Lidija Vučić –Pedagoška psihologija Metode učenja · Lidija Vučić –Pedagoška psihologija Metode učenja 15.04.2020. •Šta očekujete da ćete danas naučiti? •Šta

Vežbe iz pedagoške psihologije

Lidija Vučić – Pedagoška psihologija

Metode učenja

15.04.2020.

• Šta očekujete da ćete danas naučiti?

• Šta vas lično interesuje u vezi sa metodama učenja?

Trudite se da pažljivo pratite čas, na kraju časa ćete imati neke zadatke u vezi sa ovim sadržajem

METODE UČENJA

Učenje raspodeljeno na vreme –

koncentrisano učenje

Učenje celine –učenje delova

Aktivno – pasivno učenje

Učenje raspodeljeno na vreme –koncentrisano učenje

• Ako se zna da učenik može određeno gradivo da nauči za 3 sata, postavlja se pitanje da li je bolje da on koncentrisano uči ta tri sata ili da to vreme podeli u kraće vremenske intervale?

• Da li je efikasnije učiti neko gradivo raspodeljeno na vreme ili je bolje učiti ga vremenski koncentrisano?

Ebinghausaova eksperimentalna provera (1885)

Četri grupe studenata vežbale su upotrebu šifre (zamena slova brojevima)

• I grupa – 2 puta dnevno po 10 min. – 6 dana

• II grupa – 20 minuta – 6 dana

• III grupa 40 min. svakog drugog dana

• IV grupa 2 sata bez prekida

Bolji uspeh u učenju postiže se kad se učenje raspodeli na vreme nego kada se uči usredsređeno

Dileme

• Koliko dugački periodi raspodeljenog učenja su najpogodniji za uspešno učenje?

• Koliko dugi intervali neučenja treba da budu između njih?

Učenje raspodeljeno na vreme –koncentrisano učenje

Zavisi od:

• Priroda gradiva koje se uči

- gradivo koje nema smisaonu i logičku

povezanost

- gradivo sa smisaonim sadržajem

- motorne radnje

• Lične osobine onoga ko uči (uzrast,

iskustvo itd.)

- kod mlađih učenika?

Dužina vremenskih razmaka između dva perioda učenja zavisi od:

• Prirode i težine materijala koji se uči

• Sposobnosti i uzrasta učenika

• Stepena do koga je materijal naučen itd.

Zašto je raspodeljeno učenje uspešnije?

• Stečene navike učvršćuju se za vreme pauza tj. perioda u kojima nema vežbanja (Vilijem Džems)

„plivanje učimo zimi, a klizanje na ledu leti“

• Za vreme pauze učenik se seća onoga što je učio, dovodi ga u vezu sa nečim novim što uči ili nečim iz konkretnog života

• Postoji mogućnost da se pogrešno uspostavljene veze isprave prilikom ponovnog učenja

• Učenik više puta prilazi novom gradivu, stvara nove veze, gradivo dobija novo značenje, novi smisao

• Naučeno se duže pamti

Prednosti koncentrisanog učenja

• Učenik ulaže veći napor, njegova

mentalna napregnutost je veća

• Obično je vezano za relativno kratak

rok (rok predstavlja jedan od značajnih

motiva učenja)

Globalno i partitivno učenje(učenje celine i učenje delova)

Od čega zavisi koja metoda je bolja?

Smisao koji prožima gradivo

• Koja metoda je bolja za učenje motornih radnji?

• Koja metoda je bolja za učenje verbalnog gradiva koje nema smisla?

• Koja metoda je bolja za učenje gradiva prožetog smislom?

• Koja metoda je bolja za učenje priča i pesama?

• Smisao koji prožima gradivo

• Veličina i težina gradiva

• Uzrast

• Sposobnosti (deca ispodprosečne inteligencije?)

• Radne navike onoga ko uči

Kombinovana metoda (Vudvort)

• Direktna repetitivna metoda

1, 1+2, 1+2+3, 1+2+3+4

• Progresivna partitivna metoda

1, 2, 1+2, 3, 1+2+3, 4, 1+2+3+4

PONAVLJANJE JE MAJKA UČENJA

Repetitio est mater studiorum

AKTIVNO I PASIVNO UČENJE

Aktivno učenje

1. Prethodni pregled gradiva

2. Postavljanje pitanja

3. Čitanje gradiva

4. Preslišavanje

5. Završni pregled gradiva

1. Prethodni pregled gradiva (uvid u smisaonu celinu)

Može se uporediti sa upoznavanjem novog terena od strane sportista pre takmičenja ili sa detaljnim razgledanjem mape pre polaska na put.

Opšti pregled

• Pregled sadržaja

• Prelistavanje teksta (naslovi, podnaslovi, grafikoni, uočavanje redosleda poglavlja i njihove dužine)

• Zaključci

Detaljniji pregled gradiva

• Podnaslovi i njihov redosled

• Čitanje pojedinih rečenica

• Zaključci na kraju poglavlja

• Pregled slika i grafikona i teksta o njima

• Istaknuta mesta u tekstu ( reči napisane kurzivom, podele i sl)

• Čitanje nekoliko prvih rečenica iz poglavlja

• Čitanje pitanja na kraju poglavlja

2. Postavljanje pitanja

• Pitanja pomažu učenju pošto tada student ima određeni cilj pred sobom: on traži odgovore na pitanja koja je postavio

• Bolje se pamti ono što se uči kao odgovor na neko pitanje, nego ono što se samo čita i pamti

Preporuka – zapisivati pitanja

3. Čitanje gradiva

• Greška: Najveća greška studenata je što misle da je ovo prva i najvažnija faza učenja!

• Morgan i Diz upoređuju ovu fazu sa putovanjem kroz šumu do kojeg dolazi posle opšteg pregleda terena (prva faza) i označavanja staza kojima se treba kretati (druga faza).

Zahtevi

• Budna pažnja

• Nalaženje odgovora na postavljena pitanja

• Postavljanje novih pitanja

• Pamćenje i razumevanje

• Uočavanje nepoznatih pojmova

• Učenje rečenica (reči)napisanih kurzivom

• Ne preskakati tekst, grafikone, ilustracije, tabele

Ciljevi u toku čitanja

• Izdvajanje važnih ideja i detalja (pasus)

• Uočavanje i pamćenje značajnih detalja (činjenice koje su povezane sa glavnom idejom i čine njenu osnovu)

• Nalaženje odgovora na postavljena pitanja

• Kritički prilaz gradivu

• Nalaženje mogućnosti primene

4.Preslišavanje

Pokušaj da se reprodukuje ono što se učilo

Koliko vremena treba student da posveti učenju, a koliko preslišavanju?

Vrednost preslišavanja u učenju(eksperiment Gejtsa)

Gradivo Besmisleno

________________________

% reprodukovanog

Smisaono

______________________

% reprodukovanog

Čitanje

20% preslišavanja

40% preslišavanja

60% preslišavanja

80% preslišavanja

neposredno - posle 4 sata

35 15

54 28

57 37

57 37

74 48

neposredno - posle 4 sata

35 16

41 25

42 28

42 26

42 26

Zaključci proizišli iz Gejtsovog eksperimenta

• Što je veći deo vremena posvećen preslišavanju,

rezultati su bolji

• Prednost učenja preslišavanjem utvrđena je ne samo

neposredno posle učenja, već i nekoliko časova posle

završenog učenja-preslišavanje je uslov povoljan

uslov ne samo uspešnog učenja već i dužeg

pamćenja

• Prednost preslišavanja veća je kod besmislenog

nego kod smisaonog gradiva, ali i kod smisaonog

preslišavanje ima prednost nad samim čitanjem

gradiva

Načini preslišavanja

• Verbalno (glasno, u sebi)

• Pisanje izvoda (skice)

• Pisanje rezimea

• Preslišavanje kroz postavljanje pitanja

Buk-ov (Book) primer sa hirurgom pred operaciju

Razlozi koji preslišavanje čine efikasnim

• Blizina cilja

• Aktivno vežbanje u izvođenju radnje koja se uči

• Uloženi napor u toku preslišavanja je veći

• Prepoznaje se težina nekih delova gradiva

• Svest o uspehu pozitivno deluje

• Izbegava se samoobmana o naučenosti

(nekada je to samo rekognicija (prepoznavanje) gradiva)

Završni pregled gradiva

• Pregled poglavlja

• Pregled celog gradiva

U ovoj fazi prisutnije je preslišavanje od čitanja

• Zapišite 5 ključnih reči sa današnjeg časa

• Ključne reči koje ste zapisali povežite u smisaonu šemu, a sa njima povežite i druge bitnije detalje