This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
АРХИТЕКТОНСКО-ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊОЈ ЛУЦИ КАТЕДРА ЗА ХИДРОТЕХНИКУ Грађевински одсјек, VI семестар Школска 2010/2011 година
ХИДРОЛОГИЈА Име и презиме: Број индекса: Овјера присуства:
Вjежба 1 БИЛАНС ВОДА У АКУМУЛАЦИОНОМ ЈЕЗЕРУ Акумулација је намjењена за наводњавање пољопривредних површина (укупне површине А = 500 + 50г км2, где је г број групе). За културе које су засађене на тим површинама потребно је током вегетационог периода обезбједити количине воде које су дате у табели 1. Током једне године познат је доток воде у акумулацију (табела 2). Прорачунати промену запремине воде у акумулацији и одредити нивограм језера за разматрану годину ако је позната крива запремине акумулације (зависност између коте нивоа у језеру и запремине воде у језеру), која је дата у табели 3. Табела 1. Потребне количине воде за наводњавање. мјесец IV V VI VII VIII IX слој воде за наводњавање (мм) 10 30 60 100 80 20
Табела 2. Средњи мјесечни дотоци у акумулацију. мјесец I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII доток (m3/s) 4.8 7.1 14.9 15.6 11.5 17.8 13.2 7.3 6.6 5.4 6.0 16.7
Вjежба 2 ОБРАДА ПОДАТАКА О ПАДАВИНАМА-ВРЕМЕНСКА РАСПОДЈЕЛА На једној кишомjерној станици регистрована је кишна епизода трајања 6 часова. Са плувиографске траке очитане су висине кише у временским интервалима од 30 минута и подаци су приказани у табели 1.
1. Нацртати сумарну линију осмотрене кишне епизоде. 2. На основу задате сумарне линије срачунати интензитете кише и нацртати
хијетограм за осмотрену епизоду. 3. Колики је просјечан интензитет кише током ове епизоде? Колики је
просјечан интензитет кише у првој и у другој половини ове епизоде? 4. Одредити највећи прираштај кише у било којих 30 минута. 5. Одредити највећи прираштај кише у било којих 90 минута.
Табела 1. Сумарна линија регистроване кишне епизоде укупне висине Puk = 30 + 2g mm,
Вjежба 3 ОБРАДА ПОДАТАКА О ПАДАВИНАМА-ПРОСТОРНА РАСПОДЈЕЛА У подручју слива ријеке Колубаре до водомјерне станице Словац и у његовој непосредној околини регистроване су висине дневних падавина на десет кишомјерних станица (прилог 1 и табела 1). Одредити просјечну висину кише на сливу методом Тисенових полигона.
Табела 1. Висине дневне кише на кишомјерним станицама у сливу ријеке Колубаре до в.ст. Словац (g број групе).
Станица P (mm) Станица P (mm) Каменица 29+g Мионица 23+g
Бранковина 28+g Поћута 38+g
Степање 20+g Лесковица 36+g
Мајиновићи 31+g Брежђе 28+g
Ваљево 30+g Дивчибаре 35+g
ХИДРОЛОГИЈА Шк. 2010/2011. година
Вјежба 4-група 1 ХИДРОМЕТРИЈСКА МЈЕРЕЊА На профилу једне ријеке извршена су хидрометријска мјерења (мјерења брзине воде хидрометријским крилом уз истовремено мјерење дубина воде у профилу ријеке). Резултати мјерења по мјерним вертикалама и тачкама су дати у табели 1, док су подаци о попречном профилу дати у табели 2. На основу задатих података, одредити проток у овом профилу. За сваку мјерну вертикалу нацртати дијаграме брзина и одредити елементарни проток и средњу брзину на вертикали. Нацртати попречни профил водотока и дијаграм елемен-тарних протока. Срачунати основне карактеристике: површину попречног про-фила, ширину профила, проток, средњу профилску дубину и средњу профил-ску брзину. Станица Ариље Река Моравица Датум 29.09.1989. Водостај 42 cm Табела 1. Мјерење брзина вертикала 1 2 3 4 5 6
x (m) 1.0 4.0 8.0 12.0 16.0 19.0 h (m) 0.6 0.8 0.82 0.7 0.65 0.65
Вјежба 4-група 2 ХИДРОМЕТРИЈСКА МЈЕРЕЊА На профилу једне ријеке извршена су хидрометријска мјерења (мјерења брзине воде хидрометријским крилом уз истовремено мјерење дубина воде у профилу ријеке). Резултати мјерења по мјерним вертикалама и тачкама су дати у табели 1, док су подаци о попречном профилу дати у табели 2. На основу задатих података, одредити проток у овом профилу. За сваку мјерну вертикалу нацртати дијаграме брзина и одредити елементарни проток и средњу брзину на вертикали. Нацртати попречни профил водотока и дијаграм елемен-тарних протока. Срачунати основне карактеристике: површину попречног про-фила, ширину профила, проток, средњу профилску дубину и средњу профил-ску брзину. Станица Роге Ријека Велики Рзав Датум 12.04.1989.
Водостај 35 cm
Табела 1. Мјерење брзина вертикала 1 2 3 4 5 6
x (m) 1,0 5,0 9,0 13,0 17,0 20,0 h (m) 0,4 0,45 0,49 0,42 0,3 0,15
Вјежба 4-група 3 ХИДРОМЕТРИЈСКА МЈЕРЕЊА На профилу једне ријеке извршена су хидрометријска мјерења (мјерења брзине воде хидрометријским крилом уз истовремено мјерење дубина воде у профилу ријеке). Резултати мјерења по мјерним вертикалама и тачкама су дати у табели 1, док су подаци о попречном профилу дати у табели 2. На основу задатих података, одредити проток у овом профилу. За сваку мјерну вертикалу нацртати дијаграме брзина и одредити елементарни проток и средњу брзину на вертикали. Нацртати попречни профил водотока и дијаграм елемен-тарних протока. Срачунати основне карактеристике: површину попречног про-фила, ширину профила, проток, средњу профилску дубину и средњу профил-ску брзину. Станица Бели Брод Ријека Колубара Датум 14.05.1979. Водостај 282 cm Табела 1. Мјерење брзина вертикала 1 2 3 4 5 6
x (m) 2,0 4,0 8,0 12,0 16,0 18,0 h (m) 2,40 3,36 3,70 3,78 2,96 2,10
Вјежба 4-група 4 ХИДРОМЕТРИЈСКА МЈЕРЕЊА На профилу једне ријеке извршена су хидрометријска мјерења (мјерења брзине воде хидрометријским крилом уз истовремено мјерење дубина воде у профилу ријеке). Резултати мјерења по мјерним вертикалама и тачкама су дати у табели 1, док су подаци о попречном профилу дати у табели 2. На основу задатих података, одредити проток у овом профилу. За сваку мјерну вертикалу нацртати дијаграме брзина и одредити елементарни проток и средњу брзину на вертикали. Нацртати попречни профил водотока и дијаграм елемен-тарних протока. Срачунати основне карактеристике: површину попречног про-фила, ширину профила, проток, средњу профилску дубину и средњу профил-ску брзину. Станица Бели Брод Ријека Колубара Датум 22.05.1979.
Водостај 75 cm
Табела 1. Мјерење брзина вертикала 1 2 3 4 5 6
x (m) 2,0 4,0 7,0 10,0 13,0 16,0 h (m) 1,4 2,14 2,6 2,2 2,6 1,5
x (m) 12,0 13,0 14,0 15,0 16,0 17,0 18,0 h (m) 2,54 2,60 2,16 2,08 1,50 1,26 0,00
ХИДРОЛОГИЈА Шк. 2010/2011. година
Вјежба 4-група 5 ХИДРОМЕТРИЈСКА МЈЕРЕЊА На профилу једне ријеке извршена су хидрометријска мјерења (мјерења брзине воде хидрометријским крилом уз истовремено мјерење дубина воде у профилу ријеке). Резултати мјерења по мјерним вертикалама и тачкама су дати у табели 1, док су подаци о попречном профилу дати у табели 2. На основу задатих података, одредити проток у овом профилу. За сваку мјерну вертикалу нацртати дијаграме брзина и одредити елементарни проток и средњу брзину на вертикали. Нацртати попречни профил водотока и дијаграм елемен-тарних протока. Срачунати основне карактеристике: површину попречног про-фила, ширину профила, проток, средњу профилску дубину и средњу профил-ску брзину. Станица Пожега Ријека Скрапеж Датум 06.06.1989. Водостај 28 cm Табела 1. Мјерење брзина вертикала 1 2 3 4 5 6
x (m) 1,0 5,0 9,0 13,0 17,0 h (m) 0,56 0,82 0,78 0,77 0,89
x (m) 12,0 13,0 14,0 15,0 16,0 17,0 18,0 19,0 h (m) 0,77 0,77 0,78 0,80 0,84 0,89 0,76 0,00
ХИДРОЛОГИЈА Шк. 2010/2011. година
Вјежба 4-група 6 ХИДРОМЕТРИЈСКА МЈЕРЕЊА На профилу једне ријеке извршена су хидрометријска мјерења (мјерења брзине воде хидрометријским крилом уз истовремено мјерење дубина воде у профилу ријеке). Резултати мјерења по мјерним вертикалама и тачкама су дати у табели 1, док су подаци о попречном профилу дати у табели 2. На основу задатих података, одредити проток у овом профилу. За сваку мјерну вертикалу нацртати дијаграме брзина и одредити елементарни проток и средњу брзину на вертикали. Нацртати попречни профил водотока и дијаграм елемен-тарних протока. Срачунати основне карактеристике: површину попречног про-фила, ширину профила, проток, средњу профилску дубину и средњу профил-ску брзину. Станица Пожега Ријека Скрапеж Датум 10.05.1989. Водостај 10 cm Табела 1. Мјерење брзина вертикала 1 2 3 4 5 6
x (m) 1,0 5,0 9,0 13,0 17,0 h (m) 0,3 0,66 0,57 0,55 0,64
x (m) 12,0 13,0 14,0 15,0 16,0 17,0 18,0 18,6 h (m) 0,55 0,55 0,58 0,60 0,63 0,64 0,55 0,00
ХИДРОЛОГИЈА Шк. 2010/2011. година
Вјежба 4-група 7 ХИДРОМЕТРИЈСКА МЈЕРЕЊА На профилу једне ријеке извршена су хидрометријска мјерења (мјерења брзине воде хидрометријским крилом уз истовремено мјерење дубина воде у профилу ријеке). Резултати мјерења по мјерним вертикалама и тачкама су дати у табели 1, док су подаци о попречном профилу дати у табели 2. На основу задатих података, одредити проток у овом профилу. За сваку мјерну вертикалу нацртати дијаграме брзина и одредити елементарни проток и средњу брзину на вертикали. Нацртати попречни профил водотока и дијаграм елемен-тарних протока. Срачунати основне карактеристике: површину попречног про-фила, ширину профила, проток, средњу профилску дубину и средњу профил-ску брзину. Станица Пожега Ријека Скрапеж Датум 13.04.1989. Водостај -8 cm Табела 1. Мјерење брзина вертикала 1 2 3 4 5 6
x (m) 1,0 4,0 8,0 11,0 14,0 16,0 h (m) 0,3 0,5 0,4 0,36 0,4 0,47
x (m) 12,0 13,0 14,0 15,0 16,0 17,0 18,0 h (m) 0,37 0,39 0,40 0,44 0,47 0,40 0,00
ХИДРОЛОГИЈА Шк. 2010/2011. година
Вјежба 4-група 8 ХИДРОМЕТРИЈСКА МЈЕРЕЊА На профилу једне ријеке извршена су хидрометријска мјерења (мјерења брзине воде хидрометријским крилом уз истовремено мјерење дубина воде у профилу ријеке). Резултати мјерења по мјерним вертикалама и тачкама су дати у табели 1, док су подаци о попречном профилу дати у табели 2. На основу задатих података, одредити проток у овом профилу. За сваку мјерну вертикалу нацртати дијаграме брзина и одредити елементарни проток и средњу брзину на вертикали. Нацртати попречни профил водотока и дијаграм елемен-тарних протока. Срачунати основне карактеристике: површину попречног про-фила, ширину профила, проток, средњу профилску дубину и средњу профил-ску брзину. Станица Пожега Ријека Скрапеж Датум 14.03.1989. Водостај 4 cm Табела 1. Мјерење брзина вертикала 1 2 3 4 5 6
x (m) 1,0 5,0 9,0 11,0 14,0 17,0 h (m) 0,23 0,62 0,51 0,46 0,5 0,6
x (m) 12,0 13,0 14,0 15,0 16,0 17,0 18,0 18,5 h (m) 0,47 0,48 0,50 0,52 0,55 0,60 0,58 0,00
ХИДРОЛОГИЈА Шк. 2010/2011. година
Вjежба 5 ОБРАДА ПОДАТАКА О ВОДОСТАЈИМА И ПРОТИЦАЈИМА 1 ДИО: ХИДРОГРАМ ОТИЦАЈА Измjерене дневне падавине на подручју слива ријеке Колубаре до водомјерне станице Словац и у његовој непосредној околини (вјежба 3) изазвале су талас великих вода на профилу Словац, чији су водостаји осмотрени и дати у табели 1. Зависност између водостаја и протока на водомјерној станици Словац дата је у табели 2. Табела 1. Осмотрени водостаји ријеке Колубаре на станици Словац.
Користећи се прорачунатом просјечном висином дневних падавина на сливу из вјежбе 2, урадити следеће:
1. Одредити и нацртати хидрограм на профилу Словац усијед дате дневне кише.
2. Одвојити директан од базног отицаја. Нацртати хидрограм директног отицаја.
3. Израчунати запремину отекле воде и висину ефективне кише. 4. Израчунати коефицијент отицаја.
ХИДРОЛОГИЈА Шк. 2010/2011. година
Вjежба 6 ОБРАДА ПОДАТАКА О ВОДОСТАЈИМА И ПРОТИЦАЈИМА 2 ДИО: КРИВА ТРАЈАЊА ВОДОСТАЈА И ПРОТОКА Дати су подаци о средњим дневним водостајима на једној водомjерној станици током једне године (табела 1). За исту станицу одређена је крива протока (зависност водостаја и протока) која је табеларно дата у табели 2.
1. Конструисати криву трајања водостаја. 2. Уз помоћ криве протока, трансформисати криву трајања водостаја у криву
трајања протока. 3. Одговорити на сљедећа питања на основу криве трајања водостаја:
– На којој коти треба поставити насип за одбрану од великих вода трајања 2% времена током године, ако се узме у обзир да надвишење насипа изнад коте велике воде треба да износи 1 м?
– На којој коти треба поставити водозахват тако да се обезбjеди захватање воде 95% времена током године?
– На којој коти треба поставити испуст канализације, под условом да он 90% времена током године буде непотопљен?
4. Одговорити на сљедећа питања на основу криве трајања протока: – Колико износи биолошки минимум за овај профил (односно проток обезбjеђености 95%)?
– Под претпоставком да ће се у профилу разматране станице изградити проточна хидроелектрана и да би њен инсталисани проток био једнак протоку трајања 50%, одредити запремину енергетски искоришћене и неискоришћене воде.
група година 1 1994 2 1995 3 1996 4 1997 5 1998 6 1999 7 2000 8 2001
Stanica: Niš Kota "0": 187.9Reka: Nišava Km od ušća: 21.8
Tabela 2. Zavisnost vodostaja i protoka na vodomernoj stanici Niš na reci Nišavi.
Tabela 1. Godišnji pregled vodostaja na vodomernoj stanici Niš na reci Nišavi.
ХИДРОЛОГИЈА Шк. 2010/2011 год.
Вjежба 7 СТАТИСТИЧКА АНАЛИЗА ВЕЛИКИХ ВОДА У табели 1 приказани су низови максималних годишњих протока, за које су одређене статистике основних низова X и логаритмованих низова Y = log X.
1. Формирати емпиријску расподелу узорка користећи Вејбулов израз за компромисну вjероватноћу.
Вjежба 8 РАЧУНСКЕ КИШЕ И ПРИМЈЕНА РАЦИОНАЛНЕ МЕТОДЕ На слици је приказан један хипотетички градски слив који се састоји од три подслива (стамбена блока) и једноставне мреже од три кишна колектора. Подаци о подсливо-вима и колекторима су дати у табелама 1 и 2.
I
A
CB
D
IIIII
Табела 1. Подаци о подсливовима.
Подслив Површи-на (ha)
Вријеме кон-центрације
(min)
Коеф. отицаја
I 0.84 5 0.6 + 0.01g
II 1.8 10 0.5 + 0.01g
III 1.8 10 0.7 – 0.01g g – број групе (1 до 8)
Табела 2. Подаци о колекторима.
Колектор Дужина (m)
Нагиб (%)
AC 150 2.3
BC 120 1.6
CD 100 1.4
За ову локацију постоје зависности ИТП које се, за потребе прорачуна, могу приказати у сљедећем облику:
273.35 175.0
+⋅
=kt
Ti
гдје се трајање кише уноси у минутима, повратни период у годинама, а интензитет се добија у mm/min. Применом рационалне методе, за повратни период од 5 година:
1. Одредити хидрограме отицаја са подслива II од киша трајања 5, 10 и 15 минута. Нацртати добијене хидрограме. Закључити који је проток меродаван за димензионисање колектора BC и одредити његов пречник.
2. Одредити хидрограм отицаја са подслива I и димензионисати колектор AC.
3. Одредити мјеродавно трајање кише за колектор CD, срачунати меродавни проток и димензионисати колектор.
За све колекторе претпоставити да су бетонске цеви (кружног попречног пресека) са храпавошћу n = 0.013 m–1/3s.
ХИДРОЛОГИЈА Шк. 2010/2011. година
Вjежба 9 ПРОРАЧУН ХИДРОГРАМА ОТИЦАЈА ПОМОЋУ СИНТЕТИЧКОГ ЈЕДИНИЧНОГ ХИДРОГРАМА Разматра се један дјелимично урбанизован градски слив са следећим карактери-стикама:
• површина слива: 465 + 2g (ha), гдје је g број групе (1 до 8) • дужина главног тока: 2.8 + g/10 (km), гдје је g број групе (1 до 8) • уравнати нагиб слива: 2.5% • структура површина:
пропусне површине (паркови, ливаде, природан терен) 40% саобраћајнице, паркинзи, спортски терени (непропусне површине) 16% стамбена насеља са 25% непропусних површина 22% стамбена насеља са 65% непропусних површина 12% индустријска зона 10%
1. Одредити елементе синтетичког јединичног хидрограма за овај слив према
методи Јовановића и Брајковића (користити коефицијенте a = 0.5 и r = 1.3) за трајања кише од 60, 90 и 120 минута. Нацртати добијене јединичне хидро-граме.
2. Користећи добијене синтетичке јединичне хидрограме, одредити хидрограме отицаја од киша трајања 60, 90 и 120 минута повратног периода 10 година ако је позната зависност HTP за оближњу кишомјерну станицу (подаци за поврат-ни период од 10 година дати су у табели 1). За прорачун ефективне кише користити SCS методу (прилог 1), и то:
групе 1-4: хидролошка група Б групе 5-6: хидролошка група Ц
3. Закључити које је трајање кише мјеродавно за излазни хидрограм отицаја са овог подслива. Затим одредити потребан пречник цијеви која би прихватила отицај (уз претпоставку да се ради о бетонској цијеви са храпавошћу n = 0.013 m–1/3s и подужним падом од 1.4%).
Табела 1. Зависности висина кише – трајање кише – повратни период за мјеродавну кишомјерну станицу и Т = 10 година.
Елементи синтетичког јединичног хидрограма по Јовановићу и Брајковићу Време подизања хидрограма: / 2p k pT t t= +
Време кашњења: 0p kt at t= + , где је a коефицијент који зависи од површине слива, а t0 се одређује на основу физичких карактеристика слива као:
0.67 0.5 0.0860 0.4 ( )c ut L LL J −= , где је L дужина главног тока у км, Lc растојање од тежишта слива до излазног профила у км (може се апроксимирати као L/2), Ju уравнати пад тока у %, док се t0 добија у часовима.
Време опадања хидрограма: r pT rT=
База хидрограма: (1 )B p r pT T T r T= + = +
Максимална ордината синтетичког јединичног хидрограма одређује се из: 12 m Bu T A=
PRILOG 1: OBRAČUN GUBITAKA PO SCS METODI
Ranih pedesetih godina američka institucija Soil Conservation Service (SCS) razvila je sintetički jedinični hidrogram koji je, kombinovan sa funkcijom gubitaka zasnovanoj na tzv. CN broju, korišćen za projektovanje manjih brana na prirodnim slivovima.
Količina vode koju zemljište upije pre nego što počne oticaj naziva se početnim gubitkom Fo, tako da je maksimalna "potencijalna" efektivna kiša jednaka P – Fo (videti sliku 1). Količina vode koja se upije u zemljište posle početka oticaja Fa manja je ili jednaka maksimalnom kapacitetu tla d. Pretpostavka SCS metode je da su stvarna i potencijalna efektivna kiša u istom odnosu kao stvarni i potencijalni gubici, tj.
o/( ) /e aP P F F d− = . Iz ovog odnosa sledi osnovna relacija SCS metode:
2o
o
( )( )e
P FPP F d
−=
− + (1)
Proučavanjem velikog broja malih eksperimental-nih slivova, u SCS su došli do veze:
o 0.2F d= (2)
Unošenjem ovog izraza u jednačinu (1), sledi:
2( 0.2 )( 0.8 )eP dPP d
−=
+ (3)
Umesto maksimalnog kapaciteta zemljišta d u gornjoj jednačini, uvodi se tzv. broj krive CN. Broj CN je bez dimenzije i vrednosti mu se kreću između 0 i 100, a njegova veza sa d je data sa:
100025.4 10CN
d = −
P = P + F + Fe a0
FaF0
vreme
inte
nzite
t kiš
ePe
Slika 1. Objašnjenje oznaka u SCS metodi za
proračun efektivne kiše.
gde je d u milimetrima. Za nepropusne i vodene površine CN je 100, dok je za prirodne površine CN < 100. Dijagram koji daje vezu između P, Pe i CN prema jednačini (3) prikazan je na slici 2.
0
10
20
30
40
50
60
70
80
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120P (mm)
Pe (m
m) CN = 100
9095
8580
7570
6560 55
50
Slika 2. Dijagram odnosa bruto i neto kiše po SCS metodi.
Brojevi CN se određuju prema vrsti zemljišta i nameni površina, prema klasifikaciji koju je dao SCS.
Tla se klasifikuju na osnovu upijanja vode na kraju dugotrajne kiše opažene nakon određene prethodne vlažnosti tla i mogućnosti bubrenja zemljišta bez uticaja na vegetaciju. Glavne hidrološke grupe tla su:
Grupa A (najmanja mogućnost oticanja): Duboki peskovi sa vrlo malo ilovače i gline, duboki porozni les.
Grupa B: Pretežno peskovita tla manje dubine od grupe A i les manje dubine i slabijeg sastava nego u grupi A.
Grupa C: Plitka tla i tla koja sadrže dosta gline i koloida, ali manje od onih iz grupe D.
Grupa D (velika mogućnost oticanja): Pretežno gline visokog procenta bubrenja, ali i neka plitka tla sa skoro nepropusnom podinom blizu površine.
U tabeli 1 su date vrednosti broja CN za različite namene površina i ove grupe tla.
Tabela 1. Hidrološki brojevi CN u zavisnosti od zemljišta i namene površina.
Namena zemljišta Hidrološka grupa tla A B C D Obrađeno zemljište: u smeru pada terena 72 81 88 91 po izohipsama ili terasama 62 71 78 81 Pašnjak ili prirodna livada:
sa slabim uslovima za upijanje 68 79 86 89 sa dobrim prilikama za upijanje 39 61 74 80
Livada stalna (kultivirana) sa dobrim prilikama za upijanje 30 58 71 78
Šuma: sa slabim uslovima za upijanje 45 66 77 83 sa dobrim prilikama za upijanje 25 55 70 77 Otvoren prostor, travnjaci, travnati sportski tereni, groblja i sl.
dobri uslovi: trava na 75% ili više površine 39 61 74 80 srednji uslovi: trava na 50% do 75% površine 49 69 79 84
Gradska jezgra, površine sa poslovnom i komercijalnom namenom (85% nepropusnih površina)
89 92 94 95
Industrijske zone (72% nepropusnih površina) 81 88 91 93 Stambene zone
sa 65% nepropusnih površina 77 85 90 92 sa 38% nepropusnih površina 61 75 83 87 sa 30% nepropusnih površina 57 72 81 86 sa 25% nepropusnih površina 54 70 80 85 sa 20% nepropusnih površina 51 68 79 84
Asfaltirani parkinzi, krovovi, prilazni putevi 98 98 98 98 Putevi i ulice
asfaltirani sa ivičnjacima i slivnicima 98 98 98 98 nasuti šljunkom 76 85 89 91 zemljani 72 82 87 89