Jenko - Jeprški učitelj

1

Jeprki uitelj Simon Jenko

Ljudi obino kau: navika je gvozdena koulja; jeprki uitelj je tvrdio suprotno: navika je svilena koulja. Kad bi moja navika, imao je obiaj da kae, da svaki dan malo gucnem, bila gvozdena koulja, ve bih je odavno skinuo; ali poto mi tako dobro pristaje, rado je kvasim i ispiram, sve dok mi novanik potpuno ne presui.

Ovde moram napomenuti da spomenutog uitelja u selu niko nije drugaije zvao, nego crkvenjak. Naime, kola u Jeprci postojala je ve desetak godina, a trajala je jedva dve nedelje, tako da je uitelj samo nekoliko dana u godini bio stvarno uitelj. Parohijani su tvrdili da je za to kriv uitelj; a uitelj je krivio roditelje, to silom teraju decu u kolu, kad nee dobrovoljno da idu. Ko je bio u pravu, nije lako re; ali sigurno je da je to deci bilo po volji, a uitelju po udi.

No, gosn uo ree Cvirnar, nasmeivi se i po starom obiaju dotakavi zelenu barunastu kapicu hoemo li je danas opet kvasiti?

2

A zato da ne bismo danas, zar je danas sunce zaboravilo da izgreje iza gore?

Pravo velite, vi uvek naete dobar odgovor smeje se krmar a ja sam ve misslio da bi vas danas neto moralo omesti.

Dok su tako razgovarali, uitelj obesi svoj eir na klin pored sata i sedne za manji sto, prema pei. To mesto jo nikada nije promenio, otkako je Cvirnarev stalan gost, a to je ciglih trideset godina.

Kod poslednjih krmarevih rei uitelj podboi glavu, lice jo vie namrti, polako zaklima glavom i kae: Doista, neka pria ko ta hoe, veliki nas je gubitak zadesio; takvog gospodina neemo vie nikad imati, kakav su bili pokojni gospodin upnik, Bog im dao veni pokoj! Zar nije tako, kao to kaem? nastavi, okrenuvi se suvonjavom oveuljku, koji je upravo stupio u sobu, sede prekoputa uitelja i okrenut prema krmaru ree: Tone, daj mi poli pa dodade tie ali danas na veresiju.

To vam je sigurno, kao grad odgovori oveuljak Iako se gospodinu nije svideo kaput, koji sam im saio pre nekih deset godina, a kakav su kasnije svi u varoi poeli nositi, ipak moram rei da sam gospodina Franca uvek potovao i da sam danas skoro zaplakao kad je zazvonilo zvono i kad je Janez doleteo kui da mi javi kako su upnik umrli.

Ma vraga si im saio nasmeja se Cvirnar, stavljajui pred njega poli ba sam bio jednom kod gospodina, kad su ga imali na sebi (iz kue se svakako ne bi usudili da izau u njemu), pa me je prosto spopao smeh, iako sam stajao pred

3

gospodinom upnikom. Okovratnik im je strao iznad glave tako da ne bi mogli eir nosi nositi; rukavi su bili tako uski i kratki, kao da si ih merio prema sebi; a prednjica, no, prednjica je bila kao kod mog starog kouha, kao raspoluena.

Videlo se da kroja ima neto na jeziku, ali je to ipak progutao, budui da nije mogao glavom o zid, jer je potovao krmarev kredit. I kao da ga se to peckanje nita ne tie, skrne gutljaj i nastavi: Ko bi pomislio da e tako brzo otii na onaj svet! Eto, jo prole nedelje su drali misu. Koliko su bili stari, nekih ezdeset godina?

ezdeset i tri! popravi ga uitelj i, kao da mu je iznenada sinula neka misao u glavi, ree krmaru: Pokai mi kalendar, Tone! Malo prelista, pa kae: Treeg su umrli. Upravo treeg govori sam za sebe jo jedan nedostaje.

Kad kroja opazi kako uitelj prevre kalendar, pogleda krmara i osmeh mu se pojavi na licu; kad vidi da ga krmar razume, nekako aljivo ree: - Ako se ne varam, nadate se da vam upali loz, - i kod tih rei uini pokret rukom, kao da je uitelju zasolio. Uitelj na tu opasku nemarno podigne glavu, pogleda ozbiljno Martineka i kae: - Svakako pre nego ti.

To niko i ne tvrdi pritekne Cvirnar krojau u pomo Martinek moda itave godine nijednom ne zaigra na lutriji, a vi ste ve toliko puta odlazili u Kranj, da bi to bio doista lep dobitak, kad bi vam sve vratili.

Davao sam svoj novac odvrati uitelj otro, a zatim doda neto snienim tonom poneku krajcaru ve sam dobio natrag, i ukratko, ako Bog da...

Vratie vam jo i pride ree krmar s modrim licem, na kome je bio prikriven podsmeh. Kroja se iskaljava, da

4

mu se ne bi oteo smeh. Videete ve, pre no to heljdu poanjete, moi u da

pozajmim Jepranima koliko ko zaite. Meni e biti dosta, da bar Cvirnaru otplatim dug ree

Martinek, samo ne znam da li e hteti da eka do tada. Kakvu ste smicalicu sada izmislili upita krmar kad

mesec, u koji ste lani polagali svu nadu, nita ne pomae? Mesec, u to sam uveren, sve to dri u vlasti; samo

sam jedno prevideo, da gospoda i sama to dobro znaju, pa zaborave ba one brojeve koji bi imali da izau, kako mesec pokazuje.

Kroja je poeo uitelja paljivije da slua i neto iz radoznalosti, neto stoga to je kriom i sam kuao sreu, pa je hteo da se domogne sredstva kako bi je najzad ulovio, nije se mogao uzdrati a da ne upita: A kako vam ih mesec kae, valjda ne izgovori, ili ne zapie?

O, gospodin uitelj imaju razne majstorije za to ree krmar meni su ih jedanput tumaili, i teta da sam ih veinom zaboravio, inae bih ti rekao; moda bi ti imao vie sree.

Sauvaj me Boe ree Martinek i nehotice pocrveni. Mene to samo kopka, kao i sve to se pria o zvezdama i mesecu. Tako sam ve uo da mesec podie more, kao i to, da nije svejedno da li se ovek oia o mladom ili o punom mesecu, i mnogo takvih stvari; ali da mesec moe uticati i na lutriju, nikad ne bih pomislio.

Mnogi to ne veruju ree uitelj ali meni je to ba svejedno; to znam znam, a drugi nek misle ta hoe. Istina

5

je da se ovek ne moe potpuno pouzdati u ujdurmu; kad bi sve ilo po pravdi, lutrija bi ve odavno bankrotirala..

I ja mislim da imate pravo prihvati kroja, koji je postajao sve radoznaliji; ipak, kad primeti osmeh na krmarevom licu, dodade iako nita ne verujem u te prie.

Kako rekoh poe uitelj sve to mesec regulie, i to pun mesec. U kalendaru e nai sve zapisano, koji dan, koji as i koji minut e biti utap. Iz te tri dobijaju se brojke, koje moraju biti stavljene na onaj ulog, koji je utapu najblii.

Znai, treba staviti na dan, sate i minute? ree kroja, primiui stolicu blie uitelju.

Ma kakvi! odvrati ovaj tako nee nikada nita dobiti. Priekaj, sluaj dalje nastavlja uitelj, prekidajui Martineka u rei, ba kad je hteo neto da primeti. Misli da ja samo uzmem te tri brojke, ali nije tako; u njima se krije jo mnogo drugih, i te pronai, to ti je sva tajna.

Sad tek dolazi ono pravo ree Cvirnar i sede uz ugao stola, dok se kroja ekao iza uha neprestano ponavljajui: - A tako, tako.

U one tri, rekoh, ima jo mnogo drugih, a evo kako to mislim. Ako ima peticu i petnaesticu, dobie od njih, ako ih sabere, dvadeseticu; ako manju od vee oduzme, deseticu; ako petnaesticu razdeli na pet, dobie trojku; ako je pomnoi sa pet, ima sedamdeset i pet.

Sada mi ve postaje jasnije ree Martinek sve te se moraju potraiti, i kad se nau tri, to su prave.

Pa e opet dobiti piljivi bob odbrusi mu neumoljivi uitelj. Tebi bi bilo svejedno da li je utap po podne ili pre

6

podne, a na to se mora uvek naroito paziti. Pre podne mesec ima sasvim drugaiju mo nego pre podne. Da sam ja sve to znao od poetka, ali ovek se ui dok je iv! Rei u ti samo toliko, da biste jo pre dve godine traili drugog uitelja.

Kroja se meutim ve maio kalenadara, koji je leao pred uiteljem, i poeo da trai mesece kad je utap. Hm mrmlja vie za sebe, ovek bi morao dobro da zna pisati cifre, ne bi ih mogao sve drati u glavi.

Martinek! ali se krmar nee ti nita s tim uraditi, kladim se da ih ne zna zapisati sve do devedeset.

O, mislim da u ve izai s njima na kraj, samo polako; sve ih ja poznajem, dosta dobro. Nego pusti uu da nam dalje objasni, ta se radi ako je pun mesec pre podne, a ta ako je podne.

Ja sam ti ovako izmozgao prihvati uitelj da mesec pre podne umnoava, a po podne smanjuje.

Znai li to da mesec po podne smanjuje cifre? upita kroja, na ijem licu se doista videlo da uitelja nije razumeo.

Tako je potvrdi uitelj do podne se sme dodavati i mnoiti, a ako je utap po podne, onda ne. Kod tih rei zagleda se u krojaa, kao da veli: zar ti moram to potanje objanjavati?

Tri seljana uu u sobu, meu njima i Mrvec, kljuar jeprke crkve, nedavno izabran za kmeta. Kad ga uitelj ugleda, ustane, napuni au do vrha i nazdravi pridolici.

Zahvaljujem odbrusi ovaj Tone, donesi mi frtalje po dvadeset i etiri.

Uitelj sede ozlojeen, ali kada se kljuareve oi opet

7

okrenu k njemu, progovori gotovo prijazno: - Mrvec, ta vi na to kaete?

Na ta? No, da smo tako neoekivano izgubili gospodina

upnika? Ako niko drugi nema nita vie da kae o tome nego ja,

dobro za njega ree kljuar vie sam za sebe kao odgovor na pitanje.

Uitelj ne navaljuje vie na kljuara, koga odavno nije video tako loe volje kao danas, a i ostali ute. Vidi se samo da bi Martinek jo rado razgovarao s uiteljem, ali pred drutvom koje je sada u krmi nema kurai da nastavi raniji razgovor.

Mrvec i seljaci, koji su s njim uli u kuu, ipa ubrzo zapodenu razgovor o pokojnom gospodinu, kao i o onome koga e moda dobiti za naslednika.

Ja nasigurno znam oglasi se jedan od prisutnih da emo dobiti marskog velikog kapelana. Gospodin imen se prezivaju Hruevac, i kau da je od one familije u naoj upi. Ne znam kakva prava polau Hruevci na nj, kao da su crkvu sazidali, ili neto slino uinili za upu; sigurno je da su je pokojni upnik dobili samo zato to tada u itavoj biskupiji nije bilo duhovnika iz te familije. Ni naa upa nije tako slaba, da bi je gospodin imen prezirali.

Ne znam da bi ih nai upljani tako jako eleli ubaci uitelj oni su neki previe krut gospodin.

Pa dabome oglasi se Mrvec nekom svakako ne bi bili po volji; u martnom, kau, deca sada redovno idu kolu,

8

otkad su gospodin imen tamo kapelan. Moda ni nama na Jeperci takav gospodin ne bi bili na odmet.

Kako se uzme ree uitelj kola je sama po sebi dobra stvar, ali deca na selu moraju pre svega uiti da rade.

I da ostanu neznalice dobaci kljuar sa prezrivim pogledom.

Verujte mi, oe kljuaru, da neko ko nikada nije video kolu iznutra esto ima vie pameti, nego onaj to je godinama u koli cepao akire.

I vi ste ih uostalom vie godina cepali ree Mrvec pogledavi uitelja preko ramena.

Priajte ta hoete oglasi se Martinek ali je ipak udno da se kod nas skoro nijedno dete ne naui itati i pisati; ta i mi imamo uitelja kao i druge upe; bar bi svaki morao nauiti da pie cifre, ali ni to.

Na, pij ovo! ree kljuar i prezrivo gurnu aicu po stolu. Krmar i prisutni gosti smeju se na sav glas, uitelju udara rumen u lice, a kroja gleda kljuara kao ovek koji ne zna da li mu se govori ozbiljno, ili u ali.

Drugim reima, ko iz moje ae sa stola pije, neka napolju stoji odvrati uitelj, isprazni okanj, baci novac za sto, utke ga pokae Tonetu i polako izie iz kue.

No, sa stola piti, a napolju stajati! smeje se Martinek morao bi imati vrat kao skeledijska motka, i jo dui. Ua ponekad tako tresne, da nema ni repa ni glave.

Da deca ne idu u kolu ljuti se Mrvec ko je kriv? Ne naue nita drugo, nego da primaju bubotke. Sve i da je pod moranje, ne bih pustio svoje k njemu; najmlaega mi je

9

lani odalamio, da je cele nedelje nosio vorugu. A plaamo ga poteno: ima bir, ima drva, sve ima, toliko dobija da bi se svaki dan mogao opijati, da nije ve na to oguglao, i to s naim novcem. Na novac baca i na lutriju; i ta nam ostaje za sve to? Onoliko koliko on zna da orgulja, nauio bi ve odavno i moj deak; nekih desetak pesama, to je znao jo pre dvadeset godina, jo i danas gudi; nijednu novu nije nauio, otkad jede na hleb. Kad ne bi bio pokojnom upniku, Bog mu dao veni pokoj, tako za srce prirastao, ja bih se ve odavno postarao da dobijemo estitog uitelja. Za takvu platu, kakvu mi dajemo, mogli bismo da birao, jer je skoro svaki drugi uitelj prosjak prema jeprkom. Kad dou novi gospodin, prva stvar o kojoj u govoriti s njim bie ta, ako Bog da, kako da upu izbavimo tog posvojeta.

Lako je njega oterati oglasi se neko izmeu seljaka jer mora otii, ako mi to elimo; ali ipak treba pomisliti i na to od ega e posle iveti; ovek je ve u godinama.

A od ega bi iveo, kad po vascele dane nita drugo ne bi radio, nego pio i mozgao o lozovima?

Iao bih trbuhom za kruhom, i to bi i na ua morao initi. Ali to ne bi bilo lepo od nas, kad bimo ga se tako reili, i najposle, ta bi rekao budui upnik?

Budui upnik odgovori Mrvec elee da ima kolu i da je deca pohaaju; sa sveom bi ga trebalo traiti, ko ne bi bio za kolu.

Ljudi su se sporekali, i posebno se nisu slagali u odgovoru na pitanje, je li njihova dunost ili ne da izdravaju starog uitelja i dalje, ako bi dobili novog. Poto se u meuvremenu drutvo prilino povealo, diskutovalo se do

10

kasno u no. I premda su svi mislili da tako dalje ne ide, nikako se nisu mogli sloiti ta da rade sa starim uiteljem. Svak se tvrdoglavo drao svog miljenja, od poetka do kraja, a posebno se na Mrvecu videlo da je na velikoj muci otiao svojoj kui. Nikad jo nije tako besno lupao na ulazna vrata; odjeknulo je do pola sela.

Umrlog upnika su pokopali. Skupila se csla optina da mu oda poslednju poast. Mnogi su brisali suze, kad je majka zemlja prekrila duhovnog pastira. Pomolili su se za njega, i svak je otiao tuna srca kui.

Kada je kao obino dim s veeri poeo da se izvija iznad slamnih krovova i kada je sunce zalo za planine, zasvetleli su prozori i sve porodice posedale su oko stola. Ako bi se poveo razgovor o pokojnom gospodinu upniku, bilo je to kao da je re o nekom dogaaju koji se dogodio daleko, daleko za gorama. upnik, iako je najvanija linost u upi, ipak je tako rei izvan porodinog ivota, i svaki pojedinac ga ne ali toliko, koliko moda novoroeie, koje je ipak svojom smru ispraznilo neko mesto u kui; a mesto s koga je smrt smaknula upnika, nee ostati prazno; njegov gubitak se ne osea tako i lake e nestati njegova uspomena. Tako je, tako; ovek stavi samoga sebe u sredite ivota, njsmu se sve oko njega vrti; im se popuni mesto koje je capu- stio, jedva ga se sea jo neka iva dua. Kad ovek umre, to ti je kao kad zahvati kaiku vode iz jezera; voda se samo malo namreka, praznina se istog asa popuni, i sve je kao to je bilo.

Moda niko u upi nije imao toliko razloga da se sea pokojnog upnika, kao uitelj. Jo mu nikada dotle nije palo na um da e se pod stare dane morati bojati za svoj hleb, i prestrai se kad mu prvi put doe ta misao. Poznavao je

11

Mrveca i druge u upi, kojima je bio trn u peti, i bio je uveren da nee biti oni krivi, ako ga otpuste iz slube. Kad je doao sa Mrvecom kod Cvirnara u sukob, ta ga je neprijatna misao stalno pratila, iako ju je izbijao iz glave. Poslednja nada mu je bila da buduem upniku koliko je mogue vie omili, i poto mu je to izgledalo kao jedini izlaz, uitelj se svom snagom uhvatio za tu mogunost. Ve je desetinu puta ponovio kako e pridolicu prvi put osloviti; smislio je gotovo itav govor na nemakom jeziku, to za nj nije bila laka stvar, a inilo mu se ipak neophodno da na taj nain upniku najbolje ugodi.

Da nita ne bi propustio, ime bi se mogao dodvoriti novom gospodinu, doe na originalnu ideju, koja mu se tako dopade, da se odmah uputi Mrvecu. Teka srca krenuo je na taj put, ali se savladao.

Dobar dan ree stupajui u kuu, i skine eir. Taj znak obrazovanja uvek je odlikovao uitelja mou Jepranima, koji su po starom obiaju ulazili u tuu kuu kao u svoju.

Dao Bog! odgovori kljuar i pogleda uitelja, kao da bi ga hteo pitati oima: ta je tebe dovelo k meni?

Bilo bi dobro nastavi uitelj kad bi se u upnom dvoru pospremilo, da novi gospodin imaju gde doi.

To sam ve i sam mislio ree Mrvec malo zlovoljno ne znam samo zato jo nema nikoga od pokojnikove svojte. Iz Kranja se vlasti takoe ne uri. A u upnom dvoru je sve u neredu, kao to je i bilo. Valjalo bi zamoliti ljude da dou i prisustvuju, jer bi svi mene krivili, da se neto izgubi. Danas je malo kiovito, danas e biti najbolje da odemo.

Koje ljude mislite da treba pozvati? Kaite mi, ja u pre stii da ih obavestim, nego vi.

12

Verujem odvrati Mrvec. Stari Banko je takoe kljuar, ali nee moi, jer je jako bolestan; treba rei mladome da doe. Ako dou jo Sunik i Matjaevec, bie nas dosta.

I kada mislite da dou? Odmah posle doruka.Posle doruka doista ss okupe pozvani ljudi u upnom

dvoru i obznane kuvarici da nameravaju sve pokojnikove stvari staviti pod klju, neto stoga da se ne rasturaju, a neto i stoga da se oslobodi prostor. Kad ljudi stupe u kuu, kuvarica pone brisati oi, ne protivei se njihovoj akciji; moda nije bila tako gramljiva, da bi neto odvojila na stranu, ili je za to ve imala dosta vremena. Ovo su kasnije mislili naroito upnikovi roaci, koji su tvrdili da je pokojnik morao ostaviti vie novca u gotovom. Kuvarica je pak suznih oiju tvrdila da je to grdna la, da su gospodin mnogo, mnogo razdelili siromasima itd. Ko je bio u pravu, ne bih mogao rei.

Uo ree Mrvec uitelju ostale stvari emo mi pospremiti; a vi ete najbolje s knjigama izai na kraj.

O, na tavanu je cela kamara knjiga ree kuvarica i po svoj kui lee razbacane; sam Bog zna koliko su novaca gospodin potroili samo za knjige!

Uitelj skupi sve knjige to su bile rasute po sobi na gomilu, i prebroji ih u sebi; zatim ode na tavan da vidi ta tamo ima.

Pedeset i est knjiga i za dobra etiri peda novina ponavlja sam za sebe penjui se na tavan, gde ugleda veliki sanduk prepun knjiga i tu i tamo jo neke razbacane po podu.

Za ime boje zaudi se uitelj, kad ugleda tolike

13

knjige pokojnik su bili uen gospodin; koliko knjiga su proitali u svome ivotu! Ne vredi to ni brojati misli, i eka se iza uiju neke su tako velike kao crkvene, a neke nisu vee od kalendara. Ali ve znam kako u i ta u; ovek se prosto ne seti usklikne, i pohita niz stepenice, pa se uputi svojoj kui. Ubrzo se opet vrati nazad, nosei veliku vinjevu maramu i vagu. Okai vagu o letvu, zavee punu maramu knjiga i obesi o vagu. Dvadeset i dva funta kae o, pa tu e biti na stotine kilograma!

Ve je izvagao nekoliko marama; taman je obesio novu na vagu, kad ugleda neto to uini da zaboravi na knjige i teg. Spusti oboje, da muklo zabubnji po podu. Lep krsta pauk, kakav se retko via, razapeo svoju mreu tano iznad sanduka. Kad ga ugleda, ua kao oparen skoi na sanduk i ko drugome jamu kopa, sam u nju pada pauk koji je vrebao muve bio je sam ulovljen. Uitelj ga lepo stavi u eir i paljivo pokrije. Znao sam da u neto ukebati! govori sam sa sobom veselo, pa skoi sa sanduka na pod, kao da nije imao vie od dvadeset godina.

Kog vraga tamo bajete? Provaliete tavaicu! ljuti se Mrvec, koji pohita gore, a za njim i ostali, svi sa eirima u rukama. Ko da opie uiteljev strah, kad se na kraju pojavi i gospodin duhovnik, u kome odmah prepozna marskog kapelana!

Ich wnsche mein Kompliment zamuca uitelj, prihvati eir i tako se duboko pokloni, da bi mu eir spao s glave, kad ga ne bi drao rukom. Duhovnika je zbog takvog udnog uiteljevog ponaanja spopao smeh, a seljaci su se zaueno zgledali, kako to da uitelj u gospodinovom prisustvu dri eir na glavi.

14

marski kapelan je naime, po svoj prilici putujui iz Ljubljane, siao s kola ba pred upnim dvorom i, kako je rekao, svratio da obie stan svoga starog prijatelja, s kojim je tu proveo mnogi prijatni trenutak. Moda? Ich wnsche mein kompliment seljaci se nisu mogli uzdrati od pomisli da js gospodin doao da razgleda upni dvor, i moda se nisu ni prevarili.

Uitelj je jo uvek stajao, s jednom rukom na eiru i rumenilom u licu. Sa rukava mu je visila pranjava pauina, koju je skinuo kad je lovio krstaa.

Mislili smo da vam se neto dogodilo rei e kapelan posle nekog vremena. ta to radite tu, na tavanu? dodade gospodin neto ljubazpijim glasom.

Da novi gospodin imaju gde doi zabrblja uitelj ja sam mislio mi smo mislili, da bi bilo dobro pa sam ja ovde knjige, eto...

Vagao! nasmeja se duhovnik, spazivi vagu koju u prvi mah nije primetio, i smeh koji je maloas tako navirao sada ga tako protrese, da se obema rukama uhvatio za slabine. Seljaci usrdno pomau gospodinu u smehu; ne znam da li im je bilo smeno to to su knjige merene, ili su hteli da podraavaju gospodina. Uitelj prosto da u zemlju propadne, tako ga je to pogodilo. Sve mu se zacrnelo pred oima, a glava se tako ispraznila, kao da je vihor sve misli pomeo iz nje. Vie nesvesno nego svesno skine vagu, podigne teg, isprazni maramu i nestane niz stepenice. Na zajapurenom licu i zamagljenim oima, koje nita nisu videle, ve samo prazno zurile, videlo se kako se neto kuva u njegovom srcu.

Kad je duhovnik video kako je uitelj navrat-nanos

15

otiao, krene za njim, ne bi li prijazna re opet popravila ono pgto je moebiti malopreanje ponaanje pokvarilo. Ali kad je pokucao na ulazna vrata, niko se ne oglasi; najzad se iz kuhinje pomoli devojka u godinama; drutih ukuana uitelj nije imao, jer mu je ve bilo prekasno da misli na enidbu.

Neka gospodin ne zamere! ree devojka, poljubivi ruku kapelanu uitelj su se zatvorili i rekli da nikog ne putaju k sebi. Duhovnik nije znao ta da radi. Ja bih ba hteo s njim da govorim.

O, i kad bi sam biskup doli, ne bi im otvorili odvrati devojka iv ovek ne zna kako su tvrdoglavi.

No, dobro, de ree najzad kapelan ionako emo se uskoro opet videti. Recite mu da sam bio tu. S tim reima napusti uiteljev dom, popne se u kola i otandre prema martnom.

Seljaci su u meuvremenu sve pospremali i razili se. Da su svi ubrzo saznali za uiteljevo ponaanje i da je pria o njemu ila od usta do usta, ne treba ni govoriti.

Kad je uitelj zatvorio vrata za sobom, baci vagu pod klupu, paljivo skine eir s paukom i stavi ga na sto. Misli, koje su se maloas tako rei skamenile, ponu se opet kraviti, i na njegovom licu pokau se bes i sram. Ljutito koraa po sobi i grize usne; onda opet zastane i pokrije lice obema rukama. Kad zauje gospodina imena gde kuca na vrata, nehotice ih podupre rukama. iako su bila zakljuana. Kamen mu padne sa srca, kad imenova kola otandru iz sela. Onda otvori fioku i pokupi devedeset papiria, napie na njih brojeve i svaki posebno zavije; za to vreme neprestano mrmlja sebi u bradu, da ga iva dua ne bi mogla razumeti; samo mu se na licu

16

videlo da mu se neka misao morala svideti, jer su mu se usta vie puta razvukla u zadovoljan osmeh. Kad su svi papirii bili zavijeni, potrai stari eir, strpa u njega papirie i pauka, pokrije ga drvenim tanjirom i sve stavi na policu pokraj pei. Zatim uzme u ruke dugi tabak hartije, sav ispisan brojevima; bili su to brojevi koje je ve odavno izraunao po meseevim menama.

Ova dva su tako sigurna, kao smrt govori sam sa sobom to je u fasu; i trei je tu bez daljeg, ali trideset peti ili trideset esti? Videemo... Uzme pero i sve jo jednom prerauna, ali trei broj ne moe da dobije. Ljutito baci pero u stranu i ostavi ispisani tabak opet u fioku; ali celo popodne ostane kod kue, i samo to padne no, strovali se u postelju. Kod Cvirnara se svi ude da uitelja danas prvi put nema na uobiajenom mestu.

Pauk je bio ve drugi dan u svojoj tamnici. Uitelj je u meuvremenu vie puta paljivo dizao pokriva i zagledao da li su moda eljeni brojevi ve u pauini pod pokrivaem. Trei dai bio je poslednji za ulaganje, a jo veeras nije bilo nijednog papiria u mrei. Uitelja je obuzeo neizreciv nemir, legao je tek pozio u no; sutradan je ve bio na nogama pre svanua. Prvo to je uinio bilo je da pogleda je li pauk ta ulovio. Tri papiria tresla su se u pauini. Briljivo ih izvadi; ruke mu se tresu kad ih pone odvijati. udna sluajnost! prva dva su upravo oni brojevi, koje je ve odgonetnuo po mesecu. Zastade mu dah kad ih ugleda, i sa zebnjom pogleda trei. Bio je jedan od ona dva, za koje so nikako dosad nije mogao odluiti.

Imam ih! Imam ih! klie naglas, da se devojka odazva iz trema i upita da mu se neto nije dogodilo; jer iije bila

17

navikla da tako rano ustaje, a nije ni bilo potrebno. Samo spavaj, samo spavaj, Jera! ree uitelj, krupno

koraajui po sobi i maui rukama. Jera se ne da dvaput moliti, a uitelj u svojim mislima o sigurnom zgoditku ne nalazi vie ni mira ni spokojstva. Vie od deset puta je ve izgovorio brojeve koji su mu jemstvo sigurne sree, i vie od deset puta je ve otvarao vrata da izae napolje, iako je bio jo bos, samo u gaama i koulji. Snopale ga misli da mu sluba vie nije potrebna, da se vie ne treba klanjati Mrvecu, ne sluiti za podsmeh gospodinu upniku, jer svi su ve tvrdo verovali da e to biti marski kapelan. Sto misli prolazilo mu je kroz glavu, ta da pone s novcem. Ako bi pokuala da se pojavi pomisao da bi bilo ipak mogue da ne dobije nita, tu je misao brzo potiskivao i opet plivao u svojoj srei. Sa takvim mislima dograbi svoj kaput i pone ga tako nemilosrdno etkati. kao nikad; nije mu se vie inilo da je teta. Kad se obukao, nije mogao vie izdrati u sobi; otvori vrata, kroi na prag i tako zadovoljno pogleda po selu, da je svako ko ga je video morao rei da je doiveo veliku promenu. Ljudima koji su prolazili pored kue uzvraao je dobro jutro klimajui, kako imaju obiaj velika gospoda i prazne glape.

Jera je jo uvek leala, a uitelj nije hteo da je zove, iako je nestrpljivo ekao da ustane; imao je vaan razlog za to. Kad devojka uje hodanje po kui, najzad ustane, i kad sazna od uitelja ta sve to znai, zavrti glavom i kae:

Eh, gospodine! Toliko puta ste se ve nasamarili, kad ste nasigurno mislili da ste dobili; ta ako vam opet izmakie?

Ne boj se, sada ih ve tako sigurno znam. kao da su ve

18

izvueni. Uskoro u ti, Jera, sve platiti odjednom, i jo sto forinti pride, moda i vie; samo za danas mi mora posuditi jednu forintu, ako ie ne mogu u Kranj, a radije bih prodao kaput nego propustio dananji ulog.

Za ime boje jadikuje Jera ta nemam vie ni krajcare; dala sam vam sve to sam imala, a heljdin bir je daleko. O, kako sam bila glupa da sam vam akonto njega pozajmljivala! Vi ne znate ta ljudi po selu govore.

No, ta govore? Vi ete se uplaiti. Znam ve ta e mi rei: nameravaju da me otpuste iz

slube. Mrvec je digao glavu, otkad su gospodin umrli. Ma kakav Mrvec, svi su skoro protiv vas. Teko da

ete jo doekati etvu heljde. Briga me za nju! Ali mene je briga! Glete vas! A kako u ja dobiti svojih

etrdeset forinti, ako vi ne dobijete bir? O, mene je briga za nju, jo kako!

No, no, Jerice, ne budi luda, kad ti kaem da e ve za dve nedelje, moda i ranije, imati sve; samo mi jo danas daj jednu forintu, jer ja je nemam. Zar ne bi itavog ivota alila, ako bi ti bila kriva to nisam izvukao zgoditak, sada kad sam tako siguran? Hajde, hajde Jerice, samo jednu forintu, pa ti stotka ne gine.

Kod poslednjih rei uitelj prijateljski potape Jeru po ramenu, da devojka nije mogla odoleti, a da se ne nasmeje. Dodue, mora se rei da je i na nju ve prela slabost njenog gospodara, pa je i ona zajedno s njim verovala da mu veliki

19

dobitak jednom nee izmai. Priloila bi katkad njegovom ulogu koju krajcaru, za kojom je uvek kaspije alila, to je meutim iije spreavalo da drugi put opet okua sreu.

Ako i ti hoe da neto priloi nastavlja uitelj moe; prvi gro ja plaam, a svaka tvoja krajcara donee ti osamdeset forinti.

Jera se neko vreme predomilja, najzad odlazi u svoju sobu i donese uitelju traeiu forintu.

Ali kaem vam ree dajui mu da su to moje zadnje pare, da vam ne mogu vie ni krajcare dati, sve i da hou.

To vie nee ni biti potrebno odgovori uitelj, koji je ve stavio eir i uzeo tap, i ne osvrui se na Jerinu primedbu da nije nita dorukovao, krenuo pravo u Kralj.

Daj Boe, da ne bude uzalud uzdahne Jera gledajui za njim kroz prozor doista je zadnji as i za njega i za mene, to sam bila tako glupa da mu pozajmim sav svoj novac.

Sunce je ve bilo visoko odskoilo iznad gore; navlaili su se oblaci, i po svoj prilici moglo se oekivati da uskoro padne kia. Samo to je ostavio selo za leima, uitelj presavije novanicu, koju je do tada celo vreme drao u ruci u depu, i stavi je u postavu eira, kako je obino nosio papirnati novac kad bi nekuda krenuo. Odavno ga ve noge nisu tako dobro sluile kao danas.

Upravo toga dana je jo neko iao u Kranj sa istom namerom; gotovo da ne treba ni rei da je to bio Martinek. Prema uputstvu koje mu je dao uitelj sastavio je brojke, pa je hteo prvom pri-ikom da se uveri u valjanost te majstorije. Bio je na nogama pre nego uitelj; i poto nije morao da eka

20

nikakvu Jeru da ustane, pretekao je uitelja i susreo ga na mostu kad se ve vraao kui.

Na koje si stavio? smeje se uitelj. koji je po ljudskom obiaju sudio druge po sebi i ovoga se puta nije pomeo, kao obino.

Martinek okleva s odgoporom, a uitelj, koji je danas dobre volje, navaljuje govorei: Dodue, nije ba zgodno da mi kae: mogao bih ti ja preuzeti brojke, pa da ti propadne kombinacija.

Ma ta ete mi preuzeti ree Martinek, koji bi najradije mugnuo uitelju vi ih ionako znate, i sami ste raunali; ta znate, da e izvui zgoditak! Tu Martinek kae brojke na koje je stavio ulog. Ako itaoca zanima koje su bile, neka mi pie, rado u mu ih saoptiti; ko zna, moda su srsne!

Kako si to raunao? zaudi se uitelj. Ti si se zabunio, ove nisi mogao dobiti.

Kako to? prestrai se kroja kaete da sam se zabunio?

Ne znam ta si radio, ali znam da jedna jedina od tih tvojih dolazi u obzir, ako ja znam raunati.

Smeno je bilo videti Martineka kako je iskrivio lice, kad je uo tu neprijatnu novost. Teilo ga je samo to, da se i uitelj isto tako mogao zabuniti kao i on, ili da se samo alio. S tom nadom udalji se nekoliko koraka od uitelja, kad ga najednom prepadne alostan krik iza lea. Okrene se i vidi kako uitelj s rairenim rukama skae po mostu i suznih oiju gleda u vodu, po kojoj plovi egov eir. Upravo kad

21

je jo jednom saaljivo pogledao za krojaem, vetar mu je skinuo eir i odneo ga u najei tok Save. Ljudi koji su videli kako uitelj jadikuje za eirom kao ovek kome je vatra pretvorila sve imanje u prah i pepeo, nisu znali ta je on sa eirom uistinu izgubio. Svako ko je upravo prelazio most nije se mogao uzdrati od smeha, videi uitelja kako tri koliko ga noge nose s mosta na peani sprud koji se iri desnom obalom reke, a zatim dalje niz sprud, stalno okrenut prema vodi, ruku ispruenih napred, kao da bi hteo dograbiti eir. Njegov oajniki vapaj privukao je na most mnotvo ljudi, koji meutim, doznavi da ovek juri za eirom, nisu smatrali za dunost da mu pomognu u lovu na nj, nego se smejui raziu. Martinek sam, kako je stao im je uitelj prvi put kriknuo, gleda zaueno za ubogim uom koji tri to igda moe za eirom, ali ga ne moe uloviti u bunom Savinom toku. Kad uitelj nestane za vrbama, kroja zavrti glavom; i kao da za njim gori, pohita kui, urei da jo jednom proveri je li se zabunio u raunu, ili ne. Da nije zaboravio da ispria susedima uiteljevu nezgodu sa eirom, samo se po sebi razume. Kako su Jeprani sve to primili i kako su od uitelja napravili budalu, lino sam se uverio pre dve godine, kad sam zanoio na Jeprci. Knjige vagati tamo je uobiajen izraz za glupe poduhvate; neki starac, koji mi je priao o zaduenom oveku to je nameravao da se bogato oeni, pa mu se to izjalovilo, smejui se ree: No, i taj je jurio za eirom! Zato je u naem narodu ala tako tuna i surova (narodne zabave to najbolje potvruju), i zato je prostoduna neduna ala tako retka? Ko e to razjasniti!

U meuvremenu je pred podne kia linula kao iz kabla. Jera je esto pogledala kroz prozor da li se uitelj vraa; ali

22

nije ga niotkuda bilo. Kako se dan kloni k veeri, raste njen strah; ve je i no poodmakla, vreme se razvedrilo, zvezde su veselo gledale kroz rastrgane oblake, ali Jera uzalud gleda kroz prozor.

Oh, sutra dolazedu novi gospodin uzdie devojka a ue jo nema. Pre su uvek mislili kako e ih doekati, a sad ih tu nee ni biti. Ba se tu neto zakuvalo!

Tako jadikujui lee Jera ia klupu i taman malo zadrema, kad je tre lupanje na vratima. Pohita da otvori i ugleda uitelja, ali u kakvom stanju! Gologlav, sav od glave do pete mokar, noge do kolena prljave od peska, odea sva pocepana, ruke i lice izgrebani, da bi ga ovek jedva poznao.

Za ime boje, ta se desilo! usklikne Jera, prihvatajui uitelja koji se skoro skljoka na zemlju. Ne ree ni rei.

Kad ga je stavila u postelju, donese mu veeru koju mu je sauvala u pei, ali uzalud. U tom trenutku pone mahati rukama, izbije iniju s ve erom devojci iz ruku i poe da mrmlja nerazumljive rei buncao je.

Da li si ga videla? upita uitelj posle nekog vremena, pokuavajui da sedne.

Koga sam videla? Zar ne vndi kako plovi? Potri za njim, dohvati ga,

skai u vodu! drekne uitelj i pokae rukom na vrata.Jera pokrije oi, uhvati je strah.Tako je bilo gotovo svu no. Pred zoru uhvati uitelja

lak san i tek tada se devojka usudi da potrai neku pomo. ovek je bio u tako jadnom stanju, da su svi, posebno ene, nestrpljivo ekali da doe novi upnik. Niko nije znao ta je

23

uitelj radio od onog trenutka kad se izgubio u vrbaku; ali videlo se da je silno posustao, na ovaj ili onaj naii, kao i to da mu pamet nije bila ba u najboljem redu.

Oko deset sati najednom zazvone sva zvona. Stigao novi upnik.

Uitelj doe svesti, ali svak je vrteo glavom ko bi ga video u takvom stanju. Bilo je to kao kod bolesnika kod kojih bolest u poslednjim trenucima malo popusti, da zatim nesrenika, koji se ponadao ozdravljenju, konano zgrabi. Kad uitelj zauje zvona i dozna da dolazi upnik, zamoli nekako uurbano da gospodin dou k njemu.

Gospodin, doekan veselim zvonjenjem i pozdravima, stupi iz trema pred bolesnikovu postelju.

Dobar as potom bio je uitelj mrtav.Nisu protekla tri dana po uiteljevoj smrti, kad ljudi

ponu pripovedati da se kod Mrveca pojavljvuje utvara. Devojka, koju nikako nisu mogli naterati da i dalje spava u potkrovlju, priala je da se ulo kao da neko knjige ili neto slino baca po podu, da je najzad zatutnjalo kao da je neko poskoio i da se zatim sve utialo. Sam Mrvec je to krio, tvrdei da je sve enska izmiljotina. Pouzdano se zna samo da je kljuar ve istog dana kad se po selu pronela pria o utvari, otiao upniku i molio ga da koliko sutra odri svetu misu.

Za koga? upita gospodin. Za pokojnoga uu ree kljuar i, kao da su se razumeli,

ne progovorie vie ni rei.Prvi prosjak koji je pokucao na upnikova vrata dobio je

24

srebrnjak, koji je Mrvec dao za svetu misu.Predvee istog dana neki su tvrdili da su videli kljuara

kako odlazi uiteljevoj kui, i priali su da je devojci vratio sve to joj je pokojnik dugovao. Svakako se vie nije alila da je neto izgubila, a ni o utvari kod Mrveca nije se vie ulo nita.

Martineku je njegova pometnja jer zaista se zabunio u raunanju donela glavni zgoditak, koji je uiiio da postane jedan od najimunijih u upi. Iz zahvalnosti to mu je pokojni uitelj ipak doneo sreu, kroja je dao da mu se podigie spomenik na grobu, koji e italac lako pronai ako nekad doe na jeprko groblje, jer tamo osim drvenih i gvozdenih krstova nema drugih znamenja na grobovima, koja bi kazivala imena mrtvih.