Kosovska knjiga pamćenja kao primer evidentiranja ratnih stradanja: metodologija i značaj za utvrđivanje činjenica o prošlosti, kolektivno sećanje i proces pomirenja

UDK 343.98 ISSN 1450-6637

ČASOPIS O VIKTIMIZACIJI, LJUDSKIM PRAVIMA I RODU Br. 3-4, godina 16, Decembar 2013.

Tema broja PREPLITANJE VIKTIMIZACIJE I KRIMINALIZACIJE INTERKULTURALNI KONTEKST I VIKTIMIZACIJA

Izdaju:© Viktimološko društvo Srbije i „Prometej”, Beograd

Sva prava zadržana. Zabranjeno je svako umnožavanje ili preštampavanje bez dozvole izdavača

Adresa redakcije:Viktimološko društvo Srbije, Ismeta Mujezinovića 21/6,11070 Novi Beograd, tel/fax: + 38111 630 3022, e-mail: [email protected]

Savet časopisa:dr Nataša Mrvić-Petrović, dr Slobodan Savić, dr Slobodanka Konstantinović-Vilić, dr Slađana Jovanović, dr Saša Mijalković, dr Mirjana Dokmanović, dr Biljana Simeunović-Patić, dr Joanna Shepland (Engleska), dr Alenka Šelih (Slovenija), dr Gorazd Meško (Slovenija), dr Nina Peršak (Belgija), dr Robert Peackok (Južna Afrika), dr Sandra Walklate (Engleska), dr Robert Elias (SAD), dr Ivo Aertsen (Belgija), dr Stephan Parmentier (Belgija), dr Jaishankar Karuppannan (Indija), dr Jan Van Dijk (Holandija), dr Gail Mason (Australija), dr Estela Valverde (Australija), dr Michael Humphrey (Australija), dr Brandon Hamber (Severna Irska), dr Almir Maljević (Bosna i Hercegovina), dr Basia Spalek (Engleska), dr Christa Pelikan (Austrija), dr Antony Pemberton (Holandija), mr Ruth Jamieson (Severna Irska).

Počasni članovi Saveta časopisa: dr Dušan Cotič, dr Gerd Ferdinand Kirchhof (Nemačka, Japan) i dr Marc Groenhuijsen (Holandija)

Glavna i odgovorna urednicadr Vesna Nikolić-Ristanović

Zamenica glavne i odgovorne urednice:dr Sanja Ćopić

Urednik prikaza:dr Nikola Petrović

Sekretarka redakcije:mr Ljiljana Stevković

Tehnička urednica:Jasmina Nikolić

Članovi redakcionog odbora časopisa:dr Vesna Nikolić-Ristanović, dr Jelena Srna, dr Nevena Petrušić, dr Ivana Stevanović, dr Đorđe Alempijević, dr Sanja Ćopić, dr Nikola M. Petrović, mr Ljiljana Stevković, dr Oliver Bačanović (Makedonija), dr Jo-Ann Wemmers (Kanada), dr Sanja Milivojević (Australija)

Idejno rešenje korica i kompjuterska obrada sloga:Tatjana Stojković

UDK ISSN343.98 1450-6637

Tiraž: Štampa:500 primeraka „Prometej“

Radovi u časopisu su dvostruko anonimno recenziraniThe articles in the journal are peer reviewed

Članci objavljeni u Temidi uključeni su u EBSCO istraživačku bazu podataka.Articles published in Temida are included in EBSCO research database.

PrePlitanje viktimizacije i kriminalizacije

interkulturalni kontekst i viktimizacija

ostale teme

ČASOPIS O VIKTIMIZACIJI, LJUDSKIM PRAVIMA I RODU Br. 3-4, godina 16, Decembar 2013.

Kada žrtva postane nasilnik – nasilna viktimizacija u detinjstvu, nasilno kriminalno ponašanje u odraslom dobuLjiljana Stevković ..................................................................... 5

Bavljenje međuetničkim konfliktima od strane organizacija civilnog društva u Srbiji: aktivnosti i diskursVesna Nikolić-Ristanović Bejan Šaćiri .............................................................................. 27

Aktivnosti i diskurs državnih organa i institucija u Srbiji u bavljenju međuetničkim sukobima Sanja Ćopić ............................................................................. 61

Sukobi u romskoj i ne-romskoj populaciji u svetlu odnosa moći Héra Gábor .............................................................................. 95

Kosovska knjiga pamćenja kao primer evidentiranja ratnih stradanja: metodologija i značaj za utvrđivanje činjenica o prošlosti, kolektivno sećanje i proces pomirenjaVesna Nikolić-Ristanović Una Radovanović Milica Popović .......................................................................117

Mogućnosti merenja posledica mobingaMirjana Vuksanović ............................................................ 135

Rodne implikacije nepismenosti: dimenzija nepismenosti i njene žrtveMarijana Šuleić ..................................................................... 149

Psihometrijske karakteristike skale za procenu rizika za sukob sa zakonom kod dece i mladihGordana Marčetić Radunović Jasna Hrnčić Nevenka Žegarac ................................................................. 161

Teme broja:Preplitanje viktimizacije i kriminalizacijeinterkulturalni kontekst i viktimizacija

m. lindgren, v. nikolić-ristanović Žrtve kriminaliteta: međunarodni kontekst i situacija u Srbiji Milica Popović Una Radovanović ................................................................. 179

a. Galonja (ur.) Nezavisna opservatorija za praćenje nasilja nad ženamaDanijela Barjaktarović ........................................................ 185

s. kattago Sećanje i memorijali u savremenoj Evropi: Istrajnost prošlosti Nikola M. Petrović ................................................................. 189

Prikazi knjiGa

JOURNAL ON VICTIMISATION, HUMAN RIGHTS AND GENDERNo 3-4, vol. 16, December 2013

Themes:victimization and offending overlapintercultural contexst and victimization

victimization and offendinG overlaP

intercultural contexst and victimization

otHer issue articles

When a victim becomes violent perpetrator – violent victimization in childhood, violent criminal behavior in adulthoodLjiljana Stevković ..................................................................... 5

Dealing with interethnic conflicts by civil society in Serbia: activities and discourseVesna Nikolić-Ristanović Bejan Šaćiri .............................................................................. 27

Activities and the discourse of the state agencies and institutions in Serbia in dealing with interethnic conflicts Sanja Ćopić ............................................................................. 61

Roma and non-Roma conflicts in the light of power relationshipsHéra Gábor .............................................................................. 95

The Kosovo Memory Book as an example of the recording of war victimisation: methodology and importance for establishing the facts about the past, collective memory and reconciliationVesna Nikolić-Ristanović Una Radovanović Milica Popović .......................................................................117

The conseqences of mobbing and possibilities of their measurementMirjana Vuksanović ............................................................ 135

Gender implications of illiteracy: dimension of illiteracy and it’s victims Marijana Šuleić ..................................................................... 149

Psychometric Characteristics of the Scale for Assessment of the Risk of Children and Juveniles for Conflict with the Law Gordana Marčetić Radunović Jasna Hrnčić Nevenka Žegarac ................................................................. 161

m. lindgren,v. nikolić-ristanović Crime Victims: International and Serbian PerspectiveMilica Popović Una Radovanović ................................................................. 179

a. Galonja (ed.) Independent observatory for monitoring violence against womenDanijela Barjaktarović ........................................................ 185

s. kattago Memory and Representation in Contemporary Europe: The Persistence of the Past Nikola M. Petrović ................................................................. 189

Book revieWs

5

Preplitanje viktimizacije i kriminalizacije

Ka­da­žr­tva­po­sta­ne­na­sil­nik­–­na­sil­na­vik­ti­mi­za­ci­ja­u­de­tinj­stvu,­na­sil­no­kri­mi­nal­no­po­na­ša­nje­­u­od­ra­slom­do­bu1

Lji Lja na Stev ko vić*

Ne po sred na i po sred na ra na na sil na vik ti mi za ci ja u po ro dič nom okru že nju su u broj-nim me đu na rod nim is tra ži va nji ma iden ti fi ko va ne kao fak tor ri zi ka za na sil no kri-

mi nal no po na ša nje de te ta žr tve u od ra slom do bu. Is tra ži va nja na sil ne vik ti mi za ci je de ce u Sr bi ji su ret kost, i ve ći nom su usme re na na utvr đi va nje ras pro stra nje no sti, osnov nih ka rak te ri sti ka ili ne po sred nih fi zič kih, psi ho lo ških i bi he jvi o ral nih po sle di ca vik ti mi za ci ja. Em pi rij ska is tra ži va nja kri mi no lo ških po sle di ca ra ne na sil ne vik ti mi za ci je u od ra slom do bu su iz u ze tak u srp skoj na u ci. Cilj ra da je predstavljanje dela rezultata istraživanja uticaja rane nasilne viktimizacije na nasilni kriminalitet odraslih muškaraca i žena. Nakon uvoda, dat je kratak pregled svetskih istraživanja koja govore u prilog vezi između iskustva rane nasilne viktimizacije i kasnijeg nasilničkog ponašanja. U nastavku su prikazani rezultati istraživanja koje je realizovala autorka. Rezultati pokazuju mogućnost predikcije nasilnog kriminalnog ponašanja u odraslom dobu na osnovu indikatora neposredne i posredne viktimizacije u detinjstvu.

Ključne reči: deca, odrasli, nasilna viktimizacija, žrtva, porodica, nasilno kriminalno ponašanje

1 Tekst je na stao kao re zul ta t ra da autor ke na pro jek tu Raz voj me to do lo gi je evi den ti ra nja kri mi-na li te ta kao osno va kre i ra nja efi ka snih me ra za nje go vo su zbi ja nje i pre ven ci ju, br. 179044. Pro­je kat im ple men ti ra Fa kul tet za spe ci jal nu edu ka ci ju i re ha bi li ta ci ju Uni ver zi te ta u Be o gra du, a fi nan si ra Mi ni star stvo pro sve te, na u ke i teh no lo škog raz vo ja. Ru ko vo di telj ka pro jek ta je prof. dr Ve sna Ni ko lić­Ri sta no vić.

TEMIDA Decembar 2013, str. 5-25 ISSN: 1450-6637 DOI: 10.2298/TEM1304005S Originalni naučni rad

* Mr Lji lja na Stev ko vić je is tra ži va či ca­pri prav ni ca u In sti tu tu za kri mi no lo ška i so ci o lo ška is tra­ži va nja u Be o gra du, de mon stra tor ka na Fa kul te tu za spe ci jal nu edu ka ci ju i re ha bi li ta ci ju Uni­ver zi te ta u Be o gra du i is tra ži va či ca­vo lon ter ka u Vik ti mo lo škom dru štvu Sr bi je.

E­mail: [email protected]

Ljiljana Stevković

6

Uvod

Iskustvo nasilne viktimizacije u detinjstvu može imati za posledicu probleme sa fizičkim i psihičkim zdravljem i socijalnim funkcionisanjem koji se manifestuju kako neposredno nakon nasilnih incidenata, tako i u kasnijim periodima života. Međutim, iskustvo viktimizacije može biti i značajan faktor kriminalizacije viktimiziranog deteta u odraslom dobu, sa manifestacijama nasilnog kriminalnog ponašanja kako u sekundarnoj porodici, tako i na različitim nivoima vanporodičnih interpersonalnih odnosa. Problemu porodičnog nasilja nad decom u našoj stručnoj javnosti pristupano je uglavnom sa aspekta proučavanja osnovnih etioloških i fenomenoloških karakteristika, kao i posledica koje ovakva iskustva ostavljaju na fizičko i mentalno zdravlje deteta, kao i njegovo neposredno delinkventno ponašanje (Banjanin­Đuričić, 1998; Mršević, 1998; Žegarac, 2004; Hanak i dr, 2013). Brojna svetska istraživanja u po sled nje če ti ri de ce ni je pro ble mu vik ti mi za ci je de ce pri stu pa ju i sa aspek ta da le ko se žnih kri mi no lo ških po sle di ca po tvr đu ju ći da ne po sred na i po sred na po ro dič na na sil na vik ti mi za ci ja u de tinj stvu no se ri zik da ljeg re pro du ko va nja na sil nog mo de la po na ša nja. Em pi rij ske po tvr de mo guć no sti pre dik ci je na sil­nog kri mi nal nog po na ša nja u od ra slom do bu na osno vu is ku sta va vik ti mi za ci je po ro dič nim na si ljem u de tinj stvu pred sta vlja ju pra vu ret kost u Sr bi ji.

Po la ze ći od to ga, cilj ovog ra da je da se pred sta vi deo re zul ta ta is tra ži­va nja po ve za no sti pre ži vlje nih is ku sta va na sil ne vik ti mi za ci je u de tinj stvu i ka sni jeg na sil nog kri mi nal nog po na ša nja od ra slih mu ška ra ca i že na. Pri to me, naj pre će bi ti dat pri kaz re zul ta ta naj va žni jih svet skih is tra ži va nja ko ja po tvr­đu ju po ve za nost iz me đu na sil ne vik ti mi za ci je u de tinj stvu i na sil ne kri mi na li­za ci je u od ra slom do bu. U na stav ku ra da, na kon osvr ta na osnov ne me to do lo­ške ka rak te ri sti ke is tra ži va nja, dat je pri kaz re zul ta ta is tra ži va nja uti ca ja ne po­sred ne i po sred ne po ro dič ne vik ti mi za ci je na na sil no kri mi nal no po na ša nje od ra slih mu ška ra ca i že na.

Temida

7

Pre­gled­re­zul­ta­ta­do­sa­da­šnjih­is­tra­ži­va­nja­uti­ca­ja­na­sil­ne­­vik­ti­mi­za­ci­je­u­de­tinj­stvu­na­na­sil­no­kri­mi­nal­no­­po­na­ša­nje­od­ra­slih

Оd sa mih po če ta ka in te re so va nja na uč ne jav no sti za pro blem po ro dič ne na sil ne vikt imi za ci je u de tinj stvu po seb na pa žnja kri mi no lo ga i vik ti mo lo ga bi la je usme re na na ne po sred ne i da le ko se žne kri mi no lo ške po sle di ce i sa tim po ve za no, is pi ti va nje i po tvr đi va nje po sto ja nja ci klu sa na si lja. Pr ve stu di je od no sa po ro dič ne na sil ne vik ti mi za ci je u de tinj stvu i na sil ne kri mi na li za ci je u od ra slom do bu po ja vi le su se ne po sred no na kon Kem pe ­o vog član ka o fi zič­kom na si lju nad de com i Cur ti s­o ve tеzе pre ma ko joj će zlo sta vlja na i za ne­ma re na de ca po sta ti: ,,sutrаšnjе ubicе i izvršiоci dru gih nаsilnih kri vič nih dеlа, akо prеživе“ (Cur tis, 1963: 386). U sa vre me noj li te ra tu ri za pa ža se pri su stvo dve gru pe is tra ži va nja ko ja se ba ve ovom pro ble ma ti kom. Na i me, jed na gru pa auto ra re a li zu je lon gi tu di nal ne stu di je ko je se za sni va ju na vi še go di šnjem pra će nju de te ta žr tve na si lja u po ro di ci, i u tom smi slu utvr đi va nju pri su stva, po čet ka i raz vo ja nje go ve kri mi nal ne ka ri je re. Za raz li ku od lon gi tu di nal nih stu di ja, dru ga gru pa auto ra re a li zu je tzv. re tro spek tiv ne stu di je osla nja ju ći se na ana li zu po da ta ka zva nič nih po li cij skih, sud skih i za tvor skih do si jea osu­đe nih na sil ni ka, sa ci ljem utvr đi va nja da li su bi li iz lo že ni na si lju u de tinj stvu (Stev ko vić, 2013).

Iako je od po če ta ka is tra ži va nja ovog fe no me na pa do da nas re a li zo van ve li ki broj stu di ja, če sto se na i la zi na ospo ra va nja me to do lo ške va lid nosti ve ći ne njih. Jed na od osnov nih za mer ki pro iz i la zi upra vo iz re tro spek tiv nog ka rak te ra ve ći ne stu di ja i od su stva kon trol ne gru pe (Wi dom, 1989) či me se do vo di u pi ta nje va lid nost za ključ ka o uti ca ju na sil ne vik ti mi za ci je u de tinj­stvu na ka sni je na sil no kri mi nal no po na ša nje. Ta ko đe, za pa ža se ve li ka fo ku si­ra nost na tran smi si ju na si lja u po ro dič nom kon tek stu (part ner sko i na si lje nad de com), dok su znat no ma nje pri sut na is tra ži va nja ci klu sa na si lja u ši rem smi­slu, u okvi ru iz van po ro dič nih od no sa (Stev ko vić, 2013).

Jed nu od pr vih lon gi tu di nal nih stu di ja re a li zo va li su Hun ter i Kil strom 1979. gоdinе. Auto ri su pra ti li maj ke 282 pre vre me no ro đe na de te ta to kom pr vih go di nu da na na kon po ro đa ja. Te zu da na si lje ra đa na si lje pro ve ra va li su is pi ti va njem ve ze iz me đu sa mo pri ja vlje nog is ku stva na sil ne vik ti mi za ci je u de tinj stvu kod ro di te lja, i pri ja vlje nog i po tvr đe nog zlo sta vlja nja ili za ne ma ri­va nja de te ta. Re zul ta ti is tra ži va nja su po tvr di li osnov ne po stav ke te ze o tran­smi si ji na si lja. Na i me, auto ri su po tvr di li zna čaj nu po ve za nost iz me đu na si lja

Ljiljana Stevković

8

ko jem su ro di te lji bi li iz lo že ni u svo jim pri mar nim po ro di ca ma u de tinj stvu i nji ho vog na sil nog po na ša nja pre ma sop stve noj de ci (Hun ter, Kil strom, 1979). Kod tu ma če nja ovih re zul ta ta tre ba bi ti oba zriv, s ob zi rom na ključ ne ne do­stat ke stu di je ko ji pro iz i la ze iz su vi še krat kog pe ri o da pra će nja i či nje ni ce da ni su ko ri šće ni isti kri te ri ju mi za utvr đi va nje pri su stva is ku stva ra ne vik ti mi za­ci je kod ro di te lja i de ce. Ovi ne do sta ci, uz ko ri šće nje kon trol ne gru pe, pre va­zi đe ni su u lon gi tu di nal noj stu di ji ko ju su Di xon i sa rad ni ci re a li zo va li go to vo dve de ce ni je ka sni je u Ve li koj Bri ta ni ji. Pri to me, po me nu ti auto ri su ta ko đe po tvr di li da is ku stvo po ro dič ne na sil ne vik ti mi za ci je ro di te lja u de tinj stvu zna­čaj no po ve ća va ve ro vat no ću nji ho vog na sil nog po na ša nja pre ma sop stve noj de ci (Di xon i dr., 2005). U re tro spek tiv noj stu di ji ko ju je 80­ih go di na re a li zo­vao Her ren kohl sa svојim sаrаdnicimа usta no vlje no je da is ku stvo te le snog ka žnja va nja oče va pred sta vlja zna ča jan fak tor ri zi ka nji ho vog ka sni jeg iden tič­nog po na ša nja pre ma sop stve noj de ci (Her ren kohl i dr., 1983, premа Wi dom, 1989). Do slič nih re zul ta ta u po gle du te le snog ka žnja va nja kao fak to ra ri zi ka ka sni jeg na sil nog po na ša nja pre ma de ci do šle su i broj ne dru ge stu di je (Fry, 1993; Mul ler i dr., 1995; Hol den i dr., 1997). Po red uti ca ja na na sil no po na ša nje pre ma de ci, is ku stvo te le snog ka žnja va nja se po ka za lo i kao fak tor ri zi ka za part ner sko na si lje u od ra slom do bu (Swin ford i dr., 2000).

Iako ma lo broj na, is tra ži va nja uti ca ja is ku stva po ro dič ne na sil ne vik ti mi za­ci je u de tinj stvu na sek su al no na si lje že na da la su po tvrd ne re zul ta te. Jed nu od no vi jih stu di ja ko ja po tvr đu je ve zu iz me đu na sil ne po ro dič ne vik ti mi za­ci je i ovog ob li ka na sil ne kri mi na li za ci je že na reаlizovala је Stric land tоkоm 2008. gоdinе. Re zul ta ti po me nu tog is tra ži va nja po ka zu ju da je u gru pi že na ko je sek su al no zlo sta vlja ju de cu znat no vi še pri sut no is ku stvo fi zič ke, psi hič ke i sek su al ne po ro dič ne na sil ne vik ti mi za ci je, ne go u kon trol noj gru pi osu đe­ni ca za ne sek su al na kri vič na de la. Pri to me, naj ve ća sta ti stič ki zna čaj na po ve­za nost utvr đe na je iz me đu is ku stva fi zič ke na sil ne vik ti mi za ci je i ka sni jeg sek­su al no na sil nog po na ša nja pre ma sop stve noj de ci (Stric land, 2008). Po ve za­nost is ku stva na sil ne vik ti mi za ci je u de tinj stvu i sek su al no na sil nog po na ša nja pre ma de ci još vi še je iz ra že na kod od ra slih mu ška ra ca, su de ći pre ma re zul ta­ti ma is tra ži va nja ko je je re a li zo vao Glas ser sа sаrаdnicimа. Pri to me, auto ri su utvr di li zna čaj nu po ve za nost iz me đu is ku stva vik ti mi za ci je sek su al nim na si­ljem u de tin stvu i ka sni jeg na sil nog po na ša nja pre ma de ci (Glas ser i dr., 2001). Dо nеštо drugаčiјih rеzultаtа dоšlе su Wi dom i Ames. Nji ho vo is tra ži va nje je po tvr di lo da su oso be sa is ku stvom vik ti mi za ci je fi zič kim na si ljem u de tinj stvu

Temida

9

u ri zi ku od vr še nja sek su al nih kri vič nih de la u od ra slom do bu (Wi dom, Ames, 1994, pre ma Stev ko vić, 2013).

Pri su stvo part ner skom na si lju na re la ci ji otac­maj ka broj nim stu di ja ma je iz dvo je no kao zna ča jan pre dik tor ka sni jeg part ner skog na si lja mu ška ra ca, i ka sni je vik ti mi za ci je part ner skim na si ljem za že ne (Stra us, Kan tor, 1994, рrеmа Ehren saft i dr., 2003; Lac key, 2003). Uti caj is ku stva vik ti mi za ci je po ro dič nim na si ljem u de tinj stvu i ka sni jeg na sil nog po na ša nja pre ma de ci i u part ner skim od no si ma po tvr di la su i is tra ži va nja re a li zo va na na na šim pro sto ri ma (Žеgаrаc, 2004; Nikоlić­Ristаnоvić, 2000, 2002, 2010).

Po red na si lja unu tar po ro dič nih od no sa, na sil na vik ti mi za ci ja u de tinj­stvu se po ka za la zna čaj nom i za dru ge ob li ke na sil nog kri mi nal nog po na­ša nja. Is tra ži va nje ko je je Si me u no vić­Pa tić re a li zo va la u Be o gra du po ka za lo je da je 10.5% ubi ca bilо žrtvа rаnоg i surоvоg zlоstаvljаnjа od stra ne oca (Simеunоvić­Pаtić, 2003). Оdnоsоm izmеđu nаsilne viktimizаciје i kаsnijеg nаsilnog kriminalitetа pоsеbnо sе bаvilа Wi dom kоја је rеаlizоvаlа nеkоlikо studiја о ci klu su nasiljа. U lon gi tu di nal noj 20­o go di šnjoj stu di ji autor ka je sa sa rad ni ci ma pra ti la de cu ko ja su re gi stro va na kao žr tve po ro dič nog na si lja i kon trol nu gru pu de ce bez tog is ku stva. Na osno vu uvi da u ka zne nu evi den­ci ju auto ri su utvr di li da oni ko ji su bi li žr tve bi lo kog ob li ka po ro dič nog na si­lja u de tinj stvu ima ju zna čaj no ve ću ve ro vat no ću od onih bez tog is ku stva, da bu du kao ma lo let ni ci i/ili pu no let na li ca uhap še ni zbog na sil nog kri vič nog de la (En glish i dr., 2002, pre ma Stev ko vić, 2013). Оvај оdnоs је nаrоčitо izrаžеn kоd sеksuаlnih kri vič nih de la, sa sta ti stič ki naj zna čaj ni jom ve zom iz me đu is ku stva vik ti mi za ci je fi zič kim na si ljem i si lo va nja i so do mi je, de la sek su al nog na si lja ko ja pod ra zu me va ju i pri me nu fi zič kog na si lja (Wi dom, 1995; 2001). Do iden tič nih re zul ta ta do šle su i ka sni je stu di je (En drass i dr., 2007а, 2007б)

Uvi dom u re zul ta te do stup nih stu di ja mo že se kon sta to va ti da ve ći na po tvr đu je osnov ne po stav ke te ze o me đu ge ne ra cij skoj tran smi si ji na si lja. Pri to me, pri li kom tu ma če nja re zul ta ta mo ra ju se ima ti u vi du me to do lo ška ogra­ni če nja ra nih stu di ja. Ova ogra ni če nja su pre va zi đe na u no vi jim is tra ži va nji ma ko ja po ka zu ju mno go bo lji kva li tet, ve ću po u zda nost re zul ta ta i mo guć nost iz vo đe nja ge ne ra li zo va nih za klju ča ka (Stev ko vić, 2013).

Ljiljana Stevković

10

Uti­caj­ra­ne­na­sil­ne­vik­ti­mi­za­ci­je­na­na­sil­ni­kri­mi­na­li­tet­od­ra­slih

Me­to­do­lo­ški­okvir­is­tra­ži­va­nja

Is tra ži va nje je re a li zo va no to kom apri la i ma ja 2010. go di ne u Ka zne no­po prav nom za vo du stro go za tvo re nog ti pa za mu škar ce, po pu lar no na zva­nom ,,Za be la“ i je di nom Ka zne no­po prav nom za vo du za že ne u Po ža rev cu2. Pred met is tra ži va nja bi lo je is pi ti va nje od no sa iz me đu ra ne na sil ne vik ti mi­za ci je i na sil nog kri mi nal nog po na ša nja od ra slih mu ška ra ca i že na. Is tra ži va­nje je ima lo te o rij ski i prak tič ni cilj. Te o rij ski cilj ovog is tra ži va nja se ogle dao u do la že nju do sa zna nja o od no su iz me đu ra ne na sil ne vik ti mi za ci je i na sil nog kri mi na li te ta od ra slih. Prak tič ni cilj is tra ži va nja se ogle dao u pred la ga nju kon­kret nih me ra za spre ča va nje i re du ko va nje po ro dič ne na sil ne vik ti mi za ci je na naj ra ni jem uz ra stu, i na taj na čin po sred no de lo va nje na pre ki da nje ci klu sa na si lja (Stev ko vić, 2013). ,,Za be la“ kao za tvor stro go za tvo re nog ti pa, sa broj­nom he te ro ge nom osu đe nič kom po pu la ci jom pru žio je mo guć nost for mi ra­nja uzor ka is tra ži va nja ta ko da se is po štu ju svi me to do lo ški zah te vi: slu čaj nost iz bo ra, do bro volj nost za uče stvo va nje i po treb na he te ro ge na struk tu ra osu­đe ni ka u po gle du kri vič nih de la zbog ko jih su osu đe ni na ka znu za tvo ra.

Uzo rak is pi ta ni ka bio je sa sta vljen od 252 od ra sla mu ška r ca i že na, osu­đe nih na ka znu za tvo ra ko ju su iz dr ža va li u po me nu tim Ka zne no­po prav nim za vo di ma. Uzo rak je bio sa sta vljen od eks pe ri men tal ne gru pe i kon trol ne gru pe osu đe ni ka i osu đe ni ca. U sa stav eks pe ri men tal ne gru pe ušlo je 115 pu no let nih mu ška ra ca i 30 že na ko ji su zbog iz vr še nog na sil nog kri vič nog de la3 pra vo sna žnom sud skom od lu kom osu đe ni na ka znu za tvo ra u tra ja nju du žem od go di nu da na. Kon trol na gru pa je bi la sa sta vlje na od 78 pu no let nih mu ška ra ca i 29 že na ko ji su zbog iz vr še nog ne na sil nog kri vič nog de la pra vo­sna žnom sud skom od lu kom osu đe ni na ka znu za tvo ra u tra ja nju od naj ma nje go di nu da na (Stev ko vić, 2013). Pri to me, oda bir is pi ta ni ka je vr šen me to dom slu čaj nog iz bo ra, sa spi ska od 654 mu škar ca i 50 že na ko ji su u tre nut ku is tra­ži va nja bi li u za tvo ru zbog iz vr še nog na sil nog kri vič nog de la.

Is tra ži va nje je re a li zo va no pri me nom kvan ti ta tiv ne me to do lo gi je, pri če mu su od go vo ri na otvo re na pi ta nja ana li zi ra ni pre ma prin ci pi ma kva li ta­

2 Is tra ži va nje je spro ve de no za po tre be ma gi star ske te ze autor ke ra da.3 Ko ja na sil na kri vič na de la su ob u hva će na is tra ži va njem na ve de no je u de lu o va ri ja bla ma

is tra ži va nja.

Temida

11

tiv ne me to do lo gi je. Po da ci su pri ku plja ni pri me nom an ke te ko ja pred sta vlja kom bi na ci ju an ke te o vik ti mi za ci ji i an ke te sa sa mo pri ja vlji va njem. Kao is tra ži­vač ki in stru ment ko ri šćen je po lu struk tu ri ra ni upit nik sa kom bi na ci jom za tvo­re nih i otvo re nih pi ta nja, a ko ji je po seb no di zaj ni ran za po tre be is tra ži va nja. Pi ta nja u upit ni ku su po de lje na u pet me đu sob no po ve za nih ce li na: (a) Op šti po da ci; (b) Po da ci o de tinj stvu i od ra sta nju; (c) Po da ci o od no si ma u po ro di ci po re kla; (d) Po da ci o ži vo tu u se kun dar noj po ro di ci; (e) Kri mi no lo ška obe lež ja4.

U is tra ži va nju uti ca ja ra ne na sil ne vik ti mi za ci je na na sil ni kri mi na li tet od ra slih ko ri šće na je po jed na za vi sna i ne za vi sna va ri ja bla. Za vi sna va ri­ja bla od re đe na je kao na sil ni kri mi na li tet od ra slih ko ji je u is tra ži va nju de fi ni san kao: ,,in kri mi ni sa na po na ša nja ko ji ma se pri me nom si le, pret nje ili zlo u po tre be mo ći ugro ža va ili po vre đu je ži vot, te le sni i sek su al ni in te­gri tet ma lo let ne ili pu no let ne oso be“ (Stev ko vić, 2013: 100). Za vi sna va ri­ja bla je ope ra ci o na li zo va na na set va ri ja bli u skla du sa za kon skim in kri­mi na ci ja ma na sil nog kri mi na li te ta5.

Ne za vi sna va ri ja bla od re đe na je kao ra na na sil na vik ti mi za ci ja. Autor ka se opre de li la za ovaj po jam jer je bio po tre ban po jam ko ji će isto vre me no ob u hva ti ti sve ob li ke na sil ne vik ti mi za ci je u de tinj stvu, ali i na gla si ti pro ces vik ti mi za ci je i de te kao žr tvu. Ra na na sil na vik ti mi za ci ja je za po tre be is tra ži va nja de fi ni sa na kao ,,sva ki vid za ne ma ri va nja, fi zič kog, psi hič kog i sek su al nog na si lja i te le snog ka žnja va nja de ce od stra ne ro di te­lja, usvo ji te lja ili sta ra te lja, kao i pri su stvo bi lo kom vi du na si lja nad dru gim čla no vi ma po ro di ce“ (Stev ko vić, 2013: 101). Sva ki od ovih ob li ka ne po sred ne i po sred ne vik ti mi za ci je ta ko đe je de fi ni san u is tra ži va nju i ope ra ci o na li zo van

4 Pot pu no iden tič ni upit ni ci su pri me nje ni za an ke ti ra nje is pi ta ni ka eks pe ri men tal ne i kon­trol ne gru pe. Iz ve sne raz li ke u in stru men ti ma su pri sut ne u smi slu rod no sen zi tiv ne mo di fi­ka ci je pi ta nja u upit ni ci ma za že ne. Pri ku plja nje po da ta ka je oba vlje no u stan dar di zo va nim uslo vi ma grup nog an ke ti ra nja. Pri to me, pri ku plja nje po da ta ka u KPZ za že ne je re a li zo va no u jed nom da nu, dok su na sil ni i ne na sil ni osu đe ni ci KPZ „Za be la“ iz bez be do no snih raz lo ga po de lje ni u ma nje gru pe pri li kom an ke ti ra nja ko je je tra ja lo 5 da na (Stev ko vić, 2012). Kod is pi ta ni ka ko ji iz zdrav stve nih raz lo ga ili zbog ne pi sme no sti ni su bi li u mo guć no sti da po pu­nja va ju upit nik pri me njen je in ter vju uz pot pu no obez be đi va nje ano nim no sti is pi ta ni ka i od go vo ra.

5 Kri vič na de la pro tiv ži vo ta i te la, pro tiv pol ne slo bo de, pro tiv bra ka i po ro di ce (na si lje u po ro di ci, ro do skr vlje nje, za pu šta nje i zlo sta vlja nje ma lo let nog li ca) i raz boj ni štvo i raz boj nič ka kra đa kao imo vin ska kri vič na de la sa ele men ti ma na si lja. Kon kret ne ma ni­fe sta ci je na sil nog kri mi na li te ta oda bra ne su po uzo ru na svet ska is tra ži va nja na sil nog kri mi na li te ta.

Ljiljana Stevković

12

na set in di ka to ra. U is tra ži va nju je po sta vlje no i te sti ra no osam is tra ži vač­kih hi po te za.

Pri ku plje ni po da ci su ob ra đe ni pri me nom kom pju ter skih sta ti stič kih pro gra ma PASW 18.0 i STA TI STI CA 8.0. Za ana li zu po da ta ka pri me nje ne su me to de de skrip tiv ne sta ti sti ke, Pe ar so nov χ2 test ko jim je is pi ti va na zna­čaj nost po ve za no sti i Cra me rov V ko e fi ci jent ko jim je iz ra ža van ste pen po ve za no sti. Is tra ži vač ke hi po te ze su te sti ra ne pri me nom re gre si o ne ana li ze ko ja je ura đe na me to dom op ti mal nog ska li ra nja (Stev ko vić, 2012).

Re­zul­ta­ti­is­tra­ži­va­nja

U na stav ku ra da bi će pred sta vljen deo re zul ta ta is tra ži va nja ko ji se od no se na uti caj po sred ne i ne po sred ne ra ne na sil ne vik ti mi za ci je na na sil ni kri mi na­li tet od ra slih. Pri to me, bi će pri ka za ni i re zul ta ti ko ji se od no se na uti caj ra ne na sil ne vik ti mi za ci je na na si lje u se kun dar noj po ro di ci, kao i uti caj fi zič kog ka žnja va nja u de tinj stvu na part ner sko na si lje u od ra slom do bu.

a) Po sred na ra na na sil na vik ti mi za ci ja i na sil no kri mi nal no po na ša nje od ra slih

Uti caj po sred ne ra ne na sil ne vik ti mi za ci je na ka sni je na sil no kri mi nal no po na ša nje mu ška ra ca i že na is pi ti van je se tom pi ta nja ko ja su ima la za cilj da omo gu će pri ku plja nje po da ta ka o pre va len ci ovog ob li ka na sil ne vik ti mi za ci je me đu is pi ta ni ci ma, kao i pri ku plja nje po da ta ka o uti ca ju in di ka to ra po sred ne ra ne na sil ne vik ti mi za ci je na nji ho vo na sil no kri mi nal no po na ša nje.

Ka da je u pi ta nju pre va len ca po sred ne na sil ne vik ti mi za ci je me đu osu đe­nič kom po pu la ci jom iz uzor ka re zul ta ti su po ka za li da je ovaj ob lik na sil ne vik­ti mi za ci je za stu plje ni ji u uzor ku na sil nih u od no su na uzo rak ne na sil nih is pi ta­ni ka. Pri to me, naj vi še je za stu plje no fi zič ko na si lje oca nad maj kom sa ko jim su is pi ta ni ci bi li upo zna ti (45%) ili su mu bi li po sred no iz lo že ni (40%). Po red part ner skim na si ljem ro di te lja osu đe na li ca iz eks pe ri men tal ne gru pe (29%) su po sred no bi la vik ti mi zi ra na i na si ljem dru gih pu no let nih mu ških čla no va po ro di ce nad žen skim čla no vi ma. Go to vo pe ti na na sil nih is pi ta ni ka/ca iz eks­pe ri men tal ne gru pe (17%) bi lo je iz lo že no i na si lju maj ke nad ocem (Stev ko vić, 2012: 120­121). Ovaj in di ka tor znat no je vi še pri su tan u gru pi na sil nih is pi ta ni ka mu škog po la ne go u gru pi ne na sil nih6 is pi ta ni ka. Shod no to me, mo že mo pret­

6 Kod osu đe ni ca ni je po tvr đe no pri su stvo in di ka to ra na si lje maj ke nad ocem.

Temida

13

po sta vi ti da su obr nu te ulo ge na sil ni ka i žr tve mo gle do ve sti do kri ze mu škog iden ti te ta kod na sil nog pre stup ni ka s ob zi rom da se nje go vo od ra sta nje od vi­ja lo u uslo vi ma ko ji od stu pa ju od tra di ci o nal ne ulo ge mu ška ra ca i že na (Stev­ko vić, 2012: 121).

Pri me nom χ2 te sta utvr đe na je sta ti stič ki zna čaj na po ve za nost dve va ri ja ble po sred ne vik ti mi za ci je i ka sni jeg na sil nog po na ša nja, što se mo že vi de ti u ta be li 1.

Tabela 1: Vred no sti χ2 te sta za sve va ri ja ble po sred ne na sil ne vik ti mi za ci je Po sred na na sil na vik ti mi za ci ja χ2 df p

Na si lje oca nad maj kom 14,36 1 0,00

Iz lo žen/a na si lju oca nad maj kom 6,96 1 0,01

Na si lje dru gih mu ških čla no va nad žen skim 3,26 1 0,07

Na si lje maj ke nad ocem 0,16 1 0,69

(Iz vor: Stev ko vić, 2012: 121)

Na osno vu po da ta ka pri ka za nih u ta be li 1 mo že se kon sta to va ti da je u po ro di ci po re kla li ca osu đe nih za na sil na kri vič na de la u od no su na ne na­sil na osu đe na li ca zna čaj no vi še bi lo pri sut no fi zič ko na si lje oca nad maj kom (p=0,00) i iz lo že nost fi zič kim su ko bi ma ro di te lja7 (p=0,01). Is tra ži va njem je na sto ja no da se utvr di da li u po gle du uti ca ja po sred ne ra ne na sil ne vik­ti mi za ci je na na sil ni kri mi na li tet po sto je raz li ke iz me đu že na i mu ška ra ca iz uzor ka. Re zul ta ti is tra ži va nja su po ka za li da ni je dan in di ka tor po sred ne ra ne na sil ne vik ti mi za ci je ni je sta ti stič ki zna čaj no po ve zan sa na sil nim kri­mi nal nim po na ša njem že na iz uzor ka. Ova kvi re zul ta ti upu ću ju na za klju­čak da utvr đe na sta ti stič ki zna čaj na po ve za nost in di ka to ra po sred ne ra ne na sil ne vik ti mi za ci je i na sil nog kri mi na li te ta na ni vou ce log uzor ka po ti če pr ven stve no od raz li ka ko je se ja vlja ju kod osu đe ni ka. Na osno vu ovo ga mo že se pret po sta vi ti da se po na ša nje pri mar nog mo de la iden ti fi ka ci je, što otac pred sta vlja za mu škar ca, iz dva ja kao bi tan fak tor u usva ja nju na sil­nih obra za ca po na ša nja.

Pri me nom re gre si o ne ana li ze na sto ja lo se da se utvr di na osno vu ko jeg in di ka to ra po sred ne ra ne na sil ne vik ti mi za ci je je mo gu će pred vi­de ti bu du će na sil no kri mi nal no po na ša nje. Re gre si o nom ana li zom do bi­

7 U smi slu da je osu đe no li ce u de tinj stvu ču lo ili vi de lo na si lje oca nad maj kom, po ku ša lo da po mog ne maj ci ili je vi de lo po sle di ce nje ne vik ti mi za ci je.

Ljiljana Stevković

14

jen je sta ti stič ki zna ča jan re gre si o ni mo del na ni vou zna čaj no sti p=0,01 (R=0,304; F=4,453), što se mo že vi de ti u ta be li 2.

Tabela 2: Re gre si o ni mo del pre dik ci je na sil nog kri mi nal nog po na ša nja na osno vu po sred ne na si lne vik ti mi za ci je

Po sred na na sil na vik ti mi za ci ja β df F p

Na si lje oca nad maj kom 0,25 2 8,25 0,00

Iz lo žen/a na si lju oca nad maj kom 0,04 2 0,45 0,63

Na si lje dru gih mu ških čla no va nad žen skim 0,13 1 2,16 0,14

Na si lje maj ke nad ocem 0,11 3 4,30 0,01

(Iz vor: Stev ko vić, 2012: 122)

Re zul ta ti re gre si o ne ana li ze po ka zu ju da va ri ja ble na si lje oca nad maj kom i na si lje maj ke nad ocem8 sta ti stič ki zna čaj no do pri no se ko re la ci ji, i kao ta kve pred sta vlja ju zna čaj ne pre dik to re na sil nog kri mi nal nog po na ša nja od ra slih. To je u skla du sa re zul ta ti ma svet skih is tra ži va nja pre ma ko ji ma je po sred na na sil na vik ti mi za ci ja na si ljem oca nad maj kom zna ča jan pre dik tor na sil nog po na ša nja u od ra slom do bu, i to pr ven stve no onog ko je se is po lja va na ni vou part ner skih od no sa (Stra us, Kan tor, 1994, pre ma Ehren saft i dr., 2003; Lac key, 2003). Za raz li ku od na si lja na re la ci ji otac­maj ka na si lje maj ke nad ocem, iako bez sum nje mo že bi ti, i je ste pri sut no u okvi ru part ner skih od no sa, do sa da is tra ži va nji ma ni je is ti ca no kao zna ča jan pre dik tor na sil nog po na ša nja mu ška­ra ca. Me ha ni zam de lo va nja ovog ob li ka po sred ne vik ti mi za ci je u de tinj stvu je sva ka ko dru ga či ji od iz lo že no sti na si lju oca nad maj kom. Ova ko do bi je ni re zul ta ti se mo gu obra zlo ži ti u du hu osnov nih po stav ki fe mi ni stič kih te o ri ja. Na i me, obr nu te ulo ge u part ner skim od no si ma i na si lje maj ke nad ocem kod mu škar ca mo gu do ve sti do kri ze iden ti te ta i na ru ša va nja mo guć no sti iden ti fi­ka ci je sa pri mar nim mu škim mo de lom. Ka sni je na sil no po na ša nje mu škar ca, ko ji je bio iz lo žen obr nu tim rod nim ulo ga ma u na sil nom ci klu su part ner skih od no sa ro di te lja, mo že bi ti po ku šaj us po sta vlja nja kon tro le nad ugro že nom mu ško šću (Stev ko vić, 2012: 121­122).

Ima ju ći u vi du re zul ta te broj nih svet skih is tra ži va nja (Stra us, Kan tor, 1994, pre ma Ehren saft i dr., 2003; Ehren saft i dr., 2003; Lac key, 2003) is tra ži va njem je pro ve ra va na i pri men lji vost po stav ki te o ri je so ci jal nog uče nja na ob ja šnje­

8 Varijablа ,,na si lje oca nad maj kom“ је u re gre si o noj ana li zi di ho to mi zo va na na ka te go ri je ,,pri sut no“ i ,,ni je pri sut no“

Temida

15

nje tran smi si je na si lja u part ner skim od no si ma. U tu svr hu je pri li kom ob ra de po da ta ka uve de na no va va ri ja bla po sma tra nje na sil nog ro di te lja u po ro di ci po re kla či ji je in di ka tor, po red iz lo že no sti part ner skom na si lju na re la ci ji otac­maj ka i dru gi mu ški član­dru gi žen ski član, i re a go va nje u si tu a ci ja ma na si lja oca nad maj kom. Pri to me, naj pre su po sma tra ne raz li ke iz me đu eks pe ri men­tal ne i kon trol ne gru pe pre ma ovim in di ka to ri ma. Na kon to ga je ana li zi ra no da li se is pi ta ni ci ko ji su u pri mar nim po ro di ca ma po sma tra li na sil ni mo del part ner skih od no sa i oni ko ji ni su9 raz li ku ju u po gle du ma ni fe sto va nja na sil­nog po na ša nja pre ma part ner ki.

Na pi ta nje ka ko su se ose ća li i ka ko su re a go va li u si tu a ci ja ma ka da je otac bio na si lan pre ma maj ci is pi ta ni ci su ima li mo guć nost iz bo ra jed nog od če ti ri po nu đe na od go vo ra: (1) Po ku šao sam da po mog nem maj ci; (2) Pla šio sam se; (3) Pru žao sam ot por ocu; (4) Maj ka je to sa ma za slu ži la, kao i sva ka dru ga že na. Po seb no nas je in te re so va lo da li su pri sut ne raz li ke iz me đu eks pe ri men­tal ne i kon trol ne gru pe u po gle du pru ža nja ak tiv nog ot po ra ocu i okri vlja va­nja maj ke za nje nu na sil nu vik ti mi za ci ju. Do bi je ni re zul ta ti po ka zu ju da su se na sil ni osu đe ni ci u od no su na ne na sil ne u ve ćoj me ri ak tiv no su prot sta vlja li ocu i pru ža li po moć maj ci. Po red to ga, li ca osu đe na zbog na sil nih kri vič nih de la su vi še sklo na da maj ku okri vlju ju za na si lje ko jem je iz lo že na u part ner­skim od no si ma. Теstiranjem zna čaj no sti raz li ka iz me đu is tra ži vač kih gru pa ni je utvr đe na sta ti stič ki zna čaj ne raz li ke u po gle du na či na re a go va nja i ose ća nja ve za nih za na si lje oca nad maj kom (χ2=6,92; df=3; p=0,07; Cra mer V=0.279) pa se mo že kon sta to va ti da na čin re a go va nja na su ko be iz me đu oca i maj ke ne uti če na ka sni je na sil no kri mi nal no po na ša nje (Stev ko vić, 2012: 136).

Ka da je u pi ta nju od nos po sred ne vik ti mi za ci je u de tinj stvu i ka sni jeg part ner skog na si lja, re zul ta ti po ka zu ju da su is pi ta ni ci ko ji su u ra nom de tinj­stvu na bi lo ko ji na čin bi li iz lo že ni na si lju u mu ško­žen skim od no si ma (52,9%) u ve ćoj me ri bi li na sil ni pre ma svo jim part ner ka ma u od no su na osu đe ni ke bez tog is ku stva (28,9%). Pri to me, utvr đe ne su sta ti stič ki zna čaj ne raz li ke na ni vou p=0,02 (χ2=9,69; df=1) što uka zu je na po sto ja nje me đu ge ne ra cij­skog pre no še nja part ner skog na si lja kod osu đe ni ka ko ji su u de tinj stvu bi li po sred no vik ti mi zi ra ni. Ovi re zul ta ti su u skla du sa re zul ta ti ma po me­nu tih svet skih is tra ži va nja (Stev ko vić, 2012: 137).

9 U ovom slu ča ju kri te ri jum raz li ko va nja is pi ta ni ka je bi lo pri su stvo na si lja oca pre ma maj ci, bez ob zi ra da li pri pa da ju eks pe ri men tal noj ili kon trol noj gru pi.

Ljiljana Stevković

16

b) Ne po sred na ra na na sil na vik ti mi za ci ja i na sil ni kri mi na li tet od ra slih

U po gle du od no sa iz me đu ne po sred ne ra ne na sil ne vik ti mi za ci je i na sil­nog po na ša nja od ra slih, re zul ta ti is tra ži va nja po ka zu ju da su оsuđеnа licа iz еksperimentalnе grupе u оdnоsu nа kоntrоlnu gru pu višе bilа izlоžеnа svim оblicimа, iz u zev zanemarivanjа i sеksuаlnе viktimizаciје. Naimе, pod­jed nak brој nаsilnih i nеnаslnih оsuđеnih licа iz uzоrkа (27,2%) sе izјаsnio dа је u dеtinjstvu bio izlоžеn zаnеmаrivаnju оd strаnе rоditеljа, stаrаtеljа ili usvоjitеljа. Коd nаsilnih osu đe ni ka naj vi še je za stu plje no fi zič ko ka žnja va nje (62,9%) i vik ti mi za ci ja fi zič kim na si ljem (47,2%), po tom vik ti mi za ci ja psi hič­kim na si ljem (38,1%). Re zul ta ti su po ka za li slič nu za stu plje nost raz li či tih ob li ka ne po sred ne ra ne na sil ne vik ti mi za ci je i u kon trol noj gru pi, s tom raz li kom što je za ne ma ri va nje vi še pri sut no od vik ti mi za ci je psi hič kim na si ljem.

Re zul ta ti χ2 te sta po ka zu ju sta ti stič ki zna čaj nu po ve za nost in di ka to ra ne po sred ne ra ne na sil ne vik ti mi za ci je i ka sni jeg na sil nog kri mi nal nog po na ša nja, što je pri ka za no u ta be li 3.

Tabela 3: Vred no sti χ2 za sve varijable neposredne nasilne viktimizacijeNe po sred na ra na na sil na vik ti mi za ci ja χ2 df p

Fi zič ko ka žnja va nje – otvo re na ša ka 4,12 1 0,04

Fi zič ko ka žnja va nje – ka iš, štap 6,74 1 0,01

Vik ti mi za ci ja fi zič kim na si ljem 23,10 1 0,01

Vik ti mi za ci ja psi hič kim na si ljem 3,63 1 0,06

Vik ti mi za ci ja sek su al nim na si ljem 0,45 1 0,56

Vik ti mi za ci ja za ne ma ri va njem 0,91 1 0,34

Vik ti mi za ci ja to kom na si lja oca nad maj kom 2,13 1 0,14

(Iz vor: Stev ko vić, 2013: 126)

Kao što se mo že vi de ti u ta be li 3, is ku stvo te le snog ka žnja va nja pri me­nom uda ra ca otvo re nom ša kom po li cu ili zad nji ci (p=0,04), po tom na no še­njem uda ra ca ka i šem ili šta pom (p=0,01), kao i vik ti mi za ci ja fi zič kim na si ljem (p=0,01) su sta ti stič ki zna čaj no po ve za ni sa na sil nim po na ša njem žr ta va u od ra slom do bu.

U ci lju utvr đi va nja ko ji in di ka tor ne po sred ne ra ne na sil ne vik ti mi za ci je ima pre dik tiv nu funk ci ju pri me nje na je re gre si o na ana li za ko jom je do bi jen sta ti stič ki zna ča jan re gre si o ni mo del (Rm=0,312; F=4,402, p=0,00). Pri to me,

Temida

17

re zul ta ti is tra ži va nja po ka zu ju da sa mo vik ti mi za ci ja fi zič kim na si ljem sta ti­stič ki zna čaj no do pri no si ko re la ci ji (β= 0,304). Ovaj in di ka tor je ujed no naj sna­žni ji pre dik tor bu du ćeg na sil nog po na ša nja žr ta va fi zič kog na si lja u de tinj stvu.

Tabela 4: Re gre si o ni mo del pre dik ci je na sil nog kri mi na li te ta na osno vu ne po sred ne ra ne na sil ne vik ti mi za ci je

Ne po sred na ra na na sil na vik ti mi za ci ja β df F p

Fi zič ko ka žnja va nje – otvo re na ša ka 0,058 1 0,913 0,34

Fi zič ko ka žnja va nje – ka iš, štap 0,088 1 1,586 0,21

Vik ti mi za ci ja fi zič kim na si ljem 0,304 1 21,212 0,00

Vik ti mi za ci ja psi hič kim na si ljem 0,013 1 0,102 0,75

Vik ti mi za ci ja sek su al nim na si ljem 0,020 1 0,368 0,54

Vik ti mi za ci ja za ne ma ri va njem 0,052 1 1,067 0,30

Vik ti mi za ci ja to kom na si lja oca nad maj kom 0,015 1 0,198 0,68

(Iz vor: Stev ko vić, 2013: 127)

Do bi je ni re zul ta ti su u skla du sa is tra ži va nji ma ko ja upra vo fi zič ku na sil nu vik ti mi za ci ju u de tinj stvu iz dva ja ju kao naj zna čaj ni ji fak tor ri zi ka ka sni jeg na sil nog kri mi nal nog po na ša nja (Еnglish i dr., 2002; We eks, Wi dom, 1998; Wi dom, 1995, 2001).

U broj nim svet skim is tra ži va nji ma ko ja su se ba vi la sek su al nim na si ljem mu ška ra ca ne po sred na vik ti mi za ci ja u de tinj stvu po mi nja na je kao zna ča jan fak tor ri zi ka (Wi dom, 1995; Glas ser i dr., 2001; En glish i dr.; 2002; Knights, Sims­Knights, 2003; En drass i dr., 2007a). Ima ju ći to u vi du, is tra ži va njem je is pi ti­va no da li se i kod sek su al nih pre stup ni ka iz uzor ka za pa ža ko re la ci ja iz me đu nji ho vog na sil nog po na ša nja i is ku stva ne po sred ne na sil ne vik ti mi za ci je u de tinj stvu. Re zul ta ti χ2 te sta su po ka za li sta ti stič ki zna čaj nu po ve za nost svih in di ka to ra ne po sred ne ra ne na sil ne vik ti mi za ci je i sek su al no na sil­nog po na ša nja u od ra slom do bu na ni vou od p=0,00 do p=0,04 (Stev­ko vić, 2013: 128). Re gre si o nom ana li zom do bi jen je sta ti stič ki zna ča jan re gre si o ni mo del (Rm=0,652; df =11; F=5,499; p=0.00) u ko jem je vik ti­mi za ci ja fi zič kim na si ljem iz dvo je na kao pre dik tor bu du ćeg sek su al no na sil nog po na ša nja mu ška ra ca (β=0,635; df =1; F=18,543; p=0,00), što je u skla du sa re zul ta ti ma is tra ži va nja ko je su re a li zo va le Wi dom i Amos (Wi dom, Amos, 1994, pre ma Stev ko vić, 2013).

Ljiljana Stevković

18

c) Ra na na sil na vik ti mi za ci ja i na si lje u se kun dar noj po ro di ci

Na sil no po na ša nje u se kun dar noj po ro di ci je u ana li zi iz dvo je no sa na me­rom pro ve ra va nja po stav ki te o rij skog kon cep ta o tran smi si ji pr ven stve no part ner skog na si lja. U tu svr hu na pra vlje ne su dve pod gru pe mu ška ra ca iz uzor ka. Jed nu gru pu su či ni li oni ko ji su ima li is ku stvo po sred ne i ne po sred ne vik ti mi za ci je u de tinj stvu, a dru gu oni bez tog is ku stva. Na ni vou ce log uzor ka mu ška ra ca 33,8% is pi ta ni ka se iz ja sni lo da je bi lo na sil no pre ma svo jim part­ner ka ma (Stev ko vić, 2013: 131). U ve ći ni slu ča je va ni je bi lo u pi ta nju na si lje kao izo lo va ni in ci dent, ne go kon ti nu i ra na vik ti mi za ci ja ko ja se po na vlja la du ži vre­men ski pe riod. Na i me, 53 (81,5%) osu đe ni ka je pre ma part ner ki bi lo na sil no vi še od 5 pu ta i to kom du žeg pe ri o da (Stev ko vić, 2013: 131). Do mi ni ra fi zič ko na si lje (17%), po tom kom bi no va no psi hič ko i fi zič ko na si lje (11%), sa mo psi­hič ko na si lje (6%) i kom bi na ci ja sva tri ob li ka part ner skog na si lja (3%).

Ka da je u pi ta nju od nos iz me đu ra ne na sil ne vik ti mi za ci je i na si lja pre ma part ner ki, re zul ta ti is tra ži va nja po ka zu ju da je ma lo vi še od po lo vi ne is pi ta ni ka sa is ku stvom po sred ne i ne po sred ne ra ne na sil ne vik ti mi za ci je bi lo na sil no i pre ma svo jim part ner ka ma (54, od no sno 51,9%). Re zul ta ti χ2 te sta po tvr di li su sta ti stič ki zna čaj nu po ve za nost iz me đu ove dve va ri ja ble (χ2=16,96; df=1; p=0,00), što je u skla du sa re zul ta ti ma po me nu tih is tra ži va nja po ve­za no sti is ku stva vik ti mi za ci je na si ljem u de tinj stvu i ka sni jeg na sil nog po na ša nja u part ner skim od no si ma (Ehren saft i dr., 2003; Hu ef ner i dr., 2007, Ni ko lić­Ri sta no vić, 2000, 2002, 2009).

d) Te le sno ka žnja va nje i na si lje u part ner skim od no si ma

Ka ko su ne ka od po me nu tih is tra ži va nja (Swi ford i dr., 2000) po ka za la da is ku stvo te le snog ka žnja va nja do pri no si ka sni jem na sil nom po na ša nju u part­ner skim od no si ma, is tra ži va njem je is pi ti van i od nos iz me đu ove dve va ri ja ble.

Temida

19

Tabela 5: Odnos fi zič kog ka žnja va nja u de tinj stvu i na si lja pre ma part ne ru/part ner ki

Fizičko kažnjavanjeNa si lje pre ma part ne ru/part ner ki∗

∗∗

da ne Ukup no

Uda rac otvorenom šakom∗

DaN. 58 74 132

% 43,9 56,1 100

NeN 14 66 80

% 17,5 82,5 100

Udarac kaišem, štapom∗∗

DaN 51 58 109

% 46,8 53,2 100

NeN 20 83 103

% 19,4 80,6 100* χ2=15,33 df=1 p=0,00 ** χ2=17,81 df=1 p=0,00

Kao što se mo že vi de ti u ta be li 5, osu đe na li ca (oba po la) iz uzor ka, ko ja su u po ro di ci po re kla bi la fi zič ki ka žnja va na, vi še su bi la na sil na pre ma svo jim part ner ka ma, od no sno part ne ri ma. Pri to me, oba in di ka to ra fi zič kog ka žnja va­nja su sta ti stič ki zna čaj no po ve za na sa ka sni jim na sil nim po na ša njem u part­ner skim od no si ma (p=0,00).

Ana li za od no sa is ku stva fi zič kog ka žnja va nja i na si lja pre ma part ne ru ili part ner ki vr še na je po seb no i na pod u zor ku mu ška ra ca i že na.

Tabela 6: Vred no sti χ2 testa za odnos ranog fizičkog kažnjavanja i nasilja muškaraca prema partnerki

Fizičko kažnjavanje χ2 df p

Udarac otvorenom šakom 24,49 1 0,00

Udarac kaišem, štapom 23,90 1 0,00

Po sma tra no na pod u zor ku mu ška ra ca (i eks pe ri men tal na i kon trol na gru pa) re zul ta ti is tra ži va nja po ka zu ju da su mu škar ci ko je su ro di te lji fi zič ki ka žnja va li u de tinj stvu ta ko što su ih uda ra li po li cu ili te lu otvo re nom ša kom, ili su ih po te lu uda ra li ka i šem/šta pom, sta ti stič ki zna čaj no vi še bi li na sil ni pre ma svo jim part ner ka ma od mu ška ra ca ko ji ni su ima li is ku stvo fi zič kog ka žnja va nja u de tinj stvu.

Na pod u zor ku že na re zul ta ti su po ka za li da je ve li ki broj osu đe ni ca (57%) bio iz lo žen fi zič kom ka žnja va nju u po ro di ci po re kla. Me đu tim, ni su utvr đe ne

Ljiljana Stevković

20

sta ti stič ki zna čaj ne raz li ke iz me đu osu đe ni ca sa i bez tog is ku stva u po gle du nji ho vog na sil nog po na ša nja pre ma part ne ri ma. Ima ju ći to u vi du, mo že se za klju či ti da su po da ci pri ka za ni u ta be li 5, re zul tat ko re la ci je iz me đu fi zič kog ka žnja va nja mu ška ra ca i nji ho vog na sil nog po na ša nja pre ma part ner ka ma. Sa dru ge stra ne, od su stvo sta ti stič ke po tvr de po ve za no sti fi zič kog ka žnja va nja i na si lja pre ma part ne ru na su bu zor ku že na mo že se ob ja sni ti i ma lim bro jem is pi ta ni ca ko je su ušle u uzo rak, ne do vo ljnim za iz no še nje va lid nih za klju ča ka u okvi ru kvan ti ta tiv ne ana li ze.

Za­klju­čak

U ra du su pri ka za ni re zul ta ti is tra ži va nja o uti ca ju ra ne na sil ne vik ti mi za ci je na na sil ni kri mi na li tet od ra slih. Is tra ži va nje je vr še no na uzor ku mu ška ra ca i že na ko ji su zbog iz vr še nja na sil nih kri vič nih de la (eks pe ri men tal na gru pa) i ne na­sil nih kri vič nih de la (kon trol na gru pa) osu đe ni na vi še go di šnje ka zne za tvo ra, a ko je su u tre nut ku re a li za ci je is tra ži va nja iz dr ža va li u Ka zne no­po prav nom za vo du za mu škar ce i Ka zne no­po prav nom za vo du za že ne u Po ža rev cu.

Is tra ži va njem su do bi je ni re zul ta ti ko ji go vo re u pri log te zi o uti ca ju is ku stva vik ti mi za ci je po ro dič nim na si ljem u de tinj stvu na ka sni je na sil no po na ša nje žr tve. Na i me, osu đe na li ca iz eks pe ri men tal ne gru pe u od no su na osu đe na li ca iz kon trol ne gru pe su to kom de tinj stva bi la vi še iz lo že na svim ob li ci ma ne po sred ne i po sred ne na sil ne vik ti mi za ci je, iz u zev za ne­ma ri va nja. Kao naj zna čaj ni ji pre dik to ri bu du ćeg na sil nog po na ša nja osu­đe nih li ca iz uzor ka iz dvo je ni su fi zič ko ka žnja va nje i vik ti mi za ci ja fi zič kim na si ljem kao in di ka to ri ne po sred ne vik ti mi za ci je, i po sred na vik ti mi za­ci ja na si ljem oca nad maj kom i maj ke nad ocem. Do bi je ni re zul ta ti su u skla du sa re zul ta ti ma broj nih svet skih is tra ži va nja ko ja fi zič ko ka žnja va­nje i vik ti mi za ci ju fi zič kim na si ljem iz dva ja ju kao naj zna čaj ni ji fak tor ri zi ka ka sni jeg na sil nog kri mi nal nog po na ša nja (Еnglish i dr., 2002; We eks, Wi dom, 1998; Wi dom, 1995, 2001). Ta ko đe, is tra ži va njem su po tvr đe ni re zul ta ti svet­skih is tra ži va nja pre ma ko ji ma je na si lje oca nad maj kom ta ko đe zna ča jan fak­tor ri zi ka ka sni jeg na sil nog kri mi nal nog po na ša nja de te ta žr tve (Stra us, Kan tor, 1994, pre ma Ehren saft i dr., 2003; Lac key, 2003). Pri to me, pre dik tiv nost ovih in di ka to ra je po tvr đe na u pod u zor ku mu ška ra ca, ali ne i u pod u zor ku že na iz is pi ti va ne po pu la ci je. U skla du sa tim, re zul ta ti is tra ži va nja go vo re u pri log po sto ja nja me đu ge ne ra cij ske tran smi si je na si lja kod osu đe ni ka

Temida

21

iz uzor ka. Sva ka ko, kod tu ma če nja ovih re zul ta ta tre ba ima ti u vi du či nje­ni cu da je ma li broj osu đe ni ca za do vo lji lo me to do lo ške zah te ve is tra ži­va nja za ula zak u uzo rak, što ni je bi lo do volj no za do no še nje sta ti stič ki va lid nih za klju ča ka na pod u zor ku že na.

Ta ko đe, is tra ži va njem je utvr đe no da is ku stvo fi zič kog ka žnja va nja u de tinj stvu pred sta vlja ri zik na sil nog po na ša nja u part ner skim od no si ma u od ra slom do bu, što je skla du sa re zul ta ti ma svet skih is tra ži va nja (Swi ford i dr., 2000). Ako se ima u vi du da je pri me na fi zič ke ka zne na na šim pro sto­ri ma go to vo usta ljen na čin di sci pli no va nja de ce10, mo že se kon sta to va ti da je je dan od na či na svo đe nja na mi ni mum ri zi ka od re pro du ko va nja na sil­nog po na ša nja upra vo pred u zi ma nje me ra za pot pu nu za bra nu na sil nih me to da ka žnja va nja u svim kon tek sti ma.

Po sred na vik ti mi za ci ja po sma tra njem na sil nog mo de la po na ša nja u part­ner skim od no si ma u po ro di ci po re kla ta ko đe go vo ri u pri log tran smi si je na si lja uče njem obra za ca na sil nih od no sa. Na i me, osu đe ni ci ko ji su to kom od ra sta­nja po sma tra li na sil ni mo del po na ša nja u part ner skim od no si ma u vi du na si­lja oca nad maj kom i dru gih mu ških čla no va nad dru gim žen skim čla no vi ma po ro di ce, zna čaj no vi še či ne na sil na od ne na sil nih kri vič nih de la, i znat no vi še is po lja va ju na si lje pre ma svo jim part ner ka ma od onih osu đe ni ka bez is ku stva po sred ne vik ti mi za ci je.

Ima ju ći u vi du pri ka za ne re zul ta te ko ji ne dvo smi sle no uka zu ju da vik ti mi­za ci ja na si ljem u de tinj stvu pred sta vlja ri zik da de te žr tva iz ra ste u na sil ni ka u od ra slom do bu, kao i da je to sa mo je dan od eti o lo ških či ni la ca, neo p hod ne su in ter ven ci je upra vo na ni vou ra nog de tinj stva ka ko bi se spre či la vik ti mi za­ci ja dece i nje ne ne po sred ne i ka sni je kri mi no lo ške po sle di ce.

Na pr vom me stu neo p hod na je re for ma za ko no dav stva u smi slu pot pu ne za bra ne pri me ne fi zič ke ka zne na ni vou po ro dič no­prav ne, so ci jal no­za štit ne i kri vič no­prav ne za šti te. U ve zi sa tim, od iz u zet ne je va žno sti uskla đi va nje svih za kon skih re še nja na pla nu za šti te in te re sa i pra va de te ta, kao i da se pre ci zno i ujed na če no od re di ko ji po stup ci spa da ju u fi zič ko ka žnja va nje, a ko ji pre va­zi la ze do men ka zne i pre ra sta ju u na si lje. Na taj na čin se ri zi ci ma ni pu la ci je i ne u jed na če nih tu ma če nja za kon skih re še nja svo de na mi ni mum. Do bra re še­nja na tom pla nu nu di pred na crt Za ko na o pra vi ma de te ta ko ji upr kos ini ci­ja ti va ma rad ne gru pe i ne vla di nog sek to ra još uvek ni je na i šao na dru štve nu sprem nost za nje go vu im ple men ta ci ju.

10 Vi še o to me vi de ti u MICS3 i MICS4.

Ljiljana Stevković

22

Pre im ple men ta ci je Za ko na o pra vi ma de te ta i pred lo že ne re for me osta lih za ko na tre ba lo bi, po uzo ru na po zi tiv na is ku stva Šved ske11, spro ve sti epi de­mi o lo ško is tra ži va nje pre va len ce ra ne na sil ne vik ti mi za ci je i sta vo va ro di te lja i de ce pre ma sva kom po jav nom ob li ku. Ova kva is tra ži va nja bi tre ba lo pe ri o­dič no po na vlja ti ka ko bi se pra ti li efek ti za ko no dav nih re for mi.

Pa ra lel no sa re for ma ma za ko na usme re nim na za šti tu pra va i in te re sa de te ta, po želj no je or ga ni zo va nje edu ka ci ja ro di te lja i de ce o ne po sred nim i da le ko se žnim po sle di ca ma svih po jav nih ob li ka ra ne na sil ne vik ti mi za ci je. Isto vre me no, neo p hod no je na lo kal nom ni vou kon ti nu i ra no or ga ni zo va ti edu ka ci ju za ro di te lje o po zi tiv nim ve šti na ma ro di telj stva i vas pi ta nja de ce. Ova kav vid edu ka ci je bi tre ba lo da po sta ne usta lje na prak sa ka da su u pi ta nju mla di ro di te lji i ro di te lji sve one de ce kod ko jih po sto ji ri zik ili je pak po tvr­đe no da su žr tve na si lja u po ro di ci po re kla.

I za kraj, ka ko bi se svi slu ča je vi ra ne na sil ne vik ti mi za ci je de ce mo gli pra­ti ti i na taj na čin mo glo bla go vre me no de lo va ti na ukla nja nje i ubla ža va nje ri zi ka od re pro du ko va nja na si lja, neo p hod na je im ple men ta ci ja je din stve nog si ste ma evi den ti ra nja vik ti mi zi ra ne de ce sa ja snim raz gra ni ča va njem slu ča je va kod ko jih po sto ji sum nja, od slu ča je va ko ji su u po stup ku utvr đi va nja za sno­va no sti sum nje ili su po tvr đe ni. Ta kva ba za po da ta ka bi tre ba la da sa dr ži sve one po dat ke ko ji su neo p hod ni za kre i ra nje pro fi la de te ta žr tve, na sil ni ka i po ro di ce. Na taj na čin bi bi lo mo gu će utvr di ti i pra ti ti fak to re ri zi ka za ra nu na sil nu vik ti mi za ci ju. Isto vre me no, ova ko kon ci pi ra na ba za po da ta ka bi bi la do bra osno va za kre i ra nje pre ven tiv nih i ra nih za štit nih in ter ven ci ja ko je bi bi le za sno va ne na me đu sek tor skoj sa rad nji svih nad le žnih dr žav nih i ne vla di­nih slu žbi ko je se u svom ra du ru ko vo de za šti tom in te re sa i pra va de te ta.

Li­te­ra­tu­ra

Ba nja nin­Đu ri čić, N. (1998) Uda rac pо du ši: sоciоlоškа studiја zlоstаvljаnjа dеtеtа u pоrоdici. Bеоgrаd: In sti tut za kri mi no lo ška i so ci o lo ška is tra ži va nja i Ju go slo ven ski cen tar za pra va deteta.

Cur tis, G. C. (1963) Vi o len ce bre eds vi o len ce­per haps? Ame ri can Jo ur nal of Psychi a try, 120, str. 386­387.

11 Vi še o to me vi de ti u Dur rant, Smith (2011).

Temida

23

Di xon, L., Brow ne, K., Ha mil ton­Gi ac hrit sis, C. (2005) Risk fac tors of pa rents abu sed as chil dren: a me di a ti o nal analysis of the in ter ge ne ra ti o nal con ti nu ity of child mal tre at­ment (Part I). Jor nal of Child Psycho logy and Psychi a try, 1, str. 47­57.

Dur rant, J. E., Smith, A. B. (eds.) (2011) Glo bal pat hways to abo lis hing physi cal pu nis-hment. New York, Lon don: Ro u tled ge Taylor & Fran cis Gro up, str. 222­233.

Ehren saft, M. K., Co hen, P., Brown, I., Sma i les, E., Chen, H., Johnson, J. G. (2003) In ter­ge ne ra ti o nal tran smis sion of part ner vi o len ce: A 20 – year pro spec ti ve study. Jo ur nal of Con sul ting and cli ni cal psycho logy, 71, str. 741­753.

En drass, J., Ur ba ni ok, F., Ros seg ger, A., Vet ter, S., El bert, T. (2007a) The pre va len ce of early vic ti mi za tion among vi o lent and se xu al ma le of fen ders in Swit zer land. In ter na-ti o nal Per spec ti ves in Vic ti mo logy, 2, str. 24­30.

En drass, J., Ur ba ni ok, F., Ros seg ger, A., Vet ter, S., El bert, T. (2007b) Se xu al аbuse аmong vi o lent and sex of fen ders and its’ re le van ce for per si stent of fen ding In ter na ti-o nal Per spec ti ves in Vic ti mo logy, 2, str. 31­35.

En glish, D.J., Wi dom, C.S., Brand ford, C. (2002) Child hood vic ti mi za tion and de lin-qu ency, adult cri mi na lity, and vi o lent cri mi nal be ha vi or. Roc kvil le: Na ti o nal Cri mi nal Ju sti ce Re fe ren ce Ser vi ce.

Fry, D. P. (1993) The in ter ge ne ra ti o nal tran smis sion of di sci pli nary prac ti ces and ap pro ac hes to con flict. Hu man Or ga ni za tion, 52, str. 176­185.

Glas ser, M., Kol vin, I., Camp bell, D., Glas ser, A., Le itch, I., Far relly, S. (2001) Cycle of child se xu al abu se: links bet we en be ing a vic tim and be co ming a per pe tra tor. Bri tish Jo ur-nal of Psychi a try, 179, str. 482­494.

Ha nak, N., Te njo vić, L., Išpa no vić­Ra doj ko vić, V., Vlaj ko vić, A., Be a ra, M. (2013) Epi de­mi o lo ško is tra ži va nje na si lja nad de com u po ro di ci u Sr bi ji. Te mi da, 2, str. 75­102.

Her ren kohl, T. I., So u sa, C., Ta ji ma, E. A., Her ren kohl., R. C, Moylan, C. A. (2008) In ter­sec tion of child abu se and chil dren’s ex po su re to do me stic vi o len ce. Tra u ma, vi o len ce and abu se, 2, str.84­99.

Hol den, G. W., Thomp son, E. E., Zam ba ra no, R. J., Mar shal, L. A. (1997) Child ef fects as a so ur ce of chan ge in ma ter nal at ti tu des to ward cor po ral pu nis hment. Jo ur nal of So cial and Per so nal Re la ti on ship, 14, str. 481­490.

Hu ef ner, J. C., Rin gle, J. L., Chmel ka, M. B., In gram, S. D. (2007) Bre a king the cycle of in ter ge ne ra ti o nal abu se: the long­term im pact of a re si den tial ca re pro gram. Child Abu se and Ne glect, 31, str. 187­199.

Hun ter, R. S., Kil strom, N. (1979) Bre a king the cycle in abu si ve fa mi li es. Ame ri can Jo ur-nal of Ort hopsychi a try, 136, str. 1320­1322.

Ljiljana Stevković

24

Knights, R. A., Sims ­ Knights, J. E. (2003) The de ve lop men tal an te ce dents of se xu al co er cion aga inst wo men. An nals of the New York Aca demy of Sci en ce, 989, str. 72­85.

Lac key, C. (2003) Vi o lent fa mily he ri ta ge: The tran si tion to adult hood, and la ter part­ner vi o len ce. Jo ur nal of Fa mily Is su es, 1, str. 74­98.

MICS3 – Is tra ži va nje vi še stru kih po ka za te lja sta nja i po lo ža ja de ce i že na (2005) Be o grad: UNI CEF, Re pu blič ki za vod za sta ti sti ku, Stra te gic Mar ke ting.

MICS4 – Is tra ži va nje vi še stru kih po ka za te lja sta nja i po lo ža ja de ce i že na (2010) Be o grad: UNI CEF, Re pu blič ki za vod za sta ti sti ku, Stra te gic Mar ke ting.

Mr še vić, Z. (1998) In cest iz me đu mi ta i stvar no sti: so ci o lo ška stu di ja. Bеоgrаd: In sti tut za kri mi no lo ška i so ci o lo ška is tra ži va nja i Ju go slo ven ski cen tar za pra va de te ta.

Mul ler, R. T., Hun ter, J. E., Stol lak, G. (1995) The in ter ge ne ra ti o nal tran smis sion of cor­po ral pu nis hment: a com pa ri son of so cial le ar ning and tem pe ra ments mo dels. Child Abu se and Ne glect, 11, str. 1323­1335.

Ni ko lić ­ Ri sta no vić, V. (2000) Od žr tve do za tvo re ni ce – na si lje u po ro di ci i kri mi na li tet že na. Be o grad: In sti tut za kri mi no lo ška i so ci o lo ška is tra ži va nja i Vik ti mo lo ško dru­štvo Sr bi je.

Ni ko lić ­ Ri sta no vić, V. (2002) Po ro dič no na si lje u Sr bi ji. Be o grad: Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je i Pro me tej.

Ni ko lić ­ Ri sta no vić, V. (2010) Na si lje u po ro di ci u Voj vo di ni. No vi Sad: Po kra jin ski se kre­ta ri jat za rad, za po šlja va nje i rav no prav nost po lo va.

Si me u no vić­Pa tić, B. (2003) Ubi stva u Be o gra du: kri mi no lo ška stu di ja. Be o grad: Voj no i­zda vač ki za vod i In sti tut za kri mi no lo ška i so ci o lo ška is tra ži va nja.

Stev ko vić, Lj. (2013) Uti caj ra ne na sil ne vik ti mi za ci je na na sil ni kri mi na li tet od ra slih. Be o­grad: Fa kul tet za spe ci jal nu edu ka ci ju i re ha bi li ta ci ju, ma gi star ska te za.

Stric land, S. M. (2008) Fe ma le sex of fen ders: ex plo ring is su es of per so na lity, tra u ma and cog ni ti ve dis tor tion. Jo ur nal of In ter per so nal Vi o len ce, 4, str. 474­489.

Swin ford, S. P., De Ma ris, A., Cer nko vich, S. A., Gi or da no, P. C. (2000) Harsh physi cal di sci pli ne in child hood and vi o len ce in la ter ro man tic in vol ve ments: the me di a ting ro le of pro blem be ha vi ors. Jo ur nal od Mar ri a ge and the Fa mily, 62, str. 508­ 519.

Že ga rac, N. (2004) De ca ko ja če ka ju. Be o grad: Sa ve the chil dren UK – beоgrаdskа kаncеlаriја i Cеntаr zа prаvа dеtеtа.

We eks, R., Wi dom, C.S. (1998) Early child hood vic ti mi za tion among in car ce ra ted adult ma le fe lons: re se arch pre vi ew. Was hing ton DC: U.S. De part ment of Ju sti ce, Na ti o nal In sti tu te of Ju sti ce, str. 1­2.

Temida

25

Wi dom, C. S. (1989) Do es vi o len ce be get vi o len ce? A cri ti cal exa mi na ti on of the li te ra­tu re. Psycho lo gi cal Bul le tin, 1, str. 3­28.

Wi dom, C. S. (1995) Vic tims of child hood se xu al abu se: la ter cri mi nal con se qu en ces. Was­hing ton DC: US De part ment of Ju sti ce, Na ti o nal In sti tu te of Ju sti ce, str. 1­8

Wi dom, C. S. (2001) An up da te on the ”cycle of vi o len ce“. Was hing ton DC: US De part­ment of Ju sti ce, Na ti o nal In sti tu te of Ju sti ce, str. 1­8.

Lji Lja na Stev ko vić

When­a­vic­tim­be­co­mes­vi­o­lent­per­pe­tra­tor­–­vi­o­lent­­vic­ti­mi­za­tion­in­child­hood,­vi­o­lent­cri­mi­nal­be­ha­vi­or­­in­adult­hood

Nu me ro us in ter na ti o nal re se arch has iden ti fied that di rect or in di rect ex po su re to vi o lent vic ti mi za tion in a fa mi lial con text du ring child hood is a risk fac tor for vi o­lent cri mi nal be ha vi or of vic ti mi zed chil dren in adult hood. Stu di es of vi o lent vic ti­mi za tion of chil dren in Ser bia are ra re, and are mostly di rec ted at de ter mi ning the pre va len ce, the main cha rac te ri stics of or the im me di a te physi cal, psycho lo gi cal and be ha vi o ral con se qu en ces of vic ti mi za tion. Em pi ri cal analysis of the cri mi no lo gi cal con se qu en ces of early vi o lent vic ti mi za tion in adult hood are an ex cep ti on in sci en ti­fic stu di es in Ser bia. The aim of the pa per is to pre sent the re sults of re se arch in to the in flu en ce of early vi o lent vic ti mi za tion on vi o lent cri me of adult men and wo men. Af ter the in tro duc tion a bri ef over vi ew of the wor ldwi de re se arch con fir ming the cor re la tion bet we en the ex pe ri en ce of vi o lent vic ti mi za tion and sub se qu ent vi o lent be ha vi or is gi ven. The re sults of the re se arch con duc ted by the aut hor will then be di scus sed. The re sults il lu stra te the pos si bi lity of pre dic ting vi o lent cri mi nal be ha vi or in adult hood ba sed on in di ca tors of di rect and in di rect vic ti mi za tion in child hood.

Key words: chil dren, adults, vi o lent vic ti mi za tion, vic tim, fa mily, vi o lent cri mi nal be ha vi or

27

Interkulturalni kontekst i viktimizacija

Bavljenje­međuetničkim­konfliktima­od­strane­organizacija­civilnog­društva­u­Srbiji:­­aktivnosti­i­diskurs1

veSna nikoLić-RiStanović Bejan ŠaćiRi*

Rad ima za cilj predstavljanje dela rezultata istraživanja „Podsticanje dijaloga u multietničkom društvu uz osnaživanje žrtava“ koje je Viktimološko društvo Srbije

sprovelo u toku prve i početkom druge godine rada na projektu Alternativni načini reagovanja na kriminalitet i bezbednost – „ALTERNATIVE“. U radu su predstavljeni rezultati istraživanja koji se odnose na bavljenje međuetničkim konfliktima, koji su se događali tokom 1990-ih godina i nakon njih, od strane organizacija civilnog društva u Srbiji. Predstavljeni su rezultati koji se odnose, kako na aktivnosti organizacija civilnog društva, tako i na njihov diskurs, odnosno na način na koji o međuetničkim konfliktima govore javno. Posebna pažnja posvećena je identifikovanju aktivnosti koje imaju elemente restorativne pravde, kao i proceni potencijala koje postojeće restorativne aktivnosti imaju za rešavanje problema u međuetničkim odnosima, izgradnju mira i bezbednosti građana Srbije – uopšte, i, posebno, onih koji žive u nacionalno mešovitim regionima u blizini granica sa drugim državama bivše Jugoslavije.

Ključne reči: organizacije civilnog društva, aktivnosti, diskurs, međuetnički konflikti, Srbija

TEMIDA Decembar 2013, str. 27-60 ISSN: 1450-6637 DOI: 10.2298/TEM1304027N Originalni naučni rad

1 Ovaj rad nastao je kao rezultat rada na projektu koji je dobio finansijsku podršku EU u okviru Sedmog okvirnog programa Evropske komisije za istraživanja i tehnološki razvoj (FP7­SEC­2011­1), ugovor broj 285368 (The research leading to these results has received funding from the European Union's Seventh Framework Programme (FP7­SEC­2011­1) under grant agreement no. 285368)

* Ve sna Ni ko lić­Ri sta no vić je di rek tor ka Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je i re dov na pro fe sor ka Fa kul te ta za spe ci jal nu edu ka ci ju i re ha bili ta ci ju, Uni ver zi te ta u Be o gra du.

E­mail: vni ko lic @e u net.rs Be jan Ša ći ri je is tra ži vač u Vik ti mo lo škom dru štvu Sr bi je i dok to rand na Fi lo zof skom fa kul te tu

u Be o gra du na Ode lje nju za psi ho lo gi ju. E­mail: be jan sa ci [email protected]

Vesna Nikolić-Ristanović, Bejan Šaćiri

28

Uvod

Iako su se organizacije civilnog društva (OCD)2, pojavile u Srbiji još u vreme komunizma, kao organizacije nezavisne od države, njihov razvoj je u tesnoj vezi sa političkom i ekonomskom tranzicijom s kraja 80­ih i početkom 90­ih godina prošlog veka. Razvoj organizacija civilnog društva bio je posebno intenzivan za vreme građanskog rata u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj (između 1992. i 1995. godine). Taj razvoj nastavljen je u periodu između 1996. i 1999. godine, nakon što su opozicione partije ojačale u većim gradovima Srbije, i posebno je intenziviran posle pada Miloševićevog režima i političkih promena 2000. godine (Milić, 2002; Nikolić­Ristanović, 2002; Lazić, 2005).

Pored raznih aktivnosti na zaštiti ljudskih prava, kao i drugih društvenih i humanitarnih funkcija, organizacije civilnog društva odigrale su važnu političku ulogu u aktivnostima protiv rata, kršenja ljudskih prava i, uopšte protiv diktatorskog režima Slobodana Miloševića.

Posle 2000. godine, organizacije civilnog društva postale su manje kritične i više kooperativne sa vlastima, ali u isto vreme i pragmatičnije, tj. više okrenute projektima nego potrebama.

Bavljenje međuetničkim konfliktima bio je važan aspekt aktivizma pojedinih organizacija civilnog društva u Srbiji od 90­ih godina XX veka pa sve do danas. Međutim, kako finansiranje i dalje dolazi pretežno od donatora iz inostranstva, aktivnosti ovih, kao i drugih organizacija civilnog društva, su u velikoj meri oblikovane lokalnim potrebama onako kako su one viđene i definisane odozgo – od stranih donatora i ljudi iz Srbije koji su stavili sopstvene interese ispred interesa grupa koje predstavljaju (Lazić, 2005; Građanske inicijative, 2011). Takođe, nedostatak kontinuiranog i stabilnog finansiranja ima za posledicu visok stepen nestabilnosti i neodrživosti aktivnosti organizacija civilnog društva, kao i nedostatak dugoročnog planiranja i strateškog razmišljanja (Građanske inicijative, 2011).3

2 Ter min or ga ni za ci je ci vil nog dru štva je če šće u upo tre bi u po sled njih ne ko li ko go di na, dok je u pe ri o du od 1990. go di ne do 2000. go di ne vi še ko ri šćen ter min ne vla di na or ga ni za ci ja. U ra du će se ko ri sti ti ter min or ga ni za ci je ci vil nog dru štva (OCD) kao za jed nič ki ter min za sve lo kal ne or ga ni za ci je.

3 Ova kva si tu a ci ja umno go me je ote ža la i is tra ži va nje či ji re zul ta ti su pre zen to va ni u ovom ra du, jer su mno ge or ga ni za ci je ci vil nog dru štva i nji ho vi pro gra mi pre sta li da po sto je, iako se mo gu na ći u di rek to ri ju mi ma or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva. Isto ta ko, bi lo je te ško na ći in for ma ci je o lju di ma ko ji su uče stvo va li u ne kim va žnim ak tiv no sti ma ovih or ga ni za ci ja. Na

Temida

29

Cilj ovog rada je predstavljanje dela rezultata istraživanja „Podsticanje dijaloga u multietničkom društvu uz osnaživanje žrtava“ koje je Viktimološko društvo Srbije sprovelo u toku prve i početkom druge godine rada na projektu Alternativni načini reagovanja na kriminalitet i bezbednost – „ALTERNATIVE“.4 U radu su predstavljeni rezultati istraživanja koji se odnose na bavljenje međuetničkim konfliktima, koji su se događali tokom 1990­ih godina i nakon njih, od strane organizacija civilnog društva u Srbiji. Predstavljeni su rezultati koji se odnose, kako na aktivnosti OCD, tako i na njihov diskurs, odnosno na način na koji o međuetničkim konfliktima govore javno.

Za potrebe istraživanja, međuetnički konflikti definisani su veoma široko. Pod njima se podrazumevaju brojni problemi u odnosima između pripadnika različitih etničkih grupa sa teritorije Srbije i drugih država nastalih na prostoru bivše Jugoslavije, i to na makro, mezo i mikro nivou, uključujući: oružane, društvene, kulturološke, verske, političke, interpersonalne, grupne i druge sukobe (Foss i dr., 2012: 29). Pri tome, pojmom međuetničkih sukoba obuhvatili smo kako sukobe između Srbije i drugih država bivše Jugoslavije, tako i sukobe između pripadnika različitih etničkih grupa u samoj Srbiji. Takođe, analiza obuhvata bavljenje međuetničkim sukobima koji su se desili 1990­tih godina i onim koji su se dogodili nakon 2000. godine. Kada govorimo o bavljenju OCD međuetničkim sukobima iz 1990­tih godina imamo u vidu sukobe koji su se dogodili tokom ratova na prostoru bivših jugoslovenskih republika i na Kosovu, kao i sukobe između pripadnika različitih etničkih grupa u samoj Srbiji. Kada se, pak, govori o međuetničkim sukobima nakon 2000. godine, imaju se u vidu sukobi između pripadnika različitih etničkih grupa u Srbiji, posebno u Preševskoj dolini, Vojvodini i u jugozapadnoj Srbiji (Sandžaku ili Raškoj oblasti).

Posebna pažnja posvećena je identifikovanju aktivnosti koje imaju elemente restorativne pravde, kao i proceni potencijala koji postojeće restorativne aktivnosti imaju za rešavanje problema u međuetničkim odnosima, za izgradnju mira i bezbednosti građana Srbije – uopšte, i, posebno, onih koji žive u nacionalno mešovitim regionima u blizini granica sa drugim državama bivše Jugoslavije. Pod restorativnom pravdom podrazumevamo

kra ju, pro blem je bio i iz bor ak tiv no sti or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva, s ob zi rom da su se mno­ge od njih ba vi le re a li za ci jom ne kih pro je ka ta krat ko roč nog efek ta.

4 Tre ba na po me nu ti da ovaj rad pred sta vlja pri la go đen i ažu ri ran deo is tra ži vač kog iz ve šta ja ko ji je is tra ži vač ki tim Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je na pi sao na ba zi te o rij skog is tra ži va nja u pr voj go di ni ra da na pro jek tu AL TER NA TI VE (Ni ko lić­Ri sta no vić, Ćo pić, 2013). In te gral na ver zi ja ovog iz ve šta ja do stup na je na sle de ćim in ter net stra ni ca ma: www.vds.org.rs i www.alternativeproject.eu.

Vesna Nikolić-Ristanović, Bejan Šaćiri

30

različite, formalne i neformalne, aktivnosti i mehanizme koji omogućavaju aktivno učešće svih aktera u sukobu/zločinu radi iznalaženja mogućih rešenja, u cilju pomirenja, zatvaranja kruga nasilja, ponovnog uspostavljanja uzajamnog poštovanja, dostojanstva i poverenja, kao i u cilju ukupne obnove narušenih odnosa i reintegracije u društvo i žrtava i izvršilaca (npr. medijacija, konferencije, mirovni krugovi, razgovor u malim grupama ili druge aktivnosti koje omogućavaju komunikaciju osoba sa različitim iskustvima sukoba – u sigurnom okruženju i uz uzajamno poštovanje i slušanje i sl.).5

Rezultati koji su predstavljeni u ovom radu dobijeni su analizom svih dostupnih domaćih i stranih istraživanja, medijskih tekstova i drugih pisanih i elektronskih materijala državnih organa i organizacija civilnog društva.6 Dodatne informacije dobijene su preko grupnih intervjua sa predstavnicima organizacija civilnog društva i državnih institucija, koji su sprovedeni u formi tri okrugla stola. Pored toga, podaci su prikupljeni i kroz učešće članova istraživačkog tima VDS­a na konferencijama za štampu, okruglim stolovima, tribinama i sličnim manifestacijama tokom 2012. i 2013. godine, koji su organizovani od strane pojedinih organizacija civilnog društva i državnih institucija. Ovi podaci su prikupljeni pomoću direktne opservacije i analizom sadržaja transkripata, video zapisa, prezentacija i diskusija. Na kraju, podaci su dobijeni i kroz dodatne informacije i pojašnjenja koji su dobijeni preko odgovora na upitnik koji je posebno kreiran za tu svrhu. Upitnik je prosleđen predstavnicima relevantnih državnih organa i organizacija civilnog društva, kao i naučnim radnicima.

Organizacije­civilnog­društva­i­međuetnički­konflikti­­u­bivšoj­Jugoslaviji

Organizacije civilnog društva čije aktivnosti imaju najveći značaj za bavljenje međuetničkim konfliktima u bivšoj Jugoslaviji osnovane su početkom 1990­ih godina i mnoge od njih su i dalje aktivne. Ove organizacije mogu se svrstati u tri glavne grupe: 1. one koje su poznate kao nevladine organizacije (u čijem fokusu interesovanja su ljudska prava, mir, prava žena, podrška i zalaganje za žrtve); 2.

5 Viš e o različ itim mehanizmima restorativne pr avd e vi deti u : Ćopić, 2 01 0 i Tör zs , 2012.6 Za istraživa nj e pi sanih do ku menata ko ri šćen je u pitnik z a pri kuplja nj e podata ka o nač inima

ba vlj enja me đu et ni čkim suk obima, aktivnosti ma i d is kursu organi za ci ja c ivilnog d ruštva i d rugih akte ra.

Temida

31

organizacije žrtava rata7; i 3. organizacije ratnih veterana. Aktivnosti i diskurs ovih organizacija odnose se na konflikte koji su se dešavali tokom 1990­ih godina u raznim delovima bivše Jugoslavije, ali i na savremene međuetničke konflikte u Srbiji. Radi bolje preglednosti, aktivnosti i diskurse organizacija civilnog društva u odnosu na konflikte iz ova dva perioda prikazaćemo posebno.

Bavljenje­međuetničkim­konfliktima­od­strane­organizacija­civilnog­društva­tokom­1990-ih­godina

Tokom 1990­ih godina organizacijama civilnog društva bila je zajednička politička (antiratna i antirežimska) orijentacija, bez obzira na njihove druge misije i aktivnosti. Posle završetka oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije i političkih promena u Srbiji, aktivnosti jednog dela ovih organizacija su i dalje sadržavale političku komponentu, ali se njihov fokus promenio. Vremenom, aktivnosti vezane za suočavanje sa prošlošću su, ili pridodate, ili su zamenile antiratne i antirežimske aktivnosti. Prema mirovnom aktivisti Božičeviću (2007) aktivnosti vezane za bavljenje prošlošću su razvijene iz aktivnosti vezanih za bavljenje sadašnjošću koje su implementirane tokom rata i perioda masovnog kršenja ljudskih prava (tokom 1990­ih). Ta veza se može posmatrati i na drugi način: bavljenje tekućim međuetničkim konfliktima u Srbiji (tj. bavljenje sadašnjošću) ima kontinuitet, od 1990­ih godina do danas, i u tesnoj vezi je i prepliće se sa bavljenjem prošlošću.

Tokom 1990­ih godina osnovan je veliki broj organizacija žrtava rata i ratnih veterana, i veliki broj njih je i dalje aktivan. Za razliku od organizacija poznatih kao nevladine organizacije, organizacije žrtava rata i ratnih veterana imaju mnogo heterogenije stavove prema ratnim dešavanjima i prema vlastima. Na jednoj strani su one organizacije koje karakteriše nacionalistički diskurs i poricanje zločina izvršenih od strane Srba. Na drugoj strani, neke od njih, uključujući i organizacije ratnih veterana, učestvovale su u antiratnim i mirovnim aktivnostima. Ranjivost članova ovih organizacija često je bila zloupotrebljena, a oni izmanipulisani, od strane nacionalističkih partija i vlasti tokom 1990­ih godina, ali i kasnije.

Tokom 1990­ih godina, organizacije civilnog društva, zajedno sa velikim brojem građana Srbije, bile su uključene u mirne demonstracije. Primera

7 Ove organ iz acije os no va le s u i v ode same žrtv e rata za ra zliku o d or ganizacija koje se bav e pod ršk om žrt va ma i l obira nj e m.

Vesna Nikolić-Ristanović, Bejan Šaćiri

32

radi, ženska nevladina organizacija Žene u crnom je tokom rata svake srede organizovala antiratne proteste na ulicama Beograda. Pored toga, od početka 1990. godine mnogo ljudi je demonstriralo protiv rata i vladajućeg režima, pri čemu su slali jasne poruke o snazi i potencijalu nenasilnog pristupa u rešavanju konflikata, nasuprot nasilju i represiji, kao načinu na koji se država bavila konfliktima. Protesti protiv rata i režima su počeli još 1991. godine i uključivali su i velike studentske proteste, kao i proteste protiv lažiranih rezultata na lokalnim izborima 1996. godine. Završili su se masovnim protestima tokom 2000. godine, koji su rezultirali uglavnom mirnim političkim promenama (sa nekoliko epizoda nasilja) u septembru 2000. godine. Neki srpski sociolozi (na primer, Lazić, 2005) upotrebili su za ove manifestacije naziv „autonomni građanski otpor“ koji je imao ključnu ulogu u vođenju Srbije ka mirnim promenama i uspešnom izbegavanju građanskog rata između samih Srba. Ovi protesti su takođe uticali i na pojavu organizacija civilnog društva koje su imale posebno važnu ulogu u nenasilnim karnevalskim manifestacijama (npr. Otpor). Nažalost, posle političkih promena, i pored ogromnog povećanja broja organizacija civilnog društva, društveni pokreti, kao oblik građanske akcije, prestali su da postoje (Lazić, 2005).

Bavljenje­međuetničkim­konfliktima­organizacija­civilnog­društva­­nakon­1990-ih­godina

Analiza bavljenja međuetničkim konfliktima u bivšoj Jugoslaviji od strane civilnog društva u Srbiji posle 1990­ih godina prikazana je kroz sagledavanje diskursa i konkretnih aktivnosti organizacija civilnog društva.

a) Diskurs u bavljenju međuetničkim konfliktima iz prošlosti

Nakon promena 2000. godine politička scena u Srbiji pretvorena je u dug politički sukob koji se, iz sukoba između demokratske opozicije i Miloševićevog režima, pretvorio u sukob nacionalista, odnosno anti­haških snaga, s jedne strane, i pro­haški orijentisanih grupa i pojedinaca, s druge strane. Dva ekstremna diskursa o prošlosti su preovladavala ne samo u medijima i politici, već i u okviru civilnog društva8. Ova dva diskursa imaju bar nekoliko zajedničkih karakteristika: 1. Ne slušaju one koji se ne slažu sa

8 Ovo je u su št in i n as ta vak polari za cij e nacio nal istič kog i an ti nacionalis tičkog/antirat no g diskursa k oji se po ja vio još tok om 19 90­i h godi na.

Temida

33

njima; 2. Prihvataju optužbe kao glavno sredstvo komunikacije; 3. Prihvataju hijerarhiju viktimizacije i isključiv pojam (binarizam) žrtve i počinioca; 4. Imaju tendenciju da depersonalizuju žrtve (bave se žrtvama na apstraktan način); 5. Prihvataju parcijalnu i pojednostavljenu (crno­belu) istinu.

Za razliku od ekstremno nacionalističkog diskursa, koji je prepoznavao samo srpske žrtve i ratne zločince smatrao nacionalnim herojima, ekstremni anti­nacionalistički diskurs prepoznavao je isključivo ne­Srbe kao žrtve, a Srbe kao ratne zločince (Nikolić­Ristanović, 2006). Oba ova diskursa mogu se prepoznati kao oblici bezbednosnog diskursa9, koji se pokazao kao kontra­pro duk ti van s ob zi rom da je stva rao no ve su ko be, a da pri tom ni je re ša vao sta re10. U okvi ru bez bed no snog dis kur sa, ba vlje nje me đu et ničkim konfliktima se svodi na apstraktno suočavanje sa prošlošću, koje se prvenstveno bavi srpskom kolektivnom krivicom i velikim brojem depersonalizovanih žrtava, a ređe stradanjima, odgovornošću i konfliktima konkretnih ljudi.

Kao odgovor na ova dva ekstremna i isključiva pristupa, Viktimološko društvo Srbije iniciralo je pristup nazvan Treći put. Treći put, koji je pri hva tio re sto ra tiv ni dis kurs11, na stao je kao re zul tat na po ra da se na đe no vi mo del ko ji će po ku ša ti da za u sta vi i ubla ži po sto je će, i spre či bu du će su ko be. Ovaj pri­stup je ini ci ran na Me đu na rod noj kon fe ren ci ji, odr ža noj 2002. go di ne u Be o­gra du (Ni ko lić­Ri sta no vić, Ha nak, 2006: 380), i da lje je raz vi jan u okvi ru ne for­mal ne ini ci ja ti ve Za jed nič ka ak ci ja za isti nu i po mi re nje (ZA IP). Ova ne for mal na ini ci ja ti va je osno va na 2005. go di ne, i oku pi la je or ga ni za ci je ci vil nog dru štva i po je din ce ko ji ma je, u ba vlje nju pro šlim, sa da šnjim i bu du ćim kon flik ti ma,

9 U okvir u bezbe dn osnog dis ku rs a bavl je nje pos le dicama zl očina /sukoba i spr eč ava nj e budućih zl očina i s ukoba v rš i se kro z i ns istiranje na p ri men i i st al nom uvećavan ju rep res ije (tj. na hapše­njima , suđ enjima , na k az ni zatvora , it d. ), što vo di socijalnoj is k lj uče nosti i stigma tizaci ji izvrši­lac a, kao i zlo upo tr ebi žrt ava u c ilj u ja čanj a represi je . Za bezb ed no sn i diskur s ka ra kterističn a j e je dn os merna ko mu ni kacija, i sključivo st i ster eot ipizir an je izv rši la ca i žrt ava .

10 Od li čna kr it ič ka a naliz a b ezbedno snog disk ur sa poje di ni h organiza cija civi lnog dr ušt va u Srbi ji , razv ije no g u okv iru b avljenja p ro šlošću i njihov om dop ri no su učvr šći va nju i stvaranj u podela, u mes to reša van ju konflikata, mož e se videti u Step hen so n, Zano tti (2 011).

11 Re storativn i di skurs ka ra kteriše ink lu zivno st u smi sl u uklju či va nja u d ij alog s vi h a kte ra s ukoba, od nosno r azli čitih, sup r otstavlje ni h, strana i mišlje nj a, međus ob no slu šan je i uva­ž avanj e sa ciljem rešav an ja su ko ba , zatv ar anja k rug a nas ilja i ukupne ob no ve naruš enih odnos a. Restorativni diskurs k ar ak te ri še dvo smerna, odnosn o i­i a ne ili­ il i komunik aci ja , čiji cil j je pr ep oznava nje sl ičn os ti i prib li žavanje st r an a u su kobu u mesto na gl aš avanja ra zl ika i s tereotip iziranj a koj i karakterišu bezbednosni diskurs ( više o tome videti u: Fo ss i d r., 2 012).

Vesna Nikolić-Ristanović, Bejan Šaćiri

34

za jed nič ka po sve će nost raz vo ju pri stu pa/dis kur sa sa ele men ti ma re sto ra tiv ne prav de (Ni ko lić­Ri sta no vić, Sr na, 2010).12

Ne dav na is tra ži va nja o ak tiv no sti ma or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva u Sr bi ji uka zu ju na to da, iako su ele men ti re sto ra tiv ne prav de pri sut ni u dis kur su or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva ve za no za ba vlje nje me đu et nič kim kon flik ti ma iz 1990­ih (uklju ču ju ći ka ko su ko be iz me đu Sr bi je i dru gih ze ma lja, ta ko i su ko be u sa moj Sr bi ji), oči gled no je da još uvek u jav nom go vo ru pre o vla đu je re tri­bu tiv ni13 i bez bed no sni dis kurs. Jav ni dis kurs ci vil nog dru štva u Sr bi ji i da lje je pre te žno ve zan za kri vi cu i ka znu, lu stra ci ju i re for mu po li ci je i pra vo su đa, a do ne kle i za re pa ra ci ju. On sa svim ret ko uklju ču je po ve za no ba vlje nje od go­vor no šću iz vr ši o ca sa po sle di ca ma po žr tve i po tre ba ma obe ju stra na, kao i kon struk tiv no ba vlje nje kon flik ti ma ko je pod ra zu me va da se sa slu ša ju i raz­u me ju svi ko ji su u kon flikt uklju če ni ili nji me po go đe ni. S tim u ve zi je i na laz da se po mi re nje kao ter min uglav nom iz be ga va, od no sno, ko ri sti se sa mo kao iz u ze tak (Fischer, Pe tro vić­Zi e mer, 2013), usko se ve zu je za su đe nja (Kan dić, 2011)14 ili po mi nje kao du go roč ni cilj, na ko me se mo že po če ti ra di ti tek ka da se is pu ne od re đe ni uslo vi.15

12 U vreme pi sa nja ovog rada As oc ij aci ja ZAI P imal a je 1 13 č la nova. Glav ne kar ak teris tike Tr ećeg puta, definisan e od strane član ov a ZAIP­a tok om 2007. i 200 8. g odine u o kv ir u semina ra, su: ne konfliktn a dv osmerna komun ik acij a o pro šl osti lj udi sa ra zl ič itim ra tn im iskust v im a, n jihovo međ us obno u važavan je, po dr šk a i ne opt uživanj e; i n kl uzivan odn os prema zločinima, žr tvama i poč iniocima i ink luziva n di s ku rs o pro šl os ti (bavlje nj e svim žr tv ama, poč inioci ma i svedocima, bez ob zira na nj ihovu etn ičku pri pa dnost il i dr ugo svoj st vo ); br iga o ljuds kim p ra­vi ma; os na živanje i re integr ac ija svih osoba p ogođenih s uko bom; korišće nje šir ok og spektra m et oda za uspostavl j an je istine i pom irenja; p roakti van p ristup u suočavanju sa pr oš loš ću (Nik olić­R is ta no vić, Srna , 2008).

13 R et ributivna pravda p odrazumev a ka žnjavan je i zvršil aca , i sve što se čini, u ključujući i b avljenj e žrtva ma, č in i se sa tim ci ljem.

14 P ri tome, treba u oč iti nedo sled no st, o dn os no p romen e, u ocen i pojedi ni h pre dstav ni ka organiza ci ja ci vilnog d ru št va, značaja koje s uđe nj a pred Međunar od ni m tribun al om za bivšu J ugosla viju im aj u za pomire nje . P rimera radi, N at aš a K andić, dugogodiš nj a dire kt orka F on da z a humani tarno pravo, u uv odniku brošure Inicijat iva za R EK OM iz 20 11 . godine t vrdi da „i z ugla Haško g tri bu nala, dr žave i jav nosti u regio nu bivš e Jug os la vije, s uđ en ja za rat ne zločine je su glavn i m eh an izam suoč av an ja s proš lošću, s najve ći m potencijalo m za pomir enj e“ (Kandić, 2 011.) Me đutim, 20 13. go di ne , u int er vjuu po d nazivo m „Opasan presedan n egiranj a zl očina”, k oj i je dala z a dn evni li st Dan as , govoreći o oslob ađ aj uć im pres udama J ovici Sta­nišiću i Frenk ij u Sim atoviću , Ka ndić tvrd i sup ro tno : presude Me đunarodno g tri bunala z a bi­všu Jugoslaviju ne moraj u da i maju ve ze sa pomire njem i da je g reška pr et po stavka o to me da je jedna od uloga H aškog trib unala i p om ir enje (Kand ić, 201 3) .

15 Tako, n a prime r, u odgov oru na upitn ik Vikti mo lo ško g druš tva Srbi je , predst av nica Fonda za huma nitarn o p rav o je n apisal a sledeć e: „Tek na kon jednog re gi ona lnog tela , koje b i zajedno

Temida

35

S dru ge stra ne, pak, ter mi ni po put di ja lo ga i iz grad nje do brih me đu su­sed skih od no sa pre te žno u ap strakt nom smi slu, ko ri šće ni su mno go če šće. Or ga ni za ci je či ji je do mi nant ni dis kurs bez bed no sni, ko ri ste dis kurs re sto ra­tiv ne prav de uglav nom kroz na gla ša va nje zna ča ja di ja lo ga i to le ran ci je. Ipak, re sto ra tiv na di men zi ja nji ho vog dis kur sa ko ri sti se uglav nom spo ra dič no i sa ma njim po le tom u od no su na bez bed no sni dis kurs, ta ko da ona osta je ne vi­dlji va i ni je oči gled na i la ko pre po zna tlji va u nji ho vim ak tiv no sti ma (pri me ri na ve de ni u Put nik, 2004; Po po vić, 2005; Fond za hu ma ni tar no pra vo, 2006).

Ova kvoj si tu a ci ji po seb no do pri no se ne ke od vo de ćih or ga ni za ci ja za ljud ska pra va, či ji dis kurs je naj pri sut ni ji u jav nom pro sto ru, i ko je, iako kri tič ne pre ma is klju či vo sti u dis kur su dr žav nih or ga na, i da lje i sa me ko ri ste bez bed­no sni dis kurs i pri stup ba zi ran na op tu žba ma (Bla go je vić, Mi len ko vić, 2004; Za jo vić, 2007; Fischer, Pe tro vić­Zi e mer, 2013). One ni su u sta nju da slu ša ju i otvo re pro stor za dru ga či je sta vo ve, kao ni da do đu do isti ne kroz di ja log i kroz ono što je As smann na zvao „ko mu ni ka tiv no se ća nje“ (As smann, 1992). Ipak, ne ke od po me nu tih or ga ni za ci ja od ne dav no su ubla ži le svoj bez bed no­sni dis kurs, uklju či va njem i srp skih žr ta va u svo ja sa op šte nja za jav nost, ak tiv­no sti i za la ga nja, kao i kri ti ko va njem oslo ba đa nja Hr va ta i Al ba na ca op tu že nih za rat ne zlo či ne nad Sr bi ma. Me đu tim, nji hov pre o vla đu ju ći dis kurs je i da lje ve o ma is klju čiv i ne do zvo lja va pro stor za raz li či ta gle di šta. Ne do sta tak su štin­ske pro me ne u dis kur su ovih or ga ni za ci ja do bro je do ku men to van u na pred po me nu tim is tra ži va nji ma, kao i u nji ho vim sko ra šnjim pu bli ka ci ja ma i jav nim istu pa nji ma (na pri mer, istu pa nje pred stav ni ka­ca or ga ni za ci ja Že ne u Cr nom i Fond za hu ma ni tar no pra vo na tri bi ni „Ime no va ti to ra tom: Po li fo ni ja go vo ra o ra tu“; Cen tar za kul tur nu de kon ta mi na ci ju, Be o grad, 24. 11. 2011; istu pa nje pred stav ni ca or ga ni za ci je Že ne u cr nom na pa ne lu „Jav ni di ja log o sek su al­nom na si lju i od go vor no sti u ra tu“; Cen tar za kul tur nu de kon ta mi na ci ju, Be o­grad, 23. 04. 2012.; sva pred sta vlja nja or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva na okru­glom sto lu „Gde je tran zi ci o na prav da da nas?“ Be o grad, 13. 11. 2012.).

Ima ju ći na pred po me nu to u vi du, ni je neo bič no što po sto ji oči gled na ten­zi ja iz me đu bez bed no snog dis kur sa ko ji do mi ni ra u jav nom go vo ru i me ha ni­za ma re sto ra tiv ne prav de ko je u svo jim sva ko dnev nim ak tiv no sti ma ko ri ste ili po ku ša va ju da ko ri ste or ga ni za ci je ci vil nog dru štva. To se, na pri mer, po ka za lo kao oči gled no na po je di nim sa stan ci ma me đu et nič kog di ja lo ga na ko ji ma su

radi lo na ovim pita nj ima, n a kome bi žr tve i z sv ih etničkih gr up a dobile priliku d a pode le na rative o s vom s tr adanju i g de bi to bilo pr ihvać en o od str ane dr ža va u regio nu , bilo bi moguće z ap očeti p roces pomir enja u regio nu “ (k urziv su dodal i a ut ori o vog tek sta).

Vesna Nikolić-Ristanović, Bejan Šaćiri

36

pri su stvo va li pred stav ni ci raz li či tih dru štve nih gru pa ko je uče stvu ju u pro ce su ba vlje nja pro šlo šću. Ta kvi pri me ri su kon sul ta tiv ni sa stan ci u okvi ru ini ci ja ti ve za osni va nje Re gi o nal ne ko mi si je za utvr đi va nje i jav no ob ja vlji va nje či nje ni ca o rat nim zlo či ni ma, po zna ti je kao Ko a li ci ja za RE KOM16 kao i Kon fe ren ci ja u or ga ni za ci ji Ini ci ja ti ve mla dih za ljud ska pra va ko ja je ima la ob lik al ter na tiv­nog di ja lo ga iz me đu mla dih Sr ba i Al ba na ca (Put nik, 2004). Ta ko, na pri mer, pre ma na la zi ma ne dav nog is tra ži va nja, kon sul ta tiv ni sa stan ci u okvi ru ini ci ja­ti ve za RE KOM i jav na sa slu ša nja žr ta va, u or ga ni za ci ji Fon da za hu ma ni tar no pra vo, kri ti ko va ni su od stra ne sa mih uče sni ka kao ne de mo krat ski, ne par ti ci­pa tiv ni i ne tran spa rent ni pri stup ko ji ni je otvo ren za raz li či ta gle di šta. Šta vi še, pro ble mi su po sto ja li i u od no su na at mos fe ru pri ti ska, gde je ne či ja od lu ka da se ne uklju či u kam pa nju in ter pre ti ra na kao pro ti vlje nje ba vlje nju pro šlo­šću. Po seb no kri tič na si tu a ci ja bi la je sa rat nim ve te ra ni ma, ko ji su po ka za li vi sok ni vo ne po ve re nja i stra ha da će nji ho ve iz ja ve bi ti zlo u po tre blje ne za po kre ta nje kri vič nog po stup ka pro tiv njih. Ne ke od kri ti ka su bi le ve za ne i za po stu pa nje sa žr tva ma ko je je do vo di lo do nji ho ve pa si vi za ci je, re tra u ma ti za­ci je i izo la ci je, što je još vi še uma nji va lo šan se za nji ho vu re in te gra ci ju (Fischer, Pe tro vić­Zi e mer, 2013). Sve sku pa, iz na la za is tra ži va nja ja sno pro iz i la zi da u su štin skom smi slu u ak tiv no sti ma ko je se od vi ja ju u okvi ru ini ci ja ti ve za osni­va nje RE KOM do mi ni ra ju od li ke bez bed no snog pri stu pa, iako se ona re a li zu je u okvi ru do sta ši ro ke in klu ziv no sti u po gle du sa sta va uče sni ka, što je ste jed na od od li ka re sto ra tiv nog pri stu pa/dis kur sa.

Naj zad, ten zi ja iz me đu bez bed no snog dis kur sa u jav nom go vo ru i ele­me na ta re sto ra tiv ne prav de u sva ko dnev nim ak tiv no sti ma do la zi do iz ra ža ja i kod or ga ni za ci ja kao što su Že ne u cr nom, ko je ra de sa svim žr tva ma, ali se u jav nom ob ra ća nju za la žu sa mo za ne srp ske žr tve i na dru ge na či ne za stu pa ju is klju či ve sta vo ve u ko ji ma se oči tu je sna žan bez bed no sni dis kurs (Step hen­son, Za not ti, 2011).

16 Inicij at iva REKO M je k oa l icija s as tavlje na o d 1900 čl an ov a iz celo g r egiona. Članovi i ni cijati­ve su org an iz acije c ivilnog druš tv a, udružen ja ž rt ava i p orodica žrtava, g rup e vet er an a, p redstavnici me di ja, vers ke i političk e org an iza cije, ka o i u me tn ic i, knjiže vni ci i drugi p oj­edinci . U toku petogo diš nj eg konsu ltativ no g pr ocesa od ržano je 1 27 kon sultacija, sedam regiona lni h for u ma , uz uč ešće viš e od 10000 osoba. Sk upština Koalicije R EK OM usvoj ila je Pr ed log sta tu ta u m ar tu 2011. go di ne, u kom e se op is uje stvaran je nezav is nog međudrža­vn og te la zaduženo g z a stva ranje r egi st ra svih ž r tava ratova na p ro storu b iv še Jugo slavij e u periodu 1991­ 20 01 . godi ne i usp osta vljanje foruma za javna svedočenja žrtava. Dostupno na: http://www.rbf.org/close­up/humanitarian­law­center­documentation­and­memory , str an­ici prist upljeno 05.02 .2 01 3. godi ne.

Temida

37

Ima ju ći sve na pred iz lo že no u vi du, ne ču di či nje ni ca da no vi ja is tra ži va­nja po ka zu ju da u okvi ru or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva po sto ji ve o ma ni zak ni vo zna nja o re sto ra tiv noj prav di i nje nim po ten ci ja li ma. Sti če se uti sak da ove or ga ni za ci je re sto ra tiv nu prav du shva ta ju ve o ma usko, po gre šno ili je ne pre po zna ju čak i on da ka da je i sa me u ne kim aspek ti ma svo jih ak tiv no sti pri­me nju ju. Ta ko, na pri mer, or ga ni za ci je ci vil nog dru štva re sto ra tiv nu prav du uglav nom svo de na re pa ra ci ju žr tva ma i pri li ku za po či ni o ca da pri hva ti od go vor nost. One že le da re sto ra tiv na prav da po sta ne prav no de fi ni sa na i si ste mat ski oba ve zna, a ne sa mo spo ra dič na ak tiv nost or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva (Fischer, Pe tro vić­Zi e mer, 2013), što go vo ri o nji ho voj ne u pu će no sti, ka ko u re sto ra tiv no prav ne in sti tu te ko ji su ne dav no uve de ni u prav ni si stem u Sr bi ji, ta ko i u ključ ne po stu la te re sto ra tiv ne prav de ko ji se mo gu pri me nji va ti pot pu no ne za vi sno od prav nog okvi ra. Ta ko đe, one če sto re sto ra tiv nu prav du shva ta ju kao na čin da se iz beg ne od go vor nost „naj ve ćih“ kri va ca i za šti ta „naj ve ćih“ žr ta va, od no sno kao do pri nos te žnji vla de da uma nji od go vor nost Sr bi je i nje nih gra đa na za po či nje ne zlo či ne (Osto jić, 2007). Upra vo iz ta kvog (po gre šnog) raz u me va nja re sto ra tiv ne prav de ve ro vat no i pro iz i la zi shva ta nje re sto ra tiv nog dis kur sa kao „me kog“, i kao ta kvog su prot nog dis kur su or ga ni­za ci ja ko je ko ri ste „tvr di“, od no sno bez bed no sni dis kurs i ko je re sto ra tiv ni dis­kurs sma tra ju ne pri hva tlji vim (Bla go je vić, Mi len ko vić, 2004; Put nik, 2004).

Šta vi še, ni or ga ni za ci je u či jim ak tiv no sti ma pre o vla đu ju re sto ra tiv ni me ha­ni zmi če sto ne ma ju do volj no zna nja i ne pre po zna ju svo je, ali ni ak tiv no sti dru­gih or ga ni za ci ja u Sr bi ji, kao re sto ra tiv ne. U tom smi slu je za ni mljiv i od go vor ko ji je pred stav ni ca Cen tra za ne na sil nu ak ci ju i du go go di šnja mi rov na ak ti vist­ki nja da la na pi ta nje iz upit ni ka ko je se od no si lo na nje na sa zna nja o pri me ni re sto ra tiv ne prav de u su o ča va nju s pro šlo šću i re ša va nju me đu et nič kih kon fli­ka ta u Sr bi ji. Njen od go vor je bio da u Sr bi ji ne ma pri me ne re sto ra tiv ne prav de u sfe ri su o ča va nja s pro šlo šću, od no sno u ve zi tzv. „et nič kih su ko ba“.17

Uz to, or ga ni za ci je ko je su u sva ko dnev nim ak tiv no sti ma otvo re ni je i ori­jen ti sa ni je ka ob no vi od no sa i po mi re nju iz me đu lju di iz raz li či tih et nič kih gru pa, od no sno iz me đu raz li či tih stra na i ak te ra u su ko bu, obič no ne mo gu da za mi sle efi ka sno ba vlje nje me đu et nič kim kon flik ti ma bez su đe nja i ka žnja­va nja (Ni ko lić­Ri sta no vić, Sr na, 2008; Fischer, Pe tro vić­Zi e mer, 2013). U ove or ga ni za ci je spa da ju i or ga ni za ci je žr ta va, kao i deo or ga ni za ci ja rat nih ve te­

17 O rest ora ti vn im meha ni zmima ko je o va organiza ci ja k or isti, a koje, k ao ni mehanizm e m no­gih drugi h organi zacija u Srbij i, predst avnica ove o rga nizac ij e oč it o ne pre poznaje kao resto­ra t iv ne , vi deti d alj e u ovom tekstu, u delu o akti vn os tima org ani za cij a civilno g društva.

Vesna Nikolić-Ristanović, Bejan Šaćiri

38

ra na. Šta vi še, dis kurs ovih or ga ni za ci ja je kon tra dik to ran. S jed ne stra ne, one ce ne po mi re nje kao in klu zi van i otvo ren pro ces, ko ji uklju ču je i su sret žr ta va sa po či ni o ci ma i nji ho vo ob ja šnje nje mo ti va za ono što su uči ni li. Po red to ga, one su za in te re so va ne da sa zna ju vi še o zlo či nu i da ga sme ste u ši ri kon tekst ži vo ta po či ni la ca, uklju ču ju ći po seb no ve zu iz me đu pret hod ne vik ti mi za ci je u po ro di ci po či ni la ca i nje go ve/nje ne ka sni je vik ti mi za ci je dru gih. Ali, s dru ge stra ne, u in ter vju i ma u jed nom ne dav nom is tra ži va nju, pred stav ni ci or ga ni za­ci ja žr ta va i or ga ni za ci ja rat nih ve te ra na prav du su uglav nom do vo di li u ve zu sa kri vič nim go nje njem za rat ne zlo či ne. Šta vi še, je dan od in ter vju i sa nih, ko ji je pre ži veo lo gor, na gla sio je da on ne mo že ni ko me da opro sti bez su đe nja i ka žnja va nja, dok su ve te ra ni is ta kli da je kri vič na prav da od ključ nog zna ča ja za žr tve i za nji ho vo is ce lje nje (Fischer, Pe tro vić­Zi e mer, 2013).

Me đu tim, in te re sant no je da, iako sma tra ju da je ka žnja va nje po či ni o ca im pe ra tiv, in ter vju i sa ni pred stav ni ci ve te ran skih or ga ni za ci ja ne sma tra ju da bi osve ta, na no še njem istih ob li ka po vre da ko je su na ne te žr tva ma, bi la is ce­lju ju ća za sa me žr tve. Va žno je re ći i to da or ga ni za ci je žr ta va i or ga ni za ci je rat nih ve te ra na ko je su okre nu te iz grad nji mi ra vi so ko vred nu ju ne ke od glav­nih me to da re sto ra tiv nog pri stu pa u ba vlje nju pro šlo šću u Sr bi ji, kao što je Tre ći put, pri stup ko ji je raz vi jen u okvi ru Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je (Ni ko­lić­Ri sta no vić, Sr na, 2008; Fischer, Pe tro vić­Zi e mer, 2013), u či jem raz vo ju su uče stvo va le i da le zna ča jan do pri nos. Or ga ni za ci je žr ta va i rat nih ve te ra na sma tra ju va žnim ak tiv no sti ve za ne za me đu et nič ki i/ili in tra et nič ki di ja log, u ko ji ma, za jed no sa pred stav ni ci ma dru gih dru štve nih gru pa i or ga ni za ci ja, uzi­ma ju ak tiv no uče šće. Šta vi še, u od go vo ri ma ko ji su da le u upit ni ku jed nog sko ra šnjeg is tra ži va nja, bi le su ve o ma kri tič ne pre ma na ci o na li stič kom bez­bed no snom dis kur su18 ko ji je još uvek ši ro ko ras pro stra njen i za ko ji sma tra ju da je ve li ka pre pre ka po mi re nju. Po seb no su se za la ga le za na pu šta nje pra­vlje nja hi je rar hi je žr ta va i tak mi če nja oko to ga na či joj stra ni ih je bi lo vi še, od no sno ko ja stra na će do bi ti „sta tus žr tve“ (Fischer, Pe tro vić­Zi e mer, 2013).

18 Na ci onali st ič ki bez bed no sn i d iskurs, ka o što je u izlaganju o ak ti vn os ti ma OC D tokom 1990­ti h godi na p omenuto, kara kt er is ti čan j e, iz među ostalo g, i za de o or ga nizaci ja žr ta va rata i ra tnih ve ter an a.

Temida

39

Ak tiv no sti or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva ve za ne za me đu et nič ke kon flik te iz 1990-ih go di na

Or ga ni za ci je ci vil nog dru štva ba vi le su se me đu et nič kim kon flik ti ma kroz raz li či te ak tiv no sti ko je mo gu bi ti svr sta ne u sle de će gru pe19: ak tiv no sti ve za ne za po di za nje sve sti; mo ni to ring i za stu pa nje; is tra ži va nja i pu bli ka ci je; edu ka ci ja; po moć i po dr ška; me di ja ci ja; raz li či te ak tiv no sti u et nič ki me šo vi tim gru pa ma; ak tiv no sti ko je uklju ču ju in tra­et nič ki (unu tar iste et nič ke gru pe) i me đu et nič ki (unu tar et nič ki me šo vi te gru pe) di ja log; kul tu ra i umet nost (fil­mo vi, iz lo žbe, knji ge, po zo ri šte, ulič ni per for man si, itd.).

a) Ak tiv no sti ve za ne za po di za nje sve sti

Ak tiv no sti ve za ne za po di za nje sve sti ob u hva ta ju raz li či te ak tiv no sti po put pre zen ta ci je i di stri bu ci je do ku men ta ci je o rat nim zlo či ni ma, o Me đu­na rod nom tri bu na lu za biv šu Ju go sla vi ju, o kr še nju ljud skih i ma njin skih pra va. Ove ak tiv no sti uklju ču ju jav ne ras pra ve u raz li či tim gra do vi ma i mul ti­et nič kim obla sti ma, se mi na re i ra di o ni ce za mla de, TV spo to ve o rat nim zlo či­ni ma, bil bor de, iz lo žbe, pu bli ka ci je, po zo ri šta, fil mo ve, ulič ne per for man se, itd. Isto ta ko, u ove ak tiv no sti spa da upu ći va nje zah te va dr ža vi da ra di na ot kri va­nju isti ne i su o ča va nju sa pro šlo šću, da sa ra đu je sa Ha škim tri bu na lom, kao i zah te va nje od gra đa na da vi de (pre po zna ju) zlo či ne ili kr še nja ljud skih pra va (npr. obe le ža va nje go di šnji ce ma sa kra u Sre bre ni ci kroz po sta vlja nje bil bor da i sla nje raz gled ni ca ši rom Sr bi je, iz lo žbe fo to gra fi ja, pu tu ju ći film ski fe sti val i sa njim po ve za ni pa ne li). Ove ak tiv no sti re a li zo va ne su na raz li či te na či ne od stra ne raz li či tih or ga ni za ci ja.

Ne ke od ak tiv no sti ve za ne za po di za nje sve sti ja sno uka zu ju na po ten ci­jal re sto ra tiv nog pri stu pa da otvo ri te ške te me, isto vre me no vo de ći ra ču na o bez bed no sti gra đa na.20 Na dru goj stra ni, ne ke od tih ak tiv no sti vr še ne su na

19 Ova klas ifi kacija zas no vana je n a nalazima raspoloživih ist raživa n ja (Blagojević, Milenko­vić , 20 04 ; Ros an di ć, Milenk ov ić , Kovačevi ć, 2 005; Fisch er, Pe tr ović­ Zi em er , 2013) , k ao i na informac ijama d obijen ih i z mater ijala i r azgovora sa pr edstavni ci ma orga nizaci ja civi ln og dr uštva.

20 Dobar primer podiza nja svest i građana u okv iru rada n a usp ost avljanju d ob rih međue tničk ih odnos a tokom 1 990 ­ih mogao s e videti u ra du Centra z a pr av a manjina u Vojvo dini, u v reme ka da j e suk ob sa Hrva ts ko m eskal irao. Pre ds tavni ci ov e organ iz ac ije su kroz o krugle s to love i se minare radili na po di z anju sve sti o z načaju miroljubive koegzis te ncije između ra zl ič it ih et nič kih gru pa u ovom re gionu (Francis, R op ers, 1 999 ).

Vesna Nikolić-Ristanović, Bejan Šaćiri

40

is klju čiv na čin (ko ji pod ra zu me va jed nu, ob jek tiv nu isti nu ko ja se ne mo že ospo ra va ti, kao i ko ri šće nje je zi ka op tu žbi i/ili vr še nje pri ti ska na gra đa ne da se su o če sa pro šlo šću, itd.) ko ji je do vo dio do ne ga tiv nih re ak ci ja i su ko ba. Do bra ilu stra ci ja za ovo po sled nje su raz li či ti na či ni or ga ni zo va nja iz lo žbi rat nih fo to­gra fi ja ame rič kog fo to gra fa Ro na Ha vi va o rat nim zlo či ni ma po či nje nim u biv šoj Ju go sla vi ji, a ko je su or ga ni zo va ne to kom 2002. go di ne. Po sle ne ko­li ko ne u spe šnih po ku ša ja or ga ni zo va nja iz lo žbi ko je su no si le u se bi is klju čiv pri stup i do ve le do su ko ba i na sil nih in ci de na ta, or ga ni za ci ja Voj vo đan ka je u okvi ru pro jek ta pod na zi vom VI VI SECT, or ga ni zo va la istu iz lo žbu ko ri ste ći in klu ziv ni pri stup sa vi so kim re sto ra tiv nim po ten ci ja lom.

Ova or ga ni za ci ja je do zvo li la mo guć nost raz li či tih in ter pre ta ci ja i po gle da, i, za raz li ku od pret hod nih na či na or ga ni zo va nja iste iz lo žbe, po sta vi la osnov za ne na sil nu ko mu ni ka ci ju iz me đu lju di ko ji pri pa da ju raz li či tim gru pa ma i ima ju raz li či ta is ku stva me đu et nič kih su ko ba. Da bi se iz be gli in ci den ti ko ji su se de si li u dru gim gra do vi ma, od lu če no je da fo to gra fi je bu du iz lo že ne osam da na bez ime na auto ra. Ide ja je bi la da se omo gu ći po se ti o ci ma da na pi šu svo je ko men­ta re i da ju na slo ve fo to gra fi ja ma na osno vu to ga šta su vi de li na nji ma. Po red sva ke fo to gra fi je bi lo je pra znih li sto va i olo va ka. Knji ga uti sa ka i pra zan pro­stor od 10 me ta ra na zi du iz lo žbe bi li su po nu đe ni kao al ter na ti va po se ti o ci ma ko ji su mo gli da pri ka žu svo je fo to gra fi je i do ku men ta ve za na za kon flik te od 1991. do 1999. go di ne. U okvi ru pro gra ma iz lo žbe u No vom Sa du, odr ža ne su i dve pa nel di sku si je i pri ka za na če ti ri do ku men tar na fil ma. Kroz ova kav kon­cept or ga ni za to ri iz lo žbe omo gu ći li su po se ti o ci ma da ne bu du sa mo pa siv ni po sma tra či, već i ak tiv ni uče sni ci u pro ce su su o ča va nja sa isti nom ve za no za ra to ve u biv šoj Ju go sla vi ji. Po se ti o ci iz lo žbe i pra te ćih pro gra ma u No vom Sa du bi li su iz svih sta ro snih, so ci jal nih, na ci o nal nih i ver skih gru pa ko je ži ve u ovom gra du. Iz lo žba je sva kog da na do bi ja la no ve ele men te. Pi sa ne po ru ke ko je su lju di osta vlja li po red fo to gra fi ja Ro na Ha vi va, pri vu kle su po seb nu pa žnju i mo gle su se či ta ti kao „ro man u na stav ci ma“. Po se ban vid ko mu ni ka­ci je je ostva ren to kom de se to dnev nog tra ja nja iz lo žbe, ko ji je do pri neo da se ka na li še ši rok spek tar emo ci ja i uti sa ka (od eks tre mi stič kih i agre siv nih sta vo va do ra zum nog i ob jek tiv nog od no sa), ve za no za su o ča va nje sa isti nom i po sle­di ca ma ra to va na pro sto ru biv še Ju go sla vi je. To kom tra ja nja iz lo žbe ni je bi lo na sil nih in ci de na ta. Iz lo žbu je vi de lo 5000 lju di, a ma te ri jal ko ji je pri ku pljen to kom tra ja nja iz lo žbe pre tvo ren je u krat ki do ku men tar ni film pod na zi vom VI VI SECT. Ko men ta ri ko je su osta vlja li po se ti o ci po red fo to gra fi ja Ro na Ha vi va ob ja vlje ni su u knji zi do ku me na ta pod na zi vom VI VI SECT (Ga jic ki, 2004).

Temida

41

Po red ovog pro jek ta, bi lo je i dru gih iz lo žbi, pro jek ci ja fil mo va i TV pro­gra ma ko ji su pri ka zi va li žr tve i zlo čin ce iz raz li či tih et nič kih gru pa, bez ko ri­šće nja bi lo ka kvih op tu žbi ili pri ti sa ka na pu bli ku da to pri hva ti kao isti nu. Ove ak tiv no sti ve za ne za po di za nje sve sti, po ka za le su da mo gu da bu du do bri pri me ri re sto ra tiv nih na či na otva ra nja te ških te ma i ba vlje nja me đu et nič kim kon flik ti ma.

b) Mo ni to ring i jav no za go va ra nje

Ove ak tiv no sti uklju ču ju mo ni to ring kr še nja ljud skih pra va i od go vo ra dr ža ve i dr žav nih or ga na na njih, kao i zah te ve upu će ne dr ža vi da pre du zme kon kret ne ko ra ke ve za ne za su o ča va nje sa pro šlo šću, da pri hva ti od go vor nost, kao i da za šti ti žr tve i is pla ti im na kna du za pre tr plje nu šte tu.

Naj ve ći deo ak tiv no sti ve za nih za mo ni to ring i za go va ra nje od no si se na su đe nja za rat ne zlo či ne, kr še nja ljud skih pra va i po li tič ki kri mi nal u Sr bi ji, i ob u hva ta pra će nje i iz ve šta va nje sa su đe nja, pod no še nje kri vič nih pri ja va, sve­do če nja i pru ža nje re le vant nih do ku me na ta i do ka za prav nim in sti tu ci ja ma, iz da va nje sa op šte nja o su đe nji ma za me di je, za la ga nje za ka žnja va nje, raz ne ini ci ja ti ve i ulič ne ak ci je, itd. Ove ak tiv no sti je uglav nom vr ši lo ne ko li ko naj­ve ćih i naj bo lje fi nan si ra nih or ga ni za ci ja za ljud ska pra va, ko je su pre po zna te od stra ne ši re jav no sti kao an ti­srp ske i pro­ha ške, a ko je su uglav nom ko ri sti le bez bed no sni dis kurs. Nji hov dis kurs bio je če sto kon tra pro duk ti van, i do vo dio je do pro du blji va nja po de la i su ko ba, ume sto da do ve de do pri hva ta nja pred­lo ga i kon struk tiv nog di ja lo ga sa dr ža vom i dru gim za in te re so va nim stra na ma.

Po red na pred po me nu tog, va žno je po me nu ti i za go va ra nje ko je vo di or ga ni za ci ja Ig man ska ini ci ja ti va.21 Nji ho vo za la ga nje je pre vas hod no usme­re no na po li tič ku eli tu u ze mlja ma biv še Ju go sla vi je ko je su pot pi sa le Dej ton­ski spo ra zum, od ko je je tra že no da sa ra đu je sa Ha škim tri bu na lom, sa ci ljem da se omo gu ći in di vi du a li za ci ja od go vor no sti i nor ma li za ci ja od no sa iz me đu dr ža va ko je su uče stvo va le u su ko bi ma.

Mo ni to ring i jav no za go va ra nje po je di nih or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva od no si se i na pra će nje ra da Me đu na rod nog tri bu na la za biv šu Ju go sla vi ju, gde kao pri mer mo že mo iz dvo ji ti i pi smo Ge ne ral nom se kre ta ru Uje di nje nih na ci ja ko je su upu ti le or ga ni za ci je ci vil nog dru štva i po je din ci u ko me se tra ži

21 T o je udru že nje od 145 orga ni za ci ja civ iln og društ va iz zemalja koje su p otpi sale De jt onski spo ra zum (S rb ija , Bos na i Her ce govina, H rv atska i C rna Gora ).

Vesna Nikolić-Ristanović, Bejan Šaćiri

42

da se spro ve de is tra ga ko ja bi usta no vi la da li je do šlo do kr še nja od red bi ko je ga ran tu ju ne za vi snost su di ja, nji ho vu ne pri stra snost, če sti tost i vi so ke mo ral ne kva li te te u tri pred me ta pred tri bu na lom: pred me tu Go to vi na i dr., pred me tu Pe ri šić i pred me tu Sta ni šić i Si ma to vić. Or ga ni za ci je ci vil nog dru štva i po je­din ci pot pi sni ci ovog pi sma is ka za li su za bri nu tost da bez spro vo đe nja ta kve is tra ge i jav nog pre zen to va nja re zul ta ta, sum nje u pra vič nost pre su da MKSJ mo gu traj no da obe le že rad tri bu na la či me bi se ne po vrat no una za dio raz voj me đu na rod ne prav de u ce li ni i do ve la u pi ta nje nje na ne sum nji va do stig nu ća u po sled nje dve de ce ni je.22

Deo ak tiv no sti jav nog za go va ra nja od no si se i na pra va iz be gli ca i rat nih ve te ra na. Me đu tim, to za stu pa nje uglav nom ra de or ga ni za ci je žr ta va, or ga­ni za ci je rat nih ve te ra na i ma nji broj dru gih or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva ko je po dr ža va ju nji ho ve ak tiv no sti i sa ra đu ju sa nji ma na dru ge na či ne. Ove or ga­ni za ci je uglav nom su sla bo fi nan si ra ne, ne do volj no vi dlji ve i če sto ne ma ju do bro is ko or di ni sa ne ak tiv no sti, što sve ima za re zul tat ni sku efi ka snost nji ho­vih ini ci ja ti va.

Jav no za go va ra nje se, ta ko đe, od no si lo i na iz grad nju spo me ni ka na me sti ma rat nih zlo či na, ka ko u Sr bi ji, ta ko i u dru gim de lo vi ma biv še Ju go­sla vi je. Na pri mer, or ga ni za ci ja Cen tar za ne na sil nu ak ci ju (CNA) ini ci ra la je i or ga ni zo va la po se te rat nih ve te ra na me sti ma zlo či na u Bo sni i Her ce go vi ni i za la ga la se za nji ho vo obe le ža va nje. Ova ak tiv nost je u te snoj ve zi sa tre nin­zi ma CNA ko ji se or ga ni zu ju re dov no za rat ne ve te ra ne, ta ko da su gru pe ko je uče stvu ju u ovoj ak tiv no sti uglav nom sa sta vlje ne od ve te ra na ko ji su pret­hod no po ha đa li tre ning.23 Rat ni ve te ra ni, biv ši pri pad ni ci svih voj ski ko je su uče stvo va le u ra tu 1990­ih u Bo sni i Her ce go vi ni, su za jed no po se ći va li me sta na ko ji ma su po či nje ni rat ni zlo či ni, pri tom us po sta vlja ju ći do bru sa rad nju sa lo kal nim vla sti ma sa sta vlje nim od pred stav ni ka sva tri na ro da.

Me đu naj va žni jim po se ta ma bi la je po se ta Si je kov cu, kao me stu od ve li­kog sim bo lič kog zna ča ja za me đu et nič ko po mi re nje. Or ga ni za to ri su sma tra li da je ve o ma va žno da bo san ski i hr vat ski rat ni ve te ra ni po se te ovo me sto i

22 Pismo u integralnoj verziji sa imenima potpisnika može se videti na sledećoj internet adresi: http://www.hlc­rdc.org/wp­content/uploads/2013/06/Pismo­Generalnom­sekretaru­25­06­2013­srp­ff.pdf st ra nici p ri st upljeno 11.11.2 01 3. g od in e.

23 Teme o bu ka bi le su: usp osta vljanje di ja lo ga između bivši h b oraca sa r az ličiti h za raćeni h st rana; se nz ibilizacija z a ra zličite pog lede i mi šl jenja o dog ađaji ma iz ratne pr ošlosti, ra­zvi janje e mpatije, izgradnja p ove re nj a, kao i i zg radnja p lat forme „z a buduće za je dn ič ke aktivnosti“ (Ce nt ar za n ena silnu a kcij u, 201 0).

Temida

43

oda ju po čast žr tva ma, jer je za mno ge lju de ovo me sto sim bol srp skog stra­da nja u ra tu. Va žan mo me nat ve zan za ovu po se tu pred sta vljao je čin sta ri je že ne ko ja se pri dru ži la rat nim ve te ra ni ma, a ko ja je bi la di rekt ni sve dok do ga­đa ja u Si je kov cu i či ja je po ro di ca ubi je na. Nje no sve do če nje, ve za no za do ga­đa je, osta vi lo je jak emo tiv ni uti sak na rat ne ve te ra ne.

Na me sti ma po se ta, rat ni ve te ra ni su ću ta njem oda li po čast žr tva ma, a u Si je kov cu i Čar da ku rat ni ve te ra ni iz Hr vat ske, Sr bi je i Bo sne i Her ce go vi ne su, za jed no sa do ma ći ni ma, po lo ži li ve nac. Uče sni ci su na gla si li da je po se ta spo men so bi u Bro du bi la vr lo emo tiv na, jer su u njoj mo gli da vi de na sto ti ne fo to gra fi ja po gi nu lih oso ba. Su sret sa lo kal nim vla sti ma bio je od po seb nog zna ča ja. Pri li kom po se te ini ci ran je raz go vor o po vrat ku Hr va ta u Der ven tu (u ko joj su pre ra ta Hr va ti bi li ve ćin ski na rod, a sa da je ostao sa mo ma li broj njih). Po li tič ki pred stav nik Hr va ta u op šti ni Der ven ta is ta kao je da je od ve li kog zna­ča ja to što je po kre nu ta te ma po vrat ka Hr va ta u ovu op šti nu i da je ova po se ta va žna u kon tek stu po dr ške Hr va ti ma da se vra te u svo je do mo ve (Cen tar za ne na sil nu ak ci ju, 2011: 78­79).

Pri stup ko ji je ko ri šćen od stra ne Cen tra za ne na sil nu ak ci ju i gru pa rat nih ve te ra na, de lu je kao do bar pri mer pri stu pa ko ji ima ve li ki po ten ci jal u pro­ce su iz grad nje po ve re nja i po ve ća va nju ose ća ja si gur no sti kod lju di iz raz li či tih et nič kih gru pa ko ji su ra ni je bi li u ra tu.

c) Pru ža nje po dr ške i po mo ći

Mno ge or ga ni za ci je, me đu ko ji ma i or ga ni za ci je žr ta va, or ga ni za ci je rat­nih ve te ra na, or ga ni za ci je za za šti tu ljud skih pra va, kao i or ga ni za ci je ko je se ba ve za la ga njem za pra va žr ta va, bi le su uklju če ne u pri ku plja nju hu ma ni­tar ne po mo ći, i u pru ža nju psi ho so ci jal ne i prav ne po mo ći žr tva ma me đu­et nič kih kon fli ka ta. Ove ak tiv no sti pod ra zu me va le su prav no za stu pa nje žr ta va na su du, po dr šku sve do ci ma i po dr šku/za šti tu po ro di ca sve do ka iz dru gih ze ma lja ili et nič kih gru pa to kom su đe nja u Sr bi ji. Po red to ga, po dr­ška je pru ža na pre ko SOS te le fo na i sa ve to va li šta za že ne, si gur nih ku ća, kao i kroz dru ge slu žbe za po dr šku že na ma zlo sta vlja nim od stra ne rat nih ve te­ra na, od no sno že na ma či je zlo sta vlja nje je na dru gi na čin po ve za no sa me đu­et nič kim kon flik ti ma (Ćet ko vić, 1998; Ni ko lić­Ri sta no vić, 1998). Ove uslu ge bi le su po seb no va žne u et nič ki me šo vi tim po gra nič nim pod ruč ji ma, u ko ji ma su se me đu sob ni od no si, uklju ču ju ći i po ro dič ne od no se, me đu lju di ma raz li či te et nič ke pri pad no sti u ce li ni znat no po gor ša li. Or ga ni za ci ja Gru pa 484 vo di la

Vesna Nikolić-Ristanović, Bejan Šaćiri

44

je, na do ka zi ma za sno va no, jav no za go va ra nje za pra va iz be gli ca, ko je je uklju­či lo i stva ra nje ko a li ci je uz ak tiv no uče šće iz be gli ca i ra se lje nih li ca (Ro san dić, Mi len ko vić, Ko va če vić, 2005). Ta ko đe, u okvi ru svo je slu žbe za po moć i po dr­šku žr tva ma i ne for mal ne ini ci ja ti ve Za jed nič ka ak ci ja za isti nu i po mi re nje, Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je je stvo ri lo po dr ža va ju će i osna žu ju će okru že nje za lju de ko ji su rat is ku si li na raz li či te na či ne, uklju ču ju ći žr tve, ka ko me đu et­nič kog, ta ko i po li tič kog in tra et nič kog na si lja u Sr bi ji i rat ne ve te ra ne. Isto ta ko, po je di ne or ga ni za ci je nu de me di cin sku i psi ho lo šku po dr šku rat nim ve te ra­ni ma. Ne dav no su, na ju gu Sr bi je, oda kle je mno go lju di išlo da se bo ri na Ko so vu, osno va ne gru pe za sa mo po moć i pro gra mi za pre ven ci ju na si lja u po ro di ca ma rat nih ve te ra na.

Ve za no za po moć i po dr šku, tre ba uoči ti dva pre o vla đu ju ća od no sa or ga­ni za ci ja ci vil nog dru štva pre ma žr tva ma. S jed ne stra ne, or ga ni za ci je kod ko jih pre o vla đu je bez bed no sni dis kurs ogra ni ča va ju svo ju po dr šku na po moć sve­do ci ma ili po dr šku u kon tek stu kri vič nog po stup ka. U nji ho vim ak tiv no sti ma, ve za no za su o ča va nje sa pro šlo šću, cen tral no me sto za u zi ma ju zah te vi ve za ni za po či ni o ce. Ba vlje nje pro ble mi ma žr ta va se, pre sve ga, od no si na utvr đi va­nje od go vor no sti po či ni la ca zlo či na i ne ma ozbilj ni jeg na po ra ko ji bi se ti cao opo rav ka, osna ži va nja i re in te gra ci je žr ta va. Oni ve ru ju da će ka zne do pri ne ti po nov nom us po sta vlja nju rav no te že ko ja je na ru še na zlo či ni ma i da će do ve­sti do za do vo lje nja po tre ba žr ta va, kao i po nov nom us po sta vlja nju re da u dru­štvu (Ni ko lić­Ri sta no vić, 2008a). Je dan od naj u pe ča tlji vi jih ne ga tiv nih efe ka ta ova kvog dis kur sa je odr ža va nje i po ja ča va nje iden ti te ta žr tve, što, po red osta­lih ne ga tiv nih po sle di ca, mo že do pri ne ti raz vo ju osvet nič kih po ri va i mr žnje (za slič ne pri me re u dru gim dru štvi ma vi de ti u: Huyse, 2003: 64). Šta vi še, ovaj dis kurs uop šte ne uzi ma u ob zir po tre bu za re in te gra ci jom iz vr ši la ca u dru­štvo, već re še nje vi di u nji ho vom iz op šta va nju.

S dru ge stra ne, pak, or ga ni za ci je žr ta va i or ga ni za ci je za po dr šku žr tva ma, kao i or ga ni za ci je rat nih ve te ra na, pru ža ju po moć i po dr šku lju di ma u skla du sa nji ho vim po tre ba ma, ne za vi sno od kri vič nog po stup ka. Fo kus ovih or ga ni­za ci ja je na osna ži va nju, po dr šci i re in te gra ci ji žr ta va, ne za vi sno od to ga da li se u kri vič nom po stup ku po ja vlju ju kao žr tve ili ne. Ta ko đe, vo di se ra ču na i o re in te gra ci ji po či ni la ca i biv ših bo ra ca.

Broj or ga ni za ci ja ko je nu de kon kret ne ob li ke po dr ške i po mo ći u skla du sa po tre ba ma žr ta va, po seb no je po ras tao po čet kom 2000, ka da su po sle di ce su ko ba iz 1990­ih go di na bi le još sve že, a me đu na rod ni do na to ri bi li za in te re­

Temida

45

so va ni za fi nan si ra nje pro gra ma po dr ške. Me đu tim, da nas se sve ove or ga ni­za ci je su o ča va ju sa istim pro ble mom ko ji po sto ji u Sr bi ji ve za no za ovu vr stu de lat no sti. Mno ge or ga ni za ci je ko je su po se do va le ve li ko is ku stvo i en tu zi ja­zam, a na ro či to or ga ni za ci je ko je vo de žr tve ra ta, bi le su pri nu đe ne da pre­sta nu sa ra dom, jer ni dr ža va ni me đu na rod ni do na to ri ni su bi li volj ni da ih fi nan si ra ju ili po dr ža va ju na ne ki dru gi na čin (Ni ko lić­Ri sta no vić, 2011). Čak i ne ke ve će or ga ni za ci je ci vil nog dru štva, ko je su ra ni je bi le u sta nju da po dr ža­va ju or ga ni za ci je žr ta va ra ta, ne mo gu to da ra de vi še, jer se i one sa me su o ča­va ju sa fi nan sij skim te ško ća ma i bor bom za op sta nak.

d) Ne na sil no re ša va nje kon fli ka ta i me di ja ci ja

Edu ka ci ja za ne na sil no re ša va nje kon fli ka ta i me di ja ci ju, kao ob lik ne for­mal ne edu ka ci je, ini ci ra na je od stra ne ne kih or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva još to kom 1990­ih go di na. U me đu vre me nu su ne ki od tih pro gra ma po sta li deo re dov ne edu ka ci je u osnov nim i sred njim ško la ma, a ne ki su akre di to­va ni od stra ne Mi ni star stva pro sve te, na u ke i teh no lo škog raz vo ja i nu de se kao re dov ni tre nin zi za na stav ni ke. Me đu tim, ne ki pro gra mi i da lje ima ju ob lik ne for mal ne edu ka ci je. Ve ći nu ovih pro gra ma spro vo de mi rov ne or ga ni za ci je ko je pri hva ta ju re sto ra tiv ni pri stup u re ša va nju me đu et nič kih kon fli ka ta.

U ve zi sa tim, ak tiv no sti i pri stup or ga ni za ci je MOST: Udru že nje za sa rad nju i me di ja ci ju u su ko bi ma su po seb no zna čaj ne. Or ga ni za ci ja MOST je vo de ća or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva u obla sti mi rov ne edu ka ci je u ško la ma i obu ka za me di ja to re. Od po seb nog zna ča ja je nji hov rad na raz vo ju prak se me đu kul­tu ral nog i me đu et nič kog raz u me va nja u ško la ma, uklju ču ju ći i ško le u mul ti­et nič kim re gi o ni ma na ju gu i ju go za pa du Sr bi je. Od 1999. go di ne, za jed no sa još ne ko li ko or ga ni za ci ja, gru pa MOST vo di pro gram Mi rov ne stu di je i raz re ša-va nje kon fli ka ta, in ter di sci pli nar ne stu di je po sve će ne pro mo vi sa nju i raz vi ja nju mi rov nih, ne na sil nih i de mo krat skih pro me na u dru štvu. Pro gram nu di prak­tič na zna nja i ve šti ne ve za ne za ne na sil nu ko mu ni ka ci ju i re ša va nje kon fli ka ta, i uklju ču je, iz me đu osta log, se mi na re o ba vlje nju pred ra su da ma i dis kri mi na ci­jom, pre go va ra njem, po sre do va njem i mul ti kul tu ral nim raz u me va njem.

Po red to ga, MOST je jed na od ret kih or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva ko ja nu di mo guć nost me di ja ci je za lju de ko ji su u su ko bu, i to na nji hov zah tev. Na ža lost, s ob zi rom da je me di ja ci ja deo nji ho vih ko mer ci jal nih ak tiv no sti, ona je

Vesna Nikolić-Ristanović, Bejan Šaćiri

46

do stup na sa mo oni ma ko ji mo gu da je pla te.24 Ta ko đe, ka ko se na vo di na nji­ho voj in ter net stra ni ci,25 MOST je or ga ni za ci ja ko ja je vi še po sve će na mul ti kul­tu ral nom i me đu et nič kom dru štvu i ob ra zo va nju (ži vo tu jed nih sa dru gi ma), ne go mul ti kul tu ral nom i mul ti et nič kom (ži vo tu jed nih po red dru gih). Ovo, za jed no sa svim onim što je pret hod no po me nu to, po ka zu je ja snu po sve će­nost ove or ga ni za ci je re sto ra tiv no prav nom pri stu pu, ka ko u po gle du dis kur sa ta ko i u po gle du kon kret nih ak tiv no sti ko je oba vlja ju.

Po red gru pe MOST, or ga ni za ci ja Nan sen Di ja log Cen tar Sr bi ja spro vo di pro gram obu ke za vr šnjač ku me di ja ci ju u mul ti kul tu ral nim sre di na ma. Je dan od pro gra ma spro ve den je u ško la ma u Bu ja nov cu, u okvi ru ko ga su na stav­ni ci, pe da go zi, di rek to ri i uče ni ci u me đu et nič kim gru pa ma sa vla da li teh ni ke vo đe nja pro ce sa me di ja ci je, po sle če ga su osno va ni škol ski me di ja to r ski klu­bo vi (Ne dić, To skić, 2012). Cilj pro gra ma bio je po bolj ša nje sa rad nje srp skih i al ban skih ško la na te mu škol ske me di ja ci je, pro fe si o nal na obu ka i uvo đe nje me ha ni zma za mir no re ša va nje su ko ba. Isto ta ko, Nan sen Di ja log Cen tar Sr bi ja re a li zo vao je edu ka tiv ni pro je kat Škol ska me di ja ci ja-pre ven ci ja na si lja u mul ti-et nič kim ško la ma u Voj vo di ni či ji je cilj iz grad nja na stav nič kih i uče nič kih ka pa­ci te ta za pre ven ci ju na si lja u osnov nim ško la ma u mul ti et nič kim sre di na ma u Voj vo di ni. Jed na od ak tiv no sti u okvi ru ovog pro jek ta bi la je i us po sta vlja nje me ha ni zma škol ske me di ja ci je u ci lju pre ven ci je na si lja, dis kri mi na ci je i raz vi­ja nja ko mu ni ka cij skih ve šti na u mul ti et nič kim ško la ma26.

e) Ak tiv no sti u et nič ki me šo vi tim gru pa ma

Ak tiv no sti u et nič ki me šo vi tim gru pa ma su po seb no ras pro stra nje ne u okvi ru de lo va nja or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva u Sr bi ji. One uklju ču ju raz li či te ob li ke su sre ta nja lju di iz raz li či tih et nič kih gru pa, sa glav nim ci ljem da se sma­nji et nič ka dis tan ca i pred ra su de i ta ko spre če su ko bi u bu duć no sti.

24 Ova in for ma ci ja je do bi je na na in ter net stra ni ci ove or ga ni za ci je. Iako smo tra ži li i do dat no po ja­šnje nje do stup no sti i na či na na ko ji se oba vlja ova ak tiv nost or ga ni za ci je MOST, ni smo ga do bi li jer nam ni su po sla li od go vo re na pi ta nja ko je smo im pro sle di li pu tem elek tron ske po šte.

25 http://www.most.org.rs/ stran ici p ri stuplje no 26 .10 .2013. go din e.26 In formac ij e o aktivn ost im a na pr ojektu Šk ol sk a m edijaci ja ­prevenc ij a nasilj a u multietničk im

šk ol am a u Vojvod ini pr eu zete su sa sa jt a organizacije Nansen Dijalog Centar Srbija. http://www.nansen­dialogue.net/ndcserbia/index.php?option=com_content&view=article&id=568&Itemid=547&lang=sr strani ci pristupljeno 11.11.2013. godine.

Temida

47

Ove ak tiv no sti uklju ču ju rad sa et nič ki me šo vi tim gru pa ma mla dih lju di, po put or ga ni zo va nja za jed nič kih eks kur zi ja mla dih iz raz li či tih de lo va biv še Ju go sla vi je, pri pre me mla dih za po se te me sti ma zlo či na u Hr vat skoj i Bo sni i Her­ce go vi ni, me đu kul tu ral ne raz me ne, kao i ra znih kul tur nih i sport skih ak tiv no sti sa mla di ma iz raz li či tih et nič kih gru pa ko je ži ve u Sr bi ji i u ze mlja ma biv še Ju go­sla vi je. Uz to, slič na su sre ta nja ko ja su se po vre me no or ga ni zo va la, uklju či va la su i uče šće po li ti ča ra iz raz li či tih et nič kih gru pa, ko ji su bi li oku plje ni po sred stvom me đu na rod nih or ga ni za ci ja u ci lju me đu sob nog di ja lo ga (Burg, 2007).

Sa stan ci, tri bi ne i ra di o ni ce ko ji se or ga ni zu ju kao ob lik sa rad nje lju di, pre­te žno mla dih, iz raz li či tih za jed ni ca i dr ža va, ve o ma su ras pro stra nje ni ob lik ak tiv no sti ove vr ste. Or ga ni za ci ja Qu a ker Pe a ce and So cial Wit ness vo di la je ve li ki broj tre nin ga, uklju ču ju ći i one za mla de lju de iz či ta vog re gi o na, sa ci ljem da se iz gra di pri ja telj stvo i sma nji ne po ve re nje, strah i mr žnja (Bu ba lo, pre ma Li eb man, 2007: 376). Ove ak tiv no sti su po seb no ras pro stra nje ne u mul­ti et nič kim re gi o ni ma u Sr bi ji, u bli zi ni gra ni ca sa Hr vat skom, Bo snom i Her ce­go vi nom i Ko so vom.

Pri me ra ra di, kroz tri bi ne Cen tra za raz voj ci vil nog dru štva ko je su re a li­zo va ne u Voj vo di ni u okvi ru kam pa nje To le ran ci ja ni je stra na reč!, naj ve ći deo vre me na po sve ćen je raz go vo ru sa mla di ma ko ji su bi li u pri li ci da is ka žu svo je mi šlje nje o to le ran ci ji i o to me ka ko je oni shva ta ju i pro ce nju ju.27 Ak tiv no­sti u et nič ki me šo vi tim gru pa ma spro vo di i or ga ni za ci ja Nan sen Di ja log Cen­tar Sr bi ja ko ja je or ga ni zo va la su sre te i za jed nič ku pri red bu uče ni ka srp skih i al ban skih osnov nih ško la sa ju ga Sr bi je, to kom ko jih su pro vo di li vre me za jed no i shva ti li da su im in te re so va nja ista. Na me ra ovih su sre ta bi la je da se pod stak ne mi rov ni ak ti vi zam kod mla dih i oja ča me đu et nič ka sa rad nja me đu uče ni ci ma (Ne dić, To skić, 2012). Po red ovih or ga ni za ci ja, na una pre đe­nju me đu et nič kih od no sa, mul ti kul tu ra li zma, kul tur nog plu ra li zma, di ja lo ga i to le ran ci je u okvi ru svo jih pro je ka ta an ga žo va ne su i ne ke dru ge or ga ni za ci je ci vil nog dru štva po put Kul tur nog cen tra Da maD28 iz No vog Pa za ra.

27 Više o ovim tribinama može se videti na internet stranici Centra za razvoj civilnog društva http://cdcs.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=539&Itemid=33 stranici pristupljeno 13.11.2013. godine.

28 Više o aktivnostima može se videti na adresi: http://www.kcdamad.org/2013/05/odrzan­forum­za­dijalog­i­saradnju­na­temu­interkulturalni­i­meduetnicki­dijalog­izazovi­i­mogucnosti­demokratski­potencijali­kulturne­raznolikosti/ stranici pristupljeno 13.11.2013. godine.

Vesna Nikolić-Ristanović, Bejan Šaćiri

48

Do bar pri mer spro vo đe nja ovih ak tiv no sti mo že pred sta vlja ti i pro gram Ini ci ja ti ve mla dih za ljud ska pra va29 ko ja re a li zu je re gi o nal ni pro gram raz­me ne mla dih iz Sr bi je i sa Ko so va sa ci ljem da se sru ši „zid“ iz me đu ko sov­skog i srp skog dru štva, i da se mla di ma kroz di rekt no is ku stvo ži vo ta u Pri šti ni/Be o gra du omo gu ći uvid u stvar nu si tu a ci ju i dru štve ne pro me ne u Sr bi ji i na Ko so vu. Deo ak tiv no sti Ini ci ja ti ve mla dih za ljud ska pra va u Pre še vu i Bu ja­nov cu usme ren je i na in te gra ci ju mla dih al ban ske na ci o nal no sti u dru štve no­po li tič ki si stem u Sr bi ji.

f) Ak tiv no sti ko je ob u hva ta ju me đu et nič ki i in tra et nič ki di ja log ve zan za me đu et nič ke kon flik te (pre ko gra nič na sa rad nja i sa rad nja unu tar ze ma lja)

Ak tiv no sti ko je ob u hva ta ju me đu et nič ki i in tra et nič ki di ja log o me đu et­nič kim kon flik ti ma ve o ma su va žne, jer su pre vas hod no usme re ne ka otva­ra nju te ških te ma iz pro šlo sti, ka kre i ra nju od go va ra ju ćih mo de la ot kri va nja isti ne ili po pra vlja nja na ru še nih od no sa i us po sta vlja nju po ve re nja i po mi re­nja u okvi ru za jed ni ce. Ova kve ak tiv no sti su ve o ma ras pro stra nje ne, a me đu­sob no se raz li ku ju u po gle du obi ma i struk tu re uče sni ka, kao i u po gle du ko ri­šće nog dis kur sa i me to do lo gi je ra da.

S jed ne stra ne su kon fe ren ci je, jav ni pa ne li i jav na sve do če nja žr ta va, sa ve li kim bro jem uče sni ka. Zna tan deo tih jav nih do ga đa ja bio je po sve ćen di sku si ji o Me đu na rod nom tri bu na lu za biv šu Ju go sla vi ju i zna ča ju sa rad nje Sr bi je sa njim. Žr tve su če sto uzi ma le uče šća u ovim ak tiv no sti ma i go vo ri le pred ši ro kom pu bli kom o svo jim bol nim is ku stvi ma. S dru ge stra ne, or ga ni zo­va ni su i raz li či ti grup ni sa stan ci i di sku si je sa ma lim bro jem uče sni ka, sa ili bez pri su stva jav no sti.

Ne ke od ovih ak tiv no sti uklju či va le su sa mo pri pad ni ke po je di nih gru pa s ob zi rom na rat no is ku stvo, vr stu ak tiv no sti ko jom se ba ve ili dru ge ka rak te­ri sti ke (rat ni ve te ra ni, čla no vi po ro di ca ne sta lih oso ba, pred stav ni ci ci vil nog dru štva i dr žav nih in sti tu ci ja, mla di lju di itd.), ko ji pri pa da ju is toj ili raz li či toj et nič koj gru pi (Ni ko lić­Ri sta no vić, 2008b).

Do bar pri mer ko ri šće nja re sto ra tiv nog pri stu pa u ovoj vr sti ak tiv no sti na la­zi mo u fo ru mi ma sa rat nim ve te ra ni ma ko je je or ga ni zo va la or ga ni za ci ja Cen­tar za ne na sil nu ak ci ju (CNA). Na i me, to kom ok to bra i no vem bra 2003. go di ne, 29 Informacije o ovim programima preuzete su sa internet stranice organizacije Inicijativa mladih

za ljudska prava http://rs.yihr.org/rs/article/1/TRANSITIONAL­JUSTICE stranici pristupljeno 13.11.2013. godine.

Temida

49

ova or ga ni za ci ja je or ga ni zo va la tri fo ru ma, kao po ku šaj da se afir mi še na me ra ove or ga ni za ci je da do pri ne se otva ra nju pro sto ra za ot po či nja nje raz go vo ra o do ga đa ji ma iz pro šlo sti. Na slov ovih fo ru ma bio je „ČE TI RI PO GLE DA – od pro šlo sti: ŠTA SAM JA RA DIO U RA TU? Ka bu duć no sti: KA KO DA SE PO STIG NE TRAJ NI MIR?“ Če ti ri ne ka da šnja uče sni ka ra to va na pro sto ru biv še Ju go sla vi je su pri ča la na ovim fo ru mi ma. Cilj Cen tra za ne na sil nu ak ci ju ni je bio da pri ka že ne ke „ve li ke isti ne“, jer su sma tra li da je isti na ve o ma su bjek tiv na ka te go ri ja. Cen tar za ne na sil nu ak ci ju sma trao je da „sva ka od is kre nih pri ča ovih lju di isti na je sa ma za se be (ma kar se i pot pu no raz li ko va la od pri če ne kog dru gog) i či ni je dan de lić ve li kog mo za i ka ko ji bi mo gao bi ti za vr šen tek kad bi smo svi mi is pri ča li svo je „isti ne“ , svo je po gle de i do ži vlja je. Ova ko za mi šlje na pri ča ima za cilj da na pra vi ma lu pu ko ti nu: u shva ta nju da se ovim pi ta nji ma ima ju ba vi ti is klju či vo ma lo broj ni in te lek tu al ci; u shva ta nju da sva ki raz go vor na te mu do sko ra šnjih ra to va ne mi nov no od re đu je jed nu stra nu (tj. je dan na rod) kao is klju či vog kriv ca, te sa mim tim ga ran tu je i da po sto ji is klju či va žr tva; u shva ta nju da je sve što se de ša va lo naj bo lje za bo ra vi ti...“30

Osta le ak tiv no sti ve za ne za di ja log uklju ču ju raz li či te ak te re, bi lo iz Sr bi je (npr. Za jed nič ka ak ci ja za isti nu i po mi re nje; ra di o ni ce Gru pe „Haj de da...“ (ko je su uklju či va le rat ne ve te ra ne i mla de lju de), ili iz raz li či tih ze ma lja biv še Ju go­sla vi je, ko je su uče stvo va le u ra tu (npr. kon sul ta tiv ni sa stan ci u okvi ru ini ci ja­ti ve za osni va nje Re gi o nal ne ko mi si je za utvr đi va nje i jav no ob ja vlji va nje či nje-ni ca o rat nim zlo či ni ma, po zna te kao Ko a li ci ja za RE KOM; Fo rum „Most pri ja­telj stva“). U ne kim od ovih ak tiv no sti ja sno se vi di ko ri šće nje re sto ra tiv nog pri­stu pa, dok u ne kim ak tiv no sti ma ni je ja sno da li ta kav pri stup po sto ji. Naj zad, u ne kim ak tiv no sti ma je evi dent no od su stvo re sto ra tiv nog pri stu pa.

Re sto ra tiv ni pri stup mo že se uoči ti u ak tiv no sti ma or ga ni za ci je Dru štvo za to le ran ci ju iz Bač ke Pa lan ke ko ja u okvi ru Fo ru ma „Most pri ja telj stva“, u ko me sa ra đu je sa or ga ni za ci ja ma ci vil nog dru štva i po je din ci ma sa pro sto ra biv še Ju go sla vi je, ra di na us po sta vlja nju traj nog mi ra i pre va zi la že nju me đu­na ci o nal ne ne tr pe lji vo sti. Ak tiv no sti Fo ru ma „Most pri ja telj stva“ usme re ne su ka utvr đi va nju isti ne i po mi re nju na svim ni vo i ma, ostva ri va nju do sto jan stva žr tve, us po sta vlja nju traj nih pri ja telj skih od no sa me đu na ro di ma i dr ža va ma re gi o na i ši re, i ka raz u me va nju i pri ja telj stvu me đu lju di ma i na ro di ma bez

30 Na osnovu opisa aktivnosti rada sa rat nim ve te ra ni ma Cen tra za ne na sil nu ak ci ju. Iz član ka „Ot kud ja u ra tu?“, Da nas, 21. no vem bar 2003. go di ne.

Vesna Nikolić-Ristanović, Bejan Šaćiri

50

ob zi ra na ra snu, na ci o nal nu, ver sku ili bi lo ka kvu dru gu raz li či tost. 31 U okvi ru Fo ru ma, ova or ga ni za ci ja spro vo di ak ci ju Ka ra van pri ja telj stva či je se ak tiv no sti re a li zu ju u ob li ku okru glih sto lo va u gra do vi ma biv ših ju go slo ven skih re pu­bli ka (Sa ra je vo, Ba nja Lu ka, Osi jek, Be o grad32, itd.), a ogle da ju se u sa gle da­va nju me đu et nič kih od no sa, uz ro ka i po sle di ca kon fli ka ta, kao i u iz na la že nju mo gu ćih pu te va na iz grad nji me đu et nič kog po ve re nja.

Od po seb nog zna ča ja za ba vlje nje me đu et nič kim kon flik ti ma na re sto ra­tiv ni na čin su di sku si je u ma lim gru pa ma u ko ji ma lju di raz li či tih pro fi la i sta­vo va, če sto uklju ču ju ći i žr tve, za jed no raz go va ra ju o te škim te ma ma i go vo re o lič nim is ku stvi ma, u okru že nju ko je do ži vlja va ju kao bez bed no, bez iz la ga­nja ši roj jav no sti. Do bri pri me ri za ova kvu vr stu ba vlje nja kon flik ti ma mo gu se na ći u ak tiv no sti ma Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je, ko je su spro ve de ne u tra­ga nju ove or ga ni za ci je za od go va ra ju ćim mo de lom isti ne i po mi re nja u Sr bi ji. Ove ak tiv no sti uklju či va le su di sku si je u ma lim gru pa ma, ra di o ni ce i se mi na re sa raz li či tim ak te ri ma, kao i di stri bu ci ju bro šu ra sa upit ni kom i upu ći va nje jav­nog po zi va gra đa ni ma da pred la žu na či ne za su o ča va nje sa pro šlo šću ko ji će do ve sti do re ša va nja po sto je ćih su ko ba, bez iza zi va nja no vih. Po ziv je bio otvo ren za sva kog gra đa ni na Sr bi je, bez ob zi ra na nje go vu/nje nu et nič ku, ver­sku, po li tič ku ili bi lo ko ju dru gu ori jen ta ci ju (pri pad nost).

Ta ko, na pri mer, glav ni deo pro jek ta Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je pod na zi­vom Od se ća nja na pro šlost ka po zi tiv noj bu duć no sti: ka kav mo del isti ne i po ve-re nja/po mi re nja je po tre ban Sr bi ji či ni le su di sku si je u ma lim gru pa ma uče sni ka, or ga ni zo va ne to kom 2003. i 2004. go di ne u 12 gra do va u Sr bi ji. Ukup no je bi lo 149 uče sni ka. Uče sni ci su bi li: čla no vi or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva; pred stav ni ci or ga ni za ci ja lo go ra ša, iz be gli ca i ra se lje nih li ca sa Ko so va, kid na po va nih i ne sta­lih li ca; rat ni ve te ra ni; no vi na ri; čla no vi po li tič kih par ti ja; pred stav ni ci lo kal nih vla sti; po je din ci raz li či tih pro fe si ja, stu den ti i ne za po sle na li ca. Pa ne li su obič no za po či nja li uvod nim iz la ga njem struč nja ka, uz pri ka zi va nje fil ma o pro jek tu VI VI SECT, da bi se po tom odr ža la di sku si ja u ko joj su mo gli svi da uče stvu ju. Di sku si ja je ta ko mo de ri ra na da je omo gu ća va la pred sta vlja nje po zi tiv nih

31 O Fo ru mu „Most pri ja telj stva“, ali i o dru gim ak tiv no sti ma Dru štva za to le ran ci ju vi de ti na in ter net stra ni ci: http://www.tolerancija.net/karavan­prijateljstva/ stranici pristupljeno 11.11.2013. godine.

32 U Be o gra du je 28. sep tem bra 2013. go di ne, u sklo pu ak ci je Ka ra van pri ja telj stva odr žan okru­gli sto „Ko i ka ko da nas ra di na iz grad nji me đu et nič kog po ve re nja“. Na ovom okru glom sto lu svo je iz la ga nje ima la je i autor ka ovog ra da ko ja je go vo ri la, iz me đu osta log, o po ten ci ja lu re sto ra tiv ne prav de u okvi ru ba vlje nja me đu et nič kim kon flik ti ma i su o ča va nja sa pro šlo šću.

Temida

51

i ne ga tiv nih lič nih is ku sta va i raz mi šlja nja na te mu isti ne, se ća nja na pro šlost, mo guć no sti us po sta vlja nja po ve re nja, mo de la po mi re nja, pro ble mi ma ko ji idu uz po mi re nje, itd. Di sku si je ko je su se odr ža va le u ovom for ma tu ma lih gru pa obez be di le su opu šte nu at mos fe ru i mo guć nost da se emo ci je sta ve na stra nu. Uče sni ci su bi li ohra bri va ni da slu ša ju jed ni dru ge, iz ne su svo ja lič na is ku stva i bu du kon struk tiv ni u di sku si ja ma. Mo de ra to ri su uka zi va li na slič no sti is ku sta va uče sni ka, i na bo gat stvo i zna čaj ide ja ko je su iz ne te i ko je su sa že te na kra ju sva kog pa ne la (vi še o to me vi de ti u: Ni ko lić­Ri sta no vić, Ha nak, 2004).

Sli čan pri stup ima i dru ga va žna ak tiv nost Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je: raz voj aso ci ja ci je Za jed nič ka ak ci ja za isti nu i po mi re nje. Na sta nak i raz voj ove aso ci ja ci je je ini ci ran i ko or di ni san od stra ne Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je. U pi ta nju je ori gi nal ni pro je kat in spi ri san is ku stvi ma iz sve ta. U aso ci ja ci ji ak tiv no i rav no prav no ko mu ni ci ra ju, raz me nju ju is ku stva i zna nja, sa ra đu ju i ostva ru ju za jed nič ke ak tiv no sti ne po sred ne žr tve su ko ba, uče sni ci ra to va, ak ti vi sti or ga­ni za ci ja ci vil nog dru štva, is tra ži va či, psi ho te ra pe u ti, no vi na ri, i dru gi (Ni ko lić­Ri sta no vić, Sr na, 2008: 14). Svi su mo gli da uče stvu ju u svo je vr snom pro ce su sa mo i stra ži va nja i sa mo e du ka ci je, u ko jem su se sve vre me me nja li i na pre do­va li – po je di nač no i kao gru pa u ce li ni. Uče sni ci su is tra ži va li psi ho lo ška is ku­stva po vre de i od go vor no sti, uz isto vre me no pre i spi ti va nje sop stve nih po na­ša nja u sva ko dnev nom ži vo tu (Ni ko lić­Ri sta no vić, Sr na, 2008: 104).

Po sto ji još jed na gru pa ak tiv no sti ko ja, ta ko đe, ima sna žnu re sto ra tiv nu di men zi ju. Na pri mer, Cen tar za rat nu tra u mu iz No vog Sa da, or ga ni zo vao je ra di o ni ce i po zo ri šne pred sta ve u ko je su bi li uklju či va ni rat ni ve te ra ni, ko ji su na taj na čin mo gli da ko mu ni ci ra ju i po de le svo ja is ku stva sa pu bli kom, i da do pri ne su sop stve noj in te gra ci ji u dru štvo i pro me na ma u ukup nom sta vu pre ma pro šlo sti u po sle rat noj Sr bi ji33.

Ci­vil­no­dru­štvo­i­ak­tu­el­ni­kon­flik­ti­u­Sr­bi­ji

Or ga ni za ci je ci vil nog dru štva ba ve se ak tu el nim me đu et nič kim kon flik ti ma uglav nom kroz mo ni to ring me đu et nič kih in ci de na ta i za la ga nje. One se za la žu za me đu et nič ku to le ran ci ju i ma njin ska pra va, a pro tiv ste re o ti pa, pred ra su da, dis kri mi na ci je i na ci o na li zma, kao i za od go va ra ju ću po li ti ku su zbi ja nja zlo či na iz mr žnje. Ak tiv no sti ci vil nog dru štva uklju ču ju i or ga ni zo va nje okru glih sto­

33 Pe tro vić, D. (2010, 22. de cem bar) Lju di sa tri di jag no ze, Da nas, stra na 16.

Vesna Nikolić-Ristanović, Bejan Šaćiri

52

lo va uz uče šće pred stav ni ka dr žav nih in sti tu ci ja, po dr šku iz grad nji ka pa ci te ta lo kal nih za jed ni ca u us po sta vlja nju in sti tu ci o nal nog okvi ra za ba vlje nje me đu­et nič kim kon flik ti ma, kao i prav nu po moć i prav no za stu pa nje žr ta va od stra ne or ga ni za ci ja ko je se ba ve ljud skim pra vi ma. Po sto ji oči gled na po ve za nost i kon ti nu i tet iz me đu ak tiv no sti ko je se od no se na ba vlje nje pro šlim i sa da šnjim kon flik ti ma, što uklju ču je i ba vlje nje od re đe nih or ga ni za ci ja i jed nim i dru gim kon flik ti ma. Ipak, iako su ove ak tiv no sti u stvar no sti te sno po ve za ne, mi smo ih, iz ana li tič kih raz lo ga, od vo ji li u ovom ra du. Po seb no su broj ne ra di o ni ce i raz li či ti ob li ci ne for mal nog ob ra zo va nja, kao i dru ge ak tiv no sti u et nič ki me šo­vi tim gru pa ma mla dih lju di, či ji je cilj sma nje nje et nič ke dis tan ce. Ta ko đe, ova­kve ak tiv no sti su or ga ni zo va ne i sa že na ma i dru gim gru pa ma.

Na pri mer, Gru pa 484 je ra di la sa mla di ma u et nič ki me šo vi tim pod ruč­ji ma sa ci ljem da ih na u či da raz li ke ni su je di ni raz log za su kob, već da mo gu bi ti i obo ga ću ju će, i vo di ti sa rad nji i spre ča va nju su ko ba (Ro san dić, Mi len ko vić, Ko va če vić 2005: 74). Gru pa 484 je pr vo po če la sa uklju či va njem na stav ni ka, on da su uklju če ni uče ni ci, a uče ni ci su on da mo ti vi sa li dru ge mla de lju de da se pri dru že. Mla di lju di ko ji su bi li uklju če ni ka sni je su ko ri sti li svo ja zna nja u svom ra du unu tar or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva, ali i u ra du u ško la ma i dru gim in sti­tu ci ja ma. Gru pa 484 je ka sni je ko ri sti la isti pri stup i u okvi ru dru gih pro je ka ta. Po red to ga, za pre va zi la že nje et nič ke dis tan ce u srp sko­ma đar skim od no si ma ne ke or ga ni za ci je u Voj vo di ni or ga ni zo va le su za jed nič ke ak tiv no sti ve za ne za slo bod no vre me ado le sce na ta, uklju ču ju ći i or ga ni zo va nje fud bal skih utak mi ca i gle da nje fil mo va o ži vo tu jed nih po red dru gih (Ilić, Ke ve ždi, 2012).

Ja sni je ar ti ku li san re sto ra tiv ni pri stup iden ti fi ko van je u ak tiv no sti ma or ga ni za ci je „Haj de da...“. Nji ho va mi si ja je pod sti ca nje stvar nog po što va nja raz li či to sti i rav no prav no sti u dru štvu, sa vi zi jom in ter kul tur nog dru štva kao dru štva u ko me gra đa ni ak tiv no do pri no se raz vo ju de mo krat skih vred no sti i po što va nju ljud skih pra va za sve. Ak tiv no sti ko je spro vo de ob u hva ta ju raz li­či te ob li ke ne fo r mal nog ob ra zo va nja o ne na si lju i to le ran ci ji u in ter kul tu ral­nom kon tek stu – za de cu, omla di nu i na stav ni ke. Nji hov pro gram je ne dav no akre di to van i po stao je deo for mal nog ob ra zo va nja.

Slič no kao i sa ba vlje njem su ko bi ma ko ji su se de ša va li to kom 1990­ih go di na, u pro ce su ba vlje nja sa vre me nim kon flik ti ma ko ri ste se i re sto ra tiv ni i bez bed no sni dis kurs, s tim da dis kurs ni je uvek u skla du sa pri stu pi ma ko ji se ko ri ste u sa mim ak tiv no sti ma.

Temida

53

Re sto ra tiv ni dis kurs je oči gle dan u in klu ziv nom pri stu pu ne kih or ga ni za­ci ja ko je spro vo de is tra ži va nja i za la žu se za re ša va nje sa vre me nih me đu na­ci o nal nih kon fli ka ta u Voj vo di ni kroz di ja log i po što va nje pra va, kao i u nji ho­vom jav nom go vo ru o po tre ba ma mla dih lju di iz raz li či tih et nič kih gru pa da se bo lje upo zna ju sa dru gi ma i da se dru že (Cen tar za raz voj ci vil nog dru štva, 2006; Ilić, Ke ve ždi, 2012; Sta noj lo vić, 2005). Po je di ne or ga ni za ci je ci vil nog dru­štva, po put Cen tra za raz voj ci vil nog dru štva, ta ko đe su ge ri šu da vre di raz­mo tri ti mo guć nost da se dr žav ne in sti tu ci je po ja ve kao po sred ni ci iz me đu et nič kih gru pa kod ko jih po sto ji mno go na sil nih in ci de na ta, kao i za re ša va nje ne kih me đu et nič kih pro ble ma na ni vou lo kal ne za jed ni ce (Cen tar za raz voj ci vil nog dru štva, 2006). Cen tar za raz voj ci vil nog dru štva ta ko đe ape lu je na po ve ća nje et nič ke to le ran ci je i pro mo vi sa nje raz li či to sti, za stva ra nje srp sko­ma đar skih or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva u me sti ma sa vi so kim ni vo om et nič ke na pe to sti, po put Te me ri na, kao i na nji ho vo za jed nič ko uče šće u or ga ni zo­va nju sport skih ak tiv no sti. Na ovaj na čin, oni pro mo vi šu uza jam no po što va­nje, iz grad nju po ve re nja, raz voj me đu et nič kih od no sa i sa rad nju. Oni se ba ve me đu et nič kim kon flik ti ma na ob u hvat ni ji na čin ne go dru ge or ga ni za ci je, ko je se ogra ni ča va ju na ba vlje nje kri vič nim go nje njem i iz grad njom mul ti et nič kog dru štva, po li ti kom u ve zi ma nji na i to le ran ci jom (Be o grad ski cen tar za ljud ska pra va, 2003; Do mo nji, 2008).

Ima ju ći u vi du na pred po me nu te ak tiv no sti or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva, mo gu se uoči ti dva glav na pri stu pa ko je one ko ri ste: pri stup ko ji ima do sta re sto ra tiv nog po ten ci ja la, i pri stup sa ele men ti ma bez bed no snog dis kur sa ko ji se osla nja na bi na ri zam „mi i oni“ (Ban ner ji, 2000), pa sa mim tim mo že da pod­stak ne pre te ra nu op sed nu tost bez bed no šću i do ve de do da ljih po de la unu­tar mul ti et nič ke za jed ni ce. Ili, ka ko su do bro uoči li Pa ci ni­Ketcha baw, Whi te i Armstrong de Al me i da (2006: 104) na me ra ko ja le ži u osno vi po li ti ke mul ti kul­tu ral no sti je da se olak ša te melj ni ja asi mi la ci ja u do mi nant nu kul tu ru pu tem po zi va nja lju di da se ose ća ju si gur no ve za no za svo je et nič ko po re klo. S dru ge stra ne, ka ko is ti če Abram son, „dok nas to le ran ci ja uči ne ga tiv nom (ne dis kri­mi ni ši dru gog), po što va nje nas uči po zi tiv nom (pri hva taj mo dru ge kao na čin da se obo ga te na ši ži vo ti)“ (Abram son, 2002: 99). Iako i to le ran ci ja i po što va nje do pri no se jed na ko sti lju di raz li či tih ra sa, na ci o nal nog po re kla ili ve ro i spo ve sti, to le ran ci ja ima skrom ni je do me te, jer pod ra zu me va da lju di pri hva te dru ge, ali ne i da ih po štu ju i raz u me ju. S dru ge stra ne, pak, po što va nje pod ra zu­me va upo zna va nje i me đu sob no raz u me va nje, in ter ak ci ju i za jed nič ki ži vot (ži vot jed nih sa dru gi ma), a ne ži vot jed nih po red dru gih, i na taj na čin ima

Vesna Nikolić-Ristanović, Bejan Šaćiri

54

ve ći po ten ci jal za pre va zi la že nje po de la i kon fli ka ta. Naj zad, je dan deo or ga­ni za ci ja ci vil nog dru štva kao do mi nan tan pri stup ko ri sti ume re ni re tri bu tiv ni di kurs, i za la že se, pre sve ga, za po ve ća nje bro ja pri ja vlje nih slu ča je va po li ci ji i ka žnja va nje po či ni la ca (Cen tar za raz voj ci vil nog dru štva, 2005a).

Me đu tim, sve or ga ni za ci je ci vil nog dru štva za la žu se za pra vo vre me no i efi­ka sno re a go va nje dr ža ve i sve u kup no ba vlje nje sa vre me nim me đu et nič kim kon­flik ti ma, uklju ču ju ći i kri vič no go nje nje i su đe nja. Oni su ta ko đe tra ži li da dr ža va spro vo di pre ven tiv ne me re i to: in ten ziv ni ji mo ni to ring me đu et nič kih od no sa za vre me pre go vo ra o Ko so vu (Ilić, Ke ve ždi, 2012); so ci jal ne me re u ci lju sma­nje nja fru stra ci ja i et nič kog ri val stva, kao i dru ge me re ko je uma nju ju mo guć­nost na si lja; re dov na jav na re a go va nja na me đu et nič ke in ci den te; po di za nje sve­sti gra đa na, itd. (Cen tar za raz voj ci vil nog dru štva, 2005b). Ovo mo že da uka že na po sto ja nje iz ni jan si ra ni jeg dis kur sa ci vil nog dru štva u ba vlje nju sa vre me nim ne go kon flik ti ma iz pro šlo sti. Vre di na po me nu ti i to da je sna žan srp ski na ci o na­li stič ki dis kurs i da lje pri su tan, i da on obič no oži vi sva ki put ka da se de si ne što što je ve za no za srp ske na ci o nal ne in te re se (na pri mer, kao što se do go di lo ka da je pro gla še na ne za vi snost Ko so va). Po seb no je va žno ima ti na umu po sto ja nje na ci o na li stič kih or ga ni za ci ja i de sni čar skih po li tič kih par ti ja ko je ko ri ste sva ku pri li ku da pod sti ču na ci o na li zam (Ilić, Ke ve ždi, 2012). Za to je dis kurs or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva ve o ma va žan, jer mo že do ve sti, ili do kon struk tiv nih re še nja ili do da ljeg ja ča nja na ci o na li stič kog dis kur sa i pro du blji va nja kon flik ta.

Va žno je na po me nu ti i to da ne po sto ji ni jed na or ga ni za ci ja ci vil nog dru­štva ko ja se po seb no ba vi po dr škom i za la ga njem za pra va žr ta va me đu et nič­kog kon flik ta i zlo či na iz mr žnje. Iako po sto je će or ga ni za ci je za po dr šku žr tva ma mo gu da pru že po dr šku i žr tva ma me đu et nič kih kon fli ka ta, ne ma is tra ži va nja ni ti dru gih in for ma ci ja o to me da li, ko li ko če sto i na ko ji na čin one to ra de u prak si. U prin ci pu, or ga ni za ci ja za po dr šku žr tva ma ne ma pu no u Sr bi ji i nji hov broj je da le ko od to ga da mo že da od go vo ri na po tre be. Naj zad, tre ba na gla si ti da, osim or ga ni za ci je Most, ni smo us pe li da iden ti fi ku je mo ni jed nu dru gu or ga­ni za ci ju ko ja nu di me di ja ci ju u slu ča je vi ma me đu et nič kih kon fli ka ta.

Temida

55

Za­klju­čak

Na še is tra ži va nje po ka zu je da je za bez bed nost gra đa na Sr bi je neo p­hod no ba vi ti se ka ko pro šlim ta ko i sa vre me nim me đu et nič kim kon flik ti ma, kao i nji ho vom ve o ma slo že nom me đu sob nom po ve za no šću. Upr kos to me, či ni se da ne sta bi lan po li tič ki kon tekst u Sr bi ji, sa još uvek ja kim na ci o na li stič­kim dis kur som, ni je po volj no okru že nje za efi ka sno ba vlje nje me đu et nič kim kon flik ti ma i nji ho vim po sle di ca ma.

Ka da je u pi ta nju ba vlje nje me đu et nič kim kon flik ti ma od stra ne or ga ni za­ci ja ci vil nog dru štva, je dan od pro ble ma je i ne do sta tak sna žnog ci vil nog dru­štva kao po kre ta u onom ob li ku ko ji je po sto jao to kom 1990­ih. Iako su or ga ni­za ci je ci vil nog dru štva zna čaj no do pri ne le ba vlje nju pro šlo šću u Sr bi ji, one ni su us pe le da po ša lju sna žnu i ube dlji vu po ru ku gra đa ni ma Sr bi je. Ta ko đe, u dis­kur su or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva uoča va se po sto ja nje dva su prot sta vlje na dis kur sa: bez bed no snog i re sto ra tiv nog. Bez bed no sni dis kurs or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva, kao dis kurs ko ji je naj vi dlji vi ji i naj sna žni ji u jav nom go vo ru, iza zi va ot por, ne pri ja telj ske sta vo ve i no ve kon flik te, vi še ne go što do pri no si di ja lo gu i re ša va nju po sto je ćih su ko ba. Ta ko đe, or ga ni za ci je ci vil nog dru štva, po seb no one ko je ko ri ste bez bed no sni dis kurs, ne pri da ju uvek do volj no pa žnje ak ti vi te tu i osna ži va nju žr ta va, kao i nji ho vim po tre ba ma da se in te gri šu u dru štvo i da i sa me bu du ak tiv no uklju če ne u re ša va nje kon fli ka ta.

Ipak, po ten ci jal za ne na sil no re ša va nje kon fli ka ta i re sto ra tiv nu prav du je evi den tan u ci vil nom sek to ru. To je po seb no bi lo vi dlji vo to kom mir nih de mon stra ci ja i mir ne pro me ne re ži ma 2000. go di ne. Ta ko đe, to je ja sno i iz ana li ze ak tiv no sti or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva ko ja po ka zu je da ele men te re sto ra tiv ne prav de u svo jim ak tiv no sti ma ve za nim za ba vlje nje pro šlim i sa da­šnjim kon flik ti ma ko ri ste mno ge or ga ni za ci je ci vil nog dru štva u Sr bi ji, uklju ču­ju ći i one ko je u jav nom go vo ru uglav nom ko ri ste bez bed no sni dis kurs. Pro­blem je, me đu tim, što ni re sto ra tiv ni dis kurs, ni ak tiv no sti or ga ni za ci ja ko je ko ri ste re sto ra tiv no prav ni pri stup, iako od ve li kog zna ča ja za kon struk tiv no ba vlje nje me đu et nič kim kon flik ti ma i pre ki da nje ci klu sa na si lja, ni su do volj no vi dlji vi i pre po zna ti, ka ko na ni vou dr ža ve, ta ko i od stra ne sa mih or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva. Re zul ta ti is tra ži va nja uka zu ju na ne u pu će nost pred stav ni ka or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva u Sr bi ji u su šti nu, prin ci pe i po ten ci ja le re sto­ra tiv ne prav de, pa se ne mi nov no na me će po tre ba za nji ho vom te o rij skom i prak tič nom obu kom u ovoj obla sti.

Vesna Nikolić-Ristanović, Bejan Šaćiri

56

Li­te­ra­tu­ra

Abram son, J. (2002) Ide als of de moc ra tic ju sti ce. U: S: Ster, E. Se lig man (ur.) The end of to le ran ce. Lon don: Nic ho las Bre a ley Pu blis hing, str. 98­109.

As smann, J. (1992) Das kul tu rel le Gedächtnis. Schrift, Erin ne rung und po li tische Identität in frühen Hoc hkul tu ren. München: Beck.

Ban ner ji, H. (2000) The dark si de of the na tion: Es says on mul ti cul tu ra lism, na ti o na lism and gen der. To ron to: Ca na dian Scho lars’ Press.

Be o grad ski cen tar za ljud ska pra va (2003) Isti na i po mi re nje, mo guć no sti sa rad nje, okru gli sto: Pri boj. Be o grad: Be o grad ski cen tar za ljud ska pra va.

Bla go je vić, M., Mi len ko vić, N. (2004) Su o ča va nje sa pro šlo šću: Iz ve štaj za Sr bi ju i Cr nu Go ru. Be o grad: Qu a ker Pe a ce and So cial Wit ness.

Bo ži če vić, G. (2007) Is De a ling with the Past Slow and Dif fi cult in Our Re gion? U: H. Rill, T. Smi dling, A. Bi to lja nu (ur.) 20 Pie ces of E nco uragem en t for Awakening and Change. Peacebuilding in the Reg ion of t he Former Yugoslavia. Belgrade, Saraje vo: CNA, s tr. 127 ­1 36 .

Burg, S. (20 07) NGOs a nd Ethnic Co nflict: Lessons from t he Work of the Project o n Ethnic Rel ations in the Balkans. Negoti ation Jour nal, 1, str. 7 ­33.

Će t ković, N. (1 99 8) U trag anju za sigu rnim ž en skim mes tom (In t he Sea rch of S afe Women’s Place). Beog ra d: SOS tel ef on za žene i decu žrt ve nasilja i Sigurne ž ens ke ku će.

Domonji, P . (ur.) ( 200 8) Voj vodina’s Mu ltiethn ic Identity: Challe nge s in 2 0 07-08. Helsinki Files No 27. Beograd: Helsinški odbor za ljuds ka prava.

F i sc her, M., P e tr ov ić ­Ziemer, Lj. (u r. ) (2013 ) D ealing w ith the Pa st i n the W estern Balk a ns. Initi atives for Peacebuildi ng and Tr ansiti on al Justice in Bosn ia -H erc egovin a, Serbia an d Croatia. Be rg ho f Report No. 18. B erlin: Bergh of Foundat io n.

Fond za humanit a rno pravo (2006) I zv ešt aj o t ranzicio noj pravdi u Srbiji, Crnoj Go r i i na Kosovu 1999 - 2005. Beograd: F ond za hu m an itarno p ravo.

Fr an c is, D. , Ropers, N. (1 999) Peac e Work b y Civil Actors in P ost-C om munist Societi-es . Berghof Occ asional Paper No. 10. Be rlin: Be rg hof Resear ch Center for Constr uctiv e Conflic t Mana gement .

Gajicki, M. (u r.) ( 20 0 4) VIVISE CT: dok um en ti o izložbi „Krv i med“ R ona Haviva u No vo m Sadu. Novi Sad: Vojvođanka­Region aln a že n ska ini cijati v a.

Huyse , L. (2003) V ic tims. U: D. Bloom fie ld , T . Barnes, L. Huyse (ur.) Reconcili at ion after Violent C onflict : a Handbook. S toc kholm: I nt er nationa l I DEA, str . 19­32.

Temida

57

I lić, V ., Keveždi , M. (201 2) Temerin: sadašnj ost ili buduć no st V ojvodine . Zrenjanin: Centar z a razvoj civilnog društva.

Kandić, N . (201 1) U vodnik. G las In icijative za R EKOM, 1, str. 2­4.

K andić, N. (2013 , 1­2.jun) O pasan presedan ne giranja zločina. D ana s, s tr.5.

La zić, M. (2005) Promen e i otpo ri . Beog rad: IP Fili p Višnji ć.

Liebmann, M. (2 007) R estorative ju stice: h ow i t work s . London : J essica Ki ng s le y Publ­ish er s.

Milić , A. (2002) Žen sk i pokr et na raskr šću milenijuma. Beograd: In stitu t za s ociološ ka istra živa nj a Filozo fs kog fa k ulteta.

Ne di ć, B., T os kić, A. (ur .) (201 2) Prime na medij aci je u Srbiji: dostignuća i iz azovi. Beogra d: Partn eri za demokratsk e p romene Sr bija.

Nikolić­Ristanović, V. (1998) W ar a nd Crime in the f orme r Yugoslavia. U: V. Ru ggiero , N . South, I. Taylor (ur.) New Europe an Crimino l ogy . London: Ro ut ledge, str. 462 ­48 0.

Nik ol i ć­ Ristano vić, V. (2 002) Soci al Chang e, Gend er and V iole nc e: Pos t- Commun ist a nd War-Affected Societies. Dor dr ec h t, Boston, London: Kluwer A cademic Publishers.

Niko li ć­Ristan ovi ć, V . (20 06) Truth and reconciliati on in Serbia. U: D. Sulliva n, L. Ti fft ( ur.) Handbook of R est orative Justice. Oxon: Ta ylor & Fr ancis Books, str . 369­387.

Ni ko lić­Ri stanović, V. (200 8a) Po tential for th e use of i nfo rmal mechanis ms and re sp onses to th e K o sovo conflic t–S erbian Per spect ive. U: I. Ae rtsen , J. Arso vska, H.C. R ohne, M. V alinas, K. Vans p auwen ( ur. ) Resto ring J ustice after Large -sca le Violent Conflicts: Ko sovo, DR Co ngo and the Israeli -Palest inian Case. Devon, UK : Wil lan Pu blish­in g, str. 15 7­183.

Ni ko lić­Ristanovi ć, V. (2 008 b) Razvoj id eje trećeg pu ta u okviru Za je dničke a kc ije ZA is tin u i p om irenje. U: V. Nik ol ić ­Ristan o vić, J. S rn a (u r.) Mog ući put d o pomire nj a u Srbiji: zajedni čk a akci ja za istinu i pomirenje . Beogra d: Vikti mo losko dr ustvo S rb ije i Prome­ t ej , str. 29 ­5 7.

Nikolic ­Ristanović, V. (2 01 1). Izazovi pr užanja p omoći žr tvama u Srbiji. U: V . Nikolić ­Ristan ov ić, S. Ć op ić (ur.) Prava žrtava i EU: i zaz ov i pružanja pomoći. Beograd: Vik ti­mološko dr uštvo Srbij e i P romete j, st r. 163­ 178.

Ni koli ć­Rista no vić, V. , Hana k , N. (200 4) O d sećanja na pro šl ost ka p oz itivnoj b udućno sti -i deje i mišl jenja građana Srbije. Be ogr ad : V iktimološko društ vo Srbij e i Promete j.

Nikoli ć ­Rist an ović, V. , Hanak, N. (2006) Tr uth, Reconciliation, an d the Se rbi an Victimolog y Society. Peace R eview: A Jou rn al of Soci al Justi ce, 3, str. 3 79­387.

Ni kolić­R is ta nović, V ., Srna, J. ( 20 08) Mog ući put k a pomire nj u u Srb ij i: Zaj edn ič ka akcija z a istinu i pomir en je . Beograd : Viktimo lo ško drustv o S rbije i Pr ometej .

Vesna Nikolić-Ristanović, Bejan Šaćiri

58

Nikolić­Ristanović, V., Srna, J. (2 010 ) Pomir enje sa sob om i dr ugima: od pristup a ka modelu. Temida, 1, st r. 4 3 ­58.

N N ( 2003, 21. Novembar) Otkud ja u ratu?, Danas, st r. 37.

Os tojić, M . (2007) Beyond Transit io nal Justi ce: Coming t o Terms with the Past i n P ost­Milosevic Serbi a. Sl ov o, 2, str. 103­123.

Pacini­Ket ch abaw, V., White, J ., Ar mstrong d e Al meida, A. E . ( 2006) Ra cializatio n in early childhoo d: A critical an al ysis o f d isc ou r se s in polic ies. Int er national Journal of Ed uca tional Policy, Resear ch, and Pra ctice: Recon cep tu alizin g Childhood Stud ie s, 1, str. 95­113 .

P etrov ić, D . (2010, 2 2. decembar) Ljudi sa tri dijagnoze , Da nas , str. 16.

Po pović, D. (2005) Etničk e z ajedni ce na Kosov u 20 03 i 2 004 . Beo grad: F ond za h umanita rn o prav o .

Putnik, K . (u r.) (2 004) Nasiln a društ va u t ran ziciji: alt ern at ivni dijalo g Ko sovo - Srbija. Be ograd: In ici jativ a mladih za lj ud ska p rava.

R osandić, R., Milen ko vić , N., K ovačevi ć, M. (2005) Teži put – mirovne akcij e n a tlu Ju-goslavije. B eo grad: Centar z a anti r atnu akci ju.

Stano jlović, S. (ur.) ( 2005) Sr psk o-albanski dij alog 2005: buduć i s tat us Kosova. Be ograd: Helsinški odbo r za ljud sk a prava.

Ste phenson, M., Zanotti, L. (2011) Implem enting the Liberal Peac e in Post­conflic t S ce nar ios: Th e Case o f W om en i n Bla ck­Serbia. Glob al Policy, 1, s tr . 46­57 .

Ćopić , S . (201 0) Re st orativ na pravda i krivičn o pr av ni sistem . P ravni fa ku ltet Unive rziteta u Nišu, d oktorsk a diser ta cija (neobjavljeno).

Zajović, S. (2007) Suo čavanj e s proš lošću – femi nistič ki pristup . Iskustva Žena u crnom . Gen ero, 10/ 11 , str. 61 ­71 .

Inter­net­­izvori

Centar za razvoj civilnog društva (2005a) Etnički incidenti u Vojvodini. Zrenjanin. Dostupno na: http ://cdcs.org.rs/ind ex.php?opt ion=co m_d ocman&t ask=cat_view&gi­d=1 3& Ite mid=2 8 , stran ici p ristup lje no 21.11. 201 3.

Cen tar za razvo j ci vilno g d ru štva ( 200 5b) I nt e ret nički odnosi, prevenc ija konfli kata u opštini Zrenjanin i promocija aktivnosti lokalne samouprave na ovom planu. Zrenjanin. Dostupno na: http ://cdcs.org.rs/ind ex.php?opt ion=co m_d ocman&t ask=cat_view&gi­d= 13&Itemid =28 , strani ci pristup lje no 21.1 1.20 13.

Temida

59

Centar za razvoj civilnog društva (2006) Tenzije oko bunjevačkog pitanja. Zrenjanin. Dostupno na: http ://cdcs.org.rs/ind ex.php?op ti on= com_d oc man&task=cat _v iew&gid =1 3&Itemi=28, s tranici pris tupljeno 21.11.2013.

Centar za nenasilnu akciju (2010) Godišnji izveštaj 2010. Beograd. Dostupno na: http ://www.nenasilje.o rg/report s/ pdf /CNA­ An nualReport20 10 .pdf, st ranici pristu p ljeno 21 .11. 2013.

Centar za nenasilnu akciju (2011) Godišnji izveštaj 2011. Beograd. Dostupno na: http ://nenasilje.org/wordpress/wp­c ontent/uploads/CNA­Annual R eport2011.pdf, str an ici pristupljen o 21.11.201 3.

Foss, E. M., Ha ss an, S. C., Hydle, I., Se ebe rg , M.L., a nd Bett ina U. (201 2) Report on conflicts in intercultural settings. Project ALTERNATIVE (neobjavljeno). Dostupno na http ://www.alternative pro ject.eu /a ss et s/upload/Deli ve rable_ 2.1_Repor t_ on_co nl ic­ts _i n_int erc ultural _settings.pdf, s tranic i pristup ljen o 26.12.2013.

Građanske inicijative (2011) Procena stanja u sektoru organizacija civilnog društva (OCD) u Srbiji. Beograd. Dostupno na: http ://civilnodrustvo.gov.rs/media/201 2/1 0/ Is trazi van­je­OC D­Sektor­u­S rbiji ­G rad janske­in icijative­we b1. pdf , strani ci pristup ljeno 2 1.1 1. 20 13.

Tör zs, E. (2012) Rest orative justice models and their relevance to conflicts in intercultural settings. Project ALTERNATIVE (neobjavljeno). Dostupno na http ://www.alternativeproject.eu/assets/upload/Deliverable_3.1_Report_on_RJ_models.pdf, stranici pristupljeno 26.12.2013.

http ://www.hlc­rdc.org/wp­content/uploads/2013/06/Pismo­Generalnom­sekretaru­25­06­2013­srp­ff.pdf, stranici pristupljeno 11.11.2013.

http ://www.nansen­dialogue.net/ndcserbia/index.php?option=com_content&view=article&id=568&Itemid=547&lang=sr, stranici pristupljeno 11.11.2013.

http ://cdcs.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=539&Itemid=33, stranici pristupljeno 13.11.2013.

http ://rs.yihr.org/rs/article/1/TRANSITIONAL­JUSTICE, stranici pristupljeno 13.11.2013.

http ://www.kcdamad.org/2013/05/odrzan­forum­za­dijalog­i­saradnju­na­temu­interkulturalni­i­meduetnicki­dijalog­izazovi­i­mogucnosti­demokratski­potencijali­kulturne­raznolikosti/, stranici pristupljeno 13.11.2013.

http://www.tolerancija.net/karavan­prijateljstva, stranici pristupljeno 11.11.2013.

http ://www.rbf.org/close­up/humanitarian­law­center­documentation­and­memory, stranici pristupljeno 05.02.2013.

http://www.most.org.rs/, stranici pristupljeno 26.10.2013.

Vesna Nikolić-Ristanović, Bejan Šaćiri

60

ve Sna ni ko Lić-Ri Sta no vić Be jan Ša ći Ri

De­a­ling­with­in­ter­et­hnic­con­flicts­by­ci­vil­so­ci­ety­in­Ser­bia:­­ac­ti­vi­ti­es­and­di­sco­ur­se

This pa per aims to pre sent a cross­sec tion of the re sults of the re se arch “Fo ste­ring vic tim­ori en ted di a lo gue in a mul ti et hnic so ci ety”, con duc ted by the Vic ti mo­logy So ci ety of Ser bia du ring the first and the be gin ning of the se cond year of the im ple men ta tion of the pro ject “AL TER NA TI VE – De ve lo ping al ter na ti ve un der stan­dings of se cu rity and ju sti ce thro ugh re sto ra ti ve ju sti ce ap pro ac hes in in ter cul tu ral set tings wit hin de moc ra tic so ci e ti es.” The re se arch fo cu ses on in ter­et hnic con flicts that oc cur red from the 1990s on wards among the ci vil so ci ety or ga ni za ti ons in Ser­bia. The re sults re la ting to the ac ti vi ti es of the se or ga ni za ti ons as well as to the di sco­ur se, spe ci fi cally the way they spe ak in pu blic abo ut in ter­et hnic con flicts, are pre­sen ted. Spe cial at ten tion is paid to iden tifying ac ti vi ti es that ha ve ele ments of re sto­ra ti ve ju sti ce, as well as to an as ses sment of the po ten tial that exi sting re sto ra ti ve ac ti vi ti es ha ve for sol ving pro blems in in ter­et hnic re la ti ons, and bu il ding pe a ce and se cu rity for the ci ti zens of Ser bia in ge ne ral, par ti cu larly for tho se li ving in the mul ti­na ti o nal re gi ons ne ar bor ders with ot her co un tri es of the for mer Yugo sla via.

Keywords: or ga ni sa ti ons of ci vil so ci ety, ac ti vi ti es, di sco ur se, in ter et hnic con­flicts, Ser bia.

61

Interkulturalni kontekst i viktimizacija

Aktivnosti­i­diskurs­državnih­organa­i­institucija­­u­Srbiji­u­bavljenju­međuetničkim­sukobima1

Sanja ćopić*

Ovaj rad ima za cilj da predstavi deo rezultata istraživanja „Podsticanje dijaloga u multietničkom društvu uz osnaživanje žrtava“, koje je, tokom 2012. i početkom

2013. godine, sprovelo Viktimološko društvo Srbije u okviru projekta „Alternativni načini reagovanja na kriminalitet i bezbednost“ – ALTERNATIVE. U radu će biti predstavljeni rezultati istraživanja koji se odnose na aktivnosti državnih organa i institucija u Srbiji u bavljenju međuetničkim sukobima, i to kako sukobima 1990-tih, tako i onih koji su se desili nakon 2000. godine. Analiza data u ovom radu bi trebalo da omogući identifikovanje diskursa predstavnika države, kako bi se uočile eventualne promene tokom protekle dve decenije. Uz to, fokus je i na uočavanju mesta i uloge restorativne pravde u načinu na koji se država bavi međuetničkim sukobima kako bi se videlo da li i kakav potencijal ovaj pristup ima u Srbiji, kao i koji bi mogli da budu dalji pravci njegove šire primene.

Ključne reči: međuetnički sukobi, država, diskurs, aktivnosti, restorativna pravda

1 Ovaj rad na stao je kao re zul tat ra da na pro jek tu ko ji je do bio fi nan sij sku po dr šku EU u okvi­ru Sed mog okvir nog pro gra ma Evrop ske ko mi si je za is tra ži va nja i teh no lo ški raz voj (FP7­SEC­2011­1), ugo vor broj 285368 (The re se arch le a ding to the se re sults has re ce i ved fun ding from the Euro pean Union’s Se venth Fra me work Pro gram me (FP7­SEC­2011­1) un der grant agre e ment no. 285368).

TE MI DA De cem bar 2013, str. 61-94 ISSN: 1450-6637 DOI: 10.2298/TEM1304061C Pre gled ni rad

* Dr Sa nja Ćo pić je na uč na sa rad ni ca u In sti tu tu za kri mi no lo ška i so ci o lo ška is tra ži va nja u Be o­gra du i is tra ži va či ca i pred sed ni ca Uprav nog od bo ra Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je.

E­mail: sco pic @e u net.rs

Sanja Ćopić

62

Uvod

Ratovi na prostoru bivše Jugoslavije 1990­tih godina i način na koji se država bavila i bavi njima u velikoj meri su uticali na međuetničke odnose u samoj Srbiji (Nikolić­Ristanović, Ćopić, 2013). I nakon okončanja ratova 1990­ ­tih i formalnog uspostavljanja mira, ostali su brojni nerešeni problemi i sukobi, kako na nivou države tako i na mikro nivou, odnosno između pojedinaca, pripadnika različitih etničkih grupa. Čak i danas, odnosi među pripadnicima različitih etničkih grupa u Srbiji su, između ostalog, pod snažnim uplivom ratova 1990­tih i njihovih posledica.2 To je posebno izraženo u delovima zemlje koji su višenacionalni i koji se nalaze u neposrednoj blizini nekadašnjih jugoslovenskih republika i pokrajina na čijoj teritoriji su tokom 1990­tih godina vođeni ratovi (Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova). Distanciranost i netolerancija između pripadnika različitih etničkih grupa utiču na održavanje tenzija i predstavljaju stalni potencijalni izvor novog i intenzivnijeg nasilja. Samim tim, nerešavanje postojećih međuetničkih problema i tenzija predstavlja prepreku izgradnji mira i stalnu pretnju bezbednosti građana, zemlje i regiona. Stoga je za razvoj demokratije, vladavinu prava i osiguranje bezbednosti građana, u Srbiji neophodno povezano bavljenje prošlim i sadašnjim sukobima, odnosno sukobima iz 1990­tih, pa čak i onih koji su se dešavali ranije (tokom Drugog svetskog rata i pre) i onih koji su se javljali nakon 2000. godine i koji postoje i danas među pripadnicima različitih etničkih grupa u Srbiji (Pavković, 2000; Nikolić­Ristanović, 2003; Daskalovski, 2005; Guzina, 2005; Zdravković, 2005; Nikolić­Ristanović, Ćopić, 2013). Pri tome, u bavljenju međuetničkim sukobima, posebno značajnim čini se iznalaženje alternativnih, nenasilnih vidova njihovog rešavanja i sprečavanja, zasnovanih na principima restorativne pravde,3 kako bi se prekinula spirala nasilja i doprinelo povećanju ukupne bezbednosti građana.

Ovaj rad ima za cilj predstavljanje dela rezultata istraživanja „Podsticanje dijaloga u multietničkom društvu uz osnaživanje žrtava“, koje je, tokom 2012. i početkom 2013. godine, sprovelo Viktimološko društvo Srbije u okviru projekta

2 Na današnje sukobe između pripadnika različitih ethničkih grupa, kao i na na čin na ko ji se dr ža va ba vi nji ma, uti ču i broj ni dru gi fak to ri, kao što su po li tič ki kon tekst, eko nom ska si tu a­ci ja, prav ni i in sti tu ci o nal ni okvir za bor bu pro tiv dis kri mi na ci je, za la ga nja za ljud ska i ma njin­ska pra va, ali i pri ti sci od stra ne me đu na rod ne za jed ni ce, po seb no u kon tek stu evrop skih in te gra ci ja (Ni ko lić­Ri sta no vić, Ćo pić, 2013: 13).

3 Vi še o kon cep tu re sto ra tiv ne prav de vi de ti u Ćo pić, 2010.

Temida

63

Alternativni načini reagovanja na kriminalitet i bezbednost – „ALTERNATIVE“.4 U radu će biti predstavljeni rezultati istraživanja koji se odnose na aktivnosti državnih organa i institucija u Srbiji u bavljenju međuetničkim sukobima u Srbiji i drugim delovima bivše Jugoslavije, koji su se desili tokom 1990­tih i nakon 2000. godine. Kada se kaže državni organi i institucije, misli se na organe i institucije zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, kao i na institucije koje funkcionišu na centralnom (državnom) nivou i na nivou lokalne samouprave. Ova analiza bi, takođe, trebalo da omogući identifikovanje diskursa predstavnika države, odnosno državnih organa i institucija, kako bi se uočile eventualne promene tokom protekle dve decenije. Uz to, fokus će biti na identifikovanju mesta i uloge restorativne pravde u načinu na koji se država bavi međuetničkim sukobima kako bi se uočilo da li i kakav potencijal ovaj pristup ima u Srbiji, kao i koji bi mogli da budu dalji pravci njegove šire primene.

Rezultati koji su predstavljeni u ovom radu dobijeni su kvalitativnom analizom pisanog materijala o načinu na koji su se državni organi i institucije bavili ovim pitanjem, uključujući naučne radove, istraživačke izveštaje, izveštaje državnih organa i organizacija civilnog društva, informacija dostupnih na internetu, medijskih tekstova i slično.5 Dodatne informacije dobijene su putem grupnih intervjua sa predstavnicima državnih organa, institucija, nezavisnih tela i organizacija civilnog društva, koji su sprovedeni 2012. godine u formi tri okrugla stola. Pored toga, podaci su prikupljeni i putem učešća članova istraživačkog tima Viktimološkog društva Srbije na konferencijama za štampu, okruglim stolovima i sličnim skupovima, koje su tokom 2012. i 2013. godine organizovale organizacije civilnog društva i pojedine državne institucije. Ovi podaci su prikupljeni putem neposrednog posmatranja i analize sadržaja transkripata, video zapisa, prezentacija i diskusija sa ovih skupova. Na kraju, podaci su dobijeni i kroz dodatno ispitivanje predstavnika pojedinih državnih organa, institucija, nezavisnih tela,

4 Ovaj rad pred sta vlja pri la go đen i do pu njen deo is tra ži vač kog iz ve šta ja o na či nu ba vlje nja dr žav nih or ga na i ci vil nog dru štva me đu et nič kim i sa nji ma po ve za nim po li tič kim i in ter­kul tu ral nim su ko bi ma u Sr bi ji i biv šoj Ju go sla vi ji u pe ri o du od 1990. do 2012. go di ne, ko je je spro ve de no 2012. i po čet kom 2013. go di ne (Ni ko lić­Ri sta no vić, Ćo pić, 2013). Is tra ži vač ki iz ve­štaj do stu pan je na en gle skom je zi ku na in ter ent stra ni ci Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je www.vds.org.rs i na internet stranici projekta ALTERNATIVE www.alternativeproject.eu.

5 Za istraživa nj e pi sanih do ku menata ko ri šćen je u pitnik z a pri kuplja nj e podata ka o nač inima ba vlj enja me đu et ni čkim suk obima, aktivnosti ma i d is kursu or ganizac ija civ il nog dr ušt va i drug ih aktera.

Sanja Ćopić

64

organizacija civilnog društva i naučnih radnika, kojima je upitnik prosleđen elektronskim putem.

Za potrebe istraživanja, međuetnički konflikti definisani su veoma široko, podrazumevajući brojne probleme u odnosima između pripadnika različitih etničkih grupa sa teritorije Srbije i drugih država nastalih na prostoru bivše Jugoslavije, i to na makro, mezo i mikro nivou.6 Utoliko se pod pojmom sukob podrazumevaju oružani, društveni, kulturološki, verski, politički, interpersonalni, grupni i drugi sukobi (Foss i dr., 2012: 29). S obzirom da su u fokusu istraživanja, kao i analize u ovom radu, međuetnički sukobi, pod njima se podrazumevaju sukobi između Srbije i drugih država bivše Jugoslavije, sa jedne, i sukobi između pripadnika različitih etničkih grupa u samoj Srbiji, sa druge strane. Takođe, u analizi načina bavljenja Srbije međuetničkim sukobima imaće se u vidu vremenska dimenzija, pa će u radu fokus prvo biti na sukobima koji su se desili 1990­tih godina i načinu na koji su se državni organi bavili njima, kako tada, tako i nakon 2000. godine, a potom na sukobima koji su se dogodili nakon 2000. godine i načinu na koji se država bavila njima.

Bavljenje­državnih­organa­i­institucija­međuetničkim­sukobima­1990-tih­godina:­diskurs­i­aktivnosti

Tokom 1980­tih godina etničke tenzije su postale veoma vidljive na prostoru bivše Jugoslavije, uključujući Srbiju, raspirujući nacionalizam: stvoreni su nacionalni identiteti, etnonacionalistički pokreti su se razvijali ili jačali, a „drugi“ (pre svega druge etničke grupe, ali i drugi (politički) protivnici) bivali su prepoznati kao opasni, (potencijalni) protivnici i neprijatelji, što je, između ostalog, generisalo i dalje produbilo sukobe koji su se desili tokom 1990­tih godina na prostoru bivše Jugoslavije (Blagojević, 2000; Guzina, 2005). Sve to se odigravalo u kontekstu ekonomske krize i političke nestabilnosti, ali i snažnog delovanja međunarodnih faktora, što je činilo plodno tle za manipulaciju nacionalnim osećanjima i stavovima (Blagojević, 2000; Zdravković, 2005), zasnovanu na „oživljavanju starih podela i neprijateljstava“ (Nikolić­Ristanović, 2000: 11). Dobar primer toga je zapaljivi govor koji je Slobodan Milošević održao 1989. godine na Gazimestanu povodom 600 godina Kosovske bitke (Pavković, 1999: 9). Stoga, kako primećuju pojedine autorke, od kraja 1970­tih i

6 Više o tom e u Nikol ić­Ristanović, Ćopić, 201 3: 8­12.

Temida

65

početka 1980­tih godina, etnička (nacionalna) pripadnost postaje važan faktor socijalnih podela (različitosti) (Blagojević, 2000), dok se nacionalizam pojavio kao „sinteza anti­komunističkog zanosa, s jedne, i ideologija „okrivljavanja žrtve” i „žrtvenog jarca”, s druge strane“ (Blagojević, 2005: 164).

Kao posledica toga, tokom 1990­tih godina u Srbiji je dominirao nacionalistički diskurs. Njega je odlikovalo kreiranje „delimične „istine ” o prošlim i sadašnjim sukobima“ (Nikolić­Ristanović, 2006: 364) putem „naracija o viktimizaciji“ sopstvene etničke grupe, optuživanja „drugih“ za nasilje prema „nama“ (Srbima) i posmatranja pripadnika drugih etničkih grupa kao pretnje bezbednosti zemlje i njenih građana, etiketirajući ih kao „teroriste“, „ekstremiste“, „secesioniste“ ili „fundamentaliste“ (Morrison, 2008: 3). Tako su Srbi bili smatrani jedinim ili većim žrtvama u poređenju sa pripadnicima drugih etničkih grupa (hijerarhizacija viktimizacije), čime je država pravdala potrebu za osvetom zbog onoga što su „drugi“ (druge etničke grupe ili drugi protivnici kao neprijatelji) učinili „nama“ i prevencijom (preventivna agresija) u smislu da ako ne preduzmemo neke korake da se odbranimo (da odbranimo sopstvenu etničku grupu), „drugi“ će nas napasti (Blagojević, 2000: 7). U takvom kontekstu, sukobi na prostoru bivše Jugoslavije, ali i u samoj Srbiji, pravdani su kao odbrambeni po svom karakteru i kao takvi su tretirani kao neophodni, što je doprinosilo jačanju nacionalne hegemonije (Raković, 2005: 72). Ovakav nacionalistički diskurs može da se posmatra kao oblik bezbednosnog diskursa, koji je oblikovao državnu politiku u pogledu bavljenja međuetničkim sukobima, i to kako onim koji su se dešavali na prostoru bivše Jugoslavije, tako i u samoj Srbiji, posebno na Kosovu tokom 1990­tih godina.

Aktivnosti­državnih­organa­i­institucija­u­bavljenju­međuetničkim­sukobima­­na­prostoru­bivše­Jugoslavije­tokom­1990-tih

Tokom 1990­tih godina, bavljenje države međuetničkim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije bilo je na neki način ambivalentno. Sa jedne strane, država je usvojila retoriku „neučestvovanja u sukobima“, poričući da je država u ratu, a time i svoju odgovornost za generisanje sukoba, za ratne zločine i patnju ne samo pripadnika drugih etničkih grupa, već i sopstvenog naroda, odnosno Srba, kako u Srbiji, tako i u drugim delovima bivše Jugoslavije. Sa druge strane, država je mobilisala srpske građane u policiju i vojsku i slala ih u rat pod sloganom zaštite Sr ba ko ji ži ve iz van gra ni ca Sr bi je, što je u pot pu no sti bi lo u skla du sa na ci o na li stič kim, bez bed no snim dis kur som. U ba vlje nju me đu­

Sanja Ćopić

66

et nič kim su ko bi ma to kom 1990­tih go di na, dr ža va se uglav nom fo ku si ra la na re pre siv ne me ha ni zme, neo sta vlja ju ći pu no pro sto ra re sto ra tiv nim me ha ni­zmi ma tran sfor ma ci je kon fli ka ta. Kon kret ne ak tiv no sti dr ža ve u ba vlje nju su ko­bi ma na pro sto ru biv še Ju go sla vi je mo gu da se svr sta ju u ne ko li ko ka te go ri ja: „hu ma ni tar na“ in ter ven ci ja, po li ti ka opre si je i re pre si je, rat bro je vi ma, se lek­tiv no go nje nje, i pri hvat i po dr ška iz be glim i in ter no ra se lje nim li ci ma.

Po la ze ći od po li ti ke za šti te Sr ba ko ji ži ve iz van gra ni ca Sr bi je, to kom 1990­tih go di na dr ža va je mo bi li sa la gra đa ne Sr bi je, ali i iz be gli ce sa pro sto ra biv še Ju go sla vi je ko je su do šle u Sr bi ju, za rat i in ter ven ci je na pro sto ru biv še Ju go sla vi je, što je u pot pu no sti bi lo u skla du sa na ci o na li stič kim, bez bed no­snim dis kur som. Iako su po je din ci do bro volj no od la zi li u rat, oni su ma hom bi li „za ne se ni dr žav nom rat nom pro pa gand om, sna žno ve ru ju ći da je nji ho va oba ve za da za šti te svo ju „bra ću” “ (Ni ko lić­Ri sta no vić, 2006: 371). Ove in ter­ven ci je su se sma tra le hu ma ni tar nim. One su ima le za cilj za šti tu Sr ba iz van Sr bi je od na si lja dru gih et nič kih gru pa, ali isto ta ko i spre ča va nje pre me šta nja su ko ba na te ri to ri ju Sr bi je, što je ovim ak tiv no sti ma da va lo ka rak ter pre ven­tiv nih, pre u ra nje nih in ter ven ci ja, što je jed na od ka rak te ri sti ka bez bed no snog dis kur sa. Zna ča jan do pri nos u ovom pro ce su ima li su elek tron ski i štam pa ni me di ji, ko ji su bi li pod kon tro lom dr ža ve, či ne ći ta ko „igru žr tva ma“ mo gu­ćom (Bla go je vić, 2005: 175). Sve to je pro du blji va lo jaz iz me đu žr ta va, sa jed ne, i uči ni la ca, sa dru ge stra ne, re zul ti ra ju ći di ho to mi jom, od no sno bi na ri zmom žr tva­uči ni lac (Bu tler, 2004), učvr šću ju ći na ci o na li zam.

Pro du blji va nje su ko ba na pro sto ru biv še Ju go sla vi je do ve lo je do pri li va iz be gli ca sa pro sto ra ne ka da šnjih ju go slo ven skih re pu bli ka u Sr bi ju. Vr lo br zo, već 1992. go di ne, dr ža va je usvo ji la Za kon o iz be gli ca ma7 i us po sta vi la Ko me­sa ri jat za iz be gli ce. Ti me je stvo ren prav ni i in sti tu ci o nal ni okvir za pri hvat, bri gu i po dr šku iz be gli ca ma (pri vre me ni sme štaj, pr vo u ko lek tiv nim cen tri ma, a po tom i u dru gim objek ti ma, is hra na, zdrav stve na ne ga, ma te ri jal na po moć).

U ne po sred noj ve zi sa po li ti kom hu ma ni tar ne in te r ven ci je bi la je i po li­ti ka opre si je i re pre si je u sa moj Sr bi ji. Na nje nom uda ru bi le su dru ge et nič ke gru pe u Sr bi ji kao po ten ci jal na pret nja bez bed no sti (kao što su Bo šnja ci/Mu sli­ma ni u ju go za pad noj Sr bi ji) (Mor ri son, 2008: 3) ili po li tič ki pro tiv ni ci ko ji su za go va ra li an ti rat nu po li ti ku, što je re zul ti ra lo po li tič kim ubi stvi ma od ko jih ne ka još ni da nas ni su ra sve tlje na. Dr ža va je vo di la i rat broj ka ma, ma ni pu­

7 „Službeni glasnik RS“, br. 18/92 , „Službeni list SRJ“, br. 42/200 2, „Služ be ni glasn ik RS “, br . 45/200 2.

Temida

67

li šu ći bro jem ka ko voj nih gu bi ta ka, ta ko i žr ta va (Ni ko lić­Ri sta no vić, 2000: 12; Ra ko vić, 2005). Žr tve ni su po sma tra ne kao in di vi due ko ji ma su po treb ni po moć, za šti ta i po dr ška, već kao sku po vi bro je va ko ji su ko ri šće ni ka ko bi se oprav da lo iz vr še no na si lje. Dru gim re či ma, žr tve su bi le ne vi dlji ve, osta vlje ne na mar gi na ma dr žav nog si ste ma po mo ći i za šti te.

To kom 1990­tih go di na bi lo je su đe nja za rat ne zlo či ne pred do ma ćim su do vi ma u Sr bi ji, ali su ona bi la „spo ra dič na i ne pro fe si o nal na“ (Osto jić, 2007: 114). Pri lič no sla bo sud stvo, ne do sta tak od go va ra ju ćih za ko na, lo ša eko nom­ska si tu a ci ja i jak po li tič ki pri ti sak do pri ne li su ne sprem no sti dr ža ve da ne pri­stra sno su di rat nim zlo čin ci ma. Kao re zul tat to ga, ma hom su pri pad ni ci dru­gih et nič kih gru pa osu đi va ni, dok se Sr bi ma su di lo sa mo spo ra dič no, a i ta da su iz ri ca ne bla že ka zne (Osto jić, 2007: 114). Na ovaj na čin, dr žav ne struk tu re su ma ni fe sto va le po ri ca nje bi lo ko je vr ste od go vor no sti i uklju če no sti u su ko be na pro sto ru biv še Ju go sla vi je. To je bio je dan od glav nih raz lo ga zbog ko ga su Uje di nje ne na ci je 1993. go di ne osno va le Me đu na rod ni kri vič ni sud za biv šu Ju go sla vi ju u Ha gu (u da ljem tek stu Ha ški tri bu nal). Me đu tim, u to vre me je le gi ti mi tet Ha škog tri bu na la bio do ve den u pi ta nje u Sr bi ji, pa je po sto jao jak ot por i ne pri hva ta nje ovog su da od stra ne dr ža ve, što je ne mi nov no re zul ti­ra lo ti me da dr ža va ni je sa ra đi va la sa njim (Osto jić, 2007).

Ot por da se po ka že bi lo ka kva sprem nost da se ba vi su ko bi ma iz 1990­tih bio je pri su tan i na sa mom kra ju 1990­tih go di na, čak i to kom gra đan skog pro­te sta 1996­1997. go di ne, ko ji je bio od go vor na iz bor nu kra đu Mi lo še vi će vog re ži ma na kon lo kal nih iz bo ra 1996. go di ne. Kao što pri me ću je Ilić (2005) ni vla da­ju ća struk tu ra ni opo zi ci ja ni su bi le sprem ne da se su o če sa re al no šću i pri hva te od go vor nost za su ko be ko ji su se od i gra li 1990­tih na pro sto ru biv še Ju go sla vi je. Sto ga je pe riod 1990­tih bio obe le žen po ri ca njem sop stve nih zlo či na, ne pro ce­su i ra njem ili sa mo spo ra dič nim vo đe njem po stu pa ka za rat ne zlo či ne.

Ak­tiv­no­sti­dr­ža­vih­or­ga­na­i­in­sti­tu­ci­ja­u­ba­vlje­nju­me­đu­et­nič­kim­su­ko­bi­ma­­na­pro­sto­ru­Sr­bi­je­to­kom­1990-tih

Kao što pri me ću ju po je di ni auto ri, u post­ko mu ni stič kim dr ža va ma, kao što je Sr bi ja, na ci o na li zam ne zna či bor bu za sop stve na pra va, već bor bu za po ri ca nje i mi ni mi zi ra nje pra va „dru gih“ (Mic hnik, 1996, pre ma Hon dus, 2007: 11), što re zul ti ra po li ti kom ne to le ran ci je, ne po što va nja raz li či to sti i is klju či va­nja. To je po seb no bi lo pri met no u slu ča ju su ko ba na Ko so vu. Iako su su ko bi na Ko so vu po če li još 70­tih go di na, oni su se in ten zi vi ra li to kom 80­tih i eska­

Sanja Ćopić

68

li ra li u oru ža ni su kob kra jem 90­tih go di na pro šlog ve ka (Gu zi na, 2005; Zdrav­ko vić, 2005). Do mi nan tan me ha ni zam ba vlje nja dr ža ve me đu et nič kim su ko­bi ma na Ko so vu na ma kro, me zo i mi kro ni vou bi la je po li ti ka ugnje ta va nja i pri me ne re pre siv nih me ra, što je bi lo u skla du sa do mi nant nim na ci o na li stič­kim, bez bed no snim dis kur som to kom 1990­tih go di ne (Gu zi na, 2005; Ni ko­lić, 2005; Zdrav ko vić, 2005; Ar sov ska, Va li nas, Fel le gi, 2008). Ta ko se ba vlje nje su ko bi ma na Ko so vu („Ko sov skom kri zom“ ili „Ko sov skim pro ble mom“, ka ko se obič no na vo di) od stra ne dr žav nih or ga na Sr bi je to kom 1990­tih go di na svo di lo na pred u zi ma nje ni za ak tiv no sti i me ra ko je su bi le usme re ne na ja ča­nje kon tro le nad ovom te ri to ri jom. To je či nje no na dva na či na: kroz su zbi ja nje ja ča nja Al ba na ca i nji ho vog po kre ta za ne za vi snost, što mo že da se po sma­tra kao „po li ti ka si ste mat skog is klju či va nja Al ba na ca iz obra zov nog, po li tič­kog i jav nog ži vo ta“ (Ja njić, 2005: 58),8 i kroz po ja ča va nje re pre si je pre ma al ban skom sta nov ni štvu i kon cen tri sa nje srp skih po li cij skih i voj nih sna ga na Ko so vu (Da ska lov ski, 2005; Gu zi na, 2005).

Po red re pre siv nih me ha ni za ma, ipak bi tre ba lo po me nu ti spo ra dič ne po ku ša je re ša va nja Ko sov skog su ko ba pu tem po sre do va nog di ja lo ga–to kom 1992. a po tom i 1995. i 1996. go di ne (Burg, 2007: 24; Vu ko ma no vić, 1999). To su bi li di ja lo zi ili, pre ci zni je, di sku si je na po li tič kom ni vou, ko je su pre vas hod no bi le usme re ne na pi ta nja obra zo va nja i je zi ka, a ne to li ko na istin sku tran sfor­ma ci ju su ko ba ko ji je tra jao. Oni su pre vi đe ni kao sred stvo za do bi ja nje po ve­re nja gra đa na u okvi ru pred iz bor ne kam pa nje. Sto ga ovaj po ten ci jal no re sto­ra tiv ni me ha ni zam ni je us peo da do ne se re še nje za Ko sov sku kri zu. Kra jem 1990­tih na si lje je eska li ra lo u oru ža ni su kob i ma sov no kr še nje ljud skih pra va i Al ba na ca i Sr ba.

Pod pri ti skom me đu na rod ne za jed ni ce do la zi do za o kre ta u na či nu ba vlje nja dr ža ve su ko bi ma na Ko so vu. Na kon pot pi si va nja spo ra zu ma iz me đu Mi lo še vi ća i Hol bru ka ok to bra 1998. go di ne do la zi do za u sta vlja nja po li cij skih 8 Na p rim er : hapše nj a i politi čk a suđe nja A lbanci ma, segrega cija Alb ana ca u škola ma , z atvara­

nje albans kih škola i univerzi te t a, otpuš tan je al ba nsk ih drž avn ih i vo jn ih funkcio ner a, zab ra­na kori šć enj a alba nskog jezika ka o službeno g j ezika i ko rišće nj e samo s rps kog jez ik a kao slu­žbenog , z abrana medija na al banskom jezi ku i slično (A rs ovska, Valiñas, Fe llegi, 2008; Guzina, 200 5; Nikolić , 2005 ; Z dravkov ić , 2005) . U z to, n a Kosovu j e bila pri su tna i pol itika sa moiskl­jučiv an ja Alb an ac a i nj ihovog p as ivn og otp or a prema dr žavi (po li ti ka mir no g i nenas iln og o tpora), ol ičena u formiranju paralel ni h i nstit uci ja na K osovu . Tak o su , na pri mer , pa ralel ne a lbanske škole bi le reakci ja na segreg aciju A lbanaca u s rpski m šk olama i p os tale su s imbol bo rb e za s lob od u Albanaca i p olo žaj a Albanaca na K osovu (Kostov ic ova, 2005 ; Daskalovski, 2 005; Guz ina, 2 005). Međutim, s obzirom na ob im rada i njegov fo kus , na ovom m es tu se neć e u laz iti u dublje raz ma tra nje ovo g pita nj a.

Temida

69

i voj nih ope ra ci ja na Ko so vu, po vla če nja srp skih bez bed no snih sna ga i pri­pre ma za di ja log sa Al ban ci ma (Da up hi nee, 2005). Me đu tim, ne po sred nog di ja lo ga iz me đu stra na u su ko bu ni je bi lo, što bi ina če da lo ovoj ak tiv no sti re sto ra tiv ni ka rak ter i po ten ci jal za iz na la že nje re še nja ko ja bi bi la pri hva tlji va obe ma stra na ma. Ume sto to ga, me đu na rod na za jed ni ca je or ga ni zo va la tzv. mi rov ne pre go vo re u Ram bu jeu u Fran cu skoj 1999. go di ne, ko ji su ima li for mu po sre do va ne di plo ma ti je (shut tle di plo macy). Iako se pre go vo ri mo gu sma­tra ti „osnov nim na či nom za do la že nje do ono ga što se že li od dru ge stra ne“ i pri mar no su ori jen ti sa ni ka re zul ta tu – po sti za nju spo ra zu ma (Berg hof Fo un­da tion, 2012: 49), oni ipak mo gu da ima ju i de li mič no re sto ra tiv ni po ten ci jal i mo gu da se pre o bra te u di ja log. Pa ipak, ovi pre go vo ri bi li su da le ko od bi lo kog mo gu ćeg re sto ra tiv nog pri stu pa za sno va nog na di ja lo gu:9 obe stra ne su bi le pri mo ra ne da uče stvu ju u pre go vo ri ma, ta ko što su uce nje ne od stra ne me đu na rod nih ak te ra na pa dom NA TO sna ga (Chomsky, 2000, pre ma Zdrav­ko vić, 2005: 75; Da up hi nee, 2005). Dru gim re či ma, me đu na rod na za jed ni ca je po sred stvom Kon takt gru pe po sta vi la prin ci pe (osno ve), oko ko jih ni je bi lo mo gu će pre go va ra ti (Ar sov ska, Valiñas, Fel le gi, 2008: 84).

Pre go vo ri u Ram bu jeu po ka za li su ne u speh me đu na rod ne za jed ni ce u pro ce su tran sfor ma ci je ovog su ko ba. Šta vi še, kao što su pri me ti li po je di ni auto ri, me đu na rod na za jed ni ca je od sa mog po čet ka do pri no si la ne u spe hu pre go vo ra (Da up hi nee, 2005; Zdrav ko vić, 2005: 76). Usle di lo je bom bar do va­nje SR Ju go sla vi je od stra ne NA TO sna ga, što je di rekt no do pri ne lo oži vlja va­nju ose ća ja pat nje me đu Sr bi ma i imi dža žr tve, dok je dr ža va po ja ča la svo ju rat nu pro pa gan du, a na si lje na Ko so vu je dra stič no eska li ra lo (Ni ko lić, 2005: 62­63; Zdrav ko vić, 2005: 76). Ovo je još jed nom po ka za lo ka ko pri me na re pre­siv nih me ha ni za ma i ne u speh po ten ci jal no re sto ra tiv nih me ha ni za ma pot hra­nju ju spi ra lu na si lja i pro du blju ju su kob, eli mi ni šu ći bi lo ka kvu per spek ti vu ko eg zi sten ci je raz li či tih et nič kih gru pa na Ko so vu (Ni ko lić, 2005: 64).

9 Pos mat rano iz ug la restorat ivne pr avde, d ijalo g p redstav lja uklju ču ju ć, o tvore n proc es k onstr ukt iv ne , dvosm erne ko mun ikacij e koja omo guć ava i nt er akcij u st rana ( uče sni ka pr oce­sa ). Učesn i ci d ijaloga s arađuju, zajed nički dop ri noseći raz umevanju. Dij alo g j e pre sv ega orijen tis an na proc es, a tek s ekundarno na i sh od . On n as to ji da t ra ns fo rmiše o dno s kroz pr omo visanje e mp atije i pov eća vanje sp o so bnosti učesni ka da pro mene svo je p ogled e i raz­um eju dr ugu s tranu. Za više informacija vi deti N iko lić­Rist an ov ić i dr., 2012.

Sanja Ćopić

70

Ba­vlje­nje­dr­žav­nih­or­ga­na­i­in­sti­tu­ci­ja­u­Sr­bi­ji­me­đu­et­nič­kim­su­ko­bi­ma­na­pro­sto­ru­biv­še­Ju­go­sla­vi­je:­dis­kurs­i­ak­tiv­no­sti­na­kon­2000.­go­di­ne

Na kon pa da Mi lo še vi će vog re ži ma ot po čeo je pe riod tran zi ci je ka tr ži šnoj eko no mi ji, de mo kra ti ji i vla da vi ni pra va. De vet na est po li tič kih par ti ja raz li­či te ori jen ta ci je, pred sta vlja ju ći tzv. de mo krat sku opo zi ci ju, for mi ra le su no vu vla du, ko ja je na pu tu de mo kra ti za ci je bi la su o če na sa dva ključ na iza zo va: s jed ne stra ne, po sto jao je jak pri ti sak od stra ne me đu na rod ne za jed ni ce da se dr ža va ba vi zlo či ni ma iz vr še nim od stra ne Sr bi je to kom su ko ba 1990­tih go di na, dok je, sa dru ge stra ne, bi la su o če na sa opo zi ci jom i op struk ci ja ma Mi lo še vi će vih pri sta li ca i na ci o na li sta (Ni ko lić­Ri sta no vić, 2006: 369). Uz to, no va vla da ju ća ko a li ci ja bi la je op te re će na unu tra šnjim po de la ma u po gle du ba vlje nja su ko bi ma na pro sto ru biv še Ju go sla vi je, pa je u tom smi slu ne do sta­jao po li tič ki kon sen zus.

Me đu na rod na za jed ni ca u su šti ni ni je bi la za in te re so va na za pri me nu re sto ra tiv nih me ha ni za ma u ba vlje nju et nič kim su ko bi ma na pro sto ru biv še Ju go sla vi je (Ni ko lić­Ri sta no vić, 2006: 372). Ona je bi la pr ven stve no fo ku si­ra na na pra vo sud ne me ha ni zme, vr še ći pri ti sak na Sr bi ju da in ten zi vi ra sa rad­nju sa Ha škim tri bu na lom te da ta ko eli mi ni še sve obra sce ne ka žnja va nja za ma sov na kr še nja ljud skih pra va. Ima ju ći to u vi du, mo glo bi se re ći da je na kon 2000. go di ne u Sr bi ji po stao do mi nan tan tzv. ha ški dis kurs u ba vlje nju su ko­bi ma iz 1990­tih. On je po de lio vla da ju ću ko a li ci ju, ali i ce lo kup nu po li tič ku sce nu i jav nost u Sr bi ji na dve stru je: pro­ha ški i an ti­ha ški ori jen ti sa ne gru pe i po je din ce (Ni ko lić­Ri sta no vić, 2006: 372). Ova po de la je za pra vo bi la u skla du sa dru ga dva su prot na dis kur sa vi dlji va na po li tič koj sce ni Sr bi je: na ci o na li stič­kim na su prot re for ma tor skom ili pro­evrop skom. Na ci o na li stič ki dis kurs an ti­ha ški ori jen ti sa nih gru pa, me đu ko ji ma su bi le Mi lo še vi će ve pri sta li ce, ko je su još uvek za u zi ma le zna čaj na me sta u dr žav nim in sti tu ci ja ma, po seb no po li ci ji i pra vo su đu,10 ka rak te ri sa li su: po zi va nje na pre sta nak i op stru i ra nje sa rad nje sa Ha škim tri bu na lom, za šti ta i glo ri fi ko va nje rat nih zlo či na ca kao he ro ja, stva ra­

10 S tim u v ezi zna čaj no je p omenuti d a je 2003. go di ne N arodna sk up ština Sr bije usv ojila Zakon o odgov onos ti za kršen je ljudsk ih prava (tzv. Zakon o lustraciji) („Službeni g lasni k RS “, br. 5 8/ 20 03 i 61/ 20 03) i da je os no vana Kom isija za ispit iv anje od go vo rnost i za kr šenje lj udskih pra­va. Međ utim, Ko mi sija nik ada nije dosti gla pu n sas ta v niti j e počela sa ra dom, a ovaj Zakon n ije nik ada pr im enjen , p a do l ustracije n ij e ni došlo . Deset go dina kasni je, juna 20 13. godine ovaj Zakon je prestao da va ži.

Temida

71

nje di ho to mi je žr tva­ugnje ta vač/agre sor i pri ja telj­ne pri ja telj, i re la ti vi zo va nje dr žav ne od go vor no sti za me đu et nič ke su ko be (Pav ko vić, 2000). Na dru gom kra ju ha škog dis kur sa bi li su pro­evrop ski ori jen ti sa ni po je din ci i gru pe, ko ji su za go va ra li sa rad nju sa Ha škim tri bu na lom ka ko bi na taj na čin utr li put Sr bi je u pro ce su evrop skih in te gra ci ja, pa je sto ga ova sa rad nja bi la vi še mo ti vi sa na po li tič kim i eko nom skim raz lo zi ma, ne go po sti za njem po mi re nja.

Ova kva si tu a ci ja za dr ža la se do da nas: stal ne pro me ne u po li ti ci sa rad nje sa Ha škim tri bu na lom, ko ja per ma nent no osci li ra za vi sno od po li tič kih pri li ka u Sr bi ji, pri če mu je sva ko in ten zi vi ra nje sa rad nje (po seb no u smi slu hap še nja i eks tra di ci je) vo di lo ja ča nju de sno ori jen ti sa nih po li tič kih struk tu ra i da ljem ja ča nju na ci o na li zma i na ci o na li stič kog dis kur sa u Sr bi ji, re zul ti ra ju ći no vim po de la ma, ten zi ja ma i pro te sti ma. Na i me, sva ko tra ga nje za op tu že ni ma, nji­ho vo hap še nje i eks tra di ci ja su od stra ne po je di nih na ci o na li sta po sma tra ni kao na pad na sop stve ni na rod, ko ji či ni ve ro vat ni jim ob na vlja nje na si lja (Li eb­mann, 2007: 362). Ovo je vi dlji vo i da nas. Po sle oslo ba đa ju ćih pre su da Ha škog tri bu na la u slu ča je vi ma hr vat skih ge ne ra la i biv šeg ofi ci ra Oslo bo di lač ke voj ske Ko so va, do šlo je do no vog ta la sa ne za do volj stva me đu Sr bi ma, kao i dr žav nih in sti tu ci ja Ha škim tri bu na lom, što je re zul ti ra lo eska la ci jom na ci o­na li zma i mi ni mi za ci jom sa rad nje sa tri bu na lom, svo de ći je na ni vo teh nič ke sa rad nje. Ova kva kli ma to kom pro te kle de ce ni je osta vi la je ma lo pro sto ra za re sto ra tiv ni dis kurs u ba vlje nju me đu et nič kim su ko bi ma na pro sto ru biv še Ju go sla vi je. Pa ipak, bi lo je, do du še spo ra dič nih, pri me ra po zi va nja na di ja log, po mi re nje i una pre đe nje od no sa, kao i iz vi nje nja za iz vr še na kri vič na de la i osu de rat nih zlo či na. Ne u ma nju ju ći zna čaj to ga, ipak se či ni da su ovi me ha­ni zmi osta li na mar gi na ma dr žav nog ba vlje nja su ko bi ma iz 1990­tih i u sen ci do mi nant nog ha škog dis kur sa. Ono što, ta ko đe, mo že da se pri me ti je da ni je sa mo pi ta nje sa rad nje sa Ha škim tri bu na lom do vo di lo do po de la unu tar vla da ju će struk tu re, po li tič kih kru go va i jav no sti, već i one ak tiv no sti ko je su mo gle da ima ju od re đe ni re sto ra tiv ni po ten ci jal.

Pre o vla đu ju ći ha ški dis kurs je ob li ko vao i uti cao na ak tiv no sti dr ža ve u ba vlje nju su ko bi ma ko ji su se de si li na pro sto ru biv še Ju go sla vi je. Upr kos od su stvu si ste mat skog pri stu pa ba vlje nju ovim su ko bi ma, ipak se mo že re ći da su u po re đe nju sa pe ri o dom 1990­tih, ak tiv no sti dr ža ve po ovom pi ta nju in ten zi vi ra ne na kon 2000. go di ne. Me đu tim, one su bi le pre sve ga usme re ne na pra vo sud ne me ha ni zme, da ju ći ta ko pr ven stvo sud skim po stup ci ma. Pa ipak, mo gu se uoči ti i ne ki van sud ski me ha ni zmi. Po la ze ći od to ga, u da ljem ra du će bi ti ana li zi ra ni sud ski i van sud ski me ha ni zmi ba vlje nja su ko bi ma na

Sanja Ćopić

72

pro sto ru biv še Ju go sla vi je, uz na sto ja nje da se uka že na me sto žr tve i ele­men te re sto ra tiv ne prav de u nji ma.

Sud­ski­me­ha­ni­zmi­ba­vlje­nja­dr­ža­ve­su­ko­bi­ma­iz­1990-tih

Na kon 2000. go di ne u ba vlje nju me đu et nič kim su ko bi ma na pro­sto ru biv še Ju go sla vi je, Sr bi ja se go to vo u pot pu no sti fo ku si ra la na kri vič ne po stup ke za rat ne zlo či ne, od no sno na sud ske po stup ke pred Ha škim tri bu na­lom i sa rad nju sa njim, i na us po sta vlja nje prav nog i in sti tu ci o nal nog okvi ra za su đe nja za rat ne zlo či ne u Sr bi ji.

a) Sa rad nja sa Ha škim tri bu na lom

Upr kos op struk ci ja ma i ne sla ga nji ma unu tar vla da ju će ko a li ci je, u pe ri­o du iz me đu 2001. i 2003. go di ne, za vre me vla de Zo ra na Đin đi ća, sa rad nja sa Ha škim tri bu na lom bi la je pri lič no ak tiv na: usvo je na je Ured ba, a po tom i Za kon o sa rad nji Sr bi je i Cr ne Go re sa Me đu na rod nim tri bu na lom za kri­vič no go nje nje li ca od go vor nih za te ška kr še nja me đu na rod nog hu ma ni tar­nog pra va po či nje na na te ri to ri ji biv še Ju go sla vi je od 1991. go di ne11, do la zi lo je do hap še nja i eks tra di ci je po je di na ca op tu že nih pred tri bu na lom, tri bu­na lu su do sta vlja ni po treb ni do ka zi i slič no. Zbog opre de lje nja za sa rad nju sa Ha škim tri bu na lom, Đin đić je po stao me ta na ci o na li sta iz do ba Mi lo še vi ća, što je re zul ti ra lo aten ta tom na nje ga. Usle di la je po li cij ska ak ci ja s ci ljem da se iden ti fi ku ju, ot kri ju i uhap se di rekt ni iz vr ši o ci aten ta ta i nji ho vi sa u če sni ci. To je do pri ne lo raz ot kri va nju ve za iz me đu rat nih zlo či na i kri vič nih de la iz vr še nih pre ma Mi lo še vi će vim pro tiv ni ci ma u Sr bi ji, što je do ne kle „do pri ne lo uma nje­nju po ri ca nja rat nih zlo či na ko je su uči ni li Sr bi“ (Ni ko lić­Ri sta no vić, 2006: 372). Me đu tim, dr žav ni od go vor na ubi stvo Pre mi je ra Đin đi ća imao je for mu „ra ta pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la“ i „mo ral ne pa ni ke“, da ju ći pri mat se lek tiv noj re pre si ji nad ot kri va njem ce le isti ne, te je ta ko pro pu šte na šan sa da se us po­sta vi osnov za po li tič ki kon senzus o pro šlo sti (Ni ko lić­Ri sta no vić, 2006: 372).

Na kon 2001. go di ne glo bal ni rat pro tiv te ro ri zma i bez bed no sni dis kurs pre vla da li su u od no su na in sti tu ci je i prak se me đu na rod nog pra va, ko je je bi lo (zlo)upo tre blje no od stra ne dr žav nih vla sti u Sr bi ji na kon Đin đi će vog ubi stva za mi ni mi zi ra nje ili od la ga nje sa rad nje sa Ha škim tri bu na lom (Su bo tić, 2010:

11 „Službeni list SRJ“, br. 1 8/2 002 i „Službeni list SCG“, br. 16/2003.

Temida

73

62). Uz to, de sno ori jen ti sa ne po li tič ke par ti je su oja ča le i na ci o na li stič ki dis kurs je po no vo po stao do mi nan tan. Kao re zul tat to ga, sa rad nja sa Ha škim tri bu na­lom je na za do va la (Osto jić, 2007: 113); za go va ra na je po li ti ka do bro volj nih pre­da ja i pru ža nja mo ral ne i ma te ri jal ne po dr ške op tu že ni ma ko ji su do bro volj no oti šli u Hag i nji ho vim po ro di ca ma. Kroz ne is pu nja va nje ili ne ra do is pu nja va nje oba ve za pre ma Ha škom tri bu na lu, dr ža va je sve la sa rad nju na ni vo for mal ne, pa siv ne sa rad nje. Me đu tim, pod no vim pri ti sci ma me đu na rod ne za jed ni ce, po seb no Evrop ske uni je, dr ža va je po no vo in ten zi vi ra la sa rad nju sa Ha škim tri bu na lom od 2005. go di ne, ali je i ta da ona bi la kraj nje prag ma tič na i mo ti vi­sa na do bi ja njem po li tič kih po e na na pu tu evrop skih in te gra ci ja.

b) Su đe nja pred do ma ćim su do vi ma

Dru ga stra na pra vo sud nog me ha ni zma ogle da la se u us po sta vlja nju prav­nog i in sti tu ci o nal nog okvi ra u Sr bi ji za ba vlje nje me đu et nič kim su ko bi ma iz 1990­tih. To je ot po če lo 2003. go di ne sa usva ja njem Za ko na o or ga ni za ci ji i nad le žno sti dr žav nih or ga na u po stup ku za rat ne zlo či ne12 i sa osni va njem po seb nih je di ni ca za ot kri va nje i pro ce su i ra nje rat nih zlo či na: spe ci jal ne po li­cij ske je di ni ce za ot kri va nje rat nih zlo či na, Kan ce la ri je tu ži o ca za rat ne zlo či ne i Ve ća (Ode lje nja) za rat ne zlo či ne pri Okru žnom, da nas Vi šem su du u Be o­gra du. Us po sta vljen je prin cip stvar ne nad le žno sti za rat ne zlo či ne, što obez­be đu je osnov za spe ci ja li za ci ju ka ko po li cij skih ta ko i pra vo sud nih or ga na za po stu pa nje, što ne sa mo da bi tre ba lo da do pri ne se ne pri stra sno sti su đe nja, već i bo ljoj za šti ti žr ta va i sve do ka.

Kan ce la ri ja tu ži o ca za rat ne zlo či ne i Ve će za rat ne zlo či ne in ten zi vi ra li su svoj rad po seb no od 2005. go di ne. Pre ma sta ti stič kim po da ci ma Kan ce la ri je tu ži o ca za rat ne zlo či ne,13 do po čet ka no vem bra 2013. go di ne 407 oso ba je bi lo pro ce su i ra no, pri če mu je pro tiv 158 li ca po dig nu ta op tu žni ca, a u ovim pred me ti ma je bi lo ukup no 2947 žr ta va. 36 slu ča je va (sa jed nim ili vi še op tu­že nih li ca u sva kom od njih) je re še no u dru gom ste pe nu: ukup no 70 li ca je osu đe no, dok je u slu ča ju 15 li ca do ne ta oslo ba đa ju ća pre su da. Šest pred me ta je tre nut no pred dru go ste pe nim su dom, a u 10 pred me ta po stu pak je u to ku pred Ve ćem za rat ne zlo či ne. Uz to, 21 slu čaj sa 71 osum nji če nom oso bom je 12 „Službeni glasnik RS“, br. 67/2003, 13 5/ 20 04, 61/2 005, 101/200 7 i 104/200 9. 13 Ove i nf or macij e s u dostupn e na i nt erent stranici Kancelarije tužioca za ratne zločine

http://www.tuzilastvorz.org.rs/html_trz/predmeti_eng.htm, stranici pri st uplje no 22.11.2 01 3. godine.

Sanja Ćopić

74

u fa zi is tra ge, dok je 100 slu ča je va u fa zi pret kri vič nog po stup ka. U pro ce su i ra­nju rat nih zlo či na us po sta vlje na je sa rad nja sa re le vant nim in sti tu ci ja ma u biv­šim ju go slo ven skim re pu bli ka ma i sa Mi si jom UN na Ko so vu (UN MIK).14 To je, iz me đu osta log, re zul ti ra lo ti me da je do no vem bra 2013. go di ne raz me nje no ukup no 212 pred me ta sa Hr vat skom, Bo snom i Her ce go vi nom, Cr nom Go rom i sa EULEX/UN MIK na Ko so vu.15 Ovi po da ci go vo re u pri log na po ri ma srp skog pra vo su đa da se su ko bi ma iz 1990­tih ba vi pu tem kri vič nih po stu pa ka, iako i tu ži la štvo i Ve će za rat ne zlo či ne funk ci o ni šu u „at mos fe ri pret nji i za stra ši va­nja od stra ne ne kih čla no va jav no sti“ i sa „ogra ni če nom po li tič kom po dr škom, čak i uz op struk ci je po je di nih po li tič kih par ti ja“ (Co un cil of Euro pe, 2012: 18).16

Od 2005. go di ne za ko no dav ne re for me u Sr bi ji do pri ne le su una pre đe­nju prav nog po lo ža ja žr ta va kri mi na li te ta, uklju ču ju ći i žr tve rat nih zlo či na, po sta vlja ju ći osnov za nji ho vu bo lju za šti tu od se kun dar ne vik ti mi za ci je i re vik ti mi za ci je, za stra ši va nja i pret nji (Ćo pić, 2011; Ni ko lić­Ri sta no vić, 2011). U prak si, po zi tiv ni po ma ci na či nje ni su sa osni va njem Slu žbe za za šti tu ošte će­nih i sve do ka u okvi ru Ve ća za rat ne zlo či ne (Ni ko lić­Ri sta no vić, 2011; Pe ko­vić, 2011). Slu žba je osno va na 2006. go di ne sa ci ljem da obez be di lo gi stič ku i emo ci o nal nu po dr šku žr tva ma i sve do ci ma u pred me ti ma rat nih zlo či na. Slu­žba je us po sta vi la sa rad nju sa slič nim slu žba ma u Bo sni i Her ce go vi ni i Hr vat­14 P otpis ani su proto kol i o saradnj i u po st upcim a g on jenja uč in ila ca za k rivična d ela protiv

č ovečno sti i d rugih doba ra zašti ćen ih međuna rodnim pra vo m sa Hrvatsk om i Crnom Go rom . Kada j e u pitanju saradn ja sa Bos no m i H ercegovin om, po tp isan je memorand um o sa ra dnji na nivou pos eb ni h t užilaš tava za ra tne zlo čine ka ko bi se i nt enzivi ral a saradnj a u proces ui­ranju tešk ih zločina . N ajzad, k ada j e u pi tanju sa rad nja sa K oso vom, potpisan je protokol o sa ra dnji izm eđu Ministar stv a unutra šn jih po sl ov a RS i EU L EX­a.

15 O ve inf or macije su dostupne na interent stranici Kancelarije tužioca za ratne zločine http://www.tuzilastvorz.org.rs/html_trz/predmeti_eng.htm, strani ci pris t up lj eno 22. 11.2013. go dine.

16 N eki od p ro blema sa koj im a se ovi o rg ani suoč av aju u radu s u: odsu st vo podrš ke policije, al i i medija, z a ra zliku o d po dr ške ko ju p ru ža ju org an im a na dležni m za po st upanje u sl učajevi­m a orga n iz ovao g kri min aliteta; mi ni mizovanje ra da tužilašt va z a r atne zl očine; ne adekvatna sarad nj a sa jedini com za ot kr ivanje i procesu ira nje r atn ih zlo čin a, kao i sa jedinicom za za štitu svedo ka (poseb no u pogl ed u za štite pripadnika p ol icije ili v oj ske koji su sprem ni da sv edoče o d og ađ aj ima iz 199 0­ ti h, koj im a o va jedini ca ne ž el i da pruži za štitu) ; ne razumevanje problema tik e proce su ir an ja ratnih z ločina zbog nj iho ve slože no st i, sa je dn e, i proble ma u dok aziva nju, sa d ruge str an e (proble mi u pron alaženj u materi ja lnih do kaza, nesp remnost ž rta va i sve doka da svedo če , proto k vre mena, sećanja b lede, i s lično); n eposto ja nje jasnog s tava drž a ve o tome k oj e vr em e se s ma tr a vrem enom oruž anih s ukoba što j e bitan pr ed usl ov za k valifikov anje odr eđenih d el a kao de la protiv čovečn os ti i m eđ unarodn og prava i s li čno . O tome je go vorio t už il ac za r at ne zločine Vladimi r Vu kč ević na konferenciji „Dostignu ća i p ozi­cije tra nzicio ne prav de u p regovorima S rb ij e sa EU“, koja je u org an izaciji Bal kanske istraži­ v ač ke mre že (BIR N) orga niz ovana 1 4.1 1.2013 . godine u Beogr adu .

Temida

75

skoj. Na su prot to me, ka ko je po ka za lo jed no sko ri je is tra ži va nje, i da lje po sto ji ne do sta tak sa rad nje Slu žbe sa dru gim slu žba ma za žr tve u Sr bi ji (Ni ko lić­Ri­sta no vić, 2011: 112). Zbog to ga Slu žba za za šti tu ošte će nih i sve do ka funk ci o­ni še iz van ši rih okvi ra si ste ma po dr ške žr tva ma kri mi na li te ta, što re zul ti ra ti me da su žr tve osta vlje ne bez ne ke da lje po dr ške i po mo ći na kon da va nja is ka za pred su dom.

Upr kos broj nim ne do sled no sti ma u po sto je ćem za ko no dav stvu i či nje ni ci da bi pru ža nje po dr ške i za šti te žr tva ma u prak si tre ba lo da se una pre di, ipak se mo že re ći da su dr žav ne in sti tu ci je pred u ze le zna čaj ne ko ra ke u ba vlje nju su ko bi ma iz 1990­tih na ni vou pra vo su đa. To se či ni po seb no va žnim ako se na umu ima to da in sti tu ci je još uvek funk ci o ni šu u ne sta bil nom po li tič kom pro­sto ru, su o ča va ju ći se sa raz li či tim pre pre ka ma i iza zo vi ma. Pa ipak, su đe nja za rat ne zlo či ne i na sta vak sa rad nje sa dru gim dr ža va ma na pro sto ru biv še Ju go­sla vi je bi će deo pre go vo ra Sr bi je sa EU u pro ce su pri dru ži va nja, pa se sa svim re al no mo že oče ki va ti da će i na da lje po seb na pa žnja u ba vlje nju su ko bi ma iz 1990­tih bi ti na pra vo sud nim me ha ni zmi ma.17

Iako se kri vič no prav ni si stem če sto po sma tra kao naj bo lji i neo p ho dan na čin da se „is pra vi pro šla dr žav na ne prav da i da se una pre di nor ma tiv na tran sfor ma ci ja tih vre me na u si stem vla da vi ne pra va“ (Te i tel, 2000: 28), ipak po sto je tri ključ na pri go vo ra su đe nji ma kao glav nom me ha ni zmu ba vlje nja su ko bi ma: re tro spek tiv nost, po li ti za ci ja i se lek tiv nost (Mi now, 1998: 30­31). Upra vo je to ono što se uoča va na pri me ru Sr bi je. Sa dru ge stra ne, kri vič ni po stup ci su di zaj ni ra ni na ta kav na čin da pred sta vlja ju od nos iz me đu uči ni o ca (ko ga obič no za stu pa advo kat) i dr ža ve (ko ju za stu pa jav ni tu ži lac) (Ni el sen, 2001: 151). To su stran ke u po stup ku ko je se tak mi če, sva ka od njih po ku ša­va ju ći da ne što do ka že, da po ra zi pro tiv ni ka i da do bi je po stu pak. U ta kvom kon tek stu, žr tva, ko ja je ne po sred no ili po sred no po go đe na kon kret nim do ga­đa jem, po sta je ne vi dlji va: žr tva se za ne ma ru je, mar gi na li zu je i ne tre ti ra kao stran ka. Sto ga su vla sni ci su ko ba ti ko ji su za pra vo is klju če ni iz pro ce sa nje go­vog re ša va nja, pa ne osta je pro sto ra za nji ho vu (kon struk tiv nu) ko mu ni ka ci ju i in ter ak ci ju. Za to su đe nja ge ne ral no ne da ju pro sto ra „in ter ak ci ji iz me đu raz­li či tih gla so va“, što je su štin ski deo „di ja lo ške/re sto ra tiv ne prav de“ (Foss i dr., 2012: 47) i što je po seb no va žno u pro ce su opo rav ka žr tve.

17 To je istaka o Pi erre Mire l, d irektor za Z apa dn i Balk an u G lavnoj di re kciji E vr op s ke komi sije za pr oš ir enje na konferenciji „Dostignu ća i p oz icije tra nzicio ne prav de u p regovorima S rb ij e sa EU“, koja je u organizaci ji Balkan s ke istražvač ke mr ež e (BIR N) organizo vana u 1 4. nov em bra 2013. godine u Beogra du.

Sanja Ćopić

76

Ve ći na onih ko ji su sve do či li pred Ve ćem za rat ne zlo či ne u Be o gra du bi li su žr tve i sve do ci iz Bo sne i Her ce go vi ne, Hr vat ske i sa Ko so va, ali, zbog ne do volj nih ka pa ci te ta Slu žbe za za šti tu ošte će nih i sve do ka ni su svi mo gli da do bi ju po moć i po dr šku. Uz to, mno ge žr tve još uvek ni su sprem ne da do đu u Sr bi ju i sve do če, bi lo za to što ži ve da le ko ili zbog stra ha, pret nji i za stra ši­va nja.18 Sa dru ge stra ne, žr tve su če sto ne za do volj ne od lu ka ma ka ko Ha škog tri bu na la, ta ko i do ma ćih su do va, jer one ne is pu nja va ju nji ho va oče ki va nja ko ja se pre vas hod no od no se na stro ži je ka žnja va nje. Ova oče ki va nja su kre i­ra na kroz sna žan uti caj do mi nan tno re pre siv nog dis kur sa i in si sti ra nja dr ža ve i or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva na su đe nji ma i ka žnja va nju kao ključ nom na či nu ba vlje nja su ko bi ma iz 1990­tih. Sto ga, iako zna ča jan ele ment tran zi ci o ne prav de, kri vič no prav ni si stem isto ta ko do pri no si pro du blji va nju su ko ba. Za to ne ke autor ke sa svim is prav no pri me ću ju da je sud ska prav da na ne ki na čin „sim bo lič na prav da“ (Lieb mann, 2007: 362) i da ona tre ba da bu de do pu nje na van sud skim me ha ni zmi ma ko ji bi tre ba lo da bu du vi še ori jen ti sa ni na žr tve, na tran sfor ma ci ju su ko ba i za tva ra nje kru ga na si lja.

Van­sud­ski­me­ha­ni­zmi­ba­vlje­nja­dr­ža­ve­su­ko­bi­ma­iz­1990-tih

U ba vlje nju su ko bi ma iz 1990­tih mo gu se uoči ti i ne ki po ten ci ja li za us po­sta vlja nje re sto ra tiv nih me ha ni za ma kao do dat ka re pre siv nim (kri vič no)prav­nim me ha ni zmi ma: osni va nje Ko mi si je za isti nu i po mi re nje, jav na iz vi nje nja i osu de zlo či na, kao i ne ke ini ci ja ti ve na lo kal nom ni vou ko je su vi še ori jen ti­sa ne ka žr tva ma (po seb no u smi slu me mo ri ja la). Uz to, va žno je po me nu ti i di ja lo ge ili, bo lje re če no, pre go vo re o Ko sov skom pro ble mu, ko ji mo gu da se po sma tra ju kao mi ran na čin re ša va nja pro ble ma na sta lih na kon for mal nog okon ča nja su ko ba na Ko so vu.

18 Konferencija projekta „Pravda i ratni zličini“, maj 2011. godine, dostupno na http://www.slobodnaevropa.org/content/region_sudjenja_svedoci/24093744.html, s tr anici p ristuplj eno 5 .2.2013. g odi ne .

Temida

77

a) Pro ce si tra ga nja za isti nom

U po gle du pro ce sa tra ga nja za isti nom is ti ču se dva va žna ko ra ka ko ja je dr ža va na či ni la: osni va nje Ko mi si je za ne sta la li ca i Ko mi si je za isti nu i po mi­re nje19. Osni va nje i rad Ko mi si je za ne sta la li ca zna ča jan je za do la že nje do sa zna nja o oni ma ko ji su ubi je ni to kom su ko ba u ze mlja ma biv še Ju go sla vi je, po seb no u Hr vat skoj i Bo sni i Her ce go vi ni, ali i na Ko so vu. U svom ra du Ko mi­si ja ne po kla nja pa žnju sa mo Sr bi ma kao žr tva ma, već i pri pad ni ci ma dru gih et nič kih gru pa ko ji su ne sta li to kom ra to va (in klu zi van pri stup). Ova ak tiv nost dr ža ve je ve o ma va žna u pro ce su opo rav ka čla no va po ro di ca ne sta lih li ca. Me đu tim, po sma tra no iz ugla re sto ra tiv ne prav de i nje nih ključ nih prin ci pa, ko ji pod ra zu me va ju i ak tiv no uklju či va nje žr ta va (pre ži ve lih) u pro ces tra ga­nja za isti nom, či ni se da da le ko ve ći zna čaj u ovom pro ce su ima ju ko mi si je za isti nu i po mi re nje. One pru ža ju for mal ni okvir di rekt nim i in di rekt nim žr tva ma, kao i uči ni o ci ma, da se ču je nji hov glas, da is pri ča ju svo je pri če i iz ra ze svo ja ose ća nja, i da „pru že do ka ze o zlo u po tre ba ma ljud skih pra va“ (Li eb mann, 2007: 363). Iz ugla žr ta va, ovo je va žan ko rak u pro ce su nji ho vog pre po zna va­nja, pri zna va nja i opo rav ka, ali i obez be đi va nja na kna de pri či nje ne šte te. Za to se ko mi si je za isti nu i po mi re nje sma tra ju re sto ra tiv nim me ha ni zmom iako ni vo nji ho ve re sto ra tiv no sti mo že da za vi si od to ga u ko joj me ri one na sto je da ob no ve žr tve kroz obez be đi va nje po dr ške, sim bo lič ne na dok na de, uklju či­va nje za jed ni ce i slič no (Li eb mann, 2007: 381).

Me đu tim, srp ska Ko mi si ja za isti nu i po mi re nje je na kon sa mo dve go di ne od osni va nja pre sta la da po sto ji, a da pri to me ni je ostva ri la zna čaj ni je re zul­ta te. Mo glo bi se re ći da za to po sto je dva glav na raz lo ga. Pr vo, us po sta vlja nje Ko mi si je je bi lo pre u ra nje no; ona je osno va na ve o ma br zo i bez pret hod ne ši re di sku si je ko ja bi uklju či la glav ne ak te re, uklju ču ju ći i pred stav ni ke ne vla di­nih or ga ni za ci ja (Ni ko lić­Ri sta no vić, 2003: 248). Dru go, ima ju ći u vi du za da tak Ko mi si je ko ji je de fi ni san u Ured bi ko jom je ona osno va na, či ni se da je njen man dat bio po sta vljen pri lič no ši ro ko. Na i me, ako se po gle da ju za da ci Ko mi­si je,20 uoča va se da ni je bi lo do volj no ja sno u ko joj me ri i na ko ji na čin bi se

19 K om isi ja za is ti nu i pomi re nje os no va na je 2001. go di ne Uredbom p redse dnika SR J ug os la­vije, Vo ji sl ava Koštu nice .

20 Za da ta k K omisije bi o j e defi ni sa n na sledeći na čin: da organizuje istra ži vanja o d ruštv enim, m eđuna ro dn im i poli ti č ki m suk ob ima koj i su vo dili k a ratu, kao i da razj asn i uz r očne veze i zm­eđ u događa ja ; d a inf or miše domaću i među na ro dn u javno st o svom ra du i rezu ltatai ma, i da sarađ uje i raz me njuje i skust va sa s li čnim k om isijama i telim a u sus ed nim i drug im zemlja ma.

Sanja Ćopić

78

Ko mi si ja usme ri la na ono što bi ulo ga ko mi si je za isti nu i po mi re nje tre ba lo da bu de – „me ha ni zam ko ji tre ba da omo gu ći ka zi va nje isti ne i uklju či va nje jav­no sti“ (Osto jić, 2007: 123). U tom smi slu, iz sa mog tek sta Ured be ni je bi lo ja sno ka ko bi jav nost bi la uklju če na i da li bi i ka ko per spek ti va žr ta va bi la uze ta u ob zir. Ima ju ći to u vi du, mo že se za klju či ti da je us po sta vlja njem ove ko mi si je no va vla da že le la da do bi je po li tič ke po e ne, po seb no u ino stran stvu, stva ra­ju ći la žnu sli ku svo je sprem no sti da se su o či sa su ko bi ma iz 1990­tih. Za pra vo, ona je na taj na čin na sto ja la da sma nji pri ti ske spo lja i ube di me đu na rod nu za jed ni cu da bi upra vo ovoj ko mi si ji tre ba lo da ti pri mat nad su đe nji ma pred Ha škim tri bu na lom, te da ta ko uma nji sa rad nju sa tri bu na lom i spre či bu du ća iz ru če nja (Ilić, 2005: 71; Ni ko lić­Ri sta no vić, 2006: 376). Uto li ko je di sku ta bil no u ko joj me ri je nje no osni va nje bi lo mo ti vi sa no do pri no še njem in klu ziv ni jem pro ce su re ša va nja su ko ba, ko ji bi ak tiv no uklju čio sve stra ne, uklju ču ju ći žr tve.

b) Me ha ni zmi re pa ra ci je

U pe ri o du na kon 2000. go di ne, dr ža va je pred u ze la od re đe ne na po re u ci lju obez be đi va nja sim bo lič ne na kna de šte te, uklju ču ju ći jav na iz vi nje nja, osu de zlo či na i ne ke ini ci ja ti ve na lo kal nom ni vou ko je su bi le usme re ne ka žr tva ma, kao što je po sta vlja nje spo me ni ka, kao i im ple men ta ci je pro gra ma za iz be gla i in ter no ra se lje na li ca. Sa dru ge stra ne, pak, ma te ri jal ne na kna de šte te su spo ra dič ne i re flek tu ju još uvek pri sut nu hi je rar hi za ci ju žr ta va.

Jav na iz vi nje nja vi so kih dr žav nih funk ci o ne ra21 su va žna za sma nji va nje et nič kih ten zi ja i olak ša va nje pro ce sa po mi re nja (Bi ro, 2001). Pa ipak, u Sr bi ji, ovi ko ra ci pro iz ve li su raz li či te re ak ci je, ne ret ko bi va ju ći kri ti ko va ni kao isu vi še for mal ni, a ne su štin ski. Na pri mer, re ak ci je u Sr bi ji na kon jav nog iz vi nje nja Bo ri sa Ta di ća bi le su raz li či te: iz vi nje nje da to u Sa ra je vu 2004. go di ne za kri­vič na de la iz vr še na od stra ne Sr ba u Bo sni i Her ce go vi ni bi lo je oštro kri ti ko­va no, vo de ći istim po la ri za ci ja ma vla da ju će struk tu re i po li tič kih kru go va kao i sa rad nja sa Ha škim tri bu na lom, ja ča ju ći na ci o na li stič ki dis kurs. Na su prot to me, iz vi nje nje da to u Za gre bu 2007. go di ne na ro du Hr vat ske bi lo je bo lje pri hva­će no, čak i me đu ne kim (bla žim) de sno ori jen ti sa nim po li tič kim par ti ja ma, od ko jih su ne ke bi le u vla da ju ćoj ko a li ci ji. Po sma tra no iz ugla dr žav nih in sti tu­

21 Predsed ni k Srbije i Crne Gore, Svet oz ar Marovi ć se 2 003. godine izv ini o za k ri vičlna dela koja su izvr ši le sr ps ke snage prem a Hrva tim a i Bošnjac im a, dok s e preds ed nik Srb ije, Bori s Ta di ć 2004. godine izvinio z a sva de la uč in je na u im e S rbije i srpsk og na rod a u Bosni i He rcego vi ni , a 2007. i 2010 . godine z a del a izvršen a u Hr vatsko j.

Temida

79

ci ja i ve ći ne po li tič kih stra na ka, iz vi nje nje je vi đe no kao is pra van i vre men ski do bro uklo pljen po li tič ki čin zna ča jan za ostva ri va nje bo lje po zi ci je i po dr­ške me đu na rod ne za jed ni ce u re ša va nju Ko sov skog pro ble ma. On je, ta ko đe, po zi tiv no oce njen i od stra ne ci vil nog dru štva zbog to ga što je pred sed nik Ta dić pri hva tio od go vor nost, što je, pak, in ter pre ti ra no kao po li tič ka od lu ka da se in ten zi vi ra sa rad nja sa Ha škim tri bu na lom i do pri ne se osu da ma onih ko ji su op tu že ni pred ovim su dom. Sto ga se či ni da je iz vi nje nje, ko je se sma tra jed­nim od mo gu ćih re sto ra tiv nih is ho da, za pra vo bi lo tre ti ra no kao sred stvo za do bi ja nje po li tič kih po e na, što je bi lo kraj nje prag ma tič no, i kao na čin da se oja ča ju sud ski me ha ni zmi.

Na kon ne ko li ko go di na ot po ra i di sku si ja, 2010. go di ne Na rod na skup šti na Re pu bli ke Sr bi je usvo ji la je De kla ra ci ju o Sre bre ni ci, što se mo že sma tra ti po zi­tiv nim ko ra kom u pro ce su ba vlje nja et nič kim su ko bi ma iz 1990­tih. U De kla ra­ci ji je srp ski par la ment osu dio zlo čin iz vr šen u Sre bre ni ci 1995. go di ne i iz vi nio se po ro di ca ma žr ta va zbog pat nji. Po red ovog zva nič nog do ku men ta, srp ska Vla da i pred sed nik Sr bi je osu di li su sve rat ne zlo či ne iz vr še ne na te ri to ri ji biv še Ju go sla vi je, kao i sla vlje nje rat nih zlo či na ca kao he ro ja i sva ki ob lik fa ši zma, an ti se mi ti zma i dru gih vi do va dis kri mi na ci je. Slič no kao iz vi nje nja, i osu de zlo­či na mo gu da se ana li zi ra ju iz dva ugla. One su zna čaj ne za žr tve i nji ho ve po ro di ce jer mo gu da se po sma tra ju kao ob lik pri zna va nja nji ho vih gu bi ta ka i pat nji i mo gu da po mog nu u nji ho vom opo rav ku, što ovom na či nu ba vlje nja pro šlo šću da je ma kar de li mič no re sto ra tiv ni ka rak ter. Me đu tim, slič no kao i u slu ča ju iz vi nje nja, osu de zlo či na ne mo gu da se sma tra ju pot pu no re sto ra tiv­nim jer im ne do sta je re sto ra tiv ni pro ces za sno van na su sre tu i ak tiv nom uče­šću svih onih ko ji su, ne po sred no ili po sred no, bi li uklju če ni u su kob, u di ja­log o to me šta se de si lo i do ka kvih je po sle di ca to do ve lo. Sa dru ge stra ne, va žno je is ta ći da su i ove ak tiv no sti dr ža ve re zul ti ra le po de la ma u Sr bi ji, što je za pra vo bi la po sle di ca od su stva po li tič kog kon sen zu sa o ulo zi Sr bi je u et nič­kim su ko bi ma 1990­tih i pri ro di de la ko ja su iz vr še na to kom njih. To je do pri­no si lo kon stant nom oži vlja va nju na ci o nal i stič kih sta vo va i ose ća nja i na ra ti va o vik ti mi za ci ji sa mo sop stve ne et nič ke gru pe (u ovom slu ča ju Sr ba), ugro ža va­ju ći pr o ces de mo kra ti za ci je.

Na pri mer, po de le u ve zi sa De kla ra ci jom o Sre bre ni ci od no si le su se na po sto ja nje dva dis kur sa: je dan ko ji se vi di iz sa mog tek sta De kla ra ci je, kroz osu du zlo či na iz vr še nih u Sre bre ni ci i pri zna va nje svih žr ta va, uz is ti ca nje oče­ki va nja da i dru ge dr ža ve u re gi o nu osu de zlo či ne iz vr še ne pre ma Sr bi ma (in klu zi van pri stup), i dru gi, ko ji su za go va ra le ne ke po li tič ke par ti je i or ga ni­

Sanja Ćopić

80

za ci je ci vil nog dru štva da dr ža va mo ra ja sno da osu di zlo čin u Sre bre ni ci kao ge no cid. U tek stu De kla ra ci je, zlo čin u Sre bre ni ci ni je na zvan ge no ci dom, već se Na rod na skup šti na po zva la na pre su du Me đu na rod nog su da prav de. Pre ma pre su di ovog su da, Sr bi ja ni je di rekt no od go vor na za ge no cid u Sre bre ni ci ni ti da je u to me uče stvo va la, ali je ste od go vor na za kr še nje Kon ven ci je o pre ven­ci ji i ka žnja va nju ge no ci da jer ni je pred u ze la po treb ne me re da spre či ge no cid u Sre bre ni ci, kao i zbog ne sa rad nje sa Ha škim tri bu na lom u osu di iz vr ši la ca ge no ci da i zbog kr še nja oba ve ze da se po vi nu je pri vre me nim me ra ma ko je je sud na lo žio.22

Naj zad, po me ni i me mo ri ja li su zna čaj ni ob li ci sim bo lič ne re pa ra ci je. Na ža lost, oni su spo ra dič ni i ma hom ini ci ra ni na lo kal nom ni vou (na ni vou lo kal ne sa mo u pra ve). Ne ke od ovih ini ci ja ti va bi le su uspe šne, re zul ti ra ju ći, na pri mer, po di za njem spo me ni ka žr tva ma od re đe nog zlo či na (na pri mer, spo­me nik u Pri je po lju),23 dok dru ge ni su bi le uspe šne iz raz li či tih raz lo ga (me sto za spo me nik ni je mo glo da bu de ode đe no, pret nje, op struk ci je i slič no).

In te re san tan pri mer kon tra pro duk tiv ne ini ci ja ti ve za iz grad nju spo me ni ka je ona ko ja je po kre nu ta u Be o gra du, a ko ja je 2012. go di ne re zul ti ra la po di za­njem spo me ni ka u cen tru gra da, ko ji je, ka ko sto ji na nje mu, po sve ćen „Svim žr tva ma ra to va i bra ni o ci ma otadž bi ne od 1990. do 1999. go di ne“. Od lu ka o po di za nju ovog spo me ni ka do ne ta je bez pret hod nog di ja lo ga (re sto ra tiv nog pro ce sa), ko ji bi uklju čio sve re le vant ne ak te re, uklju ču ju ći pred stav ni ke or ga­ni za ci ja žr ta va. Po sma tra no iz ugla žr ta va, one su i da lje ne vi dlji ve: na i me, ni je ja sno na ko je su ko be se ovaj spo me nik od no si, na nje mu ne ma ime na žr ta va, a žr tve su iz jed na če ne sa oni ma ko ji su uče stvo va li u ra to vi ma. Sto ga bi se te ško mo glo re ći da je ova kva ini ci ja ti va pri mer re sto ra tiv nog pri stu pa; ona vi še od go va ra na ci o na li stič kom dis kur su oprav da va nja su ko ba 1990­tih kao od bram be nih i pri zna va nja vik ti mi za ci je sa mo sop stve nih gra đa na.

Na kon 2000. go di ne dr ža va je na sta vi la da pru ža po dr šku i po moć iz be­glim i in ter no ra se lje nim li ci ma u nji ho voj re in te gra ci ji u Sr bi ji (kroz da va nje dr ža vljan stva Sr bi je, obez be đi va nje sme šta ja, po seb no kroz iz grad nju no vih

22 Z a više in formacija o presudi Međunarodnog suda pravde u slučaju Bosna i Hercegovina protiv Srbije videti http://www.icj­cij.org/docket/index.php?p1=3&p2=2&case=91&code=bhy&p3=5 , s tranic i prist upl jeno 6 .2.2013 . g odine.

23 U Prij epo lju je 2009 . godi ne , na osnovu je dnogla sne odluke lokalne vl as ti , podign ut spomen­ik posve će n gra đan i ma Prijepol ja (njih de vet Bo šnjaka) ko ji s u kidnapo va ni u stanici Š tr pci i ubijeni feb ruara 1 99 3. godin e. Njihov a imena su ugr avirana na s pomeniku, kao i po ruka: „Ko u ovoj z emlji z aboravi sta nicu Štr pc i i 2 7. f eb ru ar 1993. o dus tao je od budućnosti“.

Temida

81

sta no va i ra se lja va nje iz be glih i ra se lje nih li ca iz ko lek tiv nih cen ta ra, obez be đi­va nje ma te ri jal ne po mo ći i slič no) ili po vrat ku u me sta iz ko jih su pro te ra ni.24

Što se ti če ma te ri jal ne na kna de šte te, pri me ću je se da još uvek ne do­sta ju me ha ni zmi za re pa ra ci ju žr ta va et nič kih su ko ba, što je di rekt na po sle­di ca sta va dr ža ve pre ma su ko bi ma 1990­tih, a re zul ti ra u hi je rar hi za ci ji žr ta va: ne ke žr tve mo gu da do bi ju na kna du šte te (na pri mer, voj ni in va li di ili po ro di ce ubi je nih u oru ža nim su ko bi ma ili umr lih zbog po vre da za do bi je nih to kom su ko ba), dok su mno gi dru gi is klju če ni (na pri mer, žr tve či je su po vre de ili smrt re zul tat ak ci ja srp skih dr žav nih slu žbi), a ne ki mo gu da do bi ju na kna du uko­li ko is pu ne od re đe ne uslo ve (na pri mer, biv ši lo go ra ši, žr tve sek su al nog na si lja i žr tve tor tu re, ali sa mo ako je nji ho vo zlo sta vlja nje re zul ti ra lo te le snim po vre­da ma od re đe ne te ži ne) (Co un cil of Euro pe, 2012: 28). Uz to, dr ža va još uvek ni je pri zna la sta tus ci vil nih žr ta va ra ta, pa one ne mo gu ni da ostva re pra vo na bi lo ka kvu re pa ra ci ju. Žr tve iz ovih is klju če nih ka te go ri ja mo gu je di no da tra že na kna du ma te ri jal ne i ne ma te ri jal ne šte te kroz re dov nu sud sku (gra đan sku) pro ce du ru, ko ja du go tra je, sku pa je, a is hod je ne iz ve stan.

c) Po sre do va ni di ja log

Iako na po li tič kom ni vou, po sre do va ni di ja log, od no sno pre go vo ri Be o­gra da i Pri šti ne mo gu da se po sma tra ju kao po ku šaj re ša va nja po sle di ca Ko sov skog su ko ba na mi ran na čin. Na ovaj na čin dr ža va za pra vo po ku ša va da za šti ti Sr be na Ko so vu i spre či bu du će su ko be, ko ji su i da nas pri sut ni. Pr ve ini ci ja ti ve za ot po či nja nje di ja lo ga da ti ra ju iz 2001. go di ne. Do to ga je do šlo vr lo br zo na kon po li tič kih pro me na u Sr bi ji, ali one ni su ima le uspe ha. Sa vet bez bed no sti Uje di nje nih na ci ja je tek 2005. go di ne dao ze le no sve tlo za ot po­či nja nje pre go vo ra o sta tu su Ko so va, pa je pro ces po sre do va nih pre go vo ra po čeo na red ne, 2006. go di ne i na sta vio se to kom ce le 2007. go di ne. Me đu tim, ovi pre go vo ri su se po ka za li ne e fi ka snim usled kraj nje opreč nih sta vo va zva­nič ni ka iz Be o gra da i Pri šti ne o sta tu su Ko so va. Usle di lo je jed no stra no pro­gla še nje ne za vi sno sti Ko so va 2008. go di ne, što je bi lo pra će no di plo mat skim pri zna njem Ko so va kao ne za vi sne dr ža ve od stra ne od re đe nog bro ja ze ma lja. Sa dru ge stra ne, to je is pro vo ci ra lo pro te ste ši rom Sr bi je 2008. go di ne.25

24 Više o ovome videti na internet stranici Komesarijata za izbeglice RS http://www.kirs.gov.rs/articles/onama.php?lang=ENG, stranici pristupljeno 5.2.2013. godine

25 Za više informacija videti http://en.wikipedia.org/wiki/2008_protests_in_Serbia, stranic i p ristuplj en o 6.2 .20 13. god ine .

Sanja Ćopić

82

Pro stor za ot po či nja nje no vog pro ce sa pre go vo ra otvo ren je 2010. go di ne. Pro ces je op to čeo mar ta 2011. go di ne i na sta vljen je do da nas. To je po li tič ki di ja log o teh nič kim pi ta nji i ma u ko me po sre du je Evrop ska uni ja. Di na mi ka di ja lo ga se stal no me nja, za vi sno od po li tič kih pri li ka u da tom mo men tu. Po čet kom 2013. go di ne Na rod na skup šti na Re pu bli ke Sr bi je usvo ji la je Re zo lu­ci ju o Ko so vu i Plat for mu za da lji po li tič ki di ja log sa ko sov skim in sti tu ci ja ma.26 U njoj se ka že da je je dan od glav nih ci lje va di ja lo ga osi gu ra nje bez bed no sti i za šti ta ljud skih pra va Sr ba i dru gih et nič kih gru pa ko je ži ve na Ko so vu. Apri la 2013. go di ne u Bri se lu je pot pi san spo ra zum o nor ma li za ci ji od no sa Be o gra da i Pri šti ne (tzv. Bri sel ski spo ra zum). Nji me se pred vi đa us po sta vlja nje Za jed ni ce srp skih ve ćin skih op šti na (Se ver na Mi tro vi ca, Zu bin Po tok, Le po sa vić i Zve čan), uz mo guć nost pri klju či va nja i dru gih op šti na uz sa gla snost čla ni ca. Pre ma tek stu Spo ra zu ma, „op šti ne čla ni ce ove Za jed ni ce će, u skla du sa Evrop skom po ve ljom o lo kal noj sa mo u pra vi i ko sov skim za ko ni ma, ima ti pra vo da sa ra­đu ju u spro vo đe nju svo jih ovla šće nja ko lek tiv no pre ko za jed ni ce. Za jed ni ca će ima ti pu ni nad zor u obla sti ma eko nom skog raz vo ja, obra zo va nja, zdrav stva, ur ba nog i ru ral nog pla ni ra nja“. Ta ko đe, pred vi đe no je po sto ja nje sa mo jed ne, ko sov ske po li ci je, u ko ju tre ba da se in te gri še po li ci ja sa se ve ra Ko so va, kao i in te gri sa nje pra vo sud nih or ga na u po sto je će pra vo sud ne or ga ne Ko so va.

Ka da je u pi ta nju di ja log Be o gra da i Pri šti ne, jed no ne dav no is tra ži va nje jav nog mnje nja, ko je je po čet kom ok to bra 2013. go di ne spro ve de no na te ri­to ri ji Sr bi je, Ko so va i Al ba ni je, po ka zu je da i gra đa ni Sr bi je i gra đa ni Ko so va po dr ža va ju na sta vak ovog di ja lo ga.27 Pri to me, 56% gra đa na Sr bi je sma tra da di ja log tre ba da se na sta vi bez ob zi ra na to da li po sto ji pri ti sak EU ili ne, dok je 13% njih mi šlje nja da di ja log tre ba da se na sta vi sa mo uko li ko će to po ve ća ti šan se za član stvo u EU. Sa dru ge stra ne, 55% is pi ta ni ka na Ko so vu je mi šlje nja da di ja log tre ba na sta vi ti sa mo ako će to po ve ća ti šan se za član stvo u EU, dok 19% njih na vo di da di ja log tre ba na sta vi ti bez ob zi ra na pri ti ske od stra ne EU. Me đu tim, ka da se po sma tra pod u zo rak Sr ba sa Ko so va, pri me ću je se da je vi še njih za na sta vak di ja lo ga bez ob zi ra na pri ti sak EU (36%) u od no su na one

26 V iš e i nform ac ija može se naći na internet stranici Narodne skupštine Republike Srbije http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/ostala_akta/2013/RS1­13Lat.pdf, s tra nici pristu pljen o 10.2.2013 . g od ine

27 Gra đa ni o srp s ko­alban ski m odb os im i r e gionalnoj be zb ednosnoj sar ad nji, u okv ir u Forum a z a bezbe dnos na istraživanja Beograd­Priština­Tirana, Beograd, 31. oktobar 2013. godine. Prezentacija rezultata dostupna i na http://www.bezbednost.org/upload/document/gradjani _o_srpsko­albanskim_odnosima_i_regionalnoj.pdf.

Temida

83

ko ji sma tra ju da je di ja log po treb no na sta vi ti sa mo iz prag ma tič nih raz lo ga, da kle, ula ska u EU (18%). In te re sant no je da na spram 13% gra đa na Sr bi je ko ji sma tra ju da di ja log ne tre ba da se na sta vi, to isto mi sli 22% gra đa na Ko so va, pri če mu čak 37% Sr ba sa Ko so va de li ovo mi šlje nje.

Ta ko đe, 42% gra đa na Ko so va sma tra da je mo guć mi ran su ži vot Sr ba i Al ba na ca na Ko so vu, dok njih 27% mi sli da je mo guć su ži vot ali da ipak ima pro ble ma. Go to vo sva ki pe ti gra đa nin Ko so va sma tra da su ži vot ni je mo guć. Ka da se, pak, po sma tra pod u zo rak Sr ba sa Ko so va, uoča va se da čak 40% njih sma tra da je su ži vot mo guć, ali da po sto je pro ble mi; 34% mi sli da je su ži vot mo guć i da ne ma pro ble ma, dok sa mo 8% njih sma tra da su ži vot ove dve et nič ke gru pe ni je mo guć. Iako ovi po da ci, sa jed ne stra ne, de lu ju op ti mi­stič no, sa dru ge stra ne ipak po ka zu ju da pro ble ma i da lje ima i da su pri sut ne ten zi je iz me đu Sr ba i Al ba na ca na Ko so vu, što, s vre me na na vre me, eska li ra u na si lje. To do pri no si per cep ci ji si gur no sti Sr ba ko ji ži ve na Ko so vu, ko ji se još uvek ose ća ju ne si gur no i ne za šti će no.

Me­đu­et­nič­ki­su­ko­bi­u­Sr­bi­ji­na­kon­2000.­go­di­ne­i­ba­vlje­nje­dr­žav­nih­or­ga­na­i­in­sti­tu­ci­ja­nji­ma

Na kon for mal nog okon ča nja su ko ba na pro sto ru biv še Ju go sla vi je, uklju­ču ju ći i Ko so vo, mno ge ten zi je, pro ble mi i su ko bi osta li su u Sr bi ji to kom či ta ve pret hod ne de ce ni je, op sta ju ći sve do da nas, po seb no u mul ti et nič kim sre di­na ma, kao što su jug Sr bi je, Voj vo di na i ju go za pad na Sr bi ja (San džak ili Ra ška oblast). U na stav ku ra da uka za će se na na sto ja nja dr ža ve da raz vi je prav ni i in sti tu ci o nal ni okvir za ba vlje nje me đu et nič kim su ko bi ma i na ak tiv no sti ko je su u tom prav cu pred u zi ma ne.

Prav ni i in sti tu ci o nal ni okvir

Pod sna žnim uti ca jem me đu na rod ne i evrop ske za jed ni ce, 2005. go di ne u Sr bi ji je ot po če la re for ma za ko no dav stva, ko ja se kre ta la u dva glav na prav ca: usva ja nje za ko na ko ji je tre ba lo da pru že bo lji osnov za za šti tu pra va na ci o nal­nih ma nji na28 i usva ja nja an ti­dis kri mi na ci o nog za ko no dav stva u ši rem smi slu,

28 U sm isl u zaš ti te njiho vih prava i sloboda , osnivanja nacio nalni h veća na ci onalnih manjina, os nivanja savet a za m eđuetn ičke odno se n a lokalnom n ivou i sl ično.

Sanja Ćopić

84

ko je obez be đu je za šti tu od dis kri mi na ci je, uklju ču ju ći i za šti tu od dis kri mi na ci je na osno vu na ci o nal ne pri pad no sti i et nič kog po re kla. Osnov za ove re for me bio je u Usta vu iz 2006. go di ne, ko ji pro mo vi še ne di skri mi na ci ju i za šti tu pra va na ci o nal nih ma nji na. Uz to, od 2000. go di ne, a po seb no od 2005. go di ne ulo­že no je do sta na po ra da se u za ko no dav stvo une su me re i prak se re sto ra tiv­nog ka rak te ra, po seb no u kri vič no i ma lo let nič ko za ko no dav stvo (Ni ko lić­Ri­sta no vić, Ćo pić, 2006; Ćo pić, 2010), po tom rad no, po ro dič no, tr go vin sko, kao i u an ti­dis kri mi na ci o no za ko no dav stvo, što je sve sku pa pru ži lo bo lji osnov za ši ru pri me nu re sto ra tiv nih pro ce sa, po seb no po sre do va nja (ili, ka ko se još ime­nu je u za kon skim tek sto vi ma, me di ja ci je, po rav na nja, mi re nja).29

Na in sti tu ci o nal nom ni vou, pak, za šti ta od kr še nja ljud skih pra va, uklju­ču ju ći i ona ko ja su za sno va na na na ci o nal noj pri pad no sti i et nič kom po re­klu, po tom, pre ven ci ja et nič ki mo ti vi sa nih su ko ba, me đu sob no raz u me va nje i po li ti ka ne di skri mi na ci je us po sta vlje ni su na tri ni voa.

Na stra te škom ni vou kre i ra nja po li ti ka zna čaj no je po sto ja nje Kan ce la ri je za ljud ska i ma njin ska pra va Vla de Re pu bli ke Sr bi je.30 Ova Kan ce la ri ja je uklju­če na u kre i ra nje po li ti ka o ljud skim i ma njin skim pra vi ma, pra će nje nji ho vog po što va nja i rad na ukup nom po bolj ša nju sta nja ljud skih i ma njin skih pra va u Sr bi ji. Na ni vou Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne po sto ji Po kra jin ski se kre­ta ri jat za obra zo va nje, upra vu i na ci onal ne ma nji ne,31 či ji je rad usme ren na oču va nje kul tur ne raz li či to sti i raz voj me đu et nič kog raz u me va nja i to le ran ci je. Sto ga mo že mo da kon sta tu je mo da su ovi me ha ni zmi pre vas hod no usme re ni ka pre ven ci ji mo gu ćih su ko ba i to kroz raz vi ja nje mul ti kul tu ral no sti, me đu sob­nog raz u me va nja, po što va nja i po ve re nja.

Dru gi ni vo či ne ne za vi sna te la za za šti tu ljud skih pra va na dr žav nom, po kra jin skom i lo kal nom ni vou: Za štit nik gra đa na RS, Po kra jin ski om bud sman

29 S tim u vez i va žno je i staći d a j e 2006. g od in e osnovan R ep ub lički centar z a m edijac iju ka o javna us ta nova, s a sedi štem u Be ogradu i mrež om odelj enj a za medija ciju p ri sud ov im a opšte nadlež nos ti š irom S rbije, u ko ji ma s udije, k oj e su pro šle obuk u, zapravo postupa ju k ao posrednici (medijat ori). Iako p os re do va nje m ože d a se orga ni zu je u različ it im v rstam a suk oba, pra ks a je po ka zala da su se u o vom Centr u mah om orga ni zo vala p os redovanja (me dijacije) u slučajevima tr govin s kih sporov a, sporov a z a na knadu štete i u p oro dičnim sporovima. Me đutim, ovaj Cen tar se p oče tkom 2 013 . godin e suočio sa pro blemo m finansir­anj a, jer n is u odob re na s redstva iz budžeta , št o preds tavlja značajnu prepreku u radu.

30 Više o tome videti na internet stranici Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade RS, www.ljudskaprava.gov.rs.

31 Više o tome videti na internet stranici Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za obra zo va nje, upra vu i na ci o nal ne ma nji ne, www.puma.vojvodina.gov.rs.

Temida

85

i kan ce la ri je om bud sma na na op štin skom ni vou, kao i Po ve re nik za za šti tu rav no prav no sti. Iako oni ima ju i pre ven tiv nu ulo gu, nji hov pri mar ni cilj je re a­go va nje u kon kret nim slu ča je vi ma i za šti ta po je di na ca i po je din ki i gru pa od raz li či tih vi do va kr še nja ljud skih pra va, uklju ču ju ći i ona ko ja su et nič ki mo ti vi­sa na. Uz to, ulo ga Po ve re ni ka za za šti tu rav no prav no sti je zna čaj na i za raz vi­ja nje prak se po sre do va nja u slu ča je vi ma dis kri mi na ci je, uklju ču ju ći onu ko ja je za sno va na na na ci o nal noj pri pad no sti i et nič kom po re klu.

Ka ko je pred vi đe no Za ko nom o za bra ni dis kri mi na ci je,32 u po stup ku za šti te od dis kri mi na ci je Po ve re nik је ovla šćen da, pre pred u zi ma nja dru gih rad nji, stra na ma pred lo ži po stu pak mi re nja (po sre do va nja, od no sno me di ja­ci je) uko li ko pro ce ni da ima me sta ovoj vr sti po stu pa nja. Ob u če na je gru pa po sred ni ka (me di ja to ra), ko ji su sta vlje ni na li stu spe ci ja li zo va nih me di ja to ra, i raz vi ja se mo del po sre do va nja (me di ja ci je) pri la go đen slu ča je vi ma dis kri mi­na ci je.33 To kom 2012. go di ne po sre do va nje (me di ja ci ja) je bi lo po nu đe no u se dam slu ča je va dis kri mi na ci je, ali ni u jed nom od njih stra ne ni su pri hva ti le da na ovaj na čin po ku ša ju da re še na sta li pro blem. Kao ključ ni raz lo zi za to na vo de se: ne do volj no po zna va nje pred no sti i mo guć no sti ko je po sre do va nje nu di stra na ma u su ko bu, ne si gur nost i ne do sta tak po ve re nja u dru gu stra nu pa sto ga ni su že le li da uđu u ova kav po stu pak, ve ća si gur nost uko li ko do bi ju zva nič no mi šlje nje Po ve re ni ka i po ve re nje da će dr žav ni or gan re ši ti pro blem zbog ko ga je tu žba za za šti tu od dis kri mi na ci je pod ne ta (Re dov ni go di šnji iz ve štaj Po ve re ni ka za za šti tu rav no prav no sti za 2012. go di nu). Sve to go vo ri u pri log po tre bi da se in ten ziv ni je ra di na po di za nju sve sti gra đa na, ali i struč­nja ka u dr žav nim or ga ni ma i in sti tu ci ja ma o po ten ci ja lu ko ji po sre do va nje kao re sto ra tiv ni pro ces ima u re ša va nju ova kvih i slič nih slu ča je va.

Tre ći ni vo či ne na ci o nal ni sa ve ti na ci o nal nih ma nji na i op štin ski sa ve ti za me đu et nič ke od no se. Nji hov rad je usme ren na pro mo ci ju i za šti tu pra va ma nji na u obla sti obra zo va nja, in for mi sa nja, kul tu re i slu žbe ne upo tre be je zi ka u mul ti et nič kim sre di na ma.34 Iako je stvar na moć ovih ve ća di sku ta bil na, oni 32 „Sl užbe ni glasn ik RS“, br . 22 /2009 .33 Više o u sp os tavljanju o kvira za sp ro vo đenje postupka p os redovanja u slu ča ju disk rim inaci­

j e, kao i o d osa dašnj oj p ra ksi vide ti u Redo vn om g od išnjem izveštaj u Povere nika za zaš titu ravnopravnosti za 2012. godinu, koji je dostupan na www.ravnopravnost.gov.rs , pristuplje no 22.1 1.2 013. god ine.

34 M eđ u tim , jed an od k lj u čni h prob lem a sa k oj im se naci on aln i save ti na ci onalnih manjin a suočavaj u j e n edosta ta k finan si r anj a. Nai me, Zakonom o nacion alnim savetima nacionalnih ma nj ina („Slu žb en i glas nik RS”, br. 72/2009 ) p red viđen o j e formiranje bud že tskog fond a za nacionalne man jine, al i je u prote kle tri god ine u ova j fond n ova c uplaćen sa mo je dnom, št o

Sanja Ćopić

86

ipak ima ju zna čaj nu ulo gu u za šti ti pra va na ci o nal nih ma nji na, na pri mer, kroz obra ća nje dr žav nim in sti tu ci ja ma ili ne za vi snim dr žav nim te li ma u slu ča ju kr še­nja ljud skih pra va za sno va nih na na ci o nal noj pri pad no sti ili et nič kom po re klu (po seb no u slu ča je vi ma si stem skih pro ble ma u pri me ni pro pi sa ko ji ma se ga ran­tu ju pra va pri pad ni ka na ci o nal nih ma nji na i nji ho vo ostva ri va nje ili po sto ja nja prav nih pra zni na u ovoj obla sti), ili kroz pru ža nje po mo ći i po dr ške po je din ci ma i po je din ka ma ko ji su žr tve kr še nja ljud skih pra va (na pri mer, pru ža nje prav ne po mo ći, in for ma ci ja o nji ho vim pra vi ma, po sto je ćim pro ce du ra ma i to me slič no).

Ak­tiv­no­sti­dr­ža­ve­u­ba­vlje­nju­me­đu­et­nič­kim­su­ko­bi­ma

Po čet kom 2000­tih dr ža va je ima la kraj nje in di fe ren tan stav pre ma me đu­et nič kim su ko bi ma u Sr bi ji, po seb no u Voj vo di ni i ju go za pad noj Sr bi ji: po li­ti ka ne re a go va nja ili ne a de kvat nog re a go va nja (ne e fi ka snost tu ži la štva, neo­d go va ra ju ća prav na kva li fi ka ci ja kri vič nih de la i slič no) bi la je pri met na, što je po ja ča va lo strah i ose ćaj ne si gur no sti me đu pri pad ni ci ma od re đe nih et nič­kih gru pa i pro du blji va lo et nič ke po de le i ten zi je (Iva ni še vić, 2005). Od 2003. go di ne ja vlja ju se ne ke pro me ne u dr žav noj po li ti ci iako su re ak ci je na me đu­et nič ke su ko be va ri ra le za vi sno od kon kret nih po li tič kih pri li ka isto ona ko kao i one na dr žav nom ni vou ve za no za su ko be iz 1990­tih. Pa i on da ka da se od go­va ra lo na ova kve su ko be, to se či ni lo sa mo u okvi ru po sto je ćeg kri vič no prav­nog si ste ma, pri me nom me ra re pre si je, iako je bla ga ka zne na po li ti ka i prav na kva li fi ka ci ja ovih de la za pra vo is klju či va la et nič ku di men zi ju, što je bi lo iz lo­že no kri ti ci (Iva ni še vić, 2005). To je do pri ne lo iz me na ma za ko no dav stva, ko je su se ogle da le u per ma nent nom ja ča nju ka zne nih, po seb no kri vič no prav nih me ha ni za ma za ba vlje nje ovom vr stom su ko ba.

Sa dru ge stra ne, u ba vlje nju su ko bi ma ko ji su se ja vlja li na kon 2000. go di ne, dr ža va se vi še fo ku si ra la na su ko be na ju gu Sr bi je, ko ji su bi li u ne po­sred noj ve zi sa Ko sov skim su ko bom (Ba če vić i dr., 2011). U ba vlje nju ovim su ko­bi ma mo gu se uoči ti dve gru pe ak tiv no sti: ja ča nje re pre si je od stra ne po li ci je i voj ske, što je bi lo u skla du sa glo bal nom po li ti kom bor be pro tiv te ro ri zma (Ryan, 2007)35 i usva ja nje Pro gra ma Vla de za re ša va nje kri ze u ovoj obla sti na

nije dovolj no za p ot rebe svih saveta k oj i postoj e. Više o tome: Živ ko vić, K . (2013) Očekuj u se dopune Za ko na o manjinama, D anas, 12 .­13. ok to bar 2 01 3. godin e, str. 13.

35 Nak on su ko ba na Koso vu država je po čela d a konc ent ri še policij sk e snag e u tzv. K opnenoj zo ni bezbe dn os ti duž a dmi nistrativ ne li nij e sa Kos ov om , gledaju ći na Alban ce kao potenc ij al­ne nepr ij atelje.

Temida

87

mi ran na čin. Ovo po sled nje je oce nje no od stra ne Me đu na rod ne kri zne gru pe za Sr bi ju kao „jed na od ret kih uspe šnih pri ča mir nog re ša va nja su ko ba u biv šoj Ju go sla vi ji“ (In ter na ti o nal Cri sis Gro up, 2007). Pre ma ovom pro gra mu, pro ces iz grad nje mi ra uklju či vao je tri gru pe ak tiv no sti: in te gra ci ju Al ba na ca u in sti tu­ci je lo kal ne vla sti; us po sta vlja nje bez bed no sti u re gi o nu kroz raz vi ja nje mul ti et­nič ke po li ci je, raz o ru ža va nje, de mi li ta ri za ci ju re gi o na, am ne sti ju i re in te gra ci ju biv ših voj ni ka i slič no, i raz voj obra zo va nja, eko no mi je i ci vil nog dru štva (Ba če­vić i dr., 2011). Ko or di na ci o nom te lu za op šti ne Bu ja no vac, Pre še vo i Me dve đa, ko je je osno va no 2000. go di ne, po ve re na je im ple men ta ci ja ovog pro gra ma.

Od svog osni va nja, Ko or di na ci o no te lo za op šti ne Bu ja no vac, Pre še vo i Me dve đa ima lo je zna čaj nu ulo gu u sma nji va nju et nič kih ten zi ja u ovom de lu ze mlje, za u sta vlja nju su ko ba i nor ma li za ci ji sva ko dnev nog ži vo ta. To kom pro­te klih go di na ono se po seb no fo ku si ra lo na iz grad nju ka pa ci te ta ovih op šti na, nji hov eko nom ski raz voj i po li tič ku i so ci jal nu in te gra ci ju, što su glav ni pred­u slo vi za sta bil nost i raz voj ovog re gi o na. Ak tiv no sti Ko or di na ci o nog te la se spro vo de ma hom u do me nu obra zo va nja, dru štve nog i eko nom skog raz vo ja i ja ča nja ci vil nog dru štva. One su usme re ne ka pre ven ci ji su ko ba kroz ja ča nje ka pa ci te ta Sr ba i Al ba na ca, raz voj mul ti kul tu ra li zma i raz u me va nja raz li či to sti. Ujed no, one od ra ža va ju sprem nost dr ža ve da su ko be na ju gu ze mlje re ša va na mi ran na čin i di ja lo gom, uz uklju či va nje svih su ko blje nih stra na i sa rad nju sa me đu na rod nom za jed ni com, stva ra ju ći ta ko osnov za re sto ra tiv ne me ha­ni zme ko ji bi tre ba lo da za me ne re pre siv ne, ko ji su do mi ni ra li u pret hod nom pe ri o du. Sto ga se ak tiv no sti i mi si ja Ko or di na ci o nog te la mo gu po sma tra ti kao do bar pri mer raz vi ja nja ne re pre siv ne po li ti ke u ba vlje nju su ko bi ma sa zna čaj­nim re sto ra tiv nim po ten ci ja lom.

Upr kos ovim na po ri ma, et nič ke ten zi je na kraj njem ju gu Sr bi je još uvek po sto je, pre te ći bez bed no sti gra đa na. Pri mer ko ji to do bro ilu stru je je po sta vlja nje spo me ni ka bor ci ma Oslo bo di lač ke voj ske Pre še va, Bu ja nov ca i Me dve đe u Pre še vu po čet kom 2013. go di ne. Ovaj do ga đaj je is pro vo ci rao re ak ci ju pre mi je ra Sr bi je, ko ji je re kao da uko li ko lo kal na vlast ne uklo ni spo­me nik, dr ža va će to ura di ti si lom. Ova kva re to ri ka i stav su kraj nje su prot ni ide ji re in te gra ci je, uklju ču ju ći re in te gra ci ju biv ših voj ni ka, i pri hva ta nju isti na svih su ko blje nih stra na. To je, pak, re zul ti ra lo pret nja ma biv šeg ko man dan ta Oslo bo di lač ke voj ske Pre še va, Bu ja nov ca i Me dve đe oru ža nim na si ljem uko­li ko Vla da po ku ša da uni šti spo me nik.36 Ta ko, ume sto da se us po sta vi di ja log

36 Internet stranica Radio televizije Srbije www.rts.rs, strani ci pri stu plje no 4.1.2013. go di ne.

Sanja Ćopić

88

o ovom pi ta nju, is klju či vi dis kurs Vla de je pre o vla dao i spo me nik je uklo njen i pre me šten u jed nu od dža mi ja u Pre še vu. Kao re zul tat tog po stup ka u ne ko­li ko me sta na Ko so vu uni šte ni su nad grob ni spo me ni ci Sr ba na pra vo slav nim gro blji ma. To je još jed nom po ka za lo ka ko re pre siv ni, is klju či vi i agre siv ni dis­kurs dr ža ve do pri no si pro du blji va nju po sto je ćih ten zi ja i vo di u no ve su ko be.

Za­klju­čak

U Sr bi ji još uvek ne do sta je ja sna po li tič ka vo lja da se ba vi od go vor no šću za me đu et nič ke su ko be i da se otvo re no go vo ri o ulo zi srp skih vla sti i po je­di na ca ko ji su bi li uklju če ni u su ko be 1990­tih. Šta vi še, na ci o na li stič ki dis kurs, za jed no sa po li ti kom pe nal nog po pu li zma i od su stvom vla da vi ne pra va, či ni plod no tle za po li tič ke op struk ci je i zlo u po tre bu kri vič no prav nog si ste ma. To uma nju je po sto je će na po re i po stig nu te re zul ta te u pro ce su i ra nju i ka žnja va­nju iz vr ši la ca, ko ji su ipak pri sut ni.

U ba vlje nju me đu et nič kim su ko bi ma od stra ne dr ža ve do mi ni ra bez bed­no sni dis kurs. On je vi dljiv u stal nom ja ča nju ka zne ne po li ti ke, sve ši roj upo­tre bi re pre siv nih me ha ni za ma i fo ku si ra nju na kri vič no prav ni od go vor i sank­ci je kao glav ne me ha ni zme ba vlje nja me đu et nič kim su ko bi ma, dok su zbi ja nje ra si zma, ne to le ran ci je i dis kri mi na ci je po sta je do mi nan tan okvir za ba vlje nje nji ma. Ovo se do bro ukla pa u glo bal nu po li ti ku pe nal nog po pu li zma (Gar­land, 2001), ko ji se pri me ću je i u Sr bi ji (So ko vić, 2012), kroz spro vo đe nje po li­ti ke re pre si je i po o štra va nje ka zne ne po li ti ke u ime za šti te žr ta va, ali i gra đa na u ce li ni i osi gu ra nje nji ho ve bez bed no sti. Ali, efek ti ta kve po li ti ke ni su vi dlji vi: su ko bi i da lje po sto je, po sta ju ći čak i du blji. Žr tve ni su su štin ski uklju če ne u tran sfor ma ci ju su ko ba; one su pre pa siv ni po sma tra či pro ce sa, po seb no ka da je reč o kri vič nom po stup ku.

Dru gi kraj bez bed no snog dis kur sa obe le žen je per ma nent nim na sto ja­nji ma dr ža ve da obez be di za šti tu ma nji na ma ge ne ral no, i po seb no na ci o nal nim ma nji na ma. Me đu na rod na i evrop ska za jed ni ca su po zi tiv no oce ni le ko ra ke ko je je Sr bi ja pred u ze la u ci lju ra ti fi ka ci je re le vant nih me đu na rod nih do ku me na ta, uklju či va nje prin ci pa ne di skri mi na ci je i za šti te na ci o nal nih ma nji na u Ustav iz 2006. go di ne (Evrop ska ko mi si ja pro tiv ra si zma i ne to le ran ci je, 2008), kao i raz­voj an ti­dis kri mi na ci o nog za ko no dav stva i in sti tu ci o nal nog okvi ra za pro mo vi­sa nje i za šti tu ljud skih pra va, so ci jal ne ko he zi je i prav de. Ali, ana li zi ovih ko ra ka tre ba lo bi pri stu pi ti kraj nje opre zno i kri tič ki. Na pri mer, na po čet ku Usta va iz

Temida

89

2006. go di ne ka že se da gra đa ni Sr bi je do no se Ustav „po la ze ći od dr žav ne tra di ci je srp skog na ro da i rav no prav no sti svih gra đa na i et nič kih za jed ni ca u Sr bi ji“. Član 1 Usta va gla si: „Re pu bli ka Sr bi ja je dr ža va srp skog na ro da i svih gra­đa na ko ji u njoj ži ve, za sno va na na vla da vi ni pra va i so ci jal noj prav di, na če li ma gra đan ske de mo kra ti je, ljud skim i ma njin skim pra vi ma i slo bo da ma i pri pad­no sti evrop skim prin ci pi ma i vred no sti ma“. Uko li ko ana li zi ra mo ovu od red bu, mo že mo da uoči mo da ona kri je po de lu na „nas“ (Sr be) i „njih“ ili „dru ge“ (dru ge et nič ke gru pe). Sto ga za ko no dav ni okvir za za šti tu ma nji na i us po sta vlja nje in sti tu ci o nal nog okvi ra mo gu da pred sta vlja ju „sig nal dr ža ve“ u po gle du nje ne po li ti ke pre ma „dru gi ma “ (Bi ro, 2001). Na i me, za vi sno od na či na na ko ji se ovi me ha ni zmi za šti te re gu li šu i pri me nju ju, a još vi še ka ko se in ter pre ti ra ju, oni mo gu da do pri ne su ili una pre đe nju od no sa iz me đu raz li či tih et nič kih gru pa ili, pak, nji ho vom ra za ra nju, re zul ti ra ju ći u pro du blji va nju raz li či to sti i po sto je ćih ten zi ja, pred sta vlja ju ći plod no tle za no ve su ko be (Bi ro, 2001).

Od 2005. go di ne i po čet ka prav nih re for mi u Sr bi ji, uoča va ju se na po ri ka uklju či va nju re sto ra tiv nog pri stu pa. No va za kon ska re še nja pru ža ju osnov za ši ru pri me nu re sto ra tiv nih pro gra ma u kri vič nom i si ste mu ma lo let nič kog pra vo su đa, ali i za re ša va nje slu ča je va dis kri mi na ci je, uklju ču ju ći i onu ko ja je et nič ki mo ti vi sa na. Me đu tim, prak sa pri me ne re sto ra tiv nih pro gra ma je još uvek ne do volj na i spo ra dič na. Ta ko đe, ni je mo gu će da ti nje nu oce nu sa mo na osno vu pre gle da re le vant ne li te ra tu re. Uz to, re sto ra tiv ni dis kurs i re sto ra tiv ne ak tiv no sti ni su do volj no vi dlji ve, što je po sle di ca ne do volj nog po zna va nja i raz u me va nja kon cep ta re sto ra tiv ne prav de i nje go vih po ten ci ja la. To zah te va da lje is tra ži va nje pri me ne po sto je ćih re sto ra tiv nih me ha ni za ma, ali i rad na po di za nju sve sti na uč ne, struč ne i op šte jav no sti o nji ho vom zna ča ju ka ko bi on da i nji ho va pri me na za ži ve la u prak si.

Li­te­ra­tu­ra

Ar sov ska, J., Va li nas, M., Fel le gi, B. (2008) Pro lo gue to the Ko so vo dra ma: ca u ses and con se qu en ces of a vi o lent et hno­po li ti cal con flict. U: I. Aert sen, J. Ar sov ska, H. C. Roh ne, M. Va li nas, K. Van spa u wen (ur.) Re sto ring Ju sti ce af ter Lar ge-sca le Vi o lent Con-flicts, De von, UK: Wil lan Pu blis hing, str. 75­98.

Ba če vić, J., Ban croft, I., Frid man, O., To šić, J. (2011) The Con flict and its Af ter math in So uth Ser bia – So cial and Et hnic Re la ti ons, Agency and Be lon ging in Pre se vo and Bu ja no-vac. Bel gra de: UNDP.

Sanja Ćopić

90

Berg hof Fo un da tion (2012) Berg hof Glos sary on Con flict Tran sfor ma tion – 20 no ti ons for the ory and prac ti ce. Ber lin: Berg hof Fo un da tion Ope ra ti ons GmbH.

Bi ro, M. (2001) Ka ko po mi ri ti Sr be, Hr va te i Bo šnja ke? No va srp ska po li tič ka mi sao, 1­4, str. 111­122.

Bla go je vić, M. (2000) Pre bro ja va nje mr tvih te la: vik ti mi za ci ja kao sa mo o stva ru ju će pro ro čan stvo, Te mi da, 2, str. 5­10.

Bla go je vić, M. (2005) War on Ko so vo: A vic tory for the Me dia?. U: F. Bi e ber, Z. Da ska­lov ski (ur.) Ser bia Af ter the Ko so vo War: The De fe at of Na ti o na lism and Chan ge of Re gi me. Un der stan ding the War in Ko so vo, Lon don: Frank Cass, str. 163­180.

Burg, S. (2007) NGOs and Et hnic Con flict: Les sons from the Work of the Pro ject on Et hnic Re la ti ons in the Bal kans. Ne go ti a tion Jo ur nal, 1, str. 7–33.

Bu tler, J. (2004) Pre ca ri o us li fe: The Po wers of Mo ur ning and Vi o len ce. Lon don and New York: Ver so.

Ćo pić, S. (2010) Re sto ra tiv na prav da i kri vič no prav ni si stem. Pravni fakultet Univerziteta u Nišu, dok tor ska di ser ta ci ja (neo bja vlje no).

Ćo pić, S. (2011) Po lo žaj i za šti ta žr tve u kri vič nom po stup ku. U: V. Ni ko lić­Ri sta no vić, S. Ćo pić (ur.) Pra va žr ta va i EU: iza zo vi pru ža nja po mo ći žr tva ma, Be o grad: Vik ti mo lo­ško dru štvo Sr bi je i Pro me tej, str. 135­160.

Co un cil of Euro pe (2012) Post-war ju sti ce and du ra ble pe a ce in the for mer Yugo sla via. Stras bo urg: Com mis si o ner for Hu man Rights.

Da ska lov ski, Ž. (2005) Cla ims to Ko so vo: Na ti o na lism and Self­De ter mi na tion. U: K. Dre zov, B. Go kay, D. Ko sto vi co va (ur.) Ko so vo – myths, con flict and war, Ke e le Uni ver­sity, Uni ted King dom: Ke e le Euro pean Re se arch Cen tre, str. 11­27.

Da up hi nee, E. A. (2005) Ram bo u il let: A Cri ti cal (Re)As ses sment. U: K. Dre zov, B. Go kay, D. Ko sto vi co va (ur.) Ko so vo – myths, con flict and war, Ke e le Uni ver sity, Uni ted King­dom: Ke e le Euro pean Re se arch Cen tre, str. 99­119.

Evrop ska ko mi si ja pro tiv ra si zma i ne to le ran ci je (2008) Iz ve štaj o Sr bi ji. Stras bo urg: Co un cil of Euro pe.

Gar land, D. (2001) The Cul tu re of Con trol – Cri me and So cial Or der in Con tem po rary So ci-ety. Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press.

Gu zi na, D. (2005) Ko so vo or Ko so va – Co uld It Be Both? The Ca se of In ter loc king Ser­bian and Al ba nian Na ti o na lisms. U: K. Dre zov, B. Go kay, D. Ko sto vi co va (ur.) Ko so vo- myths, con flict and war, Ke e le Uni ver sity, Uni ted King dom: Ke e le Euro pean Re se arch Cen tre, str. 29­49.

Temida

91

Hon dus, P. (2007) Mo gu li Sr bi i Al ban ci ži ve ti za jed no?. Bez bed nost Za pad nog Bal-ka na, 4, str. 4­12.

Ilić, D. (2005) Ju go slo ven ska ko mi si ja za isti nu i po mi re nje. Reč, 73.19, str. 53­79.

Iva ni še vić, B. (2005) Ser bia, dan ge ro us in dif fe ren ce: vi o len ce aga inst mi no ri ti es in Ser bia. Hu man Rights Watch.

Ja njić, D. (2005) The Cri sis in So uth Ser bia. Oc ca si o nal pa per No. 11. Bu da pest: Po licy Do cu men ta tion Cen ter.

Ko sto vi co va, D. (2005) Al ba nian Scho o ling in Ko so vo 1992­1998. U: K. Dre zov, B. Go kay, D. Ko sto vi co va (ur.) Ko so vo- myths, con flict and war, Ke e le Uni ver sity, Uni ted King dom: Ke e le Euro pean Re se arch Cen tre, str. 12­20.

Li eb mann, M. (2007) Re sto ra ti ve ju sti ce: how it works. Lon don: Jes si ca Kin gsley Pu blis­hers.

Mi now, M. (1998) Bet we en Ven ge an ce and For gi ve ness–Fa cing Hi story af ter Ge no ci de and Mass Vi o len ce. Bo ston: Be a con Press.

Mor ri son, K. (2008) Po li ti cal and Re li gi o us Con fict in Sand zak. Shri ven ham: De fen ce Aca demy of the Uni ted King dom.

Ni el sen, B. (2001) Re pres si ve, Re sto ra ti ve and Re fle xi ve Cri mi nal Law. U: E. Fat tah, S. Par men ti er (ur.) Vic tim Po li ci es and Cri mi nal Ju sti ce on the Road to Re sto ra ti ve Ju sti ce, edi ted, Le u ven: Le u ven Uni ver sity Press, str. 145­166.

Ni ko lić, L. (2005) Et hnic Pre ju di ces and Di scri mi na tion: The ca se of Ko so vo. U: F. Bi e­ber, Ž. Da ska lov ski (ur.) Ser bia Af ter the Ko so vo War: The De fe at of Na ti o na lism and Chan ge of Re gi me. Un der stan ding the War in Ko so vo. Lon don: Frank Cass, str. 51­76.

Ni ko lić­Ri sta no vić, V. (2000) Žr tve ra to va u biv šoj Ju go sla vi ji: obim, struk tu ra i obra sci vik ti mi za ci je. Te mi da, 2, str. 11­21.

Ni ko lić­Ri sta no vić, V. (2003) Pos si bi li ti es for Re sto ra ti ve Ju sti ce in Ser bia. U: L. Wal­gra ve (ur.) Po si ti o ning Re sto ra ti ve Ju sti ce. De von: Wil lan Pu blis hers, str. 239­255.

Ni ko lić­Ri sta no vić, V. (2006) Truth and re con ci li a tion in Ser bia. U: D. Sul li van, L. Tifft (ur.) Hand bo ok of Re sto ra ti ve Ju sti ce, Oxon: Taylor & Fran cis Bo oks, str. 369­387.

Ni ko lić­Ri sta no vić, V. (2011) Prav na za šti ta žr ta va rat nih zlo či na u Sr bi ji. U: V. Ni ko lić­Ri sta no vić, S. Ćo pić (ur.) Pra va žr ta va i EU: iza zo vi pru ža nja po mo ći žr tva ma, Be o grad: Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je i Pro me tej, str. 103­118.

Ni ko lić­Ri sta no vić, V., Ćo pić, S. (2006) Po lo žaj žr tve u Sr bi ji: kla sič ni kri vič ni po stu pak i mo guć no sti re sto ra tiv ne prav de. Te mi da, 1, str. 67­77.

Ni ko lić­Ri sta no vić, V., Ćo pić, S., Pe tro vić, N., Ša ći ri, B. (2012) Draft re se arch re port 6.1. Bel gra de: Vic ti mo logy So ci ety of Ser bia (neo bja vlje no).

Sanja Ćopić

92

Osto jić, M. (2007) Beyond Tran si ti o nal Ju sti ce: Co ming to Terms with the Past in Post­Mi lo se vic Ser bia. Slo vo, 2, str. 103­123.

Pa li, B. (2012) De li ve ra ble 1.1. The o re ti cal analysis re port. Le u ven: KU Le u ven (neo bja­vlje no).

Pav ko vić, A. (1999) Ko so vo: a Land of Con flic ting Myths. U: K. Dre zov, B. Go kay, D. Ko sto vi co va (ur.) Ko so vo- myths, con flict and war, Ke e le Uni ver sity, UK: Ke e le Euro pean Re se arch Cen tre: str. 4­12.

Pav ko vić, A. (2000) A re con ci li a tion mo del for the For mer Yugo sla via. Pe a ce Re vi ew, 1, str. 103­109.

Pe ko vić, S. (2011) Po dr ška žr tva ma i sve do ci ma u sud skim po stup ci ma za rat ne zlo­či ne. U: V. Ni ko lić­Ri sta no vić, S. Ćo pić (ur.) Pra va žr ta va i EU: iza zo vi pru ža nja po mo ći žr tva ma, Be o grad: Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je i Pro me tej, str. 189­198.

Ra ko vić, S. (2005) We are not li ke Them: De nial of the Ot her in Ser bia, Cro a tia and Bo snia­Her ze go vi na. U: M. Paj nik, T. Ku zma nić (ur.) Na tion-Sta tes and Xe nop ho bia: In the ru ins of Ex-Yugo sla via, Lju blja na: Pe a ce In sti tu te, str. 63­74.

Ryan, B. (2007) Qu a si­plu ra lism in a Qu a si­pe a ce: So uth Ser bia’s Mul ti­et hnic Po li ce. In ter na ti o nal Pe a ce ke e ping, 2, str. 282­297.

So ko vić, S. (2012) Pe ni ter si jar ne sta ti sti ke: me ra kri mi na li te ta i/ili vi se od to ga?. U: V. Ni ko lić­Ri sta no vić (ur.) Evi den ti ra nje kri mi na li te ta is ku stva iz sve ta i Sr bi je, Be o grad: Pro­me tej: str. 83­104.

Su bo tić, J. (2010) Oti ma nje prav de: su o ča va nje s pro šlo šću na Bal ka nu. Be o grad: Be o­grad ski cen tar za ljud ska pra va.

Te i tel, R. (2000) Tran si ti o nal Ju sti ce. Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press.

Vu ko ma no vić, D. (1999) Ko sov ska kri za ­ upra vlja nje et nič kim su ko bom. No va srp ska po li tič ka mi sao, 3­4, str. 35­59.

Zdrav ko vić, H. (2005) Po li ti ka žr tve na Ko so vu: iden ti tet žr tve kao pri mar ni dis kur ziv ni cilj Sr ba i Al ba na ca u upor nom su ko bu na Ko so vu. Be o grad: Srp ski ge ne a lo ški cen tar.

Živ ko vić, K. (2013) Oče ku ju se do pu ne Za ko na o ma nji na ma, Da nas, 12.­13. ok to bar 2013. go di ne, str. 13.

Temida

93

In­ter­net­iz­vo­ri

Foss, E. M., Has san, S. C., Hydle, I., Se e berg, M. L., Uhrig, B. (2012) Re port on con flicts in in ter cul tu ral set tings (neo bja vlje no). Do stup no na: http :// www.alt er nativepr oj e ct. eu/asse ts/ up load/De liv erable_2.1_ Repor t_ on_conlic ts_ in _inter cul tu ra l_sett i ngs.pdf , stranici pristupljeno 20.11.2013.

Gr ađani o srpsk o ­albanskim odnosima i regio na lnoj be zbe dn os noj s ara dn ji, u okv iru Foruma za bezbednosna istraživanja Beograd­Priština­Tirana, Beograd, 31. oktobar 2013. godine. Prezentacija rezultata dostupna na: ht tp://ww w.bezbednost. org/upl­oa d/ d ocument / gradjani_o_sr ps ko­alb anskim_od nosim a_ i_regionalno j.pd f, stranici pristupljeno 20.11.2013.

International Crisis Group (2007) Serbia: Maintaining Peace in the Presevo Valley. Europe Report N°186. Dostupno na: http ://www.crisisgrou p. or g/ en/re gi o ns/europe /balka ns /serbia/186­serbia maintaining­peace­in­the­presevo­valley.aspx, stranici pristupljeno 4.12.2012.

Kancelarija tužioca za ratne zločine, http://www.tuzilastvorz.org.rs/html_trz/pred­meti_eng.htm, strani ci pri stu plje no 22.11.2013.

Kan ce la ri ja za ljud ska i ma njin ska pra va Vla de RS, www.ljudskaprava.gov.rs, stranici pristupljeno 20.11.2013.

Komesarijat za izbeglice RS, h ttp: //www.kirs.gov.r s/ art ic les/on ama .php?lan g=ENG, strani ci pristupljeno 5. 2. 2013.

Konf erencija projekta „Pravda i ratni zločini”, maj 2011. godine. Dostupna na: http ://www.slobodna evr opa.org /co ntent/region_sudjenja_svedoci/24093744.html, stranici pristupljeno 5.2.2013.

Narodna skupština RS, http ://www.parlament .g ov.rs/ upl oa d/archive/f iles/lat/pdf/osta l a_akta/2013/ RS1 ­1 3Lat.pdf , stranici p ristupljeno 10. 2.2013.

Nik ol ić ­Rist ano vić, V., Ć opić, S. (20 13) Dealing wit h interethnic conflicts in Serbia and the place of restorative justice and victims (neobjavljeno). Dostupno na ht tp :/ /www.vds.or g. rs /File/Del iverabl e_ 6 _1_ Resea rch _report_on_dealing_with_conflicts_by_NGOs_and_the_state.pdf, stranici pristupljeno 20.11.2013.

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne manjine, www.puma.vojvodina.gov.rs, stranici pristupljeno 20.11.2013.

Presuda Međunarodnog suda pravde u slučaju Bosna i Herce go vi na pro tiv Sr bi je, http ://www.icj­cij. org/do ck et /i ndex. ph p?p1=3&p2=2&case=91&code=bhy&p3=5, stranici pristupljeno 6.2.2013.

Radio televizije Srbije, www.rts.rs, stranici pristupljeno 4.1.2013.

Sanja Ćopić

94

Redovni godišnji iz ve štaj Po ve re ni ka za za šti tu rav no prav no sti za 2012. go di nu, Do stup no na: www.ravnopravnost.gov.rs, stranici pristupljeno 22.11.2013.

Sanja ćopić

Activities­and­the­discourse­of­the­state­agencies­and­institutions­in­Serbia­in­dealing­with­interethnic­conflicts

This paper aims at presenting a part of the research “Fostering victim­oriented dialogue in a multiethnic society”, which was conducted by the Victimology Society of Serbia in the course of 2012 and the beginning of 2013 within the project “Developing alternative understandings of security and justice through restorative justice approaches in intercultural settings within democratic societies” – ALTERNATIVE. The result of research into the activities of the state agencies and institutions in Serbia in dealing with multi­ethnic conflicts during the 1990s onwards will be presented. The analysis should identify the discourse of the state in relation to multiethnic conflicts in order to observe any changes or developments in the past two decades. In addition, the focus is on identifying the place and role of restorative justice in how the state responds to these conflicts in order to assess the potential of such an approach in Serbia and consider possible pathways towards its broader use.

Keywords: interethnic conflicts, state, discourse, activities, restorative justice

95

Interkulturalni kontekst i viktimizacija

Roma­and­non-Roma­conflicts­in­the­light­­of­power­relationships

GáBoR HéRa*

The article summarises the findings of the first phase of an action research study focusing on how restorative justice approaches and practices can support conflict

resolution within an intercultural context. The author will describe the relationship between the Roma and non-Roma residents in a Hungarian village. Consideration will be given to the “ordering groups” of the local community and will discuss some of their conflicts. It will be argued that these ordering groups may influence inter-ethnic relationships and impact how Roma and non-Roma members of the community may live harmoniously together.

Key words: Roma, discrimination, action research, interethnic conflicts, power relationship, restorative justice

Introduction

This study introduces the results of the first phase of an action research that is being conducted by the Foresee Research Group (www.foresee.hu) within the framework of the program called ALTERNATIVE.1 The aim of this project is to provide an alternative and a deep understanding of justice and security based on empirical evidence, and on ways to handle conflicts within intercultural contexts in democratic societies. The project undertakes an interdisciplinary and inter­regional comparative investigation on how and why

1 The research has received funding from the European Union’s Seventh Framework Program­me (FP7­SEC­2011­1) under grant agreement no. 285368.

TEMIDA Decembar 2013, str. 95-115 ISSN: 1450-6637 DOI: 10.2298/TEM1304095G Originalni naučni rad

* Gábor Héra works as a researcher at the Foresee Research Group and at the National University of Public Service. At the same time he is a doctoral candidate at Philosophy and Sociology of Science Doctoral School, BME. E­mail: [email protected]

Gábor Héra

96

people, groups and institutions, through the application of restorative justice, are enabled to attain an alternative understanding and a new experience of justice and security (ALTERNATIVE 2011, 3).

In the beginning of the project, the partners of ALTERNATIVE conducted primarily theoretical researches and analyzed the relevant literature. Based on the results of this work the consortium developed concepts, later they theoretically elaborated, finalized and operationalised them. This is followed by an action research phase – I will introduce some preliminary findings of this phase within this article. The program will continue; taking the findings of the research into consideration, intervention and implementation will be realized which is based on the restorative approach.

The Hungarian partner of the program has been working in the village of Kulacs2 since 2012. We have been building good relationships and mutual trust with the community. We have been gaining information about the key actors and the difficulties of existence in this village. This knowledge is changing continuously, as the action research is still going on. New encounters, new perspectives, new conversations, new conflicts can, and probably will specify the picture in the future. However, I can already describe some results, reveal typical oppositions and denote some characteristics of the local relations from an interethnic aspect.

Within this paper, I will describe the situation of the Roma minority in Hungary at first. The next chapter will introduce the village, where the program of the Foresee Research Group has been taking place. Later on, I will share some information about the methodology of the action research. After that, I will focus on the local Roma of Kulacs, their problems, their conflicts with the majority of the villagers and their experience about discrimination will be in the centerpoint of my attention. It was also important to introduce the groups of interests and conflicts of the community as well. As I will underline, these circumstances might have influence on the way the Roma and non­Roma live together. This is what I will introduce at the end of the article.

2 Within this study, all of the names are fictive in order to ensure anonymity.

Temida

97

Roma­in­Hungary

According to a national representative survey the estimated total Roma population was 320.000 in 1971, 468.000 in 1993 and 600.000 in 2003 (Kemény et al., 2004: 11­12). Based on this data, the research carried out in 2010 estimated the number of the Roma 750.000, so approximately 8 per cent of the Hungarian population belonged to this minority (MC, 2010: 31). A few decades ago, differences between Roma and non­Roma were not so deep as nowadays. Under socialism, the state­owned industrial companies needed semi – and unskilled workers in large numbers. However, the Roma could only partially fulfil the requirements of the labour market because of their educational, health and housing disadvantages. In order to reduce the already existing disadvantages, nationwide campaigns began in Hungary. The programs focusing on the elimination of the Roma settlements set the objective of creating better housing conditions. The rate of the Roma pupils attending schools increased, due to the extension of compulsory education and the need for writing and reading, which appeared among the Roma. Because of the increase in industrial employment, the number of the Roma with a higher income increased by the early 1970s. Although, we can identify certain drawbacks of these programs, the living conditions of the Roma clearly improved within this period.

The situation of the Roma has been worsening dramatically since socialism collapsed. Social scientists have observed that disadvantages appear already in early childhood. According to the national survey conducted in 2003, there were relevant differences in the access to kindergarten between Roma and non­Roma children. In 2003, 88% of non­Roma children aged 3­5, while only 42% of Roma children attended kindergarten (Kemény et al., 2004: 83­84). The educational system from kindergarten to high school did not ensure equal educational opportunities for Roma children. In 2003, the number of segregated schools was 180, and the number of segregated classes mostly attended by Roma was 3,000 (Molnár, Dupcsik, 2008: 17­18). Among the Roma children the rate of dropouts, qualifying as private students and being labeled as mentally disabled and therefore sent to special schools or classes was much higher than the national average between 1993 and 2003 (Kemény et al., 2004: 82­90). The inequality between Roma and non­Roma was even more visible if we paid attention to universities: in 2003 40% of

Gábor Héra

98

youth population in the 20­24 age group attended college or university while this rate was only 1.2% among the Roma youth (Kemény et al., 2004: 89).

The employment rate of Roma has also dramatically declined after the transition of the socialist regime. In the 1970s there was no relevant difference between the employment of the Roma and non­Roma (Balogh, 2013). In 1989, the proportion of employment (Kertesi, 2005a) was 67%, which dropped to 31% in 1993 among the 15­49 year old Roma population. The employment rate of the general population is considerably higher now – nearly twice as much – compared to the Roma population (Kertesi, 2005b: 194). The data of the FRA Roma pilot survey confirm these results. The rate of paid employment of Roma aged 20 to 64 is significantly lower (reaches about 35%) compared to the non Roma (near 50%) (FRA, 2012: 6).

The national researches from 2003 and 2010 (MC, 2010; Letenyei, Varga, 2011; Babusik, 2004) show that the housing conditions of Roma households were very poor as well. 64% of Roma households lacked pipeline gas supply and one­third of Roma households were without toilettes and bathrooms. Half of the households were without sewage disposal system and one­fifth of them lacked running water.

Attitudes,­prejudice­towards­Roma

Prejudice and discrimination towards Roma existed already in the era of socialism – although during the socialism it was forbidden to analyse the phenomenon of prejudice, so from this period we have only a little information about the attitudes against Roma. The research of Mária Márkus in 1967 claimed that the rejection of the Roma – at least in the three villages where their field work was conducted – was extremely high. Similar negative attitudes were observable in the late seventies among pupils (Józsa, 1979), unskilled workers (Hankiss, 1976) or in case of representative samples as well (Hann­Tomka­Pártos, 1979).

In 1989, the system has changed, socialism collapsed. In the first few years of the new political era, the activity, role and support of extreme­right wing parties and movements were negligible. Moreover, negative attitudes against the Roma – although they were still strong but–dwindled in the 1990s. Unfortunately, this positive trend altered after the Millennium. These changes had their stems in several factors. MSZP, the ruling party between 2002 and 2010, lost its credibility after a while. The supporters of the party decreased

Temida

99

in numbers immensely. Being averse to the MSZP, at the same time, meant being averse to political correctness – which ideology, language, and policy was the party’s own (Bernát et al., 2012). One of the political opponents of the MSZP, the so­called Jobbik Party (Kiss, Széger, Héra, 2013: 278) and the Hungarian Guard (a paramilitary association which was supported by the Jobbik) introduced the politically not correct rhetoric (Gimes et al., 2008). The representatives of this extreme right­wing party uttered what was forbidden to name before. They started to talk about “Gypsy crime”3. They took an openly discriminative attitude against the Roma. They drew attention to the damage which, in their opinion, the Roma caused in the majority of the society.

The situation became worse thanks to the economic crisis in 2008. Fear and frustration of losing jobs and being impoverished made citizens inclined to vote for populist parties. And the parties reacted quickly; almost all of them drew up light, simplistic messages that people could easily understand (Rajasic, 2007). And sometimes these messages provided extreme solutions for social problems and often named a common enemy – who were very often the Roma.

Nowadays, in Hungary – similarly to other Eastern­European countries – Roma belong to the most disadvantaged social groups who suffer from the heaviest prejudice. As sociological researches prove the negative attitudes towards the Roma are intensive. According to a survey conducted in 2011 two­third of Hungarians would not let their kids play with Roma children. In 2009, 58% of the population believed that the crime is in the blood of the Roma. In the same year the rate of those who agree with the statement “there are respectable Roma, but the majority of them are not respectable” was 80%. The lack of tolerance and the phenomenon of exclusion were highlighted not only by researches but also by the existence of hate speech and hate crime incidents. In 2008 a series of murders resulted in the deaths of five Roma people.

3 The traditional Hungarian name for this ethnic group is Gypsy but the politically correct one is Roma.

Gábor Héra

100

Description­of­the­field

Kulacs is a small village in Hungary where the number of the local inhabitants was between 2,500 and 3,500 in the past few decades. The infrastructure in Kulacs has been upgraded. More than 95% of the houses have piped drinking water and piped gas supply, almost all of them are involved into waste collection and about 80% of them are connected to the wastewater collection network (KSH, 2011). Kulacs has a kindergarten, a library and one primary school with a gymnasium. A family doctor and a pediatrician are also available.

Kulacs is traditionally a religious village. Around the Millennium, the vast majority of the village (more than 80%) considered themselves as Catholics (Parokia, 2011). The settlement has a multicultural background as well, as not only Hungarians but members and posterity of the German, Slovakian and Roma minority live here. Today, Kulacs has German and Roma Minority Governments.4 In 2001, about 4% of the people considered themselves Roma (KSH, 2012). In the opinion of the leader of the Roma Minority Government, this percentage is 8% today. The reason of the difference between the two data is not immigration or an outstanding rate of birth. It lies in the fact that in case of an official census the Roma citizens usually do not declare their minority background.

Civil activity is strong and supported by the local government. The website of the village mentions altogether twelve NGOs and fourteen bottom­up movements. For example, sport associations, a club for retired residents, a choir and a Home Guard can be found among the local initiatives. In 2013, Kulacs gives the floor to altogether 34 programs – a lot of them organized by the local NGOs. The local government has a newspaper. Apart from this medium the Catholic Church, a local NGO and the Roma Minority Government publish local newspapers as well.

4 The legal basis of minority rights protection in Hungary is the 1993 Act on the rights of national and ethnic minorities (Act 1993/77.). The most important innovation of the law was the establishment of minority self­governments both at local and national levels. Minority self­governments have primarily non­territorial competences, thus they offer a form of cultural autonomy for minorities.

Temida

101

Methodology

The orientation of our work was based on action research which is an umbrella term that represents several practices. In case of action researches the researchers not only gain information from the field, they not only conduct studies on the target group. On the contrary, the researchers form “partnerships with community members to identify issues of local importance, develop ways of studying them, collect and interpret data, and take action on the resulting knowledge” (Smith et al., 2010: 408). The keyword is action. The researchers are not only objective observers who do not influence the field and who are not influenced by the field or even by themselves. Rather, the aim of the researchers is “to effect desired change as a path to generating knowledge and empowering stakeholders” (Huang, 2010). The researchers do not have to make a division between action and understanding. This is the approach, which in our hope, supports the achievement of the aims of the ALTERNATIVE project. Thanks to action research we gain knowledge from the field, we build mutual understanding and trust – what is crucial as we would like to facilitate people‘s participation in the resolution of their conflicts within the next phase of ALTERNATIVE.

Altogether, we prepared interviews with 33 local residents within six months. We used the snow­ball method in order to get in contact with interviewees. The conversations were usually 1­1.5 hours long and were in most cases recorded and later transcribed. The questions in the interview guidelines were divided into three main issues: 1) History of the village, 2) Life story of the interviewee, 3) Conflicts in Kulacs. Another source of information was the desk research. We collected all kinds of information about Kulacs from libraries, internet, local residents, local newspapers and local government. Moreover, we were there on the field. We took part in events, such as the Ball of the Catholic Church, soccer games, Roma Day, graduation, consecration of a local monument etc. After the participatory observations we summarised our experience in a research diary. Besides, we did not only collect information but shared the gained information with the local community. We organised two workshops where we introduced the findings of the first phase of the action research. Here, local residents asked questions, shared with the researchers their feedbacks and even criticized the process or conclusions of the research.

Gábor Héra

102

Roma­in­Kulacs

I would like to emphasise the fact that according to our interviewees the relationship between the Roma and non­Roma inhabitants is calm, which is definitely not the case in several Hungarian villages. Although, there were smaller conflicts in the past few years and sometimes tensions were also observable in Kulacs but still, “our village is a peaceful island” – which is an important value in the opinion of our interviewees.

Despite the fact that the situation is generally peaceful, Roma interviewees reported discrimination or discriminatory practices several times. Some of them thought that the Roma lived at the edge of the community until now (“We have the same, old rules; the Roma settle at the edge”), the teachers did not pay enough attention to their children (“The children have to sit at the desks at the back, there is not attention paid to them”) and their parents had less rights in the school (“The gate is closed in the school. Roma parents would like to go in but they do not let them in. Hungarians would like to go and the door is open for them immediately”.) They talked about prejudice (“I do not like it when they say that Roma would not like to work. They would like to but they do not have a chance.”), disadvantage at workplace (“They could tell us…I will not resent. ”Listen to me, you are gipsy and we will not hire you!“ ”) and negative attitudes towards them. If an interviewee reported violence he or she surely belonged to the Roma minority. Some of the Roma introduced even life­threatening conflicts. “Next to the forest they cut a dry tree they thought they could take away. Somebody reported it and a man appeared with his two sons and with guns. This man was the schoolmate of the interviewee, he was an acquaintance. This man called somebody and told him “listen to me, here is a father and his son bring the grasper, we have to bury them” and “I will shot the head of your father”. Those, who did not have a gun, came against us with axes, cudgels.” Fortunately, no physical harm was caused in this case. The Roma were denounced because of stealing wood, the sentence was admonition. This was the official process. Non­officially the man who threatened the Roma “was caught at the Day of the Village and got some biffs”.

In the beginning of this study I already mentioned that after the Millennium the right­wing movements became stronger in Hungary. Jobbik introduced the politically not correct rhetoric (Gimes et al. 2008). They started to talk about “Gypsy crime”. They took an openly discriminative attitude against the Roma. This is the reason why members of the Jobbik or of the

Temida

103

Hungarian Guard are frightening and irritant for Roma. A violent conflict took place in Kulacs about nine years ago when members of the Hungarian Guard appeared in the village. They clobbered a young Roma, and shot the arm of another Roma. As a local resident told us “Roma were assaulted from a car, my brother-in-law is disabled with his arm now.” According to our interviewees the cases were not reported to police and the offenders did not have to take the responsibility for their act.

Some of the non­Roma residents of Kulacs had clear knowledge about discrimination and prejudice that affect the local Roma. These people usually accept that solely Roma, who are in a disadvantaged situation, can not change their own life. These people highlighted the responsibility of the whole society and explained the difficulties of the Roma a lot of times with macro­sociological reasons. “Under the period of socialism…a lot of gypsies were working in the collective farm. The system has changed…farms ceased…there is no work place since that time and they can not work.” These villagers emphasised that if the Roma had work they would have no problem at all. Lack of work gave an explanation also for crime that was committed by Roma. “It is not an easy issue… Should they curdle? Moreover, they push the bike with firewood for two-three days…and the police bring them to the yard. If somebody steals the wood with a truck…I can understand if they catch you. However, it is a cruel situation if you can not heat.”

On the contrary, other non­Roma residents of Kulacs are less tolerant towards the local Roma. These people usually have a perspective which emphasise the responsibility of the individual. This idea is fed by the ideology “if you really want to do something, you can”. According to this opinion Roma should have been active in order to improve their life­circumstances. They thought that a few decades ago there had been no problem with Roma as “they knew where to stay”. Unfortunately, nowadays “they can do what they want while Hungarians mustn’t do anything.” In their opinion the village always had problem with this minority whose members did not really want to change their life. These residents usually warned of the thefts which in their opinion were committed by Roma. “There are a lot of conflicts about firewood. While white people buy the wood Roma people steal the forest. I know somebody…they went to measure the forest…they realised that the trees could be cut so they hired people to work there. One month later…they arrived to the forest but it was not there. The gypsies stole it.”

Gábor Héra

104

Groups­of­interests

We realized that the attitudes towards the Roma divided the village into two groups – but this is not the only factor that makes difference between them. The members of the two groups usually represent different ideologies. In addition, we can describe the groups with different backgrounds of religion. Besides, the two groups have usually different opinions about the work and achievement of the mayor and the city council. Moreover, one of the groups mainly consists of native villagers while among the members of the other group there are many newcomers.

These groups could be named as “ordering groups” with different cultures (Foss et al., 2012, 23) or with premises (Foss et al. 2012, 42). They could be defined as groups with different feelings, unmet needs, “incompatible interests or goals or in competition for control over scarce resources.” (Foss et al., 2012: 34) These groups show the multiplicity of local subcultures (Kremmel, Pelikan 2013: 17). Thanks to the identification of these groups we can describe the fragmented environment (Hydle, Seeberg, 2013: 9) of the village – what is an important aim if we would like to learn about and from the community. We hope that the information about groups and their conflicts could support our work and help us to understand the Roma and non­Roma relationships in Kulacs.

Conflicts­between­newcomers­and­native­villagers

We can observe one of the most important opposition between the newcomers and the native villagers. As the local government has been aiming to welcome new residents, the population in Kulacs has increased in the last twenty years. However, after a while conflicts appeared between the native villagers and the newcomers. Some of the dissents were born because of different claims: “The newcomers from the city disapprove of the local shop, because it is not a supermarket and they cannot buy everything here.” Other disagreements were based on the different norms. For example, some of the newly arrived people did not pay attention to their gardens–what can be quite unusual for rural people. “The people who used to live in a city never run a garden, so it is weedy. The people in the village condemn this behaviour.” The incomprehension could be mutual. One of our interviewees who arrived to the village a few years ago shared with us his opinion: “Here is a freak that ”oh, my god, the tree and leafs touch the house“… And it is the mania of the local

Temida

105

residents that they rake the stupid shifting sand as flat as a pancake.” Some of our interviewees pointed at different habits of greeting. People at the countryside greet each other from a distance. People coming from the cities only say hello when they are close. This could be the reason that some of the native villagers think of the newcomers as impolite.

In the last few years, conflicts between the two groups became deeper. An important source of clashes was burning leaves in the gardens. In the opinion of the native villagers burning is necessary: “Village. Here people are used to burning in the garden. They burn the weed. I agree; nobody should burn non-stop. However, at spring and at fall in that bloody garden we have to somehow deal with leaves!” Some of our interviewees thought that burning was a part of the tradition in Kulacs – if somebody would like to change it, he/she would like to change the tradition of the village as well: “We have an ordinary rhythm. The order of the feasts or the order of burning. A newly arrived who respects this order…there is no problem with them. However, if somebody wants to be smarter than us and tell us when we should do the burning…We do it and we’ll do it this way.” On the other hand, burning is not only characteristic of the local community but a source of smoke as well – what can be almost unbearable for the neighbours: “They are burning all the time. Without any break. Pyromaniac people live here, everybody fires all of the shit. They are not able to understand how harmful it is.”

“Burning” became one of the central issues of the local public speeches. The opposition between the two groups turned into a heavy struggle two years ago. That summer one of the newcomers, Peter left the windows open in order to cool the house. When he woke up in the morning, his room was full of smoke as somebody was burning leaves in the neighbourhood. “I was so angry that I thought I would explode. I went there and shouted at him. ”You motherfucker, I have to wake up at six to find my flat full of smoke!“ I came back, logged in to Facebook and wrote a post ”Smelly peasant, he is burning again“. This was a turning point, as the opinion appeared not only in interpersonal communication but in public media as well. Arguments and counterarguments followed the note of Peter who deleted his post three hours later and apologized for it – but it was too late. The news spread in Kulacs: “a newcomer called us smelly peasants”.

The reaction was quite strong. An unknown person printed leaflets and dropped them into the mailboxes at night. The author warned that Peter had negative opinion about the residents of Kulacs. “Folks, think about it, what kind

Gábor Héra

106

of a man he is!” – voiced the last sentence. Peter had even personal conflicts with local residents. “The policeman stopped next to me with his car and got off. ”Wait a minute, did you really say this?“ I answered ”Yes, I wrote it but I would like to tell you what happened.“ ”No, no. I’ll never talk to you“ – this was his answer, he got in the car and drove away. After this…for months, until the next spring…if somebody glimpsed me in the village, they pointed the finger at me… I was afraid to go to the other side of the village. There was somebody who came to my house and threatened me...that I should have not gone out at night, because I could have some troubles.”

Almost a year later, at a public hearing Peter managed to explain why he wrote his note. He was able to repent and say sorry. Thanks to this act, some members of the community were able to forgive him. Others were not able or did not want to do the same. And the “burning issue” became part of the canon, became a milestone by a long­long way. Among other strong conflicts, it was also an incident that represented how strong the collision could be between native villagers and newcomers.

Active­members­of­the­Catholic­church­and­residents­who­regularly­­do­not­go­to­mass

The field (Bourdieu, 2005) of the village is fragmented by the conflict of Catholic and non­Catholic5 residents. The problem of the former group is that non­Catholic residents do not respect them: “They do not approve that we visit the procession at Easter or at Corpus Christe6. We go to mass. We practice our religion, our faith. And they do not like it at all. We are a good community, we exist and we respect each other. For some of the people this is annoying.” At the same time, non­Catholic residents would not like to not accept that “everything comes via the Church. They do not feel it to be their own. They wonder why should I visit an event organized by the Church.”

This type of rivalry is more interesting as two leaders – the mayor and the priest – are also involved. According to an interviewee the mayor, who is an atheist, “even allowed himself to say that he could have the cross removed from the top of the church.” We could observe their opposition when the Catholic

5 This is how the local residents named those people who regularly do not go to mass. 6 It is a Latin Rite liturgical solemnity celebrating the tradition and belief in the body and blood

of Jesus Christ and his Real Presence in the Eucharist. Available at: http://en.wikipedia.org/wiki/Corpus_Christi_(feast)

Temida

107

Church organised its Charity Ball in which the mayor did not take part. In the opinion of the priest the mayor was invited by them. In the opinion of the mayor he received the invitation too late.

Here, I would like to highlight the fact that we followed the principles of the ALTERNATIVE and we did not want to reconstruct the “real story”. Instead of searching for an absolute “truth”, we collected and analysed the patterns, opinions and points of view, we just recorded the “struggle of discourses”. We accepted that different actors may have different, subjective interpretations.

Conflicts­that­arose­because­of­power­relationships

From the point of view of political power relationships, we can identify two regimes in Kulacs. One of them is the previous regime that was in power between 1990 and 2002. In that case both the mayor and the city council belonged to the group of the native villagers. Moreover, they clearly belonged to the right – which means, in case of Hungary, the ideology of “conservatism”, the value of tradition and the religion of the (Catholic) Christians. The other factor is the regime that is in power presently. In this case the mayor identifies himself as a liberal and a leftist person who has sensitivity for equality. Moreover, the representatives of the city council this time are open to the newcomers and respect the mayor. This is the city council where even a Roma is among the members.

One of the “ordering groups”, namely those who sympathise with the previous regime, think that there have been no investments in Kulacs since the new mayor, Lajos has been in power. For these interviewees, without investment there is no development. According to their critic, while other mayors write applications and try to find financial sources for developing infrastructure, Lajos does not pay enough attention to this issue. “I can not imagine how nothing happens in this village. I got used to it that every four years we stepped forward. We only had electricity in 1990. We only had our naked bottom. Between 1990 and 1994 we built a gymnasium, a war memorial, a sewer, a treatment plant. In the next four years, we built piped drinking water. Storm rain water drainage. We had huge steps. However, since Lajos has been the mayor… […] Almost nothing has happened here, in Kulacs.” These inhabitants had even more complaints. They thought that Lajos favoured the group of the newcomers and he would not have liked to have cooperation with native villagers.

Gábor Héra

108

On the contrary, the other “ordering group”, namely those who sympathise with the present regime, think that spending money on infrastructure is not necessary. Furthermore, some interviewees emphasised that the members of the previous regime had been financially interested in investments – what had caused harm to Kulacs. As one of our interviewees revealed when he was talking about a member of the previous city council: “He was the member of the city council for 20 years and at the same time he was the director of the Fapapucs Ltd which organisation works with watery issues…all of the investments were done by this company here, in the village. Of course, fee is an important question. There were huge fights about the fees. What is the result? Ten million forints savings for the village every year.” Another problem with the previous city council was their boastful behaviour. According to this feedback, the delegates did not respect the local residents. “You mustn’t play this way, humiliating people” – shared his opinion with us one of our interviewees. Last but not least, I should highlight the situation of the Roma whose situation was worse under the previous regime.

According to the concept of identity of ALTERNATIVE (Pali, 2013: 43), residents can belong to any of the groups which I introduced earlier. However, there is more chance that fans of the old regime belong to the native villagers, are Catholic and are less tolerant towards the Roma at the same time. On the other hand, if somebody supports the new regime probably he/she is newcomer, non­Catholic and is more tolerant towards the Roma at the same time.

I would like to highlight that this formalization is simplistic. The classification can be misleading as for example not all of the people who were born in Kulacs belong to the “native villagers”. Neither all of the newly arrived people belong to the “newcomers”. Moreover, we could meet native villagers who (partly or fully) accepted the local Roma and some of the newcomers had clearly negative attitudes towards Roma. Still, this formalization is realistic and could help us to understand how the relation of “group of interests” influenced the interethnic relationships.

Temida

109

Interethnic­relationships­and­groups­of­interests

First of all, I would like to introduce a case that could be seen as a typical interethnic conflict. The affair was not a violent one and it was connected to soccer that is a cohesive force in Kulacs. Residents, many of whom were the members of the local soccer association since their childhood. “Out of 10 only 2 did not play soccer as the member of our association. Out of 10 only 2. Everybody participated since the war. Even now… 70-80% of the boys are signed, I’m sure.” Soccer gives the people in Kulacs a chance to meet, to share common experiences, and to take part in an activity. Moreover, playing soccer is free – and nearly the only opportunity for the locals to do some sports. Both Roma and non­Roma are welcome: “Roma and Hungarians come to play soccer. It is very important that they know each other, they can see that the others do not eat human flesh, they are the same human beings…This is very significant in order not to have struggles.” All of the guards at soccer matches are Roma; according to the leader of the association this fact is well­known and accepted by the fans. In his opinion, other villages that suffer because of conflicts between Roma and non­Roma probably do not have such a soccer association. As soccer is an “opportunity to link to each other, they meet several times weekly, they get to know each other and even become friends”.

The leader of the Roma Minority Government, Tibor is an active soccer player as well. As he shared with us, he had started to play soccer in a new team, which had been set up by villagers outside the soccer association, in 2012. It was an important opportunity for Tibor as a soccer player and simultaneously as the member of the city council: “After the matches we went out for a beer. And while we were drinking our beers we could have a talk about the problems of the village.” More and more people – altogether 25 players – joined the initiative.

It was a bolt from the blue when some of the non­Roma players of the group decided not to play with the Roma. “They asked us not to play with them. I asked them, what is wrong. I was shocked. I asked them what about sublime purposes, community building…that we integrate the village and do not let the extremism in… ”Are you excluding us? We have played soccer for months. What is wrong? Somebody was clobbered, biffed or kicked?“ What was the answer? ”No, nothing happened but this is the decision of the guys“.”

When the research group of Foresee arrived in the village, this conflict had still not been settled. It means local residents did not talk it over despite

Gábor Héra

110

the fact that people who were involved felt discontent or even harmed. The situation is still the same today. Roma and non­Roma play at the same place but in different hours.

This conflict might not only have an interethnic interpretation – this conflict might be affected by the fights of the local “ordering groups” as well. I summarised earlier why native villagers, fans of the previous regime or Catholic residents could have problems with the present mayor. As I highlighted: he identified himself as a liberal and a leftist person, he was an atheist and he was cooperating with the newcomers. I would like to reveal that the mayor not only presents a different ideology but he also challenges a lot of interests. Taking the maximum length of this article into consideration I will only mention some of them: he managed to build up a political ally that had success at the last election – thanks to this work native villagers fell out from the formal leadership of the village. The editors of the local newspaper were mainly native villagers – and the mayor forced them to involve newcomers in the work of their committee. He negotiated the former contracts of the local government – and reduced the fee of an entrepreneur who was an informal leader of the native villagers. He supported the newcomers in founding a new local NGO – and the organisation not only managed to involve a lot of residents into their work but they started publishing an alternative local newspaper regularly as well. In my opinion, the mayor offended interests and the actors who were attacked, reacted. And if anybody wanted to harm or attack the mayor, they might as well have harmed or attacked his allies.

Who are the allies of the mayor? For example Jozsef who is the leader of the soccer association. He is known as a “friend of the Roma”, whose sport association is open for Roma and non­Roma as well, whose Roma colleagues are the guards at soccer matches. He is not only supportive with the Roma but he is akin with the mayor – what may be enough reason for attacking him. “The leader of the local soccer association belongs to the team of the mayor. It is a common team. For native villagers they are the common enemy, they have to be removed and the other guys will run the sport and the local government. ” Somebody else pointed out that “I am afraid the soccer conflict is not only racism but politics as well. Local politics. Here is the era of Lajos and Jozsef is his relative. They have family relationships. In my opinion, those who did not want to play with Roma saw an opportunity to attack the system.”

Not only persons but groups belong to the allies of Lajos – for example the Roma who are supported by him. According to our Roma interviewees

Temida

111

the relationship with the local government was quite bad before Lajos. “When the old mayor was in power the struggle began. ”We have to civilize them“ This was the idea.” The Roma Self Government was not a partner in that period and clashes were more intense in the village. Abusing Roma by the Home Guard and violation of human rights were an everyday experience. As one of the ex­member of the Home Guard shared with us: “If we slapped somebody, we paid attention not to cause any visible physical harm. If we caught a Roma, we called the other home guards and, we slapped him and kicked his ass. And warned him that there will be no social aid if he will talk about it.” Circumstances at the Roma settlement were terrible as the local government did not invest in infrastructure. As opposed to this, the new mayor, Lajos started a Roma settlement elimination program, invested in infrastructure and built upon the relationship with the Roma Self Government. Nowadays it is said by the Roma inhabitants that “the local mayor tries to support disadvantaged people, “he eliminated the Roma settlement and made it clean”, “he gave houses to the Roma”, “he supported the Roma Self Government every time”. It is interesting to cite here the ideology of the mayor as well. In his opinion the majority of the society is responsible for the Roma integration. “If we would like to accept them…not for one year, not only in the framework of a Roma integration campaign but for years…permanently…it will have an outcome. [… ] In the first 4-5 years there was no result. Seven years later it started to perform. Nowadays…there has been conflict one or maximum two times… Nowadays, it is not trendy to scold the Roma on the streets.”

As I underlined earlier, if somebody wanted to harm or attack the mayor, they might have as well harmed or attacked his allies – and in case of Kulacs the Roma also belonged to this alliance. If this really is the situation, the conflicts between Roma and non­Roma are not interethnic. The real underlying reason for conflicts is the clashes of the “ordering groups” in the village. Among other factors, this could also be a reason why Roma and the cooperation with Roma were refused by some of the local residents. This could also be the reason why some of the local residents did not support or even caused harm for the Roma. For example when the mayor wanted to improve the district where Roma family live so intended to build there concrete road surface. The opposing party – mainly native, Catholic villagers who support the previous regime – resisted. Or when he wanted to cease the Roma settlement. He “had to fight with the previous city council” which at that time mainly consisted of native, Catholic villagers. Or when the director of the

Gábor Héra

112

Fapapucs Ltd. refused to work together with a branch of Roma workers who previously had been working for the company. The reason of cancelling the contract was that the leader of the workers became more active in the field of local politics and started to cooperate with the present mayor.

Conclusion

Within this paper, I summarised what we had found in the framework of the action research program of the Foresee Research Group. The findings of the first phase of the research are not definitive. We are still working on the field. Probably, we will have more information as the action research is still going on and as restorative interventions will be applied. So probably, the picture will be specified or even change in the future. However, I denoted some characteristics and potential reasons of the local “interethnic conflicts”. I assumed that local power relationships and conflicts between groups of interests might influence how Roma and non­Roma members of a community live together.

This conclusion could have an important message about the possible reasons of emergence and dynamic of interethnic relationships. According to this idea, within the community there are supporters, enemies, temporary and relatively permanent allies. There are patrons, formal and informal leaders and also clients. These actors probably are able to cooperate in order to improve and support their community. However, they fight with or against each other at the same time. Roma are one of the actors of the field. If they have enough power and allies, they can resist, empower themselves, achieve their aims and reduce the chance to be discriminated. In this case, there is less chance that their fundamental human rights will be harmed. However, without power and allies, it will be not easy to resist and it will be more difficult to empower themselves and achieve their aims–what is equal to higher chance of discrimination and harms of human rights.

As I introduced in the beginning of this article, the aim of ALTERNATIVE is to provide an alternative and a deep understanding of justice and security. We hope that our action research and our intervention and implementation, which are based on restorative approach, will give support in handling conflicts within the community. We hope that knowledge and experience about restorative justice will be useful for all of the local residents – including

Temida

113

the Roma. We hope that values and aims of restorative justice will inspire conflicts resolution, in order for the Roma of Kulacs to gain a greater sphere of political influence, to find common allies, and to help to alleviate the discriminations they are facing today. As the approach and practices of restorative justice provide an ALTERNATIVE method to replace fighting and deconstruct hierarchical and power structures which regulate the community.

Literatura

Alternative (2011) DOW ALTERNATIVE. THEME [SEC­2011.6.5­1]. Conflict resoluation and mediation. Grant agreement no: 285368.

Balogh, E. (2013) Working Document. Budapest: Foresee.

Bourdieu, P. (1997) Gazdasági tőke, kultúrális tőke, társadalmi tőke. In R. Angelusz (ed.) A társadalmi rétegződés komponensei, Budapest: Új Mandátum Kiadó.

Bourdieu, P. (2005) A tudomány tudománya és a reflexivitás. Budapest: Gondolat Kiadó.

Bradbury Huang, H. (2010) What is good action research?. Action Research, 8, pp. 93­109.

Foss, E. M., Hassan, S. C., Hydle, I., Seeberg, M. L., Uhrig, B. (2012) Deliverable 2.1.: Report on conflicts in intercultural settings. Oslo: NOVA.

Hann, E., Tomka, M., Pártos, F. (1979) A közvélemény a cigányokról. Tömegkom-munikációs Kutatóközpont, Tanulmányok, beszámolók, jelentések, 11.

Hankiss, E. (1976) Értékszociológiai kísérlet: Az ipari dolgozók néhány rétegének értékrendjéről. Budapest: Népművelési Propaganda Iroda.

Hydle, I., Seeberg, M. L. (2013) Deliverable 2.2.: Report on conflict transformation and security. Oslo: NOVA.

Józsa, P. (1979) Ideológiai áramlatok városi ifjúságunkban. Valóság, 22, pp. 100­108.

Kiss, J., Széger, K., Héra, G. (2013) Prejudices, social competencies and political orientations in relation to schools’ hidden curriculum. Intercultural Education, 3, pp. 277­287.

Kremmel, K., Pelikan, C. (2013) Deliverable 4.1: Theoretical research report on activating civil society. Vienna: IRKS.

Letenyei, L., Varga, A. (eds.) (2011) Roma Társadalom TÁMOP–5.4.1-8/1 “B” komponens. Unpublished manuscript.

Gábor Héra

114

Pali, B. (2013) Deliverable 1.1: Theoretical analysis report on alternative epistemologies. Leuven: Leuvens Instituut Voor Criminologie.

Rajasic, A. (2007) Populist Construction of the Past and Future: Emotional Campaigning in Hungary between 2002 and 2006. East European Politics & Societies, 21, pp. 639­60.

Smith, L., Bratini, L., Chambers, D. A., Jensen Russell, V., Romero, L. (2010) Between idealism and reality: Meeting the challenges of participatory action research. Action research, 8, pp. 407­25.

Internet­izvori

Babusik, F. (2004) A szegénység csapdájában. Budapest: Delphoi Consulting. Page accessed August 20, 2013. from: http://www.delphoi.hu/download­pdf/roma­szoc­eu.pdf

Bernát, A., Juhász, A., Krekó, P., Molnár, C. (2012) The roots of radicalism and anti-Roma attitudes on the far right. Unpublished manuscript. Page accessed August 20, 2013. from: http://www.tarki.hu/en/news/2013/items/20130305_bernat_juhasz_kreko_molnar.pdf

European Union Agency for Fundamental Rights (FRA). 2012. The situation of Roma in 11 EU Member States – survey results at a glance. Luxembourg: Publications Office of the European Union. Page accessed August 20, 2013 from: http://fra.europa.eu/sites/default/files/fra_uploads/2099­FRA­2012­Roma­at­a­glance_EN.pdf

Gimes, G., Juhász, A., Kiss, K., Krekó, P., Somogyi, Z. (2008) Látlelet 2008. Kutatási összefoglaló az előítéletesség és intolerancia hazai helyzetéről. Budapest: Political Capital. Page accessed August 20, 2013. from: http://www.euroastra.info/files/ 20081016_eloiteletesseg_tanulmany_081016.pdf

Kemény, I., Janky, B., Lengyel, G. (2004) Roma of Hungary 1971-2003. Budapest: Gondolat Kiadó: Budapest. Page accessed August 20, 2013. http://www.mtaki.hu/A­magyarorszagi­ciganysag­1971­2003/4/121/2

Kertesi, G. (2005a) Roma employment at millennium. Szociológiai Szemle, 15, pp. 57­87. Page accessed August 20, 2013. from: http://www.mtapti.hu/mszt/20052/003.pdf

Kertesi, G. (2005b) The Roma. In: J. Köllő (ed.) Monitoring of the Hungarian employment politics in the context of European Employment Strategy based on experiences in the last five years, Budapest: Magyar Tudományos Akadémia Közgazdaságtudományi Intézet. Page accessed August 20, 2013. from: www.mtakti.hu/doc/felhiv/zarotanulmany_teljes_mtafmm.pdf

Temida

115

Központi Statisztikai Hivatal (KSH) (2011) Statisztikai alapinformációk. Page accessed August 20 2013. from: www.ksh.hu/docs/teruletiatlasz/jarasok.xls

Központi Statisztikai Hivatal (KSH) (2012) Magyarország Helységnévtára. Page accessed August 20, 2013. from: http://www.ksh.hu/apps/!cp.hnt2.telep?nn=32230

Marketing Centrum (MC) (2010) Roma society 2010. Unpublished manuscript. Page accessed August 20, 2013. from: http://uccuprojekt.files.wordpress.com/2010/04/romak­marketing­centrum.pdf.

Molnár, E., Dupcsik, C. (2008) Country Report on Education: Hungary. Budapest: Center for Policy Studies. Central European University. Page accessed August 20, 2013. from: http://ec.europa.eu/ewsi/UDRW/images/items/docl_10026_670089943.pdf.

Parokia (2011) Népszámlálás. Page accessed August 20, 2013. from: www.parokia.hu/upload/nepszamlalas.xls.

GáBoR HéRa

Sukobi­u­romskoj­i­ne-romskoj­populaciji­u­svetlu­odnosa­moći

Ovaj rad sumira rezultate prve faze akcionog istraživanja koje se fokusira na to kako pristupi i praksa restorativne pravde mogu da doprinesu rešavanju sukoba u inkerkulturalnom kontekstu. Autor opisuje odnos između pripadnika romske i ne­romske populacije u mađarskom selu. Pored toga, on razmatra ulogu „grupa koje imaju moć“ na nivou lokalne zajednice i prikazuje neke od njihovih sukoba. On ističe da ove grupe mogu da utiču na međuetničke odnose i na to koliko skladno pripadnici romske i ne­romske zajednice mogu živeti zajedno u harmoniji.

Ključne reči: Romi, diskriminacija, akciona istraživanja, međuetnički sukobi, odnos moći, restorativna pravda

117

Interkulturalni kontekst i viktimizacija

Kosovska knjiga pamćenja­kao­primer­­evidentiranja­ratnih­stradanja:­metodologija­­i­značaj­za­utvrđivanje­činjenica­o­prošlosti,­­kolektivno­sećanje­i­proces­pomirenja1

veSna nikoLić-RiStanović Una Radovanović MiLica popović*

Cilj rada je predstavljanje i analiza metodologije i sadržaja prvog toma Kosovske knjige pamćenja 1998-2000, kao primera prikupljanja i prikazivanja podataka o

ratnim stradanjima s naših prostora. Analiza Kosovske knjige pamćenja je u radu izvršena u kontekstu dostignutog razvoja metodologije prikupljanja podataka o stradanju u ratu, i efekata koje tako utvrđeni i prezentovani podaci mogu imati na žrtve i obnavljanje narušenih odnosa. Najpre se daje prikaz korišćene metodologije i dobijenih podataka, a zatim se ta metodologija, podaci, slika koju daju o sukobu i njene konsekvence diskutuju i analiziraju.

Ključne reči: evidentiranje podataka, žrtve, rat, metodologija, istina, pomirenje, Kosovo

1 Tekst je re zul tat ra da na pro jek tu Raz voj me to do lo gi je evi den ti ra nja kri mi na li te ta kao osno va kre-i ra nja efi ka snih me ra za nje go vo su zbi ja nje, br. 179044 ko ji fi nan si ra Mi ni star stvo pro sve te, na u ke i teh no lo škog raz vo ja Re pu bli ke Sr bi je, a im ple men ti ra Fa kul tet za spe ci jal nu edu ka ci ju i re ha bi­li ta ci ju Uni ver zi te ta u Be o gra du. Ru ko vo di telj ka pro jek ta je prof. dr Ve sna Ni ko lić­Ri sta no vić.

TEMIDA Decembar 2013, str. 117-133 ISSN: 1450-6637 DOI: 10.2298/TEM1304117N Pregledni rad

* Dr Ve sna Ni ko lić­Ri sta no vić je re dov na pro fe sor ka na Fa kul te tu za spe ci jal nu edu ka ci ju i re ha­bi li ta ci ju Uni ver zi te ta u Be o gra du, di rek tor ka Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je i čla ni ca Iz vr šnog od bo ra Evrop skog udru že nja za kri mi no lo gi ju. E­mail: [email protected]

U na Radov anov ić je di plomiran a d efektolo šk inja, st ude nt kinja mas te r a kadems ki h studija n a Fa ku lt etu za s pec ijalnu edu ka ciju i re habili ta ci ju u Be og ra du – Prev enc ija i tre tm an p oremećaj a ponaš an ja i volonterka Viktimološkog društva Srbije.

E­mail: [email protected] M ilic a Popovi ć je dip lom irana de fe ktološki nja , studentki nj a m aster ak ad emskih st ud ij a

na Fakult e tu za spec ija ln u edukaci ju i r eh ab il itaci ju u Beograd u – Pre vencij a i tr etman po remećaj a ponašanja i volonterka Viktimološkog društva Srbije.

E­mail: [email protected]

Vesna Nikolić-Ristanović, Una Radovanović, Milica Popović

118

Uvod

Prikupljanje podataka o ratnim zločinima i drugim stradanjima tokom oružanih sukoba od velikog je značaja, kako za utvrđivanje činjenica o onome što se desilo, tako i za kolektivno sećanje i za procese pomirenja. Ono ima dosta sličnosti, ali i mnoge specifičnosti u odnosu na prikupljanje podataka o sličnim događajima koji se dešavaju u vreme mira. Specifičnosti se prvenstveno odnose na probleme vezane za rat i posleratni period.

Poseban problem za prikupljanje podataka o ratnim stradanjima predstavljaju objektivni (ratni i posleratni) uslovi. Oni onemogućavaju redovno ažuriranje državnih statistika i sprovođenje na naučnoj metodologiji zasnovanih reprezentativnih istraživanja, poput anketa o viktimizaciji, anketa samoprijav­ljivanjem i sl. Zbog toga, kao i zbog nespremnosti ljudi da govore, kako o zločinima koje je izvršila strana u sukobu kojoj pripadaju, tako i o sopstvenoj viktimizaciji (Lynch, 2013), problemi evidentiranja podataka o ratnim zločinima se vezuju kako za samo prikupljanje podataka, tako i za njihovo integrisanje u celinu, interpretaciju i predstavljanje javnosti (Nikolić­Ristanović, 2012).

Pojavljuje se i problem iskrivljavanja stvarnosti zbog neobuhvatanja svih žrtava, zločina i izvršilaca, kao i različitih pogleda na iste događaje. Podaci o žrtvama koje pripadaju manje moćnim grupama ili poraženoj strani uglavnom nedostaju ili su nepotpuni, dok, na drugoj strani, dolazi do preuveličavanja broja žrtava na strani pobednika ili moćnijih grupa. Isto tako, podaci o zločinima čiji izvršioci pripadaju moćnijoj ili pobedničkoj strani, odnosno o onima koji su zauzimali najviše pozicije u sukobima i koji su, po pravilu, najodgovorniji, takođe nedostaju ili se minimizuju, dok se preuveličavaju zločini poražene strane i marginalnijih izvršilaca. Prikrivanje i uništavanje dokaza, kao i falsifikovanje dokumentacije dodatno otežavaju prikupljanje podataka o zločinima (Nikolić­Ristanović, 2012a). Dolazi do stvaranja i održavanja nepotpune i fragmentarne slike o prošlosti, u kojoj se pre na gla ša­va ju zlo či ni ne ka da šnjih ne pri ja te lja i sop stve ni gu bi ci, a pri kri va ju sop stve ni zlo či ni i tu đe žr tve. U post kon flikt nom pe ri o du ta kva si tu a ci ja ote ža va do la že­nje do re al ni je sli ke (isti ne) o to me šta se do go di lo i us po ra va pro ce se po mi re­nja, jer is klju či voj sli ci o pro šlo sti jed ne stra ne obič no od go va ra kom ple men­tar na is klju či va sli ka dru ge, od no sno, dru gih stra na ko je su bi le u su ko bu.

Ipak, upo re do sa na pred po me nu tim tren do vi ma, stva ra se i osno va za do la že nje do ob u hvat ni je i re al ni je sli ke o ono me što se de si lo. To po seb no do la zi do iz ra ža ja u pri stu pi ma evi den ti ra nju rat nih zlo či na ko ji su ba zi ra ni na

Temida

119

kom bi no va nju raz li či tih iz vo ra po da ta ka. Ova kvi pri stu pi su zna čaj ni jer omo­gu ća va ju kom plet ni ji i kom plek sni ji uvid u či nje ni ce iz pro šlo sti i uz ro ke ko ji su do ve li do zlo či na, s ob zi rom da se ne do sta ci po da ta ka iz po je di nač nih iz vo ra na dok na đu ju po da ci ma ko je sa dr že dru gi iz vo ri. Ta ko đe, po što je kod rat nih zlo či na in ter pre ta ci ja po da ta ka zna čaj na za for mi ra nje ko lek tiv nog se ća nja, ve o ma je va žno na svim ni vo i ma po sti ći mak si mal nu mo gu ću in klu ziv nost i re pre zen to va nost u pri ku plja nju i pre zen to va nju po da ta ka. Po treb na je si ste­ma ti za ci ja, kla si fi ka ci ja i in te gra ci ja pri mar nih po da ta ka u skla du sa ci ljem ko ji se že li po sti ći (na pri mer, pred sta vlja nje stra da nja žr ta va, na či na vr še nja zlo či na, ko su bi li iz vr ši o ci a ko žr tve zlo či na i sl.) ka ko bi oni mo gli bi ti upo­tre blje ni kao va lid ni po da ci u na uč ne, edu ka tiv ne, ko me mo ra tiv ne i/ili dru ge svr he (Ni ko lić­Ri sta no vić, 2012; Ni ko lić­Ri sta no vić, 2012a).

Iz vo ri po da ta ka o zlo či ni ma iz vr še nim u oru ža nim su ko bi ma na te ri to ri ji biv še Ju go sla vi je, kao i u dru gim ze mlja ma ko je su pro šle kroz slič na stra da­nja, uglav nom po ti ču od ne vla di nih or ga ni za ci ja i pre te žno su re zul tat ad hoc pri ku plja nja po da ta ka za iz ve šta je o kr še nji ma ljud skih pra va ko je ne ma re pre­zen ta tiv ni ka rak ter. Ipak, po sled njih go di na uči nje ni su od re đe ni na po ri ka plan skom pri ku plja nju i kvan ti fi ka ci ji po da ta ka. Jed na od ka rak te ri sti ka ovih pro je ka ta je i kon tra dik ci ja iz me đu ne re pre zen ta tiv nih uzo ra ka na ko ji ma su za sno va ne i nji ho ve tvrd nje da su do šli do ce lo vi te sli ke iz ko je se mo že sa gle­da ti isti na o stra da nji ma i spre či ti po li tič ko ma ni pu li sa nje bro je vi ma žr ta va ko je je do mi ni ra lo to kom ra ta (za ovo po sled nje vi de ti: Ra do va no vić, 2011; Šar če vić, 2013). Bo san ska knji ga mr tvih2 i Ko sov ska knji ga pam će nja su pri me ri ta kvih pro je ka ta na na šim pro sto ri ma.

Po sled njih go di na po ve ćan je in te res na uč ne jav no sti u sve tu za raz voj po u zda ni je me to do lo gi je evi den ti ra nja po da ta ka o zlo či ni ma iz vr še nim to kom oru ža nih su ko ba. Ana li ze evi den ti ra nja po da ta ka o zlo či ni ma ko ji su vr še ni u oru ža nim su ko bi ma ši rom sve ta po ka zu ju da je, ka da je u pi ta nju pri ku plja nje po da ta ka o rat nim zlo či ni ma, neo p hod no ko ri sti ti vi še iz vo ra pri mar nih po da­ta ka i vi še me to da za nji ho vo pri ku plja nje (Seybolt, Aron son, Fischhoff, 2013). Iz vo ri po da ta ka ko ji se ve zu ju za kon kret ne do ga đa je se uglav nom svo de na tri gru pe: „za te če ni“ po da ci (na pri mer, ar hiv ski za pi si, po da ci gra nič nih slu­žbi o iz be gli ca ma, eks hu ma ci je, nat pi si na gro bo vi ma i sl.); na ra tiv ni po da ci (na pri mer, sve do če nja po ro di ca žr ta va ko ja su da ta or ga ni za ci ja ma za ljud ska

2 Popis 95.940 ime na ubijen ih i n estali h u ratu 1 991­19 95. u Bo sni i H erc eg ov i ni, ko ji je sač in io Istra ži vačko dokumentacio ni cent ar iz Sa ra jeva (Tokača, 2012) .

Vesna Nikolić-Ristanović, Una Radovanović, Milica Popović

120

pra va ili sve do če nje no vi na ra ili ak ti vi sta o kr še nji ma ljud skih pra va či ji su bi li oče vi ci); i zva nič ne iz ja ve (na pri mer, iz ja ve žr ta va pred ko mi si ja ma za isti nu i po mi re nje). Za sve tri gru pe po da ta ka je za jed nič ko da si ro vi ma te ri jal do bi ja kvan ti ta tiv nu di men zi ju pu tem ko di ra nja do ga đa ja. Ne slu čaj ni uzo rak je pra­vi lo, ta ko da se za ključ ci mo gu iz vo di ti sa mo za one slu ča je ve ko ji su uklju če ni.

Da kle, po da ci do bi je ni iz po me nu tih iz vo ra ni su re pre zen ta tiv ni za ce lu po pu la ci ju i za sve do ga đa je­zlo či ne jer uzo rak ni je una pred pla ni ran na na čin ko ji omo gu ća va sva koj žr tvi i sva kom zlo či nu da uđu u uzo rak. Upra vo sto ga, po je di nač ni iz vo ri ko ji sa dr že ne re pre zen ta tiv ne po dat ke ni su po u zda ni i ne mo gu se ko ri sti ti bez vi še stru ke si stem ske eva lu a ci je ko ja se vr ši po re đe njem i utvr đi va njem ni voa pre kla pa nja raz li či tih iz vo ra (Land man, Goh des, 2013). Is ku stva iz sve ta po ka zu ju i da raz li či te ba ze po da ta ka po ka zu ju raz li či te sta­ti stič ke ob ra sce, ta ko da se po ka za lo ne mo gu ćim do bi ti sta ti stič ki va lid nu i po u zda nu me ru iz vr še nog na si lja sa mo na osno vu po je di nač nih ba za po da­ta ka (Krüger, Ball, Pri ce, Ho o ver Green, 2013).

Rad ima za cilj da pred sta vi i ana li zi ra me to do lo gi ju pri ku plja nja po da ta ka i sa dr žaj pr vog to ma Ko sov ske knji ge pam će nja 1998-2000, kao pri me ra pri ku plja­nja i pri ka zi va nja po da ta ka o rat nim stra da nji ma s na ših pro sto ra. Ana li za Ko sov-ske knji ge pam će nja je u ra du iz vr še na u kon tek stu do stig nu tog raz vo ja me to­do lo gi je pri ku plja nja po da ta ka o stra da nju u ra tu, i efe ka ta ko je ta ko utvr đe ni i pre zen to va ni po da ci mo gu ima ti na žr tve i na ob na vlja nje na ru še nih od no sa u post kon flikt nom dru štvu. Naj pre se da je pri kaz ci lja, pred me ta i me to do lo gi je ko ri šće ne za do la že nje do po da ta ka za Ko sov sku knji gu pam će nja, a za tim se ta me to do lo gi ja, po da ci, sli ka ko ju da ju o su ko bu i nje ne kon se kven ce ana li zi ra ju.

Cilj,­pred­met­i­me­to­do­lo­gi­ja­Ko sov ske knji ge pam će nja

Pr vi tom Ko sov ske knji ge pam će nja 1998-2000, sa pod na slo vom Da lju di pam te lju de, ob ja vljen je 2011. go di ne. Pr vi, od pla ni ra nih šest to mo va, sa dr ži za pi se o stra da nji ma 2.0463 oso ba, raz li či tih na ci o nal no sti, na Ko so vu to kom

3 U uvo du knjige s e navodi br oj od 2.001 zapis a o žrtva ma , koliko je pr ik azano u knjizi. Me đutim , zapisi o još 45 žr tava da ti su u do datku k oji j e u me tnut u knj igu i koj i lako mo že ost ati ne primeć en. U nje mu s e uopšte ne obja šnjava njegov odnos sa zapi si ma u knjizi. In ač e, broj od 2.046 za pis a pojavlj uj e se u raz lič itim novins kim teksto vima u kojima j e predstav ljena knjiga (N a primer, te kst objavljen u listu Da na s, baziran na interv juu sa N. K andić ­ Radovanović , 2011).

Temida

121

1998. go di ne. Ona pred sta vlja re zul tat sa rad nje Fon da za hu ma ni tar no pra vo iz Be o gra da (FHP) i Fon da za hu ma ni tar no pra vo Ko so vo (FHP Ko so vo). Ka ko se ka že u uvo du knji ge, FHP i FHP Ko so vo po sve ću ju ovu knji gu „ču va nju se ća­nja na lju de, ime nom i pre zi me nom, ko ji su ubi je ni zbog svo je na ci o nal no­sti, me đu ko ji ma ima de ce, že na, bo le snih i bes po moć nih sta ra ca“ (FHP i FHP Ko so vo, 2011:5). U uvo du se da lje ka že da je Ko sov ska knji ga pam će nja spo me­nik na ko jem su ove dve or ga ni za ci je ure za le „ime na svih ko ji su iz gu bi li ži vot ili pri sil no ne sta li u to ku ra ta (oru ža nog su ko ba)4 na Ko so vu, po čev od 1. ja nu a ra do 31. de cem bra 1998. go di ne (FHP i FHP Ko so vo, 2011:5). Pri ku plja nje gra đe i ob ja vlji va nje Ko sov ske knji ge pam će nja je deo re gi o nal nog pro jek ta ko ji ima za cilj for mi ra nje sve o bu hvat nog za pi sa o ubi je nim i ne sta lim dr ža vlja ni ma Sr bi je i Cr ne Go re u oru ža nim su ko bi ma u Hr vat skoj, BiH i na Ko so vu. Fond za hu ma­ni tar no pra vo ove in for ma ci je de li sa svo jim re gi o nal nim part ne ri ma – Is tra­ži vač ko­do ku men ta ci o nim cen trom iz BiH i cen trom Do ku men ta iz Hr vat ske – ko ji ra de na for mi ra nju evi den ci je ubi je nih i ne sta lih gra đa na u svo jim dr ža­va ma i raz vi ja nju kom pa ti bil nih ba za po da ta ka.5

Na osno vu na vo da u Uvo du ne mo že se ja sno utvr di ti ko ji sve ob li ci stra­da nja su bi li pred met pri ku plja nja po da ta ka za Ko sov sku knji gu pam će nja. Na jed nom me stu (FHP i FHP Ko so vo, 2011: 5­6) se ka že da se po da ci od no se pre sve ga na ubi stva i pri sil ne ne stan ke ci vi la kao i na voj ne gu bit ke, ali se ka sni je (str. 7) po mi nju i ot mi ce, ne za ko ni ta hap še nja i dru ge te ške po vre de ljud skih pra va, od no sno, po red ubi je nih i ne sta lih, po mi nju se i stra da li, ali se ta ka te go ri ja ne de fi ni še ja sno. Sti če se uti sak da pred met is tra ži va nja ni je ja sno de fi ni san.

Po da ci za Ko sov sku knji gu pam će nja su naj pre pri ku plje ni 1998. go di ne, a za tim su ka sni je pro ve ra va ni i ažu ri ra ni. U slu ča ju stra da nja Al ba na ca, ini ci­jal na sa zna nja o stra da nji ma su pri ku plja na iz al ban skih me di ja, od Od bo ra za ljud ska pra va i slo bo de, lo kal nih od bo ra te or ga ni za ci je, funk ci o ne ra i ak ti vi sta De mo krat skog sa ve za Ko so va (DSK), a re đe na osno vu ja vlja nja čla no va po ro­di ce. U slu ča ju stra da nja Sr ba, do ini ci jal nih sa zna nja se do la zi lo iz iz ve šta ja srp skih me di ja (FHP i FHP Ko so vo, 2011).

Pri ku plja nje po da ta ka je do 2006. go di ne vr še no ne si ste mat ski i bez ja snog is tra ži vač kog pla na, obi la že njem me sta do ga đa ja i uzi ma njem iz ja va od sve do ka ili čla no va po ro di ca ubi je nih ili pri sil no od ve de nih li ca. Ka ko se na vo di u Uvo du Ko sov ske knji ge pam će nja, na kon uno še nja pri ku plje nih po da­

4 Kurziv su dodale a ut orke ovo g teksta. Označeno se kasnije diksutuje u tekstu.5 http://www.hlc­rdc.org/?cat=211 , stranici pristupljeno 23.1 1.2013. god in e.

Vesna Nikolić-Ristanović, Una Radovanović, Milica Popović

122

ta ka u Ba zu po da ta ka o rat nim zlo či ni ma i te škim po vre da ma ljud skih pra va, ko ja je po sta la funk ci o nal na 2006. go di ne, i uoča va nja da ti po da ci ne ma ju ne ke od va žnih in fo r ma ci ja, kre i ran je plan is tra ži va nja. Plan is tra ži va nja je pro­ši rio pri ku plja nje po da ta ka i na stra da le pri pad ni ke Voj ske Ju go sla vi je, MUP­a Sr bi je i Oslo bo di lač ke voj ske Ko so va. Me đu tim, na osno vu da tih in for ma ci ja ni je ja sno ka da i ka ko su ti do dat ni po da ci pri ku plja ni, ka ko je po sto je ća ba za ažu ri ra na, i uop šte, u če mu se sa sto jao plan is tra ži va nja?

Za pro ve ru i do pu nu pri ku plje nih po da ta ka ko ri šće ne su i jav ne pre zen­ta ci je po pi sa ubi je nih, ne sta lih i stra da lih. Jav ne pre zen ta ci je su ima le za cilj da po ro di ce žr ta va pro ve re in for ma ci je o svo jim stra da li ma ko je su is tra ži­va či pri ku pi li. Na ovim pre zen ta ci ja ma uče stvo va lo je ukup no 3.090 čla no va po ro di ca ubi je nih i ne sta lih. To kom jav nih pre zen ta ci ja, pri ku plje no je 1.173 do dat nih fo to gra fi ja i 498 re le vant nih do ku me na ta, po put smr tov ni ca, iz ve­šta ja sa autop si ja, itd. Na osno vu no vih in for ma ci ja ko je su pri ku plje ne ovim pu tem, FHP je re gi stro vao 60 žr ta va o ko ji ma pret hod no ni je imao in for ma ci je, i do dao no ve in for ma ci je već pri ku plje nim po da ci ma o 855 žr ta va.6

Naj zad, ba za po da ta ka, ko ja uklju ču je i oso be stra da le na kon 1998. go di ne, je sta vlje na na in ter net stra ni cu Fon da za hu ma ni tar no pra vo sa po zi­vom za nje nu do pu nu od stra ne onih ko ji ima ju vi še in for ma ci ja o žr tva ma ko je se na la ze ili o oni ma ko je se uop šte ne na la ze u ba zi. Ti me je omo gu će no stal no ažu ri ra nje li ste žr ta va i po da ta ka o nji ma.7 Na ža lost, u pr vom to mu knji ge o da ljem ažu ri ra nju ba ze se uop šte ne go vo ri pa sto ga ne mo že mo bi ti si gur ni da li je na knad no ažu ri ra nje bi lo deo is tra ži vač kog pla na ili se na ide ju o to me do šlo tek na kon ob ja vlji va nja knji ge.

U Uvo du knji ge se is ti če da pri li kom od re đi va nja sta tu sa stra da lih ni je uzi­man u ob zir prav ni sta tus, ali osta je ne ja sno šta je bio kri te ri jum da ne ka oso ba uđe u ba zu po da ta ka. Na i me, u Uvo du se ka že da je „osnov ni me tod FHP u do ku­men to va nju rat nih zlo či na i te ških po vre da ljud skih pra va uzi ma nje iz ja va sve­do ka ili čla na po ro di ce ili dru ge oso be ko je ima ju po sred no sa zna nje o okol no­sti ma stra da nja, ubi stva ili pri sil nog ne stan ka“ (FHP i FHP Ko so va, 2011: 8). Iz ja ve

6 U p er io du između 1. aprila 20 09 . i 31. m aj a 2010. god in e organ izo va no je 29 ja vn ih prezent­aci ja dotad aš njih r ezu ltata. Pr ez en tacije su o držan e u 22 op št ine n a Kos ovu. Pos ebna prezen­ta cija je od ržana po vodom z loč ina p očinje nog u ma ju 199 9. go di ne u zatv or u Dubrava u o pštini Istok/ Is tok. Javne p re zentacije s u o dr ža ne i u Be ogradu, Nišu , Prokuplju i Podgorici. Sve prezentacije dostupne su na sajtu FHP http://www.hlc­rdc.org/?p=21341#more­21341, stranici pristupljeno 4.11. 2013. godine.

7 http://www.hlc­rdc.org/?cat=218, stranici pristupljeno 3. 12. 2013. godine.

Temida

123

su uzi ma li is tra ži va či Fon da za hu ma ni tar no pra vo, to kom obi la že nja me sta do ga đa ja. Me đu tim, od mah iza po da ta ka o osnov nom me to du da ta je i in for­ma ci ja o pri ku plja nju do ku men ta ci je i pro ve ri na vo da iz tih iz ja va, ko ja do vo di u pi ta nje ne u zi ma nje u ob zir prav nog sta tu sa is pi ta ni ka (ka ko se ka že u Uvo du). Ta ko đe, to otva ra i pi ta nje kri te ri ju ma za ula zak is pi ta ni ka u uzo rak, od no sno za ula zak u ba zu i Ko sov sku knji gu pam će nja po da ta ka ko je je is pi ta nik dao.

Na i me, ka že se da je pra vi lo FHP „da su sud ske pre su de i dru ga sud ska do ku men ta, fo to gra fi je, ob duk ci o ni za pi sni ci, iz ve šta ji o eks hu ma ci ji, snim ci spo me ni ka, li ste MKSK, li ste Kan ce la ri je UN MIK­a za ne sta la li ca, pu bli ka ci je i li ste in sti tu ci ja Re pu bli ke Sr bi je, KFOR­a, UN MIK­a, i OVK do volj ni do ka zi da je ne ko li ce iz gu bi lo ži vot ili pri sil no ne sta lo u ra tu i u ve zi sa ra tom“ (FHP i FHP Ko so va, 2011: 8). Iz ovog na vo da se či ni da pro is ti če da iz ja ve oso ba ko je su in ter vju i sa li is tra ži va či FHP ni su sma tra ne do volj nim po dat kom, već je bi lo neo p hod no da to bu de pot kre plje no još ne kim do ka zom. Šta vi še, iako se na jed nom me stu (str. 6) ka že da prav ni sta tus li ca ili prav na kva li fi ka ci ja de la ko je je do ve lo do smr ti ni je utvr đi va na, u de lu o me to do lo gi ji se go vo ri upra vo o „utvr đi va nju okol no sti pod ko ji ma je ne ko li ce iz gu bi lo ži vot usled po vre da me đu na rod nog hu ma ni tar nog pra va“ (str. 8). Uka zu je se na pra vi lo po ko me su, ka da su u pi ta nju po vre de me đu na rod nog hu ma ni tar nog pra va, svi na vo di mo ra li bi ti po tvr đe ni iz dva ne za vi sna iz vo ra ili na osno vu iz ja ve jed nog sve­do ka i zva nič nog do ku men ta ko ji po tvr đu je iden ti tet žr tve.

Po sta vlja se pi ta nje va lid no sti i etič no sti is tra ži va nja u ko me se, na kon is pi ti va nja o ve o ma tra u ma tič nim do ga đa ji ma, od lu ču je o to me ho će li is pi­ta ni ko va iz ja va bi ti uklju če na u uzo rak, i to na osno vu ras po lo ži vo sti zva nič nih do ku me na ta. Ka da se zna, kao što smo na pred na ve li, da se to kom ra ta ta kva do ku men ta ci ja če sto uni šta va ili fal si fi ku je, on da je ja sno da po sto ji šan sa da je dan broj iz ja va is pi ta ni ka ni je uklju čen u ba zu iz tih raz lo ga. O to me, u uvo du Ko sov ske knji ge pam će nja, ne ma tač nih po da ta ka, ali se, da stvar bu de još kon­fu zni ja, po mi nje pra vlje nje „iz u ze ta ka ko ji su po sle di ca spe ci fič nih okol no sti“ (str. 8). Kao pri mer se na vo de star ci, ko ji su osta li u se lu na kon od la ska ro đa ka i me šta na, a za ko je ret ko ima do ka za o okol no sti ma nji ho vog stra da nja. Ni je li mo žda bi lo jed no stav ni je od u sta ti od „do ka za“ i omo gu ći ti svim iz ja va ma da na đu me sto u ba zi­knji zi? Ova ko je ne ja sno da li je FHP ra dio is tra ži va nje, ili po sao dr žav nih or ga na, kao i šta je sa oni ma či je iz ja ve su iz o sta vlje ne? Osta je ne ja sno i ko ji su to sve iz u ze ci ko ji su pra vlje ni ve za no za do ka ze, jer su eks pli­ci te po me nu ta sa mo sta ra li ca. Naj zad, is tra ži va či FHP su is pi ta ni ci ma obe ća­va li da će im po sla ti knji gu ka da iza đe (Mar qu is, 2007), pa se po sta vlja pi ta nje

Vesna Nikolić-Ristanović, Una Radovanović, Milica Popović

124

da li je i ka ko oni ma či ji čla no vi po ro di ce ni su ob u hva će ni za pi si ma po sla ta knji ga, i, ako je ste, ka ko im je ob ja šnje no za što su za pi si o nji ho vim bli žnjim iz o sta vlje ni? Ili im knji ga ni je ni po sla ta?

Osnov na te ško ća sa ko jom su se is tra ži va či su sre ta li to kom uzi ma nja iz ja va 1998. go di ne bi la je, u slu ča ju Al ba na ca, strah od pri pad ni ka srp ske po li ci je, a u slu ča ju Sr ba na pu šta nje me sta pre bi va li šta na kon in ci den ta. Me đu tim, u knji zi se ne na vo de po da ci o to me ko li ko li ca je od bi lo da da iz ja vu, ni ti ko li ko njih ni je da lo iz ja ve jer su bi li ne pri stu pač ni, od no sno ni je se mo glo utvr di ti gde su se od se li li. To bi mo gao, ta ko đe, bi ti zna ča jan po da tak za pro ce nu ukup nog bro ja žr ta va i ukup nu si tu a ci ju.

U slu ča ju žr ta va al ban ske na ci o nal no sti, te ško ću je pred sta vlja lo i utvr đi­va nje gu bi ta ka Oslo bo di lač ke voj ske Ko so va (OVK). Po da ci pri ku plja ni na kon 1998. go di ne (pet i vi še go di na ka sni je) go vo re o ve ćem bro ju žr ta va pri pad­ni ka OVK, ta ko da je, 10% žr ta va iden ti fi ko va nih kao ci vi li 1998. go di ne, pre i­me no va no u pri pad ni ke OVK. Pro blem na sta je i zbog pri klju či va nja ci vi la voj­nim for ma ci ja ma u to ku od bra ne se la, ko ji, prav no po sma tra no, ima ju sta tus ci vi la, ali ih po ro di ce i lo kal na za jed ni ca po štu ju kao bor ce. U po pi su su te žr tve tre ti ra ne kao voj ne, u skla du sa mi šlje nji ma po ro di ce i lo kal ne sre di ne. Slič na je si tu a ci ja i sa srp skim ci vi li ma ko ji su stra da li u oru ža nim su ko bi ma to kom od bra ne se la, s tim što njih nji ho ve po ro di ce tre ti ra ju kao ci vi le, bez ob zi ra na okol no sti smr ti, ta ko da su i u po pi su oka rak te ri sa ne kao ci vil ne žr tve. Ta ko đe, po sto ji i ne ko li ko slu ča je va stra da nja ko je Mi ni star stvo unu tra­šnjih po slo va i Voj ska Ju go sla vi je pri pi su ju pri pad ni ci ma OVK, ali je FHP do šao do po da ta ka da je do smr ti do šlo ne sreć nim slu ča jem ili na dru gi na čin, što is klju ču je od go vor nost ne pri ja telj ske stra ne (FHP i FHP Ko so vo, 2011: 6).

U ovom po sled njem slu ča ju se či ni da je FHP ra dio po sao ko ji ni je is tra ži­vač ki i utvr đi vao okol no sti i od go vor nost, ko je ina če ni je utvr đi vao u dru gim slu ča je vi ma. To, ta ko đe, go vo ri o od su stvu ja sne i do sled no pri me nje ne me to­do lo gi je, pa sa mim tim i otva ra pi ta nje va lid no sti po da ta ka. Uz to, pro blem sta tu sa voj ne ili ci vil ne žr tve u okol no sti ma ka da se te dve ka te go ri je oči to pre pli ću ta ko đe go vo ri o me to do lo škim sla bo sti ma ovog is tra ži va nja. Oči to je da, po red ci vil nih i voj nih, po sto je i stra da nja ci vi la u voj nim ak ci ja ma, pa bi me to do lo ški bi lo is prav ni je iz dvo ji ti ih u po seb nu ka te go ri ju i ta ko omo gu ći ti i do la že nje do kom plet ni je sli ke o to me ko je i pod ko jim okol no sti ma stra dao.

Temida

125

Po­je­di­nač­ni­za­pi­si­o­stra­da­li­ma

U knji zi je dat po pis ka ko ci vil nih ta ko i voj nih žr ta va, raz li či te na ci o nal­no sti, bez prav ne kva li fi ka ci je de la ko je je do ve lo do smr ti. Ka ko sto ji u uvo du Ko sov ske knji ge pam će nja, upr kos pred lo zi ma da od vo je ci vil ne žr tve od voj­nih, kao i al ban ske od srp skih žr ta va, u ci lju raz vo ja kul tu re so li dar no sti i sa o­se ća nja sa svim žr tva ma stra da nja, knji ga ob u hva ta za pi se o stra da nju i ci vi la i voj nih li ca i to ne za vi sno od nji ho ve na ci o nal ne pri pad no sti i ve re (FHP i FHP Ko so vo, 2011: 5).

Za pi si sa dr že osnov ne po dat ke za sva ko li ce, ko ji ob u hva ta ju sle de će: ime, ime oca, de vo jač ko pre zi me že ne, pre zi me, da tum ro đe nja, et nič ku pri pad­nost, pre bi va li šte, za ni ma nje ili pro fe si ju, broj de ce, brač no sta nje, pri pad nost oru ža noj for ma ci ji (u slu ča je vi ma voj ni ka i po li ca ja ca). Po red to ga, na ve de ni su i opi si lju di, nji ho vog ži vo ta i okol no sti smr ti ili pri sil nog ne stan ka za sva ko li ce, kao i po da ci o lo ka ci ji sa hra nji va nja, eks hu ma ci ja ma, iden ti fi ka ci ja ma i po nov­nim sa hra na ma. Za pi si se za vr ša va ju na vo đe njem iz vo ra ko ji do ku men tu ju na ra tiv. U si tu a ci ja ma ma sov nih ubi sta va ili ne sta na ka, za pis po či nje osnov­nim po da ci ma o naj sta ri joj, a za vr ša va se po da ci ma o naj mla đoj žr tvi. Iz u ze tak od sta ro snog kri te ri ju ma su ma sov ni zlo či ni u ko ji ma je stra da lo vi še čla no va jed ne po ro di ce. Ta da je po što va no nji ho vo pra vo da bu du po pi sa ni za jed no (FHP i FHP Ko so vo, 2011: 7).

Naj zad, tre ba re ći i to da je knji ga or ga ni zo va na ta ko da su za pi si raz vr­sta ni pre ma op šti na ma, abe ced nim re dom, dok su u okvi ru op šti na na ve de ni pre ma da tu mu i me stu stra da nja. Ra di lak šeg na la že nja tra že nih po da ta ka na pra vljen je i in deks stra da lih i in deks me sta ubi stva, stra da nja ili po sled njeg vi đe nja ne sta log li ca, kao i in deks me sta stal nog bo rav ka ubi je nih, stra da lih i pri sil no ne sta lih li ca.

Ko sov ska knji ga pam će nja – ši­ra­sli­ka

Pri ku plje ni po da ci ko ji su pred sta vlje ni u po je di nač nim za pi si ma o žr tva ma su kvan ti fi ko va ni (pre tvo re ni u bro je ve) i sta ti stič ki ob ra đe ni. Na kon po pi sa dat je gra fič ki de skrip tiv ni pri kaz fre kven ci ja, na osno vu ap so lut nih bro je va i bez opi sa (FHP i FHP Ko so va, 2011: 409). Za raz li ku od po je di nač nih za pi sa ko ji da ju opis stra da nja sva ke po je di nač ne žr tve, kvan ti ta tiv ni po da ci omo gu ća va ju uvid u ši ru sli ku i sta ti stič ke ob ra sce stra da nja oso ba ob u hva će­nih po pi som.

Vesna Nikolić-Ristanović, Una Radovanović, Milica Popović

126

U tek stu ko ji sle di pred sta vi će mo sli ku o stra da nju na Ko so vu 1998. go di ne ko ja se do bi ja iz kvan ti fi ko va nih po da ta ka iz 2.001 za pi sa (45 za pi sa iz do dat ka ni su ob u hva će na sta ti stič kom ana li zom bez ob ja šnje nja), a ko je su autor ke ovog tek sta pre to či le u pro cen te ra di ja sni jeg sa gle da va nja sta ti stič­kih ob ra za ca.

Žr­tve­pre­ma­na­ci­o­nal­no­sti­i­sta­tu­su­u­ra­tu

Po da ci do bi je ni sta ti stič kom ana li zom po ka zu ju da ve ći nu žr ta va na Ko so vu či ne li ca al ban ske na ci o nal no sti (82,9%). Udeo srp skih žr ta va je 13,9%, dok su žr tve osta lih na ci o nal no sti za stu plje ne u još ma njem pro cen tu: Ro mi (1,3%), Aška li je (0,5%), Cr no gor ci (0,4%), Bo šnja ci (0,2%), Egip ća ni (0,2%) i li ca svr sta na u ka te go ri ju osta lih na ci o nal no sti (0,3%). Ci vi li či ne ne što vi še od po lo vi ne svih žr ta va (57,5%), dok je udeo pri pad ni ka voj nih, pa ra voj nih i po li­cij skih sna ga ne što is pod po lo vi ne (42,3%).8 Mo že se uoči ti da ne po sto ji ve li ka raz li ka u ude lu ci vil nih i ne ci vil nih žr ta va. Slič na sli ka do bi ja se i ka da se al ban­ske i srp ske žr tve po sma tra ju od vo je no. Po ka zu je se da je udeo ci vil nih žr ta va pri lič no ujed na čen sa ude lom pri pad ni ka OVK, od no sno MUP i VJ. Na i me, u ukup nom bro ju al ban skih žr ta va ci vi li či ne 58,8%, a u ukup nom bro ju žr ta va srp ske na ci o nal no sti 46,1% .

Ob­li­ci­stra­da­nja­ci­vil­nih­žr­ta­va

Sta ti stič ki po da ci osli ka va ju na čin stra da nja ci vil nih li ca al ban ske, srp ske, rom ske, bo šnjač ke i osta lih na ci o nal no sti (ka te go ri ja dru gih na ci o nal no sti). Ukup no po sma tra no, naj ve ći broj ci vi la su žr tve po je di nač nih ubi sta va (69,6%), dok je žr ta va ma sov nih ubi sta va (15,5%) i ne sta lih li ca (14,7%) znat no ma nje. Slič na je i struk tu ra al ban skih ci vil nih žr ta va pre ma ob li ku stra da nja: naj ve ći deo al ban skih ci vi la su žr tve po je di nač nog ubi stva (72,8%), dok je znat no ma nji udeo ci vil nih žr ta va ma sov nih ubi sta va (16,1%) i ne sta lih (10,9%). U ukup nom bro ju ci vil nih žr ta va osta lih na ci o nal no sti9 ta ko đe do mi ni ra ju žr tve po je di nač nog ubi stva, ali je nji hov udeo znat no ma nji ne go me đu al ban­skim žr tva ma (51,4%), dok je udeo ne sta lih vi še od tri pu ta ve ći (36,4%). Udeo

8 Za pet žrtava je status nepoznat.9 Ovaj podatak je dat zbirno za srpsku i sve ostale nacionalnosti.

Temida

127

žr ta va ma sov nih ubi sta va me đu žr tva ma dru gih na ci o nal no sti je ma lo ma nji u od no su na nji hov udeo me đu al ban skim žr tva ma (12,1%).

Ob­li­ci­stra­da­nja­pri­pad­ni­ka­voj­nih,­pa­ra­voj­nih­i­po­li­cij­skih­sna­ga

Sta ti sti ka iz ne ta u Ko sov skoj knji zi pam će nja osli ka va i na čin stra da nja pri­pad ni ka pa ra voj nih, voj nih i po li cij skih sna ga (OVK, Voj ska Ju go sla vi je­VJ i MUP Sr bi je). Naj vi še stra da lih pri pad ni ka voj nih, pa ra voj nih i po li cij skih sna ga či ne pri pad ni ci OVK (80,1%), znat no je ma nje pri pad ni ka MUP­a Sr bi je (15,0%), a naj­ma nje je pri pad ni ka VJ (4,8%). Od ukup no 846 žr ta va pri pad ni ka voj nih, pa ra­voj nih i po li cij skih sna ga, naj ve ći je udeo stra da lih u to ku bor be (87,9%), a slič na sli ka se do bi ja i po sma tra ju ći ove tri ka te go ri je za seb no – 88,3% pri pad ni ka OVK, 85,0% pri pad ni ka MUP­a i 90,2% pri pad ni ka VJ je stra da lo u to ku bor be.

Struk­tu­ra­žr­ta­va­pre­ma­po­lu

Po sma tra no pre ma po lu, naj ve ći broj žr ta va či ne mu škar ci (88,6%), me đu ko ji ma je naj vi še žr ta va al ban ske na ci o nal no sti (81,7%), znat no ma nje srp ske (15,1%) a naj ma nje je žr ta va mu škog po la dru gih na ci o nal no sti (3,0%). Udeo že na u ukup nom bro ju žr ta va je znat no ma nji od mu ška ra ca (11,3%), a me đu nji ma do mi ni ra ju Al ban ke (92,0%).

Struk­tu­ra­žr­ta­va­pre­ma­sta­ro­sti

Ka da je u pi ta nju sta ro sna struk tu ra, po da ci do bi je ni sta ti stič kom ana li­zom uka zu ju da je u ukup nom bro ju žr ta va naj ve ći pro ce nat oso ba uz ra sta od 36­55 go di na (27,9%), a naj ma nji je udeo de ce do 7 go di na (1,5%). Sva de ca su al ban ske na ci o nal no sti, a za tri žr tve, ta ko đe al ban ske na ci o nal no sti, je sta rost ne po zna ta. Po sma tra no pre ma na ci o nal noj pri pad no sti, naj ve ći broj al ban skih žr ta va, kao i kod ukup nog bro ja žr ta va, spa da u uz ra snu ka te go ri ju od 36­55 go di na (28,0%), dok je kod pri pad ni ka dru gih na ci o nal no sti naj vi še žr ta va uz ra sta od 26­35 go di na (31,9%), a naj ma nje uz ra sta pre ko 70 go di na (0,3%). Osta le uz ra sne ka te go ri je su slič no za stu plje ne i u ukup nom bro ju žr ta va i u okvi ru na ci o nal nih gru pa po je di nač no.

Vesna Nikolić-Ristanović, Una Radovanović, Milica Popović

128

Sta­ro­sna­struk­tu­ra­ci­vil­nih­žr­ta­va

U knji zi su po seb no ana li zi ra ne sta ro sne ka te go ri je ci vil nih žr ta va. Kao i u ukup nom bro ju žr ta va, i me đu ci vi li ma je naj vi še žr ta va uz ra sta od 36­55 go di na (30,1%). Po sma tra ju ći sta ro snu struk tu ru ci vil nih žr ta va pre ma na ci­o nal noj pri pad no sti, naj ve ći broj ci vil nih žr ta va i al ban ske (29,3%) i dru gih (34,6%) na ci o nal no sti je uz ra sta 36­55 go di na, a sle de ća po za stu plje no sti me đu ci vil nim žr tva ma al ban ske (25,0%) i dru gih (20,8%) na ci o nal no sti je ka te­go ri ja od 56­70 go di na, ko ja je, ta ko đe, dru ga po za stu plje no sti i za uku pan broj ci vil nih žr ta va (24,4%). Naj ma nji broj ci vil nih žr ta va dru gih na ci o nal no sti je uz ra sta pre ko 70 go di na (4,05%), dok je za ci vil ne žr tve al ban ske na ci o nal­no sti ova ka te go ri ja tre ća po za stu plje no sti (15,2%). U naj ma njem bro ju ci vil ne žr tve al ban ske na ci o nal no sti či ne de ca do 7 go di na sta ro sti (3,1%).

Vre­me­stra­da­nja­ci­vil­nih­žr­ta­va

Po da ci pri ka zu ju i vre me stra da nja ci vil nih žr ta va, na osno vu ko jih se mo že pri me ti ti da je naj ve ći broj ci vil nih žr ta va stra dao u sep tem bru me se cu (24,9%), a naj ma nje u ja nu a ru (0,3%). Naj vi še (28,9%) ci vil nih žr ta va al ban ske na ci o nal no sti je ta ko đe stra da lo u sep tem bru, a naj ma nje u ja nu a ru (0,3%). Naj ve ći broj pri pad ni ka dru gih na ci o nal no sti je stra da lo u ju lu (38,7%), a naj­ma nje u ok to bru (0,6%).

Vre­me­stra­da­nja­pri­pad­ni­ka­voj­nih,­pa­ra­voj­nih­i­po­li­cij­skih­sna­ga

U knji zi se, na osno vu po da ta ka do bi je nih sta ti stič kom ana li zom, pri ka­zu je i broj stra da lih pri pad ni ka OVK, MUP­a i VJ pre ma me se ci ma. Naj vi še pri­pad ni ka ovih for ma ci ja je stra da lo u sep tem bru me se cu (22,9%), ne što ma nje u av gu stu (19,2%) i ju lu (17,7%), dok u ja nu a ru ni je stra dao ni je dan pri pad nik OVK, MUP­a i VJ. Naj ve ći broj pri pad ni ka OVK je stra da lo u sep tem bru me se cu (23,6%), dok su pri pad ni ci MUP­ a i VJ naj vi še stra da li u av gu stu (22,6%).

Pre­bi­va­li­šte­stra­da­lih­pri­pad­ni­ka­voj­nih,­pa­ra­voj­nih­i­po­li­cij­skih­sna­ga

Na osno vu po da ta ka ko ji pri ka zu ju pre bi va li šte stra da lih pri pad ni ka voj­nih, pa ra voj nih i po li cij skih sna ga uoča va se da je naj ve ći deo njih svo je pre bi­va li šte imao na Ko so vu (85,5%). Pri to me, u naj ve ćem bro ju slu ča je va stra da li

Temida

129

pri pad ni ci VJ i MUP­a su svo je pre bi va li šte ima li van Ko so va (62,2% pri pad ni ka MUP­a i 82,5% pri pad ni ka VJ), za raz li ku od ve ći ne pri pad ni ka OVK (98,6%) ko ji su ima li svo je pre bi va li šte na Ko so vu (FHP i FHP Ko so va, 2011: 414).

Za­ključ­na­raz­ma­tra­nja

Ko sov ska knji ga pam će nja je ne sum nji vo od iz u zet ne va žno sti ka ko sa sta­no vi šta sa gle da va nja či nje ni ca o stra da nju lju di na Ko so vu 1998. go di ne, po je­di nač no, na ni vou na ci o nal nih gru pa i u ce li ni, ta ko i sa sta no vi šta mo gu će upo tre be tih po da ta ka za ko me mo ra tiv ne ak tiv no sti i u pro ce si ma po mi re nja. U tom smi slu, od po seb nog zna ča ja je in klu ziv ni pri stup ko ji je omo gu ćio pri­ku plja nje po da ta ka o pri pad ni ci ma svih na ci o nal nih gru pa sa Ko so va, uklju­ču ju ći i ci vil ne i voj ne žr tve, i nji ho vo pri ka zi va nje na jed nom me stu, od no sno u okvi ru iste knji ge. Ta ko đe, u me to do lo škom smi slu, zna čaj no je ko ri šće nje vi še iz vo ra po da ta ka, do pu nja va nje ne do sta ju ćih po da ta ka po da ci ma iz dru­gih ras po lo ži vih iz vo ra, kao i par ti ci pa tiv ni pri stup ko ji je do šao do iz ra ža ja u jav nim pre zen ta ci ja ma i uop šte u otvo re no sti ba ze za pro ve re i do pu ne od stra ne čla no va po ro di ca žr ta va.

Ovaj po pis žr ta va, svo jim bro jem, bo gat stvom in for ma ci ja ko je su da te u sa že tom ob li ku i in klu ziv no šću, sam po se bi pred sta vlja ko me mo ra ci ju žr ta va, isto vre me no pred sta vlja ju ći i do bru gra đu za dru ge ko me mo ra tiv ne ak tiv no­sti, edu ka ci je i di sku si je u pro ce su su o ča va nja s pro šlo šću i ra du na po mi re nju.

Ipak, kao što smo u pret hod noj ana li zi po ka za le, sam na čin pri ku plja nja po da ta ka za ovu ba zu, od no snu knji gu, ima pu no me to do lo ških ne do sta ta ka i/ili ne do re če no sti, a otva ra i od re đe na etič ka pi ta nja. Osnov ni pro blem ko ji ja ko ote ža va eva lu a ci ju me to do lo gi je pri ku plja nja po da ta ka je ste njen ne pot­pun i kon fu zan opis ko ji osta vlja ne ja snim ključ na is tra ži vač ka pi ta nja.

Naj pre, sam pred met is tra ži va nja, stra da nje, ni je ja sno de fi ni san pa je ta ko ne ja sno i ko jim sve žr tva ma se ova knji ga ba vi – ubi je nim i ne sta lim, ili i dru­gim žr tva ma, i ako da, ko jim? Po red to ga, ni je ja sno u če mu se sa sto jao i na ko ji na čin je uči njen za o kret od ad hoc be le že nja kr še nja ljud skih pra va ka (na uč nom?) is tra ži va nju.

Ipak, sa svim je ja sno da spro ve de no is tra ži va nje ne ma re pre zen ta tiv ni ka rak ter. To, sa mo po se bi ne bi bio pro blem, ako se zna da su ret ka is tra ži­va nja ove vr ste ko ja se mo gu sma tra ti re pre zen ta tiv nim. Me đu tim, ono što se tvr di da je do bi je no ovim is tra ži va njem i što se sma tra ci ljem ovog is tra ži va nja

Vesna Nikolić-Ristanović, Una Radovanović, Milica Popović

130

kao de la ši reg re gi o nal nog pro jek ta („ime na svih ubi je nih i ne sta lih“, „sve o bu­hvat ni za pis o ubi je nim i ne sta lim“, itd.) je u ne skla du sa nje go vim ne re pre zen­ta tiv nim ka rak te rom.

Uz to, ko ri šće nje vi še iz vo ra ni je ima lo oči gled no za cilj sa mo do la že nje do što vi še po da ta ka, kao što je to re ci mo slu čaj kod ko ri šće nja et no graf skog mul ti me to da, već i pro ve ru po da ta ka do bi je nih iz ja va ma žr ta va. Po red to ga, ne ra di se ni o ko ri šće nju vi še stru ke si stem ske eva lu a ci je ko ja se vr ši po re đe­njem i utvr đi va njem ni voa pre kla pa nja raz li či tih iz vo ra ko ja se pre po ru ču je u slu ča ju po sto ja nja po je di nač nih iz vo ra ko ji sa dr že ne re pre zen ta tiv ne po dat ke, pa se sto ga, kao što je na pred već po me nu to, ne sma tra ju po u zda nim i ne mo gu se ko ri sti ti bez ta kve eva lu a ci je.

Is tra ži va nja spro ve de na u sve tu, ko ja su pri me nji va la vi še stru ku si stem­sku eva lu a ci ju na vi še ba za po da ta ka, su po ka za la da je ve ći broj onih žr ta va ko je su uklju če ne u po je di nač ne ne go u sve po sto je će ba ze. Pri to me, upra vo za pro ce nu bro ja stra da lih, uklju ču ju ći po seb no pro ce nu bro ja onih či je smr ti uop šte ni su do ku men to va ne, zna čaj no je utvr di ti ka ko broj žr ta va ko je se po ja vlju ju u svim ras po lo ži vim ba za ma, ta ko i onih ko je se po ja vlju ju sa mo u ne kim od njih. Ta ko, na pri mer, vi še stru ka si stem ska eva lu a ci ja če ti ri ba ze po da ta ka na Ko so vu u pe ri o du iz me đu mar ta i ju na 1999. go di ne do šla je do pro ce ne bro ja ubi je nih Al ba na ca, pre ma ko joj je broj žr ta va ko je ni su uklju­če ne ni u jed nu ba zu ve ći od bro ja onih ko je se po ja vlju ju u sve če ti ri ba ze (Man ri que­Val li er, Pri ce, Goh des, 2013). Ima ju ći ovo u vi du, mo že mo se za pi ta ti da li je na čin pro ve re iz ja va o stra da nju ko ji je ko ri stio FHP upra vo omo gu ćio da se iz gu be za pi si o onim žr tva ma o ko ji ma je sa mo FHP pri ku pio po dat ke, ili o ko ji ma po sto je po da ci u dru gim po je di nač nim ba za ma?

Od su stvo in for ma ci ja o bro ju onih ko ji su od bi li da da ju iz ja vu i onih či je iz ja ve ni su po tvr đe ne dru gim iz vo ri ma pa zbog to ga ni su ušli u uzo rak, ozbi­ljan je me to do lo ški pro blem, ko ji ima i etič ke kon se kven ce. Na i me, raz li či te ne re pre zen ta tiv ne ba ze po da ta ka po ka zu ju raz li či te sta ti stič ke ob ra sce10 (Kru­ger, Ball, Pri ce, Green, 2013), a u slu ča ju Ko sov ske knji ge pam će nja ni je ja sno ka ko je na čin ko ri šće nja raz li či tih ba za mo gao uti ca ti na sta ti stič ke ob ra sce

10 Razlike u statističkim obrascima su vezane za pristrasnost, nekompletnost i greške u pojedinačnim bazama, od kojih su najčešće preterano prijavljivanje jednih i nedovoljno prijavljivanje drugih oblika kršenja ljudskih prava, odnosno zločina (Landman, Gohdes, 2013).

Temida

131

ko je da je ba za ko ju je ofor mio FHP. Mo gu će je da bi se pri me nom dru ga či je me to do lo gi je do šlo do dru ga či jih sta ti stič kih ob ra za ca.11

Uz to, ne re pre zen ta tiv nost po da ta ka či ni ih ne mi nov no ogra ni če nim na po dat ke ko ji su pri ku plje ni, bez va lid ne osno ve za uop šta va nja, a još ma nje za za klju či va nje da su pri ku plje ni po da ci o svim žr tva ma i do bi je na sve o bu­hvat na sli ka stra da nja. Naj zad, tre ba re ći i da je i sa ma kvan ti fi ka ci ja ne pot­pu na, tj. iz po je di nač nih za pi sa su se mo gli iz vu ći i sta ti stič ki ob ra di ti i dru gi zna čaj ni po da ci, po put na či na stra da nja i po da ta ka o to me ko su bi li iz vr ši o ci.

Kri ti ka me to do lo gi je ko ja je pri me nje na u pri ku plja nju po da ta ka za Ko sov-sku knji gu pam će nja, a ko ja je da ta u ovom ra du, sva ka ko ne uma nju je vred­nost po pi sa i pri ka za po je di nač nih slu ča je va ubi je nih i ne sta lih li ca. Po pis je od ve li kog zna ča ja, ka ko za utvr đi va nje či nje ni ca o pro šlo sti, ta ko i za raz vi­ja nje ko lek tiv nog se ća nja i osna ži va nje i me đu sob no pri bli ža va nje žr ta va iz ne ka da ne pri ja telj skih stra na. Za ovo po sled nje po seb no je zna čaj no ak tiv no uklju či va nje (po sred nih) žr ta va u ceo pro ces. Naj zad, od ve li ke je va žno sti što se pri ku plja nje po da ta ka o stra da nju na Ko so vu od vi ja kao sta lan pro ces a ne kao pro je kat ogra ni če nog vre men skog tra ja nja.

S ob zi rom da smo se u ovom ra du ba vi le sa mo pr vim to mom (1998. go di na) i da se oče ku je još pet to mo va, bi lo bi od ve li ke ko ri sti ka da bi u na red nim to mo vi ma me to do lo gi ja i ceo pro ces pri ku plja nja i pre zen to va nja po da ta ka bi li ja sno i de talj no opi sa ni. Po treb no je po ja sni ti – opre de li ti se ko ja vr sta ak tiv no sti se ko ri sti za do la že nje do po da ta ka: is tra ži va nje ili is tra ga? S tim u ve zi, bi lo bi po želj no da se me to do lo gi ja una pre di ta ko da se omo gu ći mak si mal no uklju či va nje žr ta va u ba zu, a to zah te va pri me nu na uč ne me to­do lo gi je ume sto me to da is tra ge. Ta ko đe, sa sta no vi šta pra će nja sta ti stič kih tren do va kroz ne ko li ko go di na, bi lo bi zna čaj no da se iz vr ši mak si mal na kvan­ti fi ka ci ja po da ta ka ko ji su sa dr ža ni u po je di nač nim za pi si ma, kao i nji ho va pot­pu ni ja sta ti stič ka ana li za za ceo ob u hva će ni pe riod.

11 Na žalost, iako nam je inicijalna ideja bila da statističke podatke za 1998. godinu prikazane u Kosovskoj knjizi pamćenja uporedimo sa nalazima drugih istraživanja, to nismo učinile iz razloga jer nismo uspele da dođemo do saznanja o postojanju uporedivih istraživanja. Naime, sva istraživanja o kojima imamo saznanja vršena su za vreme bombardovanja Srbije 1999. godine, a njihov predmet bila su samo stradanja Albanaca.

Vesna Nikolić-Ristanović, Una Radovanović, Milica Popović

132

Li­te­ra­tu­ra

Fond za hu ma ni tar no pra vo i Fond za hu ma ni tar no pra vo Ko so vo (2011) Ko sov ska knji ga pam će nja – Da lju di pam te lju de. Be o grad: Fond za hu ma ni tar no pra vo.

Krüger, J., Ball, M., Pri ce, M.E., Ho o ver Green, A. (2013) It Do esn’t Add Up: Met ho do lo gi­cal and Po licy Im pli ca ti ons of Con flic ting Ca su alty Da ta. U: T. B. Seybolt, J. D. Aron son and B. Fischhoff (ur.) Co un ting Ci vi lian Ca su al ti es - An In tro duc tion to Re cor ding and Esti-ma ting Non mi li tary De aths in Con flicts, New York: Ox ford Uni ver sity Press, str. 247­164.

Land man, T., Goh des, A. (2013) A Mat ter of Con ve ni en ce: Chal len ges of Non­Ran dom Da ta in Analyzing Hu man Rights Vi o la ti ons du ring Con flicts in Pe ru and Si er ra Le o ne. U: T. B. Seybolt, J. D. Aron son and B. Fischhoff (ur.) Co un ting Ci vi lian Ca su al ti es – An In tro duc tion to Re cor ding and Esti ma ting Non mi li tary De aths in Con flicts, New York: Ox ford Uni ver sity Press, str. 77­93.

Lynch, M. F. (2013) Col lec ting Da ta on Ci vi lian Ca su al ti es: Chal len ges and Et hno grap­hic So lu ti ons. U: T. B. Seybolt, J. D. Aron son and B. Fischhoff (ur.) Co un ting Ci vi lian Ca su al ti es - An In tro duc tion to Re cor ding and Esti ma ting Non mi li tary De aths in Con flicts, New York: Ox ford Uni ver sity Press, str. 123­143.

Man ri que­Val li er, D., Pri ce, M. E., Goh des, A. (2013) Mul ti ple Systems Esti ma tion Tec hni­qu es for Esti ma ting Ca su al ti es in Ar med Con flicts. U: T. B. Seybolt, J. D. Aron son and B. Fischhoff (ur.) Co un ting Ci vi lian Ca su al ti es - An In tro duc tion to Re cor ding and Esti ma ting Non mi li tary De aths in Con flicts, New York: Ox ford Uni ver sity Press, str. 165­182.

Mar qu is, A. M. (2007) Ko so vo: From the Bo ok to the Fi eld, a Per so nal Ac co unt. Hu man Se cu rity Jo ur nal, 4., str. 98­103.

Ni ko lić­Ri sta no vić, V. (2012) Evi den ti ra nje po da ta ka o rat nim zlo či ni ma i ma sov nim kr še nji ma ljud skih pra va: is ku stva iz sve ta i si tu a ci ja u Sr bi ji. U: V. Ni ko lić­Ri sta no vić (ur) Evi den ti ra nje kri mi na li te ta: is ku stva iz sve ta i Sr bi je, Be o grad: Pro me tej, str. 39­66.

Ni ko lić­Ri sta no vić, V. (2012a) Is ku stva Ne mač ke u do ku men to va nju i pred sta vlja nju jav no sti po da ta ka o zlo či ni ma iz pro šlo sti. Te mi da, 3, str. 5­22.

Seybolt, T., Aron son, J., Fischhoff, B. (2013) In tor duc tion. U: T. B. Seybolt, J. D. Aron son and B. Fischhoff (ur.) Co un ting Ci vi lian Ca su al ti es – An In tro duc tion to Re cor ding and Esti ma ting Non mi li tary De aths in Con flicts, New York: Ox ford Uni ver sity Press, str. 3­13.

Šar če vić, I. (2013) In ven tu ra bo san skih ime na – osvrt uz ob ja vlji va nje Bo san ske knji ge mr tvih. Bo sna Fran ci sca na, 38, str. 251­256.

To ka ča, M. (ur.) (2012) Bo san ska knji ga mr tvih. Ljud ski gu bi ci u Bo sni i Her ce go vi ni 1991- -1995. 4 knji ge, Sa ra je vo: Is tra ži vač ko­do ku men ta ci o ni cen tar.

Temida

133

In­ter­net­iz­vo­ri

Fond za hu ma ni tar no pra vo (2010, 19. ok to bar) Pre zen ta ci je po pi sa ubi je nih, ne sta-lih i stra da lih. Do stup no na: h ttp: //www.hlc­rdc.org/?p=213 41 #m ore ­21341 , stranici pristuplj eno 4.11.20 13.

Fo nd za hum an ita rn o pravo (20 11 , 27. m aj) Kosovska knjiga pamćenja- Dokumentovanje i pamćenje. Dostupno na: http://www.hlc­rdc .o rg /?c at=211 , stranici pristuplj eno 23.11.2 013.

F on d za hu mani tarno pravo (2011, 27. maj) Kosovska knjiga pamćenja. Dostupno na: h ttp: //www.hlc­rdc.or g/ ?c at =218, stranici pr is tu pljeno 3.12.2 0 13 .

Rado va nović, R. (20 11) Prekidamo praksu bezimenih žrtava, Danas. Dostupno na: http://www.danas.rs/dodaci/vikend/prekidamo_praksu_bezimenih_zrtava.26.html?news_id=223798, stranici pristupljeno 7.12.2013.

veSna nikoLić-RiStanović Una Radovanović MiLica popović

The­Kosovo Memory Book­as­an­example­of­the­recording­of­war­victimisation:­methodology­and­importance­for­establishing­the­facts­about­the­past,­collective­memory­and­reconciliation

The aim of this paper is the presentation and analysis of the data collection methodology and content of the first volume of the Kosovo Memory Book 1998-2000, as an example of collecting and displaying data of war victimisation from the territory of the former Yugoslavia. Analysis of the Kosovo Memory Book is done in the context of so far development of methodology of data collection about war casualities, with examination of effects that data presented in the book may have on both victims and restoring of broken relationships among people. First, it provides an overview of the methodology used and data obtained, and then the methodology and data, as well as images of conflicts that established data provide and their consequences are discussed and analyzed.

Keywords: data recording, victims, war, methodology, truth, reconciliation, Kosovo

135

Ostale teme

Posledice­mobinga­i­mogućnosti­njihovog­merenja

MiRjana vUkSanović*

Predmet rada je razmatranje posledica mobinga, a cilj je ukazivanje na mogućnosti njihovog merenja. Mobing može da se meri preko svojih efekata, jer psihičke, fizičke

i socijalne posledice mobinga su uočljive i mogu se kvantifikovati. Efekat mobinga se može izraziti kroz razliku u zdravlju kod žrtve mobinga pre i posle izloženosti stresogenim mobirajućim aktivnostima, a što se može porediti kroz autoanamnestičke podatke, kumulativni zdravstveni karton zaposlenog koji se vodi u službi medicine rada ili kod njegovog izabranog lekara, preko laboratorijskih i specijalističkih nalaza. Smatra se da su posledice mobinga u korelaciji sa dužinom i intenzitetom izloženosti, kao i sa ličnom „jednačinom“ žrtve i sredinskim okolnostima. Veštak može da uz pomoć medicinske dokumentacije da iskaz o stepenu nematerijalne štete koja je prouzrokovana zaposlenom koji je doživeo zlostavljanje na radu. Intenzitet izloženosti mobingu i stepen bola koji mobing izaziva moguće je meriti i skalama procene. Veliki nedostatak ovih instrumenata jeste što u ogromnoj meri zavise od kulture.

Ključne reči: mobing, stres, zdravlje, bolest, merenje

Uvod

Od kad je u Republici Srbiji izglasan Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu1, zaposleni mogu lakše da se suprotstave mobingu na zakonit način. Istovremeno se postavilo pitanje kako može da se dokaže da je mobinga uopšte bilo i da je neetičko postupanje sa zaposlenim njemu pričinilo štetu i ostavilo posledice po njego vo zdra vlje. Cilj ovog ra da je ste uka zi va nje na

1 Službeni glasnik RS, br. 36/10

TEMIDA Jun 2013, str. 135-148 ISSN: 1450-6637 DOI: 10.2298/TEM1304135V Pregledni rad

* Dr sc. med. Mir ja na Vuk sa no vić je kli nič ka psi ho lo ški nja za po sle na u Sek to ru funk ci o nal ne di jag no sti ke Do ma zdra vlja „Dr Mi lu tin Iv ko vić“, Be o grad i do cent ki nja iz obla sti pri me nje ne psi ho lo gi je. E­mail: [email protected]

Mirjana Vuksanović

136

po sto ja nje mo guć no sti me re nja i do ka zi va nja po sle di ca iz lo že no sti mo bin gu. U ra du će se ko ri sti ti po da ci iz li te ra tu re i is ku stva iz prak se autor ke tek sta.

Mo­bing­i­žr­tve­mo­bin­ga

Me đu če sto ci ti ra nim de fi ni ci ja ma mo bin ga je ste ona ko ju je dao Leymann: „Mo bing je psi ho lo ški te ror u po slov nom ži vo tu, od no si se na ne pri­ja telj sku i ne e tič ku ko mu ni ka ci ju ko ja je usme re na na si ste ma ti čan na čin od stra ne jed nog ili vi še po je di na ca, uglav nom pre ma jed nom po je din cu, ko ji je zbog mo bin ga sta vljen u po zi ci ju u ko joj je bes po mo ćan i u ne mo guć no sti da se od bra ni i dr žan u njoj po mo ću stal nih mal tre ti ra ju ćih ak tiv no sti. One se od vi ja ju sa vi so kom uče sta lo šću (naj ma nje jed nom ne delj no) i u du žem raz­do blju (naj ma nje šest me se ci). Zbog vi so ke uče sta lo sti i du gog tra ja nja ne pri­ja telj skog po na ša nja, to mal tre ti ra nje do vo di do zna čaj ne men tal ne, psi ho so­mat ske i so ci jal ne pat nje“ (Leymann, 1990 : 119).

U Za ko nu o spre ča va nju zlo sta vlja nja na ra du Re pu bli ke Sr bi je mo bing se de fi ni še na sle de ći na čin: „Zlo sta vlja nje, u smi slu ovog za ko na, je ste sva ko ak tiv no ili pa siv no po na ša nje pre ma za po sle nom ili gru pi za po sle nih kod po slo dav ca ko je se po na vlja, a ko je za cilj ima ili pred sta vlja po vre du do sto­jan stva, ugle da, lič nog i pro fe si o nal nog in te gri te ta, po ni ža va ju će ili uvre dlji vo okru že nje, po gor ša va uslo ve ra da ili do vo di do to ga da se za po sle ni izo lu je ili na ve de da na sop stve nu ini ci ja ti vu ras ki ne rad ni od nos ili ot ka že ugo vor o ra du ili dru gi ugo vor. Zlo sta vlja nje, u smi slu ovog za ko na, je ste i pod sti ca nje ili na vo đe nje dru gih na po na ša nje iz sta va 1 ovog čla na“ (član 6).

Broj ne su ak tiv no sti ko ji ma se rad nik zlo sta vlja na rad nom me stu.2 Njih mo že mo gru pi sa ti u sle de će ka te go ri je: (1) na pa di na mo guć nost ade kvat­nog ko mu ni ci ra nja, (2) na pad na mo guć nost odr ža va nja so ci jal nih od no sa, (3) na pa di na lič nu re pu ta ci ju, (4) na pa di na kva li tet pro fe si o nal ne si tu a ci je, i (5) na pa di na zdra vlje (Ko ste lić­Mar tić, 2005: 12­13). Mo bing u svo joj su šti ni ob u hva ta broj na po na ša nja ko ja u uobi ča je nim, ade kvat nim in ter ak ci ja ma po pra vi lu ne in di ku ju agre siv nost, od no sno ne ma ju za cilj iz ba ci ti ili is klju či ti ne ku oso bu iz rad ne or ga ni za ci je ili so ci jal ne sre di ne. Me đu tim, kad je oso ba ta kvom po na ša nju sva ko dnev no iz lo že na u du žem vre men skom pe ri o du i kad

2 Leymann je naveo čak 45 suptilnih aktivnosti koje se mogu prepoznati u procesu mobinga, (Leymann prema Sve o mobingu: priručnik, 2010: 4).

Temida

137

ono ima ele men te ne pri ja telj stva, pri ro da po na ša nja se me nja; ono pre la zi u slu žbu stig ma ti za ci je od re đe ne oso be pre ma ko joj je po na ša nje usme re no. Oso be ko je su od re đe no vre me pod vrg nu te ta kvom po na ša nju mo gu da raz­vi ju pro lon gi ra ni stres. Naj če šća po sle di ca mo bin ga je ste upra vo stres.

Mo bing u rad noj sre di ni naj če šće po či nje sup til nim pri med ba ma na kva­li tet ra da rad ni ka. Te pri med be, do ne kle objek tiv ne, če sto su ma li ci o zne i pri­kri ve no ili otvo re no zlu ra de. Vre me nom one do bi ja ju lič nu no tu i pra će ne su ogo va ra nji ma i pod sme hom. Ako se ova kvo psi hič ko mal tre ti ra nje spro vo di po prin ci pu „to plo – hlad no“, od no sno kad se me đu ne ga tiv ne pri med be i oce ne po vre me no uba ci i ne ka po zi tiv na, „uspeh“ mo bin ga je si gu ran; za do bar deo oko li ne će osta ti ne za pa žen, a bi će i onih ko ji će po ve ro va ti u pla­si ra ne pri če i pri dru ži ti se mo be ru. Po što žr tva mo bin ga ne mo že da raz u me za što je ne ko mal tre ti ra „iz či sta mi ra“, mo že da poč ne da do ži vlja va psi hič ke kri ze, mo že da uđe u sta nja ank si o zno sti i de pre si je, pla ča, a na kra ju mo že da do đe i do afek tiv ne tu po sti i apa ti je. Ova kva sta nja, po prin ci pu neo dvo ji vo sti du še i te la, iza zi va ju i raz ne so mat ske te go be i bo le sti. 3

Pret po sta vlja ju ći da su ne ki lju di pod lo žni ji de lo va nju mo bin ga, is tra ži va či (Ko ste lić­Mar tić, 2005: 19­20; Vuk sa no vić, 2007) su na sto ja li da de fi ni šu ko ji su rad ni ci naj če šće žr tve mo bin ga. Shod no to me, ka rak te ri stič ne žr tve mo bin ga su: „po šte nja ci“ – za po sle ni ko ji su uoči li i pri ja vi li ne pra vil no sti u ra du, te le sni in va li di sa ra znim ste pe ni ma i ob li ci ma te le sne in va lid no sti, mla di, tek za po­sle ni rad ni ci i rad ni ci pred pen zi jom, rad ni ci ko ji tra že bo lje uslo ve ra da ili vi še sa mo stal no sti u ra du, rad ni ci ko ji na kon du go go di šnjeg bes pre kor nog ra da tra že pri zna va nje rad nog po lo ža ja ili po ve ća nje pla te, za po sle ni ko ji pred sta­vlja ju vi šak rad ne sna ge, pri pad ni ci ma njin skih sku pi na raz li či te re li gi je, za po­sle ni dru ga či jeg et nič kog po re kla, za po sle ni raz li či tog po la – že na u sku pi ni mu ška ra ca ili mu ška rac u sku pi ni že na, za po sle ni raz li či te sek su al ne ori jen­ta ci je, iz ra zi to kre a tiv ne lič no sti, eks cen tri ci, bo le sne oso be4. Po seb no su na uda ru naj no vi ji rad ni ci, ko ji su se po sled nji za po sli li u pred u ze ću – ose ća ju ći se ugro že nim od even tu al ne kon ku ren ci je, gru pa već za po sle nih od mah kre će sa oma lo va ža va njem, izo la ci jom i mo bin gom no vo za po sle nog.

Ukrat ko: žr tve su uvek na ne ki na čin dru ga či ji i sla bi ji čla no vi rad nog ko lek ti va.

3 O mehanizmu razvoja psihosomatskih bolesti videti u: Adamović, 1989. 4 Česti izostanci sa posla zbog bolovanja izazivaju nezadovoljstvo kod poslodavaca; nekad

poslodavci opterećuju radnike baš po „slabim tačkama“ (npr. sa bolesnom kičmom nose teške terete).

Mirjana Vuksanović

138

Pro­ces­raz­vo­ja­mo­bin­ga

Mo bing je pri mer kon ti nu i ra ne vik ti mi za ci je, ko ja se uslov no, ra di bo ljeg pre po zna va nja i pra će nja, mo že po de li ti na fa ze raz vo ja. Ko li ke će i ka kve po sle di ce mo bin ga bi ti za vi si od in ten zi te ta mo bi ra ju ćih ak tiv no sti; in ten zi tet ra ste od po čet ne do za vr šne fa ze, ta ko da je u sva koj sle de ćoj fa zi sve ja či. U li te ra tu ri (Bal ta za re vić, 2007: 58­59) se na vo de na la zi ita li jan skog na uč ni ka Ege H, ko ji pre ci zno de fi ni še fa ze kroz ko je pro la zi mo bing:

Fa za ključ nog do ga đa ja – pr vo se bi ra žr tva i pre ma njoj usme ra va kon­flikt. Po vod mo že da bu de ba na lan i če sto se za bo ra vi, ali agre siv nost pre ma iza bra noj oso bi tra je. U ovoj se fa zi oso ba pre ma ko joj je usme re na agre si ja još ne pre po zna je kao žr tva mo bin ga.

Fa za ci lja nog po čet ka mo bin ga – po či nje se sa ak tiv no sti ma ko je žr tvu do vo de u si tu a ci ju da se ne pri jat no ose ća. Naj če šće joj se pri go va ra zbog kva­li te ta nje nog ra da, oso ba se pre tr pa va po slo vi ma u obi mu ko ji ona ne mo že po sti ći ili, na su prot, us kra ću ju joj se rad ni za da ci da bi joj se da lo do zna nja da je ne po treb na i bes ko ri sna. Če sti su ver bal ni na pa di, ogo va ra nja i uni ža va­nje lič no sti. Žr tva pre po zna je da se ne ga tiv ne ak tiv no sti usme ra va ju ka njoj. Ja vlja ju se pr vi psi ho so mat ski simp to mi, uglav nom u vi du ne sa ni ce i po nov­nog pre ži vlja va nja ne mi lih do ga đa ja. U ovoj fa zi žr tva če sto od te ro ra be ži na bo lo va nje, gu bi pro fe si o nal no i ljud sko do sto jan stvo i po či nje da se ose ća ma nje vred nom.

U fa zi „žr tve ni ja rac“ ci lja na oso ba po sta je de žur ni kri vac za sve gre ške i pro pu ste u ko lek ti vu, jer se mo be ru če sto u mal tre ti ra nju pri klju ču ju i dru gi za po sle ni, uglav nom oni ko ji oče ku ju ne ku pro tiv u slu gu od mo be ra ili pri želj­ku ju rad no me sto mo bi ra nog. Cilj mo bin ga je na te ra ti žr tvu da na pu sti po sao.

Fa za bor be za op sta nak – oso ba se pre op te re ću je po slom, ho će da do ka že da je kom pe tent na, da mo že i da ume da ostva ri za dat ke ko ji se po sta vlja ju na nje nom rad nom me stu. Ovi po ja ča ni na po ri, ko ji pre va zi la ze nje ne ka pa ci te te, do vo de žr tvu do hro nič nog umo ra i svih po sle di ca ko je hro nič ni umor iza zi va.

Fa za raz vi je nog mo bin ga – du go traj ni te ror po gor ša va psi hič ko i fi zič ko sta nje žr tve. U ovoj fa zi ona je već pot pu no is klju če na iz rad ne sre di ne, be ži, tra že ći no vi po sao ili be ži u pre vre me nu pen zi ju. U ovom slu ča ju, kad su obo­le le od hro nič nih bo le sti i po re me ća ja, žr tve ne kad na la ze „iz laz“ u ubi stvu mo be ra ili u sa mo u bi stvu.

Temida

139

Po­sle­di­ce­mo­bin­ga

Po sle di ce du go traj nog psi hič kog mal tre ti ra nja na po slu su du bo ke i du go­traj ne. O nji ma sa zna je mo vi še iz do stup ne li te ra tu re (Ko ste lić Mar tić, 2005; Vu ko vić, 2009; Be ga nić i dr., 2009; Kon dić i dr., 2011; Vuk sa no vić, 2008, 2011) ne go iz prak se, ko ja je kod nas tek u za čet ku. Ko li ko će po sle di ce bi ti traj ne i ozbilj ne, pret po sta vlja mo da će za vi si ti uglav nom od tri fak to ra: (1) in ten zi­te ta mo ral nog zlo sta vlja nja, (2) du ži ne tra ja nja mo bin ga (zlo sta vlja nja), i (3) od ka rak te ri sti ka lič no sti ko ja je pod vrg nu ta mo bin gu.

Pr va re ak ci ja žr tve mo bin ga je ste sa mo o kri vlja va nje. Žr tva ana li zi ra svo je po na ša nje i tra ži u če mu je po gre ši la, za što je do šla u ne u god nu si tu a ci ju i raz­vi ja ose ća nje sti da zbog si tu a ci je u ko joj se na la zi. Sma tra da je sa ma kri va i da je zbog svo je ne spo sob no sti ili gre ške iz lo že na ne pri ja telj stvu i oma lo va ža va­nju. Po vla či se u se be, o svom pro ble mu ne pri ča ni ko me, čak ni svo joj po ro di ci, men tal no se izo lu je od oko li ne. Po ro di ca u po čet ku po dr ža va svog čla na ko ji tr pi mo bing na rad nom me stu, ali po ste pe no, zbog nje go vog po na ša nja i sa mo i zo­la ci je, po či nje da ga op tu žu je za na sta lu si tu a ci ju. Žr tva osta je pot pu no sa ma i po či nje da raz mi šlja o se bi kao oso bi ko ja ni je do ra sla si tu a ci ji i ula zi u de pre si ju.

Sve zdrav stve ne smet nje i simp to me žr ta va mo bin ga psi ho lo ški nja An drea Ko ste lić­Mar tić (2005: 72) svr sta va u tri ka te go ri je:

pro me ne so ci jal no­emo ci o nal ne rav no te že, ko je se oči tu ju kao de pre si ja, •ank si o znost, kri ze pla ča, ne i den ti fi ka ci ja sa do sa da šnjom sli kom o se bi, na pa di pa ni ke, sma nje nje in te re so va nja za po ro di cu i oko li nu.pro me ne psi ho fi zi o lo ške rav no te že, ko je su vi dlji ve kroz simp to me kao što •su gla vo bo lje, vr to gla vi ce, gu bi tak rav no te že, ga str o lo ške smet nje, ta hi kar­di ja, pro me ne na ko ži i sl.pro me ne po na ša nja, u pr vom re du po ja va agre siv no sti ko ja do ta da ni je •bi la oso bi na po na ša nja žr tve, po ja ve auto a gre siv no sti i sa mo po vre đi va­nja, pa i su i ci da. Na kon agre siv no sti sle di pa si vi za ci ja i izo la ci ja. Po ja ča ne su tok si ko ma ni je – al ko hol, du van, le ko vi za smi re nje ili pro tiv bo lo va; ja vlja ju se po re me ća ji is hra ne kao što su bu li mi ja i ano rek si ja; na sta ju pro me ne u sek su al nom po na ša nju.

U ovom ra du će mo, ra di lak še pre gled no sti, po sle di ce iz lo že no sti mo bin gu svr sta ti u sle de će ka te go ri je: gu bi tak so ci jal nog sta tu sa, po sle di ce po psi hič ko zdra vlje, psi ho so mat ske te go be i bi hej vi o ral ne pro me ne. Ka te go ri za ci ja je uslov na, jer se po sle di ce uglav nom ja vlja ju pa ra lel no i me đu sob no se pre pli ću.

Mirjana Vuksanović

140

Gu­bi­tak­so­ci­jal­nog­sta­tu­sa

Gu bi tak so ci jal nog sta tu sa je jed na od po sle di ca mo bin ga. Žr tva gu bi sa mo po što va nje, obo le va psi ho fi zič ki, do bro volj no na pu šta fir mu i po ku ša va da na đe dru gi po sao. U sta nju u ko me se na la zi, pro na la že nje no vog po sla joj te ško uspe va. Agre siv nost pre ma po ro di ci i sva đa sa nje nim čla no vi ma pro­vo ci ra po vla če nje po ro di ce i gu bi tak po dr ške. Pre o ku pi ra na pro ble mom na po slu, žr tva op te re ću je svo je pri ja te lje, ko ji se vre me nom po vla če i iz be ga­va ju je. Ce lu ovu si tu a ci ju po gor ša va lo ša ma te ri jal na si tu a ci ja zbog bo lo va nja ili ot ka za. Ne si gur nost i sla ba kon tro la sop stve nog ži vo ta mo gu da vo de u ve li ke psi hič ke pro ble me. U si tu a ci ji kad se pre ti ot ka zom, bez iz gle da za dru gi po sao, bez za šti te, za po sle ni pod vrg nut mo bin gu ne vi di iz laz iz te ške si tu­a ci je. Pri si ljen da tr pi, on raz vi ja ose ćaj bes po moć no sti i bez iz la zno sti, što je uvod u ozbilj ne psi hič ke ma la dap tiv ne re ak ci je. Mo ra se na po me nu ti da ose­ćaj bes po moć no sti ni je ira ci o na lan, pa je ve o ma bit no da spe ci ja li sti ko ji ra de sa za po sle ni ma, po seb no u funk ci o nal noj di jag no sti ci, bu du ve šti i ob u če ni da ot kri ju pr ve sig na le pri su stva po sle di ca mo bin ga po zdra vlje.

Po­sle­di­ce­po­psi­hič­ko­zdra­vlje

Mo bing osta vlja du bo ke tra go ve na psi hič ko zdra vlje lju di. Ka da je oso ba du že vre me iz lo že na ne ga tiv nom tret ma nu ili ver bal nom na si lju ili po ku ša ju da se iz ba ci iz gru pe, ona ose ća da se ru ši i mi sli da ne što s njom ni je u re du. Ta da se, u stva ri, re me ti in di vi du al na di na mič ka psi ho so ci jal na rav no te ža ko ju po je di nac ni je u sta nju da po no vo us po sta vi. Kod oso ba ko je su već ima le pro blem sa psi hič kom rav no te žom iz lo že nost mo bin gu mo že da do pri ne se zna čaj nom po gor ša nju zdra vlja.

Akut na re ak ci ja na mo bing se ma ni fe stu je kao stres. Stres je re ak ci ja na te ško će i op te re će nja u ci lju ostva ri va nja ho me o sta ze, a bi tan je od nos iz me đu op te re će nja i re sur sa ko je po se du je jed na oso ba (De si mi ro vić, 1997: 249­259). U ostva ri va nju ho me o sta ze or ga ni zma iz u zet no je va žna in ten ziv na in ter ak­ci ja ner vnog, en do kri nog i imu nog si ste ma, ko ji mo ra ju da de lu ju sklad no i efi ka sno. Dis ba la ns u bi lo kom de lu ove ose mo že da se od ra zi na ade kvat­nost funk ci o ni sa nja imu nog si ste ma, od no sno mo že da do ve de do sklo no sti ka na stan ku in fla ma tor nih i auto i mu nih obo lje nja

Or ga ni zam stva ra vi še raz li či tih stres hor mo na ko ji pred sta vlja ju od go vor na stre sna de ša va nja. Je dan od njih je ACTH, ko ji sti že do nad bu bre ga, ko ji lu či

Temida

141

glu ko kor ti ko i de ko ji ima ju an ti in fla ma tor ni i an ti a ler gij ski efe kat. Adre na lin je dru gi stres hor mon ko ji nam po ma že da pre va zi đe mo ne pri jat no sti u kri tič noj si tu a ci ji. Vi šak adre na li na u to ku du žeg vre me na po ve ća va ri zik za po ja vu ili po gor ša nje obo lje nja sr ca i krv nih su do va. Čim se po re me ti ho me o sta za or ga­ni zma, stva ra ju se uslo vi za na sta nak kar ci no ma.

Di jag no za PTSD (post tra u mat ski stre sni po re me ćaj) se ko ri sti za oso be ko je su ima le te ške tra u ma tič ne do ži vlja je, pa se mo že pri me ni ti i na oso be sa te žim psi hič kim po sle di ca ma mo bin ga. Tri se simp to ma is ti ču kod žr tve mo bin ga: hi pe rak tiv nost, na met nu te mi sli i ose ća nja i iz be ga va ju će po na­ša nje. Hi pe rak tiv nost pod ra zu me va ge ne ral no po ve ća nu ak tiv nost ko ja ni je po sto ja la pre tra u ma tič nog is ku stva, a cilj joj je po ve ća va nje bud no sti i pa žnje. Hi pe rak tiv nost ob u hva ta pro ble me sa spa va njem, iri ta bil nost, ljut nju, gnev, pro ble me sa kon cen tra ci jom. Na met nu te mi sli i ose ća nja su naj če šći simp to mi PTSD i ja vlja ju se u ob li ku ko šmar nih sno va i flash back­ova. One se ja vlja ju u svim si tu a ci ja ma ko je aso ci ra ju na tra u ma tič na de ša va nja. Iz be ga va ju će po na­ša nje se od no si na traj no iz be ga va nje sve ga što je ve za no za tra u mu. Čo vek iz be ga va mi sli, raz go vo re ko ji su ve za ni za tra u mu, jer ne že li da pam ti sve va žne de lo ve tra u ma tič nog de ša va nja; to je i po tre ba da se bu de da lek i stran u od no su sa dru gi ma.

Psi hič ke po sle di ce mo bin ga mo gu da se ja ve i u vi du de pre si je. Po sto je dva ti pa lič no sti ko je su pre di spo ni ra ju će za raz voj de pre si je: (1) oni sa ni skim sa mo po što va njem a vi so kim ste pe nom op se siv no sti, i (2) pa siv no za vi sne lič no sti sa iz ra zi tom za vi sno šću od po dr ške i po hva le dru gih lju di. De pre si ju ka rak te ri še: emo ci o nal na pra zni na, ose ćaj gu bit ka ži vot nog smi sla, gu bi tak mo ti va ci je i en tu zi ja zma, apa ti ja ili hi po ma ni ja, pad ini ci ja ti ve, pad sa mo po u­zda nja i ose ća nje tu ge.

Burn­out sin drom ili iz ga ra nje se od no si na oso be ko je su umor ne od po sla. To je fe no men ko ji pod ra zu me va: emo ci o nal no is cr plje nje, ne do sta­tak sa mo po u zda nja, ne ga ti van od nos pre ma po slu i ki ni zam.5 Pre do zi ra nje po slom po sta je epi de mi ja, če sto sa smrt nim is ho dom – u Ja pa nu ovu po ja vu na zi va ju „ka ro ši“, a u Ki ni „ku gu a ši“ (Bal te za re vić, 2007: 49).

Ank si o zni po re me ća ji se če sto ja vlja ju kod oso ba ko je su iz lo že ne stre su. Ka rak ter na or ga ni za ci ja za raz voj ank si o znih po re me ća ja je u stva ri ank si o zni ka ra ter ili ne u ra ste nič na, ce ne sto pa tič ka, hi per sen zi tiv na, ank si o zna lič nost. U

5 Pod kinizmom se podrazumeva da nekome nedostaju simpatije prema drugima. Ovaj pojam ne treba mešati sa cinizmom.

Mirjana Vuksanović

142

ank si o zne po re me ća je se svr sta va ju: fo bij ski po re me ća ji, ge ne ra li zo va na ank­si o znost, na pa di pa ni ke, op se siv no­kom pul ziv ni po re me ća ji, ank si o zno­de pre­siv ni po re me ća ji, re ak tiv ni ank si o zni po re me ćaj (PTSD), di so ci ja tiv ni po re me ća ji.

Po re me ća ji spa va nja mo gu i kod oso ba iz lo že nih mo bin gu da bu du raz­li či ti: hi per som nia, in som nia, in ver zi ja sna, pa ra som nia – som na bu li zam, ko šmar ni sno vi, noć ne mo re.

Psi ho tič ni po re me ća ji – re ak tiv ne psi ho ze – ne na sta ju kao po sle di ca mo bin ga. Po ja va psi ho tič ne epi zo de de ša va se uglav nom oso ba ma ko je su i ra ni je ima le slič ne re ak ci je (o eti o lo gi ji psi ho za kod Ka plan, Sa dock, 1998: 78).6

Psi­ho­so­mat­ske­te­go­be

Psi ho so mat ske te go be ja vlja ju se u vi du so mat skih smet nji ko je su po sle­di ca psi hič kih pro ce sa ko ji se de ša va ju kod žr tve. Is po lja va ju se u dve for me: kao so ma to morf ni po re me ća ji i kao psi ho so mat ski po re me ća ji.

So ma tomorf ni po re me ća ji7 su:Funk ci o nal na dis pep si ja (bol u epi ga tri ju mu, muč ni na, bol iza grud ne ko sti, •go ru ši ca, ezo fa ge al ni re fluks, uvod u ul kus, kan cer, ho le ci sti tis ili pan kre a­ti tis);Iri ta bil ni ko lon (ko lon se kon tra hu je mno go vi še ne go što je nor mal no i to •je uvek po ve za no sa ne kim kon flik tom ili ne pri jat no sti ma);Proc tal gia fu gax (ja vlja se u rek tu mu kao sna žan grč i tra je krat ko. Obič no •se ja vlja no ću. Po ti če od kon trak ci je sig me ili anal nog ka na la);Sr ča na arit mi ja – Da Co stas sin drom (lu pa nje sr ca, pre kor di jal ni bol, udru­•že ni su sa stra hom i emo ci o nal nom pat njom) iBol ni sin drom (obič no bo lo vi po ti ču od mi šić ne na pe to sti i udru že ni su sa •stra hom i de pre si jom, ten zi o na gla vo bo lja) (Ka plan, Sa dock, 1998: 178­179).

6 Iako ima autora koji pokušavaju da tvrde da je usled izloženosti jakom stresu (kakav je često i mobing) došlo do „duševnog rastrojstva“, ova tvrdnja neće proći na veštačenju. Ako se i desi psihotična epizoda, radi se o stresom provociranom od ranije postojećem poremećaju.

7 Ovde se radi o psihosocijalnoj etiologiji somatomorfnih poremećaja – simptomi se objašnjavaju suzbijanjem ili potiskivanjem besa i srdžbe prema drugima i okretanjem srdžbe i besa ka sebi. Često ide sa niskim samopoštovanjem i snažnim (kažnjavajućim) superegom.

Temida

143

Psi ho so mat ski po re me ća ji8 ko ji se naj če šće ja vlja ju su:Ga stro du o de nal ni ul kus (stres ul cus);•Ul ce ro zni ko li tis (obo le va ju op se siv no kom pul siv ne oso be, na gla še no •od go vor ne, sa ve sne i di sci pli no va ne oso be. Se pa ra ci ja, sim bo lič ko us kra­ći va nje po dr ške i lju ba vi do vo di do po gor ša nja);Asthma bron chi a le (na pa di se ja vlja ju sa ne ga tiv nim ži vot nim de ša va nji ma, •kao što su na pu šta nje, gu bi tak emo ci o nal ne po dr ške);Obo lje nja en do kri nih žle zda (hyper ti re o za, di a be tes mel li tus);•Is he mij ske bo le sti sr ca (ugro že ne su am bi ci o zne oso be, stal no sprem ne za •bor bu i tak mi če nje, ne spo sob ne da se opu ste; br zo se kre ću i br zo go vo re);Hyper to nia (iza nje sto je sklo nost ka op se siv nom kom plu siv nom ži vot nom •sti lu, po ti ski va nje agre siv no sti i be sa, te ško će u ko mu ni ka ci ji sa dru gim oso ba ma);Psi ho ne u ro i mu no lo gi ja (u osno vi je ve ze psi ho so ci jal nih stre so va i imu nog •si ste ma. Imu ni od go vor na in fek ci je mo že da za vi si od psi hič kih fak to ra. Stres uti če na or ga ni zam pre ko en do kri nog apa ra ta kroz ak tiv nost HPA oso vi ne; Syndro ma psycho cu ta nea – psi hič ki fak tor u na stan ku ek ce ma, pso ri ja ze i urti ka ri je ima zna čaj nu ulo gu) iSpon ta ni po ba čaj (psi hič ki fak tor, stres, pred sta vlja vi sok ste pen ri zi ka za •spon ta ni po ba čaj u pr vim me se ci ma trud no će).

Bi­hej­vi­o­ral­ni­simp­to­mi

Bi hej vi o ral ni simp to mi ko ji se ja vlja ju na kon iz lo že no sti mo bin gu su naj­če šće: iri ta bil nost, ne kri tič no ri zič no po na ša nje (al ko ho li zam, nar ko ma ni ja, koc ka nje), gu bi tak kon cen tra ci je pa žnje, za bo rav nost, eks plo ziv nost, gru bost, pre te ra na ose tlji vost na spolj ne sti mu lu se, bez o se ćaj nost, ri gid nost, stal na oku pi ra nost po slom, po ro dič ni pro ble mi, raz vod bra ka, su i cid žr tve, ho mi cid na pa da ča ili mo be ra.

8 U DSM­IV klasifikaciji Američke psihijatrijske asocijacije psihosomatski poremećaji su svrstani u kategoriju psihičkih faktora koji utiču na zdravstveno stanje, pa se psihosomatski poremećaj shvata kao telesno stanje prouzrokovano ili pojačano psihičkim faktorima.

Mirjana Vuksanović

144

Od­re­đi­va­nje­poj­ma­zdra­vlja­­i­ve­za­sa­me­re­njem­po­sle­di­ca­mo­bin­ga

Sig mund Frojd je u svo jim ra do vi ma o psi ho a na li zi shva tao zdra vlje kao spo sob nost da se ra di i vo li. Pre ma de fi ni ci ji Svet ske zdrav stve ne or ga ni za­ci je, da toj još 1948. go di ne „zdra vlje je sta nje pot pu nog fi zič kog, men tal nog i so ci jal nog bla go sta nja, a ne sa mo od su stvo bo le sti i ne spo sob no sti“ (Me di­cin ski lek si kon, 1983: 1037). Ako se uz ove ele men te do da ju i dva sle de ća ele­men ta kon cep ta zdra vlja: su bjek tiv na pro ce na zdra vlja i funk ci o nal na spo­sob nost (Le a vell, Clark, 1971), do la zi mo do pet di men zi ja zdra vlja: (1) fi zič ko zdra vlje, (2) psi hič ko zdra vlje, (3) so ci jal no bla go sta nje, (4) su bjek tiv na pro ce na zdrav stve nog sta nja i (5) funk ci o nal na spo sob nost. Ta ko zdra vlje mo že mo da shva ti mo kao di men zi ju na ko joj će sva ko mo ći da od re di svo je in di vi du al no me sto, ili, kraj nje po jed no sta vlje no, kao ska lu pro ce ne na ko joj će svo je me sto da de fi ni še i sam pa ci jent (ili kli jent, ili is pi ta nik) i nje gov le kar, pa i sre di na. Su bjek tiv na pro ce na zdra vlja, kao i su bjek tiv na pro ce na spo sob no sti (npr. rad ne spo sob no sti) je ve o ma zna čaj na kom po nen ta zdra vlja, iz ko je pro iz la zi i funk ci o nal na spo sob nost. Ovo je po seb no zna čaj no u slu žba ma ko je se ba ve funk ci o nal nom di jag no sti kom ko je do no se za ključ ke o ne či jim spo sob no­sti ma, po seb no o spo sob no sti za rad. Ako oso ba pro ce nju je da ni je spo sob na za od re đe nu ak tiv nost, ona re al no ne će mo ći da se ba vi tom ak tiv no šću.

Ste pen one spo so blje no sti ko ja je uzro ko va na bo le šću, a ko ja se raz li či to ma ni fe stu je ne sa mo kod raz li či tih oso ba, već i kod iste oso be u ra znim do me­ni ma ži vo ta, za vi si u ve li koj me ri od ži vot nog ci lja ko ji se po sta vlja i pri ro de od no sa sa oso ba ma sa ko ji ma se taj cilj ili za da tak de li. Ta ko oso ba u ne kim ži vot nim do me ni ma de lu je bo le sni je ne go u dru gim. Čo vek ni je izo lo va na je din ka, on je stal no u in ter ak ci ji sa svo jom oko li nom. Iz me đu bi o lo ško­psi­ho so ci jal nih ka rak te ri sti ka ljud skog bi ća i eko lo ško­so ci jal nih ka rak te ri sti ka sre di ne po sto ji ne pre kid na re ci proč na in ter ak ci ja. Iz me ha ni za ma stal nog uskla đi va nja i pri la go đa va nja re zul ti ra zdra vlje i ce lo kup ni čo ve kov so mat ski i psi hič ki raz voj (Mi ćo vić, Cu cić, Ja njić, 1998). Ac ker man slič no shva ta du šev no zdra vlje, jer ka že da se du šev no zdra vlje ne od no si sa mo na unu tra šnju har­mo ni ju, ne go i naj po volj ni ju po ve za nost oso be, po ro di ce i dru štva; ono zna či spo sob nost da se ra ste, uči, ži vi pu nim ži vo tom, vo li i sa dru gi ma de li ži vot. Po sti za ti rav no te žu zna či uskla đi va ti do stig nu ti ni vo har mo ni je i in te gri te ta sa po tre bom za raz vo jem i sa stal nim di na mi zmom oko li ne (Ac ker man, 1987).

Temida

145

Deo čo ve ko ve oko li ne je ste i nje go va rad na sre di na ko ja u ve li koj me ri uti če na ce lo ku pan nje gov ži vot i zdra vlje. Ako je u rad noj sre di ni pod vrg­nut mo bin gu, nje go vo zdra vlje mo že da bu de ugro že no, što će se ne ga tiv no od ra zi ti na kva li tet ži vo ta. Iz lo že nost mo bin gu do vo di do po re me ća ja psi ho­so ci jal ne rav no te že kod iz lo že ne oso be, što uzro ku je od re đe ne zdrav stve ne po re me ća je. Po da tak o iz lo že no sti mo bin gu mo že mo do bi ti di rekt no od žr tve ili od ne ko ga iz nje ne po ro dič ne ili rad ne oko li ne. Psi hič ke, fi zič ke i so ci jal ne po sle di ce mo bin ga su uoč lji ve i mo gu da se kvan ti fi ku ju, što zna či da mo bing mo že da se me ri pre ko nje go vih efe ka ta. Efe kat mo bin ga mo že da se iz ra zi kao raz li ka u zdra vlju kod žr tve mo bin ga (u svim di men zi ja ma zdra vlja) pre i po sle iz lo že no sti stre so ge nim mo bi ra ju ćim ak tiv no sti ma. Pro me ne u zdra­vlju se mo gu pra ti ti ta ko što će se po re di ti zdrav stve no sta nje pre iz lo že no sti mo bin gu i na kon iz lo že no sti toj vr sti na si lja kroz auto a nam ne stič ke po dat ke, ku mu la tiv ni zdrav stve ni kar ton za po sle nog ko ji se vo di u slu žbi me di ci ne ra da ili kod nje go vog iza bra nog le ka ra, pre ko la bo ra to rij skih i spe ci ja li stič kih na la za, uklju ču ju ći i psi ho lo ške i psi hi ja trij ske. Auto a nam ne stič ki po da ci ko je da je pa ci jent od ve li kog su zna ča ja, jer sa dr že, po red po da ta ka o te go ba ma i simp to mi ma bo le sti, i su bjek tiv nu pro ce nu spo sob no sti za rad i funk ci o ni sa­nje uop šte. Objek tiv ni na la zi, la bo ra to rij ski i spe ci ja li stič ki po si ste mi ma i or ga­ni ma, kao i psi ho lo ško – psi hi ja trij ska eks plo ra ci ja u mo men tu kad se pa ci jent obra ća za po moć ra di pat nji na sta lih zbog iz lo že no sti ve li kom stre su ka kav je mo bing, mo gu se po re di ti sa na la zi ma iste vr ste ko ji su ura đe ni pre iz lo ženo sti mo bin gu, a ko ji se na la ze u ku mu la tiv nom kar to nu pa ci jen ta u slu žbi me di­ci ne ra da i/ili kod iza bra nog le ka ra. Raz li ke u ovim na la zi ma go vo re o pro me­na ma u zdra vlju ko je su po sle di ca mo bin ga. Pret po sta vlja se da će po sle di ce mo bin ga bi ti u ko re la ci ji sa du ži nom i in ten zi te tom iz lo že no sti, kao i sa lič nom „jed na či nom“ žr tve, od no sno ba zič nim ka rak te ri sti ka ma nje ne lič no sti, i sa sre­din skim okol no sti ma u ko ji ma žr tva ži vi i ra di.

Mo bing se do ka zu je ve šta če njem. Kod ve šta če nja mo bin ga, ka da žr tva že li da joj bu de na dok na đe na šte ta (ma te ri jal na i ne ma te ri jal na) ko ju je iza­zvao mo bing, po sao ve šta ka je ste da pr vo utvr di da li je mo bin ga uop šte bi lo9, a za tim da uz po moć me di cin ske do ku men ta ci je da is kaz o ste pe nu šte te ko ja je pro u zro ko va na za po sle nom ko ji je do ži veo zlo sta vlja nje na ra du (Kon dić i dr., 2011: 37­42).

9 Prema Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu, na zaposlenom koji želi da pokrene postupak zaštite kod poslodavca ili tuži zbog zlostavljanja, je da postojanje zlostavljanja učini verovatnim, a na poslodavcu je teret dokazivanja da mobinga nije bilo.

Mirjana Vuksanović

146

In ten zi tet iz lo že no sti mo bin gu i ste pen bo li ko ji mo bing iza zi va mo gu će je me ri ti i bri žlji vo sa sta vlje nim ska la ma pro ce ne. Ova kvih po ku ša ja je bi lo, i, iz me đu osta lih, ska lu je na pra vio i Leymann (Či zmić, 2012: 101). Ve li ki ne do sta­tak ovih in stru me na ta je ste što u ogrom noj me ri za vi se od kul tu re, zbog če ga ne mo gu da se auto mat ski pre sli ka ju na ne ku dru gu po pu la ci ju, po go to vo kad ima mo u vi du da se u ne koj sre di ni (u Šved skoj, na pri mer) do ži vlja va kao mo bing i sa mo po di za nje to na gla sa, što kao mo bing ni ka ko ne će do ži ve ti pri­pad ni ci me di te ran skih ze ma lja ili lju di iz biv še Ju go sla vi je.

Za­klju­čak

Po sle di ce du go traj nog psi hič kog mal tre ti ra nja na po slu su če sto du bo ke i traj ne. Ko li ko će po sle di ce bi ti traj ne i ozbilj ne za vi si uglav nom od tri fak to ra: (1) in ten zi te ta mo ral nog zlo sta vlja nja, (2) du ži ne tra ja nja mo bin ga (zlo sta vlja nja), i (3)ka rak te ri sti ka lič no sti ko ja je pod vrg nu ta mo bin gu. Efek ti mo bin ga su jed­na ki efek ti ma stre sa i mo gu da se re gi stru ju kao pro me ne u svim kom po nen­ta ma zdra vlja oso be ko ja je bi la iz lo že na mo bin gu: fi zič koj, psi hič koj, so ci jal noj i funk ci o nal noj, kao i kroz su bjek tiv nu pro ce nu zdra vlja i spo sob no sti ko ju da je mo bi ra ni. Pro me ne u zdra vlju mo bi ra nog se mo gu iz ra zi ti kao raz li ka u zdra­vlju i funk ci o ni sa nju oso be pre i po sle iz lo že no sti mo bi ra ju ćim ak tiv no sti ma, što mo že da se vi di iz ku mu la tiv nog kar to na za po sle nog, objek tiv nih na la za i di rekt nih iz ja va mo bi ra nog. Pro me ne se mo gu naj bo lje pra ti ti u slu žba ma funk ci o nal ne di jag no sti ke ili me di ci ne ra da ko ja pra ti zdrav stve nu spo sob nost za po sle nog, kao i u dis pan ze ru op šte me di ci ne kod ko je se za po sle ni le či.

Li­te­ra­tu­ra

Ac ker man, N. V. (1987) Psi ho di na mi ka po ro dič nog ži vo ta. Ti to grad: Gra fič ki za vod.

Ada mo vić, V. (1989) Psi ho so mat ska me di ci na. U: D. Kec ma no vić (ur.), Psi hi ja tri ja, tom II. Za greb: Me di cin ska na kla da. str. 1277­1305.

Bal te za re vić, V. (2007) Mo bing: ko mu ni ka ci ja na če ti ri no ge. Pan če vo: Ma li Ne mo.

Be gan lić A., Pra njić N., Ba tić–Mu ja no vić O., Br ko vić A. (2009) Mo bing–naj te ži ob lik rad nog stre sa. Op šta me di ci na, 1­2, str. 48­53.

Temida

147

Či zmić, S. (2012) Mo bing–mo guć no sti me re nja. 60. na uč no-struč ni skup psi ho lo ga „Sa bor 2012“, knji ga ap stra ka ta (101), Be o grad: Cen tar za pri me nje nu psi ho lo gi ju Dru­štva psi ho lo ga Sr bi je.

De si mi ro vić, V. (1997) Stres. U: Me di cin ska psi ho lo gi ja sa osno va ma psi ho pa to lo gi je. Be o grad: Na u ka. str. 249­263.

Ka plan, H., Sa dock, B. (1998) Pri ruč nik kli nič ke psi hi ja tri je. Ja stre bar sko: Na kla da Slap.

Kon dić, V., Vuk sa no vić, M., Ki ća no vić, O., Ko stić, M., Da ni čić, B. (2011) Edu ka ci ja i raz-me na is ku sta va ključ nih ak te ra pri me ne Za ko na o spre ča va nju zlo sta vlja nja na ra du. Be o grad: No mob bing.

Ko ste lić–Mar tić, A. (2005) Mo bing: psi hič ko mal tre ti ra nje na rad nom mje stu. Za greb: Škol ska knji ga.

Leymann, H. (1990) Mob bing and psycho lo gi cal ter ror at wor kpla ces. Vi o len ce and Vic tims, 2, str. 119­26.

Le a vell, H., Klark, G. (1971) Pre ven tiv na me di ci na za le ka ra u nje go voj ko mu ni. Be o grad: Vuk Ka ra džić.

Me di cin ski lek si kon (1983) Be o grad – Pa ris: Vuk Ka ra džić – La ro us se.

Mi ćo vić, P., Cu cić, V., Ja njić, M. (1998) So ci jal na me di ci na. Be o grad – Za greb: Me di cin­ska knji ga.

Sve o mo bingu: pri ruč nik (2010) Be o grad: Uje di nje ni gran ski sin di ka ti ne za vi snost.

Vu ko vić, D. (2006) Mo bing na rad nom me stu. Te mi da, 4, str. 3­10.

Vu ko vić, B. (2009) Mo bing. Be o grad: Lo gos art.

Vuk sa no vić, M. (2007) Mo bing u Be o gra du – is tra ži va nje. Re vi ja ra da, 320. Be o grad: Za šti ta press, str. 114­129.

Vuk sa no vić, M. (2008) Kad po sao po sta ne lu di lo. Za šti ta plus, No.28, go di na V; Be o­grad: Iz da vač ko pred u ze će Za šti ta DM, str. 39­47.

Za kon o spre ča va nju zlo sta vlja nja na ra du (2010) Slu žbe ni gla snik Re pu bli ke Sr bi je, br. 36/10.

Mirjana Vuksanović

148

MiR ja na vUk Sa no vić

The­con­se­qu­en­ces­of­mob­bing­and­pos­si­bi­li­ti­es­­of­the­ir­me­a­su­re­ment

This pa per con si ders the con se qu en ces of mob bing in or der to in di ca te pos si­bi li ti es for the ir me a su re ment. Mob bing can be me a su red thro ugh its ef fects as the men tal, physi cal and so cial con se qu en ces of mob bing are vi si ble and can be qu an ti­fi ed. The ef fect of mob bing can be ex pres sed by the dif fe ren ce in the he alth of the vic tim of mob bing be fo re and af ter ex po su re to the stressful mob bing ac ti vi ti es. This can be com pa red thro ugh la bo ra tory and spe ci a list analysis of auto anam ne stic da ta, ac ces si ble thro ugh the em ployee’s cu mu la ti ve he alth re cord that is kept with the oc cu pa ti o nal he alth in sti tu tion or with the em ployee’s cho sen physi cian. It is ex pec­ted the con se qu en ces of mob bing will cor re la te with the length and in ten sity of ex po su re, as well as with the per so nal “equ a ti on” of the vic tim and the cir cum stan­ces of the sur ro un dings. Using me di cal re cords, an ex pert co uld pro vi de a sta te ment on the de gree of in tan gi ble da ma ge ma de to the em ployee who has suf fe red ha ras­sment at work. The in ten sity of ex po su re to mob bing and the de gree of pain ca u sed can be me a su red by as ses sment sca les. A ma jor draw back of the se in stru ments li es in the ir strong de pen den ce on cul tu re.

Keywords: mob bing, stress, he alth, di se a se, me a su re ment

149

Ostale teme

Rodne­implikacije­nepismenosti:­­dimenzija­nepismenosti­i­njene­žrtve

MaRijana ŠULeić*

Kada se govori o ljudskim pravima u društvu u kakvom živimo danas, pojmovi ženskog identiteta i ženskih ljudskih prava zauzimaju značajan prostor u različitim

teorijskim raspravama. Jedan od razloga zbog kojeg su takvi pojmovi i dalje prisutni je neravnopravan položaj žena u kontekstu rodnih režima. Kada uzmemo u ob zir raz li či te kon tek ste u ko ji ma ži ve že ne, po put uda lje no sti od cen tra, mar gi na li zo va ne po zi ci je u ne kim slu ča je vi ma i vr lo lo še sli ke obra zo va nja, pre u zi ma nje od go vor no sti za iz grad nju sta bil nog iden ti te ta po sta je jed no od naj va žni jih pi ta nja. Pre ma iz ve šta ji ma UNE SCO iz 2007. go di ne, sva ka če tvr ta že na tr pi po sle di ce ne pi sme no sti, ko je su du blje i zna čaj ni je što je oblast u ko joj že ne ži ve ne raz vi je ni ja (UNE SCO, 2007). Upr kos ulo že nim na po ri ma, obra zo va nje još uvek ne za u zi ma zna čaj no me sto u ras pra va ma ko je se vo de u po li tič kim kru go vi ma. Si tu a ci ja po sta je još kom pli ko va ni ja ka da se ne do sta tak rod ne ose tlji vo sti u obra zov nim po li ti ka ma i ste re o ti pi o žen skim ulo ga ma u dru štvu, po ve žu sa ne jed na ko-šću po pi ta nju do stup no sti obra zo va nja, na ro či to iz me đu ru ral nih i ur ba nih pod ruč ja. U ta kvim okol no sti ma, pi sme nost i obra zo va nje po sta ju naj zna čaj ni je kom po nen te u iz grad nji sta bil nog iden ti te ta, što uklju ču je sprem nost že na da pri hva te od go vor nost za raz li či te ulo ge ko je im dru štvo na me će.

Ključ ne re či: pi sme nost, rod na ne jed na kost, obra zo va nje

TEMIDA Decembar 2013, str. 149-160 ISSN: 1450-6637 DOI: 10.2298/TEM1304149S Pregledni rad

* Ma ri ja na Šu le ić je an dra go ški nja, za vr ša va ma gi star sku te zu u Cen tru za in ter di sci pli nar ne post di plom ske stu di je na Uni ver zi te tu u Sa ra je vu. E­mail: ma ri ja na.su le ic @gmail.com

Marijana Šuleić

150

Uvod

Osnov na ide ja ra da je da utvr di na ko ji na čin di men zi ja ne pi sme no­sti ob li ku je žen ski su bjekt u sa vre me nom dru štvu. U ra du će bi ti pri ka za no ka ko po jam ne pi sme no sti učvr šću je pa tri jar hal no po sta vlje ne vred no sti, či ji me ha ni zmi i da nas op sta ju, sta vlja ju ći žen ski su bjekt u do bro po zna tu po zi ci ju „dru go sti“. U ra du će se pro ble ma ti zo va ti pi ta nje rod ne (ne)jed na ko sti ko ju ne pi sme nost pro du blju je, a u ve zi sa tim i bli že ob ja sni ti po jam „pri vat nog“, ko ji kroz pro duk ci ju tra di ci o nal nog, mi to ve, obi ča je i dru ge ob li ke re pre zen­ta ci je, pro du blju je ose ća nje pri pad no sti ko lek ti vi te tu i one mo gu ća va ak tiv no uče stvo va nje svih pri pad ni ka/ca za jed ni ce u do no še nju od lu ka. Cilj ra da je da po ku ša da ob ja sni ka ko do la zi do pre pli ta nja po zi ci je iden ti te ta (dru štve no na met nu te ulo ge) sa po zi ci jom su bjek ti vi te ta i ka kav je udeo obra zo va nja u ovo me. U tom smi slu, po sta vlja se pi ta nje da li su bjekt, u ovom slu ča ju žen­ski, mo že za dr ža ti mi ni mum unu tra šnje dis tan ce pre ma dru štve nim me ha ni­zmi ma ko ji ga ob li ku ju? (Ži žek, 2007: 194)

Ne­pi­sme­nost­u­slu­žbi­pa­tri­jar­ha­ta

Ka ko je obra zo va nje i pra vo na obra zo va nje jed na od osnov nih kom po­nen ti kva li te ta ži vo ta, va žno je po za ba vi ti se nje go vim uti ca jem na for mi ra nje žen skog su bjek ta. U fo ku su ra da je pa tri jar hal na ma tri ca i ras po de la dru štve nih ulo ga u skla du sa njom. Ka ko Mart ha Nus sba um is ti če, obi ča ji i po li tič ka or ga­ni za ci ja od lu ču ju o to me ko ima pred nost ka da je u pi ta nju ostva ri va nje pra va ko ja od re đu ju kva li tet ži vo ta i uti ču na for mi ra nje iden ti te ta, a u skla du sa tim i na pre u zi ma nje raz li či tih dru štve nih ulo ga (Nus sba um, 2008­2009). Ov de tre ba ima ti u vi du da ne kri tič ko pri hva ta nje od re đe nih kul tur nih po seb no sti, mo že vo di ti uva ža va nju opre siv nih rad nji ko je se če sto vr še nad že na ma.

U za vi sno sti od raz vi je no sti ze mlje, ra ste i sto pa pi sme no sti, od no sno ne pi sme no sti, a ve ći deo ne pi sme nog sta nov ni štva, u pro se ku, či ne že ne. Kao što na vo di Nus sba um: „Mno go je ma nja ve ro vat no ća da že ne či ta ju i pi šu. U Ju žnoj Azi ji, sto pa pi sme no sti že na je u pro se ku 50% u od no su na mu škar ce. U ne kim ze mlja ma, ta sto pa je i da lje ni ža: Ne pal, 35%; Si je ra Le o ne, 32%; Su da n, 27%; Av ga ni sta n, 32%. Dve tre ći ne ne pi sme nih lju di na sve tu či ne že ne“ (Nus­sba um, 2008­2009: 86).

Temida

151

Ova kvo sta nje stva ri se ne mi nov no od ra ža va na mo guć no sti ko je, oso be ko je ne po se du ju ba zič nu pi sme nost, ima ju u dru štvu. Ne pi sme nost ni je jed­no znač na, ona otva ra broj na no va pi ta nja ko ja če sto osta ju bez od go vo ra. Ne pi sme nost pro ble ma ti zu je pi ta nje du blje po ve za no sti žen skog su bjek ta sa pri vat nom sfe rom ži vo ta.

Po pis sta nov ni štva Ju go sla vi je iz 1991. go di ne go vo ri o pro cen tu al no ve ćoj ne pi sme no sti že na ko je ži ve na se lu, u od no su na one ko je ži ve u gra du. Sva ka pe ta že na na se lu je ne pi sme na, dok je u gra du sva ka dva de se ta ne pi­sme na. Tri če tvr ti ne od ukup nog bro ja ne pi sme nih že na za pra vo ži vi na se lu. Iz po pi sa se ta ko đe mo že vi de ti da je ne pi sme nost bi la i pro blem ne jed na­ko sti že na, što po tvr đu ju i po da ci ko ji po ka zu ju da 80,4% od ukup nog bro ja ne pi sme nih oso ba či ne že ne (Pe ra zić, Be lić, 1997).

Uko li ko se upo re de po da ci iz po pi sa od 1991. do 2002. go di ne, uoča va se trend sma nje nja sto pe ne pi sme no sti, me đu tim, i da lje je vi sok ste pen ne pi­sme no sti žen ske po pu la ci je u od no su na ze mlje Evrop ske Uni je. Pro ce nat sta­nov ni štva bez škol ske spre me, sta ro sti pre ko 15 go di na je sma njen sa 9,5% na 5,6%, me đu tim, pre ma po pi su iz 2002. go di ne 45,7% oso ba ima za vr še nu sa mo osnov nu ško lu.

Pre ma ovom po pi su 3,5% oso ba je pot pu no ne pi sme no, uko li ko su kri­te ri ju mi pi sme no sti za vr še na tri raz re da ško le ili spo sob nost oso be da na pi še ili pro či ta kra ći tekst u ve zi sa sva ko dnev nim ži vo tom. Obra zov ni mi ni mum, od no sno za vr še nu sa mo osnov nu ško lu ili ma nje od to ga ima 52,1% že na. Uko li ko se upo re đu je se o sko i grad sko sta nov ni štvo, uoča va se da su že ne u gra du i da lje tri pu ta ne pi sme ni je od mu ška ra ca, dok su že ne na se lu ne pi sme­ni je od mu ška ra ca čak če ti ri pu ta (Me dić, Po po vić, Mi la no vić, 2008).

Ta be la 1: Obra zov na struk tu ra sta nov ni štva u Sr bi ji pre ma po lu (2002)1

Ste pen obra zo va nja Mu škar ci Že ne

Ne pi sme ni 2,5% 8,6%

Bez osnov ne ško le 13,5% 18,8%

Sa za vr še nom osnov nom ško lom 23,0% 24,7%

Sa sred njom ško lom 46,1% 36,4%

Sa vi so kim obra zo va njem 12,2% 9,9%

1 Ta be la pre u ze ta iz Na ci o nal nog iz ve šta ja o raz vo ju i sta nju obra zo va nja i uče nja od ra slih u Sr bi ji ko ji je ura đen od stra ne eks pert ske gru pe Mi ni star stva pro sve te Re pu bli ke Sr bi je, pri re­đen za štam pu, pod net 2008. go di ne UNE SCO­u za Con fin tea VI (Še sta me đu na rod na kon fe­ren ci ja o obra zo va nju od ra slih), Pro je kat LLLA–Lo bi ra nje za ob ra zo va nje i uče nje od ra slih.

Marijana Šuleić

152

Upo re đi va njem po da ta ka iz po pi sa sta nov ni štva 2002. i 2011. go di ne, uoča va se pad sto pe ne pi sme no sti za 45,28%. Me đu tim, sta ti stič ki pro fil ne pi­sme ne oso be pre ma po pi su iz 2011. pri ka zu je že nu, sta ro sti 71,5 go di na ko ja ži vi na se lu. Po da ci ko ji go vo re o ne pi sme no sti u od no su na na ci o nal nu pri­pad nost i rod/pol, po ka zu ju vi šu sto pu ne pi sme no sti žen ske po pu la ci je u svim na ci o nal nim pod gru pa ma. Isti re zul ta ti se do bi ja ju i uko li ko se u raz ma­tra nje uzme kom pju ter ska (ne)pi sme nost u od no su na rod/pol. Kom pju ter ski ne pi sme nih je 51,01%, od če ga 53,20% či ne že ne, dok je mu ška ra ca 48,65% (Škol ska spre ma, pi sme nost i kom pju ter ska pi sme nost, 2013). Iako se po sled­njih go di na uoča va trend sma nje nja sto pe ne pi sme no sti, ona je i da lje ve o ma iz ra že na kod žen ske po pu la ci je ko ja ži vi na se lu i či je su sva ko dnev ne ak tiv no­sti de fi ni sa ne, pre sve ga, pri vat nom sfe rom ži vo ta.

Iako je pri vat na sfe ra va žna za ljud sko po sto ja nje, ono kroz šta se ljud ska slo bo da naj in ten ziv ni je is po lja va, od no si se na ak tiv no sti ko je oba vlja mo u ko lek tiv nom, uče stvu ju ći u jav noj sfe ri ži vo ta. Za to obra zo va nje spa da u jed nu od naj va žni jih kom po nen ti ljud skog raz vo ja i ra sta (Ac kels berg, Lyndon Shan­ley, 2008). Ka ko na vo di Šna per obra zo va nje pred sta vlja pro ces: „ko jim po je­di nac, ro đen u od re đe nom dru štvu, in ter i o ri zu je nje go ve zah te ve, sti če, uči za jed nič ke vred no sti i usva ja nor me po na ša nja ko ji ma se odr ža va ko lek ti vi tet. Ovi poj mo vi omo gu ću ju da se ana li zi ra dru štve no kon stru i sa na spo sob nost lju di da kroz obra zo va nje – u ši ro kom smi slu re či – uče na či ne uče stvo va nja u za jed nič kom, tj. na ci o nal nom ži vo tu“ (Šna per, 1996: 50).

Ne omo gu ći ti že na ma da rav no prav no uče stvu ju u obra zov nom pro ce su i ta ko, iz me đu osta log, za do vo lje ba zič ne sa znaj ne po tre be, zna či lo bi spre či ti ih da ne sme ta no pro đu kroz pro ces so ci ja li za ci je, u naj ši rem smi slu re či. One ta ko osta ju za ro blje ne u pri vat noj sfe ri, ko ja na go ve šta va di stink ci ju jav no­pri vat no, a ko ja ni ka ko ne mo že osta ti rod no ne u tral na. Još je Ari sto tel jav nu sfe ru po sta vio na su prot pri vat ne i de fi ni sao je kao pod ruč je mo ći i do mi na­ci je. Pri vat nom sfe rom, pre ma Ari sto te lu, upra vlja mo ral ni prin cip (Ac kels berg, Lyndon Shan ley, 2008). Ta ko su že ne, po i sto ve ću ju ći se sa pri vat nom sfe rom i pre u zi ma ju ći prin cip mo ral no sti na met nut od stra ne pa tri jar ha ta, kroz isto ri ju, osta le us kra će ne, ujed no i ne za in te re so va ne za uče šće u jav noj sfe ri ži vo ta.

Ova ko ne što uoč lji vo je i kod Jean­Jac qu es Ro us se au­a ko ji u tek stu ”Emi le“, go vo re ći o mo ral nom obra zo va nju, pra vi vr lo zna čaj nu rod nu di fe­ren ci ja ci ju. Ka da go vo ri o obra zo va nju de ča ka, Ro us se au is ti če usme re nost na raz voj čvr sti ne, ne za vi sno sti i auto no mi je, dok je za obra zo va nje de voj či ca zna čaj no da bu du vas pi ta ne kroz prin cip za vi sno sti, ka ko bi nji ho vo po na ša­

Temida

153

nje mo glo bi ti mo di fi ko va no pre ma dru štve nim oče ki va nji ma. U raz li ka ma u vas pi ta nju i rod noj ne jed na kosti na ko joj je in si sti rao, Ro us se au je vi deo neo­p hod ne ele men te po ro dič ne sta bil no sti, ko ju je sma trao osno vom ši re dru­štve ne sta bil no sti (Ac kels be rg, Lyndon Shan ley, 2008).

Su šti na ovog pri stu pa ba zi ra na je na bi o lo škim raz li ka ma ko je pro du blju ju rod nu ne jed na kost i učvr šću ju pret po stav ku da oso be, u za vi sno sti od po la, mo ra ju ima ti raz li či te po tre be i oče ki va nja. Žen ski su bjekt, u smi slu iz bo ra po nu đe nih dru štve nih ulo ga, ne mi nov no je do ve den u pot či njen po lo žaj i bi va vi še stru ko za vi stan od mu ških čla no va po ro di ce. Pro ce nat ne pi sme no­sti žen ske po pu la ci je, na ro či to u ru ral nim pod ruč ji ma i ze mlja ma u raz vo ju, na vo di na za klju čak da ne pi sme nost učvr šću je pa tri jar hal no po sta vlje ne vred­no sti i pro du blju je ste re o ti pe i pred ra su de pre ma žen skom su bjek tu, dok dru­štvo či ni vr lo spo re po ma ke na pu tu do pro me ne.

Ne­pi­sme­nost­i­rod­na­ne­jed­na­kost

Ne po volj na sli ka ni voa obra zo va no sti, od no sno ve li ki pro ce nat ne pi­sme nih že na u ze mlja ma u raz vo ju i ru ral nim sre di na ma još jed na je po tvr da ne rav no prav no sti že na u kon tek stu rod nih re ži ma.

Ne pi sme nost mo že ima ti raz li či te, pre sve ga ne ga tiv ne, po sle di ce po pri­vre du jed ne ze mlje. Ona se mo že po sma tra ti i u kon tek stu lič nog svoj stva, kao lič ni ne do sta tak, ko ji uti če na dru štvo u ši rem smi slu i do pri no si lo šem kva li te tu ži vo ta. Raz li ke me đu so ci jal nim gru pa ma se ta ko đe mo gu po sma tra ti kroz pri zmu (ne)pi sme no sti, pa ta ko ras pr o stra nje nost pi sme no sti me đu sta­nov ni štvom mo že bi ti do bar po ka za telj so ci jal ne uklju če no sti, od no sno is klju­če no sti po jed nih dru štve nih gru pa (Pe ra zić, Be lić, 1997).

So ci jal na uklju če nost i uče šće že na u do no še nju od lu ka o za njih va žnim pi ta nji ma, ve li kim de lom za vi se od ni voa obra zo va no sti. Sa dru ge stra ne, po sta vlja se pi ta nje ko li ko obra zo va nje, ko je je pret po stav ka in di vi du al nog i dru štve nog oslo ba đa nja, za i sta uspe va da ot klo ni po sle di ce ko je ne pi sme nost pro iz vo di? Uko li ko je obra zov ni si stem kon stru i san ta ko da učvr sti već po sto­je ću dru štve nu ma tri cu, da li obra zo va nje osta vlja pro stor da se, na su bjek­tiv nom ni vou, pre va zi đe dru štve na ulo ga ko ja je pa tri jar ha tom do de lje na? Pre ma Mo ler Okin: „Ako rod ni si stem uzme mo kao pri mer, ako je po ro di ca za sno va na na za ko nu i obi ča ju mu ške do mi na ci je i žen skog pot či nja va nja i za vi sno sti, ako re li gi ja stvar no go vo ri o is toj hi je rar hi ji i po ja ča va je mi stič kim i

Marijana Šuleić

154

sve tim zna če njem mu škog Bo ga, i ako obra zov ni si stem ne sa mo da is klju ču je že ne iz svo jih naj vi ših sfe ra već kao ne po bit nu isti nu utvr đu je isti in te lek tu al ni te melj pa tri jar ha ta, mo guć no sti raz vi ja nja kon ku rent ske ide o lo gi je o po lu i pol nom si ste mu bi će pri lič no ogra ni če ne“ (Mo ler Okin, 1998: 401).

Rod ne raz li ke se pod ova kvim okol no sti ma, vr lo te ško mo gu po što va ti. Me ha ni zmi do mi na ci je, re gu li sa nja, hi je rar hi je i kon tro le, na ko ji ma po či va dru štve ni si stem, ni je jed no stav no za o bi ći. Ka ko Fa u ca ult is ti če ,,...moć di sci­pli no va nja po sta je „in te gri sa ni“ si stem, iz nu tra po ve zan sa struk tu rom i ci lje­vi ma apa ra ta u ko jem de lu je“ (Fa u ca ult, 1997: 201). Ako se dr ži mo ne pi sme no­sti, ona gra di su bjekt ko ji po se du je una pred po tvr đe nu po zi ci ju, re gu li sa nu pri vat nom sfe rom ži vo ta, u ko joj je iz no va pot či njen. Ka da se go vo ri o ljud skoj pro duk tiv no sti i po ro dič nom ži vo tu, ter min ko ji se če sto ko ri sti je „pri vat nost“ , što sa mo po tvr đu je ko li ko je du bo ko pi ta nje mo ći od re di lo či tav ovaj dis kurs (Ac kels berg, Lyndon Shan ley, 2008).

Žen ski su bjekt se te ško mo že od re ći pri vat ne sfe re i po ro dič nog ži vo ta. Po sle di ce ta kvog od ri ca nja sko ro da su ne mo gu će, ka ko zbog spe ci fič no sti pri stu pa u so ci ja li za ci ji de voj či ca, ta ko i zbog pro du blji va nja ste re o ti pa i dru­štve ne osu de. Ka da se u pri vat nu sfe ru ume ša ne pi sme nost, ne mo guć nost lič nog ra sta i raz vo ja bi va udvo stru če na. Ta da mo že mo go vo ri ti i o vi še stru koj dis kri mi na ci ji že na.

Pra vi la i nor me ko je se ko ri ste za nor ma li za ci ju dru štve ne prak se, ni su la ko uoč lji ve, pa po sta ju pri met ne i ja sne tek kroz ne ga tiv ne po sle di ce ko je pro iz vo de u od no su na od re đe nu dru štve nu gru pu (Bu tler, 2005: 179). Po sle­di ce ne pi sme no sti, sa aspek ta dru štve ne ulo ge žen skog su bjek ta, do bi ja ju vr lo ši ro ke raz me re. One su pri sut ne u svim obla sti ma dru štve nog i pri vat­nog ži vo ta. Ne pi sme nost one mo gu ća va uče šće u jav noj sfe ri ži vo ta, ote ža va pri stup zdrav stve noj za šti ti, kon kur si ma za po sao, do vo di do ne mo guć no sti obez be đi va nja bo ljeg po lo ža ja de ce.

Pro bu di ti svest o obra zov nim po tre ba ma že na ko je ži ve uda lje ne od „cen­tra“, vr lo je te ško. Do mi nant ni ste re o ti pi dru štve ne sre di ne ote ža va ju kri tič ko mi šlje nje po pi ta nju dru štve ne ulo ge. Čak i u raz vi je nim sre di na ma, ko je su pri hva ti le do mi nant ni dis kurs o rod noj rav no prav nosti, ne po sto ji jed no sta­van na čin da se iz vr ši uti caj na sa znaj nu kom po nen tu ko ja po kre će po tre bu za obra zo va njem. Ka ko Ju dith Bu tler is ti če, re gu la tiv na ope ra ci ja mo ći du bo ko pro ži ma i bi o lo gi zi ra rod ni dis kurs, pa je iz tog raz lo ga vr lo te ško vr ši ti bi lo ka kav uti caj u ovoj obla sti (Bu tler, 2005: 180).

Temida

155

U za vi sno sti od ni voa obra zo va nja, od no sno funk ci o nal ne pi sme no sti, sta­vo vi i mi šlje nja pre ma od re đe nim poj mo vi ma, ko ji či ne naš sva ko dnev ni ži vot, a ti ču se nje go vog kva li te ta, ve o ma su raz li či ti. Ste pen (ne)pi sme no sti od re đu je si stem pri hva će nih i od ba če nih vred no sti, na osno vu ko jih se mo že za klju či ti u kom prav cu se od re đe na za jed ni ca raz vi ja. Ona se ov de po ja vlju je kao in di­ka tor pa tri jar hal no po sta vlje nog okvi ra, či me se otva ra pi ta nje rod ne (ne)jed­na ko sti. Ka ko is ti če Bla go je vić: „…Pra va me ra rod ne jed na ko sti je ona ko ja se oči ta va u sva ko dnev nom ži vo tu, iako ve o ma če sto po sto ji fo kus upra vo na one in di ka to re ko ji su ve za ni za tzv. jav nu sfe ru (za po sle nost že na ili uče šće že na u po li tič kom od lu či va nju). Iz me đu ne jed na ko sti u jav noj sfe ri i ne jed na ko sti u pri vat noj sfe ri po sto ji ve o ma ja sna po ve za nost“ (Bla go je vić, 2008­2009: 417).

Ba vlje nje pi ta nji ma od jav nog zna ča ja i pre u zi ma nje „mu škog“ mo de la po na ša nja po la ko po sta je je di ni mo gu ći na čin da se žen ski glas ču je. Žen ski su bjekt ko ji, pod uti ca jem ne pi sme no sti, de lu je is klju či vo u okvi ri ma pri vat ne sfe re ži vo ta, osta je za ro bljen u svo joj dru štve noj ulo zi.

Mo­guć­nost­pre­va­zi­la­že­nja­dru­štve­ne­ulo­ge­kroz­obra­zo­va­nje

Da bi se na ade kva tan na čin mo glo go vo ri ti o zna ča ju obra zo va nja, ka da je u pi ta nju žen ski su bjekt, neo p hod no je osvr nu ti se na po tre be ko je se za do­vo lja va ju u sva ko dnev nom ži vo tu. Po tre be su isto rij ski i ci vi li za cij ski fe no men i ni je dan dru štve no zna ča jan pro blem ne mo že bi ti ade kvat no tre ti ran uko­li ko se ne ob u hva ti nji hov kon tekst. Pre ma na vo di ma Bla go je vić: „Na ni vou sva ki da šnjeg ži vo ta se za do vo lja va ju po tre be svih po je din aca i po je din ki. Od na či na na ko ji će te po tre be bi ti za do vo lje ne, za vi si i kva li tet ži vo ta. Ali, ka ko će po tre be bi ti de fi ni sa ne, za vi si ne sa mo do po je din aca/ki, već i od kon tek sta i već sa mo nji ho vo od re đi va nje je rod no obo je no i to uto li ko vi še uko li ko je dru štvo vi še pa tri jar hal no“ (Bla go je vić, 2008­2009: 416).

Pro ce nat ne pi sme nih, na ro či to že na, če sto je po ka za telj spo rog dru­štve nog na pret ka. Obra zo va nje, a sa mim tim i obra zov no­kul tur ne po tre be, mo ra ju se sa gle da ti u kon tek stu ši reg dru štve nog od re đe nja i pro me na ko je se de ša va ju u sva ko dnev nom ži vo tu. Ka ko De ve džić is ti če, obra zo va nje je vr lo zna čaj na kom po nen ta u tran zi ci o nim dru štvi ma ka kva je Sr bi ja, jer je us pe lo da usme ri po kre tlji vost že na na vi še, što je ve li ki po ten ci jal, ka ko na in di vi du­al nom pla nu, ta ko i na pla nu po bolj ša nja po lo ža ja že na u po ro di ci i u ši rem dru štve nom kon tek stu (De ve džić, 2006). ,,Po di za nje ni voa obra zo va nja i sto pe

Marijana Šuleić

156

pi sme no sti kod že na jed na je od naj e fi ka sni jih in ve sti ci ja za po ve ća nje pro­duk tiv no sti že na, kao i za una pre đe nje do bro bi ti po ro di ca i de ce“ (OECD, 2008­2009: 34).

U po me nu tom iz ve šta ju OECD­a, u fo ku su obra zo va nja za žen sku po pu la­ci ju je eko nom ska di men zi ja i uskla đe nost sa tr ži štem ra da. Sa ve to va ti de voj­či ce u po gle du raz vo ja ve šti na za od re đe ne po slo ve ko ji su tre nut no ak tu el ni na tr ži štu ra da, sa mo po tvr đu je či nje ni cu da je že na „vi dlji va“ je di no uko li ko je uklju če na u oblast jav ne sfe re ži vo ta. To je ta ko đe je di ni na čin bor be sa ras­pro stra nje nim ob li ci ma dru štve ne mo ći.

Bez uklju če no sti u obra zov ni pro ces te ško se mo že go vo ri ti o iz grad nji žen skog iden ti te ta, a još ma nje o even tu al noj sub ver zi ji u kon tek stu rod ne pro men lji vo sti i ne pri hva ta nja una pred da tih ulo ga. Ju dith Bu tler do vo di u pi ta nje dru štve ne po ma ke ko ji na sto je pro me ni ti okol no sti u ko ji ma se že na na la zi u tre nut nom dis kur su: ,,…va lja lo bi raz mo tri ti ja lo vost po li tič kog pro­gra ma ko ji te ži ra di kal no pre o bra zi ti dru štve nu si tu a ci ju že na, a da pr vo ni je utvr dio je li ka te go ri ja že na dru štve no kon stru i sa na na ta kav na čin da bi ti že nom zna či po de fi ni ci ji bi ti u pot či nje noj si tu a ci ji“ (Bu tler, 1999: 149).

Pret po stav ka da je že na u pa tri jar hal nom dru štvu, bez ob zi ra na nje­gov pre o bra žaj, pot či nje na, po la ko po sta je osno va de fi ni sa nja obra zov nih i svih osta lih po li ti ka. U okol no sti ma u ko ji ma je pro ce nat ne pi sme no sti iz u­zet no vi sok, gde ne po sto ji raz vi je na funk ci o nal na pi sme nost, ka da go vo ri mo o ru ral nim obla sti ma, gde su že ne usme re ne na pre u zi ma nje ulo ga ko je se u pa tri jar hal nom okru že nju sma tra ju pri me re nim, a gde po sto ji is klju če nost že na ka da su u pi ta nju naj vi še po zi ci je u obra zo va nju, te ško je ne go vo ri ti o nji ho voj pot či nje no sti. Na ci o nal ni plan is ti če da rod na ne jed na kost sko ro da ne po sto ji u ve ćin skom sta nov ni štvu, ka da su u pi ta nju ni ži ni voi obra zo va nja, ali da je po sled njih go di na po ve ćan broj ne u pi sa ne žen ske de ce u osnov nu ško lu i da sve če šće do la zi do pre ki da nja ško lo va nja. Uzro ke ova kvih pro ble ma naj pre tre ba tra ži ti u si ro ma štvu (Na ci o nal ni plan ak tiv no sti za po bolj ša nje po lo ža ja že na i una pre đi va nje rod ne rav no prav no sti 2007­2010).

Iako su že ne, uslov no re če no, mar gi na li zo va ne, obra zo va nje je ne za o bi­la zna kom po nen ta iz grad nje po zi tiv nih im pli ka ci ja žen skog iden ti te ta i za u­zi ma nja kri tič kog od no sa pre ma dru štve noj ulo zi ko ja im je do de lje na. Ka ko Gus dorf is ti če, po sto ji več na bor ba iz me đu oso be nog iden ti te ta i ono ga što dru štve ne okol no sti na me ću. In di vi du al nost je te ško ži ve ti u si tu a ci ji ka da smo pri mo ra ni/e da pro đe mo kroz pro ces so ci ja li za ci je, ka ko bi smo za do vo lji li/e,

Temida

157

na pr vom me stu, ba zič ne po tre be. Me đu tim, to ne tre ba da stvo ri ilu zi ju da je ne mo gu će iz gra di ti iden ti tet na sop stve nim prin ci pi ma (Gus dorf, 1991: 168).

Do stup nost i uka zi va nje na zna čaj obra zo va nja otva ra ju mo guć nost eman­ci pa ci je, uče šća u dru štve nom od lu či va nju i pro mi šlja nju o is prav no sti i smi slu ta kve par ti ci pa ci je. Obra zo va nje po di že svest o zna ča ju ulo ge ko ju žen ski su bjekt ima u dru štvu, otva ra ju ći mu per spek ti ve za da lji raz voj ka ri je re, po ro dič nog i in di vi du al nog ži vo ta. U si tu a ci ji u ko joj je že na do sti gla že lje ni ni vo obra zo va nja, ona sti če mo guć nost sve snog i od go vor nog pre u zi ma nja dru štve no na met nu tih pra vi la po na ša nja, čak i ka da su ta pra vi la eks pli cit no po sta vlje na.

Za­klju­čak

Fak to ri ko ji uti ču na for mi ra nje žen skog su bjek ta pre te žno za vi se od kul­tur no uslo vlje nih vred no sti od re đe ne za jed ni ce. Što je ze mlja ne raz vi je ni ja, že ne su vi še okre nu te oba vlja nju tra di ci o nal nih po slo va, vi še vre me na pro­vo de u pri vat noj sfe ri, gde se i po tvr đu je nji ho va dru štve na ulo ga. U ta kvim okol no sti ma i pro ce nat ne pi sme no sti je ve ći.

Že na je, uko li ko ova ko po sma tra mo, iz op šte na iz jav ne sfe re, pa je smi sao nje nog po sto ja nja im pli cit no bi o lo gi zi ran. Ona po sta je žr tva fak to ra ne pi sme­no sti, a po sle di ce ko je ne pi sme nost sa so bom no si ote ža va ju joj ko ri šće nje osnov nih ljud skih pra va (od zdrav stve ne za šti te, kon ku ri sa nja za po sao, uče šća u po li tič kom ži vo tu, pra va na raz u me va nje i či ta nje ugo vo ra ko ji se ti ču vla sni­štva nad imo vi nom, do ne spo sob no sti da se pre va zi đu dru štve ne pred ra su de i dis kri mi na ci ja) (Mer tus, Mr še vić, Dutt, Flo wers).

Obra zo va nje omo gu ća va sti ca nje od re đe nih ve šti na ka ko bi se de li mič no re gu li sa la eko nom ska di men zi ja ži vo ta, što že na ma otva ra pro stor sa mo stal­nog od lu či va nja i bri ge o se bi. Raz li či tost pri stu pa u vas pi ta nju de ča ka i de voj­či ca, na taj na čin, bar de li mič no bi va uklo nje na, iako je rod na so ci ja li za ci ja du bo ko uko re nje na, ka ko u vred no sti ma od re đe ne za jed ni ce, ta ko i kroz for­mal no škol ski si stem ko ji je pret po stav ka za go va ra nja tih vred no sti.

Ne pi sme nost po ro blja va iden ti tet, či ni ga ne pro men lji vim i one mo gu­ća va da iden ti tet sa gle da mo kao pro ces ne pre kid nog stva ra nja, od ba ci va nja sta rog, pri ma nja no vog, pre i spi ti va nja nje go vog sa dr ža ja uko li ko nas okol no­sti na to na ve du. Ne pi sme nost za tva ra mo guć nost sa gle da va nja se be iz per­spek ti ve dru gog/dru ge, ote ža va pro ce se ra sta i raz vo ja, jer su sa dr ža ji ko je pri ma mo uvek isti i iz no va se pre pi su ju. Ne pi sme nost ote že va iz ve snu sub ver­

Marijana Šuleić

158

zi ju dru štve ne ulo ge i ta ko blo ki ra pre i spi ti va nje po sto je ćih i na sta ja nje no vih di men zi ja iden ti te ta.

Li­te­ra­tu­ra:

Ac kels be rg A., Lyndon Shan ley, M. (2008) Pri vat nost, jav nost i moć. Di ja log, 3­4, str. 10­22.

Bla go je vić, M. (2008­2009) Rod ni ba ro me tar u Cr noj Go ri. U: M. Bla go je vić (ur.) Rod i raz voj. Sa ra je vo: Cen ter for In ter di sci pli nary Post gra du a te Stu di es, Uni ver sity of Sa ra­je vo, str. 416­418.

Bu tler, J. (1999) Iz ved be ni či no vi i tvor ba ro da: esej iz fe no me no lo gi je i fe mi ni stič ke te o ri je. Frak ci je, str. 149.

Bu tler, J. (2005) Raš či nja va nje ro da. Sa ra je vo: Ša hin pa šić.

Fa u ca ult, M. (1997) Nad zi ra ti i ka žnja va ti: Ro đe nje za tvo ra. Be o grad: Pro sve ta.

Gus dorf, G. (1991) Auto-bio-grap hie. Pa ris: Edi tion Odi le Ja cob.

Mo ler Okin, S. (1998) Prav da i pol ni si stem. U: J. Kiš (ur.) Sa vre me na po li tič ka fi lo zo fi ja. Srem ski Kar lov ci – No vi Sad: Iz da vač ka knji žar ni ca Zo ran Sto ja no vić, str. 401.

Me dić, S., Po po vić, K., Mi la no vić, M., (2008) Na ci o nal ni iz ve štaj o raz vo ju i sta nju obra-zo va nja i uče nja od ra slih – Sr bi ja. Be o grad: Dru štvo za obra zo va nje od ra slih.

Nus sba um, C. M. (2008­2009) Sex and So cial Ju sti ce. U: U. Vla i sa vlje vić (ur.) Rod i po li-ti ka. Sa ra je vo: Cen ter for In ter di sci pli nary Post gra du a te Stu di es, Uni ver sity of Sa ra­je vo, str. 86.

OECD (2008­2009) Gen der and Su sta i na ble De ve lop ment: Ma xi mi sing the eco no mic, so cial and en vi ron men tal ro le of wo men. U: M. Bla go je vić (ur.) Rod i raz voj. Sa ra je vo: Cen ter for In ter di sci pli nary Post gra du a te Stu di es, Uni ver sity of Sa ra je vo, str. 34.

Šna per, D. (1996) Za jed ni ca gra đa na – o mo der noj ide ji na ci je. No vi Sad – Srem ski Kar­lov ci: Iz da vač ka knji žar ni ca Zo ra na Sto ja no vi ća.

Ži žek, S. (2007) Ne dje lji vi osta tak: Ogled o Schel lin gu i srod nim pi ta nji ma. Za greb: De me tra.

Temida

159

In­ter­net­iz­vo­ri

De ve džić, M. (2006) Rod ne (ne)jed na ko sti iz de mo graf ske per spek ti ve, str. 65­87. Do stup no na: http://www.doise rbia.nb.rs /i mg/doi/0038­982X/200 6/0038­982X0­602065D. pdf, s tranici pri stuplj en o 12.12 .2011.

M ertus J ., Mršević Z ., Dutt M ., Fl owers N., Že n ska ljuds ka pra va, pr akti čna primena, Žensko ljudsko pravo na obrazovanje: Nepismenost i stereotipne polne uloge. Dostupno na: http://www.wo menngo.o rg .r s/sajt /sa jt /feministicka 94 /, stranici pristuplje no 12.12.2011.

U NESC O. Školovanje napreduje, ali je nepismenost enormna, 29. novembar, 2007. Dostupno na: http://w ww . jav no.com/hr­ svi je t/skolova nje st ranici p ri stupl jeno 10. 7.201 0 , stran ici pr is tupl je no 15.12.2011.

Na cion alni plan aktivnosti za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti 2007­2010. Dostupno na: h ttp://www. brandco.net/zzrp /pd f/4_dokume nti/drzavni/akta _R epu blike_Srbij e/na cionalni_plan_aktivnosti.pdf, stranici pristupljeno 15.12.2011.

Perazić O., Belić J. (1997) Pismenost u svetu i kod nas. Republika, 161. Dostupno na http://www.y urope.c om/ zi nes/repu bl ika /arhiva/97 /1 61/161_10.HTM , st ranic i pristupljeno 1 0.10.201 3.

Pop is stanovništ va, do maćins tva i stano va 201 1. u Republici Sr bij i (201 3) Š kolska sprema, pismenost i kompjuterska pismenost, Republički zavod za statistiku. Dostupno na: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/file/Popis%20stanovnistva%202011/Obrazovne_karakteristike.pdf, stranici pristupljeno 08.10.2013.

Marijana Šuleić

160

MaRijana ŠULeić

Gender­implications­of­illiteracy:­­dimension­of­illiteracy­and­it’s­victims

In the society we live in today, when human rights are spoken about, the notions of female identity and of female human rights often occupy a large space in the various theoretical debates. One of the reasons for the continued prevalence of such notions is the unequal position of women in the context of gender politics. When we take into account the different contexts in which women live, such as distance from the center, a marginalized position in some cases and a very bad image of education, taking responsibility for building a stable identity becomes one of the most important questions. According to UNESCO reports in 2007, every fourth woman suffers from the consequences of illiteracy, which are more significant in rural areas (UNESCO, 2007). Education still does not have an important place in debates in political circles in spite of efforts invested. The situation becomes more complicated when the lack of gender senstivity in educational policy and stereotypes about female roles in society are added to the existing state of inequality of availability of education, particularly the differences between rural and urban areas. In such circumstances, literacy and education are the most important components of building a stable identity, which includes willingness of women to accept responsibility for different roles that society imposes.

Key words: illiteracy, gender inequality, education

161

Prikazi knjiga

Psi­ho­me­trij­ske­ka­rak­te­ri­sti­ke­ska­le­za­pro­ce­nu­­ri­zi­ka­za­su­kob­sa­za­ko­nom­kod­de­ce­i­mla­dih1

GoR da na MaR če tić Ra dU no vić ja Sna HRn čić ne ven ka Že Ga Rac*

Ras tu će po tre be na ših struč nja ka za ope ra tiv nim i re le vant nim in stru men ti ma pro ce ne ri zi ka de ce i mla dih za su kob sa za ko nom ini ci ra le su pri pre mu Ska le za pro ce nu ri zi ka

za su kob sa za ko nom kod de ce i mla dih (ili Ska la ri zi ka). U ra du su pri ka za ni re zul ta ti is tra ži­va nja ko je je ima lo za cilj pro ce nu psi ho me trij skih ka rak te ri sti ka ove Ska le ri zi ka i nje ne pri­men lji vo sti od stra ne struč nja ka u cen tri ma za so ci jal ni rad (CSR). Ska la ri zi ka ima 72 aj te ma, or ga ni zo va nih u de vet sub ska la. Is tra ži va nje je ob u hva ta lo 65 is pi ta ni ka uz ra sta od 11 - 20 go di na, ko je su na Ska li ri zi ka pro ce nji va la 32 struč nja ka iz de vet op štin skih CSR u Sr bi ji. Ska la ri zi ka u ce li ni i pet nje nih sub ska la ima ju do bru po u zda nost. Eks tra ho va na su dva fak­to ra dru gog re da: Ri zi ci ve za ni za ka rak te ri sti ke de te ta/mla de oso be i Ri zi ci u okru že nju, ko ji ima ju pri hva tlji vu po u zda nost i do bru kri te ri jum sku va lja nost u od no su na Ska lu hro ni ci te ta an ti so ci jal nog po na ša nja. Struč ni rad ni ci su pro ce ni li da je Ska la ri zi ka ko ri sna u prak si, a ve ći na ni je ima la te ško će u nje noj pri me ni. Kva li ta tiv na ana li za re zul ta ta je da la smer ni ce za da lje una pre đe nje Ska le ri zi ka i za ob u hvat ni ju edu ka ci ju struč nja ka u ovoj obla sti.

Ključ ne re či: an ti so ci jal no po na ša nje, po u zda nost, fak to ri dru gog re da, kri te ri jum-ska va lja nost, pri men lji vost.

1 Ovaj rad je re zul tat ra da na pro jek tu broj 47011 Kri mi nal u Sr bi ji: fe no me no lo gi ja, ri zi ci i mo guć-no sti so ci jal ne in ter ven ci je, ko ji im ple men ti ra In sti tut za kri mi no lo ška i so ci o lo ška is tra ži va nja, i fi nan si ra Mi ni star stvo pro sve te, na u ke i teh no lo škog raz vo ja Re pu bli ke Sr bi je. Ru ko vo di lac pro jek ta je prof. dr Vla dan Jol džić.

TEMIDA Decembar 2013, str. 161-177 ISSN: 1450-6637 DOI: 10.2298/TEM1304161M Originalni naučni rad

* Gor da na Mar če tić Ra du no vić je so ci jal na rad ni ca i vo di telj ka slu ča ja u Grad skom cen tru za so ci jal ni rad u Be o gra du, Ode lje nje Sur čin. E­mail: [email protected]

Dr Jasna H rnčić je do ce ntkinja na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. E­mail: [email protected] Dr Neve nka Žegar ac je redov n a prof eso rk a na Faku l tet u političkih nauka Univerziteta u Beo­

gradu. E­mail: [email protected]

Gordana Marčetić Radunović, Jasna Hrnčić, Nevenka Žegarac

162

Uvod

De ca i mla di ko ja su osum nji če na, op tu že na ili osu đe na zbog kri vič nih de la se na la ze u ra nji voj po zi ci ji. Oni do la ze u kon takt sa kri vič no prav nim si ste mom ko ji je u osno vi na me njen od ra slim li ci ma, a i nji ma je če sto za stra­šu ju ći. De ca i mla di u ovoj po zi ci ji tr pe i dru štve nu stig ma ti za ci ju i mar gi na li za­ci ju, ko ja ima ozbilj ne im pli ka ci je za nji ho vu bu duć nost (pre sta nak ško lo va nja, po ro dič na kri za, gu bi tak po sla, itd.). Da bi se pro mo vi sa la ne di skri mi na tiv na prak sa, usme re na na raz vi ja nje po dr ške i za šti te ove de ce i mla dih, ko ri sti se ter min „de ca/mla di u su ko bu za za ko nom“.

Ma da po sto je i dru gi fak to ri ko ji uti ču na to da li će oso ba bi ti osum nji­če na, op tu že na i osu đe na za ne ko kri vič no de lo, ta ko da ne vi ni mo gu da bu du u su ko bu sa za ko nom, a kri vi slo bod ni, naj če šći raz log za su kob sa za ko nom je ste či nje nje kri vič nih de la. Po zi tiv ne za kon ske nor me ze mlje de fi ni šu šta se sma tra kri vič nim de lom, što mo že va ri ra ti od ze mlje do ze mlje (npr. pro­sti tu ci ja se u ne kim ze mlja ma sma tra kri vič nim de lom, u dru gim ne). Ipak, po sto ji in ter na ci o nal na sa gla snost da se kri vič nim de lom sma tra na mer na i zna čaj na po vre da dru gog čo ve ka i nje go vih pra va, a pro tiv dru štve nih nor mi. Ter min ko ji se od no si na na mer nu i zna čaj nu po vre du pra va dru gog čo ve ka pro tiv dru štve nih nor mi, bez ob zi ra na to da li je kri vi ca do ka za na na su du ili ni je, je ste an ti so ci jal no po na ša nje (AP). An ti so ci jal no po na ša nje ni je ho mo­ge na ka te go ri ja. Ši rok je spek tar nje go vog is po lja va nja u od no su na po če tak, te ži nu, per zi sten ci ju i ra zno rod nost. Broj ni su fak to ri ko ji kon zi stent no po ve­ća va ju ri zik za „za slu že ni“ su kob sa za ko nom (tzv. fak to ri ri zi ka). Fak to ri ri zi ka za na sta nak i raz voj an ti so ci jal nog po na ša nja de ce i mla dih se mo gu gru pi sa ti u ne ko li ko ka te go ri ja: ge net ski fak to ri, in di vi du al ni fak to ri, po ro dič ni fak to ri, fak to ri vr šnjač ke gru pe, stre so ri i fak to ri ne po sred nog so ci jal nog okru že nja (Hrn čić, 2009). Ni je dan fak tor uzet po je di nač no ni je pre su dan. Do sled no se po ka zu je da je naj pre dik tiv ni je za an ti so ci ja lan is hod upra vo me đu dej stvo ne ko li ko fak to ra iz ne ko li ko ka te go ri ja, ko je če sto da ju efe kat po ja ča nja ili ubr za nja. An ti so ci jal no po na ša nje je uto li ko per zi stent ni je uko li ko su ne po­volj ni uslo vi ra ni ji, te ži i mno go stra ni ji. Ne po volj ni ge net ski i po ro dič ni fak to ri u me đu sob noj in ter ak ci ji for mi ra ju ri zič ne in di vi du al ne ka rak te ri sti ke mla de oso be, stre so ri sa ko ji ma se su sre će ugro ža va ju nje ne raz voj ne mo guć no sti. Sa ovim ka rak te ri sti ka ma, mla da oso ba ula zi u ne po sred ne od no se sa vr šnjač­kom gru pom i ško lom, ko ji su sve ne po volj ni ji. Oni ne ret ko vo de do is klju če­nja iz pro so ci jal nih gru pa i in sti tu ci ja i uklju če nja u kri mi nal ne gru pe, oda kle

Temida

163

je tek ko rak do iz bo ra kri mi nal ne ka ri je re. Ova si la zna spi ra la po ja šnja va za što ne ko li ko fak to ra ri zi ka uze tih za jed no ob ja šnja va da le ko ve ću va ri jan su an ti so­ci jal nog po na ša nja, ne go uko li ko se sa be re nji hov po je di na čan uti caj (Mof fit, 1993; Far ring ton, 1996; Rut ter i dr., 1998).

Ras tu će po tre be na ših struč nja ka za ope ra tiv nim i re le vant nim in stru men­ti ma pro ce ne ri zi ka de ce i mla dih za su kob sa za ko nom ini ci ra le su pri pre mu in stru men ta u ko me su na la zi em pi rij skih is tra ži va nja fak to ra ri zi ka si ste ma ti zo­va ni ta ko da bu du pri me re ni sva ko dnev noj prak si za šti te i tret ma na de ce i mla­dih (Hrn čić, Že ga rac, 2008; Hrn čić, 2009; Že ga rac, Dža mo nja Ig nja to vić, 2010). Pri to me je uze ta u ob zir raz li či ta sna ga pre dik ci je po je di nih fak to ra ri zi ka do bi­je na u is tra ži va nji ma, kao i mo guć no sti prak ti ča ra da re la tiv no jed no stav no pro ce ne nji ho vo pri su stvo u di rekt nom ra du sa kli jen ti ma. Ta ko je na sta la Ska la za pro ce nu ri zi ka za su kob sa za ko nom kod de ce i mla dih, ili Ska la ri zi ka2. Ska la ri zi ka ob u hva ta de vet sub ska la fak to ra ri zi ka, ko ji se od no se na in di vi du al ne fak to re ri zi ka, po ro dič ne fak to re, fak to re vr šnjač ke gru pe, stre so re i ši ru so ci­jal nu oko li nu, da ju ći mo guć nost ho li stič ke mul ti si stem ske pro ce ne. Raz vi je na je i Ska la in di ka to ra hro ni ci te ta an ti so ci jal nog po na ša nja, ili Ska la hro ni ci te ta (Hrn čić, Že ga rac, 2008), ko ja omo gu ća va pro ce nu hro ni ci te ta ili per var ziv no sti su ko ba sa za ko nom kod de ce i mla dih na osno vu če ti ri in di ka to ra: tra ja nja, uče­sta lo sti, te ži ne i ra zno vr sno sti an ti so ci jal nog po na ša nja (Hrn čić, Že ga rac, 2008). In stru men ti su pi lo ti ra ni na ne ko li ci ni slu ča je va iz prak se i di sku to va ni sa broj­nim struč nja ci ma ko ji ra de sa de com i mla di ma u ri zi ku od su ko ba sa za ko nom. Ipak, do sa da ni su si ste mat ski is tra ži va ne nji ho ve psi ho me trij ske ka rak te ri sti ke i upo treb na vred nost u sva ko dnev noj prak si.

Ovaj rad se ba vi pro ve rom psi ho me trij skih ka rak te ri sti ka Ska le za pro ce nu ri zi ka za su kob sa za ko nom kod de ce i mla dih i nje nih de vet sub ska la, kao i is tra­ži va njem nje ne upo treb ne vred no sti u prak si. Ci lje vi ovog ra da su:1) ana li za psi ho me trij skih ka rak te ri sti ka Ska le za pro ce nu ri zi ka za su kob sa

za ko nom kod de ce i mla dih (ili Ska la ri zi ka) i nje nih de vet sub ska la, pri li kom pri me ne Ska le u sva ko dnev nom ra du sa ko ri sni ci ma uslu ga cen ta ra za so ci jal ni rad. Psi ho me trij ske ka rak te ri sti ke ko je se ana li zi ra ju su: po u zda­nost ska le i nje nih de vet sub ska la, po u zda nost fak to ra dru gog re da do bi­je nih na Ska li, dis kri mi na tiv nost kroz me re se pa ra ci je, em pi rij ska ade kvat­

2 Autorke instrumenta su: Jasna Hrnčić, Nevenka Žegarac, Tamara Džamonja Ignjatović. Više o tome videti u: Hrnčić, Žegarac, 2008.

Gordana Marčetić Radunović, Jasna Hrnčić, Nevenka Žegarac

164

nost pon de ri sa nja aj te ma Ska le i kri te rij ska va lja nost fak to ra dru gog re da u od no su na Ska lu in di ka to ra hro ni ci te ta an ti so ci jal nog po na ša nja;

2) ana li za upo treb ne vred no sti Ska le ri zi ka u prak si sa sta no vi šta struč nja ka iz cen ta ra za so ci jal ni rad. Ana li zi ra se ko ri snost Ska le i te ško će u nje noj pri­me ni po pro ce ni struč nja ka u cen tri ma za so ci jal ni rad.

Is pu nje nje ovih ci lje va da je em pi rij sku osno vu za even tu al no una pre đe­nje ovog in stru men ta pro ce ne i nje go vu ši ru pri me nu, omo gu ća va ju ći kva li­tet ni ju struč nu pro ce nu ri zi ka de ce i mla dih za po če tak, na sta vak i eska la ci ju su ko ba sa za ko nom i efi ka sni je pla ni ra nje uslu ga iz obla sti so ci jal ne i zdrav­stve ne za šti te.

Me to do lo gi ja­is tra ži va nja

In­stru­men­ti

Po da ci su sa ku plja ni po mo ću dva in stru men ta pro ce ne i jed nog eva lu­a tiv nog li sta. Pr vi in stru ment pro ce ne je Ska la za pro ce nu ri zi ka za su kob sa za ko nom kod de ce i mla dih, ili Ska la ri zi ka. Na me nje na je struč nim rad ni ci ma za pro ce nu ak tu el nog ri zi ka kod de te ta/mla de oso be za po če tak, na sta vak i pro­du blji va nje su ko ba sa za ko nom (Hrn čić, Že ga rac, 2008: 288). Ska la ima ukup no 72 aj te ma, or ga ni zo va na u de vet sub ska la: Op šte ka rak te ri sti ke de te ta/mla de oso be (8 aj te ma); Kr še nje pra vi la, hi pe rak tiv nost i agre siv nost de te ta/mla de oso be (6 aj te ma); An ti so ci jal no po na ša nje de te ta/mla de oso be (14 aj te ma); Upo tre ba psi ho ak tiv nih sup stan ci de te ta/mla de oso be (3 aj te ma); Od nos ro di­te lja/sta ra te lja pre ma de te tu (10 aj te ma); Ka rak te ri sti ke čla no va po ro di ce (8 aj te ma); Ka rak te ri sti ke vr šnjač ke gru pe (5 aj te ma); Stre so ri de te ta/mla de oso be (7 aj te ma); i So ci jal no okru že nje (11 aj te ma). Na čin od go va ra nja na aj te me je di ho to man (od go vo ri mo gu bi ti DA ili NE). Po zi ti van od go vor na sva kom aj te mu je pon de ri san na osno vu te o rij ski pret po sta vlje nog zna ča ja ko ji fak to ri ri zi ka ima ju za na sta nak i raz voj an ti so ci jal nog po na ša nja i su ko ba sa za ko­nom. Pon de ri su da ti u ra spo nu od 1 do 3 (1 – slab fak tor ri zi ka, 2 – ume ren fak tor ri zi ka i 3 – iz ra zit fak tor ri zi ka). Sub ska le Ska le ri zi ka ne ma ju pod jed na ku pre dik tiv nu vred nost za an ti so ci jal no po na ša nje i su kob sa za ko nom. Naj ve ću pre dik tiv nu sna gu ima ju sub ska le An ti so ci jal no po na ša nje de te ta/mla de oso be i Kr še nje pra vi la, hi pe rak tiv nost i agre siv nost de te ta/mla de oso be, dok Stre so ri

Temida

165

de te ta/mla de oso be i So ci jal no okru že nje ima ju naj ma nju pre dik tiv nu vred nost, jer da ju pre sve ga sli ku kon tek sta u ko me je pro blem na stao ili se odr ža va (Hrn čić, Že ga rac, 2008: 290). U ovom is tra ži va nju Ska la ri zi ka je ko ri šće na u ci lju pro ce ne nje nih psi ho me trij skih ka rak te ri sti ka i upo treb ne vred no sti.

Dru gi pri me nje ni in stru ment pro ce ne je Ska la in di ka to ra hro ni ci te ta an ti-so ci jal nog po na ša nja, ili Ska la hro ni ci te ta (Hrn čić, Že ga rac, 2008). Ska la hro ni-ci te ta je na me nje na pro ce ni ste pe na u ko me an ti so ci jal no po na ša nje pro ži ma ži vot ni stil de te ta/mla de oso be ko ja se pro ce nju je (Hrn čić, Že ga rac, 2008: 293), za če ti ri in di ka to ra an ti so ci jal nog po na ša nja: nje go vo tra ja nje, uče sta lost, te ži na i ra zno vr snost (raz li či tost an ti so ci jal nog po na ša nja po ti pu). An ti so ci­jal no po na ša nje oso be se pro ce nju je od stra ne struč nih rad ni ka na pe to ste­pe noj opi snoj ska li. Skor 0 uka zu je na ni zak, a skor 4 na vi sok ri zik za na sta vak i pro du blji va nje su ko ba sa za ko nom. U ovom is tra ži va nju Ska la hro ni ci te ta je ko ri šće na kao kri te ri jum za pro ce nu pre dik tiv ne va lja no sti Ska le ri zi ka.

U is tra ži va nju je pri me njen i Eva lu a tiv ni list ska la pro ce ne, u ko me su se če ti ri pi ta nja od no si la na pro ce nu dva aspek ta Ska le ri zi ka: nje ne ko ri sno sti u sva ko dnev nom ra du struč nja ka i te ško ća u nje noj pri me ni. Na ko ri snost Ska le ri zi ka se od no se pi ta nja: „Da li je ko ri stan u do bi ja nju po da ta ka za kom ple ti ra nje po čet ne pro ce ne?“ (od go va ra se na pe to ste pe noj ska li Li ker to vog ti pa, oce na 1 – u pot pu no sti ne ko ri stan/ne po tre ban, oce na 5 – u naj ve ćoj me ri ko ri stan/upo tre bljiv) i „Ko ji su raz lo zi ko ri sno sti?“ (od go va ra se iz bo rom iz me đu po nu­đe nih al ter na ti va). Na te ško će u pri me ni Ska le ri zi ka se od no se pi ta nja: „Da li ste ima li te ško će?“ (od go va ra se di ho tom no) i „Ko je su to te ško će bi le?“ (od go­va ra se iz bo rom iz me đu po nu đe nih al te r na ti va).

Pro­ce­du­ra

Pri ka za no is tra ži va nje je deo ši reg is tra ži va nja ko je je spro ve de no u de vet op štin skih cen ta ra za so ci jal ni rad u Sr bi ji to kom 2010/2011. go di ne. Na kon dvo ča sov ne obu ke struč nih rad ni ka Slu žbe za za šti tu de ce i mla dih (SZZDM) cen ta ra za so ci jal ni rad za pri me nu Ska le ri zi ka i Ska le hro ni ci te ta, struč ni rad­ni ci su ih ko ri sti li to kom če ti ri me se ca uz re do van mo ni to ring (te le fon ski kon­tak ti, po se te CSR). Na kra ju pri me ne ovih ska la, struč ni rad ni ci su po pu ni li Eva-lu a tiv ni list ska la pro ce ne.

Gordana Marčetić Radunović, Jasna Hrnčić, Nevenka Žegarac

166

Uzo­rak

Sa gla snost struč nih rad ni ka SZZDM­a da vo lon ter ski pri ku plja ju re le­vant ne po dat ke je tra že na u je da na est op štin skih CSR­a, a do bi je na za njih de vet: u šest op štin skih CSR­a u okvi ru Grad skog cen tra za so ci jal ni rad u Be o­gra du (No vi Be o grad, Obre no vac, Pa li lu la, Ra ko vi ca, Zve zda ra, Ze mun) i u tri CSR­a iz dru gih me sta u Sr bi ji (Uži ce, Zre nja nin, Ve li ko Gra di šte). U tim op šti­na ma je za tim spro ve de no is tra ži va nje.

Ska la ma su pro ce nji va ni mla di uz ra sta od 11 do 20 go di na iz na ve de­nih de vet op šti na, ko ji su od stra ne tu ži la štva, vi šeg su da za ma lo let ni ke ili ško la upu će ni u CSR zbog su ko ba sa za jed ni com, i za ko je je ra đe na pro ce na u CSR­u od ok to bra 2010. do fe bru a ra 2011. go di ne. Pro ce nje no je ukup no 67 is pi ta ni ka, od ko jih dva ni su ušla u ko nač nu ob ra du zbog zna čaj nog od stu pa­nja od struk tu re uzor ka (outli ner­a). Ko na čan uzo rak je či ni lo 65 is pi ta ni ka, pro­seč nog uz ra sta od 16 go di na (M=16,09; SD=1,65), ve li kom ve ći nom mu škog po la (96,9%). Pro seč no je bi lo se dam (M=7,2) is pi ta ni ka po CSR­u, mi ni mal no tri, a mak si mal no 11. Od to ga, 64,6% is pi ta ni ka je bi lo iz Be o gra da, po 15,3% iz Uži ca i Zre nja ni na, a 4,6% iz Ve li kog Gra di šta.

Pro ce nu su iz vr ši la 32 struč na rad ni ka CSR ­a, ko ji su po pu ni li i Eva lu a tiv ni list ska la pro ce ne. Bi li su uz ra sta od 26 do 65 go di na, uglav nom žen skog po la (90,3%), naj če šće so ci jal ni rad ni ci (31,3%) i pe da go zi (31,3%), za tim psi ho lo zi (21,9%) i spe ci jal ni pe da go zi (15,6%). Ve ći nom su bi li vo di te lji slu ča ja (87,5%), a bi la su uklju če na i dva su pe r vi zo ra (6,3%) i dva ru ko vo di o ca SZZDM (6,3%). Vi še od po lo vi ne (53,2%) je ima lo do tri go di ne rad nog is ku stva, ne što vi še od če tvr ti ne (28,1%) iz me đu če ti ri i de set go di na, a ma nje od pe ti ne (18,8%) pre ko de set go di na ra da.

Me­to­de­ob­ra­de­po­da­ta­ka

Sta ti stič ka ob ra da po da ta ka je re a li zo va na ko ri šće njem sta ti stič kih pro­gra ma SPSS 17 i Win step. Pri li kom ob ra de po da ta ka ko ri šće na je i kva li ta tiv na i kvan ti ta tiv na ana li za. Što se ti če de skrip tiv ne sta ti sti ke, u slu ča ju ka te go rič kih va ri ja bli ko ri šće ni su pro cen ti i fre kven ce, dok su kvan ti ta tiv ne va ri ja ble opi­sa ne arit me tič kom sre di nom i stan dard nom de vi ja ci jom. Ka ko je Ska la ri zi ka kon stru i sa na na osno vu di ho tom nih aj te ma, pri me nje ne su me re re li ja bil no sti i me re se pa ra ci je po Ra šo vom mo de lu (pro gram ski pa ket Win steps). U ci lju pro ce ne kri te ri jum ske va lja no sti Ska le ri zi ka, pu tem eks plo ra tor ne fak tor ske

Temida

167

ana li ze (EFA) – me tod Prin ci pal axi sis fac to ring uz ob li min ro ta ci ju, iz ra ču na ti su fak to ri dru gog re da Ska le ri zi ka na ni vou sub ska la; po u zda nost fak to ra dru­gog re da je pro ce nji va na al fa ko e fi ci jen tom in ter ne kon zi sten ci je. Za utvr đi va­nje kri te ri jum ske va lja no sti ko ri šćen je Pir so nov ko e fi ci jent ko re la ci je iz me đu fak to ra dru gog re da i Ska le hro ni ci te ta. Ova ana li ze su ura đe ne na ne pon de­ri sa nim re zul ta ti ma, na kon što su od go vo ri na aj te me re ku do va ni u bi nar ne (od go vor ne=0, od go vor da=1). Ra šov mo del je pri me njen i za pro ce nu em pi­rij ske ade kvat no sti pon de ri sa nja.

Re zul ta ti­is tra ži va nja

Psi­ho­me­trij­ske­ka­rak­te­ri­sti­ke­Ska­le­za­pro­ce­nu­ri­zi­ka­za­su­kob­sa­za­ko­nom­­kod­de­ce­i­mla­dih

a) Po u zda nost

Ska la za pro ce nu ri zi ka za su kob sa za ko nom kod de ce i mla dih (ili Ska la ri zi ka) je pro ce nje na na kon što su od go vo ri na aj te me re ku do va ni u bi nar ne (od go vor ne=0, od go vor da=1). Sub ska la Upo tre ba psi ho ak tiv nih sup stan ci de te ta/mla de oso be (PAS) ni je uklju če na u ana li zu zbog ma log bro ja stav ki (N=3). Ra šo va ana li za je po ka za la ko e fi ci jent po u zda no sti od r=0,86 (Ta be la 1). Me đu de vet sub ska la Ska le ri zi ka, naj po u zda ni ja je bi la Ka rak te ri sti ke vr šnjač ke gru pe, sa ko e fi ci jen tom po u zda no sti od čak r=0,95. Do bru po u zda nost ima ju i sub ska le: Kr še nje pra vi la, hi pe rak tiv nost i agre siv nost de te ta/mla de oso be (r=0,85), Od no si ro di te lja/sta ra te lja pre ma de te tu (r=0,85), Op šte ka rak te ri sti ke de te ta/mla de oso be (r=0,83) i So ci jal no okru že nje (r=0,83). Sla bu po u zda nost ima ju sub ska le: An ti so ci jal no po na ša nje de te ta/mla de oso be (r=0,66), Stre so ri de te ta/mla de oso be (r=0,64) i Ka ra k te ri sti ke čla no va po ro di ce (r=0,54).

Gordana Marčetić Radunović, Jasna Hrnčić, Nevenka Žegarac

168

Ta be la 1: Po u zda nost Ska le za pro ce nu ri zi ka za su kob sa za ko nom kod de ce i mla dih i nje nih sub ska la

Sub ska le Po u zda nost Broj pi ta nja Me ra se pa ra ci je

Op šte ka rak te ri sti ke de te ta/ mla de oso be 0,83 8 2,24Kr še nje pra vi la, hi pe rak tiv nost i agre siv nost de te ta/mla de

oso be 0,85 6 2,57

An ti so ci jal no po na ša nje de te ta/mla de oso be 0,66 14 1,39

Od nos ro di te lja/sta ra te lja pre ma de te tu 0,85 10 2,42

Ka rak te ri sti ke čla no va po ro di ce 0,54 8 1,08

Ka rak te ri sti ke vr šnjač ke gru pe 0,95 5 4,21

Stre so ri de te ta/mla de oso be 0,64 7 1,34

So ci jal no okru že nje 0,83 11 2,21

Upo tre ba psi ho ak tiv nih sup stan ci de te ta/mla de oso be / 3 /

Ukup no 0,86 69 2,55

b) Dis kri mi na tiv nost

Me ra se pa ra ci je po ka zu je ko li ko sta ti stič ki raz li či tih ni voa u po stig nu ću mo že da raz li ku je ne ka ska la, tj. ko li ko gru pa is pi ta ni ka ne ki in stru ment pro­ce ne mo že da raz li ku je (Faj gelj, 2009: 297­300). Me ra se pa ra ci je pri me nje na na Ska lu ri zi ka po ka zu je da ce lo kup ni in stru ment mo že da raz li ku je dve gru pe de ce/mla dih: jed nu sa ma njim i dru gu sa ve ći ri zi kom (Ta be la 1). Me re se pa ra­ci je po je di nač nih sub ska la po ka zu ju da je naj di skri mi na tiv ni ja sub ska la Ka rak-te ri sti ke vr šnjač ke gru pe, na osno vu ko je mo že mo da raz li ku je mo če ti ri gru pe de ce/mla dih: 1) sa naj ve ćim ri zi kom, 2) sa ve li kim ri zi kom, 3) sa sred njim ri zi­kom, 3) sa ma lim ri zi kom. Po dve gru pe de ce/mla dih oso ba mo gu da raz li­ku ju sle de će sub ska le: Kr še nje pra vi la, hi pe rak tiv nost i agre siv nost de te ta/mla de oso be, Od no si ro di te lja/sta ra te lja pre ma de te tu, Op šte ka rak te ri sti ke de te ta/mla de oso be i So ci jal no okru že nje. Osta le sub ska le ne raz li ku ju gru pe is pi ta ni ka pre ma pri su stvu ri zi ka.

Temida

169

c) Em pi rij ska ade kvat nost pon de ri sa nja

Na osno vu Ra šo vog mo de la, mo gu će je pro ce ni ti i em pi rij sku ade kvat­nost te o rij ski kon ci pi ra nih pon de ra aj te ma Ska le ri zi ka. Po ka za lo se da od 72 aj te ma, na njih 67 (93,1%) te o rij ski pret po sta vlje ni pon de ri ne od stu pa ju zna­čaj no od em pi rij skih na la za. Iz ra zit ne sklad iz me đu te o rij skih i em pi rij skih pon­de ra je do bi jen na pet aj te ma.

Aj tem „Ne do sta tak/ne do volj na po dr ška so ci jal nih slu žbi“ je te o rij ski pro ce­njen kao slab fak tor ri zi ka (pon der 1), dok se em pi rij ski po ka zao kao iz ra zi ti fak tor ri zi ka. Na osno vu Ra šo vog mo de la pro ce nje na „te ži na“ aj te ma je 2,53 stan dard nih de vi ja ci ja (SD) vi ša od pro seč ne.

Aj tem „Sma nje na kon tro la im pul sa“ je te o rij ski op te re ćen ko e fi ci jen tom 2 (ume ren fak tor ri zi ka), dok se em pi rij ski po ka zu je kao slab fak tor ri zi ka. Na osno vu Ra šo vog mo de la pro ce nje na „te ži na“ aj te ma je 2,01 stan dard nih de vi­ja ci ja (SD) ni ža od pro seč ne.

Tri aj te ma ko ji se od no se na an ti so ci jal no po na ša nje dru go va/dru ga ri ca su se po ka za li „lak šim“ u is tra ži va nju ne go u te o ri ji:

aj tem „• Dru go vi/ari ce sa ko ji ma se dru ži is po lja va ju an ti so ci jal no po na ša nje“ je te o rij ski op te re ćen ko e fi ci jen tom 3 (iz ra zit fak tor ri zi ka), dok se em pi rij­ski po ka zu je kao lak – 1,73 SD is pod pro seč ne „te ži ne“.aj te mi • „Naj vi še vre me na pro vo di sa vr šnja ci ma sa an ti so ci jal nim po na ša-njem“ i „An ti so ci jal no po na ša nje pret ho di dru že nju sa an ti so ci jal nim vr šnja-ci ma“ su te o rij ski op te re će ni ko e fi ci jen tom 3 (iz ra zit fak tor ri zi ka), dok su em pi rij ski pro seč ni, do la ki. Oba se na la ze na 0,71 SD is pod arit me tič ke sre­di ne „te ži ne“ aj te ma.

d) Kri te ri jum ska va lja nost

Pro ce na kri te ri jum ske va lja no sti je re a li zo va na iz ra ču na va njem ko re la­ci ja iz me đu re zul ta ta na fak to ri ma dru gog re da Ska le ri zi ka i re zul ta ta na Ska li hro ni ci te ta. Eks plo ra tor na fak tor ska ana li za pri me nje na je na skra će noj Ska li ri zi ka. Na i me, sub ska le Od nos ro di te lja/sta ra te lja pre ma de te tu/mla doj oso bi i Ka rak te ri sti ke vr šnjač ke gru pe su is klju če ne iz ana li ze na osno vu kri te ri ju ma jed no stav ne struk tu re sub ska le, dok je sub ska la Upo tre ba psi ho ak tiv nih sup-stan ci de te ta/mla de oso be is klju če na zbog ma log bro ja pi ta nja (N=3). Eks tra ho­va na su dva fak to ra dru gog re da ko ja ob ja šnja va ju 73,3% va ri jan se. Do bi je na

Gordana Marčetić Radunović, Jasna Hrnčić, Nevenka Žegarac

170

ma tri ca struk tu re ima jed no stav nu struk tu ru, a fak tor ska op te re će nja se kre ću od 0,74 do 0,97 (Ta be la 2).

Ta be la 2: Pri kaz ma tri ce fak tor skih op te re će njaSub ska le Fak tor 1 Fak tor 2

Kr še nje pra vi la, hi pe rak tiv nost i agre siv nost de te ta/mla de oso be 0,97

Op šte ka rak te ri sti ke de te ta/mla de oso be 0,87

An ti so ci jal no po na ša nje de te ta/mla de oso be 0,86

Ka rak te ri sti ke čla no va po ro di ce 0,74

So ci jal no okru že nje 0,83

Stre so ri de te ta/mla de oso be 0,82

Po u zda nost ova ko do bi je nih fak to ra je r=0,89 (N=3) i r=0,61 (N=3) re spek­tiv no, pri če mu je ko re la ci ja dva fak to ra ume re na i iz no si r=0,37. Pr vi fak tor mo že mo na zva ti Ri zi ci ve za ni za ka rak te ri sti ke de te ta/mla de oso be i ob u hva ta sub ska le: Kr še nje pra vi la, hi pe rak tiv no sti i agre siv nost de te ta/mla de oso be, Op šte ka rak te ri sti ke de te ta/mla de oso be i An ti so ci jal no po na ša nje de te ta/mla de oso be. Dru gi fak tor mo že mo na zva ti Ri zi ci u okru že nju i ob u hva ta sub­ska le: Ka rak te ri sti ke čla no va po ro di ce, So ci jal no okru že nje i Stre so ri de te ta/mla de oso be.

Do bi je na ko re la ci ja iz me đu fak to ra Ri zi ci ve za ni za ka rak te ri sti ke de te ta i Ska le hro ni ci te ta od r=0,73 je ve o ma vi so ka, što uka zu je na ve o ma vi so ku kri­te ri jum sku va lja nost ovog fak to ra. Ko re la ci ja iz me đu fak to ra Ri zi ci u okru že nju i Ska le hro ni ci te ta od r=0,49 je ni ža, ali i da lje vi so ka, što uka zu je na so lid nu kri­te ri jum sku va lja nost ovog fak to ra.

Pri­men­lji­vost­Ska­le­ri­zi­ka­u­cen­tri­ma­za­so­ci­jal­ni­rad

Pro seč na vred nost ko ri sno sti Ska le ri zi ka je M=3,83 (SD=0,83), da kle struč­nja ci CSR su pro seč no sma tra li da je ume re no ko ri sna. Naj če šće na vo đen raz­log zbog če ga je ko ri sna je bio omo gu ća va nje pri ku plja nja sve o bu hvat ni jih po da ta ka o de te tu/mla doj oso bi. Vi še od tri če tvr ti ne struč nih rad ni ka (78,9%) ni su ima li te ško će u pri me ni Ska le ri zi ka. Te ško će ko je su bi le na vo đe ne su: ne do sta tak vre me na za ko ri šće nje in stru me na ta pro ce ne; te ško će u pro ce ni de te ta/mla de oso be bez uklju či va nja dru gih struč nih pro fi la na aj te mi ma: „Sni že no sa mo po u zda nje“ (aj tem 1), „Sma nje na kon tro la im pul sa“ (aj tem 8),

Temida

171

„Mi ni mi zi ra nje sop stve nih emo ci ja tu ge i stra ha“ (aj tem 3), „Ne ga ci ja pro ble ma i/ili pro jek ci ja od go vor no sti“ (aj tem 5), „Hi pe rak tiv nost sa pro ble mi ma pa žnje“ (aj tem 10), „Re ak tiv na od bram be na fi zič ka agre siv nost“ (aj tem 11) i „Re ak tiv na osvet nič ka fi zič ka agre siv no sti“ (aj tem 12). Ta ko đe, kao ne ja sne su pro ce ni li dva aj te ma – Pro jek ci ja od go vor no sti (aj tem 5), Re ak tiv na od bram be na fi zič ka agre-siv nost (aj tem 12), kao i reč pro so ci jal no u vi še aj te ma. Ne ke aj te me ni su ima li mo guć nost da pro ce ne, što je uka za lo na po tre bu da se za sve aj te me uve de od go vor „Ne znam“. Na kra ju, ima li su te ško će u ve zi di ho tom nog na či na od go va ra nja (DA/NE) u smi slu da li „DA” pod ra zu me va da se ne ko po na ša nje sa mo jed nom po ja vi, ili je po treb no da se če šće po ja vlju je ne go ne po ja vlju je.

Di sku si ja

Do bi je na je re spek ta bil na po u zda nost ce le Ska la za pro ce nu ri zi ka za su kob sa za ko nom kod de ce i mla dih (ili Ska le ri zi ka) od r=0,86, ko ja po ka zu je da je ona do sled na u me re nju svog osnov nog pred me ta: ri zi ka de ce i mla dih za su kob sa za ko nom. Pet od de vet sub ska la aj te ma unu tar ska le po ka zu ju do bru po u­zda nost, što su ge ri še da se mo gu ko ri sti ti kao ska le: Ka rak te ri sti ke vr šnjač ke gru pe, Od nos ro di te lja/sta ra te lja pre ma de te tu, So ci jal no okru že nje, Kr še nje pra-vi la, hi pe rak tiv nost i agre siv nost de te ta/mla de oso be i Op šte ka rak te ri sti ke de te ta/mla de oso be.

Ni ska po u zda nost tri dru ge sub ska le je u skla du sa nji ho vom osnov nom na me nom da da ju pre gled ri zi ka iz po je di nih obla sti, a ne da me re jed nu kon­zi stent nu ka rak te ri sti ku. Sub ska la An ti so ci jal no po na ša nje de te ta/mla de oso be (po u zda nost r=0,66) ob u hva ta ra zno vr sna an ti so ci jal na po na ša nja, ko ji uklju­ču ju i skri ve ne for me ovog po na ša nja (la ži, kra đe, van da li zam i sl.) i otvo re ne (otvo re ni su ko bi, tu če, na si lje i sl.), kao i sek su al ne de lik te. Lo e ber sma tra da se mla di sa an ti so ci jal nim po na ša njem raz li ku ju po to me da li pre te žno po ka zu ju otvo re no ili skri ve no an ti so ci jal no po na ša nje i da ova dva ti pa ima ju raz li či te raz voj ne pu ta nje (Lo e ber, 1990: 13­14). I dru gi auto ri raz li ku ju ove dve gru pe an ti so ci jal nog po na ša nja (Pat ter son i dr., 1992: 31). Uz to, i sek su al ni pre stu pi ne ret ko pred sta vlja ju po seb nu vr stu pro ble ma i shva ta ju se kao odvo je na kla sa an ti so ci jal nog po na ša nja (Rut ter i dr., 1998: 113­115). Ako se ovom do da i po da tak da per zi stent nost an ti so ci jal nog po na ša nja uti če na sna gu ko re la ci je iz me đu raz li či tih simp to ma an ti so ci jal nog po na ša nja (Mof fit, 1993), te da oni ko ji ima ju ni sku per zi stent nost ne ret ko po ka zu ju sa mo je dan tip an ti so ci jal­

Gordana Marčetić Radunović, Jasna Hrnčić, Nevenka Žegarac

172

nog po na ša nja, ni je za ču di ti da sub ska la An ti so ci jal no po na ša nje de te ta/mla de oso be ima ni sku po u zda nost. Da je ovo tu ma če nje ve ro vat no, uka zu je i do bra po u zda nost sub ska le Kr še nje pra vi la, hi pe rak tiv nost i agre siv nost de te ta/mla de oso be (r=0,85), ko ja se od no si uglav nom na je dan tip an ti so ci jal nog po na ša nja – otvo re no an ti so ci jal no po na ša nje. Ka ko je an ti so ci jal no po na ša nje u sa da­šnjo sti naj ve ći ri zik za an ti so ci jal no po na ša nje u bu duć no sti, ob u hva tan pri­kaz mo da li te ta an ti so ci jal nog po na ša nja dat u sub ska li An ti so ci jal no po na ša-nje de te ta/mla de oso be omo gu ća va pre gled ključ nih in for ma ci ja o ri zi ci ma za da lje an ti so ci jal no po na ša nje i sto ga je ko ri stan u sva ko dnev noj prak si. Ipak, zbog ni ske po u zda no sti, ova sub ska la se ne mo že ko ri sti ti kao odvo je na ska la.

Sub ska la Stre so ri de te ta/mla de oso be (po u zda nost r=0,64) je kon stru i sa na u ci lju sve o bu hvat ne pro ce ne si tu a ci je de te ta/mla de oso be. Da je ček­li stu ključ nih stre so ra na de te/mla du oso bu, ko ji ni su iz ra zi to me đu sob no po ve­za ni, pa se ni je ni oče ki va lo da će se po na ša ti kao ska la.

Sub ska la Ka ra k te ri sti ke čla no va po ro di ce (po u zda nost r=0,55) od no si se na ra zno rod na po na ša nja raz li či tih čla no va po ro di ce, što oči gled no sma nju je kon­zi stent nost pred me ta me re nja. Ni ova sub ska la ni je kon stru i sa na sa na me rom da do sled no me ri jed nu oso bi nu, već da pri ka že pre gled po na ša nja čla no va po ro di ce ko ja su naj ri zič ni ja za an ti so ci jal no po na ša nje de te ta/mla de oso be.

Po u zda nost sub ska le Upo tre ba psi ho ak tiv nih sup stan ci de te ta/mla de oso be (PAS) ni je mo gla da se pro ce ni zbog ma log bro ja stav ki (N=3). Sub ska la ima na me nu da re gi stru je even tu al no po sto ja nje pro ble ma u ovoj obla sti. Po ve ća va­nje bro ja aj te ma u ci lju po ve ća va nja po u zda no sti bi zah te va lo ula že nje u de ta­lje zlo u po tre be PAS, za šta je po treb na eks per ti za struč nja ka spe ci ja li zo va nih za rad sa PAS, što ni je u skla du sa na me nom Ska le ri zi ka. Ka ko je zlo u po tre ba PAS de te ta/mla de oso be iz u zet no va žan po da tak za pla ni ra nje da ljih uslu ga, ova krat ka sub ska la ima svo je me sto u pre gle du ri zi ka (Hrn čić, Že ga rac, 2008: 288).

Iako ove če ti ri sub ska le ne tre ba ko ri sti ti kao ska le, one ima ju upo treb nu vred nost kao li ste ri zi ka za an ti so ci jal no po na ša nje i su kob sa za ko nom, u skla du sa osnov nom na me nom Ska le ri zi ka da „…da je re la tiv no pre gled nu sli ku po tre ba de te ta/mla de oso be za po dr škom u onim obla sti ma ži vo ta u ko ji ma su iden ti fi ko va ne „sla be tač ke“...“ (Hrn čić, Že ga rac, 2008: 288).

Dis kri mi na tiv nost Ska le ri zi ka i pet nje nih sub ska la, do bi je na pri me nom me ra se pa ra ci je, je za do vo lja va ju ća, jer uglav nom raz li ku je dve gru pe is pi­ta ni ka, jed nu sa ma njim i dru gu sa ve ćim ri zi kom, dok jed na sub ska la raz li­ku je če ti ri gru pe is pi ta ni ka (Ka rak te ri sti ke vr šnjač ke gru pe). Na laz je u skla du sa dru gim is tra ži va nji ma, ko ja raz li ku ju dva ti pa an ti so ci jal nog po na ša nja: per­

Temida

173

zi stent ni tip, sa ve ćim bro jem fak to ra ri zi ka i kri vič nih de la, i ado le scen ci jom li mi ti ra ni tip, sa ma njim bro jem fak to ra ri zi ka i kri vič nih de la (Mof fit, 1993, Pat­ter son i dr., 1992). Me re se pa ra ci je su bi le naj i zra zi ti je za one sub ska le ko je su ima le naj ve ću po u zda nost, što još jed nom po ka zu je zna čaj po u zda no sti in stru men ta za pri me re no raz li ko va nje is pi ta ni ka u me re noj di men zi ji.

Ve ći na (93,1%) te o rij ski od re đe nih „te ži na“ (pon de ra) aj te ma je po tvr đe na u em pi rij skom is tra ži va nju, što uka zu je na do bru te o rij sku za sno va nost Ska le ri zi ka. Na pet (6,9%) aj te ma se po ka zao iz ra zit ne sklad iz me đu te o rij ski od re­đe nih i em pi rij ski do bi je nih pon de ra. Znat no ve ća em pi rij ska ne go te o rij ska „te ži na“ do bi je na za aj tem „Ne do sta tak/ne do volj na po dr ška so ci jal nih slu žbi“ u okvi ru sub ska le So ci jal no okru že nje mo že da uka že na po tre bu da se pro me ni pon der sa 1 na 3. Sa dru ge stra ne, ovaj re zul tat mo že da bu de od raz is kri­vlje ne pro ce ne sa mih pro ce nji va ča – struč nih rad ni ka iz cen ta ra za so ci jal ni rad (da kle, iz so ci jal nih slu žbi), ko ji kao pru ža o ci uslu ga mo gu bi ti pri stra sni u da va nju ve ćeg zna ča ja so ci jal nim slu žba ma. Ipak, re zul tat su ge ri še da bi pon­der ovog aj te ma tre ba lo po ve ća ti na 2.

Ma nja em pi rij ska ne go te o rij ska „te ži na“ do bi je na za aj tem „Sma nje na kon tro la im pul sa“ u okvi ru sub ska le Op šte ka rak te ri sti ke de te ta/mla de oso be, mo že bi ti de lom od raz to ga što je je dan broj struč nja ka pro ce nio ovo pi ta nje kao ne ja sno. Ma nja te ži na aj te ma mo že bi ti i po sle di ca to ga što je pro ce na ra đe na na se lek ci o ni sa nom uzor ku mla dih ko ji su već u su ko bu sa za ko nom i za ko je je ova kvo po na ša nje u ce li ni pre ka rak te ri stič no, ne go iz u zet no. Ipak, re zul tat su ge ri še da bi pon der ovog aj te ma tre ba lo sma nji ti na 1.

Ma nja em pi rij ska ne go te o rij ska „te ži na“ se po ka za la i na tri aj te ma u okvi ru sub ska le Ka rak te ri sti ke vr šnjač ke gru pe: „Dru go vi/ari ce sa ko ji ma se dru ži is po lja va ju an ti so ci jal no po na ša nje“, „Naj vi še vre me na pro vo di sa vr šnja ci ma sa an ti so ci jal nim po na ša njem“ i „An ti so ci jal no po na ša nje pret ho di dru že nju sa an ti-so ci jal nim vr šnja ci ma“. S ob zi rom na obim nu do ku men to va nost em pi rij skih na la za o zna ča ju an ti so ci jal nog po na ša nja vr šnja ka kao iz ra zi tog fak to ra ri zi ka an ti so ci jal nog po na ša nja (Hrn čić, 2009), do bi je ni re zul ta ti se pre mo gu tu ma­či ti ne do stat kom uvi da u dru že nje de te ta/mla de oso be od stra ne struč nih rad­ni ka ko ji su ra di li pro ce nu. Na i me, u cen tri ma za so ci jal ni rad mla di po pra vi lu kri ju svo je dru že nje sa an ti so ci jal nim vr šnja ci ma, jer su sve sni da to uti če na is hod po stup ka u cen tru za so ci jal ni rad i su du. U pri log ovom tu ma če nju ide i po da tak da su struč ni rad ni ci pro ce ni li da je 58,4% is pi ta ni ka iz vr ši lo ve ći nu de la u dru štvu, a da su za znat no ma nje is pi ta ni ka ( 36,9%) sma tra li da nji ho vi dru go vi/ari ce is po lja va ju an ti so ci jal no po na ša nje.

Gordana Marčetić Radunović, Jasna Hrnčić, Nevenka Žegarac

174

Kva li ta tiv na ana li za po ka zu je da se ne sklad iz me đu te o rij ski kon ci pi ra nih i em pi rij ski do bi je nih pon de ra uglav nom mo že pro tu ma či ti kao od raz se lek ci o­ni sa nog uzor ka ka ko struč nja ka ko ji su pro ce nji va li, ta ko i de ce/mla dih ko ji su pro ce nji va ni, ali da je po treb no i re vi di ra ti ne ke te o rij ske pon de re.

Fak to ri do bi je ni u eks plo ra tiv noj fak tor skoj ana li zi su lo gič ki kon zi stent ni, jer raz dva ja ju dve sfe re uti ca ja na an ti so ci jal no po na ša nje: ka rak te ri sti ke de te ta i sre din ske ri zi ke. Vi so ka po u zda nost fak to ra Ri zi ci ve za ni za ka rak-te ri sti ke de te ta/mla de oso be je oče ki va na, jer su ka rak te ri sti ke de te ta nu žno me đu sob no po ve za ne, dok je ni ža po u zda nost fak to ra Ri zi ci u okru že nju od raz nji ho ve ni že po ve za no sti u re al nom ži vo tu zbog ve li ke he te ro ge no sti.

Do bi je na je do bra kri te ri jum ska va lja nost fak to ra dru gog re da u od no su na hro ni ci tet an ti so ci jal nog po na ša nja. Iz ra zi ti ja va lja nost pr vog u od no su na dru gi fak tor je oče ki va na. Sa jed ne stra ne, ve ća po u zda nost pr vog fak to ra da je pod lo gu i za nje go vu ve ću va lja nost. Sa dru ge stra ne, ri zič no po na ša nje de te ta je di rekt ni ji pre dik tor hro ni ci te ta an ti so ci jal nog po na ša nja od ka rak te ri sti ka sre­di ne. Na i me, ka rak te ri sti ke sre di ne uti ču na ka rak te ri sti ke de te ta/mla de oso be, da bi on da ka rak te ri sti ke de te ta/mla de oso be uti ca le na hro ni ci tet an ti so ci jal­nog po na ša nja, ta ko da je uti caj sre di ne na hro ni ci tet po sre dan, pa ti me i sla bi ji.

Po se ban iza zov u ovom ra du pred sta vlja to što su Ska lu ri zi ka po pu nja­va la 32 struč nja ka za 65 is pi ta ni ka, da kle pro seč no je je dan struč njak pro ce nji­vao 2 kli jen ta. Po sta vlja se pi ta nje ko li ko su su bjek tiv ne bi le nji ho ve pro ce ne i ko li ka bi bi la in ter su bjek tiv na sa gla snost iz me đu struč nja ka na Ska li ri zi ka da su pro ce nji va li istu oso bu. Ipak, vi so ka po u zda nost Ska le ri zi ka, ade kvat no pon de ri sa nje ve li ke ve ći ne aj te ma, do bre me re se pa ra ci je, kao i do bra kri te ri­jum ska va lja nost po ka zu je da Ska la ri zi ka kon zi stent no me ri ri zik za an ti so ci­jal no po na ša nje ka da je pri me nje na u okvi ru sva ko dnev nog po sla struč nja ka u cen tri ma za so ci jal ni rad

Pro ce na struč nja ka CSR­a da je Ska la ri zi ka ume re no ko ri sna ohra bru je za da lje kon stru i sa nje i una pre đi va nje in stru me na ta za ob u hvat nu pro ce nu. Iako ve ći na struč nja ka ni je uka za la na te ško će u pri me ni Ska le ri zi ka, pre pre ke su se po ka za le kod vi še od pe ti ne njih, u smi slu vre men ske zah tev no sti u pri me ni, ne ja snih aj te ma i te ško ća u pro ce ni. One uka zu ju na po tre bu da se Ska la ri zi ka re vi di ra ta ko da se iz be ga va ju aj te mi ko ji uklju ču ju psi ho lo ške kon struk te ko ji su ne do volj no ope ra ci o na li zo va ni, kao i da se pri pre mi nje na skra će na ver zi ja. Sa dru ge stra ne, do bi je ni ko men ta ri po ka zu ju da ni su svi struč nja ci u CSR ko ji ra de sa de com i mla di ma u su ko bu sa za ko nom do volj no upo zna ti sa sa vre­

Temida

175

me nim pri stu pi ma struč noj pro ce ni ove po pu la ci je, što su ge ri še pri me re nost nji ho ve da lje edu ka ci je u obla sti.

Do bi je ni za ključ ci ima ju ogra ni če nu ge ne ra li zi bil nost, jer je is tra ži va nje spro ve de no na se lek ci o ni sa nom i he te ro ge nom uzro ku sa re la tiv no ma lim bro jem is pi ta ni ka. Oni ima ju i po seb nu vred nost jer je in stru ment pri me nji van u okol no sti ma ko ji ma je i na me njen – u sva ko dnev noj prak si od stra ne struč­nja ka u cen tri ma za so ci jal ni rad, i u ne ko li ko sre di na: Be o gra du, Uži cu, Zre nja­ni nu i Ve li kom Gra di štu.

Za klju čak

Em pi rij sko is tra ži va nje ka rak te ri sti ka Ska le za pro ce nu ri zi ka za su kob sa za ko nom kod de ce i mla dih (ili Ska le ri zi ka), spro ve de no u de vet cen ta ra za so ci­jal ni rad (CSR) u Sr bi ji, po ka za lo je da Ska la ri zi ka ima do bre psi ho me trij ske ka rak te ri sti ke. Is tra ži va nje pri men lji vo sti Ska le ri zi ka je po ka za lo da ona ima do bru prak tič nu vred nost u sva ko dnev nom ra du struč nja ka, ali i da lo kon­kret ne su ge sti je za po treb ne re vi zi je. Po ka za la se i po tre ba za ob u hvat ni jom edu ka ci jom struč nja ka za si ste mat sku pro ce nu ri zi ka i ka pa ci te ta ko ri sni ka u su ko bu sa za ko nom ko ja bi una pre di la nji ho ve ka pa ci te te za pri me nu pri me­re nih i efi ka snih uslu ga.

Is tra ži va nje je da lo sli ku ka rak te ri sti ka Ska le ri zi ka ka da se pri me nju je u okol no sti ma za ko je je i na me nje na – u sva ko dnev noj prak si struč nja ka cen­ta ra za so ci jal ni rad (CSR), i na ši roj te ri to ri ji Sr bi je – u če ti ri me sta i u de vet CSR. Ipak, spro ve de no je na se lek ci o ni sa nom i he te ro ge nom uzro ku sa re la tiv no ma lim bro jem is pi ta ni ka, a re la tiv no ve li kim bro jem is pi ti va ča, i ni je uklju či va lo pro ce nu in ter su bjek tiv ne sa gla sno sti me đu pro ce nji va či ma. Ob u hvat ni je is tra­ži va nje ka rak te ri sti ka Ska le ri zi ka, re vi di ra ne na osno vu do bi je nih na la za, da lje bi ra sve tli lo i una pre di lo nje nu vred nost u kva li tet noj pro ce ni kli je na ta.

Is tra ži va nje ni je ob u hva ti lo pro ce nu sna ga ko ri sni ka, ko je su osnov ni oslo­nac pro me ne i ti me ključ ne za ade kvat no pla ni ra nje i pru ža nje uslu ga (Hrn čić, 2009). Is tra ži va nje ko je bi se ba vi lo pro ce nom ka rak te ri sti ka in stru men ta pro­ce ne sna ga bi da lje do pri ne lo una pre đe nju kva li te ta za šti te de ce i mla dih u su ko bu sa za ko nom.

Ska la ri zi ka se po ka za la kao so li dan in stru ment za ob u hvat nu pro ce nu ri zi ka za an ti so ci jal no po na ša nje i su kob sa za ko nom, ko ji bi tre ba lo da lje usa­vr ša va ti. Do bi je ni re zul ta ti po tvr đu ju ko ri snost kva li tet nih in stru me na ta pro­

Gordana Marčetić Radunović, Jasna Hrnčić, Nevenka Žegarac

176

ce ne u ra du sa ko ri sni ci ma so ci jal nih uslu ga, kao i zna čaj si ste mat skih is tra ži­va nja nji ho ve pri me ne u prak si.

Li te ra tu ra

Faj gelj, S. (2009) Psi ho me tri ja: Me tod i te o ri ja psi ho lo škog me re nja. Be o grad: Cen tar za pri me nje nu psi ho lo gi ju.

Far ring ton, D. P. (1996) The de ve lop ment of of fen ding and an ti so cial be ha vi or from child hood to adult hood. U: P. Cor del la, L. Si e gel (ur.) Re a dings in Con tem po rary Cri mi-no lo gi cal The ory. Bo ston: Nort he a stern Uni ver sity Press, str. 107­120.

Hrn čić, J. (2009) Pre stup ni štvo mla dih: ri zi ci, to ko vi i is ho di. Be o grad: In sti tut za kri mi­no lo ška i so ci o lo ška is tra ži va nja.

Hrn čić, J., Že ga rac N. (2008) In stru men ti za pro ce nu ri zi ka za su kob sa za ko nom kod de ce i mla dih. Zbor nik In sti tu ta za kri mi no lo ška i so ci o lo ška is tra ži va nja, 27, 1­2, str. 281­ ­300.

Lo e ber, R. (1990) De ve lop ment and risk fac tor of ju ve ni le an ti so cial be ha vi or and de lin qu ency. Cli ni cal Psycho logy Re vi ew, 10, str. 1­41.

Mof fit, T. E. (1993) Adolescence­limited and life­course­persistent antisocial behavior: a developmental taxonomy. Psychological Review, 100, 4, str. 674­701.

Pat ter son, G. R., Reid, J. R., Dis hion, T. J. (1992) A So cial In ter ac ti o nal Ap pro ach. Vol. 4. An ti so cial Boys. Euge ne: Ca sta lia Pu blis hing Com pany.

Rut ter, M., Gil ler, H., Ha gell, A. (1998) An ti so cial Be ha i vor by Young Pe o ple. Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press.

Že ga rac, N., Dža mo nja Ig nja to vić, T. (2010) In stru men ti pro ce ne u so ci jal noj za šti ti: upit-ni ci, ska le i teh ni ke. Be o grad: Cen tar za pri me nje nu psi ho lo gi ju.

Temida

177

GoR da na MaR če tić Ra dU no vić ja Sna HRn čić ne ven ka Že Ga Rac

Psycho me tric­Cha rac te ri stics­of­the­Sca le for As ses sment of the Risk of Chil dren and Ju ve ni les for Con flict with the Law

Gro wing ne eds of our ex perts for ope ra ti ve and re le vant tool for risk as ses sment of chil dren and ado le scents in con flict with the law ini ti a ted con struc tion of the Sca le for As ses sment of the Risk of Chil dren and Ju ve ni les for Con flict with the Law (Risk Sca le). This pa per pre sents re sults of re se arch aiming on as ses sment of psycho me­tric cha rac te ri stics of the Sca le and its ap pli ca bi lity by ex perts in cen tres for so cial work (CSW). Sca le has 72 items or ga ni zed in ni ne sub sca les. Re se arch in clu ded 65 su bjects from 11 to 20 years of age, as ses sed by the Sca le by 32 ex perts from ni ne mu ni ci pa lity’s CSW in Ser bia. Sca le as a who le and its fi ve sub sca les ha ve good re li a­bi lity. Two se cond or der fac tors we re ex trac ted: Risks to the child/young per son and En vi ron men tal risks that ha ve ac cep ta ble re li a bi lity and good cri te ria va li dity in re la­tion to Sca le of An ti so cial Be ha vi o ur Chro ni city. Ex perts as ses sed that Sca le is use ful in prac ti ce and most of them didn’t ha ve any dif fi cul ti es in its ap pli ca tion. Qu a li ta ti ve analysis of the re sult pro vi ded gu i de li nes for furt her im pro ve ment of the Risk sca le and for mo re com pre hen si ve edu ca tion of ex perts it the area.

Keywords: an ti so cial be ha vi o ur, re li a bi lity, se cond or der fac tors, cri te ria va li dity, ap pli ca bi lity

179

Prikazi knjiga

Mag­nus­Lind­gren­i­Ve­sna­Ni­ko­lić-Ri­sta­no­vićŽr­tve­kri­mi­na­li­te­ta:­me­đu­na­rod­ni­kon­tekst­­i­si­tu­a­ci­ja­u­Sr­bi­ji

OEBS­Misija­u­Srbiji,­Beograd,­2011,­168­str.

Iako su žr tve raz li či tih ob li ka kri mi na li te ta po sto­ja le još od naj ra ni jih pe ri o da ljud ske ci vi li za ci je, za kon sko re gu li sa nje i pri zna va nje pra va i po lo ža ja žr ta va kri mi na li te ta je re la tiv no no vi jeg da tu ma. Knji ga „Žr tve kri mi na li te ta: me đu na rod ni kon tekst i si tu a ci ja u Sr bi ji“1, ba vi se upra vo ovom pro ble ma ti­kom, a na sta la je kao re zul tat ko a u tor skog za la ga nja dr Mag nu sa Lind gre na2 i prof. dr Ve sne Ni ko lić­Ri sta­no vić3, ko ji su svet ski pri zna ti struč nja ci u obla sti kri­mi no lo gi je i vik ti mo lo gi je.

1 Knjiga je štampana na srpskom i engleskom jeziku (Crime victims: International and Serbian Perspective) i dostupna je na sajtu Viktimološkog društva Srbije, www.vds.org.rs.

2 Dr Mag nus Lind gren, kri mi no log i biv ši po li cij ski slu žbe nik, je ge ne ral ni se kre tar šved ske ne pro fit ne ne vla di ne or ga ni za ci je Si gur na Šved ska, sa ve o ma bo ga tim prak tič nim i te o rij­skim is ku stvom na po lju ra da sa žr tva ma kri mi na li te ta. Bio je di rek tor šved ske slu žbe za žr tve i pred sed nik Na ci o nal ne or ga ni za ci je za ro đa ke ubi je nih žr ta va, a ta ko đe ima i ve li ko pre da­vač ko is ku stvo kroz uče šća na raz li či tim edu ka tiv nim sku po vi ma i tre nin zi ma za po li cij ske slu žbe ni ke, advo ka te, so ci jal ne rad ni ke, tu ži o ce i su di je.

3 Prof. dr Ve sna Ni ko lić­Ri sta no vić je re dov na pro fe sor ka na Fa kul te tu za spe ci jal nu edu ka ci ju i re ha bi li ta ci ju Uni ver zi te ta u Be o gra du, gde pre da je na stav ne pred me te Kri mi no lo gi ja, Vik ti­mo lo gi ja, Na si lje nad de com i Ma lo let nič ka de lin kven ci ja. Kao osni va či ca, pr va pred sed ni ca i di rek tor ka Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je, ima la je ve li ki uti caj na po bolj ša nje po sto je ćih i uvo đe nje no vih za kon skih re še nja u ve zi sa za šti tom pra va žr ta va kri mi na li te ta i raz voj vik­ti mo lo gi je u Sr bi ji. Ta ko đe je čla ni ca Iz vr šnog od bo ra Evrop skog udru že nja za kri mi no lo gi ju. U pe ri o du 2012­2013. go di ne prof. dr Ve sna Ni ko lić­Ri sta no vić je bi la pred sed ni ca Evrop skog udru že nja za kri mi no lo gi ju.

TEMIDA Decembar 2013, str. 179-184 ISSN: 1450-6637

Milica Popović, Una Radovanović

180

Knji ga se sa sto ji iz pet de lo va po de lje nih u 14 po gla vlja. Pr vi deo knji ge po sve ćen je op štim raz ma tra nji ma i de fi ni ci ja ma žr ta va kri mi na li te ta, po li tič­kom in te re su u de fi ni sa nju ovog poj ma, raz li či tim per cep ci ja ma žr tve kri mi­na li te ta i te o ri ja ma o pod lo žno sti kri mi na li te tu. Dru gi deo knji ge se ba vi ljud­skim pra vi ma i me đu na rod nim do ku men ti ma ko ji re gu li šu ovu pro ble ma ti ku, dok je tre ći deo knji ge po sve ćen isto rij skom kon tek stu raz vo ja po lo ža ja žr ta va u sve tu i Sr bi ji, raz vo ju vik ti mo lo gi je kao na uč ne di sci pli ne, do stig nu ći ma na po lju na ci o nal nog za ko no dav stva u Sr bi ji ka da su u pi ta nju žr tve kri mi na li te ta kao i pre di spo ni ra nim i ra nji vim žr tva ma. U če tvr tom de lu knji ge se na vr lo si ste ma ti čan i sve o bu hva tan na čin go vo ri o ma te ri jal nim, fi zič kim, psi ho lo­škim, so ci jal nim i prak tič nim po sle di ca ma kri mi na li te ta. U po sled njem, pe tom de lu knji ge fo kus je na ključ nim ak te ri ma ko ji stu pa ju u kon takt sa žr tva ma kri mi na li te ta, po put po li ci je, tu ži la štva, sud stva, si ste ma zdrav stve ne za šti te i ne vla di nih or ga ni za ci ja, nji ho voj ulo zi u kri vič nom po stup ku i, što je još zna­čaj ni je, pro ce su opo rav ka žr tve. Cilj ove knji ge je, ka ko to sa mi auto ri na vo de „da pru ži sve o bu hva tan pre gled si tu a ci je u ve zi sa žr tva ma kri mi na li te ta iz me đu na rod ne per spek ti ve i per spek ti ve Sr bi je, ob u hva ta ju ći pri to me te o rij­ska vik ti mo lo ška pi ta nja i si tu a ci je ko je se ja vlja ju u prak si u ra znim seg men­ti ma/in sti tu ci ja ma dru štva, po sma tra no iz ugla isto rij skog raz vo ja“ (Lind gren, Ni ko lić­Ri sta no vić, 2011: 5). Uvod ni deo knji ge sa dr žan u pr vom po gla vlju uka­zu je na spe ci fi čan od nos auto ra pre ma ovoj pro ble ma ti ci i nji ho voj že lji da či ta o ce što vi še sen zi bi li šu na pre ži vlja va nja žr ta va raz li či tih ob li ka kri mi na li­te ta, pa se ta ko na sa mom po čet ku na vo de is ka zi ne ko li ko oso ba o nji ho vim do ži vlja ji ma i re ak ci ja ma na is ku stvo vik ti mi za ci je.

U dru gom po gla vlju auto ri da ju pre gled raz li či tih de fi ni ci ja žr tve kri mi na­li te ta, is ti ču ći da ne po sto ji op šte pri hva će na de fi ni ci ja ovog poj ma. Ta ko đe, na gla ša va se i zna čaj po li tič kog in te re sa u kre i ra nju poj ma žr tva kri mi na li te ta, po seb no uti caj gru pa za pri ti sak na pri zna va nje sta tu sa žr tve. Za tim, na sli ko­vit na čin su pri ka za ne raz li či te per cep ci je žr ta va kri mi na li te ta i nji hov uti caj na mo guć no sti žr ta va da ostva re svo ja pra va i do bi ju ade kvat nu po moć i za šti tu. U ovom po gla vlju su pri ka za ne i ne ke od uti caj ni jih kri mi no lo ških te o ri ja ko je se ba ve uzro ci ma kri mi na li te ta i vik ti mi za ci je i ko je go vo re o pod lo žno sti kri­mi na li te tu, is ti ču ći pri to me zna čaj lič nih ka rak te ri sti ka žr tve ili nje nog od no sa sa uči ni o cem, ži vot nog sti la žr tve i sva ko dnev nih, ru tin skih ak tiv no sti žr tve ko ji uti ču na ri zik vik ti mi za ci je.

Na red no po gla vlje da je sve o bu hva tan pre gled zna čaj ni jih kon ven ci ja, re zo lu ci ja, de kla ra ci ja i pre po ru ka raz vi je nih i usvo je nih od stra ne Uje di nje­

Temida

181

nih na ci ja, Sa ve ta Evro pe, Evrop ske uni je i Evrop ske po mo ći žr tva ma, a ko je ima ju za cilj po ja ča va nje me ha ni za ma za šti te ljud skih pra va. Po red osnov nih kon ven ci ja ko je se ba ve za šti tom ljud skih pra va, dat je i pre gled po seb nih kon ven ci ja ko je se ba ve od re đe nim ka te go ri ja ma po put že na i de ce, do ne tih od stra ne Uje di nje nih na ci ja. Ta ko đe, dat je i pre gled Pre po ru ka usvo je nih od stra ne Sa ve ta Evro pe, a ko je se od no se na po moć žr tva ma kri mi na li te ta i pre­ven ci ju kri mi na li te ta, na si lje nad že na ma, za šti tu sve do ka i pi ta nje po sre do va­nja. Pri ka za na je i Okvir na od lu ka o po lo ža ju žr ta va kri mi na li te ta u prav nom si ste mu, usvo je na od stra ne Sa ve ta Evro pe, kao i po je di ni do ku men ti usvo je ni od stra ne Evrop ske po mo ći žr tva ma či ji su sa dr ža ji si ste ma tič no iz lo že ni.

U če tvr tom po gla vlju je da ta isto rij ska per spek ti va raz vo ja po lo ža ja žr ta va od 60­ih go di na pro šlog ve ka pa do da na šnjih da na. Po se ban ak ce nat je sta­vljen na si tu a ci ju u Sr bi ji ka da su u pi ta nju žr tve kri mi na li te ta, kao i na raz voj slu žbi ko je pru ža ju po moć i po dr šku žr tva ma, za či je osni va nje su za slu žne ak ti vist ki nje žen skih gru pa. Na ve o ma de ta ljan i sve o bu hva tan na čin su opi­sa na za la ga nja or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva, me đu ko ji ma je naj zna čaj ni ju ulo gu ima lo Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je, na pla nu re for me za ko no dav stva, uvo đe nja no vih i pro ši ri va nja po sto je ćih za kon skih re še nja kao i po o štra va nja sank ci ja za od re đe na kri vič na de la. U okvi ru ovog po gla vlja je opi san i raz voj vik ti mi lo gi je kao in ter di sci pli nar ne na uč ne obla sti, kao i ulo ga Svet skog Vik ti­mo lo škog dru štva u nje nom raz vo ju. Auto ri opi su ju i ulo gu Ju go slo ven skog Vik ti mo lo škog dru štva, Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je, Auto nom nog žen skog cen tra i dru gih or ga ni za ci ja u raz vo ju vik ti mo lo ških is tra ži va nja u Sr bi ji.

Pe to po gla vlje je po sve će no pre di spo ni ra nim i ra nji vim gru pa ma i uka zu je na raz li či te okol no sti ko je po ve ća va ju ri zik vik ti mi za ci je kao i na či nje ni cu da su te okol no sti raz li či te ka da su u pi ta nju ri zi ci od iz lo že no sti na si lju i pret nja ma od okol no sti ko je po ve ća va ju ri zik od kra đa i ošte će nja tu đih stva ri. Ta ko đe, u ovom po gla vlju je da ta i sve o bu hvat na ana li za uzro ka i ri zi ka po no vlje ne vik ti­mi za ci je, na osno vu re zul ta ta is tra ži va nja ko ja uka zu ju na či nje ni cu da su ne ke oso be za stu plje ni je u ka te go ri ji žr ta va kri mi na li te ta od dru gih. Za tim, ak ce nat je sta vljen na po seb no ra nji ve gru pe – de cu, že ne, žr tve ra si stič ki mo ti vi sa nog kri mi na li te ta, žr tve zlo či na iz mr žnje, sta re oso be, oso be sa in va li di te tom, put­ni ke, mar gi na li zo va ne oso be, osu đe na li ca i žr tve tr go vi ne lju di ma.

U okvi ru še stog po gla vlja knji ge auto ri se ba ve ma te ri jal nom šte tom ko ja na sta je kao po sle di ca iz vr še nog kri vič nog de la, a po se ban ak ce nat je sta­vljen na mo guć no sti na kna de šte te. Auto ri is ti ču da je mo guć nost na kna de šte te žr tva ma u Sr bi ji ve o ma ogra ni če na jer Za kon kao je di nu op ci ju pred vi đa

Milica Popović, Una Radovanović

182

na kna du šte te od uči ni o ca. Ta ko đe je uka za no na mo guć nost na kna de šte te od osi gu ra va ju ćih dru šta va uz na po me nu da ovaj vid na kna de još uvek ni je do volj no raz vi jen u Sr bi ji, a skre nu ta je i pa žnja na ak tiv no sti OEBS­a u prav cu uvo đe nja dr žav ne kom pen za ci je.

Di sku si ja o fi zič kim po sle di ca ma na sta lim usled iz vr še nja kri vič nog de la je pri ka za na u sed mom po gla vlju. Auto ri na si ste ma ti čan na čin da ju pre gled re zul ta ta do sa da šnjih is tra ži va nja spro ve de nih u Šved skoj o po vre da ma na sta­lim iz vr še njem na sil nih kri vič nih de la, s’ tim što se po seb no raz ma tra ju vr ste po vre da ko je su na sta le bez upo tre be oruž ja, za tim po vre de na ne te oštrim ili hlad nim oruž jem, va tre nim oruž jem i po vre de ko je su na sta le iz vr še njem sek su al nih de li ka ta. Po seb na pa žnja je po sve će na i fi zič koj i psi ho lo škoj ne zi žr ta va kri mi na li te ta u si ste mu zdrav stve ne za šti te.

Osmo po gla vlje se ba vi psi ho lo škim po sle di ca ma kri mi na li te ta. Auto ri na je dan sve o bu hva tan i ra zu mljiv na čin opi su ju po čet ne emo ci o nal ne re ak ci je na is ku stvo vik ti mi za ci je uka zu ju ći i na ko re la ci ju iz me đu kri vi ce ko ju ose ća žr tva i okri vlja va nja od stra ne sre di ne. Ta ko đe, uka za no je i na te ško će u ostva ri va nju ko mu ni ka ci je, sa ko ji ma se su o ča va ju pro fe si o nal ci ko ji do la ze u kon takt sa žr tva ma, kao i te ško će žr ta va u pri ma nju i raz u me va nju in for ma­ci ja na kon tra u mat skog is ku stva. Od prak tič nog zna ča ja je i to što auto ri da ju de ta ljan pre gled mo gu ćih bi hej vi o ral nih i fi zič kih po sle di ca ko je se uoča va ju kod žr ta va kri mi na li te ta. Ve o ma sli ko vi to su pri ka za ne i du go traj ne po sle di ce kri mi na li te ta. Auto ri za tim da ju pre gled uzro ka i ma ni fe sta ci ja post tra u mat­skog stre snog po re me ća ja ko ji mo že da se ja vi kod žr ta va kri mi na li te ta kao re ak ci ja na tra u mat sko is ku stvo. U ovom po gla vlju su opi sa ni i fak to ri ko ji uti ču na obim psi ho lo ških re ak ci ja, kao što su ka rak te ri sti ke do ga đa ja, lič ne oso bi ne i si tu a ci ja po je din ca, so ci jal na mre ža po je din ca i od lo že ni efek ti kri vič nog de la kao što je se kun dar na vik ti mi za ci ja.

U de ve tom po gla vlju je pred sta vljen spek tar mo gu ćih so ci jal nih i prak­tič nih po sle di ca ko je po ga đa ju žr tve kri mi na li te ta. Auto ri uka zu ju na ne ko li ko mo gu ćih ne ga tiv nih so ci jal nih po sle di ca – od po tre be za pro me nom rad nog me sta, me sta bo rav ka, pre ko gu bit ka kon tak ta sa dru gim lju di ma, pa sve do na ru ša va nja ose ća nja si gur no sti žr tve i stig ma ti za ci je. Po seb na pa žnja je po sve­će na prak tič nim pro ble mi ma sa ko ji ma se su sre će žr tva na kon iz vr še nog kri vič­nog de la i is ti če se po tre ba pru ža nja po mo ći žr tvi u nji ho vom re ša va nju.

Po gla vlje broj de set se ba vi od no som po li ci je i žr ta va kri mi na li te ta. Auto ri na vr lo si ste ma ti čan i či ta o cu ra zu mljiv na čin opi su ju ulo gu po li ci je u ra du sa žr tva ma kri mi na li te ta i u pro ce su opo rav ka žr tve, po seb no u od no su na oče­

Temida

183

ki va nja ko ja žr tva ima u po gle du ra da po li ci je i mo gu ćih ne ga tiv nih po sle di ca na pro ces opo rav ka žr tve u slu ča ju ne is pu nja va nja tih oče ki va nja. Po seb no se ak cen tu je po tre ba po ve ća ne ose tlji vo sti pri pad ni ka po li ci je pri ostva ri va nju kon ta ka ta sa žr tva ma. Auto ri po seb no uka zu ju na uti caj od no sa iz me đu po li­ci je i žr ta va na kre i ra nje jav nog mnje nja i sta vo va jav no sti o po li ci ji, kao i na sam rad po li cij skih slu žbe ni ka. Po gla vlje se ba vi i oba ve za ma po li ci je pre ma žr tva ma kri mi na li te ta, uz po se ban osvrt na me đu na rod nu si tu a ci ju u po gle du od go vor no sti po li ci je u pru ža nju po mo ći i in for ma ci ja žr tva ma kri mi na li te ta, do ku men ta raz vi je na od stra ne Uje di nje nih na ci ja, Sa ve ta Evro pe, Evrop ske po mo ći žr tva ma i Me đu na rod ne aso ci ja ci je še fo va po li ci je a ko ja re gu li šu ovu pro ble ma ti ku, kao i na spe ci fič no sti si tu a ci je u Sr bi ji. Dat je i pre gled do sa da­šnjih is tra ži va nja na me đu na rod nom ni vou i u Sr bi ji, ko ja su fo ku si ra na na sta­vo ve žr ta va o po li ci ji, ste pen za do volj stva/ne za do volj stva žr ta va ra dom po li­ci je, uz na vo đe nje raz li či tih is ku sta va žr ta va kri mi na li te ta u kon tak ti ma sa po li­ci jom. Ta ko đe, auto ri iz no se re zul ta te is tra ži va nja o in for ma ci ja ma ko je žr tve oče ku ju od po li ci je i ko je bi zna čaj no po mo gle pro ces opo rav ka žr tve, a za tim ob ja šnja va ju ka ko ne do sta tak ta kvih in for ma ci ja mo že ne ga tiv no da se od ra zi na kva li tet od no sa žr tve i po li ci je.

Je da na e sto po gla vlje se ba vi od no som tu ži la štva i žr ta va. Da je se opis ulo ge jav nog tu ži o ca a za tim auto ri, po zi va ju ći se na ret ka is tra ži va nja ove pro ble ma ti ke u Šved skoj i kod nas, uka zu ju na od su stvo ko mu ni ka ci je iz me đu jav nog tu ži o ca i žr tve, pi ta nje us po sta vlja nja pr vog kon tak ta s ob zi rom na ne po sto ja nje za kon ske re gu la ti ve i po mo ći tu ži o ca u pod no še nju zah te va za na kna du šte te.

U po gla vlju dva na est se raz ma tra ulo ga su da i uka zu je se na ko ra ke ko je bi tre ba lo pred u ze ti ra di una pre đe nja po lo ža ja i za šti te žr ta va kri mi na li te ta u to ku kri vič nog po stup ka. Pri ka za ne su i za kon ske re for me u Sr bi ji ko je se od no se na za šti tu žr ta va to kom su đe nja ali je uka za no i na prak tič ne pro ble me u re a li za­ci ji za kon skih od red bi. Auto ri po seb no ak cen tu ju pro blem ne a de kvat nih sud­ni ca ali i na po re ne kih su do va u pred u pre đi va nju ovih pro ble ma. Pri ka za ni su i re zul ta ti is tra ži va nja i is ku stva slu žbi ko je pru ža ju po moć i po dr šku žr tva ma kri mi na li te ta na su du. U ve zi sa tim is tak nu to je da za kon ska i prak tič na po bolj­ša nja uglav nom ob u hva ta ju ne ke od naj ra nji vi jih ka te go ri ja žr ta va, pa i sa mi auto ri is ti ču neo p hod nost „una pre đe nja da ljih za kon skih re še nja, raz vi ja nja od go va ra ju ćih obu ka za su di je i tu ži o ce, kao i prak tič nih me ra i uslo va za ade­kvat nu pri me nu za ko na“ (Lind gren, Ni ko lić­Ri sta no vić, 2011: 127).

Milica Popović, Una Radovanović

184

U tri na e stom po gla vlju se opi su je od nos si ste ma zdrav stve ne za šti te i žr ta va, ulo ga ovog si ste ma, ali se uka zu je i na ne do sta tak za kon skih od red bi ka da je u pi ta nju zdrav stve na za šti ta žr ta va kri mi na li te ta. Pri ka za ni su i re zul­ta ti is tra ži va nja Auto nom nog žen skog cen tra i Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je, ko ji go vo re o za do volj stvu/ne za do volj stvu žr ta va me di cin skim uslu ga ma, nji­ho vim oče ki va nji ma kao i mi šlje nji ma zdrav stve nih rad ni ka o ovoj pro ble ma­ti ci. Auto ri su uka za li na po tre bu una pre đe nja ni voa sve sti, in for mi sa no sti i zna nja zdrav stve nih rad ni ka ka da je u pi ta nju rad sa žr tva ma kri mi na li te ta.

Po sled nje po gla vlje je po sve će no ulo zi ne vla di nih or ga ni za ci ja u za šti ti žr ta va kri mi na li te ta. Auto ri opi su ju ob li ke po mo ći i po dr ške ko je žr tve mo gu do bi ti u okvi ru ne vla di nih or ga ni za ci ja, po seb no iz dva ja ju ći raz voj i uslu ge ko je pru ža ju sklo ni šta za že ne žr tve na si lja, Slu žba VDS in fo i po dr ška žr tva ma u okvi ru Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je kao i SOS te le fo ni i sa ve to va li šta. Ta ko đe su pri ka za ni i re zul ta ti do sa da šnjih is tra ži va nja o ak tiv no sti ma ko je pru ža ju slu žbe za po moć i po dr šku žr tva ma kri mi na li te ta i re zul ta ti an ke ta o vik ti mi­za ci ji na si ljem u po ro di ci na osno vu ko jih su pri ka za ni po da ci o ste pe nu in for­mi sa no sti že na o po sto ja nju ovih slu žbi, ko ri šće nju nji ho vih uslu ga i ste pe nu za do volj stva/ne za do volj stva nji ho vim ra dom.

Ova knji ga na je dan sve o bu hva tan, si ste ma ti čan i za či ta o ca ve o ma ra zu­mljiv na čin, pru ža re le vant na zna nja po treb na svi ma oni ma ko ji se, te o rij ski ili prak tič no, ba ve ili že le da se ba ve vik ti mo lo gi jom i za šti tom žr ta va kri mi na li­te ta. Auto ri sa mi na vo de da se „na da ju da će knji ga bi ti jed na ko ko ri sna i za stu den te i za pro fe si o nal ce ko ji ra de u sna ga ma spro vo đe nja za ko na, pra vo­sud nim or ga ni ma i si ste mu zdrav stve ne za šti te“ ali i oni ma ko ji „ra de u sklo ni­šti ma za že ne i slu žba ma za žr tve“ a mo že bi ti ko ri sna i „no vi na ri ma i po li ti ča­ri ma“ kao i „oni ma ko ji su pre ži ve li kri vič no de lo“ (Lind gren i Ni ko lić­Ri sta no­vić, 2011: 16). Sma tra mo da su nji ho va na da nja u pot pu no sti oprav da na, i da se sa si gur no šću mo že re ći da ova knji ga ne sa mo da je ko ri sno, već i neo p hod no šti vo za sve po me nu te ka te go ri je.

Mi Li ca po po vić Una Ra do va no vić

185

Prikazi knjiga

Alek­san­dra­Ga­lo­nja­(ur.)Ne­za­vi­sna­op­ser­va­to­ri­ja­­za­pra­će­nje­na­si­lja­nad­že­na­ma

Auto­nom­ni­žen­ski­cen­tar,­Be­o­grad,­2011,­50­str.

U 2011­toj go di ni cr ni okvir dis kri mi na ci je, po ro­dič nih i part ner skih ob li ka na si lja obo ji la su le gi sla­tiv na i ak ci o na re še nja ve za na za pre ven ci ju, spre ča­va nje, su zbi ja nje i bor bu pro tiv na si lja nad že na ma. Pro šle go di ne me đu na rod ni nor ma tiv ni okvir usta no­vljen do ku men ti ma kao što su Kon ven ci ja UN o eli mi­ni sa nju svih ob li ka dis kri mi na ci je že na (1980) i Pe kin­ška de kla ra ci ja i Plat for ma za ak ci ju (1995) do pu njen je usva ja njem Kon ven ci ja Sa ve ta Evro pe o pre ven ci ji i bor bi pro tiv na si lja pre ma že na ma i na si lja u po ro di ci (da lje: Kon ven ci ja SE). Pa ra lel no sa ak tiv no sti ma na ni vou Evro pe, u Sr bi ji je usvo je na Na ci o nal na stra te gi ja za spre ča va nje i su zbi­ja nje na si lja nad že na ma u po ro di ci i part ner skim od no si ma. Upra vo ko men­ta rom o zna ča ju usva ja nja dva po sled nja do ku men ta za po či nje pu bli ka ci ja „Ne za vi sna Op ser va to ri ja za pra će nje na si lja nad že na ma“ u iz da nju Auto nom­nog Žen skog cen tra ko ju su pri re di le Mi le na Su bo tič ki, Mi li ca Mi ra žić, Ta nja Ig nja to vić i Alek san dra Ga lo nja.

Pu bli ka ci ja je na sta la kao rezultat rada na pro jek tu „Op ser va to ri ja za pra­će nje na si lja pre ma že na ma – ne za vi sno na ci o nal no eks pert sko te lo za pra­će nje na si lja pre ma že na ma“ iz ne tog od stra ne Auto nom nog Žen skog cen­tra i Mre že za Evrop ski Žen ski Lo bi, a pod po kro vi telj stvom Evrop ske uni je. De lo pred sta vlja svo je vr snu pro lo go me nu osni va nja eks pert skog te la Ne za vi­

TEMIDA Decembar 2013, str. 185-188 ISSN: 1450-6637

Danijela Barjaktarović

186

sna op ser va to ri ja i idej ni osnov za nje go vu ma te ri ja li za ci ju. Upra vo zbog to ga, or ga ni za ci ja pu bli ka ci je pod re đe na je ana li zi ra da i ulo zi eks pert skog te la.

Ovo ne ve li ko de lo ko je bro ji 50 stra na po de lje no je na 5 po gla vlja, od ko jih po sled nje sa dr ži pri lo ge u smi slu Pra vil ni ka o ra du Op ser va to ri je i Po li­tič kih okvi ra i in di ka to ra za Op ser va to ri ju. U pr vom po gla vlju na slo vlje nom „Uvod“, pred sta vlje ni su osnov ni raz lo zi i po tre be for mi ra nja ne za vi snog eks­pert skog te la uz kri tič ki osvrt na ne a de kvat no sti me ra i sred sta va ko je se pri­me nju ju na te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je u su zbi ja nju na si lja nad že na ma u po ro­di ci i part ner skim od no si ma. Po la zna pret po stav ka is ka za na u tom de lu je ste da su do bri me ha ni zmi nu žni sled pri klad nih za kon skih re še nja i osnov za efek tiv nu im ple men ta ci ju. Po gla vlje pro ži ma ide ja o bit no sti osni va nja te la ko je bi pre ma pre po ru ci is ka za noj u Kon ven ci ji SE bi lo od go vor no za „ko or di­na ci ju, im ple men ta ci ju, pra će nje i eva lu a ci ju po li ti ka i me ra pre ven ci je i bor be pro tiv svih for mi na si lja“.

Dru go po gla vlje pod na zi vom „Okvir za osni va nje Op ser va to ri je“ po sta vlja gra ni ce raz u me va nja na si lja nad že na ma kao zlo či na za sno va nog na ro du, pre­po ru ču je ve ću osve šće nost ovog pro ble ma u žen skim kru go vi ma i pri ka zu je raz voj Evrop skog Žen skog Lo bi ja kao naj sna žni je žen ske or ga ni za ci je na tlu Evro pe. U istom po gla vlju pri ka za ni su ko ra ci u for mi ra nju Evrop ske op ser va to­ri je za pra će nje na si lja pre ma že na ma, uz de skrip ci ju pu ta po treb nog za osni­va nje na ci o nal nih op ser va to ri ja, te prak tič nih pri ka za na či na na ko ji su osno­va ne Ne za vi sne op ser va to ri je na te ri to ri ji Ir ske, Dan ske, Špa ni je, Fin ske, Ka na de, sa osvr tom na po seb nost me ha ni zma ko ji po sto ji u Ve li koj Bri ta ni ji. Ključ no me sto tog po gla vlja na la zi se u is ti ca nju stra te ških po la zi šta za raz voj i for mi­ra nje na ci o nal nih op ser va to ri ja per ci pi ra nih kroz osnov ni cilj, mi si je, uslo ve i prin ci pe. U stra te škim po la zi šti ma po seb no je in te re sant no vi đe nje ko jim se Op ser va to ri ja po sma tra kao ne za vi sni kri tič ki glas žen skih or ga ni za ci ja (osnov ni cilj) u kom je do mi nant na fe mi ni stič ka per spek ti va raz ma tra nja pro ble ma na si­lja pre ma že na ma, gde se na si lje nad že na ma vi di kao struk tu ral ni fe no men i di rekt na po sle di ca ne jed na ko sti mu ška ra ca i že na (prin cip). U prin ci pi ma da lje je is tak nu to da su žen ska pra va shva će na kao ljud ska pra va, da pro sti tu ci ja i tr go vi na že na ma pred sta vlja kr še nje žen skih pra va, te da u ci lju spre ča va nja kr še nja tih pra va mo ra da se uva ži raz li či tost me đu že na ma. Je dan od na či na ostva ri va nja, pre ma pri ka za nim prin ci pi ma, je ste kroz us po sta vlja nje auto no­mi je i mo ći za sve že ne, gde zna čaj no me sto za u zi ma ju ne vla di ne or ga ni za ci je.

U tre ćem po gla vlju, is pod na slo va „Osni va nje op ser va to ri je i oba ve ze dr ža ve“ dat je pri kaz iz dvo je nih čla no va tri ba zič na do ku men ta, po iz bo ru

Temida

187

autor ki knji ge, ko jim se te ži eli mi na ci ji na si lja i dis kri mi na ci je nad že na ma. Pred sta vlje ni su čla no vi Kon ven ci je o eli mi ni sa nju svih ob li ka dis kri mi na ci je že na (član 6), Pe kin ške plat for ma za ak ci ju (pa ra gra fi 124, 125. i 297) i Kon ven­ci je Sa ve ta Evro pe o pre ven ci ji i bor bi pro tiv na si lja pre ma že na ma i na si lja u po ro di ci (čla no vi 9, 10. i 11).

U če tvr tom po gla vlju, pod na slo vom „Ka osni va nju Op ser va to ri je u Re pu­bli ci Sr bi ji“ pri ka zan je put ko jim su žen ske mre že Sr bi je pro šle da bi osno va le ne za vi sno eks pert sko te lo. Po gla vlje po či nje osvr tom na kon fe ren ci ju „Op ser­va to ri ja na si lja pre ma že na ma u Sr bi ji“ ko ja je odr ža na u Be o gra du, 21. apri la 2011. go di ne u or ga ni za ci ji Auto nom nog Žen skog cen tra i Mre že za Evrop ski Žen ski Lo bi, na ko joj su po red pred sta vlja nja ak tiv no sti Evrop skog Žen skog Lo bi ja, te mo de la na ci o nal nih Op ser va to ri ja Dan ske i Ir ske, pri ka za na is ku­sta va Hr vat ske i Sr bi je u su zbi ja nju na si lja nad že na ma. Pu tem raz me ne ide ja, Pred stav ni ce ne za vi snih dr žav nih te la za za šti tu ljud skih pra va – Za štit ni ka gra đa na, Po ve re ni ce za za šti tu rav no prav no sti i Po ve re ni ka za in for ma ci je od jav nog zna ča ja u ko mu ni ka ci ji sa pred stav ni ca ma vi še od 20 žen skih ne vla­di nih or ga ni za ci ja iz Sr bi je, po sta vi li su pro ce sni okvir ko jim je 17. no vem bra 2011. go di ne na Kon fe ren ci ji „Pra će nje efe ka ta po li ti ka i me ra iz obla sti na si lja pre ma že na ma” osno va no eks pert sko te lo Ne za vi sna op ser va to ri ja.

Ne za vi sna op ser va to ri ja u Re pu bli ci Sr bi ji pred sta vlja te lo ko je su za jed­nič ki for mi ra le Mre že Že na pro tiv na si lja i Mre ža za Evrop ski Žen ski Lo bi. Ne za­vi sna op ser va to ri ja tre ba da bu de vi đe na kao kri tič ki glas or ga ni za ci ja ci vil­nog dru štva ko jim se ne gi ra sva ki ob lik na si lja nad že na ma, a is ti če pra vo na auto no mi ju i sna gu svih že na. Cilj Op ser va to ri je je iz ve šta va nje i pred u zi ma­nje ak ci ja kojimа se una pre đu ju dr žav ne po li ti ke uz kre i ra nje plat for me, kon­cep tu al ne i te mat ske ana li ze sta nja, te ana li ze po ve za no sti na si lja kroz me to­do lo gi ju iz ra de iz ve šta ja, pra će nja ra da Vla de, uka zi va nja na ur gent ne obla sti de lo va nja, ali i raz vi ja nja part ner stva sa lo kal nim, na ci o nal nim i in ter na ci o nal­nim or ga ni za ci ja ma i struč nja ci ma otvo re nim za di ja log i sa rad nju. Uprav ni od bo ri mre ža osni va ča upra vlja ju i kon tro li šu ra dom Op ser va to ri je. Sa mo te lo sa či nja va šest eks pert ki nja ci vil nog i aka dem skog dru štva, i to: Zo ri ca Mr še­vić, Bi lja na Bran ko vić, Ma ri ja Lu kić, Ta nja Ig nja to vić, Sla đa na Jo va no vić i Va nja Ma ca no vić. U svom pla nu za 2012. go di nu, eks pert ki nje su svo je de lo va nje usme ri le na pra će nje i iz ve šta va nje na si lja nad že na ma u me di ji ma; ob li ci ma fe mi ci da sa po seb nim osvr tom na po ro dič ni/part ner ski kon tekst; pra će nje i iz ve šta va nje o pri me ni me ra po ro dič no prav ne za šti te (Po ro dič ni za kon RS, član 198, stav 2) u sud skoj prak si; o ra du dr žav nih or ga na na su zbi ja nju na si lja

Danijela Barjaktarović

188

nad že na ma; pra će nje pri me ne Pro to ko la o po stu pa nju i sa rad nji usta no va, or ga na i or ga ni za ci ja u si tu a ci ja ma na si lja nad že na ma u po ro di ci i part ner­skim od no si ma; kao i spro vo đe nje mi ni is tra ži va nja o re ak ci ja ma na fak tič ki mor ta li tet že na usled na si lja u po ro di ci.

Ima ju ći u vi du ši ri nu de lo kru ga ko ju eks pert sko te lo pla nom ra da za 2012. go di nu pre u zi ma na se be, zna čaj pu bli ka ci je „Ne za vi sna op ser va to ri ja za pra­će nje na si lja nad že na ma“ sra zmer no do bi ja na zna ča ju. Bez ob zi ra na či nje­ni cu što za mer ka de lu mo že da se sta vi na ne pot pu nu i po lo vič nu ob ra đe nost pi ta nja pr vog, tre ćeg i če tvr tog po gla vlja, te ne do volj nu pre ci znost funk ci o­ni sa nja Op ser va to ri je, kao i ne pot pu nim re še nji ma u osni vač kom ak tu sa mog ne za vi snog te la, pred lo zi is tak nu ti u pu bli ka ci ji u skla du su sa sa vre me nim tren do vi ma evrop ske prak se i re spek ta bil nih su do va. Pri mer za to je slu čaj Opuz pro tiv Tur ske (2009) gde je Evrop ski sud za ljud ska pra va is ta kao oba ve zu dr ža ve da ade kvat no re a gu je na na si lje u po ro di ci. Sud je na zna čio da sva ki ne pra vi akt ko ji kr ši ljud ska pra va, iako ne di rekt no či njen do stra ne dr žav nih or ga na, po vla či me đu na rod nu od go vor nost dr ža ve pri mar no zbog ne po što­va nja oba ve ze dr ža ve da za u sta vi na si lje, ade kvat no re a gu je na nje ga, is tra ži okol no sti na si lja i ka zni uči ni o ce. Dr ža va ko ja ne pred u zi ma za štit ne me re u vi du de lo tvor nog od vra ća nja na sil ni ka, ni ti šti ti žr tvu ko joj na sil nik ugro ža va lič ni in te gri tet, jed na ko je od go vor na kao i uči ni lac na si lja. Po se ban ob lik na si­lja od ko ga je dr ža va dužna da šti ti je na si lje u po ro di ci. Ne u speh dr ža ve da za šti ti že ne od po ro dič nog na si lja kr ši nji ho vo pra vo na jed na ku za šti tu. Pa siv­nost dr ža ve u spre ča va nju na si lja, pre ma sta vu Evrop skog su da, mo že se sma­tra ti rod no za sno va nim na si ljem ko je ima for mu dis kri mi na ci je nad že na ma.

Sa na me rom su zbi ja nja ta kve dis kri mi na ci je, po ve ća nja sve sno sti gra đan­stva o pro ble mu ko ji tr pi sva ka tre ća že na u Sr bi ji i sa sta vom da je u Sr bi ji nu žno for mi ra ti ne za vi sno eks pert sko te lo za pra će nje na si lja pre ma že na ma, pri ka za no de lo pred sta vlja mo de ran trend i put usa gla šen sa evrop skim za kon skim i sud skim re še nji ma. Iz da va njem de la ko jim se po stu li ra rod na rav­no prav nost, osu đu je dis kri mi na ci ja, zah te va jed na kost tret ma na pred za ko­nom, te usta no vlja va ju me re ko jim će se osu je ti ti dalj nja pa siv nost dr ža ve pred sta vlja od li čan ak ci o ni okvir na ko ji svi prav ni ci za in te re so va ni za ljud ska pra va tre ba da obra te pa žnju. Sa ma pu bli ka ci ja mo že da po slu ži kao po uč ni pri ruč nik de lo va nja i ko ri sni vo dič struč noj jav no sti i za in te re so va noj pu bli ci.

da ni je La BaR jak ta Ro vić

189

Prikazi knjiga

Si ob han­Kat ta goMe mory­and­Re pre sen ta tion­in­Con tem po rary­Euro pe:­The­Per si sten ce­of­the­Past(Se ća nje­i­me mo ri ja li­u­sa vre me noj­Evro pi:­Is traj nost­pro šlo sti)

As hga te­Pu blis hing­Li mi ted,­Far nham,­2012,­141­str.

Knjiga Siobhan (Ševon) Kattago „Sećanje i memorijali u savremenoj Evropi: Istrajnost prošlosti“ bavi se ulogom prošlosti u savremenom evropskom društvu. Fokus u knjizi je na dva društva – nemačkom i estonskom.

U uvodu Katagova tvrdi da se u moderno doba informacija, kada je život u zapadnoj civilizaciji postao tako „ubrzan“, promenio način na koji se sećamo prošlosti. Prvo poglavlje se takođe bavi načinima bavljenja prošlošću – pamćenjem ili zaboravljanjem. Autorka zaključuje da se različiti evropski narodi različito bave prošlošću i da imaju drugačija sećanja, odnosno narative istorije.

Upravo o ovim različitim narativima, autorka govori u drugom poglavlju simbolično nazvanom: „Slažemo se da se ne slažemo o zaveštanju nedavne prošlosti“. Za Zapad, Drugi svetski rat označen je holokaustom, slikama Aušvica i nemačkim okupatorima kao glavnog „zla“. Za Ruse, Drugi svetski rat počeo je kasnije i zove se Veliki patriotski rat u kome su Rusi prolili mnogo krvi da oslobode Evropu. U sećanju dominira slika ruskog vojnika koji stavlja Sovjetsku zastavu na Rajhstag. Međutim, za baltičke zemlje, kao što je Estonija, rat nije ni završen 1945. godine. U njihovom sećanju holokaust je nešto sporedno, jer oni imaju sopstveno stradanje i okupaciju dužu od 50 godina. Kao slika dominira Crvena armija koja odvodi stanovništvo u gulage. Vidimo kako su ovi narativi potpuno različiti, a postoje paralelno u doba posle hladnog rata.

TEMIDA Decembar 2013, str. 189-190 ISSN: 1450-6637

Nikola M. Petrović

190

U nešto kraćim poglavljima 3, 4 i 5, autorka analizira tri slučaja u Nemačkoj. Sećanje, pamćenje i zaboravljanje su analizirani kroz fotografije, romane i akademske knjige koje oblikuju razumevanje prošlih vremena. Fokus je na tome kako je u Nemačkoj postepeno prihvatana mračna prošlost. U šestom poglavlju autorka analizira slučaj iz Estonije kada je bronzani spomenik ruskom vojniku oslobodiocu od fašizma sklonjen iz centra grada na vojno groblje jer je za Estonce predstavljao simbol okupatora, što je uzrujalo rusku manjinu u ovoj državi, a kasnije izazvalo i velike proteste u državi. Takođe, autorka se osvrće i na spomenik u Berlinu na kom je prikazana majka kako drži svog mrtvog sina kao simbol stradanja civila za vreme rata. Oba spomenika su politizovana. Ono što autorka zaključuje je da memorijali zasigurno reprezentuju samu smrt, ali da je sve drugo vezano za njih promenljivo i zavisi od perspektive i stavova posmatrača.

U sedmom poglavlju autorka se opet vraća na ideju da je prihvatanje pluraliteta ideja odnosno različitih istorijskih narativa i kulturnih različitosti neophodno da bi se nastavilo dalje u bolju zajedničku evropsku budućnost. Tu citira i čuvenu rečenicu: „Oni koji ne mogu da se sete prošlosti, osuđeni su da je ponavljaju.“ (Santayana, 1998 u: Siobhan, 2012: 104).

U osmom poglavlju autorka poredi i izvlači paralele između pada komunizma i rušenja berlinskog zida 1989. godine i francuske buržoaske revolucije iz 1789. godine. Na kraju u zaključnom delu „Evropa između prošlosti i budućnosti“ autorka se osvrće na demokratske promene u Evropi i na lekcije koje bi trebalo da izvučemo iz naše mračne evropske prošlosti.

Ova knjiga predstavlja značajan doprinos istraživanjima kolektivne memorije posebno vezane za 20. vek u Evropi, iako se autorka ne upušta u teorijske rasprave o tome šta je to kolektivna memorija i kojim psihološkim mehanizmima individualna sećanja mogu postati deo nekih grupnih sećanja. Stiče se utisak da je kolektivna memorija nešto slično kolektivnom nesvesnom jednog naroda. Autorka u knjizi ističe da potisnuta prošlost može lako da se ponovi, kao što smo mi u bivšoj SFRJ 1990­tih godina to mogli videti, ali upozorava da i preterano ponovno preživljavanje istorijskih događaja može dovesti do toga da živimo u prošlosti i da ne možemo krenuti dalje. Knjiga se može preporučiti svim istraživačima istorije, kriminologije, viktimologije, sociologije, kao i svima ostalima koji su zainteresovani za pitanja prihvatanja prošlosti i pomirenja među narodima.

nikoLa M. petRović

191

Član ci­ob ja vlje ni­u­pret hod nim­bro je vi ma­­za­2013.­go di nu

Te­ma­bro­ja­1,­go­di­na­16,­2013.

ŽR TVE­I­SA VRE ME NI­DRU ŠTVE NI­KON TEKST:­­TE O RI JA,­PRAK SA­I­AK TI VI ZAM

The experience and insight of survivors who have engaged in a restorative justice meeting with their assailantNa dia Wa ger

Obi ljež ja spo la i ro da u Ka zne nom za ko nu Re pu bli ke Hr vat ske s po seb nim osvr tom na ka zne na dje la si lo va nja i na sil nič kog po na ša nja u obi te ljiMa ris sa bell Ško rić

Victims of ‘private’ crimes and application of human rights in interpersonal relationsAxel le Re i ter

Žr tve vr šnjač kog na si ljaZo ri ca Mr še vić

De ca uklju če na u ži vot ili rad na uli ci kao žr tve is ko ri šća va nja i zlo u po tre baIva na Ste va no vić

Eko lo ška kri vič na de la – zlo či ni bez žr tve?Ana Ba tri če vić

Oso be sa in va li di te tom kao žr tve dis kri mi na ci je u ve zi sa za po šlja va njem – sta nje i per spek ti veNa ta ša Ta nje vićFi lip Mi rić

Vik ti mi za ci ja pro ga nja njem pu tem in ter ne taVi da Vi lić

192

Te­ma­bro­ja­2,­go­di­na­16,­2013.VIK TI MI ZA CI JA OSO BA SA MEN TAL NIM SMET NJA MA

Mu če ni ci iz lud ni caPa o lo Ser ra

Zlo u po tre ba sup stan ci kao uzrok na sil ni štva oso ba sa shi zo fre ni jomAlek san dar Di mi tri je vićAnja Živ ko vićMa ša Bo žo vić

Isto ri jat tret ma na oso ba sa psi hi ja trij skim te ško ća ma i kr še nje nji ho vih ljud skih pra vaNi ko la M. Pe tro vićBe jan Ša ći ri

Stig ma ti za ci ja oso ba sa du šev nim po re me ća ji ma i in te lek tu al nim te ško ća maMia Po pićSne ža na An ti če vić

OSTA LE TE ME

Tran ssek su al ne oso be i po ro di ca – iz me đu dis kri mi na ci je i in klu zi jeZo ri ca Mr še vić

Epi de mi o lo ško is tra ži va nje na si lja nad de com u po ro di ci u Sr bi jiNa ta ša Ha nakLa zar Te njo vićVe ro ni ka Išpa no vić-Ra doj ko vićAna Vlaj ko vićMir ja na Be a ra

193

Sta vo vi pro fe si o na la ca pre ma uvo đe nju re gi stra uči ni la ca kri vič nih de la pro tiv pol ne slo bo de pre ma ma lo let nim li ci maNi ko la Pet ko vićZo ran Pa vlo vićLji lja na Stev ko vić

Že ne u par la men ti ma u Re pu bli ci Sr bi jiKa ro li na Lendák-Kabók

Iza zo vi pri me ne i za šti te ljud skih pra va u smi slu za bra ne dis kri mi na ci jeMe la ni ja Jan čić

Re cen zen ti­čla na ka­u­2013.­go di ni

Re­cen­zen­ti­iz­Sr­bi­je

U 2013. godini članke su recenzirali: prof. dr Vesna Nikolić­Ristanović, prof. dr Aleksandar Jugović, prof. dr Bojana Dimitrijević, prof. dr Branislava Popović­Ćitić, prof. dr Dušan Kecmanović, prof. dr Ivona Milačić­Vidojević, prof. dr Irena Pejić, prof. dr Jelena Srna, prof. dr Jelena Vlajković, prof. dr Marijana Pajvančić, prof. dr Milanko Čabarkapa, prof. dr Mirjana Dokmanović, prof. dr Miroslav Krstić, prof. dr Nevena Petrušić, prof. dr Nevenka Žegarac, prof. dr Radmila Nakarada, prof. dr Rodoljub Etinski, prof. dr Senad Jašarević, prof. dr Slađana Jovanović, prof. dr Slobodanska Konstantinović­Vilić, prof. dr Snežana Soković, prof. dr Svenka Savić, prof. dr Tamara Džamonja­Ignjatović, prof. dr Tanja Đurić­Kuzmanović, prof. dr Vesna Gavrilov­Jerković, prof. dr Vladan Joldžić, prof. dr Zorica Mršević, doc. dr Jasna Hrnčić, doc. dr Tanja Kesić, doc. dr Tatjana Vukosaljević­Gvozden, doc. dr Vesna Baltezarević, dr Dejan Šuput, dr Ivana Stevanović, dr Nikola Petrović, dr Sanja Ćopić, mr Ana Pajvančić Cizelj, mr Ana Vlajković, mr Natalija Žunić, Jasmina Murić, Jasmina Nikolić, Miloš Janković, i Vesna Jarić.

Članci objavljeni u prethodnim brojevima za 2013. godinu

194

Re­cen­zen­ti­iz­ino­stran­stva

Prof. dr Carol Hageman White i prof. dr Ljubinka Petrović Ziemer (Nemačka), prof. dr Theo Garvielides (Velika Britanija), dr Borbala Fellegi (Mađarska), dr Christa Pelikan (Austrija), dr Estelle Zinsstag i prof. dr Nina Peršak (Belgija), dr Sanja Milivojević (Australija), prof. dr Alenka Šelih i prof. dr Katja Filipčič (Slovenija), prof. dr Marina Ajduković, prof. dr Velinka Grozdanić i doc. dr Maja Munivrana Vajda (Hrvatska), prof. dr Oliver Bačanović (Makedonija), prof. dr Hajrija Sijeričić­Čolić i doc. dr Azra Adžajlić­Dedović (Bosna i Hercegovina).

Re cen zen ti ma se za hva lju je mo na ulo že nom vre me nu i do pri no su kva li te tu ča so­pi sa Te mi da.

Ta ko đe, za hva lju je mo se prof. dr Tim Chap ma n­u (Uni ver zi tet Ul ster, Bel fast) i stu­den tu dok tor skih stu di ja Phi li p McCready­u (Uni ver zi tet Ul ster, Bel fast) ko ji su to kom 2013. go di ne vr ši li pro ve ru ap stra ka ta na en gle skom je zi ku.

Po ziv na sa rad nju i pret pla tu

TEMIDA je časopis o viktimizaciji (stradanju), Ijudskim pravima i rodu. Časopis objavljuje naučne i stručne radove koji za svoj predmet imaju problem žrtava kriminaliteta, rata, kršenja Ijudskih prava i drugih oblika stradanja (sa posebnim naglaskom na probleme žena, dece, manjinskih grupa, osoba sa invaliditetom i drugih kategorija koje su posebno izložene viktimizaciji), strah od kriminaliteta, kršenje Ijudskih prava u zatvoru i u krivičnom postupku, prevenciju viktimizacije i slično. Svaki broj je tematski koncipiran, ali se objavljuju i tekstovi van određenih tema.

Teme za 2014. godinu su: broj 1 – Žrtve i savremeni odgovori na kriminalitet: između zaštite i zloupotrebe (rok za predaju radova je 1. mart 2014. godine), broj 2 – Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Srbiji (rok za predaju radova je 1. jun 2014. godine), broj 3 – Žrtve seksualnog nasilja (rok za predaju radova je 1. septembar 2014. godine); broj 4 – Nevidljive žrtve (rok za predaju radova je 1. novembar 2014.godine). Članci van ovih tema mogu biti predati Redakciji bez obzira na navedene rokove.

Radovi (članci i prikazi) se dostavljaju u elektronskoj formi prema priloženim tehničkim uputstvima na e­mail: [email protected].

Svi članci se anonimno recenziraju od strane dva kompetentna stručnjaka/stručnjakinje, na osnovu čega Redakcija donosi odluku o štampanju. Rukopisi se ne vraćaju.

Teh­nič­ka­uput­stva­autor­ka­ma­i­auto­ri­ma­čla­na­ka1. Čla nak tre ba da bu de obi ma do 20 stra na ku ca nog tek sta du plog pro re da. Ko ri­

sti ti font Ti mes New Ro man i ve li či nu slo va 12. 2. Pr va stra ni ca tek sta tre ba da sa dr ži: na slov ra da, ime i pre zi me auto ra/autor ke,

ap strakt (do 150 re či) i 4-5 ključ nih re či.2.1 Od mah iza pre zi me na auto ra (na pr voj stra ni ci) otvo ri ti fu sno tu u ko joj tre ba da ti

na ziv in sti tu ci je u ko joj autor ra di, zva nje auto ra i e­mail. U slučaju koautorskih radova, navesti podatke za svakog koautora/koautorku posebno.

Pri mer: Pe tar PE TRO VIĆ*1

2.2 U apstraktu moraju da budu jasno navedeni predmet i cilj rada, kao i osnovne teme koje će biti pokrivene.

3. Na slo ve po je di nih ode lja ka u tek stu da ti u sle de ćem ob li ku: Na slov odelj ka (Ti mes New Ro man, 12, Bold)

Pod na slov 1 (Ti mes New Ro man, 12, Ita lic) Pod na slov 2 (slo vo abe ce de u po lu za gra di, Ti mes New Ro man, 12, Re gu lar)

* Dr Pe tar Pe tro vić je do cent na Fa kul te tu...... u Be o gra du. E­mail: ni ko la @pri mer.net

Pri mer: Slu žbe ko je pru ža ju po moć žr tva ma

Ka te go ri je ko ri sni kaa) Že ne i de ca

4. Ko ri sti ti har vard ski si stem ci ti ra nja. Na kra ju ci ta ta u tek stu otvo ri ti za gra du i u njoj upi sa ti pre zi me auto ra, go di nu ob ja vlji va nja i broj stra ne.

Pri mer: (Chri stie, 2005: 28).Kada ima dva ili tri autora trebalo bi ih odvojiti zapetom (npr. Boom, Kuijpers, 2012).Kada ima preko tri autora, trebalo bi navesti prezime prvog autora uz dodatak „i dr.” (npr. Shapland i dr., 2009). U slučaju da dva autora imaju isto prezime, navesti i prvo slovo njihovih imena (npr. H. Jones, R. Jones, 2003). Kada se navodi sekundarni izvor, potrebno je napisati „prema” (npr. Ćopić prema Nikolić­Ristanović, 2011).Ukoliko se navodi više radova različitih autora u istoj zagradi potrebno ih je razdvoji­ti znakom tačka i zapeta (npr. Dokmanović, 2011; Nikolić­Ristanović, 2012). U tom slučaju radove bi trebalo poređati hronološki prema godini kada su objavljeni.

4.1. U fu sno ta ma da va ti sa mo pro prat ne ko men ta re, članove zakona i Službene glasnike.4.2. Stra na ime na pi sa ti iz vor no. 5. Uko li ko se u tek stu na la ze sli ke ili ta be le, na od go va ra ju ćem me stu u tek stu upu ti ti

na njih, npr. (Ta be la 2). Na slo ve da ti iz nad sli ka i ta be la. Pri mer: Ta be la 1. Struk tu ra vik ti mi za ci je pre ma po lu 6. Oba ve zno pri lo ži ti po pis li te ra tu re na kra ju tek sta. Na ve sti sve ci ti ra ne bi bli o graf­

ske je di ni ce abe ced nim re dom, pre ma pre zi me nu pr vog auto ra. Bi bli o graf ska je di­ni ca tre ba da sa dr ži:

za knji ge: pre zi me i pr vo slo vo ime na auto ra, go di na iz da nja u za gra di, na slov knji ge (kur zi vom), me sto iz da nja, na ziv iz da va ča.

Pri mer: Mi lu ti no vić, M. (1977) Pe no lo gi ja. Be o grad: Sa vre me na ad mi ni stra ci ja.

za po gla vlja u knji zi: pre zi me i pr vo slo vo ime na auto ra, go di na iz da nja u za gra di, na slov po gla vlja, u: pr vo slo vo ime na (ured ni ka), pre zi me (ured ni ka), skra će na ozna ka ured ni štva (u za gra di), na slov knji ge (kur zi vom), me sto iz da nja, na ziv iz da­va ča, broj pr ve i po sled nje stra ne po gla vlja.

Pri mer: Ben ton, T. (2006) Do we need rights? If so, what sort? U: L. Mor ris (ur.) Rights: So ci o lo gi cal per spec ti ves. New York: Ro u tled ge, str. 21­36.

za član ke u ča so pi si ma: pre zi me i pr vo slo vo ime na auto ra, go di na iz da nja u za gra di, na ziv član ka, na ziv ča so pi sa (kur zi vom), broj i broj pr ve i po sled nje stra ne član ka.

Pri mer: Chri stie, N. (2005) Re sto ra tiv na i re tri bu tiv na prav da u kon tek stu ra ta i rat nih zlo či na. Te mi da, 4, str. 27­32.

za do ku men ta pre u ze ta sa in ter ne ta: pored web strane upi sa ti da tum pri stu pa in te r net stra ni ca ma sa ko jih su pre u ze ta.

Primer: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=2, stranici pristupljeno 5.10.2012.

Pre web strane može stajati i ime autora (ako je poznat) kao i naslov teksta. U tom slučaju ispred web strane dopisati – dostupno na:

za zakone: pored imena zakona napisati u kom je Službenom glasniku objavljen.Primer: Zakon o krivičnom postupku, Službeni glasnik RS, br. 58/04.

za saopštenja sa naučnih skupova: prezime i prvo slovo imena autora, godina u zagradi, naslov rada, naziv konferencije (kurzivom), broj strane u knjizi apstrakata u zagradi, mesto izdanja, naziv izdavača.

Primer: Kelly, L. (2011) Violence against women and children in the national legislations of the EU member states: an overview of the research results. Druga godišnja konferencija Viktimološkog društva Srbije – Žrtve kriminaliteta i žrtve rata: međunarodni i domaći kontekst, knjiga apstrakta (str. 13). Beograd: Viktimološko društvo Srbije i Prometej.

za članke iz novina: prezime i prvo slovo imena autora, godina i dan u zagradi, naslov teksta, naziv novina, broj strane.

Primer: Jovanović, A. (2012, 5. decembar) Otkriveni plagijati naučnih radova, Blic, str. 5. Moguće je navesti i web izdanje novina, kada se umesto strane stavlja – dostupno na:

a zatim web adresa stranice i datum pristupa stranici.

Dodatna napomena: U popisu literature ne sme biti bibliografskih jedinica koje se ne navode u tekstu rada, a moraju biti sve jedinice koje se pominju, uključujući zakone, izveštaje, ali i web strane (koje idu u sekciju Internet izvori u okviru Literature).

7. Oba ve zno pri lo ži ti na kra ju ru ko pi sa: na slov ra da, ap strakt i ključ ne re či na en gle­skom je zi ku.

Svi članci se anonimno recenziraju od strane dva kompetentna stručnjaka/struč­njakinje, na osnovu čega Redakcija donosi odluku o štampanju. Rukopisi se ne vraćaju.

Molimo Vas da vodite računa i da pravilno koristite intelektualnu svojinu drugih autorki i autora prilikom iznošenja navoda, rezultata istraživanja, ali i grafičkih prikaza iz njihovih tekstova. Temida podleže kontroli na plagijarizam i nalazi se u DOI (Digital Object Identifier) bazi i u Srpskom citatnom indeksu (SCIndeks).

Promena nekoliko reči iz rečenice originalnog autora ili autorke, kao i promena redosleda reči u njihovim rečenicama predstavlja plagijarizam ukoliko se taj autor ili autorka ne citiraju.

Kada se parafrazira neki deo teksta drugog autora ili autorke trebalo bi reprodukovati tačno značenje njihovih ideja, ali ih izraziti kroz sopstvene reči i drugačiju strukturu rečenica:Npr. Nedovoljno dobri mehanizmi prepoznavanja su najverovatniji razlog malog broja

zabeleženih žrtava starosti ispod 18 godina (Nikolić­Ristanović, 2009).Isto pravilo važi i za slučaj da se pozivate na navode nekog istraživanja:

Npr. Istraživanje nasilja u porodici u Vojvodini pokazalo je da skoro svaka druga žena trpi psihičko nasilje (Nikolić­Ristanović, 2010). Ukoliko je jedini način da izrazite navode drugog autora ili autorke doslovno

citiranje njihovih reči, neophodno je da te rečenice stavite pod znake navoda, a da u zagradi pored imena autora/autorke i godine u kojoj je rad objavljen, navedete i broj strane na kojoj se te rečenice nalaze u njihovom tekstu.Npr. Autorka navodi da „manji broj maloletnih žrtava verovatno više govori o slabim

mehanizmima prepoznavanja“ (Nikolić­Ristanović, 2009: 255).

Teh­nič­ka­uput­stva­autor­ka­ma­i­auto­ri­ma­pri­ka­za­Pri kaz tre ba da bu de obi ma do 6 stra na ku ca nog tek sta du plog pro re da, font

Ti mes New Ro man 12. Na slov pri ka za tre ba da sa dr ži sle de će po dat ke:

Pri kaz knji ge: na ziv u ori gi na lu, pre vod na zi va na srp ski je zik u za gra di (uko li ko je na ziv na stra nom je zi ku), na ziv iz da va ča, me sto iz da nja, go di na iz da nja i broj stra na.

Pri kaz sku pa: na ziv u ori gi na lu, pre vod na zi va na srp ski je zik u za gra di (uko li ko je na ziv na stra nom je zi ku), me sto i da tum odr ža va nja sku pa.

Ra do vi ne sme ju bi ti već ob ja vlje ni, ni ti pre da ti za ob ja vlji va nje na ne kom dru gom me stu.

Pret pla taCena pojedinačnog primerka je 750 dinara. Pretplata na štampani primerak

za 2014. godinu iznosi 3.000 dinara za pojedince i 10.000 dinara za institucije. Cena pojedinačnog štampanog primerka naučnog časopisa Temida za inostranstvo je EUR 30. Za inostranstvo pretplata na štampani primerak za 2014. godinu iznosi EUR 60 za pojedince, odnosno EUR 120 za institucije.

Cena pretplate obuhvata dostavljanje poštom primerka časopisa Temida i pris­tup svim elektronskim brojevima Temide u 2014. i prethodnim godinama.

Godišnja pretplata za pristup elektronskim izdanjima naučnog časopisa Temida preko internet stranice Viktimološkog društva Srbije za pojedince iznosi 2000,00 di­

nara, a za institucije 6000,00 dinara. Pristup pojedinačnom broju u elektronskoj formi iznosi 200,00 dinara.

Godišnja pretplata za pristup elektronskim izdanjima Temide preko internet stranice Viktimološkog društva Srbije za inostranstvo iznosi EUR 40 za pojedince i EUR 100 za institucije. Pristup pojedinačnom broju u elektronskoj formi za inostranstvo iznosi EUR 5.

Časopis Temida će u 2014.godini biti dostupan u elektronskoj formi na internet stranici Viktimološkog društva Srbije www.vds.org.rs i preko EBSCO istraživačke baze podataka samo za pojedince i institucije koji plate pretplatu.

U vezi pretplate na štampano izdanje ili pristup elektronskim izdanjima naučnog časopisa Temida, molimo Vas obratite se Redakciji časopisa.

Call for papers and subscription

Temida is the peer reviewed journal on victimization, human rights and gender, which is accredited as an academic journal by Serbian Ministry of Science. Papers are mainly published in Serbian. Papers written in other languages are either translated in Serbian or published in the language they are written in.

Topics for 2014 are: No. 1 – Victims and contemporary responses to crime: be­tween protection and misuse (submission deadline: March 1, 2014), No. 2 – Imple­mentation of antidiscrimination policies in Serbia (submission deadline: June, 1 2014), No. 3 – Victims of sexual violence (submission deadline: September, 1, 2014); No. 4 – Invisible victims (submission deadline: November, 1 2014). .

Contributions not specifically dedicated to these themes, as well as conference and book reviews, may be submitted irrespective of the indicated terms. Manuscripts should be submitted by e­mail: [email protected].

All articles will be peer reviewed anonymously by two competent scholars. Af­terwards, the Editorial Board will decide about its publishing. The manuscripts will not be returned.

Technical instructions for authors of articles1. Contributions should not exceed 20 pages typed in double line spacing. The rec­

ommended font type is Times New Roman 12. 2. First page should contain: the title, the author’s name, abstract (up to 150 words)

and 4-5 key words. 2.1. After the author’s surname put the footnote that should contain the name of the

institution where the author works, academic title, and e­mail. In case of multiple authors, specify data for each co­author separately.

2.2. The abstract must clearly state the problem and the purpose of the paper, as well as the main topics that will be covered.

Example: Petar PETROVIĆ*2

3. Subheadings should be written in the following way: Paragraph heading (Times New Roman, 12, Bold) Sub-Heading 1 (Times New Roman, 12, Italic) Sub­Heading 2 (alphabet letter in the bracket, Times New Roman, 12,

Regular)Example: Victim support services Categories of the users a) Women and children4. Please use the Harvard referencing system. At the end of citation you should open a

bracket and give the author’s surname, the year of publication and page number.Example: (Christie, 2005: 28).

When there are two or three authors they should be separated with a comma (e.g.

*2 Dr Petar Petrović is docent at the Faculty... in Belgrade. E­mail: petar@example.

Boom, Kuijpers, 2012).When there is more than three authors, after the surname of the first author add “et al.” (e.g. Shapland et al., 2009). In case that two authors share the same surname add the first letter of their first name (e.g. H. Jones, R. Jones, 2003). When a secondary source is cited, add “according to” (e.g. Ćopić according to Nikolić­Ristanović, 2011).If there are multiple papers of different authors in the same bracket, they should be separated with a semicolon (e.g. Dokmanović, 2011; Nikolić­Ristanović, 2012). In that case the papers should be mentioned chronologically according to the year of publishing.

4.1. Footnotes should contain only brief accompanying comments, law articles and Official Gazzetes.

4.2. Foreign names should be written originally. 5. If the pictures and tables are included, please make a reference to them at the

proper place, E.g. (Table 2) Please give the titles above the pictures/tables. Example: Table 1. Structure of victimization by gender6. It is necessary to enclose the list of the literature at the end of the paper. List all

the references in alphabetical order, according to the first author’s surname. A list of references should contain:

For books: surname and initials of the author, year of publication (in the bracket), title of the book (italic), place of publication and publisher.

E.g. Milutinović, M. (1977) Penologija. Beograd: Savremena administracija.

For book chapters: surname and initials of the author, year of publication (in the bracket), chapter title, In: initial, surname of the editor followed by ed. in the brack­et, title of the book (italic), place of publication, name of publisher and the page numbers of the chapter.

E.g. Benton, T. (2006) Do we need rights? If so, what sort? In: L. Morris (ed.) Rights: So-ciological perspectives. London and New York: Routledge, pp. 21­36.

For journal articles: surname and initials of the author, year of publication (in the bracket), title of the article, title of the Journal (italic) and page numbers of the article.

E.g. Christie, N. (2005) Restorativna i retributivna pravda u kontekstu rata i ratnih zločina. Temida, 4, pp. 27­32.

For documents accessed by internet: give the electronic address and the date you accessed the source.

E.g. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=2, page accessed 5. 10. 2012.

Prior to the web page there can be the author‘s name (if known) and the title of the text. In this case, in front of the web page write – available at:

For laws: next to the name of the law, mention the Official Gazette in which it was published.

E.g. Zakon o krivičnom postupku, Službeni glasnik RS, br. 58/04.

For conference papers: surname and initials of the author, year of publication (in the bracket), title, name of the conference (in italics), page number in the book of abstracts (in the bracket), place of publication, name of the publisher.

E.g. Kelly, L. (2011) Violence against women and children in the national legislations of the EU member states: an overview of the research results. Druga godišnja konferencija Viktimološkog društva Srbije – Žrtve kriminaliteta i žrtve rata: međunarodni i domaći kontekst, knjiga apstrakta (str. 13). Beograd: Viktimološko društvo Srbije & Prometej.

For magazine articles: surname and initials of the author, year and day of publication in the bracket, headline, newspaper name, page number.

E.g. Jovanović, A. (2012, 5. decembar) Otkriveni plagijati naučnih radova, Blic, p. 5.It is possible to specify the web edition of the newspaper, when instead of the page

you can write – available at: and then web site address and the date of accessing the site.

Additional note: In the reference list there must not be bibliographic items that are not mentioned in the text, and should be all the items that are mentioned in the text, including laws, reports but also web pages (which go into a separate section called Internet sources within the Bibliography).

7. Be sure to attach the title, abstract and keywords in English at the end of the manuscript.

All articles will be peer reviewed anonymously by two competent scholars. Afterwards, the Editorial Board will decide about its publishing. The manuscripts will not be returned.

Please be sure to properly use the intellectual property of other authors during the presentation of statements, research results, and graphics from their texts. The journal Temida is a subject of plagiarism control and is located in the DOI (Digital Object Identifier) database and in the Serbian Citation Index (SCIndeks).

Changing a few words from the sentence of the original author, as well as chang­ing the order of words in their sentences is plagiarism if the author is not cited.

When you paraphrase a text of another author you should reproduce the exact meaning of their ideas, but express them through your own words and with a differ­ent sentence structure:

E.g. Lack of good mechanisms of recognition is the most probable cause for the small number of identified victims under the age of 18 years (Nikolic­Ristanović, 2009).

The same rule applies in the case when you wish to refer to the assertion from another research:

E.g. The survey of domestic violence in Vojvodina has shown that almost every second woman suffered psychological abuse (Nikolic­Ristanović, 2010).

If the only way to express the assertions of another author is to quote their words, you must put these sentences in quotation marks, and indicate the page number on which these sentences are located in their text in the bracket next to the names of the authors and the year in which their paper was published:

E.g. The author states that “a smaller number of minor victims probably speaks more of a poor mechanism of identification“ (Nikolić­Ristanović, 2009: 284).

Technical instructions for authors of reviews The review should not exceed 6 pages typed in double line spacing. Recommend­

ed font is 12 point Times New Roman. Title of the review should include: Book review: title of the book in original, translation of the book title in Ser­

bian in the bracket (if the title is in foreign language), name of the publisher, place of publication, year of publication and number of pages.

Conference review: title of the conference in original, translation of the confer­ence title in Serbian in the bracket (if the title is in foreign language), place and date of conference.

Papers should not be already published neither submitted for publishing at some other place.

SubscriptionPrice for single printed copy of scientific journal Temida is 750 RSD. Annual sub­

scription for printed copy for 2014 is 3000 RSD for individuals and 10000 RSD for insti­tutions. Price for single printed copy for abroad is 30 EUR. Annual subscription rate for printed copy for abroad is 60 EUR for individuals and 120 EUR for institutions.

The subscription includes delivery of the copy of Temida by mail and the access to all electronic issues of Temida in 2014 and all previous years. Regarding the subscrip­tion please contact the Editorial office.

The annual on­line subscription fees for Temida through the Victimology Society of Serbia web site for Serbia are 2000 RSD for individuals and 6000 RSD for institu­tions, while the on­line subscription for one issue is 200 RSD.

The annual on­line subscription fees for Temida through the Victimology Society of Serbia web site for abroad are EUR 40 for the individuals and EUR 100 for institu­tions. Subscription for one on­line issue is 5 EUR.

In 2014 journal Temida is available at the web site of the Victimology Society of Serbia www.vds.org.rs and through the EBSCO research database only for indivuduals and institutions who pay the subscription.

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

343.98

TEMIDA : časopis o viktimizaciji, ljudskim pravima i rodu / glavna i odgovorna urednica Vesna Nikolić­Ristanović. – Srpsko izd. – God. 1, br. 1 (januar 1998) – Beograd (Đure Jakšića 5) : Viktimološko društvo Srbije : Evropski pokret u Srbiji, 1998. – (Beograd : Prometej). – 24 cm

Tromesečno. – Ogledni broj izašao 1997. godine

ISSN 1450­6637 = Temida (Srpsko izd.)COBISS.SR­ID 140099335