Jusuf mehmedovski 02

REFUSE/resist

fuJ SUMeHmE vSkid

fanzin navijaca crno-belihbroj 2. godina 2013.

- mrzim sebe... volim Partizan!- Bajro Zupic u paklu joge

v

v

v

/

/

JEDAN OD NAS !(a kO smo tO mi?)

DRUZIMO SE SA GOSPODOM:RADISA ILIC

SALE POGONBGD

JM 2

reč, dve iz redakcije...

Prvi broj je iza nas, a u Vašim cenjenim grobarskim rukama senalazi prestižna publikacija po imenu Jusuf Mehmedovski. Ovajfanzin je oficijalno glasilo jedino ljudi koji u njemu pišu, Ito se odnosi isključivo na tekstove koje su sami napisali.Dobili smo dosta pitanja vezanih za ime fanzina, što jeverovatno nešto što je trebalo da objasnimo u prvom broju, alismo precenili vašu mogucnost da vadite iz naftalina I malih,mračnih i prljavih delova mozga neke informacije koje vamfaktički i nisu od presudnog značaja. Bilo kako bilo, JusufMehmedovski je oličenje old-skul grobarstva (čime, na nekinačin želimo da kažemo da su nam ideali takvi da je klubispred svega, a ne pokušavamo da ispadnemo pretenciozni) vidjenkroz oči naših najvecih rivala kroz jednu od njihovih bolesnihpublikacija. Stoga, naziv fanzina je sporan, i neki ga moguskapirati kao sprdnju a neki kao glupost, iako je za nas uvekbio oličenje naše večite sposobnosti da se sprdamo na svojračun, što je, valjda, najbolji oblih humora (nije što smo naši,ali smo stvarno sjajni). Dalje, imali smo odredjenih tehnickihproblema, ali to je sada reseno, pa je komunikacija izmedju nasi vas olakšana, pa možete da nas prozivate i vredjate na našojfejsbuk stranici (moramo odnekud da lajkujemo slike dobrimribama) ili putem elektronske pošte. Napisacemo vam adresu,čisto da vas ispoštujemo. To je to.

www.facebook.com/jusufmehmedovskipfk

[email protected]

Jusuf Mehmedovski su:Boro i Ramiz,Johnny Cash,Tom Waits,Footie Fan,Southpride,Djofreza,Milan Djurdjevic,Rodjak,Faustino Asprilja

ps. Veliku zahvalost upucujemosvim grobarima koji su prepoznalizasto mi ovo radimo i koji suresili da nam pomognu kako godmogu. Grobari, to smo mi!

sADRZaJ

02. REC, DVE IZ REDAKCIJE04. Mrzim sebe - Volim Partizan!08. Ponosni na istoriju!09. Takticke minijature Cika Crnog12. Prelazni rok FK Partizan17. Zasto nam trebaju heroji?20. Bajro Zupic u paklu joge25. Hronika propalog skolovanja30. VK Partizan - nasa prica se nastavlja32. Kolazi i razni omazi34. A gde sam tu ja??!!37. Kontrasko cose42. Pijanim gostima zelimo laku noc: Radisa Ilic46. Muziku bira Radisa Ilic: Grupa JNA, Miki Pirs, Slayer52. Koncerte obilazi Radisa Ilic: Bootcamp zurka 2, Bozidarac 22.02.2013.57. Pijanim gostima zelimo laku noc: Sale Pogonbgd62. Da li znate?63. Popcorn64. BORBA ZA PRAVDU

Jedna od navijačkih majica koje se nalaze u mojoj kolekciji je bele boje, na čijoj prednjojstrani se nalazi lik velikog gospodina Miroslava Gajića i s�lizovanim tekstom: „Mrzimsebe, volim Par�zan!“. Uz legendarnu rečenicu Duška Radovića „za sve se navija,Par�zan se voli“ tekst sa majice najbolje opisuje mentalni sklop i sudbinskupredodređenost svakog navijača Par�zana. Prvo na šta se treba navići kada se zakoračina JNA ili bilo koje drugo borilište na kome se takmiče spor�s� voljenog JSD-a, jesubolni, neretko i sramotni porazi. Posle raznih „petardi“, ispadanja od trećeligaša ilialbanskih prvoligaša, jedan Grobar iz kuće neće izlazi� po nedelju dana ili će mu odlazaku školu ili na posao narednih dana predstavlja� trenutke najtežih iskušenja kada će sezapita� koja to daska fali u njegovoj glavi, te on nastavlja da posećuje JNA i šta ga to terada, i dalje, hrabri i jača crno-bele, ma gde bili na tabeli...

Pripadam generaciji navijača koji su Par�zan zavoleli otprilike godinu dana posleistorijskog dvomeča pro�v Flamurtarija. Ime ovog albanskog kluba prvi put sam čuo odkomšije cigana koji je tada spominjao i ime nekog fudbalera, koji nam je u revanšu daogolčinu i tako nas izbacio iz kupa UEFA. Odrastao sam uz pesmu „oj Grobari semenkari...“i zvezdine �tule, ali su mi naši porazi ali i nezaboravne utakmice finala kupa pro�vVeleža, retke pobede pro�v cigana i goleade pro�v Rome, Groningena i Sel�ka urezaliPFC na srce.Prodata utakmica pro�v Rome, ispadanje od rumunskog Dinama, propuštena šansa dase na Meaci dobije FC Internacionale (zahvaljujući promašajima mog imenjaka iprezimenjaka) i po ko zna koji put poraz posle penala u Istanbulu, nakon kojih je �mSpor�nga iz Hihona o�šao dalje, obeležili su kraj osamdese�h i početak poslednjedecenije 20. veka koja je obilovala teškim porazima i velikim blamovima.

JM 4

Pa, krenimo redom:

Jedna od najjačih generacija Par�zanaokupila se u sezoni '92/93. Titula jeosvojena superiorno, čekala se samodupla kruna da se trijumfalno okončajedna lepa sezona. Ali mi ne bi biliGrobari da nismo trofej pokloniliciganima (opet na penale), umesto daproslavimo prvu duplu krunu još od četres sedme. Tragičar je bio naš najbolji igrač PeđaMijatović, a junak golman komšija Simeunović koji je prvo odbranio Mijatov šut, a za�mdoneo kup svom �mu tako što je uspešno izveo poslednji penal.100. derbi odigran na Đurđevdan 1995. nikako nije bio običan derbi (ako se bilo kojiderbi može nazva� običnim). O ovoj utakmici pričalo se mesecima pre nego što jepočela, a počela je ciganskom koreografijom i grmljavinom prepunog Juga, koja je uznezaboravnu bakljadu pogurao naše fudbalere do 1:0. A za�m nam se pesmica „A sadadio“, 10 minuta pre kraja, obila o glavu Babarogićevim penalom i Pandurovićevimkiksom. Grobari su bili vrhunski, tribina i �m na terenu su bili jedno sve do izjednačenja,a sever sam prvi put na utakmici čuo kada je Saveljić u šesnaestercu oborio Stojkovskog,pa je poraz utoliko teži.A šta tek reći za poraz od Dinama od 5:0? Ništa, mogao sam samo da ću�m i tugujem jer10-ak dana nisam izlazio iz kuće i pričao ni sa kim. Šalke 04, Par�zan 0:5...Naši „odlikaši“ su dobijali pe�ce i od osrednjeg Rapida i češke Slavije, i tako nas zvučnimporazima uveli u novi milenijum.Mislili smo da su Ćirkovićev penal na St. James' Park-u i prvo proleće u Evropi još od krajaosamdese�h označili početak neke nove ere Par�zana u Evropi, a onda su usledila još dvapreteška poraza. Artmedija je bila pravi primer ili bolje reći definicija pravog „grobarskogporaza“. Tada je trebalo nastavi� uspešnu seriju u Evropi i po drugi put se plasira� u Ligušampiona. Atmosfera na tribinama je bila nezaboravna, prepun JNA je čekao da samojedna lopta završi u mreži. Ipak, bezbroj propuštenih prilika odvelo nas je u penal seriju,Boja nije postao novi Ćirković, a Par�zan je takmičenje nastavio u kupu UEFA. Bilo je potrebno „samo“ pobedi� Makabi iz Petah Tikve. To smo i uradili, pobedili smoih u prvom meču. 2:0 u gos�ma je bio odličan rezultat, ali je rezultat od 2:5 na JNA, ipak,poslao Izraelce u grupnu fazu lige UEFA. Katastrofalan poraz je klub uzdrmao do temelja.Grobarima je bilo dosta petardi i poniženja, pa su usledile godine bojkota, najtežegodine u poslednjih nekoliko decenija kakav je uostalom bio i ovaj poraz. Usledilo jeispadanje od Timoka u kupu, uobičajeni porazi u derbijima, a čak je i gol u ciganskojmreži bio misaona imenica za crno - beli �m.

JM 5

Usledile su dugo očekivane promene u klubu, Grobari su sa svojim voljenim �momdoživeli Kruševac i proslavili treću duplu krunu u istoriji. Par�zan je postao superioran uprvenstvu, moćan u derbijima, solidan u Evro takmičenjima, sve do Šamroka. Posle20-ak godina provedenih na Jugu, mislio sam da sam sve doživeo, da sam se navikao nasvakakvu vrstu poraza... Umesto 5 - 6 golova u mreži Iraca i pobede u oba meča, doživelismo još jedan debakl. Besan sam koračao Jugom i tada sam ugledao saborca iz borbeJF-a pro�v agenture, sa kojim sam proveo godine van Juga. Dok je tešio uplakanog sinaizgovorio je jednu veliku is�nu: SVAKA GROBARSKA GENERACIJA IMA SVOJFLJAMURTARI!!!

Fljamurtari - Partizan, jebiga

Ipak, mislim da svaki poraz po pravilu donosi i nešto dobro. Hajduk nas je 1976. poniziona JNA pobedom od 6:1, a ono što se pam� je radost Grobara posle počasnog gola ivelika podrška koju su pružili �mu na toj utakmnici, ali i svim ostalim mečevima do krajasezone koju smo ipak proslavili osvajanjem �tule šampiona Bjekovićevim golom uposlednjim sekundama meča pro�v Olimpije u Ljubljani. Tumba je sa svojim �mom ipakdošao do duple krune '94. godine, a Bata je pokazao Drobnjaku da mu nije zaboravio goliz finala prethodne godine.

JM 6

Rane iz 100. derbija izlečili smo pobedama u naredna tri derbija u rupi, �m koji jezaslužan za ispadanje od Nacionala i BSK-a osvojio je te sezone 14. �tulu šampiona sa triod tri pobede pro�v cigana. Kroaciju smo donekle zaboravili izbacivanjem ŠirerovogNUFC-a i ravnopravnom borbom pro�v tada najskupljeg �ma na svetu, rimskog Lacija.Neka nova generacija Par�zanovih beba je te sezone opet postala šampion. Strajnićevo„'ajmo Milivoje“ i Ćirkovićev sprint ka Grobarima posle rečenice „Par�zan je u Ligišampionaaaaa“ pomogli su nam da zaboravimo na Rapid i Slaviju. Poraz od Makabijanam je pomogao da se posle godina i godina borbe vidimo ledja Zeki i Biku i započnemoseriju šampionskih �tula koja je neprekinuta do danas. Par�zan je posle Šamroka,polusezonu obeležio superiornom serijom pobeda u prvenstvu, još jednom pobedioZvezdu na Marakani i ostavio je na 10 bodova razlike i kasnije osvojio 24. �tulu...

Grobari su bili i ostali veliki i u pobedama, ali i posle ovakvih poraza koje smo kasnije,ipak, pretvarali u pobede. Grobari su uvek bili uz svoj klub, i u dobru i u zlu, a posleporaza nam nije preostajalo ništa drugo nego da Par�zan volimo više i bodrimo jače!!!

kako je sve pocelo?m n o g o j e p i s a n o o

verovatno najcuvenijoj

utakmici koju je nas FK

i k a d a o d i g r a o , o n o j

igranoj 11. maja 1966.

na stad ionu Hejse l u

Briselu. Utakmica koja

simbolizuje nas u svakom

mogucem smislu.

Vasovic je doneo prednost PFC-u u 55', Amaro je izjednacio u 70',

a Serena dao pobedonosni gol za Real u 76'.

Milan Đurđević

JM 7

JM 8

TaktickeminijatureCika Crnog

vv

1. Branjenje prekida u Tromzu

- N a ko n i s p a d a n j a o d A E L - a , ž re b zaposlednje kolo kvalifikacija za ulazak u LiguEvrope (ili Kup UEFA, za nostalgne) nas jep o g l e d a o , i d o d e l i o e k i p u k o j a j einteresantnija zbog geografskog položajanegoli zavidne istorije ili aktuelnih uspeha.Bezmalo uda l jen i par sa� vožn je odSevernog Pola, Tromso/Tromzo/Trumze nijenaročit magnet za kvalitetne igrače izNorveške, a kamoli iz ostatka Evrope. Timpretežno sačinjen od lokalaca, naviknu�hna 7 stepeni celzijusove skale sredinomavgusta, pojačan sa par azilanata iz Afrike inekol ic inom, engleskom fudbalskomterminologijom, ''journeyman''-a iz polu-atrak�vnih (ne)fudbalskih zemalja, iz godineu godinu pokušava da, uz pomoć veštačketrave i polarnih dana preskoči tek pokojuevropsku prepreku.

Ono što je znao i moj brat od 11 godina, to je način na koji oni igraju (bez da ih je gledaoikada u životu). Bila to Britanska, Skandinavska ili Farska Ostrva, termin ''ostrvski'' krasi iigru ove šašave družine sa vrha Evrope, ako njoj i pripada uopšte. To kao da nije očekivaoi stručnjak na našoj klupi, koji je u svom omiljenom zimskom ou�itu poslao na teren 11igrača, sposobnih za remi, mo�visanih za što brži povratak kući. Apsolutno svaki prekid jeusporavao srčani ritam Grobara, a primljeni golovi su bili logična posledica. I dok se nakornere mora računa� u pripremi utakmice (shodno tome se i pripremi� bolje za njih),na bespotrebne prekršaje na našoj polovini se mora sugerisa� kako se ne bi prečestoponavljali. Da li nije sugerisano da se oni ne prave, ili su igrači jednostavno maloumni,tek, napravljen je veliki broj takvih faulova kojim se jasno vidi tak�čka nepismenost.

here’s Vermez...

JM 9

Kada na to dodamo Stojketa, koji bi pre sišao sa Bojane, nego sa gol-linije, dolazimo dosituacije da nam polu-ozbiljna ekipa daje 3 gola u utakmici koja bi mogla da nam donesefine pare.Ne treba napominja� da je Čika Crni bio zadovoljan posle utakmice, jer smo imali ak�vanrezultat, jelte.

2. Daaa:bi

Hiljadu puta prepričana priča - Par�zan igra, zvezda pobeđuje. Mi smo u ovom derbijuvodili kada smo igrali, čim smo prestali da igramo, poklonili smo večitom neprijateljupobedu i veštačko disanje.

Nećemo sada ulazi� u priče kako je namešteno, odnosno prodato, nego samo postavi�pitanje, a možda i posla� materijal Discovery Channel-u ili Viasat History-u da u okviruemisije ''Nerazjašnjene misterije'' ispitaju šta se desilo sa onim crno-belim �mom izprvog poluvremena, koji je iz čiste obes� pos�gao 2 gola ganima, i dominirao svakimcentrimetrom zelenog tepiha.

3. Pravovremene izmene – episode Hajduk �

Utakmicu sa Hajdukom sam proveo nekih 1000 kmod Beograda, u Zlatnom Gradu 1000 mostova.Zahvaljujući brzini hotelskog interneta koja odgovaraonoj u umreženim kabine�ma informa�ke širomSrbije, a bogami i fensi termina (21h), odlučio samda ta 2 sata, kao i onih prethodnih i narednih 8provedem u gradu. Revnosno apdejtovanje putem sms-a od strane ćaleta je nekakou�hnulo nakon sigurnih 4-0. Očekivao sam 'ru�nsko privođenje utakmice kraju', ili 'krajutakmice koji jedva čekaju i jedni i drugi', ali ćale me šokira sa mul�-porukom u kojoj jeizneo siže poslednjih pola sata, kao film da mi prepričava. Uglavnom, stvar suzakomplikovale (nikad pravovremene) izmene našeg stručnjaka, koji je u roku od 15akminuta od početka drugog poluvremena izvršio sve tri izmene, verovatno zbog raspodeleminutaže o kojoj će bi� reči. Rezultat je dozvoljavao razne egzibicije, pa i na krajusimpa�čno-sporadično 'Ti si prvi golman Stefane', aludirajući na minute koje jeS.Šćepović proveo među sta�vama, ali neshvatljivo je kako je do toga uopšte smelo da sedođe. Vermez je posle utakmice istakao da je uvideo da je pogrešio, kao i da će ubuduće bi�obazriviji prilikom izmena. Prevedeno, sada možemo očekiva� izmene od 85. do 93.minuta, bez obzira na rezultat i igru.

JM 10

4. Pravovremene izmene –episode Subo�ca

Nekako smo preživeli onih 45 minuta salažne Marakane činjenicom da smo prvi natabeli, i da su sledeće dve utakmice one izkategorije 'must win' . Smederevo jeru�nski odrađen, u čisto Grobarskojatmosferi - magla, jedva �suću i po ljudi, aoni na terenu se povređuju maltene nasvakih 20 minuta. Među�m, sledi jedno odn e z g o d n i j i h g o s t o v a n j a , u j e d n o iudaljenijih. Nakon nekih 60-ak minuta i udobnog vođstva od 2-0, Čika Crni odlučuje da promeninapadački trio Marković-Mitrović-Šćepović, koji je jako dobro funkcionisao. Onanezvanična lekcija da dobitnu kombinaciju ne treba menja�, posebno u sportu, izgledane važi za našeg uvaženog (nikako uglađenog) trenera.

Da li je u pitanju određena minutaža koja mora bi� raspoređena na ravne čas� međuFaljijevom dečicom, ili je možda brada� stručnjak želeo da odmori Mitrovića i Markovićaza prvo kolo prolećnog dela sezone, ostaće obavijeno velom tajne.

Johnny Cash

get yer tits out for the boys

citati uz pesmuThe Ramones:“Somebody putsomethingin my drink”

JM 11

jedna sasvim ozbiljna analiza

Prelazni rok FK Par�zan[SOLD]

Odlasci:

Trebalo bi da se veći deo naše čitalačke publike, koja bude ovo parče papira držala urukama, složi sa konstatacijom da unazad deceniju - deceniju i po, voljeni fudbalski klubna platnom spisku ima broj igrača dovoljan za če�ri - pet �mova, nažalost jako sumnjivogi spornog kvaliteta... Godinama pred svaki prelazni rok slušamo jedne iste priče ogeneralnoj rekonstrukciji �ma, rezanju igračkog kadra i tome slično. Čak i u vremenajboljeg sportskog direktora u istoriji Par�zana (koji je, shodno tome, jako kratko vremeobavljao tu funkciju) - Ivana Tomića, malo šta se uradilo da pojedini škart proizvodi poputPerendije, Radončića, Petra Kasoma i kolonije davno prežaljenih (pomenu� verovatno nespadaju vremenski u period Tomića na mestu SD-a, ali simpa�čni su mi kao primeri),prestanu hleb da zarađuju povremeno pikajući fudbal u Zemunelu. Ali avaj, uvek su tuneki Teleop�k ili Smederevo (nek se kale deca), a mi ćemo nastavlja� da nesebičnoprehranjujemo brojne porodice koje su, eto, sve uložile u tu svoju decu. Pa bi onda bilo uredu da im se to na neki način vra�, zar ne?

Tom podužem spisku imena sa urnebesnim imenima i fudbalskim (ne)znanjem, svakakotreba doda� one nezadovoljne aktuelnim ugovorom, kao i one koji smatraju da suprerasli ove naše prostore. Kada se odradi ta nimalo prosta računica, dolazi se do brojkekoja premašuje 50 igrača, što je apsurdno mnogo i nepotrebno.

Ovaj prelazni rok može se (ako već moramo da dajemo neku pred-procenu) podves� poduspešne (da, i mi se sebi smejemo u ovom momentu prim. ur.), gledajući karakterposlovanja (ali i predhodna iskustva!) kao i profile igrača koji su došli/o�šli. Korov i daljepostoji i teško će bi� uklonjen. No, krenimo redom.

JM 12

Odlaske iz hladnog Beograda ove zime otvorili su Goran Lovre i Stefan Šćepović, obojicaposle samo (napokon!) 6 meseci. Goran Lovre bi pre 3-4 godine bio vrhunsko pojačanje,svi ga se sećamo iz onog dvomeča sa Groningenom kada je bio jedan od najboljihpro�vničkih igrača na terenu. Među�m, kako to obično bude u našem fudbalu, pojačanjadolaze prekasno da bi se mogli zva� i smatra� pojačanjima, pa tako i on. Prošlu sezonu je(kao bajagi) proveo u engleskom Barnsley-u, i kada sam letos postavio pitanje navijačimatog kluba šta bih mogao da očekujem od njega, jedan on njih je odgovorio da je proveoviše vremena u kebab-restoranu nego na terenu, a drugi da je sranje.

Smashin'. Ali, ne lezi vraže. Zbog nekih komplikacija ikvazi-menadžerstva gospodina Šekularca, njih dvojicasu vraćena iz Izraela, sa pričama nedostojnim ni zapojedine n iskobudžetne �nejdž filmove. Opet sePar�zan tu najmanje pita.

Stariji potomak nadasve zaslužne po Par�zan sportskeporodice Šćepović , upamćen po neverovatn impromašajima na Kipru i u Tromzu (između ostalog), nakraju nalazi uhlebljenje u drugom izraelskom klubu,A s h d o d u , d o d u š e n a p o z a j m i c i , s a č u v e n i mpravom kupovine na kraju sezone (u šta iskrenosumnjam).

aha...da...

Sledi odlazak Nemanje Nece Tomića, pozna�jeg kao NT7, a sa njim i odvratne obuće,stomačine i bahatog ponašanja. On, po sopstvenim rečima, spada u tu grupu igrača kojaje prerasla sredinu i 'nema šta više da pruži'. Prva konstatacija je dosta upitna, no, nekaon tako misli, i ako je ikako moguće, nikada više ne obuče naš dres (a ni kapitensku traku,btw). Druga konstatacija je surovo is�nita, iako nije interpre�rana da bi se protumačilakako jeste, i kako treba.

Dolazimo i do, meni personalno, najomraženijeg stranca u poves� JSD Par�zan. Plaćenik#4, simpa�čnog nadimka i dobroćudnog, na prvi pogled, lica, ispostavio se kao igrač kojije u nekoj proporciji znanja i mogućnos� sa jedne, odnosno prikazanog sa druge strane,Par�zanu dao ubedljivo najmanje. Nećemo zadira� u prošlost, remeteći duhove zaboravau vidu Viktora Uga, Asena Nikolova (bugarski Bebeto), Karmela Zajema (tuniski Maradona),ali ovom Gospodinu sa velikim G, poreklom iz Sijere Leone, finskom azilantu, najveći jeuspeh golčina pro�v upravo Par�zana u dvomeču sa Helsinkijem u pohodu na LŠ. Nula(i brojem 0) golova u crno-belom dresu, učinak koji ne može da ima za opravdanje

JM 13

naturalnu poziciju omalenog veziste, pogotovo u post-Kleovoj eri, bez iole krštenog špica,sa Ivanom Ivanovim kao jednim od boljih strelaca. Ostaće upamćen većini Grobara ponezalaganju u ogromnoj većini utakmica, crvenim kartonom pro�v Šamroka, i brojnimpovratnim loptama sa centra igrališta ka golmanu Stojkoviću. (Meni je dao još jedanrazlog da mi omiljeni vic ostane: 'Zašto su ubili nevinog crnca?' 'Kako zašto?!', iako nisamrasista u bilo kom vidu i obliku).

Seriju odlazaka nastavio je Sretenović, koji je jedva odigrao nekoliko utakmica odletošnjeg dolaska iz Slovenije. S obzirom da ne igra baš za sitan novac, njegova prodaja jejoš jedan u nizu dobrih poteza. Potom njega smo se rastosiljali i ogromne finansijskemuke u vidu Eduarda, od koga se mnogo očekivalo, ali za (ogroman) novac za koji jeigrao, jednostavno je pokazao premalo.

A za kraj- spektakl. Najbolji libijski napadač, igrač koga smo lovili godinama, a pitanje jeda li bismo ga i ulovili da u Libiji nije bilo građanskog rata, koji ga je, kao pristalicupokojnog pukovnika Gadafija, za vjek i vjekova proterao iz rodne zemlje. Imajući u viduobostrane simpa�je između Srbije i Gadafijeve Libije, dočekan je pompezno, čemu sudoprineli i naša bezgrešna skau�ng služba, kao i sportsko novinarstvo koje ga jenajavljivalo kao povratak Klea, u najmanju ruku. Na letošnjim pripremama je pro�vŠturma čini mi se, pos�gao onu golčinu kada je lobovao pro�vničkog golmana sa nekih 40metara, dovoljno da nastavi ničim opravdanu euforiju. Među�m, nastupio je postRamazan, kada nije maltene ni jeo, a i ono malo što je jeo, to je bila hrana živo�nja koje suzaklane prema istoku (!?!?!), čime je dao materijal za jedan best-seler New York Timesa(Khaled Hosaini saying...) o svesnom žrtvovanju zarad viših ciljeva, a bogami i jednu žešćukomediju. Elem, imali smo tu sreću da nas je Maruan Šamak zabavljao čitavih 353minuta, odnosno u 13 utakmica gde je pos�gao jedan pogodak. Sporazumni raskidugovora je jedini logičan potez koji je mogao bi� povučen. Ostaće upamćen, osim poverskom fana�zmu, i po onom nestvarnom promašaju na prazan gol u Novom Sadu, uporazu pro�v Donjeg Srema u 90+ minutu...

postu

JM 14

Dolasci:

Imajući u vidu da nam je sportski direktor Ljubiša Tumbaković, u domaćim okvirimaproslavljeni i najtrofejniji trener Par�zana (mada se priča da je i u Kini kao pravio nekerezultate, ali me to iskreno ne interesuje), mogli smo očekiva� jedan old-school odrađenprelazni rok, dakle Bjekina škola sa skau�ngom u prečniku od 200 kilometara odBeograda, oslanjanje na transfere koji mogu da se ostvare posredovanjem, odloženimplaćanjem itd. Pominjali su se neki Brazilci iz Gvatemale, uvek profesionalni domaćinovinari su čak i iskopali par imena, većinom nekih globtrotera od po 30+ (godina bre,godina).. Od toga naravno nije bilo ništa, pa se po dobrom-starom običaju pogledalo štato fudbalska Srbija ima da ponudi. Prvo pojačanje s�že iz daleke Ivanjice, Brazilac poimenu Eliomar Silva, sa nepunih 25 godina i finim preporukama upućenim urednomdiretoru. Potpisao je na 3,5 godine, i zadužio dres sa brojem 10. Malo li je?

Odlaskom Šćepovića Starijeg i Eduarda,logična je bila bojazan da ostajemo nasamo 2 špica - Mitroviću i ŠćepovićuMlađem. Čisto sumnjam da bi to previšepotreslo trenerskog maga sa kačketom,gomilom proda�h utakmica i dobropoznatom formacijom, ali ipak bi bilopreviše neozbiljno, pa i za niželigaškeklubove. Ponovo se odigrala saga, ali onakoja retko koga zanima i potresa, u viduprelaska Predraga Luke i Nemanje Kojića

iz Rada u Par�zan. Ranko fakin' Stojić je zatezao, verovatno blefirao u slučaju jače ponude'spolja', Tumba se iskusno nije dao, postavio se u fazonu 'Par�zan može i bez njihdvojice', i posle par dana teških pregovora (zamisli molim te, mora da su nešto teško jeli)- dvojac je potpisao za Par�zan. Nisam preveliki poznavatelj prilika u srpskom fudbalu, ipre bih gledao u plafon nego utakmicu domaće lige ako jedan od �mova nije PFC, ali onošto sam mogao da vidim iz utakmica pro�v njih, je da ima materijala u pomenutomtandemu. Luka je izuzetno brz, ne samo u fizičkom smislu. Ima nisko težište, ipermanentnu potrebu da povuče loptu napred, što će bi� fina promena u odnosu nafudbal koji smo gledali od NT7. Zamolio bih sve navijače Par�zana da ga ne prozivaju iomalažavaju (iz dobro pozna�h razloga), jer ako je uspeo da izgradi fin odnos saradovcima i njihovim hardcore stavovima, nema sumnje da se radi o poštenom momkukoji daje maksimum na terenu.

JM 15

Kojić je nešto veća nepoznanica za mene, u pomenu�m utakmicama nije ostavio naročitu�sak na mene, ali se�mo se gola ciganima u rupi prošlog avgusta... Bez sumnje je jak, ifizički podseća na �p napadača na koji ukazuje njegov broj na dresu- 9. Da li smo jelakoverno pružili u ruke ovom dečku, ili će nas on prijatno iznenadi�, ne možemo daznamo. Htedoh da kažem da ću ima� određen sud o njemu nakon par odgledanihprijateljskih utakmica, ali se naprasno se�h Edua, koji je na prvim pripremama ličio naRobina Van Persija personally, a realnost je ipak bila malkice drugačija...

Prelazni rok se bližio kraju, među�m, klub nas iznenadi sa nova dva potpisa. Jedan jevezan za Marka Živkovića, klasa 94 (koja pre� da postane ubedljivo najjača generacijakluba u xy godina), kome je ovo prvi profesionalni ugovor. Imajući u vidu da dečko igradesnog beka, iz ove situacije se rodila neka latentna mogućnost da bi Miljković mogao danapus� klub. To je dodatno podgrejao Tumba sa, sada već čuvenom izjavom, kako jepoštenim radom i odnosom prema klubu zaslužio inostrani transfer. Da li će se nešto iztoga izrodi�, ostaje da se vidi.

Drugi potpis je označavao dolazak, odnosno povratak Tomislava Pajovića u ma�čni klub,nažalost samo na 6 meseci. Pajović je jedan od igrača iz, po mnogima najtalentovanijegeneracije omladinske škole- klasa 86 (Babović, Veselinović, Lola Smiljanić, NebojšaMarinković...). On je i u prethodnim prelaznim rokovima pominjan kao eventualnopojačanje, ali tek sada potpisuje za voljeni �m. Biće interesantno vide� da li će is�snu� izekipe Ostojića, jer bi Ivanov trebao da bude siguran na mestu drugog štopera.

Rezime:

Za naše uslove, i u poređenju sa brojnim pređašnjim, ovaj prelazni rok je sasvim korektnoodrađen. Pušteno je dosta igrača sa jakim ugovorima, dovedeni su pretežno mlađi igračikoji žele da se dokazuju, i nema razloga da sumnjamo da će da� sve od sebe, bar unaredne 2-3 godine, sve dok ne prerastu sredinu kao Neca Tomić... Ima tu još dosta drvaza prodaju, pomenimo Vojislava Stankovića, Aleksandra Miljkovića, Branka Pauljevića, i dane nabrajamo dalje, ali nekako smo se i navikli na prisustvo totalno nepotrebnih osobakojima u cv-ju igrom slučaja piše da su fudbaleri. Očekuje nas jako bitna polusezona,moramo odbrani� +11 kako znamo i umemo, mada kada bi se gledalo po igračkimkvalite�ma i potencijalima- sve osim udvostručavanja prednos� bi bila katastrofa. Zbijmoredove, posećujmo Jug, Istok, Sever i Zapad, nek svako sa svoje strane doprinese �tulikojom se i zvanično izjednačujemo sa komšijama.

Johnny Cashcitati uz pesmu KUD IDIJOTA:“MI Krademo”

JM 16

Зашто нам требају

Седео сам синоћ са Гробарима у кафаници. У друштву су били и млађи и старији, икако то већ приликује, млађи су слушали док су старији причали. Приче оШајберовом колу, Пампију и Казненој експедицији, двомечу са КјуПиАром икасном Шћеповићевом голу у Глазгову је мој слуђени гробарски мозак (који јебио превише мали да би се сећао већине тих ствари) премотао већ хиљаду путау глави.

Међутим, док је један од старијих гробара причао о једној теми, пажљивипосматрач могао је приметити како су му очи посебно сијале, осмех био самомало, али довољно шири а тон се повећавао сваком новом речју. Та тема, односночовек о коме је старији гробар причао је – Бајро Жупић.За оне које не знају (мада не мислим да је таконешто могуће) Бајрам “Бајро” Жупић је бившидесни бек фудбалске секције нашег спортскогдруштва, за коју је одиграо 247 утакмица и постигао0 голова (не рачунајући оне кретенске “Шајберовепенале”) али је свој недостатак голова (мада јеочигледно да му то није улога у тиму, наравно)надоместио тиме што је сваког играча тадашњеПрве Лиге Југославије макар једном шутнуо из свеснаге у цеваницу. По мишљењу потписника овихредова: и више него довољно!

хероји?

Оно што је фасцинантно везано за овог фудбалера,к о ј и с в а к а к о н е с п а д а у р е д ф у д б а л с к инајталентованијих и технички најпоткованијихфудбалера који су прошли кроз Партизан, јесте

JM 17

његов однос према саиграчима, навијачима и, коначно, дресу у коме је играо.Иако звучи невероватно било коме ко се родио крајем осамдесетих и почеткомдеведесетих година двадесетог века, некада су играчи Партизана изгарали натерену, некада је играче Партизана занимало шта њихова публика мисли о њима,некада им је било стало да испоштују те људе који су долазили на стадион. Нисубили најбољи стално, као данас, али су их људи много више волели него овемученике данас.

mila majko, stosam proklet? juce pijan, danas - opet!

Amater!

Ово неће бити још један у низу хвалоспева Бајри Жупићу,иако је то нешто што дотични свакако заслужује. Овај текстпосвећен је управо свим тим, Бајри сличним,бескомпромисним борцима за црно-бели дрес. Не верујемда је добра идеја набрајати их, јер би вероватно неко био заборављен а то би била заиста велика неправда. Стога, причаћу о феномену којиих прати и њиховој узлози у нашим срцима.Сви ми смо макар једном стајали на терену иза зграде и маштали о оном чувеномнападу на дербију, из деведесеттрећег минута при резултату 0:0 помоћу којег биПартизан постао шампион (или, попут оних, подједнако слатких, голова на 135.или 77. вечитом дербију), или о оном нападу петнаест секунди пре краја прирезултату од +2 за нашег противника. Ништа ново, ништа чудно, а посебно укошарци смо у последње време имали привилегију да посматрамо да се таквеакције остварују и сматрали смо их непобитним доказом о постојању неустрашивоггробарског срца које налази начин да само пожртвовањем, смиреношћу и идејомда не сме да се преда – победи! Refuse to lose!

Али, гробарски је, такође, не бити оптерећен победом, поносити се пароламапопут оне за коју се сумња да је дело легендарног Душка Радовића “Играли смо иизгубили смо – играћемо и изгубићемо... ал Партизан увек волећемо!” па се лакоможемо сетити утакмица у којима су момци у црно-белом (руку на срце, махомкошаркаши) изгинули на терену, изгубили и... Јебига! Дешава се!

JM 18

Са друге стране, имали смо и контрапримере којих се такође са лакоћом можемосетити (Брага, anyone?) у којима је црно-бели тим изгледао као гомила полупрофе-сионалаца (професионалци у контексту тога какве дресове имају, аматери уконтексту како играју у њима).

Шта је оно што издваја хероје у односу на оне друге? Шта је оно што раздваја ИгораДуљаја и Александра Миљковића? Капитена и Стефана Бабовића? Новицу ирахметли Ђекића? Шта је оно што чини разлику у њима, што се не види споља, алисе споља манифестује? Искрено, не знам. Можда је то оно “јебига, он је Гробар...”.Нека нико не мисли да тврдим да људи који навијају за Партизан пружају више увољеном дресу од оних других. Да то није истина, имамо и примере из предходнихгодина (Мореира, Дијара, Жука...). Правила нема, али оно што је чињеница је дасвоји своје препознају.

Знам само оно што је у 99%навијача Партизана: “... е дамени дају, на 10 минуталопту, можда не бих даoгол, можда не бих направиоасистенцију. . . али бихпогинуо да урадим нешто– како треба!”.

Дакле, зашто нам требајухероји и, ко су уопште они?Они нам требају јер су све оношто би ми волели да будемона терену.Они су Партизан.

Очигледан пеналнад Вукотићем.

tOm waiTs

JM 19

u paklu joge

Bajro Zupic"Budjenje je bilo zakazano za sest sati ujutru, a vecu sedam svi su morali da budu u teretani. Tu nijebilo samo dizanja tegova i drugih fiskulturnih radnji, vec i casovi joge.Takav r i tam nametnuo je trener fudbalera Part izana VladimirVermezovic. Jogu ce praktivovati svakodnevno po instrukcijama Ane StojkovicZagajac..." Probudio sam se i ja, uz ovu prvu jutarnju vest i momentalno i'shalantno odlucio da, povodom nervne rastrojenosti usled iste,nastavim sa ispraznjivanjem prethodne noci nacete flase sa"prepechenichnim" sadrzajem. Posle anti-stres dejstva ljuteprepechenice i "osmanlijske" kafe i njihovih uticaja na prosirivanjevidika i snovidjenja raznorazna, pada mi na pamet misao, suluda kolikoi sam Mermez himself. Da li su Bajri Zupicu, kao "nasem najboljemposleratnom beku", bili potrebni casovi joge i kako bi se on ponasao nadoticnim, nicim izazvanim i nepravedno nametnutim seansama?!Mislim da vec svako od vas,u ovom momentu, vrti svoj "lm" kako bitaj spektakl u najavi izgledao, a ja cu probati da preselim svoje mislina papir ovog fantasticnog fanzina...

- Ja sam Ana, a moje duhoglasje je "Vrhovni labud ushicenog leta u beskrajnost ikcer praskozorja Tibeta" Stojkovic Zagajac i pocecemo sa...

?!JM 20

- khm, khm... I pocecemo sa vezbom "Pozdrav Suncu",a ti,cupavi plavushanu, od sad, pa nadalje, da ti bude jasno dadok Vrhovni Labud govori, labudi-pripravnici cute i upijajumoju energiju, koja sija iz mene silinom FAP-ovih farova,na mesecinom obasjanim auto-putevima, crnim nocnimmrakom okupane Svedske, u svoj svojoj velicanstvenostizaspale spokojem zasluzenim i bezbriznim snom! Dakle... - (ma sta prica ova, sta priiiicaaaaaaa, kakav labud,kakvi bakraci, oni su picke, a ne navijaci?! JaoMermeze, Mermeze, polu co'ece - polu senfe, tuci cu

- (Sta je ovo, 'bem ti ovo, pomisli Bajro u sebi), cekaj, cekaj, da l' to zborishil' romorish, cija si shcer, dijete drago, Tibeta?! Jel' to onaj mali, izZavidovica, sto je onomad na letnjem turniru malog fudbala "PutevimaAVNOJ-a" dao onu golchinu u raklje, volejom, pa se posle zagrcnuo vodomdok je pio k'o sumanut iz flase (umal' da se udavi, tutuban) i svu jeuzvalavio, a ne da drugima ni kapi, proklet bio, pu! A jesu zajebane teflase litarske, zelene, od kishjele, nego odakle njemu vec tol'ka shcer, stomu smrdljivih tvorica, majku mu, hiljadu mu retorti,da mu nije uzelo vlat

sa dlake, kada je onomad igrao u Negotinu,pa gaucharalo, a da li da napravim dredove ili da natapiramkosu,kao Vince Neil ili ce biti dovoljno samo'pakovanje', na bazi meda, jogurta i jaja kokosijeg (al'da nije farbano, nego ono, 'obicno') da stavim,kaoFraushilovichka ili...

te cetir' dana sinja zbog ovoga, jao kud me nagrdi u dusu moju cestitu, dosto ljutijeh rana, kakav pozdrav Suncu, kakva pi.ka materina, kad kishaubi cijeli dan bogovetni od podne, pa ko ce ovo izdrzati, jebem li ti sitnozito (odsechno)?! A, sunce te j.balo, a sta, a koga, o cemu se raaaadiiiiiiiiovde, kako da...

- Sledeci korak je (prekide ga uchtelj'ca naglo i pomalo drsko, u svojem logikom i

zapanjenjoscu izazvanom razmisljanju) da polako postajemo svesniji bozanskeprirode nashe, vashih saigracha, trenera, menedjera, drugarica sa splavova, i, nakraju potpuno nepoznatih ljudi na ulici, da osetimo povezanost sa njima. A sta sise ti zamislo Zupicu, da li si uradio prethodnu vezbu, da li osecash povezanost ilitvoj zen luta ko zna kojim putevima kokainskih noci?! Tvoj fokus za kultivisanje

JM 21

pozitivnih emocija ravan je zacharanom krugu posmatranja svega sto jemanifest bozanskog! Ti, Zupicu, treba da pronadjesh svoj put, put ljubavi, jer jogaje kao da vodite ljubav sa svima, neprestano, od ljudi, preko ptica, cveca,voluharica... Ti, Zupicu, treba da uklonish spoljne slojeve prljavshtine i neznanja,samo to je potrebno, da bi iznutra i spolja zasijao punim sjajem! - Ma sta, ma kome (cuje se zamor, kikotanje i kliberenje okolnihmuchenika, nekada Bajri znanih kao saigrachi, a sada kao duhovna braca,a odmah zatim i opravdano zabrinuti glasovi pocinju da paraju vazdushniprostor GYM sale, pa neizbezno prerastaju u histericne povike), "NemojBajro, nemoj junache, nema ovde crvenog, ovde mozesh samo dazaglavish dvajes' godina kod Tadi-Bega u kazamatu, nemoj rodjache, nijevredna"... Umesha se tu i Vrhovni Labud-zamenik, od miloshte zvaniMermez-the Black Adder Mermezovic i zarlauka iz sveg grla bijeloga, scaleof volume - Misa Baskuz: "Nemoj, Bajro, tisucu mu uzjogunjenih bradica,vodice te cika-Crni u zoo-vrt i kupiti ti i lunbalon i kokice i lizalo, samonemoj tuci, bidi fin i ponizan, jer ko je ponizan i dobar dobije bonbon'- dan e b u d e m o d a r " . . .- A koji li je taj Aflatoksinov mali (skrenushe mu misli sa Bajre i ucitelj'ce,automatski, jer jednom trener - uvek trener), zasto ga stalno spominju sviti ljudi, neznani i znani?! Za koga taj igra?! Mozda za Nacional ili Penjarol,a mozda mu je deda Paragvajac, a baba Paragvajka ili je muskobanjast avoli da zivi, dok poslednji dinar ima, nece da se smiri, voli li Nutelu, nosi libradicu ili vise obozava nalepnice od banana, da li i on zna da student nijezapalio zito, da li, za kuhinjicu, vise voli plocice ili laminat, Fender odGibsona, Lunju ili Svrcu, Robija ili Deju, benzin ili dizel, shurnjaju odsvastike, Noleta ili Vidaru, glinaricu, nuzdu broj 2 ili Pantelu, Jami iliZoranu, Mrku, Velju ili krem-bananicu, da li kaze dovidjenCe kada izlazi izprodavnice ili vise voli voziti se taksijom, da li prvo sece nokte na rukamaili na nogama, da li vise voli da sece nokte na rukama ili na nogama, da livise voli avanturisticko istrazivanje pecina ili step-sok, da li zna svirati fruluili vise voli zivotinje, miris limun ili kamilica Ferija i kave piti, a ne seceriti,b'jelo vino, mjesalice za beton ili Mitra Mirica, plave plasticne case ili igratise sa drugarima napolju, koristi li kremu za ispucale i zadebljale pete,gricka li suncokret, da li misli da su jastuchnice zlokobne i zle, da mugrejalice na struju nisu fetis slucajno ili voli pravit' djerdane od pirindza,

JM 22

da li voli osecaj hladne kvake u ruci ili misli da je to ljigava laz i apsolutna,podmukla prevara praznoglavih, praznovernih potroshacha, sprovedenamasovno pomocu reklama izdejstvovanih od strane multi-nacionalnihkompanija raznih, kao i ja, da li misli da su spil-hozne deguntantno -neudobni promaseni modni krik neuspeli i da pripadaju nekim drugim,proslim vremenima nehajnim ili su mu 'kul' i misli da zasluzuju svojemesto sirom modnih pista ovoga sveta, da li misli, kao i ja, da ce jednogturobnog dana svi plisani medvedici odjednom i naprasno oziveti i potpuno"bezerker-stajl" poludeti i zapaliti sve vinograde, a zatim po njima pobacatitrofazne strujomere, marke Iskra?! Uh,da li da, o svemu ovome, treba dase posavetujem sa Ratomirom Babicem, da mi da smernice i direktive,da ne ispadnem prelav pred co'ekom(jer sta ako mu je zaista dedaParagvajac, a baba Paragvajka?!), majku mu?!?! Uh, toliko pitanja, tolikopitanja,a odgovori, a gde su odgovori?! Moram izdati hitno saopstenjeT u m b i , b r z o j a v o m , u k o j e m c e s t o j a t i s a m o :"Zupic-joga-podivljaoTACKAaflatoksinTACKAmoguce je da mu je dedaparagvajac a baba paragvajkaTACKAreagujTACKA", pa da angazuje skautenase, da se razlete kao vihorni chilashi chili-vrli i dovedu ga u nase redove,pa da Kovinjalo na tv-prenosu posle kaze: "Aflatoksin, nova akvizicijaPartizana i Vermezovicev pulen ulazi u igru", a da u meni buja ponos dokslusam izjavu doticnog kasnije, na tv-snimku! Jer ako ga Covic prvo...Prekide ga produhovljeni, Dart Vejderovski glas i naprecac povrati izsanjarenja o novom pojacanju i sanjarenja o tome da, kada paaaaadneeeeprrrvi sneeeeg napravi grudvu, stavi je u frizider i sacuva je, u istome, doleta (podsetnik mozgu:ne zaboraviti skloniti serpu sa mlekom na policiispod, da ne dodje do otopljavanja grudve i curenja iste u sadrzaj serpe,sigurne posledice: zena-ljuta, nema-seksa, to je-lose), pa kada niko grudvene bude imao, on izadje na sokak, pa se prvo, sa sladostrascu hvalisvojom-njome, uz HA-HA, Nelson tajp opaske, pa je onda lucidno zafrljaci,direktno u glavu prvoj bezbradoj budali koja mu se nadje u dometu,nedostojnoj njegove ingenioznost i , pragmatizma i nadasvetestetetotorenskog sharma ovna predvodnika, jer JA SAM MERMEZ (udarise, ponesen mislima, nesvesno u grudi, u srce, sakom obraslom finom,crnom dlakom rujnom) i volim Braun, volim zagalamit', da ga vidim ko cemi zabran... (zastade i polu brizno-polu panicno naculji usi i unezvereno iustreptalo pogleda,prvo u uctelj'cu,pa u Bajra)...

JM 23

- A zatim, kcer Tibeta, smirenim glasom rece: "Broj Palate (ne)pravde mije na spid-dajalu,pa ti vidi sta ces,kukavche osori, jer ako mi, kao parni valjak,uletish klizeci sa obe noge sad, kako iz mimike tvoga besom podrhtavajuceg telai iz vristeceg pogleda vidim i cenim da zelis zarko, bicu prinudjena da pozovemsudije od Tadi-Bega, potonje, a oni su na mojim terapijama najuzorniji ucenici, dane kazem vec i mladji referenti, mislim, znamo se i to, jer ko nece pravim putom,dobice carobnim prutom, kako uvek kaze moj kolega-instruktor, kolega-instruktorDzordze, Dzordze po duhoglasju znan kao "strastveni snoshaj sa laganimprolecnim povetarcem i vatrenim vesalicama za peskir" Balashkovich,Balashkovich ..."

- (desperate times, desperatemeasures, pomisli Bajro)..."Neeeeego, uciteljiceeeeee, a 'elsledeci cas imamo astrologiju,tarot ili kristalo-terapiju i hoce libiti domaceg ili samo vezbe i dali treba da kupimo kajdanku ilizbog fantomkama ,one jakne sakrznom, sto nosi pola Severa?!"

"Je-ba-ce vas Baj-ro Zu-pic", prolete mu kroz glavu brzinom tetreba predparenje, samo sutra... samo sutra... malo!

southpride

JM 24

Ja sam, školski gledano, bio ok dete...Sve petice do nekog sedmograzreda osnovne, a onda su se prirodne nauke izbezobrazile i počeli sunesporazumi sa matematikom, zikom, hemijom i biologijom. Ipak,osnovnu završavam sa solidnim uspehom, maksimalnim učinkom nasrpskom, engleskom, nemačkom, istoriji i geograji, dok su se oviostali predmeti sveli na, uglavnom, poklonjene trojke.

Sa Partizanom sam se neminovno družio kroz celo svoje osnovnoobrazovanje i teško da je propušteno ijedna tekma na JNA, prvo saćaletom, a onda i sa drugarima iz škole koji su, zapanjujuće, bilivećinom Grobari. Uostalom, celu osnovnu smo iz, dana u dan, prolazilipored JNA, i išli u nastavnu ustanovu „Vojvoda Mišić“ ispod blagajnistadiona, svaki dan viđali fudbalere u prolazu, konstantno utrčavali nabivše pomoćne tribine ispod južne i istočne tribine, i gruvali „fucu“nekih 15 minuta dok nas ne oteraju čuvari svetinje, kao i neretkoskupljali lopte iza gola tog večno kaljavog terena.

Pamte se mnogi mečevi iz tog ranog perioda ljubavi prema klubu, a jabih izdvojio QPR, derbi na JNA vikend posle te tekme, kao i onaj mečsa Dinamom 82-ge pomeren u komšiluk zbog čuvenog sleta. Ali, sve sesvodilo na bezuslovnu, lokalnu strast, bez razmišljanja da bi moglo dase ode na neku utakmicu dalje od Ljutice Bogdana.

Moje GRBR čeličenje krenulo je tek prelaskom u srednju školu, kao imoj kompletni obrazovni sunovrat.

Godina 1985... Septembar... Najlakšepamtim godinu kada sam krenuo usrednju po tome što je par danakasnije poginuo najveći Sin Dragangrobarske populacije... Našao sam sena početku školske godine u jednomumobolno-eksperimentalnom razredurelat ivno ugledne srednjoškolskeustanove, umesto tamo gde susmes t i l i o s ta l e mo je drugare idrugarice iz osnovne. Uprkos vapajimamoje porodice, ja sam ostao tamo gdemi je Bog namenio – u ekipi koja jebrojala 36 duša - 24 muških i 12 ženskih- od čega je realno 25 do 30 došlo izmeni, do tada, nepoznatih gradskih sredina

v

propalogHronikaskolovanja

JM 25

što je dovelo do toga da sam je vrlo brzo osećao kao vanzemaljac.Srećom, već posle čuvene utakmice protiv Prištine, u ogromnomkorteu svih tribina koji se iz nekog emotivnog razloga spustio do PFCupravne zgrade (gde je sada SD ili JSD), vidim i dva drugara iz mognovog školskog okruženja, te se jedni drugima lepo obradujemo...

Već u ponedeljak, prebrojimo se da nas u razredu ima četvorica, daima 18 gana i dvojice nezainteresovanih, a kasnije i da od ovih 18najviše trojica odu na neku RSFC evro tekmu maksimum. Ali, znali suda drkaju kad PFC negde zasere..

Međutim, usred takve „egzotike“, ekipice koja je prilično podsećala naonu iz „Leta iznad kukavičjeg gnezda“, izdvojila se jedna gura čiji jesvaki drugi vikend bio drugačiji od mog – čovek koji je međuneizostavnim imenima GRBR away veselja 80-tih, jedan od četvoriceusamljenih Grobara u jednoj svakodnevno bolesnoj sredini, osoba kojaće mi pomoći da se moj dnevni i navijački život okrene „upside down“.

Uglavnom, u razredu ste imali ljude koji kasne na prvi čas jer sumorali da nahrane i iznajure piliće oko kuće, izvestan broj likova saegzotičnim imenima i malobrojne „devojčice“ od 14 do 16 godina kojesu na velikom odmoru razmenjivale svoja iskustva vezano za abortusedok je jedna, isprva prijatnog izgleda, uglavnom pričala sama sasobom, ratujući sa svojim ranim narko porivima.

Iako smo išli u isti razred, moj budućinavijački mentor bio je stariji od menegotovo tri godine, što zbog toga jer sam jakrenuo u osnovnu još kao šestogodišnjak adelom i usled toga što je on ponavljao –mislim – šesti i osmi razred, te prvi srednje.Tako se i mi srećemo.

Još u ranim septembarskim srednjoškols-kim danima, hitao sam na nastavu samoda bih slušao njegove „away days“pastorale a moje vatreno krštenje,prouzrukovano mojim neverovatniminteresovanjem za gostovanja, zakazano jeza sredu, 9. oktobar 1985. Osijek na strani.

Sav ushićen, roditeljima sam saopštio da utu sredu imamo rekreativnu nastavu i daidemo na Avalu. Majka je bila priličnozadovoljna – „neka se deca malo nadišuvazduha umesto ovog gradskog smoga“.Pa, otprilike tako nešto...Nadisao sam seonog buđavog mirisa voza, malo vazduhaželezničke stanice u Rumi kao i beskrekornečistoće lokalne policijske stanice.

JM 26

Taj pokušaj gostovanja sam naširokoopisao na par sajtova a, u povratku,iz nekog razloga sam iskočio iz vozana jednoj NBGD poljani. Nekako mije trebalo da ostanem sam i saberemutiske a Novi Beograd,u svoj svojojširini, mi je bio idealan za jednumalu predvečernju šetnjicu prepovratka kući „sa Avale“. Možda jeuticaja na moje iskakanje imalo i tošto su me neki stariji ložili da će bitipandurske sačekuše i na glavnojželezničkoj ali, nema veze. U svakomslučaju, za pola dana mi se desilotoliko toga ludog, zanimljivog,čudnog, opasnog i veselog kao zacelu školsku godinu.

Kući sam stigao ozaren a majka jeprokomentirasala šta priroda radičoveku – dete nam se vratilo crvenoi zdravo u licu. A, ovamo je uskoroupisano prvih 5-6 neopravdanih.

Usledila su duža gostovanja, takodje uglavnom opisana na World WideWeb, pa je za to trebalo izmišljati razne žurke u Kaluđerici i sličnimvikend naseljima, da se roditelji ne bi brinuli gde im je dete od subotepredveče pa do ranih jutarnjih sati u ponedeljak. Naravno, to nije išloglatko, pa sam jednom prilikom zvao kevu iz govornice da joj kažemda ćemo ostati još malo u toj famoznoj Kaluđerici, da bi mi majkaodbrusila da sedam na prvi bus i dovučem se kući..I pored dobre volje,ostao sam nemoćan na njene zahteve jer je naredni voz preko Zeniceza Beograd išao oko 22.00h uveče..

Pored samih gostovanja i grobarskog života koji je me je polakopotpuno obuzimao, shvatio sam da je teško održavati korak sanastavnim programom kada ti veći deo vikenda oduzme fudbal a tokomnedelje sama škola. Društeni predmeti su pali na četvorke i trojke aoni prirodni su bili na ivici keca. Jedino me je „poštovao“ profesorbiologije, tzv. Spira Spermatozoid, koji je kao veliki Grobar primetio dami je sveska izvržljanja porukama voljenom klubu, te bi mi pripropitivanju otvarao svesku ili knjigu na stranicu sa tekućomtematikom, a ja sam to vredno čitao dok bi on gledao kroz prozor,zadubljen u neki svoj svet koji je, donekle, imao i veze sa mojim.Dovoljno za dvojku, uprkos sporadičnim negodovanjima obližnjihgangstera.

Razredna je donekle bila puna razumevanja ali je denitivno digla rukeod mene još u novembru, kada sam sa mojim mentorom stigao nadrugi ili treći čas popodnevne nastave, mokar kao dete ili Australijanackoji je prvi put video sneg.

JM 27

Naime, jednu sredu krajem novembra 1985, Partizan je igrao osminunala domaćeg kupa nazvanog u čast onog Ambroza. Na JNA je u nekih13 časova, pored naših, istrčala i ekipa FK 14. Oktobar iz Kruševca, ada na tribinama nije bilo radnika istoimene fabrike koja nam je žrebomdopala, gledalaca bi bilo kao u današnjem PFC JSL proseku. Palasnegčina u novembru, tribine niko nije čistio, pa smo se mi i radnici14. oktobra, takođe smeštenih na Jugu, zaigrali kao najgora deca.

Uglavnom, stigli smo i da odemo na nastavu posle JNA bahanalija i,onako mokri, ušli na čas koji je držala razredna uz urnebesni smehvećine prisutnih a na pitanje nastavnice gde smo se tako uneredili,ponosno odgovorili: „protiv 14. oktobra“. Ovi u klupama divljaju odradosti a razredna nas nemo posmatra kako se smeštamo na svojepozicije, zički prilično nespremne da pratimo ikakvu nastavu a većsmo joj i uništili sve što je u miru stvarala neko vreme pre našeiznenadne pojave.

Kulminacija te školske i fudbalske sezone 1985-86 bilo je gostovanje naMaksimiru proleća 86. Vodila se bitka za titulu, pobeda u ZG-u bila jemoranje. Tukli smo se sa ganima za titulu a, između svega ostalog većopisanog na web-u, bilo mi je jako drago da provociramo Grebzaskandiranjem „Titula Beogradu“. Znamo i kako se ciganski završila tasezona.

Međutim, bližila se i kulminacijaškolske 85-86 i znao sam da uponedeljak posle Zagreba trebada „od ig ram“ geogra ju izabeležim ocenu koja bi mi izvuklasolidan prosek, posle svega odOsijeka do Zagreba...

U Beograd stižemo taman da sestigne na taj drugi čas i tufamoznu geograju. Već samrekao da mi društvene naukenikada n isu b i le prob lem,prethodno su obezbeđenje dvojke

i trojke „iz prirode“, a geography je trebalo da bude kruna školskesezone – imao sam je u malom prstu, iz glave.

Jebiga, na čas se ušlo u nekom 15. minutu a već u 20-tom samprozvan da izađem... Nema problema, neka gospođa pita šta ima, nasve imam istančane odgovore...Pedantni statističari su izručanuli dasam, onako promuklim glasom od urlanja po ZG i vozu, verglao nekih12 minuta bez greške, ali je dotična gospođa posle mog izlaganjaodlučila da me nauči pameti. Kaže žena: „Ja tebe ništa nisam čula,možeš li da mi ponoviš ovo sve?!“. Naravno... Napnem se iz petnih žilai repliciram sa buntovnički-debilnim „marš u p...m...!!“. Ova se sjuri dodnevnika i na mestu mi zaključi keca, pored dve trojke i četvorke...Moglo se tako, tada..

JM 28

Moja keva, inače profesor istorije, otišla je naknadno da protestvuje,ali joj je rečeno da ću na popravni iz pedagoških razloga i da nijesporno da sam ja savladao taj usrani nastavni predmet i da ću uavgustu, na popravnom, samo potvrditi svoje znanje. Marš bre, idanas, u tri lepe..

Avgustovske „pripreme“ za narednuškolsku sezonu su prošle premaočekivanj ima al i je leto bezfudbalskih dešavanja prosto moraloda se odrazi na školsku 1986-87.Smatrao sam da sam spreman da sejoš ozbiljnije posvetim away svetu anauštrb školovanja koje nimalo nijepokazivalo razumevanja za bilo štoodskače od „normative“.

footie fan

JM 29

VK Par�zan – naša priča se nastavlja

Pa, recimo da su se svi koji će u tekstu bi� pomenu� u nega�vnom kontekstu, prodali

novonastalim klubovima, ''zarad razvoja srpskog vaterpola'', jer je za jak Par�zan

potrebna jaka zvezda, zar ne? Kako je onda, is� taj Par�zan, osvojio 7 (sedam) �tula

prvaka Evrope u dosadašnjoj istoriji, i tako postao najtrofejniji evropski klub (uz

zagrebačku Mladost)? I sve to prak�čno bez ikakve C.Zvezde, kamoli jake. Mnogo

pitanja, a samo jedan smislen odgovor- to su mali ljudi.

OI je reprezentacija završila na tako grobarski način,nadoknadivši minus od 3 ili 4 gola u utakmici za trećemesto sa Crnom Gorom, i cenim da je to poslednji putkada sam zaludno trošio živce i emocije navijajući za …ne bih da budem grub i nekulturan. Itekako smo svesnida vaterpolis� imaju zaista skromne plate na godišnjemnivou (najbolji vaterpolista sveta Vanja Udovičić imamanju platu nego što je Dijara imao u Par�zanu), ali jasam recimo još kao mali shva�o da su u životu potrebniprincipi, i još bitnije - da te principe poštuješ. Svog ocavolim i poštujem, razlozi su od onih prirodno-bioloških,pa do �h da se i dan - danas bori da mi obezbedi usloveza normalno školovanje, finansijsku stabilnost i daljinapredak. Mnogi mi kažu da je loša implikacija, alismatram da je VK Par�zan bio i otac i majka za SVEreprezenta�vce Srbije. Kako su se oni, kao njegova deca,poneli prema njemu?

Prethodno leto je, sem promene u Vladi Srbije i par oborenih rekorda na OI u Londonu,iznedrilo i povećano interesovanja za ovaj, u našim uslovima, trofejni sport. I dok jenegde to ustvari bio sam začetak interesovanja za do ove godine totalno nebitan sport,u našem (grobarskom) slučaju, mul�plikovanje značaja domaće i LŠ je uzrokovanopovećanjem konkurencije unutar granica Srbije. U principu Grobarstvo ne bi postojaloda ne postoji nešto sa sintagmom u imenu, kao što niko od nas ne bi doživeo razneadrenalinske šokove, bilo pozi�vne ili nega�vne, ali po ko zna koji put, zabolelo je to kakose država Srbija odnosi prema najtrofejnijem evropskom klubu u sportu koji se zovevaterpolo, i koji je ujedno i najtrofejniji srpski sport.

Osiromašena evropska vaterpolo karta, uzrokovana bankrotom većine italijanskihklubova, pružila je imaginaciju crveno-belo obojenoj Srbiji, posebno onoj frakciji u VladiRepublike Srbije, da bi ovaj klub koji je formiran tek pre par godina mogao da se“ponovo” vine u sam vrh evrope, pa makar se ne radilo o ul�ma�vnom, i do skorajedinom relevantnom sportu - fudbalu. Bajkovite ideje su počele da se sprovode u delodovođenjem nekolicine bivših igrača Par�zana, a sada reprezenta�vaca Srbije- Šefika,Rađena, Prlainovića, Pijetlovića… Najtrofejniji evropski klub se odlučio na rezultatskinesigurniju, ali finansijski dosta stabilniju i zdraviju opciju - puna podrška klincima uz par

JM 30

iskusnih (Soro, Jokić, Ćuk), i odrešene rukevaterpolo geniju koji je sada prvi put u ulozitrenera - velikom Vujasu.

obuci crveno da sluti nasmradinu

Kup je izgubljen, ali klinci su već tu počeli daozbiljnu pokazuju zube samozvanom 'dreamteamu' (kome za osvajanje Lige Šampiona falibazen u sopstvenom vlasništvu - Goran Vesićedi�on). Vra�lo se tu samo mesec - mesec i podana kasnije, kada je Mandić golom koji će sedugo prepričava� zapeča�o bednu ciganskusudbinu.Meanwhile, cigani k'o cigani, počeli su da sesvađaju i previru unutar ekipe, a naša mlada,hrabra četa je gurala sjajno u Ligi Šampiona.Dve grupe su prilično ru�nski odrađene, moždačak i neočekivano lako. Dva druga mesta, masjajno. U osmini finala nas je čekala Breša, kojaje finansijski oštećena kao i svi ostali italijanski�movi (kako je već spomenuto ranije u tekstu).Prva utakmica u Beogradu, i pobeda 9-5. Lepo,tečno, lagano. Revanš u Italiji je bila u nekuruku formalnost, ali Vujas je rekao da se ide napobedu.

E, tu nastupa ono što je izazvalo ogroman bes kod potpisnika ovih redova, a verujem iostalih Grobara. U 21. veku, u najezdi ajpodova i tableta, brze konekcije i društvenihmreža, satelitskih operatera sa milijardom kanala, rezultat osmine finala LŠ se objavljuješiroj javnos� u Srbiji nekih sat i 45 minuta nakon poslednjeg sudijskog zvižduka. Naviklismo na činjenicu da se medijske kuće poput b92 ili Prve ne trkaju ko će pre da prenosiPar�zan, u bilo kom sportu, pa što bi onda i u vaterpolu. Javni medijski servis nećemoni da komentarišemo, priličan je broj Grobara koji su Evroligu u basketu propra�li poredmalih strimova (mali ekrani više ne bi smeli da se koriste u smislu tv-prijemnika). Nakonvišečasovnog iščekivanja rezultata, saznali smo da smo dobili 7-6, i prošli u četvr�inaleLige Šampione. S obzirom na skresan budžet, skromna očekivanja i medijsku pompukoja pra� druga dva srpska kluba, ovo je ENORMAN uspeh. Čeka se žreb, trebalo bi izbeći Jug, jer ih svi prak�čno vide kao sigurne osvajače. Bilokako bilo, naši mladići su već prebacili određene prognoze, na nama je da se odužimo.Pošteno je reći da je poseta na utakmicama vaterpolo kluba ove sezone bila ispodproseka, nekad i ispod svake kri�ke. Tu ima udela i činjenica da se često utakmicevremenski preklapaju sa fudbalskim, kao što je bio slučaj kod poslednjeg derbija(derbija, hm?), tako da bi bilo korektno od strane dve uprave da probaju ubuduće dausklade termine kako bi ove gromade od ljudi imale podršku kakvu i zaslužuju. A čekanas pakleno težak, isto tako i bitna završnica sezone i borba za trofeje.

Johnny Cash

JM 31

u epizodi: MRZiM SeBE

voLim PARTIZAN !

A gde sam tu ja?! - Ma, teraj se u tri lepe i ti i tvoj maks faktor!

Recimo da je ova recenica pravi uvod u katastrofu kojoj smoizlozeni mi Grobari, a koju cu pokusati da docaram na nekimlicnim i istinitim primerima iz svog zivota. Od ranog detinjstvasu me ucili da podelim cokoladu sa drugaricom jer je ona zensko ine moze sama da se izbori sa mnom. Trebalo je jos tada da skapiramsta ce mi zenski pol prirediti u mom daljem zivotu.

Elem, sada vec odrastao, u punoj erektivnoj snazi i potpunozarazen Partizanom odlucujem da probam kombinaciju sa nekom cupikoju sam upoznao na nekom rodjendanu. Sve se mislim � Majku mu,valjda je ova neka normalna, a i da nije, valja ga surduknutinekako pa cemo videti sta cemo posle. Osnovno pitanje na tomupoznavanju je bilo za koga ona navija. Kaze - Partizan. Dobroje, dobro je, bice nesto od nje. Nadovezuje se sama kako njen bratod tetke ide na Jug godinama i kako poznaje neke vodje Grobara,Misela i Misu Tumbasa. Pocinjem bolesno da se smejem em zato stoshvatam koliko joj je taj bata redovan na tribini em zamisljamskelu i njih dvojicu na istoj kako vode navijanje sve samikrofonom u rukama. Mislim da od Grobarstva, samo jos tubolestinu nisam doziveo.

U narednih mesec - dva, ta nasa veza se razvija, ja standardnaladovina, ona uredno nervozna kao da joj curi sve vreme. Pocinjei fudbalska sezona, Grupa JNA izbacila neke pesmice, ja radostankao malo dete. Podela vec u punoj snazi, jos samo tenkove nismopoceli da koristimo... Ona me zove da pita kako sam i kako je bilona utakmici, skoro sve mi je potaman. Prolazi jos par kolafudbala pa se prikljucuje i basket. Ona i dalje tolerantna, jaredovan na tribini. Sex vrlo dobar, slusa se izmedju ostalog GJNAi 3 pesme koje su izbacili i radi se radnja. Krecu vaterpolo,rukomet, odbojka... Vec 2-3 dana nedeljno se vucem po utakmicama.Ona pizdi po malo ali sex radi radnju. I dalje za vreme istogslusam GJNA I one 3 pesme. U medjuvremenu smo poispadali iz svihmogucih kvalifikacija, lige se sve igraju uveliko, nju skoro ine vidjam osim kad dodje kod mene. Pocele su i one 3 pesme da jojidu na onu stvar, a albuma nema posto je zapelo gde god je moglozapeti. Partizan se raspada, ne mozemo nikoga da pobedimo, jarastrojen i nervozan. Ona vec vise nece da dolazi kod mene, kazeda joj ispiram mozak sa proklete 3 pesme i da se previseuzivljavam u tu muziku posto pevac ionako ima ruzan glas.

JM 34

Izlazi 4. pesma na YT, i to bas - Kad ja podjoh na stadion. Nekakoje nagovorih da dodje i gle cuda, ova pesma joj se svidela. Znamda me je to vece nesto gadno mracila i malerisala u fazonu da nemoramo bas uvek da slusamo istu muziku i izmedju ostalog jepromrmljala, a polu me i pitala da li se meni dize na nju ili naGJNA... H� m... Jbg, nije uvek sve u lepoti. Ubrzo posle toga,sam joj rekao da je volim. Mislim, ne volim ja nju, da serazumemo. Ja svoju ljubav gajim skoro 25 godina prema crno-belimbojama i zbog toga imam prilicno visoke standarde sta znacivoleti. Od kada sam joj to rekao, poceo je pakao. Zvala me je 200puta dnevno, crtala mi srca po Zukinim I Moreirinim sveskama kojecuvam jos iz srednje skole, sprijateljila se sa mojom kevom!?!?(ko ti kriv jebiga prim.ur.).

Bre, vracamo se sa prekinutogfinala kupa u Kragujevcu, jasav natekao od sranja ispredhale, a ona mi telefonom zvocakako ne znam da brinem o sebi.Jeb'o me pas kad sam joj irekao. Dovucem se onakorazjeban u 4 ujutru kuci,legnem i nekako zaspim kadtelefon zvoni u 8 ujutru. Menise bala iz usta razmazala pojastuku kako sam slatkospavao, bas je nasla kad da meprobudi i jos mi kaze �da jebolje da je nasla nekogcigana, oni ionako slabo staigraju!� Otprilike nas dogovorza vidjanje izgleda ovako � Ako

veceras ispadnemo od Rubina i sutra Besiktas dobije Lijetuvosa,mozemo u cetvrtak da idemo na pice ali pod uslovom da ne igramoneki zaostali vaterpolo protiv Dunava ili Zak-a. I onda kreceono prokleto njeno pitanje i naklapanje ��

Moj odgovor na sve ovo je na samom pocetku teksta.

A�gde�sam�tu�ja?! Za�mesec�dana�veze�si�bio�u�Kraljevu

,�moj

rodjendan�si�propustio�zbog�Nisa,�nisi�hteo�na�Dzenana�z

bog

hokeja,�a�za�8.�Mart�si�vec�isplanirao�crtanje�parola�um

esto

da�idemo�u�Sava�centar�na Zeljka��Samardzica.�Pare�od�m

og

poklona�za�rodjendan�si�potrosio�u�kafani�a�stek�za�mo

re�si

dao�na�oportjuniti�da�ti�skinu�krivicnu.�I�onu�maks�fa

ktor

maskaru�sto�si�mi�obecao�izgleda�da�necu�ni�videti�jer

�ste

uradili�salove�i�casopis�koje�morate�da�platite!�A,�da

�ne

pominjem�ono�kad�si...

rasturaci porodica

JM 35

A zasto sam ja sve ovo Vama ispricao? Postoji poenta. Drugar jeimao isto neku ovako psiho ribu i pricao mi je da mu je spavalaispred zgrade na klupici kada su raskinuli. Kasnije su sepomirili I toliko su se vezali jedno za drugo u medjuvremenu, daje on prilikom sledeceg njihovog prekida te �ljubavi� mesec danajeo samo pavlaku i hleb jer je bio gadno sjeban. S obzirom da seprica da su nam mleko i mlecni proizvodi u zescem tukiju i da sukancerogeni kao oni burici koje Denzil istovara za Del Boja ukultnim �Muckama� , toplo Vam preporucujem da sa zenama imatekontakt taman toliki da sklepate jednog takvog kao sto ste Vi, ida produzite Grobarsku vrstu. I, ne zaboravite da pijete pivo, emje naucno potvrdjeno da je zdravije od mleka, em cemo valjdapopiti dovoljno da nam stave crno-bele stolice. Napred Partizan!A?

duhovni vodja

boro i ramiz

JM 36

Završim pre neko veče i poslednju do sada prikazanu epizodu serije Homeland(preporuka za one koji je nisu gledali) i krenem po IMDB-u da jurim nesto slično. Međupreporukama koje se pojaviše za oko mi zapade serija Scandal. Kerry Washington ili�Broomhilda iz Djanga u glavnoj ulozi, sto je OK, ali mi plot isuviše bezveze da bih krenuoda gledam. Olivia je profesionalni rešavač problema. Fenomenalno radno mesto. Fora jeu tome što ona rešava probleme i pre nego što ljudi budu svesni da oni postoje. Lošsinopsis, realno. Iz nedelje u nedelju rešava� tuđe probleme. Ali naslov je dobar. Čimzavršim scenario na kome trenutno radim, bacam se na pisanje naše verzije Scandala.Materijala hvala Bogu ima. Za dve sezone minimum. Još kad napišem da je snimljeno pois�nitoj priči, ubacim američkog predsednika (mada bi i beogradski gradonačelnikposlužio svrsi), specijalne PP efekte, malo drame i eto meni Prajm tajm Emija. Okačiću naPajrat bej u 720p. Možemo da hakujemo bilbord u centru Beograda i pus�mo i tu?”Skandal u centru grada!”. Dobar naslov za dnevnu štampu. A priča? Priča bi se odvijalaovako:

scandal

S01E01 - The Begining

Sve je počelo na šljaci. Beše davna četrdeset i neka. Tada se basket igrao samo na jednojstrani brda. Mislim, dobar basket. Zbog ladnog vremena mudri se dose�še da loptanjepremeste u hangare. Da ljudi ne kisnu a i da se ne igra po blatu. Zamislite kosarku naVizelj parku. Ne ide, realno. Znam da ne volite preterano da pričate i da se sećate kaoneki drugi ali ste verovetno gledali Sećanja na SOS kanalu. Tamo je nekad radio Tegi. Ada, radi još al ga nešto nema. Verovetno ste tamo viđali visoke momke u kratkimšorcevima i do struka navučenim čarapama kako bacaju lopte podno betonskih tribina kadrvenim tablama. Sve liči na an�čko Grčko pozorište. Doduše, teren nije bio okrugao.Samo Oziji mogu da igraju onaj njihov čudan sport na jajastom terenu. Takvimvremenima dođe kraj. Neke stvari se promeniše i Kraljevi šljake postadoše dvorske lude.Figura�vno. Mada su dosta puta, kasnije, baš tako izgledali. Na kraju pilot epizode morada postoji zaplet kako bih naterao ljude da gledaju i drugu. Dvorska luda bi da ponovobude kralj.

JM 37

S01E04 - First Test - Part One

“Dve glave su pametnije od jedne” kazaše ljudi čija glava je verovatno pametnija od svihglavešina koji vodiše zemlju košarke ali i samu košarku prethodnih decenija. Dve glavetakođe mogu da skupe više para od jedne. Šta mislite koliko novca može skupi� desetakglava? Velikih glava. Prepoznaše šansu i ujediniše se. Čudno za ovaj narod, priznaćete.Tako ujedinjeni sa brdom novca krenuše u evropski projekat. To je druga serija. Imatridesetak sezona, brdo epizoda, sačuvaj Bože. Preterali. Mala nevesta se udade i razvedea ovi na pola serije. Elem, pod parolom zajedno smo jaći krenuše da svrgnu kralja. Prvipokušaj je propao brzo. Može da se provuče kroz neki flešbek eventuelno . Nije vrednopomena. Posle Prvog srpskog ustanka ide drugi. Tako kaže istorija u Srba. Ustaje kuka imo�ka! Da Srbija živi bolje!

S01E02 - Union

S01E03 - Be�er Life

Dok je Srbija kovala plan za izlazak iz krizei pridruženje Gigi Moravcu u boljem životu,apsolutni vladar polako sklapaše ekipu zanarednu sezonu. Bez drugara i para sa punoljubavi stvorismo �m. Prvi ispit - KupRadivoja Koraća.

Krenusmo na ovo takmičenje sa ciljem da gaodigramo. Jedva ispunismo cilj. Uz povoljanžreb otvori nam se finale u kome su nasčekali glavni l ikovi druge epizode, oniujedinjeni. Vidim da ih zovu i Mutan�.O v a k v e p o j a v e p o r e d i � s a N i n d ž akornjačama? “Ne može!!!” - što bi rekaojedan košarkaški radnik. Sa Teletabisimaslobodno. Krete i to finale. Bacasmo na košmalo mi, malo oni i beše nerešeno. Tada sedesi čudo. Proradi Teslin teleporter (ima jedan i u Nindža kornjačama da Krang dođe izDimenzije X). Dva puta. Prebaci neke njihove kod naših. Stvoriše se tu, nemam blagogpojma kako. Naši im ponudiše slatko i vodu, pa pogaču da močnu u so, sve redno. Ovi odpreko puta videli pa nagrnuše. Kad su videli da nema slatko za sve, izgiboše na terenu. Tuupadaju specijalni efek�. Velika količina belog praha iz PP aparata se nadvi iznad njihovihglava. Malo dramaturgije. Nastade opšta ludnica, igrači odoše u svlačionice a na terenu

outright winner ABA League

Partizan @ 2.20

JM 38

publika. Sudija ih zajeba i odnese im loptu te se raziđoše. Nije im bilo zanimljivo da stojena terenu. A onda...Igrači se vra�še, sa njima i stručni štabovi, te sudije i delegat. Ali, tu su Djiki i Ćoki. Ovakavmeč može samo dubl da reši. Pošto smo finale igrali po sistemu Dejvis kupa (Višković:“Pakistan - Egipat, nerešeno posle prvog dana, dubl sutra.”) sve je zavisilo od uigranogdubla. Nisu spor�s�, ne šutnuše ni mače s praga ali pobeđuju i na terenu i van njega.Kada smo svi očekivali da se konačno i lopta vra�... kontra! Ovaj jedan neće da igra. Drugilaže, kapiten umalo suzu ne pus�. Gradonače... ovaj bre, predsednik Saveza odluči daisproba novi neponovljivi i do sada nezabeležini U6 (u narodu pozna�ji kao “Ne može!!!”)metod suzbijanja nasilja na sportskim priredbama. Umesto tribina isprazni� teren.Genijalno. Kako se recimo ja nisam toga se�o? Po ovoj odredbi, odluka se saopštava samojednoj ekipi. Ovi drugi mučenici što se zagrevaju će, kad budu videli da nemaju pro�vkoga da igraju, sami da napuste teren. Kapiten ovih drugih može, recimo, da budeobavešten o prekidu sutra u dnevnim novinama. Bilo kako bio, do prekida je moralo dadođe jer je “neko mogao da pogine”. To be con�nued...

S01E05 - First Test - Part Two

Drugi dan finala poče trokorakom. Ruko-metni potez, inače, od skora dozvoljen i unekim drugim sportovima. Kako je ULEB usaradnj i sa F IBA pokušao a i da l jepokušava da uvede nova pravila i približievropsku košarku NBA ligi, pomeranjemlinije za tri poena, širenjem terena,skraćivanjem vremena za napad posleofanzivnog skoka i nizom drugih stvarikoje će igrači ubuduće poštova�, KSS načelu sa gradonačelnikom nije želeo da živiu prošlos� već pokuša da ide u korak svremenom, te dobismo i mi nova pravila.Da ne budemo van sveta. Dosta smo bili.

Onako kako sam pretpostavio tako se i završilo. Novi DVD na trafikama - “Kako smo dvadana osvajali kup”. Tu bih recimo pus�o pozadinsku muziku:

One journey ends, one life begins, one truth will be revealed again.

JM 39

S01E06 - Weather2umbrella

Završismo kup i okrenusmo se ABA ligi. Bar fizički. Psihički smo i dalje bili u kupu. Kakosam naslov kaže, igra nam je pre ali i posle kupa bila kao vremenska prognoza.Promenljiva, mes�mično dobra uz nekoliko delimično odigranih utakmica. Tu pre svihmislim na treće poluvreme finala kupa koje odigrasmo u ABA ligi. Pa na utakmicu pro�vOlimpije. Da umemo pokazasmo u Zagrebu. Mučeni Tomas koji sudoperu ubaci u koš toveče opet okrete familiju da se pohvali pobedom. Al’ Budala ne bi bila budala kad ne bipokvarila slavlje. Pod faulom pos�že prvi koš iz igre na tom meču. Ne znam za vas al jemeni srce preskočilo par puta. Dobro je pa ne promašismo opet šest vezanih penala.

S01E07 - Confusion

E ovo što ću sad da napišem ne razumem ni ja. Kaže ovako... neki novinar onako izzajebancije napravi intervju sa nekim direktorom Evrolige za kojeg ni Bartolomej nije čuo.Kaže čovek da smo džaba igrali košarku pet-šest meseci. Ovi jedni nemaju aerodrom,drugi halu, treći ekipu, četvr� ime. Ja mislim da treba da� licencu Njukasl Iglsima. Oniimaju pare, aerodrom, halu, Širer navija za njih. Milina od ekipe. E sad, da se to ne bidesilo oglasi se onaj što mu nije lako kad Srbi uzimaju �tule pa s vremena na vreme ubaciMakabi. Kaže čovek da ovaj iz Evrolige nema pojma šta priča i ne može on da kaže ko ideu EL naredne sezone. I tako se oni razvlačiše po novinama. Bartolomej se smejao pardana te odluči da se oglasi. Kaže čovek da će da bude kao i do sad što je bilo. Dakle, u ELidu one ekipe koje on odabere. Kraj priče. Što se njega �če. Ćoki riče. Nervoza na svestrane. Oće da se podavu. Ovi daju aerodrom za halu, ovi halu za ime, stadion za kredit...greška druga serija. Pra�m to sve i zabunim se. Četres miliona, dvajes miliona, ko će dapopam� sve. Naprave oni sastanak. Da se dogovore šta i kako dalje. Kažu ako ovi jednibez aerodroma i hale osvoje onda ćemo po našim pravilima. A ako osvoji ovi što mogu naaerodromu da o�maju tuđe igrače i imaju halu onda će da bude kako vi kažete. Ali to jeustvari onako kako mi kažemo. Oni što nemaju aerodrom ili da ga naprave ili da igraju ugradu koji ima aerodrom. Kažu Lajonsi mogu da se vrate u Vršac i da im Temišvar budeblizu jer nemaju pistu gde da sle� Barselona. Zamislite Barsu pro�v Lajonsa ili Igokee.Meni je OK ako su zaslužili. A Bartolomej ne verue. Odlučiše da bude tako. E sad ovi štose večito nešto bune, znate ovi što treba da navijamo za njih da bi svi živeli bolje, oni pitaju de je pečat. Ne znaju, to neupućeno u EL tokove. Oni misle da se EL pravila poštuju.Ovde ide onaj Tošin .gif iz zone pres i smeh, ali ovo su novine pa gifova nema. Bartolomejkaže da mutan� nemaju prava i ne da pečat. Ovi se posrali, da pros�te. Pogubiše nekeutakmice, ruke se tresu a mi se zagrevamo. Tek sad smo počeli da treniramo po 10 sa�dnevno do sad smo pikali lopte 7-8 sa� u tri smene. Forma se polako tempira. Zaposlednju četvr�nu finala.

JM 40

S01E08 - Devo�on (season finale)

Next �me in Scandal (ili� čitaćete u narednom broju): I Vučić napuc’o Ćokija. Bartolomejispoštov’o sve što je hteo. Lisac se sakrio u rupu. Lorbek misli da Olimpija ide u EL. Dinkićodahn’o, ne mora da pravi aerodrom. Prodaće JAT. Dobićemo akcije. Dok odem do poštei pla�m gorivo potrošiću ih. Neću da imam za leba, Giga Moravac potrošio pare i ništaod boljeg života. Musli dao koš. Lovernj snimao kako igrači dižu pehar. Sad ga nema naslici. Pera zaključo Lučića u svlačionicu. Ni njega nema na slici. Intervju sa Perom: “Moj sipehar došo da digneš”. Dule drž’o pres tri i po sata. Soskova kamera snimala samo satvremena. Novinari o�šli posle sat i po. Sonja sve uredno beležila. Zbunila se kad jeprevodila Mu�nu izjavu. Skupilo se brdo ljudi na Kalemegdanu. Bili i trubači. Čekališampione. Šampioni na raportu kod Ćokija. Pljuju u vis. We feel Devo�on!

*

*

Superfund Kravica is aregistered trademark ofGrobarski Trash Romantizamand it’s respective owners. Allrights reserved.

JM 41

(RADISA)druzimo sesa gospodom!

///

U prvom broju smo u rubrici “Muziku bira Radiša Ilić” veoma perfidno i pokvarenoiskoristili ime kerbera među stativama da bismo privukli naivne čitaoce, te nam niko nijeverovao kada smo raširili informaciju da za drugi broj spremamo intervju sa čovekom.Kada smo ipak ubedili sve nevernike da nećemo biti tuženi zbog neovlašćenog korišćenjanjegovog imena, nego da ćemo umesto toga dobiti priliku da sa Radišom porazgovaramoo muzici, fudbalu i Partizanu, naišli smo na drugi problem – svi su hteli da upoznajulegendu i jedino bi Saša Ilić, možda, privukao više radoznale stoke. Predstavljamo vamčoveka čiji je pogled bio dovoljan da tri lopte završe daleko iznad prečke, a Partizan podrugi put u istoriji uđe u Ligu šampiona – Radišu Ilića!

ILiC

ps. Nažalost, Grobari ne bi bili Grobari kad ne bi nešto zasrali,stoga imajte na umu da je ovaj intervju bio duži i u svakom smisluobimniji nego što se sada nalazi pred vama, ali je, usled tehničkihproblema, veliki deo njega izgubljen u nepovrat ili makar do nekihboljih vremena. Zato ćete, nažalost zauvek ostati uskraćeni zapikanterije iz svlačionice FK Partizan, kao i za različita ogovaranjaSaše Ilića od strane njegovog prezimenjaka. Mi znamo, a vi nikadanećete... Jebiga, život je nekom pivo sa Radišom Ilićem a nekommaćeha.

JM: Pozdrav, Radiša! Hajde da počnemo priču pitanjima o tvom drugom boravku uPartizanu. Kako je bilo kad si došao 2010. godine? Stigao je Stojković, kojeg ogromanbroj Grobara nije prihvatio... Da li si osećao neki pritisak zbog svega što se dešavalo u tovreme ili je sve prošlo bez problema?

RADISAv

RI: Sve je išlo kako treba, od samog početka. Prvi deo kvalikacija je prošao odlično,onda je došao Anderleht i sve ono što se desilo u to vreme. Golman je svakako trebalo dadođe, iako sam mogao i da nastavim, ali trebalo je da tu bude još jedna opcija, za svakislučaj. Takav je i bio dogovor. Ušli smo u Ligu šampiona, a, sa druge strane, Partizan jedobio golmana koji brani već duže vreme. Mislim da su svi potezi povučeni u tomperiodu bili dobri, što se na kraju i pokazalo, tako da smo svi bili zadovoljni. Posle ulaskau LŠ, a to je bilo najbitnije te sezone, nisam osećao nikakav pritisak zbog toga što nisambranio, već samo zadovoljstvo zbog svega što su mi u to vreme pružali navijači, pa čak ikasnije, kada sam postao trener, i to je možda i glavni razlog zbog kojeg sam počeo da sebavim fudbalom i poenta mog bivstvovanja u Partizanu.

JM 42

JM: Moramo se dotaći i Brisela i utakmice u Beogradu. Imali smo sreće, ali ne kaže se

uzalud da sreća prati hrabre i da se pošten rad uvek isplati i vrati na najbolji mogući

način.RI: I ja isto to mislim i to je i moj životni moto – ako radiš pošteno, nemoguće je da ti sene vrati na najlepši mogući način. Kada se setim Anderlehta, u sećanju su mi samo lepestvari – proslava, doček... Ipak, dani između te dve utakmice su mi bili jako teški. Vrlomalo sam spavao nakon prvog meča, ali mi je podrška svih kojima sam bio okružen punopomogla. Razmišljao sam o tome šta će biti kada izađemo na teren u Briselu, kako će sveto izgledati, ali sećam se aplauza, skandiranja navijača i u, u opštem metežu - jednerečenice koja došla do mene: “Samo – koncentriši se!” (smeh) i na kraju je sve bilosjajno. A to, kad su bili ti penali… krenulo je to skandiranje, pravila se euforija, I negde,u tom razmišljaju i upijanju atmosfere, ja sam pomislio “Pa dobro, mogu i da se opustim,šta bude – biće...”

RI: Mislim da je to zbog toga što sam se uvek trudio da budemskroman, posvećen, da ne iskačem iz normi koje se vežu zaprofesionalnog fudbalera. Kad sam bio klinac, bilo je I toga,naravno, ali to je i normalno! Ipak, to su pratila I negodovanja.Kad si u timu, trudiš se da vučeš napred, a ne da nanosiš štetuekipi, jer svi želimo da napravimo nešto. Lepo je kada ti ljudiprilaze sa pozitivnim komentarima, kada te bodre. Čak ni posleprve utakmice sa Anderlehtom, nije bilo nijednog neprijatnogkomentara.

JM: Teško je biti fudbaler u Srbiji, lovi se svaka greška, posmatraju se svi detalji – od

izgleda, preko izlazaka u grad, žene, devojke, a da ne pričamo o greškama na

utakmicama. Međutim, činjenica je da niko od pravih navijača Partizana ne pominje bilo

kakvu tvoju grešku.

JM: Malo ćemo skrenuti temu. Imao si jedan nastup zareprezentaciju, 2008. godine na prijateljskoj utakmici protivMakedonije. Srbija poslednjih godina nije imala golmana kojije bio neprikosnoven među stativama, poslednji takav je bioKralj. Da li ostaje žal za uspešnijom reprezentativnom karijerom?

RI: Zavisi iz kog ugla gledaš na svoju karijeru. Donekle - naravno. Ne samo zareprezentativnom, nego i za internacionalnom, u smislu branjenja u nekom dobrominostranom kubu u trajanju od nekoliko godina, ali, iz drugog ugla, sve ono što sam želeoklinac, ja sam dobio u Partizanu i kada danas pogledam svoju karijeru, ja sam zadovoljan,jer znam koliko je teško napraviti ono što sam ja napravio, a pogotovu na međunarodnojsceni, pošto treba da se složi mnogo kockica da bi sve to ispalo kako treba. Najbitnije jeda te ljudi poštuju i da iza sebe ostaviš nešto – da se sećaš neke lepe utakmice, nekoglepog poteza i drugih uspomena koje ne može niko da ti oduzme.

JM 43

JM: Sada si trener golmana. Pre pola godine bio si u kopačkama. Koliko se posao trenerarazlikuje od golmanskog u razmišljanju, ponašanju i ostalim aspektima? Jesi li strogprema igračima?

RI: Razlike svakako postoje, ali sam se iznenadiokada sam uvideo koliko je taj posao interesantan.Mislio sam da je suvoparno, da radiš, organizuještreninge i to… Nisam bio svestan koliko teokupira, ali ne kao opterećenje, već kaozadovoljstvo u kojem uživaš 24 časa dnevno!Moram da pohvalim i svu trojicu golmana, jer sudobri, posvećeni klubu i rad sa njima je zaista lep Ilak. Jesam strog, ali kada uđeš u štos nakon prvihmesec dana, onda sve ide jednostavno, tako danema nikakvih problema.

JM: Svi znamo priče prema kojima su golmani

osobenjaci. Koliko ima istine u tome?

RI: Iskreno, to jeste tako. Ima onaj vic – majkarodila dva sina, jedan lud, drugi isto golman.(smeh) Može se reći da smo malo drugačiji i da

imamo neku svoju priču. Razlikuju se od drugih igrača po ponašanju, ulaze glavom gdedrugi neće nogom... Ima i ono kad si klinac, pa te stave na gol zato što ne umeš da igraš.(smeh) Ali, to je sve u pozivivnom smislu, naravno.

JM: Kako si ti počeo da braniš? Da li je to bila tvoja želja ili ne?

RI: Otkad se sećam, uvek sam branio. E sad, možda je bilo: “M'rš na gol”, (smeh) ali sambio baš talentovan i uvek su me matorci zvali na turnire u malom fudbalu da branim i tosu moja prva sećanja kada se pomene početak golmanskog života.

JM: Ko ti je idol?

RI: Kralj, Pandurović, a uvek sam voleo iVan Der Sara, Šmajhela, eto Kana, recimonisam voleo... Šta znam… Pandur je,recimo, imao sjajne parade, a to je ononajlepše kod golmana – te parade, to jesuština branjenja!

JM: Pređimo na priču o muzici. Znamo da si svirao hevi metal.

RI: Imao sam bend koji je najviše dobacio do generalne probe pred koncert, ali smo biliočajni i povukli se. Najpre sam slušao rok, pa hevi metal, to je taj prirodan put.

JM 44

JM: Evo i De Hea je pre neki dan izjavio da sluša Slejer i Napalm Det, potvrđuje se

izreka da su golmani osobenjaci. (smeh) Hevi ili treš metal?

RI: Sada hevi, ali ranije je bio treš.

JM: Koga si najviše voleo iz Velike četvorke (Metalika, Slejer, Megadet, Antraks,prim. Aut)?

RI: Sepultura mi je sada omiljeni bend i samo mi je krivo što ih nisam gledao u periodudok je Maks Kavalera bio sa njima. Maks je svima nama bio idol, sećam se onogkoncerta u Barseloni na kojem je neko iz obezbeđenja maltretirao jednog od fanova, aKavalera ga je udario nogom sa bine istovremeno svirajući gitaru. Nama je to bilofantastično.

JM: Blek Sabat ili Ajron Mejden?

RI: Ajron Mejden. Sabate su slušalistariji od mene, to je stara garda, aliMejdeni su bili u punoj snazi kadasam ja bio kinac.

JM: Omiljeni bend, pesma, album?

RI: Sepultura, Inner Self ili DeadEmbryonic Cells, a album, naravno,Chaos AD!

JM: Knjige, lmovi?

RI: Filmove slabije gledam uposlednje vreme, iako mi ženastalno nešto predlaže. Posle jojkažem da je odličan lm koji mi jepreporučila, a u stvari sam gledaosam 20 minuta. (smeh) Dok sam biomladi, slovio sam za nekoga ko jenenormalan, jer po ceo dan čitaknjige, gleda lmove i sluša onumuziku. (smeh) Imaš taj stereotip da

fudbaleri izlaze u fensi kaće i slušaju znaš već koju muziku, tako da te odmah proglasenenormalnim ako odudaraš. Dosta fudbalera je slušalo raznu muziku, ali oni nekakozaborave sve to kad uđu u ozbiljnu fudbalsku priču.

JM: A što se tiče knjiga?

RI: Najviše mi leži Alesandro Bariko, njegovanajpoznatija kniga je “Svila”. Preporučujemnjegovu noviju, “Varvari”.

JM: Radiša, to bi bilo to. Hvala ti u

ime cele redakcije i svih čitalaca na

izdvojenom vremenu.

RI: Nema na čemu, bilo mi jezadovoljstvo.

JM 45

Mučni meseci su za nama, pesme do sada izbačene na world wide web priličnoizučene, a Grobarija sa razlogom nestrpljiva. ON IZLAZI. Album koji smo čekalibezmalo godinu dana (a ljudi iz benda verujem i dosta duže), pojavljuje se, a sanjim i masooovna grobarska histerija.

Album sadrži 13 pesama (kud baš 13, majku mu),pretežno pank obrada, ali sa nekoliko veomauspešnih izleta u druge muzičke pravce. Autorskapesma 'Crno-beli šal', ujedno njihova prva pesma,dobija i mesto prve na albumu, prilično pošteno.Sledi sjajna obrada najbolje Sparrerove pesmepo mišljenju potpisnika ovog teksta- 'Becauseyou're young', sa ona 2 s�ha (da l' to dođedis�h): ''Jer oduvek srce celo, I krv i duša sve jecrno-belo'', koja mi uvek ulije neki pobedničkiporiv i ponos u pomenuto srce. I sad, da ne bih išao redom, kratak sinopsis ostalih glasi: KUPITE CD.Kažu da deca uspešnih ljudi imaju taj psihološki problem koji nosi samopoređenje sa očevima i njihovim potezima. Tako i mi moramo da nosimo krstpoređenja sa komšijama, svetskim i evropskim prvacima. Kako mi verovatnonikada nećemo osvoji� Ligu Šampiona (a bogami ni Evropsko i Svetskoprvenstvo), moraćemo da se zadovoljimo upravo epitetom večitog komšije...Deca uspešnih su obično umetnici, filozofi i samouki genijalci sa uzvišenijimpretenzijama od pukih uredno urađenih domaćih zadataka, i primi�vnepotrebe da si omiljen u društvu...

JM 46

Preturivši preko glave i srca Brisel(e), Istambul, Ljubljanu i slična rastrojstva,nije nam preostalo ništa drugo do da odemo u alterna�vu. Nama trofeji jesubitni, ali nisu neophodni. Mi možemo da se zabavimo i bez njih. ObradaPennywise-a meni predstavlja gol ciganima. I to u 92. minutu.

Sama spoznaja da smo dovoljno muzičkiprefinjeni da pevamo pesme jednogJohnny Cash-a (koje je moje mišljenjeo tome/njemu zaključite direktno izpotpisa) ili Rod fuckin' Stewart-a, �meuspešno izbegavši opasnost da ovo našeč e d o p o s t a n e p a n k š a b l o n č i n a ione-direc�on ostvarenje, ujedno pokazujekoliko smo galantni i tolerantni premakvalitetnoj muzici.Ipak, long-gone island spirit je sačuvan obradama kultova poput 'Take 'em All'Cock Sparrera, Toy Dolls-a i recimo 'Oh when the punks go marchin' in', a uisto vreme i začinjen iskrenim GRBR s�hovima.Grobari, budite Grobari i kupite ovaj crno-beli audio spomenik. Zaslužili su tomomci koji su učestvovali u donkihotovskoj borbi sa gluvim izdavačkimkućama, sopstvenim fudbalskim klubom, i večito nezadovoljnom okolinomkoja jednostavno ne spoznaje značaj Par�zana u našim živo�ma. A i potomciće jednom ima� priliku da se hvale posedovanjem ovog dragocenog diska,kada već ne mogu slikama iz Barija ili čime već…

Johnny Cash

100%JM 47

Пред нама је ново издање ПППП (Панк Песме о Пиву и Пичкама) бенда Мики Пирс.Пројекат Вајагића, Андонова, Бамбија и Џонија улази у своју трећу епизоду, послеХау Кул из дет?! (2008) и Само будале и коњи (2011) на албуму за који нисмосигурни како се зове јер пише

ово тако да се нама не може замерити. Са друге стране, не може се замерити ниекипи из Мики Пирса јер су сигурно били пијани. Па је то или назив, или сузаборавили да напишу. У сваком случају, нама је добар фазон. Било како било,албум се састоји из 17 нумера у којима Мики Пирс опет користи добро опробанрецепт који се састоји од:

-100 грама врхунског простаклука-300 грама кукања на то да их нико не воли-500 грама сјајне и агресивне гитаре-200 грама ска звука-300 грама “Слободан-Слоба-Мићић” заразности-200 грама маштања о пиву-100 грама Бритни Спирс

Тачно 1700 грама материјала, а калорија отприлике колико има један сикс-пек пива.Сјајне и заразне нумере попут Јамајка, Мики Пирс стајл, обрада Cock Sparrer –Runnin' Riot у облику нове оде Бритни и ја, а све зачињено фудбалским хитом ЖогаБонито где се пљују педерчићи и манекенчићи на терену а глорификују Јап Стам,Вини Џонс и остала, нама тако драга, екипа кољача и фудбалских касапа. МикиПирс ваља. Ко воли панк-ска звук никако не би смео да пропусти овај албум.

85%

tOm waiTs

Мики Пирсселф титлед (ваљда се овако зове??!)

JM 48

Nakon završetka prvog broja ovog časopisa, postojala je dilema o temi za sledeći broj. Dali opet pisati o nekim Englezima (jer Grobari su Englezi, a ne Milanezi) ili o domaćimsnagama, da li pričati o panku ili ponovo o metalu, da li govoriti o samo jednom bendu ilio nekom žanru... Dvadesetog februara je dilema nestala kao da nije ni postojala –objavljeno je da u Beograd stiže Slejer!

Slejer su 1981. osnovali Keri King (gitara) i Džef Haneman (gitara), srednjoškolci koji sunajviše slušali Mejdene i Prist. Ubrzo im se pridružuju Tom Araja (bas i vokal) i DejvLombardo (bubnjevi) Krenuli su u stilu ranog Egzodusa, ali su 1982. posetili koncertMetalike i složili se da treba da sviraju brže nego do tada. I to mnogo brže.

1983. godine izlazi ako ne najvažniji, onda jedan od tri najvažnija albuma ekstremnogmetala – “Show No Mercy”. Pre njega je bilo nekoliko demo snimaka bendova koji ćekasnije postati velikani treša – pa su čak i neke pesme u to vreme već ogromnih grupaBlek Sabat i Kvin imale rifove koji su kasnije mogli biti nazvani trešerskim, a tu je iVenomov “Welcome to Hell”. Ranije te godine, u julu, objavljen je “Kill 'Em All”,prvenac Metalike i album koji se smatra prvim pravim treš albumom. Manje od polagodine kasnije, na veliku scenu stupa i Slejer.

SNM je album koji će gotovo svaki stariji ekstremnibend navesti kao svoju glavnu inspiraciju. Bathory,Venom, Celtic Frost su imena koja se vrte u intervjuimamnogih muzičara, ali nijedan od njihovih albuma nijedoživeo popularnost kakvu je imao debi Slejera. Svepršti od fantastičnih rifova, omot i tekstovi su pretrpanisatanističkim simbolima, a svaka pesma je hit. Inače,Araja je hrišćanin i to nikada nije krio, ali svojareligijska osećanja ostavlja po strani kada je bend u

pitanju i, kako sam kaže, koristi sva sredstva da provocira zatucano društvo. Isto kao štose nijedan Grobar ne bi odrekao slova J u nazivu sportskog društva i petokrake sa grba,iako nikome ne pada na pamet da promoviše komunizam i ideju jugoslovenstva, zar ne?Slične probleme onima koje danas imaju navijači, imali su i oni – odmah su postalipredmet interesovanja organizacije PMRC (Parents Music Resource Center), grupe ljudičiji je proklamovani cilj bio da zaštite decu od muzike u kojoj se govori seksu i nasilju.

JM 49

Nagrada za veliki uspeh SNM je stigla brzo – turneja sa bendovima Venom i Egzodus, anaredni album, Hell Awaits, dobija još bolje kritike. Iste godine kad je izašao HA, Slejerdobija ugovor sa Def Jam, produkcijskom kućom čuvenog Rika Rubina. Iz te saradnje seu naredne četiri godine rađaju tri rečima neopisiva albuma – “Reign In Blood”, “South ofHeaven” i “Seasons in the Abyss”. Za razliku od mnogih savremenika, Slejerbeskompromisno nastavlja put kojim se krenulo prvog dana. Nema balada, nemapopuštanja u tekstovima, nema obraćanja pažnje na mišljenja kritičara. Najbolji primer zato je “Angel of Death”, prva pesma sa “Reign of Blood”. Tekst je nastao nakon što jeHaneman pročitao knjigu o Jozefu Mengeleu i govori o medicinskim eksperimentima naljudima vršenim u Aušvicu. Ni na jednom mestu se ti postupci ne stavljaju u pozitivankontekst, ali je bend svejedno bio izložen strahovitom pritisku javnosti. Čak su se pojavilei optužbe za rasizam, iako Araja ima čileansko poreklo, a Lombardo kubansko, iako susarađivali sa muzičarima koji su Jevreji i nijednom rečju se nisu dotakli rasističkih tema.Rane devedesete su godine u kojima jemetal mnogo izgubio na popularnosti izastupljenosti u medijima u Americi, asamim tim i širom sveta, najviše zbogpojave grandža. Pad nije zaobišao niSlejer. Od 1994. do 1998. su objavljenačetiri albuma, “Divine Intervention”,“Undisputed Atti tude” (album saobradama), “Diabolus In Musica” i “GodHates Us All. Nijedan nije ponoviokvalitet prvih pet. Lombardo je još ranije,1992. napustio ekipu, a na njegovo mestoje došao Pol Bostaf. Mnogi fanovi sužestoko kritikovali modernizaciju zvukakoja je najviše bila izražena na “GodHates Us All”, iako taj album uopšte nijeloš.

Ipak, 2001. se Lombardo vraća u bend, na radost svih koji slušaju Slejer. Objavljena sudva DVD izdanja, “War at the Wareld” i “Still Reigning”, a četvorka je proputovala ceosvet, pa smo ih i mi u u Srbiji gledali 2005. godine na Egzitu. Snimljena su i dva albuma,“Christ Illusion” i “World Painted Blood”, ali i oni su pokupili šarene ocene. Jasno je dase kritike sa početka karijere neće ponoviti, ali tako je sa svim velikim bendovima, odBitlsa, Pink Flojd i Blek Sabat, do Mejdena i Metalike. Jednostavno, publika je čestopreviše zahtevna i insistira na potpunoj doslednosti koja se često može nazvati inezrelošću.

Trenutno je Slejer u prilično teškoj fazi – Haneman je pre dve godine pretrpeo teškuinfekciju desne ruke – nekrozu vezivnih opni, do koje došlo zbog ujeda pauka. I danas seoporavlja i odmara, umesto da ide na turneje. Pre nekoliko nedjelja je došlo i do sukobakoji medijima nije u potpunosti objašnjen. Jedino što je jasno je da se radi o novcu.Rezultat svega toga je Lombardovo odbijanje da ide na australijsku turneju i ekspresnopronalaženje zamene. Da li je promena trajna, ostaje da se vidi. Slejer je danas posao timljudima, ne srednjoškolska zabava i ovakvi događaji su u rmama potpuno uobičajeni. Štaviše, King je više puta izjavio da se članovi benda uopšte ne druže i ne viđaju kad nisu naturneji ili u studiju, što je valjda i normalno nakon toliko godina zajedničkog rada.

JM 50

Mora biti navedeno i ono što je suština Slejera i njegove publike – ne postoji niko ko ćereći da ne sluša Slejer, ali da voli neke pesme, kao što je to slučaj sa apsolutno svakimdrugim velikim bendom. “Nothing Else Matters”, “Fear of the Dark”, “Another Brick Inthe Wall” i “Paint It Black” su svi čuli. Oni koji znaju za “Dead Skin Mask” ili “Die Bythe Sword” znaju i sve ostale pesme. U tome je veličina ovog benda – nema uljeza ipozera. Prema tome, izdvojte 1700 dinara za kartu (simbolično, nema podela na tribine,parter, lože – svi će biti jedno) i 25. juna dođite na njihov prvi koncert u Beogradu.Nećete otići kući razočarani, to je sigurno.

93%

rodjak

citati uz pesmuslayera: “Chemicalwarfare”

JM 51

Boot Camp zurka no. 2Bigz 27. mart 2013.

Lepa sreda uvece oko 21 cas bila je pravo vreme za odlazak na drugu po redu BootCamp zurku koja se i ovaj put dogodila u nikad propalijem Bigzu (zaista, saizuzetkom par studija tamo, sve ostalo deluje kao da ce se svakog trenutka porusiti).A ako je Bigz svih ovih godina uspevao na neke volsebne nacine da izbegne rusenje,za malo je to uspela i tome je najbliza bila upravo mesavina fenomenalne energijeizvodjaca i publike na ovoj svirci. “Lajnap” sastavljen od DJ Coldija, Risboa iGemblera, Sarsa i Pogonbgda je pruzio toliko energije i strasti svojoj vernoj publicida je to recima gotovo nemoguce opisati (zbog ovakvog hvaljenja redakcija JusufaMehmedovskog ocekuje placanje u obliku piva. Da li je moguce potkupiti nas?Apsolutno.) Dobro popunjen prostor publikom sastavljenom uglavnom odobozavalaca panka i fudbalskog kluba Partizan (sto nije uticalo na ispracenostrepera i ~koju god da muziku sars svira~) je horski pevao… Realno, ne znam. Meneta muzika generalno nervira, pa sam resio da DJ-a i repere preskocim ispijanjemlakih alkoholnih derivata ispred zgrade Bigza dok ne pocne Sars i Pogonbgd. To se,na moju veliku zalost, ispostavilo kao izuzetno pogresan potez, jer se pokazalo daprva dva nastupa nisu nista losija od druga dva. I izvinjavam se doticnim izvodjacimajer sam, realno, ispao dzukac prema njima. Sto se tice Sarsa… i njih sam, sadanenamerno, propustio, iz razloga koji ce ostati poznati redakciji (citaj: sramota meda napisem da sam se napio i nisam mogao da nadjem sesti sprat ponovo… dugaprica). Nekako sam dosao na Pogonbgd koji nas je pocastio, sada vec uobicajnomkolicinom energije. Pored svojih standardnih pesama (uz horski ispracen Pobednik,Jedina, Jos gore je itd) odsvirani su hitovi KUD Idijota poput Ali nije to jos gotovo, Tonije mjesto za nas, kao i pesma grupe KBO! Samoca. Vrhunac veceri je bilo izvodjenjepesme grupe Prilicno Prazni – Dalje idem sam (bend pojacan pevacem Praznih,Belim), mini-bakljada i opste gusenje i ludnica sviranjem kultne navijacko-pankerskehimne grupe 4 Skins – A.C.A.B.

JM 52

Zaista je tesko opisa� kakva je atmosfera bila u �m trenucima. Mozda slike opisu boljeod reci. Unapred se radujemo sledecoj BootCamp svirci, a oni medju vama koji vezbajubi mogli i da dodju na BootCamp treninge, nece im bi� nista!

tOm waiTs

JM 53

BožidaracPogonbgd,Miki Pirs,Šaht

22.02.2013.

D u g o o č ekivana svirka u Božidarcu u okviru Vrač a r R o c k s !manifestacije je iza nas, a nastupili su Pogonbgd, mlade nadedomaceg strit panka, Miki Pirs, ska-pank-oi-pičkeludiloprojekat za pijanice i stari i, naizgled neuništivi, vukovidoma c e g panka – Šaht. Nekako se čini da sve svirke kojeopisujemo imaju maltene isti lajnap, a razlog što to takoizgleda je – to i jeste tako. E sad, zašto je tako, o tome ve cmože da se diskutuje, delimično zbog toga što volimo određ e n uvrstu bendova (i određene bendove) a delimično zbog toga što uBeogradu, suprotno popularnom mišljenju i nema baš tolikorazličitog sadržaja a da se ne radi o zaista bogatojprestoničkoj ponudi različitih tuctuctuc žurki za robote (aovo, iskreno, govorim u nadi da c u zaista uvrediti sve ljudekoji slušaju to ispiranje mozga, pa samim tim i 85% mojihdrugara) ili tek o raznoraznim prostaklucima koji dolaze sarazličitih beogradskih splavova i kvazi-kafana i da negovorimo (pivara u Skadarskoj ulici još uvek plače za JanomVeselijem, ala je taj čovek voleo Jami, pa to ti je). Dalje, akovam se ne sviđa što su mi dva-tri benda večito u izveštajima sasvirki (mada me vadi i što su Samostalni Referenti otkazalikoncert!), blago meni, idite na svirku, sedite pred svoj monitor(ako ste grobari u starosti od 22 do 28 godina čitajte: vašudevojku) i napišite izveštaj sa svirke. Ako znate ko je svirao,koliko je bilo pivo (naravno, isključivo iskustveno!) i da livredi to slušati – good enough. Do tada...

poklanjam vam slikupozadine M. Gajica

/

JM 54

Dakle, bilo kako bilo, Pogonbgd jenastupao prvi pred sramotno malimbrojem posetilaca na početku svirke(cenim oko dvadeset ljudi u prostorukoji prima 300-400 pa zamislite kakoje to izgledalo) koji se, doduše,lagano punio tokom vremena ali tonikako nije i ne sme biti opravdanjesramotnoj beogradskoj publici kojasvakako nije imala bolju panksvirku od decembra. Ruku na srce,vadi ih i to što je ovo prva svirkau istoriji čovečanstva koja je počelau predviđeno vreme. Na svu srecu,sve to nije smetalo novobeogradskombendu da napravi, za njih sada vecstandardno dobru svirku koja je ovogputa trajala, prema rečima Saletakafanskog pevača – tačno 45 minuta.Eto, da je u pitanju (sada vec takodaleki) čas hemije, ne sumnjam da bitrajalo i duže, ali ovako se činilo da kratko traje. Redom suse ređale asfaltne himne u nastajanju poput Sujeta, Još goreje, Beogradsko prolece i, naravno, na kraju, grobarima takodraga i bliska – Pobednik.

Sledeci bend je bio Miki Pirskoji je predstavljao svoj novialbum (kojim se Radiša detaljnijebavi na nekoj od stranica ovogfanzina) koji su izbacili na DANsvirke, ali to nije smetalo sadvec lepo popunjenoj hali da pevasa njima pesme poput Jamajka iBritni i ja, uz tradicionalnehitove poput Jebačina, pešovanijai tuga moj burazere, Srušice namsve kafane, Troteri i, naravno,na kraju, grobarima tako drag iblizak (hit!) – Sloba Micic.

JM 55

Poslednji bend za veče, i nominalni slavljenici rođendan, Šaht,nastupio je pred punom halom i dobrano zagrejanom atmosferom,što alkoholom a što sjajnom svirkom predhodna dva benda. Pesmepoput (jebiga, nisam siguran jer sam bio cirke ali mislim da jebilo) Ko to od Beograda pravi malu varoš iz Srbije?, onda (sadasasvim sigurno) Opet sam sam, U napad, Onaj što se menja,legendarne numere poput Disko riba i Panker stari, i na krajusvirke Beograd koji je horski pevan. Kada su svi mislili da sesvirka završila, Šaht je preneo i svojevrsan pozdrav DraganuĐilasu i ostalim borcima za prohibiciju u glavnom gradu krozpesmu Okršaj tokom koje se makar stotinu ljudi popelo na binui pevalo zajedno sa bendom. Sjajna atmosfera tokom cele svirkekumovala je da ne bude ama baš nikakvih incidenata, i čini sepolako da takve stvari nestaju sa naše scene. Dobro ili loše,stvar je pogleda na pitanje, a verujte mi da su mišenjapodeljenija nego što bi zdrav razum nalagao.

Naravno, Grobara i na ovoj svirci koliko god duša poželi.Grobari, stvarno, slušaju pank, više od bilo koga drugog. Kakobilo, i ta svirka je iza nas, a možete i u buducnosti računatida cu umesto vas ici na svirke i sjajno se provoditi, ako vi vecnecete. Pozdrav i svako dobro.

tOm waiTs

JM 56

Ulazimo u njegovu kafanicu... Dosli smo malo ranije, ali on je vec tamo. Sale iz popularnegrupe POGONBGD, pevac i gitarista, docekuje nas sa osmehom, ali ostaje nejasno da lije to zbog toga sto se raduje sto nas vidi, ili je od 3 dupla vinjaka koja je popio od kad jedosao. Iz verovatno istog razloga, vrlo dobro raspolozen (uprkos jebenoj provali oblakanapolju), i spreman za nasa kontraverzna pitanja, a mi pocinjemo pricu.

JM: Evo ovako... Ljude zanima za koga navijate? Prica se da ste navijaci Par�zana.Sale: Ceo zivot navijam za Par�zan. Idem po utakmicama, a sa dosta navijaca sam seupoznao jer s�cajem okolnos� slusaju dobru muziku pa se znamo i sa svirki. To je sto semene licno �ce. Basista benda, moj drugar iz de�njstva, Dimitrije, je takodje navijacPar�zana, i nas dvojica smo jedno vreme bili redovni na stadionu… Grobari smo, volimoPar�zan! Bubnjara Savica totalno ne interesuje sport, a gitarista Gradjin (smeh)… Njemuoprastamo, jebiga, mada nije ni on toliko zainteresovan.

JM: Kako reagujes na to sto vas Grobari svojataju?

Sale: Znam da je dosta Grobara prisvojilo odredjene pesme POGONBGD-a, znam da se natjubu vrte neke nase pesme na grobarskim klipovima kao soundtrackovi… Ne smeta mito! Napro�v! Cak mi je i drago sto su navijaci Par�zana u pitanju, mada, kad boljerazmislim, cigani verovatno nisu ni sposobni da povezu takvu muziku i tribinu (smeh).Mada, ponavljam, mi nismo grobarski bend. I, zbog toga, od nas ne treba ocekiva�grobarske pesme, u tom smislu. Mozda od mene licno, i to ce bi� “Sale pogon & pardrugara”, a tako nesto sam i planirao. Sve u svemu, mnogo mi je drago sto se pank vracana tribine, a pogotovo medju grobare! A i ovaj decko sto je pisao recenziju albuma zagrobarski fanzin 4. X 1945… Ceo bend se odusevio! Takodje, mnogo nam se dopao ialbum “Jedan je crno-beli �m” grupe JNA!JM: Da li � je zao sto zivis u ovom vremenu na ovom prostoru, a ne nekad ranije, kada jescena bila mnogo jaca?

Sale: Zao mi je. Ne u smislu slave, jebe mi se za to, nego bi jednostavno svi vise uzivali idruzili bi se zajedno. Ovde kod nas je to uvek bio underground, i kad je bilo u zizi javnos�– i tada je bilo undeground! Mada, tako i treba da bude. Cak je devedese�h godina bilamnogo veca pokrivenost… Te emisije, te svirke… a sada…

JM 57

JM: Imas li omiljeni koncert na kome si bio?

Sale: Cock Sparrer! Ljudi su se zalili na zvuk, ali meni je bilo fenomenalno! To mi je jedanod omiljenih bendova! A drugi koncert... pa isto su se ljudi globalno zalili na njega – SexPistolsi na Exitu. Bilo je jos mnogo svirki, �h malih, to je uvek zanimljivo… Kao gostovanjau fudbalu!

JM: A vasa svirka?

Sale : Brate, ovo u Domu omladine… Mi smo bil iodusevljeni! Bila je jednom i u malom klubu Akademije…

JM: Bio sam!

Sale: A bio si! E brate, ta svirka je meni… Najjaca svirka!Mi smo to snimali i okacili na net! Taj album se zove…(smeh) valjda Long Live Rock&Punk… Takodje, sad uBanja Luci… Ta energija! Mi smo dosli dan ranije, oni nasuhvali� pod svoje, odveli u neki klub, muzika, pivo, stonifudbal… Ne znam kako sam dosao na svirku, a kamolikako sam je odradio…

JM: Koje su � najdraze POGONBGD pesme?

Sale: “Sujeta”. Pisana je iz licnog iskustva. A najbolje je poce� upravo iz �h, mladjih,dana. Imao sam nekih problema u srednjoj skoli, profesorka istorije me je uzela na zub…Valjda sam joj nekad nesto odbrusio sto se njoj nije dopa… Stalno me je cimala, svipobegnu sa casa - a ja moram da popravljam keca, svi na more – a ja ucim za popravni…Popizdeo sam! I onda mi se motala neka melodija po glavi, ja sednem i napisem tekst…A sa drugog albuma “Jos gore je”. Tu je najvise nabijeno nekih emocija… A, i, kako danapises pesmu? U bedaku si zbog ribe, a opet neces da napises neku tra-la-la pesmu, ea onda se poklopilo da otvoris novine, vidis naslove – i tek � onda ne bude dobro!Najvise je �h losih ves�. Te dobre dodju i prodju, a ove se nekako ponavljaju. Precesto.

JM: A strane?

Sale: Cock Sparrer - Because you're young. PTTP – Blown out again. Sex pistols… Koja godhoces. I, da, zaboravljam svoj omiljeni bend – The Clash! Nema koja im ne valja! Policeand Thiefs (dobro, nije njihova, ali… !) Complete Control, White Riot… A od domacih… Pa,to je tesko pitanje… Saht – Beograd! Ritam nereda – Put beznadja, toliko se cd izlizao, dami je muka i da pomenem… Onda, Ritam nereda – Sa druge strane zakona, Secanja...Nase prvo ime je bilo Disorder i nastupali smo kao tribute bend Ritma nereda.

JM 58

JM: A sta volis da slusas, a da nije pank?

Sale: Queens of the stone age. Obozavam ih. Oasis, a volim i The Liber�nes, Turbonegro,Veliki prezir, Prodigy, Muse, Let 3, Kasabian naravno, The Cure, Manu Chao, AmyWinehouse, Robbie Williams…

JM: A filmovi?

Sale: Jebiga, kad sam se navukao na taj britanski fazon.. Sve od Guy Ritchiea. Onda, Kumnaravno... Dvojka mi je omiljeni deo. Onda, Taxi Driver… Nemam pojma sta jos, ali jebiga,znas ovako, kad treba da se se�s… Verovatno sam zaboravio nesto krucijalno, ali… E, da,recimo I.D., jeste malo nerealan, ali opisuje navijacko ludilo na pravi nacin.Trainspo�ng… Volim evropske filmove. La Haine, recimo… Fight Club, U kini jedu pse,Up, a, jebiga, i skoro svi filmovi iz “Pixar”-a (smeh).

JM: Dokle cete vi, kao bend, ima� elana da se zajebavate sa ovim?

Sale: (smeh) Dobro pitanje. Znas kako razmisljam? Dok je ljudski faktor u pitanju – vecno.Sa 60 godina bih svirao. Ako fizicke mogucnos� dozvole, i ako ljudi kao ljudi ne izdaju…Znas ono, ljudi naprave bend i to da muvaju ribe ili zbog ko zna cega, a sve zbog necega…Ne, mi smo to uradili samo jer smo hteli da sviramo, nismo ni znali da drzimoinstrumente… Ja sam prvo svirao bubanj! A, onda sam slucajno uzeo gitaru od drugara,te mi se svidi, i eto. Savic, bubnjar, se palio takodje na Ritam nereda i sedeli jednom kodmene, ja sviram gitaru a prime�m da on udara po onim cd-ovima, i vidim da decko imaritma, i kazem mu “Pa mi moramo da zakazemo probu” i to tako krene. Ali, mislim, tadaje vec bio bend, Dimke je vec svirao bas, ja sam svirao bubanj, Gradjin je svirao gitaru…Imali smo pevaca Micu, ali to nesto nije islo…

JM: E, sad, ono sto ljude koji citaju ovaj fanzin najviseinteresuje, tvoj odnos prema Par�zanu? Omiljena iskustva,omiljeni igraci?

Sale: Sto se �ce nekih legendi, tu mi je Mance neprikosnoven.Cela ta prica je toliko grobarska, tuzna i roman�cna u istovreme. Naravno, kao klinac sam najvise voleo Mijata… Secamse kako su ga svi napusavali kurcem zbog precke, meni je tobilo nejasno, jeste, svi smo bili tuzni i sve, ali – stani malo,desava se precka, jebote! A posle njega, naravno, Ilic kapiten!Legenda! Imam i njegov dres, bas dres u kome je igrao! IgorDuljaj, on je meni bio do jaja! Znas kad ono, ne izda nikadcovek! Samo se trudio, nista drugo nije bilo bitno. Voleo sami Klea. I, nije sto mi je drug, ali moram da pomenem Lomica!

JM 59

Zoran Tosic, takodje, culi smo price da je ganci, ali decko je nas 100%! Borota je legendakoja ne sme da se zaboravi! Nerviraju me oni “Baloteli” �povi ponasanja. Ja sam uvekvoleo igrace �pa Gigs, jebiga, “cis�m sam svoje kopacke” fazon… E, da, secam se,skupljao sam slicice SP 1994… Falila mi je jedna jebena slicica!

JM: Za kraj, sta porucujes navijacima Par�zana i citaocima ovog pres�znog ivisokokvalitetnog grobarskog s�va?

Sale: Navijacima Par�zana porucujem… Pa, bio sam bas mali kad sam prvi put iskusiohisteriju svog caleta i strica (kojom cu i ja, ispostavice se, bi� zarazen). Gledali smo svizajedno finale Kupa 1994., igrali smo pro�v mahale, a trebalo nam je 3-1 da bi osvojiliKup. Dugo je bilo 2-1, i taman kada su vec svi poceli da gube nadu – Pedja Vasiljevic jesa jedno 30 metara smes�o ciganima. Brate… tako nesto nisam video! Kao macka, caleje skocio do plafona i vikao “Toooooooo!” a stric me je odma' uhva�o, bacio na zemljui drao mi se u facu “Aaaaaaaa!!!”. E, a kako nisam znao sta me je snaslo, a bio sam mali,briznem ja tu u plac, a keva koja je o�sla ranije da prilegne – istrcava iz sobe i vidi menekako placem na podu dok mi se stric dere u lice! Brate, mogu misli� kako je tek njoj bilokada je ugledala taj prizor! Kad sam dosao k sebi, vra�o mi se osmeh na lice, pa smosvi slavili osvojeni kup do kasno u noc! Mislim da je ova utakmica bila presudna zamoje navijacko opredeljenje. Vrlo brzo sam shva�o da delim istu tu radost, euforiju,bes i srecu sa svojim caletom i stricom, koja se i danas ne moze obuzda�… E, tako i ja,danas, vicem, skacem i nerviram se, bilo da je u pitanju fudbal, basket, vaterpolo… Cak ikad me neka utakmica kao ne interesuje, i kad se trudim da gledam Par�zan“posmatracki i neutralno”, uvek se to pred kraj pretvori u prenaglaseno nerviranje ibes ili vristanje i radost. Mislim da su navijaci Par�zana odabrali pravi put, i sto se vise uzivotu upoznajem sa njima ali i samim klubom kroz istoriju – sve sam u to ubedjeniji!Jedino sto bih, van toga, porucio navijacima, svim navijacima, a ne samo Par�zana, je danavijaju sportski. To je donekle izlizala fraza, ali je njeno sprovodjenje u delo prekopotrebno.

JM 60

Sto se �ce fanzina… Pa, sama cinjenica da se radi o fanzinu a ne nekakvom nadrkanomcasopisu dovoljna je da shva�m da se to radi iz srca i da to niko ne finansira, u bilo komsmislu. Nesto sto niko ne cenzurise, i gde je jedino ogranicenje krea�vnos� autorafanzina materijalna mogucnost da se odstampa dovoljan broj strana… To je vec nestoveoma vredno, u kulturnom smislu, i u smislu slobode izrazavanja. Preporucujem danastavimo sa citanjem fanzina, i garantujem da cemo u svakom broju, medju �mstranicama, negde pronaci sebe, procita� sazna� nesto sto do tada nismo znali, i to naduhovit, sarmantan i sa�rican nacin. Ranije su postojali tzv. punk fanzini koji su danasskoro izumrli, i u njima se moglo procita� u svemu i svacemu, i sazna� nesto za sta nebismo nikada saznali iz ovih “mainstream” filtriranih medija, gde se porice postojanjesubkulkture i undergrounda vec godinama u nazad, a i ako se ne porice – predstavlja seu losem svetlu. Pricam u kontekstu svih subkultura, pa i navijacke… Makar bi Grobariodmah mogli da shvate o cemu govorim. E, zbog toga smatram da fanzin uvek treba dapostoji, jer je, najcesce, fanzin nesto sto je merodavno, a pritom i zabavno! Toplopreporucujem da citate Jusufa, jer cete se pre svega – dobro proves�, ali i sazna�ponesto novo!

JM 61

- Naš voljeni fudbalski klub, uzrok većine naših patnji i većem delunašeg bola, jedini je klub u istoriji fudbala koji je dao 4 gola Seltiku nanjihovom Parkhedu u čuvenoj utakmici Kupa pobednika kupova igranoj27.09.1989.

- Takođe vezano za tu utakmicu, u pitanju je jedina utakmica u istorijievropskih takmičenja u kojoj su se obe ekipe složile da igraju bezodbrane u cilju popularizacije ovog, na Ostrvu malo popularnog, sporta.

- 99% ispitanih navijača Partizana seizjasnilo da bi radije provodilo vreme uzovu Nemicu nego uz izvesnu V.Č., ženupoznatog magnata mekih metala iz BGnaselja Železnik. Na očigledno pitanje izredakcije o nelogičnosti njihovog izbora,dobili smo odgovor: “jebiga, burazeru,uzmeš to što ti se nudi”.

JM 62

Bajro Župic dobro zna

kad mu Stoka skandira

da su nama puna srca

n j e g o v o g a i m e n a

Bajro Župic dobro zna

kad za nas izgara

da ce uvek s Juga cuti

odjek svoga imena

Bajro Župic neka zna

da do kraja života

sve što nam je dao on

da se ne zaboravlja

faustino asprilja

The Muppets - Popcorn