i Dio-osnovi Prava_1-45 Pitanja

8/17/2019 i Dio-osnovi Prava_1-45 Pitanja

http://slidepdf.com/reader/full/i-dio-osnovi-prava1-45-pitanja 1/38

1.ОДНОС ПРАВА И ДРЖАВЕ

Са правног становишта држава је творац права.Али тек што је стоврено, право се већ одриче свог творца-мада је проистекло из неке сврхе, оно од тог тренутка без обзира на испуњење те сврхе, жели да важи само зато што постоји.Оно хоће да живи по свом властитом закону као да је само себи сврха.Властита законитост права полако се учаурује против сврхе усмјерене дјелатности државе.То начело има за схватање да правни поредак и државни поредак нису исти,

да се право према држави појавује према држави као свијет са својом властитом законитошћу.!деја права има 3 своја вида: правду, сврсисходност и правну сигурност."ок је идеја права са својим обиежјем сврсисходности, првенствено државног карактера, дотле друга два обижја излазе изван оквира државе: јер правда захтјева да норма буде општа и једнака за све оне којих се тичу.#ез обзира на државну сврсисходност правна сигурност тражи да позитивно право важи иако то за државу није сврсисходно.Социјални $ондови за државу нису сврсисходни, али су праведни, а правна сигурност захтјева оствариванње права.%раво је за државу само средство за постизање њезине крајње сврхе ради чега и постоји- ради својих поданика.Служећи њему, држава га потчињава.&а правду важи исто што за и истину:оно што је сврсисходно не мора бити истинито, али оно што је истинито еминентно је и сврсисходно право ако може да се развија без обзира на ма какву сврху.

'есто се постаа питање да ли право претходи држави или држава праву?!злаз из те дилеме нуди теорија о индентичности државе и права((анс )елзен).О приоритету права или државе не смије се, како он тврди уопште питати, јер је то двоје једно те исто.&а правника држава постоји само уколико се она изражава у закону.*аспрострањено и прихвативо теоријско становиште је да су држава и право двије стране исте појаве, јер држава без права и није држава;у таквој скупини може да влада само неред,несигурност, наужавање слобода...право без државе је незажтићено не остварује се па га стога и нема.+еспорно је постојање обичајног санкционисаног права у племенској друштвеној заједници из чега проистиче становиште да право претходи држави.

2.ПОЈАМ И ЕЛЕМЕНТИ ДРЖАВЕ

%ојам модерне државе настао је као производ развоја које за подлогу има идеал правде и толеранције.,одерна држава је заједница слободних уди.Термин који означава модерну државу настао је у доба ренесансе и то најприје у !талији.*анији термин за политичку заједницу је res publica.

-лементи државе . мећународном јавном праву дати су критеријуми државности.%рема конвенцији о правима и дужностима држава из ,онтевидеа(26.децембар 1933) „ држава као субјект мећународног права мора посједовати седећа својства:1.Стално становништво 2.Одре/ену територију 3.Владу 4.Способност да успостави односе с другим државама

,инимум сваког од тих елемената не може се прецизирати.+е зна се колико поданика једна држава мора најмање бројати ни колико квадратник километара њено земижте мора најмање износити.0то се тиче њене власти, за њу се само толико може рећи да она мора бити довоно јака да у већини случајева изнуди покорност, што је тако/е неодре/ено, пошто се њена јачина не одре/ује унапријед негко накнадно према постигнутим резултатима.Ова 3 елемента која остају непромјенива основа сваке државе, мјењала су се и мјењају своју правну

карактеристику у току времена.1езина снага се одражава на сувереност као битном елементу сваке државе.То значи да држава врши власт независно и слободно у доношењу својих одлука без икаквог ограничења.Она није обавеза да слуша страну власт која се налази изван њезине територије.



Суверенитет државе се огледа и у суперматији њезине власти, што значи да су сви обавезни да слушају заповијест државе јер је она најјача на својој територији.!зузмају се по ме/ународном јавном праву , лица са имунитетом(дипломатски и конзуларни представници, мирновне снаге .+..)

3.ПОДЈЕЛА ВЛАСТИ И ОБЛИЦИ ДРЖАВА . свакој модерној држави организација власти изведена је углавном по начелу подјеле власти,

на законодавну, извршну и судску власт.То значи да за 3 основе $ункције државне власти треба употријебити различите органе.. корист подјеле власти говоре и два разлога:технички и правни.Технички разлог је разлог специјализације.Свака $ункција траћи органе који ће се њој посветити и који ће своје умијеће и моралне особине њој прилагодити.%равни разлог у корист подјеле власти састоји се у томе што без подјеле власти није могућа правна држава."а би се остварила правна држава, извржна власт се мора одвојити од законодавне и судске.Тек кад се одовоји од законодавне , извршна власт се може ограничити правним поредком.. праву нико не може бити ограничен властитом воом него ту/ом.&ато ако се хоће добри закони, не смије се доношење закона повјерити оним истим удима који их извршавају."а носиоци управне власти не би изиграли законска ограничења, тумачећи законе

како им треба, од извршне власти се мора одвојити не само законодавна већ и судска.Облици држава Тешко је одредити којем типу држава припада по основу њезине организације власти.*азлике мећу државама су такве и толике да је готово немогуће наћи двије држава са истом организацијом.Са становишта облика владавине држава, односно према томе како је организован орган који врши $ункцију ше$а државе тј орган који државу представа у унутрашњим и споним пословима државе дјелимо на МОНАРХИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ.МОНАРХИЈА ,онархија је (преко $ранцуског монарцхие из грчког монарцхиа - искучива владавина), уз републику други основни облик владавине.. монархији је поглавар $изичка особа која по правилу то постаје насле/ем и доживотно врши своју $ункцију. +азиви за такве државне поглаваре су: цар, кра, султан, шах, кнез, војвода, поглавица и емир.,е/утим, у историји је било и изборних монархија.,онарси су углавном своју власт легитимисали "милошћу #ожјом.""анас таква пракса постоји још у "анској,,онаку,.). . наследној монархији већ је одавно превладао састав насле/ивања по првородству.,онарх није само ше$ управне власти.Он има учешћа и у пословима друге две власти.. судским пословима има утолико учешћа,што се,бар с $ормалног гледишта,судска власт врши у његово име;он постава судске органе и припада му право помиловања (негде и право амнестије).. законодавним пословима има учешћа утолико што он става у покрет парламент и што има право предлагања и потвр/ивања закона.Избор о!ар"а %остоје различити начини доласка или избора монарха. Сви ти изборни начини се могу сврстати у три категорије: 1) +аследним путем, 2) !зборним путем, 3) .во/ењем-самоизбором.1)На#л$д!и %&'$ - правило је да после смрти или абдикације, монарха насле/ује његов син,кћерка и иде се све до побочне линије сродства. %равила о насле/ивању обично се уре/ују обичајима и традицијом, правним актима или воом ранијег монарха.2)Избор!и %&'$ - кроз историју, монарха су најчешће бирале сталешке скупштине,покрајине и сл. !забрани монарх је уопште први монарх (нпр. )ара/ор/е %етровић или ,илош Обреновић), а њега на престолу касније насле/ују његови потомци и сродници. +арод, гра/ани као бирачко тело, немају никакве везе са избором монарха.3)Уво($)$ или #аоизборо - Овакав начин доласка на власт најчешће је карактеристичн за земе Азије и 2ужне Америке. )од њега, одре/ена личност постаје ше$ државе након пуча,

државног удара или било које друге насилне промене на врху државе, нпр.,ајски преврат.



Са настајањем модерних држава, у -вропи новог времена обликовале су се три $орме монархија:А%#ол&'и#'и*+а о!ар"и,а: . том облику монарх полаже право на искучиву особну власт над свим пословима државе, а властела све више губи своје положаје у $еудалном систему у замјену за привилегије у државној управи и војсци. +ајпознатији примјер таквих претензија на апсолутну власт монарха је изјава )раа сунца 3уја X!В : ""ржава - то сам ја" . +а дужи рок се таква апсолутна власт није могла одржати супротно вои властеле и гра/анства које се све

снажије развијало.У#'ав!а о!ар"и,а: . овом облику монархије власт монарха више није апсолутна (неограничена) него ју утвр/ује устав . Али ипак, владу не одре/ују народни предтавници него и дае именује монарх. %римјер такве монархије било је 1емачко 4арство од 1871 до 1918 ,односно и данас Војводство 3ихтенштајн .Парла$!'ар!а о!ар"и,а: %арламентарна монархија је подоблик уставне у којој монарх осим уставних ограничења заправо уопште више не судјелује у државним пословима (осим ријетких изнимака) .1их воде парламент и влада, иако монарх још увијек може имати знатан не$ормални утицај. 1ему припадју углавном још само репрезентаивне задаће. %р.Велика #ританија.РЕПУБЛИКА

*епублика као облик политичког организовања друштва огледа се у личности која је на челу државе.Таква личност је предсједник репбулике који се бира из реда угледних гра/ана.Основна обавеза предсједника је да мисли о интересима гра/ана.%редсједника републике у председничким системима бласти бирају непосредно граћани.Ако је парламентарни систем предсједника бира парламанет.! у једном и у другом систему власти предсједник се бира на одре/ено вријеме(обично мандат на 4 године).%оложај,мјесто и улога ше$а државе знатно се разликује у периоду до појаве првих писаних устава(поготово од #ечког конгреса 1815е).. предуставном периоду ше$ државе ма како се звао и ма какво било државно уре/ење, објективно ничим није био ограничен.0е$ државе није никоме одговарао .Он је био не само врховни комадант војске , врховни судија и законодавац,бранилац вјере и господар свих гра/ана.%рви устави утвр/ују мјесто и улогу ше$а државе..стави утвр/ују начин избора, надлежност и одговорност ше$а државе..став СА" врло детано утвр/ује начин избора предсједника.%редсједника бирају гра/ани(посредно) у ствари граћани бирају електоре који су кандидовани у свакој од 50држава.Свака држава даје онолико електора колико има у конгресу сенатора и посланика(најмање 3 а може бити и преко 26 што зависи од величине државе).. свакој држави се појаве 2 листе за избор електора( републиканска и демократска).3иста која добије већину преко 50% добија све електоре у тој држави а самим тим добија и предсједнички кандидат из оне странке чија је листа побједила.)асније је ствар само збрајања резултата и проглашења побједника.,андат је 4 године а ни једно лице не може бити изабрано на дужност предједника више од 2 пута.0е$ државе #и( је колективно тијело од 3 лица бирана непосредно од гра/ана народа.



4.ПОЈАМ И ВРСТЕ ПРАВНИХ НОРМИ %рана норма је правило, заповјест о понашњу уди у њиховим ме/усобним друштвеним односима,изражено у писаном и написаном облику , које је снабевено одговарајућом државном санкцијом.%равну норму не треба поистовјећивати са чланом или парагра$ом неког закона или др правног акта јер у једном члану или парагра$у може бити садржавно више правних норми.%равна норма се састоји од -лав!и" и #%ор$д!и" $л$$!а'а.5лавни елементи #& ди#%озици,а и #а!+ци,а.! диспозиција и санкција су правила о понашању али је диспозиција примарно

правило , док је санкција секундарно.Ди#%озици,о се одр/ује правило о понашању уди у конкретној ситуацији нпр:“+а путу у насеу не смије се кретати брзином већом од 50км / х“.Са!+ци,а садржи правило о понашању за случај да субјект на кога се односи диспозиција не поступи по њој.Санкција је секундарно правило понашања за субјекта на кога се односи диспозиција а примарно за државни орган који обезбје/ује њену примјену.С%ор$д!и д,$лови %рав!$ !ор$ #&:%р$'%о#'ав+а #а!+ци,$ и %р$'%о#'ав+а ди#%озици,$.Пр$'%о#'ав+а ди#%озици,$ одре/ује услове који треба да се испуне да би се диспозиција примјенила.+%*:“брак склапају 2 лица различитог пола“-у овом пр. различитост полова лица која склапају брак је претпоставка диспозије.Пр$'%о#'ав+а #а!+ци,$ садржи опис прекршаја диспозиције који треба да се догоди да би се примјенила санкција.+%*:“#рак је ништав ако је склопн за вријеме трајања ранијег брака

једног супружника“.

Вр#'$ %рав!и" !ори %равне норме можемо подјелити на :%рав!$ !ор$ #а одр($!о ди#%озици,о и %рав!$ !ор$ #а !$дово.!о одр$($!о ди#%озици,о.

Прав!$ !ор$ #а одр$($о ди#%озици,о 1) /абра)&,&0$ су оне правне норме којима се спречавају неке радње или активност

субјеката.+%*.забрањена је непријатеска дјелатност против државе.“)о из непријатеских побуда према држави(хипотеза), другог лица лиши живота(диспозиција)казниће се затвором најмање 10 година(санкција)

2)

Нар$(&,0$ правне норме су оне правне норме које субјектима намећу обавезу да нешто учине или не учине или трпе, у правилу против своје вое.%орески прописи су углавном наре/ујуће правне норме.пр:наре/ује се предузећима да обезбједе одговарајуће услове о заштити на раду...

3) До%&1'а,&0$ су оне којма се дозвоава субјектима на одре/ену активност или некативност у скалду са пропсианим условима.+пр:"опуста се предузећима да у оквиру своје 6!*,- додају додатни елемент који ће их поближе одредити нпр неки цртеж али и не морају то да ураде.

4) Овла10&,&0$ правне норме омогућавају субјектима да слободно уре/ују облигационе односе у промету с тим да не буду супротне уставу,принудним прописима и моралу.

5) О%1'$ правне норме су правила понашања која се односе на неодре/ени број субјеката.. моменту доношења не знају се субјекти на које ће бити примјењене.нпр:Свако лице које другом одузме ту/у покретну ствар у намери да себи или другом лицу прибави противправну имовинску корсист казниће се новчаном или казном затовра до 3 године.

6) По,$ди!а*!$ правне норме се односе на одре/ене конкретне субјекте.+%*:“суд на основу опште правне норме доноси појединачну примјенњујући је на лице које је избвршило конкретно кривично дјело кра/е.,арку ,арковићу се изриче казна затовра 1година“

7) При!&д!$(и%$ра'ив!$,+о-$!'!$) правне норме регулишу односе који су везани за основна обињжја државноправног уре/ења због чега се и субјекти морају понашати по

њиховој диспозицији.+%*:уставне норме о правима и слободама гра/ана , дужност одбране земе, обавеза гра/анина пореског обвезника је да пријави и плати порез на имовину у току једне календарске године општини на чијем подручију се имовина налази.



Прав!$ !ор$ #а !$одр$($!о ди#%озици,о Стваралац права треба тежити томе да прописује прецизно диспозиције одре/ене правне норме.!ма виште врста неодре/ених диспозиција што омогућава ствараоцу права да изабере ону која у конкретном правном нормирању најбое одговара.То су најчешће:%рав!и #'а!дарди, ал'$р!а'ив!$, ди#+$цио!$ и бла!+'$!$ ди#%озици,$.

Прав!и #'а!дарди су појмови чија се конкретна садржина утвр/ује зависно од оконости случаја на који се примјењује и тако се садржина норме презизира нпр:„ +асилничка вожња је понашање возача које је у грубој супротности са правилима саобраћаја,односно приликом које возач не показује обзир према безбједности осталих учесника у саобраћају.. овом примјеру појама насилничка вожња је правни стандард."а ли је одре/ено лице возило насилнички у конкретном случају утвр/ује се на основу тога да ли је грубо прекршило правила саобраћаја или није водило рачуна о безбједности осталих учесника у саобраћају.. условима градске вожње, вожња брзином већом од 100км / х може се окаракатерисати као насилничка, док у условима вожње ауто путем није.

Ал'$р!а'ив!о 2ор&ли#а!$ ди#%ози,$ су недовоно одре/ене због тога што лице које је

дужно да поступи по њима има слободу да бира изме/у 2 или више алтернативно одре/ених понашања.Он има обавезу да поступи по диспозицији али може да бира диспозију која му одговара.нпр.Супружник који је промјенио презиме склапањем брака може у року од 60 дана од дана престанка брака узети презиме које је имао прије склапања брака.

Ди#+р$цио!$ ди#%озици,$ су још мање одре/ене.Субјект који примјењује диспозију, државни орган, има слободу да у конркетном случају прецизно $ормулише садржину обавезе лица на кога се правило односи.+%* &акон којим се уре/ују породични односи прописује обавезу издржавања изме/у појединих категорија сродника.+ормом се не оре/ује висина обавезе прецизно већ је одре/ује суд водећи се потребама повјериоца и могућностима дужника издржавања.

Бла!+$'!$ ди#%озици,$ су оне у којим је свјесно и намјерно изоставена диспозиција с тим да се овлаштење одре/еном органу да својом одлуком утврди дио правне норме који недостаје.+пр. Овлашћење од стране )онгреса СА"-а да органи управе могу, послије 11.септембра 2001е године прислушкивати теле$онске разговоре или др.савремена средства комуникације ради прикупања обавјештења.

5.ПОСТУПАК ДОНО3Е4А ПРАВНИХ ПРОПИСА . овом питању ће бити ријечи о поступку доношења:.става и &акона.%остојање државе је услов за доношење устава, али и обрнуто, постојање устава је знак да постоји држава и да се легализује њена организација и њен поредак.&а сваку државу је значајан моменат доношења првог устава.+арочито се то односи на државе које већ одавно постоје а нису имале .став.То је за такве државе скок из неуставног у уставно стање тј.увоћење у уставноправни систем..став је симбол законитости и правне државе.Савремени устави су се почели доносити потркај 18.вијека мада државе постоје више хиада година.!пак, први писани документ у историји уставности је Magna carta libertatum усвојена 1215.године у -нглеској..став је правни акт највише снаге којим се регулишу основе политичког и економског урећења једне државе..став доноси посебан уставотворни орган или законодавни орган по посебној процедури.%оступак доношења .става је сложенији и дуготрајнији поступак од доношења закона.Тиме се обезбје/ује ставилност и трајност .става и наглашава његова већа снага у односу на закон..став се састоји од 2 групе правних норми.%рву групу чине уставна начела-

основна права и слободе које се уставом гаранује сваком гра/анину односне дрћаве."руга група норми уре/ује организацију државне власти:облик власти, државне органе,надлжности и сл.%оједини писани устави имају преамбулу(увод).. преамбули се изражавају основне идеје



или циеви који треба да се остваре уставом, наводе се историјски и политички разлози за доношење устава и назначава се доносилац устава.Строго $ормално она није обавезујући дио .става јер не садржи никакво правило понашања.%рема облику у ком се доносе .стави могу бити писани и неписани.+еписани је карактеристичан за -нглеску и састоји се од уставних правних норми насталих током вишевјековне борбе за власт изме/у енглеског краа и парламента.%рема начину доношења могу бити подарени(октроисани) и демократски донјети устави.%ода-

рени устави су карактеристични за период асполутизма, када су монарси настојали да окончају народне побуне доносећи уставе којима су сами себи ограничавали у власти."анас у свијету преовладавују демократски устави.)оначно према начину промјене устави могу бити :гипки и чврсти.5ипки устави су устави који се лако мјењају и тиме лакше прилаго/авају новонасталим друштвеним приликама. 'врсти устави су начелно непромјењиви(нпр .став СА").%ромјене устава се могу вршити амандмански, путем устаног закона те промјеном постојећег и доношењем новог устава.%ромјене устава се врше приједлогом да се приступи промјени устава.Ако се приједлог прихвати на парламенту, изра/ује се нацрт акта о промјени устава којег утвр/ује парламент.+ацрт акта се става на јавну расправу након чега се изра/ује предлог акта о промјени устава о чему се изјашњава парламент, односно уставотворна скупштина, рје/е и народ путем ре$ерендума.

До!о1$)$ за+о!а &акони представају највише правне акте послије устава."оносе их скупштине по утвр/еној процедури која по правилу почине саставањем нацрта закона од највишег органа извршне власти-владе.+ацрт се става на разматрање и дискусију која може бити јавна или се спроводи у одговарајућим органима извршне власти а затим се у виду предлога упућује скупштини.%риједлог се прво разматра у одговарајућим скупштинским одборима.Ако га они усвоје , износи се на гласање и усвајање у скупштини.&акони се сматрају усвојеним ако су прихваћени потребном већином гласова у скупштини.&акони по правилу важе од тренутка њиховог ступања на снагу."а би закон ступио на снгау није довоно само да буде усвојен на парламенту већ мора бити објавн и у службеном гласнику.*азликујемо: системско, временско и просторно важење закона.Системско важење закона је његоба јединственост и непротивријечност са вишим правним актом у којем налзи основ постојања.%равна норма важи ако је припада систему важећих норми чији поредак засниваа устав као LEX SUPERIOR.&начи закон важи ако је донесен на начин који устав одобрава.Временско важење почиње од тренутка када обавезност наступа а оно је различито код различитих правних норми.+акон усвајања и објавивања закона, он ступа на снгау најчешће после одре/еног времена.Вријеме од објавивања до ступања на снагу је период vacatio legis.

%ериод vacatio legis најчешће је 8 дана мада може и више.%росторно важење закона значи да свака правна норма важи у одре/еном простору.%ри томе се углавном мисли на територију једне државе, норме важе на одре/еној територији али и за субјекте права-$изичка и правна лица.%росторно важење правних норми није апсолутни принцип јер постоје одре/ени изузеци..санова екстериторијалности предви/ена је и у ме/ународном праву а састоји се у повлашћеном положају неких страних лица у односу обавезе и акте принуде које домаћи поредак захтјева од својих држаана.-кстериотријалност је $икција којом се замиша да су страна лица на територији своје државе.&а екстериторијалност се најчешће користе изрази као имунтитет и привилегије.%о правилу се односи на конзуларне представнике, мировне снаге и сл.%рестанак важења правне норме одре/ује се на различите начине.Опште правило каже да норма престаје да важи кана на прописан начин буде укинута.%равне норме престају да важе најприје изричитим укидањем када ишчезавају друштвени односи које су регулисале и

прећутним укидањем.Овдје се разликују двије ситуације: lex posterior derogat legi prior-каснији закон укида ранији са супротном садржином; или lex specialis derogat legi generali- посебна специјална норма укида општу норму.



6.И/ВОРИ ПРАВА

. систему писаног права хијерархија извора права има одре/ени смисао.Облици у којима се правна норма појавује зове се извор права.*азликујемо 2 правна система а од припадности

правног система једне земе зависи и хијерархија извора права.%рви је +о!'и!$!'ал!и(европски) правни систем који вуче коријене из римског права.%рема важности извора права прво мјесто заузима У#'ав.То је највиши правни акт у држави.Сви остали правни акти по хијерарији су нижи и морају бити у сагласности са уставом.%ослије устава, на 2.мјесту је /АКОН.&аконе доноси скуштина по утвр/еној процедури, а као највиши општи правни акт , који разра/ује и регулише одре/ене дру/твене односе, не може у цјелини да их регулише својим правним нормама."а би се поједине области регулисале детаније потребно је да се уре/ују општим правним актима нижим од закона – ПОД/АКОНСКИ АКТИ.. зависности од хијерархијског односа ме/у органима који их доносе постоји и хијераријских однос ме/у подзаконским актима.+ајвиши подзаконски акт је УРЕДБА коју доноси влада.+ајвишу правну снагу ме/у уредбама има УРЕДБА /А /АКОНСКОМ

СНА5ОМ.. подкзаконске акте спадају и ПРАВИЛНИЦИ,УПУСТВА и НАРЕДБЕ. %равилници су општи нормативни акти управе, који служе да омогуће лакшу примјену закона у појединим областима тако што ће прецизније разрадити законске норме..пуства као и правилници су општи правни акти управе путем којих се одре/ени правни субјекти упућују на неку законску обавезу.+аредбе се састоје у заповјести да се има извршити нека законска обавеза и то у одре/еном року или од стране одре/ених лица.О%1'и %рав!и а+'и !$држав!и" ор-а!а спадају у категорију извора права иза подзаконских аката.1их доносе различите друштвене организације, политичке странке, предузећа, удружења гра/ана...Они прије свега доносе статуте и правилнике којима уре/ују унутрашње односе, начин организовања, представања и сл.У5ОВОРИ(колективни и ме/ународни) су извори права ако се њима на основу изражене сагласности воа двију или више страна стварају правне норме.То су прије свега ме/ународни уговори које државе склапају и који садрже опште правне норме.,е/ународни уговори који су потвр/ени и објавени у складу са .ставом једне земе саставни су дио унутрашњег права па чак пречу примјену имају ако је национални закон супротан ме/ународном уговору.ОБИ6АЈИ као друштвена правила понашања постају извори права у случају да се њихов садржај укучи у неки садржај неког правног акта.СУДСКА ПРАКСА код нас нема снагу извора права као што то има у англосаксонском систему.!пак у правним системима земаа које често трпе промјене закона и др.општих аката судска пракса, а посебно мишење са општих сједница највиших судова имају велики значај и директно утичу на примјену права.ПРАВНА НАУКА код нас нема карактер избвора права али ставови изражени у правној науци сигурно утичу на стварање и тумачење правних појмова а тиме и посредно и на стварање правних прописа.

"руги је а!-ло#а+#о!#+и %рав!и #и#'$ који се развио самостално и поступно без утицаја римског права најприје у -нглескоја потом и другим државама енглеског говорног подручија.+ајважнија му је карактеристика да послије устава приоритетан значак као извор права имају обичаји а они се тумаче судским предсудама у виду СУДСКИХ ПРЕЦЕДЕНАТА.#удући да су и обичаји и прецедентно право крути и конзервативни то се ово право тешко и споро мјења.



7.ТУМА6Е4Е ПРАВА И ПОПУ4АВА4Е ПРАВНИХ ПРА/НИНА

%рактична примјена оптштих правних норми незамислива је без тумачења којим се утвр/ује њихов смисао и садржај.То важи за све правне норме па и за оне које су на изглед јасне и одре/ене.2език представа основно изражајно средство права.. теорији тумачења језик права постаја главни предмет аналитичког разлагања и испитвања.%оступак тумачења започиње утвр/ивањем језичког значења норме.

1.Ј$зи*+о '&а*$)$ се врши примјеном правила граматике и синтаксе на текст правне норме ради утвр/ивања њенго језичког значења.%равна норма изражава воу њеног творца и изречена је језиком који он користи.&ато се сваки правни израз треба протумачити у свом изворном значењу.)ад се утврди изворно значење термина приступа се „предо/ењу“ правне терминологије на језик који се користи у свакоденвном животу.2.Ло-и*+и '&а*$)$ утвр/ује се значење норме примјеном закона логике на текст правне норме.%римјеном закона логике тумачењм се добија као резултат значење норме које није изричито изражено језиком.5лавна сврха логике је проучавање како да разликујемо исправне закучке од неисправних који се изводе из премиса чија истинистос није спорна.3огички исправан закучак се често своди на одребу „ако-онда“(ако неко узме ту/у спокретну ствар да би прибавио себи или др.лицу противправну имовинску корист, учинио је кривично дјело.

3.Си#'$#+о '&а*$)$ представа метод упоре/ивања правне норме која се тумачи са осталим правним нормама у правном систему.%олази се од чињенице да свака општа правна норма чини саставни дио система правних норми у правном поретку које су ме/усобно повезане.4.И#'ори,#+о '&а*$)$ је метод којим се утвр/ује историјско поријекло правне норме у условима у којима је настала.5.Ци.!о '&а*$)$ је оно које даје одговор на питање које је од могућих значења правне норме њено право значење имајући у виду шта је стваралац правне норме хтио да постигне њеним доношењем.)ада се утврди право значење норме циним тумачењм могуће је евентуално кориговање резултата тумачења примјеном језичког или историјског метода.. правној теорији се сматра да је тумачење завршено када се поклапају логичко,системско историсјко и цино са језичким тумачењм.

Тумачење може бити: обав$з!о и !$обав$з!о.Обавезно се назива и а&'$!'и*!о и оно може бити извршено са ужег или ширег становишта.0ира аутентична тумачења врши орган који је донио правну норму нпр скупштина..же аутентично тумачење врши орган који примјењује норму нпр.суд.+еобавезно тумачење дају најчешће правни теоретичари у оквиру стручних радова и научног истраживања.+еобавезна тумачења које даје правна наука могу бити од беликог значаја за примјену права изградњу правног система.

Т&а*$)$ %рав!и" %раз!и!а обухвата однос органа који примјењује оопту правну норму према појединачном случају који том нормом није обухваћен.&ато се и постава питање да ли се појединачне правне норме могу стварати за конкретне правне односе иако не постоји општа правна норма на основу које би појединачна могла бити донјета.Оно што није регулисано правном нормом не може се сматарти правом али ипак животне потребе намећу државним органима обавезу да регулишу друштвене односе који нису регулисани правом ако се такво питање постави пред њих.)ада се прилико примјене права на конкретан друштвени однос судија или др.државни орган на/е у ситуацији да не постоји општа правна норма која би га регулисала он ће створити нову појединачну норму или ће помоћу а!ало-и,$ ријештити случај примјењујући општу правну норму која већ постоји за сличан случај.. кривничном праву важи правило „нема кривничног дјела и казне без закона“ чиме се

аналогија забрањује приликом тумачења кривичног дјела.. гра/анском праву важи супротно правило: судијама се налаже попуњавају правне празнине.Аналогија је тумачење по сличности."а би дошло до аналогије потребно је да постоји сличност измед/у 2 конкретна случаја од којих је први регулисан општом правном нормом а други није."руги је значи празнина.



Орган надлежан за рјешавање нерегулисаног случаја ријешиће га тако што ће на њега примјенити норму која регучише први случај.Отуда и правило да у сличним случајевима треба поступати на сличан начин.%остоје двије врсте аналогије: за+о!#+а и %рав!а. &аконска аналогија престава проширење важења озакоњеног правила на сличне случајеве.. тим случајевима судија се руководи правним разлогом који се занива на правилу:гдје је исти разлог закона, ту је и његова наредба иста.%равна аналогија јесте стварање и изво/ење норме из општих начела цјелокупног

позитивног права да би се ријешио неки законом неуре/ен случај.Аналогија увијек препостава дискрециону осјену судије па стога правну празнину може попуњавати и примјеном правила обичајног права.

8.СИСТЕМ ПРАВА %роучавањем права видјећемо да нам се оно јава у неколико видова : као посебна друштвена појава, као конкретно регулисање друштвених појава путем правних норми и логички сре/ен скуп општих правних норми тако да представа јединствену цјелину.Та цјелина чини јединствени дио нормативног елемента правног поретка.%равни поредак се састоји од великог броја општих и појединачних норми.Опште правне норме се систематизују и групишу према сличности друштвених односа које их

регулишу, као нпр.норме којима се уре/ује ступање у брак, услови закучивања и $орма брака,што заједно чини иниститут брака дијелом система права у оквиру гране породичног права."акле главни елементи система права су правни институти и гране права.%равни институт или правна установа је скуп општих правних норми којима се регулише један одре/ени друштвени однос или група истоврсних односа.Више правних института који регулишу сродне друштвене односе чини грану права.Све гране права у одре/еној држави чине правни систем.Систем права се дакле састоји из општих правних норми груписаних у правне институте, или правне установе које су груписане у гране права.+ас овдје интересује гра/анско и трговинско(пословно) право као гране права.5ра/анско право регулише имовинске односе субјеката, а тиме и основне економске односе како би се очувао дати облик својине.5ра/анско право се може подјелити на:а) Статусно право које регулише правни статус субјеката права, њихову правну и пословну способност као и начин стицања и губења истих б) Стварно право које регулише постојање објеката својине затим право својине и остала стварна права као и начин њиховог стицања и престанка в) Облигационо право регулише инструменте помоћу којих својина прелази с једног субјекта на другог а то су извори облигација од којих су најважнији уговори.Оно се издвојило из гра/анског права као и наседно, породично, радно, те привредно-трговинско-пословно право.г) %ословно право регулише односе изме/у привредних-трговинских субјеката.Оно се може подјелити на привредно-статусно или компанијско право и привредно-уговорно право које обувата уговоре у привреди и хартије од вриједности, односно мјенично и чековно право.%ривредно статусно тј.компанијско право регулише правни статус субјеката права, њихову правну и пословно способност начин стицања и губења иситх, њихове атрибуте, организацију,дјелатност и управање у привредним субјектима и сл.%ривредно уговорно право регулише разлишите трговинске послове који се прије свега закучују путем типских $ормуларних уговора и предви/ају већи степен одговорности приликом њиховог извршења.



9.ПОЈАМ 5РА7АНСКО-ПРАВНО5 ОДНОСА Основна сврха гра/анских законика је да регулишу односе ме/у учесницима економске размјене роба и услуга.)ао што друштвени однос постаје правни кад га право регулише тако и однос гра/анске природе ме/у субјектима постаје гра/анско правни кад га регулишу гра/анскоправне норме.#аш те норме које регулишу гра/анско правне гра/анскоправне односе представају гра/анско право & об,$+'ив!о #и#л&, за разлику од #&б,$+'ив!о- права које представа право појединаца или групе појединаца који га црпе из норми објективног права.

+пр.Ако одре/ено дијете или одре/ени родите који је неспособан за рад тражи издржавање он има субјективно право које изводи из прописа објективног права.Објективно право предви/а да учесници гра/анско правног односа могу слободно регулисати,правним пословима, а нарочито уговорима, своје имовинске односе.Ако субјекти на основу те одредбе објективног права закуче уговор о куповини одре/ене ствари, они из тог уговора извлаче извјесна субјективна права.)упац има субјективно право по коме од продавца може да захтјева испоруу ствари а продавац од купца исплату цијене.У -ра(а!#+о %рав& , #&б,$+'ив!о %рав& &ви,$+ од-овара !$+а обав$за.Субјективно право се састоји из овла10$)а.+пр.:онај који има право својине има 3 основна овлашћења:да ствар држи, да је употребава(убире плодове,станује) и да њоме располаже.)о има право залоге има овлашћење да наплати из вриједности ствари ако дужник не плати дуг на вријеме.

Сваком субјективном праву одговара обавеза једног или више лица, али сваком овлашћењу не одговара обавеза других лица.Тако нпр. %раву својине или залоге одговара обавеза свих осталих лица да власника или залогопримца не узнемиравају у вршењу овлашћења из права својине или залога.Али тој обавез свих трећих лица одговара право својине у цјелини а не поједина овлашћења из тог права.%оред овлашћења субјективно право обухвата и за"',$в.То је могућност тражења одре/еног чињења или нечињења(пропуштања) од одре/еног лица на основу субјективног права из неког правног односа у гра/анском праву па макар и обраћајући се тужбом суду ако овај добровоно не изврши своју обавезу.Ел$$!'и гра/анско правног односа су лица која су носиоци права и обавеза , као и објект-ствар поводом које настају права и обавезе.3ица којима припада право, односно која су носиоци обавеза називамо #&б,$+'иа или лициа & %рав&.Овла10$!о лиц$ зов$ #$ 'и'&лар %рава(овла10$!и+) а лиц$ !а +о$ л$жи обав$за-обав$з!о лиц$.Код 'ражб$!о %рав!и" од!о#а овла10$!о лиц$ зов$ #$ %ов,$рилац а обав$з!о лиц$ зов$ #$ д&ж!и+.Та лица могу бити појединци или групе посматране као цјелина(%рав!а лица).

10.8И/И6КА ЛИЦА КАО СУБЈЕКТИ ПРАВА

8изи*+о лиц$ је удско биће коме право признаје способност да буде носилац права и обавеза.)роз историју није свим удским бићима признавана ова способност.%равна способност као универзално признато удско својство је тековина модерног доба и као таква угра/ена у мешународне акте.!ако сва $изичка лица генерално имају правну способност обим те способности не мора бити исти зависно од појединих својстава $изчких лица.Тако нпр многе државе и данас признају мањи обим права $изичким лицима која имају страно државанство.

6изичко лице стиче %рав!& #%о#б!о#' ро/ењем под условом да је живо ро/ено.7иворо/еност дјетета је чињеница која се доказује уз помоћ правила медицинске науке(нпр за одре/ивање разлике изме/у побачаја и поро/аја, односно $етуса и недоношчета).. сумњи се претпостава да је дјете ро/ено живо а онај ко тврди супротно мора то и да докаже.Старија законодавства су поставала додатне услове.Тако је нпр $ранцуски гра/ански законим()од Сивил) поставао услов виталности то јест да је дјете способно за живот.!зузетно се и неро/еном дјетету може признати правна способност ако је потребно ради

заштите његових интереса.Ово правило потиче још из римског права“онај који ће се родити узима се да је већ ро/ен“.+еро/ено дијете као правни субјекат се назива naciturus.1егов значај посебно долази до изражаја у наследном праву јерсе неро/еном дјетету признају наследна права ако је оставилац умро прије него што се родило.



%равна спосбност $изичког лица се гаси његовом смрћу без обзира да ли је умрло природном или насилном смрћу.Тренутак смрти тако/е се одре/ује према правилима медицине. 'ињеница смрти(датум и час смрти) уписује у матичне књиге умрлих.. одре/еним ситуацијама није могуће утврдити датум и вријем смрти неког $изичког лица.+пр за лица која напусте своју породицу и мјесто у ком живе лица која нестану за вријеме ратова придоних катастро$а и сл.не зна се поуздано дал су умрла или не.. таквим случајевима се примјенјује институт проглашења лица за умрло.3ице које одре/ени период времена води као нестало судским путем се

проглашава за умрло..слов је да је од момента нестанка протекао законом прописани рок.*јешење о проглашењу несталог за умрло лице садржи обориву претпоставку о смрти што значи да се може доказивати да је то лице и дае у животу или да је умрло у каснијем моменту.Овај институт неопходан је за уре/ење личних и имовинских стања несталог лица.Тако супружник несталог лица не може закучити други брак уколико се нестало лице не прогласи за умрло.

6изичка лица постају пуноетна са навршених 18 година живота и %о#'а,& %о#лов!о #%о#б!и.3ица мла/а од 18 година тј малоетници сматрају се пословно неспоосбним и као таква немогу самостално преузимати обавезе и остваривати своја права.&ависно од њихове доби малоњетници се дјеле на мла/е малоетнике до 14 година и старије малоетнике од 14 до

18.,ла/и малоетници сматрају се потупуно пословно неспособним.&а њих правне послове предузимају родитеи или стараоци који су њихви затупници.Старији малоетници (од 14 до 18) имају дјелимичну послобвну способност."јелимична способност значи да могу сами закучивати правне послове али је за пуноважност тих правних послова изузев послова мањег значаја потребо одобрење родитеа или стараоца.Старији малоетници могу ступати у радни однос са 15 година и самостално располагати зарадом али онда и морају доприности свом издржавању и школовању.,алоетници стичу потпуну пословну способност и прије навршених 18 година ако ступе у брак.+адлежни суд може одобрити ступање у брак лицу старијем од 16 година на његов предлог ако утврди да је душевно и тјелесно зрело.Ако је дијете и послије пуноетства неспособно да се усед тјелесних и душевних недостатак само стара о својој личности правима и интересима продужиће се родитеска власт све док то стање траје.%унуетна лица се тако/е могу прогласити неспосбним.нпр право )раевине 2угославије као и судска пракса С6*2 познавали су расипништво као основ за проглашење неспособности.

%равни однос изме/у $и$зчких лица може да настане и из недозвоене радње-ДЕЛИКТА.5р/анско правни деликт за поседицу има настанак обавезе на накнаду штете.! у гра/анском праву извршилац недозвоене радње тзв.штетник одговара само ако је свјестан свог поступка.!пак овдје је за одговорност довоан мањи степен свјесности него код закучења правних послова или других правних радњи.Сва пословно спосбна лица су деликтно спосбна.,алоетник са навршених 14 година живота се сматра деликтно спосбним и он одоговар аз штету према општим правилима о одговорности али се може доказивати да није био ус тању да схвати посеедице учињеног деликта.,алоетник до навршене седме године ћивота не одговара за штету коју проузрокује па се сматра да је то лице апсолутно деликтно неспосбно.&а малоетнике од навршене 7е до навршене 14е године живота ваћи претпоставка да су деликтно неспособни пто значи да се може доказивати да је малоетник при проузроковању птете био способан за расу/ивање."акле постојање деликтне способности осносно неспособности расу/ивања зависи од свијести и вое $изичког лица тј да ли $изичко лице може да схвати значај штетне радње као свог поступка и штете као поседице те радње.&а поседице односно штете настале усед делиакта које учини деликтно неспособно лице

одговарају њихови родитеи или стараоци, односно лица која су дужна да воде надзор на има осим ако докажу да су вржили потребан надзор или да би штета настала и при бриживом вршењу надзора.



А'риб&'и 2изи*+и" лица -лементи иденти$икације $изичких лица су ли*!о и$, %р$бивали1'$ и борави1'$ и држав.а!#'во .*ади стицања потпуне представе од идентитету $изичких лица потребно је да постоје и подаци о њиховом правносм статусу у погледу брачног и породичног стања што се заједно са њиховим атрибутима усписује у матичне књиге.Ли*!о и$ је назив који појединац има и којим се разликује од других.Састоји се од имена и презимена.!ме се нпр приликом склапања брака.

Пр$бивали1'$ је мјесто у коме се неко лице настанило са намјером да ту трајно живи.Борави1'$ је мејсто у коме неко лице привремено борави без намјере да ту трајно живи.*едовно боравиште постоји ако неко лице уобичајено борави у одре/еном мјесту из различитих разлога(нпр радно ангажовање) иако нема намјеру да се у њему трајно настани.Држав.а!#'во је припадност одре/еног $изичког лица одре/еној држави , најчвршћа веза која се успостава изме/у државе и $изичког лица."ржаванство може бити услов за стицање одре/ених гра/анских права.

11.ПРАВНА ЛИЦА КАО СУБЈЕКТИ ПРАВА Прав!о лиц$ као субјекат права датира још из римског права.*имани су правно лице сматрали неком врстом $ункције али су му давали статус као да је субјекат.%остојање

субјективитета правног лица .лпинијан потвр/ује ријечима:“)о дугује правном лицу, не дугује појединцу нити оно што дугује правном лицу не дугује појединцу“.Ал$ен Вар је добро уочио управо ту способност правног лица:независност његовог субјективитета од лица ккоји га чине.Он је пошао од питања да ли је спор исти ако до/е промјене судије и закучио да јесте јер држава траје иако се службена лица која је чине мијењају."а би ово јасније предочио он се сјетио брода Аргонаута који се чува као музејски експонат иако су сви његови дјелови измјењени.%рви субјекти гра/анског права као јединствене цјелине уди који могу имати права и обавезе појавиле су се градске општине(муниципиа), а затим и разна црквена и про$есионална удружења, као и државна благајна.*имско право је за правно лице сматрало извјестан скуп лица или извјесну имовинску масу поистовјећујући га са $изичким лицем као субјектом гра/анског права.А'риб&'и %рав!и" лица )ао и $изичко лице и правно лице има своје атрибуте који га карактеришу , разликују од других.То су : !азив или 2ира, #,$ди1'$ и држав.а!#'во.Назив или 2ира садржи поред самог имена правног лица и означењ његове дјелатности као и сједиште.. 6ирми зависно од врсте предузећа наводи се име власника или други назив нпр геогра$ски појам или назив.. називу $ирме мора стајати и ознака облика организовања праног лица.. току свог постајања правно лице може промјенити свој назив.С,$ди1'$ је мјесто у коме правно лице обава своју основну дјелатност а према правилима самтра се најчешће мјесто у коме се налазе његови управни органи.Држав.а!#'во правних лица представа правну везу изме/у правног лица и одре/ене државе на основу које се установавају узајамна права и обавезе.Оно се стиче оснивањем а може се и мјењати током постојања.Евид$!ци,а правних лица се води у одговарајућим јавним књигама- регистар за предузећа,код надлежног суда односно код ,.% за удружење гра/ана.

%равна лица стичу %рав!& #%о#б!о#' оснивањем а губе престанком.Од оснивања до престанка они су као субјекат права носиоци права и обавеза у циу обавања дјелатности ради који су основана.&а правна лица се сматра да су основана када се по завршетку потребних радњи у процесу оснивања, изврши њихов упис у одговарајући регистар.%равна лица се могу бавити само дјелатношћу ради које су основани па се стога сматра да имају специ$ичну правну

способност јер она могу бити носиоци права и обавеза само из домена своје дјелатности.%равна лица уписом у одговарајући регистар стичу и %о#лов!& #%о#об!о#' тј могу самостално стицати права и обавезе односно предузиамти одре/ене послове.%ословну способност правно лице врши преко својих орана који одговарају за свој рад према одредбама статута.



Они заступају и руководе правним лицима.. појединим $азама постојања правно лице може бити и о-ра!и*$!о %рав!о и %о#лов!о #%о#об!о.Ограничено правно способно може бити правно лице у $ази свог оснивања(нпр нема још статут и огране управе), у $ази престанка када више не може стицати нова права и обавезе али је још уписано као субјекат у одре/еном регистру.%ословна способност се може ограничити у $ази оснивања или престанка или у току рада под строго прописаним условима и према одлуци надлежног ограгана који вржи надзор правним лицем.

.писом у регистар код надлежног дравног органа и почетком бавења својом дјелатношћу правно лице стиче и д$ли+'!& #%о#об!о#'.%рема &акону о облигационим односима правно лице одговара за штету коју његов орган проузроукује трећем лицу у вршењу или у везиса вршењем својих $ункција.3ице које је штету скривило намјерно или из крајње непажње за чије радње одговара правно лице може намирити штету правном лицу ако закон није из неких разлога нешто друго прописао.

12.ОБЈЕКТИ 5РА7АНСКОПРАВНО5 ОДНОСА Об,$+а' -ра(а!#+о%рав!о- од!о#а је све оно на што се односи неко субјективно право, на чему или поводом чега се оно остварује.То су објекти економског промета другим ријечима све што се на тржишту размјенњује за новац или се може свести на новац.. том смислу објекти права могу бити: #'вари, .&д#+$ рад)$, ли*!а добра и %роизводи .&д#+о- д&"а и &а.

С'вари су материјални дјелови природе."а би један материјални дио природе била ствар у правнотехничком смислу гра/анског права потреба су 2 услова:2изи*+и – да је тај дио природе $актички у нашој $изичкој власти, и др&1'в$!и – да је дио природе истовремено роба са гледишта економије односно економског промета.&бог тога слободан вадзушни простор и воде у ријекама нису ствари у промету.Ако је нека ствар са гледишта гра/анског права изван промета на њој се не могу стећи гра/анска права.То могу бити јавна добра и док имају то својство њима се не могу заснивати гра/анска права.Таква добра(улице,путеви,..) су под административним режимом.!мамо извјесне ствари које по својој суштини могу бити предмет гра/анског права али за оно вријеме док су под нарочитим административним уре/ењем то нису.То су јавне зграде и сл.. пракси имамо извјесна добра која су у промету али у ограниченом.Ватрено оружије набава се на основу административне дозоволе.. развоју хирургије све већи значај у свијету има трансплантивна хирургија тј преса/ивање дјелова тијела с једног лица на друго.Ти дјелови који се преса/ују су ствари али ту је друго питање да ли су ти дјелови тјела у промету или изван промета односно да ли се преса/ивање врши за економски интерес или по основу милоср/а."јелови тјела са умрлог се могу узети после његове смрти ако се он за живота није противио томе нит су се по наступању смрти успротивили томе родитеи, брачни другови или пуноетна дјеца..Вјештачки дјелови тјела(протезе) јесу ствари у промету док су одвојени односно док нису спојени са тјелом.+амјештена протеза престаје да буде ствар па и када је издвојена за краће вријеме од тијела са којим је била спојена.!ма једна врста ствари која је нарочито значајна за гра/анскоправни промет а то је !овац.+овац као ствар има ту одлику да се њиме могу изразити и на њега свести тј за њега се могу промјенити све остале ствари као и сви други објекти гра/анског права.Вриједност у гра/ансом праву је јако битна ствар.9&д#+$ рад)$ су по својој економској структури роба.!пак оне нису непосредан предмет стварног права као ствар већ су предмет тражбених права.+ије свака удска радња предмет гра/анског права већ само она која у неком смислу може да се новчано изрази.! !$рад)$ !$+о- лица ',.&здржава)$ од неке дјелатности која је иначе дозвоена, уколико то уздржавање има економског интереса за другу страну , може бити предмет гра/анског права.нпр неко се обавеже да неће на својој њиви сијати високу културу да не би заклањао сунце сусједној њиви.

Производи .&д#+о- &а и д&"а преставају стваралачки рад појединца којим се стварају нова научна, књижевна и умјетничка дјела и дјела у области архитектуре, технике и технологије што може бити објекат економског промета."а би се ови производи сматрали објектима гра/анског права потребно је да буду приступачни јавности, у неким случајевима да буду признати



)ао одре/ени нови измуи од стране надлежног органа власти.Ли*!а добра су добра која припадају човјеку као дио његове личности и услов живота.То су својства његовог бића и као таква су заштићена у свим гранама права почев од уставног а на првом мјесту кривичним правом.Он штити човјекову личност, његов живот , слободу, тјелесни и морални интегритет.+ико нема право да угоржава, нарушава или повре/ује тјелесни интегритет човјека да ограничава слободу мишења и сл.Сва ова својства човјека не могу се изражавати у нову : такво схватање би било неморално.3ична добра постају објекти гра/анског

права тек када до/е до њихове повреде.Тада се човјеку онемогућава или ограничава дјеловање као субјекта права што се одражава и у поремећају правних односа у којем као такав субјекат учествује.Отклањање ових повреда човјека врши се кроз кривично правну заштиту-кажњавањм учинилаца кривичних дјела.,е/утим могу постојати повред човјекове личности – његових личних добара које нису последице кривичних дјела и кажњавањем се не може успоставити пре/ашње стање те се јава потреба за уво/ењем имовинске санкције као накнаде штете за умањену животну активност.+акнада се може извршити само у новцу али не као тачно израчунати износ штете него као надокнада у виду моралне задовоштине(сатис$акције) јер су лична добра човјека од непроцјењиве вриједности.+овчана надокнада за умањену животну активност се по правилу досу/ује када се ради о трајним последицама односно де$инитивном умањењу животне активности.

13.ПОДЈЕЛА СТВАРИ 1.Про#'$ и Слож$!$ #'вари 2едноставне(просте) ствари су оне које чине органску природну цјелину па се у свакодневном животу и правном промету сматрају јединством.Сложене ствари(саставене) састоје се од једноставних ствари које су повезане у органску цјелину али тако да нису изгубиле своје $изичке каркатеристике.пр.Векна хеба је једноставна ствар иако је сачињена од других једноставних ствари:брашна, квасца,соли и воде.,јешањем и печењем хлеба ствари од којих је сачињен су изгубиле $изичку самосталност.Аутомобил се састоји од неколико стотина саставних дјелова који су сви сами за себе једноставне ствари.Они су повезани приликом израде аутомобила на такав начин да сви заједно чине једну $ункционалну цјелину.!пак ниједан дио није уграднјом у аутомобил престао $изички да постоји."јелови сложене ствари могу бити у потпуности инкорпорисани у њу тако да она не може да постоји или $ункционише без тог дјела.нпр мотор аутомобила $изички постоји и кад је угра/ен у аутомобил али ва/ењем мотора ауто би био уништен.Такав дио сложене ствари зове се #!ТА+ "!О.+а битном дјелу сложене ствари не може се засновати самостално право својине или неко друго стварно право.нпр власник аутомобила не може заложити само мотор од аута као обезбје/ење да ће вратит дуг повјериоцу.Он може заложити само цјели ауто.Сложена ствар може имати и дјелове који су $изички одвојиви(клима уре/ај на зиду куће).Самостални дјелови сложене ствари су увијек покретне ствари. 'есто се називају и споредним стварима док се сложена ствар којојприпадају назива главна ствар.Самостални дио сложене ствари у &акону о стварним правима назива се небитни дио.небитни дио може бити предмет посебном стварног права трећег лица.+пр власник куће може продати клима уре/ај.Треће лице које стекне право својине на сложеној ствари постаје власником и њеног небитног дјела под условом да није знало нити могло знати да на небитном дјелу неко други има право својине или неко друго право.%рема томе купац куће постаје власник и клима уре/аја на њој под условом да га продавац није претходно обавјестио да кућу продаје без клима уре/аја који је већ продао трећем лицу.2.С'вари изва! %ро$'а и #'вари & %ро$'& %одјела ствари на изван промета и ствари у промету је правне природе, јер се ствар изван промета сматра она коју правни систем прогласи као такву а не због тога што она због својих економских и $актичких својстава не може бити објекат економског промета.Ствари које су ван промета су и јавна добра(улице,тргови).Ствар ће иако не постоји изрићити законски пропис

бити изван промета ако би се њено ставање у промет противило схватању морала.нпр надгробни споменик није ствар у промету једном кад се постави и кад се леш сахрани.Ствари у промету су регулисане правним нормама гра/.права за разлику од ствари ван промета чије регулисање припада административном праву.



3.5лав!$ и #%ор$д!$ #'вари "вије или више посебних ствари могу бити економски или $изички везане ме/у собом и чинити једну цјелину.%ри томе њихов економски значај није једнак али само њихова повезаност њима даје економску сврху.Ако је једна ме/у тако поезаним стварима значајнија за цјелину, онда је то главна ствар, док су остале споредне ствари.%рема $изичкој вези са главном ствари споредне се дјеле на: прираштаје и припатке.)од прираштаја соредне ствари су везане $изичи за главну ствар(воће,шуме) док су припаци споредне ствари чија је веза са главном

ствари економска а не $изичка(чамац за спасавање је припадак брода).,е/у прираштајима најчешћи су и најзначајнији плодови које главна ствар периодично даје и могу се одвојити од ње.%лодови могу бити природни($изички везани за ствар нпр плодови биака) и цивилни(новчани приходи које главна ствар периодично даје нпр приходи од камата на штедне улоге.%лодови и остали прираштаји припадају ономе чија је главна ствар."ок се не одвоје дјеле судбину главне ствари.)ад се прода или заложи главна ствар продате су или заложене и споредне ствари.. неким случајевима се могу установити посебна права на споредним стварима као што је плодоуживање на спореднјој ствари у ком случају власник главне ствари нема право да прибира плодове.4.Д,$.ив$ и !$д,$.ив$ . техничком смислу дјеива је она ствар која се $изички може подјелити да сваки добијени

дио има вриједност која је сразмјерна вриједности цјелине."иобом једне употребне вриједности сваки добијени дио представа нову употребну вриједност која има сразмјеран дио оне вриједности коју је ствар имала као цјелина.+пр 8ак брашна,сандук шећера.+едјеива је ствар која се диобом упрошћава(комада намјештаја) или пак њени дјелови добијени диобом не задржавају сразмјерну вриједност , тако да је збир њихових вриједност мањи од вриједност ствари као цјелине(1 драги камен има већу вриједност од збира вриједност његових дјелова који су се добили $изичком диобом.%рема томе критеријим разликовања је економски а не $изички јер у $изичком смислу све ствари су дјеиве.+едјеиве су и комплементарне ствари чији саставни дјелови чак и нису у $изичкој вези(пар ципела).5.По'ор1!$ и !$%о'ро1!$ #'вари %отрошне ствари су оне које сву своју корист исцрпују првом употребом те се могу употријебити само једном.1ихова употребност се исцрпује једнократном употребом(храна безнин пиће).+епотрошне ствари су оне које могу бити употребиване више пута(кућа аутомобил књига) или неограничено пута(земишна парцела).)ритеријум разликовања је економски а не $изички јер су у $изиком смислу све ствари потрошне тј све се у извјесној $изички мјењају.%осматрано $изички и економски неке ствари могу бити и потрошне и непотрошне.Таква ствар је нпр рачунар.Са становишта произов/ача рачунар је поторшна ствар јер ће једнократном размјеном добити за њега новац или неку другу ствар без обзира што употребна вриједност рачунара неће бити исцрпена у овој операцији.&а купца који купи рачунар он ће бити непотрошна ствар.6.С'вари одр$($!$ %о род&(-$!ри*!$) и и!дивид&ал!о одр$($!$ %о роду одре/ене ствари(генеричне) су оне које се у правном смислу означавају по врсти, броју и својствима односно по некој једници мјере(килограм,метар).Оне су резултат масовне произодње.То су различити прехрамбени артикли, све врсте индустријске робе и др артикли серијски изра/ени.!ндивидуално(појединачно) одре/ена ствар је она која је одре/ена конкретно и коју су субјекти права имали у виду па било да има неко обиежје својствено само њој(тачно одре/ена слика) било да још има ствари са истоврсним особинама(аутомобил који припада одре/еном лицу).Ствари које су по роду одре/ене могу се индивидуализовати тако што се извјесна количина буде издвојена из рода и обиењена.!ндивидуализоване ствари понашају се у правном животу као и индивидуално одре/ене и могу бити како потрошне тако и непотрошне.7./а,$!.ив$ и !$за,$!.ив$

&амјенива ствар је она ствар на чијем мјесту у правном смилу може доћи друга ствар истих особина и вриједности.. економском промету замјениве ствари су оне ствари на чијем мјесту у процесу размјене може доћи друга ствар исте употребне вриједности.Ову подјелу треба разликовати од подјеле на индивидуално и по роду одре/ене ствари мада су генерично одре/ене



Ствари истовремено и замјениве а индивидуално одре/ене незамјениве.,е/утим индивидуално одре/ене ствари могу бити и замјениве и незамјениве.!здвојени аутомобил власништво једног лица је индивидуално одре/ен али и замјенив.Стога је овдје могућа тужба за повраћај ако је уништен могућа је накнада штете у натури јер се ради о замјенивој ствари.+езамјениве су ствари које посједују одре/ене особине које их чине специ$ичним од њиховог постанка на примјер ствари које су изра/ене по нарочитим поступцима, израдио их је умјетник или су током времена добиле нека изузетна својства.То значи да услед уништења саме ствари

не може поново успоставити пре/ашње стање тим што ће на мјесто униптене ступити нека друга ствар са одговарајућим својствима.8.По+р$'!$ Су оне ствари које се могу премјештати са једног мјеста на друго без оштећења њихове суштине.Ствари које су по својим $изичким особинама покретне постају под одре/еним условима припадак непокретности и ако такве дјеле њену правну судбину.То су непокретности по намјени.Обрнуто од тога не постоји тј не може једна ствар која је по $изичким особинама непокретна вршити $ункцију припатка покретне ствари.. правном смисли говори се о покретности по намјени али као о антициприаним покретним стварима.То су дјелови непокретности који ће касније бити одвојени и постати покретне ствари.нпр продаја још необореног дрвећа.

9.Н$%о+р$'!$ Су оне ствари које се не могу премјештати са једног на друго мјесто без оштећења њихове суштине.То су зграде, станови као посебни дјелови зграде,земишта и сл.&граде су непокретне ако се су инкорпорисане у земи и зидаен као трајни објекат а не за неку привремену употребу.)иосци, сојенице и сл су покретне ствари."а би се зграда сматрала непокретном ствари није битна вриједност објекта.. исту групу спадају мостови,бране хангари,ТВ торњеви.&а саставни дио гра/евине као непокретне ствари сматра се све што је прибијено,узидано приковано или иначе трајно спојено са здањем.%раво познаје и !$%о+р$'!о#'и %о !а,$!и.То су покретне ствари у $ункцији припатка непокретности.!ако су у $изичком смислу самосталне, одвојене оне представају економску и $ункционалну цјелину са непокретношћу па седствено томе и одре/ену правну цјелину."а би једна покретна ствар постала непокретна по намјени потребно је да она служи непокретности;да јој је намјену одредио власник непокретности;да је власник непокретности истовремено и власник покретне ствари којој је одредио овакву намјену.&а непокретне ствари везано је правно начело superficies

solo cedit.Ово начело схваћено у чистом облику значи да све што је у чврстој $изичкој вези са земом припада власнику земишта.Оно значи да земиште и оно што је са њим у чврстој вези представа јединствен објекат и припада истом лицу.+а њему може бити сусвојина ало не може једно лице бити власник земишта а друго власник објекта који је сагра/ен на земишту,односно засада(стабла дрвета).&емиште не прелази у својину онога ко је на њему подигао зграду нешто засадио или посијао.Ово начело долази до изражаја када једно лице власник материјала(гра/евинског , сјемена и сл) а друго лице власник земишта, када власник земишшта употријеби ту/и материјал или власник материјала подигне зграду на ту/ем земишту или посади садницу.. сукоб интереса 2 лица начело superfices solo cedit $аворизује власника земишта.



14.ПОЈАМ И ЕЛЕМЕНТИ СВОЈИНЕ Својина на имовини односно на стварима је најважније стварно право.Она је централни институт сваког правног система јер за сваки друштевни поредак је карактеристично какав својински облик у њему постоји.Сам назив својина тек се постепено искристалисао и као појам сразмјерно је касно настао.*имани као ни 5рци са врло развијеним језиком нису имали технички термин за својину мада је својина над стварима постојала.*имани су користили глаголе или присвојне именице.&ас својину су користили израз саставен од глагола бити и

присвојне замјенице мој однсоно „свој“.. својинском спору изговаране су ријечи“Тврдим да је ова ствар моја“.*имани су својину схватали као потпуни и искучиву правну власт на тјелеснојс твари.!стицање правне власти подразумјева се као друштвени однос јер се не ради о праву власника према ствари, него о правном односу према осталим члановима друштвене заједнице с обзиром на ствар.!з тог односна признајесе власник субјективно право потпуне и искучиве власти на ствари коју су сви остали чланови друштвене заједнице дужни поштоват.Власнику припада правна власт на ствари мада он у извјесном врмеену и нема $актичку власт ,нема посјед на ствари јер је посјед само $актички однос према ствари а право своије даје власнику право на посјед.%раво својине власнику даје овлашћење економске употребе ствари-usus(становање у кући служити се њоме); овлашћење убирања плодова-$руктус(плодови земе,цивилни плодови-

камате); право неограниченог располагања које иде све до уништења ствари –абусус.Ово последње је уједно и најкарактеристичније својинско овлашћење јер усус и $руктус могу припадати другим лицима(најам, службеност) али абусус припада само власнику.Својину можемо посматрати кроз 2 основна облика:колективна и приватна.Сигурно је да је приватној својини претходила колективна.. економском смислу својина значи приспајање ствари и плодова које ствар даје.Својина као правна категорија може се схватити у објективном смислу као скуп правних норми којима се регулише присвајање од стране појединца.%равне норме којима се регулише право својине су императивне природе.%раво својине у субјективном смислу представа овлашћење да се неки предмет држи,њиме служи-користи односно да се убиру плодови и располаже на апсолутан начин у складу са законом.&начи својина се не може користити противно јавним прописима једне земе или другоме наносити штету или сметњу.

15.ДЕРИВАТИВНО СТИЦА4Е ПРАВА СВОЈИНЕ %о нашем позитивном законодавству да би дошло до преноса својине потребне су 3 правно релевантне чињенице:а) да је преносилац заиста власник ствари; б) да постоји пуноважан уговор управен на пренос својине; в) да је извршена предаја ствари ако су у питању покретности а ако су непокретности онда да је извршен упис у земишне књиге односно пренос тапије.Стицање на основу уговора са власником је један од деривативног начина стицања својине.Ако је уговор закучен са невласником до стицања неће доћи јер невласник нема овлашћење располагања ствари.&а деривативно стицање права својине на основу правног посла потребно је да буде испуњен још један услов који се односи на начин стицања(modus acquirendi).+ачин стицања је различит зависно од тога да ли је ствар на којој се стиче право својине непокретна или покретна.+ачин стицања непокретнихс твари јесте укњижба у земишне књиге.Све док се не упише у земишне књиге као власник непокретности стицалац није власник чак иако $актички посједује непокретност и користи је.+пр купац стана је платио цјену продавцу и овај му је предао кучеве па се купац уселио у стан.!ако је купац законити држалац стана он још увиејк није његов власник већ ће то бити када укњижи своје право власништва у земишне књиге.+ачин стицања %о+р$'!и" #'вари јесте %р$да,а.Пр$да,а ож$ би'и : 2изи*+а, #иболи*+а,2и+'ив!а.А) 8изи*+а-на овај начин прадај се може извршити на разне начине:мање ствари се предају из

руке у руку,оставањем свари на мјесто које је означио купац.)од предаје је битно дово/ење купца у могућност да врши $актичку власт над ствари.Б)Сиболи*+а- је предаја премдета који симболишу купену ствар и омогућују преношење својинских овлашћења.нпр предаја куч у руке за ауто , стан и сл.



В) 8и+'ив!а предаја је пренос права својине на основу самог уговора при чему се узима да је извршена $изичка предаја мада ствар не мјења држаоца односно корисника.То су случајеви:Traditio brevi manu кад неко већ држи ствар по неком правном основу.нпр продаја аута досадашњем закупцу."аном закучења уговора уговора о продаји купац постаје власник ствари јер $изичке предаја и нема.Constitum possessorium постоји када власник пренесе на прибавиоца својину самум уговором а ствар и дае задржава код себе као имачац неког права ужег од права својине као нпр.сада

предату ствар држи по основу правног посла о закупу плаћајући закупнину купцу као новом власнику ствари.Cessio vindicationis Овдје постоје 3 лица:власник ствар(који нема непосредну већ посредну државину); прибавилац ствар( који у вријеме закучења угвора нема непосредну ни посредну државину) и треће лице ко којег се ствар налази(он је послугопримац)Ствар мјења власника али не и држаоца.! овдје право својине прелази на купца самим закучењм уговора тако да ће трећи касније бити дужан да ствар преда купцу новом власнику.

%родавац предаје ствар купцу али и дае задржава право својине све док купац у потпуности не измири куповну цјену.%родавац остаје власник што му над ствари служи за обезје/ење до коначне исплате цијене.)упац је држалац има право да је користи али не и да располаже до

потпуне исплате цјене.

16.ОРИ5ИНАРНО СТИЦА4Е ПРАВА СВОЈИНЕ 1.С'ица)$ од !$вла#!и+а &акон о основним својинско правним односима познаје стицање својине од невласника(оригинарним путем).&а то је потребно испунити следеће услове:да је стицалац савјестан; да је у питању покретна ствар; да постоји пуноважан уговор управен на пренос својине; да је ствар предата ситацоу.%од овим општим условима ситацње својине од невласника може бити када је ствар набавена : од невласника који у оквиру своје дјелатности става такве ствари у промет; од невласника коме је власнк предао ствар у државину на основу правног посла који није основ за прибавање права својине( од залогопримца); на јавној продаји.,имо ових случајева својина се на покретним стварима не може стећи без обзира на то да ли је стицалац савјестан.*анији власник може од савјесног стицаоца захтјевати да му ствар врати уз наканду по прометној цијени уколико та ствар има за њега посебан значај.2.А+&&лаци,а и %рира1'а, 3ице које од свог материјала својим радом изради нову ствар стиче право својине на ту ствар.Овај начин стицања својине у праву се зове акумулација а он постоји и у случају када је власник материјала на основу уговора и уз награду ангажовао другог- извршиоца посла да изради нову ствар.&а разлику од акумулације прирштај је настанак нове ствари од дјелова односно вриједности(материјал и рад) који приапдају разним лицима изме/у којих не постоји уговорни однос."о прираштаја може доћи спонтано или усед човјекове активности па се зависно од тога говори о %рирод!о и в,$1'а*+о %рира1'а,&.В,$1'а*+и а ) 5ра($)$ !а '&($ з$.и1'&- )ада неко својим материјалом и радом подигне зграду или други гра/евински објекат на ту/ем земишту а при томе изм/у њега и власника земишта не постоји уговорни однос постава се питање коме ће припасти зграда и земиште на којем је подигнута.&акон разликује слулаје каа је градите савјестан тј када лице које је на ту/ем земишту изграило гра/евински објекат није знало нити је могло знати да гради на ту/ем земишту а власник земишта је знао за изградњу и није се одмах успротивио.5радите стиче право своине и за земишту на коме је изгра/ен објекат као и на земишту које је потребно за редовну употребу објекта.Власник земишта има право да у року од 3 године од дана

завршене изградње тражи да му градите накнади вриједност земишта у висини његове прометне цијене у времну доношења судске одлуке."рукчије је кад је градите несавејстан и зна да гради на ту/ем земишту или ако то није знао а власник се томе одмах успротивио.Од тог момента градите је несавјестан.



. том случају власник земишта може тражити да му припадне право својине на гра/.објекат или да градите врати земиште у првобитно стање или да му градите исплати прометну цијену земишта.Ако власник земишта захтјева да му припадне право својине на гра/.објекту дужан је накандити градитеу вриједност објекта у висини просјечне гра/евинске цијене која се процјењује по мјесту у коме се објекат налази у вријеме доношења судске одлуке.Тр$0и #л&*а, постоји кад су обје стране савјесне.)оме ће припасти право својине на објекту и на земишту одлучујућа је вриедност објекта у односу на земиште.Ако гра/евински објекат

вриједи знатно више од земишта он ће са земиштем припасти градитеу а власнику земишта исплатиће прометну цијену земишта.Ако је вриједност земишта знатно већа суд ће на захтјев власника земишта гра/евински објекат додјелити њему и обавезати га да градитеу наканди гра/евинску вриједност објекта у висини просјечне гра/евинске цијене објекта у мјесту у коме се објекат налази у моменту доношења судске одлуке.б ) Си,а)$ и #а($)$ !а '&($ з$.и1'& Сијање и са/ење на ту/ем земишту слично је као гра/ење на ту/ем земишту утолико што се у оба случаја покретне ствари једног лица спајају са непокретношћу другог лица али је земиште увијек несразмјерно веће вриједности а ту/е покретне ствари везану су за земиште привремено.)од сијања и са/ења на ту/ој земи примјена правило С.%-*6!4!-С СО3О 4-"!Т је потпуна.Самоа ко је лице савејсно које је посијало или засадило на ту/ем земишту

има право на накнаду за смјеме односно саднице и рад.)арактеристика #а($)а на ту/ем земишту је у томе што веза која се ствар изме/у једне покретне ствари(садница) и ту/е непокретности дуготрајнија од оне код сијања.Саднице постају сасатавни дио земишта и припадају власнику земишта који савјесном садиоцу дугује накнаду у висини вриједности саднице и рада а несавјесном не дугује ништа.ПРИРОДНИ А) На!о# постоји кад вода постепено и непримјетно наноси зему на обалу и тако увећава површину приобалног земишта..већана површина припада приобалном власнику који није дужан дати никакву накнаду чак и кад би се знало с чије земе нанос долази.Од овога треба разликовати нанос отргнутом комада земишта.Отикинути комад уколико се може препознати остаје у својини ранијег власника ако је то могуће.Ако ранији власник не врши својинска овлашћења у року од годину дана откинути комад земишта прелзи у својину власника земишта коме је припојен Б) !ово р,$*!о о#'рво постаје објекат државне својине било да је ријека пловна или да није док острва настала рачвањем ријека у више кракова или плавењем земишта усед изливања ријеке остају у својини дотадашњег власника.В) %ро,$!а ри,$*!о- +ори'а је најактуелнија баш у равничарским подручијима гдје сливови ријека нису регулисани.+а тим подручијима ријеке често мјењају своје корито напуштајући дотадашње.*аније је у оваквим слуачајевима важило правило да се напуштено користо дијелило изме/у приобалних власника водећи рачуна о штети коју су поједини од њих претрпјели усед тога што су лишени употребе воде под ранијим условима а ако су у томе једанки корито се дјели по праивлу које важи за диобу новог ријечног корита.5) Плодови спадају у природни прираштај који су саставни дјелови главне ствари.Одвајањем они постају самостална ствар.+ачин одвајања није битан:спонтано, радњом власника главне ствари или радњом трећег.3.С'ица)$ #во,и!$ !а !и*и,и #'вариа А)О+&%аци,а – на напуштеним стварима односно на стварима чијег се права својине власник одрекао правном радњом-дереликција стиче с право својије окупацијом.&акон понекад одре/ује да окупацију могу вршити само за то овлашћена лица(олупина брода напуштеног на мору).Стицање окупацијом могуће је само на покретним стварима док непокретне постају власнштво државе.Б) !алаз из-&б.$!$ #'вари.Из-&б.$!а је она покретна ствар која је из државине власника или

држаоца изашла тако да он више не зна гдје се она налази па на истој не може вршити власт.+алазач ту ствар не може одмах присвојити.Он је дужан да власнику или држаоцу поврати, ако се може знати ко је власник односно поседњи држалац био.



+алаз изгубене ствари може се појавити као наин стицања својине по протеку одре/еног рока ако су предузете мјере да се прона/е лице које ју је изгубило а лице се ипак није пронашло.%о успутву о прона/еним стварима 6+*2 и 1949 ствар по протеку одре/еног рока у којем није било могуће пронаћи власника прелази у државну својину а савјесном налазачу припада награду у износу 15 % од вриједности ствари В) !алаз #+рив$!о- бла-а(#+рови1'$).%од благом у смислу правила стицања својине по овом основу подразумјева се новац,злато , сребро, драго камење или ствари изра/ене од племенитих

метала па се после проналаска њихов пре/ашњи власник не може дознати.+аравно и овом случају на/ено благо приапда држави а налазачу награда..4.ОСТАЛИ СЛУ6АЈЕВИ А) Е+#%ро%ри,аци,а је принудни прелаз непокретности из приватне у државну својину у општем интересу и уз правичну накнаду.+а основу појединачног акта органа власти одузимају се ствари непокретности приватном власнику са накнадом у циу изградње одре/ених добара који служе оштој употреби.Б) Аро!даци,а(зао+р&жива)$) је одузимање земишта у приватној својини(енклава и полуенклава) и њихово припајање земишту у државној својини да би се ово закружило уз давање наканаде у другом земишту или новцу.В)Коа#аци,а(-р&%и#а)$) земишта састоји се у томе што се на одре/еном подручију из

постојећих, мање или више ситних и неправилних парцела $ормира једна општа маса(комасациона маса) која се затим у виду мањег броја али већих и правилнијих парцела дијели истим власницима.%риликом расподјеле земишта из комасационе масе води се рачуна да сваки учесник комасације добије што бое заокружено земиште приближно исте вриједности, по могућности исте културе и приближно једнаког положаја..колико је земиште добијено из комасационе масе мање или веће вриједности од оног унијетог у комасацију разлика се испалаћује односно уплаћује у новцу.5) А%ро%ри,аци,а(присвајање) је прелаз ствари из државне у приватну својину на основу акта државног органа власти.То је случај када на основу дозовле о лову или риболову устријена дивач или уловена риба као државно власништво прелази у приватно.

17.СВОЈИНА СА ВИ3Е СУБЈЕКАТА(СУСВОЈИНА,/АЈЕДНИ6КА СВОЈИНА,ЕТАЖНА)

%раво својине је увијек јединствено право на ствари, јер не постоји више врста тог права нити оно по своме садржају може бити подјеено изме/у 2 или више субјеката.То значи да нема узајамног постојања 2 својинска права на истој ствари, тиме да један власник има право на супституцију ствари а други право на његово кориштење и тек извјесни дио права на њезину супституцију.Савремено законодавство познаје својину са више субјеката на јединственој ствари али са квантитативно могућим различитим својинскоправним овлашћењима при чему се разлике огледају у постојећим удјелима који припадају појдиним од тих лица као својинском власнику дотичне ствари.+аше позитивно право познаје неколико видова својине са више субјеката као што су сусвојина , заједничка својина и етажна својина. С&#во,и!а %остоји кад 2 или више лица имају право својине на истој ствари тако да сваком од њих као сувласнику припада сразмјерни дио цјелине.Својинска овлашћења нису ме/у њима подјеена тако да једном припада право држања, другом кориштења или убирања плодова а трећем располагања на заједничкој ствари већ је поједини сувласнички удио одре/ен тако да сваки сувласник учествује у вршењу свих својинско правних овлашћења сразмјерно величини свог удјела.! дае постоји јединствена сувласничка ствар јер сусвојина постоји на неподјееној ствари и огледа се кроз апстрактну математичку диобу на замишене идеалне дијелове сразмјерно према цјелини.Сувласник може располагати својим удјелима.Отуда сувласник може

оптеретити ствар хипотеком, може конституисати право плодо уживања или употребе засновати реалне терете али не може конституисати права која се односе на цијелу ствар без сагласности осталих сувласника као што је право службености.Сваки сувласник има право да захтјева диобу.Отуда сувласник има право да захтјева диобу у свако вријеме осим у вријеме



. које би та диоба била на штету других сувласника.%раво на диобу заједничке ствари не застарјева.Ако се сувласници не могу споразумјети о подјели заједничке ствари одлуку о томе доноси суд./а,$д!и*+а #во,и!а 2е својина више лица на неподјееној ствари када су њихови удјели одредиви али нису унапријед одре/ени ни идално ни реално па се као правна заједница, заједничка својина разликује од сусвојине.. нашем позитивном праву постоји више облика заједничке своије од

којих истичемо: заједничку својину брачних другова на имовини коју су брачни другови стекли заједничким радом у току брака чији је удио унапред неодре/ен али је одредив зависно од доприноса свакод од њих, те заједничку својину санаседника на стварима у заоставштини.Овај други облик заједничке својине постоји од смрти оставиоца до диобе заоставштине.%оред изложена 2 облика заједничке својине постоји зајединчка својина на заједничим дјеловима стамбене зграде који служе тој згради као цјелини а слиједом тога и потребама свих у згради постојећих станара као што су улазна врата,степениште, ходници и сл.#итно обиежје ове заједничке својине је што је оно недјеиво и везано уз стан као посебни дио зграде.Е'аж!а #во,и!а )од нас постоји као право својине на стану и просторијама на посебним дјеловима зграде.+пр

терасе, балкони, подруми , тавани и сл.-тажна својина у погледу стана и пословних просторија подразумјева овлашћење власника да слободно располаже и користи их на начин који он жели а да је при томе ограничен само постојећим правилима о неометању другим корисницима стана или пословног простора у згради.

18.ДРЖАВИНА ПОЈАМ И ВРСТЕ "ржавина правно је заштићена $актичка власт неког лица на ствари."ржавина је екомска,$актичка власт на ствари која се огледа у посједовању саме ствари и коршћење њене употребне вриједности."ржавину ствари има свако лице које непосредно врши $актичку власт на ствари."ражавину ствари има и лице које $актичку власт на ствари врши преко другог лица коме је по основу уговора о кориштењу стана, закупа,чувања и др правног посла дало ствар у непосредан посјед."ражавина није стварно право иако се овом даје правна заштита па и право на нужну самопомоћ од неовлашћеног узнемиравања или одузимања мада се најчешће у животу правна и $актичка власт поклапају због чега се оправдано вјерује да онај ко има државину ствари има и субјективно право на њу."а би се правилно схватио појам државине према римској концепцији потребно је разликовати 3 односа изме/у неког лица и неке ствари:а) 2а+и*+и %ро#'ор!и од!о# код кога не постоји никакав субјективни елемент, жеа нити сазнање држања ствари(неко стави ствар у 8еп другог лица о чему овај други није имао сазнање)#) држа)$ или д$'$!ци,& кад је са $актичким просторним односом спојен субјективни елемент изражен воом детентора да одре/ену ствар држи у $актичкој власти али не и за себе као своју него за другога( случај чувања ту/е ствари нпр)В) %о#,$д(држа)$) кад уз детенцију још постоји и воа држања одре/ене ствари за себе а не за другога."етенција је држање ствари без посједовне вое, а посјед држање ствар са посједовном воом.%рема римском праву државину ствари стичемо држањем ствари и воом а не можемо је стећи само воом илис амо држањем.Вр#'$ држави!$ 1.Држави!а #'вари и држави!а %рава Држави!а #'вари по садржају одговара праву својине.+езависно од околности да ли је власникс ствари њен држалац се понша као власник.Стога државину има и закупопримац али и

лице које је украло ствар.Држави!& %рава има лице које га $актички врши и представа једну врсту власти на ствари која је ужа од дравине ствари.Ова државина одговара неком другом стваном праву(закупу ,плодоуживању) без обзира на то да ли лице које врши државину права има основ за то.



Ову државину има лице које $акички користи непокретност другог лице у обиму који одговара садржини конкретног права.2./а+о!и'а и !$за+о!и'а држави!а /а+о!и'а држави!а се заснива на пуноважном правном основу за стицање стварног права.&а стицање ове државине потребан је исти правни посао као и за стицање својине(продаја, размјена, поклон,легат и сл), одлука државног органа.Н$за+о!и'а државина није заснована на пуноважном правном основу за стицање стварног

права.+езаконити држалац је куапц из поништеног уговора о продаји лице које је у судском поступку утвр/ено да нема својство наседника.+ије законита она државина која је то била у почетку али је то накнадно престала да буде као нпр.ако је одлуком суда поништен уговор о продаји или други правни посао.3.Сав,$#!а и !$#ав,$#!а држави!а Сав,$#!& држави!& има држалац који основано сматра да има пуноважни правни основ за државину ствари.Он је у доброј вјери али у заблуди јер није ствар набавио од власника.. овом случају држалац је савјестан јер не зна или не може да зна да ствар коју држи није његова.Савјесна државина се претпостава па онај ко тврди несавјесност државине мора то доказивати.Савјесна државина престаје од момента када власник поднесе својину тужбу против држаоца ствари.

Н$#ав,$#!& држави!& има држалац који зна или би морао знати да нема пуноважни правни основ за државину ствари или права које врши.Такав је држалац ствари који ју је купио на илици односно на мјесту које није одре/ено за продају.4.Н$%о#р$д!а и %о#р$д!а држави!а Н$%о#р$д!а држави!а је она код које држалац $актичку власт над ствари врши непосредно сам а не преко неког другог лица.Он ствар непосредно искориштава и тиме остварује економски интерес за себе.По#р$д!а држави!а је она код које посредни држалац $актичку власт над ствари врши преко неког другог лица као непосредног држаоца предавши му ствар у непосредну државину по основну неког правног посла нпр уговор о закупу , стиме што је по престанку таквог уговорног односа непосредни држалац дужан на захтјев посредног да ствар врати.

5.Права и а.ива држави!а Права државина стиче се на правно допуштен начин.Ма!.ива државина је стечена на недопуптен начин:силом, преваром или злоупотребом повјерења."ржлац који је државину стекао на недопуштен начин има право на државинску заштиту осим према лицу од кога је на такав начин дошао до државине.

19.УСЛОВИ ПРЕЛАСКА ДРЖАВИНЕ У СВОЈИНУ *азликујемо стицање својине р$дов!и одржа,$ од стицања својине ва!р$д!и одржа,$.а ) &а стицање права својине р$дов!и одржа,$ потребна је одговарајућа државина и протек времена.*едовним одржајем до својине могу довести:законита својинска државина, савјесна и права.&а стицање права својине редовним одржајем протек времена зависи од тога да ли се својина стиче на покретним или непокретним стварима.&а покретне ствари рок износи 3 године.Савјесни и законити држалац непокретне ствари на коју други има право својине стиче право својине на ту ствар одржајем протеком 10 година.&начи стицањ својине редовним одржајем потребна је савјесна и законита државина при чему се подразумјерва државина која није манива.б ) Ва!р$д!и одржа,$ савјесни држалац покретне ствари на коју други има право својине стиче право својине на ту ствар одржајем протеком 10 година, док савјесни држалац непокретне ствари на коју неко други има право својине стиче право својине на ту ствар протеком 20 год.То је претварање дугогодишњих $акичких односа у правне односе.Овдје се не тражи законитост државине.Вријеме потребно за одржај починње тећи од оног дана када је држалац ступио у државину ствари а завршава се истеком последњег дана времена потребног за одржај.

. вријеме потребно за одржај урачунава се и вријеме које су претходници држаоца држали ствар као савјесни и законити држаоци односно као савјесни држаоци.То је прирачунавање(акцесија) времена потребног за одржај која значи да промјена личности држаоца не изазива прекид рока.



20.СТВАРНЕ СЛУЖБЕНОСТИ Сл&жб$!о#' је стварно право које титулару даје могућност коирштења ту/е непокретности ограничавајући у извјесном смислу право употребе власника непокретности.То је стварно право на ту/ој ствари која се назива %о#л&ж!о ствари.Садржина права службености огледа се у праву титулара да на одре/ени начин користи ту/у ствар ,те у дужности власника те ствар да дотично кориштење допусти, трпи.. зависности од тога да ли је право службености уставновено у корист власника једне непокретности или у корист одре/еног лица дјеле се на

#'вар!$ и ли*!$ #л&жб$!о#'и.С'вар!$ #л&жб$!о#'и С'вар!а #л&жб$!о#' претпостава 2 добра од којих је једно послужно а друго повласно.. тој $ункцији могу се појавити само земишта и зграде.Власнику повласног добра припада право да на одре/ени начин и у одре/еној мјери користи ту/е послужно добро или забрани да се власник њиме у одре/еној мјери користи.+ије суштина права службености у ограничавању права својине него да омогући употреба друге ствари, друге непокретности.Стварна службеност је правни однос изме/у власника двију непокретноси.%ромјена власника,повласног добра или послужног добра не доводи до гашења службености већ до њеног преноса новог власника.+а истом послужном добру може бити више службености..споставање нове службености не може штетити постојећој.Ако усед промјењених околности наступи

немогућност да се све службености врше у пуном обиму преча је она службеност која је раније стечена.Под,$ла #'вар!и" #л&жб$!о#'и 1.Пози'ив!$ и !$-а'ив!$-Пози'ив!$ су оне службености на основу којих одре/еним радњама власник повласног добра може да се послужи добром;право пролаза,право прогона стоке..Н$-а'ив!$ су оне чији титулар може захтјевати од власника послужног добра да се уздржи од коиштења своје непокретности на што би иначе имао право да није службености као што су:нпр обавеза да неће се сијати на неке културе на својој њиви које би у опрашивању могле довести до друге културе посијане на повласном добру(одр/ена врста кукуруза може опрашивањем са другом врстом кукуруза изгубити на квалитету.2.По.#+$ и +&0!$- ова подјела је имала значаја у римском праву док сада нема практични значај.)ућна службеност нужно претпостава зграду без обзира на природу повласног добра;поска службеност је она која врши на земишту.3.Тра,!$ и %овр$$!$-Тра,!$ су оне службености чије се вршење не састоји у предузимању радњи од стране титулара.Ту долазе све негативне службености али и неке позитивне:службеност наслањања зида на ту/у зграду.право да стрехом захвати дио ту/ег вадушног простора.Повр$$!$ су оне службености чије се вршење састоји у одре/еним поступцима титуларевим повременог карактера:службеност пролаза;прогона стоке..4.Вид.ив$ и !$вид.ив$-Вид.ив$ су оне које су праћене неком споном видивом направом(водоводне цијеви ако иду преко земе).Н$вид.в$ #& о!$ +о,$ !и#& праћене споном направом(водоводне цијеви које иду кроз зему)

С'ица)$ #'вар!и"

#л&жб$!о#'и

А) !а о#!ов& за+о!а-!и+о нема право да нпр сади висока стабла на ме/и која могу да заклоне сунце и тако умање приходе на сусједној њиви.Б)#'ица)$ !а о#!ов& %рав!о- %ро%и#а-правни посао на основу кога се стиче стварна службеност може бити уговор изме/у власника повласног и послужног добра или тестамент власника послужног добра В) #'ица)$ !а о#!ов& одржа,а-сиче се одржајем када је власник повласног добра $актички остваривао службеност у трајању од 20 година а власник послужног добра се није томе противио.Стварна службеност се не може стицати злоупотребом повјерења власника или држаоца послужног добра силом или преваром.5) #ица)$ !а о#в!& #&д+#$ одл&+$ или одл&+$ држав!о- ор-а!а-Одлуком суда или

др.државног органа стварна службеност установава се када власник повласног добра у цјелини или дјелимилно не може да користи то добро без одговарајућег кориштења послужног добра.



Пр$#'а!а+ #'вар!и" #л&жб$!о#'и &акон познаје престанак свраних службености невршењем тог права што је појавује у 2 вида:Либ$ра'ор!а &з&+а%и,а и за#'ар,$ло#.Либ$ра'ор!а &з&+а%и,а је престанак усед невршења које захтијева противење вршењу постојеће стварне службености од стране власника послужног добра било путем непосредног спречавања било предузимања таквих радњи које су у супротности са садржајем те службености и невршење стварне службености од стране власника повласног добра за вријеме

од 3 узастопне године./а#'ар,$ло#' је престанак стварних службености невршењем које није квали$иковано противењем од стране власника послужног добра.&а овај начин престанка службености потребан је рок невршења од 20 година.С,$ди)$)(+о!#олидаци,а) је један од начина престанка стварне службености а то је случај ако исто лице постане власник повласног и послужног добра.

21.ЛИ6НЕ СЛУЖБЕНОСТИ Ли*!$ #л&жб$!о#'и постоје у корист једног одре/еног $изичког или правног лица.Овдје не постоји повласно већ само полусжно добро а садржина службености се увијек састоји у искориштавању ту/е ствари.3ичне службености су : %лодо&жива)$, &%о'р$ба, и %раво

#'а!ова)а.Плодо&жива)$ се састоји из овлашћења употребе и прибирања плодова са ту/е ствари, без повреде њене суштине.%редмет плодоуживања могу бити ствари и право.)ад је плодоуживање на ствари оно се односи на непотрошне ствари, јер само оне укучује услов да могу бити употребне без промјене њихове суштине.3ице које ужива право плодоуживања има права да послужну ствар држи, да је употребава и убире плодове са ње.%лодуживалац сноси трошкове редовно одржавања а власник сноси трошкове који су изазвани старошћу ствари или вишом силом односно случајем.Право &%о'р$б$ је једна варијанта плодоуживања чији је ималац овлаштен да ту/у ствар употребава и прибира плодове, без нарушавања суштине саме ствари.5раница употребе и прибирања плодова је лична потреба плодуживаоца и чланова његове породице а користи које ствар даје преко тога приапдају власнику ствари.Право #'а!ова)а као лична службеност састоји се у овлашћењу кориштења ту/е стамбене зграде или стана као посебног дјела зграде.То је једна врста службености употребе ограничена по свом предмету на стамбену зграду односно стан уз искучење права на прибирање плодова ,односно цивилних плодова.

22.ПОЈАМ И НА6ЕЛА /АЛОЖНО5 ПРАВА &аложно право је стварно право на ту/ој ствари на основу кога повјерилац обезбје/ује наплату свога потраживања из вриједности заложене ствари прије осталих повјерилаца.Субјекат који даје ствар у залогу другом ради обезбје/ења поправилу свога дуга назива се зало-одавац а субјекат који узима ствар у залогу назива се зало-о%риац.&алогодавац је најчешће дужник из основног посла док је залогопримац повјерилац из истог посла који узимајући ствар у залогу обезбје/ује своје потраживање.&аложно право је стварно право на ту/ој ствари.,оже бити на покретним стварима и непокретним стварима па се сходно томе и дјели на р&*!& зало-&(на покретним стварима) и "и%о'$+&(!$%о+р$'!$ #'вари).&алагање покретне ствари постиже се предајом заложене ствари повјериоцу у државину док се непокретност уписује у земишне књиге а ствар остаје и дае у државини дужника.На*$ла залож!о- %рава ,ада изме/у ручне залоге и хипотеке постоје одре/ене разлике ипак постоје правила која се примјењују на обје врсте заложног права.На*$ло а+ц$#ор!о#'и значи да је заложно право споредно право и због тога зависно од права

потраживања као главног права.1егово постојање зависи од постојања и пуноважности права потраживања.Ако је конституисано за потраживање ништанвног правног посла заложно право не може опстати.&аложена покретна ствар се враћа а из земишних књига на захтјев власника непокретности брише се хипотека на непокретностима на којима је била уписана.



На*$ло о2ици,$л!о#'и подразумјева право заложног повјериоца да може намирити своје потраживање из заложене ствари у гра/анско правним односима само судским путем..Ако дужник не измири дуг о доспјелости заложни повјерилац може реализовати потраживање које је обезбје/ено заложним правом из вриједности заложене ствари обраћајући се суду за јавну продају заложене ствари.На*$ло #%$ци,ал!о#'и је везаност тачно одре/ене ствари за обезбје/ење потраживања по основу залоге.%о основу начела специјалности презицно одре/ено потраживање заложног

повјериоца се односи на прецизно одре/ену ствар а никако неодре/ен број потраживања на све ствари дужника.На*$ло !$д,$.иво#'и подразумјева да заложно право обезбје/ује повјериоца до потпуног намирења тог потраживања.Оно је недјеиво у погледу потраживања које је обезбје/ено залогом(залога обезбје/ује цјело потраживање) и у погледу заложене ствари(цијела залога обезбје/ује потраживање).%овјерилац задржава право залоге и послије дјелимичног намирења потраживања све док дужник не исплати цио дуг.

23.РУ6НА /АЛО5А И ХИПОТЕКА %редмет р&*!$ зало-$ може бити само покретна ствар у промету , индивидуално одре/ена и непотрошна ствар као и права.&алогодавац по правилу предаје ствару у руке заложном повјериоцу за обезбје/ење потраживања а овај може наплатити своје потраживање из

вриједности заложене ствари ако дужник не испуни обавезу у времену доспјелости.&аложно право на покретној ствари најчешће се заснива уговором.&алогопримац има право да наплати своје потраживање из вриједности заложене ствари ако његово потраживање не буде намирено о допспјелости.То је основно залогопримчево право.Сва остала залогопримчева права служе остваривању овог права.&алогопримац може поднјети приједлог суду да се заложена ствар прода на јавној продаји у извршном поступку ради намирења потрживања обезбје/еног залогом.Ако ствар има берзанску или тржишну цијену суд неће наредити јавну продају него ће донјети одлуку д се ствар прода по текућој цијени.&алогопримац има право наплате свог потраживања из заложене ствари прије осталих заложних и обичних повјериоца.&алогопримац је обавезан да чува заложену ствар да се уздржава од њезине употребе и по измирењу дуга да је врати залогодавцу.Хи%о'$+а је заложно право на непокретним стварима које се стичу уписом у јавне књиге.(ипотека се разликује од ручне залоге по томе што дужник не предаје ствар у државину повјериоцу."ружнику остаје ствар у државини те је може употребавати и прибавати плодове.%окретне ствари могу се оптеретити хипотеком под условом да се покретене ствари уведу у јавне регистре или друге јавне књиге у које се уписују непокретности и стварна права на њима.. нашем праву то су бродови и ваздухоплови мада покретне падају под режим непокретности.Оне се не предају заложном повјериоцу него их дужник задржава у својој државини.(ипотека обухвата непокретност у цјелини са свим њеним саставним дјеловима.Она се протеже и на припатке непокретности и на плдове док се не одвоје.,е/утим власник непокретности које је оптерћена хипотеком може оту/ити припатке и плодове све до почетка извршења односно наплате главног дуга.%редмет хипотеке може бити једна непокретност или више њих.. другом случају ријеч је о заједничкој или #и&л'а!о, "и%о'$ци.Она се заснива онда када је вредност једне непокретности мања од висине потраживања па повјерилац тражи од дужника да заложи више непокретности.Ако дужник не измири дуг о доспјелости хипотекарни повјерилац стиче право да путем суда захтјева продају хипотекарне непокретности и да своје потраживање намири из новца добијеног продајом.



24.СУДСКА И /АКОНСКА /АЛО5А Од уговорне залоге( ручна и хипотека) треба разликовати судску и законску залогу.Судска залога може бити на покретним и непокретним стварима.Судска залога на покретним стварима стиче се пописом ствари у извршном поступку а не предајом.Односи се на дужника који није у року испунио своје обавезе те је повјерилац на основу правоснажне судске одлуке предложио принудно извршење.Судско заложно право на непокретностима(судска хипотека) стиче се уписом у зеишне књиге.Судска одлука у овом случају замјењује &-овор а за заснивање судске

хипотеке потребан је одговарајући !а*и! #'ица)а(од&# а+ир$!'и).%риликом укњижбе судске хипотеке у земишним књигама се изричито озналава да је потраживање извршиво.

/а+о!#+а залога настаје у тренутку када настану разлози предви/ени законом.Она нема карактер јавног објавивања.,огу је имати и лица која су имала државину ствари(складиштар.0педитер).3ице које ужива законске залоге има право првенства у односу на уговорну залогу иако се ако је на непоктреностима не уписује у јавне књиге.Ово из разлога што закон има јачу правну снагу од уговора."ржава има законску залогу на непокретностима пореског обвезниа ради обезбје/ења неисплаћених потраживања и доприноса који се односе на ту непокретност доспјелих за последњу годину дана.. трговинском праву законску залогу имају повјериоци:превозилац на стварима које су му

предате ради превоза, складиштар на ускладиштеној роби...

25. ПРЕНОС /АЛОЖНО5 ПРАВА И ПОД/АЛО5А, И ПРЕСТАНАК /АЛОЖНО5 ПРАВА &аложно право је акцесорне природе и само по себи се не може преносити.Али ако се правним послом-цесијом пренесе главно и потраживање обезбеј/ено залогом тада заједно са њим прелази и споредно право.&алогодавац не може спријечити пренос права потрживања јер се његов пристанак не тражи али може онемогућити да се заложена ствар преда у државину новом повјериоцу јер без његовог пристанка залогопримац као уступилац потраживања не може заложену ствар предати другом лицу.. том случају заложена ствар ће остати у државини претходног залогопримца све до исплате цјелокупног дуга новом повјериоцу.Подзало-а настаје када се заложи потраживање обезбје/ено залогом.&алагање потраћивања повлачи са собом и заложно право као акцесорно право.. нашем праву залогодавац се не може успротивити залагању потраживања обезбје/еног залогом али се може сагласити или успротивити да се заложена ствар пренесе у државину залогопримчевом повјериоцу.Ако залогодавац не да дозволу да се његова заложена ствар пренесе у државину другом лицу као подзалогопримцу не значи да подзалога није заснована али ствар остаје у државини његовог повјериоца-залогопримца ради обезбје/ења потраживања датог у залог./алож!о %раво %р$#'а,$ када престане потраживање чије је испуњење обезбје/ено залогом.. том случају повјерилац је дужан да врати заложену ствар залогодавцу.Ако се залога односи на некретнине залогодавац ће тражити брисање хпоеке из земишних књига.Ако је потраживање застарјело повјерилац може намирити из вриједности заложене ствари ако је држи у рукама односно ако је хипотека укњижена.! то је једно од предности залоге.

26.ПРАВО РЕТЕНЦИЈЕ Право р$'$!ци,$ је слично заложном праву.*азлика је у томе што се заложена ствар налази у дражавини повјериоца по основу уговора о залози док се код ретенције ствар нашла код повјериоца по неком другом основу.Овдје је битна само савјесност држаоца.%овјерилац доспјелог потраживања у чијим се рукама налази нека дужникова ствар има право задржати је док му не буде исплаћено потраживање.. случају да је дужник постао неспособан за плаћање повјерилац може вршити право задржавања иако његово потраживање није доспјело.%раво ретенције има сваки повјерилац без обзира на основ и врсту правног посла из којег је потраживање настало под условом да је ствар дошла у његову државину воом

повјериоца.%редмет права ретенције могу бити све врсте покретних ствари укучујући ту и новац.Ако повјерилац жели да намири своје потраживање из задржане ствари дужан је о томе обавјестити дужника и ако се ради о гра/анско правно послу онда и суд и тражити од њега да ствар понуди на јавној продаји или по текућој берзанској цјени.



. супротном повјериалц из уговора у привреди није дужан да се обрати суду него може приступити јавној продаји по истеку 8 дана од дана упозорења дужнику да ће тако поступити.

27.АУТОРСКО ПРАВО Proizvodi ljudskog duha ili uma u oblasti nauke, knjizevnosti, umjetnosti itd. su autorska djela. Onipostaju objekti gradjanskog prava tek ako su pristupacni javnosti, i ako dobija odredjenu materijalnuprotivvrijednost. Regulisani su posebnim pravilima. Objektivno pravo regulise autorsko djelo, odnos

povodom autorskog djela, pravni polozaj autora i zastitu njegovih interesa. Autorskim djelom smatrajuse narocito: pisana djela, govorna djela, dramska itd. djela.Onaj ko je djelo stvorio je autor. Pravo autora, kao stvaraoca autorskog djela, regulisano

jepravnim normama autorskog prava. Autorsko pravo je apsolutno pravo koje se sastoji odlicnopravnih i imovinskopravnih ovlascenja koja pripadaju autoru.

Preduslov za ostvarivanje autorskih prava cini objavljivanje i izdavanje autorskog djela.Autorsko djelo je objavljeno kada je, na bilo koji nacin i bilo gdje u svijetu prvi put saopsteno javnosti.Autorsko djelo je izdato kad su primjerci djela pusteni u promet od strane autora. Djelo likovneumjetnosti se smatra izdatim onda kada je originalni primjer ili najmanje jedna kopija djela ucinjenatrajno pristupacnom javnosti od strane autora ili lica sa njegovom dozvolom.

Iskoriscavanje autorskog djela se vrsi objavljivanjem prevodjenjem, reprodukovanjem,

umnozavanjem, obradjivanjem, prikazivanjem, izvodjenjem itd. To se moze desiti samo po dozvoliautora. Za iskoriscavanje autoru pripada naknada kao posljedica imovinskog prava. Autorskaimovinska prava traju za zivota autora i pedeset godina po njegovoj smrti.

28.INDUSTRIJSKA SVOJINAPod pojmom industrijske svojine, kao bojektima gradjanskopravnog odnosa, podrazumijeva se skupintelektualnih vrijednosti, sto cini prizvod ljudskog duha ili uma u oblasti tehnike i tehnologije. Da bibila znacajna kao intelektualna vrijednost ona mora biti primjenjiva u industrijskoj proizvodnji. Uobjektivnom smislu se dijele na pronalazacko pravo i pravo znakova razlikovanja. U pronalazackopravo spadaju: know-how, tehnicko unapredjenje, patenti i mali patenti. A znakovi razlikovanjasu:modeli i uzorci, robni i usluzni zigovi, firma-trgovacko ime i geografska oznaka porijekla prizvoda.

Pravo industrijske svojine uredjeno je domacim i medjnarodnim objektivnim pravom. Oddomaceg treba pomenuti Zakon o patentima i znacima razlikovanja BiH. Na medjunarodnom planu jePariska konvencija o zastiti industrijske svojine. Na osnovu ove konvencije osnovana je Pariska unija,u njenim clanicama je omogucena zastita prava industrijske svojine za vise zemalja na osnovu jednemedjunarodne prijave.Osnovna na9ela Pariske konvencije su:Na:elo nacionalnog tretmana-državljanin svake od zemalja 9lanica uživa u ostalim zemljama Unijeista prava i obaveze u vezi industrijske svojine kao i doma:i državljani te zemlje.Na:elo asimilacije- sa pripadnicima zemalja Unije izjedna9avaju se državljani zemalja koje nepripadaju Uniji pod uslovom da su fizicka lica ili imaju stvarno i ozbiljno industrijsko ili trgovinskodruštvo.Na:elo minimalnih prava- na lica pripadnike Unije i asimilirana lica primjenjuju se porednacionalnih propisa zemlje u pitanju i minimalna prava utvr;ena Konvencijom bez obzira da li supredvidjena doma:im propisima.



29.PRONALAZA;KO PRAVOPronalazackim pravom se regulisu prava pronalazaca. Ovako bi mogli shvatiti pronalazacko

pravo u sirem smislu sa ciljem zastite pronalazaca bilo kojeg pronalaska (know-how, patent, malipatent, tehnicko unapredjenje). Medjutim, pronalasci koji se odnose na novo tehnicko rjesenje nekogproblema, a imaju odgovarajuci inventivni nivo , koji su primjenljivi u industriji ili drugoj djelatnosti,stite se patentom. Ne smatraju se pronalascima: otkrica, naucne teorije i matematicke formule (jerpripadaju cijelom covjecanstvu), programi racunara i ostala pravila, planovi, metode i uputstva za

duhovnu aktivnost. Zbog javnog interesa ne mogu se zastiti: pronalasci hirurskog ili dijagnostickogpostupka lijecenja. Predmet patentne zastite ne mogu biti pronalasci cije je objavljivanje ili upotrebaprotivna zakonu ili moralu.Pronalazak moze biti zasticen patentom ako je nov i do tada nepoznat, primjenljiv u industriji ilidrugoj djelatnosti, mora da sadrzi rjesenje novog tehnickog problema i treba da je rezultat stvaralackograda.Pored patenta imamo i mali patent (stiti se istim pravom kao patent, ali je on nizeg inventivnog nivoa)dopunski patent (zasticuje pronalazak kojim se usavrsava neki drugi patent), povjerljivi patent(pronalasci koji se odnose na narodnu odbranu i drzavnu bezbjednost) i zavisni patent (stiti patent kojise ne moze samostalno primjeniti)

Kao sto se autorsko pravo moze stvoriti u preduzecu tako se moze stvoriti i patent. U ovo

slucaju preduzece u svoje ime trazi parava na patent. Patent se stice upisom u registar patenata, i odmomenta upisa u registar se smatra da je pronalazak zasticen patentom. Zatim se izdaje nosiocupatenta isprava o priznanju prava i objavljuje se u sluzbenom glasilu. Niko ne moze koristiti patent bezdozvole, koriscenje autor naplacuje. Pronalazac ima pravo da trazi patentnu zastitu u svim zemljama zakoje je zainteresovan. Monopolsko pravo na patent vremenski je ograniceno. Patent traje 20 godine, amali patent 10 godina, racunajuci od dana podnosenja prijave.

Tehnicko unapredjenje perdstavlja tehnicko poboljsanje vec poznatog tehnickog rjesenja ilitehnoloskog postupka. Pravo titulara tehnickog unapredjenja sastoji se iz moralnih prava (pravo dabude priznat i u ispravama oznacen kao stvaralac) i imovinskih (pravo na naknadu od korisnikatehnickog unapredjenja), u trajanju od 5 godina, od pocetka primjenjivanja.Know-HowOvaj izraz se sve vise koristi u primetu tehnologije, tako sto njen vlasnik prodaje tehnologiju, najcesceu medjunarodnom prometu, kao sto se prodajje svaka druga materijalna roba. Kupac time ne kupujematerijalni proizvod, ali kupuje znanje kojim ce sam proizvesti proizvod pomocu tih teholoskihpostupaka. Kupcu se ustupa dokumentacija na osnovu koje se ona korsti u proizvodnji. Dokumentacijase cuva kao poslovna tajna.

Ako prihvatimo da se „pod znanjem i iskustvom podrazumijeva skup savremenih tehnickih itehnoloskih znanja i iskustava i vjestine koje se mogu primijeniti u industrijskoj i drugoj proizvodnjiispusticemo znacaju sadrzinu ovog pojma iz podrucka projektovanja, ekonomije i organizacije rada isl.

Korisniku know-how obezbjedjuje bolji pristup na trzistu i vecu konkurentsku sposobnost.Ekonomska vrijednost know-how oglda se prvenstveno u tajnosti novosti koja se njome ostvaruje,zbog ceka ima veci znacaj od patenta.



31.ZNAKOVI RAZLIKOVANJA(uzorak, model, robni i uslužni žig)U trzisnoj privredi zbog velikog broja istovrsnih proizvoda na trzistu se javljaju potrebe zaobiljezavanjem tih proizvoda znakovima razlikovanja, za njihovom individualizacijom. Osnovni ciljindividualizacije proizvoda je da kupac bude obavijesten o kojoj robi i proizvodjacu se radi, o njenomkvalitetu i drugim svojstvima.

Uzorci i modeliUzorak je pravo kojim se stiti nova slika ili crtez, koji mogu da se prenesu na odredjeni

proizvod. Uzorak mora biti ne samo u funkciji namjene prouvoda vec i u estetskom smislu originalan,tako da omogucuje bolji plasman proizvoda na trzistu. Originalnost proizvoda zavisi od izgleda ikorisnosti. npe. slika nekog umjetnika moze biti upotrebljena kao motiv za ukras na nekom servisu zarucanje ili tkanini. U tom slucaju slika se smatra uzorkom.

Model predstavlja spoljni oblik odredjenog proizvoda i prema njemu se vrsi prouzvodnjaodredjenog proizvoda.

Uslovi za zastitu modela ili uzorka je da oblik tijela, slike ili crteza bude nov i da se mozeprimijeniti u industriji, odnosno na zanatski proizvod ili njegov dio. Uslov novosti je ispunjen ako jeuzorak ili model nov u jednom svom dijelu, ali ga bitno razlikuje od drugih. Pravo nosioca modela iliuzorka, kao i sva druga prava industrijske svojine, teritorijalno su ogranice na zemlju zastite, avremensko ogranicenje traje 15 godina, racunajuci od dana podnosenja prijave.

Robni i usluzni zigZig je „distinktivni znak“ istih ili slicnih roba ili usluga razlicitih privrednika. Oni imaju znacaj

ekonomske vrijednosti. Zig je podesno sredstvo reklame i koristi se u privrednoj propagandi, tepredstavlja vazan elemenat u konkurentskoj borbi na trzistu. Pod izrazom „zig“ podrazumijeva se znakza obiljezavanje robe i usluga. Termin „zastitni znak“ se koristi kao sinonim za „zig“, a termin„neregistrovani zig“ kao sinonim za „znak“. Zig pored grafickog rjesenja moze da sadrzi i tijelo uprostoru (npr. boca coca cole), tzv trodimenzionalni zigovi. Kao i ostala prava industrijske svojine,pravo na zig teritorijalno i vremenski je ograniceno. Vremensko ogranicenje iznosi 10 godinaod danapodnosenja prijave za upis u registar, ali se njegovo vazenje moze produziti neogranicen broj puta, uzplacanje propisane takse. Registracija zigova se vrsi prema Zakonu o industrijskom vlasnistvu BiH.Robni žigovi stavljaju se na samu robu ili njeno pakovanje ukazuju:i na taj na9in njeno porijeklo iobilježavaju:i je u odnosu na drugu robu iste vrste.Uslužni žigovi su znaci koji služe za razlikovanje istovrsnih usluga razli9itih subjekata u privrednomprometu.Usluge mogu biti u uskoj vezi sa proizvodima(oplemenjivanje,9iš:enje proizvoda) i tada sezig stavlja na proizvode ili skroz nezavisne od robe( usluge turizma,ugostiteljstva , bankarstva)i tada sezig stavlja na sredstva kojima vrse te usluge.

32.OBLIGACIJA KAO PRAVNI ODNOS

Obligacioni odnos je u najsirem smislu gledano, sastavni dio strukture drustvenih odnosa. Od drugihdrustvenih odnosa razlikuje se u tome sto prava i obaveze nastala u obligacionom odnosu mogu biti ukrajnjoj liniji ostvareni drzavnom prinudom, a njegovu uzu sadrzinu cini izvrsenje imovinskihvrijednosti, predaja stvari, odnosno odredjena prestacija. Kao sto se njegova sadrzina dobrovoljnozasniva izmedju odredjenih lica stoga je i dobrovoljno izvrsenje izmedju njih. Evenutualno prinudnoizvrsenje slijedi na zahtjev jedne strane.

Obligacije se zasnivaju vvoljom subjekata, pa je prirodno ocekivati da ih oni i izvrsavajudobrovoljnom odlukom i aktivnostima, s obzirom na to da je krajnji cilj obligacija izvrsenje tj.prestanak bez posredovanja –intervencije drzavne prinude. Tj. dobrovoljno, bez spora. Medjutim,odsustvo dobrovoljnog izvrsenja obligacije, uslovljava gradjanski parnicki postupak inicirat tuzbom.

Ima takvih obligacija kod kojih zastitni mehanizam izostaje. Zbog toga se za njih cesto govorida su nesankcionisane obligacije, iako u sustini imaju odredjene sankcije koje su ceste sa stanovistadrustva, ali ostavljene samo na planu morala. To su obligacije koje ne karakterise prinudna sila drzave.

One se najcesce nazivaju prirodnim obligacijama.



Povjerilac je onaj subjekat obligacije koji na osnovu tuzbenog zahtjeva moze angazovati aparatprinudne sile suda. Drugim rijecima, povjerila je ovlastenik prinudnog izvrsenja obligacije. Duznik jeonaj subjekat koji je duzan da izvrsi prestaciju, i koji zbog izostanka dobrovoljnog izvrsenja mora daodgovori na pitanje postavljeno u tuzbenom zahtjevu, da trpi prinudno izvsenje na svojoj imovini.

Istorijski gledano , povjerilac i duznik nisu bili ravnopravni, jer je u najstarijim pravima,povjerilac imao ne samo pravnoimovinsku vlast , vec i vlast nad licnoscu duznika. Ovakav odnospovjerioca spram licnosti duznika potice iz rimskog prava i zadrzava se u evropskom pravu sve do

druge polovine 19. vijeka.Sa pozicije strukture same obligacije , duznik je podredjen pravima povjerioca, jer mora daizvrsi preuzetu prestaciju. Sadrzaj njegove prestacije je imovinskopravne prirode. Dug ne dira unjegovu licnost, nego imovinu. Moc povjerioca spram duznika je samo pravna, tj. imovinska, jer seodnosi na imovinu duznika.

Do pred kraj Republike u rimskom pravu povjerilac je imao pravo da okuje duznika, pa i

jemca, koji padne u docnju i da ga poslije 60 dana ubije ili proda u ropstvo. Tek pred kraj Republike

zakonom ovakav postupak licne, a ne imovinske odgovornosti, bio je zabranjen, jer je onemogucavao

aktivnost duznika u smislu sticanja materijalnih dobara kako bi mogao da izvrsi svoju ugovornu

obavezu.

33.DEJSTVO I SADRŽINA OBLIGACIJA

Obligacija je sa stanovista njenog dejstva, pravni odnos samo izmedju njenih subjekata, povjerioca iduznika, te ne dira treca lica. U top pogledu postoji razlika izmedju obligacionog pravi i stvarnogprava. Dok je obligaciono-pravni odnos, odnos izmedju povjerioca i duznika, ciji je sadrzaj odredjennjihovom voljom, dotle stvarno-pravni odnos je odnos titulara i bilo kog drugog lica, ciji je sadrzajunaprijed odredjen zakonom.

Pravilo je da se dejstvo obligacija zasniva samo izmedju ucesnika. Medjutim, ima izuzetaka.Postoji obligacija sa apsolutnim dejstvom, obeveze koje proizvode izvjesna dejstva i prema trecimlicima. Takve obligacije identicne u stvarnim pravima. Postoje 2 grupe:

U prvu grupu spadaju obligacije sa apsolutnim dejstvom koje svoje takvo dejstvo proizvode naosnovu zakona . Tu spada zakup. Ako dodje do toga da trece lice stekne svojinu na zakupljenoj stvarisa ranijim zakupodavcem, novi vlasnik stice poziciju zakopadvca. Prema tome prava i obaveze izzakupa nastaju izmedju njega i zakupca. Novi vlasnik ne moze zajtijevati od zakupca da mu predastvar prije proteka vremena z akoje je zakup ugovoren. Ukoliko trajanje zakupa nije ugovoreno,ugovor o zakupu se moze raskinuti nakon isteka otkaznog roka.

U drugu grupu obligacija sa apsolutnim dejstvom spadaju obaveze zasnovane na javnimregistarskim knjigama. To su: pravo prece kupovine, pravo prekupa i pravo otkupa. Za ovlascenikaobezbjedjuje apsolutnu prednost prema svim drugom potencijalnim kupcima, ako se vlasnik odluci naprodaju upisanog prava.

Sadrzina obligacija kroz prava i obaveze odredjuje se prema onome sto su strane svojomvoljom utvrdile i ugovorile. Ima slucajeva da sadrzina obligacija zavisi i od zakonskih propisa kada seradi o obavezama stvorenim na osnovu zakona.34.NA

;ELA OBLIGACIONOG PRAVA

Nacelo autonomije voljeStra u obligacionim odnosima su slobodne. Nacelo autonomije volje daje pravo ucesnicima

obligacionih odnosa da odredjuju saugovrnika, sadrzinu ugovora, njegovu izmjenu ili raskid,odredjivanje nadleznosti suda za rjesavanje sporova, pravo koje sud primjeniti u rjesavanjanju spora.Autonomija volje se realizuje slobodo odredjivanja obligacija u okviru zakona. Izvan ovih zakonskihokvira ugovorne strane ne mogu uredjivati medjusobne odnose, jer je sankcija za prekoracenjezakonske slobodne volje – nistavost ugovora.

Nacelo savjesnosti i postenjaZa sve obligacije vrijedi opsti princip izrazen u nacelu savjestnosti i postenja. Prema nacelu

savjesnosti i postenja ucesnici obligacionopravnog odnosa su duzni da se tako ponasaju prilikomzasnivanja , ali i prilikom izvrsavanja obligacionopravnog odnosa. Ovo nacelo pretpostavljadobrovoljnost zasnivanja obligacionog odnosa na principu povjerenja.



Nacelo dispozicijeUcesnici svoje obligacione odnose mogu drugacije urediti nego sto je to zakonom propisano.

Nacelo dispozicije je potpuno kada strane mogu slobodno disponirati i urediti svoje ugovorne odnose uodnosu na pravne norme. Prikrivanje cinjenice prodavca o nedostacima, u vrijeme zakljucenjaugovora, razlog je njegove nistavosti.

Nacelo jednakosti ugovornih strana i ravnopravnosti njihovih davanja

Uzajamni odnosi subjekata u jednom obligacionopravnom odnosu je odredjen jednakim polozajemstrana i njihovih volja. Tako npr u jednom ugovoru o prodaji i prodavac i kupac su potpunoravnopravni, bez obzira ko se pojavljuje kao ugovorna strana: drzavni organ, pravno ili fizicko lice.

Nacelo ekvivalentnosti ili davanja jednakih vrijednostiOsnovna mu je funkcija da stiti interese obje strane , ako taj princip nije iskljucen prema prirodi

ugovora.Nacelo zabrane iskoriscavanja monopolskog polozajaStvaranje i iskoriscavanje monopolskog polozaja radi sticanja materijalnog i drugog

preimucstva zabranjeno je imperativnim normama obligacionog prava . Monopol moze da bude pravnii fakticki. Pravni monopol je legalni monopol koji je ustanovljen pranim aktom. (Elektro- privreda,zeljeznica, telekomunikacione veze). Fakticki monopol nastaje privrednim radnjama samih subjekata

(fuzijom preduzeca). Monopolsko sporazumjevanje je postizanje dogovora izmedju privrednihsubjekata o podjeli trzista ili to cine cijenama proizvoda, ogranicavanjem obima proizvodnje ilipodjelom trzista.

Nacelo zabrane prouzrokovanja steteOvo nacelo je jedno od osnovnih nacela svih savremenih zakona kojima se regulisu obligacioni

odnosi. Ono proistice iz zabrane sloupotrebe prava. Krsenjem tog nacela za jednu stranu proizlazipravo da zahtijeva naknadu stete, a za drugu stranu proizlazi obaveza da tu stetu nadoknadi.

35.SADRŽINA OBLIGACIJA PREMA OSOBINAMASadrzina obligacija odredjuje se po vrsti obligacija.

Prema sankciji obligacije mogu biti one koje se mogu izvrsiti sredstvima drzavne prinude iliobligacije koje ne uzivaju zastitu od strane drzave. Kod sankcionisanih na sadrzaj obligacije upucujesama sankcija. Sankcija je imovinske prirode i ispoljava se u obavezi ispunjenja. Sakcionisaneobligacije se mogu ostvariti sredstvima drzavne prinude u izvrsnom postupku. Obligacije koje neuzivaju zastitu drzavne prinude (prirodne ili naturalne) nisu u potpunosti ostale nezasticene. Njihovoizvrsenje lezi u moralnoj obavezi duznika.

Prema nacinu izvrsenja obligacije mogu biti aktivne i pasivne, novcane i nenovcane. Sadrzinaaktivnih obligacija se ispoljava u aktivnom ponasanju duznika. Obligacije necinjenja (negativneobligacije) imaju sadrzinu u pasivnom ponasanju duznika. Podjela obligacija na novcane i nenovcanezasniva se na kriterijumu da li je obaveza u svojoj primarnoj sadrzini odredjena u novcu ili nekojdrugoj stvari ili prestaciji.

Prema osobini stvari. Obligacije koje za predmet imaju individualno odredjenu prestacijuobavezuju duznika na predaju tacno odredjene stvari (najcesce nezamjenljive). Kod obligacija koje zapredmet imaju genericnu stvar najcesce se radi o zamjenljivim stvarima.

Prema djeljivosti predmeta obligacije mogu biti djeljive i nedjeljive. Djeljive obligacije sutakve ciji se predmet moze dijeliti i ispuniti u vise istovrsnih dijelova, s tim da dugovni predmet usljedtoga ne izmjeni sustinu niti izgubi od svoje vrijednosti, ili cinjenje u razmacima radi izvrsenja duzneobaveze. Obligacije su nedjeljive ako im je premet, sa stanovista stvarnog prava, nedjeljiv. Obavezapredaje ovakve stvari zahtijeva integralnost prestacije.

Prema nacinu ispunjenja obligacije mogu biti alternativne i fakticke. Kod alternativnih,obligacija sadrzi vise stvari od kojih je duznik obavezan da ispuni jednu od predvidjenih. Kodfakultativnih obligacija , za razliku od alternativnih, jedna stvar je u obavez. Kod fakultativnih

obligacija primarna obaveza se ne sastoji od vise stvari, vec od jedne.



Prema broju ucesnika na stani povjerioca ili na strani duznika obligacije mogu biti sa jednim ili visesubjekata. Nisu rijetki slucajevi mnozine subjekata obligacionopravnog odnosa. Trazbina se dijeli naonoliko dijelova koliko ima povjerilaca, a dug na onoliko dijelova koliko ima duznika. Kodrazdijeljenih obligacija svaki sapovjerilac ima pravo zahtijevati od duznika da prema njemu izvrsisamo onaj dio koji na njega otpada. Nerazdjeljiva obligacija postoji onda kad je predmet obligacijenedjeljliva radnja. Svaki duzink je duzan da izvrsi radnju u cjelini jer se ona ne moze dijeliti.

Prema nacinu i trajanju ispunjenja sadrzine, obligacije mozemo podjeliti na trenutne, trajne

i periodicne (sukcesivne). Trenutne obligacije se izvrsavaju odmah, u jednom mahu. Obligacija satrajnom presacijom je zakup, plodouzivanje i sl. Periodicne, odnosno sukcesivne obligacije nalazuduzniku izvrsenje obaveze u redovnim vremenskim razmacima sa ponovljenim, po pravilu, identicnimprestacijama , sve dotle dok se ne dodje do izvrsenja obligacije u cjelini.

36.JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJEJednostrana izjava volje je stvaranje obaveze za jednu stranu na osnovu javnog obecanja nagrade. Tosu izvori obligacija koji nastaju svjesnom voljom jedne strane.

Javno obecanje nagrade je izjava volje objavljena od ponudioca, o ustupanju nagrade licukoje izvrsi radnju prema objavljenim uslovima. Radnja koju treba uciniti i uslove koje mora zadovoljitikao i nagrada unaprijed su odredjeni. Javno obecanje nagrade mora biti ucinjeno preko sredstava

javnog informisanja. Lice koje je javno obecalo nagradu duzno je subjektu koji je ispunio cinidbu,nagradu da isplati.

Ponuda za zakljucenje ugovora je takodje jednostrana izjava volje koja obavezuje ponudiocada pod uslovima iz ponude zakljuci ugovor sa ponudjacem. Za to vrijeme ponudjac ne moze

jednostrano odustati od ponude koju je uputio ponudjenom, bez posljedica da ponudjenom nadoknadistetu koja je time nastala.

Mjenicni potpis je jednostrana izjava volje koji obavezuje mjenicnog duzniika na preuzetuobavezu iz mjenice na njenu isplatu.

37.UGOVOR(uslovi , na:in zaklju:enja i podjela ugovora)Ugovori nastaju saglasnoscu volja dviju ugovornih strana. Samim tim oni predstavljaju lica kojaizjavljuju volju. Ugovor uvijek predstavlja dvostrani pravni posao. Ugovor je najznacajniji izvorobligacionih odnosa i osnovni temelj pravnog prometa. U ugovoru se najcesce mogu prepoznati fazezakljucenja i faze izvrsenja. Ugovorima strane uredjuju svoje konkretne odnose koji ih obavezuju, pa

je stoga ugovor zakon za stranke.OPŠTI USLOVI ZAKLJU<ENJA

Sposobnost ugovaranja je sposobnost lica da sopstvenim radnjama i izjavama volje sticeprava i preuzima obaveze. Ovu sposobnost imaju poslovno sposobna lica. Ukoliko drugi ugovarac posaznanju o ugovoru sa manama, ne odustane od takvog pravnog posla u orku od 30 dana, ugovor cekonvalidirati nevazeci pravni posao postaje vazeci) po sili zakona.

Saglasnost volja o bitnim elementimaSaglasnost volja sugovaraca se ogleda u poduparnosti njihovih volja u pogledu predmeta i

osnove (kauza) ugovora.Predmet ugovoraUgovor mora imati sporazumno dogovreni predmet. Predmet ugovora je objekat na koga se

odnosi saglasnost volja ugovornih strana. Predmet je ono o cemu su ugovorne strane saglasile svojuvolju. Ugovor moze imati vise predmeta.

Osnov (kauza) ugovoraOsnov ili kauza (causa) je razlog ulaska u ugovorni odnos i preuzimanja obaveza na tacno

odredjena ponasanja prema sadrzini ugovora. Svaka ugovorna obaveza se mora zasnivati na kauzi.Kod ugovora o prodaji osnov prodavca je da prenese svojinu stvari na kupca, a osnov kupceve obaveze

je da prodavcu plati cijenu.

Cijena u ugovoruPrimjetili smo da je cijena bitan element ugovora samo kod dvostranoo-obaveznih pravnihposlova, a ne i kod dobrocinih. Ako cijena nije ugovorom odredjena, ona mora biti odrediva, odnosnoda ne dovodi u dilemu ugovorne strane o visini te vrste prestacije.



Motiv (pobuda) ugovoraMotiv kod ugovora je unutrasnji intimni odnos subjekta , koji mu daje podstrek (podsticaj) za

zakljucenje odredjenog ugovora. Motivi su kod dobrocinih ugovora malobrojni (zahvalnost,prijateljstvo, milosrdje).

POSEBNI USLOVI

Forma ugovoraSavremena zakonodavstva su prihvatila opsta pravila da se ugovori mogu zakljucivati u bilokojoj formi. Za punovaznost jednog ugovora bitna je izjavljena volja i njen prihvat. Ipak, neka formamora biti. Prema pravnom znacaju dijelimo formu ugovora na formu ad solamnitatem i formu adprobationem.

Forma ad solamnitatem je bitna za nastanak i punovaznost ugovora. Forma ad probationem je zahtjev koji se pred ugovoraca postavlja radi dokazivanja da je neki ugovor zakljucen. To je formakao dokazno sredstvo, jer se postojanje ne bi moglo dokazati drugim dokaznim sredstvima. Formaugovora moze biti propisana zakonom ili predvidjena ugovorom.

NA;IN ZAKLJU;ENJA

PredugovorPredugovor je takav pravni posao kojim se preuzima obaveza da se kasnije sklopi ugovor.

Predugovor obavezuje ako sadrzi bitne elemente ugovora. Sklapanje glavnog ugovora moe sezahtijevati u roku od sest mjeseci od isteka roka predvidjenog za njegovo zakljucenje.

PregovoriZakljucivanju ugovora cesto prethode pregovori. Svrha pregovora je u tome da se licu koje je

dalo inicijativu za pregovore pomogne da formulise svoju ponudu. Pregovori tek treba da dovedu doponude. Pregovori se mogu voditi pismeno ili usmeno. Osnovno pravilo je neobaveznost pregovora.Pregovori se mogu voditi sa vise lica istovremeno. Pregovori se moraju voditi da bi se zakljucionekakav konkretni posao.

PonudaPonuda je izjava volje jedne strane, upucena drugoj strani-buducem saugovoracu (ponudjenom)

sa ozbiljnom namjerom da se zakljuci ugovor. Dakle, ponuda je izjava namjere da se zakljuci ugovor.Opsta ponudaPrijedlog za zakljucenje ugovora ucinjen neodredjenom broju lica koji sadrzi bitne elemente

ugovora, cijem je zakljucenju namijenjen, vazi kao ponuda. Ovakva ponuda kao specificnosttrgovinskog prava, moze se javiti u vise razlicitih oblika. Opsta ponudase moze javiti u formi opstihuslova poslovanja, formuliranih ugovora ili izlaganja robe uz naznacenje cijena. Ugovori koji sezakljucuju u formi opstih uslova poslovanja mogu biti zakljuceni samo njihovim prihvatanjem, inacenema ugovora. To je ugovor po pristupu ili athezioni ugovor. Opsta ponuda se moze javiti i uformiizlaganja robe uz naznacenje cijene. Otuda, kad lice udje u prodavnicu i izjavi da kupuje ponudjenurobu, ugovor o prodaji smatra se zakljucenim, te je prodavac duzan, ako nema druge robe, dati robu izzaloga.

Poziv na ponuduU odredjenim slucajevima koji su veoma bliski opstoj ponudi, nece se smatrati da se radi o

ponudi vec o pozivu zainteresovanim licima da ucine ponudu. To su slucajevi: slanje katalogaa, tarifa idrugih obavjestenja, kao i oglasi ucinjeni putem stampe, lecima, radio prijemnika ili televizijom.Poseban slucaj poziva na ponudu predstavlja aukcijska prodaja i sa njom izjednacena javna prodaja.

Precutno zakljucenje ugovora (konkludentnom radnjom)Precutno zakljucenje ugovora je karakteristicno za ugovore u trgovinskom pravu. Vrijeme

zakljucenja ugovora smatra se trenutak kada je ponuda ili nalog stigao ponudjenom. Precutnozakljucenje ugovora konkludentnom radnjom moze biti izrazeno uobicajenim znacima ili drugim

ponasanjem – direktnim prihvatanjem (slanje ponudjacu cijene naznacene u ponudi) ili indirektnimprecutnim prihvatanjem. Kad jedna strana predaje drugoj dokumenta na osnovu kojih moze raspolagatirobom, a druga strana ta dokumenta primi, kad kupac moze raspolagati robom, a druga strana tadokumenta primi, kad kupac ne vrati robu u roku u kojem je roba predata na ogled ili probu.



MemorandumOpste je pravilo da se ugovori i drugi pravni poslovi mogu zakljuciti samo od

ovlascenih lica. Izuzetno, ugovori u privredi mogu se zakljuciti pismenim ponudama i pismenimprihvatanjem neovlascenih lica ako su kumulativno ispunjeni uslovi: izjava treba biti sastavljena na

hartiji osa odstavmpanim ili utisnutim oznakama ponudjaca ili ponudjenog kojom se oni u svom

poslovanju sluze (memorandum) takva izjava mora biti snabdjevena pecatom ili stambiljem ponudjaca

ili ponudjenog.

Savremena sredstva vezeZakljucenje ugovora preko telefona, teleprinterea, telefaksa, radio vezom ili drugimsavremenim sredstvima veze, a ugovoraci lili od njih ovlastena lica su bili u neposrednoj vezi, smatrase da su ponuda ili izjava o prihvatanja u pogledu vremena, ati izmedju prisutnih lica. To znac da jeponudjeni po pravilu duzan da se odmah izjasni o ponudi ako zeli da ugovor bude zakljucen. Rizikgresaka telegrama u prenosu snosi posiljalac, osim ako u sl telegramu ili na drugi nacin, ponudjacblagovremeno greske ipravi.

PODJELA UGOVORAUgovori sa zakonskim osnovom

Ova grupa ugovora nalazi svoj pravni osnovu u zakonu. Znaci da je volja ugovornih strana u

skaldu sa pravnim nacelima. Sa tog stanovista ugovore mozemo podjeliti na razlicite nacine.

a.a) Ugovore u privredi i ugovore u gradjanskopravnim odnosimaTerminologija kod ugovora u privredi razlicita je u poslovnoj praksi kao i pravnoj nauci. To su:

poslovi prometa robom, ugovori robnog prometa, privrednopravni poslovi ili privredni ugovori, kao iugovori o prometu robe i usluga.

a.b) Prema tome da li su ugovori regulisani zakonom ili ne,dijele se na imenovane ineimenovane. Imenovani su oni ugovori koje zakon posebno uredjuje zbog njihovog dugog i cestogponavljanja u pravnom prometu. Neimenovani ugovori su oni ugovori koji nisu regulisani posebnimpravnim propisima i za njihovo regulisanje primjenjuju se opsta pravila o ugovorima.

a.v) Za nastanak bilo kojeg ugovora potrebna je odgovarajuca forma. Dovoljna jesaglasna izjava volja o prometu ugovora kod dvostrano obaveznih ugovora. Znaci da se postavlja uslovpismeno izrazene volje ugovornih strana za punovaznost ugovora. Sa tog stanovista ovi ugovori sezovu neformalni ugovori. Ponekad zakon prestavlja uslov punovaznosti ugovora da se obaveznozakljucuje u pismenoj formi, pa se ti ugovori svrstavaju u pismene, odnosno formalne ugovore.

a.g) Ugovori za ciju ponovaznost je dovoljna postignuta volja ugovornih strana onjegovoj sadrzini, nazivaju se konsesualni ugovori. Ako je za punovaznost ugovora neophodnapredaja stvari, ugovor nastaje tek od trenutka predaje stvari, radi se o realnim ugovorima.

a.d) Prema odnosu prava i obaveza ugovornih strana ugovore mozemo svrstati unekoliko grupa:

- Dvostrano obavezni ugovori su oni koji stvaraju takve obligacije u kojima ugovornestrane jedna prema drugoj sticu prava i obaveze. Najcesci primjer u obicnom zivotu i poslovnoj praksi

je ugovor o prodaji. Ovdje se radi o teretnim ugovorima. - Jednostrano obavezni ugovori stvaraju jednoj ugovornoj strani samo prava, a drugoj

samo obaveze (ugovor o poklonu). Uisto vrijeme to su i dobrocini ugovori. a.dj) Prema izvjesnosti prava i obaveza ugovornih strana u vrijeme zakljucivanja

ugovora, ugovore mozemo podjeliti na- Aleotorne ugovore kod kojih se u trenutku zakljucenja ne zna kakav ce biti krajnji

ishod, nego to zavisi od buducih dogadjaja. To su ugovori na srecu. -Kauzalne ugovore kod kojih postoji odredjeni ekonomski razlog davanja.

-Apstraktni ugovori su oni kod kojih obaeza nastaje samim tim sto je formalno prihvacena gezobzira da li je dat ili primljen ekonomski ekvivalent (mjenica) – Komulativni (ekvivalentni) ugovori

su oni ugovori kod kojih se u trenutku zakljucenja zna kakve i kolike obaveze i prava nastaju i za kogugovaraca. Ugovorom je odredjeno sta se duguje, koliko se duguje i ko kome duguje. Nista nijeostavljeno da se ustanovljava naknadno.



38.CESIJA

Ustupanje potrazivanja – cesija je ugovor ranijeg povjerioca (ustupioca, cedenta) sa trecimlicem (novim povjeriocem, prijemnikom, cesionarem), na osnovu koga se u obligaciji mijenjapovjerilac, tako da novi povjerilac prema duzniku (cesusu) stice pravo na zahtjev ispunjenja obavezasa istom sadrzinom kao i raniji povjerilac. Pravilo je da se na osnovu ugovora mogu prenositi svapotrazivanja. Moguce je cedirati i uslovna, pa i buduca potrazivanja. U slucaju djeljivih obligacija

moguce je ustupati samo jedan dio potrazivanja. * Pored zakonske zabrane, ustupanje potrazivanjamoze i ugovorom da se onemoguci ili ogranici pravo prenosa sa pristankom duznika.Sa ustupljenim glavnim potrazivanjem na prijemnika prelaze sporedna potrazivanja, kao sto su:

hipoteka, zaloga, pravo na buducu kamatu , plodovi. Ustupanjem potrazivanja se ne mijenja sadrzajobligacije iz ugovora. Na osnovu ugovora o ustupanju potrazivanja, ustupilac na prijemnika prenosisvoje potrazivanje sa potrebnom dokumentacijom koja prati to potrazivanje. Umjesto ispunjena svojeobaveze, duznik, na osnovu posebnog ugovora sa povjeriocem, moze povjeriocu da ustupi svojepotrazivanje koje postoji prema trecem licu. * Zakljucenjem ugovora o ustupanju, duznikova obavezaprestaje do iznosa ustupljenog potrazivanja.

39.PREUZIMANJE DUGA I PRISTUPANJE DUGU

Preuzimanje duga je ugovor izmedju duznika i preuzimaoca (treceg lica) na osnovu koga preuzimalacpostaje duznik uobligacionopravnom odnosu, a raniji duznik se oslobadja obaveze, i to samo ako jepovjerilac pristao na promjenu duznika. Pristanak na preuzimanje duga povjerilac moze dati izricito iliprecutno (konkludentnom radnjom). Precutni pristanak povjerioca postoji ako je bez protivljenja irezervi primao neko ispunjenje od preuzimaoca, koje je on ucinio u svoje ime.

*Ugovorom o preuzimanju duga, na koji pristaje povjerilac, preuzimalac postaje duznik, araniji duznik se oslobadja obaveze. Preuzimalac duguje povjeriocu obavezu sa istom sadrzinom koja jedo tada postojala izmedju ranijeg duznika i povjerioca. Preuzimalac ne odgovara za nenaplacenekamate koje su dospjele do preuzimanja ako nije drukcije ugovoreno. Medjutim, jemstvo, koje je dalotrece lice, prestaje ako se jamac nije saglasio da jemci i za novog duznika.

40.KAPARA , ODUSTANICA i JEMSTVOPod pojmom kapara treba podrazumijevati odredjen iznos novca ili neka kolicina drugih

zmajenljivih stvari, koje ce se lako pretvaraju u novac, a u vrijeme sklapanja ugovora jedna ugovornastrana daje drugoj, kao znak da je ugovor uakljucen i kao osiguranje njegovog ispunjenja u smisluugovorom preuzetih obaveza. Kapara, kao dokaz da je ugovor zakljucen, i kao osiguranje njegovomizvrsenja. Stoga nase pozitivno zakonodavstvo ne dozvoljava strani koja je dala kaparu da mozeodustati od ugovora ostavljajuci kaparu drugoj strani, niti to moze uciniti druga strana vracanjemdvostruke kapare. Ugovor o kapari je realan ugovor, pa proizvodi dejstvo tek kada je kapara data. Uslucaju ispunjenja ugovora kapara se mora vratiti ili uracunati u ispunjenje obaveze. U praksi to jeuglavnom ispunjenje obaveze.Odustanica predstavlja sporazum kojim ugovorne strane predvidjaju ovlastenje odustajanja odugovora uz placanje odredjenog novcanog iznosa ili druge imovinske vrijednosti. Ugovorna stranakoja se obavezala na davanje odustanice ima pravo izbora da ispuni ugovor ili da odustane od ugovorai preda odustanicu. Predajom (isplatom) odustanice ona se oslobadjasvojih ugovornih obaveza, ali iprava, kao i duznosti naknade stete koja bi drugoj strani nastala neizvrsenjem ugovora. Ovlastenastrana ima pravo odustati od ugovora, uz placanje (davanje) odustanice, u roku predvidjenomugovorom.Jemstvo je preuzimanje obaveze nekog drugog lica u slucaju da strana, za koju se jemci, ne ispunisvoju obavezu. Jemstvo moze biti ugovorno i zakonsko. Kod solidarnog jemstva povjerilac mozezahtijevati ispunjenje obaveze od jemca i prije nego sto je zahtijevao ispunjenje obaveze od duznika, a

moze istovremeno traziti ispunjenje od obojice. Kod supsidijarnog jemstva povjerilac moze zahtijevatiispunjenje obaveze od glavnog duznika, pa tek ako to nije uspio, svoj zahtjev ce usmjeriti prema jemcu.



41.ZASTARJELOSTUgovori se moraju izvrsavati onako kako obaveza glasi. Ako ugovorna strana uopste ne izvrsi obavezuili je ne izvrsi saglasno ugovoru, govorimo o neizvrsenju ugovora. U tom slucaju ostecena strana imapravo da trazi izvrsenje ugovora i naknadu stete. Pravilo je da se prigovori na idljive ili sakrivene maneisporucene robe ili izvrsenih usluga, pod prijetnjom gubitka prava, moraju dati odmah po otkrivanju,kod privrednopravnih poslova, odnosno najkasnije za osam dana kod gradjanskopravnih poslova.Opsti rok zastarjelosti potrazivanja je 10 godina, dok medjusobna potrazivanja pravnih lica iz

poslovnih odnosa zastarijevaju za 3 goidne. *Po bivsem Zakonu o zastarjelosti potrazivanja bivseSFRJ opsti rok zastarjelosti je iznosio 10 godina.

42.NA;INI PRESTANKA UGOVORAa) Ugovor moze prestati na vise nacina. Redovan i tipican nacin prestanka je

ispunjenjem obaveza. To je najcesci nacin prestanka ugovora.b) Ugovor moze prestati voljom ugovornih strana na osnovu sporazumnog raskida, ili

raskidom jedne strane. Ugovor se moze raskinuti i na osnovu volje jedne strane (otkazom) kad je to predvidjeno ugovorom ili zakonom, posebno kod trajnih prestacija. Povjerilac mozeraskinuti ugovor bez davanja naknadnog roka za ispunjenje ako ce iz duznikovog drzanja mozevidjeti da on svoju obavezu nece izvrsiti ni u naknadnom roku. Ugovor se ne moze raskinuti

zbog neispunjenja neznatnog dijela duznikove obaveze. Momentom raskida ugovorne strane suoslobodjene svojih ugovornih obaveza. Moze se samo traziti naknada stete, ukoliko suispunjeni uslovi za to.

c) Prestanak ugovora zbog promjenjenih okolnosti vrsti se ako dogadjajionemogucavaju ili otezavaju izvrsenje ugovora ili sprecavaju za jednu ili obje strane postizanjesvrhe ugovora. Promijenjene okolnosti narusavaju nacelo ekvivalentnih vrijednosti prestacijaugovornih davanja.

d) Prestanak ugovora zbog nemogucnosti da se ugovor ispuni postoji u slucajevimakad je ispunjenje obaveze jedne ugovorne strane, postalo nemoguce zbog dogadjaja za koji nijeodgovorna nijedna strana. Ako je jedan ugovarac vec nesto ispunio od svoje obaveze, on mozeda trazi vracanje datog.

e) Prestanak ugovora prebijanjem ili kompenzacijom obaveza postoji u slucajumedjusobnih potrazivanja duznika i povjerioca. Neophodno je da su istorodna (u novcu, u robiistog roda i kvaliteta).

f) Prestanak ugovora oprostajem ili otpustanjem duga ako povjerilac izjavi duznikuda nece zahtijevati njegovo ispunjenje, a duznik se sa time saglasi.

g) Prestanak ugovora prenovom ili novacijom kad se povjerilac i duznik saglase dapostojece obaveze zamijene novom

h) Prestanak ugovora konfuzijom ili sjedinjenjem prava i obaveza povjerioca iduznika u istom licu. Sjedinjenjem ugovornih strana sa stanovista prava i obaveza iz ugovoraon prestaje po prirodi stvari.

i) Prestanak ugovora ustupanjem (cesijom) kad povjerilac ugovorom zakljucenim satrecim licem prenese na istog svoje potrazivanje.

j) Ugovor prestaje i smrcu duznika , odnosno likvidacije ili stecaja pravnog lica kao duznika.



43.APSOLUTNO I RELATIVNO NIŠTAVI UGOVORIApsolutno nistavi ugovori su liseni svih dejstava i ne stvaru prava i obaveze. Na apsolutnu nistavostse moze pozvati svako. Rok ne zastarijeva. Sud ili drugi drzavni organ duzni su da paze nauzrookeapsolutne nistavosti.

• Protivzakoniti ugovori jer su izricito zabranjeni zakonom.• Nemoralni ugovori su oni koji svojom sadrzinom vrijedjaju i stoje u suprotnosti sa vazecim

moralnim shvatanjima.

•

Zelenaski ugovori su takvi ugovori kojima jedna strana iskoristava tezak materijalni polozaj,neznanje ili neiskustvo druge ugovorne strane da bi sebi pribavila nesrazmjernu imovinskukorist.

• Simulovan (prikriveni) ugovori• Fiktivni (prividni) ugovori su ugovori koji se stvarno ne zakljucuju, vec se stvara privid kao

da su zakljuceni da bi se na taj nacin ostvarila neka korist izigravanjem zakona.• Ugovori kod kojih subjekti vjeruju da su saglasni, a u stvari medju njima postoji nesporazum

(zabluda) o predmetu ugovora, prirodi ili osnovi ugovora.• Ugovor zakljucen sa potpuno poslovno nesposobnim licem

RELATIVNO NISTAVNI (RUSLJIVI) UGOVORIRelativno nistavni ili rusljlivi ugovori smatraju se oni ugovori koja su zakljucila lica ogranicenoposlovno nesposobna, ili kad postoji mana volje kod jedne od ugovornih strana. Mane volje mogu bitiizazvane prevarom, prijetnjom i prinudom.

• Prevara je namjerno izazivanje zablude drugog ugovaraca u pogledu pojedinih elemenataugovora. Prevara moze biti izazvana pogresnim predstavljanjem svojstava odredjene stvari.

• Prijetnja Strana koja je zakljucila ugovor pod prijetnjom moze zahtijevati njegovo ponistenjeako je prijetnja bila ozbiljna tako da je izazvala opravdani strah. Prijetnja je takva opasnostkojom se ugrozava zivot ili licno dobro ugovaraca ili nekog njemu bliskog lica.

• Prinuda je pricinjavanje fizickog ili psihickog zla drugoj strani s ciljem da on izjavi odredjenuvolju u smislu zakljucenja ugovora.

•

Rusljivi ugovori su i oni ugovori koje zakljuci ograniceno poslovno sposobno lice.Sudbina rusljivih ugovora je u rukama lica koja su takvim ugovorom ostecena

44.POJAM I VRSTE ŠTETESteta je izvor obligacije koja nastaje izmedju lica odgovornog za smanjenje imovine, odnosnonanosenje fizickog ili psihickog bola ili straha ostecenom. Razlikujemo vanugovornu i ugovornuodgovornost za stetu. Vanugovrna odgovornost za stetu nastaje stetnom radnjom koja stvaraobligacioni odnos izmedju stetnika i ostecenog.Ugovorna odgovornost za stetu nastaje zbogzakasnjenja u ispunjenju postojece ugovorne obaveze. Lice koje napadacu nanese stetu u nuznojodbrani nije obavezno da tako prouzrokovanu stetu naknadi, osim u slucaju prekoracenja nuzneodbrane.

Stete se mogu podjeliti na materijalne (imovinske) i nematerijalne (neimovinske). Materijalna steta nastaje umanjenjem imovine (obicna steta) i sprecavanjem njenog povecanja(izgubljena dobit). Obicna steta nastaje unistenjem ili ostecenjem neke stvari ili sprecavanjemvrsenja prava. Izgubljena dobit je sprecavanje ocekivanog povecanja imovine.

Materijalna steta se moze podjeliti na konkretnu stetu i apstraktnu stetu. Konkretna steta se moze dokazati i njena visina tacno utvrditi. Apstraktna steta se ne dokazuje nego se pretpostavlja.Nematerijalna steta nastaje nanosenjem drugome fizickog ili psihickog bola ili straha.



45.STICANJE BEZ OSNOVA I POSLOVODSTVO BEZ NALOGA

Sticanje bez osnova ili neosnovano obogacenje je povecaneje imovine jednog lica na racun imovinedrugog lica, bez pravnog osnova. Sticalac je duzan da ono sto je primio vrati drugoj strani. Sticanje bezosnova postoji kada je dio imovine jednog lica na bilo koji nacin presao u imovinu drugog lica, a tajprelaz nema osnova u nekom pravnom poslu ili zakonu. Duznik iz nastalog obligaciono-pravnogodnosa je subjekat koji se obogatio, a povjerilac je subjekat koji je neosnovano osiromasio.

Sticanje bez osnova moze nastati:• radnjom osiromasenog lica;• radnjom obogacenog lica;• radnjom treceg lica;• visom silom.

Radnjom osiromasenog lica se moze ispoljiti u isplati nedugovanja.Kod osiromsenja bez osnova pravilo je da se vrsi naturalna restitucija (vracanje). Ako nije moguce,sticalac je duzan da naknadi vrijednost ostvarene koristi.Poslovodstvo bez naloga ili nezvano vrsenje tudjih poslova je izvor obligacije koja nastaje kada nekolice neovlasceno vrsi tudje pravne ili materijalne radnje radi zastite njegovih materijalnih ili moralnihinteresa.

i Dio-osnovi Prava_1-45 Pitanja

Documents