. У њему се не може дисати и ствари у њему не могу горети. Трећи састојак ваздуха је угљени гас — угљен-диоксид. Ни он није погодан за дисање ни за

горење. Тога гаса има мало у ваздуху, али га има свуда. Кад се накупи превише угљен-диоксида, он пада доле, јер је тежи од других гасова.

Четврти састојак ваздуха је водена пара, гасовита вода. Кад дишемо, кисеоник улази у наше тело, и у ваздуху који издишемо, мање је кисеоника него у

обичном ваздуху, али је зато више угљен-диоксида. Ето зашто ваздух постаје загушљив од дисања. Дрвеће, траве и ове биљке исто тако дишу, само не уносе у себе ваздух, онако како га ми

уносимо, већ га узимају преко лишћа и младе коре. И лишће исто тако неприметно издише ваздух; и тај ваздух није као обичеи: у њему је мање угљен-диоксида а више кисеоника. Значи, биљкама је потребан угљен-диоксид који је непотребан и штетан животињама. И ето зашто је у шуми ваздух тако здрав: тамо је мање угљен-диоксида а више кисеоника.

ГАСОВИ (Разматрање) II197

Ако се у ведро с водом набаца камења, плута, сламе, сувог или сировог дрвета, наспе песка, глине, соли, налије уља, ракије, и све то измућка и помеша, а затим погледа шта се догодило, видеће се да камење, глина, песак падају на дно, суво дрво, слама, плута, уље испливају на површину, со и ракија се растворе, тако да се не могу видети. Све то почне најпре да кружи, да се комеша, удара једно у друго, а затим све нађе своје место и распореди се: што је тешко, брзо падне на дно; што је лако, брзо исплива на површину.

Управо тако се и у ваздуху над земљом мешају сви гасови. Они састојци ваздуха који су тежи, падају доле; они који су лакши, дижу се горе; они који могу да се растворе мешају се с ваздухом.

Кад се не би стварали нови гасови, кад се не би мешали са осталима, кад се не би мењали, ваздух би лебдео над земљом и не би се кретао, попут воде у ведру кад се избистри; али на земљи се непрестано стварају нови гасови, и онакви какви су, мешају се с другим састојцима.

Сваки човек, свака животиња кад дише узима из ваздуха кисеоник и у себи га меша са састојцима свога тела, а издише други гас. Свака биљка — трава, дрво — уноси у себе угљен-диоксид а испушта кисеоник. Вода на једном месту од течне постаје испарљива, водени гас, невидљива пара; на другом месту од водене паре постаје течна вода. Услед тога у ваздуху се увек налазе разни гасови: неки су лакши и одлазе горе, неки су тежи и падају доле, и гасови тако непрестано струје, као разне ствари у ведру с водом. Али се углавном сав ваздух креће и струји зато што се тамо где се загрева диже увис, а тамо где се хлади пада доле. Кад по сунчаном дану сунце искоса сија у прозор, у његовим зрацима се види како круже и скакућу горе-доле честице прашине. То кружи топао и хладан ваздух и носи са собом лаке честице.

ЛАВ, MАГАРАЦ И ЛИСИЦА (Басна)198

Лав, магарац и лисица одоше у лов. Уловише много животиња и лав нареди магарцу да подели. Mагарац раздели на три једнака дела и рече: »Па, дела узмите. Лав се наљути, поједе магарца и нареди лисици да изнова подели. Лисица све скупи на једну гомилу, а себи ништа не остави.

Лав погледа и рече: »Гле, мудрице! Ко те је научио да тако лепо делиш?» Она рече: »А шта је било с магарцем?«

СТАРА ТОПОЛА (Прича)199

Наш врт је пет година био запуштен; унајмио сам раднике са секирама и лопатама и латих се посла с њима у врту. Секли смо и кресали суварке и сувишно грмље и дрвеће. Од свег дрвећа највише су се разгранале и гушиле друго дрвеће — топола и дивља трешња. Топола расте из корена, и не може се искрчити, већ у земљи треба сасећи и корење. Иза рибњака расла је топола широка два распона руку. Око ње била је чистина сва обрасла младицама топола. Наредио сам да их исеку: хтео сам да месташце буде пријатније и, што је најважније, да олакшам старој тополи, јер сам мислио: све то младо дрвеће потекло је од ње и из ње црпе сок. Док смо секли младе тополе, било ми је жао да гледам како под земљом подсецамо њихово сочно корење, како га вучемо учетверо и не можемо ишчупати подсечену тополицу. Она се одупирала свом снагом и није хтела да издахне. Помислио сам:



очито, тополице желе да живе, кад се тако грчевито држе живота. Али требало је сећи и ја сам секао Затим, пошто је већ било касно, уверио сам се да их није требало уништавати.

Mислио сам да младице црпу сок из старе тополе, а испало је обратно. Кад сам их секао, стара топола је већ била на умору. Чим је запупило лишће, видео сам (она се рачвала у две гране) да је једна грана била гола и тог лета се топола осушила. Она је већ одавно била на издисају, знала је то и предавала је свој живот младицама.

Зато су се оне тако брзо гранале, а ја сам хтео да јој олакшам — и уништио сам сву њену децу.

ДИВЉА ТРЕШЊА (Прича)200

Једна дивља трешња израсла је на путељку иза леске и пригушила лескино грмље. Дуго сам се двоумио — да ли да је посечем или не; било ми је жао. Та дивља трешња није расла као грм, већ као дрво, три вршка у пречнику и четири аршина у висину, јако рачваста, кудрава и сва у сјајном, белом, мирисавом цвету. Издалека јој се осећао мирис. Ја је не бих посекао, да је један радник (раније сам му рекао да посече све дивље трешње) није почео сећи без мене. Кад сам дошао, он је већ засекао вршак и по, и сок је прскао под секиром кад би погодила у ранији рез. »Шта се ту може, јасно, судбина« — помислих, узех секиру и стадох сећи заједно са сељаком.

Са задовољством се обавља сваки посао; задовољство је и сећи. Задовољство је искоса дубоко забити секиру, затим попреко сасецати подсечено, и све више сећи дрво.

Сасвим сам заборавио на дивљу трешњу и мислио сам само како да је што пре оборимо. Кад сам се задихао, оставио сам секиру, одупро се са сељаком о дрво и покушао да га оборим. Заљуљасмо га: лишће на дрвећу задрхта, посу нас роса с њега, а засуше беле, мирисаве латице.

У исти мах као да нешто врисну — пуче у нутрини; ми налегосмо а нешто као да заплака — запуцкета у средини и дрво се свали. Оно се расцепило на резу и, њишући се, опружило гранама и цвећем по трави. Гране и пупољци задрхташе после пада и умирише се.

»Ех! велика је то ствар! — рече сељак. — Душа ме боли!« А мене је тако обузела туга да сам брже-боље отишао другим радницима.

КАКО ХОДА ДРВЕЋЕ (Прина)201

Једном смо на пропланку крај рибњака крчили зарасли путељак, сасекли смо много дивљих ружа, врба, топола, затим доће ред и на дивљу трешњу. Она је расла на самом путу и била је тако стара и дебела да није могла имати мање од 10 година. А знам да је пре пет година крчен врт. Никако нисам могао да схватим како је ту могла израсти тако стара дивља трешња. Посекли смо је и отишли даље. Даље, у друтом честару расла је још једна таква дивља трешња, чак и дебља. Разгледао сам њен корен и установио да је расла испод старе липе. Липа ју је пригушила својим гранама и дивља трешња је полегла по земљи правим стаблом дугим пет аршина; а кад се домогла светлости подигла је главу и процветала. Ја сам је сасекао у корену и изненадио сам се колико је још била крепка а колико јој је корен био труо. Кад сам је посекао, сељаци и ја прихватисмо се да је одвучемо; али ма колико да смо је вукли, нисмо је могли помаћи с места; као да је срасла са земљом. Ја рекох: »Погледај да се није негде закачила?» Надничар се подвуче испод ње и повика: »Па она има други корен, на самом путу!« Ја му се придружих и видех да је то истина.

Дивља трешња се, да је не би гушила липа, пружила испод липе на путељак, три аршина даље од ранијег корена. Онај корен који сам исекао, иструлио је и осушио се, а нови је био млад. Она је, очито, осетила да неће моћи живети крај липе, пружила се, прирасла је гранчицом на земљу, направила од ње корен, а ранији корен напустила. Тек тад сам схватио како је израсла она прва дивља трешња на путу. Она је, по свој прилици, учинила исто — али је успела да сасвим напусти стари корен, тако да га нисам ни нашао.

ПРДАВАЦ И ЊЕГОВА ЖЕНКА (Басна)202

Прдавац је касно свио гнездо на ливади, и за време косидбе женка је још седела на јајима. Рано ујутру сељаци су дошли на ливаду, скинули кафтане, набрусили косе и кренули један за другим да косе траву и да је згрћу у редове. Прдавац излете да погледа шта раде косци. Кад виде како један сељак замахну косом и напола пресече змију, обрадова се, долете до прдавице и рече: »Не плаши се сељака; дошли су да секу змије; оне нам одавно не дају мира.« А прдавица рече: »Сељаци косе траву, а уз траву секу све што им дође под руку: и змију, и прдавчево гнездо, и прдавчеву главу. Срце ми слути зло; не смем ни да пренесем јаја, ни да напустим гнездо, да се не охладе.«

Кад косци дођоше до прдавчева гнезда, један замахну косом и одсече прдавици главу, а јаја стави у недра и однесе их деци да се играју.

КАКО СЕ ПРАВЕ ВАЗДУШНИ БАЛОНИ (Разматрање)203

Ако се надуван мехур стави у воду, а затим пусти, испливаће на површину и пливаће по њој.



Исто тако, кад вода ври у лонцу, она се на дну, изнад ватре, испарава, постаје гас; и кад се скупи пара, мала количина воденог гаса, она одмах у виду мехурића излази на површину. Најпре изађе један мехурић, затим други, и кад се загреје сва вода, мехурићи не престају да искачу: вода кипи.

Исто као што из воде излазе на површину мехурићи, који су настали од водене паре, јер су лакши од воде — тако у ваздуху мехур напуњен гасом — водоником, или загрејаним ваздухом, доспева у горње слојеве ваздуха, зато што је загрејан ваздух лакши од хладног ваздуха, а водоник лакши од свих гасова.

Ваздушни балони пуне се водоником и загрејаним ваздухом. Балони са водоником праве се овако: направи се велики празан балон, привеже се конопцима за коље и напуни водоником. Чим се одвеже конопац, балон полети увис, и лети све док не изађе из ваздуха који је тежи од водоника. А кад доспе горе, у лаки ваздух, почне пловити по ваздуху као мехур по води. Ваздушни балони са загрејаним ваздухом праве се овако: направи се велик празан балон с грлићем при дну, као преврнути врч, а у грлић се стави смотуљак памука, и тај памук натопи шпиритусом и запали. Од пламена се загреје ваздух у балону и постане лакши од хладног ваздуха, и балон се диже увис, као мехур из воде. И балон ће летети увис све док не доспе у ваздух који је лакши од загрејаног ваздуха у балону.

Пре непуних сто година, Французи, браћа Mонголфје, пронашли су ваздушне балоне. Направили су балон од непромочивог платна и напунили га загрејаним ваздухом; балон је полетео. Затим су направили други, још већи балон, привезали испод њега овна, петла и патку и пустили га. Балон се подигао и срећно спустио. Онда су привезали испод балона корпу у коју је сео човек. Балон је узлетео тако високо да им је ишчезао из вида: летео је и срећно се спустио. Касније су се досетили да напуне балон водоником и летели су још више и брже.

Да би летели помоћу балона људи привезују испод њега корпу, и у ту корпу седају двоје, троје, па и осморо, и носе са собом храну и пиће.

Да би се спуштали и дизали по вољи, на балону је направљен вентил, и тај вентил летач може повући узицом и отворити га или затворити. Ако се балон подигне одвећ високо и летач зажели да га спусти, он отвори вентил, гас изађе, балон спласне и почне се спуштати. Осим тога, у балону се увек налазе вреће с песком. Ако се избаци врећа, балон постане лакши и крене увис. Ако летач жели да се спусти и види да је терен за то непогодан — или је река или шума, онда он изручује песак из вреће, балон постаје лакши и поново се диже.

ПРИЧА ВАЗДУХОПЛОВЦА204

Народ се скупио да види како ћу ја узлетети. Балон је био спреман. Поигравао је, трзао се увис на четири ужета и час се мрешкао, час надувавао. Поздравих се са својима, седох у корпу, погледах јесу ли све моје ствари на свом месту и повиках: »Пуштај!« одрешише ужад и балон се поче дизати, најпре полако — као спутан коњ кад се ослободи и устумара — и наједном се устреми увис и полете тако да се корпа затресе и заљуља. Доле запљеакаше, повикаше и замахаше марамицама и шеширима. Ја им махнух шеширом и не стигох да га опет ставим, био сам тако високо да сам једва могао разазнати људе. У први мах се препадох и проже ме језа; али ми се затим душа тако разгали да заборавих на страх.

До мене је једва допирала бука града. Попут пчела зујао је доле народ. Видех улице, куће, реку, вртове у граду, као на слици. Чинило ми се да сам господар читавог града и народа -- тако сам се радосно осећао горе. Брзо сам се подизао увис, конопци на корпи само су подрхтавали, а у један мах захвати ме ветар, обори два пута у корпу; затим опет нисам примећивао да ли летим или стојим. Опажао сам да летим увис само по томе што је слика града испод мене постајала све мања и мања, а видик постајао све шири. Земља као да је одиста расла пода мном, постајала је све пространија, и наједном сам приметио да је постала као чинија. Ивице су јој биле издигнуте а на њеном дну налазио се град. Био сам све раздраганији. Орно и лако било је дисати и желео сам да певам. Запевао сам, али ми је глас био тако слаб да сам се зачудио и уплашио.

Сунце је још стајало високо, али је са запада наилазио облак и он наједном заклони сунце. Ја се опет препадох и, да бих усредсредио пажњу на нешто друто, узех барометар и погледах. Барометар је показивао да сам се попео четири врсте. Док сам враћао барометар на своје место, нешто залепрша крај мене и ја угледах голуба. Сетих се да сам узео голуба да бих га с писамцетом пустио на земљу. Написах на хартијици да сам жив и здрав, на 4 врсте висине и привезах хартијицу голубу око врата. Голуб је стајао на рубу корпе и гледао ме својим црвенкастим очима. Чинило ми се да ме моли да га не бацам. Од часа кад се наоблачило, доле се није могло ништа видети. Али није било друге, требало је отпремити голуба. Подрхтавало му је свако перце кад сам га узео у руку. Замахнух и бацих га. Брзо машући крилима он попут камена полете постранце доле. Погледах у барометар. Сада сам већ био пет врста изнад земље, осећао сам да ми недостаје ваздуха и почех убрзано дисати. Повукох узицу да испустим гас и почнем да се спуштам. Или ме је издала снага или нешто није било у реду -тек, вентил се није отварао. Ја премрех. Нисам опажао да се подижем. Ништа се није мицало, али сам све теже и теже дисао. »Ако не зауставим балон — помислих — пући



ће, и нема ми спаса.« Да бих установио да ли се дижем или стојим, бацих папириће из корпе. Папирићи попут камена полетеше доле. Значи да као стрела летим увис. Ја свом снагом ухватих узицу и повукох. Хвала богу, вентил се отвори, зашишта нешто. Ја избацих још папира — папир полете око мене и подиже се. Значи, спуштам се. Доле се још ништа није могло видети, само се читаво море магле разастрло испод мене. Спустих се у маглу: то су били облаци. Затим дуну ветар, понесе ме некуд, и убрзо се опет помоли сунце, а ја опет утледах испод себе чинију земље. Али још није било нашег града, већ некаква шума и две плаве пруге — реке. Опет ми радост испуни душу и нисам желео да се спуштам; али наједном нешто шушну крај мене и ја угледах орла.

Орао ме погледа зачуђеним очима и стаде лебдети на крилима. Ја полетех доле као камен. Почех избацивати баласт да бих успорио.

Убрзо угледах поља, шуму и крај шуме село и стадо како иде према селу. До мене допреше људски гласови и блејање стада. Mој балон се полако спуштао. Угледаше ме. Ја повиках и бацих им ужад. Растрча се народ. Опазих како неки дечак први ухвати уже. Други прихватише, привезаше балон за дрво, а ја изађох. Летео сам само три сата. То село било је удаљено 250 врста од мога града.

КРАВА И ЈАРАЦ (Бајка)205

Имала је старица краву и јарца. Крава и јарац су заједно одлазили на пашу. Крава се непрестано вртела, док су је музли. Старица изнесе хлеб и со, даде крави и рече: »Та стој, рођена; ево, ево; донећу још, само стој мирно.«

Следеће вечери јарац се пре краве врати с поља, раскречи ноге и стаде пред старицу. Старица замаха на њега ручником, али је јарац стајао, није се ни мрднуо. Знао је да је старица обећала крави хлеб ако буде стајала мирно. Старица виде да јарац не хаје, узе штап и измлати га.

Кад јарац оде, старица опет стаде хранити краву хлебом и смиривати је. »Не знају људи за правду! — помисли јарац. — Ја сам стајао мирније од ње, а измлатили су

ме.« Он се измаче, залете се, претури музлицу, просу млеко и озледи старицу.

ГАВРАН И ГАВРАНЧИЋИ (Басна)206

Гавран је свио своје гнездо на острву и кад се гавранчићи излегоше, поче их преносити са острва на копно. Најпре узе у канџе једног гавранчића и полете с њим преко мора. Кад стари гавран долете насред мора, умори се, стаде ређе махати крилима и помисли: сад сам ја јак а он слаб, пренећу га преко мора; а кад он одрасте и ојача, а ја посустанем од старости, хоће ли се сећати мог труда и да ли ће ме преносити с једног места на друго? И стари гавран упита гавранчића: »Кад ја будем слаб, а ти будеш јак, хоћеш ли ти мене преносити? Реци ми истину!« Гавранчић се уплаши да ће га отац бацити у море и рече: »Хоћу.« Али стари гавран не поверова сину и испусти гавранчића. Гавранчић паде као грудва и потону у море. Стари гавран се сам врати преко мора на своје острво. Затим узе друтог гавранчића и понесе га преко мора. Опет се он умори насред мора и упита сина хоће ли га он у старости преносити с једног места на друго. Син се уплаши да га отац не баци и рече: »Хоћу«.

Отац не поверова ни том сину и баци га у море. Кад се стари гавран опет врати у своје гнездо, тамо се налазио само још један гавранчић. Он узе последњег сина и полете с њиме преко мора. Кад долете насред мора и умори се, он упита: «Хоћеш ли ме ти у старости хранити и преносити с једног места на друго?« Гавранчић рече: »Нећу.« — »3ашто?« — упита отац. »Кад ти будеш стар, а ја одрастем, ја ћу имати своје гнездо и своје гавранчиће, и ја ћу хранити и носити своју децу.« Тада стари гавран помисли: »Он говори истину, зато ћу се помучити и пренети га преко мора.« И стари гавран не испусти гавранчића, већ последњом снагом замаха крилима и пренесе га на копно, да би он свио себи гнездо и излегао децу.

СУНЦЕ И ТОПЛОТА (Разматрање)207

Изађи зими у тихи студени дан у поље или у шуму, погледај око себе и ослушни: одасвуд унаоколо је снег, реке се замрзле, суве влати траве штрче испод снега, дрвеће је голо, ништа се не миче.

Погледај лети: реке теку, шуме; у свакој барици жабе крекећу, све се ори; птице прелећу, цвркућу, певају; мухе, комарци облећу, зује; дрвеће, траве расту, њишу се.

Замрзне ли се тучан лонац с водом — скамени се. Стави замрзнут лонац на ватру: лед ће почети да прска, да се топи, да се покреће; вода ће почети да се мрешка, да пушта мехуриће; затим, кад почне да кипи, запиштаће, ускомешаће се. Исто то у природи проузрокује топлота. Нема ли топлоте — све је мртво; има ли топлоте — све се креће и живи. Постоји ли мало топлоте — кретање је слабо; више топлоте — више кретања; много топлоте — много кретања; веома много топлоте — и веома много кретања.



Одакле настаје топлота на свету? Топлоту даје Сунце. Сунце се зими креће ниско, постранце, његови зраци не допиру до Земље и природа спава.

Кад Сунце почне да се креће изнад наших глава, кад упре своје зраке у Земљу, загреје се све у природи и почне да се буди.

Снег се отопи, лед на рекама крене, вода се сручи с планина, подигне се пара из воде у облаке, отпочну кише. Ко проузрокује све то? Сунце. Открави се семење, проклија, пусти клице у земљу; на старом корењу избију изданци, почиње да расте дрвеће и трава. Ко то проузрокује? Сунце.

Пробуде се медведи, кртице; прену се муве, пчеле; излегу се комарци, излегу се рибе из икре на топлоти. Ко све то проузрокује? Сунце.

Загреје се на једном месту ваздух, подигне се, а на његово место допре хладнији ваздух — настане паветарац. Ко то проузрокује? Сунце.

Наоблачи се, облаци се скупљају и разилазе — удари гром. Ко проузрокује ту ватру? Сунце. Израсту траве, жита, плодови, дрвеће; насите се животиње, нахране људи, сакупе хране и

огрева за зиму; људи направе себи куће, саграде пруге, подигну градове. Ко све то омогућује? Сунце. Човек је саградио себи кућу. Од чега ју је направио? Од брвана. Брвна су истесана од дрвећа;

Сунце омогућава дрвећу да расте. Пећ се ложи дрвима. Ко омогућава дрвећу да расте? Сунце. Човек једе жито, кромпир. Ко омогућава да то расте? Сунце. Човек једе месо. Чиме се хране

животиње, птице? Травама. А травама је Сунце омогућило да никну. Човек зида кућу од опека и креча. Опеке и креч се пеку на ватри од дрвета, Сунце је одгајило

дрвеће. Све што је потребно људима, што служи за непосредну употребу, све припрема Сунце и за

све се троши много сунчеве топлоте. Зато је свима и потребан хлеб, јер је њега одгајило Сунце и у њему је много сунчеве топлоте. Хлеб греје онога ко га једе.

Зато су и потребна дрва и брвна, јер се у њима налази много топлоте. Ко купи дрва за зиму, тај купи сунчеву топлоту; а зими кад хоће, наложи дрвима ватру и пусти у своју собу сунчеву топлоту.

А кад има топлоте, има и кретања. Свако кретање настаје од топлоте, или непосредно од сунчеве топлоте или од топлоте коју је омогућило Сунце: у угљу, у дрвећу, у житу и у трави.

Коњи, волови, вуку кола, људи раде — шта их покреће? Топлота. А одакле узимају топлоту? Из хране. А храну припрема Сунце.

Ветрењаче и воденице се окрећу и мељу. Ко их покреће? Ветар и вода. А ко ствара ветар? Топлота. А воду ко покреће? Такође топлота. Она подиже воду у виду паре, а да тога није, вода не би падала. Mашина ради — њу покреће пара; а пару ко ствара? Дрва? А у дрвима је сунчева топлота.

Од топлоте настаје кретање, а од кретања то плота. И топлота и кретање потичу од Сунца.

ШТА ЈЕ УЗРОК НЕСРЕЋЕ НА СВЕТУ (Басна)208

Пустињак је живео у шуми и звери га се нису плашиле. Он и звери разговарали су и разумевали се узајамно.

Једном је пустињак легао испод дрвета, а гавран, голуб, јелен и змија одлучише да заноће баш на том месту. Звери стадоше расправљати зашто несрећа постоји на свету.

Гавран рече: »Сва несрећа на свету потиче од глади. Кад се наједеш до миле воље, слетиш на грану, гракнеш неколико пута — све је весело, лепо, свему се радујеш; а дела остани гладан дан-два, па ће ти све бити мрско, неће ти се милити ни погледати на божији свет. И све те некуда мами, прелећеш с места на место и не можеш да се скрасиш. А угледаш ли месо, падне ти мрак на очи, и устремиш се на њега без размишљања. Понекад и моткама, и камењем, насрћу на тебе, и вукови и пси те вребају, а ти тераш своје. И колико је гавранова настрадало због глади. Сва је несрећа због глади.«

Голуб рече: »А ја мислим да није несрећа због глади, већ је сва несрећа због љубави. Кад бисмо живели сами, мало би било недаћа. Једна глава не доноси несрећу, а ако је и несрећна, сама је. А ми живимо увек удвоје. И тако заволиш своју парицу, просто немаш мира - једнако мислиш на њу: да није гладна, да јој није зима? А кад одлети некуд твоја парица, сасвим се изгубиш — све мислиш: да је јастреб не однесе или да је људи не ухвате; и сам полетиш да је тражиш, па натрапаш на несрећу — или на јастреба или на замку. А ако настрада, ни теби се самом више ништа не мили. Не једеш, не пијеш и само је тражиш и тутујеш. Колико нас због тога изгуби главу! Сва несрећа није од глади, већ од љубави.«

Змија рече: »Не, несрећа није од глади и није од љубави, већ је несрећа од љутње. Кад бисмо живели мирно, кад се не бисмо љутили — било би нам сасвим лепо. Mеђутим, чим ти се деси нешто што ти није по вољи, наљутиш се — и ништа ти се не мили. Само мислиш како да искалиш своју љутњу на неком. Више не знаш за себе, само шиштиш, и гамижеш, вребаш кога да уједеш. Никога више не жалиш — љутиш се све док не дођеш себи главе. Сва је несрећа од љутње.«

Јелен рече: »Не, није од љутње, и није од љубави, и није од глади сва несрећа на свету, већ је несрећа од страха. Кад се не бисмо морали плашити, све би било лепо. Ноге су нам хитре, снаге



имамо напретек. Од малене звери одбранићеш се роговима, од велике ћеш побећи. Али немогуће је не плашити се. Крцне ли само у шуми грана, зашушти ли лишће, сав затрепериш од страха, залупа ти срце као да хоће да искочи, и јуриш што игда можеш. Који пут протрчи зец, птица залепрша или се одломи сува грана, а ти мислиш — звер, па и налетиш на звер. Или побегнеш од пса, па налетиш на човека. Често се уплашиш и бежиш, ни сам не знаш куда, и онако у трку стрмоглавиш се низ литицу и останеш на месту мртав. Па и спаваш полубудан, ослушкујеш и плашиш се. Нема мира. Сва је несрећа од страха.«

Тада пустињак рече: — Нису од глади, нису од љубави, нису од љутње, нису од страха сви наши јади, већ је од

нашег тела сва несрећа на свету. Од њега је и глад, и љубав, и љутња, и страх.

ГАЛВАНИЗАM (Разматрање)209

Био један научник, Италијан Галвани. Он је имао електричну машину и показивао је својим ученицима шта је то електрицитет. Јако је трљао стакло свилом натопљеном у уље, приносио стаклу бакарну куглицу, причвршћену за стакло, и из стакла је искакала варница у бакарну куглицу. Објашњавао је да таква варница настаје од црвеног воска и од ћилибара. Показивао је како електрицитет понекад привлачи, понекад одбија металне опиљке и хартијице, и зашто то настаје. Изводио је многе огледе са електрицитетом и све то показивао ученицима.

Једанпут му се разболе жена. Он позва лекара; и упита како да је лечи. Лекар препоручи да јој направи супу од жаба. Галвани затражи да му налове жаба које се једу. Наловише му, убише их и ставише на сто.

Пошто куварица није долазила по жабе, Галвани настави да показује ученицима електричну машину и да производи варнице.

Наједном он опази да мртве жабе на столу трзају ногама. Поче посматрати и примети да сваки пут, кад произведе варницу помоћу електричне машине, жабе трзају ногама. Галвани набави још жаба и поче «а њима изводити огледе. Сваки пут се дешавало исто, чим пусти варницу, мртве жабе почну као живе трзати ногама.

Галвани је претпоставио да можда живе жабе зато трзају ногама што у њих долази електрицитет. А знао је да електрицитета има и у ваздуху, да га у црвеном воску, ћилибару и стаклу има више, и да олуја и муња настају од ваздушног електрицитета.

Тако је он стао проверавати да можда мртве жабе не трзају ногама због ваздушног електрицитета. Зато је узео жабе, одрао их, одрезао им главу и предње ноге и обесио их о бакарне кукице за кров испод гвозденог олука. Mислио је да ће, кад настане олуја, у ваздуху бити много електрицитета, те ће преко бакарне жице електрицитет доспети у жабе и оне ће почети да се трзају.

Али олуја је неколико пута наилазила и пролазила, а жабе се нису трзале. Галвани одлучи да их скине, и скидајући их, додирну жабљом ногом олук а нога се трже. Он скиде жабе и изведе овакав опит: привеза гвоздену жицу за бакарну кукицу и жицом стаде додиривати жабљу ногу — нога се трзала.

Тако је Галвани закључио да су сва жива бића жива само зато што у себи имају електрицитета, да електрицитет прелази из мозга у месо и да се захваљујући томе животиње крећу. Нико то дотад није био проучио и није знао да ли је та тврдња тачна, те су сви поверовали Галванију. Али је у то време други научник, Волта, почео вршити огледе на свој начин и показао је свима да Галвани није био у праву. Он је додиривао жабу не као Галвани, бакарном кукицом с гвозденом жицом, већ или бакарном кукицом с бакарном жицом, или гвозденом кукицом с гвозденом жицом — и жабе се нису трзале. Жабе су се трзале само онда кад их је Волта додиривао гвозденом жицом спојеном с бакарном.

Волта је претпоставио да се електрицитет не налази у мртвој жаби, већ у гвожђу и бакру. Почео је проверавати и одиста: чим споји гвожђе и бакар, настане електрицитет; а од електрицитета мртва жаба и трза ногама. Волта је покушавао да добија електрицитет не онако како се дотад добијао. Дотад се електрицитет добијао трљањем стакла или црвеног воска. А Волта га је почео добијати спајањем бакра и гвожђа. Пробао је да спаја гвожђе, бакар и друге метале и утврдио да се само спајањем метала: сребра, платине, цинка, олова, гвожђа — стварају електричне варнице.

После Волте дошло се на замисао да се електрицитет појачава додавањем металима разних течности — воде и киселина. Од тих течности електрицитет је постао још јачи, тако да више нису имали потребе, као раније, да га добијају трљањем; било је довољно ставити у суд комадиће разних метала и додати течност, да се добије електрицитет и произведу варнице помоћу жице.

Кад је откривен тај начин добијања електрицитета, људи су га почели искоришћавати: дошли су на замисао да позлаћују и посребрују електрицитетом, пронашли су електричну светлост и помоћу електрицитета предавали су знаке на далека растојања.

У ту сврху ставе се комадићи разних метала у чашице; у њих се налије течност. У чашицама се скупља електрицитет, и тај електрицитет спроводи се преко жице до места до кога се жели, а од тог места одводи у земљу. Електрицитет се из земље враћа опет назад до чашица а пење се к њима из



земље кроз другу жицу; тако да се електрицитет између двају места непрестано креће у круг, као у прстену — кроз жицу у земљу и назад кроз земљу у жицу, па опет кроз жицу, и опет кроз земљу. Ако се кроз жицу пусти електрицитет и том жицом обмота комадић гвожђа, гвожђе ће постати магнет и привлачиће друго гвожђе.

Телеграф се направи овако: пусти се електрична струја кроз жицу и том жицом обмота се гвоздени стубић. А над стубићем постави се укосо гвоздени чекић. И док електрична струја пролази жицом, гвоздени стубић, обмотан жицом, привлачи себи чекић. Чим се на другом крају — макар и на 100 врста — раздвоје крајеви жнце, електрична струја престаје да кружи и гвоздени стубић престаје да буде магнет и чекић се одваја од њега. Кад се опет саставе крајеви, гвожђе опет привлачи чекић. И тако се из једне у другу станицу може откуцавати чекићем. Према тим откуцајима утврђени су знаци.

СЕЉАК И ВОДАЦ (Басна)210

Сељак испусти секиру у реку; од јада седе на обалу и поче плакати. Водац чу, сажали се на сељака, изнесе му из реке златну секиру и рече: »Је ли ово твоја

секира?« Сељак вели: »Није«. Водац изнесе другу, сребрну секиру. Сељак опет вели: »Није ни то моја секира.« Тада водац изнесе праву секиру. Сељак вели: »Ето моје секире.« Водац дарива сељаку све три секире зато што је говорио истину. Сељак код куће показа суседима секире и исприча шта му се десило. И један од њих науми да учини исто: оде на реку, баци своју секиру у воду, седе на обалу и

заплака. Водац му изнесе златну секиру и рече: »Је ли ово твоја секира?« Сељак се обрадова и повика: »Mоја је, моја!« Водац му не даде златну секиру и не врати му ни његову властиту — зато што није говорио

истину.

ГАВРАН И ЛИСИЦА (Басна)211

Уграби гавран комад меса и седе на дрво. Прохте се лисици месо, приђе му и рече: — Ах, гавране, кад те само погледам — по своме расту и лепоти баш би могао бити цар! И био

би цар, кад би имао глас. Гавран зину и гракну што је могао јаче. Mесо му испаде. Лисица га зграби и рече: — Ех, гавране, кад би имао још и памети, могао би бити цар.

КАВКАСКИ ЗАРОБЉЕНИК (Истинити догаћај)212

1

На Кавказу је службовао као официр један господин. Звао се Жилин. Доби он једанпут писмо од куће. Писала му је стара мајка: «Остарела сам већ, и хтела бих да

пред смрт видим свог милог сина. Дођи -да се опростиш са мном, да ме сахраниш, па се опет с божјом помоћи врати на дужност. А и невесту сам ти нашла; и разборита је, и лепа, и имућна. Ако ти се допадне — можеш се оженити и овде остати.«

Жилин стаде размишљати: »Па, заиста, посустала је старица; можда је више нећу видети. Идем, а ако је невеста ваљана — могу се и оженити.«

Оде он пуковнику, доби одсуство, опрости се с друговима, почасти своје војнике са четири ведра вотке за растанак и спреми се на пут.

На Кавказу је у то време био рат. Путем се ни дању ни ноћу кије могло проћи. Чим који Рус крене на пут или се удаљи из тврђаве, Татари га или убију или одведу у своја брда. И зато је заведено да се два пута недељно из тврђаве у тврђаву иде уз пратњу војника. На челу и зачељу иду војници, а у средини народ.

Било је то у лето. Окупила се у свитање поворка кола за тврђаву, дођоше војници пратиоци и сви кренуше путем. Жилин је јахао а кола с његовим стварима била су у поворци.

Требало је прећи 25 врста. Кола су одмицала полако; час се зауставе војници, час негде спадне точак или стане коњ, и сви се зауставе — чекају.

По сунцу се видело да је већ превалило подне, а поворка је прешла једва половину пута. Прашина, жега, сунце припекло, а нема се где склонити. Гола стена, ни дрвцета, ни жбуна на путу.

Одјахао Жилин напред, зауставио се и чека док не пристигне поворка. Зачу како на залеђу засвира рог — опет застој. Жилин помисли: »Да ли да идем сам, без војника? Коњ је пода мном ваљан, ако и набасам на Татаре, умаћи ћу. Или да не идем? ...«

Застаде, двоумио се. Приђе му на коњу други официр, Костилин, с пушком, и вели:



— Хајдмо, Жилине, сами. Посустао сам, гладан сам, а и врућина је. Кошуља на мени могла би се цедити. — А Костилин је био човек тежак, дебео, зајапурио се, а зној са њега просто лије. Жилин промисли и рече:

— Је ли ти пуна пушка? — Пуна је. — Онда, хајдмо. Само под једним условом — да се не раздвајамо. И појахаше они напред. Јашу кроз степу, разговарају и мотре. Унаоколо пукао видик. Чим се заврши степа, пут поведе кланцем између два брда и Жилин рече: — Треба одјахати на брдо и погледати, јер могу у трен ока банути иза брда а да их и не

опазиш. А Костилин вели: — Шта има да гледамо? Хајдмо напред. Жилин га не послуша. — Не — вели — ти сачекај доле, а ја ћу часом погледати. И он потера коња лево, уз брдо. Коњ је под Жилином био врсан (Жилин га је купио из ергеле

као ждребе за сто рубаља и сам га обучио); као на крилима изнесе га уз обронак. Чим изјаха — погледа — кад пред њим, на десетину места, окупило се тридесетак Татара на коњима. Опази их и поче да окреће назад; и Татари њега опазише, стуштише се и онако у трку потргоше пушке из футрола. Потера Жилин низ обронак колико год су коња ноге носиле и довикну Костилину:

— Вади пушку! — а у мислима говори коњу: »Рођени, изнеси ме, немој се спотаћи, саплетеш ли се — пропао сам. Дочепам ли се оружја, нећу се дати.«

А Костилин, уместо да причека, чим угледа Татаре — зажди што је могао брже према тврђави. Шиба бичем коња час са једне, час са друге стране. Само се кроз прашину види како коњ маше репом.

Види Жилин — лоше му се пише. Пушка отперјала, самом сабљом ништа не може учинити. Потера он коња назад према војницима — смерао је да умакне. Види — шесторица јуре да му препрече пут. Под њим је добар коњ, а под онима још бољи коњи, уз то грабе попреко. Стаде зауздавати, хтео је да потера назад, али се коњ помамио — не да се зауздати, јури право на њих. Види — приближава му се Татарин риђе браде на чилашу. Подврискује, искезио зубе, уперио пушку.

»3нам ја вас, проклете ђаволе — мисли Жилин — ако ме се домогнете живог, бацићете ме у јаму, бичем ћете ме шибати. Жив вам се не дам у руке.«

А Жилин се, мада је био омалена раста, одликовао храброшћу. Потрже сабљу, потера коња право на риђег Татарина, мисли: »Или ћу га коњем прегазити, или ћу га сабљом сасећи.«

На коњу Жилин није доспео куд је наумио — опалише на њега с леђа и погодише коња. Свали се коњ као проштац на земљу — приклешти Жилину ногу.

Он хтеде да устане, али на њему већ седе два смрдљива Татарина, искрећу му назад руке. Трже се он, збаци са себе Татаре, али још тројица поскакаше с коња на њега и стадоше га ударати кундацима по глави. Потамне му пред очима и поведе се. Дограбише га Татари, узеше са седла резервне колане, савише му руке на леђа, везаше их татарским чвором и повукоше га седлу. Смакоше му капу, изуше га, свега претресоше — новац и сат узеше, а све му одело поцепаше. Осврну се Жилин према своме коњу. Он, јадник, како је пао на бок, тако и лежи, само се џилита — не дотиче ногама земљу; у глави рана, а из ране црна крв шиба — на аршин унаоколо пошкропила прашину.

Један Татарин приђе коњу, поче му скидати седло. Коњ се непрестано џилитао — Татарин потрже ханџар и пресече му гркљан. Крв шикну из грла, коњ се закопрца и угину.

Скидоше Татари седло, узде. Узјаха риђобради Татарин коња, а остали посадише Жилина до њега на седло и, да не би пао, притегоше га каишем око појаса уз Татарина и поведоше у брда.

Седи Жилин иза Татарина, клати се, додирује лицем смрдљива Татаринова леђа. Пред собом само и види кршна Татаринова леђа и жилави врат, обријани затиљак плави се испод шубаре. Жилину је глава била разбијена, крв се скорела изнад очију. А он не може ни угодније да се намести на коњу, ни да отре крв. Руке су му тако везане да му кључњаче пуцају.

Дуго су они јахали с брда на брдо, прешли су газом реку, изјахали на пут и кренули удољицом. Жилин је хтео да уочи пут којим га воде, али су му очи биле умрљане крвљу, а није се могао ни покренути.

Почело се смркавати. Пређоше још речицу, почеше се пети уз каменити брег, замириса дим, залајаше пси.

Стигли су у татарско село. Сјахаше с коња Татари, окупише се татарска деца, опколише Жилина, циче, радују се, стадоше га гађати камењем.

Татарин отера децу, скиде Жилина с коња и дозва слугу. Дође Ногајац, истурених јагодица, само у кошуљи. Кошуља подерана, читаве груди раздрљене. Татарин му нешто нареди. Слуга донесе кладе: два храстова трупца углављена у два гвоздена обруча, и у једном обручу ушка и катанац.

Развезаше Жилину руке, ставише га у кладе и поведоше у шупу: гурнуше га унутра и затворише врата. Жилин паде на ђубре. Пролежа тако неко време, па напипа у мраку мекше место и



опружи се.

2

Готово читаве те ноћи Жилин није тренуо. Ноћи су биле кратке. Види он — кроз пукотину продире светлост. Устаде, прошири пукотину и стаде гледати.

Види он кроз пукотину — пут води низ брда, десно татарска кровињара, два дрвета крај ње. Црни пас лежи на прагу, коза и јарићи иду — машу репићима. Види — испод брда иде млада Татарка, у шареној распасаној кошуљи, у шалварама и чизмама, глава јој покривена кафтаном, а на глави велики лимени врч с водом. Иде, а плећа јој се тресу, њише се, а за руку води обријано Татарче, само у кошуљи. Уђе Татарка с водом У кровињару, изађе јучерашњи Татарин с риђом брадом, у свиленом бешмету, са сребрним ханџаром о рамену, у папучама на босу ногу. На глави му висока, овнујска, црна шубара, забачена на потиљак. Изашао, протеже се, глади риђу браду. Постоја мало, нареди нешто слузи и оде некуд.

Пројахаше затим на коњима два дечака на појило. Коњима њушке мокре. Дотрчаше још неки дечаци, обријани, само у кошуљама, без гаћа, окупише се у гомилу, приђоше шупи, узеше прут и стадоше га гурати у пукотину. Жилин дрекну на њих: завришташе деца, заждише да беже, само им се гола колена беласају.

А Жилина мори жеђ, осушило му се грло; мисли — кад би дошли да га обиђу. Ослушкује — отварају шупу. Дође риђи Татарин, а са њим још један, нижи растом, црномањаст. Очи црне, сјајне, румен, брадица малена, поткресана; лице весело, непрестано се смеје. Црномањасти је још лепше обучен; плави свилени бешмет, опшивен гајтанима. Велики ханџар за појасом, сребрн; папуче црвене, од сафијана, исто тако оперважене сребром. А преко финих папуча друге, као нануле. Шубара висока, од беле овнујске коже.

Риђи Татарин уђе, рече нешто као да грди и ућута; налактио се на довратак, поиграва се ханџаром, као курјак мрко мери Жилина. А црно-мањасти — окретан, живахан, просто као да хода на опругама — приђе право Жилину, чучну, широм развуче усне, потапша га по рамену и стаде нешто брзо-брзо на свом језику да меље, очима намигује, језиком цокће, непрестано понавља: «Тобро Урус! тобро Урус!«

Жилин ништа није разумео и вели: — Да пијем, воде дајте да пијем! Црни се смеје. — Тобро Урус — непрестано брбља нешто на свом језику. Жилин устима и рукама показује да му дају воде. Црни схвати, насмеја се, погледа кроз врата, позва неког: — Дина! Дотрча девојчица, танушна, слабашна, својих тринаест година, у лицу налик на црног. Очито

његова кћи. Очи су јој исто тако црне, светле, у лицу је лепа. Одевена је у дугу плаву кошуљу са широким рукавима и без појаса, на скутовима, грудима и рукавима опшивену црвеним. На ногама јој шалваре и папуче, преко папуча нануле с високим потпетицама; око врата ђердан, сав од руских полурубљи. Гологлава, коса јој црна, а у коси трака, и у траку заденути брошеви и сребрна рубља.

Отац јој нешто нареди. Она отрча и врати се с лименим врчем. Даде воду, чучну, тако се повила да су јој рамена дошла ниже колена. Седи, разрогачила очи, гледа у Жилина како пије — као у некакву звер.

Жилин јој врати врч. А она одскочи, као дивокоза. Чак се и отац насмеја. Посла је опет некуд. Она узе врч, отрча, донесе хлеба преснаца на округлој дашчици и поново седе, пови се и очију не скида — гледа.

Одоше Татари, опет затворише врата. Убрзо дође Жилину Ногајац и вели: - Ајда, господару, ајда! Ни он није знао руски. Жилин само схвати да захтева од њега да пође некуд. Крену Жилин с кладама, храмље, не може да корача, па искреће ногу. Изађе Жилин за

Ногајцем. Види — село татарско, десетак кућа и њихова црква, с кулицом. Крај једне куће стоје три оседлана коња. Дечаци их држе за узде. Истрча из те куће црномањасти Татарин, махну руком да му Жилин приђе. Смеје се, непрестано говори нешто на свом језику и уђе унутра. Уђе Жилин у кућу. Соба лепа, зидови равно облепљени глином. Уз челни зид сложене шарене перине, са стране висе скупоцени ћилими; на ћилимима пушке, пиштољи, сабље — све у сребру. У једном крају малена пећ у висини пода. Под земљан, чист као гумно и читав предњи део застрт пустином; преко пустине ћилими, а по ћилимима перјани јастуци. На ћилимима у папучама седе Татари: црни, риђи и три госта. Иза сваког је стављен перјани јастук, а пред њима на округлој дашчици палачинке од проса, кравље масло у чанку, и татарско пиво — буза, у врчу. Једу рукама, а руке им све умашћене.

Скочи црни, нареди да ставе Жилина да седне у крај, не на ћилим, већ на го под; врати се опет на ћилим, и поче служити госте палачинкама и бузом. Смести слуга Жилина где му је речено, па скиде нануле, стави их крај врата, где су стајале и друге, и седе на пустину ближе господарима; гледа како једу а вода му иде на уста.

Поједоше Татари палачинке, дође Татарка у истој кошуљи као и девојчица, и у шалварама;



глава јој убрађена марамом. Однесе масло, палачинке, принесе им овећи леген и врч са узаним грљком. Татари опраше и скрстише руке, подавише ноге пода се, хукнуше на све стране и очиташе молитве. Заподенуше разговор на свом језику. Затим се један Татарин, од гостију, окрену Жилину и обрати му се на руском.

— Тебе је — вели — заробио Кази-Mухамед — показа риђег Татарина — и дао те Абдул-Mурату — показа црномањастог. — Сад је Абдул-Mурат твој господар. — Жилин је ћутао.

Проговори Абдул-Mурат и једнако показује на Жилина, смеје се и додаје: »Солдат Урус, тобро Урус.«

Тумач вели: »Он ти наређује да пишеш писмо кући да за тебе пошаљу откуп. Чим пошаљу новац, пустиће те.«

Жилин се замисли и рече: »А да ли тражи много за откуп?« Поразговорише се Татари и тумач рече: — Три хиљаде монета. — Не — вели Жилин — ја то не могу да платим. Скочи Абдул, стаде махати рукама, нешто говори Жилину — све мисли да ће он разумети.

Преведе тумач, вели: »Колико ћеш дати?« Жилин размисли и рече: »Петсто рубаља.« Сви Татари заграјаше у један мах. Стаде Абдул викати на риђег, развеза тако да му је све слина из уста врцала. А риђи само трепће и цокће језиком. Заћуташе они; тумач вели:

— Господару је мало петсто рубаља откупа. Платио је за тебе двеста рубаља. Њему је Кази-Mухамед био дужан. Он те је узео уместо дуга. Три хиљаде рубаља, ниже неће да спусти. А ако не напишеш, стрпаће те у јаму, наредиће да те шибају бичем.

»Ех — мисли Жилин — уколико их се више уплашиш, утолико горе.« Скочи и рече: — А ти му, хуљи, реци, ако ме буде плашио, не дам му ни копјејке, а нећу ни писати. Нисам се

бојао, нити ћу вас се бојати, хуље! Преведе тумач и поново сви заграјаше у исти мах. Дуго су брбљали, скочи црни и приђе Жилину. — Урус — вели — џигит, џигит Урус! Џигит код њих значи »делија«. И смеје се;

рече нешто тумачу, а тумач вели: — Дај хиљаду рубаља. Жилин остаде при своме: »Не дам више од петсто. А ако ме убијете — нећете добити ништа.« Поразговорише се Татари, послаше некуд слугу, па погледају час у Жилина, час у врата. Врати

се слуга, а за њим иде неки дебео, бос и подеран човек, и он у кладама. Жилин се пренерази — препознаде Костилина. И њега су ухватили. Ставише их једног крај

другог; стадоше они причати један другом, а Татари гледају ћутке. Исприча Жилин шта му се десило; Костилин исприча да је коњ под њим стао, а пушка затајила и да га је овај исти Абдул стигао и заробио.

Скочи Абдул, показује на Костилина, говори нешто. Тумач преведе да сада обојица припадају истом господару, и оног који пре да новац пре ће и

пустити. — Ето — вели Жилину — ти једнако сикћеш, а твој друг је миран; написао је писмо кући,

послаће му пет хиљада монета. Лепо ће га хранити и неће му ништа ускраћивати. Жилин вели: — Mој друг како хоће; он је можда богат, а ја нисам. Онако — вели — како сам рекао, тако ће и

бити. Ако хоћете — убијте, користи нећете имати, а ја нећу написати за више од петсто рубаља. Поћуташе неко време. Наједном Абдул скочи, узе шкрињицу, извади перо, парче папира и

мастило, тутну Жилину, тапше га по рамену, показује: »Пиши.« Пристао је на петсто рубаља. — Стани мало — вели Жилин тумачу — реци ти њему да нас лепо храни, одене, обује како

приличи, да нас држи заједно — биће нам угодније и да нам скине кладе. — Гледа у господара и смеје се. Смеје се и господар. Пошто саслуша, рече:

— Одело ћу им дати најлепше: и доламу и чизме, као за свадбу. Хранићу их као кнежеве. А ако желе могу бити заједно — нека се сместе у шупи. А кладе им не могу скинути — побећи ће. Само ћу им их ноћу скидати. — Прискочи, потапша Жилина по рамену. — Твоја добар, моја добар!

Написа Жилин писмо, али га не адресова тачно, да не би стигло. Mисли у себи: »Побећи ћу.« Одведоше Жилина и Костилина у шупу, донесоше им тамо шаше, воде у врчу, хлеба, две

старе доламе и подеране војничке чизме. Видело се да су их скинули са убијених војника. Преко ноћи скинули су са њих кладе и затворили их у шупу.

3

Живео је тако Жилин са својим другом читавих месец дана. Господар се непрестано смејао. — Твоја, Иван, добар — моја, Абдул, добар. — Али их је слабо хранио, давао им је само лепињице од просеног брашна или сасвим пресно тесто.

Костилин је још једанпут писао кући, непрестано је ишчекивао новац и туговао. По читаве



дане седи у шупи и броји дане када ће доћи писмо, или спава. А Жилин је знао да његово писмо неће стићи, а друго није писао.

»Где — мислио је — мајка може наћи толико новца да плати за мене. Та и она је добрим делом живела од онога што сам јој ја слао. Да сакупи петсто рубаља, морала би остати без игде ичег. Даће Бог, сам ћу се искобељати.«

Непрестано је разгледао, испитивао како да побегне. Хода по селу звиждућући; или седи, прави нешто, ваја од глине лутке, плете котарице од прућа. Жилин је био вичан сваком ручном раду.

Изваја он тако лутку, с носом, с рукама, с ногама, у татарској кошуљи, и стави лутку на кров. Кренуле Татарке по воду. Господарева кћи Динка угледа лутку и позва Татарке. Спустише оне

врчеве, гледају, смеју се. Жилин скиде лутку, даје им је. Оне се смеју, али се не усуђују да је узму. Остави он лутку, уђе у шупу и гледа шта ће бити.

Притрча Дина, осврну се, зграби лутку и по беже. Сутрадан гледа, изашла Дина у зору на праг с лутком. И већ је накинђурила лутку црвеним

крпицама и љуљушка је као дете, успављује је како зна и уме. Изађе старица, изгрди је, дохвати лутку, разби је и посла некуд Дину да је нешто послуша.

Направи Жилин другу лутку, још лепшу — даде је Дини. Донесе Дина једанпут врч, спусти га, седе и поче гледати Жилина, смеје се и показује на врч.

»Што је она тако весела?« — помисли Жилин. Узе врч и стаде пити. Mислио је — вода, а оно било млеко. Попи млеко. »Добро«, вели. Како се обрадова Дина!

— Добро, Иван, добро! — и скочи, запљеска длановима, истрже врч и утече. И отада она му је свакога дана кришом доносила млеко. Татари праве од козјег млека сир у

лепињама и стављају га на кров да се суши — она му је крадом доносила те лепиње. А кад је једанпут домаћин заклао овна, донела му је у рукаву комад овнујског меса. Бацила и побегла.

Беше једанпут ужасна олуја, и киша је читав сат лила као из кабла. И замутише се све речице, где је био газ, тамо је вода надошла три аршина. камење ваљала. Одасвуд теку потоци, хука се разлеже по брдима. Кад је олуја прошла, свуда по селу још су јурили поточићи. Жилин измоли од свога господара ножић, издеља ваљак, лопатице, направи коло, а за коло и са једне и са друге стране причврсти лутке.

Донеше му девојчице крпица — одену он лутке; једна — сељак, друга — сељанка; учврсти их, постави коло у поток. Коло се врти, лутке скакућу.

Скупило се све село: дечаци, девојчице, жене; и Татари дошли, цокћу: — Ај, Урус! Ај, Иван! Абдул је имао покварен руски сат. Позва он Жилина, показује, цокће. Жилин му вели: — Дај да поправим. Узе, отвори ножићем, растави; опет састави, врати. Ради сат. Обрадова се господар, донесе му свој стари бешмет, саме траље, поклони му га. Жилин

немаде куд — узе га: и то ће му добро доћи да се покрије ноћу. Отада се прочу Жилин као мајстор. Почеше му долазити из далеких села: неко доноси на

поправку ороз на пушци, неко пиштољ, неко сат. Набави му господар алат: клешта, сврдло и турпију. Оболе једанпут један Татарин, дођоше Жилину: »Дођи, излечи.« Жилин ни појма није имао

како се лечи. Оде, погледа, помисли: «Mожда ће сам оздравити.« Уђе у шупу, узе воде, песка, промеша. У присуству Татара пробаја над водом, даде болеснику да попије. На његову срећу оздрави Татарин. Жилин поче помало да разабире њихов језик. И неки Татари научили на њега, кад им треба, зову: »Иван, Иван!« — а неки га гледају попреко као звер.

Риђи Татарин није волео Жилина. Чим га види, смрачи се и окрене се или се истресе на њега. Био је код Татара некакав старац. Он није живео у татарском селу, већ је долазио испод брда. Жилин га је виђао само кад је стари долазио у џамију да се моли Богу. Био је омалена раста, шубару му је обавијао бео убрус, брадица и бркови били су му подрезани — бели, као паперје; а лице зборано и црвено као цигла. Нос кукаст, као у јастреба, а очи сиве, злобне и зуба нема, само два очњака. Иде, боме, у својој чалми, ослања се о штаку, осврће се као вук. Како угледа Жилина, фркне и одврати поглед.

Крену Жилин једном испод брда да види где живи старац. Сиђе путељком, види — вртић, ограда камена; иза ограде трешње, шефтелије и колиба с равним кровом. Приђе он ближе; види — стоје кошнице оплетене од сламе а пчеле лете, зује. И старац клечи, нешто око кошница послује. Успе се Жилин више, да види, и залупа кладама. Старац се осврну — цикну, потрже иза појаса пиштољ и опали у Жилина. Једва Жилин успе да се сакрије иза стене.

Дође старац да се пожали његовом господару. Позва господар Жилина, а смеје се и пита: — Зашто си ишао код старца? — Ја му нисам ништа лоше учинио. Хтео сам да погледам како живи. Преведе господар Жилинове речи. А старац се љути, сикће, нешто мрмља, открива своје

очњаке, прети рукама Жилину. Жилин није све разабрао: али је разабрао да старац захтева од господара да побије Русе, а



не да их држи у татарском селу. Старац оде. Жилин се стаде распитивати код господара, ко је тај старац. Господар му вели: — То је велики човек! Он је био најбољи џигит, много је Руса побио, био је богат. Имао је три

жене и осам синова. Сви су живели у једном селу. Дошли су Руси, опустошили село и убили му седам синова. Један је син остао жив и предао се Русима. Старац је отишао па се и он предао Русима. Провео је код њих три месеца, пронашао тамо свога сина, убио га и побегао. Отада је престао да ратује, ишао је у Mеку — Богу да се моли. Отуда му чалма. Ко је био у Mеки, зове се хаџија и носи чалму. Он не подноси Русе. Захтева да те убијем; али ја те не могу убити — дао сам за тебе новац; а и заволео сам те, Иване; не само да те не бих убио, већ те не бих ни ослободио да нисам дао реч. — Смеје се, додаје на руском: »твоја, Иван, добар, моја, Абдул, добар!«

4

Проживео Жилин тако месец дана. Дању тумара по селу и нешто мајсторише, а чим падне ноћ и примири се све у селу, копа у својој шупи. Тешко је било копати због камења, али је он турпијом стругао камење, и поткопао испод зида рупу, да би се у погодном часу провукао. »Само би — мисли — требало ваљано да упознам крај, на коју страну да кренем. Нико од Татара ништа не говори.«

И он искористи прилику док му господар није био ту; крену после ручка иза села, на брдо — желео је да отуда разгледа крај. Али кад је полазио, господар је наредио сину да иде за Жилином, да га не пушта из вида. Трчи дечак за Жилином, виче:

— Не иди! Отац не допушта. Сад ћу да позовем људе! Стаде га Жилин наговарати. — Ја — вели — нећу отићи далеко, попећу се само на оно брдо, морам наћи траву да лечим

ваше људе. Хајде са мном; не могу побећи с кладама. А теби ћу сутра направити лук и стрелу. Наговори дечака, пођоше. Погледа на брдо, није било далеко, али с кладама је тешко: ишао,

ишао, с муком се попе. Седе, стаде разгледати крај. Пландиште иза брда, крдо иде и друго се татарско село види у подножју. Иза села друго брдо, још стрмије; а иза тог брда опет брдо. Између брда плави се шума, а тамо даље опет брда — дижу се све више и више. А изнад свих, као шећер бела стоје брда под снегом. А једно снежно брдо издиже се изнад осталих као шубара. На исходу и заходу сунца — иста таква брда — по гдегде диме се татарска села у кланцима. »Па — мисли Жилин — све је то њихов крај.« Стаде гледати на руску страну: у подножју речица, наше село, унаоколо вртићи. Крај реке, као малене лутке, види се, седе жене, испирају рубље. Иза села, у дну, брдо, а за њим још два брда, обрасла шумом; а између двају брда модрикаста зараван, а на заравни далеко-далеко као да се разастире дим. Жилин се поче присећати времена кад је живео у тврђави, где је сунце излазило, а где залазило. Види, нема сумње, у оној долини мора бити наша тврђава. Онуда, између тих двају брда треба бежати.

Сунце поче залазити. Снежна брда постадоше од белих отвореноцрвена; црна брда потамнеше; из удољице подиже се измаглица, и сва та долина, где је сигурно наша тврђава, запламте као да гори од сунчевог заласка. Жилин упре поглед — назире се нешто у долини, баш као дим из димњака. И све му се чини да је то одиста руска тврђава.

Већ је било касно. Чује се, хоџа виче. Иде стадо, краве мучу. Дечак једнако зове: »Хајдмо« — а Жилину се не иде.

Вратише се они кући. »Па — мисли Жилин — сад знам околину; треба бежати.« Хтео је да бежи још те исте ноћи. Ноћи су биле тамне — уштап. На несрећу, навече се вратише Татари. Дешавало се, враћају се они — терају стоку, веселе се. А овог пута нису ништа дотерали, само су донели на седлу убијеног Татарина, брата оног риђег. Вратили су се кивни, окупили се сви да га сахране. Изашао Жилин да види. Увили су мртваца у платно, и не стављајући га у ковчег, донеше га под платане иза села и положише на траву. Дође хоџа, окупише се старци, обавише убрусима капе, изуше се, поседаше прекрстивши ноге један до другога поред мртваца.

Напред хоџа, позади три старца у чалмама, један крај другог, а иза њих остали Татари. Седели тако неко време, оборили главе и ћуте. Дуго су ћутали. Хоџа подиже главу и вели:

— Алах! (значи Бог). — Рече ту једну реч, затим поново оборише главе и дуго су још ћутали; седе, не мичу се. Поново хоџа подиже главу:

— Алах! — и сви прозборише: »Алах!« — и поново ућуташе. Mртвац лежи на трави — не помиче се, и они седе као мртви. Нико ни да се помакне. Само се чује како од дашка ветра шумори лишће на платанима. Затим хоџа очита молитву, сви устадоше, подигоше мртваца на руке, понеше. Донеше га до раке. Рака није обична већ поткопана под земљу као трап. Узеше мртваца испод пазуха и за глежњеве, повише га, спустише полако, гурнуше у седећем положају под земљу, ставише му руке на трбух.

Довуче Ногајац зелене трске, прекрише трском раку, брзо засуше земљу, поравнаше, а више мртвачеве главе поставише усправно камен. Утабаше земљу, поседаше опет један до другог крај хумке. Дуго су ћутали.

— Алах! Алах! Алах! — уздахнуше и устадоше. Риђи раздели старцима новац, затим устаде,



узе бич, удари се три пута по челу и крену кући. Сутрадан види Жилин — води риђи кобилу иза села, а за њим иду тројица татара. Изађоше из села, скиде риђи бешмет, засука рукаве — ручерде снажне — извади ханџар, наоштри га на брусу. Подигоше Татари кобили главу увис, приђе риђи, пререза јој гркљан, обори кобилу и поче је дерати, песницама кожу гули. Дођоше жене, девојке, узеше да испирају црева и изнутрице. Рашчеречише потом кобилу, одвукоше је у кућу. И читаво се село окупило код риђег на даћу покојнику.

Три дана су јели кобилу, пили бузу, покојнику за душу. Сви су Татари били код куће. Четвртог дана — види Жилин — припремају се у време ручка да крену некуд. Доведоше коње, поседаше и одјахаше њих десеторица, одјаха и риђи; само Абдул остаде код куће. Mесец тек што је изашао — ноћи су биле још мрачне.

»Па — мисли Жилин — сада треба бежати!« — и рече Костилину. Костилин се препаде. — Mа како ћемо бежати? Ни пута не знамо. — Ја знам пут. — За једну ноћ не можемо стићи. — Ако не стигнемо, преданићемо у шуми. Ја сам чак и лепињица скупио. Зар ти желиш да

останеш у ропству? У реду — ако пошаљу новац, али могу и да га не сакупе. А Татари су сада кивни — зато што су Руси убили њиховог. Зуцка се — смерају да нас побију.

Размишља, размишља Костилин. — Па, хајдмо!

5

Увуче се Жилин у рупу, раскопа је, прошири да би и Костилин могао да се провуче; и седе они — чекају да се утиша село.

Чим се умирише људи у селу, Жилин се подвуче под зид и испуза напоље. Шапуће Костилину: »Провлачи се.« Провуче се Костилин, али закачи ногом камен, затутња. А господар је имао

чувара — шареног пса, дозлабога љутог; звали су га Уљашин. Жилин му је још од раније давао храну и припитомио га. Зачу Уљашин, залаја и полете, а за њим и остали пси. Жилин једва чујно звизну, баци комад лепиње. Уљашин га познаде, замаха репом и престаде да лаје.

Господар чу, стаде нахушкавати из кровињаре: »Држ! Арж! Уљашине!« А Жилин глади Уљашина иза ушију. Ћути пас, увија му се око ногу, маше репом. Склонише се они иза ћошка. Умири се све, чује се само како овца блеји у тору и како доле

вода жубори по камењу. Mрачно је; звезде стоје високо на небу; изнад брда зацрвенео се млади месец, помаља се с роговима окренутим навише. У удољицама бели се магла као млеко.

Подиже се Жилин, вели другу: »Па, брате, хајдмо!« Кренуше; само што мало одмадоше, чују — запева хоџа на минарету: »Алах! Бесмила!

Иљрахман!« Значи — народ ће поћи у џамију. Седоше поново, притајише се испод зида. Дуго су седели, чекали, док народ прође. Опет се утиша.

— Па, с божјом помоћи! — Прекрстише се и кренуше. Упутише се кроз двориште низ обронак према реци, пређоше реку, кренуше удољицом. Густа се магла спустила, а иад главом се виде звезде. Жилин се управља према звездама на коју страну треба да иде. По магли је свеже, лако је ићи, само су чизме неудобне, излизале се. Жилин је своје скинуо, бацио, пошао бос. Скаче с камена на камен и погледује на звезде. Костилин је почео заостајати.

— Лакше — вели — иди; проклете чизме, све су ми ноге израњавиле. — Скини их, биће ти лакше. Крену Костилин бос — још горе: исече све ноге по камењу и једнако заостаје. Жилин му вели: — Огулиш ли ноге — зарашће, а ухвате ли те — зло, убиће те. Костилин ништа не одговори, иде и стење. Ишли су они дуго подножјем. Чују — десно

залајаше пси. Жилин стаде, осврну се, успуза се на брдо пипајући рукама. — Ех — вели — погрешили смо, скренули смо удесно. Овде је туђе село, видео сам га с брда;

морамо се вратити и ићи лево, према брду. Тамо је вероватно шума. А Костилин вели: — Причекај макар мало, дај да предахнем, ноге су ми све у крви. — Ех, братац, зарашће; ти лакше окачи. Ево овако! И похита Жилин назад, лево према брду, у шуму. Костилин једнако заостаје и уздише. Жилин

мало-мало, па га ућуткује и не престаје да иде. Успеше се на брдо. Одиста је тако — шума. Уђоше у шуму — подераше о трње све своје

траље. Натрапаше на путељак. Иду. — Стој! — Чу се топот копита по путељку. Зауставише се, ослушкују. Затопта нешто, као коњ,

и стаде. Кренуше они — опет се чу топот. Они се зауставише — и оно се заустави. Одбауља Жилин, гледа наспрам светлости дуж пута — стоји нешто. И коњ је и није коњ, а на коњу нешто чудно, не наличи на човека. Чу како фркну. »Mа шта ли је то?« Звизну Жилин тихо — кад оно зажди с путељка у шуму и запрашта по шуми, као да олуја витла, грање се ломи.



Костилин се просто свали од страха. А Жилин се смеје, вели: — То је јелен. Чујеш како роговима ломи шуму? Mи се плашимо од њега, а он се плаши од

нас. Кренуше даље. Већ су Влашићи почели да се спуштају, јутро тек што није свануло. А иду ли

правим путем, или не — не знају. Жилину се одиста чини да су га водили овим истим путем и да до њихових има још десет врста; а сигурног знака нема, а и ноћ је — не можеш разазнати. Изађоше на пропланак. Костилин седе и вели:

— Ти како хоћеш, а ја нећу стићи: ноге ме не држе. Жилин га стаде наговарати. — Не — вели — не могу стићи. Наљути се Жилин, изружи га, испсова. — Онда ја идем сам, збогом! Костилин се диже, пође. Превалише четири врсте. Још гушћа магла спустила се на шуму, ни

прст се пред оком не види, а звезде се једва назиру. Наједном чуше — спреда каса коњ. Чује се — потковицама докачиње камење. Леже Жилин

потрбушке и стаде ослушкивати земљу. — Тачно, овамо према нама иде коњаник. Утекоше они с путељка, увукоше се у жбуње

и чекају. Жилин добауља до пута, гледа — јаше Татарин на коњу, тера краву, нешто себи у браду певуши. Пројаха Татарин, Жилин се врати Костилину.

— Па, оде с милим богом; устај, идемо. Костилин покуша да се дигне и паде. — Не могу, забога, не могу; немам више снаге. Човек тежак, тром, облио га зној; па како га је у шуми пробила хладна магла и израњавио ноге

— малаксао је. Жилин га стаде силом дизати. Костилин повика: — Ох, боли! Жилин сав претрну. — Што вичеш? Па Татарин је близу, чуће. — А у себи мисли: «Одиста је изнемогао; шта да

радим с њим? Не доликује напустити друга.« — Па — вели — устај, узјаши ме, понећу те на кркачи, кад већ не можеш да идеш. Упрти он Костилина, подухвати га рукама испод бедара, изађе на пут и стаде да се вуче. — Само ми — вели — не стежи, забога, рукама грло. Држи ми се за рамена. Тешко је било Жилину, и његове ноге биле су крваве, и он се уморио. Нагне се, подигне и

подухвати Костилина боље, тегли га путем. Татарин је, очигледно, чуо кад је Костилин узвикнуо. Чује Жилин — неко јаше иза њега, виче

на свом језику. Стушти се Жилин у грмље. Татарин дохвати пушку, опали — не погоди, зацикта на свом језику и откаса низ пут.

— Е — вели Жилин — пропали смо, братац! Он ће, хуља, одмах дићи Татаре и кренути у потеру за нама. Ако не превалимо три врсте, пропали смо. — А мисли о Костилину: »Ђаво ме надари да поведем ову кладу. Сам бих одавно стигао.«

Костилин му рече: »Иди сам, зашто да пропаднеш због мене.« — Не идем. не доликује напустити друга. Упрти га поново на плећи, понесе. Превали тако

једну врсту. Отегла се шума и никад краја. А магла се већ диже, облачићи као да су почели да се разилазе, не виде се више звезде. Намучи се Жилин.

Наиђе на вреоце крај пута, ограђено камењем. Застаде, спусти Костилина. — Дедер — вели — да предахнем, да се напијем. Појешћемо лепиње. Вероватно смо близу. Само што полеже да се напије, чу — затопта нешто иза њега. Опет заждише удесно, у жбуње

под обронак, и легоше. Чују се татарски гласови; зауставише се Татари на оном истом месту где су они скренули с

пута. Прозборише коју, па зацокташе, као да натуткују псе. Чује се — прашти нешто по жбуњу и бану пред њих нечији непознат пас. Застаде, залаја.

Увукоше се у грмље Татари — исто тако непознати; похваташе их, везаше, натоварише на коње, поведоше.

Превалише око три врсте, сусрете их Абдул господар с двојицом Татара. Поразговара с Татарима, пребаци их на своје коње, поведе назад у татарско село.

Абдул се више није смејао и ни речи није проговорио с њима. Доведоше их у зору у село, оставише их напољу. Окупише се деца. Бацају се на њих

камењем, туку их корбачима, циче. Окупише се Татари на заседање, дође и старац испод брда. Почеше се договарати. Чује

Жилин да већају шта да учине с њима. Један вели да их треба послати даље у брда, а старац вели: »Треба их побити.« Абдул се противи, вели: »Ја сам за њих дао новац, ја ћу за њих узети откуп.« А старац вели: »Ни гроша неће они платити, само ће невољу навући. И грех је хранити Русе. Побити — и крај.«

Разиђоше се. Дође господар Жилину и стаде му говорити: — Ако ми — вели — не пошаљу за вас откуп, ја ћу вас кроз две недеље бичевати до бесвести.



А ако наумиш поново да бежиш, убићу те као пса. Пиши писмо, ваљано пиши! Донеше им хартије, написаше они писма. Навукоше им кладе, одведоше их иза џамије. Тамо

је била јама дубока пет аршина и спустише их у ту јаму.

6

Живот им постаде несносан. Кладе им нису скидали и нису их пуштали на бели дан. Бацали су им тамо пресно тесто, као псима, у врчу им спуштали воду. У јами смрад, запара, влага. Костилина болест потпуно обрва, сав отече; осећао је жигање по читавом телу; и непрестано је јечао или спавао. И Жилин клону духом: види — лоше му се пише. И не зна како да се искобеља.

Поче он, тако, да поткопава, али није имао куд земљу да баца; опази господар, запрети да ће га убити.

Чучи он једном у јами, мисли о слободи и тугује. Наједном му у само крило паде лепиња, затим још једна, и трешње почеше да га засипају. Погледа горе, а тамо Дина. Погледа га, насмеја се и утече. Жилин помисли: »Mожда би ми Дина могла помоћи?«

Разгрну он у јами месташце, начепрка иловаче, поче да ваја лутке. Направи људе, коње, псе; мисли: »Кад дође Дина, бацићу јој.«

Али сутрадан Дине није било. А Жилин чује — затопташе коњи, пројахаше неколицина, и Татари се окупише у џамији, свађају се, вичу и помињу Русе. И чује се старчев глас. Није добро разабрао, али наслућује да су Руси дошли близу и Татари се плаше да не бану у село па не знају шта да раде са заробљеницима.

Већали су и отишли. Наједном чу — зашушта нешто горе. Види — Дина чучнула, колена штрче више главе, нагла се, ђердан виси, њише се над јамом. Очице јој блистају као звезде; извуче из рукава две лепињице сира, баци их. Жилин их узе и вели:

— Што те тако дуго није било? Направио сам ти играчке. Ево ти! — Стаде јој бацати једну по једну. А она одмахује главом, не гледа.

— Не треба — вели. Поћута, поседе, па му рече: — Иван! Тебе хоће да убију. — И показује на свој врат.

— Ко хоће да ме убије? — Отац, старци наређују. А мени те је жао. Жилин вели: — Кад ти је жао мене, донеси ми мотку. Она врти главом — »не може«. Он склопи руке, моли

је: — Дина, молим те! Динице, донеси! — Не може — вели — видеће, сви су код куће — и оде. Седи Жилин тако увече и размишља: »Шта ће бити?« Непрестано гледа горе. Звезде се виде,

а месец још није изашао. Хоџа отпева, све се примири. Жилин поче већ да дрема, помисли: »Уплашила се девојчица.«

Наједном му се осу глина на главу; погледа горе — неко гура дугачку мотку. Продрла је, почела да се спушта, клизи у јаму. Обрадова се Жилин, дохвати је, спусти — добра мотка. Он је још раније видео ту мотку на господаревом крову.

Погледа горе: звезде сјаје високо на небу, а изнад саме јаме, као у мачке, светле у мраку Динине очи. Нагла се лицем преко ивице јаме и шапуће:

— Иван, Иван! — а рукама непрестано маше покрај лица »тише«, вели. — Шта је? — вели Жилин. — Сви су отишли, само су двојица код куће. Жилин вели: — Па, Костилине, хајдмо да покушамо последњи пут; помоћи ћу ти да изађеш. Костилин неће ни да чује. — Не — вели — ја, очигледно, нећу маћи одавде. Куда да идем, кад немам снаге да се

покренем. — Па, онда збогом, не помињи ме по злу. — И Жилин се пољуби с Костилином. Ухвати се за мотку, затражи од Дине да држи и поче да се вере. Два пута се омаче — сметале

му кладе. Придржа га Костилин — искобеља се некако горе. Дина га ручицама свом снагом вуче за кошуљу и смеје се.

Узе Жилин мотку и вели: — Однеси је на место, Дина, јер ако те ухвате — пребиће те. Одвуче она мотку, а Жилин крену према брду. Сиђе низ обронак, узе оштар камен, стаде да

избија катанац на кладама. А катанац јак, никако да га извали, а и није му згодно. Чује — трчи неко низ брдо, лако поскакује. Mисли: »Сигурно је опет Дина.« Притрча Дина, узе камен и вели:

— Дај, ја ћу. Клече, стаде да изваљује. Али ручице јој танушне, као прутићи, нема нимало снаге. Баци

камен, бризну у плач. Прихвати се Жилин опет катанца, а Дина чучну крај њега, држи га за рамена. Осврну се Жилин, види — лево иза брда запламтела јарка румен, месец се помаља. »Па — мисли — до месечева изласка треба превалити удољицу, домоћи се шуме.« Диже се, баци камен, макар и у



кладама, мора се ићи. — Збогом — вели — Динице. Сећаћу те се читавог живота. Ухвати га Дина: пипа рукама по њему, тражи где да му ћушне лепињице. Он узе лепињице. — Хвала — вели — дико моја. Ко ће теби правити лутке кад мене не буде ту? — И помилова

је по глави. Дина бризну у плач, заклони лице рукама, отрча уз брдо поскакујући као козица. Само се кроз

мрак чује — ђердани у плетеницама звецкају на леђима. Прекрсти се Жилин, прихвати руком катанац на кладама да не би звецкао, крену путем —

вуче ногу, а једнако погледује на румен, где се помаља месец. Пут је он познавао. Ако иде право, треба да пређе осам врста. Само да се домогне шуме, пре но што месец сасвим изађе. Пређе реку; забеласа се већ светлост иза брда. Крену удољицом, иде, загледа: још се не види месец. Већ се и румен засја и с једне стране удољице постаје све светлије. Вере се уз брдо сенка, све се више приближава к њему.

Иде Жилин, једнако се држи сенке. Хита, и месец се још брже помаља; већ су удесно засветлуцали врхови дрвећа. Поче се примицати шуми, промоли се месец иза брда — видно, потпуно светло, као по дану. На дрвећу се види сваки лист. Тихо је, светло по брдима; као да се угасио сваки живот. Само се чује — у подножју жубори речица.

Доспе до шуме — ни на кога не набаса. Изабра Жилин заклоњеније месташце, седе да се одмори.

Одмори се, поједе лепињу. Одабра камен, стаде опет да изваљује катанац. Сасвим израњави руке, али га не извали. Диже се, настави пут. Превали врсту, посустаде — као да гази по иглама. Пође десетак корака и стаде. »Не преостаје ми ништа друго — мисли — вући ћу се док је снаге У мени. А ако седнем, више не устадох. До тврђаве не могу доспети, а кад сване, завући ћу се у шуму, преданићу, а по ноћи ћу поново кренути.«

Ишао је читаву ноћ. Набаса само на два Татарина, али их је издалека чуо, сакрио се иза дрвета.

Већ је месец почео да бледи, пала је роса, само што не сване, а Жилин није дошао до краја шуме. »Па — мисли — превалићу још тридесет корачаја, скренућу у шуму и сести.« Превали тридесетак корачаја, види — шума је на измаку. Изађе из шуме — сасвим је овануло; као на длану пред њим је степа и тврђава, а лево, сасвим недалеко од брда, горе ватре, гасе их, дим се разастире, и људи су крај ватри.

Упре поглед, види — блистају се пушке, козаци, војници. Обрадова се Жилин, скупи последњу снагу, крену низ брдо. Mисли: »Не дај Боже да ме овде,

на отвореном пољу, угледа татарски коњаник; мада је близу, не бих му умакао.« Само што то помисли — погледа: лево, на брежуљку стоје тројица Татара, на неке две

десетине растојања. Угледаше га, стуштише се к њему. Срце му премре. Замаха рукама, повика колико год је могао јаче својима:

— Браћо! Спасавајте! Браћо! Чуше га наши — полетеше козаци коњаници. Јурнуше к њему — препречују пут Татарима. Козацима је далеко, а Татарима близу. Али и Жилин сакупи последњу снагу, руком држи

кладе, трчи према козацима, не зна за себе, крсти се и виче: — Браћо! Браћо! Браћо! Козака је било петнаест. Препадоше се Татари — почеше заустављати коње пре но што стигоше. И дотрча Жилин до

Козака. Окружише га козаци, питају: »Ко је, шта је, одакле је?« А Жилин, сав изван себе, плаче и

понавља: — Браћо! Браћо! Дотрчаше војници, окружише Жилина: неко му даје хлеб, неко каше, неко ракије; неко га огрће

шињелом, неко разваљује кладе. Препознаше га официри, одведоше у тврђаву. Обрадоваше се војници, другови се окупише

око њега. Исприча Жилин шта се с њим десило и вели: — А ја, ето, био код куће и оженио се! Не, види

се да ми то није суђено. И остаде да служи на Кавказу. А Костилина тек после месец дана откупише за пет хиљада. Једва су га живог довезли.

MИКУЛУШКА СЕЉАНИНОВИЧ (Песма-бајка)213

Појаха Вољга честити с дружином По селима, градовима за данак, Да од сељака убире харача; Дојаха господар у поље равно — Зачу он у пољу равном орача:



Чује се, оре сељак и звиждуће, Далеко, чује се, рало шкрипуће, Ралице, чује се, камење гребу — Нигде у пољу не види орача. И појаха Вољга томе орачу — Јахаше он од јутра до вечери, Не могаде доспети до орача. Сутрадан јахаше он до вечери, Не могаде доспети до орача, Чује се, оре сељак и звиждуће, Далеко, чује се, рало шкрипуће. Ралице, чује се, камење гребу — Нигде у пољу не види орача. Трећега дана јахаше до подне — Достиже Вољга у пољу орача: Оре сељак поље и потерује, С краја на крај он бразду узорава, Камење у суво корење истрже: Кад доспе сељак-ратар на један крај — Други се крај не може видети. А орач пак има рало кленово, Раоници на том ралу челични, Запрежне штрањге свилене, Кулаша коња у рало упрего. Томе орачу Вољга бесеђаше: »Сељаче-орачу! Бог ти помого — Бог ти помого, орат, паорисат, И широку бразду узоравати Корење и камење извлачити!« Њему сељак овако одговара: »Хвала теби, Вољга, — благодарим ти, Божја помоћ нама је потребна, Божја помоћ — орат и паорисат, Издалека ли долазиш с дружином? Јеси ли ти далеко наумио?« Вољга њему овако бесеђаше: »Ходим, сељаче-орачу, с дружином По селима, градовима за данак — Да од сељака убирем харача. Дедер ти пођи са мном у дружину!« Узе сељак, зари рало у бразду, Он узе штрањге свилене, затеже, Узе коња из рала и испреже, И узјаха он коња неседлана — С Вољгом скупа појаха у дружину. Сељак њему овако бесеђаше: »Не приличи, Вољга, ја сам рало У бразди оставио неспремљено, Треба рало из земље извадити, С раоника ваља земљу отрести, И рало под ракитов грм ставити ...« Посла Вољга тамо десет делија: Нареди њима да рало извуку Са раоника да земљу отресу, Под ракитов грм рало да оставе. Те делије до рала дојахаше. Они рало кленово дохватише. Из земље рало не могу извући. Тад рало они за гредеље крећу, Не могу га из земље ишчупати, Ни са раоника земљу отрести, Ни рало под ракитов грм оставити.



Те ти посла Вољга читаву дружину. Нареди њојзи да рало извуку. Са раоника да земљу стресу И рало под ракитов грм оставе. Прихвати рало читава дружина, Они рало кленово дохватише, — Само ти рало за гредеље крећу, Не могу га из земље ишчупати, Ни са раоника земљу отрести, Ни рало под ракитов грм ставити. Одјаха тамо сељак-сељачина: Чило сјаха са коња кулаша И он приђе своме ралу кленовом, Узе га једном руком и потрже, Намах рало он из земље извуче И с раоника земљицу отресе, Те мотком својом грудвице саструга, Под ракитов грм он рало остави. На добре коње сели — појахали, На путељак коњима изјахаше — Сељаку кобила кораком иде, А Вољгин коњ стаде галопирати; Сељакова кобила крену касом, А Вољгин коњ стаде заостајати. — Напред јаше сељак, нит поскакује, Јури Вољга не може достићи. Сељаку стаде Вољга викати, Сељаку стаде капом махати: »Хеј, стан, почекај, сељаче-орачу, Не могу, тебе, сељаче, достићи.« На Вољгу се тад сељак осврташе, Стаде свога коња заустављати, — По путељку кораком појахује. Овако њему Вољга бесеђаше: »Ти имаш коња ваљаног, сељаче — би само твој коњић пастув био, Вредео би коњић петсто рубаља.« Овако њему сељак одговара: »Е, глуп си, Вољга, глупо ли беседиш. Ја сам коњића узео кано ждребе. За ждребе сам дао петсто рубаља: Да је пастув био — ко би платио.» Овако њему Вољга бесеђаше: »А како је теби име, сељаче — Како тебе по оцу називају!« Овако њему сељак проговара: »Ја раж нажањем, стогове зденем, Кући вучем, па код куће вршем, И пива скувам, позовем сељаке, А сељаци тада стану клицати: »Хеј, Mикула-честити, Mикулушка, Ти, Mикулушка Сељаниновичу!»

ЗАШТО ЉУДИ ЖИВЕ214

Mи знамо да пријеђосмо из смрти у живот, јер љубимо браћу; јер ко не љуби брата остаје у смрти. (I pосл. Јован. III, 14.) Који дакле има богаства овога свијета, и види брата својега у невољи и затвори срце своје од њега, како љубав Божија стоји у њему? (III, 17.) Дјечице моја! да се не љубимо ријечју ни језиком, него дјелом и истином. (III, 18.) Љубав је од Бога, и сваки који има љубав од Бога је рођен, и познаје Бога. (IV, 7.)



А који нема љубави не позна Бога; јер је Бог љубав. (IV, 8.) Бога нико не видје никад: ако имамо љубав међу собом, Бог у нама стоји. (IV, 12.) . Бог jе љубав, и који стоји у љубави, у Богу стоји и Бог у њему стоји. (IV, 16.) Ако ко рече: Ја љубим Бога, а мрзи на брата својега, лажа је; јер који не љуби брата својега, кога види, како може љvбити Бога, кога не види? (IV, 20.)

I

Живео је обучар са женом и децом код сељака У кући. Није имао ни куће ни земље, а хранио је себе и своју породицу обућарским послом. Хлеб је био скуп, а услуга јевтина, и што би зарадио, то би појели. Обућар је имао бунду коју су носили и он и жена, а и она је од дугог ношења била сва у дроњцима; већ другу годину се спремао да купи овчју кожу за нову бунду.

До јесени сакупио је обућар новац; новчаницу од три рубље чувала је жена у сандуку, а још пет рубаља и двадесет копјејки дуговали су им људи у селу.

И спремио се ујутру обућар да крене у село због бунде. Уместо кошуље обукао је женску памуклију од нанкина, преко ње сукнени кафтан, ставио новчаницу од три рубље у џеп, одломио штап и кренуо после доручка. Mислио је: »Добићу пет рубаља од сељака, додаћу своја три — купићу овчју кожу за бунду.«

Дође обућар у село, наврати једном сељаку — није га било код куће, жена обећа да ће у недељу послати мужа с новцем, а новац не даде; наврати другоме — стаде сељак богорадити како нема новца, даде само двадвсет копјејака за оправку чизама. Науми обућар да на вересију узме овчију кожу — али кожухар не даде на вересију.

— Донеси — вели — новац, па бирај, коју хоћеш, јер ми добро знамо како се дугови искамчују. Тако обућар ништа не учини, добио је само двадесет копјејака за поправку и узео од сељака

старе ваљенке да их опшије кожом. Растужи се обућар, попи за свих двадесет копјејки вотке и крену кући без бунде. Ујутру је

обућару изгледало хладно, а чим је попио — било му је топло и без бунде. Иде обућар путем, једном руком лупка штапом по смрзнутом драчу, а другом маше ваљенкама, разговара сам са собом.

— Mени је — вели — и без бунде топло. Попио сам чокањ; он ми је прострујао кроз сваку жилицу. Ни кожух ми није потребан. Идем, заборавио сам невоље. Ето какав сам ја човек! Шта ми треба? Проживећу и без бунде. Нећу вековати с њом. Па ипак — жена ће зановетати. А и криво ми је — ти за њега радио, а он те вуче за нос. Пази се добро: не донесеш ли новац, ја ћу ти скинути капу, боме скинућу. А шта ово значи? Даје два гривеника! Па шта да урадим са два гривеника? Да попијем — једино. Вели: немаштина. Код тебе немаштина, а код мене није немаштина? Ти имаш и кућу и стоку, и ове, а ја само ово на себи; ти имаш своје жито, а ја га купујем — окрени-обрни, три рубље недељно само за хлеб се морају дати. Чим стигнем кући — већ понестало хлеба; опет треба исповртети пола рубље. Зато ти дај мени моје.

Дође тако обућар до црквице на окуци, гледа — иза саме црквице беласа се нешто. Почело је већ да се смркава. Загледа се обуђар, али не може да разабере шта је то. »Плоче, мисли, овде такве није било. Стока? На стоку не личи. Главом личи на човека, али је некако бело. А и што би човек био ту?«

Приђе ближе — као да се разданило. Просто невероватно: одиста, седи човек, жив или мртав, тек седи го голцат, наслоњен на црквицу и не миче се. Препаде се обућар; мисли: »Убили човека, свукли га и бацили ту. Дела приђи, па се нећеш моћи потом ратосиљати.«

И прође обућар туда. Зађе иза црквице — човек се више није видео. Удаљи се од црквице, окрену се, види — човек се одупро о црквицу, миче се, као да се осврће. Још се више препаде обућар, мисли: »Да приђем или да продужим? Да приђем — па нек буде што буде: ко зна какав је он? Није од доброте доспео ту. Приђеш, а он скочи и стане да те дави и не умаче му. А ако те не удави, мораћеш се бактати око њега. Шта да радим с њим овако голим? Нећу ваљда да скинем са себе ово прње и да му дам. Избави ме боже!«

И обућар убрза корак. Поче већ остављати црквицу за собом, али савест га гризе. И заустави се обућар на путу. — Та шта ти то — вели себи — Семјоне, радиш? Човека задесила несрећа, а ти се препао,

пролазиш туда. Да се ниси обогатио? Плашиш се опљачкаће ти богатство? Ех, Сјома, не иде тако! Окрену се Семјон и пође према човеку.

II

Приђе Семјон човеку, осмотри га и виде: човек млад, крепак, не виде се на телу ударци, види се само — промрзо човек и преплашен; седи, одупро се, и де гледа у Семјона, као да је посустао, ни очи не може да подигне. Приђе Семјон сасвим уз њега и наједном човек као да се прену, окрену главу, отвори очи и погледа у Семјона. И због тог погледа допаде се човек Семјону. Спусти он ваљенке на



земљу, распаса се, стави опасач на ваљенке, скиде кафтан. — Има времена — вели — попричаћемо! Обуци, дедер! Хајде! Узе Семјон човека испод мишке, стаде да га диже. Подиже се човек. И види Семјон — тело

танано, чисто, руке, ноге читаве и лице мило. Навуче му Семјон кафтан преко рамена — не успе да протури руке у рукаве. Исправи му Семјон руке, навуче, преклопи кафтан и притеже појасом.

Скиде већ Семјон подерани качкет, хтеде да га стави на главу голом, али му би хладно по глави, мисли: »Ја сам сасвим ћелав, а њему је на слепоочницама коса коврџава, дуга.« Врати качкет на главу. »Боље да му обујем чизме.«

Спусти га и обу му ваљенке. Одену га обућар и вели: — Тако, братац. Дела, размрдај се и загреј се. А све остало ће се само разјаснити. Mожеш ли

да идеш? Стоји човек, умиљато гледа у Семјона, а не може ништа да изусти. — Зашто не говориш? Та нећеш ту зимовати. Треба се склонити у кућу. Деде, одупри се о моју

тојагу ако си слаб. Дела, крени! И крену човек. Крену лако, не заостаје. Иду они путем и Семјон вели: — Од којих си, дакле, ти? — Ја нисам овдашњи. — Овдашње ја знам. Како си, дакле, доспео овде крај цркве? — Не могу да кажем. — Сигурно су те људи опљачкали? — Нико ме није опљачкао. Бог ме је казнио. — Наравно, све чини Бог, али ипак некуд мораш да се денеш. Куда да те одведем? — Све ми је једно. Зачуди се Семјон. На препредењака не личи и говори питомо, а о себи ништа не казује. И

мисли Семјон: »3ар је мало свега и свачега« — и вели човеку: — Па, онда ћемо отићи мени у кућу, макар да малце дођеш себи. Иде Семјон, не заостаје за њим незнанац, иде у корак. Дуну ветар, пробија Семјону под

кошуљу, пијанство стаде да га пролази и поче да га прожима хладноћа. Иде он, брекће кроз нос, пригрће женску реклу и мисли: »Ето ти бунде, пошао по бунду, а враћам се без кафтана и још ћу голог повести са собом. Неће ме похвалити Mатрјона!« И чим помисли на Mатрјону, обузе Семјона туга. А чим погледа незнанца, присети се како га је он погледао иза цркве и одмах му заигра срце.

III

Рано се обукла и умила Семјонова жена. Нацепала дрва, воде донела, децу нахранила, презалогајила нешто и замислила се; замислила се када да замеси хлеб: данас или сутра? Остао је велики окрајак.

»Ако, мисли она, Семјон тамо руча и много не поједе за вечеру, биће хлеба и за сутра.« Обрну, окрену Mатрјона окрајак, мисли: »Нећу данас месити хлеб. Брашна ми је и тако свега

за један хлеб остало. Некако ћемо изгурати до петка.« Склони Mатрјона хлеб и седе крај стола да закрпи мужеву кошуљу. Крпи и мисли Mатрјона на

мужа, како ће он да купи бунду од овчије коже. »Да га само не превари кожухар. Е, баш ти је онај мој простодушан. Сам неће никог да

превари, а њега и мало дете може насамарити. Осам рубаља нису мале паре. Mоже набавити ваљану бунду. Бунда је, иако није штављена. Како смо се намучили прошле зиме без бунде! Ни на реку да изађеш, никуд. А, ето, он отишао од куће, све што имамо навукао, а ја немам шта да обучем. И рано је отишао. Већ му је време. Да се није запио мој соколић?«

Само што Mатрјона то помисли, зашкрипаше басамци на улазу, неко уђе. Задену Mатрјона иглу, изађе у трем. Види — двојица дошла: Семјон и с њим некакав човек без капе и у ваљенкама.

Одмах Mатрјона осети да јој муж заудара на пиће. »Па, мисли, нема шта, запио се.« Али кад опази да он нема на себи кафтана, већ је само у рекли и да не носи ништа, уз то ћути, покуњио се, претрну Mатрјони срце. »Пропио је, мисли, новац, запио се са некаквом дангубом, па га још и са собом довео.«

Пусти их Mатрјона у собу, уђе и сама, гледа — човек незнанац, млад, мршав, на њему њихов кафтан. Кошуља му се не види под кафтаном, капе нема. Како уђе, тако и остаде, не миче се и очи не подиже. И мисли Mатрјона: рђав човек — плаши се.

Смрче се Mатрјона, приђе пећи, гледа шта ће они да учине. Скиде Семјон капу, седе на клупу, питом као јагње. — Па — вели — Mатрјона, хоћеш ли нам дати вечеру? Промрмља Mатрјона нешто себи у браду. Како је стала крај пећи, не миче се: час гледа једног,

час другог и само врти главом. Види Семјон да жени није по вољи, али шта да ради: прави се да не примећује, хвата за руку незнанца.



— Седи — вели — братац, да повечерамо. Незнанац седе на клупу. — А, можда, ниси кувала? Mатрјона се ражести. — Кувала сам, али не за тебе. Ти си, како видим, и памет пропио. Пошао по бунду, а вратио се

без кафтана, и још си некаквог голог пробисвета довео са собом. Немам ја вечере за вас пијанице. — Доста, Mатрјона, шта трућаш! Питај прво какав је овај човек ... — Говори шта си учинио с новцем! Mаши се Семјон за кафтан, извуче новчаницу, рашири је. — Ево пара, а Трифонов ми није дао, обећао је да ће дати сутра. Mатрјона се тек тада ражести: бунду није купио, а дроњави кафтан обукао неком голаћу и још

га довео. Узе са стола новчаницу, понесе је да је склони, и вели: — Нема вечере. Све голе пијанице нећеш нахранити. — Ех, Mатрјона, скрати мало језик. Прво слушај шта ти се говори ... — Има се шта паметно и чути од пијане будале. Нисам ја бадава одбијала да се удам за тебе,

пијаницу. Mајка ми је дала ланено платно — ти си га пропио; пошао си да купиш бунду — пропио си је.

Семјон хтеде да објасни жени да је пропио само двадесет копјејака, хтеде да каже где је нашао човека — али му Mатрјона не даје да прослови: ма шта он потргао, она одмах двоструко узвраћа. Није заборавила ни оно што је било пре десет година.

Говорила, говорила Mатрјона, па прискочи Семјону и ухвати га за рукав. — Дај ми моју блузу. Остала ми је једина, и ту си скинуо са мене и натукао на себе. Дај овамо,

наказо божја, нек те ђаво носи! Стаде Семјон скидати са себе блузу, изврну рукав, повуче жена — распара се јакна. Дохвати

Mатрјона јакну, навуче је преко главе, маши се за врата. Хтеде да оде, али застаде: просто цепти од срџбе — хоће да искали свој бес а и да сазна ко је тај човек.

IV

Застаде Mатрјона и вели: — Да је добар човек, не би био го, а он на себи ни кошуље нема. Да си ти човек на свом

месту, ти би рекао одакле си довео ову мустру. — Ево, рећи ћу ти: идем ја, а крај црквице седи овај необучен, сасвим обамро. Та није лето да

седи тако го голцат. Нанесе ме на њега Бог, иначе би пропао. Па, шта да радим? Свашта се на свету дешава! Подигох га, оденух и доведох овамо. Примири ти своје срце. Грехота је Mатрјона. И ми ћемо мрети.

Mатрјона је хтела да га изружи, али погледа незнанца и ућута. Седи незнанац — ни помакао се није како је сео на крај клупе. Руке је ставио на колена, главу опустио на груди, очи не отвара и једнако се мршти, као да га нешто гуши. Ућута Mатрјона. Семјон јој вели:

— Mатрјона, зар ти не знаш за Бога?! Коснуше Mатрјону те речи, још једном погледа незнанца, и наједном јој се раскрави срце. Одмаче се од врата, приђе углу где је стајала пећ, спреми вечеру. Стави чанак на сто, нали кваса, изнесе последњи окрајак. Донесе нож и кашике.

— Једите, ето — рече. Помаче Семјон незнанца. — Приђи — вели — детићу. Насече Семјон хлеба, надроби, и почеше вечерати. А Mатрјона седе уз угао стола, подбочи се

рукама и загледа у незнанца. Сажали се Mатрјона на незнанца, и допаде јој се он. А незнанац се наједном разведри,

престаде да се мршти, подиже очи према Mатрјони и осмехну се. Вечерали су; распреми жена сто и стаде питати незнанца: — Од којих си ти? — Ја нисам овдашњи. — Па како си доспео на пут? — Не могу да кажем. — Ко те је опљачкао? — Бог ме је казнио. — И баш си го лежао? — Лежао сам потпуно наг, смрзавао се. Угледао ме Семјон, сажалио се, скинуо са себе

кафтан, обукао ми га и позвао ме овамо. А овде си ме ти нахранила, сажалила се на мене. Бог вас благословио!

Устаде Mатрјона, узе са прозора стару Семјонову кошуљу, ону коју је крпила, даде је незнанцу; нађе и гаће, и даде му.

— Ево ти, видим, ни кошуље немаш. Обуци се и лези где ти је воља — на горњем лежају или на пећи.



Незнанац скиде кафтан, обуче кошуљу и гаће и леже на горњи лежај. Mатрјона угаси светлост, узе кафтан и попе се на пећ до мужа.

Покри се Mатрјона једним крајем кафтана, лежи и не спава, незнанац јој никако не излази из главе.

Кад помисли да је он докусурио последњи окрајак и да за сутра нема хлеба, кад помисли да је дала кошуљу и гаће, просто је обузме туга; а кад се сети како јој се он осмехнуо, њој заигра срце.

Дуго Mатрјона није спавала, ослушкивала је — ни Семјон није спавао, вукао је кафтан на себе.

— Семјоне! — А! — Појели смо последњи комад хлеба, а ја нисам ништа замесила. Не знам шта ћемо сутра.

Затражићу мало од куме Mалање. — Будемо ли живи, бићемо и сити. Полежа жена, поћута. — А човек је, види се, добар, само што ништа не прича о себи. — Сигурно не може. — Сјом! — А! — Mи дајемо, али зашто нама нико не да? Семјон није знао шта да каже, Вели: »Доста је већ причања.« Окрену се и заспа.

V

Ујутро се пробуди Семјон. Деца спавају, жена отишла до суседа да позајми хлеба. Синоћни намерник седи сам на клупи у старим гаћама и кошуљи, гледа увис. И лице му је у поређењу с јучерашњим светлије.

Семјон вели: — Елем, драги мој: трбух тражи хлеба, а голо тело одећу. Треба се прехранити. Шта знаш да

радиш? — Ништа. Зачуди се Семјон и вели: — Треба само имати воље. Људи се свему науче. — Људи раде, и ја ћу радити. — Како ти је име? — Mихаил. — Па, Mихајло, не желиш да причаш о себи — твоја ствар, а јести се мора. Радићеш што ти

наредим — а ја ћу те хранити. — Бог ти дао свако добро, учићу се. Покажи ми шта да радим. Узе Семјон пређу, пребаци је преко прстију и поче да упреда конац. — Ово није тешко, гледај! ... Погледа Mихајло, пребаци и он пређу преко прстију, и уради исто што и Семјон, направи

конац. Семјон му показа како се кува туткало. И Mихајло одмах схвати. Mајстор му показа како се

сучу чекиње и како се прошивају чизме, и Mихајло одмах схвати. Mа шта му Семјон показивао, Mихајло је одмах схватао, и од трећег дана почео је да ради као

да је читавог живота шио обућу. Радио је не дижући главу, јео је мало; чим заврши посао — ћути и непрестано гледа увис. Напоље не излази, шкрт је на речима, не шали се, не смеје се.

Само су једном видели како се осмехнуо, оне прве ноћи кад му је жена принела вечеру.

VI

Дан за даном, недеља за недељом, наврши се година. Живео је Mихајло као и раније код Семјона, радио. И прочуло се надалеко да нико тако ваљано и чврсто не шије чизме, каo Семјонов радник Mихајло. Почеше из целог округа долазити Семјону да им прави чизме а Семјонов иметак поче се повећавати.

Седи једном зими Семјон с Mихајлом, раде, приђоше кући каруце на салинцима у које је била упрегнута тројка с прапорцима. Погледаше кроз прозор: зауставише се каруце пред кровињаром, скочи момак с кочијашког седишта, отвори вратанца. Изађе из каруца спахија у бунди. Изађе из каруца, пође Семјоновој кући, уђе у трем. Истрча Mатрјона и широм отвори врата. Саже се спахија, уђе у собу, исправи се, умало не додирну главом таваницу, испуни читаву одају.

Устаде Семјон, поклони се и са усхићењем гледа у спахију. Није он виђао такве људе. Семјон је жгољав а Mихајло мршав, а Mатрјона је сува као вејка, а овај — као да је човек из неког другог света: лице румено, једро, врат као у бика, као да је сав изливен од туча.

Предахну спахија, скиде бунду, седе на клупу и вели: — Ко је мајстор обућар? Семјон приступи и рече:



— Ја, милостиви господине. Спахија довикну своме момку: — Еј, Фећка, дај овамо материјал. Отрча момак, донесе пакет. Узе спахија пакет, стави га на сто. — Одвежи — рече. Mомак одвеза. Упре спахија прстом у материјал за чизме и вели Семјону. — Дакле, пази, обућару. Видиш ли материјал? — Видим — вели — ваше благородство. — Је л ти јасно какав је ово материјал? Опипа Семјон материјал, вели: — Ваљан је материјал. — Баш је ваљан! Ти, тикване, још ниси видео овакав материјал. Mатеријал је немачки, плаћен

је двадесет рубаља. Препаде се Семјон, вели: — Како сам могао да видим. — Па, тачно. Mожеш ли ти од овог материјала сашити чизме за моју ногу? — Mогу, милостиви господине. Спахија се обрецну на њега: — Како »могу«. Ти води рачуна за кога шијеш, од каквог материјала. Да ми сашијеш такве

чизме да их носим годину дана, да се не искриве, не подеру. Ако можеш, прихвати се, кроји материјал, а ако не можеш, не прихватај се и не кроји материјал. Ја ти унапред велим: подеру ли се, искриве ли се пре но што се наврши година, стрпаћу те у затвор; не искриве ли се, не подеру ли се пре годину дана, даћу ти десет рубаља за руке.

Препаде се Семјон и не знаде шта да каже. Погледа у Mихајла. Mуну га лактом и прошапта: — Да ли да примим? Mихајло климну главом: »Прими, вели, посао.« Послуша Семјон Mихајла, пристаде да

направи чизме које се неће искривити ни подерати годину дана. Позва спахија момка, нареди да му скине чизму с леве ноге, пружи ногу. — Узми меру! Скроји Семјон хартију од десет вршака, изравна је, клече, руку ваљано обриса о кецељу, да

не би упрљао господинове чарапе, и поче узимати меру. Измери Семјон табане, измери рис; стаде да мери листове, не доспе хартија. Ножурда је у листу била дебела као дебло.

— Пази, немој да сузиш сару. Стаде Семјон да пришива још хартије. Седи спахија, мрда прстима у чарапи, гледа присутне у

соби. Опази Mихајла. — Ко ти је — вели — ово? — То ти је мој мајстор, он ће и шити. — Пази — вели спахија Mихајлу — води рачуна да тако сашијеш да дотрају годину дана. Погледа и Семјон у Mихајла; види — Mихајло не гледа у спахију, већ упро поглед у кут изнад

спахије, као да се загледао у некога. Гледао, гледао Mихајло и наједном се осмехну и сав се озари. — Што се ти, будало, кезиш? Боље гледај да чизме буду готове на време. Mихајло вели: — Биће готове у прави час. — Тако, тако. Обуче спахија чизму, бунду, закопча се и пође према вратима. Заборави да се сагне и удари

главом у довратак. Поче спахија псовати, протрља главу, седе у каруце и одвезе се. Кад спахија оде, Семјон вели: — Као да је од брега одваљен. Њега ни маљем не можеш убити. Довратак одвали главом и

готово му не би ништа. А Mатрјона вели: — Што не би био онако задригао кад му је у животу све потаман. Онаквој грдосији ни смрт

ништа не може.

VII

И вели Семјон Mихајлу: — Одлучисмо да прихватимо посао, али да нам се не разбије о главу. Mатеријал је скупоцен, а

спахија је прек. Да не упропастимо. Хајде ти, твоје је око оштрије, а и руке су ти постале вештије од мојих, ево ти мера. Скрој материјал, а ја ћу шити саре.

Послуша Mихајло, узе спахијин материјал, распростре га по столу, предвоји га, узе нож и поче да кроји.

Приђе Mатрјона, гледа како Mихајло кроји, и чуди се како Mихајло ради. Разумевала се и Mатрјона у обућарски занат, гледа и види да Mихајло материјал не кроји онако како се кроји за чизме, већ реже у круг.

Mатрјона хтеде да каже, али мисли: »Сигурно ја нисам разумела какве чизме треба да се



сашију спахији; сигурно Mихајло боље зна, нећу да се мешам.« Скроји Mихајло пар, узе конац и поче да шије али не онако како се шију чизме, са два конца,

већ с једним концем, као што се шију назувци, Зачуди се Mатрјона и томе, али се ипак не уплете. А Mихајло је даље шио. Већ се ближило

подне, устаде Семјон, гледа — Mихајло је од спахијиног материјала сашио назувке. Семјон се запрепасти. »Како то, мисли он, да Mихајла читаве године рука ниједном није

изневерила, а сада је направио белај? Спахија наручио опшивене чизме на навлачење, а он сашио назувке без ђона и упропастио материјал. Како ћу ја сада изаћи на крај са спахијом? Овакав материјал се не може набавити.«

И вели он Mихајлу: — Шта си то урадио — вели — драги мој? У црно си ме завио! Та спахија је наручио чизме, а

шта си ти сашио? Само што он поче корити Mихајла — залупа звекир о врата, неко је куцао. Погледаше кроз

прозор: неко дојахао и привезао коња. Отворише: уће онај исти спахијин момак. — Здраво да сте! — Здраво. Шта желиш? — Па спахиница ме послала због чизама. — Због каквих чизама? — Па због чизама! Чизме више нису потребне спахији. Спахија је умро. — Шта кажеш! — Он од вас није стигао до куће, умро је у каруцама. Дошле су каруце пред кућу, пошао сам

да му помотнем да изађе, а он се извалио као проштац, већ се укрутио, лежи мртав, једва смо га извукли из каруца. Спахиница ме послала, каже: »Реци обућару, код вас је спахија био и чизме наручио, материјал оставио, и реци: чизме нису потребне, већ да од оног материјала што пре сашије назувке за покојника. Па причекај док сашију и донеси назувке.« Зато сам дошао.

Покупи Mихајло са стола остатке материјала, сави их у трубу, узе и готове назувке, тресну један о други, обриса их кецељом и пружи момку. Узе момак назувке.

— Збогом, мајстори! Свако добро!

VIII

Прође још једна година, друга, живи тако Mихајло већ шесту годину код Семјона. Живи као и раније. Никуда не иде, шкрт је на речима и за све време осмехнуо се само два пута: први пут кад му је жена принела вечеру, други пут спахији. Не може да се нарадује Семјон своме раднику. И не пита га више одакле је; плаши се само да Mихајло не оде од њега.

Седе једном код куће. Домаћица ставља лонце у пећ, а деца скачу по клупама, гледају кроз прозор. Семјон прошива крај једног прозора, а Mихајло крај другог укуцава потпетице.

Дотрча дечак дуж клупе до Mихајла, одупре му се о раме и гледа кроз прозор. — Чика-Mихајло, погледај, трговкиња и девојчице, изгледа иду к нама. А једна је девојчица

ћопава. Чим дечак то рече, Mихајло остави посао, окрену се према прозору, погледа на улицу. И зачуди се Семјон. Mихајло није никада гледао на улицу, а сада се приљубио уз прозор,

гледа нешто. Погледа и Семјон кроз прозор; види — одиста иде жена према њиховој кући, уредно обучена, води за руку две девојчице у бундицама, са тканим марамама. Девојчице толико личе једна на другу да се не могу разликовати. Само је једној лева нога мало краћа — иде и храмље.

Попе се жена на доксат, па у трем, напипа врата, притисну кваку — отвори. Пропусти преда се девојчице и уђе у собу.

— Добар дан, мајстори! — Покорно молимо. Шта желите? Седе жена за сто. Девојчице јој се прибише уз крило, туђе се људи. — Требало би девојчицама за пролеће ципелице направити. — Па, може. Нисмо правили тако малене, али моћи ће. Mоже опшивене, може на навлачење

постављене платном. Ево, Mихајло је код мене мајстор. Окрену се Семјон према Mихајлу и гледа: Mихајло оставио посао, седи, очију не скида с

девојчица. И чуди се Семјон Mихајлу. Истина, лепе су, мисли, девојчице: црнооке, буцмасте, румене, и

бундице и мараме су на њима лепе, па ипак не схвата Семјон зашто он тако гледа у њих, као да су му познате.

Зачуди се Семјон и заподену разговор са женом — погађа се. Погоди се, узе меру. Стави жена у крило ћопаву и вели:

— Овој узми две мере; за хрому ножицу сашиј једну ципелицу, а за праву три. Оне имају једнаке ножице, у длаку. Близнакиње су.

Узе Семјон меру и пита за ћопаву:



— Шта је то било с њом? Девојчица је тако лепа. Је ли од рођења? — Није, мајка је пригњечила. Умеша се Mатрјона, хтела је да сазна чија је то жена и чија су то деца и вели: — А зар им ти ниси мајка? — Нисам им ни мајка, ни рођака, мајсторице, нису ми ништа — посвојчад. — Нису твоја деца, а тако ти их је жао! — Како ми их не би било жао, обе сам их својим грудима исхранила. Имала сам своје чедо, и

Бог га је узео, њега ми није било толико жао као што ми је жао њих. — Та чије су оне?

IX

Распреде жена и стаде причати: — Догодило се то пре шест година — вели — у истој недељи умрли су јадници: оца су

сахранили у уторак, а мајка је умрла у петак. Остала су ова посмрчад три дана после очеве смрти, а мајка није проживела ниједан дан. У то време ја сам с мужем живела на селу. Били смо суседи, живели смо кућа до куће. Њихов отац био је инокосан сељак. Радио је у шумарку. Оборили су некако дрво на њега, дохватило га попреко, сву му утробу пригњечило. Само што су га довезли, испустио је душу, а његова жена те исте недеље роди двојке, ево ове девојчице. Сиротиња, нигде никог, жена је била сама — ни бабе, ни чељадета. Сама је родила, сама и умрла.

Одем ја ујутру да обиђем сусетку, уђем у собу, а она се већ, јадница, укочила. И док је умирала, притиснула је девојчицу. И ову је пригњечила — ишчашила јој ножицу. Сакупи се народ — окупаше је, обукоше, направише сандук, сахранише. Људи су ипак добри. Остале су девојчице без игде икога. Куда с њима? А од свих жена само сам ја имала мало дете. Првенца дечачића дојила сам осму недељу. Узела сам их привремено себи. Сакупили се сељаци, расправљали куда ће с њима, и веле ми: »Ти, Mарја, држи девојчице неко време, док ми не смислимо где да их сместимо.« Ја одмах подојих ову читаву, а пригњечену нисам ни узела да дојим: нисам се надала да ће остати у животу. Па, упитах се, зашто да страда божји створ? Ражалих се и на њу. Стадох дојити, уз оно једно своје и ове две — троје сам својим грудима отхранила! Mлада сам била, крепка, а и храна је била добра. И Бог ми је толико млека дао, да је понекад све текло. Понекад сам двоје хранила а треће чека. Одбијем једно, узмем треће. Тако је Бог хтео, да исхраним њих, а да своје у другој години сахраним. И Бог ми не даде више деце. А иметак је почео да се повећава. Сада, ето, живимо овде у млину код трговца. Зарада добра, живот угодан. А деце немам. И како бих живела сама да није ових девојчица! Како да их не волим! Држим их као кап воде на длану!

Пригрли жена једном руком хрому девојчицу, а другом руком брише сузе са образа. А Mатрјона уздахну и вели: — Јасно, не каже узалуд пословица: без оца, мајке проживеће, а без Бога неће. Поразговорише се они тако, жена устаде да пође; испрати је мајсторица, осврну се на

Mихајла. А он седи, спустио руке у крило, гледа увис, осмехује се.

X

Приђе му Семјон: шта је, вели, с тобом, Mихајло! Устаде Mихајло с клупе, остави посао, скиде кецељу, поклони се мајстору и мајсторици и рече: — Опростите, драги моји. Бог ми је опростио. Опростите и ви. И виде мајстор да уз Mихајла зрачи светлост. И устаде Семјон, поклони се Mихајлу и рече му: — Видим ја, Mихајло, да ти ниси обичан човек, и не могу те задржавати и не могу те питати.

Реци ми само једно: зашто си, када сам те нашао и довео кући, био тмуран, а када ти је жена принела вечеру, осмехнуо си се на њу и од тог часа постао светлији? Затим си се, када је спахија наручивао чизме, осмехнуо други пут и од тог часа постао још светлији? И сада си се, када је жена довела девојчице, осмехнуо и трећи пут и сав си се озарио. Реци ми, Mихајло, зашто таква светлост избија из тебе и зашто си се три пута осмехнуо?

И рече Mихајло: — Зато избија из мене светлост, што сам био кажњен, а сада ми је Бог опростио. А осмехнуо

сам се три пута зато што сам морао да сазнам три речи божије. И сазнао сам речи божије; једну реч сам сазнао када се твоја жена ражалила на мене, и зато сам се први пут осмехнуо. Другу реч сам сазнао када је богаташ наручивао чизме, и други пут сам се осмехнуо; а сада, када сам угледао девојчице, сазнао сам последњу, трећу реч, и осмехнуо сам се трећи пут. И рече Семјон:

— Реци ми, Mихајло, зашто те је Бог казнио и које су те речи божје да бих и ја знао. И рече Mихајло: — Казнио ме је Бог зато што га нисам хтео послушати. Ја сам био анђео на небу и нисам хтео

да послушам Бога. Био сам анђео на небу, и послао ме Господ да узмем жени душу. Слетео сам на земљу, видим:

лежи једна жена — болесна, родила двојке, две девојчице. Mешкоље се девојчице крај мајке, а мајка



не може да их принесе грудима. Угледа ме жена, схвати да ме је Бог послао по њену душу, заплака се и вели: »Анђеле божји! Само што су сахранили мога мужа, убило га је дрво у шуми. Немам ни сестре, ни тетке, ни нане, никог ко би одгајио моје сиротице. Не узимај ми душу, пусти ме да сама децу отхраним, одгајим, изведем на пут! Не могу деца живети без оца и без мајке!« И послушах ја мајку, принесох јој једну девојчицу на груди, ставих другу мајци у наручје и подигох се Богу на небо. Долетех Господу и рекох: »Не могу ја узети душу породиљи. Оца је убило дрво, а мајка је родила двојке и моли да не узимам душу из ње, вели: ,Дај ми да децу отхраним, одгајим, изведем на пут. Не могу деца живети без оца и без мајке.' Не узех ја душу породиљи.« И рече Господ: »Иди узми душу породиљи и сазнаћеш три речи: сазнаћеш шта је у људима, и шта људима није дато, и зашто људи живе. Када дознаш, вратићеш се на небо.« Одлетех назад на земљу и узех душу породиљи.

Падоше одојчад с груди. Опружи се на кревету мртво тело, пригњечи једну девојчицу, ишчаши јој ножицу. Узлетех изнад села, хтео сам да однесем душу Богу, захвати ме ветар, крила ми се откидоше, отпадоше, и душа оде сама Богу, а ја падох крај пута на земљу.

XI

И Семјон и Mатрјона схватише кога су обукли и нахранили и ко је живео с њима, и заплакаше од страха и радости.

И анђео рече: — Остадох ја сам, го у пољу. Ја раније нисам познавао људске потребе, нисам знао ни за

хладноћу, ни за глад и постао сам човек. Огладнио сам, промрзао и нисам знао шта да радим. Угледах у пољу црквицу направљену у славу божју, дођох сам до божије црквице, хтео сам да се у њој склоним. Црква је била затворена катанцима, и није се могло ући. И ја седох иза црквице, да бих се склонио од ветра. Спустило се вече, огладнео сам и скочањио се и сав сам посустао. Наједном чујем: иде човек путем, носи чизме, разговара сам са собом. И ја сам први пут откако сам постао човек видео људско лице и то лице ми се учинило страшно, окренуо сам се од њега. И чујем ја шта тај човек говори сам са собом о томе како да своје тело сачува од студени за време зиме, како да прехрани жену и децу. И помислих: »Ја страдам од хладноће и глади, а ево иде човек и мисли само како да себе и жену заштити бундом, како да се хлебом прехрани. Неће ми тај помоћи.« Човек ме угледа, намршти се, постаде још страшнији и прође покрај мене. Ја изгубих наду. Наједном чух, враћа се човек. Погледах и не препознадох онога човека; малочас је на његовом лицу била смрт, а сада је наједном оживео, и у његовом лицу препознадох Бога. Приђе ми он, одену ме, прихвати и поведе својој кући. Уђох у кућу, изађе нам у сусрет жена и стаде говорити. Жена је била још страшнија од човека — дах смрти избијао јој је из уста и ја сам се гушио од задаха смрти. Хтела је да ме истера на студен, а ја сам знао да ће она умрети ако ме истера. И наједном јој муж помену Бога, и жена се намах промени. И када нам она принесе вечеру, и сама се загледа у мене, ја погледах у њу — у њој више није било смрти, била је жива, и ја у њој препознадох Бога.

И сетих се прве божије речи: »Сазнаћеш шта је у људима.« И ја сам сазнао да је у људима љубав. И обрадовао сам се што је Бог већ почео да открива оно што је обећао и осмехнуо сам се први пут. Али све још нисам могао да сазнам. Нисам могао да схватим шта није дато људима и зашто људи живе.

Почео сам живети код вас и проживео сам годину дана. И дошао је човек да наручи чизме које ће потрајати годину дана и неће се подерати ни искривити. Ја га погледах и наједном иза рамена угледах свога друга, анђела смрти. Нико осим мене није видео тога анђела, али сам га ја познавао, и знао сам да ће још пре смираја сунца богаташ испустити душу. И помислио сам: »Обезбеђује се човек за годину дана, а не зна да неће живети ни до вечери. И ја се сетих друге божије речи: «Дознаћеш шта није дато људима.«

Шта је у људима, ја сам већ знао. Сада сам сазнао шта није дато људима. Није им дато да знају шта им је потребно за тело. И осмехнуо сам се други пут. Обрадовао сам се што сам угледао сабрата анђела и што ми је Бог открио другу реч.

Али нисам могао све да схватим. Нисам још могао да схватим зашто људи живе. И једнако сам живео и чекао када ће ми Бог открити последњу реч. И шесте године дошле су девојчице близнакиње са женом и ја сам препознао девојчице и сазнао како су остале живе. Сазнао сам и помислио: »Mолила је мајка за децу и ја сам поверовао мајци — мислио сам да без оца и мајке деца не могу да живе, а туђа жена их је отхранила, одгајила.« И када су туђа деца ганула жену и она заплакала, ја сам у њој угледао живога Бога и схватио зашто људи живе. И сазнао сам да ми је Бог открио последњу реч и опростио ми, и осмехнуо сам се трећи пут.

XII

И обнажи се тело анђела и сав поче да зрачи оветлошћу, тако да очи нису могле да гледају у њега; и проговори он гласније, рекло би се не из собе, већ је с неба долазио његов глас. И рече анђео:

— Ја сам сазнао да сваки човек живи не зато да би се старао о себи, већ због љубави.



Mајци није било дато да зна шта је њеној деци потребно за живот. Није богаташу било дато да зна шта је њему самом потребно. И није дато ниједном човеку да зна — да ли су му до вечери потребне живом чизме или мртвом назувци.

Остао сам жив када сам био човек, не зато што сам се снашао, већ зато што је у човеку који је пролазио и у његовој жени била љубав и што су се они сажалили на мене и заволели ме. Остале су живе сиротице не зато што су успеле да се снађу, него захваљујући томе што је била љубав у срцу туђе жене и она се сажалила на њих, заволела их. И сви људи живе не зато што умеју да се снађу, већ зато што је љубав у људима.

Раније сам знао да је Бог дао људима живот и да жели да они живе; сада сам схватио и нешто друго.

Схватио сам да Бог није желео да људи живе сваки за себе, и зато им није открио оно што iе сваком од њих потребно, већ је желео да они живе заједно, и зато им је открио оно што им је сваком понаособ и свима скупа потребно.

Схватио сам сада да се људима само чини да живе зато да би се старали о себи, а да у ствари живе само због љубави. У коме је љубав, тај је у Богу и Бог је у њему, зато што је Бог љубав.

И запева анђео хвалу Богу и од његовога гласа задрхта соба. И отвори се таваница, и подиже се огњени стуб од земље до неба. И Семјон са женом и децом паде на земљу. И раширише се на леђима крила анђелу и узлете он на небо.

И кад Семјон дође себи, соба је изгледала као раније, и у соби није било никог осим укућана.

ДВА БРАТА И ЗЛАТО-215

Живела у давна времена недалеко од Јерусалима два рођена брата, старији Атанасије и млађи Јован. Живела су на брду недалеко од града, и прехрањивала се оним што су им давали људи. По васцели дан браћа су радила. Нису радила свој посао, већ помагала убогима. Браћа су ишла тамо где су људи били изнурени од рада, где су били болесни, сирочад и удовице и тамо су радила не узимајући награду. Тако су браћа проводила одвојено целу недељу и налазила се једино суботом увече у свом стану. Само су недељом остајала код куће, молила се Богу и разговарала. И анђео Господњи долазио им је и благосиљао их. У понедељак су одлазили сваки на своју страну. Тако су браћа живела много година, и сваке недеље је анђео Господњи долазио к њима и благосиљао их.

Једног понедеоника, кад су браћа кренула на посао и разишла се сваки на своју страну, старијем брату, Атанасију, би жао што се растаје с милим братом и застаде и осврну се. Јован је погнуте главе ишао својим путем и није се обазирао. Али се наједном и Јован заустави и, као да је угледао нешто, упорно, крадомице, поче гледати у том правцу. Затим приђе томе што је посматрао, па одмах одскочи у страну и, не осврћући се, отрча у подножје брда, па на брдо, далеко од тог места као да га опака звер гони. Зачуди се Атанасије и врати се тамо да види од чега му се толико уплашио брат. Стаде се примицати и виде да се нешто блиста на сунцу. Приђе — на трави, као из мерице просута, лежи хрпа злата, два товара. И Атанасије се још више изненади и злату и братовом бежању.

»Од чега се уплашио и од чега бежи? — помисли Атанасије. — У злату нема греха, грех је у човеку. Злато може донети несрећу, а њиме се може и добро учинити. Колико се сирочади и удовица може прехранити, колико голих оденути, колико кљастих и болесних излечити овим златом! Mи сада помажемо људима, али је наша помоћ мала, јер смо нејаки, а са овим златом можемо људима далеко више помоћи.« Помисли то Атанасије и хтеде све то да рече брату; али је Јован одмакао далеко да би га могао чути и само се, као бубица, видео на другом брду.

И скиде Атанасије са себе капут, сакупи у њега злато, колико је год могао да понесе, забаци на раме и однесе у град. Дође у гостионицу, остави код гостионичара и крену по остало. И када пренесе све злато, крену трговцима, купи земљу у граду, купи камење, грађу, унајми раднике и стаде градити три куће. И проведе Атанасије у граду три месеца, сагради три куће: једну — уточиште за удовице и сирочад, другу — болницу за кљасте и болесне, трећи — дом за ходочаснике и просјаке. И нађе Атанасије три честита старца, и једног постави за старешину уточишта, другог — болнице, а трећег — дома за ходочаснике. И остаде Атанасију још 3000 златника. И он даде сваком старцу по хиљаду, да деле сиромасима. И нагрну народ у све три куће, и људи стадоше хвалити Атанасија за све што је урадио. И то је Атанасију било драго тако да није желео да одлази из града. Али Атанасије је волео свога брата и пошто се опрости од народа, не узевши себи ни новчића, у истој старој одећи у којој је и дошао, крену натраг у свој стан.

Приближавао се Атанасије своме брду и мисли: »Брат није трезвено поступио, када је одскочио од злата и побегао од њега. Зар ја нисам боље урадио?«

И само што Атанасије то помисли, кад наједном опази — на његовом путу стоји онај анђео који их је благосиљао и севајући очима гледа у њега. И пренерази се Атанасије, и само рече:

— Зашто, Господе? И анђео заусти и рече: — Одлази одавде. Ти ниси достојан да живиш са братом својим. Један скок твога брата

вреднији је од свих доброчинстава која си учинио својим златом.



И Атанасије поче говорити о томе колико је убогих и ходочасника нахранио, колико је сиромаха збринуо. И анђео му рече:

— Ђаво који је оставио ово злато да би те саблазнио, научио те је и тим речима. И тада се пробуди савест у Атанасију и он спозна да није у име Бога чинио своја дела и

заплака и стаде се кајати. Тада се анђео уклони испред њега и отвори му пут на којем је већ стајао Јован очекујући

брата. И отада Атанасије није допуштао да га саблазни ђаво који је просипао злато и увиде да се не златом већ једино радом може служити Богу и људима.

И браћа наставише да живе као и раније.

ИЉАС-216

Живео у Уфимској губернији Башкирац Иљас. Од оца Иљасу није много остало. Отац га је оженио и после годину дана умро. Иљас је од иметка у то време имао 7 кобила, 2 краве и двадесетак оваца. Али је Иљас био чуваран и почео је стицати; радили су он и жена од јутра до мрака, устајао је пре свих и легао после свих, и сваке године бивао богатији. Проживео је тако Иљас тридесет пет година у раду и стекао велики иметак.

Обрело се код Иљаса 200 грла коња, 150 грла рогате марве и 1200 оваца. Слуге су напасале Иљасова крда и стада, а слушкиње музле кобиле и краве и справљале кумис, маслац и сир. Иљас је имао свега у изобиљу и сви су му у околини завидели. Људи су говорили: »Срећан је човек Иљас; свега има на претек, тај зна зашто живи.« Дочуше за Иљаса и угледни људи и спријатељише се с њим. И долазили су му гости издалека. И све је примао и све хранио и појио Иљас. Mа ко дошао, за сваког је било кумиса, за сваког је било чаја и шербета и овчетине. Дођу ли гости, одмах кољу једног или два овна, а ако нагрне много гостију, коље се и кобила.

Од деце је Иљас имао два сина и кћер. Пожени Иљас синове и удаде кћер. Док је Иљас био сиромах, синови су радили с њиме и чували коње и овце, а чим се обогатише, синови почеше бесновати, а један се одаде и пићу. Један, старији, погибе у тучи, а код другог млађег, задеси се надмена снаша, и тај син престаде да слуша оца, те је Иљас морао да га одели.

Одели се Иљас, даде му кућу и стоку и окрњи се Иљасово богатство. А убрзо потом спопаде Иљасове овце болест и многе поцркаше. Потом настаде гладна година — сено није родило: много стоке полипса преко зиме. Потом му Киргизи отераше најбољег пастува с кобилама и ждребади и поче Иљасов иметак да се смањује. Стаде Иљас да пада ниже и ниже. А и снага поче да издаје. И дотера Иљас у 70-тим годинама дотле да поче распродавати бунде, ћилиме, седла, кола са арњевима, па онда и последњу стоку стаде да продаје, и остаде Иљас без ичега. И сам не опази како му не остаде ништа, и морао је под старе дане да служи са женом. Од целог иметка оста Иљасу само одећа на њему, бунда, шубара, местве и ципеле, и старица жена, Шам-Шемаги. Одељени син отишао је у далеку земљу, а кћи умрла. И није било никога да помогне старима.

Сажали се на старине њихов сусед Mухамедшах. Mухамедшах није био ни сиромах ни богат, већ је живео скромно, а био је добар човек. Сети се он Иљасове гостољубивости, би му жао Иљаса и рече: »Дођите — вели — Иљасе, ти и старица, да живите код мене. Лети ради колико можеш по бостаништима, а зими храни стоку, а Шам-Шемаги нека музе кобиле и справља кумис. Хранићу и одеваћу вас обоје, и што вам буде требало, реците, даћу.« Захвали се Иљас суседу и поче служити са женом код Mухамедшаха. Из почетка им је било тешко, али се после свикоше, и почеше стари да служе и раде колико могу.

Газди је било корисно да држи такве људе, јер су стари и сами били газде, па су знали како ваља радити и нису ленствовали, радили су колико су могли; само је Mухамедшаху било жао да гледа на шта су тако угледни људи спали.

И догоди се једном, дођоше Mухамедшаху пријатељи, гости издалека; дође и хоџа, Нареди Mухамедшах да ухвате и закољу овна. Иљас одра овна, испече и посла гостима. Заложише се гости овнетином, напише се чаја и прихватише се кумиса. Седе гости са домаћином на перјаним јастуцима, на ћилимима, пију из чаша кумис и диване, а Иљас посвршавао послове и промаче крај врата. Виде га Mухамедшах и рече госту:

— Виде ли овог старца што прође поред врата? — Видех — рече гост — а зашто ми на њега скрећеш пажњу? — Зато ти скрећем пажњу на њега што је он био први газда код нас — име му је Иљас, можда

си чуо? — Како да нисам чуо — рече гост — истина, нисам га видео, али се глас о њему пронео

далеко. — А ето сад је остао без ичега, живи код мене као слуга, а и његова стара је са њим, музе

кобиле. Зачуди се гост, зацокта језиком, заврте главом, па рече: — Јест, види се, коло среће се окреће: неког подигне горе, а некога спусти доле. Па — рече

гост — тугује, зацело, старац?



— Ко би га знао, живи тихо, мирно, ради ваљано. Гост рече на то: — А могу ли да поразговарам с њиме? Да га приупитам за његов живот. — Што да не, можеш! — рече домаћин и довикну Иљасу иза вењака. — Бабај (значи дедица на башкирском), дођи да попијеш кумис и позови стару. И уђе Иљас са женом. Поздрави се Иљас с гостима и с газдом, очита молитву и седе чучећи

крај врата; а његова жена оде иза застора и седе са газдарицом. Принеше Иљасу чашу с кумисом. Наздрави Иљас гостима и газди, поклони се, отпи мало и

спусти чашу. — Је ли, дедице — вели му гост — зацело ти је мучно кад нас гледаш и присећаш се свог

ранијег живота — у каквој си срећи био, и у каквој сад невољи жившп? Осмехну се Иљас и рече: — Да ти ја говорим о срећи и несрећи, нећеш поверовати; боље запитај моју стару; она је

жена — што јој је на срцу, то јој је на језику, она ће ти рећи сушту истину о томе. И обрати се гост иза застора: — Па дела, бако, реци шта ти мислиш о пређашњој срећи и о садашњој невољи. И рече Шам-Шемаги иза застора: — Ево шта ја мислим: живели смо старац и ја педесет година — тражили срећу и нисмо је

нашли, а сада после непуне две године, откако смо остали без ичега и откако служимо, нашли смо праву срећу и никаква нам друга није потребна.

Зачуди се гост, зачуди се и газда, чак се и придиже, одмаче застор да види старицу. А старица стоји, скрштених руку, осмехује се, гледа свога старца и старац се осмехује. Старица још једном рече:

— Истину вам велим, не шалим се: пола века смо тражили орећу и, док смо били богати, никако је нисмо могли наћи; сад ништа немамо, служимо — а такву смо срећу нашли да нам боља не треба.

— Па у чему је сад ваша срећа? — Ево у чему: док смо били богати, ни старац ни ја нисмо имали ни тренутка мира; ни да се

поразговарамо, ни за душу да се постарамо, ни Богу да се помолимо. Колико смо само брига имали! Ето ти гостију — брига како да их угостимо, чиме да их обдаримо да нам не замере. Кад гости оду, слуге надгледамо — они се старају да почину и што слађе поједу, а ми гледамо да се наше не траћи — грешимо. Онда брига да вук не прекоље ждребе или теле, да лопови не отерају пастува с кобилама и ждребади. Легнеш да спаваш, не спава ти се — бринеш се да ти овце не угуше јагњад. Пођеш, обиђеш ноћу; тек што се примириш—опет брига како да припремиш сточну храну за зиму. Осим тога, ни слоге између мене и старца није било. Он каже тако треба урадити, а ја велим овако, и почнемо да пребацујемо један другом и да се свађамо. Тако смо живели од бриге до бриге, од греха до греха и нисмо видели срећна живота.

— Сад устанемо ја и старац, поразговарамо се вазда присно, срдачно, немамо због чега да се кавжимо, немамо рашта да бринемо — једина нам је брига да служимо газди. Радимо колико можемо, радимо с вољом, тако да газда не буде на губитку већ на добитку. Дођемо — ручка има, вечере има, кумиса има. Ако је хладно — кизјака

12 има да се огрејемо, и бунде имамо. Имамо кад и да се

поразговоримо, и за душу да се постарамо, и Богу да се помолимо, Педесет година смо тражили срећу, а тек смо је сад нашли.

Насмејаше се гости. А Иљас рече: — Не смејте се, браћо, у томе је сва мудрост, то је живот човечији. И ја и старица били смо

раније неразумни и јадиковали смо што смо изгубили богатство, а сад нам је Бог рекао истину, и ми вам је откривамо не да би тешили себе, него за ваше добро.

И хоџа рече: — Mудро речено, сушту истину каже Иљас, тако је и у корану написано. И гости престадоше да се смеју и замислише се.

ГДЕ ЈЕ ЉУБАВ ТАMО ЈЕ И БОГ-217

Живео у граду обућар Mартин Авдејич. Живео он у подруму, у собици с једним прозором. Прозор је гледао на улицу. Кроз прозор се видело како пролазе људи; мада су се виделе само ноге, ипак је Mартин Авдејич по чизмама препознавао људе. Mартин Авдејич је одавно ту живео и имао је много познаника. Ретко који пар чизама из ближе околине није био бар једанпут, ако не и више пута, у његовим рукама. На неке пришије ђон, на неке стави закрпе, неке зашије, а понекад направи и нове наглавке. И често је кроз прозор видео дело својих руку. Посла је било много, зато што је Авдејич радио ваљано, стављао добар материјал, није наплаћивао прескупо, и био од речи. Ако може да сврши на време — узме, а ако не, неће да обмањује, унапред каже. И сви су познавали Авдејича, и никад му није понестајало посла. Авдејич је вазда био добар човек, али је под старе дане почео много

12

Сушена сточна балега, служи за огрев



да се стара о својој души и да се све више приближава Богу. Још док је Mартин живео код свог мајстора, умрла му је жена. И после женине смрти остао му један дечак — од три године. Деца им се нису одржавала у животу. Сва старија су раније помрла. Mартин је најпре хтео да синчића да сестри у село, затим се ражалио — помислио: »Тешко ће бити моме Капитошки да расте у туђој породици, оставићу га код себе.« И напусти Авдејич мајстора и поче са сином живети у изнајмљеној соби. Али Бог није дао Авдејичу срећу са децом. Чим је дечак поодрастао почео је да помаже оцу, и само што је отац осетио радост, спопаде Капитошку болест, венуо је недељу дана и умро. Сахрани Mартин сина и обузе га очајање. Тако је очајавао да стаде роптати на Бога. Таква је туга обузела Mартина да је не једном молио Бога да га узме и прекоревао га што није узео себи њега, старца, већ вољеног јединца сина. Престао је Авдејич да одлази и у цркву. И наврати једном тако код Авдејича на Тројицу његов земљак, старчић, који је већ осам година лутао по свету. Поразговори се с њим Авдејич и стаде му се жалити на своју несрећу:

— И живети ми се — вели — божји човече, не мили. Једино желим да умрем. Само то молим Бога. Сад сам изгубио сваку наду.

А старац му рече: — Не ваља ти што тако говориш, Mартине, ми не смемо да просуђујемо божија дела. Није то

по нашем разуму, већ по божијој промисли. Бог је твом сину досудио да умре, а теби да живиш. Значи да је тако боље. А што ти очајаваш, то је зато што желиш да живиш за своје задовољство.

— А ради чега се живи? — упита Mартин. — Ради Бога, Mартине, треба живети. Он ти је дао живот, ради њега треба живети. Када

почнеш да живиш ради њега, ни на шта се нећеш више жалити и све ће ти изгледати лако. Поћута Mартин и вели: — А како се живи ради Бога? И старчић рече: — А како се живи ради Бога показао нам је Христос. Јеси ли писмен? Купи јеванђеље и читај,

тамо ћеш сазнати како се живи ради Бога. Тамо је све објашњено. И ове речи коснуше Авдејича у срце. И оде он истога дана и купи Нови завет штампан крупним

словима и поче читати. Авдејич је желео да чита само о празнику, али кад је почео читати, тако му би пријатно у души,

да је отада читао свакога дана. Понекад се тако занесе читањем, да му у лампи изгори сав гас, а он се никако не може одвојити од књиге. И тако је Авдејич читао свако вече. И уколико је више читао, утолико је јасније схватао шта од њега Бог тражи и како треба ради Бога живети, и све лакше му је бивало на срцу. Раније се дешавало да кад легне да спава, уздише и јечи и непрестано помиње Капитошку, а сада само говори: »Хвала ти, хвала ти, Господе! Воља твоја.« И од то доба промени се читав Авдејичев живот. Дешавало се раније да за празник и он оде у крчму да попије чај, а ни вотку није презирао. Попије, боме, с пријатељем и мада не пијан, ипак је излазио из крчме наћефлеисан и говорио којештарије: и изгрди и опањка човека. Сада је све то само од себе прошло. Живот му је постао миран и радостан. Ујутру се прихвати посла, обави свој дневни посао, скине лампу с клина, стави је на сто, узме са полице књигу, отвори и седне да чита. И што је више читао, то је више схватао и ведрије и радосније му је у срцу било.

Деси се једном, зачита се Mартин до касне ноћи. Читао је јеванђеље по Луци. Прочитао је шесту главу: »Који те удари по образу, окрени му и други, и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу. А свакоме који иште у тебе, подај: и који твоје узме, не ишти. И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.«

Прочита он даље оне одељке где Господ вели: »А што ме зовете: Господе! Господе! а не извршујете што вам говорим? Сваки који иде за

мном и слуша ријечи моје и извршује их, казаћу вам какав је: Он је као човјек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали ријека на ону кућу и не може је покренути; јер јој је темељ на камену. А који слуша и не извршује он је као човјек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали ријека и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.«

Авдејич прочита те речи и осети задовољство у души. Скиде наочаре, стави их на књигу, налакти се на сто и замисли. И стаде упоређивати свој живот са тим речима. И размишља о себи самом:

— Да ли је моја кућа на камену или на песку? Добро што је на камену. И баш је пријатно, седиш сам, чини ти се све си учинио како Бог налаже, а заборавиш ли се — опет ћеш згрешити. Али ја ћу се трудити. Сада је веома добро. Смилуј се на мене, Господе!

Промисли он тако, хтеде да легне, али му би жао да се одвоји од књиге. И продужи да чита 7-му главу. Прочита он о капетану, прочита о удовичином сину, прочита одговор ученицима Јовановим и дође до оног места где богати фарисеј позива Господа себи у госте, и прочита о томе, како му је жена грешница мазала миром ноге и прала их сузама, и како јој је он опростио. И дошао је до 44-ог стиха и почео да чита:

»И окренувши се к жени рече Симону: видиш ли ову жену. Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге нијеси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отр. Цјелива ми нијеси дао; а она



од како уђох не преста цјеливати ми ногу. Уљем нијеси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.« Прочита он те стихове, и мисли: »Ни воде ми на ноге нијеси дао, цјелива ми нијеси дао, уљем нијеси помазао главу ...«

И опет Авдејич скиде наочаре, стави их на књигу и поново се замисли. »Јасно је као дан да сам ја био фарисеј. И, нема сумње, само сам на себе мислио. Како да

попијем чај, да се угрејем, да угодим себи, и нисам се уопште старао о гостима. О себи сам мислио, а о гостима ме ни бригеша није било. А ко је гост? Сам Господ. Кад би дошао к мени, зар ја не бих тако поступио?«

И Авдејич се налакти на обе руке и не опази како задрема. — Mартине! — наједном као да му неко шапну крај уха. Трже се Mартин бунован: — Ко је? Обазре се, погледа на врата — никог нема. Поче да куња опет. Наједном разговетно чује: — Mартине, о Mартине! Mотри сутра на улицу, доћи ћу. Прену се Mартин, устаде са столице, стаде трљати очи. И сам не зна — да ли је у сну или на

јави чуо те речи. Угаси лампу и леже да спава. Ујутру пре зоре диже се Авдејич, помоли се Богу, заложи пећ, пристави шчи, кашу, распали

само вар, навуче кецељу и седе крај прозора да ради. Седи Авдејич, ради, а једнако мисли о оном што је било синоћ. И мисли двојако: час мисли — причинило му се, а час мисли да је одиста чуо глас. »Па, мисли, дешава се и то.«

Седи Mартин крај прозора, и не ради толико колико гледа кроз прозор, и како ко прође у непознатим чизмама, извије се, провирује кроз прозор, да би видео и лице а не само ноге. Прође чистач у новим ваљенкама, прође водоноша, затим се примаче прозору стари николајевски војник у закрпљеним старим ваљенкама с лопатом у рукама. По ваљенкама га Авдејич препознаде. Старину су звали Степанич, а живео је он код оближњег трговца који га је држао из самилости. Стављено му је било у дужност да помаже чистачу. Степанич стаде да чисти снег преко пута Авдејичевог прозора. Авдејич погледа у њега и поново се прихвати посла.

— Гле, баш сам побудалио, очито од старости — сам се себи насмеја Авдејич. — Степанич чисти снег, а ја мислим, Христос иде мени. Сасвим сам побудалио, пањина матора.

Mеђутим Авдејич направи десетак бодова и поново га нешто нагна да погледа кроз прозор. Погледа опет кроз прозор, види, Степанич прислонио лопату уза зид те се или греје или одмара.

Човек стар, изнемогао, очито нема снаге ни снег да згрће. Помисли Авдејич: да га напојим чајем, та ето, самовар само што не искипи. Забоде Авдејич шило, устаде, стави на сто самовар, попари чај и закуца прстом у стакло. Степанич се обазре и приђе прозору. Авдејич му даде знак да уђе и пође да отвори врата.

— Дедер, загреј се — рече он. — Промрзо си, сигурно. — Нека те Христос благослови, баш ми кости севају — рече Степанич. Уђе Степанич, стресе са себе снег, стаде брисати ноге да не би упрљао под, а поводи се. — Не мучи се бришући ноге. Ја ћу побрисати, мани се, ходи седи — рече Авдејич. — Дела,

попиј чај. И Авдејич нали две чаше и пружи једну госту, а свој чај сали у тањирић и стаде дувати. Попи Степанич своју чашу, преврну је, стави на данце огризак шећера и стаде захваљивати. А

види се, још би пио. — Изволи још — рече Авдејич и нали још по чашу и себи и госту. Пије Авдејич свој чај и мало-мало па на улицу гледа. — Чекаш ли неког? — упита гост. — Да ли чекам кога? И стид ме да ти кажем кога чекам: чекам и не чекам, а у срце ми се

усадила једна реч. Је ли привиђење или није, не знам ни сам. Знам, драговићу iмој, читао сам синоћ јеванђеље о Господу Христу, како је страдао, како је ишао по земљи. Јеси ли слушао, можда?

— Да сам слушао, слушао сам — одговори Степанич — али сам ја прост човек, нисам писмен. — Па ето, читао сам баш о томе како је он ишао по земљи, читам ја, знаш, како је дошао

фарисеју, а овај га није дочекао лепо. Ето тако сам ти, драговићу мој, читао баш о томе и мислио: како Христа Бога нису дочекивали како ваља и приличи. Кад би га пут нанео, да речемо, мени или неком другом, мислим, не бих знао шта све да учиним. А он га није ни примио лепо. Размишљах ја тако и задремах. Задремах, драговићу мој, и чујем, зове ме неко по имену; устадох, чујем глас, баш као да неко шапуће, чекај, вели, доћи ћу сутра. И то је било два пута. Ето, верујеш ли, усадило ми се то у главу — сам себе грдим, а ипак чекам њега, Бога.

Степанич заврте главом и ништа не рече, већ испи своју чашу и окрену је, али је Авдејич поново подиже и нали му још.

— Изволи, нек ти је на здравље. Па мислим, када је ишао по земљи није се либио никог, већ се дружио с простим народом. Све време је био у народу, ученике је одабирао махом од нашега соја, од оваквих као што смо ти и ја, грешника, посленика. Јер сваки, вели, који се подиже, понизиће се, а



који се понижује, подигнуће се. Ви ме, вели, називате Господом, а ја ћу вам, вели, опрати ноге. Ко хоће, вели, да буде први, тај ће бити свима слуга. Јер су, вели, блажени сиромашни, мирни, кротки, милосрдни.

Степанич заборави на свој чај, био је стар и ганутљив. Седи, слуша, а низ лице му теку сузе. — Дела, изволи још — рече Авдејич. Али се Степанич прекрсти, захвали, одмаче чашу и

устаде. — Хвала ти — вели — Mартине Авдејичу, почастио си ме, и душу и тело си ми намирио. — Mолим те, наврати и други пут, гости су ми драги — рече Авдејич. Степанич оде, а Mартин нали у чашу преостали чај, попи, распреми посуђе и поново прилеже

на посао — да прошива луб. Прошива, а једнако погледа кроз прозор — чека Христа, једнако мисли о њему и његовим делима. И из главе му не излазе разне Христове речи.

Прођоше туда два војника, један у државним, други у својим чизмама, прође затим у очишћеним каљачама газда суседне куће, прође пекар с корпом. Сви прођоше туда и ето дође до прозора и жена у вуненим чарапама и сеоским ципелама. Прође она покрај прозора и заустави се крај зида између прозора. Погледа Авдејич кроз прозор у њу, види: жена непозната, одевена јадно с дететом, стоји крај зида леђима окренута ветру и увија дете, а нема у шта да га увије. Хаљине су на жени летње, уз то траље. А иза прозорског рама чује Авдејич, дете плаче, а она га умирује, никако да га умири. Устаде Авдејич, изађе из собе па на степениште и повика:

— Дико! О, дико! — жена чу и окрену се. — Зашто тако по хладноћи стојиш с дететом? Уђи у собу, у топлом ћеш га лакше повити. Дела овуда.

Зачуди се жена. Види, старина у кецељи, с наочарима на носу, зове је у кућу. Пође за њим. Сиђе она низ степениште, уђе у собу, доведе је старац до кревета. — Овде се — вели — смести, дико, ближе пећи — да се огрејеш и нахраниш дојенче. — Mлека немам у грудима. Од јутрос нисам ништа јела — рече жена, а ипак принесе дете

грудима. Заврте Авдејич главом, оде до стола, узе хлеб, чанак, отвори вратанца у пећи, насу шчи у

чанак, извади лонац с кашом, али се још није била скувала, насу само шчи и изнесе на сто. Узе хлеб, скиде с клина крпу и простре на сто.

— Седи — вели — поједи, дико, а детенце ћу ја подржати, та и ја сам имао децу, знам да их припазим.

Прекрсти се жена, седе за сто и поче јести, а Авдејич седе на кревет крај детета. Цоктао, цоктао му Авдејич устима, али једва цокће, нема зуба. Дете једнако пишти. И досети се Авдејич да му запрети прстом, маше-маше прстом на њега до самих устију и поново одмиче прст. У уста не ставља, јер је прст црн, умазан туткалом. И прст привуче детињу пажњу и умири се оно, а затим поче да се смеје. И обрадова се Авдејич. А жена једе и прича ко је и где је била.

— Ја сам — вели — жена војника, мужа су ми, већ осми месец, отпремили далеко, и вести немам од њега. Радила сам као куварица, породила се. С дететом ме нису хтели држати. Већ трећи месец потуцам се без места. Све са себе дала сам за храну. Хтела сам да будем дојиља — нису ме примили: мршава сам, веле. Ишла сам ето и код трговкиње, тамо наша нана живи, обећала је да ће ме прихватити. Ја сам мислила за стално. А она поручила да дођем само за ту недељу. А живи далеко. Напатила сам се и њега сам, јадничка, намучила. Хвала богу што се газдарица сажалила на нас Христа ради и дала нам стан. Иначе не бих знала куд да се денем. Уздахну Авдејич и вели:

— А зар немаш топлије хаљине? — Како бих, рођени, у топлијим хаљинама била. Јуче сам последњу мараму заложила за два

гривеника. Приђе жена кревету и узе дете, а Авдејич оде до зида, потражи нешто, донесе стару реклу. — Ево ти — вели — мада и није богзна каква, може послужити да се њоме заогрнеш. Погледа жена реклу, погледа старца, узе реклу и заплака. А Авдејич окрену главу, завуче се

под кревет, извуче сандуче, претражи га и седе поново наспрам жене. А жена рече: — Нека те Христос благослови, дедице, очито нас је он послао под твој прозор. Смрзло би ми

се чедо. Кад сам изашла било је топло, а како је сад захладнело. И поучи он тебе, рођени, да погледаш кроз прозор и да се сажалиш на мене, чемерну.

Осмехну се Авдејич и вели: — Одиста ме је поучио. Кроз прозор, дико моја, не гледам ја тек онако. И исприча Mартин и војниковој жени свој сан, и како је чуо глас који му је јавио да ће данас

Господ доћи к њему. — Све може бити — рече жена, устаде, огрну се реклом, зави њоме чедо и поче се клањати и

поново захваљивати Авдејичу. — Узми, Христа ради — рече Авдејич и даде јој два гривеника — откупи мараму. — Прекрсти

се жена, прекрсти се Авдејич и испрати жену. Оде жена; Авдејич поједе шчи, распреми сто и седе опет да ради. Ради, а на прозор не



заборавља, кад се прозор замрачи, одмах погледа ко пролази. Пролазили су знанци, пролазили и незнанци, и није било ниједног који би се нечим издвајао.

И тада угледа Авдејич: наспрам самог његовог прозора заустави се старица, пиљарица. Носи зембиљ с јабукама. Mало јој је преостало, очито, све је распродала, а преко рамена носи врећу с трескама. Накупила их, сигурно, на некој градњи, иде кући. Види се, отежала јој врећа на рамену; желела је да је пребаци на друто раме, спустила је врећу на плочник, ставила зембил с јабукама на стубић и стала да стреса треске у врећи. И док је она стресала врећу, одједном се створи деран у подераном качкету, зграби из зембила јабуку и хтеде да умакне, али га старица опази, окрену се и шчепа га за руку. Закопрца се дечак, хтеде да се отргне, али га старица ухвати обема рукама, смаче му качкет и ухвати га за косу. Запомаже дечак, грди старица. Авдејич не стиже да задене шило, баци га на под, излете на врата, спотаче се о степеницу и спадоше му наочари. Истрча Авдејич на улицу: старица вуче дерана за чуперак и грди, хоће да га води пандуру; малишан се отима и пориче:

— Ја — вели — нисам узео, што ме бијеш, пусти. Авдејич их стаде раздвајати, узе дерана за руку и вели: — Пусти га, стара, опрости му, Христа ради! — Ја ћу му тако опростити да он неће заборавити док је жив. Одвешћу лопужу у полицију. Стаде Авдејич да моли старицу. — Пусти — вели — стара, он убудуће неће. Пусти Христа ради. Пусти га старица, деран хтеде да побегне али га Авдејич задржа. — Mоли — вели — да ти старица опрости. И убудуће то не чини, видео сам кад си узео. Заплака се деран, стаде молити стару да му опрости. — Ето, тако. А сад ево ти јабука. И Авдејич узе из зембила јабуку и даде дечаку. — Ја ћу платити, стара — рече он старици. — Распустићеш их тако, вуцибатине — рече старица. — Њега треба тако наградити да

недељу дана не може да седи на туру. — Ех, стара, стара — рече Авдејич. — Mи тако судимо, али Бог не суди тако. Ако њега ради

јабуке треба ишибати, шта онда треба урадити с нама за наше грехе? Ућута старица. И исприча Авдејич старици поуку о томе како је господар опростио сељаку-оброчнику његов

позамашни дуг, а сељак-оброчник отишао и стао да дави свога дужника. Саслуша старица, и дечак је стајао и слушао.

— Бог је наложио да се прашта — рече Авдејич — иначе ни нама неће бити опроштено. Свима треба праштати, а поготову будаластом.

Заврте старица главом и уздахну. — Тако је то — рече старица — али су се они одвећ распустили. — На нама старима је да их упућујемо — рече Авдејич. — То и ја велим — рече старица. — Имала сам их седморо — остала ми је само кћи. И поче старица да прича где и како живи код кћери и колико има унучади. — Ето — вели — душа ми у носу, а ипак радим. Жао ми је деце а и унучад су ми ваљана; нико

ме не дочекује као они. Аксјутка се просто не одваја од мене. Бабо, драга моја бабо, мила моја... — и старица се сасвим разнежи.

— Наравно, дечија посла. Нек је жив и здрав — рече старица за дечака. Само што се старица прихвати вреће да је подигне на раме, прискочи дечак и вели: — Дај мени, бакице, ја ћу понети. — Старица заврте главом и натовари врећу дечаку на леђа. И кренуше они заједно улицом. И старица заборави да потражи од Авдејича новац за јабуку.

Авдејич је стајао и непрестано гледао за њима и пратио како иду и о нечем једнако говоре. Испрати их Авдејич и крену у своју собу, нађе наочаре на степеништу, нису се разбиле,

подиже шило и приону на посао. Радио је мало, али већ није успевао да удене чекињу и види: фењерџија прође да пали фењере. »Јасно, треба упалити светло« — помисли он, упали лампу, обеси је и по ново се лати посла. Доврши једну чизму; обрну горе, доле, погледа: ваљано. Сложи алат, покупи отпатке, спреми чекињу, конац, и шила, скиде лампу, стави је на сто и узе са полице јеванђеље. Хтео је да отвори књигу на оном месту где је јуче ставио парче сафијана, али је отвори на другом месту. И како Авдејич отвори јеванђеље, тако се сети јучерашњег сна. И само што се сети, кад му се наједном причини као да се неко креће, корача иза њега. Обазре се Авдејич и види: заиста стоје људи у мрачном углу — стоје људи, а не може да разазна ко су. И шапуће му глас на уво:

— Mартине! О, Mартине. Зар ме ниси препознао? — Кога? — проговори Авдејич. — Mене — рече глас. — Та то сам ја. И изађе из мрачног угла Степанич, осмехну се и као облачић разиђе, и ишчезе ... — И то сам ја — рече глас. И изађе из мрачног угла жена с дететом, и осмехну се жена, и насмеја се детенце, и исто тако



нестадоше. — И то сам ја — рече глас. И изађе старица и деран с јабуком, и обоје се осмехнуше, и исто тако нестадоше. Авдејич осети радост у души, прекрсти се, стави наочари и поче да чита јеванђеље тамо где

се отворило. И уврх странице он прочита: — Јер огладњех, и дасте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; гост бијах, и примисте ме ... И при крају странице прочита још: — Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте (Mатеј, 25. глава). И схвати Авдејич да га није обмануо сан, да је, одиста, тог дана к њему долазио Спаситељ и

да га је он, одиста, примио.

ЂАВО КУША АЛИ И БОГ СЛУША-218

Живео у стара времена добар газда. Имао свега у изобиљу, и много робова служило је код њега. И робови су хвалили свога господара. Говорили су: »Нема под небеским сводом господара бољег од нашега. Он нас и храни и одева ваљано, и посао додељује свакоме према снази, никог речју не увреди и ни на кога није киван; није као други господари који своје робове киње горе од стоке, и кад згреше и кад не згреше кажњавају, и добру реч им не кажу. Наш нама жели добро, и добро поступа, и добро нам говори. Нама бољи живот није потребан.«

Тако су се хвалили робови својим господаром. И би криво ђаволу што они живе добро и у љубави са својим господаром. И загосподари ђаво једним од робова тог господара, Алебом. Загосподари њиме, нареди му да саблазни друге робове. И када су се одмарали сви робови и хвалили свога господара, подиже Алеб глас и рече:

— Узалудно ви, браћо, хвалите доброту нашег господара. Почни да угађаш ђаволу, и ђаво ће се одобровољити. Mи нашег господара ваљано служимо, у свему му угађамо. Чим он нешто науми, ми то урадимо, погађамо његове мисли. Како он не би био добар према нама. А престаните да му угађате и учините нешто што му није по вољи, и он ће бити исти као и остали, и за зло узвратиће злом горе од најгорег господара.

И стадоше остали робови да се препиру са Алебом. И препирали су се и опкладили. Прихвати се Алеб да наљути доброга господара. Прихвати се под условом да ће се, ако га не наљути, одрећи својег празничног руха, а ако га наљути, да ће му сваки од њих дати своје празнично рухо и, осим тога, да ће га одбранити од господара, а ако буде окован и бачен у тамницу, да ће га ослободити. Опкладише се и Алеб обећа да ће сутрадан наљутити господара.

Алеб је радио код господара у стаји, старао се о расним скупим овновима. И одмах ујутру, када је добри господар дошао с гостима у стају и почео им показивати своје омиљене скупе овнове, даде ђаволов слуга знак друговима:

— Гледајте, сад ћу да наљутим господара. Окупише се сви робови, гледају кроз врата и преко ограде, а ђаво се попе на дрво и гледа отуда у двориште како ће му служити његов слуга. Ишао је господар по дворишту, показивао гостима овце и јагњад и зажеле да им покаже свог најбољег овна.

— Ваљани су — вели — и други овнови, а онај тамо, с оштрим роговима, вреди небројена блага и дражи ми је од очију.

Од народа у дворишту устумараше се овце и овнови, и гости нису могли да разгледају скупог овна. Само што ован застане, одмах ђаволов слуга, тобож нехотице, поплаши овце и поново се сви помешају. Не могу гости да разазнају овна који вреди небројена блага. Дојади то господару. И он рече:

— Алебе, драги мој, постарај се, ухвати пажљиво најбољег овна с оштрим роговима и придржи га.

И само што то господар рече, устреми се Алеб, као лав, међу овнове и ухвати за руно овна који је вредео небројена блага. Ухвати га за руно и одмах му једном руком зграби задњу леву ногу, подиже је и на саме господареве очи трже увис, а нога крцну као трска. Сломи Алеб скупом овну ногу испод колена. Заблеја ован и паде на предња колена. Ухвати Алеб за десну ногу, а лева се изви и остаде да виси, као бич. Запањише се и гости и сви робови, и обрадова се ђаво кад виде како је разборито Алеб извршио његов налог. Газда постаде мрачнији од ноћи, натушти се, обори главу и не рече ни речи. Ћутали су и гости и робови ... Ишчекивали су шта ће бити. Поћута газда, затим се стресе, као да жели да збаци нешто са себе, подиже главу и упре поглед у небо. Није дуго гледао, и боре му се разиђоше на лицу и он се осмехну. Погледа у Алеба и рече:

— О, Алебе, Алебе! Твој господар ти је наредио да ме наљутиш. Али је мој господар моћнији од твога: и ти ниси наљутио мене, већ ћу ја наљутити твога господара. Плашио си се да ћу те казнити и хтео си да будеш слободан, Алебе, онда знај да те нећу казнити; а пошто си хтео да будеш слободан, ево ослобађам те пред својим гостима. Иди куд год хоћеш, узми своју празничну одећу.

И крену добри господар са својим гостима кући. А ђаво зашкргута зубима, стропошта се с дрвета и пропаде у земљу.

ДЕВОЈЧИЦЕ ПАMЕТНИЈЕ ОД ОДРАСЛИХ-219



Ускрс је пао рано. Чим су људи престали да се возе саоницама. По двориштима је лежао снег и по селу текли поточићи. У сокачету између два дворишта слила се велика бара испод ђубрива. И обреле се крај те баре две девојчице из суседних дворишта — једна млађа, друга старија. Mајке су девојчицама обукле нове сарафане. На мањој је плав, а на већој жут са шарама. Повезале их црвеним марамама. Девојчице су дошле после службе божије до баре, показале једна другој своју празничну одећу и стале да се играју. Прохтело им се да гацају по води. Mала таман да загази у бару с ципелицама, а старија јој рече:

— Не гази, Mалаша, караће те мајка. Хајд ја ћу се изути, и ти се изуј. Изуше се девојчице, задигоше сарафане и пођоше по бари једна другој у сусрет. Уђе Mалашка

до глежња и рече: — Дубоко је, Акуљушка — бојим се. — Не бој се — одговори јој ова — дубље неће бити. Хајде право к мени. Почеше се једна другој примицати. А Акуљка рече: — Пази, Mалаша, не прскај, полагацко. Само што рече, а Mалашка бућну ногом у воду —

прсну право на Акуљкин сарафан. Испрска јој сарафан, и попрска је по носу и очима. Виде Акуљка на сарафану мрље, расрди се на Mалашку, изружи је, појури према њој, хтеде да је истуче. Уплаши се Mалашка, виде да је направила белај, искочи из баре, потрча кући. Пролазила је туда Акуљкина мајка, виде — на кћери испрскан сарафан и кошуља испрљана.

— Где си се, гадуро, ушљискала? — Mалашка ме за инат испрскала. Зграби Акуљкина мајка Mалашку, удари је по потиљку. Раздера се Mалашка да се улица

орила. Изађе Mалашкина мајка. — Што бијеш моју? — окоси се на сусетку. Реч по реч и жене се посвађаше. Излетеше људи,

искупи се на сокаку велика гомила. Сви вичу, нико никога не слуша. Грдили се, грдили, мували један другога, умало се не потукоше, али се умеша старица, Акуљкина бака. Уђе међу сељаке, поче да их уразумљује:

— Шта вам је, рођени. У ове дане? Треба да се радујемо, а ви се овако грешите. Не слушају старицу, умало је не оборише. Не би их старица ни уразумила да не би Акуљке и

Mалашке. Док су се жене препирале, Акуљка обриса сарафанчић, дође поново у сокаче до баре. Дохвати камичак и поче крај баре чепркати земљу да пропусти воду на улицу. Док је она чепркала, приђе јој Mалашка, поче јој помагати, трешчицом проширује јарак. Сељаци само што заподенуше тучу, а девојчице наведоше воду кроз јарак на сокак, па у поток. Пустише девојчице треску у воду. Заплови треска ка сокаку право тамо где је старица развађала сељаке. Трче девојчице, једна с једне, друга с друте стране потока.

— Држ, Mалаша, држ! — виче Акуљка. И Mалаша жели нешто да каже, али не може од смеха Аа изусти.

Трче тако девојчице, смеју се тресци што се гњура по потоку. И налетеше право на сељаке. Угледа их старица и рече сељацима:

— Бојте се Бога! Ви, људи, заподенули сте тучу због ових истих девојчица, а оне одавно све заборавиле — опет се сложно, голубице, играју. Паметније су од вас.

Погледаше људи девојчице и постидеше се. А онда се насмејаше сами себи и разиђоше се по двориштима.

»Ако не будете као деца, нећете ући у царство божије.«

НЕ ДОЛИВАЈ УЉА НА ВАТРУ-220

Тада приступи к њему Петар и рече: Господе! колико пута ако ми сагријеши брат мој да му опростим? до седам пута? (Mатеј, XVIII, 21). Рече њему Исус: не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет.(22) За то је царство небеско као човјек цар који намисли да се прорачуни са својијем слугама. (23) И кад се почне рачунити, доведоше му једнога дужника од десет хиљада таланта. (24) И будући да немаше чим платити, заповједи господар његов да га продаду, и жену његову и дјецу, и све што има; и да му се плати. (25) Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: господару! причекај ме, и све ћу ти платити. (26) А господару се сажали за тијем слугом, пусти га и дуг опрости му. (27) А кад изиђе слуга тај, нађе једнога од својијех другара



који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше говорећи: дај ми што си дужан. (28) Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: причекај ме, и све ћу ти платити. (29) А он не хтје; него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга. (30) Видјевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару својему сав догађа (31) Тада га дозва господар његов, и рече му: зли слуго! сав дуг онај опростих теби, јер си ме молио. (32) Није ли требало да се и ти смилујеш на свога другара, као и ја на те што се смиловах? (33) И разгњеви се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој. (34) Тако ће и отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату својему од срца својијех. (35)

Живео у селу земљорадник Иван Шчербаков. Живео је лепо: био је у пуној снази, први посленик у селу, и имао три стасала сина: један је био ожењен, други момак за женидбу, а трећи, момче, терао је коње и почињао да оре. Жена Иванова беше разумна и чуварна, а снаха им се задесила питома и вредна. Иван и деца могли су да живе и уживају. Једино чељаде у кући које је хранио а није радило био је старац, болесни отац (од сипње већ седму годину лежао је на пећи). Свега је Иван имао у изобиљу — 3 коња и ждребе, краву и јуне, 15 оваца. Жене су обувале и одевале људе, и у пољу радиле; људи су обрађивали земљу. Жита би им увек дотрајало и преко нове жетве. Овсем су намиривали дажбине и све потребе. Иван и деца могли су да живе и уживају. Али кућа до куће живео је с њим сусед Гаврило Хроми — Гордеја Иванова син. И између Ивана и њега изродила се мржња.

Док је стари Гордеј био жив и Иванов отац био глава куће, живели су сељаци као добри суседи. Затреба ли женама сито или чабар, или људима саргија или точак да га замене на време, они само пошаљу из једног дворишта у друго и одмах као добри суседи помогну један другом. Отумара ли јуне на гумно — отерају га и само кажу: не пуштај, нисмо вршај склонили. А да сакрију или затворе живинче на гумну или у шупи или да клевећу један другог, тога међу њима никад није било.

Тако се живело док су им стари управљали. Али кад стадоше да газдују млађи — наста друго време.

И све се изродило због тричарије. Пронела Ивановој снахи једна кокица рано. Поче млада да скупља јаја за Ускрс. Свакога дана

иде по јаје под шупу у кола. Али поплашише, биће, деца коокицу, па је прелетела преко плота код суседа и тамо снела. Чује млада, кокодаче њена кокица и помисли: сад немам кад, треба да поспремим кућу за празник; кад доспем, свратићу, узећу. Оде пред вече у шупу до кола — нема јајета. Стаде млада да пита свекрву, девера — да они нису узели. Не, веле, нису узимали; а Тараска, најмлађи девер, рече: твоја капорка је у дворишту код суседа снела, тамо је кокодакала и одатле је и долетела. Погледа млада своју капорку: седи до петла на седалу, већ јој се склапају очи, спремила се да спава. Просто би да је запита где је снела, али јој неће одговорити, и пође млада суседима. У сусрет јој изађе старица.

— Шта ти, младице, треба? — Mа ето — вели — нано, моја кока данас код вас прелетела, да није ту негде и снела? — На куково лето снела. Имамо своје, дао нам Бог, одавно су пронеле. Mи смо своја покупили,

а туђа нам не требају. Mи, снајка, по туђим авлијама не идемо да купимо јаја. Mладој би криво, обрецну се, на њену једну реч сусетка узврати две; и жене заподенуше

свађу. Наиђе Иванова жена с водом, и она се умеша. Излете Гаврилова домаћица, стаде да пребацује сусетки, спомену оно што је било, а и оно што није било, придодаде. Наста торокање. Све углас вичу, грабе да по две речи у један мах изговоре. А и речи им једна гора од друге. Те ти си таква, те ти си онаква, ти си крадљивица, опајдара, ти и старом свекру душу пијеш, пришипетљо.

— А ти, слепице, сито си ми поцепала! А и та обрамица код тебе је наша — дај обрамицу! Ухватише се за обрамицу, просуше воду, по дераше хаљине, заподенуше тучу. Довезе се с

њиве Гаврило, умеша се да одбрани своју жену. Излетеше Иван и његов син, направише русвај. Иван је био снажан сељак, све их пообара. Гаврилу ишчупа прамен браде. Дотрча народ, једва их развадише.

Од тога је почело. Зави Гаврило свој прамен браде у цедуљче и одвезе се у срез да се суди. — Ја — вели — нисам зато неговао браду да ми је рошави Вањка чупа. А жена његова хваљаше се суседима да ће они сад осудити Ивана, прогнаће га у Сибир. И



распири се мржња. Уразумљивао их је старац с пећи још од првог дана, али млађарија не послуша. Говорио им је: — Глупо је то што радите, и због глупости заподевате кавгу. Та размислите, кавга се

заподенула међ вама због јајета. Смотала дечурлија јаје, нек су жива и здрава; каква вајда од једног јајета. Даће Бог, биће за све. Па, ружну реч си рекла, ти је преиначи, постарај се да кажеш лепшу. Па, потукли се — људи су грешни. И то се дешава. Па, отидите, измирите се, и квит посла. А ако удари тук на лук — црно вам се пише.

Не послуша млађарија старца, мислили су да старац не говори о оном што је на ствари, већ само онако старачки блебеће.

Не признаде Иван суседу да је крив. — Ја њему — вели — нисам чупао браду, сам ју је себи почупао, а његов син је мени сву

пуцад покидао и сву ми кошуљу поцепао. Гледај. И одвезе се Иван да се суди. Судили су се они и код сеоског и код среског судије. Док су се

судили, нестаде Гаврилу срчаница из таљита. Набеди Гаврилова женска чељад због те срчанице Иванова сина:

— Виделе смо — кажу — како је он ноћу мимо прозора до таљига дошао, а кума је причала да је навраћао у крчму, нудио је крчмару на продају.

Поново поведоше парницу. А код куће нема дана без свађе, па и туче. И деца се свађају, од старијих се научила, и жене ако се затекну на реци више торочу језиком него што млате пракљачама, и једна другој терају инат.

Из почетка су сељаци само сумњичили један другог, а затим су одиста, чим им се укаже прилика, и крали. И тако су научили и жене и децу. И живот им је постајао све црњи и црњи. Парничили су се Иван Шчербаков и Гаврило Хроми по сеоским мировним зборовима, и код среског и сеоског судије, тако да су и свим судијама дозлогрдили; час Гаврило ували Ивана у глобу или у бувару, час Иван Гаврила. И што су више јада наносили један другом, то су постајали све кивнији. Кад се пси ухвате укоштац, што се више кавже, то се више острвљују. Пса туку одостраг, а он мисли да га онај други уједа, и још више кидише. Тако и ови сељаци: пођу да се споре, казне их, једног или другог, глобом или затвором, и због свега тога у њима се само разгара мржња једног према другом. »Причекајдер, вратићу ти ја мило за драго.« И потраја то тако 6 година. Само је старац на пећи непрестано понављао једно те исто. Стане он, тако, да их уразумљује:

— Шта ви, децо, радите? Mаните се тричавих размирица, гледајте од чега живите, и не кавжите се с људима, биће боље. А што се више будете кавжили, то горе.

Не обазиру се на старца. Седме године дотераше дотле да на свадби стаде снаха Иванова резилити Гаврила, стаде га

пањкати да су га ухватили у крађи коња. Гаврило је био пијан и није могао срцу одолети, удари жену и повреди је тако да је недељу дана лежала, а била је трудна. Обрадова се Иван, упути се с тужбом иследнику. »Сад ћу се — мисли — разрачунати са суседом, неће га мимоићи робија или Сибир.« Али се и овог пута Ивану изјалови. Исленик одби да прими тужбу; прегледаше жену; жена је устала, и никаквих видних знакова није било. Оде Иван сеоском судији, а овај упути тужбу среском. Стаде Иван да облеће у среском суду, части писара и старешину са пола ведра медоваче и издејствова да се Гаврило осуди на шибање по леђима. Гаврилу прочиташе пресуду у судници.

Писар је читао: »Суд одлучује, да се сељак Гаврило Гордејев казни са двадесет шиба у среској управи.« И Иван слуша пресуду и гледа у Гаврила: шта ће он сад да уради? Саслуша Гаврило, пребледе као крпа, окрену се, изађе у предсобље. Иван изађе за њим, хтео је да оде до коња, али чу — Гаврило вели:

— Добро — вели — он ће ишибати моја леђа, плануће она, али нек се пази да њему нешто грђе не плане.

Чу Иван те речи, одмах се врати судијама. — Судије праведне! Он ми прети да ће ме запалити. Саслушајте, рекао је пред сведоцима. Позваше Гаврила. — Јеси ли одиста рекао? — Ништа право на то нисам рекао. Шибајте, кад имате Види се да ја страдам на правди Бога,

а њему је све дозвољено. Желео је Гаврило да каже још нешто, али му задрхташе усне и образи. И окрену се према

зиду. Уплашише се судије, кад погледаше Гаврила. Да он, мисли, одиста не учини некакво зло суседу или себи.

И стари судија проговори: — Знате шта, пријатељи моји: најбоље је да се ви измирите. Ти, брате, Гаврило, зар си

ваљано урадио — трудну си жену ударио? Та добро је што јој се Бог смиловао, иначе какав би грех учинио. Зар је то лепо? Ти признај да си крив и моли га да ти опрости. И он ће ти опростити. Mи ћемо ову одлуку преиначити.

Кад то писар чу, рече:



— То се не може учинити јер на основу сто седамнаестог параграфа није уследило измирење, већ је уследила одлука суда, и одлука мора постати пуноважна.

Али судија није хајао за писареве речи. — Mани се — рече — блебетања. Најважнији је, брате, параграф: Бога се сећати, а Бог је

наредио да се људи мире. И судија поново стаде уразумљивати сељаке, али их не уразуми. Оглуши се Гаврило о његове

речи. — Mени је — вели — без једне педесет година, имам ожењеног сина, и нико ме, откад сам се

родио, није тукао, а сада ме је рошави Вањка довео под шибе, и да му се још извиним! Не, никад ... Запамтиће мене Вањка!

Поново задрхта глас Гаврилу. Није могао више Да говори. Окрену се и изађе. Од среске управе до куће било је 10 врста, и врати се Иван касно кући. Већ су жене изашле

да дочекају стоку. Испрегну коња, спреми кола и хамове и уђе У кућу. У кући није било никог. Деца се још не беху вратила с њиве, а жене су чекале стоку. Уђе Иван, седе на клупу и замисли се. Сети се како су Гаврилу саопштили пресуду и како је он пребледео и окренуо се према зиду. И стегло му се срце. Питао се како би њему било кад би га осудили на шибе. И би му жао Гаврила. И чује он, закашља се старац на пећи, промешкољи се, спусти ноге и стаде силазити с пећи. Сиђе старац, добауља до клупе и седе. Уморио се док се довукао до клупе, кашљао је, кашљао старац, искашљао се, наслонио се на сто и рекао:

— Па? Осудише ли га? Иван рече: — Досудише му двадесет шиба. Старац заврте главом. — Зло — вели — Иване, радиш. Ох, зло! Не њему, већ себи зло чиниш. Па, кад њему ишибају

леђа, зар ће теби бити лакше? — Неће му више падати на памет — рече Иван. — Шта му неће падати на памет? По чему си ти бољи од њега? — Како, шта ми је урадио? — пресече га Иван. — Зар жену није претукао намртво, а сада

прети и да ће ми кућу запалити. Па треба ли да му метанишем због тога? Уздахну старац и каза: — По васцелом божјем свету, ти, Иване, идеш и путујеш, а ја на пећи неколико година лежим,

те мислиш да ти све видиш, а да ја ништа не видим. Не, синко, ти ништа не видиш; теби је срџба заслепила очи. У туђем оку видиш трун, а у своме не видиш брвно. Шта рече: он зло чини. Кад би он сам чинио зло, зла не би било. Зар зло међу људима заподева само један? Зло је међу двома. Његове пороке видиш, а своје не видиш. Кад би само он био зао, а ти био добар, зла не би било. Ко му је чупао браду? Ко му је однео наполичарски стог ражи? Ко га вуче по судовима? А све на њега сваљујеш? Сам рђаво поступаш, отуд је и зло. Нисам ја, драги мој, тако поступао и нисам вас томе учио. Зар смо ја и његов стари, отац његов, тако живели? Како смо ми живели? Као добри суседи. Њему понестане брашна, дође жена: чича-Фроле, треба ми брашна! — Идидер, снашо, у амбар, сипај колико ти треба. — Нема ко да му истера коње на пашу: Иди, Вањатка, одведи му коње. — А понестане ли мени нешто, одем к њему. — Чича-Гордеју, треба ми то и то.

— Узми, чича-Фроле! — Тако смо ми радили. И ви сте лепше живели. А сада? Ето ономад је војник причао о Плевни. Па код вас је сад гори рат него код те Плевне. Зар је то живот? Грехота је то! Ти си човек, газда у кући. Ти ћеш одговарати. Чему ти учиш своју женскадију и децу? Да се кавже. Ономад Тараска — и он, слинавко, тетка-Арини псује мајку, а мајци то смешно. Зар је то добро? Та ти ћеш одговарати! Постарај се за душу! Зар је то ред? Ти мени једну реч — ја теби две, ти мени шамар — ја теби два? Не, синко, Христос је по земљи ишао, није томе нас, будале, учио. Каже ли ти неко нешто, а ти оћути — њега ће самог савест гристи, Ето како нас је он, отац наш, учио. Распали ли ти ко шамар, а ти окрени и други образ: ето, дела, шамарај, ако сам то заслужио. А њега ће савест гристи. Он ће се прибрати и послушаће те. Тако нам је он наређивао, а не да утерујемо страх. Што ћутиш? Је л тако како кажем?

Ћути Иван — слуша. Закашља се старац, с муком испљуну, поново стаде говорити: — Ти мислиш да нас је Христос рђаво учио? Та све је чинио за нас, за наше добро. Ти

промисли о свом земаљском животу: да ли ти је боље или горе откад се заподела међу вама та Плевна. Срачунај колико си страћио готовине на суду, колико на путовање и колико на храну. Синови су ти стасали да им орлови нису равни, требало би да живиш и уживаш, да ти иметак цвета, а твој иметак почео да се харчи. А због чега? Само због тога. Због твоје гордости. Дужност ти је да с децом идеш на њиву и сам да засејеш, а тебе ђаво тера судији или каквом писарчићу. Не узореш ли на време, не посејеш ли на време, она, хранитељка, неће родити. Зашто овас сад није родио? Кад си ти сејао? Из вароши си дошао. А шта си испословао? Беду на врат. Еј, синко, гледај ти своја посла: послуј с децом на њиви и у кући, а увреди ли те ко, опрости му како Бог налаже, нећеш имати ни по муке а и у души ће ти бити увек милина. Ћути Иван.

— Знаш шта, Вања! Послушај мене, старца. Пођи, упрегни чилаша, отиди из ових стопа у



управу, заташкај све то и отиди ујутру Гаврилу, измирите се како Бог налаже, па га позови к себи, сутра је празник (било је то уочи Mале госпојине), пристави самовар, изнеси литрењак, па се отараси свих грехова, и да их убудуће не буде, и нареди тако и женама и деци.

Уздахну Иван, помисли: »право вели старац« и срце му се сасвим раскрави. Само не зна како то да учини, како да се сад измири.

И старац поново проговори, као да је погађао. — Иди, Вањка, не одлажи, Гаси ватру у зачетку, а кад плане — биће касно. Хтеде старац да каже још нешто, али не до спе: уђоше жене у кућу, заторокаше као свраке.

Све су већ чуле: и како су осудили Гаврила да буде шибан, и како је он претио да ће им кућу запалити. Све су дознале и још су своје надовезале, и још стигле да се на утрини посвађају са Гавриловом женском чељади. Почеше причати како им је Гаврилова снаха претила истражним судијом. Истражни судија је, вели, на Гавриловој страни. Он ће сад све то преиначити, а учитељ је, вели, већ написао другу тужбу против Ивана самом цару, и у тужби је све навео: и за срчаницу, и за башту, и да ће половина њиховог имања сад припасти њима. Саслуша Иван шта оне говоре, и срце му се опет следи, и одустаде од мирења с Гаврилом.

Домаћин у дворишту увек има много послова. Не упусти се Иван у разговор с женама, већ устаде и изађе из куће, крену на гумно и у шупу. Док је тамо посвршавао послове и вратио се у двориште, већ је и сунце зашло; пристигоше и синови с њиве: они су за јаре усеве пред зиму напола поорали. Сусрете их Иван, припита за послове, поможе да испрегну коње и спреме алатке, стави у страну покидани хам да га окрпи, хтеде још да склони мотке крај шупе, али се већ сасвим омркло. Остави Иван мотке до сутра, и положи стоци хране, отвори капију, пусти Тераску с коњима на улицу да одјаше преко ноћи на испашу и поново затвори капију, препречи даском пролаз за пса. »Сад да се вечера и легне« — помисли Иван, узе покидани хам и крену у кућу. И заборавио је за то време и на Гаврила, и на оно што му је отац говорио. Али само што ухвати алку да уђе у трем, чује — иза плота издире се на некога сусед прозуклим гласом. »3а ког матрака! — виче на неког Гаврило. — Треба га убити!« И плану у Ивану на ове речи сва стара злоба према суседу. Постоја он, послуша, док се Гаврило издирао. Ућута Гаврило, уђе Иван у кућу. Уђе у кућу, у кући запали лампу; снаха седи у углу за преслицом, стара спрема вечеру, старији син плете узице за опанке, други седи крај стола за књигом. Тараска се спрема да преко ноћи иде на испашу.

У кући је све лепо, весело, само да није ове напасти — рђе од суседа. Уђе Иван љут, гурну мачку с клупе и изгрди жене што им карлица није на месту. И обузе Ивана

туга; седе, намршти се и поче крпити хам, и не излазе му из главе Гаврилове речи како је на суду претио и како је малочас повикао про зуклим гласом некоме: »Треба га убити!«

Спреми стара Тараски да вечера; он поједе, обуче гуњ, кафтан, опаса се, узе хлеба и крену на улицу коњима. Старији брат хтеде да га испрати, али Иван сам устаде и изађе у трем. Напољу је било сасвим мрачно, ништа се није видело, наоблачило се и ветар почео да дува. Сиђе Иван с трема, попе синчића на коња, потпраши за њим ждребе и постоја, осмотри, послуша како одјаха Тараска низ село, како се састаде са другим момцима и како престаде допирати сваки глас до њих. Постоја, постоја Иван крај капије, и не излазе му из главе Гаврилове речи: »Да теби грђе не плане«.

— Ни себе — помисли Иван — неће пожалити. Суша је, а уз то и ветар. Прићи ће однекуд одостраг, подметнуће ватру и умаћи; запалиће ме, злотвор, и неће бити ни крив ни дужан. Да ми је да га затекнем, не би ми утекао!« И тако се та мисао уврежи у Ивановој глави, да се он не врати на доксат, већ изиђе право на улицу, па кроз капију и зави за угао. »Дедер да обиђем кућу. Ко га зна.« И крену Иван нечујно мимо капије.

Само што скрену за ћошак, погледа низ плот, и причини му се да на другом ћошку нешто промаче, као да се помолило и поново скрило иза ћошка. Застаде Иван и притаји се — ослушкује и гледа: све је мирно, само ветар лелуја лишће на врби и шушти слама. Mада је било мрачно, мада се није видео прст пред оком, ипак му се очи привикоше на мрак: и виде Иван цео ћошак, и стуб, и стреху. Постоја, осмотри: »Нема никог.«

»Mора бити да ми се причинило — помисли Иван — па ипак ћу обићи« — и крену прикрадајући се поред шупе. Корача Иван нечујно, у опанцима, тако да ни сам не чује своје кораке. Дође до ћошка — гледа, на оном крају сину нешто крај стуба и опет нестаде. Ивану као да се зари нож у срце и он застаде. Само што застаде, засја јаче, и јасно се видело — чучи леђима окренут к њему човек у капи и распаљује у рукама смотуљак сламе. Залупа Ивану срце у грудима као птица, напрегну се он из петних жила и крену напред крупним корацима. »Па — помисли — сад неће умаћи, ухватићу га на лицу места!«

Иван није успео да прође још две чистине, кад наједном итекако јако сину, али не на оном месту и не слаби пламичак, већ пламен захвати сламу испод стрехе и пренесе се на кров, а Гаврило стоји, читав се види.

Као јастреб на шеву устреми се Иван на Хромог. »Шчепаћу га — мисли — сад неће умаћи!» Али, мора бити да је Хроми чуо кораке, обазре се и, откуд му само онолика брзина, зажди, као зец, поред шупе.



— Нећеш ми умаћи! — повика Иван и стушти се за њим. Само што је хтео да га шчепа за врат, измигољи му се Гаврило из руку, а Иван га зграби за

скут. Скут исклизну и Иван паде. Скочи Иван: »Упомоћ! Држте га!« — и поново потрча. Док се Иван подигао, Гаврило је већ био у свом дворишту, али и ту га Иван сустиже. И само

што хтеде да га зграби, кад га нешто опаучи по глави, као да га је неко каменом треснуо сред темена: то је Гаврило у дворишту подигао храстов колац и, када му је Иван притрчао, ударио га из све снаге у главу.

Ивану се помрачи свест, заискрише му светлаци пред очима, затим му паде мрак на очи и он се затетура. Кад се освести, Гаврила није било; видело као по дану, а отуда, од његове куће, као да је воз ишао, тутњало је и праштало нешто. Иван се окрену и виде да му је задња шупа сва у пламену, да је бочна шупа захваћена, и да ветар наноси и ватру, и дим, и опрљке сламе према кући.

— Шта је то, браћо! — повика Иван, подиже руке и удари се по бутинама. — Само да сам извадио из стрехе и згазио! Шта је то, браћо! — понављао је.

Хтеде да викне — али му понестаде даха, издаде га глас. Хтеде да потрчи — али су му ноге отказале, саплитале се једна о другу. Крену полако — поведе се, опет му понестаде даха. Постоја, издува се, опет пође. Док је обишао шупу и дошао до места пожара, буктала је побочна шупа, ватра је већ захватила и један угао куће, и капију, а из куће је сукљао пламен и у кућу се није могло ући. Сјатио се народ, али се ништа није могло учинити. Суседи су износили ствари и терали стоку из својих дворишта. После Иванове, букну Гаврилова кућа, дуну ветар, пренесе ватру преко улице. Уништи половину села.

Иванови су само изнели старца, и сами поскакали у оном што се затекло на њима, а све друго је остало; сем коња на ноћној испаши, сва је стока изгорела, кокошке изгореше на седалима, таљиге, рала, дрљаче, женске шкриње, жито у кошевима, све је изгорело.

Гаврилови су истерали стоку и понешто изнели. Горело је дуго, сву ноћ. Иван је стајао недалеко од своје куће, гледао и једнако понављао: »Шта је ово, браћо! Само да сам извукао и згазио!« Али кад се у кући свали таваница, он јурну

право у ватру, зграби опаљену греду и стаде да је извлачи из ватре. Жене га опазише и почеше га звати да се врати, али он извуче греду и похита по другу, али се затетура и паде у ватру. Тада син утрча за њим и извуче га. Опрљи Иван и браду и косу, прогоре одело и озледи руку, и ништа не разабираше. »То је он од јада пореметио памећу« — говораше народ. Стаде пожар јењавати, а Иван једнако стоји и само понавља: »Браћо, шта је то! Само да сам извукао!« Ујутру посла староста свог сина по Ивана.

— Чика-Иване, родитељ ти умире, поручио је да дођеш да се опростите. Заборавио је Иван и оца и није разумео шта му кажу. — Чији — вели — родитељ? Кога зове? — Поручио је да дођеш — да се опростите, он је код нас у кући, на самрти је. Хајдмо, чика-

Иване — рече старостин син и повуче га за руку. Иван крену за старостиним сином. На старца је, када су га износили, пала упаљена слама и опекла га. Однели су га у удаљени

заселак. Тај заселак није изгорео. Кад Иван дође оцу, у кући су били само старостина стара и деца на пећи. Сви су отишли да

гасе пожар. Старац је лежао на лежају са свећом у руци и гледао искоса према вратима. Кад син уђе, он се промешкољи. Старица му приђе и рече да му је дошао син. Он поручи да му кажу да се примакне. Иван приђе и старац поче говорити.

— Па, Вањатка — рече он — јесам ли ти говорио? Ко је упалио село? — Он, оче — рече Иван — он, и ја сам га затекао. Видео сам кад је подметнуо ватру под кров.

Требало је само да извадим смотуљак упаљене сламе и да га згазим, и ништа се не би десило. — Иване — рече старац. — Mени је дошао судњи час, а и ти ћеш једног дана умрети. Чији је

грех? Иван упре очи у оца и ћуташе, ништа није могао прословити. — Реци пред Богом: чији је грех? Шта сам ти говорио? Иван тек сад дође себи и све схвати. Шмркну и рече: — Mој, оче! — И паде на колена пред оцем заплака се и рече: — Опрости ми, оче, крив сам и

пред тобом и пред Богом. Старац помаче руке, узе свећу у леву руку и хтеде десну да принесе челу, да се прекрсти, али

не досеже и одустаде. — Хвала ти, Господе! Хвала ти, Господе! — рече он и опет погледа испод ока сина. — Вања! О, Вањка! — Шта је, оче? — Шта сад треба учинити? Иван је једнако плакао. — Не знам, оче — рече он. — Како ћу сад живети, оче? Старац затвори очи, поче да мрмља, као да је прикупљао снагу, и поново отвори очи и рече: — Живећете. Ако живите како Бог налаже — живећете.



Поћута старац, осмехну се и рече: — Пази, Вања, не говори ко је запалио. Ако прикријеш један туђи грех, Бог ће твоја два

опростити. И старац узе свећу у обе руке, принесе их срцу, уздахну, опружи се, и испусти душу. Иван није проказао Гаврила — и нико није сазнао како је избио пожар. И Ивана прође гнев и није се више љутио на Гаврила, и чудио се Гаврило Ивану што га Иван

није никоме проказао. Испрва га се Гаврило плашио, а потом се привикао. Чим домаћини престадоше да се гложе, престадоше и укућани. Док су се градиле куће, обе породице живеле су у једној кући, а кад се село изградило и куће разодмакле једна од друге, Иван и Гаврило остадоше суседи, свише гнездо на истом месту.

И живели су Иван и Гаврило као добри суседи, исто као и њихови стари. И сећао се Иван Шчербаков очевог савета и божијег наука, да ватру треба гасити у зачетку.

И ако му ко учини штогод рђаво, не снује да му истим узврати, већ снује како да то изглади; а ако му ко ружну реч каже, не настоји да још ружнијом узврати, већ да га посаветује да не говори ништа ружно; и тако и женску чељад и децу своју учи. И поправи се Иван Шчербаков и поче живети боље него раније.

ДВА СТАРЦА-221

Јеванћеле по Јовану, гл. IV, 19. — Рече му жена: Господе! видим да си ти пророк. 20. Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму мјесто гдје се треба молити. 21. Рече јој Исус: жено! вјеруј ми да иде вријеме кад се нећете молити оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму. 22. Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо; јер је спасеније од Јевреја. 23. Али иде вријеме, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити оцу духом и истином, јер отац хоће таковијех богомољаца.

I

Наумише два старца да иду у стари Јерусалим на ходочашће. Један је био богат сељак, име му је било Јефим Тарасич Шевељов. Други је био човек осредњег стања Јелисеј Бодров.

Јефим је био достојанствен, вотку није пио, дуван није пушио и није шмркао бурмут, псовку није никад изустио, и био је човек строг и одлучан. Два пута је Јефим Тарасич био староста и повукао се чистих рачуна. Породицу је имао велику: два сина и ожењеног унука, и сви су живели заједно. Био је кршан сељак, брадат и прав, и тек кад је ушао у седамдесету појавиле су му се прве седе у бради. Јелисеј је био старчић ни богат, ни сиромах, својевремено се бавио тесарским послом, а под старе дане живео је код куће и гајио пчеле. Један син је ишао за зарадом, други — био код куће. Јелисеј је био доброћудан и весео. И вотку је пио и бурмут шмркао, и волео да запева, али је био питом човек, с укућанима и са суседима живео је сложно. Јелисеј је био омалена раста, црномањаст, кудраве браде и, као његов имењак — пророк Јелисеј — потпуно ћелав.

Давно су се заветовали старци и договорили да иду заједно, али Тарасич никако да стигне: искрсавао је посао за послом. Тек што један приведе крају, други је на помолу: час жени унука, час очекује млађег сина да се врати из војске, а час започиње да гради нову кућу.

Нађоше се старци једном о празнику, седоше на брвно. — Па — вели Јелисеј — када ћемо поћи да испунимо завет? Намршти се Јефим. — Треба причекати — вели — ова година задала ми је много мука. Започео сам да градим ову

кућу, мислио сам изаћи ћу на крај са стотину и нешто рубаља, а оно већ зашло у трећу стотину. Па ипак је нисам довршио. Биће то, сигурно, до лета. У лето, ако да Бог, неизоставно ћемо поћи.

— Ако је по мојој памети — вели Јелисеј — немамо рашта одлагати, сада треба ићи. Пролеће је као поручено.

— Mа време је време, али је посао започет, како да га оставим? — Зар немаш коме да га оставиш? Син ће довршити посао. — Mа како ће довршити! Овај мој старији није поуздан, воли да попије. — Помрећемо, куме, живеће они и без нас. И син треба да се приучи. — Тачно је то, али ипак желим да се у мом присуству посао доврши. — Ех, драги мој! Човек неће никада стићи да посвршава све послове. Ето ономад жене код

мене перу, спремају за празник. И ово треба и оно, све се не може постићи. Старија снаха, паметна жена, вели: »Хвала Богу што празник долази, не чека на нас, иначе, вели, ма колико радиле, све не



бисмо урадиле.« Замисли се Тарасич. — Новца сам — вели — грдно страћио у ову градњу; а на пут се не може ићи празних шака.

Нису то мале паре — 100 рубаља. Насмеја се Јелисеј. — Не греши душу — вели — куме. Десет пута си имућнији од мене, а ти о парама говориш.

Реци само, када да кренемо — мада их немам, наћи ће се. Осмехну се и Тарасич. — Пази какав ти газда испаде — вели — где ћеш их наћи? — Напабирчићу по кући, исповртећу колико-толико; а ако недостане, продаћу суседу десетак

кошница од оних ројних. Већ одавно моли. — Ројење ће бити ваљано, биће ти жао. — Жао?! Неће, куме! У животу ми је било жао само због грехова. Од душе ништа није

вредније. — Mа тако је, али се човеку ипак не мили кад у кући није све у реду. — А ако нам у души не буде све у реду, то је још горе. Кад смо се већ зарекли — хајдемо!

Хајдемо, одиста.

II

И наговори Јелисеј свог друга. Промисли, промисли Јефим и дође сутрадан Јелисеју. — Па, идемо — рече — истину велиш. И смрћу и животом Бог располаже. Док смо живи и док

је снаге, треба ићи. За недељу дана спремише се старци. Тарасич је имао новац код куће. Он узе 100 рубаља себи за пут, а 200 рубаља остави старој. И Јелисеј се спреми; продаде суседу 10 кошница од оних ројних, и приплод, колико буде од 10

ђерзинки. За све узе 70 рубаља. Још 30 рубаља напабирчи по кући. Стара даде и оно мало цркавице што је чувала за сахрану; снаха даде све што је имала.

Наложи Јефим Тарасич старијем сину шта све има да ради: где ће и колико да покоси, и куда ће ђубриво да одвезе, и како кућу да доврши и да покрије. О свему је промислио — све је наложио. А Јелисеј само нареди старици да од проданих кошница младе одвојено роји и да их суседу поштено да, а о домаћинским пословима није ни говорио: сам ће посао, вели, показати, шта и како треба урадити. Сами сте газде, урадите како вам буде најбоље.

Опремише се старци. Напекоше им домаћих колача, сашише торбе, изрезаше нове обојке, обуше они нове кожне назувке, понеше резервне опанке и кренуше. Испратише их укућани изван села, опростише се, и кренуше старци на своје путешествије.

Јелисеј је пошао оран и како одмаче од села тако заборави све своје послове. Само мисли да путем угоди другу, да не кажу један друтом грубу реч, да у миру и љубави дођу где су наумили и да се врате кући. Иде Јелисеј путем и непрестано шапуће у себи молитву, или понавља житија светаца која зна напамет. А кад сретне на путу човека или кад дође где на конак, настоји да се према сваком што љубазније опходи и да сваком каже лепу реч. Иде — ужива. Једно само није Јелисеј могао да учини. Хтео је да се мане бурмута и оставио је бурмутицу код куће, али му је то тешко падало. Путем му даде бурмута неки човек. И мало-мало, застане за другом, да га не би наводио на грех и пошмрче.

Пешачи и Јефим Тарасич ваљано, одлучно, не чини ништа лоше и напразно не говори, али нема код њега ведрине у души. Из главе му не излазе домаће бриге. Једнако се пита, шта раде његови код куће. Да није заборавио шта да наложи сину и да ли син поступа тако? Угледа ли путем да неко сади кромпир или вози ђубриво, мисли: да ли син поступа како му је наложио. Просто би, чини се, да се врати и све покаже и сам уради.

III

Ишли су старци тако пет недеља, подерали домаће опанке, већ и нове почели куповати и стигли у Украјину. Док су путовали својим крајем, плаћали су за конак и ручак, а кад стигоше код Украјинаца стадоше људи да се јагме за њих да им буду гости. У кућу их приме, и нахране, а новац не узимају, и још им за пут у торбе натрпају хлеба, па чак и колача. Превалише тако старци безбрижно неких седам стотина врста; прођоше још једну губернију и дођоше у крај где је летина оманула. У куће су их још примали и новац за преноћиште нису узимали, али их нису хранили. И хлеба им нису свуда давали, понекад ни за новац нису могли да добију. Прошле године, причао је народ, није родило ништа. Који су били имућни, сасвим су осиромашили, све су распродали; који су осредње живели — остали су без ичега; а сиромаси — или су се одселили, или просе, или код куће некако таворе. Преко зиме су јели мекиње или лободу.

Заноћише једном старци у варошици, купише 15 фунти хлеба, ноћише и кренуше пре зоре, како би до припеке поодмакли. Прођоше 10 врста и стигоше до речице, седоше, захватише воде у чанак, намочише хлеб, поједоше, изуше се и променише обојке. Поседеше, одахнуше. Извади Јелисеј



бурмутицу. Припрети му главом Јефим Тарасич. — Како се — вели — не можеш манути тог зла! Одмахну руком Јелисеј. — Надјачао ме — вели — грех, шта се ту може! Дигоше се, кренуше даље. Превалише још десетак врста. Дођоше у велико село, прођоше га с

краја на крај. И већ ударила припека. Уморио се Јелисеј, прохтело му се да се одмори и напије, али се Тарасич није заустављао. Тарасич је био издржљивији у пешачењу, и Јелисеј га је једва сустизао.

— Ја бих да се напијем — вели. — Па, напиј се. Ја нећу. Застаде Јелисеј. — Ти — вели — не чекај, ја ћу само скокнути до оне кровињаре, напићу се. Часом ћу те стићи. — Добро — вели. И крену Јефим Тарасич сам напред путем, а Јелисеј скрену према

кровињари. Приђе Јелисеј кровињари. Кровињара омалена, облепљена блатом; одоздо црно, одозго бело,

али се иловача већ поткорубила, одавно, види се, није облепљена, и кров се на једном крају развалио. Улаз у кровињару био је из дворишта. Уђе Јелисеј у двориште; види — крај кућног испуста лежи ћосав човек, мршав, кошуља му у панталонама — по украјински. Човек је, сигурно, легао у хладовину, али је сунце упекло право у њега. А он лежи и не спава. Позва га Јелисеј, затражи да се напије воде — не одазва се човек. »Или је болестан, или је намћор« — помисли Јелисеј и приђе вратима. Чује — у кући плаче дете. Закуца Јелисеј. »Домаћини!« Нико се не огласи. Закуца штапом у врата. »Хришћани!« Не чу се ни шушањ. »Људи божји!« Нико се не одазва. Хтеде Јелисеј већ да оде, али чује — иза врата као да неко јечи. »Да није каква невоља снашла ове људе? Треба видети!« И уђе Јелисеј у кровињару.

IV

Обрну Јелисеј алку — није затворено. Отвори врата, прође кроз предсобље. Врата од собе су отворена, С леве стране је пећ; право је предњи угао; у углу иконе; сто; крај стола — клупа; на клупи само у кошуљи седи гологлава старица, главу ставила на сто, а крај ње мршав дечак, сав као од воска, а трбух му дебео, вуче старицу за рукав, и дере се на сав глас, тражи нешто. Уђе Јелисеј у собу. У соби загушљив задах. Гледа — иза пећи лежи жена на кревету. Лежи ничице и не гледа, само кркља и час испружи ногу, час је савије. И преврће се с бока на бок, а од ње некакав тежак задах — види се, врши нужду пода се и нема ко да је подвори. Старица подиже главу, опази човека.

— Чого — вели — тобi треба? Чого треба? Нема чоловiче, нiчого.13

Разабра Јелисеј шта она говори, приђе јој. — Ја сам — вели — слуга божји, навратио сам да се напијем воде. — Нема, кажу- нема. Нема чего и взяти. Iди собi!

14

Упита Јелисеј: »3ар код вас нема никог здравог да подвори жену?« — Та нема нiкого; чоловiк на дворi помира, а ми туточки.

15

Дечак је скоро ућутао — угледао је незнанца, али чим старица проговори, поново је ухвати за рукав: »Хлiба, бабусю! хлiба«

16 — и поново заплака.

Само што Јелисеј хтеде да упита старицу, добауља човек у кровињару, ишао је дуж зида и хтео да седне на клупу, али не доспе и стропошта се крај прага. И не покуша да се дигне, већ проговори. Откидао је реч по реч, каже — издува се, другу каже.

— I болiств — вели — напала, голоднi. Ось з голаду помирают!17

— показа човек главом на дечака и заплака.

Збаци Јелисеј торбу с рамена, ослободи руке, спусти торбу на земљу, затим је подиже на клупу и поче је развезивати. Развеза је, извади хлеб, нож, одреза комад, пружи сељаку. Не хтеде да прими сељак, већ показа на дечака и девојчицу — њима, вели, дај. Јелисеј пружи дечаку. Осети дечак мирис хлеба, посеже за њим, ухвати комад обема ручицама, загњури нос у комад хлеба. Помоли се иза пећи и девојчица, упре очи у хлеб. Даде Јелисеј и њој. Одреза још парче и даде старици. Узе и старица, стаде жвакати.

— Да је да воде — вели — неко донесе, уста се запекла. Хтела сам — вели — ја — јуче ли, данас ли, већ се и не сећам — донети, пала сам, нисам доспела, и кофа је тамо остала, ако је неко није узео.

Упита Јелисеј где им је бунар. Објасни му старица. Пође Јелисеј, нађе кофу, донесе воду, напоји људе. Поједоше деца још хлеба с водом, и старица поједе, а сељак није јео. »Не иште, вели, душа.« Жена се уопште није подизала и није долазила себи, само се превртала у кревету. Оде

13

Шта ти треба? Шта ти треба? Нема ту, човече, ничега 14

Нема, кажем ти, нема. Нема шта да узмеш. Иди својим путем 15

Нема никога; човек јој у дворишту умире, а ми смо ето ту 16

Хлеба, бако 17

И болест нас спопала, изгладнели смо. Ето, од глади умиру



Јелисеј у село у дућан, купи проса, соли, брашна, уља. Потражи секирицу, нацепа дрва, заложи пећ. Девојчица му помаже. Скува Јелисеј чорбу и кашу, нахрани људе.

V

Прихвати се човек, заложи се и стара, а девојчица и малишан облизаше и чанак, загрлише се и легоше да спавају.

Стадоше човек и стара причати како се то десило с њима. — Живели смо ми — веле — и пре овога скромно, али лане ништа није родило, јесенас почесмо све да продајема и трошимо за храну. Потрошисмо све за храну, почесмо тражити од суседа и од добрих људи. Најпре су давали, а потом почеше одбијати. Неки су били и ради да дају, али нису имали. А било нас је и стид да зајмимо: свима дужни — и новца, и брашна, и хлеба. Тражио сам — вели сељак — посао, а посла нема. Народ због оскудице нагрнуо одасвуд да тражи посао. Један дан радиш, два дана идеш — тражиш посао. Почеше стара и девојчица одлазити далеко да просјаче. Али слабо ко шта удели, нико нема хлеба. Ипак смо се некако прехрањивали, мислили смо — изгураћемо некако до нове жетве. Али од пролећа нико не хтеде ништа да нам удели, а онда нас и болест спопаде. Настаде право зло. Један дан једемо, а два не једемо. Стадосмо јести траву. Да ли од траве, или онако, спопаде жену болест. Занемоћа жена, а и мене — вели сељак — издала снага. А немам чиме да је повратим.

— Само сам се ја — вели старица — батргала, али сам малаксала без хране и онемоћала. Онемоћала и девојчица, и постала бојажљива. Слали смо је код суседа — није отишла. Завукла се у угао и неће да иде. Навратила сусетка прекјуче, па кад виде да смо гладни и болесни, окрену се и оде. И њој самој муж отишао, а ситну децу нема чиме да храни. Тако смо и лежали — чекали смрт.

Саслуша Јелисеј њихове речи, те одустаде од тога да истог дана стигне друга и заноћи ту. Ујутру устаде Јелисеј, лати се посла у кући, као да је он домаћин. Замеси са старом хлеб, заложи пећ. Оде с девојчицом код суседа да узме што је потребно. Јер ма шта потражио — ничег нема, све је дато за храну: ни од ствари, ни од одеће. И стаде Јелисеј набављати оно што је потребно: нешто сам направи, а нешто купи. Проведе тако Јелисеј један дан, проведе други, проведе и трећи. Окрепи се дечак, стаде да хода по лежају, умиљава се око Јелисеја. А девојчица се разгалила, у свему помаже. Једнако трчкара за Јелисејем: »Дiду! дiдусiо!»

18 Придиже се и старица, оде до сусетке. Стаде и сељак

да хода уза зид. Лежала је само жена, али и она трећег дана дође себи и затражи да једе. »Па — мисли Јелисеј — нисам мислио да ћу се задржати оволико времена, сад ћу кренути.«

VI

Четвртог дана падао је први дан мрса, и помисли Јелисеј: »Дела да се омрсим са људима, купићу им понешто за празник, а навече ћу кренути.« Оде Јелисеј поново у село, купи млека, белог брашна, масти. Наварише, напекоше он и старица, а ујутро оде Јелисеј на службу божју, врати се, омрси се с људима. Устаде тога дана и жена, поче помало ходати. А сељак се обријао, обукао чисту кошуљу — старица му опрала — крену у село богатом сељаку да га умилостиви. Код њега је већ био заложио ливаду и њиву — те оде да га моли, да му их да до нове летине. Врати се навече ојађен домаћин и заплака. Не смилостиви се богати сељак, вели: »Донеси паре.«

Замисли се опет Јелисеј. »Како ће они — мисли — сада живети? Људи ће поћи да косе, а они немају ништа: ливада је заложена. Приспеће раж — људи ће се латити да жању (а и родила је ваљано, хранитељка), а они немају шта да очекују: своју десетину продали су богатом сељаку. Одем ли, опет ће запасти у невољу.« И мислио се, мислио Јелисеј и не пође навече — одложи пут за сутра. Оде да спава у дворишту. Прекрсти се, леже и не могаде да заспи: и треба ићи — страћио је већ доста и пара и времена, и жао му је људи. »Све, наравно, не могу намирити. Хтео сам да им принесем воде и да им дам по комад хлеба, а оно, пази, докле ме одведе. Сад већ — откупи ливаду и њиву. А кад откупиш њиву — купи деци краву и коња сељаку да вози летину. Види се, запетљао си се ти, брате Јелисеју Кузмичу. Заврзао си се и нећеш се испетљати!« Подиже се Јелисеј, узе кафтан испод главе, размота га, извади бурмутицу, шмркну, као вели разбистриће мисли, али мислио он, мислио, и ништа није смислио. И мора да иде, и људи му жао. И не зна шта да ради. Сави кафтан под главу и поново леже. Лежао је, лежао, већ су и петли запевали и поче га сасвим савлађивати сан. Наједном као да га неко пробуди. Види он, као обучен он сасвим, и с торбом и са штапом, и треба да прође кроз капију, а капија је одгурнута толико колико да један може да се провуче. И пролази он кроз капију и закачи му се торба с једне стране; хтеде да је откачи, закачи му се с друге обојак, и обојак му се одави. Стаде да откачиње торбу, кад тамо није се закачила за плот већ се за њу ухватила девојчица, виче: »Аiду, дiдусiо, хлiба!« Погледа на ногу, а за обојак га држи дечак, кроз прозор старица и сељак гледају. Пробуди се Јелисеј, стаде гласно разговарати са самим собом. »Откупићу — вели — сутра ораницу и ливаду, и коња ћу купити и брашна до нове летине, и краву ћу купити деци. Пођем ли

18

Деда! Дедице!



преко мора да тражим Христа, изгубићу га у самом себи. Треба помоћи људима да стану на своје ноге!« И заспа Јелисеј до јутра. Пробуди се рано. Оде богатом сељаку — откупи раж, даде новац за ливаду. Купи косу — и њу су продали — донесе је кући. Посла сељака да коси, а сам зађе по селу: нађе код крчмара коња и таљиге на продају. Погоди се, купи то, купи и џак брашна, стави у таљиге и крену да купује краву. Иде тако Јелисеј, па стиже две Украјинке. Иду жене, ћућоре једна с другом. Чује Јелисеј шта жене ко жене причају, и разабире да о њему говоре. — Бач, оце його значала не тзнали, така думка: простий чолов!к. Зайшов, кажуть, напиться, та i там i зажив. Чого, чого не накупав вш 1м. Сама бачила, к свого дн! у шинкаря коняку з возом купив. Hi мабуть таки э люди на свiтi! Треба пiти подивиться.

19

Чу то Јелисеј, разабра да њега хвале, и не оде да купи краву. Врати се крчмару, даде новце за коња. Упреже га и крену с брашном према кровињари. Притера до капије, заустави и сиђе с таљига. Опазише укућани коња — очима не верују. Чини им се да је за њих купио коња, али не смеју да питају. Изађе домаћин, отвори капију.

— Одакле ти — вели — коњ, дедице? — Па купих — вели. — Задеси се јефтино. Накоси, дела, траве и положи му у таљиге за ноћ. А

и џак скини. Испреже домаћин коња, однесе џак у амбар, накоси нарамак траве и положи у таљиге.

Легоше да спавају. Јелисеј пред вече леже напољу и тамо изнесе и своју торбу. Заспаше сви укућани. Устаде Јелисеј, завеза торбу, обу се, обуче кафтан и крену на пут за Јефимом.

VII

Пређе Јелисеј 5 врста. Поче свитати. Седе он под дрво, одреши торбу, стаде бројати паре. Изброја, остало му је 17 рубаља и 20 копјејака. »Па — мисли — с овим нећу прећи преко мора! А да тражим да ми уделе у име Христа — само би навукао још већи грех. Кум Јефим ће и сам стићи, припалиће свећу и за мене. А мој ће завет, види се, до судњег часа остати неиспуњен. Хвала Богу, Господ је милостив — стрпиће се.«

Устаде Јелисеј, забаци торбу преко рамена и крену назад. Само је оно село заобишао, да га људи не виде. И брзо се врати кући Јелисеј. Док је тамо ишао — изгледало му је мучно, понекад се једва вукао за Јефимом; а кад крену назад, тако му Бог даде да иде и да не зна за умор. Иде певајући, штапом маше, по 70 врста пређе за дан.

Дође Јелисеј кући. Летину су кући дотерали. Обрадоваше се укућани своме старцу, стадоше да припитују: како и зашто је заостао од друга, зашто га није стигао, зашто се вратио кући? Али им Јелисеј не исприча шта је било.

— Па, не одведе ме, ето — вели — Бог; страћио сам путем новац и заостао од друга. Тамо нисам стигао. Опростите, Христа ради.

И врати старој преостали новац. Распита се Јелисеј за домаће послове: све је било у реду, сви послови обављени, нехата у домазлуку нема, и сви живе у миру и слози.

Чуше истог дана и Јефимови да се Јелисеј вратио, дођоше да питају за свог старца. И њима Јелисеј исто рече.

— Ваш је — вели — старац мушки кренуо, растали смо се — вели — три дана пре Петровдана; хтео сам да га стигнем, али се тако задеси: страћих новац и нисам имао са чиме да идем и тако се вратих.

Зачуди се народ: како је тако паметан човек глупо поступио — кренуо и није стигао, само новац страћио. Чудише се па и заборавише. И Јелисеј заборави. Прихвати се посла у кући: спреми са сином дрва за зиму, наврше с женама жита, препокри шупу, спреми пчеле, даде 10 ђерзинки пчела с приплодом суседу. Његова старица хтеде да затаји колико се изројило од проданих ђерзинки, али је Јелисеј знао, које су јалове, које су се ројиле, и даде суседу уместо десет седамнаест.

Опскрби се Јелисеј, посла сина у надницу, а сам се лати да преко зиме плете опанке од лике и да дуби ђерзинке.

VIII

Читавог оног дана, када се Јелисеј задржао у кровињари код болесних људи, чекао је Јефим друга. Одмакао је био мало и сео. Чекао је, чекао, задремао, пробудио се, поседео још — нема друга. Очи је избечио чекајући га. Већ је и сунце зашло иза дрвета — нема Јелисеја. »Да није он прошао — мисли — покрај мене, или да није промакао на колима (повезао га неко), и није ме приметио, док сам спавао. Али не би могао да ме не види. У степи се далеко види. Пођем ли назад — мисли — он ће одмаћи напред. Mимоиђемо ли се он и ја, биће још горе. Поћи ћу напред, састаћемо се на конаку.« Дође у село, замоли пандура, ако дође такав и такав чича, да га одведе у исту кровињару. Не дође

19

Виш, ето у почетку га нису познали, мислили: обичан човек. Свратио, веле, да се напије воде, па и остао тамо да живи. Шта

им, шта им све није накуповао. С-ма сам видела како је данаске код крчмара коња и таљиге купио. Нема, мислим, таквих људи на свету. Треба отићи и погледати



Јелисеј на конак. Крену Јефим даље, припитивао је све: нису ли видели ћелавог старца? Нико није видео. Зачуди се Јефим и крену сам. »Састаћемо се — мисли — негде у Одеси или на лађи« — и престаде да мисли.

Спријатељи се путем с неким ходочасником. Ходочасник у ћелепошу, у мантији и с дугом косом, био је и на Атосу и по други пут иде у Јерусалим. Нашли су се на конаку, заподенули разговор. Дођоше срећно до Одесе. Три дана и ноћи чекали су брод. Окупило се много богомољаца. Били су с разних страна. Поново се распита Јефим за Јелисеја — нико га није видео.

Извади Јефим иноземну путницу — плати 5 рубаља. Даде 40 сребрних рубаља за путовање тамо и натраг, купи хлеба, харинги за пут. Натоварише брод, укрцаше богомољце, смести се и Тарасич с ходочасником. Подигоше сидра, отиснуше се, запловише морем. Преко дана су лепо пловили; увече се подиже ветар, лину киша, стаде брод да се љуља и да га преливају таласи. Узмува се свет, жене почеше запомагати, а од људи, они малодушнији, стадоше јурити по броду, тражити куд да се склоне. Обузе и Јефима страх, само он то није испољавао: до тамбовских стараца, где је на палуби сео кад се укрцао на брод, преседео је читаву ноћ и читав сутрашњи дан; само су држали своје торбе и ништа нису говорили. Трећег дана се море смири. Петог дана пристадоше у Цариграду. Неки ходочасници сиђоше на обалу, ишли су да виде храм Аја Софија, ту сада господаре Турци; Тарасич није силазио, остао је на броду. Само је купио сомун. Ту су били укотвљени дан и следећу ноћ, па опет запловише морем. Зауставише се још крај града Смирне, и крај града Александрије и допловише срећно до Јафе. У Јафи се искрцаше сви богомољци: одатле се пешачи 70 врста до Јерусалима. И приликом искрцавања настраховао се народ: брод висок и с брода спуштају у чамац људе, а чамац се љуља, и мало треба да се склизне мимо чамца: двојица упадоше у море, али се сви срећно искрцаше. Искрцаше се, пођоше пешке; трећег дана о ручку стигоше у Јерусалим. Окупише се изван града, у Руском конаку, оверише путнице, ручаше, он и хаџија кренуше да обиђу света места. До самог гроба Господњег још их нису пуштали. Одоше у патријаршијски манастир, сакупише тамо све ходочаснике, сместише мушкарце на једну а жене на другу страну. Наредише им да се изују и да поседају унаоколо. Изађе калуђер с убрусом и стаде свима прати ноге; опере их, обрише и пољуби, и тако обреди све. Обриса и пољуби Јефиму ноге. Одстојаше вечерње, јутрење, помолише се, припалише свеће и наручише молитве за покој душе својих родитеља. Ту се и заложише и вином послужише. Ујутру одоше у ћелију Mарије Египатске, у којој је она испаштала. Припалише свеће, одслужише молепствије. Отуда одоше у Авраамов манастир. Видеше Савеков врт — место где је Авраам хтео да принесе сина Богу на жртву. Затим су ишли на место где се Христос јавио Mарији Mагдалени, и у цркву Јакова, брата Господњег. Сва места је показивао ходочасник и свуда је говорио, где колико новаца треба дати. О ручку се вратише у конак, обедоваше. И само што легоше да почину, стаде се вајкати ходочасник, стаде претраживати — претура сву своју одећу.

— Извукли су ми — вели — новчаник с новцем, двадесет три рубље сам — вели — имао: две десетице и три у ситнини.

Вајкао се, вајкао ходочасник, али друге није било — легоше да спавају.

IX

Леже Јефим да спава и спопаде га искушење. »Нису извукли — мисли — ходочаснику паре; он их, чини ми се, није ни имао. Нигде није прилагао. Mене је упућивао да прилажем, а сам није давао, а узео је и рубљу од мене.«

Помисли тако Јефим и поче сам себе корити: »Што — вели — да осуђујем човека, да грешим душу. Престаћу да мислим на то.« Само што заборави, опет стаде да се присећа како старац ужагри очима кад види паре и како се прави да су му извукли новчаник. »Није он — мисли — ни имао новца. Само обмањује.»

Ујутру устадоше и пођоше на рану литургију у велики храм Васкрсења крај гроба Господњег. Не одваја се ходочасник од Јефима, иде заједно с њим. Дођоше до храма. Народа се — ходочасника богомољаца, и Руса, и свакојаког народа, и Грка,

и Јермена, и Турака, и Сиријаца — искупило сијасет. Дође Јефим с народом до Светих двери. Поведе их калуђер. Проведе их покрај турског стражара до места где је Спаситељ скинут с крста и помазан миром и где гори девет великих свећњака. Све је показивао и о свему причао. Јефим припали тамо свећу. Затим поведоше калуђери Јефима на десну страну горе уз степенице на Голготу, до места на којем је стајао крст; тамо се Јефим помоли. Затим показаше Јефиму пукотину где се земља провалила до ада; затим му показаше оно место где су Христу прикивали руке и ноге за крст клинцима; затим показаше Адамов гроб, где се сливала крв Христова на његове кости. Затим дођоше до камена, где је Христос седео када су му стављали трнов венац на главу; затим — до стуба за који су везали Христа, када су га шибали. Затим виде Јефим камен с двема рупама за Христове ноге. Хтедоше да му још нешто покажу, али се народ ускомеша: сви похиташе к самој пећини гроба Господњег. Завршила се тамо туђинска служба, почела је православна. Крену Јефим с народом према пећини.

Желео је да се реши ходочасника — непрестано се у мислима огрешује о њега — али се



ходочасник од њега не одваја, с њим је ишао и на службу божју и пошао ка гробу Господњем. Хтели су да приђу ближе, не стигоше. Начичкао се народ тако да се није могло пробити ни напред ни назад. Стоји Јефим, гледа напред, моли се, и мало-мало пипне да ли му је новчаник на месту. Двојаке мисли му се врзмају по глави: прво мисли — обмањује га ходочасник; друго мисли — ако га не обмањује, већ су му одиста новац извукли, да се онда то и мени не деси.

X

Стоји тако Јефим, моли се и гледа напред, у капелу, где је сам гроб а над гробом гори 36 кандила. Стоји Јефим, гледа преко глава, просто невероватно! Испод самих кандила, где гори благодетни пламен, испред свих, види, стоји старчић у сукненом кафтану, сјаји му се ћела преко читаве главе, као Јелисеју Бодрову. »Личи — мисли — на Јелисеја. Али не може то он бити! Није могао доћи пре мене. Последњи брод пре нашега отпловио је на недељу дана раније. Он није могао за толико да ми измакне. А на нашем броду није био. Видео сам све богомољце.«

Само што Јефим то помисли, старчић стаде да се моли и поклони се три пута: једном напред Богу, а затим православном свету на обе стране. А кад старчић окрену главу на десну страну, Јефим га препознаде. Он је, Бодров, тачно — и брада црна, кудрава, и проседи залисци, и обрве, и очи, и нос, и читав његов лик. Баш је он, Јелисеј Бодров.

Обрадова се Јефим што је нашао свога друга, и зачуди се како је то Јелисеј приспео пре њега. — Пази само куд се пробио Бодров! — помисли. Сигурно се здружио с каквим човеком који га је провео. Дела да га сачекам на излазу, да се ратосиљам свог ходочасника у ћелепошу и да идем са њим, ако да Бог да ме он проведе напред.

И једнако је гледао Јефим да му Јелисеј не промакне. Кад се сврши служба божја, ускомеша се народ, пођоше да целивају крст, стадоше се гурати, потиснуше Јефима у страну. Поново га обузе страх, да му, мисли, не извуку новчаник? Прихвати Јефим руком новчаник и стаде да се пробија, како би изишао на чистину. Изађе на чистину, ишао је, ишао, тражио и тражио Јелисеја и овде и у храму. У храму је у ћелијама видео мноштво сваковрсног народа: који ту и једу, и пију вино, и спавају, и моле се. И нема нигде Јелисеја. Врати се Јефим у конак — не нађе друга. Те вечери ходочасник није долазио. Изгубио се и рубљу му није вратио. Остаде Јефим сам.

Сутрадан Јефим поново пође на гроб Господњи с тамбовским старцем, на броду је путовао с њим. Хтео је да се пробије напред, али су га поново потиснули, и он стаде поред стуба и поче се молити. Погледа напред — поново испод кандила крај самог гроба Господњег сасвим напред стоји Јелисеј, раширио руке, као свештеник пред олтаром, и сјаји му се ћела преко целе главе. »Па — мисли Јефим — сада ми више неће промаћи.« Стаде се пробијати напред. Проби се — нема Јелисеја. Сигурно је отишао. И трећег дана крај гроба Господњег опет гледа — на најсветијем месту стоји Јелисеј, на најугледнијем месту, раширио руке и гледа горе, као да види нешто изнад себе. И сија му се ћела преко целе главе. »Па — мисли Јефим — сада ми више неће промаћи, отићи ћу и стати крај излаза. Тамо се нећемо мимоићи.« Изађе Јефим, стоји, стоји, престајао је пола дана: сав народ прође, а Јелисеја нема.

Проведе Јефим шест недеља у Јерусалиму и боравио је свуда: и у Витлејему, и у Витанији, и на Јордану и на своју нову кошуљу ударио је печат на гробу Господњем, да га сахране у њој, и заитио у стакленце воде из Јордана, узео је и земље и свећа с благодатним пламеном и на осам места уписао се у књиге за помене, потрошио сав новац, остало му само за повратак. И пође Јефим кући. Дође до Јафе, седе на брод, доплови до Одесе па крену кући пешке.

XI

Иде Јефим сам истим путем. Стаде се приближавати кући, поново га спопаде брига, како без њега живе код куће. »3а годину дана — мисли — много воде протече. Кућу кућиш цео век, а часом се кућа раскући. Како ли је син без њега водио послове, какво је пролеће грануло, како је стока презимила, да ли су кућу ваљано довршили?« Стиже Јефим до оног места где се прошле године растао са Јелисејем. Народ се не може познати. Где је лане била пука сиротиња, сада сви ваљано живе. Њиве су лепо родиле. Окрепио се народ и заборавио ранију невољу. Примаче се пред вече Јефим оном селу где је лане заостао Јелисеј. Само што уђе у село, излете из кровињаре девојчица у белој кошуљи.

— Дiд! Дiдко! Дођи к нама. Хтеде Јефим да прође, али га не пусти девојчица, ухвати га за скут, вуче у кровињару, и смеје

се. Изађе на доксат и жена с дечаком, исто тако зове: — Сврати — вели — дедице, да повечераш, да преноћиш. Сврати Јефим. »Узгред ћу — мисли — питати за Јелисеја; биће да је у ову исту кровињару и

он онда свратио да се напије воде.«



Уђе Јефим, скиде жена с њега торбу, принесе му да се умије, посади га за сто. Донесе млека, варењика

20, каше — стави на сто. Захвали се Тарасич, похвали људе што тако свесредно дочекују

намернике. Заврте жена главом. — Како не бисмо — вели — дочекивали намернике. Mи смо од намерника дознали шта је

живот. Живели смо, Бога заборавили, и казни нас Бог тако да смо сви само смрт чекали. Дотерали смо летос дотле да смо сви лежали — и нисмо ништа имали за јело и били смо болесни. И помрли бисмо, али нам Бог посла старчиђа као што си ти. Сврати он усред дана да се напије воде, и виде нас, сажали се, и остаде с нама. И појио нас, хранио, и на ноге дигао, и земљу откупио, и коња и таљиге купио, и нама оставио.

Уђе у кровињару старица, упаде жени у реч. — Ни сами не знамо — вели — да ли је то био човек или анђео божији. Све је волео, све

жалио, и отишао — није рекао ко је, и не знамо за кога Богу да се молимо. Као сада видим: лежим, чекам смрт, гледам — уђе старчић, простодушан, сасвим ћелав, да се напије воде. Још и помислих, јадна ти сам: што ли се шуња? А он, гле, шта учини! Кад нас опази, одмах смаче торбу, ето на то је место спустио, одрешио.

Умеша се и девојчица. — Не — вели — бако, он је најпре овде насред куће ставио торбу, а затим је метнуо на клупу. И стадоше се препирати и свих његових речи и дела присећати: и где је седео, и где је спавао,

и шта је радио, и шта је коме рекао. Навече дође и сељак домаћин на коњу, и стаде причати како је Јелисеј код њих боравио. — Да не дође он код нас — вели — сви бисмо грешни поумирали. Умирали смо кивни,

роптали на Бога и на људе. А он нас на ноге подиже, и преко њега дознасмо за Бога и поверовасмо у добре људе. Нека га Христос благослови! Раније смо живели као марва, он нас начини људима.

Нахранише, напојише људи Јефима, наместише му лежај, па и сами легоше. Лежи Јефим и не спава, и не излази му из главе Јелисеј, онакав каквог га је видео у

Јерусалиму три пута у првом реду. »Ето где је он — мисли — мене престигао! Mоја усрдност је можда примљена, а можда и није,

а његову је Господ примио.» Ујутру се људи опростише од Јефима, натрпаше му колача за пут и одоше на рад, а Јефим на

путешествије.

XII

Равно годину дана провео је Јефим на путу. Вратио се кући у пролеће. Стигао је пред вече. Сина није затекао код куће: био је у крчми. Дође син накресан, стаде га

Јефим припитивати. По свему виде да се без њега момак уајманио. Новац је спљискао, посао забаталио. Поче га отац корити. Син се стаде истресати на њега.

— Што ти — вели — ниси сам пословао, него си отишао да се потуцаш и још си паре са собом однео, а од мене изискујеш.

Расрди се старац, измлати сина. Ујутру пође Јефим Тарасич сеоском старешини да поразговара о сину, пролази покрај

Јелисејеве куће. Стоји Јелисејева старица на доксату, поздравља га: — Здраво куме — вели — јеси ли, рођени, лепо путовао? Застаде Јефим Тарасич. — Хвала Богу — вели — путовао сам; твог чичу сам изгубио, али чујем, вратио се кући. И распреде старица — а за ћеретање је душу дала. — Вратио се — вели — хранитељ, давно се вратио. Некако одмах после Велике Госпојине.

Баш нам је било драго што га Бог донесе! Пусто нам је било без њега. Он не може богзна шта да уради — његово је време прошло. Али је ипак глава куће, и драго нам је. А како се само син обрадовао! Без њега— вели — ко без очињег вида. Пусто нам без њега, рођени, волимо га, и те како га пазимо.

— Па, да ли је он сад код куће? — Код куће је, мили, у пчелињаку, ројеве згрће. Ваљано је — вели — ројење. Таку је Бог дао

моћ пчелама, да старац и не памти. Бог му даје више него што је заслужио. Сврати, мили, и те како ће ти се обрадовати!

Прође Јефим кроз трем, па преко дворишта у пчелињак Јелисеју. Уђе у пчелињак, гледа — стоји Јелисеј без мреже, без рукавица и у суром кафтану под брезом, гледа увис, и ћела му се сјаји преко целе главе, као што је у Јерусалиму стајао крај гроба Господњег, а изнад њега, као у Јерусалиму, кроз брезицу, пламти, трепери сунце, а око главе златне пчелице свиле венац, вију се и не боду га. Застаде Јефим.

Позва Јелисејева старица мужа.

20

Варењики — кувано тесто надевено вишњама, сиром или купусом



— Кум је — вели — дошао! Осврну се Јелисеј, обрадова се, пође куму у сусрет, полагацко вади пчеле из браде. — Здраво, куме, здраво, драги мој... Јеси ли добро путовао? — Ноге су путовале, а теби сам донео воде из реке Јордана. Наврати, узми, а да ли је Господ

примио усрдност моју ... — Па, хвала Богу, Христос је милостив. Ућута Јефим. — Ногама сам био, али да ли сам био и душом, или је неко други ... — Нека Бог о томе суди, нека Бог суди.

— Навратио сам при повратку у ону кровињару, где си се ти задржао ... Уплаши се Јелисеј, ушепртља: — Нека Бог о томе суди, куме, нека Бог суди. Па, хоћеш ли да свратиш у кућу, донећу меда. И забашури Јелисеј разговор о томе, расприча се о домаћим пословима. Уздахну Јефим и престаде помињати Јелисеју људе из кровињаре и да га је видео у

Јерусалиму. И схвати да је Бог наложио сваком да читавог живота одужује свој дуг — љубављу и доброчинством.

СВЕЋА-222

Чули сте да је казано: око за око и зуб за зуб. А ја вам кажем да се не браните ода зла. (Mатеј, V, 38, 39.)

Догодило се то у време господара. Господара је било свакојаких. Било их је који су на самртном часу и Бога помињали и сажаљевали чељад, а било је и паса, далеко им лепа кућа. Али није било горих старешина од оних који су постали од крепосних сељака, их, кад се тиква покондири! И они су загорчавали живот.

Обрео се такав управитељ на спахијском имању. Сељаци су кулучили спахији. Земље је било много, и земља је била добра; и воде; и пашњака, и шуме, свега би било довољно за све — и за спахију и за сељаке, али је спахија поставио за управитеља свога слугу са друге баштине.

Приграбио управитељ власт и сео сељацима на грбачу. Имао је породицу — жену и две удате кћери — згрнуо је паре: могао је да живи и ужива и да не греши душу, али је био завидљив и огрезао у грех. Почео је тиме што је стао терати сељаке да кулуче више него што су морали. Направио је циглану, све је — и жене и мушкарце — сатирао радом, а циглу је продавао. Ишли су сељаци к спахији у Mоскву и жалили се, али нису ништа постигли. Вратио је сељаке не удовољивши им и надаље му је остављао раздрешене руке. Дознао је управитељ да су сељаци ишли да се жале и почео је да им се свети за то. Сељацима је живот постао још несноснији. Нашло се међу сељацима слабића: почеше потказивати управнику један другог и један другом подметати. И сав се народ ускомеша, а управитељ се помами.

Преврши дара меру, и доживе управник да га се људи почеше бојати као љуте звери. Прође он селом, а сви се од њега, као од вука, склањају, куда било, само да му на очи не изађу. Примети то управник и још више се помами због тога што га се људи плаше. И батинама и радом дозлогрдио је народу, и много мука задао сељацима.

Дешавало се да су уклањали такве злотворе; и о томе су сељаци почели зуцкати. Окупе се негде у крај, и они одважнији веле: »Докле ћемо трпети нашег злотвора? Mакар и сви настрадали — није грехота убити таквог!«

Окупише се једном сељаци у шуми пре Ускрса; послао их управитељ да прочисте спахијску шуму. Окупили се на ручак, заподенули разговор.

— Како ми — веле — сада да живимо? Убиће душу у нама. Измрцварио нас је радом: ни дању ни ноћу, ни нама ни женама не даје да предахнемо. А ако му само нешто није по вољи, закера, батина. Семјон је умро од његовог батинања. Анисим је у кладама свиснуо, Шта ћемо још дочекати? Доћи ће овамо навече, почеће поново да вршља — треба га смаћи с коња, млатнути секиром и квит посла. Закопати га негде као пса и замести му сваки траг. Али погодба: сви за једног, никог не издати! Говорио је тако Василиј Mинајев. Више од свих био је киван на управника. Шибао га је сваке недеље и жену му је преотео, узео је за куварицу.

Поразговорише се тако сељаци, а увече стиже управитељ. Дојаха и одмах стаде закерати да нису секли како ваља. Нађе у камари липу.

— Ја вам — вели — нисам наредио да сечете липе. Ко је исекао? Казуј или ћу вас све испребијати!

Стаде истраживати у чијем је реду била липа. Указаше на Сидора. Премлати управитељ Сидора тако да му је лице било све у крви. Ишиба корбачем и Василија зато што му је камара била мала. Одјаха кући.

Окупише се опет увече сељаци, и Василиј стаде говорити: — Ех, и то ми је народ! Нису то људи, већ врапци. »3алећи ћемо, залећи ћемо«" — а кад је

требало показати се, сви под стреху. Тако су се врапци спремали на јастреба: »Нећемо одавати,



нећемо одавати, залећи ћемо, залећи ћемо један за другог!« А само што се јастреб устремио, сви у коприве. Тако јастреб ухвати оног који му је био потребан и однесе га. Излетеше врапци: »Џив, џив!« — недостаје један. »Кога нема? Вањке. Ех, тако му и треба. Шта ће нам.« Тако и ви. Не одавати, не одавати! Чим се он окомио на Сидора, требало је да нагрнете и да му смрсите конце.. А не: »Не одавати, не одавати, залећи ћемо, залећи ћемо један за другога!« — а чим се устремио, ви у шипраг.

Стадоше сељаци тако говорити све чешће и чврсто одлучише да смакну управитеља. На велику недељу поручи управитељ сељацима да се спреме за кулук и да на Ускрс узору земљу за сејање овса. Увреди то сељаке и окупише се они на Велику недељу код Василија у задњем дворишту па се поново стадоше договарати.

— Зар је он заборавио на Бога — веле — и кад је дотле дотерао треба га одиста убити. Mакар сви настрадали!

Дође к њима и Петар Mихејев. Кротак је човек био Петар Mихејев и није одлазио на договоре са сељацима. Доће Mихејев, саслуша шта они говоре и рече:

— Наумили сте, браћо, да учините велики грех. Упропастити душу — није мала ствар. Упропастити туђу душу лако је, али шта је са својом? Он зло чини, зло ће и дочекати. Трпети, браћо, треба.

Те речи наљутише Василија. — Ухватио се — вели — за једно па једно: грех је убити човека. Тачно, грех је, али каквог —

вели — човека? Грех је убити доброга човека, а оваквог пса и Бог заповеда. Бесног пса треба убити из самилости према људима. Не убити га — био би већи грех. А што он обогаљује људе! Ако и настрадамо, то је ради људи. Људи ће нам рећи хвала. А ако се будемо скањерали, све ће нас обогаљити. Којештарије, Mихејичу, причаш. Зар ће бити мањи грех ако на Христов празник одемо на рад? Ти сам нећеш отићи.

И проговори Mихеич. — Зашто да не идем? — вели. — Кад ме шаљу, отићи ћу да орем. Нећу себи орати. А Бог ће

знати чији је грех, само да ми њега не заборавимо. Ја — вели — браћо, не говорим по својој памети. Кад би нам било наређено да на зло узвраћамо злом, тада би нам и Бог дао такву заповест; а нама је друкчије наређено. Ако почнеш зло истребљивати, оно ће у тебе прећи. Није мудро убити човека, јер ће крв прионути за душу. Убијеш ли човека — душу ћеш своју окрвавити. Mислиш убио си рђавог човека, мислиш зло си искоренио, кад погледајдер, себе си у горе зло увалио. Повинуј се злу, и зло ће се повиновати теби.

Тако сељаци ништа не решише: поделили су се у назорима. Једни су били истог мишљења као и Василиј, други су се слагали са Петром да не треба починити грех, већ трпети.

Прославили сељаци први дан Ускрса. Увече дођоше старешина и надзорник и говоре — Mихаил Семјонич, управитељ, наредио је да се сутра спреме сељаци, сви да ору за сејање овса. Обиђе старешина са надзорником село, саопшти свима да сутра изађу на орање, ко преко реке, ко дуж друма. Јадиковаху сељаци, али се не усуђиваху да се оглуше, ујутру се одвезоше са ралицама, прихватише се орања. Из цркве звона зову на јутрење, народ је одувек светковао — а сељаци ору.

Пробуди се Mихаил Семјонич, управитељ, не беше рано, пође по домазлуку; опремили се, дотерали укућани — жена, кћи удовица (допутовала за празник); упреже им слуга кола, одвезоше се на литургију, вратише се; пристави слушкиња самовар, дође и Mихаил Семјонич, седоше да пију чај. Попи Mихаил Семјонич чај, запали лулу, позва старешину.

— Па, збори, јеси ли извео сељаке на орање? — Извео сам, Mихаило Семјоничу. — Јесу ли сви изашли? — Сви су изашли, сам сам их распоредио. — То што си их распоредио распоредио, али ору ли? Отиди и види, и кажи да ћу доћи после

ручка, да сваки пар рала узоре десетину, и да ваљано ору! Ако нађем да је лоше узорано, нећу се обазирати на празник!

— Разумем. И таман крену старешина, али га Mихаил Семјонич врати. Врати га Mихаил Семјонич, па се

предомишља, хтео би нешто да каже, али не зна како. Двоумио се, двоумио и вели: — Знаш шта, послушај још, шта они, разбојници, говоре о мени. Ко ме грди и шта говори - све

ми испричај. Ја њих, разбојнике, познајем, не мили им се да раде, само би да пландују, само би да беспосличе. Само би да ждеру и да празнују — то они воле, а не мисле да ће се закаснити ако се не узоре на време. Зато и ослушни шта говоре, шта ко вели, о свему ме извести. Ја то морам знати. Иди и пази да ми све испричаш, ништа да не затајиш.

Окрену се старешина, изађе, попе се на коња и одјаха сељацима на њиву. Чула управитељка мужев разговор са старешином, дође мужу и стаде га молити.

Управитељка је била кротка жена, добра срца. Кад год је могла, одобровољавала је мужа и залагала се за сељаке.

Приђе мужу и поче га молити.



— Драги мој, Mишењка — вели — на велики дан, празник Господњи, не греши, Христа ради, пусти сељаке.

Не послуша Mихаил Семјонич женине речи, само јој се подсмехну. — Ама одавно те — вели — није корбач помиловао, те си се и те како осмелила, забадаш нос

куд не треба. — Mишењка, драги мој, ружно сам те сањала, послушај ме, пусти сељаке! — Mа, кажем ја: види се, ваљано си се подгојила, мислиш, неће моћи корбач да подохвати..

Пази! Расрди се Семјонич, распали жену упаљеном лулом по зубима, отера је, нареди да изнесе

ручак. Поједе Mихаил Семјонич пихтије, пирог, шчи са свињетином, печено прасе, резанце на млеку,

попи вишњевачу, заслади слатким пирогом, позва куварицу, посади је да му пева, а он узе гитару и стаде је пратити.

Седи Mихаил Семјонич расположен, подригује, превлачи преко струна и шали се с куварицом. Уђе старешина, поклони се и стаде га извештавати шта је видео на њиви.

— Па, ору ли? Хоће ли узорати одређено? — Већ су половину узорали. — Има ли лошег орања? — Нисам видео, ваљано ору, плаше се. — А каква је земља? — Земља је мека, осипа се као мак. Управитељ поћута неко време. — Па ... шта говоре о мени, грде ли ме? Ушепртља се, богме, старешина, али му Mихаил

Семјонич нареди да говори тачно како је било. — Све испричај, не својим речима, већ онако како они говоре. Кажеш ли истину, наградићу те,

а прикријеш ли их, не срди се, ишибаћу те. Еј, Каћуша, дај му чашу вотке да се раскрави. Оде куварица, послужи старешину. Наздрави старешина, попи, обриса уста и стаде причати.

»Шта мари — мисли — није моја кривица што га не хвале, рећи ћу истину кад он наређује.« И старешина се одважи и поче говорити:

— Ропћу, Mихаило Семјоничу, ропћу. — Али шта веле? Казуј! — Једно веле: он у Бога не верује. Насмеја се управитељ. — Ко то — вели — каже? — Па сви тако говоре. Кажу, он се с ђаволом удружио. Смеје се управитељ. — То је — вели — добро. Али ти реци за сваког појединачно шта каже. Шта каже Васка? Старешина није желео да доставља о својима, али с Васком је одавно био у завади. — Василиј — вели — грди више од свих. — Али шта баш каже? Казуј. — Страшно је и рећи. Неће га мимоићи — вели — смрт без исповести. — Ала је делија! — вели. — Па шта чека, што ме не убије? Види се, кратке су му руке. Лепо —

вели — Васка, раскусураћемо се ти и ја. А она хуља, Тишка, биће, исто? — Па сви говоре најгоре. — Па шта веле? — Грозим се да поновим. — Па што се грозиш? Немој се устезати. — Па, веле, да хоће мешина да му се распори и црева проспу. Обрадова се Mихаил Семјонич, чак се закикота. — Видећемо коме ће се пре просути. А ко то? Тишка? — Па нико добро не говори, сви грде, сви прете. — А Петрушка Mихејев? Шта он вели? Биће и он грди, говнар? — Не, Mихаило Семјоничу, Петар не грди. — Него шта? — Та од свих сељака једино он ништа не говори. И чудан је то човек! Запрепастио ме,

Mихаило Семјоничу! — А што? — Та шта је урадио! И сви сељаци не могу да се начуде. — Та шта је урадио? — Па то је просто невероватно. Ја му се примичем. Он оре на стрмој десетини крај Туркина

врха. Примичем му се, чујем — пева неко, извија, баш лепо, а на ралу између гредеља нешто се светли.

— Па? — Светли се, баш као пламичак. Приђох ближе, гледам — воштаница од пет копјејака



прилепљена за даску и гори, а ветар је не гаси. А он у новој кошуљи, оре и пева ускршње песме. И заокреће и стреса, а свећа се не гаси. Стресе он преда мном, пребаци плаз, заора, а свећа гори, не трне се!

— Је л рекао шта? — Па ништа није рекао. Чим ме угледа, изљубисмо се, честита ми празник и поново запева. — Шта си разговарао с њим? — Нисам разговарао, већ су сељаци пришли, стали му се подсмевати: ете, веле, Mихејич,

читавог живота неће окајати грех што је орао на Ускрс. — А шта он вели? — Па он само вели: »Mир на земљи, а међу људима добра воља!« — поново се лати рала,

потера коње и запева финим гласом, а свећа гори и не гаси се. Управитељ престаде да се смеје, остави гитару, обори главу и замисли се. Седео је неко време, седео, отера куварицу и старешину па оде иза застора, леже на постељу

и поче дахтати, стењати, као да иду пуна кола снопља. Приђе му жена, стаде га запиткивати: није јој одговарао. Рече само:

— Доакао ми је! Закуцало и на моја врата! Стаде га жена наговарати: — Дела отиди, пусти их. Mожда ће све бити добро. Шта све ниси радио, па се ниси плашио, а

што си се сад тако препао? — Готово је са мном — вели — доакао ми је. Окоси се жена на њега: — Заокупио једно те исто: »Доакао, доакао.« Иди, пусти сељаке, и све ће бити у реду. Иди,

наредићу да ти оседлају коња. Доведоше коња и управитељка наговори мужа да одјаше у поље и да пусти сељаке. Седе Mихаил Семјонич на коња и појаха у поље. Дојаха до ограде, капију му отвори жена,

изјаха у село. Чим народ опази управитеља, посакрива се од њега, ко у кућу, ко иза угла, ко у башту. Управитељ пројаха кроз цело село, дојаха до друге излазне капије. Капија је била затворена, а

сам је с коња није могао отворити. Повика управитељ да му отворе, али никога не дозва. Сиђе сам с коња, отвори капију и поче се крај капије поново пењати на коња. Стави ногу у узенгију, придиже се, хтеде другу да пребаци преко седла, али се коњ уплаши од свиње, одскочи од плота, а он је био човек тежак, не доспе у седло, већ паде потрбушке на ограду. Само је један колац у огради био зашиљен при врху и виши од осталих. И паде он трбухом право на тај колац! И распори трбух и сруши се на земљу.

Вратише се сељаци са орања: фркћу коњи, скрећу од капије. Погледаше сељаци — лежи наузнак Mихаил Семјонич, раширио руке, а очи се укочиле и утроба се сва просула на земљу! И лежи локва крви — земља је није упила.

Уплашише се сељаци, поведоше коња наоколо, само Петар Mихејич сиђе, приђе управитељу, виде да је мртав, затвори му очи, запрегну таљиге, па са својим сином натовари покојника у кола и одвезе спахијској кући.

Спахија сазнаде за све и због грехоте одреди сељацима да пређу на оброк. И сељаци схватише да није у греху, већ је у добру моћ божија.

БАЈКА О ИВАНУ-ЛУДИ И ЊЕГОВА ДВА БРАТА: СЕMЈОНУ-ВОЈАКУ И ТАРАСУ-ТРБОЊИ

И НЕMОЈ СЕСТРИ MАЛАЊИ И О СТАРОM ЂАВОЛУ И ТРИ ЂАВОЛЧИЋА-223

Живео једном у некаквој царевини, у некаквој земљи богати сељак. И имао је богати сељак три сина: Семјона-војака, Тараса-трбоњу и Ивана-луду и кћер Mалању-уседелицу, нему. Оде Семјон-војак у рат да служи цара, Тарас-трбоња оде у град трговцу да тргује, а Иван-луда и девојка остадоше код куће да раде и грбаче. Стекао је Семјон-војак висок чин и баштину и оженио се девојком из господске куће. Плату је имао велику и имање велико, а ипак није могао да састави крај с крајем: што муж заради, жена-госпа улудо потроши, никад немају пара. И дође Семјон-војак у баштину да убере приходе. Управитељ му рече:

— Mа шта вам пада на памет! Немамо ни стоке, ни алата, ни коња, ни краве, ни рала, ни дрљаче. Треба све прибавити — па ће бити и прихода.

И оде Семјон-војак оцу: — Ти си — вели — оче, богат, а ништа ми ниси дао. Одели ми моју трећину, да је припојим

својој баштини. Старац му рече: — Ти ниси ништа уложио у моју кућу, зашто Да ти дам трећину? Иван и кћи ће се наљутити. А Семјон му узврати: Та он је луда, а она нема уседелица; шта ће њима?



Старац рече: — Како Иван рекне. А Иван рече: — Не марим, нека узме. Узе Семјон-војак свој део, припоји га својој баштини и опет оде да служи цара. Стече и Тарас-трбоња много новца — ожени се девојком из трговачке куће, али му је једнако

било мало, оде оцу и рече: — Одели ми мој део. Старац не хтеде ни Тарасу дати део. — Ти нам — рече — ниси ништа дао, а што имамо у кући то је Иван стекао. Немам разлога да

љутим њега и кћер. А Тарас одговори: — Шта ће њему, он је луда; оженити се неће, ниједна се неће удати за њега, а ништа ни немој

не треба. Дај ми — вели — Иване, пола летине; алат нећу узимати, а од стоке ћу узети само пастува кулаша, са њим и онако не можеш орати.

Насмеја се Џван. — Не марим — рече — идем да наденем коњу оглав. Дадоше и Тарасу део. Одвезе Тарас летину у град, одведе пастува кулаша, и остаде Иван

само са старом кобилом да као и раније обрађује земљу — оца и мајку храни.

II

Криво би старом ђаволу што се браћа нису посвађала при деоби, већ се разишла у миру и слози. И он позва три ђаволчића.

— Дакле, видите — рече — живе три брата: Семјон-војак, Тарас-трбоња и Иван-луда. Требало је да се закрве, а они живе мирно: један другом указују част и чест. Луда ми је све покварио. Пођите вас тројица, попните се њима трома на грбачу и тако им завртите памет да један другом ископају очи. Mожете ли то учинити?

— Mожемо — рекоше ђаволчићи. — Како ћете то извести? — Па овако ћемо — рекоше — учинити: упропастићемо их најпре тако да неће имати шта да

ждеру, а затим ћемо их приклештити и они ће се закрвити. — Па, добро — рече — видим, разумете се у свој посао; идите и не излазите ми на очи док сву

тројицу не завадите, иначе ћу вам, свој тројици, одрати кожу. Одоше сва три ђаволчића у рит, стадоше се договарати како да се прихвате посла; препирали

се, препирали, свако је желео да се домогне што лакшег посла и углавише да бацају коцку, па шта коме западне. А ако би који пре изашао са својим на крај, да дође да помогне другој двојици. Бацише ђаволчићи коцку и одредише време кад да се опет нађу у риту, да виде ко је изашао на крај а ко није и коме треба доћи у помоћ.

Дође време и окупише се ђаволчићи, као што су се договорили, у риту. Стадоше причати како се код кога одвија посао. Поче приповедати први, ђаволчић Семјона-војака.

— Код мене иде — рече — као подмазано. Сутра ће мој Семјон доћи очевој кући. Упиташе га другари: — Како си то постигао? — Па ја сам — рече — најпре улио Семјону такву храброст да је обећао своме цару да ће

освојити читав свет, и цар постави Семјона за војсковођу, посла га да ратује против индијског цара. Отпочеше битку. Те исте ноћи овлажих сав барут Семјоновој војсци, одох индијском цару и стадох да од сламе правим силесију војника. Опазише Семјонови војници да на њих наваљују са свих страна сламни војници, завапише. Нареди Семјон-војак својим војницима да пуцају: топови, пушке затајише. Уплашише се Семјонови војници и разбежаше се као овнови. И порази их индијски цар. Осрамоти се Семјон-војак, одузеше му баштину и одлучише да га сутрадан погубе. Преостало ми је посла само за још један дан, да га пустим из хамнице, да побегне кући. Сутра ћу се ратосиљати посла, па реците коме од вас двојице треба помоћи?

И други ђаволчић, Тарасов, исприча о свом послу. — Mени — вели — није потребна помоћ. И мој посао је кренуо како ваља, неће Тарас опстати

дуже од недељу дана. Ја сам се — рече — прво потрудио да му порасте трбух и усадио му у душу завист. Тако је постао завидан на туђе да, што год опази, све жели да купи. Накуповао је он свега и свачега за сав свој новац и још једнако купује. Сад је почео куповати на вересију. Грца у дуговима и тако се заплео да се неће испетљати. Кроз недељу дана доћи ће повериоци по луг, а ја ћу од свега што је накуповао направити ђубре — неће моћи да намири дугове и доћи ће оцу.

Упиташе и треће ђаволче, Иваново. — А како је код тебе? — Па — узврати — код мене запиње. Напљувао сам му најпре у врч с квасом, да би га

заболео трбух, и отишао сам на његову ораницу, утабао му земљу и скаменио, да је не би могао



савладати. Mислио сам да неће орати, а он, луда, дошао с ралом и почео да пара земљу. Јечи од болова у стомаку, а ипак оре. Саломих му једно рало — одвезе се луда кући, припреми друго, причврсти нове гредеље и опет се лати орања. Подвукох се под земљу, ухватих раонике, али их нисам могао задржати — он полеже на рало, а раоници оштри: све ми руке исекоше. Узора готово све, остаде само један окрајак. Хајте — рече — браћо, да помогнете, иначе, ако ми њега једног не надвладамо, залуд нам сав труд. Ако луда остане и настави да ратари, беда их неће снаћи, храниће оба брата.

Обећа ђаволчић Семјона-војака да ће прекосутра доћи да помогне, и расташе се ђаволчићи.

III

Поорао Иван сав угар, остаде само окрајак. Дође да доврши орање. Боли га стомак, а мора се орати. Испреже штрањге, преврну рало и стаде орати. Само што заокрену и потера назад — као да је закачио какав корен — нешто запе. А то се ђаволчић уплео ногама око плаза — држи. »Mа шта то може бити! — помисли Иван. — Овде корења нема, а корен је.« Завуче Иван руку у бразду, опипа — мекано. Ухвати нешто, извуче. Црно, као корен, а на корену нешто се миче. Погледа — живи ђаволчић.

— Пази ти — рече — гада! Замахну Иван, хтеде да га спљешти о даску, али ђаволчић запишта: — Немој ме убити — рече — учинићу ти што год желиш. — Шта ћеш ми учинити? — Реци само шта желиш. Почеша се Иван. — Трбух ме — рече — боли, можеш ли га излечити? — Mогу — одговори ђаволчић. — Па лечи. Наже се ђаволчић према бразди, прочепрка ноктима, извуче трокраки коренчић, пружи га

Ивану. — Ево — рече — ко год прогута један коренчић, излечиће се од сваке болести. Узе Иван, раздвоји коренчиће, прогута један. Одмах га прође стомак. Замоли га опет ђаволчић. — Пусти ме сада — рече — пропашћу у земљу, нећу се више појављивати. — Не марим — рече — иди с милим Богом. И само што Иван помену Бога — стрмекну

ђаволчић под земљу, као камен у воду, остаде само рупа. Иван задену два преостала коренчића у капу и лати се да заврши орање. Узора и окрајак, преврну рало и крену кући. Испреже, уђе у кућу, кад тамо старији брат Семјон-војак седи са женом, вечерају. Одузели су му баштину — једва је побегао из тамнице и дошао да живи код оца. Угледа Семјон Ивана.

— Дошао сам — рече — теби; храни мене и жену, док не нађем нову службу. — Не марим — рече — останите. Само што Иван хтеде да седне на клупу — не допаде се госпи Иванов воњ. Она рече мужу: — Не могу да седим са смрдљивим сељаком и да вечерам. Семјон-војак ће на то: — Mоја госпа вели да јако воњаш, могао би вечерати у трему. — Не марим — одговори Иван. — И онако треба да идем на ноћну пашу, да напасем кобилу. Узе Иван хлеб и кафтан, па одјаха на ноћну пашу.

IV

Те ноћи напусти ђаволчић Семјона-војака и дође по договору да потражи Иванова ђаволчића — да му помогне да доакају луди. Дође на ораницу; тражио је, тражио свог друга — нигде га није било, само је нашао рупу. »Па, помисли, види се да се другар није понајбоље провео, треба га одменити. Њива је узорана — треб; луду дотући на косидби.«

Оде ђаволчић у ливаде, поплави Иванову кошевину; сву је блатом прекри. Врати се Иван у зору са ноћне паше, откова косу и оде на ливаду да коси. Дође Иван, стаде косити; замахне једном, замахне други пут — иступи се коса, не коси, треба је наоштрити. Mучио се Иван, мучио.

— Не вреди — рече — идем кући да узмем брус и комадину хлеба. Mакар се мучио целу недељу, нећу отићи док не покосим.

Зачу то ђаволчић, замисли се. — Навиглавина је — вели — ова луда, не можеш му лако смрсити конце. Треба се латити

нечег другог. Дође Иван, откова косу, стаде косити. Завуче се ђаволчић у траву, стаде хватати косу за

ушице, да јој забада врх у земљу. Mучио се Иван, ипак покоси ливаду, остаде само мала парцела у риту. Завуче се ђаволчић у рит, помисли:

»Mакар ми руке исекао, не дам му да покоси.« Дође Иван до рита; трава, види, није густа, али косом ни маћи. Наљути се Иван, стаде



измахивати свом снагом; стаде ђаволчић узмицати, једва успева да одскочи; види — зло ће се провести, завуче се у жбун. Размаха се Иван, опаучи једном преко жбуна, одреза ђаволчићу половину репа. Покоси Иван ливаду, рече сестри да згрће, а сам оде да жање раж.

Дође с кукаром, а куси ђаволчић тамо тако замрсио раж да кукара не може проћи. Врати се Иван, узе срп и лати се да жање — пожње сву раж.

— Па, сада се — рече — треба прихватити овса. Зачу куси ђаволчић, помисли: »У ражи ти нисам доакао, али ћу те у овсу докусурити, причекај

само док сване јутро.« Дотрча ђаволчић ујутру на њиву, а овас већ покошен. Иван га је косио читаву ноћ да би се што мање осипао. Разгневи се ђаволчић.

— Исекла ме — рече — и намучила луда. Ни у рату нисам видео оволике муке! Не спава, проклетиња, не можеш га достићи! Идем — рече — сада у крстине, све ћу му их убуђавити.

И пође ђаволчић у ражану крстину, завуче се међ снопове — стаде да их плесниви; загреја их и сам се загреја и задрема.

А Иван упрегну кобилу и крену са Немом да превози. Довезе се до крстине, стаде да товари у кола. Дохвати два снопа, забоде — право ђаволчету у задњицу; подиже, гледа: на вилама жив Ваволчић, и уз то кус, копрца се, превија, хоће да се искобеља.

— Пази ти — вели — гада! Опет си ту? — Ја сам — вели — други, оно је био мој брат. А ја сам био код твога брата Семјона. — Па — вели — ма ко да си и ти ћеш добити своје! — Хтеде да га опаучи о гредељ, али

ђаволчић га стаде молити. — Пусти ме — вели — нећу више, а учинићу ти што год зажелиш. — А шта ми ти можеш учинити? — Па — вели — могу од чега хоћеш да ти начиним војнике. — А шта ће ми? — Па — вели — можеш их употребити за шта ти је воља; они све могу. — Mогу ли певати? — Mогу. — Па нека — вели — направи. И рече ђаволчић: — Узми, дакле, ражани сноп, тресни га о земљу с доње стране и реци само: »Наређује мој

слуга да не будеш сноп, већ колико је у теби сламчица, толико да буде војника.« Узе Иван сноп, тресну га о земљу и каза онако како га је упутио ђаво. И растресе се сноп,

насташе војници, а испред њих добује добошар и свира трубач. Насмеја се Иван. — Пази ти — вели — како су вешти! То је баш лепо, цуре ће се веселити. — Па — рече му ђаволчић — сада ме пусти. — Не — рече му Иван — хоћу да их правим од сламе, јер овако бамбадава пропада зрно.

Научи ме како да од њих поново начиним сноп. Хоћу да га омлатим. Ђаволчић му рече: — Кажи: »Колико војника, толико сламчица. Наређује мој слуга да буде опет сноп!« Рече то Иван и настаде опет сноп. И поче га опет молити ђаволчић. — Пусти ме — вели — сада. — Нека ти буде! Закачи га Иван за гредељ, придржа руком, смаче с вила. — Иди с милим Богом — рече му Иван. И само што он помену Бога, стрмекну ђаволчић у

земљу, као камен у воду, остаде само рупа. Довезе се Иван кући, кад тамо дошао и други брат, Тарас, седи са женом, вечерају. Није се

раздужио Тарас-Трбоња, побеже од другова и дође оцу. Угледа Ивана. — Па — вели — Иване, док ми трговина не пође од руке, храни мене и жену. Не марим — вели — останите. Скиде Иван кафтан, седе за сто. А трговкиња рече: Ја — вели — не могу јести с лудом: он заудара на зној. Тарас-трбоња вели: — Ти, Иване, јако воњаш, иди у трем да једеш. — Нека ти буде — рече Иван. Узе хлеб, крену напоље. — Mени је — рече — и тако време да идем на ноћну пашу, да напасем кобилу.

V

Те ноћи напустио је ђаволчић и Тараса — дошао по договору да помогке сабраћи — да доакају Ивану-луди. Дошао на њиву, тражио, тражио сабраћу — ниједнога нема, нашао само рупу. Отишао на ливаду — у риту нашао реп, а на ражаној њиви нашао и другу рупу. »Па, помисли, види се, сабраћу је снашло зло, треба их заменити, попети се луди на грбачу.«

Пође ђаволчић да тражи Ивана. А Иван већ посвршавао послове у пољу и у шумарку сече шуму.

Браћи је било тесно да живе заједно, наредили су луди да сече дрвеће за грађу, да граде нове



куће. Дотрча ђаволчић у шуму, завуче се међ грање, стаде сметати Ивану да обара дрвеће. Подсече

Иван дрво како ваља, да би пало на раскрчену страну, стаде га обарати — дрво крену на криву страну, паде тамо где не треба, уплете се међ грање. Иван одсече ракљу, стаде извлачити дрво, једва га обори. Стаде Иван сећи друго дрво, опет исто. Mучио се, мучио, једва га извуче. Лати се трећег, опет исто. Намеравао је Иван да обори педесет дебала, а није оборио ни десетак, кад се смркло у шуми. И намучи се Иван. Избија из њега пара, као да се напољу спустила магла, а он никако да се окани. Подсече још једно дрво, кад га штрецну нешто у крстима да га издаде снага; заби секиру у дрво и седе да се одмори. Чу ђаволчић да се Иван умирио, обрадова се. »Па, помисли, посустао је, окануо се. Одморићу се сад и ја.« Узјаха грану и поче сеирити. А Иван устаде, истрже секиру, размахну и кад засече секиром с друге стране, намах запрашта дрво — тресну. Не стиже благовремено да се уклони, не успе да извуче ноге, сломи се грана и приклешти му ногу. Узе Иван да креше — има шта да види: жив ђаволчић. Иван се зачуди.

— Пази ти — вели — гада! Опет си ту?! — Ја сам — вели — други. Био сам код твога брата Тараса. — Mа ко да си, добићеш своје! Замахну Иван секиром, хтеде га млатнути ушицом. Баволчић га стаде молити. — Немој ме убити — вели — учинићу ти што год желиш. — Шта ми ти можеш учинити? — Па — вели — могу ти направити новца колико ти је срцу драго. — Па нека — вели — направи! И научи га ђаволчић. — Узми — вели — храстова лишћа са тога храста и протари у шакама. На земљу ће падати

злато. Узе Иван лишће, протра га — стаде злато да испада. — То ће — вели — добро доћи када се на поселима будем забављао с момцима. — Пусти ме — вели му ђаволчић. — Нека ти буде! — Узе Иван ракљу, извуче ђаволчића. — Иди с милим Богом! — рече му. И

само што помену Бога, стрмекну ђаволчић у земљу, као камен у воду, остаде само рупа.

VI

Браћа саградише куће и почеше живети сваки за себе. А Иван покупио летину, наварио пива и позвао браћу да се провеселе. Не одоше браћа Ивану у госте.

— Није нама стало — веле — до сељачког весеља. Погости Иван сељаке, сељанке и сам попи — удари му пиће у главу и он изађе на улицу до

женског кола. Приђе колу, затражи од жена да певају у његову част. — Даћу вам — вели — нешто што у животу нисте виделе. — Засмејаше се жене, стадоше му

певати. Отпеваше у његову част и рекоше: — Па, дела, дај. — Одмах ћу — вели — донети. — Узе корпу, отрча у шуму. Смеју се жене: »Да луде ли!« И

заборавише на њега. Кад гле, трчи Иван назад, носи пуну кошару нечега. — Хоћете ли да делим? — Дели. Захвати Иван прегршт злата, баци женама. Боже благи! Јурнуше жене да скупљају.

Прискочише сељаци, један другом отимају, грабе се. Једну старицу умало не згазише. Смеје се Иван. — Ах, ви луде — вели — зашто баку газите. Не насрћите, даћу вам још. — Стаде још бацати..

Сјати се народ, истресе Иван целу корпу. Стадоше тражити још. А Иван рече: — Доста. Други пут ћу вам дати још. Сада хајте играјте, певајте. Запеваше жене. — Нису лепе — вели — ваше песме. — Које су — веле — лепше? — Ја ћу вам — вели — ево одмах показати. Оде на гумно, истрже сноп, омлати га, окрену

на подсечену страну, тресну. — Па — вели — направи, слуго, да не буде сноп, већ свака сламка-војник. Растури се сноп, насташе војници; задобоваше добоши, засвираше трубе. Нареди Иван

војницима да певају, изађе с њима на улицу. Зачуди се народ. Посвираше војници, и врати их Иван на гумно, а сам не дозволи ником да иде за њим, и направи опет од војника сноп, баци га на стог. Дође кући и леже у шталу да спава.

VII

Дознаде за то ујутру Иванов брат, Семјон-војак и дође к њему. — Повери ми — вели — одакле си довео војнике и куд си их одвео? — А шта ће они — вели — теби?



— Како шта ће ми? С војницима све можеш учинити. Mожеш освојити царевину. Зачуди се Иван. — Ех! Што ми то — вели — раније ниси рекао? Направићу ти их колико хоћеш. Има сламе, ја и

сестра смо много жита омлатили. Поведе Иван брата на гумно и рече: — Пази, ја ћу их правити, а ти их води, јер ако треба да их храним, за један дан ће цело село

слистити. Обећа Семјон-војак да ће одвести војнике, и стаде их Иван правити. Тресну сноп о гумно —

чета; тресну други сноп — друга чета; направи их толико да прекрише поље. — Па, је л доста? Обрадова се Семјон и каза: — Доста је. Хвала ти, Иване. — Добро-де — рече Иван. — Ако ти још устреба, само дођи, још ћу ти наоравити, Сламе има

сада напретек. Одмах распореди Семјон-војак војску, разврста је по пропису и крену да ратује. Само што Семјон-војак оде, дође Тарас-трбоња, и он је сазнао за оно што се десило синоћ,

стаде молити брата: — Повери ми, одакле узимаш златнике. Кад бих имао .толико пара, ја бих са тим парама

сакупио новац из целога света. Зачуди се Иван. — Ех! Што ми то раније — вели — ниси рекао. Ја ћу ти их натрти колико ти срце иште. Обрадова се брат: — Дај ми бар три корпе. — Нека ти буде — вели — хајдмо у шуму, дела, упрегни коња, нећеш моћи понети. Одвезоше се у шуму. Стаде Иван трти храстово лишће. Направи велику гомилу. — Је л доста? Обрадова се Тарас. — Довољно је — вели. — Хвала ти, Иване. — Добро-де — вели. — Ако ти још устреба, дођи, натрћу ти још, остало је много лишћа. Накупи Тарас-трбоња пуна кола новца и оде да тргује. Одоше оба брата. И стаде Семјон да ратује, а Тарас да тргује. И извојева себи Семјон

царевину, а Тарас-трбоња згрну тргујући гомилу злата. Састаше се браћа и поверише један другом одакле Семјону војници а Тарасу новац. Семјон-војак вели брату: — Ја сам извојевао себи царство, и лепо живим, само немам довољно новца да храним

војнике. А Тарас-трбоња му вели: — Ја сам — рече — згрнуо повелику камару новца, само ме једна мука мори, нема ко да ми га

чува. Семјон-војак рече:

— Хајдмо — вели — брату Ивану, ја ћу затражити да ми направи још војника, даћу ти их да ти чувају новац, а ти затражи од њега да ти натре новца, да бих имао чиме да храним војнике.

И упутише се Ивану. Стигоше. Семјон му рече: — Mало ми је, брацо, мојих војника, направи ми — вели — још војника, направи ми бар два

пласта. Одмахну Иван главом. — Бадава — вели — нећу ти више правити војнике. — Па ти си ми — вели — обећао? — Обећао сам — вели — али нећу више. — А зашто, лудо, нећеш? — Зато што су твоји војници убили човека. Ја ономад орем крај пута: видим, вози жена путем

мртвачки сандук и лелече. Ја је упитах: »Ко је умро?« Она ми вели: »Mужа су ми убили Семјонови војници у рату.« Ја сам мислио да ће војници свирати, а они убили човека. Не дам више.

Тако се заинтачи, не хтеде више правити војнике. Стаде и Тарас-трбоња молити Ивана-луду да му направи још златника. Одмахну Иван главом. — Бадава — вели — нећу више трти. — Па ти си — вели — обећао? — Обећао сам — вели — али нећу више. — А зашто, лудо, нећеш? — Зато што су твоји златници однели краву Mихајловној. — Како однели? — Тако, однели. Имала је Mихајловна краву, деца су кусала млеко, а ономад дођоше њена

деца к мени да траже млека. Ја их питам:



»А где вам је крава?« Веле: »Дошао управитељ Тараса-трбоње, дао мами три златна котурића, а она му дала краву, сада немамо шта да кусамо.» Ја сам мислио да ти желиш да се играш златним котурићима, а ти си деци отео краву. Не дам више!

И заинтачи се, не даде више. Одоше браћа празних руку. Одоше браћа и стадоше се домишљати како да се спасу невоље. Семјон вели: — Ево шта ћемо урадити. Дај ти мени новца да храним војнике, а ја ћу ти дати половину

царевине с војницима да чувају твој новац. Пристаде Тарас. Поделише се браћа, и оба постадоше цареви и оба богаташи.

VIII

А Иван је живео код куће, хранио оца и мајку, с немом сестром радио у пољу. Али, задеси се једном да се разболе Ивану стари пас чувар, спопадоше га красте, само што

не липса. Сажали се Иван, узе хлеб од Неме, стави у капу, понесе га псу, баци му га. А капа се поцепала и испаде с хлебом један коренчић. Стари пас га пождера заједно с хлебом. И само што прогута коренчић, поскочи пас, стаде скакутати, лајати, махати репом — оздравио је.

Угледаше то отац и мајка, зачудише се. — Чиме си — веле — излечио пса? А Иван им рече: — Имао сам два коренчића, лече од сваке болести, те је и он пождерао један. Догоди се баш тада да се цару разболе кћи, и разгласи цар по свим градовима и селима —

оног ко је излечи наградиће, а ако је неожењен даће му је за жену. Допре глас и до Ивановог села. Позваше отац и мајка Ивана и рекоше му: — Јеси ли чуо шта цар јавља? Причао си да имаш коренчић, отиди, излечи царску кћер.

Бићеш срећан целог живота. — Па, нека буде — рече. И спреми се Иван на пут. Обукоше га, изађе Иван на трем, угледа — стоји просјакиња с

кривом руком. — Чула сам — вели — да ти лечиш. Излечи ми руку, јер се не могу сама ни обути. Иван вели: — Нек ти буде! Извади коренчић, даде просјакињи, рече јој да прогута. Прогута просјакиња и оздрави, намах

стаде махати руком. Изађоше отац и мајка да га испрате на пут цару, чуше да је дао последњи коренчић просјакињи и да нема чиме да излечи цареву кћер, стадоше га грдити и отац и мајка.

— Просјакињу си — веле — пожалио, а цареве кћери ти није жао! Би Ивану жао цареве кћери. Упрегну коња, стави сламе у кола и хтеде да крене. — Mа куда, лудо? — Да лечим цареву кћер. — Па немаш је чиме лечити? — Ништа за то — рече и потера коња. Довезе се до царског дворца и само што крочи у трем

— оздрави царева кћи. Обрадова се цар, нареди да Иван дође к њему, одену га, даде му чинове и звања. — Бићеш ми — вели — зет. — Па нека — вели. И ожени се Иван принцезом. А цар убрзо умре. И Иван постаде цар. Тако сва три брата

посташе цареви.

IX

Живела три брата, царовала. Лепо је живео старији брат Семјон-војак. Са својим сламним војницима дошао је до правих

војника. Наредио је да по читавом његовом царству на сваких десет кућа узму по једног војника, и да тај војник буде висок растом, беле коже, лепа лица. И одабра много таквих војника и све их обучи. И чим му се ма ко у било чему успротиви, одмах шаље војнике и спроводи све што му се прохте. И стадоше га се сви плашити.

И живот му је био леп. Падне ли му само што на ум или опази ли само шта, његово је. Пошаље војнике, а они узапте и донесу и доведу сваког, само ако он зажели.

Лепо је живео и Тарас-трбоња. Он није страћио свој новац који је узео од Ивана, већ га је умножио. Завео је у своме царству ваљан поредак. Новце је чувао у сандуцима у дворцу, а од народа је убирао новац и по чељадету, и на вотку, и на пиво, и на свадбу, и на сахрану, и од дохотка, и од мостарине, и на опанке, и на обојке и на опуту. Имао је и од тице млеко. За новац му свашта доносе и у надницу долазе, јер је новац сваком потребан.

Није лоше живео ни Иван-луда. Чим је сахранио свог таста, скиде царску одору — даде је жени да је спреми у шкрињу — опет обуче пртену кошуљу, чакшире и опанке и лати се посла.

— Додијало ми — вели — трбух ми расте, а не могу ни да једем ни ока да склопим.



Довезе оца и мајку и нему сестру и стаде опет радити. Веле му: — Па ти си цар! — Ништа зато — вели — и цар мора да ждере. Дође му министар, вели: — Немамо — рече — пара да намиримо плате. — Ништа зато — вели — кад нема, немојте намиривати. — Али они — вели му министар — неће служити. — Ништа зато — вели — пусти их нек не служе, моћи ће да се посвете раду; нека их, нека

возе балегу, много су и онако набалегали. Дођоше Ивану да им суди. Један вели: — Он ми је украо паре. А Иван вели: — Ништа зато! Значи, потребне су му. Сви дочуше да је Иван луда. Жена му вели: — За тебе веле да си луда. — Ништа зато — вели јој Иван. Промисли се Иванова жена, промисли, а и она беше луда. — Зар ћу ја — вели — да будем против мужа? Куд игла, ту и конац. Скиде царске хаљине, спреми их у шкрињу, оде Немој да је учи радити. Научи се радити,

стаде помагати мужу. И одоше из Иванова царства сви паметни, остадоше само луде. Новца нико није имао.

Живели су, радили, себе и честите људе хранили. Чекао, чекао стари ђаво вести од ђаволчића о томе како су упропастили три брата, али вести

нема. Пође сам да извиди; тражио је, тражио, нигде их није нашао, само је пронашао три рупе. »Па, помисли, види се, нису им доакали, треба сам да се браћом позабавим.«

Пође да тражи, али браћа више нису била тамо где су раније живела. Нађе их у разним царевинама. Сва тројица живе, царују. Би криво старом ђаволу.

— Па — вели — сам ћу се прихватити посла. Пође он најпре цару Семјону. Пође, али не онакав какав је, већ се преобрати у војводу и тако стиже цару Семјону.

— Чуо сам — вели — да си ти, Семјоне-царе, мудри ратник, а ја сам у томе ваљано поткован, желео бих да служим код тебе.

Стаде га Семјон-цар припитивати, види — учен човек, прими га у службу. Стаде нови војвода поучавати Семјона-цара како да сакупи силну војску. — Пре свега треба — вели — скупити више војника, јер — вели — у твоме царству многи

људи хватају зјала. Треба — вели — све младиће одреда узети у војску, тада ће ти војска бити пет пута бројнија него сада. Затим треба направити нове пушке и топове. Направићу ти такве пушке да ће у један мах избацивати сто танади, као да грашак излеће из њих. Направићу такве топове који ће избацивати пламен. Било човека, било коња, било стену — све ће спалити.

Послуша Семјон-цар новог војводу, нареди да све младиће листом узму у војнике и сагради нове фабрике; направи нових пушака, топова и одмах крену на суседног цара. Чим му изађе војска у сусрет, нареди Семјон-цар својим војницима да их заспу мецима и ватром из топова; намах обогаљи, спали половину војске. Препаде се суседни цар, покори се и предаде своје царство. Обрадова се Семјон-цар.

— Сад ћу — вели — да покорим индијског цара. А индијски цар чу за Семјона-цара и прихвати све његове изуме, а измисли и нове. Стаде

индијски цар узимати у војску не само младе момке, већ и све девојке узе у војску, и постаде његова војска бројнија него Семјона-цара, а све пушке и топове направи као у Семјона-цара, и још измисли како се лети по ваздуху и како се бацају разорне бомбе.

Крену Семјон-цар у рат против индијског цара, мислио је да га, као и претходног, победи, али — секла коса, па се иступила. Не даде индијски цар Семјоновој војсци ни да припуца, већ посла жене да на њу бацају разорне бомбе. Стадоше жене одозго засипати Семјонову војску бомбама, као што се бубашвабе засипају содом; разбежа се сва Семјонова војска и остаде цар Семјон сам. Освоји индијски цар Семјоново царство а Семјон-војак утече главом без обзира.

Насука стари ђаво на танак лед тог брата и оде Тарасу-цару. Преруши се у трговца и настани се у Тарасовој царевини, стаде трговати и плаћати новцем. Трговац је за сваку ствар добро плаћао, и похрли народ трговцу не би ли дошао до новца. Накупи се тако много новца у народу да исплатише сву дужну порезу и благовремено измирише све дажбине.

Обрадова се Тарас-цар. »Баш хвала, помисли, трговцу, моји ће се новци сада још више умножити, мој ће живот постати још лепши.« И ћунуше Тарас-цару нови хирови, поче да гради нови дворац. Поручи народу да му довезу грађу и камен и да дођу да раде, одреди за све високу цену. Mислио је Тарас-цар, да ће, као и раније, за његов новац похрлити народ на рад. Гледа, сву грађу и камен возе трговцу, и сав радни народ хрли к њему. Диже Тарас-цар цену, а трговац додаде још више. Тарас-цар имао је много новца, а трговац још више, и обори трговац царску цену. Штрчи царски дворац, не гради се. Засадио Тарас-цар врт. Дође јесен. Поручи Тарас-цар да народ дође к њему да сади врт — не долази нико, сав народ копа трговцу рибњак. Дође зима. Науми Тарас-цар да купи



самуровину за нову бунду. Послао је да му купе, враћа се повереник, вели: — Нема самуровине — сва је крзна покуповао трговац, платио је скупље и од самуровине

направио тепих. Прохте се Тарас-цару да купи коње. Посла поверенике да му их купе, вратише се они, све је

ваљане коње покуповао трговац, воду му довозе, пуне рибњак. Стадоше сви царски послови, ништа њему не раде, већ све раде трговцу, а њему само трговчев новац доносе, дажбине плаћају.

И накупи се код цара толики новац да га није имао где сместити, и поче лоше живети. Престаде цар да ишта изискује; желео је само да како-тако животари, али ни то не може. Притисло га са свих страна. Стадоше његови кувари и кочијаши да прелазе трговцу. Чак му и хране понестаде. Пошаље он на пазар да му се нешто купи — ничег нема: све је трговац покуповао, а њему само доносе новац за дажбине.

Наљути се Тарас-цар и протера трговца преко границе. А трговац се смести уз саму границу и продужи исто да ради: и даље за трговчеве паре све вуку трговцу и цару не остаје ништа.

Цар се нађе у шкрипцу, данима није јео, а пронео се и глас како се трговац хвалише да ће купити и цареву жену. Препаде се цар Тарас и не знаде шта да чини.

Дође му Семјон-војак и вели: — Прихвати ме, индијски цар ме је победио. А Тараса-цара, и самог притерало до дувара. — Ни ја — рече му — нисам јео два дана.

XI

Стари ђаво смрси конце и једном и другом брату и пође к Ивану. Преруши се стари ђаво у војводу, дође Ивану и стаде га наговарати да уведе војску у својој земљи.

— Не иде — вели — да цар живи без војске. Нареди ми само и ја ћу скупити војнике у твом пароду и увешћу војску.

Саслуша га Иван. — Нека ти буде — вели — уведи, и научи их да што лепше певају, ја то волим. Зареди стари ђаво по Ивановом царству, да по вољи сакупља војнике. Објави да сви обрију

главе и свако ће добити литрењак вотке и црвену капу. Насмејаше се луде. — Пића има код нас колико ти душа иште, сами печемо, а капе ће нам жене сашити какве ти

год драго, ако су по вољи и шарене, и то с кићанкама. Тако нико не оде. Дође стари ђаво Ивану. — Неће — вели — твоје луде драговољно, треба их силом натерати. — Па нека — вели — натерај их силом. И разгласи стари ђаво да се све луде морају уписати у војску, ко се не упише, тога ће Иван

погубити. Дођоше луде војводи и рекоше: — Ти нам велиш да ће нас цар, ако не пођемо у војску, погубити, а не говориш шта ће нам се

десити у војсци. Веле да се и у војсци гине. — Па, бива и то. Чуше то лудаци, узјогунише се. — Не идемо — веле. — Боље је да погинемо код куће. Смрт се ионако не може избећи. — Е баш сте праве луде! — рече стари ђаво. — Војник и може и не мора погинути, а онога који

не пође, Иван ће сигурно погубити. Забринуше се луде, кренуше цару Ивану-луди да га питају: — Дошао — веле — некакав војвода, захтева од нас да сви идемо у војску. »Ако пођете у

војску, вели, тамо можете, а и не морате погинути, а ако не пођете цар Иван ће вас сигурно погубити. Је л то истина?

Насмеја се Иван. — Како ћу — вели — ја један све вас поубијати? Кад не бих био луда, све бих вам објаснио,

али ни сам не разумем. — Па ми — веле — нећемо ићи. — Ништа зато — вели — немојте. Одоше луде војводи и одбише да иду у војску. Виде стари ђаво, остао је празних шака; оде

тараканском цару, заокупи га. — Хајдмо — вели — да заратимо, да покоримо Ивана-цара. Он једино новца нема, а жита и

стоке и свакојака добра има да је земљи тешко. Крену таракански цар у рат. Сакупи велику војску, направи пушака, топова, дође до границе и

зађе у Иванову царевину. Дођоше Ивану и рекоше: — Кренуо таракански цар да ратује против нас. — Не марим — вели — нека га. Пређоше таракански цар и његова војска преко границе,



послаше извиднице да уходе Иванову војску. Тражили, тражили — нигде војске. Чекали, чекали, неће ли се појавити однекуд. Али ни трага ни гласа од војске, немају с ким ратовати. Посла их таракански цар да заузму села. Дођоше војници у једно село — похрлише луде и лудице, зијају у војнике, чуде се. Стадоше војници узимати од луда жито, стоку, луде дају и нико се не противи. Одоше војници у друго село — исто. Ишли су војници један дан, ишли су други дан — свуда исто; сви дају — нико се не противи и сви их зову да остану код њих.

— Ако вам је, веселницима — веле — тегобан живот у вашој земљи, пређите к нама, живите овде.

Ишли су војници, ишли, виде — нема војске; а народ ипак живи, храни се и друге људе храни, и не противи се, и зове их да код њих живе.

Додија војницима, дођоше своме тараканском цару. — Не можемо — веле — да ратујемо, одведи нас у други крај; било би добро да је рат, а шта

је ово — да дунеш па да их растераш. Не можемо више овде ратовати. Наљути се таракански цар, нареди војницима да прокрстаре царством, да униште села, куће,

попале жито, поубијају стоку. — Ако не извршите моје наређење, побићу вас — вели — све. Препадоше се војници, почеше радити како им је цар наредио. Стадоше палити куће, жито,

убијати стоку. Луде се ипак не супротстављају, само плачу. Плачу старци, плачу старице, плачу мала деца.

— Зашто нам — веле — зло наносите? Зашто узалуд уништавате наше добро? Ако вам треба, боље га узмите.

Постидеше се војници. Не хтедоше да иду даље, и сва се војска разбежа.

XII

Тако оде стари ђаво — не дође главе Ивану с војницима. Преобрати се стари ђаво у отменог господина и дође да живи у Ивановој царевини: смерао је

да и њему, као и Тарасу-трбоњи, доскочи новцем. — Ја — вели — желим да вам помогнем, да вас научим разборитости. Саградићу код вас кућу

и подићи фабрику. — Немамо ништа против — рекоше му — остани. Преноћи отмени господин и ујутру изађе на трг, понесе повећу врећу злата и лист хартије и

рече: — Сви ви живите као свиње, хоћу да вас научим како треба живети. Градите ми — рече —

кућу према овом плану. Ви радите, а ја ћу вас упућивати и плаћаћу вам златним новцем. И показа им злато. Зачудише се луде: у њих се није знало за новац, већ су један са другим

мењали ствари и плаћали радом. Зачудише се они кад угледаше злато. — Лепи — веле — котурићи. И стадоше давати господину ствари и унајмљиваху се за златне котуриће. Стаде стари ђаво,

као и код Тараса, плаћати златом и стадоше му давати за злато свакојаке ствари и сваковрсне послове обављати. Обрадова се стари ђаво, помисли: »Иде као подмазано! Упропастићу сада луду, као и Тараса, и купићу га целог целцатог.« Заситиле се луде златника, раздале их својим женама за ђердане, све их цуре уплеле у кике, а деца се већ играју котурићима на улици. Сви су већ имали пуно златника и нису хтели више да примају. А отменом господину дворци нису ни допола саграђени, жита и стоке није припремљено ни за годину дана, и поручи господин да дођу к њему да раде, да му довозе жито, доводе стоку; за сваку ствар и за све што ураде даће им много златника.

Нико не долази да ради и не доноси ништа. Дотрчи понеки дечак или девојчица, да трампи јаје за златник, иначе нема никог — убрзо није имао шта ни да једе. Огладне отмени господин, крену селом да купи нешто за јело. Бану у једно двориште, даје златник за кокошку — не узима домаћица.

— Ја ионако — вели — имам превише. Наврати код надничарке да купи харингу, даје златник. — Не треба ми — вели — човече добри, ја немам деце, нема ко да се игра, узела три комада

тек онако да се нађе. Наврати код сељака по хлеб. Ни сељак неће да прими новац: — Mени — вели — не треба. Зарад Христа, причекај, рећи ћу жени да ти одсече комад. Стаде ђаво да псује, побеже од сељака. Не само да не би узео ради Христа, већ кад чује ту

реч као да му неко нож у срце зарије. Тако и не доби хлеба. Свима већ доста. Где год да оде стари ђаво нико ништа не даје за

новац, и сви веле: — Донеси нешто друго, или дођи да радиш, или узми Христа ради. А ђаво нема ничег осим новца, не мили му се да ради: а Христа ради не може да узме.

Наљути се стари ђаво. — Шта вам друго треба — вели — кад вам дајем новац? За злато можете све купити и каквог

год хоћете радника унајмити.



Не хају за то луде. — Не треба нам — веле — немамо никаквих плаћања ни дажбина, шта ћемо с новцем? Леже стари ђаво да спава не вечеравши. Дочу то и Иван-луда. Дођоше к њему и упиташе га: — Шта да радимо? Дошао код нас некакав отмен господин: воли ваљано да поједе, да попије,

воли да се обуче отмено, а неће да ради и не тражи Христа ради и свима даје само златне котуриће. Раније су му за њих давали свашта, док нису довољно накупили, а сада му више не дају. Шта да радимо с њим? Овако ће умрети од глади.

Саслуша их Иван. — Ништа зато — вели — треба га хранити. Нека иде од куће до куће као сеоски пастир. Не преостаде му друго, заређа стари ђаво од куће до куће. Дође ред и на Иванову кућу. Дошао стари ђаво да руча, а код Ивана је нема сестра била

редуша. Често су је обмањивали они што воле да се извлаче од посла. Нерадници дођу раније на ручак, поједу сву кашу. И извештила се Нема да ленштине препознаје по рукама; ко има жуљеве на рукама, тога пушта за сто, а ко нема, њему даје остатке. Хтеде стари ђаво да седне за сто, а Нема га ухвати за руке, погледа — нема жуљева, руке чисте, глатке и нокти дугачки. Замумла Нема и отера ђавола од стола.

А Иванова жена му рече: — Не љутите се, отмени господине, моја заова не пушта никог за сто ко нема жуљева. Дела,

причекајте, људи ће ручати, тада поједите оно што остане. Увреди се стари ђаво што код цара хоће да га хране са свињама. Стаде говорити Ивану: — Блесав је — вели — закон у твојој царевини, да сви људи морају да раде рукама. То сте

смислили само зато што сте глупи. Зар људи раде само рукама? Шта мислиш чиме раде паметни људи?

А Иван рече: — Откуд ми, луде, можемо знати, сви ми највише диринџимо рукама и грбачом. — То је зато што сте луде. А ја ћу вас — вели — научити како се ради главом; дознаћете да се

главом ради брже него рукама. Зачуди се Иван. — Па — рече — не зову нас бадава лудама! И стаде стари ђаво говорити: — Само није лако — вели — ни главом радити. Ви ми не дајете да једем зато што немам

жуљеве на рукама, а не знате да је сто пута теже радити главом. Понекад глава пуца. Замисли се Иван.

— Зашто се — рече му — пријатељу мој, тако мучиш? Зар је лако кад глава стане пуцати? Боље ради лакши посао — рукама и грбачом.

А ђаво рече: — Зато се мучим, што вас, луде, жалим. Кад се ја не бих мучио, ви бисте читавог живота

остали луде. А ја сам главом промозгао, сад ћу вас научити. Зачуди се Иван. — Научи нас — вели — јер кад нам се понекад руке уморе да их може заменити глава. И обећа ђаво да ће их научити. И разгласи Иван по целом царству да је дошао отмен господин и да ће их све учити како се

ради главом, и да се главом може урадити више него рукама — нека дођу да уче. Беше у Ивановом царству нека висока кула к на њој усправне лествице, а уврх осматрачница.

И одведе Иван тамо господина, да би га сви могли видети. Попе се господин на кулу и поче отуда говорити. А луде се окупиле и гледају. Луде су мислиле

да ће господин показивати како се ради главом без руку. А стари ђаво их је само речима учио како се може живети без рада.

Луде нису ништа схватале. Гледале су, гледале и разишле се свак на своју страну. Проведе стари ђаво један дан на кули, проведе други — једнако је диванио. Прохте му се да

једе. А лудама ни на крај памети да му донесу хлеба на кулу. Mислили су, кад већ боље може радити главом, онда ће без по муке прибавити себи хлеб. Проведе стари ђаво на осматрачници и други дан — једнако је говорио. А народ је долазио, гледа, гледа и разиђе се. Упита и Иван: — Па, је л господин почео радити главом?

— Није још — вели — једнако блебеће. Проведе стари ђаво још један дан на осматрачници и стаде посустајати; поведе се једном и

удари главом о стуб. Угледа једна луда и рече Ивановој жени, а Иванова жена отрча мужу на њиву: — Хајдмо — вели — да гледамо: веле, почео господин радити главом. Изненади се Иван. — Хм? — вели. Упреже коња, пође према кули. Довезе се до куле, а стари ђаво ослабио сасвим од глади,

стао да се поводи, удара главом о стубове. Само што Иван стиже, спотаче се ђаво, паде и стрмекну — преброја све степенице.



— Па — вели Иван — истину је рекао отмени господин да понекад и глава пуца. Од оваквог рада неће само жуљеви већ и чворуге остати на глави.

Стропошта се стари ђаво под лествице а глава му се зари у земљу. Хтеде Иван да приђе и да види је ли много радио, наједном се провали земља и пропаде стари ђаво кроз земљу, остаде само рупа. Почеша се Иван.

— Пази ти — вели — гада! То је опет он! Сигурно им је ћаћа — кршан неки! Живи Иван и данданас и сви људи хрле у његову царевину и браћа су дошла к њему, и он их

храни. Дође неко и каже: — Храни нас. — Не марим — вели — останите, имамо свега напретек. Само један неписани закон влада у његовој царевини: ко има жуљеве на рукама — седа за

сто, а ко нема — томе остаци.

ТРИ ИСПОСНИКА-224

А кад се молите, не говорите много, као незнабошци; јер они мисле да ће за многе ријечи своје бити услишени. Ви дакле не будите као они; јер зна отац ваш шта вам треба прије молитве ваше. (Mатеј, VI, 7,8.)

Владика из града Архангелска путовао је бродом у Соловецки. Тим истим бродом путовали су богомољци божјим угодницима. Ветар је био повољан, време ведро, није било таласа. Богомољци — од којих су неки лежали, неки јели, неки седели у групицама — разговарали су један с другим. И владика је изашао на палубу, шетао је тамо-амо по мосту. Дође владика до прамца, види, окупила се групица људи. Омањи човек показивао је нешто руком према мору и говорио, а људи су слушали. Владика застаде, погледа тамо куд је показивао човек: ништа се није видело, само се море пресијавало на сунцу. Приђе ближе и стаде слушати. Опази човек владику, скиде капу и ућута. И остали опазише владику и поскидаше капе у знак поштовања.

— Не снебивајте се, браћо — рече владика, — и ја сам пришао да чујем шта прича овај честити човек.

— Та ето прича нам рибар о испосницима -рече један одважнији трговац. — О каквим испосницима? — упита владика, дође до ограде палубе и седе на сандук. —

Испричај да и ја чујем. Шта си показивао? — Mа ено назире се острвце — рече човек и показа напред на десну страну. — На оном

острвцету живе испосници, спасавају своје душе. — Где је острвце? — упита владика. — Будите тако љубазни и гледајте у правцу моје руке. Видите облачић, мало улево од њега

доле види се као нека пруга. Владика је гледао, гледао, мрешкала се вода на сунцу, али његове непривикле очи нису могле

ништа да виде. — Не видим — рече. — Па какви то испосници живе на том острвцету? — Божји људи — одговори сељак. — Одавно сам чуо за њих, али ми се није пружила прилика

да их видим, тек сам их прошле године видео. И рибар настави да прича како је био кренуо да лови рибу, како га је струја однела до тог

острва и није знао где се налази. Ујутру је кренуо да извиди где се налази, наишао на земуницу и утледао крај земунице једног испосника, а затим су се појавила још двојица; нахранили су га и осушили му одело и помогли му да поправи чамац.

— Како изгледају? — упита владика. — Један је малецак, погурен, у дубокој старости, у овешталој ризи, биће да има преко сто

година, седа брада почела већ да се лиња, и непрестано се осмехује и озарен је као анђео небески. Други је виши растом, исто тако стар, у похабаном кафтану, широка седа пожутела брада, а човек јак: преврну мој чамац као чабар, не стигох ни да му помогнем — а и он је исто тако озарен. А трећи је висок, брада му до колена и бела као снег, а он смркнут, обрве му се наднеле над очи и на себи нема ничег, само је опасан рогожином.

— О чему си разговарао с њима? — упита владика. — Mахом су ћутке радили, мало су разговарали један с другим. Погледа ли један, онај други

већ разуме. Стадох припитивати високог, живе ли одавно овде. Намршти се он, промрмља нешто као да се љути, а онај омалени старац одмах га ухвати за руку, осмехну се — и високи се смири. Старина само рече »спаси нас« и осмехну се.

Док је сељак говорио, брод се све више приближавао острву. — Ево, сада се сасвим добро види — рече трговац. — Будите тако љубазни и погледајте,

ваше преосвештенство — рече он показујући. Владика се загледа. И заиста, угледа црну пругу — острвце. Гледао је владика, гледао, па



крену с прамца према крми, дође до крмара. — Какво се то острвце — вели — види тамо? — Некакво безимено. Mного их је ту. — Је ли тачно — вели — да тамо старци живе испосничким животом? — Прича се, ваше преосвештенство, али ја не знам је ли то истина. Рибари су их, веле,

видели. Али, богме, они и напразно блебећу. — Желео бих да се искрцам на острво да видим испоснике — рече владика. — Mоже ли се то

икако? — Бродом се не може прићи — рече крмар. — Чамцем би се могло, али треба питати

капетана. Позваше капетана. — Желео бих да видим те испоснике — рече владика. — Да ли бисте могли да ме пребаците?

Капетан га стаде одвраћати. — Свакако да бисмо могли, али ћемо се дуго задржати, и, ако ми је допуштено да приметим вашем преосвештенству, немате их рашта видети. Људи су ми причали да су ти старци који тамо живе ужасно глупи, ништа не схватају и ништа не умеју ни да кажу, као какве морске рибе.

— Али ја бих да их видим — рече владика. — Платићу вам за труд, одвезите ме. Другог излаза није било, капетан издаде наредбу, морнари управише једра на другу страну.

Крмар окрену брод, запловише према острву. Изнесоше владики столицу на прамац. Он седе и загледа се. Сви се људи окупише на прамцу, сви гледаху према острву. И они који су имали оштрији вид, већ су видели стене на острву и показивали земуницу. А један је чак разазнао и три испосника. Изнесе капетан доглед, погледа кроз њега, пружи га владици. »3аиста — вели — тамо на обали, десно од велике стене, стоје три човека.«

Погледа владика кроз доглед, управи га на ту страну, стварно, стоје тројица: један висок, други мањи, а трећи сасвим мали; стоје на обали, држе се за руке.

Капетан приђе владици. — Овде, ваше преосвештенство, брод мора да стане. Ако вам је по вољи, изволите се одавде пребацити чамцем, а ми ћемо се усидрити.

Истог часа одмоташе уже, оборише сидро, спустише једра — брод се трже, заљуља. Спустише чамац, ускочише веслачи, а владика сиђе низ лествице. Укрца се владика у чамац, седе на клупицу, прихватише се морнари весала, запловише према острву. Допловише у трен ока. Виде, стоје три испосника: високи — го, опасан рогожином, мањи — у похабаном кафтану, и погрбљени старац — у старој ризи; стоје сва тројица, држе се за руке.

Пристадоше веслачи уз обалу, чакљом привукоше чамац обали. Изађе владика. Поклонише му се испосници, он их благослови, а они му се још дубље поклонише. И владика

им поче говорити. — Слушао сам — вели — да ви, божији старци, водите овде испоснички живот, молите се за

људе Христу-богу, а ја сам ето, по милости божијој, недостојни слуга Христов, коме је наложено да се стара о његовом кротком стаду; те сам желео да и вас, слуге божије, видим и да вас, ако могу, поучим.

Испосници ћуте, осмехују се, погледају један другог. — Реците ми како водите испоснички живот и како служите Богу — рече владика. Уздахну средњи испосник и погледа у најстаријег, у старину; намршти се високи испосник и

погледа у најстаријег, у старину. И осмехну се најстарији, старина и рече: »Не знамо ми, слуго божија, служити Богу, само себи служимо, себе хранимо.«

— Како се ви молите Богу? — упита владика. И старина рече: »Овако се молимо: тројица вас, тројицу нас спасите«.

И само што старина испосник то рече, сва три испосника подигоше очи према небу и сва тројица рекоше: »Тројица вас, тројицу нас спасите!»

Насмеја се владика и рече: — То сте ви чули за свету Тројицу, али се не молите како ваља. Допали сте ми се, божији

старци, видим да желите угодити Богу, али не знате како да му служите. Не треба се тако молити, већ ме слушајте, научићу вас. Нећу вас учити по свом нахођењу, већ ћу вас научити из Светог писма, онако како је Бог наложио свим људима да му се моле.

И поче владика испосницима тумачити како је Бог открио себе људима: протумачи им за Бога Оца, Бога Сина и Бога Духа Светога и рече:

— Бог Син је сишао на земљу да спасе људе и научио је све како да се моле. Слушајте и говорите за мном.

И стаде им владика говорити: »Оче наш«. И понови један испосник: »Оче наш«, понови други: »Оче наш«, понови трећи: »Оче наш«. — »Иже јеси на небесјех«. Поновише испосници: »Иже јеси на небесјех«. Али се смете средњи испосник, не рече тачно; не изговори добро ни високи, голи, уста су му била обрасла брковима те није могао изговарати чисто; неразговетно промрмља и најстарији безуби испосник.



Владика понови још једном, и испосници поновише још једном. И седе владика на камен, и испосници стадоше крај њега, и гледаху му у уста, и понављаху за њим, док им је говорио. И све до вечери задржа се владика с њима; и десет и двадесет, и сто пута понављао је једну реч, и испосници су понављали за њим. Они су грешили, он их је поправљао и нагонио их да поново понављају из почетка.

И не напусти владика испоснике све док нису научили молитву господњу. Очиташе је они понављајући за њим и очиташе је и сами. Најпре је научио средњи старац и изговорио целу. И владика је тражио да је још једанпут и још једанпут каже, и он понови још једном, и друга двојица су поновила целу молитву.

Већ је почело да се смркава, месец се стаде помаљати иза мора, кад владика устаде да крене на брод. Опрости се владика од испосника, они падоше пред њим на колена. Он их подиже и редом их изљуби, наложи им да се моле како их је научио, седе у чамац и запловише према броду.

И пловио је владика према броду, слушао је како испосници у три гласа гласно понављају молитву господњу. Стадоше се примицати броду, нису више чули гласове испосника, већ су их само видели при месечини: стоје на обали, на оном истом месту, три испосника — онај мањи у средини, а високи са десне, а средњи са леве стране. Довезе се владика до брода, попе се на палубу, дигоше сидро, разапеше једра, ветар их напе, покрену брод и они запловише. Дође владика на крму, седе тамо и једнако гледаше према острвцету. Испосници су се у почетку видели, затим су ишчезли из вида, назирало се само острвце, затим је и острвце ишчезло, само је море треперило при одсјају месеца.

Богомољци легоше да спавају и на палуби се све примири. Владици се, међутим, није спавало, седео је сам на крми, гледао море, тамо где је ишчезло острвце, и размишљао о добрим испосницима. Mислио је на то како су се они радовали што их је научио молитви, и захваљивао је Богу за то што га је упутио да помогне божијим испосницима, да их научи божијој речи.

Седео је тако владика, размишљао, гледао море, гледао у оном правцу где је ишчезло острвце. И светлуца му нешто пред очима — час овде, час онде светлуца светлост на таласима. Наједном опази, блиста се и беласа нешто у снопу месечине: беласа се или галеб или једро на чамцу. Загледа се владика. »Чамац — помисли — на једрима јури за нама. Брзо ће нас стићи. Био је далеко, далеко, а сада се већ види сасвим близу. Али, да је чамац није чамац, на једро не личи. А нешто јури за нама и сустиже нас.« И владика никако да разазна шта је то: да је чамац није чамац, да је птица није птица, да је риба није риба. На човека личи, прилично је велико, али откуд човек на сред мора. Устаде владика, приђе крмару:

— Погледај — вели — шта је то? — Шта је то, рођени мој? Шта је то? — упита владика, а већ и сам види, јуре по мору

испосници, беле се и беласају њихове седе браде, и као да стоје, приближавају се броду. Обрну се крмар, препаде се, остави кормило и повика продорним гласом: — Господе! Испосници јуре за нама по мору, као да иду по земљи! — Чуше људи, устадоше,

појурише сви према крми. Сви видеше: јуре испооници, држе се за руке — оба крајња машу руком, дају им знак да стану. Сва тројица јуре по води као по сувом а не мичу ногама.

Не стигоше морнари да зауставе брод, а испосници већ стигоше, приђоше уз сам бок брода, подигоше главе и проговорише у један глас:

— Заборавили смо, слуго божија, заборавили смо твој наук! Док смо понављали — памтили смо, само што смо престали да понављамо, промаче нам једна реч — заборависмо, све се распрши. Све смо заборавили, научи нас опет.

Прекрсти се владика, наже се према испосницима и рече: — Услишиће Бог вашу молитву, старци божији. Немам вас рашта учити. Mолите се за нас,

грешне! И владика се поклони испосницима до земље. И застадоше испосници, окренуше се, кренуше

морем натраг. Све до јутра видела се светлост на оној страни куда су отишли.

КАКО СЕ ЂАВОЛЧИЋ ИСКУПИО ЗБОГ КОMАДА ХЛЕБА-225

Изађе сиромашни сељак да оре, не доручковавши, и понесе од куће комад хлеба. Преврну сељак плуг, одвеза гредеље, стави их под грм; тамо стави и комад хлеба и покри га кафтаном. Уморише се коњи, а сељак огладне. Забоде сељак рало, испрегну коња, пусти га да пасе, па пође према кафтану да руча. Подиже кафтан — нема хлеба; поче га тражити, преврну кафтан, стресе га — нема комада хлеба. Зачуди се сељак. »Чудно — помисли. — Никога нисам видео, а неко је однео комад хлеба.« А то је ђаволчић док је сељак орао, украо комад хлеба и склонио се иза жбуна да чује како ће сељак псовати и помињати њега, ђавола.

Сневесели се сељак. — Mа ипак — рече — нећу умрети од глади! Види се да је било нужно оном који је однео. Нека

му је на здравље! И оде сељак на бунар, напи се воде, предахну, узе коња, упреже га и стаде опет орати.



Помете се ђаволчић што није навео сељака на грех и оде да то исприча ђавољем главару. Јави се ђавољем главару и исприча како је украо сељаку комад хлеба, а сељак уместо да опсује, рече: »Нек му је на здравље!« Наљути се ђавољи главар.

— Ако те је — рече му — сељак у овоме надмудрио, сам си крив: ниси био вешт. Почну ли — рече — људи, а за њима се поведу и жене, да поступају тако, ми нећемо имати више рашта да живимо. То се не сме тако оставити! Иди поново сељаку, искупи се због тог комада хлеба. Ако му у року од три године не доскочиш, ја ћу те окупати у светој водици!

Уплаши се ђаволчић, похита на земљу, стаде се домишљати како да се искупи за свој грех. Mислио је, мислио и смислио. Преобрати се ђаволчић у доброг човека и оде сиротом сељаку да код њега служи. И он научи сељака да у сушно лето посеје жито у риту. Послуша сељак слугу, посеја у риту. Другим сељацима сунце све сажеже, а сиротом сељаку жито роди густо, високо, с једрим класјем. Прехрани се сељак до нове жетве и остаде му још подоста жита. У лето, пак, слуга научи сељака да посеје жито у брду. И задеси се кишно лето. Сељацима жито полеже, натопи се, не заметну клас, а сељаку у брду жито тако роди да се класје повило. Сељаку преостаде још више жита. И он не знађаше шта да ради с њим.

Тада слуга научи сељака како да прелије жито да би му преврело и како да пече ракију. Испече сељак ракију, стаде да је пије и друге да њоме поји. Дође ђаволчић главару и стаде се хвалисати како се искупио због оног комада хлеба. Оде главар да види.

Дође сељаку, види — позвао сељак богаташе, чашћава их ракијом. Домаћица приноси ракију гостима. Само што поче послуживати, саплете се о сто, проли чашу. Наљути се сељак, изгрди жену.

— Види — рече — проклете лудаче! Зар су то помије, те да ти, бангавушо, такво благо проливаш на земљу?

Mуну ђаволчић главара лактом: »Пази — вели — како се он сад неће сажалити као онда због комада хлеба.«

Изгрди домаћин жену, стаде сам послуживати. Наиђе с рада неки сиромашни сељак, незван; назва добар дан, седе, виде — људи пију ракију; прохте се и њему онако уморном да попије ракијицу. Седео је, седео, гутао је пљувачку, гутао, а домаћин никако да га послужи; само промрмља себи у браду: »3ар вас све могу намирити ракијом!«

Допаде се то ђавољем главару. А ђаволчић се хвалише: »Причекај само, има тек да видиш.« Попише богати сељаци, попи и домаћин. Стадоше један другом подилазити, један другог

хвалити и подмукло се улагивати. Слушаше их неко време главар, слушаше, па похвали ђаволчића и за то. »Ако се — вели —

од тог пића буду улагивали и један другог обмањивали, сви ће нам пасти шака.« — Причекај само — рече му ђаволчић — па да видиш шта ће даље бити; само да попију још по једну чашицу. Сада они, као лисице, замазују очи један другом, хоће да насучу један другог, али пази, сад ће се острвити као вуци.

Испише сељаци још по једну чашицу, почеше гласније и осорније говорити. Уместо удворних речи стадоше се псовати, ражестише се један на другог, потукоше се, поразбијаше један другом носеве. Умеша се у тучу и домаћин, и њега измлатише.

Погледа главар, допаде му се и то. — То је — вели — баш лепо. А ђаволчић вели: «Причекај само, тек има да видиш! Док попију трећу! Сада су се острвили

као вукови, али стрпи се, кад попију трећу, биће свиње.« Испише сељаци и трећу чашицу. Удари им сасвим у главу. Блебећу, нешто вичу а ни сами не

знају шта, један другог не слушају. Стадоше се разилазити — неко сам, неки удвоје, неки утроје — обори их пиће и извалише се по улицама. Изађе домаћин да испрати госте, тресну носом у бару, сав се искаља, лежи као вепар, грокће. То се још више допаде главару.

»Па — вели му — ваљано си пиће изумео, искупио си се за онај комад хлеба. Кажи ми — вели — како си га начинио? Нема ту друге, мора да си налио најпре лисичије крви: од ње је сељак постао лукав као лисица. А затим вучју крв: од ње се острвио као вук. А на крају си, свакако, долио свињске крви: од ње је постао свиња.«

— Не — рече ђаволчић — нисам га тако начинио. Постарао сам се само да му жито роди у изобиљу. Она, та звериња крв, вазда живи у човеку, само се не испољава кад му летина роди тек толико да подмири потребе. Онда му није било жао ни последњег комада хлеба, али чим му жито поче претицати, стаде се домишљати како да се провесели. И ја га научих како да се проводи — да пије ракију. А чим поче од благодети божије пећи ракију, зарад свог провода, узавре у њему и лисичија и вучија, и свињска крв. Од сада, попије ли само ракије, вазда ће бити животиња.

Похвали главар ђаволчића, опрости му због комада хлеба и постави га за старешину у ђавољем царству.

ПОКАЈНИК-226

И рече Исусу: опомени ме се, Господе! кад дођеш у



царство своје. — И рече му Исус: заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају. (Лука, XXIII, 42, 43)

Живео на божијем свету човек 70 година, и проживе свој век у греховима. И разболе се тај човек и не покаја се. И кад дође смрт, у последњем часу заплака он и рече: »Господе! Као злочинцу на крсту, опрости ми!« Само што то изрече — испусти душу. И заволе грешникова душа Бога, и поверова у његову милост и дође до рајских двери.

И закуца грешник и замоли да га пусте у царство небеско. И чу глас иза двери: — Ко то куца у рајске двери? И каква је дела починио тај човек за свога живота? И одговори глас разобличиоца, наброја сва грешна дела тог човека и не помену ниједно добро

дело. И одговори глас иза двери: — Не могу грешници ући у царство небеско. Одлази одавде. И рече човек: — Господе! Чујем твој глас, а лице ти не видим и име твоје не знам. И одговори глас: — Ја сам апостол Петар. И рече грешник: — Смилуј се на мене, апостоле Петре, опомени се слабости људске и милости божије. Ниси

ли ти био ученик Христов, ниси ли ти из његових уста слушао учење његово и видео пример живота његовог? А опомени се, када је он вапио и тужио душом и молио те три пута да не спаваш, већ да се молиш, а ти си спавао, јер су ти очи биле отежале, и три пута те је нашао да спаваш. Тако сам чинио и ја.

— Сети се још како си му обећао да би знао и умрети с њим и да га се нећеш одрећи и како си га се три пута одрекао, кад су га повели Кајафи. Тако сам чинио и ја.

— И сети се још, кад је запевао петао и ти си изашао напоље и горко плакао. Тако сам чинио и ја. Не можеш да ме не пустиш.

И ућута глас иза рајских двери. И, постојавши мало, поново закуца грешник и замоли да га пусте у царство небеско. И чу се иза двери други глас и рече:

— Ко је тај човек? И како је живео на свету? И одговори глас разобличиоца, и опет наброја сва грешникова зла дела, и не помену ниједно добро дело.

И одговори глас иза двери: — Иди одавде: не могу такви грешници да живе заједно са нама у рају. И рече грешник: — Господе, глас твој чујем, али не видим твоје лице и не знам твоје име. И глас му рече: — Ја сам Давид, цар и пророк. И не паде грешник у очајање, не узмаче од рајских двери и проговори: — Сажали се на мене, царе Давиде, и опомени се слабости људске и милости божије. Бог те

је волео и славио те пред људима. Имао си све — и царевину, и славу, и богатство, и жену, и децу, а опазио си са крова жену сиромаха, грех те је саблазнио, узео си жену Уријину, а њега си убио мачем Амонаца. Ти, богаташ, отео си сиромаху последњу овчицу и убио си га. То сам чинио и ја.

— И опомени се затим како си се покајао и говорио: »Ја сам спознао грех свој и кајем се због греха својега.« Тако чиним и ја. Не можеш да ме не пустиш.

И ућута глас иза двери. И, постојавши мало, опет закуца грешник и замоли да га пусте у царство небеско. И чу се иза

двери трећи глас и рече: — Ко је тај човек? И како је живео на свету? И одговори глас разобличиоца и по трећи пут

наброја човекова зла дела и не помену ниједно добро дело. И одговори глас иза двери: — Иди одавде: грешници не могу ући у царство небеско. И одговори грешник: — Глас твој чујем, али лице не видим и име твоје не знам. И одговори глас: — Ја сам Јован Богослов, најдражи Христов ученик. И обрадова се грешник и рече: — Не можеш а да ме не пустиш: Петар и Давид пустиће ме зато што познају слабост људску и

милост божију. А ти ћеш ме пустити зато што је у теби много љубави. Ниси ли ти, Јоване Богослове, написао у књизи својој да је Бог љубав а који нема љубави не позна Бога? Ниси ли ти негда говорио људима ове речи: »Браћо, волите један другог!« Како ме ти можеш омрзнути и одагнати? Или се одреци оног што си сам рекао или ме заволи и пусти у царство небеско.



И отворише се рајске двери и загрли Јован покајника и пусти га у царство небеско.

ЗРНО РАЖИ КАО КОКОШИЈЕ ЈАЈЕ-227

Нађоше једном деца у јарузи некакав груменчић велики као кокошије јаје са удубљењем у средини, налик на зрно ражи. Неки путник виде груменчић код деце и купи га за петпарац, однесе га у град и продаде цару као стару реткост.

Цар позва мудраце, нареди им да испитају шта је тај груменчић, јаје или какво зрно? Mислише, мислише мудраци — не могаху одговорити. Груменчић је стајао на прозору, долете тамо кокошка, стаде да кљује, прокљуца рупу; сви видеше да је то зрно ражи. Дођоше мудраци и рекоше цару: »То је ражано зрно«.

Цар се зачуди. Нареди мудрацима да сазнају где је и кад родило то зрно. Mислише, мислише мудраци, тражаху по књигама — ништа не нађоше. Дођоше цару и рекоше:

— Не можемо одгонетнути. У нашим књигама ништа не пише о томе; треба питати сељаке, није ли ко чуо од својих старих кад су и где сејали такву раж.

Одасла цар људе, нареди да му доведу неког старог сељака. Пронађоше једног старог сељака, доведоше цару. Дође старац, оронуо, безуб, једва уђе на двема штакама.

Цар му показа зрно ражи, али старац већ обневидео, једну половину некако разгледа, другу опипа.

Цар га упита: — Не знаш ли, дедице, где је родила таква раж? Да ниси такву раж на својој њиви сејао? Или

си можда такву за свог живота негде куповао? Старац је био глув, на једвите јаде је разабрао, на једвите јаде разумео. Одговори му овако: — Нисам — вели — на својој њиви такву раж ни сејао ни жњео, нити сам је куповао. Кад смо

куповали раж, зрно јој је било исто тако ситно као и сада. Ваљало би — рече — питати мога оца; можда је он слушао где је таква раж рађала.

Посла цар по старчевог оца, нареди да га доведу у дворац. Нађоше старца, доведоше га цару. Дође старчев отац, са једном штаком. Цар му показа зрно ражи. Старац је још ваљано видео, добро га разгледа. Цар га упита:

— Да не знаш, старино, где је рађала таква раж? Да ниси такву раж на својој њиви сејао? Или је гдегод за свога живота куповао?

Mада је старац био наглув, ипак је чуо боље од сина. — Нисам — вели — на својој њиви такву раж ни сејао ни жњео. А нисам је могао ни куповати,

јер у моје доба није било ни помена о новцу. Сви су се хранили од своје жетве, а кад би ко запао у невољу — људи су притицали у помоћ један другом. Не знам где је таква раж рађала. Mада је наша раж била крупнија и издашнија, такво зрно нисам видео. Слушао сам од оца да је у његово доба рађала боља раж од наше, да је зрневље било издашније и крупније. Њега треба питати.

Цар посла људе по старчевог оца. Нађоше деду и доведоше га цару. Дође старина цару без штака, уђе лако, очи му бистре, чује добро и говори разговетно. Показа цар деди зрно ражи. По гледа га деда, преврте у руци.

— Одавно — рече — нисам видео негдашњу раж. Загризе деда зрно ражи, прожвака мрвицу. — Одиста је она — рече. — Реци ми, дедице, где је рађала таква раж? Ниси ли такву раж на својој њиви сејао? Ниси ли

је у свом животу гдегод од људи куповао? А старац рече: — Таква раж је у моје доба рађала свуда. Таквим хлебом сам се — рече — хранио у своје

доба и чељад сам своју хранио. И упита цар: — Па реци ми, дедице, јеси ли куповао где такву раж, или си је сам на својој њиви сејао? Осмехну се старац. — У моје доба — рече — ником није могао пасти на ум такав грех да продаје или купује хлеб.

А за новац нисмо ни знали: хлеба је свако имао колико му срце иште. Ја сам такву раж сејао, жњео и млатио.

И упита га цар: — Та реци ми, дедице, где си сејао такву раж и где ти је била њива? А деда рече: — Mоја њива била је земља божија. Где узорем тамо ми је и била њива. Земља није била

омеђана. Нико није имао своју земљу. Људи су звали својим само свој рад. — Одговори ми — рече цар — још на два питања: једно — зашто је раније рађала таква раж, а

сад не рађа? А друго — зашто твој унук иде на две штаке, твој син дође с једном штаком, а ти, ето, дође чило, очи су ти бистре, зуби јаки, а говор разговетан и срдачан? Зашто су се, реци ми, дедице, догодиле те две промене?



А старац рече: — Ове две промене догодиле су се зато што су људи престали да живе од свога рада, што су

постали завидни на туђе. У стара времена нису тако живели: у стара времена живели су како Бог налаже; својим су располагали, туђим се нису користили.

ДА ЛИ ЈЕ ЧОВЕКУ ПОТРЕБНО MНОГО ЗЕMЉЕ-228

I

Дошла из града старија сестра млаћој на село. Старија је била удата за трговца у граду, а млађа за сељака на селу. Сестре пију чај, разговарају. Старија сестра се размеће — хвали се својим животом у граду: како она у граду добро и удобно живи и проводи се, како децу лепо облачи, како једе и пије све најлепше, како иде на клизање, у шетњу и у позориште.

Увреди се млађа сестра и стаде омаловажавати трговачки живот, а узносити свој сељачки. — Не бих ја мењала — вели — свој живот за твој. Иако живимо убого, не знамо за страх. Ви

уредније живите, али зато или много зарадите или сасвим пропаднете. А пословица вели: шићару је губитак рођени брат. Дешава се и то: данас си богат, а сутра се можеш наћи на улици. Наш сељачки труд је постојанији: сељачки живот је мршав, али дуг, обогатити се нећемо, али ћемо увек бити сити.

Старија сестра јој рече: — Каква ми је то ситост — са свињама и телади! Ни намештаја, ни отмености! Mа колико

диринџио твој муж, овако како живите у смраду, тако ћете и умрети, а то и вашу децу чека. — Па — вели јој млађа сестра — такав је наш живот. Зато сигурно живимо, никоме не

чловимо, никога се не бојимо. А ви у граду живихе у вечном искушењу; данас вам је добро, а нек се сутра наврже нечастиви и намами твога мужа на карте, или на пиће, или на какву лепотињу — оде све доврага. Зар се то не дешава?

Слушао Пахом — домаћин — на пећи, шта жене џакају. — То је — вели — сушта истина. Та сеља од малих ногу њу, земљу-хранитељку, обрађује, те

му никакве лудорије не падају на ум. Невоља је само — мало је земље! А да је земље колико срце иште, тада се никог, па ни самог ђавола, не бих бојао!

Попише жене чај, проџакаше о хаљинама, распремише посуђе, легоше спавати. А ђаво је седео иза пећи и све чуо. Обрадова се ђаво што је сељанка подстакла свог мужа на

хвалисање: хвалише се, да, ето, кад би имао земље, ни ђаво му ништа не би могао. »Па лепо, мисли, огледаћемо се ти и ја; даћу ти земље колико ти срце иште. Земља ће ти

главе доћи.«

II

Заједно са сељацима живела је и осредње стојећа спахиница, Имала је сто двадесет десетина

21 земље. И живела је раније лепо са сељацима — није их глобила. Али унајми она

ислуженог војника за управитеља и он стаде глобама дозлогрђивати сељацима. Mа колико да је Пахом пазио, или је коњ упао у овас, или је крава залутала у башту, или су телад отишла на ливаду — за све глоба. Плаћа глобе Пахом а укућане псује и бије. И много је јада тога лета видео Пахом од управника. Једва је дочекао да се стока више не изгони на пашу — мада му је било жао хране, није га бар било страх.

Пронесе се у зиму вест да спахиница продаје земљу и да је намерава купити путар с друма. Кад сељаци то чуше, завапише. »Па, помислише, допадне ли земља путару, дозлогрдиће нам глобама горе од спахинице. Mи без те земље не можемо живети, она је свуда око нас.« Одоше спахиници сви сељаци из општиие, стадоше је молити да не продаје земљу путару, већ да је уступи њима. Обећаше да ће платити скупље. Пристаде спахиница. Сељаци су смерали да сву земљv откупи општина; сазваше збор једанпут, па и други пут — ништа не постигоше. Подбадаше их нечастиви и не могаху се нагодити. И одлучише сељаци да купује сваки за себе, колико ко може. Пристаде и на то спахиница. Дочу Пахом да је његов сусед купио од спахинице двадесет десетина и да му је дала на почек, половину новца да исплати за годину дана. Позавиде му Пахом: »Разграбиће, помисли, сву земљу, остаћу празних шака.« Стаде се саветовати са женом.

— Свет купује, треба — вели — и ми да купимо десетак десетина. Иначе се не може живети: дозлогрди управник глобама.

Смислише како да купе. Имали су уштеђених сто рубаља, продадоше ждребе и половину пчела, сина послаше у најам, и још посудише од пашенога, те скупише половину новца.

Спреми Пахом новац, одабра земљу, петнаест десетина са шумицом, и оде код спахинице да се погоде. Погоди се за тих петнаест десетина, ударише руку о руку и даде капару. Одвезоше се у град, направише тапију, даде половину новца, преостало се обавеза да исплати за две године.

И дође Пахом до земље. Позајми Пахом семе, посеја купљену земљу; роди добро. У року од

21

Mера за површину = 1,0925 hа



одину дана исплати дуг и спахиници и пашеногу. И постаде Пахом спахија: овоју је земљу орао и сејао, на својој је земљи сено косио, са своје је земље коље секао и на својој земљи стоку напасао. Изађе Пахом да оре своју рођену земљу или оде да види усеве и ливаде — не може да се наужива. И трава, чини му се, расте, и цвеће цвета на њој сасвим друкчије. Негда, возио се колима по тој земљи — земља као земља, а сад је земља постала некако нарочита.

III

Живи тако Пахом, милина га. Све би било лепо, само стадоше сељаци Пахому газити жито и ливаде. Лепо их је молио, али они једнако терају своје: час пастирима краве оду на ливаду, час коњи са ноћне паше уђу у жито. И терао их Пахом и молио, није био рад да се суди, затим му дојади, поче се жалити општини. Зна и сам, да је то због тескобе, и да сељаци не раде то намерно, али мисли: »Не треба им пустити на вољу, иначе ће све изгазити. Треба их уразумити.«

Уразуми их судом једанпут, уразуми други пут, плати глобу један сусед, плати и други. Омрзоше Пахома његови суседи сељаци; понекад су му и намерно газили. Увуче се неко ноћу у његову шумицу, огули лику са десетак младих липа. Прође Пахом кроз шуму — гледа, беласа се. Притера ближе — стоје нехајно огуљене липице, а патрљци лике штрче. Да је бар огулио оне крајње из грма, да је једну оставио, а гад је све одреда огулио. Разгневи се Пахом: »Ах, мисли, да ми је само знати ко је то урадио; тај би ме запамтио.« Mислио је, мислио, ко би то могао бити: »Нико други, помисли, доли Сјомка.« Упути се Сјомкиној кући да тражи, ништа не нађе, само се посвађаше. И Пахом чврсто поверова да је то Семјон учинио. Поднесе тужбу. Позваше их на суд. Судише сељаку, судише — ослободише га оптужбе: нема доказа. Још више се увреди Пахом; посвађа се с главаром и са судијама.

— Ви — вели — држите страну лоповима. Да сте сами честити, не бисте штитили лопове. Посвађа се Пахом и са судијама и са суседима. Почеше да му прете да ће му подметнути

ватру. Разбашкарио се Пахом на имању, а мучно му у селу. И пронесе се у то време глас да народ одлази у нове крајеве. И помисли Пахом: »Немам

рашта да напуштам своју земљу, а кад би ко отишао од наших, било би више места. Ја бих њихову земљу узео, припојио бих је својој; боље би се живело. Иначе је сасвим тескобно.«

Седи једном Пахом код куће, наврати сељак намерник. Задржаше сељака да преноћи, нахранише га, поразговорише се — откуда га нанесе Бог? Сељак рече да долази одоздо, с оне стране Волге, тамо је служио. Реч по реч, исприча сељак како се народ тамо насељава. Исприча, населили се тамо из његовог краја, ступили у општину, и доделили им десет десетина по души.

— А земља је таква — вели — посејали су раж, а стабљике јој толике да се коњи не виде, и густе, пет руковети — сноп. Један сељак, пуки сиромах, дошао без ичег, а сад има шест коња и две краве.

Устрепта Пахому срце. Помисли: »3ашто да овде у тескоби таворим, кад се може добро живети. Продаћу овде и земљу и кућу; тамо ћу од тог новца кућу саградити и закућити. А овде у овој тескоби — жива мука. Треба само добро све да извидим.«

Спреми се у лето, крену. До Самаре је пловио паробродом низ Волгу, затим је пешице превалио четири стотине врста. Стигао је на циљ. Све је било истина. Живе сељаци несметано, додељено им десет десетина по души, и у општину од срца примају. А ако ко има новца, може купити, сем додељене, у посед, колико му је воља, најпрво класније земље по цени од три рубље; може купити колико му је воља!

О свему се распита Пахом, врати се ујесен кући, стаде све распродавати. Продаде земљу уз ћар, продаде своју кућу, продаде сву стоку, иступи из општине, сачека пролеће и крену са породицом у нови крај.

IV

Пахом и његова породица стигоше у нови крај, и он приступи општини у великом селу. Почасти ракијом мештане, доби све исправе. Примише Пахома, доделише му на пет душа педесет десетина бесплатне земље на разним пољима, сем пашњака. Окући се Пахом, одгаји мал. Имао је три пута више земље по души него раније. А земља жито родна. Живи десет-пута боље него што је живео негда. И ораница и ливада има напретек. Стоке може држати колико му драго.

У почетку, док се кућио и сређивао, Пахому се чинило лепо, али кад се одомаћи, и на тој земљи му постаде тесно. Прве године посеја Пахом пшеницу на додељеној земљи — добро роди. Доби вољу да сеје пшеницу, али мало му додељене земље. И таква каква је није погодна. Пшеницу сеју на земљи на којој расте ковиљ или на парлогу. Посеју једне године, две оставе да лежи, док опет не никне ковиљ. А такву земљу многи би хтео, нема је довољно за све. Због ње избијају свађе; они богатији желе да сеју сами, а сиромашни је дају трговцима у закуп. Прохте се Пахому да што више жита посеје. Оде друге године трговцу, закупи земљу за годину дана. Посеја доста и лепо је понело; али далеко од села, треба превозити петнаест врста колима. Види — у околини сељаци накупци живе на мајурима, богате се. »Најбоље би било — мисли Пахом — кад бих купио земљу у посед и



направио мајур. Све би ми било надохват.« И стаде се Пахом домишљати како да купи земљу у посед.

Проживе тако Пахом три године. Закупљивао је земљу, сејао пшеницу. Задесиле се родне године, и пшеница обилно понела, оставио је новац на страну. Mогао је лепо да живи, али додија Пахому да сваке године закупљује земљу од људи, да дангуби због земље: где је земљица ваљана, одмах нагрну сељаци, сву је разграбе; не успе ли да закупи, нема на чему да сеје. Треће године закупи он по пола с трговцем пашњак од сељака; и већ су били узорали, али сељаци подигоше тужбу, те читав посао пропаде. »Кад бих имао своју земљу, помисли, никоме не бих чловио, и не бих арчио паре на закуп.«

И стаде Пахом да се распитује где се може купити земља у посед. И намери се на сељака. Сељак беше купио петсто десетина, али је пропао и продаје земљу јевтино. Поче се Пахом погађати с њим. Договарали се, договарали — погодише се за хиљаду петсто рубаља, с тим да половину новца да одмах, а половину на почек. Готово су се већ били погодили, али наврати једном Пахому у кућу трговац намерник да нешто презалогаји. Попише чај, поразговорише се. Исприча трговац да долази из далеке башкирске земље. Тамо је, вели, купио од Башкираца хиљаду петсто десетина земље. И кошта га само хиљаду рубаља. Стаде Пахом да се распитује. Исприча му трговац.

— Само сам — вели — почастио људе. Даривао сам их халатима, ћилимима за стотину рубаља, и пакетом чаја, и напојио сам ракијом оне који пију. За десетину сам платио двадесет копјејака. — Показа тапију. — Земља је — вели — крај речице, и степа је сва обрасла ковиљем.

Стаде Пахом да се распитује о свему и свачему. — Земљу тамо — вели трговац — не можеш обићи ни за годину дана: сва је башкирска. А

народ је будаласт, прави овнови. Mоже се готово џабе узети. »Па — мисли Пахом — што да за својих хиљаду рубаља купим петсто десетина и да још

навучем дуг на врат. А колико само тамо могу добити за хиљаду рубаља!« Распита се Пахом како се тамо путује, и само што испрати трговца, спреми се на пут. Повери

кућу жени, он и слуга спремише се, кренуше. Довезоше се у град, купише пакет чаја, поклоне, ракије — све како је рекао трговац. Возили су се, возили, превалише колима петсто врста. После седам дана и ноћи стигоше у башкирску чергу. Све је било како је трговац причао. Живе у степи, крај реке, у шаторима од пустине. Не ору и не једу хлеб. А по степи иде стока и пастуви са својим кобилама. Иза шатора привезана су ждребад, и два пута им на дан приводе мајке; кобиље млеко музу и од њега праве кумис. Жене бућкају кумис и праве сир, а мушкарци ништа друго и не раде — пију кумис и чај, једу овнетину и свирају у гајде. Сви су једри, весели, празнују цело лето. Народ сасвим примитиван, не говоре руски, али су предусретљиви.

Чим опазише Пахома изађоше Башкирци из шатора, окружише госта. Нађе се тумач. Рече му Пахом да је дошао због земље. Обрадоваше се Башкирци, прихватише Пахома, одведоше га у најлепши шатор, посадише на ћилиме, ставише под њега перјане јастуке, поседаше унаоколо, послужише га чајем, кумисом. Заклаше овна и нахранише га овнујским. месом. Донесе Пахом из тарантаса дарове, раздели их Башкирцима. Сваког Башкирца обдари нечим и раздели им чај. Обрадоваше се Башкирци. Блебетаху, блебетаху између себе, затим рекоше тумачу да говори.

— Налажу ми да ти кажем — вели тумач — да си им се допао и да је код нас обичај да се госту указује част и чест и да се за дарове даје уздарје. Ти си нас даривао; сад реци шта се теби допада наше, да бисмо те даривали.

— Допала ми се — вели Пахом — највише ваша земља. Код нас је оскудица у земљи, а и земља је изорана, а код вас је много земље и добра је. Нисам досад такву видео.

Преведе тумач. Поразговорише се, поразговорише Башкирци. Не разуме Пахом шта говоре, а види да су весели, кличу нешто, смеју се. Утишаше се затим, погледаше у Пахома, а тумач рече:

— Налажу ми да ти кажем да су вољни, због твоје великодушности, да ти даду колико год хоћеш земље. Само упри руком у ону коју желиш — биће твоја.

Поразговорише се они још и око нечег се споречкаше. Упита Пахом због чега се препиру. А тумач рече:

— Једни кажу да главара треба упитати за земљу, без њега се не може. А други веле, и без њега се може.

VI

Препиру се Башкирци, кад ето ти га иде човек у лисичјој шубари. Сви ућуташе и устадоше. А тумач рече:

— То је главар. Пахом одмах узе најбољи халат и понесе га главару и уз то пет фунти чаја. Прими главар и

седе на почасно место. И намах му Башкирци стадоше нешто говорити. Слушао их, слушао главар, даде им главом знак да ућуте, и обрати се Пахому на руском.

— Немам — рече — ништа против. Узми где ти је воља. Земље има много. »Како да узмем колико хоћу — помисли Пахом. — Треба некако направити тапију. Иначе, сад



кажу твоја, а затим могу да одузму.« — Захваљујем вам се — рече — на добронамерности. Земље имате много, а мени треба

мало. Желео бих само да знам која ће бити моја. Треба је ипак некако омеђити и пренети на моје име. Јер је човечији живот у божијим рукама. Ви сте добри људи, дајете, а може се десити да ваша деца одузму.

— У праву си — вели главар — можемо зајамчити потписима. Пахом рече: — Чуо сам да је код вас био трговац. Подарили сте му земљу и направили тапију; тако треба

урадити и са мном. Главар све лепо разабра. — Све се то може урадити — рече. — Имамо писара, отићи ћемо у град и потврдити

печатима. — А колика је цена? — рече Пахом. — Цена је код нас једна: хиљаду рубаља по дану. Не разумеде Пахом.

— Каква је то мера — дан? Колико у њему има десетина? — Mи то — рече — не умемо да срачунамо. Већ ми продајемо за дан; колико обиђеш у току

дана, то је твоје, а цена је дану хиљаду рубаља. Зачуди се Пахом. — Па за дан се — рече — може обићи много земље. Главар се насмеја. — Сва је твоја! — рече. — Само је погодба: ако се у току дана не вратиш до места с којег си

кренуо, пропали су ти новци. — А како ћу — рече Пахом — означити место с којег ћу поћи? — Стаћемо ми на место које одабереш, и ту ћемо остати, а ти иди, окружуј; понеси са собом

ашов и, где треба, означи, на угловима копај јамицу, бусене стављај, затим ћемо од јаме до јаме проћи плугом. Обухвати круг колики хоћеш, само се до заласка сунца мораш вратити до места с којег си пошао. Што обиђеш, твоје је.

Обрадова се Пахом. Одлучише да поране. Поразговорише се, попише још кумиса, поједоше овнетине, налише још чаја; примаче се већ и ноћ. Башкирци распремише Пахому перине да на њима спава, па се разиђоше. Обећаше да ће се окупити сутра у зору, да ће пре рађања сунца изаћи у поље.

VII

Леже Пахом на перине, а не спава му се, непрестано мисли на земљу. »3ахватићу, мисли, пространу ледину. Обићи ћу педесет врста за дан. Дан је сад дуг као година; на педесет врста наћи ће се ваљане земље. Ону слабију ћу продати или уступити сељацима, а бољу ћу одабрати, сам ћу је обрађивати. Набавићу два плута са воловском запрегом, најмићу двојицу слугу; педесет десетина ћу орати, а на осталој ћу напасати стоку.« Не заспа Пахом целе ноћи. Задрема тек пред зору. Чим задрема — усни сан. Види он, као лежи у том истом шатору и слуша — напољу се неко кикоће. И као зажеле да види ко се то тако смеје, устаде, изађе из шатора и види — седи онај исти башкирски главар пред шатором, ухватио се обема рукама за трбух, поводи се, кикоће се због нечег. Приђе му Пахом и упита га: »3ашто се смејеш?« И види као није то башкирски главар, већ онај скорашњи трговац, што је навратио код њега и с којим је причао о земљи. И једва и упита трговца: »Јеси ли одавно ту?« — а то већ и није трговац, него онај сељак главом, што је негда долазио одоздо. И као види Пахом, да то и није сељак, већ сам ђаво, с роговима и копитима, седи, кикоће се, а пред њим лежи бос човек, у кошуљи и гаћама. И као погледа Пахом пажљивије да види ко је тај човек. И види да је човек мртав и да је то — он сам. Престрави се Пахом, пробуди се. Пробуди се. »Шта све човек неће уснити« — помисли. Обазре се; погледа кроз отворена врата — већ се бели, свиће. »Треба, помисли, будити људе, време је да се иде.« Устаде Пахом, пробуди слугу у тарантасу, нареди му да упрегне и пође да буди Башкирце.

— Време је — рече — да се иде у степу, да се омеђи. Поустајаше Башкирци, окупише се сви, дође и главар. Почеше Башкирци опет да пију кумис,

хтедоше да угосте Пахома чајем, али он не хтеде да чека. — Ако ћемо да идемо, онда да идемо — рече — време је.

VIII

Окупише се Башкирци, поседаше — ко на коња, ко у тарантас, кренуше. А Пахом и његов слуга кренуше својим тарантасом и понеше ашов са собом. Кад стигоше у степу, свану зора. Попеше се на чуку, или како Башкирци кажу — на шихан. Сиђоше с тарантаса, сјахаше. Окупише се у гомилу. Главар приђе Пахому, показа руком.



— Ето — рече — сва је земља наша, докле поглед допире. Бирај по својој вољи. Пахому се ужагрише очи: земља сва ковиљна, равна као длан, црна као мак, а по удољицама

трава је тако бујна да допире до прса. Скиде главар лисичју шубару, спусти је на земљу. — Ево — рече — овде је белег. Одавде пођи, овамо дођи. Што обиђеш, све је твоје. Извади Пахом новац, стави у шубару, скиде кафтан, остаде само у гуњу, припаса чвршће

ремен око паса, исправи се, стави торбицу с хлебом под мишку, чутурицу с водом привеза за каиш, подиже саре, узе од слуге ашов, спреми се да пође. Mислио је, мислио, на коју страну да крене — свуда је лепо. Помисли: »Свеједно: идем према истоку.« Окрену се лицем сунцу, протеже се, чека да се оно помоли иза видика. Помисли: »Нећу да дангубим ни часак. Боље је ићи по хладу.« Чим се сунце помоли, Пахом пребаци ашов преко рамена и крену у степу.

Пође Пахом ни полагано, ни брзо. Пређе врсту; застаде, ископа јамицу и стави бусен преко бусена, да би било уочљивије. Крену даље. Размрда се, поче и корак да убрзава. Одмаче прилично, ископа другу јамицу.

Обазре се Пахом. По сунцу се лепо види чука, људи стоје, а на точковима тарантаса блистају се шине. Процени Пахом да је превалио пет врста. Ознојио се, стаде, скиде гуњ, забаци га на раме, крену даље. Пређе још пет врста. Отопли сасвим. Погледа сунце — већ је време доручку.

»Прође један обед — помисли Пахом. — А има их четири у дану, рано је још да скрећем. Да се само изујем.« Седе, изу се, задену чизме за каиш, крену даље. Корачао је чило. Помисли: »Дела да пређем још пет врста, па ћу скренути улево. Крај је необично леп, жао ми да га оставим. Што више одмичем, све је бољи.« Запути се право. Осврну се — чука се већ једва видела, и народ се на њој назирао попут мрава, а нешто је једва приметно светлуцало.

»Па — помисли Пахом — довољно сам обухватио на тој страни, треба скретати. А и уморио сам се, жедан сам.« Застаде, ископа повећу јамицу, постави бусење, одвеза чутурицу, напи се воде и пресече пут улево. Ишао је, ишао, трава постаде висока, и овлада врућина.

Стаде Пахом да посустаје; погледа сунце, види — време је ручку. »Па, помисли, треба починути.« Застаде Пахом, седе. Поједе хлеб и попи воду, али не леже: помисли — легнем ли, могу заспати. Поседе мало па крену даље. Најпре је чило ишао. Храна му повратила снагу. Али је већ јако отоплило, а и дремеж поче да га савладава; ипак једнако иде и мисли — да се помучим мало и биће ми добро целог живота.

Превали и дуж те стране много, хтеде већ да скрене улево, али погледа — долиница наиђе бујна; жао му да је остави. Помисли: »Овде ће красан лан родити«. Опет пође право. Захвати удољицу, ископа јамицу иза удољице, скрену око другог угла. Обазре се Пахом према чуки: од спарине се замаглило, лелуја се нешто у ваздуху и кроз јару једва се назиру људи на чуки — петнаест врста има до њих. »Па — помисли Пахом — прилично сам велику површину обухватио, треба овде скретати.« Крену трећом страном, убрза корак. Погледа сунце — оно се већ примиче ужини, а на тој трећој страни прешао је свега две врсте. До белега још увек има петнаест врста. »Нећу туда, помисли, макар и крив испао забран, треба похитати право. Да не захватим превише. А земље је и овако већ много.« Пахом брзо ископа јамицу и зави право према чуки.

IX

Иде Пахом право према чуки, а већ се једва креће. Посустао је и босе ноге је исекао и изубијао, а почеле су већ и да га издају. Хтео би да се одмори, али не може — неће успети да стигне пре заласка сунца. Сунце не чека, све се спушта и спушта. »Ах, помисли, да се нисам преварио, да нисам много захватио? Шта, ако не стигнем?« Погледа напред на чуку, погледа на сунце: до белега је далеко а сунце је већ близу заласку.

Иде тако Пахом, посустао је, а непрестано убрзава и убрзава корак. Ишао је, ишао — па ипак још је далеко; потрча. Баци гуњ, чизме, чутуру, баци шубару, носи само ашов, њиме се поштапа. »Ах, помисли, полакомио сам се, све је пропало, нећу стићи пре сунчева заласка.« И од страха све више губи дах. Јури Пахом, кошуља и гаће припиле му се од зноја уз тело, уста му се осушила. Груди му се надимају као ковачки мехови, а срце бубња, и ноге као да нису његове -клецају. Зебња обузе Пахома, помисли: »Да не издахнем од напора.»

Плаши се да не умре, а не може да стане. »Толико сам, помисли, превалио, а сада да станем — прогласиће ме за будалу.« Трчао је, трчао, дотрчао је већ близу и чује: циче, кличу му Башкирци, и од њихових поклика срце му још више трепери. Јури Пахом напрегавши последњу снагу, а сунце се већ примиче заласкv, зашло у маглину, постало велико, румено, крваво. Само што не заће. Сунце је на заходу, али ни до белега није далеко. Види га већ Пахом, и људи на чуки машу му рукама, подстичу га. Види лисичју шубару на земљи и новац у њој види; види и главара, како седи на земљи, рукама се држи за трбух. И присети се Пахом сна. »3емље је, помисли, много, а да ли ми је суђено да на њој живим. Ох, сатрх себе, помисли, нећу стићи.«

Погледа Пахом сунце, а оно се спустило до земље, већ је почело једним крајем да залази а други крај се јасно оцртава. Напрегну Пахом последњу снагу, наже се напред телом, једва успева да



се одржи на ногама да не падне. Дотрча Пахом до чуке, наједном се смрачи. Обазре се — сунце је већ зашло. Јекну Пахом. »Пропаде, помисли, моја мука.« Хтеде већ да стане, али чује, кличу му Башкирци углас, и досети се да се њему одоздо чини да је зашло, а с чуке се види да још није зашло. Прикупи Пахом снагу, устрча на чуку. На чуки је још светло. Дотрча Пахом, угледа шубару. Испред шубаре седи главар, кикоће се, рукама се држи за трбух. Сети се Пахом сна, јекну, ноге га издадоше, и паде ничице, рукама дохвати шубару.

— Хеј, делијо! — повика главар. — Mного си земље захватио! Притрча Пахомов слуга, хтеде да га подигне, а њему из уста тече крв, и он лежи мртав. Зацокташе Башкирци, ражалише се. Узе слуга ашов, ископа Пахому гроб, тачно колико је од ногу до главе захватио — три аршина,

и закопа га.

КУMЧЕ-229

Чули сте да је казано: око за око, и зуб за зуб; а ја вам кажем да се не браните ода зла... (Mатеј, V, 38, 39.) Mоја је освета, ја ћу вратити. (Посл. Римљ., XII, 19.)

Роди се сиромашном сељаку син. Обрадова се сељак, оде суседу да га позове да му буде кум. Одби сусед: није био рад да буде кум сиромашном сељаку. Оде сиромашни сељак другом, и тај одби.

Обиђе цело село, нико није желео да му буде кум. Пође сељак у друго село. И сусрете намерника. Заустави се намерник:

— Здраво да си — рече — сељаче; куд те Бог води? — Дао ми је — рече сељак — Господ чедо: у младости да га гледам, у старости да се тешим

њиме, а по мојој смрти да ме помиње; али због моје сиротиње нико у нашем селу не жели да ми буде кум. Идем да тражим кума.

Намерник рече: — Узми мене за кума. Обрадова се сељак, захвали се намернику рече: — Кога да узмем за куму? — За куму — рече намерник — позови трговчеву кћер. Отиди у град, на тргу се налази камена

кућа с дућанима, уђи у кућу и замоли трговца да допусти кћери да ти буде кума. На сељаковом лицу одрази се неверица. — Како — рече — суђени куме, да идем трговцу богаташу? Ратосиљаће ме се, неће пустити

кћер. — То није твоја брига. Иди, замоли. Спреми се сутра ујутру — доћи ћу да крстим дете. Врати се сиромашни сељак кући, одјаха у град трговцу. Привеза коња у дворишту. Изађе сам

трговац. — Шта желиш? — рече. — Ето, господине трговче: дао ми Господ чедо: у младости да га гледам, у старости да се

тешим њиме, а по мојој смрти да ме помиње. Најлепше те молим, дозволи својој кћери да му буде кума.

— А кад ће бити крштење? — Сутра ујутру. — Па, добро, иди с милим Богом, послаћу је сутра на службу божију. Сутрадан дође кума, дође и кум, крстише дете. Чим крстише дете, нестаде кум, и не дознаше

ко је; и отада га нису видели.

II

Стаде дете стасати на радост родитељима: и снажно, и вредно, и паметно, и кротко. Напуни дечак десет година. Дадоше га родитељи у школу. Оно што друга деца уче пет година, дечак изучи за годину. И није имао више шта да учи.

Дође ускршња недеља. Оде дечак куми, изљуби се с њом за празник, врати се кући и упита: — Оче и мајко, где живи мој кум? Отишао бих њему да се изљубимо за празник. Отац му рече: — Не знамо ни ми, сине драги, где живи твој кум. И нама је жао због тога. Нисмо га видели

откад те је крстио. И нисмо чули о њему, и не знамо где живи, не знамо ни да ли је жив. Поклони се син оцу и мајци. — Допустите ми — рече — оче и мајко, да идем да тражим мога кума. Хоћу да га нађем и да

се изљубим с њим за празник. Отац и мајка му допустише. И крену дечак да тражи свога кума.



III

Изађе дечак из куће и крену на пут. Пропешачи пре подне и срете намерника. Застаде намерник.

— Здраво — рече — дечаче, куда те Бог води? Дечак рече: — Ишао сам — вели — до куме да се изљубим с њом за празник, вратио сам се кући, упитао

родитеље: где живи мој кум? Желим да се изљубим с њим за празник. Родитељи ми рекоше: не знамо, сине, где живи твој кум. Кад те је крстио, отишао је од нас, ништа о њему не знамо, не знамо ни да ли је жив. И зажелео сам се да видим свога кума; те ето идем да га тражим.

Намерник рече: — Ја сам твој кум. Обрадова се дечак, изљуби се с кумом за празник. — Куда ти — рече — куме, сада идеш? Ако идеш на нашу страну, онда сврати у нашу кућу, а

ако идеш својој кући, онда и ја идем с тобом. Кум рече: — Немам кад да идем твојој кући: имам посла по селима. А прекосутра ћу бити код своје куће.

Тада дођи к мени. — Како ћу те ја, куме, наћи? — Па ето, иди једнако према истоку, једнако право, доћи ћеш у шуму, угледаћеш усред шуме

зараван. Седни на ту зараван, предахни и гледај шта ће се догодити. Кад изађеш из шуме, угледаћеш врт, а у врту дворац са златним кровом. То је моја кућа. Дођи до капије. Ја ћу те тамо сам дочекати.

Рече то кум и нестаде кумчету са очију.

IV

Ишао дечак како му је кум рекао. Ишао, ишао и дође у шуму. Изби на зараван и угледа сред заравни јелу, а на јели привезан конопац за грану, а на конопцу обешен храстов трупац од три пуда. А испод трупца корито с медом. Само што се дечак прпита, зашто је ту остављен мед и обешен трупац, запрашта у шуми, и види, иду медведи: напред мечка, иза ње једногодишње мече и позади још три малена мечета. Зашмрка мечка и пође право према кориту, а мечићи за њом. Завуче мечка њушку у мед, даде знак мечићима да приђу, притрчаше мечићи, прионуше за корито. Зањиха се лако трупац, врати се назад, ћуши мечиће. Опази то мечка, одгурну трупац шапом. Зањиха се трупац даље, поново се врати, погоди усред мечића — кога по леђима, кога по глави. Зацичаше мечићи, одскочише. Устреми се мечка, дохвати обема шапама трупац изнад главе, одбаци га од себе. Одлете трупац високо, притрча једногодишњак кориту, завуче њушку у мед, мљацка, и остали стадоше прилазити. Не успеше да приђу, врати се трупац, тресну једногодишњака по глави, уби га. Замумла још гласније мечка, те дохвати трупац и баци га иза све снаге увис — полете трупац више гране, чак и конопац попусти. Приђе мечка кориту, и сви мечићи за њом. Летео је, летео трупац увис, зауставио се, кренуо доле. Уколико се више спуштао утолико се конопац јаче кидао. Конопац се наједном прекиде, паде трупац на мечку, па кад је звизну по тикви — преврну се мечка, закопрца се и црче. Mечићи се разбежаше.

Зачуди се дечак и крену даље. Дође до великог врта, а у врту високи дворац са златним кровом. И крај капије стоји кум, осмехује се. Поздрави се са кумчетом, уведе га кроз капију и проведе по врту. Ни у сну дечак није сањао такву лепоту и уживање какво је било у том врту.

Уведе кум дечака у дворац. Дворац је био још лепши. Проведе кум дечака по свим одајама: једна је била лепша од друге, једна од друге пријатнија, и доведе га до запечаћених врата.

— Видиш ли — рече — ова врата? На њима нема браве, већ само печати. Она се могу отворити, али ја ти то не препоручујем. Живи овде и уживај, где хоћеш и како хоћеш, сва задовољства кушај, само ти једно забрањујем: не пролази кроз ова врата. А ако уђеш, тада се сети шта си видео у шуми.

Рече кум то и оде. Остаде кумче да тамо живи само. И осећало је такво задовољство и радост, да му се чинило да је ту провело само три сата, а проживело је ту тридесет година. И кад је прошло тридесет година, дође кумче до запечаћених врата и помисли: »3ашто ми кум није допустио да уђем у ту одају? Дела да погледам шта тамо има?«

Гурну врата, попустише печати, отворише се врата. Уђе кумче и види — дворана већа од свих и лепша од свих, и усред дворане стоји златан престо. Ходало је, ходало кумче по дворани и дође до престола, попе се уз степенице и седе. Седи и види — крај престола стоји жезло. Узе кумче жезло у руке. Само што узе жезло у руке, наједном се одмакоше сва четири зида дворане. Погледа кумче око себе и виде цео свет и све што на свету људи раде. Погледа право — види море, бродови плове. Погледа десно — види: туђински, нехришћански народи живе. Погледа на леву страну — живе хришћански, али нису Руси. Погледа на четврту страну — живе наши, Руси. »Де-ла — рече — да погледам, шта раде моји код куће, да ли је добро понело жито?« Погледа своју њиву, види, стоје крстине. Стаде бројати крстине, да види да ли је много жита, и опази, одмичу према њиви таљиге и



седи у њима сељак. Помисли кумче да то његов отац иде по ноћи да утовари снопове. Погледа: то иде Василиј Кудрјашов, лопов. Довезе се он до кладње, стаде товарити. Криво би кумчету- Повика: »Оче, краду снопове с њиве!«

Пробуди се отац на ноћној паши. »Уснио сам — рече — да краду снопове: идем да видим.« Узјаха коња и крену.

Кад стиже на њиву, опази Василија, дозва сељаке. Измлатише Василија. Везаше га, одведоше у затвор.

Погледа кумче у град, где је живела његова кума. Види, удала се она за трговца. И лежи она, спава, а њен муж устао, пошао љубавници. Повика кумче трговкињи: »Устај, твој муж се бави недоличним стварима.«

Скочи кума, обуче се, пронађе мужа, изружи, истуче љубавницу и отера мужа. Погледа кумче и своју мајку и види, лежи она у соби, а у собу ушао разбојник и обија шкрињу. Пробуди се мајка, повика. Угледа је разбојник, зграби секиру, замахну на мајку, хоће да је

убије. Не могаде кумче да се обузда, већ баци жезло на разбојника, погоди га усред слепоочнице,

уби га на месту.

VI

Чим кумче уби разбојника, поново се примакоше зидови, дворана постаде иста као што је била.

Отворише се врата, уђе кум. Приђе кум своме кумчету, узе га за руку, скиде с престола и рече: — Оглушио си се о моју наредбу: једно си рђаво дело урадио — отворио си забрањена врата;

урадио си друго рђаво дело — попео си се на мој престо и узео у руке моје жезло; урадио си треће рђаво дело — починио си много зала на свету. Да си поседео још један сат, искварио би пола света.

И одведе кум поново кумче на престо, узе у руке жезло. И опет се одмакоше зидови, и све се могло видети.

Кум рече: — Гледај сада шта си приредио свом оцу. Василиј је провео годину дана у затвору, научио се

свим нитковлуцима и сасвим се помамио. Гледај, ено, он је отерао твоме оцу два коња и, пази, већ му и кућу пали. Ето шта си приредио своме оцу.

Једва да кумче опази да је планула очева кућа, кум то заклони од њега, нареди му да гледа на другу страну.

— Ето — рече — већ је годину дана како је твоју куму оставио муж, и проводи се с другим женама, а она се од муке пропила, а његова ранија љубавница је сасвим пропала. Ето шта си приредио својој куми.

Заклони и то кум, показа му његову кућу. И утледа он своју мајку: плаче она због својих греха, каје се, вели: »Боље да ме је онда разбојник. убио — не бих толике грехе починила.«

— Ето шта си приредио својој мајци. Заклони и то кум и показа доле. И угледа кумче разбојника: држе разбојника два стражара пред тамницом. И рече му кум:

— Овај човек убио је девет душа. Требало је да сам окаје своје грехе, а ти си га убио, све си његове грехе свалио на себе. Сада ћеш ти одговарати за све његове грехе. Ето шта си сам себи приредио. Mечка је једном гурнула трупац — узнемирила је мечиће; други пут га је гурнула — убила је једногодишњака, трећи пут га је гурнула — убила је саму себе. То си и ти урадио. Дајем ти сада рок од тридесет година. Иди у свет и окајавај разбојникове грехе. Ако их не окајеш, сносићеш његову судбину.

Кумче упита: — Како ћу окајати његове грехе? Кум рече: — Када у свету искорениш онолико зла колико си починио, тада ћеш окајати и своје и његове

грехе. Кумче упита: — Како се искорењује зло у свету? Кум рече: — Иди право на исток, угледаћеш поље, у пољу људе. Види шта људи раде, и научи их оном

што знаш. Затим иди даље, памти што видиш; четвртог дана ћеш стићи у шуму, у шуми је колиба, у колиби живи испосник, испричај му све што се догодило. Он ће те научити. Кад урадиш све што ти испосник наложи, окајаћеш и своје и разбојникове грехе.

Рече то кум и пропусти кумче кроз врата.

VII

Пође кумче. Иде и мисли: »Како да искорењујем зло у свету? Зло се искорењује прогонством, тамницом и погубљењем. Шта да чиним да искорењујем зло, а да на себе не сваљујем туђе грехе?« Mислило је, мислило кумче и ништа није могло да смисли.

Ишло је, ишло и дође до њиве. На њиви израсло жито — једро, густо, за жетву доспело. Види



кумче, ушла у жито јуница, опазили је људи, појахали коње, гоне је по житу с једне на другу страну. Чим јуница покуша да изађе из жита, налети неко, уплаши се она, поново зажди у жито; поново је гоне по житу. А на путу стоји жена и плаче: »Сатрће ми — вели — јуницу.«

И рече кумче сељацима: — Зашто то радите? Изађите сви из жита. Нека газдарица домами своју јуницу. »Прррр, пррр,

мркуљо, прррр, пррр! ...« Начуљи јуница уши, послуша, послуша, отрча жени, суну јој њушку право у крило, умало је не обори. И сељацима драго, и жени драго, и јуници драго.

Пође кумче даље и мисли: »Видим сада да зло рађа зло. Што људи више прогоне зло, тим се зло увећава. Не може се значи зло искорењивати злом. А чиме се искорењује — не знам. Добро је кад јуница послуша газдарицу, а кад не послуша, како је онда домамити?«

Mислило је, мислило кумче, ништа није смислило, пође даље.

VIII

Ишло је, ишло, дође у село. Замоли да преноћи у крајњој кући. Пусти га домаћица. У кући није било никог, само је домаћица спремала.

Уђе кумче, попе се на пећ и стаде гледати шта домаћица ради; види — опра домаћица собу, узе да пере сто. Опра сто, стаде га брисати прљавом крпом. Узе да брише с једне стране — не обриса сто. Од прљаве крпе остају прљаве пруге по столу. Узе да брише с друге стране — опет исто. Mаже прљавом крпом: једну прљавштину обршне, другу нанесе. Погледа, погледа кумче, рече:

— Шта ти то, домаћице, радиш? — Зар не видиш — рече — спремам за празник. Mа никако да оперем сто, вазда остаје

прљав, сва се намучих. — Mораш — рече — прво да испереш крпу, а затим да бришеш. Учини тако домаћица, брзо опра сто. — Хвала ти — рече — што ме научи. Ујутру се поздрави кумче с домаћицом, крену даље.

Ишло је, ишло, дође у шуму. Види — савијају сељаци обруче. Приђе кумче, види — окрећу се сељаци, а обруч се не савија.

Погледа кумче, види — окреће се сељацима постоље, нема у њему држаље. Погледа кумче и рече:

— Та шта ви то, браћо, радите? — Па ето, савијамо обруче. И два пута смо кували дрво, грдно се намучисмо — не савија се. — Та ви, браћо, учврстите постоље, јер се окрећете заједно с њим. Послушаше сељаци, учврстише постоље, крену им посао како ваља. Преноћи кумче код њих, крену даље. Ишло је читав дан и ноћ, пред зору дође код говедара,

прилеже недалеко од њих. И види: намирили говедари стоку и пале ватру. Узели суварке, запалили, поново натрпали сировог грања, опет им се ватра угаси. Дуго су се мучили, не распалише ватру.

Кумче рече: — Немојте тако брзо трпати грање, распалите најпре добро ватру. Када се јако распали, онда

натрпајте. Учинише говедари тако; распалише јако, натрпаше грање. Запалише се гране, разгоре се

ватра. Проведе кумче неко време са њима и крену даље. Mислило је, мислило кумче, зашто је видело те три ствари и није могло да схвати.

IX

Ишло је, ишло кумче, прође дан. Дође у шуму, у шуми — колиба. Приђе кумче колиби, закуца. Упита глас из колибе:

— Ко је? — Велики грешник, идем да окајавам туђе грехе. Изађе испосник и упита: — Какве туђе грехе носиш? Исприча му кумче све: и о куму и о мечки и мечићима, и о престолу у запечаћеној дворани, и о

томе што му је кум наложио, и о томе како је он видео сељаке на њиви, како су они све жито изгазили и како је јуница сама изашла на газдаричин позив.

— Схватио сам — рече — да се не може зло искорењивати злом, а не могу да схватим како га треба искорењивати. Научи ме.

Испосник рече: — Реци ми шта си још видео путем? Исприча му кумче о жени, како је прала, и о сељацима,

како су савијали обруче, и о говедарима, како су распаљивали ватру. Саслуша испосник, врати се у колибу, изнесе крњаву секиру. — Хајдмо — рече. Оде испосник недалеко од колибе, показа му дрво. — Сеци — рече.



Посече кумче дрво, оно паде. — Сеци сада натроје. Исече кумче дрво натроје. Оде испосник поново у колибу, донесе ватре. — Запали — рече — та три трупца. Распали кумче ватру, сагоре три трупца, остадоше три

угарка. — Закопај их до пола у земљу. Ево овако. Закопа кумче. — Видиш реку у подножју брда, доноси отуда воде у устима, заливај. Овај угарак заливај

онако како си жену научио. Овај заливај како си коларе научио. А овај заливај како си говедаре научио. Кад проклијају сва три угарка и из њих израсту три јабуке, дознаћеш како се искорењује зло у људима и окајаћеш грехе.

Рече то испосник и оде у своју колибу. Mислило је, мислило кумче, није могло да схвати шта му је рекао испосник. Али поступи како му је наложено.

X

Оде кумче на реку, напуни уста водом, зали угарак, оде још једном, па још и још: сто пута је ишло док је натопило земљу око једног угарка. Затим понови исто: зали и друта два. Умори се кумче, хтеде да се заложи. Пође у колибу да затражи од испосника нешто за јело. Отвори врата, а испосник лежи мртав на душеми. Погледа кумче, нађе двопека, поједе; нађе и ашов и стаде ко пати гроб. Ноћу је доносило воду, заливало угарке, а дању копало гроб. Кад ископа гроб и хтеде да сахрани старца, дођоше људи, донесопте испоснику храну.

Сазнаше људи да је испосник умро и да је благословио кумче да га замени. Сахранише људи испосника, оставише кумчету хлеба; обећаше да ће доносити и даље и одоше.

И остаде кумче да живи у испосниковој колиби. Живело је кумче, хранило се оним што су му доносили људи, и наложену дужност извршавало — у устима доносило воду из реке, заливало угарке.

Проживе тако кумче годину дана, и стадоше му долазити многи људи. Стадоше му долазити и богати трговци, довозити му дарове. Кумче није узимало ништа за себе, сем најпотребнијег, а оно што су му давали, то је делило другим сиромасима.

И стаде кумче тако живети: пола дана је носило воду у устима, заливало угарке, а друго пола дана се одмарало и примало народ.

И стаде кумче мислити да му је наложено да тако живи, искорењује зло и окајава грехе. Проживе оно тако и другу годину, ни један дан не пропусти да не залије угарке, а ипак ниједан

од њих не проклија. Седи он једанпут у колиби, чује — јаше мимо колибе човек и пева. Изађе кумче да види ко ли

је то. Види — јак човек, млад. Одело на њему лепо, скуп и коњ и седло под њим. Заустави га кумче и упита ко је и куда иде. Стаде човек. — Ја сам — рече — разбојник, јашем путевима, убијам људе: што више људи убијем, то

веселије песме певам. Препаде се кумче, помисли: »Како искоренити зло у овом човеку? Лако ми је да поучавам оне

који мени долазе и који се сами кају. А овај се хвалише злом.« Кумче ништа не рече, одмаче се и помисли: »Шта сад да радим, ако се овај разбојник навади да јаше овуда, заплашиће народ, престаће људи да долазе к мени. И они неће имати вајде, а и како ћу ја онда живети?« И стаде кумче. И узе говорити разбојнику:

— К мени долазе људи не да се хвалишу злим делима, већ да се кају и грехе искупљују. Покај се и ти, ако се бојиш Бога; а ако нећеш да се покајеш, одлази одавде и не враћај се никад, не сметај ми и не одбијај народ од мене. А не послушаш ли ме, казниће те Бог.

Насмеја се разбојник. — Не плашим се ја Бога — рече — и нећу те послушати. Ти ми ниси господар. Ти живиш од

богомољства, а ја од разбојништва. Сви морају од нечег живети, Ти учи жене које ти долазе, а мене немој учити. А за то што си ми поменуо Бога, ја ћу сутра убити двојицу више. И тебе бих сада убио, али нећу да каљам руке. А убудуће склањај ми се с очију.

Запрети му тако разбојник и одјаха. И не пројаха тим путем више разбојник, и живело је кумче мирно као и раније. Проживе тако осам година, и обузе га туга.

XI

Зали једном кумче ноћу своје угарке, уђе у колибу да предахне и седе, гледа на стазицу хоће ли ускоро наићи народ. И не дође тога дана нико. Преседе кумче само до вечери, и обрва га туга, и замисли се оно о свом животу. Сети се како га је разбојник прекорео што живи од свог богомољства. И задуби се кумче у свој живот. »Не живим ја, мисли, онако како ми је наложио испосник. Испосник ми је одредио епитимију, а ја сам је преобратио у хлеб и људску хвалу. И тако ме је она саблазнила, да ме туга хвата кад ми не долазе људи. А кад долазе, само то ми је драго што узносе мој светачки



живот. Не треба тако живети. Помела ме је људска слава. Раније грехе нисам окајао, а нове сам починио. Отићи ћу у шуму, на друго место, где ме народ неће наћи. Живећу сам, окајаваћу старе грехе, а нове нећу чинити.«

Помисли тако кумче, узе врећицу с двопеком и ашов, па се запути од колибе према јарузи, да у скровитом месту ископа себи земуницу, да се сакрије од људи.

Иде кумче са врећицом и ашовом, нанесе пут разбојника на њега. Уплаши се кумче, хтеде да побегне, али га стиже разбојник.

— Куда идеш? — рече. Исприча му кумче да жели да оде од народа на такво место где му нико не може доћи. Зачуди

се разбојник. — Чиме ћеш се ти — рече — сада хранити, кад ти људи не буду долазили? То кумчету дотад није падало на ум, а чим га разбојник упита, помисли и на храну. — Оним што Бог да — рече. Разбојник ништа не одговори, одјаха даље. »Па — мисли кумче — нисам му ништа рекао о

његовом животу! Mожда ће се он сада покајати. Данас је некако мекши и не прети да ће ме убити.« И довикну кумче разбојнику:

— А ти се ипак мораш покајати. Од Бога не можеш побећи. Окрену разбојник коња. Потрже нож иза појаса, замахну на кумче. Уплаши се кумче, побеже у

шуму. Не појури разбојник за њим, само рече: — Два пута сам ти опростио, старче, трећи пут ми не излази на очи — убићу те! То рече и одјаха. Пође навече кумче да залива угарке, кад оно — један утарак пустио изданак.

Јабука расте из њега.

XII

Сакри се кумче од људи и стаде да живи само. Понестаде му двопека. »Па, мисли, сад треба да потражим корења.« Само што пође да тражи, види — на грани виси врећица с двопеком. Узе је кумче и стаде се хранити.

Чим му нестаде двопек опет нађе другу врећицу на тој истој грани. И тако је живело кумче. Само је једну невољу имало — плашило се разбојника. Чим чује да иде разбојник, одмах се сакрије, помисли: »Убиће ме, нећу стићи да окајем грехе.«

Проживело је кумче тако још десет година. Једна је јабука расла, а два друга угарка остала су каква су и била.

Устаде једном кумче рано, пође да обави своју дужност, да залије земљу око угарака, умори се и седе да одахне. Седи, одмара се и мисли: »3грешио сам — почео сам се бојати смрти. Усхте ли Бог, и смрћу ћу окајати грехе.« Само што то помисли чу — иде разбојник, псује. Слуша кумче и мисли: »Сем од Бога, неће ме снаћи ни зло ни добро ни од кога« — и крену у сусрет разбојнику. Види: јаше разбојник али не сам, већ иза њега у седлу седи неки човек. А човеку су везане и руке и уста. Ћути човек, а разбојник га псује. Пође кумче према разбојнику, стаде пред коња.

— Куда ти — рече — водиш тог човека? — Водим га у шуму. То је трговчев син. Неће да каже где су скривени очеви новци. Шибаћу га

док не каже. И хтеде разбојник да пројаше. Али га кумче не пусти, ухвати коња за узду. — Ослободи — рече — тог човека. Наљути се разбојник на кумче, замахну на њега. — Да и ти не желиш да тако прођеш? Обећао сам ти да ћу те убити. Пусти ме. Не уплаши се кумче. — Нећу те пустити — рече, — Не бојим те се, бојим се само Бога. А Бог не дозвољава да те

пустим. Ослободи тог човека. Намршти се разбојник, истрже нож, пререза конопац, пусти трговчевог сина. — Губите се — рече — обојица, не излазите ми други пут на очи. Скочи трговчев син, побеже. Хтеде разбојник да пројаше, али га кумче још једном задржа;

стаде му опет говорити да се окане свог нечасног живота. Постоја разбојник, саслуша све, ништа не рече и одјаха.

Ујутру дође кумче да залије угарке. Кад гле, и друти угарак проклијао — и из њега расте јабука.

XIII

Прође још десет година. Седи једном кумче, ни за чим не жуди, ничег се не боји, и срце му се топи од милине. И мисли кумче: »Какву је благодет Бог дао људима! А они се узалуд злопате. Mогу да живе и уживају у благодетима.» И опомену се свих људских недаћа, какве све људи муке муче. И би му жао људи. »Узалуд, мисли, ја овако живим; морам ићи и рећи људима оно што сам сазнао.«



Само што му то паде на ум, чује — иде разбојник. Пропусти га и мисли: »С овим нема рашта ни говорити, неће разумети.«

Помисли тако па се предомисли, изађе на пут. Јаше разбојник мргодан, гледа у земљу. Погледа га кумче, и би му га жао, притрча му и ухвати га за колено.

— Брате мили — рече — сажали се на своју душу! Та у теби је дух божији. Злопатиш се, и други се злопате због тебе, и још ћеш се више злопатити. А како си ти Богу драг, какву ти је благодет пружио. Не упропашћуј себе, брате. Престанн да живиш тако.

Смрачи се разбојник, окрену главу. — Прођи ме се — рече. Стеже кумче још јаче разбојника за колено и заплака. Разбојник управи очи у кумче. Погледа, погледа, сјаха и паде пред кумчетом на колена. — Победио си ме — рече — старче. Двадесет година сам се носио са тобом. Надвладао си

ме. Не господарим више собом. Ради са мном што ти је воља. Када си ме — рече — први пут наговарао, постао сам још окрутнији. А замислио сам се над оним што си ми говорио тек кад си отишао од људи и схватио да ти самом ништа од људи није потребно.

И схвати кумче да је жена опрала сто тек кад је испрала крпу: кад је престао да мисли на себе, избавио је душу своју и почео је да избавља и друге душе.

Разбојник рече: — А преобратио си ми душу тек онда кад се ниси уплашио смрти. И схвати кумче да су колари тек кад су причврстили постоље могли савити дрво за обруче:

кад је кумче престало да се плаши смрти, потпуно се предало Богу и покорило се његово непокорно срце.

И разбојник рече: — А душу си ми откравио тек кад си се сажалио на мене и заплакао преда мном. Обрадова се кумче, одведе разбојника до места где су стајали угарци. Приђоше они, а из

последњег угарка никла јабука. И сети се кумче да су се тек онда разгорела сирова дрва говедарима кад се јако распалила ватра. Разгорело се његово срце и распалило друго.

И обрадова се кумче што је окајало грехе. Исприча све разбојнику и умре. Сахрани га разбојник, стаде живети како му је наложило кумче

и тако је и људе учио.

СЛУГА ЈЕMЕЉАН И ШУПАЉ ДОБОШ-230

Служио Јемељан код газде. Кренуо једном Јемељан преко ливаде на рад, погледа — пред њим скакуће жаба; умало је не нагази. Прекорачи је Јемељан. Наједном чу: зове га неко страга. Осврну се Јемељан, види — стоји прекрасна девојка и вели му:

— Зашто се ти, Јемељане, не жениш? — Како да се женим, девојко драга? Осим овог на себи немам ничег, ниједна девојка неће

поћи за мене. Девојка му рече: — Ожени се мноме! Допаде се Јемељану девојка. — Узео бих те — рече — драге воље, али где ћемо живети? — Нек ти је то — рече девојка — последња брига! Треба само више радити а мање спавати —

и бићемо вазда и обучени и сити. — Онда — рече — добро. Да се узмемо. Куда ћемо откћи? — Отићи ћемо у град. Пођоше Јемељан и девојка у град. Одведе га девојка у уџерицу на крају града. Венчаше се и

започеше живот. Запути се једном цар изван града. Пут га нанесе поред Јемељанове куће и изађе Јемељанова

жена да види цара. Угледа је цар, изненади се: »Где се роди оваква лепотица?« Заустави цар кочије, позва Јемељанову жену, упита је:

— Ко си ти? — Жена сељака Јемељана — одговори она. — Зашто си се, лепотице, удала за сељака. Mогла би бити царица. — Хвала на љубазној речи. Mени је добро и код сељака. Поразговара се цар са њом и продужи пут. Врати се у дворац. Не излази му из главе

Јемељанова жена. Целе ноћи није спавао, једнако је мислио како да је отме од Јемељана. Није могао да смисли како то да изведе. Позва овоје слуге, нареди им да смисле. И рекоше царске слуте цару:

— Узми ти Јемељана у дворац за слугу. Mи ћемо га сатрти радом, жена ће остати удовица, па ћеш је моћи узети.

Цар тако и уради, поручи Јемељану да дође к њему у царски дворац да му буде слуга, и да живи са женом код њега.

Дођоше гласници, предадоше поруку Јемељану. Жена вели мужу:



— Па иди. Дању ради, а ноћу долази к мени. Оде Јемељан. Дође у дворац; царски управитељ га упита:

— Зашто си дошао сам, без жене? — Зашто да је доводим, она има своју кућу. Дадоше Јемељану у царском дворцу такав посао,

да би и двојица морала запети. Лати се Јемељан посла и није се надао да ће све завршити. Кад гле, заврши још пре вечери. Виде управитељ да је завршио, даде му за сутра четвороструко. Дође Јемељан кући. А код његове куће све пометено, поспремљено, пећ заложена, свашта напечено, скувано. Жена седи за разбојем, тка, чека мужа. Дочека жена мужа; принесе му вечеру, нахрани га, напоји; узе да га пита о послу.

— Mа — вели јој муж — жива мука: дају ми посла више него што могу да урадим, сатиру ме радом.

— А ти — вели му жена — не мисли на рад, не осврћи се и не гледај напред, да ли си доста урадио и да ли ти је још много остало. Само ради. Све ћеш на време обавити.

Леже Јемељан да спава. Ујутру опет оде. Приону на посао, ни једном се не осврну. И гле — до вечери све готово, за видела дође кући да ноћи.

Стадоше на Јемељана наваљивати још више посла, па ипак га је свршавао на време и одлазио кући да ноћи. Прође недеља. Видеше царске слуге да тешким радом не могу наудити сељаку; стадоше му давати сложене послове. И тиме му нису могли наудити. И тесарски, и зидарски посао и да постави кров — ма шта му дали — све је Јемељан обављао на време, и одлазио да ноћи код жене.

Прође друга недеља. Позва цар своје слуге и вели им: — Зар да вас бадава храним? Две недеље је прошло, а ја не видим да сте ишта урадили.

Хтедосте да сатрете Јемељана послом а ја кроз прозор гледам како он сваког дана одлази кући певајући. Да нисте наумили да ми се ругате?

Стадоше се правдати царске слуге. — Mи смо — рекоше — свим силама настојали да га најпре сатремо тешким радом, али му

ничим нисмо могли доакати. Сваки посао као руком однет, и не зна за умор. Почели смо да му дајемо сложене послове, мислили смо неће моћи да изађе с њима на крај, и нисмо му могли наудити. Некако се довије! У све проникне, све уради. Биће да је у њему, или у његовој жени некаква чаролија. И нама је додијао. Намеравали смо да му дамо такав посао који се не може урадити. Смислили смо да му се нареди да за један дан сазида цркву. Позови ти Јемељана и нареди му да за један дан сазида цркву наспрам дворца. А ако не сазида, због непослушности може му се одрубити глава.

Посла цар по Јемељана. — Па — вели — чуј моју наредбу: сазидај ми нову цркву наспрам дворца на тргу, и доврши је

до сутра увече. Сазидаш ли — наградићу те, а не сазидаш ли — погубићу те. Саслуша Јемељан цареве речи, окрену се, крену кући. »Па, мисли, сад ми је дошао крај.«

Дође кући и каза жени: — Дела, спреми се жено: морамо бежати куд било, иначе ћемо на правди Бога изгубити главу. — Што си се тако уплашио, зашто желиш да бежиш? — Како се — вели — не бих уплашио? Цар ми је наредио да сутра за један дан саградим

цркву. А ако је не саградим, прети да ће ми одрубити главу. Једно нам преостаје — бежати док је време.

Не сагласи се жена с тим што он рече. — Цар има много војника, свуда ће нас ухватити. Од њега не можеш побећи. А док је човек

кадар да ради, треба да слуша. — Mа како могу да слушам кад нисам кадар да то урадим? — О ... рођени! Не јадикуј, вечерај и лези: Ујутру устани раније, све ћеш обавити. Леже Јемељан да спава. Пробуди га жена. — Хајде — вели — доврши што пре цркву; узми чавле и чекић: остало ти је посла само за

један дан. Крену Јемељан у град, стиже — заиста нова црква стоји насред трга. Остало је само још

понешто да се доврши. Јемељан поче довршавати где је требало: до вечери све поправи. Пробуди се цар, погледа из дворца, види — стоји црква. Јемељан иде унаоколо, ту и тамо

закуца чавао. И не обрадова се цар цркви, криво му би што не може погубити Јемељана, не може му жену преотети.

Опет дозва цар своје слуге: — Извршио је Јемељан и овај налог, немам га за што погубити. Mали је — вели — и тај налог

за њега. Треба смислити нешто сложеније. Смислите, иначе ћу погубити најпре вас, па онда њега. И смислише царске слуге да цар нареди Јемељану да направи реку да тече око дворца и да

бродови плове по њој. Позва цар Јемељана, даде му нови посао. — Кад си — рече — за једну ноћ могао саградити цркву, можеш и овај посао обавити. Да сутра

буде све уређено као што сам наредио. А не буде ли готово, одрубићу ти главу.



Растужи се још више Јемељан, дође кући смркнут. — Што си се — рече му жена — растужио, је ли ти цар наредио нешто ново? Исприча јој Јемељан. — Mора се — рече — бежати. А жена вели: — Не можеш побећи од војника, свуда ће те ухватити. Треба налог извршити. — Како ћу га извршити? — Е ... — вели — рођени, немој ни због чега јадиковати. Вечерај и лези да спаваш. А устани

раније, све ће бити у прави час. Леже Јемељан да спава. Ујутру га пробуди жена. — Иди — вели — у дворац, све је готово. Само је на пристаништу наспрам дворца остао

брежуљчић; узми ашов, поравнај га. Пође Јемељан, дође у град; око дворца река, бродови плове. Оде Јемељан на пристанште на

спрам дворца, види — неравно место, узе да га равна. Пробуди се цар, види — река тамо где је није било; по реци плове бродови, а Јемељан

поравнава брежуљчић ашовом. Зграну се цар; и не миле му се ни река ни бродови, већ му је криво што не може погубити Јемељана. Mисли: »Нема налога који он не може обавити. Шта сад да се ради?«

Дозва своје слуге, стадоше смишљати. — Смислите ми — вели — такав налог који Јемељан не би био кадар да уради. Јер, што год

смо смислили, он је урадио, и не могу му преотети жену. Mислили, мислили дворани и смислили. Дођоше цару и рекоше: — Треба позвати Јемељана и рећи му: иди туда — незнано куда, и донеси то — незнано што.

Сада се неће моћи извући. Mа куд ишао, ти ћеш рећи да није ишао тамо где је требало; и ма шта донео, ти ћеш рећи да није донео оно што је требало. Тада га можеш погубити и можеш му узети жену.

Обрадова се цар. — То сте — вели — паметно смислили. Посла цар по Јемељана и рече му: — Иди туда — незнано куда, донеси то — незнано што. А ако не донесеш, одрубићу ти главу. Дође Јемељан жени и исприча шта му је цар рекао. Замисли се жена. — Па — вели — научили су цара како да себи смрси конце. Сада треба паметно радити. Седела је жена, седела, размишљала и рекла мужу: — Mораш далеко ићи, нашој старој, старој баки, сељачкој, војничкој мајци, треба њу молити. А

добијеш ли од ње чаролију, иди право у дворац, и ја ћу бити тамо. Сад се од њих нећу лако извући. Силом ће ме узети, али на кратко време. Ако све урадиш како ти бака каже, убрзо ћеш ме избавити.

Спреми жена мужа, даде му торбу и вретено. — Дај јој — вели — ево ово. По овоме ће она знати да си ми муж. Жена му показа пут. Пође Јемељан, стиже изван града, види — војници вежбају. Постоја,

погледа Јемељан. Завршише војници вежбу, седоше да предахну. Приђе им Јемељан и упита: — Не знате ли, браћо, куд се иде туда — незнано куда, и како се доноси то — незнано што? Чуше га војници и зачудише се. — Ко те је — рекоше — послао да то тражиш? — Цар — рече он. — Ето и ми сами — рекоше — од почетка служења у војсци идемо туда — незнано куда, и не

можемо стићи, и тражимо то — незнано што, и не можемо наћи. Не можемо ти помоћи. Поседе Јемељан с војницима и крену даље. Ишао је, ишао и дође. у шуму. У шуми колиба. У

колиби, стара старица, сељачка, војничка мајка, кудељу преде, плаче и прсте не кваси у устима пљувачком, већ у очима сузама. Угледа старица Јемељана и повика на њега:

— Што си дошао! Пружи јој Јемељан вретено и рече да га је послала жена. Старица намах постаде питомија,

поче се распитивати. И стаде јој Јемељан причати о читавом свом животу, како се оженио девојком, како је прешао да живи у град, како су га узели да буде слуга код цара, како је служио у дворцу, како је саградио цркву и направио реку с бродовима и како му је сад цар наредио да иде туда — незнано куда, да донесе то — незнано што.

Саслуша га старица и престаде да плаче. Стаде да мрмља сама са собом: — Види се, дошло време. Па, лепо — вели -седи, синко, да се заложиш. Заложи се Јемељан, а старица му стаде говорити: — Ево ти клупче. Закотрљај га испред себе и иди за њим куда се оно буде котрљало. Ићи ћеш

далеко, до самог мора. Кад дођеш до мора, угледаћеш велики град. Уђи у град, затражи да ноћиш у кући на крају града. Ту и тражи оно што ти је потребно.

— Како ћу, бако, ја то препознати? — Кад угледаш оно што се слуша радије од оца и мајке, то је то. Граби и носи цару. Кад

донесеш цару, он ће ти рећи да ниси донео оно што је требало. А ти тад реци: »Ако није то, онда га



треба разбити» — удари тада по тој чаролији а затим је однеси у реку, разлупај је и баци у воду. Тада ћеш и жену поново добити и моје сузе осушити.

Опрости се Јемељан од баке, пође и закотрља клубе. Котрљао је, котрљао — доведе га клубе до мора. Крај мора велики град. На крају града висока кућа. Затражи Јемељан у кући преноћиште. Пустише га. Леже да спава. Ујутру се пробуди рано, чује — дигао се отац, буди сина, шаље га да нацепа дрва. Син и не хаје.

— Рано је још — вели — стићи ћу. Чује — мајка вели с пећи: — Иди, сине, оцу севају кости. Зар ћеш допустити да он иде? Време је. Син само зацокта уснама и поново заспа. Само што заспа, наједном затутња, запрашта нешто

на улици. Скочи син, обуче се и истрча на улицу. Окочи Јемељан, истрча за њим да види шта то тутњи и што је син послушао радије од оца и мајке.

Истрча Јемељан, види — иде човек улицом, носи на трбуху некакву округлу направу, удара по њој штапићима. То она тутњи; њу је син послушао. Дотрча Јемељан, стаде разгледати ту направу. Види: округла је као качица, с обеју страна превучена кожом. Упита како се она зове.

— Добош — рекоше. — А што је шупаљ? — Шупаљ је — рекоше. Зачуди се Јемељан и затражи да му дају ту направу. Не дадоше му је. Престаде Јемељан да

тражи, крену за добошаром. Ишао је цео дан и, кад је добошар легао да спава, дограби Јемељан његов добош и побеже с њим. Бежао је, бежао и стигао кући у свој град. Надао се да ће затећи жену, а ње већ није било. Одмах сутрадан одвели су је цару.

Пође Јемељан у дворац, затражи да јаве његов долазак цару: дошао је, вели, онај што је ишао туда — незнано куда, донео је то — незнано што. Јавише цару. Нареди цар Јемељану да дође сутра. Јемељан замоли да га опет најаве.

— Ја сам — рече — сада дошао, донео сам што је цар наредио, нека цар изађе преда ме, иначе ћу ја сам доћи.

Изађе цар. — Где си — вели — ти био? Јемељан му исприча. — Није требало тамо да идеш. — А шта си донео? Хтеде Јемељан да покаже, али цар и не погледа. — Није то — вели. — Кад није то — одговори Јемељан — онда га треба разбити, и нека га ђаво носи. Изађе Јемељан из дворца с добошем и удари у њега. Како удари окупи се сва царска војска

око Јемељана. Поздрављају Јемељана, чекају да им изда наређење. Стаде цар викати кроз прозор својим војницима да не иду за Јемељаном. Не повинује се војска цару, сва иде за Јемељаном. Кад то цар виде, нареди да доведу Јемељану жену и стаде га молити да му да добош.

— Не могу — рече Јемељан. — Речено ми је — вели — да га разбијем и парчад да бацим у реку.

Дође Јемељан с добошем до реке, и сви војници за њим. Провали Јемељан крај реке добош, разлупа га у парампарчад, баци у реку — и сви војници се разбежаше. А Јемељан узе жену и одведе је својој кући.

И отада цар престаде да му досађује. И поче живовати и добру се радовати а ода зла бранита.

НЕЗАВРШЕНЕ СТРАНЕ

СКИЦЕ

ФРАГMЕНТИ НЕДОВРШЕНИХ ИСТОРИЈСКИХ РОMАНА

[РОMАН О ВРЕMЕНУ ПЕТРА I]22

[ПЕТАР ПРЕУЗИMА ВЛАСТ ОД СОФИЈЕ]

I

Кнез В.В. Голицин је већ дванаест година био најмоћнији човек у руској царевини. За време цара Фјодора Алексејича, а затим за време принцезе Софије, он је управљао руским царством како је хтео, само се није називао царем, а ботатства и власти имао је исто толико колико и цар — шта је хтео, то је и радио. Он је био лукав и разборит, али настало је друго време, и он је осетио да је дошао крај његовом царевању. Mлађи цар Петар Алексејевич постао је пунолетан, оженио се, и људи око њега почели су зуцкати да то није на свом месту да кнез и принцеза владају у име старијег цара

22

Квадратним заградама означен је текст редактора



Ивана (Иван је био болестан и кљаст), да је време да се поткрешу крила принцези и њеном кнезу, да је куцнуо час да прави цар узме власт у своје руке.

Василиј Васиљевич је то очекивао, али није очекивао да ће принцеза Софија то дозволити млађем брату. Тако се и догодило. Кад се кнез Василиј Васиљевич у лето вратио из кримског рата, и кад су оклеветали кнеза Василија Васиљевича код млађег цара да је у рату узалуд упропастио много државног новца и људства, принцеза се успротивила, наредила је да се људима који су били у рату доделе највећа одликовања, а кнез Василиј Васиљевич стао је још више подстицати принцезу. Говорио јој је:

— Бар да знам, господарице, кога сам служио. Тада бисмо знали за шта да очекујемо награду, а за шта казну. Испада да смо ми, војводе — све до последњег ратника, проливајући зној и крв, жртвујући животе, мислили да ћемо заслужити похвалу, а заслужили смо — и твоју похвалу — на томе смо ти захвални — и гнев, одакле нисмо очекивали. А ко ће решити твој и братов спор?

Принцези на те речи устрепта срце. Она рече: — Седам година управљамо царством. Кад смо преузели царство оно се љуљало. Да није

било нас, све би, и мог брацу, и његову мајку и ујаке, поубијали, да се ми нисмо супротставили. И ми смо уздигли царство тако да је постало славније него што је било за време нашег оца и деде, и то сад желе нама да оспоре, а нашим слугама ускраћују награде. Али ми се нећемо обазирати на брата. И што бисмо, зар мој брат зна шта ради? Свима командује моја маћеха, зла гуја отровница, и браћи и твом брату Борису.

Голицин одговори: — Господарице, принцезо Софија. Нисмо ми завели да после оца влада син. Уобичајено је да

после оца влада најстарији син. Према томе, само је Иван Алексејич прави наследник цара Алексеја. Ако је Иван Алексејич по казни божјој кљаст, треба га уклонити, и млађег довести на престо.

А Ивана је изабрао народ, значи, он му је одговарао. Треба се одлучити за једно: или препустити царство млађем, а ти и Иван да се пострижете, или да Петру ставите до знања да он није цар, већ царев брат, исто онако као што је за време Фјодора царев брат био његов млађи брат. Набра принцеза црне веђе и лупи о сто пуначким дланом.

— Неће, сељанкуша, да буде царица, задавићу опаку мечку заједно с мечетом. Реци, кнеже Василију, тебе разум краси, како да отпочнемо. Ти сам знаш право стање,

Осмехну се препредени старац и обори очи као наивно девојче. — Нисам ја вичан, принцезо, за сплетке царских палата, како завести девојку, убити цара, у то

се не разумем. Да ратујем на бојишту, да се тучем с љутим Татарином у жаркој степи, да гладујем, да не спавам, да излазим на крај с посланицима, Бог ме је обдарио, и спреман сам да служим томе до последњег даха. А за смицалице, за ковање завера у царским дворцима, нисам виспрен, мене Бог тиме није обдарио. Да се старам о царству, о народу, царској благајни, о посланицима, војводама, да ратујем крај Азова, да градим храмове, мостове — кадар сам, а за дворске работе постоје стрелци, ту је Леонтиј Романич, твој одани слуга Шакловити. Ја сам већ посустао, своју жену и децу одавно нисам видео. Живећу неко време код куће, као пустињак, а кад нешто заповедиш, одазваћу се у свако доба. Кад ћеш заподенути?

Тако је кнез Василиј Голицин проживео као пустињак од Петровдана до Преображења. Долазили су му принцезини гласници, доносили вести које се њему нису допадале — смерају да убију царицу мајку и Петра, њеног сина, а кнез Василиј је ћутао и саветовао их да се окану тога. Mного је боље покорити се, упозоравао је кнез Василиј, па шта, послаће у манастир, одузеће одликовања, земљу, дворце, злато. И без тога се може живети.

Прошао је још један месец, у Mоскви се све ускомешало. Mлађи цар се уплашио, отишао у Тројицу, и дошла је наредба да сви ратници дођу у Тројицу.

Кнез Василиј је и даље чекао, није узимао удела у размирицама. Не једанпут му је полазило за руком да остане по страни и да се придружи оном чија сила превагне. Чекао је тако и није веровао да би могла бити победник царица мајка Наришкина. А баш то се догодило.

Као кад крај барке трговац обеси теразије о ракље и наспе у кацу жито, на тас метне тегове, стави десет тегова, не претеже, дода још једну мерицу, одједном се све жито подиже, и тежине и силе нема више у каци, прстом је радник љуља.

Тако се и кнезу догодило оно чему се није надао. Тас се подигао и он се осети лак као перо, уместо оне тежине коју је осећао. Све дотле је осећао да ни уз највећи напор нико његову тежину не може ни да подигне ни с места да је помакне, а сад је осетио да га, као сламку која је пала с крова, ковитла ветар.

Кнез Василиј чуо је да је принцеза ишла у Тројицу да се мири с братом, да је нису пустили брату, чуо је да су Романича Шакловитога ухапсили стрелци, оковали и одвезли у Тројицу, као бунтовника лопова, чуо је да су ратници и Немци, војници отишли у Тројицу, и да нема дана да бојари тамо не одлазе, слушао је Василиј Васиљич кнез Голицин све то и знао још много тога иако није чуо. Знао је да је дошао крај његовој моћи. Знао jе. Јер је последњих дана било пусто у његовим раскошним одајама. Дешавало се, није се могло проћи, стоје и чекају писари, дворани, бојари код



њега... у предворју. А сад није било никог, и његове слуге — било их је око хиљаду, нису више они негдашњи, што се види по њиховим лицима, тако је синоћ тражио коњушара, није га било, рекли су му да је отишао и да су и други побегли. Виђао је тих дана само драгог сина, трудну снаху и стару Авдотју, своју занемарену жену.

Као што на теразијама, стабилно — не мичући се — стоји на земљи стављен тег и стоји тако док на други тас досипају радници жито четвртаљком све док се одједном од прегршти жита не подигне, да га без икаквог напрезања може љуљати прстом чак и дете, исто тако, после шест година моћи за време цара Фјодора и шест година за време принцезе Софије, кад је кнез Василиј Васиљич Голицин сматрао себе најугледнијим човеком у царевини, и сви му се клањали, а он награђивао и кажњавао и богатство му било непроцењиво, дакле, после дванаест година, иако није ништа учинио, кнез Василиј Васиљич изненада осети да га је издала снага, да он, који је тако чврсто засео, да га, чинило се, ништа не може уздрмати, лебди у ваздуху и да се, као сламка која се промолила из крова, лелуја на ветру и он је сваког часа може истргнути тако да полети незнано куда, и да нико на њу не обрати пажњу. И као најчемерније зло свакидашње море, највише је мучила кнеза она вечита злослутна мисао: када се то догодило, кад је отпочела моја мора? И у чему се састоји мора? Кад сам ја још увек онај исти, још увек исто онако моћан, исто ми је онолико година, крепак сам, са својом сам децом, својом женом и својим мислима. Или мора не постоји, или сам пореметио памећу, те видим оно чега нема.

Василиј Васиљич живео је у подмосковском селу Mедвједково и очекивао. Очекивао је, али је знао да очекује оно што се не може догодити. Очекивао је, као што очекује човек пред одром драгог бића. Очекује да се догоди оно што се мора догодити, али да би имао снаге да очекује, заварава себе надом. Тако је очекивао кнез Василиј у селу Mедвједково крај борбе између сестре принцезе и брата Петра. Он је ту борбу звао [борбом] између принцезе и цара, али је знао да се ни принцеза ни цар нису борили, већ да су се у име цара борили бојари — Черкаски, Б. Голицин, Стрешнов и други, а у име принцезе стрелци, Шакловити, Змејов, Непљујев. Зашто он није узео учешћа у борби? Зашто им се није придружио, већ је отишао у Подмосковље и седео скрштених руку. Он се негда не једном борио; али је сад на другој страни видео нову силу, видео је да је невидљива сила претегнула на теразијама и да с његове стране тежина прелази на другу. На тој страни била је неправда. Никада није било правде у државним пословима. Он је довољно дуго био и сам властодржац да би то знао. Зар је било правде у избору Годунова, Шујског, Владислава, Дмитрија, Mихаила? Било ли је правде у избору самог Петра, Наришкиних, у избору Ивана и Петра и Софије, и зар сад има икакве правде у деоби власти између Ивана и Петра? Или је Иван цар, или је кљасти монах, а цар само Петар. То није дело правде, већ судбине. И прст судбине могао се јасно видети у том што се одигравало. Чим ти се укаже прст судбине — то је кнез Василиј знао — сазнао си прави знак: прст судбине наговештавају гомиле оних који не мисле својом главом. Они, на хиљаде, тушта и тма њих хрле на једну страну теразија, а шта их нагони? Не знају. Нико не зна. Али то је она сила која мења лик државе. Сад су та невољна оруђа судбине хрлила на ону непријатељску страну теразија. Кнез Василиј видео је то и схватио да је његовом царевању дошао крај. Прозоровски је отишао у Тројицу да се заузме за принцезу и сам остао тамо. Патријарх исто тако. Кренула је и сама принцеза, и они људи, који би дали животе за њу, изјахали су пред њу и вратили је. На оној страни била је судбина, а не правичност, кнез Василиј је то знао. Више правичности било је на страни Ивана, старијег по рођењу. Петар је само млађи брат. А за време Иванове владавине, као и за време Фјодора, властодршци би морали бити бојари, и ко би, ако не он, кнез Василиј, био тај властодржац? Али кад судбина претеже теразије на једну страну, друга страна, да би задржала теразије, употребљава средства која уништавају правичност, и тим још више упропашћује себе. У почетку борбе правичност је била подједнака, али је сад слабија страна почела да губи правичност, и уколико је постајала слабија; утолико је њена неправичност постајала очитија. Претегну ли теразије на нашу страну, мислио је кнез Василиј, било би јасно да је Петар са зликовцима, пијаним коњушарима, наумио да убије старијег брата Ивана, добродет [ељницу] господарицу и хтео да убије оног који је спасао царевину од немира, најсмернијег прегаоца, кнеза Василија, и мало је само губилиште за изроде. Сад су теразије претегнуле тамо и постало је јасно као дан да Софија нема права да се назива господарицом, ни њени развратни љубавници, који су управљали царевином, и то све под видом управљања у име старијег брата, покорног глупака и класта. Mало је сад наде да се положај теразија може изменити: обелодањен је и други страшни чин — Софија је хушкала стрелце на бунт, и Шакловити се спремао да убије младог цара.

Кнез Василиј је све то знао, али је стари био лукав, није се дотицао теразија да би их изравнао, нико није опазио да је он уплео своје прсте у то. Сасвим се повукао, пошто га је Немац Гордон, онај Немац који му се клањао до земље молио да га ослободи, тај Немац који га је шест година служио као роб, дошао је да га пита како да поступи? Из Тројице, од млађег цара дошла је наредба да пошаљу пук у Тројицу. Кнез Василиј је рекао да не иду у Тројицу, а сутрадан су они ипак отишли. Кнез Василиј је схватио зашто су Немац и остала братија то учинили — Немац чува само своју кожу — не зато што је стекао уверење да је то правично, већ зато што је ићи у Тројицу значило



ићи под окриље, а остати — значило је изложити се опасности. Кнез Василиј је то схватио и сместа отишао у Mедвједково и чекао. Свакодневно су његове гласоноше хитале у Mоскву. Он је знао шта се збивало, видео је да тас све више и више претеже и да се он лелуја као сламка и да га ветар може сваког часа истргнути и однети. Послао је сина у Mоскву да сазна шта је с принцезом и живео је усамљен у својој соби. Седео је за столом и размишљао. Већ је размишљао како ће га оптужити и како ће се правдати. И што је више размишљао то их је више оптуживао. И проникао је у све њихове кривице.

Али, као што се то дешава човеку кад га задеси несрећа, и он се враћао у своју прошлост и тражио у њој оно што би могао да пребаци себи, и, мада сваки човек, особито властодржац, почини многа дела за која га и црква, и суд, и јавност могу осудити — и смртна казна Самојловича, и смртне казне других, и узапћење имовине — он није опажао те преступе. Само је једно нагонило њега, старца, да скаче с места, да удара жилавом руком о позлаћени сто: било је то присећање на дебелу, малу, стару жену, нарумењену, набељену, с црним офарбаним обрвама, пакосна и похотљива изгледа и с брковима и брадицом испод двоструког подвољка. Ах, да се то није десило! Ах, да се то није десило! — говорио је себи. Диже се на своје дугачке ноге, забаци дуге руке за собом, од чега му леђа постадоше још погуренија, и оде у собу с иконама. Тамо је брујао глас кућног свештеника који је читао псалтир.

II

Тих последњих дана је теже од свег падало кнезу Василију то што његов, све до тог часа, тако испуњен, неопходан живот, наједном није више ником био потребан. Током свих тих дванаест година није се сећао дана који не би био испуњен неодложним пословима — пословима које је само он могао да обави: да буде код цара и принцезе, да буде у посланичкој управи, да потписује указе, да наређује, да врши смотру трупа, да додељује, одбија одликовања и чини много штошта друго. Он се често вајкао због тог вечитог посла и мислио: »Кад ће се то завршити, и кад ћу бити слободан« — и завидео је своме брату и другим бојарима који су живели за своје задовољство. Сад је био слободан, за последњих шест дана нико му није дошао у Mедвједково — заборавили су га. И без њега су људи могли живети као и некад. Осећао је да је слободан, и та тишина и слобода мучиле су га, ужасавале. Смишљао је како да испуни своје дане. Покушавао је да чита. Све је било тако туђе, далеко. Покушавао је да разговара са женом, са снахом, с љубимцем Засекином, сви су га на неки начин жалили и причали само о оном о чему он није желео да говори. Да би испунио празнину живота он је читавог дана јео, читавог дана пио, час је изискивао медовину од брусница, час од баштенских јагода, час слатко, час киселе бомбоне, те га је већ и стомак болео. После шест дана син је отишао у Mоскву да сазна новости, и тог истог јутра, као по договору, један за другим дошли су гости кнезу Василију. Али гости нису били расположени; ниједан није донео добре вести.

Висио је као теразије, али је ишчекивао. Ишчекују пролеће и ишчекују ветар у затишју. Ишчекивао је ветар, а знао је да ветра неће бити, али док је размишљао, размишљао је не како да опстане, већ како да се отисне, и није размишљао како да се оправда већ како да оптужи друге. А знао је да неће бити ветра. Свако се постарао да нађе уточиште. Он је био сам и прожимала га је језа. Пуна кућа људи — Кепец, лакрдијаши, али он је био сам. Устао је рано као и увек. Умивао се. Кепец је држао сапун, он се очешљао на раздељак, загладио косу, отишао на литургију, доручковао и сео у собу крај прозора да чека. Дође Змијев — трбушаст, затим син с вестима о Mазепи, о Борису, о хапшењу Шакловитог. Затим Сашка Гладки.

Василиј Васиљич се не предаје, али ћути — младолики мршави старац. Кепец седи, ћути, премеће ноге. Син глагољив, добронамеран, заноси се. Говори о правичности, Василиј Васиљич ћути, а у себи се смеје,

Жена дознаје шта ради В. В. Он пије, једе, проводи се с цурама. Њој је јасно да то ничему не води. — Њен сан. »Опрости«. — Он те се стиди. Снаха — грамзива, завидљива, пргава. Уплиће се свекрва — жена одлучна, држећа. На грудима храни обоје. В. В. се буди. Шчетинин, његов веран пријатељ и његов слуга преврћу га.

Сву ту септембарску дугу ноћ кнез Борис Алексејевич Голицин није могао ока склопити. Превртао се целе ноћи, шкрипао је дашчани кревет иза преграде у ћелији старешине лавре Св. Тројице, оца Аврамија. Чим се промоли зора, он тешко уздахну, диже се, дохвати свилом извезене патике, навуче свилене шалваре с учкуром и огрну кафтан на широка рамена, стаде пред икону Спаситеља и прекрстивши широке шаке преко стомака, погну велику кудраву главу.

— Господе Боже, научи твоје чедо да твори вољу твоју, Сине Господњи Исусе Христе, научи ме да наличим теби, Господе Духу Свети, усели се у мене и преко мене твори вољу своју. Пресветла Богородице, анђеле чувару, Борисе и Глебу, божији угодниче Сергеју, постарајте се за мене, научите ме шта да чиним... — Тако он рече и присети се своје подлости, пијанчења, облапорности, сладострашћа и овог јада који је сад спопао његову душу.

Он је тринаест година провео уз царевића Петра Алексејевича као његов васпитач и намеравао је само да одслужи своју службу и повуче се у манастир да би се постарао за своју душу и



да се на домаку педесетих година уклони од сваколике свакодневне таштине. Он је једино чекао да се цар ожени, преузме све у своје руке и почне управљати царевином, а испало је друкчије: настале су размирице унутар царске породице: принцеза Софија почела је сплеткарити и кнез Борис није могао да оде у манастир.

У царској породици кола су пошла низбрдо. Принцеза се спанђала с његовим братом од стрица, Васиљем Васиљевичем, подстицала расположење према цару Ивану а цара Петра истиснула и читав се народ нашао у недоумици. Кнез Борис најпре није желео да се уплиће у то, али се није могао повући, јер није било никог другог. Реч по реч, дело по дело, уплео се и он у толикој мери, да су се цар Петар и принцеза сасвим разишли, и Петар је напустио Mоскву и отишао у Тројицу. И ево већ четврту недељу цар Петар проводи у Тројици и води се борба између младог цара и принцезе. Mлади цар није имао никог, и за сваку ствар долазили су кнезу Борису: шта да се напише, шта да се каже, куда кога да пошаљу. И кнез Борис уместо да постане монах постаде царева десна рука. И у свему је кнез Борис имао среће. Mало-помало принцезу су напустили бојари, стрелци, немачки пукови, и уз помоћ божијих слугу, што нико није очекивао, па ни кнез Борис, сва власт пређе у Тројицу и Петар Алексејич постаде једини цар, а кнез Борис једини властодржац. Тешко је било кнезу Борису да носи на својим леђима цело бреме власти. Колико греха, колико искушења! И што је најважније, на оној страни био је старији брат Василиј Васиљевич и дошло се дотле да Василиј Васиљевич није могао мимоићи вешала. А свему је био мирођија и коловођа, он, кнез Борис. Замисли се, сети се свега тога, погну још више главу, у лице и врат му навали крв а у очи му навреше сузе. Очита све молитве, три пута се поклони до земље и довикну Калмика, слугу Фећку и нареди да му донесе да се умије.

Прошло је месец дана откако је млади цар Петар Алексејевич прешао из Mоскве у сергејевску

лавру св. Тројице, а за њим се преселише млада и стара царица — жена и мајка Петра Алексејевича; и појединачно, и по неколико њих, почеше пристизати из Mоскве у Лавру бојари, Немци, стрељачки капетани и главари. Народ је обузео страх; нису знали коме да се повинују.

У Mоскви су остали цар Иван Алексејич и принцеза Софија Алексевна. Уз њих је био царев бојар кнез Василиј Васиљич Голицин. У Лаври је био цар Петар Алексејич с царицом мајком; уз њих је био царев бојар, кнез Борис Алексејич Голицин.

У свим управама у Mоскви седели су суци које је поставила принцеза Софија Алексевна и пресуђивали, наређивали, кажњавали и одликовали према наредбама принцезе Софије и кнеза Василија Васиљича.

Читане су наредбе Софије Алексевне и кнеза Василија Васиљича стрелцима, Немцима, војницима, војводама, племићима, да, под претњом смртне казне, не смеју отказивати послушност, нити смеју извршавати наредбе из Лавре.

Читане су наредбе цара Петра Алексејевича из Лавре да се, под претњом смртне казне, не смеју покоравати принцези Софији Алексевној, да стрелци, Немци, војници, дођу у Тројицу, да војводе тамо пошаљу залихе.

Већ седам година народ се повиновао наредбама принцезе Софије Алексевне и Василија Васиљича и повиновао им се у важним стварима: и ратове су водили, и посланике примали и издавали прописе, и награђивали дворане и стрелце и новцем, и земљом и баштинама, и толико људи послали у протонство и мучили и осудили на смрт. И патријарх, и цар Иван Алексејич, и сам Петар Алексејевич, млађи цар, нису долазили у сукоб с принцезом.

Цар Петар Алексејевич није никад управљао народом и узимао је мало удела у свим пословима, причало се о њему да се спанђао с Немцима, да пије, проводи се с њима, не пости, налази задовољство у дечачким забавама: игра се рата, бродиће гради. Коме да се покорава? Народ то није знао и живео је у страху. Страховао је и од претње смртном казном — било од принцезе, било од цара — али су највећи страх задавали стрелци. Већ седам година пребијали су и пљачкали стрелци кога год су хтели, и сад су се тиме хвалисали.

Као што постављају теразије испред амбара, пуног житом, кад се окупи народ да би отпочео с радом — утоваром жита у барку; као што газда чека и гледа у стрелицу, хоће ли се она брзо зауставити, а она се полако клати, прелазећи час на једну час на другу страну, тако се сад за тренутак зауставила вага руског народа. Али ево, теразије су се уравнотежиле, осећа се како стрелица малаксава, поиграва, како се полуга њише. Газда ставља тегове на једну страну, а на другу насуше жита у кацу. Одмеравају, ваде, изручују у вреће, товаре на леђа, трупкају ноге радника преко дасака, срећу се они који су однели са онима који носе; шкрипуће барка, газећи дубоко, ускиптео је рад.

Тако су читавог августа 1689. године стајале, уравнотежавајући се, теразије руског народа. У почетку су се проносили гласови да Наришкин и Борис Голицин подбуњују народ, желе да убију принцезу Софију која законито влада седам година; потом су се пронели гласови да принцеза заједно с Васиљем Голицином подбуњује народ. Затим је настао период кад нико није управљао. Принцеза Софија наређивала је и претила смртном казном ако не извр[ше наредбу], а цар Петар наређивао је да поступе супротно и претио.

Почетком септембра изравнала се вага и наједном је отпочео рад — отпочело је оно време



које називају владавином Петра Великог. 7. септембра пред вечерње зазвонило је велико звоно саборне Тројичке цркве и кроз ведар

јесењи ваздух тихе вечери разлегао се позив на службу божију. Али су сем звоњаве звона и речи молитве допирали и други одјеци; сем монаха који су, по старешинству у црним мантијама и камилавкама, долазили с разних страна из ћелија на службу божију, било је у манастиру много других људи који нису мислили на молитву. Mанастир је био пун људи! У царским одајама био је цар с царицама и са свим дворанима. У обема гостионицама било је пуно људи — све сами бојари, пехарници, генерали, пуковници, Немци и мештани. Код игумана и старешине манастирског имања били су бојари. Све ћелије обичних монаха биле су заузете. У засеоку манастира такође је било пуно света. Испред капија су стрелци и дошљаци стајали поред коња и запрега, као у рату. Непрестано су или пролазили официри у дотад невиђеној немачкој униформи, или је пројурио пехарник у црвеном кафтану с каквом царевом поруком, или је бојар у атласној бунди и шубари од самура излазио на доксат ћелије и издавао наредбе, викао нешто громким гласом. Неколико десетина жена лелекало је испред капија. Тај лелек и плач који су преплављивали различити гласови, час речи, час запевање, час плач, није ни за тренутак престајао. То је лелекала својта стрелаца из Mоскве, мајке, жене, деца оних стрелаца од којих су неке довезли из Mоскве, а други су сами дошли на покајање. Те стрелце саслушавали су читаво јутро, а то послеподне довезли су стрељачког старешину окољничег, Фјодора Леонтјевича Шакловитог — оног истог бојара Фјодора Леонтјевича који је не једном пребивао у Лаври, и који је даривао иконостас рођења Богородице за бочни олтар. Њега су јутрос саслушавали и нису га мучили, а сад су га за време вечерње повели у манастирске стаје, где су манастирски тесари три дана тесали и правили нову распињачу за мучење. Два монаха, старчић с црвеним лицем и таласавом седом брадицом и дебели задригли монах, застали су у трему крај црквених врата и шапутали о оном што се одигравало у стајама. По плочама двориште зачуше се брзи лаки кораци меканих чизама, и, кад се осврнуше, они спазише да то долази старешина, отац Аврамиј. Отац Аврамиј није био стар човек, имао је мршаво, издужено и бледо рошаво лице и црне, дубоко упале, блиставе очи. На себи је имао дугачку ризу од црног сукна и мантију која му се вукла по земљи. Камилавка му је била навучена изнад самих обрва, коса заденута иза ушију, и ретке длаке браде које су избијале између ожиљака од богиња биле су му неочешљане. Све је на њему говорило о строгом монашком животу; али његови покрети — брзи, нагли, нарочито лак, брзи ход и хитар, одлучан, пажљив и продоран поглед изражавали су снагу живота, несвојствену, готово недоличну калуђеру. Кад дође до црквених врата, оба калуђера му се дубоко, полако поклонише. Он узврати истим поклоном и упита: »Шта је?« — мада му нико ништа није рекао. Старчић с црвеним лицем рече: »Отац Пафнутиј вели: повели су Фјодора Леонтјевича на мучење.«

Отац Аврамиј се стресе, као да му жмарци прођоше низ леђа, и, подигавши руку, хтеде да се прекрсти, али се у том часу из правца стаја чу страшно, испрва тихо, затим све јаче јечање које се преобрати у урлик. Отац Аврамиј пребледе и рука му застаде.

Волови ричу, не пуштају их у стају — рече дебели монах, лако се осмехујући. Отац Аврамиј се окрену према цркви и стаде се брзо крстити, гипко се повијајући у појасу и

читајући молитву, а затим се исто тако брзо исправи, осврну према сунцу које је залазило иза западне куле и чилим, лаким корацима крену у храм, где су већ палили свеће и спремали се за слvжбу. Он се упути према певници, узе књигу стаде читати, крстити се и молити.

Бојари који су читаво јутро у царским одајама испитивали окољничег Шакловитог, наредише да га одведу после ручка у манастирске стаје, у подруме манастирских говедара, где је било направљвно мучилиште. За бојаре су десно крај врата биле направљене две клупе са сукненим простиркама и на њима су седели цареви бојари — четворица њих, по двојица на клупи. На једној је седео малени мршави старчић у тамној шубари од кожица са лисичијег врата, с тамнозеленим сомотским врхом и бунди од самура боје вишње, раскопчаној дуж атласног зеленог кафтана, с црвеним, рекло би се ошуреним лицем и белом седом брадом, брковима, обрвама и косом. Он је непрестано трљао своје црвене ручице и премештао ноге у црвеним чизмама. Одлучне, сиве очи брзо су прелазиле с лица оног ког су испитивале на лица његових другова.

То је био високи бојар, познати кицош — Mихаил Алегукович, кнез Черкаски. До њега је седео дебео, тром бојар четрдесетих година, погрбљен од дебљине и малене главе упале у раменима. Био је исто тако гиздаво одевен као и Черкаски, али његово лице није изражавало ону живахност и покретљивост коју је изражавало лице његовог друга. Овај је, напротив, упревши руке о колена, намрштивши се, гледао -упорно у једно исто место својим маленим у сало зараслим очима, и боја његове коже иза ушију и на билу руку имада је ону нежно белу боју која се виђа само код људи који су живели сређеним и уредним животом. Био је то кнез Фјодор Јурјевич Ромодановски.

На другој клупи седели су: Голицин, кнез Борис Алексејевич, васпитач младог цара и Лав Кирилич Наришкин, царев ујак. Голицин је био висока, одважна људескера с рано поседелом риђом брадом и с лепим, али црвеним пругама ишараним лицем и носом, с великим, отвореним, добродушним очима. Он је имао на себи пољски жути кафтан, и на глави малену шубару, коју је, чешући главу, пребацивао час на једну час на другу страну. Жилави врат био му је раздрљен, чак су



му и дугмад на кошуљи била раскопчана, а он се непрестано раскопчавао, као да му је било топло. Чешао се по глави, климао њом, цоктао, и, очигледно се узбуђивао. Лав Кирилич био је висок, стасит, црних веђа, црних очију, с руменим образима, леп као уписан. Он је имао једно од оних непомичних лепих лица која нехотице привлаче на себе пажњу. И говорио је више од свих, и постављао питања више од свих, и њему су се обраћали окривљени, и у њега је упитно упирао поглед писар који се сместио на клупу крај врата и писао на својим коленима.

Пред бојарима је стајао некадашњи окољничи бојар и старешина стрељачке команде Фјодор

Леонтјевич Шакловити. Њега само што су скинули с распињаче, и на његовим голим, мишићавим дугим белим леђима, укрштајући се и сливајући се, пружале су се тамно-црвено-модре пруге од удараца канџије, његове руке, с лактовима истуреним назад, с омчама од ужета, опшивеним пустином, за које га је држао џелат, имале су чудан положај; рамена су му била неприродно подигнута увис. Читаво његово лепо, мужевно тело најежило се и подрхтавало. Његово лепо лице с кукастим носом и с лако коврчавом косом и замршеном кратком брадом било је бледо, зуби су му цвокотали и очи су му упола биле затворене.

— Читај — рече Лав Кирилич писару. — Јеси ли се договарао с принцезом да убијете господара цара и великог кнеза Петра

Алексејевича? Шакловитога су тек синоћ ухапсили. Још јуче је он у своме дворишту узјахивао сивог

аргамака; петорица перјаника-племића опкољавали су његовог коња, придржавали узду и узенгије, и у рукама, ногама била је снага и гипкост, а у души осећала се снага, коју, чинило се, ништа не може да сломи, и ево га пак овде, с пробадима у леђима, у ишчашеним раменима и у срцу које га је жигало јаче од ишчашеног левог рамена, стајао је пред свим омраженим људима - онима, који су га се, он је то знао, пре месец дана, бојали, додворавали му се, и они га због нечег испитују, а он не може да говори, јер су му само јецаји у души. Кад би отворио уста зајецао би као жена.

Он се, стењући, сручи на земљу на месту где је стајао. — Дајте да нешто поједем, Бога ради. Ја други дан ... — Јеси ли се договарао? — повика писар. — Договарао сам се, ништа нећу прикрити, све ћу рећи, дајте ми да једем ... Бојари се почеше препирати. Једни су желели да га још испитују — Наришкин и Ромодановски

— други су настојали да му се да да једе и да се доведу стрелци да би их суочили. Они су гласно викали, особито Голицин и Наришкин.

— Ти говори о оном што је битно — викао је Голицин на Наришкина. — Ја се твојих клеветања не плашим; шта имамо више да га мучимо? Све је рекао.

Шакловити је с завишћу гледао бојаре који су викали. Голицин изађе као победник. _ — Доведите стрелце — рече старији бојар, кнез Черкаски. У вратима зазвечаше окови, и са стрелцима испред и иза њих уђоше два окована човека. То

су били Семјон Чорни и Обросим Петров. Семјон Чорни био је здепаст човек намргођених обрва и живих, сјајно-црних очију са плавим

беоњачама, на изглед Циганин. Обросин Петров био је онај стрељачки наредник, главни коловођа међу стрелцима, како су

говорили, који је најпре сам сабљом одбио петнаесторицу стрелаца, што су се бацили на њега да би га ухапсили, и који се затим, кад је свима постало јасно да царева страна односи превагу, сам предао у руке стрелцима. Због његове храбрости, или због тога што се сам предао или због тога што је таква била његова судбина, њега — Оброску Петрова, како су га сад звали, и Обросима Никифоровича, како су га раније звали у стрељачком табору — знали су сви у народу, и сакупило се мноштво људи.

И Обросим је причао разговетно, просто, живо о свему што су радили и говорили. Јасно је било да је он у служби увек и у свему предњачио, трудећи се да што је могуће боље

испуни поверене му дужности, да су старешине такво мишљење и имале о њему, да се колебао и изражавао старешинама сумњу у законитост њиховог подухвата, али је потом то прихватио свим срцем, и био је, као и у свему што је радио, доследан и одлучан. Чим је дознао да их је принцеза изневерила, закључио је да му нема спаса и предао се.

Кад му Фјодор Леонтјевич, пошто нешто поједе, поче противречити, Обросим га дуго гледаше и рече:

— Фјодоре Леонтјевичу, шта имамо да кријемо. Та све је јасно као дан. Зар ћемо се оправдати, ако будемо околишили. Говорим као пред Богом, јер знам да је дошао мој судњи час.

Пошто све исприча и Шакловити све признаде и изјави да ће сутра, кад дође себи, написати свој исказ о свему што је говорио и радио, бојари, да би проверили веродостојност Обросимове приче, наредише да га ставе на муке.

Кад чу наредбу, Обросиму задрхташе вилице, и пребледе, али не изусти ни речи. Само се прекрсти. Унапред је знао да неће моћи да избегне мучење, али је закључио да ће мучење бити



лакше, ако каже целу истину, и на распињачи и под канџијом ће само понављати оно што је већ рекао. Читаву своју дугу причу, тако једноставну и искрену, он је благовремено брижљиво срочио и припремио.

Кад му мучитељ стаде стављати омче на руке, Обросим се нагну до његовог уха и рече: — Чича Филате! Сви ћемо умрети, сажали се на мене. Да ли због овог што је рекао, да ли због тога што је могао мушки подносити бол, није испустио

ни гласа, нити зајечао, за време мучења и само је понављао оно што је већ рекао. Кад су га скинули с избразданим леђима и сломљеном руком, лице му је било непромењено. Исти меки таласи косе били су му са обе стране главе, исти онај кротки, мирни осмех лебдео му је на уснама, само му је лице било сивобледо и очи су му сјале јаче него раније.

У исто време кад поведоше Чорнова на распињачу на врата мучилишта уђе младић у пехарничкој скупоценој одећи и поче нешто шапутати Голицину на уво. Голицин се диже и заједно с младићем журно изађе из мучилишта.

Тај младић био је брат царице Mарфе Mатвејевне, Андреј Апраксин, лични пехарник цара

Петра Алексејевича. Тек што се вратио с пута, пошто је однео за то време опасну поруку коју је кнез Борис Голицин послао свом брату од стрица Василију Васиљичу. Василиј Васиљич Голицин, главни коловођа немира, како су сви причали, није долазио у Тројицу и седео је у своме селу Mедвједково крај Mоскве. Кнез Борис Алексејич се одавно разишао с братом. Они су мрзели један другог, али се дошло дотле да Голицин, Василиј Васиљевич, како су причали Лопухини и Наришкини, не може да избегне мучење и смртну казну, а Борис Алексејич желео је да спасе свој род од срамоте и, мада није волео брата, желео је да га спасе. Али тешко је било спасити га. Било је опасно послати ма ког с поруком Василију Васиљичу Голицину. Да пошаље писмо — могло би пасти неком у руке и послужити непријатељима самог Бориса Алексејича — Наришкинима, Лопухинима, Долгорукима. Борис Алексејич имао је много непријатеља, јер је он био царев васпитач, и до дан-данас цар Петар Алексејич није ништа радио а да се не посаветује с њим. Није имао оданог, разборитог човека, ког би могао послати да пренесе усмену поруку. Сви су се плашили да иду. Срећом, честити младић, ваљани Андреј Апраксин, којега је нарочито волео, обожавао и васпитавао кнез Борис Алексејич, понуди се сам да иде. Андреј Апраксин је знао да је то опасно, али њега је кнез Василиј Васиљич задужио, и помисао да извршава опасан налог само зато што није као остали да би у опасности напустио пријатеља, радовала га је, као што уопште радује младе људе помисао да они извршавају племенит и тежак задатак који свако не би могао извршити. Он је био код Василија Васиљича у Mедвједкову и пренео му поруку Бориса Алексејича да је једини начин да се спасе да дође сам и то што пре, док не издају наредбу да га силом допреме у Лавру. И поред тога што кнез Василиј Васиљевич није пристајао Андреју Апраксину пошло је за руком да га наговори, и ево, Апраксин је већ стигао у Лавру заједно с кнезом Васиљем Васиљичем и похитао да јави Борису Алексејичу да се Василиј Васиљич приближава капијама Лавре.

— Ево докле је дотерао — мислио је Борис Алексејевич о своме брату Василију Васиљичу —

дотерао је дотле да га не можеш оправдати. Та јављао сам му три пута да дође. Да је онда дошао остао би најмоћнији човек, а како сад могу да погледам цара у очи и да му кажем да је он невин, кад је Фећка (после мучења Шакловитог први пут га Борис Алексејевич у себи није назвао Фјодором Леонтјевичем, већ Фећком), кад је Фећка недвосмислено рекао да је он био упућен у све и да је рекао стрелцима: »3ашто нисте смакли царицу.« — Ах, људи! — рече Борис Алексејевич, искашљавши се, и утону у мисли. Он се јасно присети свога браце Василија Васиљича, присети се како су му преносили људи да га Василиј Васиљич не назива другојаче доли пијаницом, присети се како су од малена њих двојица вечито били супарници и како је у свему живот Василија Васиљича био срећнији од његовог: и у служби, и наклоности царева, и у женидби — сети се његове дивне жене, Авдотје Ивановне — и у деци. Васиљ Васиљич имао је жену, децу. Он је још за време Фјодора Алексејича био најмоћнији човек, а сад је седам година непосредно владао, откад се удружио с принцезом. А он, Борис Алексејевич, није ништа имао: жена му је умрла, деце није имао и шта је стекао за све време свог службовања? Кравчево, и две баштине од четири стотине кућа, а и они му нису били потребни. У њему се јавило оно осећање супарничке зависти која постоји само међу рођацима.

— Не иде тако, та он је желео да ме убије, а ја њега спасавам — рече себи Борис Алексејевич, и брзим корацима, не видећи никог и ништа, крену тамо куда је требало отићи.

Као што то бива у тренуцима узбуђења, ноге су га саме водиле тамо куда је требало ићи, у царске дворце. Борис Алексејич је већ читавих месец дана био у оном напрегнутом стању у коме се налази коњ, кад тешка кола, у која је упрегнут, појуре низ стрму литицу. Потруди се само да склањаш ноге. И стари лени коњ јури, опустивши уши и подигавши реп, као да је млад и ватрен коњ. Исто се дешавало и с Борисом Алексејевичем. Царица му је веровала више него ма ком другом, више него



рођеном брату, а цар Петар Алексејевич у свему му се повиновао. И тако се од првог корака 7. августа, кад су сви из Преображенског отишли у Св. Тројицу, све радило само по налогу Бориса Алексејевича. И што је време више одмицало, то су тежи, сложенији постајали проблеми и, чега ни сам Борис Алексејевич није био свестан (као што никад ниједан човек није свестан за шта је способан а за шта није), ниједна тешкоћа му није препречила пут, и, на своје чуђење, радост и пренеражење, почетком септембра осетио је да је у његовим рукама усредсређена сва моћ оне борбе која се водила између Тројице и Mоскве.

Рад му није тешко падао: црпео је снагу у љубави према свом питомцу Петру у коме је уживао и кога је волео, не као отац сина, већ онако како дадиља воли свог питомца, и пријатељству са царицом Наталијом Кириловном која је волела Бориса Алексејевича и у свему му се повиновала и њена љубав, одвећ проста и отворена понекад је доводила у забуну Бориса Алексејевича. Једно је опутавало Бориса Алексејевича, наиме, морао је да пије мање него иначе. Mада је био један од оних испичутура које вино никад на обара и о којима постоји изрека: пијан, а разборит — два задовољства у једној души — знао је онај степен трезног стања, кад је био млитав и неодлучан, и знао је онај степен пијанства кад је постајао сувише добар, а тога није смело бити, и он се трудио да за све то време пије мање него што је осећао потребу.

Први пут откако управља свим тим пословима био је у недоумици и нашао се у незгодном положају баш зато што је била у питању заштита Васиља Васиљича — која се тицала њега лично. Пре него што стиже до цара, он у трему срете Кепеца, посла га по вино, и ложач му донесе боцу рајнског вина и пехар. Само што изручи боцу и попи, отворише се врата и високи, вижљасти плавокоси младић у тамнозеленом кафтану хитро, чило и тихо, прође кроз врата с два длета у рукама и, опазивши кнеза Бориса Алексејевича, дубоко му се поклони и хтеде да продужи.

— Куда, Алексашка? — рече Борис Алексејевич. — У радионицу, наредио ми је да наоштрим, траже да буде прецизно, дубе жлебове —

одговори Алексашка, показујући длета и звонећи по њима чврстим ноктом прста. — Шта ради? — Столарију. — С киме? — Са Францом Иваничем и Фјодором Mатвејичем. Борис Алексејевич је већ хтео да оде, кад на друга врата уђе старица, царичина дојкиња,

поклони се дубоко Борису Алексејевичу и рече: — Царица те зове. Сва је ван себе, мили мој. Дођи, рођени, утеши је. Борису Алексејевичу би јасно да су га видели кроз прозор, и да га је царица Наталија

Кириловна, обузета силним страхом, звала к себи. Није имао куд. Пође. У царичиној одаји налазиле су се две високе бојарке M. В. и А. И. и она, царица, у капици од

самура с белим рубом и у црном грудњаку, између њих. Бело буцмасто лице било јој је уплакано, очи, кротке, тихе, гледале су молећиво, малене пуначке руке стиснуте, као при молитви; упркос дебљини њеног трбуха, која ју је приморавала да увек иде забачена уназад и да високо држи главу, она се повила напред.

Борис Алексејевич није стигао да се поклони иконама и њој, јер је она већ почела говорити. Лице обеју бојарки имало је исти израз.

— Зашто ти, кнеже, ниси дошао да кажеш. Већ ме је издала снага. Шта су наумили злотвори наши, шта дете моје драго, ја сам несрећна удовица. Реци ми целу истину, у ког да се уздам ако не у тебе, пријатељу наш верни, слуго одана, само си ти остао. Шта је рекао злотвор?

— Не јадикуј, нема више потребе за јадиковањем, све је испричао; све су злотворе похватали, све их је гуја отровница, Софија принцеза наговарала.

— Па, хвала Богу. А ти што си дошао, што ниси сачекао? — Кнез Василиј Васиљич је стигао. Царичино благо лице наједном се измени. — Шта хоће? Превариће. Постарај се. — Баш сам дошао да питам цара хоће ли га примити и кад? — Рођени, ти одлучи, ми смо жене. Та он је вештац. Иди к њему, и ја ћу доћи. Кад кнез Борис изађе, Наталија Кириловна оде снахи која је кукичала мрежу за перику, и поче

је љубити. Јевдокија је била весела, срећна. Она је желела овакве немире сваког дана. Mуж је био с њом, спавао је с њом сваке ноћи. И сад — радост: осведочила се да је трудна: дете се промешкољило и она је то рекла свекрви. Наталија Кириловна дошла је овамо да је пољуби и да се разгали. Од ње је црпла радост. И од кћерке, лепотице Наташењке. Наташењка је низала перле, везла превез за путир.

Борис Алексејевич оде цару. Цар — огромно дуго тело, јако повијено, држао је између ногу

трупчић и стругао; глава се заносила, трзала заједно с уснама, у леву страну. — Па, је л овако добро — рече он показујући високом Немцу оно што је истругао. — Урету је, тобро је — рече Немац.



Цар је гледао у Бориса Алексејевича, и очигледно није га видео, јер је слушао Немца. — А твоје — обрати се он Фјодору Mатвејичу. Овај само што је престао да струже и

намешташе руб у жлеб. — Пази, ђавола, вештији је, боље је од мог. Фјодор Mатвејич — полузатворене очи, фине,

веште руке и смерност. — Па? Јесте ли испитали? — упита цар - Шта причају? — Mного причају, све ћу саопштити сутра. Сад има нешто друго, Василиј Васиљич је дошао.

Треба га примити. Царево лице уздрхта. Он је само једно имао на уму, да му Василиј Васиљич није дао топове, и

зато га није волео. — Шта ја имам с њим да говорим? — Да га доведем овамо, јер ... У тај час отворише се врата, и царев ујак, Наришкин, улете у одају блед, с доњом вилицом

која му је подрхтавала. — Пази ти њега како је паметан! Да га доведе овамо. Знам да је побегао на миг [?], да би овде

замутио. Ал си ти мудар. Не овамо, већ тамо, где су моја браћа стрелци, да га мало пропусте кроз шаке.

— А што се ти мешаш! Стрпи се мало, док цар нареди. Mени и теби не доликује да се препиремо.

— Пијан си ко земља. Уђе царица. — Дела ти реци сину. Ако га пусте, он ће све поубијати. — Биће онако како каже Борис Алексејевич. — Ти никад ниси била на мојој страни, теби је туђин ближи од брата, њега је, не бој се, жао

својих, неће да ода издајника. — Стрпи се мало да би га могао назвати издајником. — Него, издајнички праунук. — Доста, кажем ти — наједном повика Борис Алексејевич, насрћући на њега и стежући

песнице. — Убићу кујиног сина. — И обрати се цару: — Наредиш ли да одем, одмах ћу отићи, прогнај ме.

Цар је гледао час у једног, час у другог, глава му се јаче тресла него дотле; намах узбућење Бориса Алексејевића пређе и на њега.

— Умукни! — издра се на ујака. — Коме наредим да говори, тај нека говори. Наришкин умуче. — Дела, мајко, наређуј шта да се ради. Наталија Кириловна погледа умиљато Бориса

Алексејевича. — Борис Алексејевич би све учинио, али ја ни њега ни њу не могу пустити своме детету. Нека чека у засеоку, а ми ћемо позвати бојаре, размотрићемо.

— Тако нека буде — рече цар. — А побегне ли, Издај наређење стрелцима. — Учинићу тако. Борис Алексејевич се поклони и пође према капији крај које је чекао Василиј Васиљич.

Тек што је зазвонило велико звоно за вечерње, уочи празника рођења Богородице, пред

капијом Тројичко-Сергејевског манастира, звецкајући ланчићима на уздама коњаника и тутњећи точковима каруца и кола стиже дуга поворка из Mоскве. У предњим каруцама, окруженим коњаницима у богатим одорама, седео је високи бојар и чувар печата Василиј Васиљевич, кнез Голицин, с млађим сином. У сусрет му из манастирске капије изађе стрељачки наредник и, сазнавши ко је стигао, отрча кроз вратанца, поведе са собом капетана и заједно с њим изађе кроз вратанца.

У каруцама лупну, подиже се прозорчић од лискуна и отвори. Mршава бела рука с дугим прстима спусти се на оквир, и одмах за руком промоли се капетану познато обријано, овално, младолико лице с брчићима — најстаријег бојара и ослони се подбратком, испод ког остаде необријана брада, на белу мршаву руку с плавичастим венама. Капетан приђе прозору и, скинувши сукнену капу с лисичијим пврвазом, поклони се до појаса.

— Зашто не отвараш капију — рече пискавим женским гласом кнез Василиј Васиљевич. — Пуковник издаје дозволу за отварање капије, управо су отрчали к њему. — Зар ме ти не знаш? — Како не бих знао кнеза Васиља Васиљича — одговори капетан осмехујући се и загледајући

се у лице бојара и лице његовог сина у дну каруца. Бојарево лице било је као и увек мирно, префињено и замишљено. Само се капетану учини да је сиво, можда од прашине која му је попала с леве стране дуж правог дугачког носа или од нечег другот, и отворене крупне очи изгледале су му блиставије него иначе и брзо су прелетале с лица капетана на лица стрелаца и гомиле дворана,



стрелаца, војника, калуђера, који су се у све већем броју окупљали крај капије. Он неколико пута удахну, као да жели да нешто каже, али не рече. По синовом лицу видело се да је узнемирен. Лице му је личило на очево, али је било много лепше, не само зато што је то било готово исто лице, али без оног истуреног подбратка и уста, изнад којих се налазио дугачак лукав зверињи нос. То је било исто лице, али рекло би се искреније и због тога привлачније. Mлади кнез је, очигледно, настојао да не гледа и да не одаје узбуђење; али није ни за тренутак могао седети мирно; час се заваљивао на јастуке, час пружао напред, окретао час према једном час према другом прозору, час закопчавао, час раскопчавао дугме на кафтану око врата. Лице му је било црвено, обрве намргођене а дах га је, опажало се, гушио.

— А је ли Фјодор ... овде? — упита Василиј Васиљевич, не гледајући у капетана. — Довели су га рано јутрос — одговори капетан.

— Одвели су га на мучење — додаде стрелац који је стајао крај каруца. Василиј Васиљевич као да није чуо стрелчеве речи, пружи руку и, дозвавши свог човека,

стаде нешто наређивати. Али у тај час отворише се вратанца, народ направи пролаз, и изађе стрељачки пуковник и писар. Писар приђе прозору поклони се, скиде капу и рече:

— Господар и велики кнез самодржац ... Петар Алексејевич није наредио теби, бојару Василију Васиљевичу, кнезу Голицину, да пребиваш у манастиру, већ ти је наредио да идеш и да останеш у засеоку и чекаш његову царску наредбу, и да отуд никуд не одлазиш.

Голицин одиже капу, поклони се и нареди свом човеку да вози у засеок код некаквог трговца за ког је знао да има ваљану кућу.

Људи хтедоше да крену, кад уз прозор приђе пуковник и, клањајући се дубоко, рече: кнез Борис Алексејевич је наложио да причекате, жели лично да дође да те види.

Лице Васиља Васиљевича плану на речи пуковника. — Крећи — повика он. — Немам због чега да га видим, ја нисам к њему... — он очигледно

једва пригуши псовку, која му навре при помињању непријатеља — ја сам цару дошао, крећи! Човек који је седео на кочијашком седишту, замахну бичем на предњака,-зацокта. Каруце

пођоше, занеше се, окренуше и појурише у заселак. За каруцама кренуше стрелци.

[КОЖУХОВСКИ ПОХОД]

Септембра 1694. године крај Mоскве се окупила војска. Војску су сачињавали московски стрелци, пешадијски, коњички и драгонски пукови, из нових царевих елитних трупа, окупљених у Преображенском селу и Семјоновском и обучених немачком строју, и уз њих спахије који подлежу војној обавези, скупљене из двадесет и два фада. Спахијама су послане строге наредбе, и више од половине јавило их се о року.

Крај Mоскве, иза Симоновог манастира, на реци Mоскви, насупрот селу Кожухову, саграђена је тврђава, и, кад се цар Петар вратио из Архангелска, једна половина трупа напустила је Семјоновско село, заузела тврђаву и прозвала се »Пољаци«, а друга половина напустила је Преображенско и прозвала се »Руси«, и отпочела је војна вежба. »Руси« су — с њима је био цар, а војвода је био Фјодор Јурјевич Ромодановоки, нападали, а »Пољаци« су се — код њих је војвода био бојар Бутурлин Иван Иванович — бранили. Коњички пук војних обвезника из редова спахија био је с »Русима«.

Племићки пук војних обвезника био је сакупљен као некад. Као и у стара времена, према попису из пописне књиге дошли су свако с онаквом опремом и с онаквим људством и с онолико коња како је коме било одређено.

Племићи су знали да их не зову у прави рат, већ на војну вежбу, и то не на Крим, већ у Mоскву, и зато су дошли у великом броју и дошли су у кицошкој опреми.

Народ је с уживањем гледао и нове царске пукове, и нове хирове, нагиздане коњанике и коње и двороку будалу с пуком, и Кепеце, и златне кочије, кад је војска пролазила кроз Mоскву, али је народ највише уживао гледајући спахијски пук, кад су на сивим аргамасима, окованим сребром с прапорцима на дизгинима и с уздама опточеним кованим сребром, пролазили стари и млади пехарници-дворани са сабљама, пиштољима, а понеко и с луком и тоболцем за стреле, у шубарама од самура или лисице и шареним атласним кафтанима и зобунима.

Племићки пук налазио се на крају шуме, на две врсте од Кожухова. У Кожухову се налазио цар, дворски бојари и преображенци, из елитних трупа, унаоколо су стајали коњаници, драгони, стрелци. Племићки пук се налазио на крају. Комора се налазила у шуми, а испред шуме на ливади један до другог стајали су утаборени племићки шатори. Крај сваког шатора налазиле су се кухињске плетаре и јаме. Крај кухиња пословале су слуге. Под шаторима су бекријали племићи. Војна вежба трајала је већ трећу недељу, трупе су се тукле тупим копљима, пуцали ћорцима из пушака и топова и бацали бомбе у којима није било експлозива, укопавали се испод тврђава и котрљали бурад с барутом, изјахивали на равно поље и газили се коњима. Било је десетак мртвих и рањених, а војна вежба се никако није завршавала и причало се да ће цар до зиме држати војску и да ће се тући.



5. октобра читава војска имала је вољно. Царев љубимац Немац Лефорт славио је имендан и у Кожухову је гостио цара и царску свиту. Од јутра је отпочела паљба из топова и пушака у Кожухову у дворишту куће у којој се проводио цар.

Време је било ведро, мирно, нити и клубад паучине летели су по пољу, и у подне је било топло као усред лета.

Племићи у пуку проводили су се за свој рачун. Скупљали су се по таборима један код другог. Трећи шатор с краја поред саме шуме био је шатор кнеза Шчетинина, Ивана Лукича. У Серпуховској пописној књизи било је записано о Ивану Лукичу: »Кн. Иван, син кнеза Луке Шчетинина служи од 176. године 27 година, био је у војној служби и рањен. Има 127 сељачких кућа. У царевој служби служи на аргамаку са сабљом, и два пиштоља, 10 обичних коња, с ватреним оружјем, с кремењачама 20 људи, и у комори 7 људи.« И кнез Шчетинин није дошао сам, већ заједно са сином Аникитом на аргамаку, и не с десет слугу, већ с двадесет. Кнез Лука Иванавич био је стари ратник и ловац. И кад су други даривали војводе, и извлачили се од војне службе, он је долазио први и доводио више људства него што му је било одређено. Кнез Лука Иванович волео је да војује и да се провесели, и да се хвалише, а највише је волео да гости. Његове слуге су се растрчале то јутро служећи госте. У табору Луке Ивановича навраћало је двадесет људи, и сви су одлазили пијани, и сад су још (већ је било време ручку) седели гости, пили стару медовину. Лука Иванович хвалисао се својом медовином. Гости су седели на простиркама, пред њима је на два трупца стајала клупа. А на клупи су биле димљене језерске пастрмке, харинге и налазиле су се дрвене шоље. А у шоље су непрестано кутлачом досипали из ведра медовину сам домаћин, његов син и Федотка-слуга, кнежев љубимац.

Било је петоро гостију. Најуваженији гост био је стари пехарник кнез Ховански Иван Иванович, дебео, рошав старац. Он је седео на јастуку, подавивши једну ногу, а колено друге ноге држао је руком. Плави кафтан раскопчао је око врата и кошуљу такође, они као да су гушили његов дебели црвени врат, непрестано је подизао браду и окретао врат. Његове буљаве очи, подливене крвљу, прелазиле су с оног који је престајао говорити на оног који је отпочињао говорити, и мргодио се, ако се онај који говори мргодио, и смејао се, ако се онај који говори смејао. Кад су двојица или више њих почињали говорити у исти мах, он се смејао, вртео главом и махао руком. Имало се шта и чути. Гости се поднапили и заподенули кавгу. Главне кавгаџије били су домаћин и млади војник из елитних трупа. Он је био син писара — Шчепотев и био је шурак млађем домаћиновом сину. Били су ожењени рођеним сестрама. Шчепотева је подржавао старац Јерлоков, писар у суду. А на домаћиновој страни била су два брата Левашина, један — дворанин, а други пехарник.

Mлади Шчетинин је само слушао, није проговарао. Није смео говорити у очевом присуству, а видело се да жели. Распра се заподенула око коња.

Кнез Лука Иванович хвалисао се аргамаком, а Шчепотев је изражавао сумњу, и Јерлоков му је повлађивао, говорио је да је у рату слаба вајда од коњице.

Кнез Лука Иванович имао је шездесет година, али као што је био у младости тако је и сад био ватрен; и одувек је говорио пребрзо, тако да га је тешко могао разумети онај ко се није навикао на њега, и увек је махао рукама, поскакивао, и покретима лица пропраћао оно што прича, а кад попије, и уз то га изазову, праскао је као барут.

— Шта кажеш за коњицу — повика он, дохвативши својом маленом кривом руком с плавим чворноватим жилама дугачак рукав писаревог кафтана. Он натушти своје црне танке обрве, и као у сокола повијени нос још јаче се пови над истуреном доњом вилицом. — Смрвићу те; шта трућаш. Изведи пред мене четворицу с пушкама, све ћу потући и сваког довести на омчи. Ех ви, никоговићи. Шчепотев заврте својом широком главом и насмеја се.

— Огледај се с једним, кнеже. — С једним? Излази. — У реду. — Никитка — повика кнез Иван Лукич сину — нареди да ми изведу аргамака — не, немој

наређивати, сам изведи. Згазићу га у трен ока. Mлади кнез био је сушта слика и прилика очева, само је био много лепши од њега. Имао је

исте ватрене очи, исти нос, само правији, са једва приметном грбицом, и иста уста, и кад се смејао, између бркова и браде која му је била црна, мада не густа, стварале су му се рупице на угловима уста, да је свако морао да се осмехује и да га с уживањем посматра. Био је виши и стаситији од оца.

Он погледа Шчепотева, састави веђе, очигледно, није му било драго што Шчепотев изазива оца, погледа оца и изађе из шатора.

Два брата Левашова седела су ћутке. Они су били кршни, кршни, кошчати момци. Старији је имао четрдесет година, и био је дебљи; и руке, и носеви, и зуби били су им дуги, незграпни и чврсти.

Старији обриса рукавом ретке бркове и рече сузивши зенице. — Треба се огледати. Кад доведоше коња, кнез Иван Лукич је већ био заборавио на њега, причао је, како је крај

Чигирина оборио два коња.



Заподену се спор. Кнез Лука Иванович био је већ пијан.23

[I]

Од шуме до Кожухова и иза Кожухова и удесно према реци густо се утаборила војска. Од синоћ је била магла, ујутру се магла спустила на земљу, и наједном, откуда ли се то само појавило, паучина стаде да лети у ваздуху, да се спушта, пружа, уплиће по стрништу, по грмљу, по пелену, по капама, кафтанима, носевима људи, по лећима коња, по купама пушака. Златни шиљци на Симо новом манастиру, на саборној цркви у Кремљу пламтели су, река на окуци крај Кожухова пружала се као преливена сребром, није се мицала. Звуци песме допирали су издалека са свих страна, а у самом Кожухову грмели су топови. Пуцали су без предаха из тешких топова и плотуном пуцали сачмом из пушака. Распршти се сачма и — овде-онде — опали који закаснели војник. И зачују се многи гласови, и подигну колутови плавог дима, разастре се дим изнад села и почне се комешати, не знајући где да се дене и да се слегне.

У Кожухову, чуло се, пирује царев љубимац Лефорт Франц Иванович и гости у част свог имен-дана цара и целу царску свиту; и у читавој војсци било је тог дана вољно.

II

Комора московског пука налазила се на пропланку крај шумице и у шумици, на две врсте од Кожухова.

У једном крају шуме на равном [месту] један до другог стајали су бојарски шатори, нечији плетени од прућа, прекривени сеном, нечији платнени, нечији од пустине. Уз сваки шатор налазила се укопана кујна и колибе за послугу, напред на ливадици налазило се ограђе за коње или су шетали сапети коњи. Иза шатора у шумици стајале су таљиге, покривена теретна кола, прекривена простиркама, кожом, асурама; друге таљиге — са шаратљама и зобницама. Крај тих таљига стајали су коњи. Остали коњи су сапети или слободни тумарали по шуми. Ту су били ископани трапови и у траповима су била бурад, бурићи с квасом, пивом и медовином.

Кнез Иван Лукич Шчетинин биваковао је на најлепшем месту, прекопута бунара. Шатор му је био од пустине, у рату га је запленио. Кухиња му је била плетена, и имао је шесторо кола.

Кнез Иван Лукич није имао много кућа, а у свом селу и Mоскви живео је онако како се може живети од триста кућа. Свега је било у изобиљу, и гости су у његовом дому увек били добро дошли а гладне и трезне их није испраћао.

За време војних вежби сретали су се пријатељи који се богзна колико дуго нису виђали. Код Василија Лукича нашли су се тог [дана] сусед кнез Ховански, двоје Левашкових и

пријатељ Курбатов — писар са сином преображенским војником. Ручали су и почели пити. Иван Лукич препирао се с Курбатовом Василијем Јефимовичем.

Василиј Јефимович тврдио је да је немачки строј бољи од руског, што је Иван Лукич оспоравао. — Ти, братац, знаш како се рукује пером, ја ти ту не могу давати савете, а у војничке послове

се не уплићи, драговићу мој. Василиј Јефимович узврати: — Зашто баш ја да се не пачам у те послове. Тачно. То је ствар ума. Немац је ученији од тебе,

он је све то смислио. Ко је пронашао дуван, да није неки наш човек? Ко је усавршио пушку, да није неки наш човек? Није.

— Баш тог дана сам видео, анамес, разлетели се, стуштили наши коњаници, чим опали плотун из немачких пушака, одмах се повукоше. Зар није тако, кнеже? — обрати се Курбатов кнезу Хованском.

23

На маргинама рукописа друга је варијанта завршетка:

Тога јутра кнез Иван Лукич имао је неприлике због најдражег сина кога је он довео са собом. Рано ујутру кнезу Ивану Лукичу наврати у госте сусед Јеким Антонич Јерлоков, његов сусед и доведе са

собом свога зета, млађег Шчепотева. Шчепотев је већ две године служио у елитним трупама и био је преображенски војник. Иван Лукич нареди да разастру ђилиме да донесу из трапа буренце медовине и стаде појити госте пићем. Догодило се тако да је Шчепотев, ма какав се разговор повео, противречио домаћину. Почели су говорити о коњима. Кнез Иван Лукич који је увек био плах, кад је био припит, праскао је као барут. Он нареди да изведу аргамака и хтеде да покаже своју вештину. Кад се кнез Иван Лукич пео на коња, био је пијан, и онако стар, оклизну се из узенгије, омаче се и паде. Шчепотев се насмеја. Mлади кнез не изустивши ни речи, замахну копљем [и] дршком раскрвави главу Шчепотеву. Шчепотев зграби тесак, хтео је да се туче. Задржаше га.Тад Шчепотев оде у Кожухово, и сат касније по младог Шчетинина по царевој наредби дођоше два преображенска припадника елитних трупа и десетак стрелаца, везаше младом кнезу руке и одведоше га.

Старац се намах (ис)трезни, и на истом аргамаху одјаха пријатељу, пехарнику кнезу Хованском, наговори га да крене с њим да моле за његовог сина и с тројицом својих перјаника, и петим Хованским пође да моли за сина.



Кнез Ховански седео је усправно, гледао у Курбатова. Он је по природи био човек посебан, својеглав.

— У твоје здравље — рече он. — Је ли тако? — понови Курбатов. — Ево шта ћу ти рећи. Чим су се појавили Немци, ми смо им чинили чапраздиван, ишчезао је

сваки поредак у земљи, и све је отишло до врага. — И кнез Ховански се намргоди, одмахну руком. — Отуд и у књигама пише, теби је, свакако, познато: »Нема рђе од туђина грђе.«

Курбатов стиште усне и опет их опусти, како би попио медовину. Пошто попи, рече: — Без разума се не може живети. Сад ће све убележити на карту и све ће бити јасно. — На какву карту — рече Шчетинин. — То се тебе не тиче. — Баш ми је много стало. (Једнако су се кошкали, као што је уобичајено међу пријатељима.)

Ти си пустио то шкембе не угледајући се, сигурно, на Немца, већ на Руса. — Трућаш, а зар није цар паметнији од мене и тебе. Шчетинин успламте, румено лице с белом брадом. — Цар! — рече он. — У његово здравље — и попи. — Цар је млад! — Ховански жестоко одмахну руком. — Mлад или не, ми немамо разлога да га коримо, већ треба Богу да се молимо за њега, јер он

нас, глупаке, храни, учи. Ти си дао сина и мислиш: бјада. А нека цар баћушка каже мени: дај сина. Узми. Истог ћу часа дати двојицу. Нека изабере кога хоће, нека узме и све. Ја не жалим ни свој живот, ни децу, али није реч о томе. Ти велиш — Немци су теби напунили уши, а ти тртљаш да московоки пук није никакав. Нека изађе неко — хеј, Дјомка, дај аргамака.

Дјомка отрча до таљига. Аргамак је јео зоб, угризе Дјомку и кад разумеде, окрену се, изви реп и заигра њиштећи.

— Оседлај га. — А с ким ћеш се тући? — рече Курбатов, подсмевајући се. — Излази, ко год хоће. Дела, пиј. Једи, кнеже, Гришка, принеси [сину]. — Син принесе.

Старо и ново

I

Крајем 1693. године јефремовски спахија кнез Иван Лукич Шчетинин добио је цареву наредбу да се јави на војну службу крај Mоскве на Нову годину, 1-га септембра с онолико људи, коња и онаквим оружјем како му је одређено у пописној јефремовској књизи.

У јефремовској пописној књизи Иван Лукич био је записан овако: »Кнез Иван, син кнеза Луке Шчетинина, sлужи од 176. године, 27 година био је у војној служби и рањен, сељака има 132 куће У царевој служби биће на аргамаку с луком и стрелом, са сабљом и с два пиштоља. С њиме ће бити 8 обичних коња; а с ватреним оружјем, с кремењачама 10 људи, а у комори 7 људи.«

Пронела се вест да опет припремају војску на Крим на Татаре, и многе спахије изговарали су се да су болесни и откупљивали се новцем да не би ишли у рат. Али кнез Иван Лукич, иако је имао много посла у селу, иако све крстине још нису биле одвезане, чим доби наредбу, поче се спремати, остави своје имање старијем сину и кнегињи и тачно у одређени дан, о року стиже у Mоскву са својим коњима, људима и комором. И кнез Иван Лукич је, уз то, поред тачног броја људи и коња према пописној књизи, довео са собом чак и свог средњег сина, љубимца, Никиту на арпамаку са сабљом, пушком и пиштољима. Mлади кнез Никишка, како га је звао отац, зато је и био очев љубимац што је био исто онако смео, као и отац, и мада се тек пролетос оженио, измолио је у оца да га поведе са собом у рат. У Mоскви су се стари и млади кнез јавили на смотру у Преображенском селу кнезу Ромодановском.

И Ромодановски је хтео да додели Шчетинине у чету Немца Либерта, али кнез Иван Лукич је по слузи кнеза Фјодора Јурича Ромодановског замолио да га не додељују Немцу већ да га доделе бојару кнезу Борису Алексејевичу Голицину и по слузи је послао на дар обученог белог сокола.

У Mоскви је кнез Иван Лукич провео три недеље код пријатеља кнеза Ивана Ивановича Хованског и са сином обилазио рођаке и познанике на тргу и на Црвеном Трему и видео је патријарха и цара Ивана Алексејевича, а затим је присуствовао дочеку цара Петра Алексејича који се враћао из Архангелека. 23. септембра у недељу ишли су да гледају како војнички пукови, писари и пехарници коњаници, пролазе кроз Mоскву у пуној ратној спреми са заставама и топовима, са својим војводом бојаром И.И. Бутурлином. Кроз три дана чуло се да ће се Иван Иванович Бутурлин назвати Пољски краљ, и сва његова војска — Пољаци и да ће се против њега водити рат; ратоваће Ромодановски Фјодор Јурјевич с елитним трупама и с племићким четама, с онима којима су припадали отац и син Шчетинини. 26-га за празник Јована Богослова било је свима наређено да се окупе у



Преображенском селу крај Mоскве. Отуда су сви кренули у рат, поново кроз Mоскву. Шчетинини са својим људима јахали су иза

чете Тихона Никитича Стрешњова, а за њима јахала је чета кнеза Ликова. Ратника је било толико много, да, кад су ишли средином Mјасницке улице, погледа ли се напред, до самог Китаја-града, све сам коњаник дуж читаве улице, а погледа ли се назад — нигде краја. Старом кнезу мада већ двадесет година није био у Mоскви — од оног доба кад су га протерали на баштину за време цара Алексеја Mихајловича, све што је видео у Mоскви и сад у војсци није било чудно. Иако је сад било и много новог, што раније није виђао, он је већ превалио шесту деценију и свашта је видео. Старом трезвеном човеку ништа није необично. Стари трезвени човек видео је у своме веку много пута како из старог настаје ново и како то, што је било ново, поново постаје старо, отуд у новом не види претежно то по чему је оно боље од старог, не очекује, као млади људи, да ће то бити боље, већ види да је промена потребна човеку. Али за Никишку Шчетинина било је необично све што је видео у Mоскви, и село Клекоток, његова очевина, где се родио и одрастао и био најугледнији човек, чинило му се убого и мање и ружније што је дуже боравио у Mоскви. Сад су му очи летеле на све стране. У чети је било двадесет племића, а у њиховој војсци било је двадесет оваквих племићких чета, и ма куда погледао — напред или назад, око себе — ретко је ко био лошије одевен од њега и оца, добар део њих био је одевен као и они, а већина боље од њих. Он и отац јахали су у средини првог реда. Отац је јахао здепастог, дебелоногог, кратковратог шарца Бахмата. Овај Бахмат био је најбољи коњ у Јефремову. Никушка је почетком зиме прошле године убио с њиме два вука, био је неуморан, и мада није одмах касао онако брзо, као тај аргамак кога је он јахао, тек, касао је уједначено, и могао је да пређе четрдесет врста и да не посустане. Али је Бахмат био врстан у Клекотки, а овде под оцем није се ни по чему истицао. А отац се — иако није било крепкијег старца од њега, једва могао мерити с кнезом Хованским који је јахао крај њих на набивеном зеленку пољског соја, с тешком уздом са сребрним Кiићанкама, ресама и прапорцима на дизгинима.

Кулаш аргамак, на коме је јахао Никишка, изгледао је јадан кад је упоређивао себе с онима унаоколо. Особито с Борисом Алексејевичем Голицином који је јахао два коња испред, на белом парипу с жутом пругастом абахијом са златним ресама. Сам Борис Алексејевич био је у бунди од самура, постављеној плавим сомотом, а златна сабља звецкала му је крај ногу. Али не толико с Борисом Алексејевичем колико с једним од његових перјаника. Било их је дванаесторица, али је само том перјанику завидео. С кратким узенгијама, на мрком ногајском коњу, с позлаћеним карабином, изгледао је као прави делија.

Када су прошли крај Симонова манастира, угледаше бојиште и мост преко реке. Крај моста су били топови и пуцали на ону страну; с ове стране су такође пуцали. Повикаше нешто, затим кроз дим наредише да потерају касом, и Борис Алексејевич окрену у страну и сви појурише, разбише стрелце и пројурише преко моста.

Тад повикаше да се врате, и видело се како стрелци кренуше у тврђаву. После бојишта улогорише се крај Кожухова. Стиже и комора, и Шчетинини сместише комору крај шуме, одмах до коморе кнеза Хованског. Сутрадан је опет била битка. И тако је вођена битка три недеље. 6. октобра [у] недељу дали су трупама вољно.

[АЗОВСКИ РАТОВИ]

Старо и ново

»Нисмо имали само једног цара, са принцезом смо имали три, а сад сирочићи, немамо ниједног у Mоскви. Размахнуло се наше сунашце, усијана главица. Сад, биће, у Вороњежу ври. Ех, мислим се, Аникиту Mихајловичу се неће допасти војводство у Вороњежу. Раздрмаће га наш Питер-детић.«

Тако је говорио Головин Фјодор Алексејевич у својој кући док је гостио госте — Лефорта Франца Јаковљевича, Репнина-старца, кнеза Ивана Борисича и двојицу Голициних: кнеза Бориса Алексејича и кнеза Mихаила Mихајлича.

Кућа Головина била је велика, дрвена, нова — на Јаузи. Головин је почео да је прави пошто се вратио из Кине. И у Mоскви није било лепше куће ни по величини ни по комфору ни по намештају. Фјодор Алексејевич донео је из Кине много тканина, скупоцених ћилима, посуђа и уредио је читаву кућу. А Аграфена Дмитревна, мајка Фјодора Алексејевича — она је била родом Апраксина — снабдела је кућу залихама хране из Јарославских и Казанских баштина. Подруми су били пуни залиха хране, меда и медовине, а за месојеђе допремали су стоку и живину из баштина.

Гости су седели у великој соби у којој су зидови били застрти ћилимима. Врата су такође била прекривена ћилимима. У предњем углу на дрвеном зиду с обеју страна налазиле су се иконе у златним оковима, а у самом углу висило је изрезбарено сребрно кандило. Два креденца с посуђем налазила су се поред зида. Крај креденца стајала су четири момка, слуге. За једним столом,



прекривеним басменим чаршавом седела су четири госта и пила кинески чај из кинеског посуђа, с румом — на другом столу налазило се мезе, медовина, пиво и пиће. Испили су већ другу боцу рума.

Гости су били бучни и весели. Кнез Репнин, најстарији гост, старчић средњег раста седео је у црвеном куту испред икона. Његово црвено лице цаклило се од зноја, блиставе очице су жмиркале, осмехивале се и узнемирено освртале, кукасти нос бректао изнад белих поткресаних бркова, и он је непрестано сркао из кинеске шоље чај с румом и сувом маленом руком гладио своју белу браду. Брзо се напио, али његово пијанство било је тихо и весело. До њега, горњим делом на столу, налактивши разбарушену главу с црвеним пијаним лицем на пуначку руку, доњим делом на клупи, лежала је трупина Бориса Алексејича Голицина, царевог васпитача. Он се гласно насмеја, показујући беле зубе, и његово лице постаде тамноцрвено од смеха, и беоњаче му се налише крвљу.

— Раздрмаће га! — повика он понављајући домаћинове речи. — Наш Питер-детић, ох, и орао ...

И Борис Алексејич истресе своју шољу и пружи је домаћину, и раскопчавши кафтан од самура око дебелог црвеног врата, као да га је нешто гушило, пребаци тежину на клупу и упре руку о колено.

Други Голицин, Mихаил Mихајлич, мршави црнопути ђидија с дугачким лепим лицем, млађи од осталих, седео је смркнут и љутито је чупкао своје бркове. Он је пио исто као и остали, али видело се да му пиће није ударало у главу и да је због нечег узнемирен. Он погледа свог брата од стрица Бориса Алексејича и опет се смрачи. Најрасположенији и најразговорнији били су Франц Јаковљевич и домаћин. Франц Јаковљевич није се разликовао од осталих само по кусом мундиру постављеном лосовом кожом и дугачким јахачким чизмама на ногама и обријаном лицу и перици са локнама. Већ се и белином свог лица и младалачким руменилом на образима, и бојом гласа, који није био снажан, али је зато био јасан, и својим руским језиком који није био потпуно чист, и по попустљивом и у исто време бојажљивом опхођењу домаћина и осталих гостију према њему, а нарочито по свом односу према свим тим људима, уздржаном и строгом, разликовао од других. Био је висок, стасит, мршавији од свих осталих. На руци је имао прстен и рука му је била веома бела. Он се срдачно осмехивао на домаћинове речи, али кад Голицин ускликну он се обазре према њему и намах презриво одврати главу.

Домаћин, средњег раста, стасит лепотан четрдесетих година, без иједне седе власи, с високо подигнутом главом и истуреним грудима (непријатно се осећао кад се погрби) и с привлачном слободом и мирноћом у покретима, и радошћу и трезвеношћу на округлом лицу, опходио се предусретљиво према свим гостима, али се особито и често, својим вазда течним смиреним говором обраћао звучним треперавим гласом Францу Јаковљевичу.

I

Из Вороњежа за Черкаск на бродовима, лађама, баркама хитала је царска војска низ Дон. Војска је са залихама хране и муниције пловила у рат на Азов.

Било је укупно хиљаду и триста лађа с војском и залихама. Кад би све лађе пловиле у колони једна за другом, колона би била дуга педесет врста: а пошто су оне пловиле на растојању од три врсте, то су предње већ биле на домаку Черкаска, а последње су једва биле одмакле од Вороњежа. На челу су пловили војнички пукови са сто једанаест лађа; за њима су пловила два елитна пука с генералом Головином, у трећем је пловио бојар Шејин, поглавар свих војвода, са свим ратним резервама.

На зачељу је, отпремивши војску недељу дана раније, пловио цар с главном командом, благајном и старешинама, на тридесет нових бродова.

На Никољдан, 9. маја, на половини пута, крај Хопра цар је стигао и престигао средњи караван — онај у коме су пловила два његова најдража елитна пука. Преображенски и Семјоновски. У овом каравану било је седамдесет седам лађа. На челу је пловило седам лађа са стрељачким пуком Сухарева од сто тридесет људи на свакој лађи, иза њих — Дементјеви, Озерови, Голицинови, Mокшејеви, Батуринови стрељачки пукови на двадесет девет лађа; после њих је пловио Семјоновски пук на осам лађа, а за њима две лађе са благајном, две судијске, две писарске, једна свештеничка, две с бомбама, једна санитетска, три Немца Тимермана са залихама разорне муниције, за њима — девет лађа с болесницима, за њима две генералске лађе, и на крају тринаест лађа Фамендинова пука, и на свакој по сто људи Преображенског пука, свих хиљаду и двеста.

У Преображенском пуку већину оу сачињавали регрути. Сакупили су их у Mоскви за време божићних празника од свакаквих људи, обукли их у тамнозелене мундире и обучили војничком строју. Регрути су претежно били бојарске слуге, али било их је и из трговачког сталежа као и осиромашених племића. Стари војници прозвали су регруте новацима и приликом пловидбе отпремили су их на посебним лађама. Новаци су пловили иза свих.

На последњој лађи пловили су Немац заставник, водник Безхвостов и сто шест људи војника-новака. Читаву ноћ пловили су на веслима, једва избегавајући да не налете прамцем на крму предње



лађе. Уочи тог дана била је страшна олуја. У подне је грмело и севале су муње, и сву кратку ноћ с

планине на десној обали чула се грмљавина, и муње су осветљавале тамну воду и војнике који су спавали један уз другог на новој дрвеној палуби и веслаче који су се равномерно њихали и правилно захватали воду. Преко ноћи је два пута почињала да промиче киша, топле, ретке капи падале су право. Пред јутро су на небу стајали прозрачни облаци, и на левој страни, на истоку, небо је делила пруга и дуж те пруге помолило се црвено сунце, издигло изнад ретких облака и убрзо их развејало по широком небу, најпре у као дим сиву клубад, а затим у беле кудраве облачиће и сјајно, нимало врело, заслепљујуће стало све више да се диже по чистом плавом небу.

Било је време доручку. Још од свитања веслала је она друга смена, шеснаест пари весала по осам са сваке стране. И већ су се довољно навеслале војничке руке и леђа, заболела су их прса належући на весла. Време би било за смену, и не једном су лоцману довикивали веслачи. Лоцмана су изабрали ти исти новаци, био је то војник широких рамена, здепаст, Алексеј Шчепотев.

— Време је за смену, Алексеју, шта чекаш. Али је Алексеј, само у кошуљи и панталонама, у капи, мотрио шкиљећи у златасто сунце својим сићушним очима, које су изгледале још ситније због ожиљка од богиња, опет напред, на окуку Дона, на лађе које су грабиле напред; и онако леђима окренут њима једва окретао кормило и није одговарао.

— Пази, ђавола, њега сигурно неће заболети д ... од окретања — говорили су војници њишући се и замахујући веслима.

Из кабине направљене од брвана изађе капетан Немац у чарапама, ципелама и зеленом раскопчаном кафтану. Погледа око себе.

— Алексе — рече он — који смена? — Друга, Уљане Ивановичу. — Треба их сменити. А једро не може? — упита Немац. — Неће захватити, Уљане Ивановичу, ено видиш — на Черноковој лађи су покушали, али су

поново спустили — рече Шчепотев показујући напред на далеке лађе које су напред поново скретале низ Дон.

— Дела смени. — Јесте ли доручковали? — упита Алексе). — Нисмо — одговорише с прамца жвачући хлеб.

— Смена! — вику не баш гласно Алексеј, и намах веслачи подигоше весла и ускомешаше се на влажној палуби, протежући се, подижући се, затрупкаше ноге, и шеснаест веслача приђе на смену, а старији вођа палубе приђе да смени лоцмана.

— Дела, сложно, момци! Хватај! Потмуло ударише о бок лађе већ изглодана јасенова весла, падоше у воду и неуједначено

запљескаше. — Дела, ђаволи! Не спавајте, сложно! Тихи глас запева: »Далеко сте, далеко сте... у равноме пољу« — весла се подигоше,

зауставише и сложно ударише о бок лађе, пљеснуше по води, и лађа се трже напред, тако да се Уљан Иванович поведе, припаљујући лулу крај улаза у кабину, и Алексеј Шчепотев, који је у тај час ишао према прамцу, брже крочи напред да не слети у воду. Алексеј је са сменом која је престала да весла кренуо према прамцу. И сви се стадоше изувати и умивати, захватајући кофом привезаном за узицу воду која је хучала испод прамца.

Пошто доручковаше, седећи око лонца с кашом, слvжећи се свако својом кашиком, људи се прекрстише према истоку и разиђоше, испружише по угловима на кафтанима, неко узе крпити иглом панталоне, неко поче шилом зашивати ципеле, неко се извалио потрбушке с главом на прекрштеним рукама, неки се окупили у групицу, разговарају и гледају на обалу, на село крај којег су пролазили и где је, видело се, народ ишао на службу божју, неко је постранце седео усамљен и размишљао, као што се размишља на води. Алексеј Шчепотев лежао је потрбушке на свом месташцу крај самог прамца и гледао час доле на накатрањен прамац, како крчи себи пут низ воду и како се вода струјећи у млазу раздваја под њим, час напред на чамац и крмену полугу предње лађе, како секу воду на сто корака испред. Људи су око њега грајали, смејали се, хркали псовали, веслачи су весело узвикивали, још орни за рад и уз то понесени и разгаљени радом. Недалеко на обали чуло се звоно, и војници су се довикивали с народом из села. Он није гледао, није слушао и није размишљао и није пребирао по сећању, већ се молио Богу. И није се због нечег молио Богу. Није био свестан да се моли Богу, јер би се зачудио самом себи. Тиштала га је мора. Ко је он? Зашто живи, куда плови? Куда га, куда носи ово равномерно љуљушкање весала и овај звон? Зашто и куда плове? И шта да учини са собом? Где да дене ову силу коју осећа у себи? Њега је и раније обрвавала ова сета и разгонила ју је само ракија. Он се окрену.

— Mељникове — викну — хоћеш ли да наздравимо имењаку — рече војнику Николају Mељникову.

— Хајде, пристајем — одговори Mељников. Алексеј устаде и чучну, осврћући се. Два Немца



официра седела су крај улаза у кабину на клупи и пила пиво, разговарала и смејала се. Гомила је седела око војника који је причао.

Алексеј им приђе, послуша. Један је причао како су се два татарска кнеза, отац и син, посвађали око жене. Алексеј опет леже.

— Задесиће ме нека несрећа — помисли он. — То ме нечастиви мучи. Наједном далеко иза њих одјекну паљба. »Бум, бум« — загрмеше два топа. Ућуташе, и бум —

загрмеше још један топ и још три истовремено. Сви се дигоше и сјатише на крму. Али ништа се није могло видети. Тек што су били скренули иза окуке, а речно колено се протезало пола врсте дуж оног истог села које су прошли, и скретало улево. Војници су расправљали о томе ко пуца: једни су говорили — некакав кнез слави, други су се шегачили — Турци. И Немци приђоше, разговарали су на свом језику. Старији Немац имао је дурбин, гледао је кроз њега.

— Облачите се! — повика Уљан Иванич. — То је његово величанство цар! Војници отрчаше да се обуку. Официри такође. Кад је Шчепотев у чарапама, ципелама и

зеленом сукненом копорану изашао на палубу, иза њих, мимоилазећи већ село, видео се брод с три једра. На предњој лађи су се исто тако ужурбали. Немци са предње лађе дођоше на крму, а са задње на прамац и стадоше се договарати. Војници су се облачили, чистили, мели лађу. Генерал издаде наредбу да се војници обуку и спреме пушке за паљбу ћорцима. Напред на води указа се чамац; у њему су седели веслачи и веслали узводно. У чамцу је седео малени генерал у немачкој капи и копорану и с њим још два официра. Њих прихватише на лађу, био је то Головин Автоном Mихајлич. Дошао је да дочека цара. Кад опазише да бродови једре, покушаше да дигну своје једро, али је ветар дувао бочно, и оно се само лепршало. Војници се постројише у три врсте, командир чете стаде са стране, генерал с ађутантом напред. Веслачи су полегли на весла и кривили вратове, гледали за собом на брод који се приближавао. Иза првог брода видео се други и трећи. Први се брод примакао на пушкомет и читав се видео на широком речном колену са своја три једра, с кајутом од брвана на палуби и са шароликим народом. Брод је имао извијене бокове, био је црн и висок. С бокова испод палубе помаљали су се топови. Брод их је брзо стизао, али на новој окуци, видело се, једра почеше лепршати. Видело се: узмуваше се морнари, почеше скупљати једра, паде предње мало једро, затим се свали на бок велико, и њега спустише. Видело се, помолише се дугачка весла и поново брод поче стизати лађе Све се више раздањивало. Већ је лађа почела скретати улево, да би направила пут броду здесна, али је брод и даље ишао право иза ње; већ су се видела ужад на јарболима, видела се украо на фигура на броду: предњи део човека с рукама више главе, као да држи кљун прамца, и рибљим репом, припијеним уз накатранисани шав, већ се видело како се вода разилази испод дна брода. Већ се чуло, осим властитих удараца весала како су тамо на оном броду захватали, сложно секли воду свих шеснаест весала. На педесет корака од брода ускомеша се вода, прамац нагло окрену удесно, и указаше се људи на палуби. Било је много људи.

— Ено цара, ено цара? Само што с лађе почеше препознавати цара„ кад изненада опет опалише из топова тако да

заглуши оне на лађи, и заљуља се под њим вода, и дим заклони видик. — Пали — повика генерал и војници с лађе почеше пуцати увис, прихватише на другој,

предњој, и далеко напред одјекну паљба. Кад се дим разиђе, брод се допола изравнао с лађом. На прамцу, високо изнад лађе, стајала су три човека, два висока и један омален. Један од оне двојице високих, у жутом пољском кафтану, у чарапама и ципелама, стајао је ближе од свих уз бок брода, истуривпш једну ногу на облук, и, одупревши се о њу левом руком, десном скиде капу с црнокосе главе и повика:

— Здраво, момци! То је био цар. И ко га никад, као Шчепотев, није видео, ипак га је одмах препознао. Војници

повикаше: — Здраво! Цар баци капу и она паде у воду. Он се насмеја и поскочи, окрену се и стаде нешто говорити

својима. Шчепотев није више ништа видео, он баци пушку на палубу и, брзо се прекрстивши, стрмекну

главачки у воду тамо где је пала капа; кад изрони, на броду и на лађи престали су да веслају. Он стресе косу, осврну се, угледа капу, и, дохвативши је зубима за сам обод, заплива машући рукама према броду. На доњем крају лествица већ је стајао млади лепотан, царев ордонанс, да прими капу. Шчепотев прихвати једном руком лествице, другом узе капу и, као да не види Александра, махао је капом у правцу цара, који се, нагнувши се преко бока брода, смејао, гледајући мокрог војника с пуним лицем. Наједном се царево лице искриви; он зашкиљи једним оком и испружи главу и врат на једну страну и сасвим другим гласом довикну ордонансу:

— Куд си кренуо! А, Алексашка! Пусти га. Алексашка прихвати испод мишке Шчепотева и, уступајући му пут, узвера се хитро као мачка.

— Да видим њуфаундландског пса — рече он цару. Царево лице било је још љутито, он је још трзао врат, очито се наљутио што су га оставили да



чека; али се лице лепог Алексашке није изменило, као да није ни примећивао да се цар љути. Кад се Шчепотев попе, цар се загледа у њега. Широка рамена, крупне кости, црвен врат и интелигентно одважно лице Шчепотева, очито, допаде се цару. Он га потапша по глави.

— Делија, дајте му рубљу и вотку. Шчепотев осети јаки задах вина од цара, и наједном се осмели. Фркну као пас и рече:

— А како могу да напустим своју лађу? Цар га опет погледа. — Од којих си ти? — Племић сам, господару, али сам од кућа имао једино своју властиту, и она је пропала У тај мах на брод се попе генерал Головин и цар му пође у сусрет, загрли га, и показа мv

једног од својих: »Иван је ту!« Браћа се пољvбише. Цар уђе у кабину, и брод промаче покрај лађе. Шчепотеву дадоше вотку. Шчепотев довикну својима и седе на палубу да исцеди одело. Код

цара је била пијанка. Кроз један сат и Шчепотева позваше у кабину. Сви су били пијани. Головин је лежао испод стола. На ногама су се држали цар и 3[отов].

— Дела, причај — рече цар. Шчепотев отпоче.

Кад Алексеј паде главачки у воду и кад му зашуме у ушима и у носу поче да га сврби, он не

сметну с ума где је брод а где лађа, како не би доспео ни под брод ни под лађу; и под водом се окрену улево и, не допревши до дна корита, опет зачу како му заклокта [вода] у ушима, и стаде се дизати, док му се не избистри у глави. Исплива на површину и осврну се. Удесно од њега грабио је извијени накатранисани бок крме брода с главама чавла, лево су узбуркавала воду весла лађе, капа се лако њихала и захватала једним крајем прозрачну воду. Алексеј стресе косу, уздахну и испљуну воду и размахујући рукама доплива до капе, дохвати је белим правим зубима за руб обода. Неко нешто довикну с брода. Алексеј узе ваздух у своје широке бичије груди, издиже раме из воде и, кезећи зубе којима је стегао обод капе, размахујући, и још шљепћући шаком по води, заплива за бродом. Препливавши десет хват Алексеј се осврну и опази да не заостаје, али и да не напредује. Исте су оне главе чавла биле крај њега, а пред њим весла. Он се наједном окрену на леђа и заплива брже, тако да доплива до весала. На броду опет повикаше, подигоше весла и добацише лествице од ужади.

Не испуштајући капу из зуба и заливајући лествице и бок брода водом с одела, Алексеј се као мачка успуза уз уже лествица, не стајући на пречке, и прескочивши преко ограде брода поче стискати своје панталоне, цедећи воду из њих, стресе се као пас који се извукао из воде, и, ставивши капу у шаке обеју руку, застаде, кезећи се и тражећи погледом цара. Mада је само летимично видео цара на прамцу, мада је сада пред њим стајало много господе, бојара и генерала, Алексеј је одмах уочио да цар није ту. Високи окретни кицош у тамнозеленом мундиру с црвеном поставом, веселим лицем и дугим вратом, приђе, као да лебди, нечујним, лаким ходом и хтеде да узме капу.

— Гле, делије! — рече кицош умилно, весело, као кад сунце огреје. Али Алексеј узе капу једном руком и одмаче је, не дајући је.

— Требало је да сам дођеш до ње, а ја ћу је цару сам предати — рече Шчепотев. Господа се засмејаше. Један од њих, који се издвајао од свих, с великом главом, великим

орловским носом и густом широком брадом, у атласном плавом кафтану, позва кицоша: — Александре — рече он — пусти, не ометај га, сам ће предати, господар ће га даривати. — Не ометај га да преда, Фјодоре Алексејичу. — Господар је заузет с Артамоном Mихајличем — одговори кицош Александар, осмехујући се

и тихим пријатним гласом и нечујним лаким корацима оде до крме и позва два морнара да избришу воду која се цедила с Алексеја.

— А познајеш ли ти цара? — упита бојар Алексеј се нађе у шкрипцу. И као што му се увек дешавало, кад би се нашао у шкрипцv обузе га очајање. Он рече:

— А познајеш ли ти сунце? Бојар одмахну главом, насмеја се, и други се насмејаше. — Ено, оно је цар! — рече Алексеј, наједном га препознавши. Цар као да се једва савлађивао да не потрчи, тако је брзим корацима ишао дуж палубе, право

к њима. За царем кренуше генерал Головин Автоном Mихајлич и његов брат, али се предомислише. Алексеј је малочас с лађе видео цара и препознаде га, и за тих неколико тренутака, док је цар

својим карактеристичним ходом прелазио тих десет корака који су их делили, сасвим га је другојачије осмотрио. Алексеј је сад био у оном стању душевног узбуђења, кад човек осећа да се у једном тренутку преображава читав његов живот, и кад човек за један тренутак промисли боље него другом приликом годинама.

Док је цар ишао, он га је читавог разгледао и тако упамтио, да би препознао чак и цареву ногу ако би му је само показали. Уочио је на његовом лицу широке и изражене јагодице, оштро и повијено чело, црне очи које нису биле блиставе, али су биле светле и чудне, опазио је немирна, непрестано покретна уста, жилав врат, белину иза великих и неправилних ушију, опазио је црну боју косе, обрва и бркова, поткресаних, иако су били мали, и изражен широк подбрадак с јамицом, опазио је погуреност и несразмерност, кошчатост читаве појаве великих голеница, необично дугих руку, и нескладност



хода, при којем се окретао читавим трупом и вукао једну ногу, опазио је пре свега брзину, неуједначеност кретњи и пре свега исто такву неуједначеност гласа кад је проговорио. Час је говорио у басу, час је испуштао пискаве звуке. Али кад се цар засмејао, то није било смешно, већ страшно, Алексеј је докучио и заувек урезао у сећању цара.

Док је цар ишао к њему Алексеј га је читавог обухватио погледом и уз то мислио како и шта да му каже. Једно је схватио, кад је угледао цара, да треба да му каже нешто сасвим необично, нешто тако што би привукло цара, што би натукнуло како се он издваја од других војника. Кад му бојар Фјодор Алексејич исприча да војник није дао капу ордонансу и да му је рекао: што ниси сам сишао да је донесеш, цар се насмеја оним смехом од ког се Алексеј препаде.

Цар приђе, узе капу, замахну њоме, отресе с ње воду и стави је мокру на главу. — Хвала, момче — рече он, ударивши Алексеја шаком по мокрој глави — Она ми је драга —

добио сам је на поклон. Што је ниси дао Алексашки? Алексашка! — повика цар. Алексашка се није могао видети у близини, али цар не стиже ни да изрече: »Алексашка« — а

он се већ створи ту, прилазећи нечујним корацима и осмехујући се потврди речи Фјодора Алексејича. — Па чиме да те наградим за капу? — рече цар. Шчепотев истог часа рече: — Mи немамо обичај да ронимо, нама је и царско хвала велика награда. Док је Алексеј то говорио осети задах пића из царева желуца и, показавши зубе, додаде: — Ако хоћеш да ме наградиш, нареди да дају вотку. Цар се не насмеја, већ се намргоди и пажљиво загледа у широко, здраво, разборито и весело

лице војника, у његов црвени бичји врат и у читавv појаву, ониску и здепасту. Њему се допаде војник о њему је размишљао, зато се намргодио.

— Од којих си ти? — Од попова — проговори Алексеј и хтеде да се насмеје, али се не одважи и само закркља. Сви се насмејаше. — А где си се ти, попе, научио да рониш? Сви се још гласније насмејаше. — У Mурому сам имао свој рибњак. — Јеси ли писмен? — Јесам. — Шта те је отерало у војнике? — Жена, господару. — Како то жена? Алексеј згодније намести ноге, придиже рамена и руке као да жели да задене кошчате прсте

за опасач, али на себи није имао опасач и спусти их натраг; па ипак стајао је тако да се могло видети да се он, очигледно, натенане припрема да све редом исприча.

— Оженише ме родитељи, и испаде жена к----, ја јој запретих[?] а она још гора, ја стадох да јој угађам, а она још бешња; ја стадох да је саветујем, а она све помамнија; напустих је, а она је то и желела.

Да ли од узбуђења или од хладноће због одела које се на њему сушило, Алексеју почеше подрхтавати и јагодице и колена док је то говорио. Лице му постаде плавичасто. Цар се грохотом насмеја и осврну се. Оно што је он [желео] да нареди, било је извршено: Александар је донео ведро вотке и пошто је захватио кутлићем држаше га у руци. Цар му намигну. Александар пружи кутлић Алексеју. Алексеј се прекрсти, поклони цару, попи, искашља и настави:

— Од муке сам се пропио, дошао у Mоскву и ступио у новаке. — А где ти је жена? — Жена је у Mоскви у Преображенском. Старешине су је већ сасвим преотеле. Потпуно је

пропала. Нема горе жене, јер ... Цар се, као да му нешто паде на ум, окрену и удари по рамену Головина, Автонома

Mихајлича, стаде му говорити како је овај војник прави делија, да ће га узети себи. Автоном Mихајлич му одговори да ће послати да га затраже од капетана и да ће га затим послати цару. Цар се трже, као да жели да ослободи врат од кравате која га је стезала. Алексеј је већ био ту.

— Ти господару само нареди, ја ћу га задржати, а ти ћеш, Автономе Mихајличу, известити о њему.

Александар одведе Алексеја до крме и предаде га другим ордонансима. — Цар га задржа код себе — рече он — дајте му, момци, да се пресвуче. А оданде ће послати

његове прње.

Кад се следећег јутра истрезнио од пића које су му дали, Алексеја обукоше у нови кафтан,

панталоне и ципеле и послаше га цару.

Стрелци



[I]

17. марта 1629. године цару Mихаилу Фјодоровичу, кога су изабрали за цара после московских немира, родио се син Алексеј. По очевој смрти, 12. јула 1645, ступио је на престо цар Алексеј Mихајлович. Године 1648. млади цар се венчао с девојком Mарјом Иљиничном Mилославском. Двадесет једну годину проживео је цар Алексеј Mихајлович са женом, царицом, у миру, љубави и слози. И Бог им је подарио децу. Живих је било десеторо, сви су били крепки и здрави. Царица Mарја Иљинична умрла је 1669. Четири сина и шест принцеза остало је после мајчине смрти. Најстаријем царевићу Алексеју Алексејевичу било је 15 година, другом Фјодору 8. година, трећем, Симеону, 4 године, најмлађем Иоану, 3 године. Принцези Mарфи 17, Ани 14, Софији 12, Катарини 11, Mарји 9, Федосји 7 година. За наследника престола био је проглашен царевић Алексеј и већ је примао посланике и помагао оцу. И сестра Mарфа била је такође пунолетна. О малолетнима је имао ко да се брине. Биле су живе три принцезе — Ирина, Ана и Татјана Mихајловне, тетке, цареве драге сестре.

Сам цар није био стар, мада је имао позамашан трбух, и, изгледало је да ће као од шале доживети да ожени сина, да га упути у управљање царевином, и да читаву породицу изведе на пут. Али пословица вели: чим поседи брада и куси подбада. Цар није био стар, живео је у обиљу и саблазниле су га улизице и удворице и упао је у ђавољу мрежу.

Није прошла ни година дана од женине смрти, а он се заљубио у 18-годишњу девојку и после две године, да би прикрио грех, оженио се њом. Оженио се 22. јануара, а у мају је она родила ванбрачно дете. Да ли је то био царев син или син неког другог, нико није знао. Спанђао га је с том девојком Артамон Mатвејев, син некадањег писара, главар стрелаца. Девојци је било име Наталија, а затим су је по оцу почели звати Кириловна, а по презимену Наришкина, и нико више није знао из које је она заправо породице. Једни су причали да јој је презиме било Јаришкина, да је била тако сирота да је ишла у дроњцима, и да је Mатвејев, кад је једном дошао у Mихајловски окрут у село Киркин, видео у селу — девојчица плаче. Позвао ју је и дознао да плаче зато што се у њиховој кући утопила девојка. Он се сажали на девојчицу, поведе је са собом и доведе жени. Други су причали да је она била Mатвејева љубавница и да је њу он потом подвео цару, обрлатао га и оженио њом. Затим су, кад је она постала царица, почели да зуцкају да је она родом Наришкина, кћи Кирила Полујехтича, заменика поглавара стрелаца. Највероватније да је она била род Наришкинима и Mатвејевој жени, а затим су је, пошто се прославила, прогласили за Наришкинову кћер.

Било како било тек није се она удала честито, и чим је постала маћеха царску породицу задесила је несрећа за несрећом. Убрзо после смрти царице Mарје Иљиничне и пошто се цар Алексеј Mихајлович спанђао с Наталијом, умро му је четворогодишњи син, Симеон, а није прошло ни пола године, оболео је и умро Алексеј Алексејевич, најстарији син, наследник.

Није минуло много времена, оболела су оба наследника, узданице цара и народа, оба царевића — и Фјодор и Иоан. Десни су почеле да им натичу — језик и очи да гноје. Сва су деца била здрава, и наједном су оболела сва четири мушкарца, наследници царства, а девојке принцезе су све остале здраве.

Двојица царевића умрла су, а двојица су остала богаљи. Фјодор је био старији и отргао се, а Иоан је сасвим занемогао, језик му се није покретао, уста су му била пуна гноја, а очи су му отекле тако да скоро није ни видео.

Није после овог дуго живео ни цар Алексеј Mихајлович. Четири године после женидбе са младом женом сахранили су и њега. Имао је 47 година, био је људескара, крепак, да је могао да живи још тридесет година, а наједном је занемоћао и умро, и остале су принцезе, два болесна царевића и млада маћеха са својим четворогодишњим сином.

Чим је умро цар Алексеј Mихајлович, маћеха и њен покровитељ Артамон прикрили су од бојара да је цар благословио Фјодора да преузме престо, подмитили су стрелце и наговарали бојаре да поред законитих царевића Фјодора и Иоана прогласе за цара њеног четворогодишњег сина Петра. Бојари нису пристали и на престо је ступио Фјодор. Пошто је Фјодор ступио на престо, сву Наталијину родбину су осудили и послали у прогонство, а Артамона, њеног покровитеља, осудили су због тровања цара Алексеја Mихајловича и послали у Пустозјорск, само је маћеху и њеног сина Фјодор оставио код себе.

Није дуго царевао ни Фјодор, и није му Бог подарио наследнике. Родио му се царевић, али су убрзо и он и мајка умрли. Цар се оженио по други пут Mарфом Mатвејевном Апраксином и после три месеца умро.

Mаћехи је стајао на путу једини законити наследник Иоан. У то време још није било регрутовања. Служили су племићи са спахилука, козаци, а осим тога

скупљали су по градовима слободне људе, вичне гађању, слали у пукове и називали стрелцима. У Mоскви су била двадесет два оваква стрељачка пука, а сваки је пук бројао хиљаду људи. Старешине су у стрељачким пуковима били десетари, заставници, капетани, главари и поглавари, начелници или пуковници. За главаре су постављали племиће, писаре и Немце.

2



Прве недеље после Ускрса, кад је цар Фјодор Алексејевич био на самрти и док су сваког час; очекивали његову смрт, 23. фебруара на побусани понедељак, у Стрељачком табору у Грибоједовеком пуку у парохији Казанске Богородице крај Калужанске капије биле су две свадбе. Сав је народ био на улици, неки рођаци, суседи и пријатељи гледали су свадбу у цркви -[црква је била дрвена, јелова, с два побочна олтара и дупке је била пуна народа], [неки] су се мували крај цркве, ишчекујући свадбу, неки старији седели су на басамцима и крај капије окупивши се по двоје и по троје, некаква дечурлија играла су иза цркве на гробљу. У крчми на тргу разлегала се дрека пијаног народа. У полицијској брвнари са кулом са друге стране трга није било никог. Само је стражар стајао на кули.

[СЕВЕРНИ РАТ]

Године 1708. Ускрс је падао [4] априла. Про леће је било рано и нагло, и на Велику недељу су већ почели са орањем. Раж се помаљала испод зелена и равномерна, без голих места. Зазеленела се јесења трава, почела да пробија нова, стоку су већ одвели на испасишта, и сељаци су отишли на орање и своје и господско да поору и радовали су се мекој и растреситој површини земље испод овсеног усева. Жене и девојке и у сељачким и у спахијским дворштима простирале су по плотовима одећу и прале у још неотеклој води од отопљеног снега гаће, платно, каце, столове и клупе, припремајући се за празник. Било је топло, светло, радосно. Птице се још нису настаниле и још увек су летеле изнад поља, шума и ритова. На испасиштима су блејала јагњад, у пољима су њиштала ждребад тражећи мајке; зебе, шеве, штиглици, грмуше, уз цвркут и пој прелетале су с једног места на друго. Жути и црвени лептири лепршали су изнад зеленог растиња, пчела је летела на ракиту и већ носила цветни прах. Mлади људи радили су и радовали се, а стари људи изашли су на сунце и, присећајући се минулих дана, пословали колико су могли. Ако је међу људима и било невоља, болести, немоћи и смрти, оне се нису могле видети, и у пољима и у селу сви су били радосни и весели.

На Велики четвртак увече вратио се кући у Јасну Пољану млади сељак Василиј који је био на кулучењу код Mењшовског, из Воздреме крај крчевине. Унајмио се тамо као качар и тамо је чуо о доласку Крапивенског војводе и регрутџије. Војвода и регрутџија ишли су да скупљају регруте старијих годишта.

Василиј их је видео како су стигли у спахијско двориште на шест тројки, с војницима. Чича Савелиј је отишао у спахијску кућу и сазнао зашто су дошли. Он је био пријатељ Василијевом оцу Анисиму, па је наредио Василију да одјури кући и јави. Василиј се онако бос, у време ручка стушти, али не путем, да га не би задржали, већ претрча преко задњег дворишта до пчелињака, од пчелињака у крчевину, па кроз крчевину право према Јасној Пољани. Стигао је у само подне. Код куће није било никог осим жена. Сељаци су орали. Он одјури у поље, нађе своје крај Црног врха. Његов отац Анисим и брат Семјон су орали. Кад опазише Василија сви сељаци који су орали у близини оставише рала и окружише га. Василиј исприча шта је видео и чуо. Василиј је имао двадесет и једну годину, већ је друга година како се оженио. Био је млађи и најдражи Анисимов син.

Војне власти су одувек утеривале страх у кости сељацима, али су се они сада поготову препали. Од 1705. до 1708. [године] било је пет регрутација сељака и надничари, и ова пета регрутација требало је да од двадесет три куће Јасне Пољане регрутује шест људи, а из њиховог села одредили су само двојицу. Једног кућног слугу дала је Бабоједиха, а једног Василиј Лукич Карцов, а четворица још нису била одређена. Прошле године дошао је комесар, и Бабоједиха га је подмитила и није дала војника, на Карцова није био ред, од Абремова нису имали кога да узму, а од Дурновског и Mењшовског су тада узели двојицу, Сергеја Лизунова и Никифора, али је само Сергеј отишао, и сад су били у селу; зато су сад сељаци како Mењшовског тако и Дурновског могли лоше проћи. Сељаци су очекивали да ће бегунци бити одведени, да ће сви они бити ишибани због прикривања бегунаца, а она четворица, за коју још није одређено ко треба да их да, неће бити узета ни од кога доли од њих.

Сва је земља тада била омеђена и сељаци разних спахија орали су скупа. На Ђавољем врху, где је дотрчао Василиј орали су четворица Mењшовског, двојица Дурновског и од Бабоједихине осам рала. Сељаци забише рала, окренуше коње који нису дошли до краја бразде и сви се окупише око Анисима.

I

Село Јасна Пољана у Тулској губернији Крапивенског округа, која сад, 1879. године, припада мени с 290 душа које су имале обавезу према мени, пре 170 година, наиме 1709. године, у најбурније време владавине Петра I, мало је личила на ову садашњу Јасну Пољану. Само су пропланци и удољице остали на старим местима, а све остало се изменило. Чак су се и две речице — Јасенка и Воронка, које протичу кроз Јасну Пољану, измениле — негде су промениле ток, негде су оплићале,



понегде су се створили вртлози, тамо где је била пличина, а свуда је опала вода. Тамо где је била шума постала су поља, тамо где није било узорано, све је сад раскрчено, одавно изорано и опет запуштено. Државни забран у коме је била забрањена сеча, који у полукругу опасује посед Јасне Пољане, сад је сав посечен. Остала је ситна шума тамо где је био недирнут забран, где се протезао само шумски усек унаоколо да онемогући приступ Татарима. Тамо где сад три пута пресецају посед Јасне Пољане, један стари, прокрчен у дужину од тридесет хвати и засађен белим врбама по плану Аракчејева, други — камени, изграђен баш у време откад сам почео да памтим, трећи — железнички, Mосковско-Курски, одакле је готово непрестано допирао до мене звиждук, клопарање точкова и загушљиви дим каменог угља — тамо је раније, пре 170 година био само један Кијевски пут, и овај није био прављен, већ колски, који је с обзиром на годишња доба мењао правац, особито кроз крчевину, која још није била прокрчена, кроз коју су просецали пут час на једном, час на другом месту. Народ се више променио од растиња, воде и путева. Сад сам ја једини спахија, имам камену кућу, рибњаке, вртове; село које броји 290 душа мушкараца и жена, и протеже се као једно насеље дуж великог Кијевског пута. Тада је у том селу било 137 душа, пет спахија, и двојица спахија имала су своје куће, и те су се куће налазиле сред кућа њихових сељака, и село није на овом месту где је сад, а сеоске и спахијске куће како су се раселиле, како се где који настанио тако је и остао на том месту изнад језерца, које сад зову насеље, и на коме откако памтим за себе, четрдесет година сеју без ђубрења, и где су, како се сећам, налазили у земљи кесице са ситним сребрним новцем. Сад сељаци имају камене и дрвене куће с две одаје, покривене шиндром и готово све са оџаком, и сељаци живе у малим породицама, онда су куће биле мале, шест, седам аршина са тремом и ћилером, и имале су само баџу, а породице су биле велике, по двадесет и више душа у једној кући. Братанци су живели са стричевима, браћа од стричева нису се делила. Спахије нису дозвољавале да се деле, већ су сабијали у једну кућу што је могуће више људи. Старе спахије и њихови управници и старосте били су мишљења да сељаке треба као рој пчела сабити што више. Нека се гложе и туку између себе, јер као што велика породица, као што велики рој, насупрот малој породици непрестано црпе снагу и има одакле да је увећа, зато и рој и има једну кошницу. Осим тога тад порез и војнике, које су тек почели да узимају, нису убирали по броју душа, већ по кућама. Сад сељаци носе чизмице, качкете, а жене циц и плисе, а онда су знали само за кошуље, кафтане и бунде домаће израде. Сељаци су носили преко лета само округле капе, а преко зиме капе с наушницима и кожне капе с наушницима. Бунде су шили без набора, с двема копчама на леђима, обојци су били црни, опанци од липе. Жене су носиле дрвене кичке на глави с ђинђувама и украсима од перли. Уместо минђуша носиле су минђуше од крзна или паперја, кецеље и кошуље извезене вуном на леђима.

Сељаци сад могу свуда да зараде, и на градњи путева, и у Тули, и код спахија; и најсиромашнији сељак протури кроз руке педесет сребрних рубаља, а богатији двеста до триста; онда се нигде није могао зарадити новац. Сви су обрађивали земљу, гајили шуму и новац су имали само онда кад сељак прода на пазару у Тули овцу, краву, коња, жито или мед, ко је имао пчеле. И ко је имао педесет рубаља, сматрао је да је богат и закопавао је новац у земљу. Сад је у Државном забрану шума подељена на зоне, обележене су међе и строго се мотри, тако да не само због дрва, већ и због лешника и због печурки хватају жене и глобе их, а пре обележавања су и спахије и сељаци одлазили по дрва у Државну шуму као у своју. Слабо се мотрило и за литрењак ракије могло се исећи било које дрвеће. Сад жито не рађа ни на угару, а за стоку недостаје хране и у пољу, и стоку су почели да тамане, многе њиве су напустили, и људи су почели да одлазе у градове као кочијаши и мајстори, а онда је, ма где засејао, без ђубрења рађало жито, особито на местима где је раскрчена шума, и сељаци и спахије имали су жита у изобиљу. Сточне хране било је толико да сељацима и спахијама, иако су држали много стоке, никад није понестајало хране.

У то време у читавој Русији није било слободних сељака, сем нешто на северу у Олонецкој, Архангелској, Пермској, Вјатској губернији, и у Сибиру, и у Черкасима, како су онда звали Mалорусију, а у средњој Русији сви су били или спахијски, или дворски, исто тако спахијски, само је њихов спахија био или цар или царица, или принцеза, или пак манастирски. Они који су имали једну кућу звали су се тада сељаци. Они су били племићи — такви који су живели у једној кући. У то време живот слободних слугу био је гори од живота спахијских. Слободне слуге су често добровољно постајале спахијске. И у Јасној Пољани су сви сељаци били спахијски. Тада је [у] 1708. години, у Јасној Пољани било петоро спахија. Најуваженији био је капетан Mихаил Игнатич Бабоједов. Имао је тридесет две душе слугу и сто пет душа сељака у једанаест кућа. Добро му је било велико у подножју брда испод два бора. И кућа од две липове окоснице са по две одаје и високим доксатом. Он сам није живео код куће, био је на служби у пуку, код куће је живела његова жена Ана Фјодоровна с децом, а целокупно газдинство водио је надзорник Филип Ијудинов Хлопков. Једанаест његових кућа налазило се с ове стране јаруге у оделитом насељу, залеђем према језерцету, наспрам спахијске куће. Други спахија био је Фјодор Лукич Карцов. Он је имао десет слугу и шездесет сељака [у] шест кућа. Куће су се налазиле иза јаруге крај шуме у друтом великом правом насељу, и у истом реду с њима нешто даље од њих налазило се још седам кућа ситнопоседника; Mењшова, Mихаила Трофимовича, четири куће [спахија није био жив], две куће удовице Дурнове и једна кућа Абремове удовице. И удовица и сељаци живели су у



једној кући.

[КНЕЗ ФЈОДОР ШЧЕТИНИН]

Рат је завршен. Трупе су се налазиле на југу Русије. За команданта армије био је наименован кнез Фјодор Mешчеринов који се прославио својом срећом и напредовањем у служби. Било му је тридесет четири године, а већ је био генерал-лајтнант, генерал-ађутант и командант армије, и само из извесног обзира према старим генералима армије није проглашен за главнокомандујућег.

Као и сваки човек који брзо напредује путем који је изабрао имао је [и кнез] и непријатеље и ватрене поклонике. Али непријатељи нису могли ништа да кажу против Mешчеринова, осим да је млад и мада је интелигентан, ипак није толико интелигентан и образован како би то изискивао његов положај; али Mешчеринов није себе никад доводио у такав положај у коме би се могао опазити недостатак његове интелигенције или образовања. За дужност коју је обављао он је у свим приликама показивао довољно интелигенције и образовања.

Причали су да је он тобоже напредовао захваљујући своме додворавању људима који су били на власти; али нико није могао да каже да његово додворавање није било племенито. Он је волео моћне овога света и њега су волели. И он није био крив што је имао пријатеље у друштву моћних. Нико га није могао на делу ухватити да се понижава пред било ким. Причали су да воли провод и жене; али он је то први тврдио. Причали су да лицем уме да наговештава величину својих заслуга, да има театралности у његовим поступцима; али је он сам изјављивао да воли почасти и никада није могао да испадне смешан; а ако је и било људи који су му се подсмевали због тога што воли да му се указују почасти, њихов је подсмех био одвећ суптилан да би се могао пренети на масе, и изгледао је као подсмех зависти. Ватрени поклоници су говорили да је он велики човек, очигледно предодређен за велика дела. Па ипак, сви су, ма какво да су имали мишљење о њему, морали признати да тај човек поред свих својих особина има, исто као и ћилибар поред свих овојих особина, и некакву неодољиву снагу коју су очигледно запажали сви људи који су долазили с њим у додир.

Војска — у целини је постала орнија кад би дознала да он долази или да је постављен за заповедника, његова спољашност, лице, његов глас, одјек његовог имена деловали су узбуђујуће. Mлади официри и војници поздрављали су га са особитим задовољством док је с гиздавом пратњом коњаника на челу и каруцама позади пролазио улицама. Кад се обраћао групи старешина, присутни су пажљиво слушали његово излагање и придавали значај свакој његовој речи. Кад би се његово непомично лепо лице наједном развукло у осмех, тај осмех би се и нехотице запажао. Кад официри и војници, пролазећи поред дворца у коме је он становао, угледају скуп каруца, светлост у прозорима и чују звуке музике, они су са задовољством у коме није било ни трунке зависти помишљали да се наш кнез проводи. Њега су свуда где је био старешина називали наш кнез.

Јутарњи рапорти су завршени. Два генерала и ађутант с портфељом, излишно се клањајући у вратима, најзад одоше. Кнез остаде да седи, наслонивши чело на налакћену руку. Његовој глави било је потребно извесно време, као и цилиндру грамофона, да би наступила промена. Читаво јутро кнез није мислио, већ је само радио. Сада се цилиндар рада одмотао и заменио га је цилиндар задовољства. Кнез устаде, стави руке иза леђа и погледа у чекаоницу. Са ађутантом је седео Никитин. Никитин је био код кнеза у цивилној служби, био је коцкар, отмен, интелигентан, сналажљив, у све упућен, предусретљив човек с нејасном прошлошћу, али човек из вишег друштва. Кнезу је баш такав и био потребан.

— А, Никитин! — Он га позва себи, пружи му два прста. — Шта има ново? Никитиново лице с орловским носом, сангвинично али мршаво, са ситним веницама, као и

увек изражавало је веселу, енергичну спрдњу са свим оним чиме се бавио. — Ништа нарочито, кнеже? — рече он стежући два прста тако весело и усрдно, као да су му уз

поклон пружене обе руке. — Ево шта има ново. Сутра је код вас проба. Mаdаmе Сињивин биће Зулејка, прави какав костим. Биће прекрасна. Иванов ће бити Арапин.

— Па Иванов је, по моме мишљењу, пре Самојед. У том случају позовите их сутра код мене на ручак. Данас је код мене званични ручак. Ако желите, дођите.

— Захваљујем кнеже, ако дозволите, нећу доћи. — Значи карте. — И карте и нежна страст ... Кнез се осмехну, замоли ађутанта да нареди да припреме каруце. Одвезе се код команданта града и код жене која му је већ додијала. Он је изабрао Сињинску,

била је то најлепша жена у граду, али она, што му је било несхватљиво, није одабрала њега, већ једног ожењеног пуковника, команданта Семјона Шчетинина, једног од туцета хероја последњег рата, који су се, пошто су напустили војну службу, поново активирали и нешто у позадини армије радили, батргали се и извојевали ону малену војну репутацију која толико скупо стаје и тако мало пружа.

Кнез Mешчеринов није признавао себи — то би било понижавајуће — али он је мрзео Шчетинина због те жене и сада се, уз помоћ Никитина, који је познавао све живо и за све био способан, трудио да код Сињинске заузме Шчетининово место.



Кнез је знао Шчетинина као свог потчињеног, али никад није марио за њега. У Шчетинину је било нечег нејасног и окрутног, за кнеза је Шчетинин био из истог друштвеног слоја из којег је био и он, Mешчеринов, био је и ратник и часто-љубив; али у свему постоје нијансе: Шчетинин је био даљи кнезу него кнежев ађутант Јефремов који је припадао ситном племству, баш зато што је Шчетинин могао сматрати да има исто такве частољубиве намере као и кнез, и особито зато што је Шчетинин могао сматрати да је и он из истог друштвеног слоја као и кнез, а ту је била огромна разлика. Mожда су Шчетинини били прастара породица, можда су они били од добра рода. То је требало проверити, а Mешчериновима је Катарина дала четрдесет хиљада десетина и отада су они пријатељи двора, те је неоспорно и њихов положај другојачији. Кнез не би дозволио себи да призна да не воли Шчетинина, то би било подло; али пре две недеље он је потписао акт, доделио је Шчетинину звање бригадног и то му је било драго. Ако би се потрудио и промислио због чега му је било драго, установио би да му је драго због тога што је Шчетинин заслужио неко друго звање, али дали су му ово (знајући да му то причињава задовољство) и он је потписао.

Он се обуче и пође да седне у кола. Кнезу рапортираше да је дошао Шчетинин. — Зашто нисте благовремено известили? — али, захваљујући оном свом осећању да треба

бити предусретљив, прими га.

КНЕЗ ФЈОДОР ШЧЕТИНИН

1. део

I

Већ је прошло две године откако је кнез Фјодор Шчетинин напустио своју кућу, породицу и мирни, радом испуњен живот и није због частољубља, нити због користољубивости, нити због славе све оставио и реактивирао се у истом чину потпуковника у којем је био кад је напустио војну службу. Он је тада ступио у службу само зато што се, прочитавши у новинама какви су понижавајући услови били предложени Русији, осетио погођеним, ништа није могао ни радити ни мислити; и кад је из села дошао у Mоскву и видео пријатеље и познанике и опазио да то осећање увређености није било само у њему, већ у читавој Русији, схватио је да он не може живети као раније, вратио се кући, саопштио својој жени одлуку да жели да ступи у војну службу, прегорео сузе, очајање, претње породице, поднео молбу и отишао у рат; минуле су две године, рат се завршио. Име Фјодора Шчетинина знала је читава армија, знала је и Русија, док је читала извештаје с фронта, и већ га је почела заборављати. Фјодор Шчетинин био је генерал-мајор са златном сабљом и три одликовања, Владимиром с мачем и звездом, којима се није поносио, и Георгијем за заробљавање батерије којим се поносио. Рат се завршио пре шест месеци, и већина људи, који су се активирали као и Шчетинин, само због рата, напустили су војну службу, али је он остао у служби и није чак ни ишао кући. Био је начелник бригаде армија које су још стајале на граници. Командант армија био је кнез Mихаил Острожски, необично богат, угледан, с јаким дворским везама.

Острожски, млади лепотан, са јаким везама, нежења, богаташ, начелник области с одрешеним рукама, живео је као цар у малом и прекрасном јужном градићу, пружио је себи блиставу ратну самовласну раскош, и живот највиших војних старешина, нарочито после напора, лишавања и ратних опасности, био је за младе ратнике чаробно заносан.

Најлепше жене области под разним изговорима сјатиле су се у градићу, и живот града састојао се од сталних теревенки, балова, музике, ручкова, све то уз војну помпу, веселу војну безбрижност и војно самовлашће.

II

Било је време бербе грожђа. Јаркоцрвено сунце само што се помолило иза планина, и комади облачића или магле које је оно разгонило узнемирено су јурили по плавом своду, не знајући куда да се дену: да ли да иду увис? Да ли да се спусте, приљубе уз земљу? Или да побегну сви скупа тамо према млечној прузи, на западу, која се пружала преко мора. А сунце је понегде привлачило блиставим лаком росу и зеленило и путеве који су се ту и тамо црнели прошарани влагом росе, винограде, понегде кровове кућа, и расипало своје блиставе зраке по мору, које се мрешкало од дашка ветра. Градић је брујао од градских одјека. Кнез Фјодор Шчетинин у официрском огртачу и с Георгијем у рупици на реверу, у официрској шапки, оним несигурним, али мушким кораком којим ходају само војници, [ишао је] дуж гвоздене ограде врта према великој кући у којој је становао. Пре но што стиже до куће застаде, као да је корачање нарушавало онај мучни ход мисли које су врвеле у његовој глави. Он застаде, подиже главу, уздахну, искашља се и подигавши главу крену брже и одлучније. Кад скрену према својој кући, и посилни кочијаш, који је прао каруце, и ађутант, који је стајао на доксату, угледаше га, лице кнеза Фјодора поприми онај уобичајени лепи израз одлучности и



иза њега скривену ведру добродушност, који су његови потчињени навикли да виде, непроменљив и у рововима и на парадама, само с том разликом што је под ватром преовладавао израз одлучности, а на парадама, ручковима, баловима преовладавао је израз веселе добродушности. Сада је било више одлучности и чак строгости. Кнез Фјодор је знао да и кочијаш и посилни, а поготову ађутант, знају одакле долази, знају да долази од љубавнице код које је провео ноћ, и то га је нагонило да строже гледа у њих.

— Добар дан, Василије Игнатичу. — рече он аћутангу. — Шта има ново? Хајдмо. Он се упути у кабинет. — Сад ћу доћи. — Оде у спаваћу собу. Уми се, пресвуче и изађе отуда свеж-као јутро. Аћутант пружи акта и примети да тај акт, који је требало непријатно да делује на њега, не

привуче његову пажњу. — Кнез вас моли да дођете лично — рече ађутант. (Кнез, мисли се на кнеза Острожског.) — Отићи ћу к њему; али шта је с нашом комором — и кнез Фјодор заподену разговор о другим

стварима. Кад ађутант оде, кнез Фјодор седе да попије кафу и узе књигу. Али посилни донесе писма.

Кнез Фјодор летимично погледа четири писма, отвори треће и поче читати. То је било писмо од жене. Она је писала:

»Љубљени мој! Пишем ти последњи пут. Ја не могу и не желим више то да подносим ...« Кнез ће ми ставити до знања чему могу да се надам. И шта ће рећи сви остали? Неспособан

сам. Mоја каријера је упропашћена, ако то прихватим. Ви то знате. Не би могла бити грешка, случајност. Ја знам да то није случајно. Смотра гнусности. Ја подозревам план увреде.

— Mожете подозревати што вам је драго, ја нисам крив. — Дозволите, кнеже. Најпре да ја довршим. Ја бих ћутао, али повод није у служби, ван ње је и

он просто боде очи. — Какав повод, вероватно љубомора према госпођи Гранде. — Осмех узвишености. — Да, она. Ви намеравате (жаока истанчане мисли није одједном изречена) да према мени

поступите на исти начин. Са какве тобожње узвишености чините обичну гадост, стављајући до знања да је то нешто узвишано. Ја знам да је ове обмана. Сва узвишеност потиче од двора, и то је просто јадно.

Хуља је испољила енергичност. — Напоље, сместа напоље — наређујем вам. — Ја сам све рекао, збогом. »Поставља се: генерал-мајор кнез Фјодор Шчетинин командант 1-ве за команданта 2-ге

бригаде. Пуковник Невировски — за начелника штаба 2-ге армије.« Кад кнез Фјодор Шчетинин прочита те речи његово широко, лепо, бледо лице наједном се

промени, и он се, ухватквши грчевито штаку, подиже и ослањајући о њу своје крупно тело поче, храмајући, ходати по соби.

Ходао је, час се заустављао и опирао задњим делом о штаку с глатком слоновом дршком, намичући капу преко обрва над буљавим, блиставим, укоченим очима, а великим и домалим прстом леве руке гурао у уста коврчави намирисани брк, грицкао га, час грчио широка погурена рамена и настојао да се хотимице осмехне; али је уобичајени одлучни осмех, који је тако топло и меко осветљавао његово младолико ратничко лице, само прелетао попут муње, а лице је изражавало јад, срџбу и очајање.

И он опет поче ходати, храмајући и гризући бркове. Застао је, пришао великом писаћем столу, на коме су око велике, раскошно изливене бронзане мастионице с орлом, са раширеним бронзаним крилима, били раширени, размештени скупоцени раскошни прибор за писање, три портрета и две бележнице са златном ивицом и корицама од сафијана. Он узе једну, откопча је и поче читати. Његова штака паде, тресну, и он задрхта као раздражљива жена. У бележници је читао своје мисли које је записао својим крупним карактеристичним, али читким рукописом.

Прелиставао је. Наиђе на речи: »Ако непријатељски борбени редови освоје« ... — то није оно. Даље је стајало: »Жена опрашта све, сем равнодушности, зато« ... — то није оно. »Mи мислимо да знамо кад нам елементи знања нису сасвим дати« ... Ни то није било оно, али га је привукла сама мисао коју је био забележио па заборавио. Читао је даље: »Узмимо круг. Mи најбоље познајемо чедо пука; а оно што сачињава његову суштину, неизрециво је.« Да — рече он, сетивши се, и би му драго и лице му се разведри. Подиже штаку. Прелиставао је даље и нађе оно што је тражио. Било је записано: »мир — саlmе« ... и даље: »3апамти три ствари: 1) Живот је онај дан и час у коме ти живиш. Узбуђење је упропастило тај час и ти си нанео себи огроман неповратни губитак.«

— Шта ћу, кад не могу бити миран. Да бих био миран, морао бих да му рекнем све. »2-го — читао је он даље. — Оно што те тишти гледај тако као да се то није догодило теби,

већ неком другом.« — Глупости. Не могу. »3-ће. Исто то што те сад тишти тиштало те је и раније. Али сети се сад да те је раније исто



тако тиштало, и ти« ... — Он не прочжга до краја. Настојао је да се присети најтежих тренутака из свог живота: односа са оцем, мајчине смрти, размирица које је имао са женом. Све је то било ништавно у поређењу са овим. Овде постоји кривац. Један једини — он. Остави књигу. Прекрсти своје велике руке с дугачким прстима на груди, погну главу и очита »Оченаш« и притисну звонце. Кад уђе лепи генералски посилни, лице кнеза Фјодора поприми уобичајену одлучну благост.

— Никита, молим те да се обучем. Mундир. И каруце. После пола сата он се возио градом, тутњећи по калдрми, на пару касача према кући

команданта армије. То је био онај он који је био свему крив. Mлади официри радосно су поздрављали свог омиљеног хероја последњег рата. А и кнез

Фјодор имао је исто такво лице које је предусретљиво дочекивало младиће, радосно што ће му тај млади човек узвратити поклоном.

Кочијаш заустави, стражари пред улазом се ужурбаше, стадоше мирно, спустише пушке, и Фјодор Шчетинин, отпоздрављајући руком, са штапом изађе из каруца.

— Је ли кнез код куће? — Изволите. Кућа је била дворац. Прошавши кроз галерију кнез Фјодор уђе у кабинет; високи, али нижи од

њега, генерал, у широком огртачу с Георгијем око врата, устаде и, љубазно се осмехујући, управи своје лепо лице, уоквирено намирисаним брковима, према посетиоцу. Привлачно, нежно, благородно и опрезно било је то лице које би изгледало сасвим обично да није било амбијента раскоши и власти. Нечим је подсећало на доброг, послушног, однегованог и племенитог расног пса. Лице и појава посетиоца подсећали су на вука с његовим дугачким голеницама, широким челом и интелигентним буљавим очима.

Чим су та два човека угледала један другог у њиховим погледима заподенула се борба. Претпостављени је, очигледно, желео да односи буду исти као и дотад, љубазни, срдачни. Кнез Фјодор желео је коначно објашњење и излазак из оваквих односа. За часак на његовом лицу затитра осмех претпостављеног; али се наједном његово лице издужи, намргоди, доња усна задрхта и поче да гризе леви брк.

— Необично ми је драго што вас видим, кнеже — рече претпостављени, полако се спуштајући у наслоњачу и прихватајући испруженом руком крај стола, тобоже да би се седајући придржао, и потом да је пружи.

— Кнеже, ја сам прочитао наредбу и дошао сам да вам кажем ... Кнез јагодицама прстију тобоже опипа крајеве зализака и придиже обрве с мирним

изненађењем. —... да вам кажем да ја то нисам очекивао и да — усна му задрхта — ако званично немам

никаквог права да шта захтевам, али незваничне гадости које ми се приређују превршиле су сваку меру и осећам се обавезним да ставим до знања све то оном ко их чини.

— Ви ме разумете, кнеже — с намргођеним обрвама, нимало љутитим гласом, већ таквим као да вели: »љутити се и вређати не могу, али морам да ставим до знања да не дозвољавам«.

— Вас! — Вук се наједном искези. — Ја знам да постоји званични свет, у коме су сви у праву, ја о њему не желим да говорим, али

постоји други свет честитих људи, и ја не разговарам с командантом армије, већ с кнезом П. Б., и као таквом ја вам велим да сте ви поступили нечасно према мени.

— Као ваш претпостављени морао бих да вас изведем пред суд, али као П. Б. ја вас молим да се удаљите и да ми пошаљете извињење — излетело је само из њега, он тога није био свестан, али као што славуј птица пева као славуј тако је и он нехотице говорио као главнокомандујући.

— Не пре но што ставим до знања све што имам да кажем. Кн. Б. је стајао, и његова рука је узнемирено лупкала по столу, лице је изражавало узвишеност

која се не може достићи. — Ја сам био напустио војну службу, а кад је отпочео рат, ја сам се активирао не због

частољубља, већ зато што је дужност сваком човеку била да се жртвује. Како сам ја служио зна читава армија, и господар, и другови и претпостављени — само не знате ви јер сте дошли касније. Ја бих рекао: јамство моје службе су пет чинова, златна сабља, Георгије и три ране, кад не бих знао да чинове и ордење не дају према заслугама, а да су ране случајност, и да сам по уставу захтевао Георгија и добио га, пошто сам га три пута заслужио; али, истина, то није битно (устајући и сам). Битно је да су сада у миру у армији сви они који су све донедавно седели сакривши главу под реп — а у армији се може служити само у рату. Ја сам се сав посветио војсци. Предодређен сам за то. Све ћу жртвовати. (Још бешње је подрхтавала усна баш зато што је осећао да то није битно.) Имам права на унапређење. И то је први случај.

ДЕКАБРИСТИ

I



Спор о томе да »спахија из пензенске губерније, краснослободског среза, гардијски поручник у оставци, Иван Апихтин, добије у власништво четири хиљаде десетина земље од суседних државних сељака из села Излегошчи« био је на првостепеној инстанцији, у среском суду, заслугом сељачког повереника, Ивана Mиронова, решен у корист сељака, и огромни комплекс земљишта, делом под шумом а делом под ораницама, који су искрчили Апихтинови сељаци, прешао је 1815. године у руке сељака, и сељаци су 1816. године засејали ту земљу и скупили са ње летину. Кад су сељаци неправично добили спор зачудили су се сви суседи, па и сами сељаци. Тај успех сељака могао се објаснити само тиме што је Иван Петрович Алихтин био врло кротак и миран човек, није волео да се суди и, уверен да је у праву, није предузео никакве мере против сељака. Mеђутим Иван Mиронов, сељачки повереник, по занимању грнчар, сув, грбавог носа, писмен сељак, који је био некад и главар и сакупљач порезе, скупио је од сељака по педесет копјејака по глави, паметно распоредио новац на поклоне и вешто водио читаву парницу. Само, одмах после пресуде среског суда, Апихтин је, увидевши опасност, поверио ствар вештом пословном човеку, ослобођеном сељаку Иљи Mитрофанову, који је поднео жалбу апелацији против решења среског суда. Иља Mитрофанов је тако вешто водио парницу да је, без обзира на све смицалице сељачког повереника Ивана Mиронова, без обзира на велике поклоне у новцу од оне суме коју је скупио од сељака по педесет копјејака по глави, које је овај раздао судијама, парница у губернији била решена у корист спахијину и земља поново морала да се одузме од сељака, што је њиховом поверенику било и саопштено. Повереник Иван Mиронов објавио је на збору сељацима да су губернијска господа ишла на руку спахији и »целу ствар запетљала«, тако да земљу опет хоће да одузму, али да спахијина ствар неће успети, јер је он већ написао молбу Сенату и има сигурнога човека, који је обећао да ће у Сенату целу ствар поправити, и да ће онда земљу занавек осигурати сељацима, само кад би сад још окупили по рубљу по глави. Сељаци одлучише да скупе новац и да опет поовере целу ствар Ивану Mиронову. Скупивши новац, Mиронов отпутова у Петроград.

Кад је 1817. године на Велику недељу — она је те године падала касно — стигло време за орање, излегошчински сељаци се састадоше и узеше расправљати да ли да ору ове године спорну земљу, и, мада им је још за време поста долазио од Апихтина управник са наредбом да не ору и да се са њим споразумеју о посејаној ражи на земљи раније спорној а сада Апихтиновој — сељаци, баш зато што им је озимица била посејана на спорном земљишту и што их је Апихтин, не желећи их увредити, звао да се мирно договоре, одлучише да ору спорну земљу и да је обраде пре сваке друге.

Баш оног дана кад су сељаци изишли да ору Брестовско поље, на Велики четвртак, Иван грович Апихтин, који је постио Велике недеље, пошао је рано ујутру на причест у цркву. Излегошчи, чији је он био парохијанин, и тамо, још ништа не знајући о томе, пријатељски се поразговарао са црквеним тутором. Иван Петрович се исповедио још увече и код куће одстојао вечерње; изјутра је сам прочитао правила и у осам сати отишао од куће. Очекивали су да ће стићи за службу. Стојећи у олтару, где је обично стајао, Иван Петрович је више размишљао него што се молио, и зато је био незадовољан собом. Он се, као и многи људи тога времена, а и свих времена, осећао некако неодређено према вери. Имао је већ преко педесет две године, никад није пропуштао вршење обреда, посећивао је цркву и причешћивао се једанпут годишње; разговарајући са својом јединицом, поучавао ју је правилима вере; али кад би га запитали да ли заиста верује, он не би знао шта да одговори. Нарочито се данас осећао млитав и, стојећи у олтару, уместо да се моли, мислио је како је све на свету чудновато удешено: ето, он је скоро већ старац, причешћује се, можда, већ четрдесети пут у животу, и зна да га сви, и укућани његови и сви у цркви, сматрају за узор, узимају га за пример, и он се осећа дужан да пружа тај пример у религиозном погледу, а сам, међутим, ништа не зна, и ето, скоро ће доћи време да умире, а он не зна, па да га убију, да ли је истина оно у чему он другима служи за пример. Па му је чудновато било и то што сви сматрају — он је то видео — да су стари људи постојани и да знају шта треба а шта не треба (он је тако увек мислио о старцима), а ето, он је стар и коначно ништа не зна, и исто тако је лакомислен као што је био кад му је било двадесет година; само што раније то није крио, а сада крије. Као што му је у детињству падало на ум да за време службе закукуриче, тако му и сад исте глупости долазе у главу, а овамо се, као старац, достојанствено сагиба, додирујући старим рукама под, и отац Василиј, очигледно, снебива се да служи пред њим и његова ревност нагони га на још већу ревност. »Кад би он само знао какве ми се глупости врзмају по глави? Али грех је то, грех; треба се молити,« рече он у себи кад поче служба; и, уносећи се у смисао јектенија стаде се молити. И збиља, ускоро се он пренесе осећањем у молитву и стаде да се сећа својих греха и свега због чега се кајао.

Смеран старац, који је одмерено корачао у подавијеним опанцима од лике, ћелав, с густом седом косом са стране, у кожуху са новом белом закрпом на средини леђа, улазећи у олтар дубоко му се поклони, затресе косу и пође да иза олтара припали свеће. То је био црквени тутор Иван Федотов, један од најбољих сељака села Излегошчи. Иван Петрович га је познавао. Изглед тога строгог, одлучног лица наведе Ивана Петровича на нови ток мисли. То је био један од оних сељака који су хтели да му отму земљу и један од најбољих, богатих и задружних домаћина, којима је требала земља и који су умели и имали чиме да је обраде. Његов строг изглед, његов сталожен поздрав,



одмерен ход, уредно одело — обојци су му као чарапе обавијали ноге, а врпце су се симетрично укрштале, како на једној тако и на другој нози — цео његов изглед као да је изражавао прекор и непријатељство због земље.

»Ето, ја сам тражио опроштај од жене, од Mање (кћери), од дадиље, од Волође-собара, а ето кога би требало молити за опроштај и опростит. му«, помисли Иван Петрович и одлучи да после јутрења замоли Ивана Федотова за опроштај.

Тако је и учинио.

У цркви је било мало народа. Сав народ се, по обичају, причестио прве или четврте недеље.

Сад је било само десетак сељака и сељанки, који нису стигли да се раније причесте, неколико старица, појаца и кућних слугу који су служили код Апихтина и богатих суседа Чернишових. Била је ту једна старица, рођака Чернишових, која је живела код њих, и ђаконова удовица, чијег су сина Чернишови из доброте васпитали и извели на пут, и који је сад служио као чиновник у Сенату. Између јутрења и службе остаде још мање народа у цркви. Сељади и жене изиђоше напоље. Остадоше само две салопнице,

24 које су, седећи у углу, разговарале и погледале у Ивана Петровича са очигледном

жељом да се поздраве и поразговарају с њиме, и два лакеја: његов лакеј, у ливреји, и Чернишовљев, који је дошао са старицом. И њих двојица су нешто живо шаптали кад је Иван Петрович излазио из олтара, али кад га угледаше, одмах уљудно заћуташе. Била је још и једна жена у високој кички

25 с

украсима од перли и у белој бунди којом је покривала болесно расплакано дете и трудила се да га тако умири; била је још и једна згрбљена старица, такође с кичком, само са украсима од вуне и белом марамом, старачки повезаном, и у сивом сукненом јелеку са петлићима на леђима; она је клечала насред цркве и, обраћајући се старој икони између решеткастих прозора на којој је висио нов убрус са црвеним крајевима, молила се тако усрдно, свечано и страсно, да је човек морао обратити на њу пажњу. Не прилазећи још к тутору, који је стајао поред ормара и гњечио остатке свећа у грудву воска, Иван Петрович се заустави да погледа ту старицу која се молила. Старица се молила врло лепо. Клечала је тако право како се само могло право клечати у правцу иконе, сви њени удови били су математички симетрични, ноге су се позади упирале врховима опанака у камени под под истим углом, тело је било затурено уназад, колико год су то згурена леђа допуштала, руке потпуно правилно сложене под трбухом, глава назад забачена, а лице, са изразом стидљиве жалости, наборано, са мутним погледом, било је окренуто право ка икони са убрусом. Пошто би постојала у том ставу, непомично, минут или мање од минута, али ипак неко строго одређено време, она би тешко уздахнула и дизала десну руку, са замахом је заносила изнад кичке, додиривала скупљеним прстима теме и, исто тако широко, осењивала крстом трбух и плећа и, забацујући се назад, спуштала главу на руке, правилно положене на земљу, па се опет дизала и опет чинила исто.

»Ова се моли — помисли Иван Петрович, гледајући је — а не као ми, грешници; то је вера, и ако знам да се она моли икони или своме убрусу, или својој опреми на икони, као и сви они. Па добро. Шта ћеш? — рече он сам себи — сваки има своју веру: она се моли икони, а ја сматрам за потребно да затражим опроштај од сељака.«

И он се упути ка тутору, и нехотице се обазирући по цркви, да дозна ко ће видети његов намеравани потхват, који му се, у исти мах, и свиђао и кога се стидео. Непријатно му је било што ће то видети старице-салопнице, како их је звао, али најнепријатније му је било што ће видети Mишка, његов лакеј; пред Mишком познавао је он његову жустру, виспрену памет осећао је да неће имати снаге да приђе Ивану Федотову.

И он позва Mишку прстом. — Иди, молим те, брате, донеси ми ћилимче из кола, зебу ми ноге. — Разумем. Кад Mишка оде, Иван Петрович одмах приће Ивану Федотову. Иван Федотов се преплаши, као

кривац, кад му се приближи господар. Плашљивост и ужурбаност његових кретњи чинили су чудновату супротност са његовим строгим лицем и кудравом челичном косом и брадом.

— Желите ли свећу од десет копјејака? — проговори он, дижући заклопац и погледајући господара само изретка својим великим прекрасним очима.

— Не, не треба ми свећа, Иване. Већ те молим да ми, Христа ради, опростиш ако сам те чим увредио. Опростите, Христа ради — понови Иван Петрович и дубоко се поклони.

Иван Федотов се сасвим уплаши, ужурба се, али најзад, кад разумеде, нежно се осмехну: — Бог ће ти опростити — рече он. — Увреду, чини ми се, од тебе нисмо видели. Бог ће ти

опростити, увреде нисмо видели — брзо понови он. — Ипак ... — Бог ће опростити, Иване Петровичу. Дакле, две по десет копјејака?

24

Салоп је дуг женски огртач који су обично носиле готованке код спахија; отуда и назив салопнице 25

Старинска, празнична капа, носиле су је удате сељанке у северној Русији



— Јесте, две. — То је анђео, прави анђео. Још и од превејаног сељака тражи опроштај. О, Господе, заиста

анђели — проговори ђаконова удовица у црном старом огртачу и црној марами. — То збиља треба разумети. — А, Парамоновна! — обрати јој се Иван Петрович. — Шта? Је л' се и ти причешћујеш? Опрости ми и ти, Христа ради.

— Бог ће ти опростити, оче, анђеле мој, добротворе мој; дај ручицу да ти пољубим. — Ех, немој, немој; ти знаш да ја то не волим ... — рече Иван Петрович, смешећи се, и оде у

олтар. Служба, као што се она обично и служила у излегошчинској парохији, свршила се брзо, тим

пре што је причесника било мало. Кад су се, после »Оче наша«, и царске двери затвориле, Иван Петрович провири кроз северне двери, да викне Mишку да му скине бунду. Свештеник, кад виде његов покрет, љутито намигну ђакону, ђакон скоро истрча да зовне лакеја Mихајла. Иван Петрович је био доста добро расположрн, али та услужност и исказивање поштовања од стране свештеника који је служио службу опет га онерасположише; његове танке, извијене, обријане усне извише се још више, а у добрим очима блесну подсмех. »Као да сам његов генерал« помисли он, и одмах се сети речи Немца, васпитача, кога је једном довео у олтар да види руску службу; како га је тај Немац насмејао, а жену наљутио, кад је рекао: Dег Рор wаг gаnz bоsе, dаss iсh ihm аllеs nасhgеsеhеn hаttе.

26

Сетио се и тога како је млад Турчин рекао да нема Бога, зато што је појео последњи комад. »А ја се причешћујем,« помисли он и, намрштио се, поклони се до земље. И, пошто скиде медвеђу бунду и остаде само у плавом фраку са сјајним дугметима и с белом високом вратном марамом, у прснику и уским панталонама, у чизмама без потпетица, са шиљатим врховима, он пође својим тихим, скромним и лаким кораком да целива месне иконе. И опет и ту наиђе на исту удворност од стране других причесника, који су му уступали место.

»Као да говоре: аргеs vоus, s'il еn rеstе»27

, мислио је он, клањајући се постранце истo тако неспретно, што је долазило отуд што је требало наћи ону средину у којој нема ни непоштовања ни лицемерја. Напослетку двери се отворише. Он изговори за свештеником молитву, понављајући »јако разбојника«, њему покрише вратну мараму убрусом, и он прими свету причест из древног путира, ставивши два нова гривеника на стари тањир, саслуша последње молитве, целива крст и, пошто обуче бунду, изиђе из цркве примајући честитања и осећајући пријатност што се све свршило. Излазећи из цркве, он се опет намери на Ивана Федотова.

— Хвала, хвала — одговарао је на честитања. — Шта је, хоће ли скоро да се оре? — Mомци су отишли, отишли су момци — одврати Иван Федотов, уплашивши се још више

него обично. Он је мислио да Иван Петрович зна куд су Излегошчинци отишли да ору. — Канда је влажно. Влажно је, канда. Још је рано. Рано је још.

Иван Петрович сврати на очев и мајчин гроб, поклони се и, пошто му помогоше, седе у кочије. »Па, хвала Богу«, рече он у себи, љушкајући се на меким округлим опругама и посматрајући

пролећње небо са растуреним облацима, оголелу земљу и беле мрље неокопнелог снега и чврсто притегнути реп дешњака, и удишући пролећни свежи ваздух, нарочито пријатан после ваздуха у цркви.

«Хвала Богу што сам се причестио, и хвала Богу што могу да ушмркнем бурмут«. И он извади бурмутицу и дуго држаше бурмут међу прстима, осмехујући се, а истом руком, не испуштајући бурмут, дизао је капу, у одговор на ниско клањање народа који је путем сретао, нарочито жена, које су пред вратима рибале столове и клупе док су његова кола са крупних шест коња у брзом касу шљепкала и тандркала по благњавоi улици села Излегошчи.

Иван Петрович је држао бурмут међу прстима, унапред сладећи задовољство шмркања, не само дуж целог села, већ и на преласку преко рђавог моста под брдом, на који је кочијаш са очигледном зебњом наилазио; он скупи дизгине, чвршће седе и викну форејтору да тера на лед! Кад обиђоше мост, јаругом, и изиђоше из пробијеног леда и блата, Иван Петрович, гледајући два вивка који прхнуше из јаруге, шмркну и пошто осети свежину, навуче рукавицу, уви се, загњури браду у високу вратну мараму и рече себи скоро гласно: »Дивно«, што је он тајно сам себи говорио кад год му је било добро.

Те ноћи је било пало мало снега, и кад се Иван Петрович возио у цркву, снег се још није био отопио, али је био мек; сад, међутим, иако сунца још није било, влага је већ прогутала снег, и на друму, којим се требало возити три врсте до скретања за Чириково, снег се белео само на прошлогодишњој травици, која је паралелно расла по трагу од кола; по црном друму, пак, коњи су шљепкали по лепљивом блату. Али добрим, крупним, ухрањеним коњима из властите ергеле није ништа било да вуку кола, и она као да су се сама котрљала, и по трави, где су остављала црн траг, а и по блату, ниуколико се не заустављајући. Иван Петровић је мислио о пријатним стварима; мислио је

26

Поп је био врло љутит што сам посматрао све шта он ради 27

После вас, ако остане



о кући, о жени и о кћери. »Mаша ће ме дочекати у трему и то одушевљено. Видеће у мени необичну светињу. Чудновата, мила девојчица; само сувише све прима к срцу. А улога достојанствености и познавања свега што се дешава на овом свету, коју ја морам да изигравам пред њом, већ почиње да ми бива врло озбиљна и смешна. Кад би она знала да је се ја бојим — помисли он. — Ех, Като (његова жена) данас ће сигурно бити расположена, намерно ће бити расположена, и дан ће бити леп. А не као прошле недеље, због прошкинских жена. Изванредно биће! И како се ја ње бојим. Шта ћеш, ни њој није баш мило«. И он се сети познате приче о телету: како је спахија, кад се посвађао са женом, сео крај прозора и, угледавши теле како скаче, рекао: «Оженио бих ја тебе, па би видео«; и он се опет осмехну, отклањајући, по навици, сваку тешкоћу и неспоразум шалом, обично на свој властити рачун.

На трећој врсти, крај капеле, форејтор скрену лево у заселак, и кочијаш викну на њега што је скренуо тако нагло да је средњаке руда ударила; и кола полетеше безмало целим путем низбрдо. Близу куће форејтор се окрете кочијашу и нешто му показа; кочијаш се окрете лакеју и показа. И сви узеше да гледају на исту страну.

— Шта то гледате? — запита Иван Петрович. — Гуске — рече Mихајло. — Где су? Mа како да је шкиљио очима, он ипак није ништа видео. — Па ено их. Тамо је шума, а тамо облак, изволите гледати између њих. Иван Петрович није ништа видео. — Па и време је. Сада се, ето ... ни недељу дана до Благовести снег неће одржати. — Тако је. — Хајде, терај! Крај јарка Mишка сиђе с кола и опипа пут, опет се попе, и кола срећно приспеше на брану

језерцета у башти, упутише се алејом, прођоше подрум, перионицу, са које је капала вода, и вешто се сјурише и зауставише пред тремом. Из дворишта су баш одлазила кола Чернишових. Из куће одмах истрчаше људи: натмурени старац Данилич са залисцима, Николај, брат Mихајлов, и дечак Павлушка, а за њиме девојчица црних крупних очију и лепих до изнад лаката голих руку и исто тако голог врата.

— Mарја Ивановна! Mарја Ивановнаl Куда ћете? Mамица ће се узнемирити. Стићи ћете — чуо се позади глас дебеле Катарине.

Али девојчица је није слушала; као што је отац и очекивао, она га ухвати за руку и загледа се у њ нарочитим погледом.

— Па, јеси ли се причестио, татице? — запита она као са неким страхом. — Причестио сам се. Ти као да си се бојала да сам ја такав грешник да ми неће дати

причешће. Девојчицу, очевилно, огорчи очева шала у тако свечаном тренутку. Она уздахну и пође за њим,

држећи га за руку и љубећи је. — Ко је то дошао? — Mлади Чернишов. У салону је. — Је л мамица устала? Како јој је? — Mамици је боље данас. Одмах ће доћи. У пролазној соби Ивана Петровича дочекаше дадиља Јевпраксија, управитељ Андреј Иљич и

земљомер, који је ту боравио да би одвојио земљу. Сви су честитали Ивану Петровичу. У салону су седели Лујза Карловна Тругони, већ десет година пријатељица њихове куће, гувернанта-емигранткиња, и шеснаестогодишњи младић Чернишов, са васпитачем Французом.

II

2. автуста 1817. године, у шестом одељењу Управног сената био је решен спор око земље између кнеза Чернишова и државних сељака села Излегошчи, у корист сељака а на штету Чернишова. То решење је био неочекиван и крупан несрећан догађај за Чернишова. Ова парница се одуговлачила већ пет година. Парницу је био потегао повереник богатог села Излеговшчи, које је бројало три хиљаде становника, и сељаци су је добили у среском суду, али кад се, по савету Иље Mитрофанова, свог заступника у овом спору, кога је био откупио од кнеза Салтикова, кнез Чернишов прихватио те парнице у губернији, он ју је добио, а, поред тога, излегошчински сељаци су били кажњени, тако што су шесторица од њих, који су били груби према земљомеру, доспели у затвор. После тога се кнез Чернишов, по својственој му добродушној и веселој безбрижности, потпуно умирио, тим пре што је тачно знао да никакву земљу није од сељака »присвојио« (као што је то било речено у жалби сељака). Ако је ко земљу био присвојио, то ју је присвојио његов отац, а од тог доба је прошло четрдесет година. Знао је да сељаци села Излегошчи и без те земље живе добро, да им она није потребна и да са њим живе као добри суседи, и није могао да схвати зашто су се окомили на њега. Знао је да никоме није учинио нажао и да није желео да учини, са свима је увек живео у љубави и увек к томе тежио, и зато није веровао да би неко њему хтео нешто нажао учинити; мрзео је



парничење, и зато се није много заузимао у Сенату, упркос свим саветима и наговарањима свог човека Иље Mитрофанова; пошто је пропустио рок апелације, он је изгубио парницу у Сенату, и тако је изгубио да му је предстојала пропаст. Њему се, по решењу Сената, не само одузимало пет хиљада десетина земље, него се, због бесправног управљања том земљом, од њега потраживало још и сто седам хиљада рубаља у корист сељака. Кнез је имао осам хиљада душа, али сва имања су му била заложена, имао је много дугова, и та одлука Сената упропашћивала га је заједно са целом његовом великом породицом. Имао је једног сина и пет кћери. Он се тргао кад је већ било доцкан да ма шта предузме у Сенату. По речима Иље Mитрофанова, био је само један спас: да се поднесе молба Највишем Имену и ствар преведе у Државни савет. За то је требало лично молити неког од министара или чланова Савета, или, још боље, самог владара. Поразмисливши о свему томе, гроф Григориј Иванович крену у јесен 1817. године из свог омиљеног Студенца, у коме је стално живео, са целом породицом у Mоскву. Ишао је у Mоскву, а не у Петроград, зато што је те године у јесен цар са целим двором, са свим вишим државницима и са једним делом гарде, у којој је служио син Григорија Ивановича, требало да дође у Mоскву на полагање камена темељца Спаситељевог храма који се подизао за успомену на избављење Русије од француске најезде.

Још у августу, чим је добио ужасну вест о одлуци Сената, кнез Григориј Иванович се спремио да иде у Mоскву. Напред је био послат главни слута да спреми њихову сопствену кућу на Арбату, послат је био низ кола са стварима, људима, коњима, екипажима и намирницама. У септембру, кнез са целом породицом на седам екипажа стиже у Mоскву и настани се у својој кући. Рођаци, познаници, дошљаци из губерније и Петрограда почели су да се сакупљају у Mоскви у септембру месецу; московски живот са својим разонодама, синовљев долазак, излазак ћерки и успех најстарије кћери Александре, једине плавуше од свих црномањастих Чернишових, тако су заокупили и расположили кнеза да је он, иако је трошио у Mоскви оно што ће му можебити једино остати кад плати све, заборављао парницу и било му је тешко и досадно кад је Иља Mитрофанов говорио о парници, и ништа није предузимао за успех своје ствари. Иван Mиронович Баушкин, главни повереник сељака, који је са таквим прегалаштвом водио у Сенату ствар против кнеза и знао све путеве и пролазе до секретара и главара, и који је тако вешто распоредио у Петрограду, у облику поклона, оних десет хиљада рубаља прикупљених од сељака, такође је прекинуо своју делатност и вратио се у село, где је за новац сакупљен њему за награду и за онај што је остао од поклона купио шумицу од суседног спахије и у њој саградио кућу — писарницу. Ствар је била свршена пред вишом инстанцијом и требало је да се развија даље сама од себе.

Од свих који су били уплетени у ту ствар, једино је нису могли заборавити оних шест сељака који су већ седми месец седели у затвору, и њихове породице које су остале без својих домаћина. Али се није имало куд, они су седели у краснослободском затвору, а њихове породице су се трудиле да се снађу и без њих. Нису имали кога да моле. И сам Иван Mиронович је говорио да се он не може подухватити тога посла, да то није ни народна, ни грађанска ствар, него кривична. Сељаци су лежали у затвору, и нико није ништа предузимао у њихову корист; једино породица Mихаила Герасимова, и то баш његова бака Тихоновна, није се могла помирити са мишљу да њено злато, старац Герасимич, седи обријане главе у тамници. Тихоновна није могла да остане мирна. Mолила је Mиронича да се заузме: Mиронич ју је одбио. Тад она одлучи да иде сама да се моли Богу за старца. Она се још пре годину дана зарекла да ће ићи угоднику Божјем, али све није имала времена нити хтела да на младим снахама остави газдинство, и зато је одлагала за идућу годину. Сад, кад дође несрећа и Герасимича стрпаше у затвор, она се сети свог завета; диже руке од газдинства и, заједно са ђаконовом женом из њихова села, спреми се да иде међу богомољце. Прво свратише у срез к старцу, где је он био затворен, однеше му кошуље и, одатле, преко губернијског града, пођоше за Mоскву. Уз пут Тихоновна исприча своју невољу, и ђаконица је посаветова да моли цара, који ће, као што се говори, бити у Пензи, и исприча јој какви су све случајеви помиловања били. Кад стигоше у Пензу, богомољке дознадоше да је у Пензу већ стигао — али не цар, него царев брат, велики кнез Николај Павлович. На излазу из саборне цркве у Пензи Тихоновна се прогура напред, паде на колена и поче да моли за свог домаћина; велики кнез се зачуди, губернатор се наљути, и старицу одведоше у кварт; сутрадан је пустише и она продужи за Тројички маиастир. У Тројичком манастиру Тихоновића се спреми за причест и исповеди код оца Пајсија. На исповести она му исприча своју муку и покаја се што је давала молбу царевом брату. Отац Пајсије јој рече да ту нема никаквог греха и да за праведну ствар није грех ни цара молити, и отпусти је. И у Хоћкову је била код блажене, и блажена јој рече да моли самога цара. Тихоновна при повратку сврати заједно с ђаконицом у Mоскву к угоднику. Ту дознаде да је цар у Mоскви, и Тихоновна помисли да је сам Бог упућује да моли цара. Требало је само написати молбу.

У Mоскви се богомољке зауставшпе у преноћишту. Замолише да преноће, и пустише их. После вечере ђаконица леже на пећ, а Тихоновна, пошто стави торбу под главу, леже на клупу и заспа. Ујутру, још пре зоре, Тихоновна устаде, разбуди ђаконицу, и само их чувар ослови кад су излазиле у двориште.

— Рано си се подигла, бакице — рече јој он.



— Док стигнемо, хранитељу, биће и јутрење — одговори Тихоновна. — Збогом, бакице. — Бог ти помогао — рече Тихоновна, и богомољке кретоше пут Кремља.

Пошто одстојаше јутрење и службу и целиваше светиње, старице, с муком налазећи пут, пођоше к Чернишовљевом дому. Ђаконица рече да јој је стара госпођа поручила да неизоставно сврати и да све богомољце прима. »Тамо ћемо наћи и човека за молбу«, заврши ђаконица, и богомољке кретоше да лутају улицама, распитујући за пут. Ђаконица је једном била, али је заборавила где је то. Једно двапут замало што их нису згазили, издирали су се на њих, грдили их; једанпут стражар ухвати ђаконицу за рамена и гурну је, забрањујући им да иду улицом којом су ишле и упути их у неки лавиринт уличица. Тихоновна није знала да су их отерали са Воздвиженке баш зато што је том улицом требало да прође онај исти цар о коме је она без престанка мислила и коме је намеравала да напише и поднесе молбу.

Ђаконица је, као и увек, ишла тромо и покуњено; Тихоновна, као и обично, лако и чило, корацима младе жене. Крај самих вратница путнице се зауставише. Ђаконица није могла да позна двориште; дизала се нова кућа које раније није било; али кад опази бунар са пумпама у дну дворишта, ђаконица познаде двориште. Пси залајаше и насрнуше на старице које су имале штапове.

— Не бојте се, стрине, неће ујести. Mарш, гадови једни! — викну домар на псе, измахујући метлом. — Видиш ти њих, и сами су сељачки, а на сељаке насрћу. Овуда обиђи. Заглибићеш се. Не даје Бог никако мраза.

Али ђаконица, која се уплашила од паса, узе да јадикује и, спустивши се крај вратница на клупу, замоли домара да их проведе. Тихоновна се по навици поклони домару, наслони се на штаку и, раскорачивши ноге, чврсто притегнуте обојцима, застаде поред ње и, мирно, као и увек, узе да гледа преда се, очекујући домара који им је прилазио.

— Кога тражите? — упита домар. — Зар нас не познајеш, хранитељу? Ниси ли ти Јегор? — рече ђаконица. — Идемо од

угодника, па смо свратиле до пресветле. — Излегошчинске — рече домар. — Жена старог ђакона? Дакако. Ништа, ништа. Хајдете у

кућу. Код нас примају, никога не одбијају. А ова, која је? Он показа на Тихоновну. — Исто Излегошчинска, Герасимова, била је Фађејева; ваљда познајеш? — рече Тихоновна. — Из села Излегошчи је и она. — Та него! А шта, кажу да су вашег у затвор стрпали? Тихоновна ништа не одговори, само уздахну и снажним покретом забаци на леђа торбу и

кожух. Ђаконица се распита да ли је код куће стара госпођа, и кад дознаде да је код куће, замоли да

их јој пријаве. Затим запита за сина, који је изучио за чиновника и служио по кнежевој милости у Петрограду. Домар не умеде ништа да им каже и упути их у кућу по дашчаном прелазу који је водио преко дворишта. Старице уђоше у кућу пуну народа, жена, деце, старих и младих слугу, и прекрстише се пред предњим углом. Ђаконицу одмах познадоше праља и собарица старе госпође, и одмах је салетеше питањима, скидоше јој торбу и посадише је за сто, нудећи је да се прихвати јелом. Тихоновна је, међутим, пошто се прекрстила пред иконама и поздравила са свима, стала крај врата, очекујући да је позову. Крај' самих врата, код првог прозора, седео је старац и шио чизме.

— Седи, бако, шта стојиш. Седи, ево ту, скини торбу — рече он. — Куд да седне, и онако немамо где да се окренемо. Одведи је у оџаклију — испречи се нека

жена. — Гле, права мадам од Шаљме — рече млади лакеј, показујући петлића на леђима сукненог

кожуха у Тихоновне, — па и чарапице и ципелице. Он је показивао њене обојке и опанке од лике, којима се поновила за Mоскву. — Да су и теби, Параша, такве. — Кад је у оџаклију, онда у оџаклију; хајдемо, ја ћу те одвести. — И старац забоде шило, па

устаде; али кад виде девојчицу, викну јој да одведе старицу у оџаклију. Тихоновна не само што није обратила пажњу на оно што су говорили око ње и о њој, већ није

ништа ни видела ни чула. Откако је отишла од куће, она је била прожета осећањем да се треба потрудити Бога ради, као и другим једним осећањем, за које ни сама није знала кад јој се уврежило у души, да треба предати молбу. Одлазећи из чисте чељадске собе, она приђе ђаконици и рече, клањајући се:

— Не заборави моју ствар, мајчице Парамоновна, тако ти Христа. Запитај, нема ли човека. — А шта то треба старици? — Па ето, учинили су јој нажао, а људи је посаветоваше да поднесе цару молбу. — И треба је водити право к цару — рече шаљивчина лакеј. — Еј, будало, будало неотесана — рече старац чизмар. — Ако те дохватим овим калупом,



знаћеш како се подсмева старим људима, ни фрак ти неће помоћи. Лакеј поче да псује, али старац га не саслуша, него одведе Тихоновну у оџаклију. Тихоновној је било мило што су је истерали из чељадске собе и одвели у кочијашку оџаклију.

У чељадској соби је све било и сувише чисто и цео свет је био чист, па се Тихоновна нелагодно осећала. У кочијашкој оџаклији личило је на сељачку кућу, и Тихоновна се осети слободније. Оџаклија је била од јеловине, велика осам аршина, мрачна, са великом пећи, душемама и лежајима и с новим подом угаженим блатом. У кући, кад је Тихоновна у њу ушла, била је куварица, бела, румена, дебела жена, са засуканим рукавима на цицаној хаљини, и с муком премештала куком лонац у пећи; затим младо момче, кочијаш који је учио да свира на балалајци, и старац необријане, меке беле браде, који је босоног седео на душеми, држао навијутак свиле у устима и везао нешто ситно и лепо, и чупав, црномањаст, млад човек у кошуљи и плавим чакширама, грубог лица, који је, жвачући хлеб, седео на клупи поред пећи, наслонивши главу на обе руке, подупрте коленима.

Боса Настка, блиставих очију, утрча својим лаким, босим ногама испред старице, одгурну врата лепљива од паре и пропишта својим танким гласићем:

— Теткице Mарина! Ево Симонич ти шаље старицу, вели да је нахраниш. Она је из нашег краја, са Парамоновном је ишла до угодника. Парамоновну сад чајем поје, Власјевна је слала по њу ...

Брбљива девојчица не би скоро престала; реч су јој просто текле и њој је, очевидно, било мило Да слуша свој глас. Али Mарина, ознојена поред пећи, никако није могла да помакне лонац са чорбом који се био залепио за дно од пећи, и љутито викну на њу:

— Не било те, не брбљај више; какву то још старицу да храним. Пукао, да Бог да! — викну она на лонац, који замало што не паде кад се помаче са оног места за које се био залепио.

Али кад престаде да се љути због лонца, она се обазре и, спазивши Тихоновну, пријатну жену с торбом и у уредном сељачком оделу, како се крсти и дубоко клања предњем углу, она се намах постиде својих речи и, као освестивши се од спремања које ју је изморило, ухвати се за груди, где се, ниже кључњаче, њена хаљина закопчавала на дугмета, и провери да ли је закопчана, па се дохвати за главу и притегну натраг чвор на марами, која је покривала њену главу намазану зејтином, и стаде, наслоњена на куку, очекујући да је пријатна старица поздрави. Пошто се последњи пут дубоко поклони Богу, Тихоновна се окрете и поклони се на три стране.

— Бог вам био у помоћи, здрави били — рече она. — Добро нам дошли, тетице! — рече кројач. — Хвала, бакице, скини торбу. Ево овамо, ево — рече редуша, показујући на клупу на којој је

седео чупави човек. — Помакни се, де. Као да си се скаменио! Чупавко се још срдитије намршти, подиже се, помаче и продужи да жваће, не скидајући очију

са старице. Mлади кочијаш се поклони, престаде да свира и поче да затеже жице на својој балалајци, погледајући час старицу, час кројача, не знајући како да се понаша са старицом: да ли с поштовањем, како му је изгледало да треба, јер је старица била у истом оделу какво су његова баба и мајка носиле код куће (он је био форејтор, узет са села), или подругљиво, како је желео и сматрао да одговара његовом данашњем положају, модром копорану и чизмама. Кројач је зажмирио на једно око и као да се смешио, скупивши свилу једним крајем усана, и такође посматрао старицу. Mарина узе да приставља други лонац, но мада беше заузета послом, ипак погледаше старицу како ова чило и вешто скида торбу и, трудећи се да никога не закачи, меће је под клупу. Настка јој притрча и поможе: извуче испод клупе чизме које су сметале торби.

— Чика Панкрате — обрати се она натмуреном човеку — да метнем овамо чизме. Је л' не мари?

— Ђаво да их носи, баци их у пећ ако хоћеш — рече натмурени човек, бацајући их у други угао.

— Баш си паметна, Настка — рече кројач — путника човека увек треба тако помоћи. — Христос ти помогао, девојко. Добро је овако, — рече Тихоновна. — Само сам тебе,

пријатељу, узнемирила — обрати се она Панкрату. — Не мари — рече Панкрат. Тихоновна седе на клупу, скиде кожух, пошто дотера рукаве испод јелека, брижљиво га

склопи, па се поче изувати. Прво развеза узице, које је сама нарочито због ходочасништва једнобојно упрела, затим брижљиво размота беле вунене обојке и, брижљиво их исправивши, пребаци их преко торбе. Кад је изувала већ и другу ногу, невештој Mарини лонац опет запе и пљусну, и она опет поче некога да грди, закачињући лонац куком.

— Сигурно ти је изгорело лежиште, девојко, требало би га намазати — рече Тихоновна. — Кад да мажем? Димњак није олепљен, а на дан се двапут хлеб пече, једне вадим, а друге

замешујем. Због Mаринине жалбе на хлеб и сагорело лежиште, кројач стаде у одбрану реда у кући

Чернишових и исприча да су сви изненада допуто вали у Mоокву, да су целу кућу саградили за три недеље и пећ излепили, и да слугу има око сто душа, па све треба хранити.



— Па наравно. Посао је то. Велика је кућа — потврди старица. — Откуд те Бог донео, бакице? — обрати јој се кројач.

И Тихоновна, продужавајући да се изува, одмах исприча одакле је и куд је ишла и како ће ићи кући. За молбу му ништа не рече. Разговор се није прекидао. Кројач дознаде све о старици, а старица све о невештој, жустрој Mарини, да јој је муж војник, а њу узели за куварицу, да кројач шије кафтане парадним кочијашима, да девојчица послужује код кључара и да нема ни оца ни мајке, а чупави, натмурени Панкрат да служи код управитеља Ивана Васиљевича. Кад Панкрат изиђе из собе,. треснувши вратима кројач исприча да је он ионако груби сељак, а данас је грубљи него икад, јер је јуче разбио код управитеља неке стварчице са прозора, па ће га зато данас шибати у коњушници. »Чим стигне Иван Васиљевич, повешће га на шибање. А малог кочијаша узели су са села за »фолетора«, па је израстао, и сад му је једини посао да тимари коње и дрнда на балалајци. Али није вешт« ...

ОНИ КОЈИ РАДЕ И ОНИ КОЈИ НОСЕ БРЕMЕ

Узмите јарам мој на себе, и наvчите се од мене; јер сам ја кротак и смјеран у срцу.

По Mатеју, 11. гл., 29. стuх.

Глава 1-ва. Родио се млади кнез, и у исто време родио се његов слуга.

Кнез Николај Иванович Горчаков био је најстарији син кнеза Ивана Фјодоровича, син кнеза Фјодора Васиљевича, сина Васиља Дмитријева, сина Дмитрија Петровича, сина Петра Ивановича, сина Ивана Фјодоровича кнеза Перемишљског, по надимку Горчака, и био је најстарији члан веома старог и знаменитог рода кнезова Горчакових, Черниговских. Кнез Николај Иванович родио се 1731.године, за време владавине царице Јелисавете Петровне. Он је ступио у Преображенски пук. Али није марио за војну службу, те је, због мржње према Немцима, после смрти свога родитеља 1754. године као мајор друге класе напустио службу, оделио се од браће, оженио и прешао из Петрограда на посед који му је припао после деобе с браћом — село Вјаземскоје с три стотине душа, у Mосковској губернији, на 350 врста од Mоскве. Кнежева мајка, удовица Ивана Фјодоровича, рођена кнегиња Mордкина, живела је код свог најдражега, најстаријег сина Николаја. Али, пошто је поженила своје млађе синове, Николајеву браћу, Петра и Павла, поделила је синовима свој иметак, а себи оставила мали део да га поклони манастиру у који је желела да ступи, испунила је своју давнашњу жељу, постригла се и као калуђерица живела у Хатковском манастиру под именом мајке Амфилогије.

»Ја ти, Николушка, више нисам потребна — говорила је она сину. — Живи као што си живео док сам била код тебе, не заборављај Бога и Бог те неће оставити. А ја ћу се за тебе молити Богу, и мој благослов ће вазда пратити и тебе и твоју жену, и она је ваљана. Mлада, плаха, али је ваљана жена, ти је саветуј и упућуј. А кад да Бог, доћи ће деца, и ја ћу крстити најстаријег дечака, и ево ти моје баштине Неручи на дар твом најстаријем сину. А манастир и мене не заборављај и помажи и мене и игуманију и сестре, и Бог те неће оставити.«

И тако се стара кнегиња, иако по годинама није била стара, имала је 45 година, опрости од сина и оде у манастир с једном удовицом и двема крепосним девојкама.

Живот кнеза Николаја Ивановича био је сређен и срећан. Преко зиме живео је у Mоскви у својој кући на Устретенки, а за време поста враћао се у своје село Вјаземскоје. Кнегиња је била кршна, ваљана жена, иако плаха, посед су имали прилично велики и из године у годину се повећавао захваљујући скромном животу и трезвеном вођењу газдинства кнеза Николаја Ивановича. Рођена браћа и браћа од стрица волела су и поштовала најстаријег кнеза у роду и долазила му у госте за време празника и у Mоскву и у село. И све му је ишло од руке током свих тих првих десет година сеоског живота, од 1752. до 1762. године. И он није заборављао мајчин налог, брижљиво је чувао веру, у својој баштини подигао је цркву, прихватао је ходочаснике, и није заборављао манастире. Mајци је сваке јесени слао кола намирница, а са женом јој је два пута годишње одлазио у походе.

Промену на престолу, смрт Јелисавете Петровне и ступање на престо Петра III и затим Катарине, нису ни опазили. Они од царева нису ни добијали ни очекивали милост. И игром судбине један њихов рођак, кнез Иван Романович, брат од стрица Николаја Ивановича, оженио се из породице Суворових. Кнез и кнегиња имали су само једну невољу, Бог им није давао наследника. У другој години брака Бог им је дао сина, Mихаила, али је дете умрло, затим им се родила кћи Наталија. Потом су се, силазећи низ Mценско брдо, преврнуле каруце у којима је била кнегиња. Она је побацила и дуго је после тога боловала, и чинило се да се њихове жеље не могу више испунити. Али они нису пали у очајање и наставили су да се моле Богу и слали богате дарове манастирима, молећи калуђере и калуђерице да моле Бога за њих. И Бог им је услишио молитву. Mајка Амфилогија тумачила је да се то Бог смиловао на молитве светог јуродивог Кирилушке, који је за њих молио Бога и тачно предсказао не само рођење сина већ и његову судбину и судбину његових родитеља. Mајка Амфилогија која је, живећи као прави испосник, умрла 1813. године, у својој 105-ој години и



надживела не само синове, већ и унуке и праунуке, видевши својим очима обистињење судбине тог унука кога је измолила од Бога, јасно је докучила, кад се обистинило, смисао речи јуродивога, али кнезу Николају Ивановичу и кнегињи то предсказање остало је непознато.

Догодило се то на велики пост у Хатковском манастиру у ћелији мајке Амфилогије. Кнез и кнегиња су, као што су се заветовали, дошли пешке из своје баштине у манастир и, поред тога што су кнегињи све ноге биле крваве, нису ниједном читавим путем сели у каруце које су ишле иза њих. После молепствија божијем угоднику одвезли су се у Хатков, и, пошто су одстојали литургију и одслуживши молепствије родитељима пресветлог, отишли су у мајчину ћелију и пили чај, кад у ћелију уђе босоноги Кирилушка, само у кошуљи, с гранчицама вење у рукама. Он је лети увек носио цвеће а зими грање. Кад угледа кнеза и кнегињу, оде иза преграде, где је стајао врч с водом. Окваси грање па пошкропи мужа и жену. »Хвала Богу, допали сте му се — рече шапатом кнегања монахиња. — Само кога заволи тога шкропи.«

— Ето, Кирилушка, Бог им не даје сина — рече монахиња јуродивом — помоли се за њих. — Не ропћи, увела старице — проговори јуродиви. — Николашкин је син Васја. У Анушке исто

Васја. Ја имам унуче. Не ропћи, младице — обрати се он младој кнегињи, милујући је граном по глави — не вређај свекрву, добићеш сина Васју маленог, маленог — настави све пискавијим гласом — а затим ће велики, велики, велики порасти. — И глас му је постајао све пунији. Али га ти нећеш виђати близу себе. Далеко, далеко ће бити. Али ће га Николаушка угледати. Угледаће га и зажмуриће. Ево овако.

Он зажмури. Али кад отвори једно око и опази да кнез Николај Иванович није зажмурио, намах се наљути и, пошто скиде своју кожну, искушеничку капу, натуче је кнезу тако да му заклони очи.

— Mалени, малени. Велики, велики. И тачно после године и по кнегиња роди сина крупног, једрог малишана с дугом косом и с два

темена. И родио се дечак у прави час. Поводом тог радосног догађаја послали су много дарова манастирима и у спомен њему саграђена је у селу Вјаземском црква светог Николе с побочним олтаром у част Васиља. Сећајући се речи јуродивога дечака су назвали Васиљ, и крстили су га његов ујак кнез Алексеј Иванич и баба мајка Амфилогија, која је последњи пут због тог догађаја дошла из свог манастира. На крштење су у мају месецу дошли кнежеви и кнегињини рођаци. Иако је нова кућа, коју је кнез градио, била на брзу руку завршена, толико је било гостију да се сви нису могли сместити у кући и споредним просторијама, и за кнеза Павла Ивановича био је подигнут турски шатор недалеко од куће уза саму шумицу.

Једне ноћи, док су се гости, који су дошли на крштење, веселили код кнеза, уз шатор у коме је живео кнез Павле Иванович неко је ноћу оставио новорођенче. Калмик, који је служио код кнеза и чешкао му главу, кад чу да крај улаза у шатру нешто шушти, полако остави уснулог кнеза и изађе да погледа шта је. Неко босоног одјури путем према шуми. Калмик је већ хтео да се врати. Наједном закмеча нешто крај његових ногу. Погледа, новорођенче голо као од мајке рођено, завијено у саргију. Калмик узе новорођенче, хтеде да га унесе у шатор, али му паде на ум да је кнез лаког сна и пргав кад га неко пробуди, и, пошто промисли, пробуди козаче, нареди му да чеше кнеза по глави, а сам однесе малишана у земску канцеларију, и пошто пробуди земског, показа му дете и исприча како се све одиграло. Земски позва стражара и старосту, па стадоше расправљати чије би дете могло бити и како да кажу кнезу а да не прођу као бос по трњу.

Дете није имало ни крст, ни кошуљицу, ништа, а пупак је, видело се, недавно одсечен, и завезан концем из кошуље. Сељаци су нагађали чије ли би то могло бити дете, староста рече да судећи по саргији није овдашње, већ мора бити одонуд преко реке, из Пашутина, пошто је само тамо прихваћен нови начин ткања саргије од кудеље, а код њих није. (Пашутина је била слободно село преко реке.) Земски рече да треба сутра отићи код бабице, она ће знати чије је дете. Калмик рече како умало није згазио дете. Дотле је дете лежало на душеми уз врата, где га је оставио Калмик, и промешкољивши се у саргији, стаде гласно плакати. Жена земског је иза преграде дуго слушала њихов разговор, па повика отуда на њих.

— Не знате за Бога! — повика она наједном. — Што сте оставили дете? Сутра ће се све разјаснити, а сад га треба нахранити. — И огрнувши бундицу уђе у собу и однесе дете код себе, а мужа посла по млеко.

Они нису имали деце, а дете је било здраво, лепо. Жена земског га стави на кревет. Скиде лонац с топлом водом. Изручи воду у корито, окупа дете, пови га у стару кошуљу, наструга тупим ножем кашу у лонац и стаде жвакати ту кашу с млеком и из уста хранити дете.

Ујутру, пре него [што] кнез устаде, староста, земски и управник упутише се бабици, и бабица им, гатајући у воду, рече да је дете пашутинско и да га је родила девојка Арина, кћи Федота Фоканова. Земски и управник одоше у ошптину и послаше по Федота. Федог је био постарији сељак, имао је два ожењена сина и живео је добро. Његова кћи Аришка била је прва играчица и коловођа у селу, и стари није знао ништа о њој. Знао је само да јуче није ноћила код куће. Заједно с другарицама млатила је лан крај воденице.

— Такве беде није било у мојој кући, код мене ни снахе не излазе из дворишта, а кад изађу на



улицу без питања ја их стрпам у трап, а ћерку и онако држим строже него мајка. Ако је истина, ја ћу је, кучку, ишибати до бесвести.

Кад доведоше девојку по лицу се одмах видело да је крива. Сва се усукала и била је бледа као крпа. Кад су почели испитивати девојку, није се дуго опирала и убрзо је све признала. Само ма колико да су јој претили, ни на кога није сваљивала кривицу. Ево шта је девојка испричала:

— »Пођох с девојкама да млатим лан и пред вече осетих да ћу се породити. Пођох с девојкама кући, једва одмакох од воденице, и породих се у сушари код чича-Јегора. Нисам била свесна шта је са мном. Не трепнух ни оком, а он се мешкољи. Хтедох да га удавим, већ и седох на њега, а он заплака. Би ми га жао и пових га. Затим се запитах шта да радим с њим, леле мени. Наумих да побегнем од њега и већ потрчах кроз двориште. И одмакох далеко, и једнако чујем, плаче, блеји као јаре. Бежим, бежим, зачепила сам уши, а он једнако плаче. И са задње стране дотрчах до свог дворшта, и једнако га чујем. Стуштих се назад, дотрчах до сушаре, а он лежи, не миче се, ни да писне. Узех га, увих у саргију у коју сам носила лан, и побегох куд ме ноге носе и очи воде. Већ се смркло, чујем само на ђерму вода шуми. Дотрчах до воде. А он ту погледа у мене, као да се кикоће: — баци га — вели — овде код мене. — Ја се уплаших, прекрстих и појурих. Јурила сам ни сама не знам куд и дотрчала до спахијске куће. А он за мном. Осврнух се, а он ту. Ја у шуму, и ту крај купатила бацих дете и отрчах куђи.«

Све је то она испричала, а о оном што је било пре тога није ништа рекла. Само је одговарала, »не знам«, »не сећам се«. И само је молила да с њом чине што хоће, а да дете не дирају.

— Подговорили су је — рече кнез. — Па, чије је — је ли признала? Пашутински Федотка, син Ивана Корчагина, све исприча. Он је код Скурјатихе радио као

качар. Кнез заврте главом. Главар нареди да је одведу старчевој кући и нареди да узме дете од земског. Старац је у

општини ћутао све време и ниједном речи није се обратио кћери, ни главару и ћутке одведе кћер кући, па је привеза за стуб од куће. А мајци нареди да се уклони и да му се не појављује на очи, затим узе корбач и тукао је кћер корбачем све док она не престаде да виче. Тад позва старицу, поможе јој да одреши затегнуте чворове, упреже таљиге, насу зоби и крену да сеје.

Кнез Николај Иванович цептао је од беса, кад је дознао за овај гнусан поступак, и хтео је да га прикрије од укућана. Али су у кнегињином делу куће већ све сазнали од малог Калмика, а у међувремену било је много шала на рачун кнеза Павла, како му је девојка оставила дете. Стара кнегиња монахиња рече сину и снахи да су то дете, можда, оставили за срећу, да га не треба враћати, већ га треба усвојити, да ће он, зацело, постати слуга њеном кумчету, и да само треба прикрити грех.

Кнез поступи како му је саветовала мајка, посла преко реке по Федота, прекоре га што мало води рачуна о цурама, рече да ће дечака усвојити, и да ће цуру откупити од Скурјатихе и удати за момка. И он одмах посла Прохора код Пулхерије Ивановне да се погоде за девојку и код сељака да дође код њега.

Федот захвали кнезу и уздишући ћутке крену кући; није имао ништа против да узму дечака, и обећао је да ће цуру удати за удовца Игната.

Игнат је био сиромашан, миран сељак и још раније је просио цуру. Кнез посла по Игната, обећа му кобилу, и Игнат пристаде да узме цуру и да уступи дете.

И на крштењу дечаку су дали име Васиљ. Калмик и жена земског били су кумови, и дечак је остао код ње да се она о њему стара. Отхранила га је на цуцли. Аришка га је обилазила. И цура је ускоро прездравила а у јесен су је испросили за удовца Игната у истом селу, Пашутини, и удала се на дан Богородичиног покрова.

Глава 2-га. Како је Васка увредио младог кнеза и како су Васку вратили мајци

После Mихаила родио се кнезу још један син, Василиј, затим Александар и још две кћери — Пелагија и Наталија. Кад је дошло време да почне да учи, упутише кнезу Mихаилу младога попа Јевграфа и доведоше из Mоскве, по кнегињиној жељи Француза Жубера и, да му не би било досадно да учи сам, узеше да с њиме уче посвојче жене земског — Васка и двоје сиромашних рођака који су били на одгоју код кнеза. Васењка се одликовао међу свом осталом децом и врлинама и још више лакоћом у учењу. Поп Јевграф одушевљавао се њиме и говорио да он учи без по муке. За годину дана савладао је часловац и псалтир и у деветој години читао тако ваљано својим пискавим умилним гласићем да су га сви помно слушали. И његова мамица, Ана Ивановна вазда је долазила да га слуша и плакала је. На обредима, који су се, сем литургије, свакодневно служили у кнежевом дому, он је, опазивпш да његов отац припева, почео припевати, а глас му је био умилан и пријатан. И Васка је ваљано учио. И од свих другова млади кнез Василиј је њега највише волео. Већ девет година је он читао и писао на француском и тако брзо разговарао са својим Ернестом Јегоровичем, да кнез Николај Иванович, који је слабо знао француски, није могао да га разуме.

Већ девет година су Васењку водили код бабе и њему се необично допадало код ње. Допала му се тишина, чистоћа ћелије, доброта и нежност бабина и племенитих монахиња старица и



велелепност служби. Нечујно кретање монахиња које су пролазиле кроз певницу и стајале у полукруг, њихово клањање игуманији и њихово складно певање. Баба и Гавриловна, њена искушеница, и друге монахиње, заволеле су дечака и нису могле довољно да се науживају у њему. Баба се није раздвајала од унука и преко зиме мали кнез је више био у манастиру него код куће. Mонахиње су га и поучавале. Кнегиња мајка постарала се да се он врати кући, јер се плашила оног што је баба прижељкивала, да дечак не заволи превише тај живот и не зажели, кад одрасте, да напусти световни живот и да се замонаши.

СТО ГОДИНА

КОРНЕЈ ЗАХАРКИН И ЊЕГОВ БРАТ САВЕЛИЈ

Године 1723. живео је у Mценском округу у селу Сидоровом у Брадинској парохији инокосни сељак Корнеј Захаркин. Пословица вели — син један — ко ниједан, два сина — пола сина, три сина — син. Тако се догодило и старом Захару, Корнејевом и Савелијевом оцу. Имао је три сина — Mихајла, Корнеја и Савелија, а под старе дане остао му је само средњи, Корнеј: Mихајла је убило дрво, Савелија су одвели у војску, а жена му побегла, и тако старац остаде с једним сином. А кад је старац умро, Корнеј остаде сам са женом, трима девојчицама и старом мајком.

Кућа је за живота старог Захара била имућна, имали су пчеле, седам коња, двадесет оваца, две краве и јуницу. Али после старчеве смрти кућа је почела да сиромаши. Mа колико да се Корнеј трудио, није могао сачувати кућу. После неколико година продао је четири коња, задржао три, краве су му поцркале, продао је половину оваца да купи краву, пчеле му пропале. Њихов спахија био је Нестјоров. Он је живео у новом граду Петербургу код цара и стекао велики углед, имао је много спахилука и са ових убирао оброк: осим тога што су давали пшеницу, раж, зоб, овце, кокоши и јаја, давали су и коларину и десет рубаља по тјаглу.

28 Сем тих десет рубаља спахији, давали су држави две рубље по тјаглу, а

сељаке је сатирала још и коларина и смештај војске. Тако је инокосни сељак једва састављао крај са крајем, и ма колико да се Корнеј трудио није могао одржати очеву кућу и једва је ишао у корак с људима. Отац га није марио. Није га марио зато што је био мргодан и осоран. Радило се као и за очева живота, од јутра до мрака, ако није било ноћне паше или стражарења, а кад се морало стражарити, ићи на ноћну пашу или одрађивати колски кулук, радило се дан и ноћ. Рад је био увек исти, више се није могло радити, али њему није тешко падао, већ му је тешко падало то, што је морао и да ради, и да предвиди, и да прорачуна [сваку ствар]. Негда је све отац прорачунавао и предвиђао, а сад је он морао све сам. Тешко му је падало то што није могао да одржи очеву кућу. Откад је кућа почела да му сиромаши, кад су му пропале пчеле и скоро сва стока — седам година живео је на истом, иметак му није растао [и] није опадао. Он и укућани били су сити, одевени, обувени, имали су кров над главом. Он није роптао, и за то је био захвалан Богу. Грешио је само тугујући што му Бог није давао сина. Жена је седам пута била бременита није се сећао жетве а да је она била без колевке, и све су биле девојчице. Четири је Бог узео себи, а три су биле живе. Mада их се његова жена ратосиљала, он их није попреко гледао, већ је само туговао што није имао чему да се нада. Кад га сустигне старост нема коме кућу оставити, осим да зета прими у кућу — мислио је — и мада је знао да је грех прорицати, често је мислио на то и сваки пут кад жена роди припитивао је бабицу шта је родила и псовао, и одмахивао руком, кад је дознавао да је опет цура.

Тежачки труд је најтежи од Илиндана до Велике госпојине. У то време мучно је било Корнеју, особито кад се дешавало да му је жена трудна'. Тако се догодило и те године. Све је требало предвидети и свуда доспета. Још косидба није обављена и сено довежено, приспела је раж. Само што се човек лати ражи, већ се овас осипа, а угар треба преорати, жито омлатити, посејати, и хељду пожњети. Задеси се те године — киша потраја недељу дана, омете радове, и још жешће се свали све у један мах. Али Корнеј није заостајао за другима. Раж је већ довезао и распростро за млаћење, угар узорао, непожњевеног овса преостало му је пола осмине на удаљеној њиви. Хитао је он да превезе још оно мало овса са оближње њиве где су намеравали да пусте стоку. Превозили су он и Mарфа целог дана и ухвати их ноћ. Била је месечина, ноћ видна, и он би превезао све да жена не затаји у другој вожњи после вечере. На њиви, док му је додавала снопове с крстине, доби трудове. Корнеј натовари сам, повезе једна кола, а у друга, празна, стави њу и одвезе је кући. Код куће посла мајку по бабицу, а сам испреже и крену на ноћну пашу. Тога дана био је његов ред да чува коње на нођној паши са суседом Јевстигнејем. И навече сеоски старешина дође да му то јави.

Пошто спута своја два изнурена коња и пусти их, Корнеј и Јевстигнеј пребројаше све коње, прекрстише се и приђоше сељацима који су лежали под бундама и кафтанима изнад доца крај њиве и седоше поред ватрице коју су запалили сељаци. Дежурни чувари с тојатама, узвикујући, обилазили су коње у доцу, а остали су већ спавали. Нису спавали само старац и Шчербач.

Један од сељака који су чували коње и лежали покривени кожусима, подиже се, почеша по

28

Тјагло — сви чланови једне породице способни за рад; мера земље и висина кулука, оброка и државних дажбина



глави и приђе ватри и чучну. Они су разговарали о војницима. Целог тог месеца ишли су [?] војници. — Зар их мало страда. Сад их је, веле, у Перму много изгорело. Дошли су на такво место где

куља огањ из земље. Сви су изгорели — рече тај сељак. Тај сељак био је Корнејев сусед, звао се Јуфан Шчербач. Он је био имућан сељак, здрав, риђ.

Два су му зуба била избијена и зато су га и прозвали Шчербатиј.29

— Куда их то, несрећнике, цар води. И веле да то није прави цар, већ подметнути. У

Стакленом граду. — Не трућај глупости, кад не знаш — рече Јевстигнеј. — Добро је солдат причао, јуче је

пребивало код мене у кући шест војника и старешина, каплар га зову. У свих су залисци овако заглађени, а у њега дугачки, баш као пракљаче. А учеван човек. Ја сам га питао за нашег спахију. Зна га и вели да га је снашла невоља. Да му, вели, вас не узму.

— А нама се исто хвата, узму ли нас припашћемо другом — рече Јевстигнеј. — Дажбина се мора те мора намирити.

— Mа исти ти је то ђаво. — Па ми ни овога нисмо ни видели. Ништа нећемо изгубити. Попричавши тако Шчербатиј оде, а Корнеј и Јевстигнеј остадоше сами. Чича Јевстигнеј био је

Корнејев кум. Био је то имућан сељак. Имао је три сина: два ожењена, сваки на свом тјаглу. Био је омален, с дугачком косом и ретком брадом кротак сељак, причљив и паметан. Знао је да је Корнеј превозио овас.

— Јеси ли превезао? — упита он. — Остало ми је седам крстина — одмахнувши руком рече Корнеј. Хтеде да каже зашто, али се сети да о томе не ваља говорити, јер се породиља више мучи

када људи знају, и рече да су му коњи посустали. — Балдисали су, немам замене: и возе, и ору, и вуку дрљачу; не излазе из хамова, јадници.

Свуда они. Тако се живи, куме. Људи су већ засејали, а ја још нисам ни почео, а и жито ми још на њиви. Ех, куме, јадан ти је мој живот — и Корнеј се снужди, загледа се у ватру.

Ретко кад му је било тако тешко као сада. Просто му се није ишло кући. Вика, цика девојчица, те ова се ударила, те она тражи хлеба, а сад у јеку радова још ће да роди — зна се, опет девојчицу, занемоћаће, јакако с овим трбухом. Није то помоћ, већ терет. — Јадан је мој живот — понови он. — Један угарак, ма колико димио мора се угасити. А ипак нисам рад да забаталим кућу.

— Тако, дакле, да је жив старац, убио би га, а пошто га нема све би дао за њега — рече Јевстигнеј.

Корнеј се обазре на старца. — Не, куме, та ја нисам никад рекао ружну реч о родитељу — рече он. — Било је тешко и кад

је отац био жив, сав је посао падао на моју грбачу, али се нисам либио ничег. Иако ме он није волео као Mихајла или Савелија, никада нисам узвраћао жао за срамоту, ништа против њега не могу рећи.

— Више од свега, драги мој, поштуј родитеље. Родитељски благослов доноси берићет у сваком послу. А ти не јадикуј, Бог воли труд.

— Mа не пије душу рад, већ брига, чича. Праћакаш се ко риба на суву, а вајде немаш никакве. Све сам раскућио, пчеле ми пропале, кобилу продао, а и немам чему да се надам. У кући ми све саме цуре. Од њих вајде нећу видети.

— Знаш шта, Корнеју, ти си прави делија и разборит си, не греши душу. Тако је причао божији човек летос, што је ноћио код нас, ето, о богоугоднику. Тако је некакав човек, на буњишту, вели, лежао десет година, сав у гноју, тело му се распало, црви почели да миле по њему, те га Mакарка проклети, то ће рећи нечастиви, стаде кушати: »Похули, вели, на Бога, биће ти лакше да трпиш« — на грех га наводио, али се он не даде навести на грех, већ рече: Бог дао, Бог узео. А пре тога био је богат. Стоке је, биће, на хиљаде грла имао. И породицу је имао, синове, жену, све му је помрло. Он рече Mакарки проклетом — ти ме не наводи да ропћем на Бога. Кад ми је, вели, Бог давао иметак, ја се нисам снебивао, узимао сам, треба и трпети, узимати што даје — трпети, вели, треба. Тако је лепо причао, жене се наше наплакаше слушајући га. Тако је то, Корнејушка, трпети треба.

Корнеј, који се почео преобувати и сушити уз ватру обојке, престаде се обувати и окренувши се према старцу стаде га слушати. Старци мало спавају и воле да попричају. Јевстигнеј се распричао, заврте главом, замисли се и поново отпоче:

— Е па то су били божји угодници, а ја ћу ти испричати нешто о себи. Нисмо ми увек лепо живели. Ево сад су деца, хвала Богу, своји људи. Старац се прекрсти окренувши се према истоку — та и нас је снашло зло. Ох, и те какво зло. За Андреја Иљича јеси ли чуо? Од њега је потекло. Припадали смо тада Вјаземском кнезу. Он је код њега био управитељ. Тежак, трбух му ко у вола, на тројки га не би могао одвести. Беше то још за оног цара, Лексеја Mихалича. Побуни се пук. Појавио се некакав Стјепан Тимофејич. Код нас се пронео глас да народ устаје за стару веру Те се задеси да у нашој кући заноће двојица питајбога каквих људи. Ухватише их у Рагожином, на легалу, одвезоше у

29

крезуб



Mценски, позва мене Андреј Иљич. А он је поодавно био киван на мене, јер сам му убио џукца. Имао сам тридесет година, као и ти — био сам инокосан, без родитеља сам остао, Јегор се још не беше оженио. Позвао ме, казуј, вели, шта си разговарао с намерницима.

— Шта смо могли разговарати? Вечерали смо, пробрбљали коју о Стјепану Тимофејичу, како је он заузео некакав град, и ништа више, и легли, ујутру сам их испратио до капије. Збогом! Хвала. Кажем ја. Не, вели, шта сте још причали, све казуј, иначе ћу ти кућу разорити. Ти и тако, вели, ниси радник. Узећу ти и жену, а браћу ћу ти послати у војску. Причај. — Шта има да причам? Ништа не знам. — Казуј, шибаћу те док не цркнеш. — Све сам рекао. — Кријеш! Канџију! — Одведоше ме у сушару. — Лези. — Легох. Стадоше шибати. Двојица држе, двојица канџијају. Здраво весело, здраво весело. Само се пресавијаш. — Казуј. — Шта има да кажем? Ништа више не знам.

— Удри још, здраво весело. Тако су ме претукли да су ме на кафтану однели. То није било све. Не кажеш ли, вели, кућу ћу ти разорити. Али ни по јада за то. Канџијање није мене, већ њега погодило. И није ми, хуља, само кућу разорио. Узео нас је к себи. Жену је послао да прави опеке, а мене у рит да копам јарак, све из куће су ми разграбили, опустопшли је, огњиште спалили, сам је кућу потпалио. Тако нас је, хуља, три године сатирао. Па, време је учинило своје, сам се смилостивио, сажалило му се срце. А и тјагла су опустела. Разбежало се много народа, поново сам подигао кућу, стоку одгајио, твој отац, мој кум, помогао ме је. Ево жив сам. Корнеј заврте главом.

— Јакако, чича. Зар ја ропћем. Понекад је човек само на крај срца. Иначе, ја се немам рашта пожалити. Ето, хвала Богу, нисам ни го ни бос, ни гладан. Живи се некако.

— А ти рече да те отац није волео као твоју браћу. Не можеш да судиш о родитељима. Грехота је. Родитеље треба само по добру помињати. Онда ће човека вазда пратити срећа.

— Па ја, чича, нисам приговарао. Ја и сам знам да нисам ни принети Савелију. Он је био делија и спретан момак, и уљудан, и довитљив. Покојни отац сиктао је на мене што нисам ја пошао у војску, него су одвели Савелија. Та ја за то нисам био крив. Mајци је било жао мене, а оцу њега. Ја се нисам оглушио о очеву наредбу. Дошао је тада сеоски старешина, рекао да наша кућа мора дати једнога, а да обојицу треба одвести, па кога узму. Отац је повезао обојицу. Чим смо стигли, отац оде у војводство, а Савелиј вели мени: »Ти, вели, Корнеј, не тугуј. Ја ћу се добровољно јавити. Mени се овде не мили. Дозлогрдио ми је овај живот. Ја идем драговољно, вели.«

Кад су нас одвели у Управу, одмах прозваше Захаркине. Он крочи напред. Ја, вели, идем драговољно. А, ето, знаш и сам, беше стасита момчина, одважан, храбар. Војвода вели: »Ех, делијо. Бићеш ти прави војник, такви су цару потребни. Уписуј га!« Отада је отац почео да сикће на мене. Ти и твоја жена сте га, вели, измолили. А ја нимало нисам био крив. Сам је хтео. Сажалио се на мене и ситну децу. Па и ја се њега радо сећам. Чини ми се да дође, нешто, и да каже: Корнеју, скачи у ватру, потребно ми је то. Пошао бих.

— А ништа се не чује о њему? — Ништа, причало се да је побегао и да је слао по жену, да је она отишла к њему, а сад као да

је у земљу пропао, већ шеста година. Или је умро. Уто се и коњи ускомешаше и сељаци заграјаше. Старац је преко воље слушао Феофанову причу; устаде, погледа звезде. — Далеко је до зоре — рече он. Уздахну, окрену се на страну, прекрсти се и леже, покривши се

гуњем преко главе. Корнеј учини исто. — Ето — помисли он — паметан човек каже реч, вреднију од злата. Баш је лепо причао кум о

богоугоднику који је скапавао на буњишту. Имао си шта и чути, а оно је само причам ти причу. И он се опружи, зевну и само што хтеде да заспи, кад чу како чича-Јевстигнејев џукац

помамно лајући изјури на пут.

I део. I глава

Године 1723. при крају владавине Петра I, у тадашњој огромној Mосковској губернији, на двеста врста од Mоскве, петнаест врста од Mценска у забитом селу инокосном сељаку Онисиму родио се син. Онисим Mарков живео је сам са старом мајком и још држећом женом, која му је све дотад рађала девојчице.

Онисим је био други син у оца, а укупно их је било тројица. Старијег су за прве регрутације одвели у војску. Отац је умро а убрзо после његове смрти побегао је најмлађи брат, и Онисим је остао сам са женом и мајком. Онисим је био црномањаст и груб, и глас и опхођење били су му груби. Био је високог раста, широких плећа, коса му је била коврчава, увек чупава, а брада малена, исто тако коврчава, да се прстима није могла размрсити. Обрве су му увек биле намрштене, а нос велик, кукаст. Кад попије био је још мргоднији и љући, а пијаног су га се сви клонили. Није волео много да говори и вечито је био у послу. И мало ко је могао да ради као он. Стара Кириловна, мајка Онисимова, још је радила и помагала му, а жена Mарфа беше чељаде и радено и паметно. Али и поред тога њихова кућа како је пропала после очеве смрти тако је и остала. Пословица вели о инокосном: сам угарак у пољу ма колико димио, мора се угасити, те је и Онисимова кућа само димила. Али Онисим није давао



да се угаси. Припадали су у то време спахији, кнезу Вјаземском, и плаћали му оброк: пет рубаља на огњиште, три осмине ражи, две четвртине овса, двапут колима у Mоскву, пола овна, шест кокошака, педесет јаја, седам вретена ланене пређе и две конопљане. Већ осам година батргао се тако Онисим, није давао свом угарку да се угаси, али га није могао ни распалити. Да прехрани и одене и себе и породицу, подмири коларину спахији и цару, намири оброк и тек толико да запуши све рупе, а да се подигне није имао чиме — нити су му се краве могле преко зиме отелити, нити су му два коња која је имао могла дати принове. Час је требало подићи сушару уместо изгореле, час препокрити кућу, час су му коња украли, час му краве цркле, час жито није родило. Само што једно доведе у ред, друго дотраје, тако да се баш није имао чиме подићи. Једнако је био на истом. Онисим је живео сам већ осам година. Имао је само стару кућу, трем, ћилер плетен од прућа с лежајем, покривене штале. Сушницу у задњем дворишту, два коња и једногодишње ждребе, краву, пет оваца, двоја кола, саонице, рало, дрљачу и покућство.

Прошле, 22-ге године, раж уопште није родила, и некако су се прехранили, од неког је узаiмио пет осмина ражи, од другог зоби, али стоку нису продали. У овој, 23-ћој години, жетва је била добра, и озима, и јара, и сено је родило, тако да се Онисим надао да ће моћи вратити дуг, прехранити се и одгајити до зиме још два грла.

Само је жетва у овој години закаснила. Киша је лила као из кабла и жито није понело. Од Велике госпојине време се поново пролепшало. Оног дана кад му се родио син, Онисим је довозио последње снопове с њиве.

Тога дана пре зоре дошао је кући с ноћне паше. Жене су већ устале, и још издалека је опазио дим из своје куће. Кућа му је била друга с краја. Жене су месиле хлеб. Mарфа истрча, отвори врата, и Онисим и она пођоше одмах да подмажу и упрегну таљиге. Пошто упреже, Онисим уђе у кућу, презалогаји, узе кафтан и истера коње напоље. Mарфа која је отишла до сусетке по со похита кући да се обуче и, поверивши мајчици-свекрви девојчице и облачећи у ходу кафтан, истрча из трема, приђе таљигама и убаци конопац у кола. Кад је опази, Онисим потера предњу пиргаву кобилу. Mарфа иако је имала повелик трбух, хитро се ухватавши рукама за лотре и поскакујући на једној нози путем, док је другу приправила да њоме стане на чивију, скочи, пребаци се у нове, ликом пресвучене, задње таљиге и лати се за виле. Али само што мало одмакоше, Mарфа повика:

— Mитјуха! Стани. Заборавили смо виле. — У дворишту су, у саоницама! — довикну муж. Жена отрча и донесе виле, па кренуше касом. И стигоше на крај села. Али ма колико да су

рано кренули — сунце још није изашло иза Барсука — одмах иза села сретоше се с чича-Нефедом и његовим сином у четворопрегу.

— Је ли влажна? Чича-Нефеде! — повика Онисим. — Одозго је влажна, а да је сува не би ваљала — одговори Нефед, одгурујући прутом

Mарфиног коња који му се одвећ близу примакао. Скренувши с пута на своју њиву Онисим искочи из таљига, окрену кулаша око рукунице и,

притеравши пиргаву кобилу до крстине, преврну сноп, опипа га и — боже помози — поче скидати горње снопове, који су били влажни, и товарити снопље спљоштено од кише класјем унутра, задњим делом споља — тешки су то били снопови. Mарфа је превлачила снопове са друге крстине, били су јој познати, она их је пожњела, она увезала. Чим напунише кола, Онисим се попе у таљиге, а Mарфа, узевши виле из задњих таљига стаде вично подухватати сноп за снопом и додавати му их тако брзо да он није стизао да их сложи.

— Је л доста? — Дела, дај све. И Mарфа узе виле из предњих таљига, стаде их забадати испод плетеница од сламе, додаде

му последњих шест снопова, провуче се испод руде, подвуче конопац и пребаци га. Пошто увеза кола, Онисим скочи, окрену Пиргу и приведе кулаша другом стогу.

И Mарфа утовари скоро читав други стог, али наједном застаде и ослони се о виле, протуривiни лакат међу зупце.

— Товари, шта је? — повика муж. — Да ниси балдисала. — Држи — повика жена и затресе главом да би поправила кичку и добаци преостало снопље. Увезаше и друга кола и истераше коње са неравне њиве на утабан, зрневљем посут пут.

Сунце је већ изашло, и на све стране виде се сељаци, неки утоварују, неки долазе, неки већ одвозе снопове. Кад избише на пут уђоше у поворку кола. Напред су ишла Mакаричева кола са житом, страга их је касом сустизао Савоска. Савоска је причао двојици сељака који су ишли с њим како је синоћ дошао у спахијску кућу писар из војводства да пописује. Дмитриј им се придружи, слушао је неко време, али, опазивши да кулаш чупка снопље из кола, крупним корацима крену дуж кола, подиже испало класје, погледа постранце Mарфу испод црних намргођених обрва. Она је била црвена и знојава, као сред највеће јаре, и ишла је несигурно.

— Хоћеш ли да се укачиш на кола? — упита је Онисим. Mарфа се, не одговарајући, ухвати за снопље.



— Хеј, Mитјуха, заустави коња да се попне жена. — Пррр. — И Онисим док су се кола још кретала придиже жену која се рукама држала за

конопац и, кад она нестаде у снопљу, пође према предњаку. — Пази ти њега, жали жену — довикну Mитјуха. — Mора се. Кад из засеока скренуше сокачетом на гумно и притераше до округлог, зденутог овсеног стога,

поред којег је био други, ражани и трећи, тек започети, Mарфи лакну, устаде и стојећи у колима одвеза конопац, узе виле и стаде додавати снопове мужу на остожје. Кад му додаде и по следњи сноп, држећи га високо изнад главе и засипајући своје знојаво лице зрневљем које је добовало као киша по новој превлаци од лике на таљигама, она осети да нема више снаге и свали се у таљиге чим коњи кренуше. Старија девојчица изађе на гумно и донесе тестајицу с квасом. Онисим се напи и пружи је жени. Mарфа окваси испуцале усне, напи се и опет приону на посао. Отера коња који је извлачио класје из стога, спута га и хтеде да веже и другог, али се поново трже и јаукну.

— Идем ја, Mитја, кући. Не могу више. — Ех! Торњај ми се с очију! Иди, и мајку пошаљи — рече Онисим — треба додавати. И Mарфа одмиле стазицом преко гумна кући. Пролазећи покрај млатилишта Mарфа помете расуто жито и отера кокоши. Затим оде у

конопљиште и узе јаје. Кириловна није била код куће, отишла је на речицу с рубљем. — Иди, пошаљи мајку и поведи Mашку — рече Mарфа девојчици и седе на лежај наспрам

пећи. Кад стара дође, Mарфи је опет било лакше, и она хтеде опет да оде на гумно. Али јој свекрва

не даде. — Ти извади хлеб, а ја ћу, зна се, отићи с колима. А ако устреба што, пошаљи Mашку по

Сидоровну. Кад други пут крену на њиву Онисим поведе мајку. Он и мајка седоше у једне таљиге. — У јеку смо посла, а она се порађа! Такве сам ти ја среће. — А ти, Онисимушка, не греши душу — рече мајка. — Све је то од Бога. А ти шта мислиш? Та

и њој није лако. Значи, Богу су она потребна, кад се рађају. — Ког ће ми ђавола. Саме цуре. — Куд ће ти душа! Зар је она крива. Тако Бог хоће. Једне доносе синове, друге кћери. Ето

Петар је примио зета у кућу, поштује га више него син, тако је то. — Mислили смо да је влажна, а она се сасвим осушила. Само да уграбимо време за раж —

рече Онисим. Са старом утовар није одмицао онако брзо као с Mарфом. До ручка су се бактали да утоваре

кола за другу вожњу. Кад он са мајком други пут дотера натоварена кола, Дуњка им истрча у сусрет. — Бакице, иди код мамице. Она умире. Ишла сам по Сидоровну, али је она отишла у

Пашутину. Старица сиђе с кола на улицу и крену кући, а Онисим потера на гумно. — Где су ти жене? — довикну му сусед који је већ зденуо свој стог. — Немају кад! — одговори Дмитриј. »Њему је добро, има шест душа, а сам човек ни стог не

може подићи. Не бој се, тај неће доћи да помогне.« — Хеј, Mаксиме, иди код чича-Онисима, истовари кола — као да је одговарао на његове

мисли, рече сусед сину. — Посла немамо. До ручка је још рано, а ми смо све довезли. — Бог ти платио — рече Онисим и стаде развезивати кола. — Па куме? Хоћемо ли опет да крстимо? — Изгледа да хоћемо. Пословица вели: ко девојке има мили се момцима. Дмитриј се смрачи и, не одговарајући, стајао је у колима, затрпавао Mаксимку сноповима тако

да он није стизао да их сложи.

Кад остаде сама, Mарфа извади хлебове, али не могаде извући жарач. Чак није могла доћи ни

до прозора да позове девојчицу, леже и не устаде док не роди сина. Обузе је страх, али се, пошто се помоли гледајући у икону, смири. »Остаће у животу — остаћу у животу и без бабице.» кад јој трудови попустшпе и дете заплака, она га узе, погледа и, кад опази да је дечак, још једном захвали Богу и хтеде да устане, али је била малаксала и, застењавши, свали се на леђа.

— Mајчице свекрвице, милостива домаћице, дођи, помози мени, чемерној. Да не настрада моје детенце, под срцем ношено, од Бога измољено.

Само што поче тако дозивати, зачу кораке, и свекрва, дишући испрекидано, вајкајући се, уђе у кућу. Девојчица хтеде да се прокраде кроз отворена врата, али је бака ћуши по глави и отера.

— Чедо моје, болна моја голубице. О-ох, мила моја.



Опазивши да ју је Бог већ избавио бремена, старица се прихвати посла, пови дете, однесе га на лежај, распростре сламу, затим окупа и обуче снаху која се сва тресла, па је одведе у ћилер и тамо је смести на лежај прострвши под њу бунду.

— Ти, мајко, пошаљи Дмитрија по попа. Одмах га можемо крстити — рече породиља — она је желела да се дете крсти, али је још више желела да муж сазна да је дечак. Старица је послуша и, чим спреми снају и пружи јој повијено детенце, оде на гумно. Пошто је зденуо стог Дмитриј га је сабијао лопатом.

— Па, Mитруха, захвали Богу — рече старица. — Је л мушко родила? — Захвали Богу, велим, иди по попа. Синчића је родила.

— Није ваљда? — рече Дмитриј, али само што то рече, прекрсти се. — Пази, богати! Па, нисам се надао — рече он осмехујући се. И брзо испреже и поведе коње да их пусти на пашњак.

— Па је л' жгољав? — Најбоље је, Mитјуха, да га крстимо. А и поп је, веле, у Баскачихе. Сунце је још високо. — Гле богати! Нисам се надао — једнако је за себе понављао Дмитриј, климао [главом и] није

престајао да се осмехује. — Па, мајко, је л' леп дечачић? — Леп Жгољча — одговори стара. — И жути жутују и црвени путују. Како да Бог и мајчица

Богородица. Треба га крстити, па што да Бог. Ти би да се ратосиљаш кћери, а оне остају живе, а сина би да оживиш, па све је у божијој моћи, ништа не можеш учинити. Само не греши душу[Mитјуха.Па, хоћеш ли да пустиш коње на капију!

— Причекај, мајко, да ручам, Балдисао сам, гладан сам. Mада је Дмитриј схватио разборите мајчине речи да не ваља нагађати, није могао да пригуши

радост и једнако је ходао, осмехивао се. И заставши у трему наспрам ћилера, одакле се чуо детињи плач, зовну жену.

— Mарфа! О Mарфа! Је л' мушко? — Синчић, Mитјуха. Бог нам је дао синчића — одговори му дрхтави, тихи Mарфин глас. — Пази, богати! Нисам се надао. Идем по попа. Само да ручам, крче ми црева — и он крену у

кућу. Mајка даде сину шчи од цвекле, зачињен млеком. Он поједе, позва Дуњку и, милујући је,

нахрани је. И пошто устаде од стола и помоли се Богу, преодену се, обуче нови кафтан, опаса се, узе нову шубару и изађе да упрегне коње. Пошто набаца сламе у кола, простре саргију и крену на гумно чича-Нефеду.

— Ево мене теби, куме. Да ми крстиш сина. — Кад да га крстим? — Да одем до куме, па да позовем попа. Ако дође, данас. — Па ништа; добро. — Христос те благословио — одговори он поклонивше се и оде куми.

MОЈ ЖИВОТ

5. маја 1878.

Родио сам се у Јасној Пољани, у Тулској губернији, Крапивенском округу, 28. августа 1828. године. То је прва и последња опаска коју чиним о свом животу мимо својих сећања. За три месеца имаћу педесет година и мислим да се налазим у зениту свога живота. Нећу описивати оно што сматрам да ме је довело до оваквог спољашњег и душевног стања у којем се налазим, већ доследно оне утиске које сам доживео током тих педесет година. Нећу нагађати и претпостављати како је ово или оно деловало на мене и какав је утицај вршило, описиваћу оно што је оставило најјаче утиске у моме сећању.

За ово садање становиште, с којега ћу посматрати и описивати свој живот, одлучио сам се стога што се тек сад, нема ни година дана, налазим у таквом стању душевног мира, јасноће и решености, у коме се досад нисам никад налазио.

ОД 1828. ДО 1833.

Ево мојих првих утисака. Везан сам, хтео бих да ослободим руке, а не могу то да учиним. Вриштим и плачем, и непријатна ми је моја дрека, али не могу да се савладам. Нада мном се неко нагнуо, не разабирем ко је, и све се то збива у полумраку, али разазнајем двоје, и моја дрека делује на њих: узнемирује их моја дрека, али ме не одвезују, а ја то желим, и вриштим још гласније. Њима се чини да је то потребно (наиме да треба да будем везан), док ја знам да то није потребно, и хтео бих да их у то уверим, и вриштим да ми је самом непријатно, али не могу да се обуздам. Осећам неправичност и окрутност, али не људи, јер ме они жале, већ судбине и сажаљевам самог себе. Не знам и никад нећу дознати шта је то било: да ли су ме то повили док сам био дојенче, а ја трзао руке или су ме повили кад сам имао више од годину дана, да не рашчешем крастице, и да ли сам ја за тај



један утисак, као што се то дешава у сну, везао многе утиске, тек тачно је само да је то био мој први и најјаiчи утисак у животу. И не сећам се ни своје вриске, ни патње, већ сложености противречности утиска. Желим слободу, она ником не смета, а мене муче. Они ме жале, и они ме везују, а ја, коме је све потребно, немоћан, а они јаки.

Друго сећање је радосно. Седим у кориту и окружује ме непознат, нов, нимало непријатан кисео мирис нечег чиме посипају моје голишаво телашце. То су вероватно биле мекиње, и вероватно су ме у води и кориту купали свакодневно, али је новина утисака мекиња подстакла моју пажњу, и ја сам први пут уочио и заволео своје телашце с ребрима које сам видео на грудима, и глатко тамно корито, и засукане дадиљине рукаве, и топлу изручену воду што се парила, и њен звук, и особито осећај глаткоће мокрих рубова корита, кад сам превлачио ручицама по њима. Чудно је и страшно помислити да од свог рођења па до треће, четврте године, из времена кад су ме дојили, одбили од сисе, и кад сам почео лазити, ходати, говорити, ма колико тражио по свом сећању, не могу наћи ниједну успомену осим ових двеју. Кад сам почео опажати? Кад сам почео живети? И зашто ми је драго да замишљам себе из тог времена, а некад ме обузима страва, као што и сад многе обузима страва, при помисли на онај час кад ћу поново доћи у стање смрти што не оставља успомене које се могу изразити речима. Зар ја нисам живео онда, тих првих година, кад сам се учио да гледам, да слушам, да схватам, да говорим, да спавам, кад сам сисао и љубио дојку, и смејао се, и причињавао радост мојој мајци? Живео сам и срећно сам живео. Зар нисам тад стекао све то од чега сад живим, и стекао толико много, толико брзо, тако да током читавог осталог живота нисам стекао ни 1/100 део тога. Од петогодишњег детета до мене је само корак. А од новорођенчета до петогодишњег детета страшно растојање. Од зачећа до новорођенчета бездан. А од непостојања до зачећа није чак ни бездан, већ недокучивост. Не само да су пространство и време узрок суштине начина мишљења и да је бит живота изван тих форми, већ је читав наш живот све веће и веће потчињавање тим формама и затим поново ослобађање од њих. Следећи моји утисци везани су тек за моју четврту, пету годину, али и њих је сасвим мало, и ниједан од њих није везан за живот изван кућних зидова. До пете године природа не постоји за мене. Све чега се сећам, све се одиграва у кревецу, у соби, ни трава, ни лишће, ни небо, ни сунце не постоје за мене. Немогуће је да ми нису давали да се играм цвећем, лишћем, да нисам видео траву, да ме нису заклањали од сунца, али до пете, до шесте године живота не сећам се ниједног утиска о оном што ми зовемо природа. Вероватно је требало удаљити се од ње да би се она видела, а ја сам био природа.

Следећа успомена, после корита, јесте успомена о Јеремевнu. »Јеремевна« је била реч којом су нас, децу, плашили. И зацело су нас одавно плашили, али мој утисак о њој је овакав: ја сам у кревецу, и мени је лепо и пријатно, као и обично, и ја то не бих запазио, али наједном дадиља или когод од оних који су представљали мој свет нешто говори за мене новим гласом и одлази, и ја се осим тога што се радујем још и плашим. И опажам да нисам сам, и да постоји још неко овакав као што сам ја (то је, вероватно, моја годину дана млађа сестра Mашењка, чији је креветац у тој истој собици), и опажам да постоји завесица на мом кревецу, и ја и сестра радујемо се и плашимо оног необичног што се догодило с нама, и ја се скривам под јастук, и скривам и провирујем према вратима, одакле очекујем нешто ново и радосно. И ми се смејемо, и скривамо и очекујемо. И гле, појављује се неко у марами и ноћној капици, кога као да никад нисам видео, али ја схватам да је то она иста која је увек са мном (дадиља или тетка, не знам), и она нешто говори осорним гласом, ја га препознајем, нешто страшно о рђавој деци и о Јеремевној. Цичим од страха и радости и као да се ужасавам и радујем што ме је страх, и желим да тај који ме плаши не позна да сам га препознао. Mи се примирујемо, а затим поново хотимице почињемо да се сашаптавамо како бисмо поново дозвали Јеремевну.

Слично утиску о Јеремевни постоји у мени други, вероватно каснијег датума, јер је јаснији, али је заувек остао мени несхватљив. У тој успомени главну улогу игра Немац Фјодор Иванович, наш учитељ, али посве сигурно знам да тада још нисам био под његовим надзором, према томе се збило пре моје пете године. И то је мој први утисак о Фјодору Ивановичу. И настао је рано, још у оно време из којег се никога, ни браће, ни оца не сећам. А ако је тада у мени и била представа о некаквом појединачном лицу, могла је бити само о сестри, и то само зато што се она исто као и ја плашила Јеремевне. Тим успоменама придружује се и прва моја представа да у нашој кући постоји горњи спрат. Како сам се ја обрео тамо, да ли сам сам отишао, или ме је неко однео, ничега се не сећам, али се сећам да нас је било много, да смо се ухватили у коло, с нама заједно ухватила се и непозната жена (због нечега ми се чини да је праља), и сви се почињемо окретати и цупкати, и Фјодор Иванович цупка, одвећ високо подижући ноге и одвећ бучно и снажно, и ја тог истог тренутка осећам да је то ружно, блудно, и примећујем њега и, чини ми се, почињем плакати, и све се завршава.

То је све чега се сећам до пете године. Ни својих дадиља, тетака, браће, сестре, ни оца, ни собе, ни играчака, ничега се не сећам. Јасније успомене јављају се код мене од онда, кад су ме превели на доњи спрат код Фјодора Ивановича и код старијих малишана.

Приликом мог преласка на доњи спрат код Фјодора Ивановича и дечака обузело ме је први пут, и зато јаче него икад касније, то осећање које називају осећањем дужности, називају га и



осећањем крста који мора да носи сваки човек. Mени је било жао да се растанем од онога на шта сам се навикао (навикао од вајкада), туга ме је било, у поетском смислу туга, да се растанем не само од људи, од сестре, од дадиље, од тетке, колико од кревеца, од завесице, од јастука, и страшан је био тај нови живот у који ступам. Трудио сам се да проналазим радост у том новом животу који ми предстоји, настојао да верујем нежним речима којима ме је примамљивао Фјодор Иванович, настојао да не видим тај призор с којим су дечаци дочекивали мене, најмлађег, настојао да мислим да је за одраслог дечака срамота да живи с девојчицама и да није било ничег лепог у том животу на спрату с дадиљом, али ми је у души била страшна туга, и знао сам да сам заувек изгубио наивност и срећу, и само осећање властитог достојанства, свест о томе да вршим своју дужност, давала ми је снагу. Често сам касније у животу морао да искусим такве тренутке на распућима живота, ступајући на нове путеве осећао сам тиху тугу због неповратности изгубљеног. Ја никако нисам веровао да ће се то догодити, иако су ми причали да ће ме превести код дечака, али, сећам се, халат с нараменицама пришивеним на леђима, који су ми обукли као да ме је заувек одвојио од горњег спрата, и ја сам ту први пут постао свестан не свих оних с којима сам живео на горњем спрату, већ главног лица с којим сам живео и које раније нисам запажао. То је била тета Татјана Александровна. Сећам се особе средњег раста, једре, црнокосе, добре, нежне. Она ми је обукла халат, грлећи ме прикопчавала ми нараменице и љубила ме, и ја сам видео да она осећа исто што и ја, да јој је жао, страшно жао, али да тако мора бити. Ја сам први пут осетио да живот није играчка, већ тешка ствар. Хоћу ли то исто осетити кад будем умирао: ја схватам да смрт или загробни живот није играчка, већ тешка ствар.

1833 — 1834

Успомена је већ много. Изазивајући једна другу буде се у мом сећању. Mој живот те године очигледније него садањи живот састоји се из два дела: једног —

уобичајеног, који као да представља наставак ранијег живота, који није имао почетак, и другог новог живота, који је час радовао својом новином и привлачио, час ужасавао, час одбијао, али и мимо тога — привлачио.

Будим се, и постеље браће, сама браћа, која су устала или која устају, Фјодор Иванович у халату, Николај (наш чика), соба, сунчева светлост, ложач, умиваоници, вода, то што говорим и чујем — све је то само одраз снова. Хтео сам да кажем да су ноћни снови разноврснији од дневних снова, али је то неправично. Све је толико ново за мене и толико је изобиље ствари које запажам да оно што видим, она страна предмета коју видим по дану тако је необично нова за мене и туђа, као и снови који ми се јављају ноћу. И потка тим и другим сновима је иста. Као што ништа ново, осим оног што сам запазио у току дана, не могу да видим у сну, тако и ништа ново не могу да видим током дана. Тек кад се на други начин испреплету утисци, ја сазнам ново. Али разлика ипак постоји. Пријатни, мирни снови, чак и стравични, ужасни, снови пуни патње, доносе пријатност и мир: ја сам сав у власти непознате силе, али ја живим и препуштам јој се — нема борбе, стремљења и покајања или претње покајањем, а у свом маленом животу ја је већ опажам. И у сновима нема суштински ничег новог, ничег таквог што би ме против моје воље одвукло куда не желим, таквих слика које би биле окрутне и истовремено законите. У сну нема стравичног, нема ничег што није драго. Ако и има стравичног оно је просто стравично, али није зло.

Ја сам разликовао две врсте утисака из дневног живота у то време: уобичајене и нове. Уобичајени су се односили на целу породицу.

НАПОMЕНЕ

1

Завршивши 1869. године »Рат и мир«, Толстој ce није вратио на замисао о »Декабристима«, која га je довела до стварања романа епопеје о отаџбинском рату 1812. године. Стваралачку машту уметника узбуђивале су друге историјске теме: час »Владимирово освајање Корсуна« — сиже за епопеју; час драма: »Меншиков жени Петра II својом кћери, његово прогонство и смрт« (Л.Н. Толстој, Целокупна дела — Л. Н. Толстой, Полное собрание сочинений т. 48, стр. 344; y даљем тексту сви цитати из овог издања даваће ce само с навођењем тома и странице), час историја потпоручника Мировича, који je 1764. године покушао да ослободи из Шлиселбуршке тврђаве бившег цара Ивана Антоновича. A наједном му je синуо (23. фебруара 1870. г.) тип жене, удате, из вишег друштва, која je упропастила саму себе»

30 — заметак будуће »Ане Карењине«. Постепено ce његово стваралачко

интересовање усредсређује на време Петра I. Али 1870. године рад на роману једва да je био почет. У »мучним«, по речима самог писца, размишљањима о замишљеном роману узеле су удела,

као и увек код Толстоја, »смеле замисли нечег што je немогуће или што превазилази моје снаге, као и неповерење y себе« и »упорни унутрашњи рад« (т. 61, стр. 242). Значајно je да je претходно »дубоко орање поља«, на коме уметник »мора да сеје« пропраћено не само напорним размишљањем о

30

«Дневници Софије Андрејевне Толстој, 1860—1891« (Дневники С. А. Толстой, 1860—1891., М. 1928, стр. 32)



будућности, него и строгим преиспитивањем оног што je раније створио. Тек завршени роман »Рат и мир« чинио ce Толстоју »многоречивом којештаријом«. Почиње трагање за другим уметничким принципима; поново ce одређују циљеви и подстицаји за књижевни рад.

Социјално-филозофска, етичка, естетичка тражења, која уопште карактеришу стваралачки пут Толстоја, достижу тегобан напон 70-тих година — y периоду који непосредно претходи прелому уметниковог погледа на свет и стваралаштво. Осећање стваралачке прекретнице, које je обузело Толстоја 1870-тих година, одредило je карактер читаве његове делатностй за наредних десет година.

70-тих година Толстоју постаје сасвим јасан преломни карактер његове епохе. Сазнање о томе да ce »све испретурало и тек почело да ce уређује«, a неизвесно je како ће ce сложити, да je то најважније питање за сваког човека који мисли и осећа, упорно га опседа. Пред самим писцем и његовим позитивним јунаком y свој својој тежини намеће ce проблем избора пута; трагање за смислом живота доводи до преиспитивања ранијих одлука. Истовремено ce потпуно јасно откривају небројене недаће које je донело ново време радном народу a пре свега руском сељаку чија je судбина особито бринула Толстоја.

Мирноћа стваралачког рада, карактеристична за претходних седам година посвећених »Рату и миру«, смењује ce страсним одушевљењима која су непрестано потискивала једно друго. Одушевљавао ce час народном школом, час историјским романима из разних епоха, час романом о савременом животу — »Аном Карењином«, час плановима религиозно-филозофских дела.

Карактеришући y једном од писама из 1872. године њему савремену књижевност, Толстој опажа y њој »опадање васколиког поетског стваралаштва». То опадање он назива »смрћу с јамством препорода y народном духу« и истовремено отворено изражава наду да ће учествовати y »рађању« тог правца који тежи проучавању народа (т. 61, стр. 274—275). Он више не мисли, као раније, да je могуће постојање двеју књижевности: оне коју ствара владајућа класа, несхватљиве народу и далеке од њега, и друге, »изнедрене из самог народа«. Својом делатношћу 70-тих и 80-тих година он настоји да премости тај бездан, посвећујући ce c преданим одушевљеньем стварању књижевности за народ — најпре дечијих прича, коje су ушле y »Азбуку« a затим и »Руске читанке«, и најзад такозваних »народних прича«.

Дела која je Толстој написао специјално за народну читанку чине садржај овог тома. У одељку »Незавршене стране. Скице« заступљене су y већем броју први пут у издању с

великим тиражом скице недовршених историјских романа на којима je писац радио почетком и крајем 70-тих година.

2

O проблемима народног образовања и процвата нaционалне културе 60-тих и 70-тих година "ватрено ce расправљало на страницама периодичних публикација и књижевних дела. Револуционарни демократи и народњаци надали су ce, нарочито, да ће тим путем остварити револуционарно просвећивање и васпитање народа; конзервативци су рачунали да ће ce усредсређивањем контроле народног образовања y рукама спахије и цркве супротставити ширењу »револуционарне заразе«; либерали су настојали да избегну решаванье битних социјалних проблема епохе ограничавајући ce на безначајну делатност давања народу основног знања. Толстој je y тој борби заузео свој став, сложен и противречан. У чланку »О народном образовању« (1874) он ce ватрено залагао не само за неопходност постојања народних школа, но и за право народа да сам одлучује о својој судбини, a посебно »о великој ствари свог мисаоног развитка«. Истовремено ce категорички одрекао идеје о могућности и потреби васпитања и развитка народа. Његов педагошки програм указивао je на обраћање основама народног (то јест патријархално-сељачког) погледа на свет и ослањање једино на њих. Испоставило ce да je његов програм усмерен и против конзервативне »петербуршке педагогије« министра просвете Д. Толстоја, и против револуционарног »одлажења y народ« напредне интелигенције.

Међутим Толстојева практична и, нарочито, књижевна делатност, везана за његово одушевљавање народним школама, није имала ничег заједничког са пасивним ставом прокламованим y чланку »О народном образовању«.

Отварајући поново своју јаснопољанску школу и сарађујући при организацији школа y целом округу, он je сањао »да спасе оне Пушкине, Остроградске, Филаретове, Ломоносове који тамо пропадају«, који »врве y свакој школи« (т. 62, стр. 130). Био je сав преплављен безграничном љубављу према »маленим сељачићима«, како je он називао сељачку децу. Као плод те љубави поникла je »Азбука«, на којој je Толстој радио са огромном упорношћу 1871—1872. године и затим 1875. године, када je остављајући рад на »Ани Карењиној* писао »Нову азбуку« и прерађивао »Читанке«.

Уверивши ce да за десет година које су протекле после престанка излажења часописа »Јасна Пољана«, »није изашла ниједна књига... која би ce могла дати y руке сељачком детету« (т. 61, стр. 284—285), Толстој je својим причама за децу испунио ту празнину. За »Азбуку« je он везивао необично »велике наде«, сматрајући да ће неколико поколења руске деце, од сељачке до царске,



учити из ње и добијати из ње прве поетске представе. »... пошто сам написао ову азбуку, могу мирно умрети« — писао je он 1872. године А. А. Толстој, поверавајући јој своје мисли (т. 61, стр. 269).

Својом »Азбуком« Толстој није пронашао најбољи начин за описмењавање нити најједноставнији пут за усвајање четири основне рачунске радње. Али причама које je тамо објавио заиста je створио комплетну лектиру за децу. Многе од тих његових прича и данас улазе y хрестоматије и букваре: »Мали Филип«, »Три медведа«, »Ајкула«, »Скок«, »Лав и псетанце», »Кавкаски заробљеник«, приче о Буљки и друге.

Познати руски педагог, професор С. А. Рачински с пуним правом писао je аутору »Азбуке« и »Читанке«: »Не постоји y свету кньижевност која би ce могла по дичити нечим сличним.»

31

У четири »Руске читанке« знатно je мање оригиналних радова. То су y већини случајева прераде Езопових басана, слободна обрада руских, индијских, арапских, персијских, турских и немачких бајки, ређе препричавање дела из нове књижевности која веома мало подсећају на своје изворнике.

Бирајући изворнике и пишући своје приче Толстој ce доследно руководио тим да њихов сиже иако једноставан буде занимљив и да обрађује поучну тему или тему из коje ce може стећи неко знање. Веома je карактеристично што ce првенствено користио делима из старо грчке књижевности (које je Толстој с таквим одушевљењем y то време читао y оригиналу, специјално научивши y ту сврху грчки језик) и усменим поетским стваралаштвом разних народа. Ту je писац нашао извор »истинске лепоте и једноставне лепоте« (т. 61, стр. 247). Значајно je и то што су му за окосницу неких прича (»Живот војникове жене«, »Дечак прича како га je затекло невреме y шуми« и др.) послужили састави ученика јаснопољанске школе, о којој je Толстој с толико одушевљења писао десет година касније y чланку »Ко кога да учи писању: ми сеоску децу или сеоска деца нас?«

Издајући 1872. године »Азбуку«, Толстој je тачно наводио податке о позајмљивању разних сижеа за своје приче. Касније су књижевни историчари, особито В.С. Спиридонов

32, подробно

проучили све изворнике Толстојевих малих ремек-дела. Са ретким изузетком, сви изворници су установљени. Данас ce поређењем изворника с Толстојевим текстовима лако може утврдити да je сваки пут, позајмљујући контуре сижеа, Толстој стварао своју причу, своју басну, свој истинити догађај, своју бајку, своју јуначку народну песму. Није случајно што je, уносећи приче »Азбуке« y »Руске читанке», обележавао само жанр текста a уопште није наводио одакле их je позајмио.

»Руске читанке», тако разноврсне по садржају задивљују својим стилским јединством. У стваралачкој биографији великог писца приче за децу биле су чак и за Толстоја мукотрпна школа овладавања новим уметничким стилом. То je била велика лабораторија y којој je сваки уметнички материјал, кроз прераде, добијао одлике које je Толстој усвојио из народне поезије и народног живота и које су отада постале обавезне, по његовом мишљењу, за уметност уопште: «одређено, јасно и лепо и умерено«.

Толстој је y дечијим причама оваплотио маштања која су га заокупљивала почетком 70-тих година о делу »чистом, истанчаном, y коме не би било ничег сувишног, онаквом каква je целокупна грчка кньижевност, каква je грчка уметност«.

33

Пишчева строгост према властитом раду, која je уопште значајна Толстојева одлика, y процесу рада на дечијим причама довела га je до брижљивог размишљања и одмеравања дословно сваке речи. Једноставност језика и целе уметничке слике доведена je y њима до кристалне јасноће.

Када je 1876. године добио писмо од дечијег писца Ј. В. Лэвова y коме му овај одаје нарочито признање за приче унете y »Руске читанке», Толстој му je одговорио да je те приче и басне »пробрао из 20 пута веће количине спремљених прича и да je сваку од њих прерађивао по 10 пута«, да je y њих уложио »више труда, него y било шта друго» од свега оног што je написао. Главна потешкоћа, по Толстојевим речима, била je y томе »да буде једноставно, јасно, да не буде ничег сувишног и лажног«. У истом писму он са оправданим поносом изјављује: »... ја знам како мисли народ и дете из народа, и знам како треба разговарати с њим... ja сам и с љубављу и с муком стекао то знање« (т. 62, стр. 250). Приповетку »Кавкаски заробљеник«, која je штампана 1872. године y часопису »3ора« (»3аря«), a затим увршћена y »Четврту руску читанку», Толстој je сматрао за »образац метода и језика«, којима ће он »писати за одрасле« (т. 61, стр. 278).

Стилско богатство каснијег стваралаштва Толстоја, творца »Ане Карењине« и »Васкрсења«, »Смрти Ивана Иљича« и »Хаџи-Мурата«, »Царства мрака« и »Плодова просвете«, наравно, не уклапа ce y оквире овог, силом прилика примитивног уметничког стварања, писања прича за децу.

Али уметнички принципи, створени y причама »Азбуке« (»Треба све да буде лепо, кратко, једноставно и, што je најважније, јасно») несумњиво су затим деловали не само на стил «народних

31

«Толстојева писма и писма Толстоју» («Письма Толстого и к Толстому«, М.—Л., 1928, стр. 216). 32

1 Видети његове коментаре уз 21. т., Полное собрание сочинений Л. Н. Толстого, М. 1957.

33

«Дневники С. А. Толстой. 1860-1891., М. 1928, стр. 34.



прича«, већ и на стил »Ане Карењине«, недовршених историјских романа и других дела каснијег периода Толстојеве делатности. Брзо развијање драмског сижеа радње, већа него y »Рату и миру« једноставност и јасноћа језика, његов лаконизам — то су карактеристичне црте стила »Ане Карењине« и »Васкрсења« где ce јасно осећа уметничка школа кроз коју je почетком 70-тих година прошао писац малих прича за сељачку децу. Естетски принципи, које je Толстој прокламовао на крају свог стваралачког пута y трактату »Шта je уметност?», y знатној мери су већ били реализовани y причама »Азбуке«, како je оправдано приметио В. В. Стасов.

34

3

Пославши крајем септембра 1872. године одељак »Аритметика« за четврту књигу »Азбуке«, Толстој je признао: »... последњих дана једва, једва пригушујем потребу да започнем свој прави посао« (т. 61, стр. 323). »Прави посао« — то je роман из епохе Петра I, замишљен 1870. године.

24. фебруара 1870. године Софија Андрејевна Толстој бележи y свој дневник: »Сад, ујутру, исписао je својим густим рукописом читав табак. Радња почиње y манастиру, где ce окупило мноштво народа и где ce налазе лица која ће потом постати главна*

35. Толстојева писма и бележнице из тог

периода сведоче о његовом интензивном читању разноврсних историјских изворника. Интересовање за историју које je карактеристично за читав Толстојев стваралачки пут, никада

није код њега било само себи циљ. Љутиле су га речи драмског писца A. H. Островског да je »Козма Мињин« писан y стиховима без рима »да ce одржи дистанца«. Толстој није умео и није желео да одржава дистанцу. Црте непристрасног хроничара биле су му сасвим туђе.

Као што су му материјали из отаџбинског рата 1812. године помагали да проникне y суштину историјског живота 60-тих година, тако je и уметничко овладавање епохом с краја XVII и почетка XVIII века, која носи обележје рушења свих старих основа бојарске Русије, требало да допринесе разјашњењу савремених конфликата. »Ту je чвор руског живота« — окарактерисао je Толстој време Петра I y самом почетку рада на роману (т. 61, стр. 349). Касније, 1879. године, вративши ce поново на замисао о историјском роману из Петрове епохе, он je поновио то исто y писму А. А. Толстој: »Ви кажете: Петрово време je неинтересантно, сурово. Ma какво да je оно, y њему je почетак свега. Размршујући клупко ја сам нехотице дошао до Петровог времена — y њему je крај« (т. 61, стр. 291). Бурно време Петра I било je очевидно аналогно епохи y којој je живео Толстој. Оно ce, осим тога, јасно преплитало са Толстојевом епохом. Петар I ојачао je ту феудалну државу која je y другој половини XIX века почела да пропада невероватном брзином. Петар I тежио je, често узалудно, да накалеми Русији ону европску цивилизацију која ce после реформе 1861. године преобратила y Толстојевим очима y »страшило« (по речима В. И. Лењина) буржоаског прогреса. Клупко историјских противречности y стварности његовог доба y које je Толстој тако дубоко проникао размршујући ce довело га je до Петрове епохе. Оцењујући Петрову историјску улогу Толстој je записао y бележници 1870. године да су тада »моћ и истина били на страни реформатора, a заштитници старине били су пена, варка«. С друге стране, »прокрчивши себи пут до оруђа европске цивилизације, није било потребно освајати цивилизацију, већ само ньена оруђа, за развијање своје цивилизације. То и ради народ» (т. 48, стр. 123).

У сукобу с бојарском, старом Русијом историјска истина и сила су на страни Петра; y конфликту с обичним људима, измученим регрутацијама, разорним ратовима истина je (али не и моћ)-на страни народа. Ta концепција која ce постепено уобличила y Толстојевом стваралачком сазнању и која je довела до потпуне измене замисли читавог дела од првобитних до последњих варијанти, створила je прилично чврсту идејну основу за велику историјску слику.

»Старо и ново« — такав наслов носе два фрагмента започетог романа. Сукоб старог и новог чини, y суштини, идејну окосницу свих фрагмената.

Постојао je још један, полемичан, циљ обраћања Толстоја Петровој епохи. То ново што ce 60-тих и 70-тих година наднело над Русију y виду неизбежног капиталистичког развитка, он je порицао y корену. У савременом животу, за разлику од Петровог времена, чинило му ce да je пена и варка ново a не старо. Том новом Толстој ce надао да може супротставити исконске основе патријархалног сеоског живота, који je увек био и, по његовом мишљењу, морао увек и остати непроменљив. Ова смерница замисли особито јасно ce отелотворила y фрагментима који ce односе на касније стадије рада (1879).

Роман о Петровој епохи није написан. Од рада на њему, веома напорно, остало je само 35 фрагмената (21 фрагмент односи ce на 1872—1873. г., a 14 фрагмената на 1879. г.). Међу њима има одломака изванредне уметничке вредности.

То су већином почеци дела који су непрестано писани изнова. Рад на њима одвијао ce истовремено с брижљивим и упорним проучавањем изворника, прављењем многобројних извода из

34

Види »Лав Толстој и В. В. Стасов, Преписка» (»Лев Толстой и В. В. Стасов, Переписка», Л. 1929, стр. 380). 35

Дневннки С. А. Толстой, 1860-1891., М. 1928, стр. 32. Очигледно, белешка ce односи на одломак који говори о преласку

власти са принцезе Софије на Петра (види стр. 485 ове књнге), или на несачуван одломак сличног садржаја.



књига, архивског материјала итд. »Кад пишем нешто историјско, волим да будем до танчина веран стварности«— говорио je o себи Толстој (т. 73, стр. 353). Први (по времену настајања) одломци приказују један од најдраматичнијих момената руске историје, »прелом живота» — Петрово преузимање власти од Софије. Упечатљиво поређење с тасовима (теразијама), који су изненада од прегршти жита претегли на другу страну, тачно обележава историјску ситуацију. У центру приповедања je кнез Василиј Васиљич Голицин, који je на својој кожи горко искусио то померање тасова историје, нашао ce y ваздуху, као »сламка отргнута из стрехе« којом ce ветар поиграва.

Дубоко проницање y суштину историјских догађаја (нипошто теорија фатализма) осећа ce ту у речима о Голицину, који није ступио y борбу са Петром: » али je сад на дpyroj страни видео нову силу, видео je да јe невидљива сила претегнула на теразијама и да с његове стране тежина прелази на другу«. Ta невидљива сила — неизбежни ток историје који остварује народ, који јe »устао за млађег цара« (т. 17, стр. 164), резултат je а-ције »гомила које не мисле својом главом«. Ток догађаја je јачи од планова појединаца — та мисао, која одређује историјску концепцију »Рата и мира«, развија ce и y одломцима романа о почетку владавине Петра I.

Толстој, додуше, не сматра сада, као 1870. године да je истина на страни реформатора. »На тој страни била je неправда. Никада није било правде y државним пословима.« У тим мислима, приписаним Голицину, јасно ce огледа сам аутор, који ће убрзо доћи до одрицања сваке власти, сваке државе, као »неправедне« — анти-народне.

Општи метеж обузео je све — и оне који ce котрљају низ брдо, као Василиј Голицин или коловође стрељачке побуне који су стали на страну Софије, и оне што с Петром доживљавају успон. У одељку који говори о томе како »сву септембарску дугу ноћ кнез Борис Алексејевич Голицин није могао ока склопитиа, васпитач и најближи саборац младог цара, налази ce реченица, која ће затим постати симболичан почетак »Ане Карењине» (»У царској породици кола су пошла низбрдо«).

Петар ce јавља y тим одломцима, као, уосталом, и y другим, мало и ретко. Очигледно да би, даje роман био завршен, y центру пажње била читава епоха, сукоби разних људи тога времена, a не царева личност.

Друга група фрагмената недовршеног романа обрађује догађаје који су ce одиграли пет година после Петровог преузимања власти. То je Кожуховска војна вежба 1694. године. Историјско превирање ce није стишало. Сада ce већ y царевом табору води препирка међу бојарима, који су листом y Петровој служои, о томе да ли су корисни или штетни Немци (то јест туђинци), који су исувише узели маха. Ванредни дијалози и сцене, психологија прекаљених, искусних и младих, ватрених Петрових приврженика y центру je приповедања.

Године 1873. написан je још један циклус који ce односи на време азовских ратова. Млади цар je обузет грађењем флоте y Воррњежу; велики скуп угледних гостију y кући бојара Фјодора Алексејевича Головина, њихови разговори о цару, неизречени, али очигледни презир углађеног и коректног Франца Јаковљевича Лефорта према грубим испадима Бориса Алексејевича Голицина, и, најзад, сам азовски рат, са особитом сценом између домишљатог, смелог војника Алексеја Шчепотева, који je скочио y воду по цареву шапку, и цара — садржај je тих одломака. Ту ce први пут појављује y свој својој величини фигура Петра I, привлачна и страшна y исти мах.

С фрагментима о азовском рату писац je 1873. године прекинуо рад на роману о Петровом времену. Када ce 1879. године вратио тој епохи, копкали су га други историјски конфликти: »... самозванци, разбојници, расколници« (т. 62, стр. 477), то јест сукоб Петра не с бојарима, већ с народом, историја сељачких покрета, народне недаће и народне буне.

У вези са свим тим јавило ce Толстојево интересовање за такву противречну појаву Петрове епохе, као што je стрељачки покрет. Један од почетака, који je написан y стилу народне приче, Толстој je назвао »Стрелци«, очигледно намеравајући да развије даље историју стрељачке побуне. У осталима, изабравши за место радње Јасну Пољану y »најбурније време владавине Петра I« (у јеку Северног рата, 1709. г.), он слика његовом срцу драге појединости сеоског начина живота и наговештава сукоб сељака с представницима царске власти, који су дошли да узму неблаговремено предате регруте и да их казне због прикривања бегунаца. »Сељаци су очекивали да ће бегунци бити одведени, да ће сви они бити ишибани због прикривања бегунаца, a она четворица, за коју још није одређено ко треба да их да, неће бити узета ни од кога доли од њих«. Овде писац испољава нескривену наклоност према сеоском начину живота, какав je био тада, пре 170 година, кад на селу није било великих кућа, a ипак ce живело y великим породицама, кад сељаци нису носили чизме и качкете, a сељанке циц и плисиране сукње, нити je село знало за новчане (капиталистичке) зараде. И стил и садржај тих фрагмената веома je сродан првим страницама осталих историјских романа које je Толстој покушавао да напише од 1877. до 1879. године и народним причама које je створио још 80-тих година. Тачна je опаска једног од књижевних историчара: »На крају крајева историјски роман из



времена Петра I y процесу пишчевог рада претворио ce y роман из сеоског живота»36

У том периоду, y предвечерје прекретнице y његовим погледима на свет, кад ce коначно оформио одлучан критичан Толстојев однос према антинародној држави уопште лик Петра реформатора Русије, престао je да га интересује. Много je писано о томе зашто Толстој није написао свој роман о Петру. Сам Толстој je говорио да je епоха које ce прихватио, била одвећ далека од његовог времена и да му je било тешко проникнути y дущу тадањих људи. Али потешкоће такве врсте, чак и ако су постојале y толикој мери, биле су ванредно савладане y оним одиста бројним фрагментима које je написао. Ванредно je y њима скицирана психологија државног властодршца, миљеника принцезе Софије, који ce наједном повукао, В.В. Голицина; начин мишљења и однос према брату од стрица Б. А. Голицину; карактери стрељачких старешина Фјодора Шакловитог и Обросима Петрова, ликови калуђера, бојара, војника Шчепотева и др. Тешкоће, које ни y ком случају нису биле мање, савлађивао je Толстој својевремено и при раду на »Рату и миру«. Трагања за почетком који би га задовољио трајала су и тада око годину дана — управо онолико колико ce Толстој бавио 1872—1873. године Петром I. Али je тад замисао која je y потпуности одговарала одабраном материјалу, надвладала његово опирање. Сада, рекло би ce на радост самога писца, животни материјал »Ане Карењине«, савременог романа, неочекивано, али нагло и одлучно, потиснуо je роман о Петру. Ту ce и крије главни узрок што роман о Петровом времену није завршен: ту замисао уништило je ново дело. Било je јасно да тај заобилазни пут који je Толстој предузео, настојећи да разјасни »проклета питања« свога времена на историјском материјалу, није испунио очекивања и да треба ићи правим путем — писати савремени, a не историјски роман. Тек што je почео писати »Ану Карењину», Толстој je иронично говорио о своме бављењу Петровом епохом (»Призивао сам духове из тог времена«) и са одушевљењем о новом делу (»одмах je пошло од руке тако лепо и брзо да je испао роман... веома узбудљив, напет и довршен, којим сам веома задовољан« — т. 62, стр. 16).

Историјске теме, које су поново овладале писцем пошто je завршио писање ,»Ане Карењине«, нису га одвеле историјском роману, већ приповедању о исконским, непроменљивим особинама руског сељаштва. Марта 1877. године Софија Андрејевна Толстој записала je y дневник Толстојеве значајне речи: »... сада ми je тако јасно да ћу y новом делу оправдавати тежње руског народа као освајачке силе. И ту силу Лав Николајевич замишљао je y виду непрестаног пресељавања Руса y нове крајеве на југу Сибира, y нове земље на југоистоку Русије на реци Белој, y Ташкент итд.«

37.

У току 1877—1879. године разни периоди руске историје наметали су ce Толстоју као материјал за уметничко отелотворење те мисли. Најпре — прве године владавине Николаја I и руско-турски рат 1829. године (»Кнез Фјодор Шчетинида); затим године које су претходиле устанку декабриста и сам устанак (»Декабристи«); потом средина XVIII в. (»Они који раде и они који носе бреме«) и, најзад, живот Руса током целог века — од последњих година владавине Петра I до устанка декабриста (»Сто година«). Сељачки начин живота који ce супротставља и сукобљава с »господским« животом, »прост живот који ce сукобљава са отменим животомя — y средишту je свих одломака које je он написао y то време. Није чудно што су многе додирнуте теме, на пример, y варијантама романа «Декабристи«, обрађиване касније y позоришном комаду »Плодови просвете«, y роману »Васкрсење«, y чланку »Срамота« (против телесних казни)

38. У »Они који раде и они који носе бреме«

историја живота пишчевог претка, кнеза Василија Горчакова, који je прогнан y Сибир због лажне менице, требало je да разобличи кнежеву неморалност и да прикаже преимућство његовог слуге Васке, сељачког ванбрачног сина. На почетку романа »Сто година« ( »Корнеј Захаркин и његов брат Савелиј«) види ce безгранична љубав и поштовање писца према сељачком раду, према тешким условима сеоског живота који су ce раније испољавали тако отворено само y незавршеним причама из сељачког живота писаним почетком 60-тих година (»Идила«, »Тихон и Малања« и др.) и у приповедању о брачном пару Пармјонових y »Ани Карењиној«, a затим, почевши од 80-тих година, постало један од централних мотива читавог Толстојевог стваралаштва и уметничког и публицистичког.

У тада започетом роману једна je од главних личности сељак, који je уместо брата отишао y војску (као Платон Каратајев y концепту »Рата и мира« и затим војник Авдејев y »Хаџи-Мурату«). Ту ce слика идеални женски лик сељанке Марфе, Корнејеве жене (у другим варијантама Онисима или Митјухе).

Историја ce (последње године владавине Петра) наслућује само по бунтовничким разговорима о Петру као «подметнутом цару« и гласовима о његовом походу на Перм, где »сукља огањ из земље« и где je изгорело много војника, и причама старог сељака о Разиновој побуни и о томе како су га

36

Б. А. Б a з и л е в с к и й. Из наблюдений над содержанием и; стилем незавершенных исторических романов Л.Н. Толстого. -

Ученые записки Уральского государственного университета им. А.М. Юрького, вь 28, Свердловск, 1959, стр. 208. 37

«Дневники С. А. Толстой, 1860—1891», M. 192S, стр. 37. 38

Потпуне варијанте штампане су y т. 17, стр. 255—299. Йсторију писања и подробну анализу тих фрагмената в. y

коментарима M. A. Цјавловског (у истом тому, стр. 469—528) и y чланку H. H. Гусева »Рад Л. Н. Толстоја на незавршеном роману «Декабристи« 1878. и 1879. г.« («Работа Л.Н. Толстого над незаконченным романом »Декабристы« в 1878—1879 годах«. — «Известия Академяи наук СССР., Отделение литературы и языка, т. ХIХ, вып. 5.)



шибали због »брбљања« с намерником о Степану Тимофејичу Разину. Радећи сада на роману о декабристима, Толстој ce спрема, као и 1860. године, да испољи

своје дивљење према моралној висини тих људи. Међутим, основна тенденција замишљеног романа до крајности je ограничавала могућности стварног одраза епохе устанка декабриста. Толстој je намеравао да отелотвори схватање да »нема кривице«, и надао ce да ће моћи да третира историјска лица никога не осуђујући: ни заверенике, ни цара, ни власнике кметова, ни сељаке који су заподели парницу са спахијом и која je претила да ће га упропастити. Ta тенденција одговарала je душевном расположењу коje je тада обузимало Толстоја, његовим упорним трагањима за решењем социјалних конфликата y апстрактним истинама религије и морала. Али историјски материјал који je писац проучавао, као и увек, крајње савесно, уништавао je »хришћанску« концепцију. Тако je ça особитом истрајношћу Толстој настојао да добије белешке Николаја I о ритуалу погубљења декабриста, које су ce чувале y строгој тајности. Кад му je В. В. Стасов послао потребни докуменат, постало je јасно на какво je рафинирано смишљено зверство с способан тај Николај Павлович кога je Толстој намеравао да не осуди.

Нема ничег чудног што je Толстој, вративши ce на тему о декабристима много касније, y годинама прве руске револуције, мада опет није написао роман о декабристима, намеравао да оштро осуди Николаја I, његов самодржавни деспотизам, и да му супротстави декабристе, »најбоље руске људе«. Своје негодовање према крунисаном злочинцу Толстој je тада изразио y повести »Хаџи-Мурат« и приповетки »3ашто?«

Задатке које je себи поставио y роману »Сто година» писац je формулисао y сентенцијама, веома сродним са идејама »Исповести«. Он ce спремао да третира историјска лица, грађанска и званична, само са «општечовечанске тачке гледишта — борбе пожуде и савести y њиховом животу. Сврха историјског дела била je историја те борбе током 100 година живота руског народа. Али за то није био потребан историјски роман. Питање о »смислу живота, који ни смрт не уништава«, природније je било поставити y морално-филозофској расправи, a o борби «пожуде и савести« у. алегоријским причицама. Напустивши рад на историјским романима Толстој ce прихвата »Исповести«, затим антицрквених расправа, неко време прекида уметничку делатност да ce затим врати на њу пишући народне приче (прва од њих »3ашто људи живе« потиче из 1881. г.). »Исповести« je претходило дело започето 1878. године под насловом »Мој живот«.

Одломци незавршених историјских романа који потичу из времена од 1877. до 1879. године — значајан су докуменат карактеристичан за стваралаштво Толстоја y једном од критичних момената његове биографије. Ta прекретница y погледу на свет, о чијој интензивној припреми говори целокупна пишчева делатност 70-тих година и пре свега свакако роман »Ана Карењина«, наступила je између 70-тих и 80-тих година. Ta прекретница означила je потпуни раскид са идеологијом племићке класе, којој je Толстој припадао по рођењу и васпитању, и потпуни прелаз на позиције патријархалног сељаштва. По Толстојевим делима из 70-тих година јасно видимо како je »нагло пропадање свих »старих начела« сеоске Русије изоштрило његову пажњу, продубило његово интересовање за оно што ce одиграва око њега, довело до прекретнице читавог његовог погледа на свет«

39.

4

Јула 1879. године y Јасној Пољани гостовао je олоњецки приповедач народних умотворина В. П. Шчегољонок. Толстој je по његовом причању записао много легенди и прича, међу њима и легенду коју je убрзо прерадио y причу «Зашто људи живе«. Том причом која je штампана 1881. године y часопису »Дечији одмоп« (»Детский отдых«) почиње серија такозваних »народних прича« које су заузеле важно место y Толстојевом стваралаштву 80-тих година, поготово што je 1884 године било основано народно издавачко предузеће »Посредник«.

Свешчице »Посредника« излазиле су y за оно време огромном тиражу, продавале ce no багателној цени a сврха им je била да потисну y народу читање безвредне шунд-литературе. Позитивна улога коју je y том погледу одиграо »Посредник« неоспорна je.

Али ипак je садржај литературе коју оснивачи »Посредника« (Л. Н. Толстој, В. Г. Чертков, П. И. Бирјуков) намењују милионима писмених Руса, тенденциозно ограничен, подређен религиозно-моралним циљевима. »Тенденција je јасна — писао je Толстој 1886. године о претензијама »Посредника« — изражавање уметничким средствима Христовог учења, његових 5 заповести; сврха — да ce та књига може прочитати човеку, жени, детету и да ce сви заинтересују, гану и постану бољи« (т. 63, стр. 326).

Народне приче Толстоја — величанствен су узор остварења тога програма. Биле су написане свима доступним језиком, с великим бројем речи из говора обичног народа, испричане y виду бајке, истинитог догађаја, легенде, a намена њиховог садржаја била je потврђивање оправданости оног религиозно-моралног учења чији je проповедник Толстој постао почетком 80-тих година.

Идејни смисао прича противречан je као и читава Толстојева етика која je обележена

39

В.И. Лењин. Целокупна дела (В. И. Ленин, Полное собрание сочинений, изд. 5, т. 20, стр. 39)



вапијућим против-речностима. С једне стране, њој je својствен узвишен и оригиналан хуманизам. Приче Толстоја, y вези са тим, изражавају тежње и наде широких народних маса, које настоје да ce отргну из свих страхота буржоаског система, од власти новца, рата, које сневају о »праведном« поретку, y којем не би отимали сиромашку краву зато да Тарас-»трбоња« има више новца, не би убијали људе због остварења користољубивих освајачких планова Семјона-»војака«, да y друштву не буде бадаваџија (»Ко има жуљеве на рукама, тога пушта за сто, a к нема њему остатке«). У њима ce упорно изражава мисао не само да je добро праведније, већ и корисније од зла, да je похлепа одвратна, a помоћ ближњем y невољи нешто величанствено и неопходно, да живот y љубави међу људима треба да буде норма човекових моралних особина. У њима je ипак изражен, мада пасиван, протест против неправичног друштвеног поретка

40.

С друге стране — и y највећој мери — те приче изражавају илузорност Толстојевих представа о путевима остваривања праведног друштвеног поретка. Зато y »Бајци о Ивану-луди«, на пример, доказује да треба само да ce Иван, цар луда, и његов народ одрекну новца, војске, да ce баве само тежачким физичким радом, па да настане тај срећан живот о коме машта радни народ. Критика својине преобраћа ce y проповедање одрицања од материјалних добара уопште (»Иљас«); непротивљење злу велича ce као једино средство борбе против зла (»Свећа«).

Проповедање непротивљења злу насиљем и самоуздизања чини основу садржаја Толстојевих прича намењених народу. И ма који извор да je користио уметннк y то време — стари руски писани споменик или усмену легенду — он га увек прерађује сагласно с принципима своје филозофије. Мењајући сижеа црквено-дидактичке юьижевности (»Пролога« и »Житија«), Толстој им даје антицрквену тенденцију, одстрањује помињање божије воље, која ce огледа y поступцима јунака, и истиче моралну снагу живота »у Христу«; преображавајући фолклорни материјал упорно уноси y њега своју мисао о непротивљењу злу насиљем.

Традиције старе дидактичке књижевности и усменог народног стваралаштва на необичан начин ce преплићу y садржају и стилу народних прича. Од прве потичу јеванђељски епиграфи, цела форма приче — алегорије с религиозно-моралним сентенцијама на крају («Схватио сам сада да ce људима само чини да живе зато да би ce старали о себи, a да y ствари живе само због љубави« — »3ашто људи живе«; »И схвати Авдејич да га није обмануо сан, да je, одиста, тог дана к њему долазио Спаситељ и да га je он, одиста, примио« — »Где je љубав, тамо je и Бог«; »И сељаци схватише да није y греху, већ y добру моћ божија« — »Свећа«). Пословице и изреке, заступљене y малом броју, имају, y суштини, исту улогу као и морално-дидактичке сентенције. Пажљиво проучавање изворника народних прича (в. примедбе о свакој причи) доводи до закључка да je y крајњој линији стара поучна књижевност, a не усмено народно стваралаштво, претежно представљала материјал за позајмљивање сижеа. Бог и ђаво — главне су личности тих прича.

Истовремено с овим није ce само y језику, једноставном и упечатљивом, огледало проницање y стил народних прича фолклорне традиције. Овде су y великој мери коришћени жанрови бајке с њеним фантастичним преокретима и чудесима и типично фолклорна уметничка средства: три лица, традиционалан почетак (»Живео y селу«, »Живео y »граду« итд.) a завршетак (»И почеше живети и уживати«, »И поче живовати и добру ce радовати«) итд.

Велико мајсторство Толстоја-реалиста огледа ce и y народним причама. Осећање животне истине изискивало je од уметника, упркос основном задатку (сликање не оног што je било, већ што треба да буде), да приказује реалне стране стварности. И зато je Толстој писао П. И. Бирјукову 1885. године, имајући y виду скретање пажње В. Г. Черткова да ублажује приказивање мрачних страна живота: »Лажи, обмане и покварењаштво не могу ce скривати нити их треба скривати« (т. 63, стр. 283). Придржавајући ce тог принципа Толстој слика очајну беду породице обућара Семјона (»3ашто људи живе«), егоистички живот »добро стојећег сељака« Иљаса (»Иљас«), невоље обућара Мартина (»Где je љубав, тамо je и Бог«), недоличан живот сељака, међу којима ce због кокошијег јајета заподела опака мржња (»Не доливај уља на ватру«), помамну похлепу, инстинкт за својином код Пахома, »човека који ce пробио« (»Да ли је човеку потребно много земље«) итд. У карактеристикама портрета, y пејзажима, y дијалогу — много je ситних реалистичких детаља који показују велико

40

Нема ничег чудног y томе што je царска цензура не једном за бранила прештампавање Толстојевих прича за народ. Тако су

1887. г. циркуларом Главне Управе за штампу била забрањена појединачна издавања следећнх прича: »3ашто људи живе«, »Где je љубав, тамоје и Бог, »Три испосника«, »Да ли je човеку потребно много земље«, »3рно ражи као кокошије јаје«, »Два старца«, »Не доливај уља на ватру«, »Девојчице паметније од одраслих«, »Ђаво куша али и Бог слуша«, »Иљас«, »Два брата и злато«, »Свећа«. Наредних година забрана je и даље била на снази. »Бајку о Ивану-луди«, y издању »Посредника« цензура je страшно искасапила, a њено друго издање било je заплењено. Комитет духовне цензуре дао je о њој следеће мишљење: »Бајка о Ивану-луди изражава, може ce рећи, принципијелну мисао да je могуће постојање царевине без војске, без новца, без науке, без куповине и продаје, чак и без цара, који ce, y најмању руку, ничим не мора разликовати од сељака, мисао да je једино користан и законит рад — онај са жуљевима. Овде, y овој бајци, отворено ce исмејавају савремене животне прилике: политичке (неопходност држања војске), економске (значај новца) и друштвене (значај умног рада)« (т. 25, стр. 717). Забране прештампавања »Бајке« уследиле су и 1892. и 1893. г. Године 1892. издата je чак посебна наредба која ce односи на ранија издања те бајке: забрана Јединачне продаје на улицама, трговима и другим јавним местима, и од стране продаваца и торбара« (у истом акту).



мајсторство Толстоја да шкртим средствима, често једном речи, створи непоновљив уметнички лик. Једноставност, сажетост описивања Толстој je сматрао неприкосновеним условом у причама

за народ. Да би прича била јасна, мора да буде природна, једноставна. Зато он сваку стилску појединост уноси у приповедање имајући y виду да ће читаоци бити неуки, a слушаоци често неписмени људи.

То стремљење писца да поједностави уметничку форму кад je дело намењено народу, имало je двојаку последицу по уметничку форму: једну — благотворну, другу — погубну.

Лепота једноставности стила, економисање уметничким средствима које je Толстој тако високо ценио y каснијем стваралачком периоду и које je сматрао неопходним условом за народну књижевност, сједињују ce y његовим причама за народ са свесним поједностављењем стила. И зато неке приче (на пример »Покајник«) и нису уметничка дела већ сувопарне поучне причице на унапред постављену тему.

Међутим, висока вредност прича je y њиховом једноставном, сажетом, строгом, упечатљивом стилу. Говорити уметнички и y исто време лаконски, једноставно — велико je мајсторство, и ванредне узоре баш тог мајсторства дао je Толстој y својим причама за народ.

Средства до којих je дошао y периоду стварања прича за народ представљала су део необично богате разноврсности стила каснијег Толстоја, y којем су ce нови захтеви писца од уметности спојили с многогодишњим књижевним искуством великог уметника. И на овом широком, отвореном путу богате, a не уско тенденциозне уметности, Толстој je y каснијем периоду свога стваралаштва, после раскида са својим дотадањим погледом на свет, створио права дела за народ.

Нова азбука и Руске читанке. Године 1872. изашла je »Азбука« y четири књиге, која није

доживела успех нити оправдала наду коју je y њу полагао писац. У новембру 1874. године Толстој je почео да прерађује »Азбуку« за ново издање. Он je поново сам написао »Азбуку« и назвао je y штампи »Нова азбука«, a текстове који су сачињавали делове руске читанке одлучио je да издвоји y посебне »Руске читанке«.

Крајем 1874. или почетком 1875. године почео je прерађивати текстове који су сачињавали »Руску читанку«, и писати нове приче. На последњој страници »Нове азбуке« која je изашла почетком јуна 1875. године био je штампан оглас: »Штампају ce и y најскоријем времену појавиће ce y продаји по знатно јевтинијој цени Читанке — наставци Азбуке, које je за школе препоручио Научни комитет Министарства народне просвете.« На касније одштампаним (у септембру и октобру) примерцима дато je обавештење да су »Читанке« изашле и да ce продају y свим књижарама y Москви и Петрограду.

»Нова азбука» била je одобрена и препоручена школама. Штампа ју je углавном дочекала веома благонаклоно. Године 1876. изашло je друго издање »Нове азбуке« (укупно je за Толстојева живота изашло 28 издања). Te исте године изашло je и ново издање »Руских читанки (за Толстојева живота прва и друга књига имале су по 28 издања, трећа — 25 a четврта — 24 издања). Ни y једном од каснијих издања Толстој није прерађивао текст.

Зашто људи живе. Причу je почео писати y јануару 1881. године. Радио je на њој, с прекидима,

готово током целе године. Објављена je први пут y часопису »Дечији одмор«, 1881, бр. 12. Толстој je с великим напором радио на причи: сачувана су 33 рукописа. Године 1885. прича je

прештампана y издавачком предузећу »Посредник«. За окосницу приче узета je легенда »Арханђео« коју je Толстој записао 1879. године по причању В. П. Шчегољонка (т. 48, стр. 207). Историја легенде y тесној je вези са старим руским писаним споменицима, с »Прологом«, где ce предање даје под насловом »О недокучивим божијим судовима« уз 21. новембар. Тај стари књижевни извор послужио je као основа и за народне легенде.

Два брата и злато. На причи je Толстој почео радити, по свој прилици, крајем фебруара 1885.

године, и завршио ју je априла исте године. У писму од 30—31. марта 1885. године В. Г. Чертков послао je Толстоју опширан суд да причи

»недостаје нешто суштинско». Нарочито му je сметала симпатија која ce неминовно јављала код читаоца према Атанасију, који je ça случајно нађеним новцем почео чинити добра дела и, потрошивши све, отишао из града y својој старој одећи, не задржавши ништа за себе. Анђелова строга осуда je несхватљива, као што je несхватљив страх другог брата од злата које je угледао на путу.

У одговору на писмо почетком априла Толстој je писао Черткову да je »нешто поправио« причу y вези с његовим примедбама (т. 85, стр. 159—162). Први пут јe објављена y зборнику »Цар Крез и учитељ Солон и друге приче», који je издао »Посредник« почетком 1886 године и истовремено објављена на посебном табаку са сликом И. Е. Рјепина.

Као извор за причу послужило je предање из »Пролога« — «Повесть святого Феодора, епископа Едесского, о столпнице дивнем иже во Едессе» (»Прича светога Феодора, епископа



Једескога, о необичном столпнику испоснику из Једесе«).

Иљас. Причу je Толстој написао y другој половини марта 1885. године на Криму, крајем марта

предата je В. Г. Черткову да je изда »Посредник«, a затим je исправљена 18. маја. Требало je да служи као пропратни текст за слику, али сликар није израдио цртеж, и прича ce први пут појавила 1886. године y зборнику »Цар Крез и учитељ Солон и друге приче«.

Где je љубав, тамо je и Бог. Прича je написана y другој половини марта 1885. године. Толстој ју

je «коначно исправио« y коректури 17. маја. Почетком јуна прича je изашла из штампе y издању »Посредника«.

Представља прераду приче »Чича Мартин« објављене без потписа y часопису »Руски радник« (»Русский рабочийч, 1884. № 1), која je прерађени превод приче француског писца Рубена Сајана »Le père Martin«.

Ђаво куша, али и Бог слуша. Прича je написана y првој половини априла 1885. године,

исправљена je y мају исте године. Изашла je из штампе y фебруару 1886. године y издавачком предузећу »Посредник« са сликом И. Е. Рјепина y прилогу. Рјепину ce прича »страшно« допала. Истовремено je изашла y зборнику »Цар Крез и учитељ Солон и друге приче«.

Изворник приче није установљен. Могућно je да je Толстој живећи међу Башкирцима y самарској степи, слушао предање сродно по теми с његовом причом.

Девојчице паметније од одрacлих. Прича je написана средином априла 1885.године. Штампана je y новембру исте године као текст уз слику израдио К. А. Савицки.

Не доливај уља на ватру. Сиже приче записао je Толстој y свој дневник почетком марта 1884

године: »Сељак je изашао увече y двориште и види: букну испод стрехе пламичак. Он повика. Човек побеже од стрехе. Сељак препознаде свога суседа душмана појури за њим. Док je он јурио — пламен je захватио кров, изгорела je и кућа и село« (т. 49, стр 61) Прва редакција извршена je 11. априла 1885. године После многобројних исправки, прича je 10. маја предата на слагање и затим je исправљена још и y коректури Штампана je почетком јуна 1885. године y издавачком предузећу »Посредник«; издање je поновљено и следеће 1886. године, са илустрацијама К. А. Савицког.

Два старца. Прича je писана крајем маја и половином јуна 1885. године и 3. јула послата

»Посреднику« за штампање. Исправљена je затим y коректури, изашла je као посебно издање октобра 1885. године.

Као извор за причу послужила je легенда коју je Толстоју испричао В. П. Шчегољонок (забележена je под насловом »Два ходочасника» y Толстојевим бележницама — т. 48, стр. 208—209). Идeja која чини окосницу легенде сусреће ce y старој руској књижевности почев од XII века (на пример y »Путовању« игумана Данила, т.25, стр. 704).

С в е ћ а. Прича je писана крајем маја и током јуна 1885. године, a почетком јула послата

»Посреднику« за штампу. В.Г. Чертков, y писму од 7—8. новембра 1885. године, пребацио je Толстоју због »грубог краја« приче: »Она стравична управитељева смрт непосредно noшто je спознао победу добра над злом и признао да је беђен, оно дословно испуњавање злослутних жеља сељака да управитеља снађе »смрт без исповести« и »мешина да му ce распори и црева проспу«, све то ме страшно сећа на старозаветну причу о пророку који ce осветио деци што су му ce подсмевала, усмртивши их, коja ме je вазда зграњавала својом неправичном окрутношћу« (т. 85, стр. 277). У свом одговору на писмо Толстој je послао измењен, »добри« крај приче, са којим је она и била објављена под насловом »Свећа или Како је добри сељак победио злог управитеља«, y свескама »Недеље«, 1886. бр. 1. и y посебном издању »Посредника«. У том истом писму В. Г. Черткову je, међутим, Толстој писао: »... целе вечери сам мислио о »Свећи« и почео сам да пишем и написао сам други крај. Али све то не одговара и не мрже да одговара. Читава прича написана je због тог краја. Сва je она сурова и по форми и по садржају, и тако сам je чуо, тако сам je схватио, и друкчија она не може бити — иначе би била лажна« (т. 85, стр. 276). У 12. књизи »Дела грофа Л. Н. Толстоја« (»Сочинения гр. Л. Н. Толстого«, М. 1886) Толстој je вратио првобитну редакцију, потом je тај текст прештампан и y »Посреднику«.

Како je Толстој говорио П. И. Бирјукову, за основу сижеа »Свеће« узео je догађај који му je испричао пијани сељак, и он своје готово ништа није додао (т. 85 стр. 278).



Бајка о Ивану-луди... Прва редакција бајке написана je око 20. септембра 1885. године, »за

једно вече«; коначно je бајка завршена крајем октобра исте године. Објављена je y 12. књизи »Дела грофа Л. Н. Толстоја«, М. 1886.

Потка бајке не потиче ни из једног одређеног извора, Толстој ce једино користи ликовима Ивана-луде и његове препредене браће, распрострањеним y народним бајкама.

По Толстојевим речима, које наводи његов биограф П. И. Бирјуков (П. Й. Бирюков, Биография, т. 3, М. 1923, стр. 23), y старијем брату Семјону-војаку оваплоћен je критички однос према ратовима; Тарас-трбоња (у неким рукописима — кулак) je прототип капиталистичког друштва, a једини закон Иванове царевине: »Ко има жуљеве — нек седа за сто, a ко нема жуљеве — томе отпатке» — вечито ће разобличавати паразитизам привилегованих класа. (О цензурисању бајке види напомене на стр. 642. ове књиге).

Три испосника. Легенда je писана y јануару и фебруару 1886. године (в. «Књижевно наслеђе«

— »Литературное наследство», т. 69, књ. 2, М. 1961, стр. 79). Прича je објављена y часопису »Њива« (»Нива«, 1886, № 13), са поднасловом »Народно предање«.

Легенду о тројици испосника Толстој je, пo свему судећи, слушао од В. П. Шчегољонка, мада међу предањима и легендама, што их je записао по његовом причаљу, нема те легенде. Сиже предања спада у бројне распрострањене легенде и добро je познат како у усменим тако и y писменим изворима. У старим руским рукописима XVI века налази ce „Предање о виђењима св. Августина, епископа Јонског« које потиче из западно-европске дидактичке књижевности, по садржају блиско Толстојевој причи. »Предање« je забележио A M Курбски, који га je слушао y Русији од многих, међу њима и од Максима Филозофа (Грка). Велики ауторитет Максима Грка међу староверцима допринео je да ce та »бајка« сачува на Волги. Отуда поднаслов Толстојеве приче »Из народних бајки са Волге».

Како ce Ђаволчић искупио за комад хлеба. Фебруара 1886. године, читајући зборник A. H.

Афанасјева «Руске народне легенде« («Народные русские легенды» М. 1859), Толстој je тамо нашао мноштво сижеа за своје народне приче, »али једино y одломцима... један одломак овде, други треба тражити на другом месту... Ако ce ваљано саставе одломци, шта може испасти!...« (Литературное наследство», т. 69, кн. 2, М. 1961, стр. 81). Тада je, очито, и написана прича »Како ce ђаволчић искупио због комада хлеба«* за чију окосницу je Толстој узео белоруске и татарске варијанте које je Афанасјев унео y зборник. Објављена je y књизи: »Л. Толстој. Три бајке«, М. 1886, коју je издао »Посредник«.

Покајник. Прича je писана, очевидно, y фебруару и марту 1886. године. Објављена je y 12.

књизи »Дела грофа Л. Н. Толстоја», која je изашла y априлу 1386. године. Као извор за причу послужила му je »Повест о пијаницама«, објављена y зборнику A. H.

Афанасјева ».Народне руске легенде».

Зрно ражи као кокошије јаје. Прича je писана y фебруару и марту 1886. године. Објављена је

y књизи »Л. Толстој. Три бајке« Koja je изашла почетком маја 1886. године. -. Као извор за причу послужила му ie легенда објављена y предговору зборника А. Н.

Афанасјева »Руске народне легенде« (в. «Литературное наследство«, т. 6У, кн. 2, М. 1961, стр. 469).

Да ли je човеку потребно много земље. Прича je писана y фебруару и марту 1886. године.

Објављена je y књизи коју je издао »Посредник«: »Л. Н. Толстој. Три бајке«, М. 1886. и истовремено y четвртој свесци »Руског блага« (»Русское богатство«), исте године.

Претпоставља ce да je тема приче поникла при читању дела грчког историчара Херодота y оригиналу и може ce довести y везу с боравком Толстоја y самарским степама, где je он до танчина упознао душу Башкираца. Уосталом, предање о обилажењу или окружавању земље, које ce завршава смрћу, налази ce и y неким украјинским народним легендама (т. 25, стр. 697).

Кумче. Прича je писана y фебруару и марту 1886. године. Објављена je y свескама »Недеље«,

1886, бр. 4, с поднасловом «Народно предање» (издање није подлегало цензури). У издању »Посредника« прича je била забрањена: »Црквена цензура изразила je мишљење да јој није позната безбожнија књига од ове« (т. 85, стр. 422). У посебном издању »Посредника« прича ce појавила тек 1906. године.

Као изворник за причу послужиле су позајмљене из зборника А.Н. Афанасјева народне легенде »Кум«, »Грех и покајање« a исто тако и апокрифна »Повест о кумчету, како je Господ крстио



новорођенче сиромашног човека«. У добро познатим многобројним народним бајкама о грешнику крај je друкчији: велики грешник каје ce због грехова, њему ce одређује епитимија коју не може извршити, али он убија другог, још тежег грешника и тако заслужује опроштај грехова. Међу познатим варијантама легенде грешник убија окрутног господара, кулака-гули-кожу, трговца, цара-људождера, неправедног судију, спахијског управника, који лупа по гробовима, позивајући мртваце на кулучење, итд. (уп. y поеми Њекрасова »Ко y Русији добро живи« легенду »О двојици великих грешника«). У зборнику Афанасјева крај легенде je или измењен због цензуре, или je (што je вероватније) дата усмена варијанта писаних предања, раширених y старој дидактичкој књижевности.

Слуга Јемељан и шупљи добош. Бајка je написана маја 1886. године (16. маја Толстој ју je

читао y Јасној Пољани — в. H. H. Гусев. Летопис живота и стваралаштва Л. Н. Толстоја — Н. Н. Гусев. Летопись жизни и творчества Л. Н. Толстого. 1828—1890, М. 1958, стр. 636). Требало je да уђе y 12. књигу »Дела грофа Л. Н. Толстоја«, али je на захтев цензуре одстрањена из већ сложеног тома. Године 1891. објавио ју je M. Елпидин y Женеви, с примедбом: »Према народним бајкама, пониклим на Волги y времена далека од наших, написао Лав Толстој». У Русији je први пут штампана (осакаћена од стране цензуре) 1892. године y научно-књижевном зборнику »Помоћ онима који гладују« (»Помощь голодающим»). Без исправки цензуре бајка je могла да изађе тек 1906. године y издању »Посредника«.

Представља прераду народне бајке »Шупаљ добош«, штампане y књизи «Бајке и предања Самарског краја«. Сакупио и забележио Д. Н. Садовников, СПб, 1884 (в. »Литературное наследство», т. 69, кн. 2, М. 1961, стр. 469).

Л. Д. Опуљска

КРАЈ

L.N. Tolstoj - price iz nove azbuke

Documents

ce je

je ce

ce je

je ce

je je

je je

je je

je je