kasnoanticka nekropola u uscu kod obrenovca.pdf

8/15/2019 kasnoanticka nekropola u uscu kod obrenovca.pdf

1/22

Гласник Српског археолошког друштва Journal of Serbian Archaeological Society

28 (2012) 179–200.

КАСНОАНТИЧКА НЕКРОПОЛА У СЕЛУУШЋУ КОД ОБРЕНОВЦА

Зоран В. СимићЗавод за заштиту споменика културе града Београда

Марко А. ЈанковићУниверзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за

археологијуВладимир Д. Михајловић

Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Одсек за историју

e-mail: [email protected] Оригиналан научни рад

Примљено: 19. 4. 2012. УДК: 902.2(497.11)”2009”

Прихваћено: 6. 7. 2012. 904:718”652”(497.11)

Aпстракт: Током септембра 2009. године обављена су археолошка ископавања на

локалитету Ушће код Обреновца. Том приликом је откривено дванаест гробова, одкојих један потиче из периода аварске доминације. На некрополи је констатована једна зидана гробница, као и сахране покојника у гробовима од опека или у обичним јамама. На основу гробне архитектуре и пратећег покретног материјала, некро -пола је датована у касноантички период. Вероватно се ради о делу некрополе којусу користили становници цивилног насеља и утврђења на истом локалитету.

Кључне речи: Ушће, римска некропола, гробница, сахрањивање

Abstract: The excavations on the site Ušće near Obrenovac took place during September2009. Twelve graves were registered, one of them dated to the period of the Avar domina -tion. One vaulted tomb was uncovered, as well as the burials in brick-built graves and

simple pits. On the grounds of the fumerary architecture and the material recovered, thenecropolis is dated into the Late Roman period. This is perhaps a part of the larger funer -ary ground used by the inhabitants of the civil settlement and the forti cation registeredon the same site.

Key words: Ušće, Roman necropolis, tomb, burial


2/22

ГСАД/JSAS 28 (2012) Ископавања и рекогносцирања

180

Сл. 1. План налаза на Ушћу: I – утврђење на левој обали Вукодража, Бељин;II – простор са површинским налазима на Ушћу; III – простор са површинскимналазима западно од утврђења, Бељин; IV – гробови из I–III века; V – локација

римског насеља на некадашњем Ворбису; 1 – зидана гробница (рекогносци- рање); 2 – зидане гробнице (геоелектрична истраживања); 3 – некропола (иско-павања 2009. године); 4 – зидане гробнице (ископавања 1967. године); 5 – местоископавања 1967. године; 6 – место налаза жртвеника (према: Crnobrnja 2012,379).Fig. 1. Map of nds at Ušće: I – forti cation on left bank of the Vukodraž, Beljin; II

– area with surface nds at Ušće; III – area with surface nds to the west of forti ca-tion, Beljin; IV – 1st-3rd century graves; V – location of Roman settlement at Vorbis;1 – masonry tomb (site surveying); 2 – masonry tombs (geoelectrical investigations);

3 – masonry tombs (excavations 2009); 4 – masonry tombs (excavations 1967); 5 –excavation site 1967; 6 – location of altar (after: Crnobrnja 2012: 279)


3/22

181

З. Симић, М. Јанковић и В. Михајловић Касноантичка некропола у селу Ушћу...

Локалитет Ушће се већим делом простире на површини којузахвата воћњак АД „Драган Марковић“ , на обалама потока Вукодража(сл. 1). На левој обали Вукодража регистровано је римско утврђење, ана десној обали је смештено цивилно насеље. Обе локације се налазеса леве стране локалног пута Обреновац–Шабац. Некропола констато-вана овим истраживањима пружа се источно од поменутих локација,

са десне стране пута (сл. 2). Укупна површина локалитета (насеље инекропола) износи приближно 70 хектара. Да би се утврдила граница

распростирања некрополе, обављена су прелиминарна геоелектричнаснимања терена. Њихови резултати су показали да се са десне странепута могу очекивати извесни остаци архитектуре. Остало је нејаснода ли је реч о гробници (због непосредне близине некрополе) или онеком другом објекту. 1

1

Услед неспоразума са власницима земљишта на којем је обављено геоелектричноснимање, нису вршена ископавања на овом простору. Подаци су документовани исачувани за следећу кампању. Геоелектрично снимање обавио је Момир Вукадино-вић из Београда.

Сл. 2. Положај некрополе на локалитету Ушће, топографска скица 1:200(илустровао: Н. Степковић)Fig. 2. Plan of Ušće necropolis, topographic sketch 1:200 (illustrated by N.Stepković)


4/22


182

Римски локалитет Ушће код Обреновца познат је археолошкој јавности већ читав један век. Велики број случајно откривених пред-

мета годинама је, додуше без информација о контексту и условима на-лаза, доспевао у музејске збирке, па је тако делимично и објављиван у различитим каталозима и чланцима (Кондић 1967, 207; Bojović 1977,27; 1983, 12; Црнобрња 1985; Крунић 1992; Јанковић 2010). Римскеостатке са Ушћа први је поменуо аустријски путописац Ф. Каниц,који је забележио постојање кастела квадратне основе (димензија 150х 150 m). Каниц је видео и остатке моста преко потока Вукодража,који је био у функцији кастела, а терен у околини био је богат нала-

зима римске керамике и других ситних предмета. Занимљиво је даКаниц тврди, без даљих објашњења, да је кастел страдао током Сеобенарода (Kanitz 1892, 126). С обзиром на претпостављену важност ло-калитета, Музеј града Београда је у две кампање, 1967. и 1968. годи-не, организовао сондажна рекогносцирања, али је документација сатих истраживања изгубљена. Након тога, локалитет је рекогносциран2002. и 2004. године, када је констатовано да је у доста лошем стању ида се остаци кастела више не могу препознати (Црнобрња 2005, 77).

Услед уништавања локалитета од стране, пре свега, „дивљих“копача, Завод за заштиту споменика културе града Београда је у са- радњи са Музејом града Београда спровео заштитна ископавања нањеговом угроженом делу. 2 Истраживања су вршена истовремено надве локације како би се добила комплетна слика о овом налазишту.Једна локација налази се на простору дирекције воћњака АД „ДраганМарковић.“ На том месту било је очекивано постојање насеља, али

резултати истраживања нису дали позитивне резултате. Археолошки

слој, констатован у сондама бр. 3–6/09, био је доста оштећен рецент-ним укопима. Једину археолошку целину представља јама из II–IVвека, са великим бројем фрагмената керамике и бронзаних предмета(новац, игле и делови разних оплата и апликација).

Друга локација одабрана је у непосредној близини гробнице

2 Ископавања су извршена током септембра и октобра 2009. године, под руковод-ством Зорана Симића, археолога Завода за заштиту споменика културе града Бео-

града, а као чланови екипе учествовали су археолози Радмила Балабан, ВладимирМихајловић, Марко Јанковић, студент археологије Ђорђе Лазић и архитекта НиколаСтепковић. На терену је боравио и археолог Адам Црнобрња, у име Музеја градаБеограда.


5/22

183


познате од рекогносцирања 60-их година XX века. Између осталог,било је потребно да се провери информација по којој се на том имањуналази још једна, слична гробница. 3 На том простору су отворене сон-де бр. 2, 7, 8 и 9/09. Сонда бр. 2, димензија 5,5 х 4 m (са додатнимпроширењем од 1,4 х 1,5 m у јужном углу), отворена је у близинисептичке јаме приликом чије градње је констатована зидана гробница(КП 1028/2, сл. 3). На суседној парцели, КП 1028/1, приближно 6 mисточно од сонде бр. 2, у близини зидане гробнице откривене претхо-

дним истраживањима, отворене су сонде бр. 7/09 4 (5 х 2 m), 8/09 (5 х2 m) 5 и 9/09 (5 х 2 m, са проширењем 2,5 х 1 m уз јужну ивицу). Токомископавања на овом простору констатовани су једна зидана гробницаи 12 гробова различите архитектуре. У сонди 8/09, између гробова

3 Информација је добијена од локалних мештана и налази се на имању МладенаГлишића из Шапца.4 У овој сонди, осим уломака керамичких посуда, нису констатоване археолошкецелине.5 Услед констатоване археолошке ситуације, отворено је проширење 1 уз ивицу сон-де C–D, димензија 3 х 1 m. Касније је отворено и проширење 2, у облику ћирилич-ног слова Г, уз угао А, укупне површине 8 m².

Сл. 3. Сонда 2/09, с положајем гробнице 1 и гробова Г1–7 (илустровао: Н.Степковић)Fig. 3. Trench 2/09, position of tomb 1 and graves 1–7 (illustrated by N. Stepković)


6/22


184

Г8, 10 и 11 (сл. 4), налазила се агломерација малтера и шљунка. Прос-тирала се на малом простору (приближно 2 m²), са дебљином слоја

0,05–0,2 m. Осим бронзаног новчића из IV века (Av. CONSTANTINVSPF AVG; Rv. GLORIA EXERCITVS SMTS; RIC VII, 222), на овој по-вршини није нађен други археолошки материјал. У њеном северномделу констатована је скупина ситног камена, ломљене опеке, живо-тињских костију, уломака керамичких посуда и два фрагмента ободастаклених посуда. Ова целина је имала елиптичан блик, приближнихдимензија 1,15 х 0,6 m, и налазила се непосредно изнад гроба Г12(види даље у тексту).

Опис гробова6

Зидана гробница

Засведена гробница правоугаоне основе je дужим странамаоријентисана у правцу исток–запад, са девијацијом од 25º западнимделом ка северу (сл. 5). Њене спољне димензије износе 2,7 х 1,7 m, а6 Бројеви гробова су дати на основу теренских података и конзистентни су са цело-купном документацијом ископавања. Другим речима, они представљају редослед

откривања гробова током ископавања. Гробови Г5 и Г7 нису ушли у каталог гробо-ва јер су по погребном ритусу и гробним прилозима опредељени у млађе периоде ибиће предмет посебних расправа. Ради се вероватно о средњовековном гробу (Г5) икоњаничком гробу из периода аварске доминације (Г7).

Сл. 4. Сонда 8/09, с положајем гробова Г8, 10, 11 и 12 (илустровао: Н. Степковић)Fig. 4. Trench 8/09, position of graves 8, 10, 11 and 12 (illustrated by N. Stepković)


7/22

185


висина 1,75 m. Дебљина бочних зидова гробнице била је око 0,35 m,чеоних зидова око 0,4 m, а дебљина свода око 0,3 m. Највећа апсолут-на висина гробнице износила је 79,55 m, а најнижа 77,80 m.

Унутрашњост гробнице је делимично девастирана: под јепотпуно пробијен, источни угао је оштећен градњом септичке јаме, аулазни отвор вероватно приликом покушаја пљачке. Могуће је да су

под и источни угао гробнице оштећени током градње септичке јаме јер су на зидовима приметни трагови алата. Унутрашњост гробницебила је омалтерисана светлоцрвеним малтером, без трагова украша-вања. Под је био израђен од хоризонтално поређаних опека на подло-зи од финог песка, након чега је заливен малтером. У гробници нисуконстатовани остаци покојника нити покретни материјал.

На средишњем делу јужног (подужног) зида налази се право-угаоно „проширење“ (1,2 х 1 m), на чијем је централном делу био

улазни отвор. Наиме, приликом изградње бочног јужног зида и сводаостављен је слободни простор у облику нише (висине 0,8 m и ши- рине у основи 0,5 m, а 0,25 m при врху), чија се доња ивица нала-

Сл. 5. План гробнице 1, са бочним пројекцијама (илустровао: Н. Степковић)Fig. 5. Plan of tomb 1 with lateral projections (illustrated by N. Stepković)


8/22


186

зи 0,4 m изнад пода. Наконтога, дозидано је поменуто

проширење, које се доњимделом ослања на бочни зид,а горњим приања на сводгробнице. На средини про-ширења се такође налазиополулучни отвор, димензија0,65 х 0,6 m, чија је повр-шина пратила отвор фор-

миран на зиду и своду. Пообављању сахране/а, отворна проширењу био је зази-дан опекама и малтером, азатим омалтерисан црвеним

водонепропусним малтером (сл. 6). На западној половини овог отвораконстатовано је оштећење (0,4 х 0,4 m), вероватно настало приликомпљачке гробнице. Трагови неуспешног покушаја пробијања зида про-

ширења видљиви су и десно од улазног отвора. Свод гробнице, којисе налазио на релативној дубини од 0,2 m од површине терена, потпу-но је покривен малтером са спољне стране. На источном делу сво-да констатован је отвор, највероватније пробијен приликом пљачкегробнице, док је у северној половини свод целом дужином оштећенукопом канализационе цеви.

Гроб 1 – гроб са конструкцијом од опека у облику ковчега

Налази се северно од зидане гробнице, на удаљености од 1 m,на релативној дубини од 0,8 m од површине терена и садржи остаткескелета детета. Његове димензије износе око 0,85 х 0,3 х 0,4 m, а ду-жим странама је оријентисан у правцу исток–запад, са девијацијом од7º у односу на правац југоисток–северозапад. Гроб је у облику санду-ка, од целих опека, димензија 0,35 х 0,3 х 0,06 m. По две опеке чинесеверни и јужни зид, као и под, док се по једна опека налазила наисточном и западном зиду. Поклопац је израђен од две опеке већихдимензија (0,4 х 0,6 m). Највећа апсолутна висина гроба износи 78,95m, а најмања 78,63 m.

Сл. 6. Гробница 1, јужни зид и улазни отворFig. 6. Tomb 1, southern wall and entrance


9/22

187


Скелет је затечен улошем стању; сачувани су

само делови дугих костију.Од прилога је констатован једино предмет непознатенамене, од бронзаног лима(сл. 7/2).

Гробови 2 и 3 7 – слободно укопани гробови

Скелети су оријенти-сани у правцу југ–север, садевијацијом од 30º у одно-су на запад, а северни крајгроба се ослања на јужнизид зидане гробнице. Ди-мензије простора на коме су

нађени скелети су 1,8 х 1,2m. Највећа апсолутна ви-сина гробова износи 78,85m, а најмања 78,70 m. Обапокојника су положена налеђа, са костима руку савије-ним у лактовима и шакамапрекрштеним преко карли-це. Лобања покојника из Г2била је окренута удесно, апокојника из Г3 била је ок-

ренута улево. У гробовиманије било покретних налаза.

7 Разлог због кога се информације о овим гробовима прилажу заједно проистичеиз чињенице да током истраживања није било јасно да ли се ради о двојном гробу.Наиме, лактови покојника се готово додирују, а налазе се на скоро истој надморској

висини (релативна дубина од површине терена је 0,9 m), тако да се највероватније ради о заједничкој гробној јами (сл. 8). Ипак, треба оставити места за могућност да је реч о каснијем померању скелета под притиском земље, будући да трагови укопанису констатовани.

Сл. 7. Покретни налази из гробова

Fig. 7. Small nds from graves

Сл. 8. Гробови 2 и 3 након чишћења скелетаFig. 8. Graves 2 and 3, after lifting the skeleton


10/22


188

Нађен је само један гвоздени клин у пределу стопала покојника из Г2,што можда индицира на постојање дрвеног сандука.

Гроб 4 – зидани гроб

Гроб је откривен на релативној дубини од 0,8 m испод повр-шине терена. Његов источни угао је удаљен 0,3 m од западног зидазидане гробнице, а подужна оса гроба заклапа угао од 16º са западнимзидом гробнице. Гроб је бочним странама оријентисан у правцу југо-запад–североисток, са девијацијом од 2º ка југу. Највећа апсолутна

висина гроба износи 78,97 m, а најмања 78,24 m. Ради се о гробној кон-струкцији правоугаоног обли-ка, димензија 2,4 х 0,8 х 0,7m, зиданој од комада ломље-не опеке везиваних малтеромбеле боје (сл. 9). Зидови гробаформирани су од шест редова

опека, с тим што је последњи ред „препуштен“ на спољакако би се обезбедио просторза поклопац. Дебљина зидовагроба износила је 0,2–0,23 m.Поклопац је био двосливан,направљен од парова наса-тично постављених опека у

реду. Број парова није познатбудући да опеке нису осталеу свом првобитном положају,већ су током времена склизну-ле у унутрашњост гроба. Доњеивице опека биле су малтеромповезане са унутрашњим стра-нама подужних зидова гроба, у нивоу спојнице између последњег ипретпоследњег реда. По једна опека, дужом ивицом укосо постављенака унутрашњости гроба, налазила се поред чеоних зидова гроба. Подгроба је формиран од седам целих (приближно 0,35 х 0,2 х 0,06 m) и

Сл. 9. Гроб 4 пре и након подизања поклоп-ца (илустровао: Н. Степковић)Fig. 9. Grave 4, before and after lifting theskeletal remains (illustrated by N. Stepković)


11/22

189


половине једне опеке, које су положене у ред тако да су се додирива-ле својим дужим странама. Простор између реда ових опека и запад-

ног бочног зида гроба испуњен је ломљеном опеком. Последња опекапода уз западни бочни зид благо је издигнута и служила је као узгла-вље. У гробу се налазио инхумирани покојник опружен на леђима, са

рукама поред тела. Није било покретних налаза. Бронзани срцоликипривезак нађен је између редова опека на спољној страни гроба, па јеостало отворено питање да ли припада гробном инвентару (сл. 7/3).

Гроб 6 – гроб са конструкцијом од опека

Положај овог гроба указује на хронолошки след сахрана на не-крополи. Налази се тачно између зидане гробнице и гроба 4, тако дасвојом архитектуром не негира ниједан од гробова, а смештен је навеома малом простору између њих (сл. 3). Откривен је на релативнојдубини од 0,35 m у односу на површину терена. Димензије гроба су0,8 х 0,5 х 0,5 m. Његова највећа апсолутна висина износи 79,40 m, анајмања 78,91 m. Оријентација гроба је била у правцу север–југ, са

девијацијом од 36º ка истоку. Гроб је формиран од једне опеке која јеслужила као под (0,45 х 0,37 х 0,06 m) и три пара опека постављених„на слеме“ као покривач (0,38 х 0,3 х 0,06 m). Ради се о сахрани дете-та, чији скелет није очуван, али се трагови препознају у обрисима наопеци која је служила као под. Гробних налаза није било.


Гроб унутар сонде бр. 8/09 је сличне конструкције као и гроб4, с тим што је доста оштећен и опљачкан, вероватно још у антич-ком периоду (сл. 10). Нађен је на релативној дубини од 1 m у одно-су на површину терена. Гробна конструкција, димензија 1,5 х 0,75 х0,73 m, формирана је зидањем опека везиваних блатом у седам редо-ва (дебљина зидова 0,14 m). Гроб је дужим странама оријентисан управцу запад–исток, са девијацијом од 35º ка северу. Највећа апсо-лутна висина гроба износи 78,81 m, а најмања 78,04 m. Поклопац јебио конструисан од парова насатично постављених опека положениху ред, које су за конструкцију гроба везиване кречним малтером белебоје. У тренутку ископавања, четири таква пара налазила су се у свом


12/22


190

првобитном положају, доксу остали били дислоци-

рани. Источни чеони зид решен је у форми забата.Под гроба био је израђенод положених целих опе-ка (0,45 х 0,35 х 0,06 m),од којих су очуване чети-

ри. Наиме, северозападнидео гроба је пресечен и

потпуно девастиран. Наоснову положаја костијупретпоставља се да је деоскелета извучен из гро-ба, вероватно приликомпљачке, а да су затим кос-ти враћене на гомилу кроз

исти отвор. Од скелета су једино кости ногу, које се налазе на југо-

источном крају гроба, остале у анатомском положају, из чега се можезакључити да је покојник био положен на леђа. У овом гробу нијебило покретних налаза.


Гроб је пронађен унутар сонде бр. 9/09, на релативној дубиниод 1,10 m у односу на површину терена. Ситуација је слична као код

претходно описаних гробова (Г4 и Г8). Подужна оса гроба је оријен-тисана у правцу југоисток–северозапад, са девијацијом од 4º ка исто-ку. Највећа апсолутна висина гроба износи 78,75 m, а најмања 77,98m. Гробна конструкција, димензија 1,8 х 1,2 х 0,55 m, израђена је одседам редова зиданих ломљеном опеком и малтером, дебљине 0,25– 0,3 m (сл. 11). Завршни ред опека је „препуштен“ на споља. Чеонизидови гроба решени су у виду забата, са по два пара косо сучељенихопека. Поклопац је формиран од једног реда целих опека положенихуз западни зид и једног реда ломљених опека уз источни зид гроба.Опеке су повезане белим малтером, а цела површина тако конструиса-ног поклопца додатно је заливена малтером. Под је направљен од че-

Сл. 10. Гроб 8 пре и након подизања поклопца(илустровао: Н. Степковић)Fig. 10. Grave 8, before and after lifting the skeletalremains (illustrated by N. Stepković)


13/22

191


тири целе (0,4 х 0,3 х 0,06m) и једне преполовљене

опеке. Унутрашњост гро-ба била је такође омалте- рисана белим малтером.Изнад северне половинегроба констатована је кон-центрација ситног каме-на, фрагметованих опека,костију и уломака кера-

мичких посуда максимал-них димензија 1,1 х 1,05х 0,25 m. Испод ње је уо-чено оштећење поклопцагроба – последња опека иполовина претпоследњеопеке на северном крајусу недостајале. Слично оштећење констатовано је поред унутрашње

ивице источног зида гроба, где је поклопац пробијен у ширини од0,2 m и дужини од 1 m. У гробу су откривене дислоциране кости,вероватно два покојника (судећи по присуству две калоте лобања).Гробни инвентар се састојао од бронзаног новчића из IV века (Av: DNVALENTINIANVS PF AVG; Rv: SECVRITAS REIPVBΔSIS; RIC IX,15b), нађеног уз западни зид, и једне перле од стаклене пасте плавебоје близу југозападног угла гроба (сл. 7/1).

Гроб 10

Гроб је откривен на релативној дубини од 1,25 m испод по-вршине терена (сл. 4). Истражен је само делимично и не може се сасигурношћу говорити о гробној конструкцији. 8 Димензије откриве-ног дела износе 1,25 х 0,6 х 0,45 m. Највећа апсолутна висина гробаизноси 78,63 m, а најмања 78,18 m. Гробна конструкција се састојалаод два паралелна реда вертикално постављених опека, без индицијао постојању пода или поклопца. На основу расположивих података,

8 Због недостатка времена и средстава, гробови 10 и 11 истражени су само делимич-но, без ширења ископа.

Сл. 11. Гроб 9 пре и након подизања поклопца(илустровао: Н. Степковић)Fig. 11. Grave 9, before and after lifting the skeletalremains (illustrated by N. Stepković)


14/22


192

покојник је био положен на леђа, у правцу југозапад–североисток, садевијацијом од 7º ка југу. Откривене су дуге кости ногу, кости карлич-

ног појаса, доњи део кичменог стуба, кости ребара, обе подлактице икости шаке. Северозападни део гроба оштећен је укопом (2,1 х 0,7 m)оријентације југоисток–северозапад, у којем није било археолошкогматеријала. У гробу нису констатовани било какви покретни налази.

Гроб 11

Од скелета из овог гроба нађене су само кости потколеница и

стопала, због већ наведених разлога. Скелет се налазио на релативнојдубини од 1,35 m у односу на површину терена (сл. 4). Гроб је откри-вен у североисточном углу сонде 08/09, код самог њеног темена.

Гроб 12

Ова археолошка целина је током истраживања третирана каогроб 12 (сл. 4), мада констатована ситуација не оставља могућност за

коначни закључак. На релативној дубини од 0,7 m откривена је ску-пина ситног камена, ломљене опеке, животињских костију, уломакакерамичких посуда, као и два фрагментована обода стаклених посуда.Испод ње, у слоју дебљине 0,6 m нису регистровани трагови укопа,нити било какав археолошки материјал. Међутим, на релативној ду-бини од 1,5 m у односу на површину терена уочен је укоп унутар којегсу нађене људске кости. Укоп, који се разликовао по боји земље, био

је правоугаоног облика, површине 1,3 х 0,6 m. У његовом средишњем

делу констатована је нека врста етажа, површине 0,3 х 0,2 m, у којемније било ни археолошког ни остеолошког материјала. Укупна дубинаукопа (рачунајући оба нивоа) износила је 0,2 m. Мали број пронађе-них костију (три дуге кости и седам ребара) и непостојање њиховоганатомског распореда подупиру претпоставку да се у укопу није нала-зио комплетан скелет. На костима и у запуни укопа нису констатованитрагови горења, што искључује могућност да се радило о кремираномпокојнику. Подужна оса укопа оријентисана је у правцу исток–запад,са девијацијом од 35º ка југу. Негација малтерне површине (в. стр.181), настала укопом и формирањем скупине ситног камена, ломљенеопеке, животињских костију и уломака керамичких посуда, указује да


15/22

193


су ове две целине млађе од ње. Највећа апсолутна висина укопа изно-си 78,28 m, а најмања 78,08 m.

Дискусија

На истраженом делу некрополе, од дванаест гробних целина,од којих десет припадају касноантичком периоду и предмет су овог

рада, могуће је издвојити неколико различитих форми гробoва. Једнаприпада типу полуобличастих засведених зиданих гробница, три зи-даним гробовима, три гробовима формираним од опека, док остале

три представљају гробове слободно укопаних покојника. За разликуод њих, археолошка целина означена као гроб Г12 не омогућава јаснукласификацију будући да није познато да ли је реч о поремећеном ста-

ријем гробу, секундарној сахрани или некој другој врсти археолошкеситуације. Зидана гробница (гробница 1), по класификацији Г. Милоше-вић, припада типу гробнице четвороугаоне основе, са једном про-сторијом (тип I). Својом конструкцијом, према истој класификацији,

спада у тип са полуобличастим сводом (тип II/1) (Милошевић 2006,373, 384–387). То је један од најзаступљенијих типова гробница, какона централнобалканском простору тако и широм Царства, и оквирносе датује од средине IV до почетка VI века (Милошевић 2006, 233,275–276, 387, 391; Васић 1907, 66–98; Милошевић 2001, 168). Пре-ма старијој типологији гробница, наш пример би припадао типу V,варијанти 1, која је дефинисана на основу величине и најчешћег од-суства прилаза гробници (Zotović 1961, 173; Zotović i Petrović 1968).

Међутим, величина гробница није пресудни критеријум за њихово разврставање, већ организација унутрашњег простора (Милошевић2006, 274), која и у случају са Ушћа указује на могућност више са-храна и функцију породичне гробнице. Пример са Ушћа се од намапознатих аналогија 9 разликује по малим димензијама улазног отвораи постојању правоугаоног зиданог проширења око њега. Мала ши-

рина отвора (највише 0,5 m) допушта претпоставку да се покојни-ци нису налазили у сандуку приликом полагања у гробницу. Такођепостоји могућност да је гробница делимично била видљива (Zotović

9 Најближе аналогије представљају гробнице откривене на касноантичкој некропо-ли у Јагодин мали.


16/22


194

1961, 173; Милошевић 2006, 234–236, 238–244, 249–253, 257; Zotovići Petrović 1968), 10 на шта указују просторни односи са суседним гро-

бовима (Г1, 2, 3, 6 и 7), чији укопи нису оштетили гробницу иако субили на веома малом растојању од њених ивица. Како због пљачкањаи девастације гробнице нису констатовани остаци скелета, не можемоговорити о броју покојника сахрањених у њој.

Гробница 1 не представља усамљени пример ове гробне формена некрополи са локалитета Ушће, с обзиром да је током истраживања60-их година прошлог века откривена још једна на суседној катас-тарској парцели (Црнобрња 2005, 77; Crnobrnja 2012, 375).

Три зидана гроба (Г4, 8 и 9) са ове некрополе, иако су међусоб-но различито оријентисана, имају веома сличну гробну конструкцију.Свa три су израђена од седам редова ломљених опека, у два (Г4 и 9)су опеке везиване кречним малтером, а у једном (Г8) је као везивниматеријал служило блато. Подови сва три гроба израђени су од хо-

ризонтално постављених опека у низу, с тим што је у гробу Г4 једнаопека била издигнута како би се формирало узглавље. Чеони зидовигробова Г8 и Г9 направљени су у виду забата. Код два гроба (Г4 и 8)

покривач је израђен у виду крова од косо сучељених опека, док је код једног (Г9) у виду хоризонтално ређаних и малтером везиваних опе-ка. Оваква врста гробних конструкција је врло честа широм Царстваи проналази се на готово свакој касноантичкој некрополи (Marjanski-Manojlović 1987, 36, 39, 41; Dautova- Ruševljan 2003, 11–14, 28–30;Милошевић 2001, 169; Pop-Lazić 2002, 46–47; 2005, 128–130; Зотовић1986, 52; Zotović 1961, 172–173). 11

За разлику од гробова Г4 и 8, у којима су нађени остаци инди-

видуалних сахрана, у гробу Г9 откривени су остаци два скелета. Њи-хов просторни однос остао је непознат будући да је гроб био опљач-кан, а кости дислоциране. Исту судбину доживео је и гроб Г8, док јегроб Г4 остао непоремећен. Гробни прилози констатовани су само угробу Г9 (део перле од стаклене пасте и бронзани новчић). Овај гробсе разликује и по постојању концентрације ситног камена, фрагмен-

10 Максимална могућа видљивост горњег дела гробнице може се претпоставити наоснову односа апсолутних висина свода гробнице и горњег нивоа гроба Г4, којаизноси 0,4 m.11 Између осталих, на некрополама у Бешки, Свилошу, Сирмијуму, Сингидунуму,Виминацијуму, Наисусу.


17/22

195


тованих опека, костију и уломака керамичких посуда, која се налазилаизнад нивоа северне половине гроба. Иако се она може протумачити

као „жртвена површина“, вероватније је да се ради о одлагању ма-теријала уклоњеног приликом пљачке гроба. На то указује одсуствоопека покривача непосредно испод коцентрације. Три гроба формирана од опека (Г1, 6 и 10) међусобно се раз-ликују по конструкцији. Код гроба Г1 ради се о својеврсном сандуку:око пода, који се састоји од две хоризонтално положене опеке, вер-тикално су ређане опеке, и то по две на бочним и по једна на чеонимстранама. Као и под, поклопац је формиран од две хоризонтално по-

ложене опеке. Гроб Г6 имао је под од једне опеке, над којом су наконсахране постављена три пара косо сучељених опека. Бочни зидовигроба Г10 били су од хоризонтално слаганих опека у низу. Због непо-тпуне истражености, као и оштећења чеоног дела гроба, не може сеговорити о постојању опека на тим странама. Сигурно је, међутим,да овај гроб није имао под од опека. Као и у случају зиданих, гробо-ви за чију су конструкцију коришћене невезане опеке налажени суна многим некрополама (Zotović 1961, 172; Pop-Lazić 2002, 46; 2005,

128–130; Зотовић 1986, 52).12

Групи слободно укопаних покојника припадају три гроба (Г2,3 и 11). Обриси гробне јаме нису констатовани ни код једног од њих.У гробовима Г2 и 3 нађени су гвоздени клинови, који можда указујуна постојање дрвеног сандука. Међусобним просторним односом,оријентацијом, положајем у односу на гробницу и дубином укопа,гробови Г2 и 3 отварају могућност да се ради о двојној или о сахрана-ма у кратком временском распону. У овим гробовима није било при-

лога или делова одеће, што умногоме ограничава даљу дискусију.

* * *

На основу просторних односа гробних целина на ископаванимделовима некрополе, могуће је извести неколико закључака. Унутарсонде бр. 2 (гробница 1, Г1–7) најстарију археолошку целину најве-

роватније представља гробница 1. Ову претпоставку поткрепљују по-ложаји гробова 1, 2, 3, 6 и 7, који се налазе у непосредној близинигробнице 1. Релативна дубина укопа гробова 1, 2, 3, 4 и 6 не говори

12 Наисус, Сингидунум и Виминацијум.


18/22


196

много с обзиром да је у свим случајевима слична. Гробови 1, 2, 3 и6 укопани су на скоро истим дубинама, с разликом мањом од 0,30 m

(највећа 78,63 m, најмања 78,91 m). Изузетак је гроб Г4, на нешто ви-шој коти (78,24 m). Да је гроб Г1 млађи од гробнице 1 показује његов југозападни угао, који се налази око 0,75 m изнад темељне зоне север-ног зида гробнице. На накнадно укопавање гробова Г2 и 3 у односуна гробницу указује чињеница да су кости стопала скелета из гробаГ3 нађене непосредно поред југозападног угла гробнице. Гроб Г6 јеформиран тако да се својом источном страном ослања на западни зидгробнице. С обзиром да се његова западна страна налази уз јужни

зид гроба Г4, гроб Г6 је вероватно настао након формирања и гроб-нице 1 и гроба Г4. Ипак, остаје нејасан хронолошки однос гроба Г4и гробнице 1. Претпостављамо да је гроб Г7 млађи и од гробнице 1 иод гробова Г4 и 6, и то не само због другачијег погребног ритуала већи због дубине на којој је укоп формиран (у приближно истој равни садоњим нивоом темељне зоне гробнице 1), као и због околности да ње-говим укопавањем није оштећена ниједна гробна целина (гробница 1,Г2, 3, 4 и 6). Међутим, постоји и могућност да гробови Г2 и 3 нису

оштећени укопом Г7 јер су можда млађи и од њега. Таква ситуација је могућа с обзиром на чињеницу да су гробови Г2 и 3 смештени 0,8m изнад највише коте Г7, као и недостатак елемената за прецизноодређивање хронолошког односа ових гробова. На основу положајагроба Г5 не може се утврдити његов хронолошки однос са осталимгробним целинама у оквиру сонде бр. 2. Иако његова оријентацијаодговара оријентацији гроба Г7, сматрамо да овај критеријум није до-вољно поуздан за прецизније хронолошко одређивање гроба Г5.

Унутар сонде бр. 8, једини поуздани елемент за датовање ар-хеолошке ситуације представља новац из IV века, нађен на малтер-ној површини. Археолошка целина означена као гроб Г12 је сигурномлађа од површине с малтером, будући да је њено формирање про-узроковало оштећење ове површине. Укоп 1, констатован у источномделу сонде, такође је оштетио површину с малтером, али је његовоформирање девастирало и гроб Г10, што га чини млађим од обе поме-нуте целине. За прецизније датовање гроба Г10 не постоје елементи

јер у њему није нађен археолошки материјал, а положај у односу наповршину с малтером не допушта никакве даље закључке. Исти јеслучај и са гробом Г11, који је делимично истражен у североисточном


19/22

197


углу сонде бр. 8. Гроб Г8, који је констатован у оквиру ове сонде,због одсуства гробних прилога и удаљености од малтерне површине,

такође не може да се прецизно хронолошки определи. Једини елементза оквирно датовање ове гробне целине представља њена форма, којасе уопштено смешта у касноантички период, односно у IV–VI век.Критеријум који може указати на приближно исто време сахрањивањана овом делу локалитета је дубина укопа гробова. Наиме, разлика у

релативним дубинама укопа у сонди 08/09 је мања од 0,15 m (највишакота 78,18 m, најнижа 78,04 m).

У сонди бр. 9 констатован је само један зидани гроб, у коме

је нађен бронзани новчић кован за време владавине Валентинијана(364–375). Поменути налаз смешта зидање овог гроба у последњучетвртину IV или на почетак V века. Уколико технику зидања гробаприхватимо као критеријум за датовање, то би значило да и гробовеГ6 и 8 можемо да определимо у приближно исти период.

БИБЛИОГРАФИЈА

Bojović, Dragoljub.1977. Rimska keramika Singidunuma . Beograd: Muzejgrada Beograda.Bojović, Dragoljub.1983. Rimske bule iz Singidunuma . Beograd: Muzejgrada Beograda.Васић, Милоје. 1907. Неколике гробне конструкције из Виминацијума.Старинар II: 66–98.Васић, Милоје, М.1985. Мачва и подриње у римско доба. Гласник САД 2:124–140.

Vinski-Gasparini, Ksenija, i Slavenka Ercegović.1958. Ranosrednjovekovnogroblje u Brodskom Drenovcu. Vjesnik Arheološkog muzeja u Zagrebu 1: 129– 161.Dautova-Ruševljan, Velika.2003. Kasnoantička nekropola kod Sviloša u Sre -mu. Novi Sad: Matica srpska.Zotović, Ljubica.1961. Izveštaj sa iskopavanja kasnoatičke nekropole u Nišu. U

Limes u Jugoslaviji I, ur. Miodrag Grbić, 171–175. Beograd: Arheološko društvoJugoslavije.Зотовић, Љубица.1986. Јужне некрополе Виминацијума и погребни обре-ди. Viminacium 1: 41–60.Zotović, Ljubica, i Nevenka Petrović. 1968. Kasnoantičke nekropole u Jagodinmali u Nišu . Niš: Narodni muzej.


20/22


198

Јанковић, Марко А. 2010. Римске игре на табли у Сингидунуму и околини. Годишњак града Београда LV: 55–68.Kanitz, Felix.1892. Römische Studien in Serbien . Wien: Kaiserliche Akademieder Wissenshaften.Кондић, Владимир.1967. Налаз римских златника код Ушћа близу Обре-новца. Старинар XVIII: 207– 212.Крунић, Славица. 1992. Римски медицински и фармацеутски инструмен -ти из Сингидунума. Београд: Музеј града Београда.Marijanski-Manojlović, Mirjana. 1987. Rimska nekropola kod Beške u Sremu .

Novi Sad: Vojvođanski muzej.Милошевић, Гордана.2006. Архитектура гробница у римским централно -

балканским провинцијама од ΙV до VΙ века . Докторска дисертација, Универ-зитет у Београду, Архитектонски факултет.Милошевић, Петар.2001. Археологија и историја Сирмијума . Нови Сад:Матица српска.Петровић, Петар.1994. Ниш у античко доба . Ниш: Просвета.Pop-Lazić, Stefan. 2002. Nekropole rimskog Singidunuma. Singidunum 3:7–100.Pop-Lazić, Stefan.2005. Novi nalazi antičkih grobova u Singidunumu. Singidu -num 4: 125–136.

Поповић, Ивана.1996. Деловање и статус радионице сребра у Сирмијуму. Зборник Народног музеја XVI/1: 283–290. RIC VII = Kent, J. P. C. 1966. The Roman Imperial Coinage. Vol. VII, Constan -tine and Licinius AD 312/3–337 . London: Spink and Son.

RIC IX = Pearce, J. W. E. 1951. The Roman Imperial Coinage. Vol. IX, Valentin -ian I – Theodosius I . London: Spink and Son.Црнобрња, Адам Н.2005. Археолошка налазишта на територији Обренов-ца. Годишњак града Београда 52: 59–94.Crnobrnja, Adam N.2012. Roman Settlement at Ušće near Obrenovac – Muni-cipium Spodent (?). Зборник Народног музеја (Београд) XX-1: 373–388.Црнобрња, Никола А.1985. Антички новац из Ушћa код Обреновца. Го -дишњак града Београда 32: 5–23.


21/22

199


Zoran V. SimićCultural Heritage Preservation Institute of Belgrade

Marko A. JankovićUniversity of Belgrade, Faculty of Philosophy,Department of ArchaeologyVladimir D. MihajlovićUniversity of Novi Sad, Faculty of Philosophy,Department of History

LATE ANTIQUE NECROPOLIS AT UŠĆE SITENEAR OBRENOVAC

Summary

The excavations on the site Ušće near Obrenovac took place duringSeptember 2009. Twelve graves were registered, one of them dated to the

period of the Avar domination. Concerning the architectural features, one

of the graves is a built vaulted chamber, three are brick-built grave pits, an-other three are with the brick construction, and the remaining ve burialsare in simple pits. The archaeological feature labeled as grave G 12 can-not be clearly classi ed, since it is not certain whether this is a disturbedearlier grave, a secondary burial, or some other form of structure. On thegrounds of funerary architecture, the spatial relation of the graves and thescarce grave offerings (above all coins), it is possible to infer the dates ofsome of the graves. The oldest structure is probably the built chamber, dat-

ed into the IV and V centuries, and the latest is the burial from the periodof the Avar domination – second half of the VIII century. The possibilitythat the graves G 2 and G 3 are later than the burial in the grave G 7 should

be taken into consideration, but their position inside the necropolis and thelack of the grave inventory render impossible their more precise datation,so the authors are not in the position to determine their relation to the restof the necropolis.


22/22

kasnoanticka nekropola u uscu kod obrenovca.pdf

Documents