Forenzicka Balistika

8/11/2019 Forenzicka Balistika

http://slidepdf.com/reader/full/forenzicka-balistika 1/474

Bruno Franjić dipl.inž.str. Dr.sci. Mladen Milosavljević

FORENZIĈKA

BALISTIKA

Sarajevo, 2009.



2

P R E D G O V O R

Poštujući već uhodano pravilo postojanja predgovora kao svojevrsnog uvoda u sadr ţaj knjige,

pišemo sli jedeće redove.

Ideja za nastanak knjige s tematikom forenziĉke balistike zaĉela se u glavama autora još prije

nekoliko godina i od tada nastajala su mala poglavlja i cjeline, koje su u narednim godinama

dobivale nove sadr ţaje i informacije. Dakle, kroz godine sistematskog rada, vlastitog

angaţmana u oblasti forenzike, vlastitim eksperimentima, razmjenama iskustava s drugim,

prikupljanjem podataka iz razliĉitih informacijskih izvora nastajao je ovaj rukopis.

Jedan od razloga njegovog nastanka, svakako leţi u ĉinjenici da je ova oblast nadasve

siromašna sa struĉnom i nauĉnom literaturom, te su autori ţeljeli; bar na neki naĉin, svojom

knjigom popuniti navedenu prazninu, ali istovremeno potaknuti neke druge autore na sliĉan

rad. Osim toga, ne samo oblast balistike, već i sve druge forenziĉke podoblasti boluju“ od

istog sindroma – nedostataka literature. Prije ove postoji još samo jedna knjiga iz oblasti balistike (svakako, kao djelo velike vrijednosti), ali su decenije nakon nje donijele velike

znanstvene pr omjene u svijetu forenziĉke balistike pa smatramo neophodnim nastajanje i

obajavljivanje jednog novog obogaćenog rukopisa.

Borba s organiziranim kriminalom, ne moţe se uspješno voditi bez primjene novihtehnologija, novih metoda i svega onoga što one sa sobom nose. Sama pamet ĉovjeka višeneće biti dovoljna. Još ako se tome doda već prihvaćeni stav o vrijednosti i priznavanju samomaterijalnog dokaza na sudu, jasno je zašto smo se odluĉili za objavljivanje ove knjige.

Svakako da je jedan od razloga za nastanak ove knjige i postojanje fakulteta na kojima se

izuĉava bezbjednost, sigurnost, a posebno onih s kriminalistiĉkom or ijentacijom. Kako je po

novom nastavnom planu i programu na Fakultetu kriminalistiĉkih nauka u Sarajevu,koncepcijski predviĊeno da predmet s nazivom Forenziĉka balistika“ bude jedan od izbornih

predmeta, nametnula nam se potreba da studentima ovog (ali i svim onim koji u svojoj sferi

interesiranja imaju ovu problematiku) podarimo udţbenik iz kojeg će moći crpiti potrebneinformacije.

Posebnu svako malo inspiraciju za dopunu našeg rukopisa davali su nam briljantni autori izĉasopisa Kalibar“ gdje su na nadasve struĉan naĉin obraĊivane teme koje tretiraju segmentekoje smo mi koncepcijski planirali obraditi i koje smo prenijeli u naš sadrţaj (ako smo ih

negdje preskoĉili u navoĊenju molimo da nam oproste). Na ovaj naĉin se zahvaljujemo inimautorima navedenog ĉasopisa i ţelimo im još mnogo novih tema i uspješan budući rad.

Vaţno je istaći da u knjizi na nekoliko mjesta postoje dijelovi posvećeni vlastitimeksperimentalnim radovima i dobivenim rezultatima. Rezultati se navode baš onako kako su idobiveni uz neke liĉne percepcije i tumaĉenja (kao njihov blagi nedostatak moţe se istaći da u

njihovom tumaĉenju nema multidisciplinarnog segmenta, već samo onog balistiĉkog, što će seu narednom periodu svakako trebati dopuniti). Svakako da ih ne treba shvatiti kao neštoapsolutno nepromjenjivo. Naprotiv, oni su samo pokušaj da se neke tvrdnje i informacije iz

prošlosti pokušaju provjeriti i dobiti neka nova saznanja. Nekim tumaĉenjima treba u budućnosti dodati i tumaĉenja nekih drugih nauka. Svakako da u nekoj budućoj dimenziji sve

te eksperimente, ali i ine druge treba nastaviti, pod razliĉitim uslovima i u dovoljnom broju da



3

se zadovolje statistiĉki parametri. Tek tada dobiće se prava slika. Više nam je bio cilj da njima potaknemo druge na budući multidisciplinarni rad u ovim i drugim balistiĉkim cjelinama.

Svakao smo duţni zahvaliti se i recenzentima ove knjige koji su se prihvatili veomazahtjevnog posla, ali koji su ga obavili sa strašću velikih znalaca i umi jećem vrhunskih

profesionalaca. Njihovi komentari i sugestije bili su nam od neprocjenjive vaţnosti ukonaĉnom koncipiranju rukopisa.

Niti jedan rukopis pa tako ni ovaj nije i neće biti savršen i bezgrešan“. Upravo zbog toga,

molimo sve one koji nakon ĉitanju budu imali bilo kakvu sugestiju, ideju ili primjedbu danam je dostave, kako bi, moţda, neko buduće izdanje bilo još bolje.

Ova knjiga je koncepcijski nešto drugaĉija od standardnih sadrţaja sliĉne or ijentacije. Naime,

pokušali smo u uvodnom dijelu dati niz informacija sa stanovišta kriminalistike i traseologije,da bi nakon toga postepeno obraĊivali samu balistiku i sve njene podcjeline. Na nekimmjestima pokušali smo dati i informacije koje bi se mogle tretirati kao zanimljivosti iz svijeta

balistike, ţeleći dati sadrţaju i notu nepredvidive i neobiĉne dinamike i svakako,zanimljivosti. Završna cjelina rukopisa posvećena je prijedlozima rada kod istraţivanjasmrtnih sluĉajeva i treba je shvatiti kao svojevrsnu preporuku i vodiĉ koji moţe olakšati rad uovakvim sluĉajevima. Dakle, svjesno smo odabrali nešto neobiĉniji koncept sadrţaja ţeleći i utom smislu dati neki novi specifikum. Moţda smo u tome i pogriješili, no samo vrijeme pred

nama pokazaće da li je koncepcijski odabir bio dobar.

Knjiga iako struĉna, jasno odreĊena, namijenjena je najširoj ĉitalaĉkoj populaciji. Dakle, poĉev od pripadnika agencija za sprovoĊenje zakona, preko studenata kriminalistiĉkog, bezbjednosnog, sigurnosnog usmjerenja, do advokata, tuţilaca, sudija, eksperata i forenziĉara,kriminalista, knjiga je namijenjena i svima onim koje ova problematika na bilo koji naĉinzanima.

Na kraju, još jednom se zahvaljujemo svima onim koji su nam na bilo koji naĉin pomogli u

nastajanju ovog rukopisa, a koje smo moţda u prethodnom dijelu zaboravili. Zahvaljujemo sei svima onim ĉije smo informacije na bilo koji naĉin koristili u koncipiranju sadrţaja oveknjige. Svakako da je bilo i onih koji su nam na razliĉite naĉine odmagali i trudili se da ova

knjiga nikada ne ugleda svjetlo dana, ali to su oni mali ljudi koji nisu vrijedni pomena, jer

njihova vodilja je zavist i ljubomora, a naša je ţelja da idemo naprijed, da volimo ljude inauku i da pokušamo borbu s organiziranim kriminalom uĉiniti bar malo lakšom.

Autori



4

S A D R Ţ A J

P R V O P O G L A V L J E

POJAM KRIMINALISTIKE I NJEN ZNAĈAJ U BORBIPROTIV KRIMINALA

I. OSNOVNA ZNANJA O POJMU, SADR ŢAJU, NASTANKU I RAZVOJUKRIMINALISTIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

II. UTJECAJ PRIRODNIH NAUKA NA METODE KRIMINALISTIKE U BORBI SA

SAVREMENIM KRIMINALOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

III. BIOLOGIJA, HEMIJA I FIZIKA U KRIMINALISTICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

IV. ODNOS KRIMINALISTIĈKE HEMIJE I KRIMINALISTIĈKE BALISTIKE . . . . . . . . 16

V. ODNOS KRIMINALISTIĈKE HEMIJE I SUDSKE MEDICINE . . . . . . . . . . . . . . . 171. Uvod u forenziĉku nauku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

VI. UOPĆE O POJMU, NASTANKU I VRSTAMA BALISTIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . 191. Pojam i vrste kriminalistiĉke balistike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

D R U G O P O G L A V L J E

KRIVIĈNA DJELA IZVRŠENA VATRENIM ORUŢJEM I BALISTIĈKA ISTRAŢIVANJA

I. TRAGOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241. Pojmovno odreĊenje tras(e)ologije i traga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

1.1. Znaĉaj tragova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261.2. Mogućnost fiksiranja i kriminalistiĉkog tumaĉenja materijalnih tragova . . . . . . . . . 26

1.3. Podjela tragova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271.4. Gdje se mogu naći tragovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281.5. Relevantni odnosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 291.6. Makrotragovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

1.6.1. Vidljivi i nevidljivi (latentni) tragovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301.6.2. Površinski i reljefni tragovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

1.7. Mikrotragovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311.7.1. Misaona rekonstrukcija i pronalaţenje kontaktnih tragova . . . . . . . . . . . . . 34

2. Materijalni dokazi koji nastaju upotrebom vatrenog oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

2.1. Podjela tragova vatrenog oruţ ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 412.2. Tragovi vatrenog oruţ ja na mjestu kriminalnog dogaĊaja . . . . . . . . . . . . . . . . 41

2.2.1. Pronalaţenje, oznaĉavanje, prikupljanje i pakiranje tragova vatrenog oruţ ja . . . 412.2.2. Lokacija i poloţaj vatrenog oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 432.2.3. Mjesto stajanja strijelca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

2.2.4. Projektili i ĉahure . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 462.2.5. Tragovi na putanji projektila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

2.2.6. Utvr Ċivanje pravca i smjera prolaska projektila ispaljenog iz vatrenog oruţ jakroz staklo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

2.2.6.1. Utvr Ċivanje redoslijeda prolaska projektila kroz staklo . . . . . . . . . . 562.3. Tragovi na upotrijebljenom vatrenom oruţju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

2.3.1. Tragovi barutnih ostataka u cijevi vatrenog oruţja i na vanjskim površinama . . 57

2.3.2. Tragovi zaštitnog sloja kapisle metka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 582.3.3. Tragovi drugih materijala na vatrenom oruţ ju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58



5

2.4. Tragovi na poĉinitelju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 592.4.1. Parafinska rukavica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

2.4.1.1. Postupak uzimanja parafinske rukavice . . . . . . . . . . . . . . . . . . 602.4.2. Silikonska rukavica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

2.4.2.1. Postupak uzimanja silikonske rukavice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 642.4.3. Skidanje barutnih ĉestica pomoću ljepljivih folija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 5

3. Metode detekcije barutnih ĉestica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66

3.1. Difenilaminski test na nitrate . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 663.1.1. Tehnika izvoĊenja difenilaminskog testa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

3.1.1.1. Loše i dobre strane difenilaminskog testa . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 84. Metode za detektiranje neorganskih komponenti nastalih opaljivanjem metka iz vatrenog

oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 794.1. Detekcija elemenata antimona, olova i barijuma na ruci osobe koja je pucala . . . . . . 79

4.1.1. Detekcija elementa antimona i barijuma na ruci osobe koja je pucala metodomneutronske aktivacione analize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80

4.1.2. Detekcija elementa antimona, barijuma i olova na ruci osobe koja je pucalametodom besplamene atomske apsorpcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

4.1.3. UtvrĊivanje da li je neko osoba pucala iz vatrenog oruţja – metodomskenirajuće elektromikroskopije s energetskim disperzivnim dodatkom s X – zracima (SEM/EDX) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 854.1.3.1. Morfološki izgled GSR ĉestica koje nastaju nakon opaljenja iz vatrenog

oruţ ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

4.1.3.2. Hemijski sastav GSR ĉestica koje nastaju nakon paljenja iz vatrenogoruţ ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

4.1.3.3. Uzorkovanje GSR ĉestica sa šaka osobe koja je pucala iz vatrenog oruţ ja 924.1.3.4. Identifikacija osobe koja je pucala iz vatrenog oruţja uz pomoć baze

podataka formirane za komparaciju GSR ĉestica . . . . . . . . . . . . . 934.1.3.5. Hemijski sastav GSR, od razliĉitih vrsta streljiva, koje nam mogu

posluţiti za bazu podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

4.1.3.6. Prednost SEM/EDX metode u odnosu na dosada navedene metode zaidentifikaciju osobe koja je pucala iz vatrenog oruţja . . . . . . . . . . 96

4.1.4. PDT – test . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 975. Tragovi baruta na odjeći osobe koja je pucala iz vatrenog oruţja . . . . . . . . . . . . . . 99

5.1. Tragovi na ţrtvi nastali upotrebom vatrenog oruţja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 995.1.1. Tragovi baruta na odjeći ţrtve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 9

5.1.1.1. Tragovi na odjeći ţrtve nastali prolaskom projektila ispaljenog izvatrenog oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

5.1.2. Tragovi vatrenog oruţja na strijelnim ranama . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1015.1.2.1. Rane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

5.1.2.1.1. Strijelne rane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1025.1.2.1.2. Balistika rane. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108

5.1.2.2. Utjecaj vrste i konstrukcije streljiva na izgled strijelne rane . . . . . . . 1145.1.2.2.1. Balistiĉka svojstva zrna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 45.1.2.2.2. Kinetiĉka energija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 45.1.2.2.3. Mehanizam nastanka strijelne rane . . . . . . . . . . . . . . 1155.1.2.2.4. Prevrtanje projektila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116

5.1.2.2.5. Deformacija i fragmentacija zrna . . . . . . . . . . . . . . 1165.1.2.2.6. Profil rana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116

5.1.2.2.6.1. Analiza profila rana. . . . . . . . . . . . . . . . 117

T R E Ć E P O G L A V L J E

VATRENO ORUŢJE I EKSPLOZIVNE MATERIJE

I. STRELJAĈKO ORUŢJE I NAĈIN FUNKCIONIRANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122



6

1. Pojam i vrste streljaĉkog oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1221.1. Podjela vatrenog oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123

2. Razvoj vatrenog oruţ ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1293. Šta je pištolj? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133

3.1. Dijelovi pištolja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1343.2. Bravljenje pištolja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1383.3. Sigurnosni sistem pištolja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141

4. Šta je revolver? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1424.1. Podjela revolvera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142

4.2. Dijelovi revolvera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1434.3. Bravljenje revolvera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144

4.4. Sigurnosni sistem revolvera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145

II. VATRENO ORUŢJE S OŢLIJEBLJENIM (OLUĈENIM) CIJEVIMA . . . . . . . . . . . . 1451. Karakteristike cijevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145

1.1. Kalibar cijevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1491.2. Broj polja i ţljebova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150

1.3. Pravac uvijanja polja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1501.4. Dubina ţlijeba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1501.5. Širina ţlijeba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1511.6. Širina polja i individualne karakteristike. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1511.7. Promjer cijevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153

1.8. Visina traga ţlijeba i dubina traga polja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1531.9. Nagib ili “kut zavoja” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154

1.10. Širina traga ţlijeba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1551.11. Širina traga polja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155

2. OdreĊivanje kalibra oruţja, projektila i ĉahura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1562.1. OdreĊivanje kalibra cijevi, projektila i kod oruţja s oţlijebljenim cijevima - naĉin

odreĊivanja kalibra cijevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156

2.1.1. OdreĊivanje kalibra oruţ ja mjerenjem dimenzija projektila . . . . . . . . . . . 1572.1.2. OdreĊivanje kalibra mjerenjem mase projektila . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158

2.1.3. OdreĊivanje kalibra mjerenjem otvora koji je nastao prolaskom projektila . . . . . 1582.1.4. Naĉin odreĊivanja kalibra oruţ ja na osnovu mjerenja dimenzija ĉahura . . . . . 159

III. VATRENO ORUŢJE S NEOŢLIJEBLJENIM (NEOLUĈENIM) CIJEVIMA. . . . . . . . . 161

1. Lovaĉka puška saĉmarica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1611.1 OdreĊivanje kalibra kod lovaĉkih pušaka saĉmarica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1621.2. Dimenzije metka i leţišta metka u cijevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1631.3. Patron (saĉmeni metak) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

1.4. Cijev i ĉokiranje cijevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1711.5. Formiranje i oblik saĉmenog snopa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172

2.

Metod odreĊivanja granica zona. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175

IV. VATRENO ORUŢJE RUĈ NE IZRADE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1771. Karakteristike, funkcioniranje i rukovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1772. Prepravka startnih i plinskih pištolja i revolvera, radi ispaljivanja bojevog streljiva . . . . 184

3. “Krateţ” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184

V. EKSPLOZIVNE MATERIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1861. Pojam i opće karakteristike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1862. Barut . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188

2.1. Podjela nitroceluloze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189

2.2. Nitrocelulozni barut . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1902.3.

Nitroglicerinski barut . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1932.4. Crni barut . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194



7

2.5. Fiziĉko-hemijske karakteristike baruta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1952.6. Balistiĉke karakteristike baruta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 5

VI. STRELJIVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196

1. Djelovanje streljiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1971.1. Brzina i preciznost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198

2. Vrste streljiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198

3. Historijski razvoj streljiva razliĉitog kalibra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1994. Vojno pješadijsko streljivo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209

4.1. Elementi vojnog pješadijskog metka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2094.1.1. Zrno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209

4.1.1.1. Podjela zrna po obliku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2104.1.1.2. Podjela zrna po namjeni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2114.1.1.3. Zrna za uništavanje ţivih ciljeva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2114.1.1.4. Zrna za uništavanje tehniĉkih sredstava . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 114.1.1.5. Zrna za korekturu vatre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214

4.1.2. Ĉahura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216

4.1.3. Barutno punjenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2174.1.4. Inicijalna kapisla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2174.2. Streljivo za pištolje i automate . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219

4.2.1. Streljivo cal. 7,62 mm za pištolje i automate . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2194.2.1.1. Metak cal. 7,62 mm s obiĉnim zrnom . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2194.2.1.2. Metak cal. 7,62 mm s obiĉnim zrnom (s), remontiran . . . . . . . . . . 220

4.2.2. Streljivo cal. 7,65 mm (.32AUTO) za pištolje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2204.2.2.1. Metak cal. 7,65 mm s obiĉnim zrnom . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220

4.2.3. Streljivo cal. 9 mm za automate i pištolje tipa Parabellum, Luger . . . . . . . . 221

4.2.3.1. Metak cal. 9x19 mm (Para, Luger, Dugo) s obiĉnim zrnom . . . . . . 2214.2.4. Streljivo cal. 9 mm za pištolje tipa Beretta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222

4.2.4.1. Metak cal. 9x17 mm (kratko) s obiĉnim zrnom . . . . . . . . . . . . . 222

4.2.5.

Streljivo cal. 11,43 mm za za automat “THOMPSON” . . . . . . . . . . . . . 2234.2.5.1. Metak cal. 11,43 mm (.45) s obiĉnim zrnom M1911 . . . . . . . . . . 223

4.3. Streljivo za puške, puškomitraljeze i mitraljeze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2244.3.1. Streljivo cal. 7,62x39 mm za poluautomatsku pušku M59, M59/66 I M59/66A,

automatsku pušku M70 i puškomitraljez M72 . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 44.3.1.1. Metak cal. 7,62x39 mm sa zrnom M59. . . . . . . . . . . . . . . . . 224

4.3.1.2. Metak cal. 7,62x39 mm sa zrnom M67 . . . . . . . . . . . . . . . . . 225

Ĉ E T V R T O P O G L A V L J E

PROCES OPALJENJA METKA I KARAKTERISTIKE PROJEKTILA

1. Proces opaljenja metka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2272. Kretanje projektila kroz zrak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2313. Ubojitost projektila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2334 . Putanja projektila (balistiĉka kriva) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2355. Domet projektila. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236

6. Rikošet projektila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2387. Mjerenje brzine projektila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240

8. Kronograf . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2418.1. Kronometar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242

9. Kadenca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24410. Mjerenje rotacije projektila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245

11. Mjerenje pritiska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246



8

P E T O P O G L A V L J E

BALISTIĈKA VJEŠTAĈENJA, INSTRUMENTI I UREĐAJIZA KRIMINALISTIĈKOBALISTIĈKA VJEŠTAĈENJA

I. NEKA KARAKTERISTIĈNA BALISTIĈKA VJEŠTAĈENJA . . . . . . . . . . . . . . . . 2491. Ispitivanje ispravnosti vatrenog oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249

1.1. Znaĉaj i postupak ispitivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2491.2. OdreĊivanje pritisaka na obaraĉu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251

1.2.1. OdreĊivanje pritisaka na obaraĉu pomoću dinamometra . . . . . . . . . . . . . 2511.2.2. OdreĊivanje pritisaka mehaniĉkim opterećenjem . . . . . . . . . . . . . . . . 252

II. INSTRUMENTI I UREĐAJI NEOPHODNI ZA KRIMINALISTIĈKOBALISTIĈKOVJEŠTAĈENJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2521. Pojam, vrsta i primjena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2522. Mikroskop . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253

2.1. Upotreba komparativnog mikroskopa u kriminalistiĉkoj balistici . . . . . . . . . . . . 254

3. IBIS sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2574. UreĊaj za panoramsko snimanje zrna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2595. UreĊaj za mjerenje kuta uvijanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2606. UreĊaj za snimanje oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2607. Internoskop . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2608. UreĊaj za mjerenje brzine zrna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2619. UreĊaji za hvatanje zrna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261

10. Baltazarov aparat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263

III. IDENTIFIKACIJA VATRENOG ORUŢJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 31. Tragovi od ispaljenja na projektilima i ĉahurama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263

1.1. OdreĊivanje marke, tipa i modela vatrenog oruţja na temelju tragova na ispaljenjim

projektilima i ĉahurama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2671.1.1. Specifiĉni primjer odreĊivanja marke i tipa/modela vatrenog oruţja na osnovu

tragova na zrnu/projektilu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2691.2. Zrna kao tragovi i njihova identifikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272

1.2.1. Ispitivanje tragova materija na projektilima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2791.3. Ĉahure kao tragovi i njihova identifikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280

1.3.1. Trag od udarne igle . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2821.3.2. Trag od izvlakaĉa i izbacivaĉa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2861.3.3. Trag ĉela zatvaraĉa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2891.3.4. Trag leţišta metka u cijevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 291

1.3.5. Trag usta spremnika streljiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2921.3.6. Neki od specifiĉnih tragova na ĉahurama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293

1.3.6.1. Tragovi poklopca sanduka na ĉahurama ispaljenim iz automatskih pušaka tip “Kalashnikov” cal. 7.62x39 mm . . . . . . . . . . . . . . 293

1.3.6.2. Tragovi na ustima ispaljenim iz pištolja marke “Glock” razliĉitihkalibara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296

1.3.6.3. Tragovi od indikatora napunjenosti na dancetu ĉahura ispaljenih iz pištolja marke “Crvena zastava” Model CZ99 cal. 9 mmPara . . . . . . 297

1.2.6.4. Tragovi na dancetu ĉahure nastali prilikom proizvodnje . . . . . . . . 298

2. Kopiranje zrna i ĉahura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2983. Referentna zbirka streljiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2994. Referentna zbirka vatrenog oruţ ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3005. Arhiva (zbirka) otvorenih/neriješenih sluĉajeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301

IV.

ODREĐIVANJE PRAVCA PUTANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3021. OdreĊivanje pravca i daljine izbacivanja ispaljenih ĉahura . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302



9

2. Rekonstrukcija putanje projektila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 304

V. ODREĐIVANJE DALJINE I MJESTA PUCANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3111. Znaĉaj i naĉin odreĊivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311

2. OdreĊivanje udaljenosti pucanja na temelju nesagorjelih barutnih ĉestica . . . . . . . . . . 3113. OdreĊivanje daljine pucanja spektrografskom analizom antimona . . . . . . . . . . . . . . 315

3.1. Spektrografsko dokazivanje antimona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315

4. UtvrĊivanje udaljenosti s koje je izvršeno ispaljenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3164.1. OdreĊivanje udaljenosti pucanja kod oruţja s oţlijebljenim cijevima . . . . . . . . . 316

4.1.1. Walkerova metoda za odreĊivanje udaljenosti pucanja . . . . . . . . . . . . . . 3194.1.2. Metoda Lisinskog za odreĊivanje udaljenosti pucanja . . . . . . . . . . . . . . . 329

4.1.3. Hofmanova metoda za odreĊivanje udaljenosti pucanja . . . . . . . . . . . . . . 3324.2. OdreĊivanje udaljenosti pucanja fiziĉko-hemijskim metodama . . . . . . . . . . . . . 3354.3. Specifiĉni primjer odreĊivanja udaljenosti pucanja – eksplozivno-zapaljivo zrno

cal. 7.9 mm . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3414.4. OdreĊivanje udaljenosti pucanja kod lovaĉkog oruţja s glatkim cijevima . . . . . . . 345

5. Izgled oštećenja na predmetina i koţi nastalim jelovanjem projektila . . . . . . . . . . . . . 350

6. OdreĊivanje starosti pucanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3537. OdreĊivanje vremena pucanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 354

Š E S T O P O G L A V L J E

1. Skrivena oruţ ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3561.1. Štapovi kao (vatreno) oruţ je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3561.2. Neobiĉna oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3611.3. Kolekcija skrivenog oruţja: noţevi – pištolji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3621.4. Olovke kao vatreno oruţje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 364

1.4.1. Koncept ovog skrivenog oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 365

1.5. Najmanji pištolj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3661.6. “PrilagoĊavanje” novom dobu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 366

1.7. Baterijska lampa – saĉmara Ares Companion . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3672. Optiĉki nišani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3683. Svjetlosni pogodak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370

3.1. Baterije “SureFire” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370

3.2. Taktiĉko svjetlo SureFire X200B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3714. Laseri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3735. Forenziĉki 3D . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373

5.1. Tipiĉni redoslijed postupaka kod Forenziĉkog 3D-A . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3765.2. Primjer korištenja Forenziĉnog 3D u praksi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3765.3. Forenziĉna interaktivna 3D tehnologija u stvarnom vremenu . . . . . . . . . . . . . . 377

6. Vatreno oruţje u tabelama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3797. Zaštitni prsluk pancir“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 382

7.1. Zašto “pancir” i kako ga izabrati? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3827.2. Novi pancirni prsluk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3847.3. Historija upotrebe zaštitne odjeće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385

7.4. Kako funkcionira zaštitna odjeća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3877.5. Metode konstrukcije zaštitne odjeće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3877.6. Materijali za izradu zaštitne odjeće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 388

8. Manje poznati svijet balistike i vatrenog oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 898.1. Baze podataka ĉahura i zrna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3898.2. Meci od bibera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 389 8.3. Videokamera koja ispaljuje gumene metke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390

8.4. Pištolj omamljivaĉ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390 8.5. “Paint – ball” pištolji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 392



10

8.6. Pištolj na decibele . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 392 8.7. “Pištolj mreţa” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3938.8. Plinski pištolji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3938.9. Upotreba noćnih promatraĉa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3938.10. Puška kojom se moţe pucati iza ugla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3948.11. Pametno oruţje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395

8.12. “Ruski derindţer” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395

8.13. Samostreli – savremeno lovaĉko borbeno oruţ je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3959. Fijuk projektila. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 397

10. Zrno prenosnik energije – zrno kroz historiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39911. Streljivo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 400

11.1. Patrone za lovaĉke puške . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40211.2. Karabinsko streljivo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40411.3. Streljivo za pištolje i revolvere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 405

12. Evropa nauĉila Ameriku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40613. Fantastiĉna poĉetna brzina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40714. Odliĉna preciznost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 407

15. Traţenje idealnog kalibra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40816. Streljivo “extreme shock” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41016.1. Nema kopije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41116.2. Razorna moć . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41116.3. Kalibar za lovce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 412

17. Prigušena vatrena oruţ ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41217.1. Prije svega – psihološki efekti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41317.2. Neka nova rješenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41417.3. Vrste i princip prigušivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 415

17.4. Prigušivaĉ pucnja za “Škorpion” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41518. Kako odabrati sluţbeni pištolj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 417

18.1. Odabir karakteristika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 418

18.2. Akcija (djelovanje). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41818.3. Kalibar. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 419

18.4. Materijali i dorada. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41918.5. Veliĉina i kapacitet spremnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42018.6. Sigurnosne mogućnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42018.7. Ciljnici i nosaĉi izvora svjetla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42118.8. Odrţavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42218.9. Odabir jednog modela ili cijelog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42218.10. Jedan model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42318.11. Sistem pištolja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42318.12. Zakljuĉak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 424

19. Skrivene mane polovnog revolvera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 424

20. Funkcionalnost oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42521. Upotreba oruţ ja pri ekstremnim temperaturama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42722. Odrţavanje oruţja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 429

22.1. Odstranjivanje korozije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42922.2. Silu izbjegavati svakako . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 429

22.3. “Kiseljenje” – neophodno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 430

S E D M O P O G L A V L J E

PRIJEDLOG RADA KOD ISTRAŢIVANJA SMRTNIH SLUĈAJEVA

I. RAD NA LICU MJESTA UVIĐAJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4311. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 431

1.1. Opis lica mjesta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 431



11

1.2. Neke aktivnosti na licu mjesta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4311.3. Zlatna pitanja kriminalistike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4321.4. Misaona rekonstrukcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4321.5. Izvori kriminalistiĉkih tragova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 432

1.6. Ispitivanje tragova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4331.7. Fiksiranje tragova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4341.8. Postupak na licu mjesta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 434

1.9. Osiguranje lica mjesta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4362. OSIGURANJE - ZAŠTITA - KONTROLA LICA MJESTA KOD SMRTNIH SLUĈAJEVA 436

2.1. Mjere osiguranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4362.2. Zaštita prostora koji graniĉi ili okruţuje taĉno mjesto gdje se desilo kriviĉno djelo je

vitalna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4362.3. Zaštita lica mjesta kod smrtnih sluĉajeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 437

3. Dokumentiranje stanja na licu mjesta dogaĊaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4374. Tragovi na licu mjesta smrtnih sluĉajeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 439 5. Spisak opreme za prikupljanje i ĉuvanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4416. Tragovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 443

6.1. Biološke teĉnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4446.1.1. Ostale biološke teĉnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4456.2. Vlakna, dlake, konopac, kanapa i konci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4466.3. Kamen i zemlja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4466.4. Prašina i krhotine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 447

6.5. Vatreno oruţ je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4476.5.1. Lokacija oruţ ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 447

6.5.2. Rukovanje oruţ jem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4486.5.3. Oštećenja oruţ ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 448

6.5.4. Ostali tragovi na oruţ ju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4486.5.5. Identifikacija vatrenog oruţja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4486.5.6. Kontrolni standardi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 448

6.6. Tragovi alata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4486.7. Sumnjivi dokumenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 449

6.8. Saobraćajna nezgoda sa smrtnim ishodom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4496.9. Poţari i eksplozije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 449

II. U P I T N I K za rad na licu mjesta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 450

III. ISTRAŢIVANJE SMRTNIH SLUĈAJEVA – TIJELO NA LICU MJESTA . . . . . . . . . . 456

IV. POREMEĆAJ ZDRAVLJA I SMRT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 457

V. P O D S J E T N I K ZA RAD NA LICU MJESTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 467

VI. DODATNI UPITNICI ZA RAZLIĈITE VRSTE SMRTNIH SLUĈAJEVA . . . . . . . . . . 4691. Vatreno oruţ je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4692. Ubodi i sjeĉenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4693. Naoko prirodna smrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 470

4. Naizgled samoubistvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4705. Oĉita naprasna smrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 471

LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 472



12

P R V O P O G L A V L J E

POJAM K RIMINALISTIKE I NJEN ZNAĈAJ U BORBIPROTIV KRIMINALA

I. OSNOVNA ZNANJA O POJMU, SADRŢAJU, NASTANKU I RAZVOJUKRIMINALISTIKE

Da bi se pravilno mogao definirati i razdvojiti odnos i utjecaj kriminalistike od prirodnih

nauka, potrebno je prethodno definirati pojam kriminalistike, prezentirati njene metode i

istraţiti utjecaj odreĊenih prirodnih nauka na njihovu izgradnju. Savremena teorija i praksa obiluju razliĉitim definicijama i shvatanjima kriminalistike.

Od onih stvari koje su nesporne moţe se izdvojiti da je termin kriminalistika prvi upotrijebio

Hans Gros, koji se smatra tvorcem kriminalistike (definicija termina datira iz 1893. godine).MeĊu mnogim savremenim definicijama kriminalistike izdvajamo šta o tom pojmunavodi Duško Modly1, istaknuti hrvatski kriminalista.

Kriminalistika je heuristiĉka nauka koja se na specifiĉan naĉin bavi kriviĉnim djelom iizvršiocem. U praksi njezin predmet nauĉne spoznaje najĉešće nisu neposredno kriviĉna djelanego kriviĉni dogaĊaji. Njih se ispituje kriminalistiĉkim metodama radi utvrĊivanja da li se unjima krije kriviĉno djelo, i da se u potvrdnom sluĉaju ono istraţi i otkriju izvršioci.Kriminalistiĉka nauka nije sluĉajno i proizvoljno odredila svoj opći objekt spoznaje (kriviĉnidogaĊaj) i posebni objekt (kriviĉno djelo).

Kriminalistika otkriva, istraţuje i prouĉava zakonomjernosti nastanka operativnih idokaznih informacija u vezi s kriviĉnim dogaĊajima. Spoznaja tih zakonomjernosti

predstavlja osnov za razradu nauĉno – tehniĉkih sredstava i taktiĉkih naĉina i metodaotkrivanja, fiksiranja, prikupljanja, ispitivanja, ocjene i korištenja operativnih i dokaznihinformacija o kriviĉnom djelu i izvršiocu. Dakle, kriminalistika je nauĉna disciplina kojasistemski istraţuje nauĉne metode i pravila iskustva u otkrivanju i razjašnjavanju pojavakriviĉnih djela, utvrĊivanja njihovih izvršilaca, kao i sprjeĉavanja tih pojava. Ona je kaonauĉna disciplina usmjerena na spoznajno – informacijske sadrţaje (ĉinjeniĉna pitanja). To jeniz vr lo sloţenih cjelina. MeĊu njima se vaţnošću istiĉu spoznavanje pojavnih oblikakriviĉnih djela, razrada metodologije izvoĊenja radnji pomoću kojih se otkrivaju,razjašnjavaju i dokazuju kriviĉna djela, upotreba znanstvenih metoda i sredstava u te svrhe i

posebne kriminalistiĉke svrhe i prilagodba kriminalistiĉkih radnji posebnim obiljeţjimakriviĉnih djela“2

.

Kriminalistika istraţuje i operativnu praksu i istraţnu praksu i vrši prevencijukriminaliteta pronalaţenjem nauĉno – tehniĉkih sredstava za prevenciju kriviĉnih djela.

Zakonomjernosti koje istraţuje kriminalistiĉka znanost su kompleksne, jer se realnikompleks ĉinjeniĉnog supstrata sastoji od društvenih, prirodnih i tehniĉkih komponenti.

Kriviĉni dogaĊaj u kome je sadrţano kriviĉno djelo i izvršilac, kao i objekt napada, ĉinisistem koji je sastavljen od više podsistema, pri ĉemu je društvena komponenta odluĉujuća. Ugenezi i viktimogenezi kriviĉnog djela postoji materijalno – prirodno – tehniĉki supstrat,upravo kao što i otkrivanje i istraţivanje zloĉina ima svoju prirodno – nauĉnu i tehniĉkukomponentu. Nauĉno prirodno – tehniĉko i društveno – pravno nerazdvojno se isprepliću u

jednoj jedinstvenoj kriminalistiĉkoj nauci.

1 Modly, D., Kor ajlić, N. (2002): Kriminalistički rječnik , Centar za kulturu i obrazovanje Tešanj.

2 Isto.



13

Predmet istraţivanja kriminalistike: Prvi element predmeta kriminalistiĉke nauke jeotkrivanje, istraţivanje i prouĉavanje zakonomjernosti nastanka u kriviĉnom dogaĊaju(kriviĉnom djelu) operativnih i dokaznih informacija. Drugi element predmeta kriminalistiĉkenauke je spoznavanje tih zakonomjernosti koje ĉine osnovu za razradu nauĉno – tehniĉkihsredstava, te taktiĉkih naĉina i metoda otkrivanja, fiksiranja, prikupljanja, ispitivanja, ocjene i

korištenja operativnih i dokaznih informacija o kriviĉnom djelu i izvršiocu. Treći element predmeta kriminalistiĉke nauke je prouĉavanje i istraţivanje operativne i kriminalistiĉke prakse. Samo na taj naĉin mogu se usavršiti postojeći i pronaći novi naĉini i metode i nauĉno – tehniĉka sredstva otkrivanja i dokazivanja postojanja kriviĉnog djela, izvršioca i drugo.Ĉetvrti element predmeta istraţivanja kriminalistiĉke nauke predstavlja prevencijakriminaliteta.

Predmet istraţivanja kriminalistiĉke nauke su uzajamne radnje i odnosi izvršioca i ţrtve,izvršioca i ovlaštenih tijela represivnih organa, uzajamna djelovanja materijalnih objekata itd.

Na osnovu izloţenog kriminalistiku moţemo definirati kao nauku o zakonomjernostima

nastanka, otkrivanja, fiksiranja, prikupljanja i obrade operativnih i dokaznih informacija i

sistema tehniĉkih sredstava, taktiĉkih naĉina i metoda vršenja operativnih i istraţnih radnji

radi pribavljanja navedenih informacija, u cilju najoptimalnijeg i najuĉinkovitijeg suzbijanjakriminaliteta. Dakle, ona je nauka o otkrivanju i istraţivanju kriviĉnih djela i njihovih

izvršilaca. Ona u svojim okvirima istraţuje predkriviĉni postupak i istraţni postupak u pogledu njihove sadrţajne strane radi razrade tehnike, taktike i metodike obrade i istraţivanjakriviĉnih djela i njihovih izvršilaca3

.

Savremena kriminalistika ima tri funkcije: (1) Spoznajnu, (2) Konstruktivnu (razrada

novih nauĉnih metoda i nauĉno – tehniĉkih sredstava i usavršavanje postojećih, stvaranjemodela rada kriminalista) i (3) Komunikativnu u vidu struĉnog osposobljavanja kriminalista.U tom smislu govori se o teoretskoj i praktiĉnoj kriminalistici.

Kriminalistika nije pomoćna disciplina u odnosu na druge nauke, posebno u odnosu nakriviĉno procesno pravo iz razloga što je predmet kriminalistike bitno drugaĉiji i širi od

predmeta kriviĉnog procesnog prava. Kriminalistika ima vrlo razraĊenu posebnumetodologiju, vlastite teorije i danas nema nikakve dileme oko njene samostalnosti kao

nauĉne discipline. Kako je istaknuto, ona kao nauka (kriviĉna disciplina) sintetizira isistemski sjedinjuje znanja iz raznih prirodnih, društvenih i tehniĉkih nauĉnih disciplina, kao iiskustvena pravila u cilju stvaranja nauĉne osnove za konkretnu izvedbu mjera i radnji u

postupcima suzbijanja kriminaliteta. Ona teţi iznalaţenju optimalnog modela konkretne

primjene taktiĉko – tehniĉkih mjera i radnji, unutar procesnih i inih okvira. Tako kada je rijeĉo kriviĉnim djelima kriminalistika ispituje pojavnost oblika ĉinjeniĉnog stanja kriviĉnog djela,njegove posebne znaĉajke, evidentira i katalogizira najvaţni je dokaze, iznalazi optimalnemodalitete izvedbe procesnih i inih radnji i mjera konvergiranjem svih utjecajnih faktora,

obraĊuje svojstva izvršioca, naĉina ostvarenja djela itd. Kriminalistika se danas više ne smatra iskljuĉivo ili preteţno polici jskom naukom. Kada

je rijeĉ o inventivnoj, otkrivaĉkoj (heuristiĉkoj) komponenti ona je primarno disciplina policije. Heuristiĉka kriminalistika je najvaţnija i u teorijskom i u praktiĉnom smislu, ona jenajrazvijenije podruĉje cjelokupne discipline.

Danas prevaliraju stavovi o trihotomnoj strukturi nauĉne graĊe kriminalistike. Ta široko prihvaćena podjela polazi od toga da kriminalistiku tvore tri tematske cjeline, njene trikomponente: kriminalistiĉka tehnika, taktika i metodika. Ova podjela ima iskljuĉivodidaktiĉku funkciju, jer kriminalistici treba prilaziti kao nauĉnoj cjelini.

Sa stanovišta kriminalistiĉkih misaonih procesa koji se javljaju u heuristiĉkom isilogistiĉkom obliku, razlikuju se heuristiĉka i silogistiĉka kriminalistika.

3 Modly, D., Korajlić, N. (2002): Kriminalistički rječnik , Centar za kulturu i obrazovanje Tešanj.



14

Heuristiĉka kriminalistika pristupa kriviĉnom djelu kao realnoj pojavi i oznaĉuje se kaootkrivanje kriviĉnog djela i izvršioca. Ona se koristi sredstvima opaţanja, biljeţenja, ţivotnimiskustvom, saznanjima prirodnih i tehniĉkih nauka, statistikom, eksperimentima itd.

Silogistiĉka kriminalistika takoĊe, pristupa kriviĉnom djelu kao realnoj pojavi, ali i kao predmetu kriviĉnog postupka i kriviĉnog prava. Ona polazi od vjerovatnosti da je odreĊena

osoba izvršila kriviĉno djelo i razmatra najsvrhovitije naĉine izvoĊenja postupovnih radnji idokaza. Sredstva silogistiĉke kriminalistike su ograniĉena postupovnim propisima. Osim sopstvenih metoda kriminalistika u odreĊenim kriminalistiĉko – taktiĉkim

situacijama primjenjuje i opće nauĉne metode, kao, na primjer: metodu promatranja,

usporeĊivanja, opisivanja, mjerenja, eksperiment, kao i logiĉke metode: analizu, sintezu,indukciju, dedukciju, analogiju, a prema potrebi i antropološke, antropometrijske,matematiĉke i statistiĉke metode.

Šta za kriminalistiku navodi Vodinelić Vladimir 4: “Kriminalistika se kod nas uobiĉajenoodreĊuje kao nauka koja prouĉava, pronalazi i usavršava nauĉne i na praktiĉnom iskustvuzasnovane metode i sredstva, koja su najpogodnija da se otkrije i razjasni kriviĉno delo,otkrije i privede kriviĉnoj sankciji uĉinilac, obezbede i fiksiraju svi dokazi radi utvrĊivanja

(objektivne) istine, kao i da se spreĉi izvršenje budućih planiranih i neplaniranih kriviĉnihdela. Drugim reĉima, to je nauka o tehnici, taktici, metodici operativnih, istraţnih i drugihsudskih radnji, kao i o spreĉavanju kriminaliteta”. Interesantnim se ĉini napomenuti da su ovudefeniciju preuzeli skoro svi oni koji su se bavili kriminalistikom na podruĉju eks Jugoslavije,te da su navedenu definiciju samo stilski manje ili više uobliĉavali.

U odnosu na navedeno, nedvojbeno proizilazi, već standardna trihotomna podjelakriminalistike na: kriminalistiĉku taktiku, kriminalistiĉku metodiku i kriminalistiĉku tehniku(u posljednje vrijeme uz ove izraze se vrlo ĉesto ubacuje izraz kriminalistiĉka strategija).

Pošto je centralni dio ove knjige posvećen balistici, onda ćemo u narednom dijeluobjasniti samo pojam kriminalistiĉkte tehnike, koja ga tretira s razliĉitih stanovišta.

Kriminalistiĉka tehnika prouĉava, razvija i iz prirodnih i tehniĉkih nauka preuzimanajpodesnija sredstva koja sluţe za pronalaţenje, osiguranje, fiksiranje i ispitivanje tragovakriviĉnih djela (npr. tehniĉka sredstva za izazivanje latentnih tragova, fotograf ske tehnike,

mikroskopi itd.); za formiranje baza kriminalistiĉkih informacija (o uĉiniocima, kriviĉnimdjelima, tragovima, oruţjima i sredstvima izvršenja), kao i za sprjeĉavanje izvršenja i

prevenciju kriviĉnih djela (alarmni sistemi, kamere za video nadzor itd.), metodama primjene

kriminalistiĉkotehniĉkih sredstava sa ciljem pronalaţenja, fiksiranja i ispitivanja materijalnihtragova kriviĉnih djela, kao i izuĉavanjem zakonomjernosti nastanka svih vrsta tragovakriviĉnih djela bavi se kriminalistiĉka traseologija. Kriminalistiĉka traseologija predstavljakriminalistiĉku disciplinu koja inkorporira tehniĉki napredak u sfere predkriviĉnog i kriviĉnog

postupka i predstavlja spoj izmeĊu savremenih tehnologija i kriminalistiĉkog postupanja s

tragovima“

5

.

II. UTJECAJ PRIRODNIH NAUKA NA METODE KRIMINALISTIKE U BORBI SA

SAVREMENIM KRIMINALOM

Već ranije je istaknuto da kriminalistika najĉešće koristi dostignuća prirodnih nauka: bilogije, fizike, fiziĉke hemije, hemije, biohemije i geografije i u sklopu nauĉne forenziketreba promatrati prvenstveno mogućnost korištenja dostignuća (navedenih nauka) ĉijom se

4 Vodinelić, V.: Kriminalistika, sva izdanja.

5 Simonović, B. (2004): Kriminalistika, Pravni fakultet, Kragujevac, str. 4.



15

primjenom u kriminalistiĉkim metodama omogućava pronalaţenje materijalnih tragova namjestu zloĉina, odnosno vršenju odgovarajućih vještaĉenja radi osiguravanja materijalnih

dokaza. Dakle, istakli smo da se u praksi forenziĉka nauka temelji na naĉelima i metodama prirodnih nauka. MeĊutim, primjena pomenutih nauĉnih disciplina u forenziĉkim naukamaima jedinstvenu zajedniĉku polaznu taĉku, a to je da su sve forenziĉke nauke pokrenute s lica

mjesta na kojem se desilo kriviĉno djelo. Zbog toga je sposobnost prepoznavanja mogućihmaterijalnih dokaza znaĉajan aspekt kriminalistiĉke obrade u kriviĉnom ili parniĉkom postupku. Pravilno prikupljanje i ĉuvanje mater ijalnih tragova prvi je korak u osiguranju

zakonom utvrĊene i nauĉne cjelovitosti dokaza. Laboratorijsko ispitivanje dokaznogmaterijala (materijalnih tragova), ĉesto otkriva odreĊene ĉinjenice i utvrĊuje povezanostoštećenog lica (ţrtve) s licem mjesta, osumnjiĉenog, mjesta izvršenja kriviĉnog djela,sredstava izvršenja i materijalnih tragova (u razliĉitim kombinacijama). Forenziĉka nauka se

pojavljuje u svim vidovima kriviĉnih i parniĉkih pravnih predmeta.Vaţno je napomenuti da seovdje radi o nepodijeljenom mišljenju nauke u sadašnjem trenutku. MeĊutim, vaţno je istaći imoguću pretpostavku da će razvoj novih tehnologija i nauĉne forenzike, jednostavnorazvojem buduće situacije poprimati nove forme i sadrţaje, te nije iskljuĉeno da se odreĊeni

elementi nauĉne forenzike neće koristiti i u nekim drugim sluĉajevima. Primjenom odgovarajućih metoda biologije, fizike, hemije i fiziĉke hemije u

kriminalistici, koja je sa razvojem prirodnih nauka sve prisutnija i nuţnija, proširuje se poljekriminalistiĉke djelatnosti, što direktno utiĉe na veću efikasnost i stvaranje uvjeta za razvojnovih oblasti u kriminalistici. Biologija, hemija, fizika i fiziĉka hemija pronalaze

odgovarajuće metode koje kriminalistika prihvata, prilagoĊava i primjenjuje radirasvjetljavanja i dokazivanja kriviĉnih djela. Sve veća prisutnost ovih prirodnih nauka u

postupku otkrivanja kriviĉnih djela i njihovih izvršilaca nameće i potrebu odreĊivanjanjihovog mjesta u kriminalistici kao nauci.

Konkretna primjena metoda biologije, hemije, fizike i fiziĉke hemije u suprotstavljanju

kriminalitetu prvenstveno poĉinje upotrebom nauĉnih metoda koje su se, izmeĊu ostalog,izgraĊivali zahvaljujući izumima nauke i tehnike. Iz prethodno iznesenog moţe se zakljuĉitida preuzimanje i primjena metoda biologije, hemije, fizike i fiziĉke hemije u kriminalistici

nije teklo automatski, već je dugo vremena podlijegao prethodnom prilagoĊavanju zadacimaodreĊene kriminalistiĉke obrade, a u kasnijoj fazi i ciljevima kriviĉnog postupka (ako sluĉaj

bude kretao u tom pravcu). Svakako je potrebno navesti ĉinjenicu koja istiĉe da bi metode biologije, hemije, fizike i fiziĉke hemije mogle da se koriste u kriminalistici, one moraju

prethodno biti nauĉno priznate i verificirane. Osim toga, njihova primjena zavisi i od

mogućnosti pronalaţenja i osiguranja tragova i predmeta, odnosno materijalnih tragova(dokaza), pri ĉemu treba biti selektivan i voditi raĉuna o njihovoj specifiĉnosti.

Ako bismo govorili gdje je sve u sklopu kriminalistike moguće koristiti metode

biologije, hemije, fizike i fiziĉke hemije, bolja postavka bi bila gdje ih sve nije mogućekoristiti. Svakim danom stiţu nove i nove potvrde o nekim novim primjenama navedenihnauĉnih disciplina u sklopu kriminalistiĉkih aktivnosti.

Nauĉni prilaz otkrivanju i dokazivanju kriviĉnih djela doprinosi i nauĉnom istraţivanjukriminaliteta. U samom postupku nauĉnog istraţivanja kriminaliteta vidljiva je pomoć

biologije, hemije, fizike i fiziĉke hemije, jer se primjenom njihovih dostignuća dolazi do

nauĉnih saznanja bitnih za uspješno pronalaţenje tragova i osiguranje materijalnih tragova(dokaza). Svakako da je suština u ĉinjenici što se nauĉna saznanja razlikuju od svakodnevnih,obiĉnih i empirijskih saznanja, ne samo po usmjerenosti na suštinu odreĊene pojave, već i pometodama kojima se dolazi do takvih saznanja. Veoma bitno je istaći da je osnovnakarakteristika nauĉnog saznanja u sistematskom, smišljenom, planiranom i metodskom

postupku, po ĉemu se i razlikuje od svakodnevnog obiĉnog opaţanja, koje ne moţe bitiusmjereno na suštinu odreĊene pojave.



16

III. BIOLOGIJA, HEMIJA I FIZIKA U KRIMINALISTICI

Sasvim je neosporno da su: biologija, hemija i fizika oblasti koje najviše interesirajukriminalistiku. Kao meĊuoblasti mogu se navesti biohemija i fiziĉka hemija. Svakom bi

trebalo biti jasno da postoji uska povezanost izmeĊu biologije, hemije i fizike. Daljim

razvojem, saznanjima novih nauĉnih informacija, proširivanjem primjene, navedene nauĉneoblasti poĉele su da se preklapaju, pa je iz toga proizašlo formiranje nekih novih, posebnodefiniranih nauĉnih meĊuoblasti koje su predstavljale prelaz izmeĊu osnovnih oblasti. Svaka,

pa ĉak i površna analiza, upućuje da je veoma lako uoĉiti da nove meĊuoblasti meĊusobno povezuju osnovne oblasti (biologiju, hemiju i fiziku). Tako na primjer, fiziĉka hemija

predstavlja vezu ili prelaz izmeĊu fizike i hemije, i nikako se ne bi moglo reći da je “neštoizmeĊu”). Štaviše, ona je jasno definirana nauĉna disciplina koja je proizašla iz nemogućnostida se odr eĊene prirodne pojave objasne zakonima fizike ili hemije, već zakonima koji su

jedino mogli da se svrstaju u neku novu nauĉnu oblast koja je dobila naziv fiziĉka hemija. Na

vrlo sliĉan naĉin nastale su i druge meĊuoblasti, na primjer: biofizika i bio hemija. Paţljivim promatranjem meĊusobnog odnosa nauĉnih oblasti i meĊuoblasti, jasno je vidljiva njihova

uska povezanost, a isto tako proizilazi da jedne bez drugih ne bi mogle postojati.U prethodnom izlaganju je istaknuto da kriminalistiku posebno interesuju oblasti koje su

u vezi sa biologijom, hemijom i fizikom. Vaţno je istaći ĉinjenicu da se u praksi hemija i

fizika, kao i oblast fiziĉke hemije vezuju prvenstveno za ispitivanje neţive materije, dok biologija, biofizika i biohemija istraţuju ţivu materiju. Svaki poznavalac kriminalistike zna da

se u njenom sklopu pojavljuju tragovi koji potjeĉu i od neţive i od ţive materije. Tokomvremena razvijene su razne metode ĉija je osnova u prirodnim naukama, a koje, svakako,sluţe za njihovo ispitivanje. Iz veoma praktiĉnih razloga, metode koje sluţe za ispitivanjetragova ljudskog, animalnog (ţivotinjskog) i biljnog porijekla, odnosno ţive materije,razvijene su u specijalistiĉkim biološkim laboratorijama, a metode za ispitivanje tragovavezanih za neţivu materiju u objedinjenim laboratorijama za hemiju, fiziku i fiziĉku hemiju.

IV. ODNOS KRIMINALISTIĈKE HEMIJE I KRIMINALISTIĈKE BALISTIKE

U prethodnom dijelu date su odreĊene naznake o vezi i odnosu hemije (kriminalistiĉke) ikriminalistike (u cjelini). U narednom dijelu u najkraćem ćemo pokušati objasniti vezuizmeĊu kriminalistiĉke hemije i kriminalistiĉke balistike.

Kriminalistiĉka hemija ima najviše dodirnih taĉaka sa kriminalistiĉkom balistikom, pa jesa stanovišta izuĉavanja kriminalistiĉko – hemijskih metoda neophodno definirati i

kriminalistiĉku balistiku i njen odnos prema kriminalistiĉkoj hemiji

6

. Moţe se reći dakriminalistiĉka balistika kao i kriminalistiĉka hemija predstavljaju posebne oblasti

kriminalistike, koje po svom sadrţaju i sistemu kriminalistike pripadaju kriminalistiĉkojtehnici.

Sam pojam kriminalistiĉke balistike predstavlja pojam relativno novijeg datuma, nastao primjenom nauĉnih dostignuća u kriminalistici, odnosno primjenom metoda hemije, fizike i

balistike u postupku osiguranja dokaza kod odreĊenih kriviĉnih djela. Veliki broj autora izoblasti kriminalistike u smislu ranije navedenog razlikuju vanjsku, unutarnju i balistiku cilja – termalnu balistiku. Vanjska balistika izuĉava kretanje projektila od napuštanja cijevi oruţja dokrajnje taĉke leta, odnosno udara u cilj ili rasprsnuća u zraku. Unutarnja balistika izuĉavazakonitosti pojava i procesa koji se javljaju u cijevi vatrenog oruţja pri opaljenju pogonskog

6 Ivanović, A. (2002): Kriminalističko – hemijsko vještačenje tragova vatrenog oruţja, MUP Crne Gore,

Podgorica, str. 23.



17

punjenja projektila (o balistici i njenim podjelama vidjeti detaljnije kasnije). Uvaţavajući svenavedeno moţe se reći da kriminalistiĉka balistika predstavlja oblast koja primjenjuje iusavršava najpodesnija znanja i metode iz oblasti – hemije, fizike i balistike.

Izvan svake je sumnje tvrdnja da izmeĊu kriminalistiĉke hemije i kriminalistiĉke balistike ima mnoštvo dodirnih taĉaka, posebno kada su u pitanju krvni delikti ili druga

kriviĉna djela izvršena iz vatrenog oruţja. Upravo iz navedenog crpi se neophodna (i skororedovna) potreba, a prilikom vršenja radnji u cilju rasvjetljavanja kriviĉnih djela izvršenih izvatrenog oruţja, o neposrednoj saradnji vještaka kriminalistiĉke hemije i kriminalistiĉke

balistike. Svakako da će biti sluĉajeva u kojima će navedeni vještaci raditi timski – zajedniĉki – komisijski.

V. ODNOS KRIMINALISTIĈKE HEMIJE I SUDSKE MEDICINE

Kolika je meĊusobna povezanost razliĉitih kriminalistiĉkih disciplina vrlo jasno se vidiiz ranije navedenih odrednica. MeĊutim, tu svakako nije kraj, posebno kada je u pitan ju

kriminalistika i njena veza s drugim naukama. U tom smislu, a cijeneći centralnu tematikuove knjige posebno interesantnom i vaţnom ĉini se veza izmeĊu kriminalistiĉke hemije i

sudske medicine.

Kriminalistiĉka hemija, kao jedna od oblasti kriminalistiĉke tehnike, nedvojbeno imamnoštvo veza sa sudskom medicinom. Izuzev uopćene povezanosti ove dvije oblasti, tijesnaveza izmeĊu njih ogleda se prilikom rasvjetljavanja kriviĉnih djela izvršenih iz vatrenogoruţja.

U smislu navedenog, a cijeneći realne segmente svoje cjelokupnosti moţe se istaći da sesuština i zadatak sudske medicine zasniva na konstataciji da je ona kao disciplina bliskakriminalistici. O suštini sudske medicine postoje mišljenja inih kriminalista. U tom smislu,

posebno izdvajamo mišljenje doajena kriminalistike na prostorima eks Jugoslavije dr.Vodinelić Vladimira, koji o odnosu kriminalistike i sudske medicine navodi slijedeće: “kaokriminalistici bliska znanost javlja se i sudska medicina, koja joj sluţi kao pomoćna znanos t,

iako spada meĊu medicinske znanosti. Uzajamnost kriminalistike i sudske medicine plastiĉnose ispoljavaju razradi naĉina i sredstava vanjskog pregleda leša, vještaĉenja povreda zadanihvatrenim oruţjem, hemijskih rendgenoskopskih i spektrografskih metoda ispitivanja stvarnih

dokaza. Neri jetko, kriminalistiĉka i sudskomedicinska vještaĉenja ispituju jedan te isti objekt,iako svaka sa svojim ciljem i svojim metodama. Bez uĉešća sudskog medicinara ne moţe seispitivati nijedno ubistvo ili tjelesna povreda. Ĉesta su kompleksna kriminalistiĉka isudskomedicinska vještaĉenja”7

.

Svakako se mora navesti da sudska medicina izmeĊu ostalog koristi i dostignuća iz

savremene hemije, pa zbog bliskosti sudske medicine s kriminalistiĉkom hemijom dolazi donjihovog uzajamnog djelovanja. Bliskost ove dvije oblasti dolazi do izraţaja u postupkurasvjetljavanja krvnih delikata i drugih kriviĉnih djela koja su izvršena vatrenim oruţjem.

Kada se pogledaju pitanja na koja treba da odgovore vještak kriminalistiĉk e hemije i

vještak sudskomedicinske struke (u npr. sluĉaju ubistva vatrenim oruţjem) vidjećemo da semnoga pitanja poklapaju (misli se na odreĊivanje prirode same povrede – vatreno oruţje iline, koja je ulazna – a koje izlazna rana, udaljenost ispaljenja, da li je u pitanju – ustrijel –

prostrijel – zades itd.). Upravo navedeno poklapanje najbolje potvrĊuje njihovu meĊusobnu povezanost (povezanost vještaka kriminalistiĉke hemije – vještaka kriminalistiĉke balistike – vještaka sudskomedicinske struke). Sudskomedicinsko vještaĉenje je posebno vaţno ako seradi o povredi iz vatrenog oruţja koja se nalazi na otkrivenim dijelovima tijela, a gdje se ne

7 Ivanović, A. (2002): Kriminalistiĉko – hemijsko vještaĉenje tragova vatrenog oruţja, MUP Crne Gore,

Podgorica, str. 24.



18

moţe hemijskim metodama vještaĉiti odjeća. Iz navedenog jednostavno proizilazi trojnameĊusobna povezanost u radu vještaka sudskomedicinske struke, kriminalistiĉke balistike,vještaka kriminalistiĉke hemije, posebno u rasvjetljavanju kriviĉnih djela izvršenih izvatrenog oruţja.

Oĉito je da je i na sudskoj medicini vrlo vaţna uloga. U tom smislu u najkraćem

navodimo osnovne odrednice ove znanstvene discipline.„Sudska medicina je znanstvena disciplina koja sistematski obraĊuje medicinske pojave

radi njihovog ispravnog iskorištavanja u vezi s primjenom pravnih propisa. Naziva se iforenziĉka medicina. U većem broju zemalja prihvaćen je i naziv pravna medicina. Kod same

primjene kriviĉnog prava sudska medicina dolazi u obzir kao pomoćna nauka sa svojimspecijalnostima kao što su: traumatologija, tanatologija, toksikologija, seksologija,asfiksiologija itd“8.

Sam pojam sudske medicine definiran je mnogo puta kao posebna medicinska disciplina

koja bi predstavljala taĉku susreta medicinskih nauka i pravnih nauka, kao jedinstven rezultatfuzije lijeĉniĉkog znanja i pravne misli.

Uloga sudskomedicinskog vještaĉenja u kriviĉnom postupku posebno je znaĉajna i

zapaţena. U toku stoljeća sudska je medicina postizala najveće uspjehe upravo pruţajućiznaĉajnu pomoć sudu u kriviĉnom postupku preko svojih supspecijalnost i graniĉnih

podruĉja, primjerice: hematologije, tanatologije, traumatologije itd. Svakako da je ljudski

ţivot i integritet zdravlja u svakom društvu najveća vrijednost. Zbog toga kriviĉnazakonodavstva svih modernih zemalja posebno izdvajaju kriviĉna djela protiv ţivota i tijela i

protiv zdravlja ljudi. U odgovarajućim pravnim propisima o kriviĉnom postupku daje se

istaknuto mjesto sudskomedicinskim vještaĉenjima. Kada se govori o sudskoj medicini s aspekta njenog historijata onda je potrebno istaći

da odreĊeni podaci govore da sudska medicina (medicina forensis) nosi svoj naziv od rijeĉiforum – trg – mjesto gdje su se u starom Rimu odvijali svi znaĉajni dogaĊaji. Medikus je naforumu javno (coram publico) pred svima svjedoĉio o pitanju nasilne smrti i drugihmedicinskih, pravno – relevantnih stvari“9.

1. UVOD U FORENZIĈKU NAUKU

Iako je prva knjiga o forenziĉkoj medicini objavljena davne 1400. godine u Kini, nauĉnaistraga zloĉina postala je sloţenija tek u proteklih sto godina. MeĊutim, nekada to nije bilotako. Postojale su razliĉite metode da se doĊe do istine. Mnoge od tih metoda danas izazivaju

nevjericu, kako iz općeg, tako i iz nauĉnog ugla. Uostalom, iz primjera koji slijede najbolje će

se zakljuĉiti o kakvim se “nauĉnim” metodama tada radilo. Vaţno je napomenuti da se neke

od primitivnih istraţiteljskih postupaka devetnaestog stoljeća (a i prije) teško mogu nazvatiaktivnostima stare škole forenzike kao takve, odnosno ĉak zaĉecima nauke kakvu poznajemo

danas. U ta, relativno davna vremena, vlasti bi na primjer, uhvatile osumnjiĉenog za neko

ubistvo i muĉile ga (je) dok ne bi izvukli priznanje (tako je sluĉaj za njih bio riješen). U

drugim situacijama je osumnjiĉeni bivao baĉen u ribnjak (ili bazen), pa ako bi ostajao na povr šini, proglašavan je nevinim za zloĉin (za koji je osumnjiĉen). Treća situacija bi

podrazumi jevala da osumnjiĉenog dovedu do ţrtve, pa ako bi rane na lešu prokrvarile, onda bi

8

Zeĉević, D. i sar. (1980): Sudska medicina, Jugoslovenska medicinska naklada, Zagreb, str.13. 9 Šovljanski, M., Šovljanski, R. (1970): Sudska medicina (predavanja), Srednja škola unutrašnjih poslova,

Sremska Kamenica, str. 3.



19

osumnjiĉeni bivao proglašen krivim. Osim toga, vjerovalo se da je izvršilac zloĉina vlasnikkuće pred kojom je leš pronaĊen10.

Prve godine iza 1990 – ih bilo je svjedokom nevjerojatnog napretka na polju forenziĉkenauke i, kao i u medicinskoj zaštiti, odmaknulo se od uopštavanja prema specijalizaciji. Izraz

kriminalistika skoro redovno se zamjenjuje forenziĉkom naukom, ali je tehniĉki tek diocjelokupnog polja. Ta šira odredba forenziĉke nauke obuhvata, osim kriminalistike, i mnogedruge specijalnosti, o ĉemu se u manjem ili većem obimu govorilo ranije.

Prije nego se upustimo u dalje analize neophodno je det erminirati dva pojma: forenziĉani forenziĉka znanost. Forenziĉan znaĉi javan, sudski; koji sluţi istraţnim i dokaznim

postupcima. Forenziĉka znanost – postoje brojne definicije forenziĉke znanosti (nauke).Danas pod tim pojmom obiĉno podrazumijevamo skup nauĉnih principa i tehniĉkih metodakoje se primjenjuju kod istraţivanja kriviĉnih djela radi dokazivanja postojanja kriviĉnogdjela i pomoći pravosuĊu da utvrdi izvršioca zloĉina i njegov modus operandi. Forenziĉkanauka koristi se za davanje odgovora na niz specifiĉnih pitanja, od kojih su tri osnovna: (1) dali je izvršen zloĉin? (2) ko ga je izvršio? (3) kako je izvršen? Tu, svakako, spadaju i osnovna

pitanja kriminalistike. Forenziĉka nauka ima dva meĊusobno neiskljuĉujuća cilja bez prethodno utvrĊene hijerarhije: (1) identifikacijsku klasifikaciju (stoga iskljuĉenje) iindividualizaciju i (2) rekonstrukciju. Opća i posebna forenziĉka nauĉna istraţivanja trebaju

biti provedena na mjestima koja nisu pod pritiskom broja sluĉajeva, policije ili suda. Svakako

da će dio njih biti realiziran u sluţbama za vještaĉenje koje će na neki naĉin biti uvezane usistem organa unutarnjih poslova.

Jasno je da bi se o vezama kriminalistike s drugim naukama moglo pisati još mnogo više,meĊutim, uvaţavajući koncept knjige ograniĉeni smo na predloţeni obim.

VI. UOPĆE O POJMU, NASTANKU I VRSTAMA BALISTIKE

Rijeĉ balistika potjeĉe iz stare Grĉke. Naime, u starom stoljeću sprave za bacanjekamena su se nazivale baliste. Balistika je uopće nauka o kretanju baĉenih tijela. Krajem XIV

stoljeća pojavila su se vatrena oruĊa, ali mnogo kasnije, tek u XVII stoljeću, kretanje zrna ucijevi i van cijevi nazvano je balistika. U XVIII stoljeću (1745. godine) u svojoj knjizi “NeueGrundsache der Artillerie”, Euler dijeli balistiku na unutanju i vanjsku i ukazuje da su to dvije

razliĉite discipline.11)

Unu tarn ja bali stika : izuĉava zakonitosti pojava i procesa što se javljaju u cijevi vatrenogor uţja pri opaljenju. Ona je jedna od temeljnih tehniĉkih disciplina koja izuĉavazakonomjernosti pojava i procesa što nastaju pri opaljenju i sagor ijevanju barutnog ili inog

punjenja u leţištu metka i cijevi oruţja. Ona za svoj objekt ima izuĉavanje kretanje projektilakroz cijev, karakter porasta brzine projektila i promjene pritisaka barutnih i inih plinova u

cijevi vatrenog oruţja.12)

Povijesni razvitak unutarnje balistike tijesno je povezan s općim razvitkom fiziĉko -

matematiĉkih i tehniĉkih nauka. Jedna od najznaĉajnijih etapa u razvitku unutarnje balistike je

pronalazak kolidnih baruta – nitroceluloznih i nitroglicerinskih baruta. Kinezi su poznavali

proizvodnju baruta već nekoliko stoljeća prije naše ere. Vizantijci su u VII stoljeću prije našeere koristili tzv. grĉku vatru, mješavinu šalitre, sumpora, kalafonijuma, smole i kreĉa, kaoveoma efikasno sredstvo u pomorskim bitkama. Poĉetkom XIII stoljeća njemaĉki opat

10 Isto.11Janković Dr Slobodan, Spoljna balistika, Vojno izdavaĉki zavod, Beograd, 1977. godine str. 15. 12 Modly, D., Korajlić, N. (2002): Kriminalistički rječnik , Centar za kulturu i obrazovanje Tešanj.



20

Berhold Švarc pronašao je da se mješavina sumpora, šalitre i uglja moţe upotrijebiti kao pogonska snaga za izbacivanje teških kamenih kugli pri osvajanju srednjovjekovnih tvrĊava i prvi topovi, napunjeni crnim barutom, bili su upotrijebljeni u bici kod Kresija (Crecy) 1346.

godine. Tokom slijedećih pet stoljeća puške i topovi bili su punjeni crnim barutom. Era bezdimnog nitroceluloznog baruta poĉinje 1884. godine. Francuz Pol Vijej (Paul

Vieille) ţelatinizirao je niotrocelulozu s mješavinom etra i etanola i tako dobiveno barutnotijesto ekstrudirao u trake i niti, stvorivši pritom barut za top od 75 mm i vojniĉku pušku. Novi barut se pokazao tri puta jaĉi od dimnog i dao znatno povećanje brzine projektila, a uskladu s tim, povećao se i domet pri gaĊanju. Ascanio Sobrero 1845. godine pronalazi, a1847. godine objavljuje da je djelovanjem azotne kiseline na glicerin dobio “fulminatglicerina”, jedinjenje veoma osjetljivo na udar i s ogromnom razornom snagom. Postupak

Ascania Sobrera ostaje ĉitavih dvadeset godina neiskorišten, ĉekajući da se pojavi ŠveĊaninAlfred Nobel koji je 1862. godine podigao prvu tvornicu nitoglicerina u blizini Stokholma i u

kojo j 1864. godine detonira posuda za nitriranje glicerina, koja prouzrokuje rušenje tvornice ismrt desetine radnika. Nobel 1866. godine podiţe u blizini Hamburga novu tvornicunitroglicerina. Pošto je nitroglicerin isuviše osjetljiv na udare i trenje, Nobel ga miješa s

infuzorijskom zemljom i tu mješavinu naziva dinamit. Da bi omogućio detonaciju dinamita, Nobel iskorištava Leveštrenov (Johan Löwestren) pronalazak iz kraja XVII stoljeća iupotrebljava fulminat ţive za detonatorsku kapsulu. Nobel se nije, meĊutim zadrţao samo nadinamitu i detonatorskoj kapsuli. On miješa nitroglicerin s nitrocelulozom i poslije obradedobiva “balistit” – dvobazni koloidni barut koji se od 1888. godine s uspjehom koristi kao

pogonsko punjenje za topove.

Unutarnja balistika je zbog slabo razjašnjenih zakona gorenja barutnog punjenja i drugih

problema u vezi s kretanjem projektila u cijevi sve do polovine XIX stoljeća ostala na priliĉno

niskom nivou. Prve osnove na podruĉ ju unutarnje balistike dao je francuski balistiĉar Piober

(Piobert), koji je 1839. godine utvrdio zakon sagorijevanja baruta po paralelnim slojevima.,koji vaţi za bezdimne barute. Prvo mjerenje maksimalnog pritisaka koji vlada u cijevi

vatrenog oruţ ja izvr šio je pomoću krešera 1860. godine ĉuveni Nobel. Ĉetiri godine kasnije je

Resel objavio svoju prvu osnovnu jednaĉinu unutarnje balistike. Najveće zasluge za

prouĉavanje baruta moraju se pripisati francuskom inţinjeru Vjeju (P. Vjej), koji je uspio do

1884. godine da izradi bezdimni barut koji gori po paralelnim slojevima i koji je svojom

manometarskom bombom utvrdio razvoj pritisaka pri sagorjevanju baruta u funkciji vremena,

a u komori stalne zapremine. Ovo je dalje omogućilo studiju razvoja pritisaka plinova u cijevi

vatrenog oruţ ja, koja pri kretanju projektila predstavlja promjenjljivu zapreminu. Krajem XIX

stoljeća, Belgijanac Bulanţe (Boulange) uspio je da pomoću svog kronografa-ureĊaja izmjeri

poĉetnu brzinu projektila. Tada se balistika poĉela naglo razvijati i u to doba, a pogotovokasnije, pojavljuje se dosta poznatih balistiĉara koji su proširili izuĉavanje balistike.

U posljednjoj ĉetvrtini XIX stoljeća pojavio se ĉitav niz teoretskih studija i autora izobalsti unutarnje balistike: Saro (Sarrau), Moason (Moisson), Goso (Gossot), Liuvil

(Liouville), Zabudski, Majevski i dr. Prva ĉetvrtina XX stoljeća obiluje već imenima nauĉnih

radnika na polju unutarnje balistike: Šarbonie (Charbonnier), Kranc (Cranz), Švajkert

(Sweikert), Valen (Vahlen), Drozdov, Serebrijakov, Opokov, Sigo (Sugot), Krov (Crow),

Grimšav (Grimshave) i bezbroj drugih.

Vanjska balistika : prouĉava kretanje projektila od usta cijevi vatrenog oruţja do krajnjetoĉke leta, odnosno do udara u prepreku (cilj) ili rasprsnuća u zraku. Kao znanstvenadisciplina, predstavlja dio primijenjene racionalne mehanike, a temelji se na zakonima

dinamike i aerodinamike. Temeljna zadaća vanjske balistike je da za projektil poznatih



21

karakteristika od odreĊenog trenutka odredi (s dovoljnom taĉnošću) karakteristike putanje(trajektorije) do padne ili druge zadane toĉke.13

Ovaj problem ĉesto se naziva direktan zadatak vanjske balistike, za ĉije rješavanje jeneophodno odrediti sile koje djeluju na projektil (fiziĉki model), napisati diferencijalne

jednadţbe kretanja (matematiĉki model), a zatim, rješavajući sistem diferencijalnih jednadţbi

odrediti karakteristika kretanja – koordinate teţišta (putanju) i promjene koordinata u tokuvremena (brzinu). Vanjska balistika prouĉava uvjete pod kojim se ostvaruje stabilnost,zakonitost kretanja oko teţišta i utjecaje koje kretanje oko teţišta ima na kretanje teţište.

Povijesni osvrt na razvoj vanjske balistike je išao uporedo s razvojem znanstvenih oblastina koje se ona oslanja. Poznati nauĉnici koji su dali svoj doprinos razvoju matematike i

mehanike uticali su i na razjašnjenje pojmova i pojava u vanjskoj balistici. MeĊutim, napretkuvanjske balistike doprinijeli su i praktiĉari koji su raznim putovima dolazili do rezultata

prihvatljivih za praksu.

Za prvog pisca iz vanjske balistike se moţe smatrati Mleĉanin Tartalja, koji je 1573.godine izloţio u vidu dijaloga zakone kosog hica, a kasnije i primjenu ovog zakona naispaljivanje projektila iz vatrenih oruĊa. Matematiĉku formulaciju zakona slobodnog pada i

kosog hica i geometrijski dokaz da je putanja kosog hica parabola dao je poznati znanstvenikGalileo Galilej (1564-1642). Isak Njutn (1643-1727) proĉava otpor zraka i razmatra sluĉajkretanja kroz zrak kada se otpor moţe izraziti linearnim i kvadratnim zakonom u funkciji

brzine k retanja. Probleme vanjske balistike su kasnije rješavali i drugi znanstvenici: Ojler,Bernuli, Dalamber, Poason, Leţandr, Krilov i mnogi drugi.

Polovinom XVII stoljeća naĉinjeni su prvi pokušaji mjerenja brzine projektila balistiĉkim klatnom (Robins u Engleskoj 1742. godine). Sto godina kasnije brzina poĉinje dase mjeri toĉnije pomoću kronografa sa slobodnim padom, koji je prvi izveo pomenutiBelgijanac Bulanţe (Boulange) u Gavru 1865. godine.

Balistiĉki problem se pokušava riješiti kompliciranijim zakonom otpora koji višeodgovara eksperimentalnim rezultatima. U drugoj polovini XIX stoljeća nastaje ĉitav nizzakona otpora. MeĊutim, rješenja se nisu mogla naći ovim putem, jer analitiĉki oblik zakonaotpora zraka, kojim su mogle da se riješe diferencijalne jednadţbe kretanja, nije odgovaraoeksperimentalnim rezultatima. Ovi pokušaji se konaĉno napuštaju krajem XIX stoljeća i

poĉetkom XX stoljeća, a rješenja se traţe u metodama uzastopnih aproksimacija, razvijanja uredove i integracija po kratkim dijelovima putanje – lukovima. Koriste se metode numeriĉkeintegracije ĉije su osnove već bile postavljene (Adams 1883, Kirilov 1918, Milton 1918).

Nerazvijena raĉunska tehnika je ipak ograniĉavala širu praktiĉnu primjenu ovih metoda, pa se razvijaju druge, pribliţne metode koje koriste specijalne tablice odreĊene metodamanumeriĉke integracije. Neke od ovih metoda su se do danas zadrţale (metoda Sijaĉi, metode skorištenjem balistiĉkih zbornika itd.).

Najveći napredak u rješavanju vanjskobalistiĉkih problema je napravljen korištenjemkompjutora, kao i nove elektronske instrumentacije za mjerenje balistiĉkih veliĉina.

1. POJAM I VRSTE KRIMINALISTIĈKE BALISTIKE

Već smo istakli da je balistika uopće nauka koja se bavi prouĉavanj em kretanja projektila

od momenta kada ono pod pritiskom barutnih plinova napusti svoje leţište i krene kroz cijev, pa sve do pogotka u cilj. Pojam kriminalistiĉke balistike je relativno nov. U teoriji i praksisusrećemo naziv sudska balistika, s tim što se za vanjsku balistiku kaţe da pripada

13 Modly, D., Korajlić, N. (2002): Kriminalistički rječnik , Centar za kulturu i obrazovanje Tešanj.



22

kriminalistici, a unutarnja sudskoj medicini14

. Ovakav naziv ne odgovara u potpunosti svim

ovim aktivnostima i aspektima koji stoje u vezi s identifikacijom inkriminiranog vatrenog

oruţja, poloţaja poĉinitelja u momentu opaljenja, kretanja projektila, odreĊivanju pravca projektila, ulazne i izlazne rane, itd.

I prije nego što odredimo pojam kriminalistiĉke balistike, potrebno je istaći da

kriminalistiĉku balistiku smještamo kao podsistem u okvir kriminalistiĉke tehnike.Kriminalistiĉka tehnika se bavi pronalaţenjem i usavršavanjem najpogodnijih znanstveno-

tehniĉkih sredstava i metoda za registraciju i identifikaciju osoba i predmeta i za pronalaţenje,osiguranje i tumaĉenje materijalnih tragova i predmeta kriviĉnih djela u cilju rasvjetljavanja

kriviĉnih djela i uopće radi suzbijanja kriminaliteta. Dakle, kriminalistiĉka tehnika nudiznanstveno-tehniĉka sredstva i metode za pronalaţenje, osiguranje i tumaĉenje materijalnihtragova i predmeta od ĉijeg uspjeha ili neuspjeha zavisi rješenje kriviĉne stvari.

Kriminalistička balistika se danas smatra granom (podsistemom) kriminalistiĉke tehnike.Ona putem znanstveno-tehniĉkih metoda i postupaka prouĉava, iznalazi i usavršavanajpogodnija znanstveno-tehniĉka sredstva i metode u cilju istraţivanja zakonomjernosti

procesa i objekata povezanih s izvršenjem kriviĉnih djela upotrebom vatrenog oruţja. Putem

njenih pravila pronalaze se i osiguravaju materijalni dokazi u vezi s upotrebom vatrenogoruţja. Njena je posebna zadaća da znanstvenim i iskustvenim pristupom pronalazi, prouĉavai ocjenjuje vrijednosti materijalnih dokaza u vezi s upotrebom vatrenog oruţja. Ona je znanosto kretanju projektila unutar i izvan cijevi vatrenog oruţja. U okviru nje izuĉavaju se fizikaln i

zakoni kretanja projektila, njegovog djelovanja, utvrĊuju komponente streljiva, alati imaterijali korišteni za izradu vatrenog oruţja, konstrukcije, modeli, sistemi vatrenog oruţja i

pripadajuća tehniĉka svojstva (ispravnost, podobnost za pucanje i sl.). U podruĉje balistikespada i korištenje nalaza na ruci strijelca, izuĉavanje procesa ozljeĊivanja, utvrĊivanja grupne

pripadnosti (sistema) vatrenog oruţja i identifikacija oruţja. Nadalje, u njeno podruĉje spada iutvrĊivanje udaljenosti s koje je pucano, smjer pucanja, redoslijed ispaljenih hitaca, vrijeme

pucanja (starost hica), poloţaj ozlijeĊenog ili usmrćenog u ĉasu pogaĊanja (ranjavanja),oruţja i strijelca, procjena broja ispaljenih hitaca itd.

Posebno podruĉje zauzima kriminalistiĉkobalistiĉka djelatnost na mjestu dogaĊaja,utvrĊivanje putanje projektila (trajektorija), metodika otkrivanja i osiguranja balistiĉkihtragova, i projektila, operativno-dokazno korištenje tragova na mjestu dogaĊaja, ţrtvi i

poĉinitelju, pribavljanje i pakiranje komparativnog materijala i sl. Balistika takoĊer istraţujekriminalistiĉke probleme u vezi upotrebe eksploziva. Kriminalistiĉka balistika obiĉno se dijeli na unutarnju i vanjsku:

Balistoskopija - stariji naziv za podvrstu kriminalistiĉkih balistiĉkih vještaĉenja u okvirukojih se putem komparativnog mikroskopa zvanog “balistoskop” vrši identifikacija vatrenogoruţja pomoću makro i mikro tragova na projektilima i ĉahurama ispaljenih iz vatrenog

oruţja. Navedeni pojam obuhvata i postupak utvrĊivanja udaljenosti pucanja pomoćunesagorjelih ili polusagorjelih ĉestica baruta. Ova vještaĉenja u dijelu spadaju u unutarnju, a udijelu u vanjsku balistiku.

Danas se kao treći dio balistike javlja terminalna balistika ili balistika na cilju koja

obraĊuje uĉinak projektila na pogoĊenom cilju (meti). Terminalna balistika prouĉava uĉinak projektila na cilju koji je uvjetovan, prije svega, masom i brzinom, iako se ne mogu

zanemariti i ostali faktori kao što su: oblik projektila, vrsta cilja (mete), lokacija pogotka i sl.

U okviru terminalne balistike izraĉunava se udarna energija projektila (energija na cilju). Na

14

Jovanović Z., Bošković M., Dr. Lakĉević D., Kriminalistiĉka balistika, Savremena administracija, Beograd,1987. str. 13. I njima dugujemo inspiraciju za ovu knjigu.



23

pitanje sudske prakse da li je konkretnim oruţjem neka osoba mogla biti usmrćena ili nedobiva se odgovor samo primjenom terminalne balistike.



24

D R U G O P O G L A V L J E

KRIVIĈNA DJELA IZVRŠENA VATRENIM ORUŢJEM I BALISTIĈKAISTRAŢIVANJA

Za razliku od prethodnog dijela u kojem je bilo rijeĉi o znaĉaju kriminalistike i njenogodnosa sa sudskom medicinom, kao i o pojmu i vrstama kriminalistiĉke balistike i okriminalistiĉkobalistiĉkim vještaĉenjima, slijedeće izlaganje će biti posvećeno konkretnimmaterijalnim dokazima, posebno tragovima, koji nastaju prilikom izvršenja kriviĉnih djela

vatrenim oruţjem, njihovom pronalaţenju, fiksiranju i daljem struĉnom radu, kako bi se istiuspješno mogli koristiti kao dokazi.

Povrede nanijete vatrenim oruţjem po svom izgledu i teţini mogu biti raznovrsne.Imajući u vidu teţinu nanijetih tjelesnih povreda, za kriviĉnopravni znaĉaj, bitno je razlikovatilake, teške i smrtonosne tjelesne povrede. MeĊutim sve tjelesne povrede nanijete vatrenimoruţjem ne predstavljaju uvijek i kriviĉno djelo. Zbog toga je veoma bitno da se struĉno,detaljno i savjesno pr istupi pronalaţenju predmeta i tragova kod svih sluĉajeva gdje je smrt

nastupila kao posljedica upotrebe vatrenog oruţja, kako bi se sa sigurnošću moglo utvrditi dali se radi o kriviĉnom djelu. Svaki dogaĊaj povreĊivanja iz vatrenog oruţja mora se u

potpunosti razjasniti, pa ukoliko se utvrdi da postoji kriviĉno djelo, nuţno je uz pomoć balistiĉkih, sudskomedicinskih, bioloških, daktiloskopskih i drugih vještaĉenja pronaĊenih predmeta i tragova, osigurati adekvatne dokaze i preduzeti odreĊene istraţne i operativmno – taktiĉke radnje u cilju potpunog rasvjetljavanja kriminalnog dogaĊaja.

I. TRAGOVI

1. Pojmovno odreĊenje tras(e)ologije i traga

Trasologija predstavlja uĉenje o tragovima (franc. trace – trag, gr ĉ. – logos – nauka).15

Trasologija (nauka o tragovima) je kriminalistiĉkotehniĉka disciplina, koja se bavi

problemima pronalaţenja, fiksiranja i tumaĉenja materijalnih tragova kriviĉnih djela.16

Sama

rijeĉ trag se vrlo ĉesto upotrebljava u svakodnevnom govoru, ali u kriminalistici se

upotrebljava kao struĉan pojam. Kriminalistiĉka literatura poznaje razliĉite odrednice za

pojam traga.

Vaţno je napomenuti da najveći broj kriminalista pojam traga vezuje za izvr šenje

kriviĉnog djela. Primjerice, Simonović, LJ. pod tragom kriviĉnog djela podrazumijeva svakuvidljivu ili nevidljivu materijalnu promjenu koja je proizvedena bilo kakvom fiziĉkom

radnjom ĉovjeka, ţivotinje ili nekog predmeta prilikom izvr šenja kriviĉnog djela“

17

. Vrlosliĉnu definiciju navodi i Katić.18

S druge strane, Aleksić, Ţ., i Milovanović, Z. navode sljedeću definiciju: Pod pojmom

traga u kriminalistici podrazumijevamo svaku materijalnu promjenu koja stoji u uzro ĉno – posljediĉnom odnosu s kriviĉnim djelom i koja omogućuje utvr Ċivanje pravno – relevantnih

ĉinjenica“19.

15 Maksimović, R. (2000): Kriminalistička tehnika, Policijska akademija, Beograd, str. 295.

16 Aleksić, Ţ., Škulić, M. (2004): Kriminalistika, Dosije, Beograd, str. 97.17

Simonović, J. (1967): Osnovi kriminalističke tehnike, skripta, Beograd, str. 62.18 Katić, M. (1974): Osnovi kriminalističke tehnike, Škola za unutrašnje poslove, Sarajevo, str. 35.

19 Aleksić, Ţ., Milovanović, Z. (1991): Kriminalistika, Pravni fakultet, Beograd, str. 81.



25

Mitrović, V., i Stupar, Lj. Za trag navode “...u najširem smislu trag jednog dogaĊaja jesvaka promena koja je nastala u vezi sa njim. Ako je taj dogaĊaj kriviĉno delo, onda promenau vezi sa njim predstavlja trag kriviĉnog dela”.20

Zaniml jivo je mišljenje Šavera i Vinberga (još iz 1948) koji navode: “...tragovi pak ukriminalistiĉkom smislu, su samo oni tragovi koji sluţe kao stvaran dokaz i mogu otkriti

krivca. Da bi tragovi na mjestu dogaĊaja dobili kriminalistiĉki znaĉaj, tj. da bi se pretvorili ustvaran dokaz i da bi mogli pomoći kriminalisti – istraţitelju da odgovori na pitanja koja su se

pojavila pri pregledu mjesta dogaĊaja: “ko”, “šta”, “gdje”, “kada”, “zašto”, “ĉime” i “kako”,istraţitelj – kriminalista mora biti dobro orjentiran, upoznat i verziran u specijalnim nauĉnimnaĉinima i metodama. Istraţitelj mora znati:

1) kakvih ima tragova s obzirom na karakter kriviĉnog djela,

2) gdje mogu biti tragovi,

3) kako naći i otkriti tragove,

4) kako saĉuvati tragove, 5) kako izdvojiti predmete s tragovima, a da se tragovi ne unište,

6)

kako fiksirati tragove,7) kako upakovati razne objekte s tragovima radi upućivanja u kriminalistiĉku

laboratoriju na ekspertizu.”21

Jovanović, K. trag kriviĉnog djela definiše kao “svaku vidljivu ili golim okom nevidljivu

materijalnu promenu nastalu na licu mesta, na ţrtvi ili na uĉiniocu, u vezi i povodomkriviĉnog dela”22.

Iz navedenog je jasno da svi autori materijalne tragove direktno vezuju s izvršenjemkriviĉnog djela. Ovo je lako razumljivo jer, kao što je već ranije reĉeno za kriminalistiku...ona obuhvata nauĉne i na iskustvu zasnovane metode i sredstva za otkrivanje, obraĊivanje,ocjenjivanje i korištenje kriminalistiĉkih relevantnih informacija, u cilju otkrivanja,rasvjetljavanja i spri jeĉavanja kriviĉnih djela“.

Ovako sveobuhvatno definiran zadatak kriminalistike povezuje i kriminalistiĉku tehnikusa tragovima koji sluţe za otkrivanje uĉinilaca kriviĉnog djela. MeĊutim, zadatakkriminalistiĉke tehnike nije iskljuĉivo da otkriva poĉinioce kriviĉnog djela. U tom smislu je

vaţno napomenuti da postoje poslovi koji spadaju u domen rada kriminalistiĉke tehnike, akoji nisu vezani za izvršenje kriviĉnog djela, kao što su primjerice zadesi. Razjašnjavanje nakoji naĉin je došlo do zadesa ne moţe se dati bez potpune kriminalistiĉko – tehniĉke obradesvih tragova. Vrlo sliĉna situacija je i sa samoubistvima. Bez obzira na to što samoubistvo nespada u kriviĉno djelo (izuzev ako neko nije naveden na samoubistvo), ipak se svakosamoubistvo detaljno istraţuje s aspekta kriminalistiĉke tehnike kako bi se otklonila svaka

sumnja da je posrijedi kriviĉno djelo. Sam pojam traga potrebno je shvatiti u širem smislu i ne vezivati ga iskljuĉivo zakriviĉno djelo, već za poslove koji spadaju u domen rada kriminalistiĉke tehnike. Upravozbog toga je s aspekta kriminalistiĉke tehnike prihvatljiviji pojam traga u širem smislu, pa jeuvaţavajući teorijske i praktiĉne potrebe neophodno odrediti i sadrţaj takvog pojma.

Trag je svaka namjerno ili nenamjerno izazvana materijalna promjena, vidljiva ili golim

okom nevidljiva, koja je u uzroĉno – posljediĉnoj vezi s kriviĉnim djelom ili bilo kojimdrugim dogaĊajem ĉije je razjašnjenje vezano s kriminalistiĉko – tehniĉkim poslovima.23

20 Mitrović, V., Stupar, LJ. (2002): Kriminalistika tehnika, Viša škola unutrašnjih poslova, Beograd – Zemun,

str. 133.21

Šaver, B. M., Vinberg, A. I. (1948): Kriminalistika, Prosveta, Beograd, str. 32.22 Mitrović, V. (1988): Kriminalistička tehnika, VŠUP, Beograd.

23 Maksimović, R. (2000): Kriminalistička tehnika, Policijska akademija, Beograd, str. 296.



26

Podaci iz struĉne literature ne navode jedinstveno mišljenje o tome da li trasologija prouĉava sve vrste tragova, ili je ona dio kriminalistiĉke tehnike, odnosno poseban diokriminalistike.

Mnoštvo autora se slaţe da najradikalnije mišljenje o tome ima V. Vodinelić koji smatra

da je trasologija nauka “...koja razraĊuje metode, naĉine i sredstva utvrĊivanja grupne

pripadnosti i identiteta objekta po njegovim tragovima i to putem izuĉavanja obiljeţja vanjskestrukture spornog objekta”. Posljednji element pojma je veoma bitan. Naime, poznato je da se

neki put identifikacija moţe izvršiti i po obiljeţjima unutarnje strukture objekta, meĊutim onane zanimaju kriminalistiĉku trasologiju, već su predmet izuĉavanja sudske medicine, ilisudske hemije.

1.1. ZNAĈAJ TRAGOVA

Znaĉaj tragova zavisi od mogućnosti da se dobiju odgovori na razliĉita pitanja u vezi snekim kriviĉnim djelom ili dogaĊajem. Sliĉno zlatnim pitanjima kriminalistike, moguće je

napraviti analogiju i u odnosu na pitanja i odgovore koji se od tragova oĉekuju. Uvaţavajućitaj kriterij, te cijeneći neka iskustva autora, tragove je moguće podijeliti na:

1. tragove koju ukazuju na postojanje kriviĉnog djela, 2. tragove koji ukazuju na identitet poĉinica (k/d), 3. tragove koji ukazuju na identitet oštećenog, 4. tragove koji ukazuju na naĉin izvršenja kriviĉnog djela, 5.

tragove koji ukazuju na sredstvo izvršenja kriviĉnog djela, 6. tragove koji ukazuju na mjesto izvršenja kriviĉnog djela, 7. tragove koji ukazuju na vrijeme izvršenja kriviĉnog djela, 8.

tragove koji ukazuju na motiv kriviĉnog djela,

9.

tragove koji ukazuju na svjedoke oĉevice,10. tragove koji ukazuju na uzrok – posljedice, odnosno relevantne odnose (kod situacija) i

11. tragove koji ukazuju na vrstu i visinu štete.

Svakako da jedan trag ne moţe da odgovori na sva navedena pitanja. Na koja pitanja

odreĊeni trag moţe dati odgovore zavisi od vrste, ali i od ĉitavog niza drugih okolnostivezanih za taj trag (mjesto pronalaţenja, vrijeme, poloţaj i sliĉno)24.

1.2. Mogućnost fiksiranja i kriminalistiĉkog tumaĉenja materijalnih tragova

Veoma vaţna karika u kriminalistiĉko – tehniĉkoj obradi lica mjesta je naĉin fiksiranjamaterijalnih tragova.25 Naime, nakon što su tragovi oznaĉeni, snimljeni i uneseni i skicu, pristupa se uzimanju i pakiranju tragova. Pored toga se u meĊuvremenu pronaĊu i izazovulatentni tragovi i oni se podvrgavaju naknadnom fiksiranju i pakiranju (osim, ako to nije

uraĊeno u samom kriminalistiĉko – tehniĉkom laboratoriju). Za navedene radnje postojeodreĊena pravila koja obavezno moraju da se poštuju i to:

- tragove prvo oznaĉavamo, a zatim fiksiramo fotografski (skoro da je postala praksa prvo snimiti tragove i prije oznaĉavanja, a odmah po njihovom uoĉavanju) iskiciranjem;

24

Maksimović, R., Todorić, U. (1995): Kriminalistika tehnika, Policijska akademija, Beograd, str. 257.25 Krivokapić, V., Todorić, U., Stupar, LJ., Bošković, M., Ivanović, V. (1991): Kriminalistika, Viša škola

unutrašnjih poslova, Beograd, str. 163.







29

javljaju se: prašina, ostaci zemlje, trave, sjemenki, metalne prašine, pilotine, ţbuke,kapljice krvi, kose i dlake, vlakna itd.

3) Na ţrtvi kod odreĊenih kriviĉnih djela: npr. tragovi koţe ili kose pod noktima ţrtvekoja se opirala; tragovi sperme na rublju ili tijelu silovane; tragovi automobilskih

guma na pregaţenom, itd.

4)

Na predmetima koji su upotrijebljeni pri izvršenju kriviĉnog djela: otisci prstiju nanoţu ili pištolju; tragovi krvi i kose na drvenoj letvi ili kolcu; sitni djelići boje s provaljenih vrata na provalniĉkom alatu, itd.

5) Na mjestima koja su u vezi s izvršenim kriviĉnim djelom. Tako na primjer mjesto nakojem je bio pronaĊen leš ne mora biti mjesto na kojem je ţrtva ubijena. I mjesto gdje

je leš pronaĊen i put kojim je leš prenošen i mjesto gdje je ubistvo izvršeno – sve su to

mjesta na kojima se mogu pr onaći tragovi, pa ih, zbog toga, treba sve paţljivo pregledati. Kao mjesto koje je u vezi s kriviĉnim djelom smatra se i mjesto gdje jekriviĉno djelo pripremano, kao i mjesto prikrivanja vrijednosti steĉenih kriviĉnimdjelo, mjesto prikrivanja upotrijebljenih alata i oruţja, itd. Pošto se i na ovim mjestimamogu pronaći tragovi znaĉajni za kriviĉni postupak, potrebno ih je temeljito pregledati

i istraţiti.

1.5. Relevantni odnosi

Da bi trag mogao posluţiti za utvrĊivanje postojanja kriviĉnog djela, pronalaţenje poĉinilaca i kao dokaz u kriviĉnom postupku, potrebno je da bude utvrĊen odnos izmeĊu tragai kriviĉnog djela i odnos izmeĊu traga i poĉinioca kriviĉnog djela. UtvrĊivanje navedenih zakriviĉni postupak relevantnih odnosa ima veoma bitno znaĉenje. Samo trag koji je podoban dautvrdi postojanje kriviĉnog djela i koji se moţe pripisati djelovanju poĉinioca moţe posluţitikao dokaz. Zbog toga je neophodno da se prilikom provoĊenja uviĊaja utvrĊuju ti relevantniodnosi. Svaki, pa i najmanji propust u tom pravcu, moţe imati kao posljedicu da pronaĊenitrag bude neprihvatljiv kao dokaz. Relevantne odnose potrebno je ne samo utvrditi nego i na

naĉin propisan zakonom trajno fiksirati (zapisnikom o uviĊaju, skicom, fotografijom,oznaĉavanjem traga, njegovim ĉuvanjem i osiguranjem od mogućih sluĉajnih ili namjernih

promjena)(kao dodatna pomoć mogu posluţiti i odreĊeni pravilnici koji regulirajuodgovarajuća postupanja s tragovima). Aktuelna situacija, do sada utvrĊena iskustva, mogući

pravci djelovanja iz ugla odbrana, kao i novi zakonski propisi otvaraju niz mogućnosti zaosporavanje dokaza – od trenutka njihovog pronalaţenja do završnog segementa vještaĉenja.

O releventnosti odnosa biće ponovo rijeĉi u dijelu o mikrotragovima.

1.6. Makrotragovi

Dimenzije tragova su veoma bitne kako sa stanovišta njihove obrade na licu mjesta, takoi zbog laboratorijeke obrade. Upravo zbog toga će se, jedna vrsta obrade primijeniti kod

tragova većih dimenzija, a druga kod sićušnih tragova. Sami poĉeci kriminalistiĉkotehniĉketraseologije povezani su s istraţivanjima vidljivih tragova većih dimenzija, tzv. makrotragova(makro – predloţak u sloţenicama potjeĉe od grĉke rijeĉi i znaĉi nešto veliko). Kako semakrotragovi, uglavnom, lako uoĉavaju bez nekih posebnih pomagala, to se u kriminalistiĉkojtehnici glavnina fiksiranih tragova uvijek odnosi na makrotragove, i to se posebno ne

naglašava. Izuzetno je vaţno napomenuti da i latentni, skriveni tragovi, spadaju umakrotragove, ali samo kada se na pogodan naĉin uĉine vidljivim.



30

Svakako da je vaţno navesti i jednu posebnu vrstu makrotragova, tzv. megatragove(mega – predloţak koji potjeĉe od grĉke rijeĉi sa znaĉenjem veoma veliki). Tragovi ove vrsteu posljednje vrijeme imaju sve veću vaţnost, tj. od trenutka kada je poĉela bitka za zaštituţivotne sredine. Naime, u posljednje vrijeme (u cijelom svijetu) uoĉen je problem zagaĊivanjaogromnih površina na rijekama, zemljištu i u zraku. Specifiĉnost takvih tragova zagaĊenja je

u njihovoj veliĉini, odnosno prostranstvu koje zauzimaju. Promatrano s kriminalistiĉko – teniĉkog aspekta problem kod megatragova je uzimanje reprezentativnog uzorka. Naime, akose zna da zagaĊenje na nekoj rijeci moţe da obuhvati više kvadratnih kilometara, kod takvihtragova klasiĉni naĉin kriminalistiĉko – tehniĉke obrade lica mjesta nije moguć. Poseban

problem u svemu ovome predstavlja i još neprecizno definirana zakonska regulativa u kojojnije precizno odreĊeno u kojim sluĉajevima se zagaĊivanje ţivotne sredine smatra kriviĉnimdjelom, a kada ono spada samo u nadleţnost inspekcijskih sluţbi.

Reprezentativni uzorci megatragova osiguravaju se na više naĉina. Jedan od osnovnihnaĉina jeste uzimanje uzoraka sa što više mjesta (normalno u odgovarajuće sterilne posude) i

paţljivo oznaĉavanje svih uzoraka (mjesta) s kojih su uzeti (uzorci). Iako proces oznaĉavanjaizgleda jednostavan, on dobija na znaĉajnosti kada se zna da nekada moţe biti više desetina

uzoraka – što sistematiĉnosti tada daje poseban znaĉaj. Kao drugi naĉin moţe se izdvojitiuzimanje integralnog uzorka, ali je on za laboratorijsku obradu nepovoljniji. Uzorci se

uzimaju sa što više razliĉitih mjesta i zajedno pomi ješaju u jednoj posudi. Tako uzet integralniuzorak je reprezentativan, ali se ne preporuĉuje jer uzor ci gube svoju individualnost.

Makrotragovi se javljaju u više oblika:

1. Vidljivi i nevidljivi (latentni) tragovi i

2. Površinski i reljefni tragovi.26

1.6.1. Vidljivi i nevidljivi (latentni) tragovi

Sam naziv ovih tragova upućuje na njihovu prirodu. Vidljivi tragovi se mogu vidjeti

golim okom bez upotrebe pomoćnih optiĉkih sredstava. Zbog svoje lake uoĉljivosti, veomalako se otkrivaju i fiksiraju. U sklopu kriminalistiĉko – tehniĉke obrade lica mjesta najĉešćenailazimo na ovakve tragove, a njihova obrada prvenstveno zavisi od njihovog porijekla.

Tragovi mogu biti nevidljivi iz dva razloga. Prvo, zbog malih dimenzija, kada spadaju u

mikrotragove, i drugo, zbog latentnosti (skrivenosti) kada ih na pogodan naĉin treba uĉinitividljivim. Svakako da je kod nevidljivih tragova najteţe pretpostaviti na kom mjestu senalaze. U sluĉaju da je pretpostavka taĉna, za njihovo otkrivanje postoje razliĉite metode koje

prvenstveno zavise od vrste traga.

1.6.2. Površinski i reljefni tragovi

Tragovi koji nastaju kao odrazi spoljne forme nekog predmeta javljaju su u vidu

površinskih ili reljefnih. Mada su, teorijski promatrano, svi tragovi trodimenzionalni, ipak postoji razlika u broju znaĉajnih dimenzija koje neki trag sadrţi. Tako, kada jedan trag ima

jasno uoĉljive samo dvije dimenzije – duţinu i širinu, rijeĉ je o površinskim tragovima.MeĊutim, ako su jasno uoĉljive sve tri dimenzije – duţina, širina i dubina, govorimo oreljefnim tragovima.

Površinski tragovi mogu nastati na dva naĉina: nanošenjem ili odnošenjem materijala.Da bi neki trag nastao nanošenjem materijala, mora postojati materijal koji će nanijeti. Takvi

26 Maksimović, R., Todorić, U. (1995): Kriminalistika tehnika, Policijska akademija, Beograd, str. 257.



31

materijali su najĉešće, teĉnosti (primjerice krv), rastvori nekih boja, razliĉita ulja (npr. odautomobila) itd., zatim prašine razliĉitih vrsta (primjerice prašina od uglja, brašna, zemljina

prašina itd.), emulzija vode i neke ĉvrste supstance (kao što je blato) i sliĉno. Drugi uvjet je da poĉinilac neki dio tijela kontaminira navedenim supstancama (primjerice stopala, ruke) i tako

kontaminiran ostavi tragove na pogodnom materijalu (svakako da su to najĉešće ravne

površine, podovi i zidovi), ali i stolovi, stolice, kao i razni predmeti koje dotiĉe (primjericetelevizor, kompjuter itd.). Navedeni tragovi imaju dvije znaĉa jne dimenzije – duţinu i širinu,dok je treća dimenzija zanemarljiva. Ovakvi tragovi pruţaju veoma vaţne informacije (onimakoji znaju da ih koriste), npr. otisak Ċona na cipeli ili otisak bosog stopala s papilarnimlinijama i sliĉno.

Kod površinskih tragova koji nastaju odnošenjem materijala, takoĊer mora da postojisupstanca koja se odnosi. Najĉešće tragovi odnošenjem materijala nastaju s prašnjavih

površina, ili s površina na kojima se nalazi tanki sloj neke, najĉešće, ljepljive supstance.Stvaranje takvih tragova sliĉno je kao kod onih koji nastaju nanošenjem materijala. Naime, da

bi takvi tragovi nastali, poĉinilac mora da dotakne pogodnu površinu. U tom trenutku nastopalima ili rukama ostaje prili jepljena izvjesna koliĉina ovog materijala, i na tom mjestu

ostaje vidljivi površinski trag koji, takoĊer, ima samo dvije znaĉajne dimenzije. Kao tipiĉan primjer ovih tragova moţe se navesti situacija dodirivanja nekih ravnih površina namještaja(ormara, regala) na kojima uvijek ima prašine (radi prov jeravanja da li se na tom mjestu

nalazi neki skriven predmet.

Samo fiksiranje ovakvih tragova nije uvijek jednostavno, pa se zbog toga preporuĉujeizuzimanje s lica mjesta cijelog predmeta na kojem se trag nalazi zbog laboratorijske obrade.

Svakako da to neće moći biti izvodivo u svim situacijama (nećete baš kompletan ormardostavljati na ispitivanje, npr), te će tada znanje i utreniranost kriminalistiĉkog tehniĉara doćido izraţaja.

Reljefni tragovi imaju jasno izraţene sve tri dimenzije. Navedene tragove nazivamoreljefnim, jer predstavljaju negativ reljefa nekog predmeta. Za nastanak ovakvih tragova

postoje dva uvjeta. Prvo, neophodno je da postoji mekana podloga na kojoj takav trag moţeda ostane (npr. vosak, pjesak, meka zemlja itd.). Neophodno je napomenuti da je pojam meka

podloga relativan, jer reljefni tragovi mogu da nastanu i na veoma ĉvrstim podlogama (npr.reljefni trag ţlijeba cijevi vatrenog oruţja na površini projektila; što je vaţno s aspektatematike ove knjige). MeĊutim, to je povezano s drugim uslovom za nastanak reljefnih

tragova, a to je pritisak . Naime, tek ako postoji odreĊeni pritisak jednog predmeta na neku

materiju mogu da nastanu reljefni tragovi. Ukoliko je taj pritisak jaĉi, izraţenost reljefa jeveća. MeĊutim, i tu postoje ograniĉenja, npr. suviše jak pritisak na veoma meku površinuneće dati upotrebljiv trag, već će takav trag biti uništen od predmeta koji trag ostavlja.

Već je reĉeno da je reljefni trag uvijek negativ predmeta koji ga ostavlja. Da bi mogao dase upotrijebi u kriminalistiĉko – tehniĉke svrhe takav trag uvijek treba prevesti u pozitiv, jer jedino u takvom obliku moţe da posluţi za vještaĉenje.

1.7. Mikrotragovi

O mikrotragovima su pisali mnogi ĉuveni kriminalisti kao na primjer: Gros (Gross),

Lokar (Locard), Hajndl (Heindl), Zederman (Sodermann) i drugi. Oni se spominju ĉak i udetektivskim priĉama Konana Dojla (Conan Doyle)27. MeĊutim, zbog nerazvijenosti tehnike,njihovo korištenje duţe vremena nije bilo moguće.

27 Maksimović, R., Todorić, U. (1995): Kriminalistika tehnika, Policijska akademija, Beograd, str. 262..



32

Navedeni tragovi su se do sada vrlo teško identificirali. No, zbog sve brţeg razvojakriminalistiĉkih, bioloških, fizikalnih i hemijskih metoda istraţivanja i identificiranja - sve

metode su brojne i vanredno osjetljive - mikrotragovi u kriminalistici postaju sve znaĉajniji. Mikrotragovi su oni materijalni tragovi koje slobodnim okom ne vidimo ili jedva moţemo

primi jetiti, a njihovo postojanje na odreĎenim mjestima moţemo samo pretpostaviti (postoje i

neke djelomično drugačije definicije ili se kao definicije pojavljuju samo dijelovi našedefinicije). Postoji li krivično djelo bez tragova?

Vrlo ĉesto u kriminalistiĉkoj praksi nalazimo u izvještajima i zapisnicima o uviĊajustereotipnu konstataciju: “Prilikom pretrage lica mjesta nisu pronaĊeni tragovi”. Ili još gore: “

Na licu mjesta se nisu nalazili nikakvi tragovi”. Sa stanovišta kriminalistike pravilnotumaĉenje ovih deklaracija znaĉi da uviĊaj nije izvršen lege artis, po pravilima kriminalistike,

niti svim odgovarajućim metodama, pa tragovi nisu ni mogli biti otkriveni i osigurani. U

zapisnicima o uviĊaju uglavnom ne postoji prikaz postupanja i primijenjenih metoda. Sada se

postavlja izvanredno vaţno i zanimljivo pitanje: Postoji li takvo kriviĉno djelo ĉije izvršenje

ne ostavlja nikakve tragove? Odgovor je sasvim sigurno NE! Nema kriviĉnog djela bez traga!Svaki ljudski rad, pa i izvršenje kriviĉnog djela, nuţno ostavlja tragove. Nijedan uĉinilac, pa ionaj ko pretenduje da izvrši savršen zloĉin, ne moţe izbjeći stvaranje tragova. Najveći b roj

neriješenih sluĉajeva nije moguće razjasniti samo zato što pri osiguranju lica mjesta i vršenjuuviĊaja nije traţen i fiksiran mikroskopski materijal (mikrotragovi), što se uopće nije vodiloraĉuna o neminovnosti postojanja i neiscrpnim dokaznim mogućnostima mikrotragova. U tom

smislu se konstatacija o neminovnosti mikrotragova ne javlja kao saznanje od preteţneteoretske vrijednosti, nego kao rukovodeća misao za organiz iranje prakse. MeĊutim, mora se

priznati da naše sluţbe osiguranja lica mjesta i uviĊajna sluţba nisu uopće (ili skoro uopće)organizirane po ovom kriminalistiĉko - taktiĉkom principu.

U krugovima radnika pravosuĊa i unutarnjih poslova još je uvijek u priliĉnoj mjerizastupljeno intimno shvatanje da je svaka, pa i kriminalistiĉka teorija, samo “teorija” u smislumisaonih špekulacija, koje se nekako kreću izvan vidokruga i sfere djelatnosti radnika

praktiĉara i ne treba da sluţe kao rukovodstvo za akciju. Otuda i ono vjeĉito podvajanjeizmeĊu “teoretiĉara” i “praktiĉara”. Ovakav stav znaĉi niĉim opravdano samozadovoljstvošabloniziranog i okamenjenog prakticizma, divinizacije prakse koja u ovom trenutku nije bašna najzavidnijoj visini. Tome doprinosi i psihološki objašnjiva odbojnost pravnika kriviĉarakoji na fakultetu u najboljem sluĉaju upoznaju neka osnovna pravila kriminalistike (a nekadani to), a u praksi bi trebalo da primjenjuju tu kompliciranu disciplinu. Tako se za izvjestan

broj naših kriviĉara moţe reći da za njih vaţe misli italijanskog kriminaliste Nicefora ifrancuskog sudskog medicinara i kriminaliste Lacassagne - a.

Nicefor je napisao: “Savremeni kriviĉari koji vrlo lijepo operišu s kriviĉnimzakonodavstvom i potpuno su vješti u ĉuvanju i najsitnijih formalnosti sudske procedure, uistoj su mjeri nesposobni za borbu sa savremenim prestupnicima koliko je za industrijske

svrhe neupotrebljiva lijepa zbirka preistorijskog oruĊa”28.

Lacassagne je uporeĊivao takve pravnike sa “zamrznutom kastom kineskih mandarina”. Nije mali broj radnika pravosuĊa i unutarnjih poslova koji u svojoj praktiĉnoj djelatnosti postupaju tako kao da su nauĉne kriminalistiĉke metode u najboljem sluĉaju namijenjene

samo otkrivanju i razjašnjavanju ubistava. Rezultat ovakvih ultrakonzervativnih shvatanja istavova je ĉinjenica da u svakodnevnom radu mnogih isljednika, izviĊajnih i istraţnih sudijavrlo ĉesto nije prisutno struĉno, znalaĉko, temeljito, metodiĉko pretraţivanje lica mjesta(interesantan je sluĉaj uviĊaja povodom jednog silovanja za koje su bila osumnjiĉena

28 Vidic. V. (1971): O mikrotragovima u kriminali stičkoj obradi, Struĉna biblioteka sluţbe javne bezbjednosti,

Beograd.



33

ĉetvorica mladića i koje je izvršeno u jednom atomskom skloništu u Sarajevu ; i istraţni sudijai kriminalistiĉki tehniĉar - obojica imaju preko deset godina prakse na najteţim sluĉajevima – su htjeli uviĊaj završiti bukvalno za pet minuta; samo je prisustvo eksperta za biološketragove i njegovo upozorenje uslovilo da se uviĊaj obavi kako treba; postavlja se pitanje a štada nije bilo eksperta za biološke tragove?). Tu je i korijen lako izvodljive ĉinjenice da veliki

broj uviĊajnih ekipa moţemo nazvati “ekipama za uništavanje tragova na licu mjesta”. Akoneko smatra da su navedene konstatacije i formulacije preoštre i nerealne neka uporedi brojizvršenih uviĊaja, s jedne strane, i broj vještaĉenja mikrotragova, s druge strane, pa dobiveni“mikrobroj” vještaĉenja mikrotragova konfrontira s nepobitnom ĉinjenicom da pri vršenjukriviĉnih djela nuţno ostaju mikrotragovi.

Vrijednost mikrotragova leţi u tome da oni povezuju uĉinioca kriviĉnog djela s mjestomizvršenja. Ova povezanost mjesta izvršenja kao lokaliziranog nosioca kriviĉnog djela iuĉinioca moţe se pronaći svuda na putu njegovog dolaska, boravka, djelatnosti i odlaska s licamjesta. Svaka pojava ostavlja u svojoj okolini tragove - “otiske” dogaĊaja što pruţamogućnost da se po tim tragovima utvrdi i razjasni dogaĊaj iz prošlosti.

Kriminalista je duţan da vrši preciznu i detaljnu misaonu rekonstrukciju.

Misaona rekonstrukcija, koju meĊutim, vrše ekipa za osiguranje lica mjesta i uviĊajnaekipa, ima posebnu funkciju: otkrivanje i fiksiranje mikrotragova. Ako je ta misaona

rekonstrukcija bila taĉna, nepoznati nevidljivi materijal predat kriminalistiĉko - tehniĉkojlaboratoriji mora da sadrţi mikrotragove.

Primjer za objašnjenje ove misli slijedi: uviĊajna ekipa prilikom uviĊaja na mjestu provalne kraĊe ostvarene razbijanjem prozorskog stakla vrši misaonu rekonstrukciju kretanja i ponašanja provalnika, pa zakljuĉuje da je provalnik prilikom provlaĉenja kroz razbijeni prozor morao doći u kontakt s oštrim ivicama stakla. Otuda je sasvim opravdano oĉekivanjeda će na parĉićima stakla i njegovim ivicama ostati tragovi provlaĉenja provalnika. I zaista na

površini parĉadi stakla koja su pravovremeno i pravilno osigurana, pronaĊeni su mikrodjelićitekstilnih vlakana. Vještaĉenjem saĉuvanih vlakana i vlakana s kaputa osumnjiĉenog licautvrĊen je identitet uĉinioca (dio vlakana na ivicama i parĉićima stakla nastao je u momentu

provlaĉenja izvršioca, a dio je neko vrijeme lepršao u zraku i zatim se nataloţio na površinu parĉića stakla). Iako je navedeni primjer potpuno pojednostavljen, podesan je da pokaţefunkcioniranje misaone rekonstrukcije i metoda osiguranja i fiksiranja mikrotragova i

ekspertize.

Osnovu teorije o kontaktnim tragovima poloţili su, nezavisno jedan od drugog, EdmondLocard (1928.) i A. Bruning. U najkraćem, formulacija kontaktne teorije bi glasila: kada dva

predmeta doĊu u dodir (kontakt) mora doći do prijenosa materijala s jednog na drugi (isuprotno).

29

Prema mišljenju mnogih, kontaktni tragovi su presudni za utvrĊivanje po stojanja

kriviĉnog djela i uĉinioca. Oni nastaju na objektu koji je aktivan i koji dodiruje drugi objekat,ili na pasivnom, dodirnutom objektu, odnosno, eventualno, na oba. Mogu biti aktivni oba, ili,

jedan aktivan, a drugi pasivan. Ovakvim prilazom, ĉini nam se, daje se konkretnom tragu

dodatna dimenzija - dinamizam.

Za navedena razmatranja daćemo ilustracije. E. Goddefroy je, teţeći da pronaĊeelemente za kriminalistiĉko - taktiĉku diferencijalnu dijagnozu ubistva i samoubistva,

promatranjem i eksperimentom utvrdio slijedeće: ako se uzduţ uţeta prelazi nekim predmetom, poslije ove frikcije sva dodirnuta vlakna biće okrenuta u pravcu kretanja predmeta. U sluĉaju da se neko lice spušta niz uţe, koje visi, sva fina vlakna na vanjskojstrani uţeta usmjeravaju se nadole. Kada ubica povuĉe uvis leš, koji je leţao na tlu, sluţeći se

29 Vidic. V. (1971): O mikrotragovima u kriminalističkoj obradi, Struĉna biblioteka sluţbe javne bezbjednosti,

Beograd, str. 5.



34

uţetom koje se kreće preko grede, sva vlakna na dijelu uţeta koje se trlja uz gredu pri vuĉenjutijela uvis, pokazaće smjer koji je suprotan smjeru vuĉenja.

Vlakna drveta koja su došla u kontakt s klizećim uţetom nagnuće se u smjeru vuĉenja(na jednoj strani grede vlakna drveta usmjeriće se naviše, a na drugoj strani naniţe). Što jeteţina vuĉenog predmeta veća, jasnije je ispoljeno usmjeravanje vlakana uţeta i drveta.

PronaĊen je kljuĉ za rješenje dileme: ubistvo ili samoubistvo. Samoubica će postaviti uţeoko grede i tek tada namaknuti omĉu na glavu, pa će se teţinom tijela otisnuti u prazninu.Trzaj, koji djeluje na uţe (ovo se nešto razvlaĉi) stvoriće potez ĉiji trag teĉe naniţe.

Drvena vlakna sa obje strane usmjeriće se naniţe, a vlakna uţeta s obje strane naviše. Kod ubistva stvar stoji drugaĉije. Pri vuĉenju uvis leša ţrtve dobiva se druga slika

kontaktnih tragova. Ovdje će se vlakna drveta na jednoj strani grede usmjeriti naviše, a nadrugoj strani naniţe. Vlakna uţeta usmjeriće se na jednoj strani naniţe, a na drugoj straninaviše.

Drugi kljuĉ za rješenje dileme: ubistvo ili samoubistvo dao je ugledni šv icarski

kriminalist, M. Frei. On je u svojim istraţivanjima pošao od toga da, prema kontaktnoj teoriji,

tragovi konopca moraju ostati na rukama samoubice dok ih na rukama ubijenog i naknadnoobješenog lica ne bi trebalo biti. On je prouĉavao leševe samoubica u Cirihu i utvrdio da su

tragovi vlakana uţeta u prvom redu lokalizirani na jagodicama prstiju, na pregibnoj strani prstiju u zoni posljednje falange, izmeĊu prsta i kaţiprsta, kao i na dlanu. Dokazna vrijednosttragova zavisi od kvaliteta osiguranja tragova: prilikom skidanja leša konopac ne smije doći udodir s rukama ţrtve, a kriminalist koji s celuloznom ljepljivom trakom (ili folijom za

prikupljanje mikrotragova) skida s obje ruke nevidljive tragove vlakana ne smije isto tako da

doĊe u dodir s konopcem. UzbuĊenje i znojenje samoubice pogodovaće prijanjanju vlakana za prste. Ako je u

pitanju ubistvo, ruke ţrtve neće doći u ozbiljniji dodir s konopcem, dok će se na rukamasamoubice, jer je sam vezao omĉu i stavljao oko vrata, naći veći broj mikroskopskih finihvlakana. Lorencin, nekadašnji rukovodilac kriminalistiĉko - tehniĉke sluţbe SUP-a Zagreb,

dokazao je tom metodom u Rijeci povratniku iz Amerike, koji je zagušio svoju ţenu, pa jenaknadno objesio, da nije u pitanju samoubistvo vješanjem, kako je to on fingirao. Ovdje su

negativne, odreĉne okolnosti - nepostojanje vlakana na ţeninim rukama - odigrale glavnu

ulogu.

Drugi primjer govori da je u Kragujevcu, suprug, pred oĉima svoje ţene alkoholiĉarke,vezao uţe, govoreći. “sad ću da te zadavim”. Ona se, pr ema njegovom priznanju, blesavo

smijala. Nakon zadavljenja on je ţrtvu objesio, fingirajući samoubistvo vješanjem. Pri uviĊajunisu vodili raĉuna o kontaktnim tragovima. Oba primjera više su nego instruktivna. U prvomsluĉaju opoziv priznanja ne potresa oz biljno dokaznu zgradu, u drugom, on je podesan da

dovede do oslobaĊajuće presude. Pored kategorije mikrotragova još sitniji tragovi od njih svrstavaju se u kategoriju tzv.submikrotragova“. Njihovo pronalaţenje i ispitivanje ponekad je od krucijalne vaţnosti zarazrješenje nekog kriviĉnog djela.

1.7.1. Misaona rekonstrukcija i pronalaţenje kontaktnih tragova

Radi pronalaţenja mikrotragova treba u misaonoj rekonstrukciji uz obavezno planiranjeviše verzija u pogledu zlatnih pitanja kriminalistike (šta, gdje, kada, kako, ĉime, s kim, nadkojim napadnim objektom i zašto) uzimati u obzir sve realne mogućnosti i oblike kontakata i

prenošenja tragova izmeĊu uĉinioca kriviĉnih djela, mjesta izvršenja, drugih lica mjesta i

napadnog objekta kriviĉnog djela. Prema razmatranjima većine, kontaktni tragovi nastaju unajvećem broju sluĉajeva prenošenjem:



35

I - a) od uĉinioca na mjesto izvršenja kriviĉnog djela, b) od uĉinioca na drugo lice mjesta,

II - a) od mjesta izvršenja na uĉinioca, b) od drugih lica mjesta na uĉinioca,

III - a) od oštećenog - napadnog objekta na mjesto izvršenja kriviĉnog djela, b) od oštećenog - napadnog objekta na drugo lice mjesta,

IV - a) od uĉinioca na oštećeni - napadni objekt,

V - a) od oštećenog - napadnog objekta na uĉinioca,

VI - a) od sredstva izvršenja kriviĉnog djela na uĉinioca, b) od uĉinioca na sredstvo izvršenja,

VII - a) od sredstva izvršenja na oštećeni - napadni objekt,

b) od oštećenog - napadnog objekta na sredstvo izvršenja,

VIII - a) od sredstva izvršenja kriviĉnog djela na mjesto izvršenja, b) od mjesta izvršenja na sredstvo izvršenja,

IX - a) od sredstva izvršenja na drugo lice mjesta, b) od drugog lica mjesta na sredstvo izvršenja.

U svim ovim kriminalistiĉko - taktiĉkim situacijama mikrotragovi dokazju da su dvaobjekta bila u kontaktu, makar se oni u ĉasu pronalaţenja i fiksiranja nalaze na hiljadekilometara daleko jedan od drugog.

Misaona rekonstrukcija toka izvršenja kriviĉnog djela, put dolaska i odlaska uĉinioca,njegovog kretanja po mjestu izvršenja, djelatnost na licu mjesta, sredstva i naĉin izvršenjaomogućuju pronalaţenje makro i mikrotragova. Poloţaj, veliĉina i forma tragova i njihovmeĊusobni odnos omogućuje zakljuĉivanje o naĉinu postanka traga. Kada se poznaju prirodnizakoni i iskustvena pravila koja odreĊuju postanak trga, moguće je, polazeći od situacije traga(forma, poloţaj, veliĉina), izvesti zakljuĉke o okolnostima koje su prouzrokovale tragove. Naosnovu misaone rekonstrukcije zakljuĉuje se o smjeru djelovanja prouzrokovaĉa traga,

poloţaju, drţanju i meĊusobnom odnosu uĉinioca i napadnog objekta u trenutku izvršenjadelikta, o rastojanju meĊu njima, o putu dolaska i odlaska uĉinioca i dr.

Pr avilno izvršenom misaonom rekonstrukcijom toka izvršenja kriviĉnog djela utvrdiće sesvi oni predmeti i mjesta (nosioci tragova) za koje se opravdano pretpostavlja da se na njima

nalaze mikrotragovi. Uoĉeni vidljivi (makro) tragovi potpomaţu u velikoj mjer i proces

misaone rekonstrukcije. U praktiĉnoj djelatnosti su ĉesto vrlo vaţni upravo mikrotragovi nasumnjivim licima koji su daleko od mjesta izvršenja kriviĉnog djela.

Svaki relevantan mikrotrag dokazuje svoju povezanost s kriviĉnim djelom i (ili)

uĉiniocem. IzmeĊu relevantnog traga i uĉinioca nalazi se kao posredniĉka veza djelatnostuĉinioca. To zovemo uzroĉnom vezom. Trag zubaca provalniĉkog alata ili sjekire, tkivo koţeispod noktiju uĉinioca (ili ţrtve), prašina u manţetnama od pantalona - svaki od tih

mikrotragova utjelovljenja je posljedica nekog dejstvovanja, a uzrok je sjeĉa drveta,zagušenje, otpor, odnosno obijanje kase.

Ova kauzalna veza traga i kriviĉnog djela, odnosno uĉinioĉeve liĉnosti moţe da bude primarna i sekundarna. Ostavljena poluga na mjestu izvršenja provalne kraĊe ukazuje na primarnu uzroĉnu vezu, naroĉito ako se na njoj nalaze mikroĉestice boje s ostavljenog predmeta. Izgubljena tabakera pri odlasku uĉinioca s lica mjesta ima tek sekundarno znaĉenje. Ne moţe se poreći da i ovdje postoji veza, jer je uĉinilac tabakeru izgubio prilikom izvršenjadjela i tako ostavio svoj “trag”. V. Vodinelić smatra da je bolje izbjegavati izraz - kauzalna

veza, i upotrebljavati termin - relevantna veza s kriviĉnim djelom. Objašnjavajući navedenu promjenu termina on navodi da navedeni trag ostaje u nekoj vezi s djelom sve dok se ne



36

pobije verzija da je tabakeru izgubio upravo provalnik. Ona ĉak nije ni sredstvo izvršenja(mada i ona moţe da bude ukradena od nekog graĊanina ili ĉak podme tnuta, op.a.) i tek ostaje

da se utvrdi priroda njene veze s mjestom kriviĉnog djela i uĉiniocem. U najboljem mogućemsluĉaju nju je izgubio uĉinilac, pa utoliko postoji i veza; ali postavlja se sada pitanje: da li ju

je uĉinilac izgubio za vrijeme izvršenja kriviĉnog djela i u vezi s njim? Niko neće tvrditi da je

tabakera sastavni, suštinski dio prouzrokovaĉa traga. I bez nje, on ne m ijenja svoj identitet iformu, te je ona samo sekundarni elemenat slike tragova, dopunjujući dio prouzrokovaĉatraga, njegov pripadak, bez bitnog znaĉaja.

Sasvim je drugaĉija kriminalistiĉko - taktiĉka situacija ako se na tabakeri nalazi krvnimikrotrag, a uviĊajem je utvrĊeno da se provalnik povrijedio prilikom obijanja kase. Tadaimamo materijalnu, supstancijalnu povezanost traga s njegovim prouzrokovaĉem, koji je namjestu izvršenja, ili na napadnom objektu, ili na sredstvu izvršenja, ili na svojoj odjeći, obućiili tijelu, ili nekom drugom predmetu ostavio djelić svoje supstance.

S obzirom na te razliĉite mogućnosti Vodinelić i predlaţe da se koristi širi, neprecizniji pojam - relevantna veza (nego kauzalna) traga s kriviĉnim djelom, odnosno uĉiniocem.

Tragovi mogu da nastanu i na drugi naĉin osim izvršenjem kriviĉnog djela; oni mogu biti

proizvedeni prije, za vrijeme ili poslije izvršenja djela, i biti samo prostorno vezani za mjestoizvršenja, ali ne i okvirno s kriviĉnim djelom. Otuda je, pogotovo u radu sluţbe javne

bezbjednosti (policije) i prvoj fazi kriviĉnog postupka mnogo prikladniji termin: relevantna

veza. Njegova je taktiĉka prednost u tome što on predstavlja i zahtijeva planiranje i

provjeravanje raznih verzija o prirodi relevantnosti te veze, dok izraz - uzroĉna veza dovodi uzabludu kao da je veza, koja je u stvari tek pretpostavljena, već i dokazana. A to bi moglo da

bude veoma opasno po saznanje materijalne istine. Obrazloţenje iznesenog slijedi primjerima: U prostoriji je izvršeno obijanje kase. Pred kasom se nalazi stolica koja nije na

uobiĉajenom mjestu niti u svom redovnom poloţaju. Zamislimo više kriminalistiĉko -

taktiĉkih situacija: u prvoj, na stolici nisu pronaĊeni tragovi; u drugoj na njoj su fiksiranatekstilna vlakna neĉije odjeće; u trećoj, pored toga, pronaĊena je još i prašina koja potjeĉe odsadrţaja provaljenog dvostrukog zida kase.

Poĉet ćemo od ĉinjenice da na stolici nisu pronaĊeni tragovi, iako su upotrijebljene pravilne metode otkrivanja tragova. Nepostojanje tragova koji bi prema redovnom stanju,

morali biti prisutni, u kriminalistici nazivamo negativnim okolnostima. Ove negativne

okolnosti dopuštaju u konkretnom primjeru da se planiraju samo sl i jedeće verzije: Mogao je neko od radnika u tom preduzeću (svjedoci će se o tome izjasniti) ranije i bez

ikakve veze s kriviĉnim djelom i uĉiniocem da stavi stolicu na neuobiĉajeno mjesto (varljivtrag); utoliko njena trenutaĉna lokacija i poloţaj nemaju ništa zajedniĉkog s kriviĉnim djelom.

To nije trag kriviĉnog djela. MeĊutim, mogao je tu stolicu da prenese i na njoj sjedi uĉinilac provalne kraĊe za

vrijeme obijanja kase. Ova verzija zahti jeva planiranje dodatnih verzija radi razjašnjenjaĉinjenice da nisu pronaĊeni tragovi nošenja stolice i sjedenja na njoj. U drugoj kriminalistiĉko - taktiĉkoj situaciji, kada se na stolici pronaĊu tekstilna vlakna s

provalnikove odjeće, nemamo više posla samo s tragom nespecifiĉne vrste - ukoliko je rijeĉ omjestu i poloţaju stolice - nego pridolazi i individualan mikrotrag tekstilnih vlakana koji

dokazuje da je na stolici sjedio provalnik za vrijeme obijanja i da je taj provalnik upravo

Milan Milošević (uz iskljuĉenje verzije da on nije obukao odjeću Milana Miloševića). Ovdjesvakako treba razmotriti ĉinjenicu da li je baš moguće s apsolutnom sigurnošću tvrditi da je to

baš odjeća odreĊenog lica. Naime, po nama, moţe se samo govoriti o vlaknima koja uĉestvujuu izgradnji odreĊenih odjevnih predmeta, koji pripadaju odreĊenom licu. Ali, takva vlaknamogu da potjeĉu i od drugih odjevnih predmeta (drugih osoba) i potrebno je izvršavati

odreĊene provjere, odnosno eliminacije u tom pravcu (vaţna je dakle, operativna komponentarada). S druge strane, potrebno je razmotriti i mogućnost da su pronaĊena vlakna na stolici,



37

nastala i prilikom sjedenja nekog od zaposlenih sluţbenika. Zbog svega toga oprez mora biti

stalno prisutan. Vratimo se sada ranijem sluĉaju. Ne samo da je uĉinilac mjestu izvršenja -

kao lokalizatoru traga - dao drugaĉiji prostorno - predmetni odnos, promijenio mu izgled,

urezao trag svog kretanja, nego je ostavio i jedan mikrotrag koji je relevantan, jer, najprije,

indicira da je na toj stolici neposredno pred, za vrijeme i neposredno nakon izvršenja provalne

kraĊe sjedio uĉinilac i, drugo, otkriva njegov identitet. Moţe se planirati i verzija da je neko drugi, bez veze s kriviĉnim djelom, prenio stolicudo kase, ali je uĉinilac u vrijeme obijanja sjedio na njoj i tako od stolice naĉinio dvostrukitrag: svjesno iskoristivši stolicu, on je - s obzirom na mjesto i poloţaj - ovoj nesvjesno dao

peĉat traga i, drugo, isto tako nesvjesno naĉinio od nje nosioca mikrotragova i tako odao sebe(prednost mikrotragova i jeste u tome što će izvršilac i dalje ostati u neznanju da ih jeostavio).

U trećoj situaciji (na sjedištu stolice pronaĊena su tekstilna vlakna od njegove odjeće imikroprašina iz zidova kase u sli jepljenom stanju) relevantna veza izmeĊu obijanja kase ivlakana odjeće, ĉija su tekstilna vlakna pronaĊena na stolici, još je bliţa i ĉvršća, jer se onamoţe tumaĉiti samo na jedan naĉin: mikrotragove je ostavio jedino uĉinilac i samo za vrijeme

obijanja kase.Ovdje se u stvari vrše dvije misaone rekonstrukcije u razliĉito vrijeme i s razliĉitom

funkcijom. Prva misaona rekonstrukcija - koja poĉinje već pri osiguranju lica mjesta inastavlja se u statiĉkom i dinamiĉkom stadijumu uviĊaja - preduzima se radi traţenja i

pronalaţenja mikrotragova. Ona, namjerno, ide u širinu. Njen je idealan cilj da se otkriju i prikupe svi tragovi (ne ulazeći u ocjenu njihove relevantnosti). Ona je osnov i neophodanuslov za drugu, koja se obavlja kasnije; na osnovu rezultata dobivenih njenim

oţivotvorenjem, oslanjajući se na rezultate izvršenih izviĊajno - istraţnih i sudskih radnji, aradi predoĉavanja svjedocima, okrivljenima, radi provjeravanja dokaza, graĊenja dokaznezgrade, podizanja i zastupanja optuţnice, odbrane okrivljenog, izricanja presude i dr. Prvamisaona rekonstrukcija je neophodna radi pronalaţenja svih mogućih makro i mikrotragova.Druga radi provjeravanja prikupljenih dokaza i definitivnog stvaranja dokazne zgrade.

Nije potrebno posebno naglašavati da je ova druga misaona rekonstrukcija, bez koje sudne moţe da donese odluku, presudno i neraskidivo vezana za prvu misaonu rekonstrukciju,traţenje, pronalaţenje i fiksiranje mikrotragova. Treba li posebno dok azivati da je ona uvjet,

pretpostavka i osnov rekonstrukcije dogaĊaja, odnosno isljedniĉkog eksperimenta. Praktiĉna je vrijednost kontaktne teorije što ona sluţi struĉnom radniku kao uputstvo za

osiguranje, pronalaţenje i fiksiranje tragova. Bez njene primjene moraju se u praktiĉnom raduĉiniti brojne kobne greške i uništavati tragovi. Ako uviĊajna ekipa rekonstruira u mašti

postupak i kretanje uĉinioca, pa u skladu s njegovim modus operandi osigura i fiksira svemikrotragove pravilnim kriminalistiĉko - tehniĉkim metodama i sredstvima u kontaktnim

zonama, taĉnije u zonama za koje predviĊa da je uĉinilac s njima došao u kontakt, kriviĉno ćedjelo, a najvjerojatnije i uĉinilac biti otkriveni. Osiguranje i fiksiranje mikrotragova trebavršiti prema svim verzijama koje dolaze u obzir za konkretan sluĉaj, jer će se tek u laboratorijividjeti uspješnost misaone rekonstrukcije. Zatim, potrebno je da se uzmu probni uzorci s onihmjesta za koje je sigurno da se na njima ne nalaze mikrotragovi. Ovo je potrebno radi kasnijeg

laboratorijskog komparativnog istraţivanja. Sasvim je razumljivo da i zadovoljenje ovogzahtjeva pretpostavlja veoma savjesno obavljenu i kvalitetnu prvu misaonu rekonstrukciju.

Nju diktira i ĉinjenica što se savremeno osiguranje i fiksiranje mikrotragova vrši na prividno praznim mjestima. Ovaj relativni novum, naţalost, još nije stekao puno pravo graĊanstva unašoj praksi. Ovakvi uviĊaji traţe od ĉlanova ekipe veliku kriminalistiĉku sposobnost iiskustvo. Moć reprodukcione imaginacije treba s pojiti s vrsnim poznavanjem kriminalistike.

Kada je u pitanju kriminalistiĉka praksa Bosne i Hercegovine, a imajući u vidu ovakav pristup



38

mikrotragovima, moţemo slobodno tvrditi da do sada ni jedan uviĊaj (po našim saznanjima)nije obavljen kako treba i po svim neophodnim parametrima.

Pošto se nepovezanost mikrotragova s djelom, najĉešće ne moţe utvrditi radnjama prvog poduhvata (osiguranjem lica mjesta, uviĊajem, prvim ispitivanjima i dr.), obavezno je da se

svi tragovi fiksiraju u uviĊaju, a tek k asnije razmatra relevantnost veze: trag - kriviĉno djelo i

trag - uĉinilac. Radi toga materijalni tragovi svih vrsta, pa i nevidljivi kontaktni tragovi, trebada budu osigurani i fiksirani u onom stanju u kojem su zateĉeni, po mogućnosti zajedno snosiocem traga (npr. kaput s tragovima boje vozila u bjekstvu). U suprotnom sluĉaju postojiopasnost od neprimjetnog mi jenjanja traga. Treba se ĉuvati promjena traga koje bi mogledovesti do pogrešnog pridavanja znaĉaja relativnosti varljivom tragu i, obratno, neshvatanja

kriviĉnopravne relevantnosti traga, jer su na njemu nastale promjene koje dovode do pogrešnog zakljuĉka.

Trag moţe da izmijeni:

- svoju formu (prvobitno kompaktna cjelina se mrvi),

- svoju koliĉinu (što će oteţati ekspertizu),

-

svoje stanje (agregatno, prašina, kompaktnost),

-

svoju supstancu (hemijska, odnosno serološka svojstva).

Moţe da doĊe do promjene tragova meĊusobno i prema njihovoj sredini i do promjenesvojstava nosioca tragova.

Ovakve promjene dovode u pitanje pravilnost kasnije rekonstrukcije. Samo tragovi u

saĉuvanom prvobitnom stanju i poloţaju mogu da doprinesu saznanju istine.

Nepromi jenjeni mikrotragovi imaju u toj fazi sljedeću ulogu:

1. više puta vrsta i priroda tragova ukazuju i dokazuju da je izvršeno kriviĉno djelo (npr.tragovi šamotne prašine iz zidova kase na odjeći); vrsta i priroda tragova na mjestuizvršenja ukazuje na dopunske tragove koje treba traţiti na tijelu, odjeći i obući uĉiniocaili drugom licu mjesta;

2. ukazuju na uzrok svog postanka i dopuštaju misaonu rekonstrukciju i realnurekonstrukciju kriviĉnog djela. UtvrĊivanje uzroka postanka od posebnog je znaĉaja kod

paljevina, provalnih kraĊa, silovanja i ubistava;

3. na osnovu starosti traga moguća je vremenska rekonstrukcija toka kriviĉnog djela ili

opovrgavanja odbrane. Potpuno sigurne tvrdnje rjeĊa su pojava, ali dragocjenu pomoć pruţaju i oprezne procjene. Ove se konstatacije zasnivaju na ĉinjenici da se mnogi

materijali mijenjaju usljed spoljašnjeg utjecaja (temperature, vlage) ili drugih okolnosti(truljenje usljed djelovanja bakterija). Razvijenost promjena omogućuje zakljuĉke ovremenu postanka traga, pa u vezi s tim i o njegovoj relevantnosti;

4. utvrĊivanje redoslijeda postanka tragova (po njihovoj naslaganosti) doprinosi misaonoj i

stvarnoj rekonstrukciji, a tim i utvrĊivanju istine;

5. ukazuje na uĉinioca - utvrĊivanje vrste kontaktnog traga znaĉi i saznanje: o profesijiuĉinioca (profesionalna prašina); o vrsti primi jenjenog oruĊa (tragovi oruĊa na napadnomobjektu); o naĉinu rada uĉinioca - konkretnim modus operandi (odreĊenoj provalniĉkojtehnici); o svojstvu motornog vozila upotrijebljenog od strane uĉinioca (ljuspice laka nalicu mjesta);

6.

identifikaciju uĉinioca putem utvrĊivanja pripadnosti materijala traga uporednimistraţivanjem tragova i odgovarajućih probnih uzoraka. Npr, dokaz za prvobitnu



39

pripadnost tragova boje i laka zasniva se prije svega na ĉinjenici da su slojevi lakaraznovrsni i da se pigmenti i nadjev razlikuju velikim bogatstvom forme. Ovakva

identifikacija neće ĉesto imati puno uspjeha nego će se ekspert morati zadovoljitikonstatacijom da se pretraţivani uzorci (probni i inkriminirani) podudaraju po svojimhemijskim, fizikalnim i biološkim svojstvima (utvrĊivanje grupne pripadnosti). Ovakva

podudarnost moţe dobiti visoku dokaznu vrijednost u tri sluĉaja: - kada se istraţivanje materijala dopunjuje morfološkim pretragama,

- kada u uporeĊenim uzorcima ima podudarnih individualnih vodećih elemenata (npr.neĉistoća u rijetkoj kombinaciji),

- kada je u pitanju mješavina materijala od velike rijetkosti.

Za ĉistoću i konkretnost dokaza, izvanredno je vaţno da se izbjegnu i unaprijed iskljuĉegreške osiguranja lica mjesta. Zbog mogućih špekulacija odbrane da su odreĊeni mikrotragovinastali naknadno, a ne u momentu izvršenja djela, navedenom problemu je potrebno posvetiti

duţnu paţnju. Pored svih standardnih metoda fiksiranja tragova, predlaţemo da kad god je to

moguće bude fotografski fiksirana taĉna lokacija mikrotragova prije nego što se ovi skinu snosioca traga (npr. korisno je na licu mjesta u nepromi jenjenom, zateĉenom poloţajufotografirati provalniĉko oruĊe prilikom oduzimanja zajedno s ljuspicom boje na njemu, a u

prisutnosti dva svjedoka)30

.

O tragovima u makro i mikro formi moglo bi se pisati još mnogo više, meĊutim,

odrednice sadrţaja rukopisa, odreĊuju ovaj primjereni nivo, neophodan za razumijevanje

problematike koja slijedi i dopunu osnovnih znanja iz kriminalistiĉke trasologije. Svi oni kojiţele dodatne informacije iz problematike tragova mogu ih potraţiti u svim knjigama

kriminalistiĉke tehnike.

2. MATERIJALNI DOKAZI KOJI NASTAJU UPOTREBOM VATRENOG ORUŢJA

Za uspješno razrješavanje kriviĉnih djela izvršenih vatrenim oruţjem veoma su bitni predmeti i tragovi koji potjeĉu od samog oruţja, u vezi s kriminalnim dogaĊajem. Predmetnitragovi kod vatrenog oruţja su u meĊusobnoj zavisnosti i po pravilu se ne mogu razdvajati i

pojedinaĉno promatrati, zato što se na dijelovima vatrenog oruţja, s kojim je izvršenokriviĉno djelo ili na tijelu, odjeći obući poĉinitelja i ţrtve, kao i na drugim predmetima smjesta izvršenja, bliţe i dalje okoline, mogu naći razliĉiti tragovi. Balistiĉkim i drugimvještaĉenjima ovi tragovi mogu doprinijeti rasvjetljavanju kriminalnog dogaĊaja. Zboguzajamne povezanosti i utjecaja, iz praktiĉnih i procesnih razloga, predmetne tragove kodvatrenog oruţja moramo promatrati jedinstveno.

Prilikom ispaljenja iz vatrenog oruţja, projektil velikom brzinom napušta cijev oruţja, praćen s plinovima sagorjelog baruta, nesagorjelim ili djelomice sagorjelim barutnim

ĉesticama. Ove barutne ĉestice izlijeću iz cijevi oruţja istom brzinom kao i projektil. Njihova brzina naglo opada i njihov krajnji domet se kreće od 50 do 120 cm, a najdalje 150 cm. Kakavefekat proizvode i tragove ostavljaju projektil i barutne ĉestice, ne zavisi samo od tipa oruţja,kvaliteta streljiva, vrste baruta i udaljenosti odakle je pucano, nego zavisi i od drugih uvjeta,

koji se ne mogu uvijek predvidjeti. Ovi uvjeti su razliĉiti i djeluju kao vanjski faktori, aintenzitet njihovog utjecaja nije zanemarljiv. To su prije svega jaĉina i pravac vjetra, otpornekog mekšeg ili tvrĊeg usputnog predmeta ili odjeće, poloţaja osobe na koju je pucano,

30

Dio izlaganja o mikrotragovima i elementima iz prethodnog poglavlja preuzet je u odreĊenim dijelovima izknjige Bošković, M. (1990): Materijalni dokazi u kriminalističkoj obradi, Nova prosveta, Beograd. Dobar dio tih podataka nalazi se i u knjizi V. Vodinelića “ Mikrotragovi – pastorče kriminalistike”.



40

atmosferske prilike, itd. Prilikom donošenja odreĊenih zakljuĉaka u konkretnom sluĉajunećemo uvijek moći utvrditi djelovanje svih vanjskih faktora. Ovo uvjetuje relativnostzakljuĉaka.

Jedan dio barutnih plinova ne napušta cijev vatrenog oruţja, već se taloţi na zidovima polja i ţljebova u unutrašnjosti cijevi kod oruţja s oţlijebljenom (oluĉenom) cijevi. Na glatkoj

unutarnjoj površini cijevi, kod oruţja s neoţlijebljenom (neoluĉenom) cijevi, odnosno kodlovaĉke puške saĉmarice. Neki dijelovi vatrenog oruţja su posebice interesantni s aspekta balistiĉkog vještaĉenja. Prilikom ispaljenja ovi dijelovi ostavljaju karakteristiĉne tragove kojimogu posluţiti identifikaciji oruţja iz kojeg je pucano, vrijeme i udaljenost pucanja,eventualno osobu koja je izvršila ispaljenje projektila. To su prije svega cijev, udarna igla,ĉelo zatvaraĉa, izvlakaĉ, izbacivaĉ, spr emnik streljiva i leţište metka, kao sastavni dijelovivatrenog oruţja. Tu su još projektil i ĉahura koji prilikom ispaljenja napuštaju vatreno oruţje.TakoĊer paţnju treba obratiti na barutne ĉestice, koje se po ispaljenju mogu zadrţati nausputnim raznim predmetima, ţrtvi i poĉinitelju. Pored toga, taloţe se u unutrašnjosti cijevivatrenog oruţja iz koje je ispaljen projektil.

Tragovi vatrenog oruţja mogu potjecati od projektila, cijevi, udarne igle, ĉela zatvaraĉa,

izvlakaĉa, izbacivaĉa, spremnika streljiva, leţišta metka, barutnih plinova, barutnih ĉestica i plamena ukoliko je pucano iz neposredne blizine. Gdje se sve ovi tragovi mogu naći zavisi prije svega od mjesta izvršenja kriviĉnog djela, u zavisnosti da li je kriviĉno djelo izvršeno uotvorenom ili zatvorenom prostoru. Dalje, koje se stvari nalaze i njihov raspored u

zatvorenom prostoru, odnosno od konfiguracije zemljišta, urbanizacije, drveća ili drugograstlinja na otvorenom prostoru, i na njima treba tr aţiti tragove vatrenog oruţja. U svakomsluĉaju tragove vatrenog oruţja treba traţiti na širem prostoru, a ne samo na mjestu gdje jeneposredno izvršeno kriviĉno djelo. Ovo zbog toga što bi se moglo propustiti da se naĊuveoma bitni materijalni dokazi. Tak oĊe se ne mogu izgubiti iz vida ni tragovi koji se mogunaći na tijelu i odjeći poĉinitelja i ţrtve.

Na lešu ili povrijeĊenom od tragova vatrenog oruţja mogu se naći i tragovi projektila uvidu ulazne, a ako je zrno izašlo iz tijela onda i u vidu izlazne rane. U odreĊenim sluĉajevima,kada je pucano iz blizine, mogu se naći tragovi barutnih plinova, kao i tragovi plamena.Tragovi barutnih plinova locirani su oko ulazne rane, a manifestiraju se u vidu barutnih oreola

sivo-crne boje. Barutni oreoli nastaju kao produkt nesagorjelih djelića baruta, ali mogu biti iod gareţi sagorjelog baruta. Osim na koţi, ovi oreoli mogu se formirati na odjeći, u bliziniulazne rane. Jasnoća ovih barutnih oreola zavisi prije svega od daljine s koje je pucano.Jasnije se ispoljavaju kada je pucano iz vatrenog oruţja s male udaljenosti.

U postupku vršenja uviĊaja i rasvjetljavanja kriviĉnih djela izvršenim vatrenim oruţjem,tuţitelj i istraţitelj moraju da raspolaţu temeljnim znanjima o vrsti tragova, naĉinu nastajanja,

mjestima gdje se mogu naći. TakoĊer moraju znati kakve su mogućnosti balistiĉkih i

sudskomedicinskih vještaĉenja odreĊenih tragova. Jedino se tako moţe uspješno organizirati iusmjeravati operativna djelatnost, postavljati taĉne i precizne zahtjeve, u pogledu balistiĉkih,sudskomedicinskih i drugih potrebnih vještaĉenja.

U rasvjetljavanju kriviĉnih djela izvr šenih vatrenim oruţ jem, temeljno pitanje je šta se

sve moţe utvrditi kriminalistiĉkobalistiĉkim vještaĉenjem tragova. Odgovor na ovo moţe dati

kriminalistiĉka balistika.

Kriminalistiĉkobalistiĉkim vještaĉenjem predmeta i tragova vatrenog oruţ ja moţe se

utvrditi:

Da li je pucano iz vatrenog oruţja;

Da li je vatreno oruţje tehniĉki ispravno;



41

Iz koje vrste, marke i tipa vatrenog oruţja su ispaljene sporne ĉahure ili pak projektilikoji su naĊeni na licu mjesta;

Da li sporna ĉahura potjeĉe od metka ispaljenog iz odreĊenog vatrenog oruţja; Da li sporni projektil potjeĉe od metka ispaljenog iz odreĊenog vatrenog oruţja;

Probojnost upotrijebljenog streljiva;

Kalibar upotrijebljenog streljiva; Balistiĉka putanja projektila (trajektorija); Udaljenost pucanja;

Mjesto na kojem je stajala osoba koja je pucala;

Poloţaj poĉinitelja u momentu ispaljenja streljiva; Poloţaj ţrtve u momentu zadobivanja povrede iz vatrenog oruţja;

Identifikacija tragova barutnih ostataka na ruci osobe koja je pucala;

Eventualno vrijeme kada je izvršeno ispaljenje-starost pucanja.

2.1. Podjela tragova vatrenog oruţ ja

Tragovi vatrenog oruţ ja mogu se podijeliti na:

Tragove vatrenog oruţ ja na mjestu kriminalnog dogaĊaja (upotrijebljeno vatreno

oruţ je, streljivo, dijelovi metka, ĉahure, zrna i dijelovi zrna, patrone, zrna saĉme,

filcani ili plastiĉni ĉepovi, koncentratori saĉme, papirnati ili plastiĉni poklopci, tragovi

na putanji projektila – okrznuća, uboji i proboji).

Tragove na samom vatrenom oruţ ju (postojanje odreĊenih oznaka i ţigova na glavnimdijelovima vatrenog oruţja, tragovi barutnuh ostataka u unutrašnjosti cijevi i na

njegovim vanjskim povr šinama, tragovi zaštitnog sloja laka kapisle ĉahure na ĉelu

zatvaraĉa, tragovi drugih materijala na vatrenom oruţ ju-tragovi krvi, papilarnih linija,

tragovi tkiva, vlakana i dlaka). Tragove na izvr šiocu (tragovi barutnih ostataka na rukama i odjeći).

Tragove na ţrtvi (tragovi prolaska projektila kroz odjeću i tijelo, ostaci projektila i

drugih dijelova metka na odjeći i tijelu, tragovi nastali kontaktom oruţ ja s tijelom,

tragovi barutnih ostataka na odjeći i tijelu (barutna tetovaţa), tragovi djelovanja plamena na tijelu i odjeći.

2.2. Tragovi vatrenog oruţ ja na mjestu kriminalnog dogaĊaja

2.2.1. Pronalaţenje, oznaĉavanje, prikupljanje i pakiranje tragova vatrenog oruţ ja

Većina tragova vatrenog oruţ ja su vidljivi i mogu se uoĉiti prostim promatranjem ili

korištenjem jednostavnih optiĉkih pomagala (lupa, koso svjetlo). Tragovi koji potjeĉu od

barutnih ostataka mogu biti i nevidljivi te se za njihovo pronalaţenje i fiksiranje moraju

primjenjivati specifiĉne fotografske ili hemijske metode.Sve tragove pronaĊene na licu mjesta, a koji su relevantni za utvr Ċivanje ĉinjeniĉnog

stanja, treba jednoznaĉno i sistematizirano oznaĉiti tako da se oznake podudaraju s oznakamaunijetim u skicu i zapisnik o uviĊaju, a pojedine tragove treba detaljno fotografirati uz

razmjernik. Za oznaĉavanje se mogu koristiti brojevi, slova, strelice ili neki drugi znaci koji

su sadr ţani u neseserima za vr šenje uviĊaja, a mogu se koristiti i druga improvizirana sredstva

vodeći raĉuna da se predmet ili prostor koji se oznaĉava ne naruši u pogledu originalnosti

zateĉenog stanja.



42

Vidljive tragove, nakon pronalaţenja, treba oznaĉiti te konstatirati u zapisniku o uviĊaju,

ucrtati u skicu lica mjesta te fotodokumentirati, a za utvr Ċivanje prisutnosti nevidljivih

tragova vatrenog oruţ ja potrebno je stvari i predmete, za koje se pretpostavlja da ih sadr ţe,

propisno izuzeti, zaštititi, upakirati, oznaĉiti i dostaviti na ispitivanje ili primjenom odreĊenih

sredstava i metoda, na licu mjesta izvr šiti ispitivanje (vještaĉenje) od strane vještaka.

U fazi pronalaţenja i prikupljanja tragova vatrenog oruţ ja ne smiju se zanemariti i sviostali tragovi koji se mogu naći na licu mjesta (tragovi stopala, izluĉevina, papilarnih linija,

zemlje, boje, tkiva, dlaka, itd.), jer samo cjelokupna slika prisutnosti i meĊusobnog odnosa

tragova moţe kvalitetno doprinijeti objektivnom utvr Ċivanju svih relevantnih ĉinjenica koje

mogu pomoći u razjašnjavanju samog dogaĊaja.

Prilikom rada na pronalaţenju i prikupljanju tragova vatrenog oruţ ja, kao i kod većine

drugih tragova poţeljno je da se sprijeĉi ili pak minimizira kontakt ruku s tragovima i

predmetima korištenjem pogodnih rukavica i drugog pribora za hvatanje predmeta (metalna ili

plastiĉna pinceta, najlon ili papirna kesa, ĉista krpa, papirni ubrusi i sl.).

U svakom sluĉaju treba paţljivo postupati da se neopreznim i grubim rukovanjem ne

nanesu mehaniĉka oštećenja (ogrebotine, lomovi) koji mogu onemogućiti ispitivanje i

dobivanje potpunog nalaza.Treba imati na umu da se na pojedinim predmetima mogu nalaziti latentni otisci

papilarnih linija (ĉahura, projektil, patrona, oruţ je i dr.), tragovi dlaka i vlakanaca, prašine,

tkiva, krvi i izluĉevina, boje, zemlje i dr. dakle, pri radu treba uvijek voditi raĉuna da se

pronaĊeni tragovi na licu mjesta ne promatraju odvojeno nego u sklopu cjelokupne slike koja

će dokazivati prisutnost ili odsutnost, i aktivnosti i neaktivnosti osoba vezanih za ispitivani

dogaĊaj.

Pakiranje pronaĊenih i prikupljenih tragova i predmeta obavlja se na naĉin koji

osiguravaju da tragovi u nepromijenjenom stanju dospiju na ţeljeno mjesto, a za specijalne

tragove u zavisnosti od vrste vještaĉenja i ispitivanja propisani su i posebni postupci za pakiranje i dostavljanje na ispitivanje.

Za razliĉite dogaĊaje vr še se i razliĉita vještaĉenja i ispitivanja tragova vatrenog oruţ ja,

te je i postupak pri pronalaţanju, fiksiranju, zaštiti i pakiranju predmeta koji se dostavljaju na

ispitivanje posebno opisani.

Kao generalno pravilo ili princip rada- postupanja moţe se izdvojiti sli jedeće:

Svi relevantni pronaĊeni tragovi moraju se, prije ikakvog kontakta i manipuliranja,oznaĉiti, fotografirati, unijeti u skicu i zapisnik;

Prilikom rada i manipulacije s tragovima sprijeĉiti mogućnost kontaminacije, oštećenja i promjena kvalitativnog sastava;

Prilikom pakiranja poduzeti mjere da ne doĊe do rasipanja, mi ješanja ili pak gubitka predmeta ili materijala, a omot jasno oznaĉiti brojem i drugom oznakom koja se odnosina dotiĉni dogaĊaj, te adresirati da ne doĊe do zabune prilikom transporta i isporuke.

U daljnjem radu, za svaki pojedini trag ili predmet u vezi dogaĊaja uz striktno poštivanjegeneralnih principa, mogu postojati i posebni pristupi, metode i sredstva za pronalaţenje,

prikupljanje, pakiranje i ispitivanje. Tako za ispitivanje da li je pucano iz nekog vatrenog

oruţja, na istom treba staviti ĉist papir u obliku “kape” na usta cijevi i pomoću selotejp trakezaštititi usta cijevi. Za ispitivanje udaljenosti pucanja na temelju barutnih ostataka, predmet na

kojem će se izvršiti ispitivanje treba zaštititi tako da ne doĊe do prenošenja ili otpadanjaĉestica barutnih ostataka i to na taj naĉin što se na površinu koja će biti ispitivana priĉvrsti

ĉisti bijeli papir, a prilikom pakiran ja treba voditi raĉuna da se ta površina ne presavija. Zaispitivanja da li je neka osoba drţala vatreno oruţje u rukama u momentu opaljenja uzima se



43

tzv. “parafinska rukavica”, otisak nekom od silikonskih pasti, parafinom, folijama ili brisom sgornjih površina šake, a mogu se na ispitivanje dostaviti i pojedini odjevni predmeti. Usluĉaju da se radi o odjevnom premetu dugih rukava potrebno je ĉistim bijelim papiromzaštititi površine oba rukava u visini do dvadesetak cm.

Vatreno oruţje uvijek se dostavlja na ispitivanje tako da se sprijeĉi mogućnost

eventualnog opaljenja prilikom transporta. Dakle, oruţje treba isprazniti osim u sluĉajevimakada je došlo do takvih tehniĉkih zastoja koji se jednostavnim i uobiĉajenim radnjama nemogu odkloniti. Uz oruţje, obavezno dostaviti streljivo koje je pronaĊeno u oruţju, a ako ganema, onda je potrebno utvrditi vrstu i godinu proizvodnje (na temelju oznaka na dancetu

ĉahura), te isto takvo po mogućnosti pribaviti i dostaviti na ispitivanje u dovoljnoj koliĉini

zajedno s oruţjem. PronaĊeni projektili i ĉahure uvijek se pojedinaĉno oznaĉavaju i odvojeno pakiraju s jasnim i nedvosmislenim objašnjenjima odakle potjeĉu.

Primjer: U predmetnom slučaju povodom fiziĉkog obraĉuna izmeĊu G.K. vl. kafićaHEAVEN i dva gosta i to M.G. i M.Z., dana 15.09.2004. godine oko 2200 sata, u Busovaĉi , navještačenje je dostavljen pištolj marke “PIETRO BERETTA” cal. 22 L.R. s udaračem u

zadnjem poloţaju i metkom u leţištu metka u cijevi, kao i u poloţaju kočnice “otkočeno”. Prilikom dostavljanja vatrenog oruţja na vještačenje prije pakiranja isto je potrebno

prekontrolirati da li se u cijevi istog nalazi metak. Prema uputama o prikupljanju, pakiranju i slanju materijala na vještačenje, NE SMIJE se slati vatreno oruţje s metkom u cijevi, izuzevkad se metak zaglavi i ne moţe se izvaditi (što nije u ovom slučaju). U tim uvjetima oruţjetreba proslijediti kriminalističkoj laboratoriji bez ikakvog daljeg pokušaja obrade i označiti svelikim crvenim slovima “OPREZ, ORUŢJE NAPUNJENO- METAK U CIJEVI !!!!” - što nijenaznačeno na omotu u kojem je dostavljeno predmetno vatreno oruţje.

Obzirom da predmetno vatreno oruţje nije dostavljeno prema stručnoj uputi o prikupljanju, pakiranju i slanju materijala na vještačenje, moglo je doći do neţeljenih posljedica - ranjavanja i sl., ne samo sluţbenika Odjela kriminalističke tehnike i drugihOdjela FMUP-a, već i drugih osoba koje su prilikom dostavljanja materijala, dolazile udodir s predmetnim vatrenim oruţjem.

Stoga se potrebno strogo pridrţavati gore navedenih uputa prilikom dostavljanjavatrenog oruţja na vještačenje.

TakoĊer, za odreĊena vještaĉenja moraju se precizno konstatirati neke ĉinjenice natemelju kojih će se moći kvalitetno izvršiti traţeno ispitivanje. Naroĉito kod utvrĊivanja

balistiĉke putanje projektila, probojnosti i dometa, potrebno je precizno naĉiniti skicu licamjesta s detaljnim podacima o pojedinim tragovima (mjesto stajanja, mjesto pronalaska

ĉahure, tragovi pronalaska i mjesto zaustavljanja projektila, meĊusobni odnos predmeta i

objekata, njihove visine, nagib terena itd.).

Za neka vještaĉenja biće potrebno pribaviti podatke iz obdukcionog nalaza s opisomoštećenja na tijelu nastalih od projektila, a takoĊer će se dostaviti i odjeća koju je oštećeninosio u momentu dogaĊaja, kroki i skica lica mjesta, fotodokumentacija, zapisnik o uviĊaju i

eventualno drugi korisni podaci.

2.2.2. Lokacija i poloţaj vatrenog oruţja

Lokacija i poloţaj vatrenog oruţja na mjestu kriminalnog dogaĊaja ĉesto moţe biti odvelike pomoći u rasvjetljivanju dogaĊaja. To je naroĉito znaĉajno kod tzv. trileme da li se radi

o ubojstvu, samoubojstvu ili nesretnom sluĉaju.



44

U praksi se rijetko sreću sluĉajevi da se prilikom ubojstva inkriminirano oruţje naĊe namjestu dogaĊaja, tj. kraj leša, ali je to vrlo ĉesto u sluĉajevima:

samoubojstva;

dvostrukog samoubojstva;

ubojstva i samoubojstva;

fingiranog samoubojstva i nesretnog sluĉaja.

Paţljivim prouĉavanjem mjesta dogaĊaja u pogledu lokacije oruţja moţemo zakljuĉiti dali se oruţje moglo naći na tom mjestu ako je u pitanju npr. samoubojstvo. Isto tako ĉvrstostisnuto oruţje u šaci nastradalog moţe biti indicija za samoubojstvo, ali je takoĊer moguće da

je to oruţje ubica gurnuo ţrtvi u šaku dok još nije nastupila mrtvaĉka ukuĉenost. Ako jeoruţje drţano labavo ili je ispalo pored leša, to još ne znaĉi da se radi o ubojstvu jer se toĉesto dešava kod samoubojstva. Prilikom obavljanja kriminalistiĉko-tehniĉkih uviĊajnih

radnji na mjestu kriminalnog dogaĊaja, a u vezi s lokacijom i poloţajem oruţja, nakonfotografiranja i skiciranja posebno je potrebno obratiti paţnju na sli jedeće:

Poloţaj oruţja (s lijeve ili desne strane leša, ispod ili na tijelu, ĉvrsto ili labavo u šakama,ili je pak odbaĉeno od tijela itd.);

Stanje oruţja (nenapeto, napeto, prazno, metak u cijevi, zaglavljen metak ili ĉahura itd.); Ostale ĉinjenice (tragovi krvi i drugih izluĉevina, tragovi dlaka, koţe ili nekog drugog

materijala).

TakoĊe, potrebno upozoriti da je vrlo opasno diranje oruţja naĊenog na mjestu dogaĊajaod strane nestruĉnih osoba, tj. osoba koje se ne razumiju dovoljno u mehanizme vatrenogoruţja, jer usljed nestruĉnog manipuliranja takvim oruţjem moţe doći do opaljenja i

nesretnog sluĉaja.

2.2.3. Mjesto stajanja strijelca

UtvrĊivanje poloţaja osobe koja je pucala iz vatrenog oruţja direktno je povezano sutvrĊivanjem rasporeda ĉahura i pravca iz koga je projektil došao.

Prilikom pucanja iz poluautomatskog ili automatskog oruţja nakon svakog opaljenjadolazi do izbacivanja ispaljene ĉahure iz oruţja.

Razliĉite marke oruţja imaju i razliĉite naĉine izbacivanja ispaljenih ĉahura što, prijesvega, zavisi o konstrukcionoj lokaciji izvlakaĉa i izbacivaĉa. Tako npr. pištolj marke“Crvena Zastava” M57 cal. 7.62 mm izbacuje ĉahure na desno u odnosu na smjer pucanja pod

kutom od oko 135°, automatski pištolj cal. 7.65 mm M84 ili M61ĉ “Škorpion” gore unazad,itd. Na temelju lokacije ispaljenih ĉahura na mjestu dogaĊaja moţe se s velikom t aĉnošćuutvrditi poloţaj str ijelca odnosno njegova stajna taĉka u vrijeme ispaljivanja kritiĉnih hitaca.Razumljivo je da se to uspješno moţe primi jeniti samo na prostoru gdje nije došlo do udaranjai odbijanja izbaĉenih ĉahura od neke prepreke (zid, drvo i sl.). Prilikom uviĊaja treba imati na

umu da se pojedine ĉahure nehotice mogu odgurnuti nogama i tako doći do krivih zakljuĉaka.Traţenje ispaljenih ĉahura na mjestu dogaĊaja ĉesto je mukotrpan posao i potrebno je uloţitivelike na pore da se sve ispaljenje ĉahure pronaĊu.

Pored rasporeda ĉahura na mjestu dogaĊaja, mjesto stajanja strijelca moţe se odrediti ina sli jedeći naĉin. Neophodno je utvrditi najmanje dvije taĉke kroz koje je projektil prošao iliokrznuo nemijenjajući pravac, a poţeljno je i posjedovati projektil. UtvrĊivanje se vrši na tajnaĉin, što se pomoću kanapa, konopca, ţice, letve, cijevi, nekog drugog pogodnog priruĉnog



45

sredstva ili laserskih zraka, spoje toĉke koje je naĉinio projektil i zatim pr ostim okom,

viziranjem, odredi mjesto odakle je izvršeno opaljenje.

U Odsjeku za balistička i mehanoskopska vještačenja za viziranje se izmeĎu ostalogkoristi i posebni instrument (šema istog prikazana na slici br. 1) čija je opća namjena

odreĎivanje upadnog pravca projektila u balističkim kriminalističko-tehničkim vještačenjima. Instrument se sastoji od optičkog dijela u kojem se nalazi okular, objektiv i prizma,dvodijelnog štapa koji se pomoću vijaka moţe adaptirati na dvije različite duţine i metalnog

šiljka. Instrument se koristi na taj način da se šiljak (kraj štapa) postavi u otvor u zidu ili podu gdje se zaustavio projektil, a preko optičkog nišana promatra otvor na prozorskom staklu. U pozadini otvora na staklu treba da se vidi mjesto odakle je ispaljen projektil.

Slika 1. Instrument za odreĎivanje upadnog pravca projektila

Primjer: Dana 13.10.2004. godine, izvršen je uviĎaj-rekonstrukcija dogaĎaja, na licumjesta (ulica Bulevar Narodne Revolucije, Matije Gupca i Oneščukove), na kojoj je poredoptuţenog Z.D., branitelja optuţenog, tuţitelja, predsjednika vijeća, svjedoka M.B.,

prisustvovao i vještak balističke struke Bruno Franjić, pri čemu je od strane ovog vještakavršeno fotografiranje lica mjesta.

Prilikom izvoĎenja uviĎaja-rekonstrukcije korišteno je vozilo marke “Zastava 101”, koje je istovjetno vozilu u kojem se nalazio I.A. u trenutku kada je pogoĎen zrnom ispaljenim izvatrenog oruţja. TakoĎer je sačinjena fotodokumentacija koja je predst avljala sastavni dionalaza i mišljenja.

Za potrebe izvoĎenja rekonstrukcije izvršeno je postavljanje vozila na mjesto i u polo ţ ajeu kojem su se prema sjećanju svjedoka M.B., isto nalazilo momentu kada je pogoĎen I.A..

Na mjestu suvozača gdje se nalazio I.A. kritičnog dogaĎaja, postavljen je svjedok M.B.koji je pribliţno iste visine kao i što je bio I.A. (oko 180 cm – obdukcioni nalaz leša I.A.).

Da bi se utvrdio pravac projektila koji je pogodio i usmrtio I.A., od strane vještaka balističaraizvršeno je viziranje /povezivanje ulaznog otvora na potiljku na svjedoku M.B. koji je

simulirao I.A. (obdukcioni nalaz, izvr š ene odbukcije tijela I.A. “...... dijelu potiljka, 165.5 cm,iznad ravni pete, 15 cm ulijevo sredi š ta korijena lijevog uha i 12 cm udesno od sredi š takorijena desno):

mjestom oštećenja na zadnjem vjetrobranskom staklu vozila marke “Zastava 101”koje je pokazao svjedok M.B.;

mjestom gdje se nalazio optuţeni Z.D.;

“bunkerom” na obroncima brda Hum i



46

mjestom gdje su se nalazile tri osobe koje je vidio svjedok M.B. kada je prolaziokritičnog dana svojim vozilom;

pomoću navedenog instrumenta. Instrument se koristio na taj način da se šiljak (kraj štapa) postavio na mjesto gdje se zaustavio projektil (potiljak I.B. (svjedok M.B. koji je simulirao

istog), a preko optičkog nišana promatrao otvor na vjetrobranskom staklu). U pozadiniotvora na staklu vidjelo se mjesto odakle je ispaljen projektil. Ovim viziranjem potvrĎena jeverzija optuţenog Z.D. da on nije ispalio hitac kritičnog momenta.

Fotografija 1.

Viziranje pomoću kanapa

2.2.4. Projektili i ĉahure

Za rasvjetljavanje kriviĉnih djela izvr šenih vatrenim oruţ jem pronalaţenje i osiguranje

projektila ili ĉahure moţe biti i od većeg znaĉaja nego pronalazak samog oruţ ja, jer se bez

projektila ili ĉahure ne moţe dokazati da je naĊenim oruţ jem izvr šeno dato kriviĉno djelo.

Kada se pak naĊe projektil ili ĉahura, uz njihovu pomoć se moţe pronaći i inkriminirano

oruţ je, jer se pri opaljenju, usljed visokog pritisaka plinova, na projektil i ĉahuru preslikavaju

u vidu ogrebotina ili utisnutih reljefa, obiljeţ ja pojedinih dijelova oruţ ja. Na temelju takvih

obiljeţ ja moguća je i identifikacija vatrenog oruţ ja. Zato se njihovom pronalaţenju, pakiranjui transportu mora posvetiti posebna paţnja.



47

Fotografija 2.

Čahure različitih kalibara koje se mogu pronaći na mjestu kriminalnog dogaĎaja

Ĉahure se na licu mjesta ĉešće nalaze kada je upotrijebljeno poluautomatsko iliautomatsko oruţje jer takvo oruţje izbacuje ĉahure priliĉno daleko od stajne taĉke poĉinitelja(postoje situacije kada se kod ovakvog oruţja ĉahura neće pronaći zbog korištenja hvataĉaĉahura). Zbog toga poĉinitelj nije uvijek u stanju da pronaĊe sve ĉahure (pogotovu ako jeispaljeno više projektila i ako je podloga na koju su ĉahure pale nepogodna za pretraţivanje – trava, smeće, voda i sliĉno).

Kod ostalih oruţja ĉahure se izvlaĉe rukom (većina saĉmarica) ili revolveri te je uĉinilacu prilici da ih ponese sa sobom. MeĊutim i u takvim situacijama, usljed nervoze ili ţurbe dašto prije izvrši sli jedeće opaljenje poĉinitelj moţe odbaciti i ostaviti ĉahure.

Ĉahure se mogu pronaći ako se utvrdi stajna taĉka poĉinitelja i pregleda okolina. Pri

tome se moţe koristiti metal–detektor, jer svaka ĉahura ima metalnih dijelova. NaĊene ĉahurese ne smiju hvatati tvrdim predmetima, već ih treba uzeti rukom u gumenoj rukavici. Pritome, treba voditi raĉuna da se ne unište tragovi na njoj. Mjesto i poloţaj nalaţenja i izgledĉahure treba fiksirati zapisniĉki i razmjernom fotografijom. Svaku ĉahuru treba posebnonumerirati i upakirati.

Fotografije 3.

Izgled zrna različitih kalibara, deformiranih zrna i košuljica zrna koji se mogu pronaći na mjestukriminalnog dogaĎaja



48

Fotografije 4.

Izgled zrna različitih kalibara, deformiranih zrna, košuljica zrna i čeličnih jezgri zrna

Fotografije 5.

Košuljice zrna i deformirana zrna

Fotografije 6. Deformirano zrno, košuljica zrna i def. olovna jezgra zrna

Fotografije 7.

Zrna različitih kalibara, deformirana zrna i košuljice zrna



49

Projektili se mogu naći u ţrtvi, u nekom predmetu ili na licu mjesta. Za njihovo pronalaţenje potrebno je prvo izvršiti misaonu rekonstrukciju dogaĊaja, a zatim pregledatilice mjesta. Ako se projektil nalazi u ţivom ĉovjeku njegovo izvlaĉenje se prepušta kirurzima.Poloţaj projektila ili stanje povrijeĊenog mogu biti takvi da se za dogledno vrijeme ne moţeizvući, u kom se sluĉaju s dva snimka, rendgenskim zracima moţe odrediti t aĉan poloţaj,

oblik i veliĉina projektila. Ako je projektil u lešu onda će on pri obdukciji biti izvaĊen. Morase naglasiti da ljekari (kirurzi ili sudske medicine) nisu dovoljno struĉni da analiziraju balistiĉka i tehniĉka svojstva projektila te se moraju zadrţati samo na konstataciji o njegovomnalaţenju, pakiranju projektila i ispisivanju podataka o tome gdje je naĊen.

Ako se projektil naĊe u drvetu treba odsjeći komad s projektilom (pazeći da se ne ošteti

projektil i ustrijelni kanal) i poslati u laboratorij. Ako nije moguće odsjeći komad predmeta s

projektilom, onda se mora poslati cijeli predmet, ako i to nije moguće projektil treba vaditiraspoloţivim sredstvima. Kada projektil udari u tvrdi predmet moţe doći do njegovedeformacije ili ĉak razbijanja na dijelove. U takvom sluĉaju treba pokupiti sve dijelove

projektila jer se na temelju njih moţe utvrditi niz podataka o projektilu odnosno modelu

oruţja iz koga je ispaljen.

Kada se na licu mjesta naĊe projektil, mora se zapisniĉki i fotografski fiksirati mjesto, poloţaj, oblik i veliĉina. Pri uzimanju i pakiranju mora se voditi raĉuna da se ne unište ilioštete mikrotragovi krvi, tkiva, stakla i sl., kao i mikroreljef cijevi. Zato se svaki projekt il

zasebno pakira zamotan u vatu.

2.2.5. Tragovi na putanji projektila

U toku svog kretanja od usta cijevi do mjesta zaustavljanja, projektil moţe ostaviti

tragove na predmetima koji se naĊu na njegovom putu. Ti tragovi mogu biti u vidu: okrznuća,

prostrijeli i ustrijeli.

Prostrijeli su tragovi projektila koji je ušao i izašao iz datog objekta. Zato se svaki

prostrijel moţe razloţiti na tri dijela: ulazni otvor, prostrijelni kanal i izlazni otvor. Oblik i

veliĉina ovih dijelova zavise od daljine pucanja, jaĉine punjenja (energije projektila), osobina

projektila i osobina prostrijeljenog objekta.

Oblik ulaznog otvora projektila zavisi od daljine pucanja samo do udaljenosti do kojestiţe pritisak barutnih plinova. Ako se, npr. staklena pregrada naĊe na manjem rastojanju doći

će do loma stakla pod utjecajem pritisaka plinova. Ako se dovoljno blizu usta cijevi naĊe ţivotkivo ĉovjeka, pod pritiskom barutnih plinova (koji za projektilom ulaze u ranu) doći će do

razaranja tkiva u okolini ulaznog otvora, što će uvjetovati pojavu velikog kratera (daleko

većeg od kalibra projektila). Uvećan ulazni otvor moţe nastati i u sluĉaju da se na ili u odjeći

naĊe neki predmet otporan na mehaniĉko djelovanje, jer će projektil gurati takav predmet

ispred sebe i na taj naĉin uvećati otvor.





51

Fotografija 12. Fotografija 13.

Prolazak projektila kroz dasku Prolazak projektila kroz balistički ţelatin

Izlazni otvor projektila je uvijek bar malo veći od njegovog kalibra. Ovo nastaje zato što po ulasku u objekat, projektil svoju silu prenosi na dio materijala tog objekta, koji on gura

ispred sebe i time širi napadnutu povr šinu. Iz tih razloga se, na izlaznom otvoru, supstancija

prostrijeljenog objekta rasporeĊuje tako da obrazuje krater van prethodnih granica. Ako se

radi o drvetu ili ţivotinji, biljna ili vlakna tkiva su pokidana, a njihovi vrhovi vire iz izlaznogotvora.

U sluĉaju da su, ulazni i izlazni otvor jednaki tj. oba veća od kalibra projektila, odluka o

tome šta je ulazni otvor, donijeti će se na osnovu prouĉavanja njegove okoline. Već je reĉeno

da će se, pri pucanju s manje udaljenosti, oko ulaznog otvora formirati “oreol”. Pored toga,

oko ulaznog otvora se mogu javiti brisotine i nagnjeĉenja.

Projektilna brisotina je sivkasti i sivkasto – crni prsten oko ulaznog otvora. Ovaj prsten

nastaje tako što se s košuljice (povr šine) obrišu ĉestice prašine, hr Ċe, prljavštine iz cijevi, uljai nataloţenog dima. Prsten brisotine je širine 1 do 3 cm.

Nagnjeĉeni (kontuzioni) prsten nastaje kad projektil prodire kroz predmete mekog ielastiĉnog tkiva (koţa, drvo) tako što se pod pritiskom projektila povr šina ugiba i tom

prilikom se s njega skida jedan tanak sloj.Oblik nagnjeĉenog prstena moţe ukazati na kut pod kojim je projektil ušao u dati

objekat. Kada projektil ulazi pod pravim kutom nagnjeĉni prsten je simetriĉan. Kada projektilulazi pod oštrim kutom jedan dio prstena je širi. Taj širi dio prstena ukazuje na koju je stranunagnuta putanja projektila, a odnos proširenja prema ostatku prstena ukazuje na veliĉinu kuta.

Na donjim slikama date su šeme pucanja iz vatrenog oruţja na ljudsku koţu s poloţajemcijevi oruţja, kao i tragovi koji ostaju na istoj.31

Slika 2. Slika 3. Šema pucanja iz v/o na koţu Šema pucanja iz v/o na koţu

(apsolut. blizina-normalni pritisak) (apsolut. blizina-slabiji pritisak)

31 Vincent. J.M. Di Maio, Gusnhot wounds ( Practical aspects of firearms, ballistics, and forensic techniques),

New York, 1993.



52

Slika 4. Slika 5. Šema pucanja iz v/o na koţu Šema pucanja iz v/o na koţu čela glave

kada je cijev naslonjena i nageta s prislonom

Slika 6. Slika 7.

Šema pucanja iz v/o na koţu pod 900 Šema pucanja iz v/o na koţu pod kada je cijev malo izdignuta od koţe odreĎenim kutom kada je cijev

malo izdignuta od koţe

Fotografija 14. Fotografija 15. Ulazni otvor zrna Obris usta cijevi revolvera

(karakteristični kontuzioni prsten) oko ulaznog otvora zrna



53


Penetrirane barutne čestice u koţi Penetrirane barutne čestice u koţi ispred ulaznog oko ulaznog otvora na glavi otvora na čelu g lave (pucanje pod oštrim kutom)

(pucanje pod kutom od oko 900 )

Fotografija 18. Fotografija 19. Fotografija 20.

Karaketristični izlazni otvori zrna ispaljeni iz vatrenog oruţja s oţlijebljenom cijevi

Fotografija 21. Tangencijalna rana na koţi nastala prolaskom projektila ispaljenog iz v/o s oţlijeb. cijevi

Okrznuće je trag projektila koji je dijelom svoje zapremine zahvatio objekat, ali je bar

jedan njegov dio ostao van objekta. Javlja se u obliku otvorskog kanala. Ako je okrznućem

zahvaćeno drvo, onda su biljna vlakna pokidana i usmjerena u smjeru kretanja projektila.

Ako je okrznućem zahvaćen neki plastiĉni material, na izlaznom dijelu kanala vidjet će

se isturen dio supstancije. Na okrznutoj povr šini (na poĉetku) moţe se pojaviti dio prstena

taloţenja, nagnjeĉenog prstena i projektilna brisotina.

Svi nabrojani tragovi se fiksiraju zapisniĉki (opisom), fotografijom i po mogućnosti

izuzimanjem predmeta s tragovima. Ako se oĉekuju tragovi barutne gareţi i drugi talozi, pri

pakiranju se mora voditi raĉuna da ne doĊe do njihovog uništenja ili kontaminacije.



54

2.2.6. UtvrĊivanje pravca i smjera prolaska projektila ispaljenog iz vatrenog oruţ jakroz staklo

Zbog velike brzine projektila ispaljenog iz vatrenog oruţ ja, sila kojom projektil djeluje,

pri udaru na staklenu povr šinu, osim što je veća, traje i neuporedivo kraće od sile kojom se

djeluje pri udaru nekim ĉvrstim predmetom baĉenim iz ruke. Zbog toga je slika oštećenjastakla od brzog projektila mnogo pravilnijeg izgleda nego kada oštećenje nastaje djelovanjem

sile u duţem vremenskom intervalu.

Ovdje treba odmah napomenuti da se u odreĊenim sluĉajevima i projektil ponaša kao,

primjera radi, kamen baĉen na staklo. To je sluĉaj kada kinetiĉka energija ispaljenog

projektila padne na minimum, što se dešava na kraju putanje projektila. U tom trenutku sila

kojom udara u staklo je minimalna. Kada se to desi, slika razbijenog stakla veoma liĉi na onukoja se dobiva djelovanjem spore mehaniĉke sile. Ako se posumnja da je staklo razbijeno nataj naĉin jedino rješenje je rekonstruirati mjesto udara i skidanjem brisa s tog mjesta utvrditi,nekom od fiziĉko– hemijskih metoda, prisutnost elemenata karakteristiĉnih za projektile(bakar, olovo, antimon i barijum). Ako se na staklu identificiraju navedeni elementi, to

predstavlja potvrdu da je staklo razbijeno sporim projektilom, a strana na kojoj su naĊenitragovi ovih elemenata odreĊuje smjer kretanja projektila.

MeĊutim, takva ispitivanja najĉešće nisu potrebna, budući da je u trenutku udara u staklokinetiĉka energija projektila uglavnom veoma velika, pa ostavlja specifiĉne tragove koji selako prepoznaju.

U trenutku kada projektil udara u staklo, zbog siline udara u staklo, na suprotnoj strani

od udara odvaljuje se par ĉe stakla, a nakon toga, kroz nastali otvor, prolazi projektil. Otvor je

pravilnog oblika, a radijalne prskotine i popreĉne prskotine su simetriĉno rasporeĊene oko

otvora. Osim toga, otvor je uţi na strani u koju udara projektil, odnosno otvor ima izgled

konusa (kratera) ĉija je šira strana okrenuta suprotno pravcu udara. Otvor je kruţnog oblikaako projektil prolazi kroz okno pod pravim kutom, a ovalnog je oblika ako projektil pada na

okno pod kosim kutom.

Slika 8. Slika 8a. Prikaz nastanka kratera prolaskom projektila kroz staklo

Nastajanje tragova prilikom okomitog udara projektila u staklo prikazano je na slici 9 i

fotografiji 22.



55

Slika 9. Fotografija 22. Šema pucanja stakla pod Izlazni otvor na staklu pod

okomitim udarom projektila okomitim udarom projektila

Slika 10. Slika 11. Izgled izlaznog otvora na staklu Izgled izlaznog otvora na staklu

udarom projektila pod kutom okomitim udarom projektila


Ulazni otvor projektila na Izlazni otvor projektila navjetrobranskom staklu vozila vjetrobranskom staklu vozila





57

2.3. TRAGOVI NA UPOTRIJEBLJENOM VATRENOM ORUŢJU

2.3.1. Tragovi barutnih ostataka u cijevi vatrenog oruţja i na vanjskim površinama

Prilikom opaljenja metka inicijalna kapisla plamenom visoke temperature (do 25000 C)

upali barutno pun jenje i tako dolazi do trenutnog paljenja baruta koji razvija veliku koliĉinu plinova. Nikada ne dolazi do potpunog sagorijevanja baruta unutar cijevi oruţja, već uvijekostaje manja ili veća koliĉina nesagorjelih ili nagorjelih barutnih ĉestica. Koliĉinanesagorjelih ostataka zavisi o nekoliko faktora: ispravnosti inicijalne kapisle, kvalitete baruta,

mehaniĉkog stanja cijevi itd. Osim nesagorjelog baruta kao produkti sagorijevanja gorivih

komponenti streljiva u cijevi moţe se naći i ĉadţ (tzv. barutna gar eţ), tragovi sastavainicijalne smješe, tragovi metala košuljice zrna i dr. Poznato je da je danas nitrocelulozni

barut potpuno potisnuo crni barut iz upotrebe. On se moţe još jedino sresti kod ruĉno pravljenog streljiva koje se neovlašteno proizvodi.

Tragovi gareţi unutar oruţja su posljedica dva faktora: nepotpuna sagorijevanja baruta i

usputnog sagorijevanja masnoća i prljavštine iz cijevi.

O tragovima komponenti koje ulaze u sastav inicijalnih kapisli, bit će govora kasnije, a ovom prilikom se moţe reći da postoje dvije vrste smješe kojima se pune inicijalne kapisle:

korodirajuće (fulminatne) i nekorodirajuće smješe. Korodirajuće, tj. fulminatne smješe vrlo su

nepovoljne za cijevi oruţja, jer ostaci sagorijevanja fulminatskih smješa veţu se s vlagom izzraka i stvaraju solnu kiselinu koja nagriza ĉelik cijevi. Ova pojava moţe se zapaziti gledajućiu unutrašnjost cijevi iz koje je pucano sa streljivom koje ima fulminatsku kapislu. Nakon pardana (ako se cijev nakon pucanja ne oĉisti) u prvoj trećini cijevi (gledano od leţišta metka)nastaje korozija.

Tragovi materijala košuljice zrna (bakar, olovo, nikl i dr.) kontaminiraju unutrašnjostcijevi prilikom prolaska zrna kroz nju. U principu je moguće jednostavnim kolornim spot -

testovima odrediti vrstu zrna, odnosno košuljice zrna kojim je pucano iz oruţja, kolornimreakcijama na bakar, olovo, nikl i dr.

Naravno, da se tragovi nesagorjelog baruta osim u cijevi mogu naći i na ostalommehanizmu oruţja (naroĉito na poluautomatskom i automatskom oruţju). Izuzimanje tragova

baruta i drugih tragova s oruţja ĉini se raznim brisovima, a najĉešće pamuĉnom vatom.Analiza ovih tragova radi se optiĉkim metodama, pomoću mikroskopa i kolornim reakcijama(razliĉiti kolorni reagensi na nitrate i nitrite iz baruta). Koristan instrument za ispitivanje i

fotografiranje unutrašnjosti cijevi zove se endoskop. Endoskop se sastoji od optiĉke cijevi promjera od 3 do 18 mm sa širokokutnim objektivom i okularom te unutrašnjimosvjetljenjem. Pored vizualnog promatranja stijenki cijevi oruţja na okular se pomoću

posebnog adaptera moţe montirati fotoureĊaj i tako dokumentirano pokazati unutrašnjost

cijevi.

Fotografije 26. Unutra š njosti cijevi v/o (o š tećene cijevi i tragovi hr Ď e) snimljeni endoskopom



58

2.3.2. Tragovi zaštitnog sloja kapisle metka

Prilikom pregleda metka na njegovom dancetu vidljiva je tzv. inicijalna kapisla koja ima

ulogu da nakon njenog aktiviranja od strane udarne igle izvrši paljenje barutnog punjenja kojise nalazi u ĉahuri metka. Radi zaštite navedene inicijalne kapisle, tj. izolacije protiv vlage

izmeĊu kapisle i ĉahure i drugih utjecaja, ista se nakon montaţe i kompletiranja premazujeslojem laka, bilo bezbojnim ili u odreĊenoj boji (crvena, bordo, zelena). Taj lak pored

zaštitnog ima i svoj kriminalistiĉki znaĉaj. Kriminalistiĉka osnova zaštitnog sloja kapisle metka je u tome što prilikom opaljenja

metka, odreĊena koliĉina tog laka s danceta metka prelazi na ĉelo zatvaraĉa. PrisutnostodreĊene boje na ĉelu zatvaraĉa nekog vatrenog oruţja ukazuje nam na to da odreĊenovatreno oruţje nakon posljednjeg ispaljivanja metaka nije oĉišćeno odnosno da je nepotpunooĉišćeno.

Hemijskom analizom tragova ovoga laka moţe se odrediti proizvoĊaĉ streljiva. U donjoj

tabeli prikazan je lak za inicijalne kapisle pištoljskog streljiva proizvoĊaĉa “Prvi partizan”: 32

Lak proizvoĊaĉa “Medvode-Ljubljana”

Nitro (capon) lak ........................ 30%

NitrorazreĊivaĉ .......................... 60%

Aceton ........................................10%

Rodamin B ................................. 3 grama

Fotografija 27.

Tragovi za š titnog laka kapisle na č elu zatvarač a pi š tolja

2.3.3. Tragovi drugih materijala na vatrenom oruţju

Pored mehaniĉkih tragova koje oruţje ostavlja na streljivu prilikom ispaljivanja, vrlo seĉesto i na samom oruţju nalaze tragovi drugih materijala kao što su krv, zemlja, dlake, mast,ulja i dr. Tragovi ljudske krvi na oruţju obiĉno ostaju u sluĉajevima kada je došlo do

32

Stojadinović R., Vatreno oru ţ je i tragovi njegovog djelovanja, Priruĉnik za struĉno obrazovanje radnikaunutrašnjih poslova, 5/89, Zagreb, rujan-listopad 1989., str. 481.



59

meĊusobne borbe kao i kod samoubojstava i ubojstava iz neposredne blizine (kontaktni hitac).

U sliĉnim situacijama javljaju se i tragovi zemlje, dlaka, nekih izluĉevina i sl. OdreĊivanjemvrste krvi i krvne grupe kao i analizom dlaka u smislu identifikacije mogu se dobiti korisni

podaci za daljni rad. TakoĊe na upotrijebljenom vatrenom oruţju ĉesto se mogu naći i tragovi papilarnih linija od osobe koja je pucala, a ostaju uglavnom na ravnim i glatkim površinama

vatrenog oruţja.Prilikom uzimanja oruţja s mjesta dogaĊaja ili pak osumnjiĉenih, potrebno je voditiraĉuna o svemu što je ovdje reĉeno, a u cilju oĉuvanja svih tragova.

2.4. TRAGOVI NA POĈINITELJU

Veoma vaţan podatak ne samo za operativni rad nego i za sud jeste utvrĊivanje da li jeneka osoba pucala. To je moguće uraditi na temelju tragova koji ostaju na ruci nakon pucanjaiz vatrenog oruţja.

Prilikom opaljenja metka iz vatrenog oruţja nikada ne dolazi do potpunog sagorijevanja

barutnog punjenja već jedan dio barutnih ĉestica djelomice ili uopće ne sagori. Uzrok tomemoţe biti najĉešće vlaţan barut, stanje cijevi oruţja, loša kvaliteta baruta itd. Veći dionesagorjelog ili djelimice sagorjelog baruta (oko 80%) kao i barutna gareţ koja zapravo sadrţi

produkte sagorjevanja baruta, izleti velikom brzinom zajedno sa zrnom kroz cijev oruţja.Drugi dio nesagorjelih barutnih ĉestica (oko 20%) izlazi kroz šupljine mehanizma zaokidanje, naroĉito kroz otvor za izbacivanje ĉahura kod poluautomatskog i automatskogoruţja. Kako se u blizini tih otvora nalazi šaka osobe koja je izvršila opaljenje, dolazi dokontaminacije koţe šake nesagorjelim barutnim ĉesticama, kao i mogućnost kontaminacijedonjih dijelova rukava odjeće osobe koja je vršila pucanje.

Fotografija 28. Trenutak opaljenja iz vatrenog oruţja (vidljiv barutni oblak i uţarene nagorjele barutne čestice)

Za kontaminaciju šake veoma je bitna i lokacija nesagorjelih barutnih ĉestica. Naime,

moţe se pretpostaviti koje barutne ĉestice potjeĉu od tzv. aktivnog drţanja vatrenog oruţja(drţalac oruţja je iz njega pucao) i pasivnog drţanja oruţja (oruţje uzeto u ruku nakon što je



60

iz njega izvršeno ispaljivanje ili se osoba nalazila u blizini vatrenog oruţja prilikomispaljivanja). Realna je pretpostavka da će osoba koja je pucala iz vatrenog oruţja imatilokaciju nesagorjelih barutnih ĉestica na mjestima na kojima one izazivaju najvećukontaminaciju, tj. na kaţiprstu, odnosno prstu koji povlaĉi obaraĉu, ali i na kor ijenu palca,

odnosno mjestu koje je najbliţe zatvaraĉu, a osoba koja je samo uzela u ruku vatreno oruţje

koje je kontaminirano nesagorjelim barutnim ĉesticama, na dlanovima šaka.

Fotografij a 29. Primjer iz prakse: Primjenom modificirane Walkerove metode dokazana prisutnost barutnih ostataka na lijevom

rukavu jakne osobe koja je vr š ila opaljenje (pucala desnom rukom, usta cijevi vatrenog oru ţ ja se nalazila na lijevom rukavu - strelica pokazuje pravac ispaljenja zrna).

Naĉin detektiranja barutnih ĉestica na ruci osobe koja je pucala zavisi od metode koja se

primjenjuje, a najveći problem predstavlja naĉin na koji se ove ĉestice skidaju s ruke radi

analize.Taj problem skidanja barutnih ĉestica s ruku nije r i ješen do današnjeg dana. U

kriminalistiĉko-tehniĉkoj praksi se za primjenu difenilaminskog testa najĉešće koriste trimetode:

1. parafinska rukavica;

2. silikonska rukavica i

3. skidanje barutnih ĉestica pomoću ljepljivih folija.

2.4.1. Parafinska rukavica

Prvi naĉin koji se koristio za skidanje barutnih ĉestica s ruku, ili bilo kojeg drugog d ijela

tijela kako kod ţivih osoba tako i kod leševa jeste uz pomoć parafina. U struĉnojkriminalistiĉkoj literaturi moţe se naći velik i broj ĉlanaka koji obraĊuju ovaj problem, ali jeuzimanje parafinske rukavice u suštini ostalo isto do danas.

2.4.1.1. Postupak uzimanja parafinske rukavice

Ĉvrst parafin, sa što niţom taĉkom topljenja (najbolje od 380 do 420C) rastopi se u

pogodnoj posudi (koja će sluţiti uvijek samo za te svrhe). Teoretski, dok god postoji dioĉvrstog parafina u posudi temperatura istopljenog parafina ne bi smjela da preĊe maksimalnutemperaturu koja je deklarirana. MeĊutim, to je taĉno sve dok se u posudi nalazi veća koliĉina

parafina, ali kada se gotovo cio parafin istopi, poĉinje da raste i njegova temperatura pa je



61

treba kontr olirati jednostavnim umakanjem prsta u otopljeni parafin ili uz pomoć klasiĉnogtermometra kako se ne bi pregrijao.

Istopljenim parafinom paţljivo se prelije cijela šaka i to kako nadlanica tako i dlan.Parafin se sipa uz pomoć manje posude, a mjesto na kome se vrši uzimanje parafinskerukavice obvezno se zaštiti, npr., novinskom hartijom (koja dobro upija prosuti višak

parafina). Prelivanje se vrši preko ravno ispruţene šake sa spojenim prstima. Prelivanje moraveoma paţljivo da se obavi kako sluĉajno neki dio šake ne bi ostao bez parafina. Najprije se prelije nadlanica, a zatim i dlan.

Prije poĉetka uzimanja parafinske rukavice pripremi se komad gaze koji mora da prekrijecijelu šaku, odnosno dlan i nadlanicu. Ova gaza sluţi kao armatrura za parafinsku rukavicu.

Kada se završi prelivanje prvog sloja parafina preko cijele šake, obavije se ranije

pripremljena gaza na taj naĉin što se blagim pritiskom utisne u sloj izlivenog parafina kako bise ĉvrsto drţala za šaku.

Zatim se pr eko postavljene gaze ponovo prelije sloj parafina. Izlivanje se vrši istom paţnjom kao i kod prvog sloja. Ovim postupkom parafinska rukavica je napravljena.

Parafinske rukavice se uvijek uzimaju s obje ruke, pod pretpostavkom da osoba od koje

se uzima ima obje šake.Kada se parafin na ruci ohladi, što se lako utvrdi dodirivanjem i praćenjem oĉvršćivanja,

parafinska rukavica se rasijeca kako bi se skinula s ruke. Rasijecanje se vrši oštrim makazamaduţ crte malog prsta. Ako je tokom uzimanja parafinske rukavice odreĊena koliĉina parafinazapala izmeĊu prstiju i taj parafin se rasijeca. Rasjeĉena parafinska rukavica skida se s ruke nataj naĉin što se prihvate rasjeĉeni krajevi i paţljivo odvoje od šake, a nakon toga, odmah, dok

je parafin još topao, raširi i na krajevima malo povuĉe kako bi se rukavica izravnala. Logiĉno je da ne treba dodirivati unutarnji dio rukavice jer uvijek postoji opasnost od kontaminacije.

Skinuta i raširena parafinska rukavica se odmah stavlja u ĉist u papirnu kovertu na kojoj su

ispisane sve generalije osobe od kojih je uzeta kao i s koje ruke je uzeta. U principu uvijek seradi o dvije koverte u kojima se nalaze parafinske rukavice skinute s lijeve i desne ruke.

Razlog što se prafinske rukavice uvijek uzimaju s obje šake je što se nikada ne zna da li jeosoba pucala lijevom ili desnom rukom, odnosno da li je ljevak ili dešnjak.

Skidanje sitnih barutnih ĉestica na opisani naĉin ima i jednu prednost koju, kao što ćemokasnije vidjeti, nema ni jedna druga metoda. Naime, primjenom parafinske rukavice mjesto na

koje se sipa parafin, dlan i nadlanica, zagrijevaju se što izaziva širenje pora pa se, samim tim,iz njih izvlaĉe najsitnije barutne ĉestice, što se primjenom ostalih metoda ne moţe postići.

Višak prosutog parafina nikad se ne vraća u posudu, odnosno više se ne upotrebljava. Natrţištu je moguće naći parafin smješten u vreće od debele plastike koje se potope u toplu vodusve dok se ne otopi dovoljna koliĉina parafina, a nakon toga se preko posebnog otvora parafinizliva na šaku. U tim sluĉajevima nisu potrebne posebne posude za topljenje parafina.

Sve što je reĉeno odnosi se na uzimanje parafinskih rukavica sa ţivih osoba, ali se u praksi ĉesto dešava da se one moraju uzimati i s leševa. Tehnika uzimanja otiska ista je kaokod ţivih osoba, mada veliku teškoću predstavlja ukoĉenost ruku, odnosno šaka, jer su prsti

savijeni i ne mogu se ispraviti. To je i razlog što uz imanje parafinskih rukavica s leševamoraju da obavljaju dvije osobe. Jedna nastoji da što je moguće bolje ispravi šaku, odnosno

prste, a druga uzima parafinsku rukavicu. Ispravljanje prstiju moguće je upotrebom sile ilisnaţnim stezanjem zapešća. I u jednom i u drugom sluĉaju temeljni zadatak je da se šakadovede u poloţaj kao kod ţivih ljudi pa se, samim time, i postupak uzimanja parafinskihrukavica ne razlikuje od postupka sa ţivom osobom.

U praksi je primi jećeno da se prilikom uzimanja parafinske rukavice ponavljaju odreĊene

greške pa se ukazuje na njih:



62

parafinske rukavice se uvek skidaju rasecanjem po liniji malog prsta a ne, kao što seĉesto dešava, svlaĉenjem sa ruku kao što se svlaĉe rukavice. Greška ovakvog postupka

je što nakon potpunog hlaĊenja kod svuĉene parafinske rukavice prilikom njenograsecanja parafin puca i pojedine ljuspe otpadaju. Ako bi se parafinska rukavica

zagre jala kako bi parafin omekšao, postoji ozbiljna opasnost da pojedine barutne ĉestice

potonu u omekšani parafin pa, samim tim, da se ne detektuju; ĉesto se dešava da se pravilno uzeta parafinska rukavica umota u više slojeva hartije ili

da se obmota pamukom, kako bi se zaštitila od mogućeg oštećenja. Ovo je krajnje

pogrešno, posebno obmotavanje pamukom, jer se pamuk i hartija zalepe za površinu parafinske rukavice a odvajanjem od nje otkidaju se pojedini delovi. Zbog toga se, kao

što je navedeno, parafinske rukavice pak uju u ĉiste papirne koverte i to tek k ad se

potpuno ohlade, odnosno kad poprime temperaturu okoline. Kada se tako postupi i

manja oštećenja u transportu neće utjecati na tok analize;

da bi što pre ohladio parafinske rukavice, kriminalistiĉki tehniĉar ih u nekimsluĉajevima potapa ili preliva vodom. Na taj naĉin sigurno će ih veoma brzo ohladiti, aliće tom prilikom i rastvoriti sve tragove baruta s obzirom na to da su nitrati rastvorljivi u

vodi.“ 33 !!!.

Ovo su samo neke od najĉešće uoĉenih grešaka (navedenih od autora) pa se zato

preporuĉa da se uzimanje parafinskih rukavica uvijek vrši po proceduri koja je ranijeobjašnjena.

No meĎutim da li je sve to tako kako je navedeno u navedenoj literaturi. Od straneautora izvršen je eksperimentalni rad i isti objavljen kao originalni r ad 34. Iz pištolja marke“Beretta” cal. 7.65 mm izvr š eno je ispaljivanje dva metka u bijelu pamuč nu tkaninu (š ifon) sudaljenosti 15 cm. Izgled probojnih o š tećenja te raspored i koncentracija nesagorjelih inagorjelih barutnih č estica zadr ţ anih oko probojnih o š tećenja na tkanini vidljiv je na

fotografiji 30. Tkanina je potopljena u vodi, gdje je drţana 48 sati. Nakon što je tkanina osušena

(fotografija 31.), ista je tretirana primjenom modificirane Walkerove metode, nakon čega sudobiveni pozitivni re zultati (karakteristično narandţasto/crveno obojenje), tj. nitriti/nitratinesagorjelih/nagorjelih barutnih čestica se nisu otopili u vodi, tj. dokazana je njihova

prisutnost (fotografija 32.). Ovim je dokazano da pored mehaničkog uklanjanja, ne dolazi dohemij skog rastvaranja nitrata/nitrita nesagorjelih/nagorjelih barutnih čestica u vodi. Na

fotografiji 33. prikazana je tkanina, nakon primjene modificirane Walkerove metode, na kojoj su i dalje vidljivi tragovi barutnih čestica. S takve tkanine pomoću tran sparentne folije skinute su barutne čestice, vidljive na fotografiji 34. Na fotografiji 35. prikazane su

nesagorjele/nagorjele barutne čestice skinute folijom, koje su podvrgnute difenilaminskimtestom, nakon čega je dobivena pozitivna reakcija u vidu tamnoplavog obojenja. Ovimeksperimentalnim radom je pokazano da je moguće izvršiti identifikacijunesagorjelih/nagorjelih barutnih čestica na odjevnim predmetima koji su se prethodnonalazili u vodi, odnosno dokazano je da nitrati/nitriti iz nesagorjelih/nagorjelih barutnihčestica nisu rastvorljivi u vodi (jer kako drugačije objasniti uspješnost reakcije ieksperimenta; drugačija, argument ir ana, mišljenja su, dobrodošla). Svakako da bi u

33 Maksimović R., Bošković М., Тоdorić U., (1998): Меtode fizike, hemije i fizičke hemije u kriminalistici,Policijska akademija, Beograd, str. 316.34 Franjić B., Dr. sci Milosavljević M. “ Mogućnost identifikacije barutnih čestica na odjeći nakon stajanja

odjeće u vodi” EXPERTUS FORENSIS , Ĉasopis Udruţenja sudskih vještaka Crne Gore, maj 2004., strana 357-365.



63

budućnosti trebalo izvršiti i dodatne eksperimente ovog tipa, ali i u njihovo tumačenjeuključiti i balističare i k emičare.

Fotografija 30. Fotografija 31. Raspored i koncentracija nesagorjelih i nagorjelih Osu š ena tkanina nakon drţanja u vodi 48 sati barutnih č estica zadr ţ anih oko probojnih

o š tećenja na tkanini

Fotografija 32. Fotografija 33.Slika primjene modificirane Walkerove metode Tkanina nakon primjene modificirane Walkerove metode

Fotografija 34. Fotografija 35.Čestice skinute folijom s tkanine nakon primjene Reakcija barutnih čestica s difenilaminom

modificirane Walkerove metode



64

Fotografija 36. Fotografija 37. Izgled nagorjelih i nesagorjelih barutnih č estica

Fotografija 38. Fotografija 39. Izgled reakcije barutnih čestica nakon tretiranja s difenilaminom (tamnoplavo obojenje)

2.4.2. Silikonska rukavica

Postupak uzimanja parafinskih rukavica uvijek predstavlja problem, a posebno u

terenskim uvjetima gdje se teško moţe pripremiti sve što je potrebno da bi se posao obaviokorektno. To je i razlog što su se poĉetkom sedamdesetih godina, nakon što su sintetiziranerazne vrste silikonskih pasti koje se prvenstveno koriste u stomatologiji za uzimanje otisaka

zuba poĉele koristiti i u kriminalistici zbog jednostavnosti rada s njima i izvanredno dobrih

osobina. Prvo su se koristile za izradu manjih mulaţa, npr., kod reljefnih tragova alata i sl., alisu se ubrzo poĉele koristiti i za skidanje tragova barutnih ĉestica premazivanjem dlana inadlanice.

2.4.2.1. Postupak uzimanja silikonske rukavice

U pogodnu posudu istisne se, najĉešće iz tube, potrebna koliĉina silikonske paste, azatim se prema uputi proizvoĊaĉa doda odreĊena koliĉina uĉvršćivaĉa i sve dobro izmi ješadok se ne dobije kompaktna masa. Ova se masa zatim pogodnom špahtlo m nanosi na dlan i

nadlanicu šake osobe za koju se sumnja da je pucala. U zavisnosti od dodate koliĉineuĉvršćivaĉa silikonska masa oĉvrsne za nekoliko minuta, ali zadrţava elastiĉne osobine.Oĉvrsnuta silikonska masa skida se sa šake i stavlja u pogodnu ambalaţu. Za to mogu da sekoriste koverte ali i plastiĉne vrećice, na kojima se ispišu sve generalije osobe od koje jeskinuta silikonska rukavica kao i s koje ruke je skinuta.

Postupak se temelji na ĉinjenici da dok je god silikonska masa neoĉvrsnuta ona se

ponaša kao neka vrsta ljepila na kojoj se zalijepe barutne ĉestice i tako ostanu fiksirane. Utrenutku kada silikonska masa oĉvrsne ona i dalje ostaje elastiĉna tako da skidanjem sa šake

ne moţe da doĊe do pucanja i otpadanja pojedinih dijelova, odnosno zalijepljene barutneĉestice ostaju trajno fiksirane na njenoj površini.



65

U novije vrijeme proizvode se i silikonske mase koje oĉvrsnu u dodiru sa zrakom.Uzimanje silikonskih rukavica pomoću ovih pasti sastoji se samo u tome da se istisnut om

silikonskom masom na pogodan naĉin premaţe nadlanica i dlan i saĉeka da oĉvrsne. Dalji postupak skidanja je isti kao i kod silikonskih masa kojima se dodaju uĉvršćivaĉi. Sve što je reĉeno o parafinskim rukavicama i nanošenju parafina na ruku vaţi i za s iikonsku

rukavicu, odnosno ovdje je taj problem ĉak i izraţeniji jer je parafin teĉan pa se lako preliva preko ruke dok je silikonska masa mnogo ĉvršća pa je nanošenje teţe, a samim time, i većamogućnost da neki dio šake ostane nepokriven. Zbog toga posebno treba obratiti paţnju na tuokolnost pa ako je kriminalistiĉki tehniĉar dovoljno vješt moţe i na dlan i na nadlanicunanijeti silikonsku pastu ne parcijalno već odjednom, a zatim je nakon oĉvršćavanja rasjeći pocrti malog prsta i tako skinutu rukavicu zapakirati.

2.4.3. Skidanje barutnih ĉestica pomoću ljepljivih folija

U posljednje vrijeme, u našoj kriminalistiĉko-tehniĉkoj praksi, prvo u MUP-u RS, a

zatim i u FBiH, poĉelo se s korištenjem metoda skidanja barutnih ĉestica pomoću ljepljivih

folija koje su po konstrukciji sliĉne folijama za daktiloskopiju. Tehnika skidanja barutnih ĉestica s ruke ovom metodom je veoma jednostavna.

Dovoljno je samo da se uzme na odgovarajući naĉin oznaĉena folija (folije su oznaĉenešemom posebno za desnu, a posebno za lijevu nadlanicu i dlan). Nakon skidanja zaštite sfolije ona se pritisne na površinu onog dijela šake s koje se skidaju barutne ĉestice vodećiraĉuna da folija bude dobro priljubljena po cijeloj površini. Poslije skidanja barutnih ĉesticazaštitni sloj se vraća, a folije pakiraju odvojeno za desnu i za lijevu ruku. Mi smo seopredi jelili za tri navedene metode jer se one najĉešće upotrebljavaju.


Folije za skidanje barutnih ostataka proizvoĎača “Grafopromet ” Č ač ak

Osim navedenih metoda za skidanje barutnih ĉestica s ruku u struĉnoj literaturi se mogunaći i druge metode: skidanje pomoću filter papira natopljenog razblaţenom sirćetnom

kiselinom, integralno uzimanje svih barutnih ĉestica odjednom, ispiranjem ruke razblaţenom

klorovodoniĉnom kiselinom u plastiĉnoj vrećici itd.



66

3. METODE DETEKCIJE BARUTNIH ĈESTICA

Skidanje barutnih ĉestica s ruku je terenski posao za koji su osposobljeni kriminalistiĉkitehniĉari. Nasuprot tome, detekcija i identifikacija tragova baruta je posao vještaka i vrši se u

za to opremljenim laboratorijama.U zavisnosti od razvoja hemije i instrumentalne fiziĉke hemije, razvijale su se i metode

detekcije. U kriminalistiĉkoj praksi su se ustalile dvije metode, jedna koja spada u ĉistohemijske i druga u izrazito fiziĉko-hemijske (iako se u struĉnoj literaturi mogu naći i pokušajidrugih hemijskih metoda):

1.

difenilaminski test na nitrate;

2. detekcija elemenata antimona, olova i barijuma.

3.1. Difenilaminski test na nitrate

Još 1911. godine Valenstein i Kober poĉeli su da primjenjuju organsko hemijsko jedinjenje difenilamin kao test za nitrate, misleći da je on specifiĉan za ovu vrstu jedin jenja35.

S obzirom na to da su sve vrste baruta derivati azotne kiseline, odnosno nitratna jedinjenja to

bi i detekcija nitrata na rukama osobe koja je pucala znaĉila potvrdu te ĉinjenice. Organsko jedinjenje difenilamin otapa se u koncentriranoj sumpornoj kiselini pa direktna primjena

otopine difenilamina u koncentriranoj sumpornoj kiselini za dokazivanje prisutnosti barutnih

ĉestica na ruci osobe koja je pucala ne dolazi u obzir jer bi kiselina odmah nagrizla koţu idovela do teških opeklina. Zbog toga se difenilaminski test na nitrate u prvo vrijeme

primjenjivao samo za dokazivanje tragova baruta, npr., oko ulaznog otvora projektila na koţileševa i tkanina.

MeĊutim, ubrzo se pokazalo da difenilamin ne reagira samo s nitratima dajućikarakteristiĉno plavoljubiĉasto obojenje već na taj naĉin reagira i sa svim oksidacionimsredstvima.

Reakcija dobivanja karakteristiĉne plavoljubiĉaste boje odvija se u nekoliko faza. Kao prvo difenilamin reagirajući s nekim oksidacionim sredstvom, koje sluţi k ao katalizator,

odmah se spaja s još jednom molekulom difenilamina stvarajući adirano jedinjenje difenil-benzidin.

Difenil- benzidin odmah otpušta dva vodonikova jona i dva elektrona stvarajućirevirzibilno jedinjenje difenil-benzidin-violet koje se vizualno registrira kao plavoljubiĉastoobojenje. Mehanizam ove hemijske reakcije dat je slijedećim formulama:

35 Bruning, Der irrfuhrende Paraffin – Test . U: Archiv für Kriminologie, Vol 118, 3-4, 1958., p. 107-108.



67

+ oksidaciono sredstvo

H

I

N

difenil-amin

(Difenilamin)

H

I

N

difenil-benzidin

(Difenilbenzidin)

N N + 2H+ + 2e-

-

difenil-benzidin ljubiĉasti(Difenil-benzidin-violet)

H

I

N

Ova reakcija je izuzetno osjetljiva jer i s najsitnijim ĉesticama baruta daje karakteristiĉnu

plavoljubiĉastu boju. Naţalost, kao što je već reĉeno, svako oksidaciono sredstvo daće sliĉnuhemijsku reakciju ĉime difenilaminski test postaje nespecifiĉan za barute. MeĊutim, bezobzira na nedostatke i dalje se koristi.

3.1.1. Tehnika izvoĊenja difenilaminskog testa

Da bi se difenilaminski test obavio moraju se najprije izvršiti izvjesne pripreme. Prvo

treba osigurati ĉisti laboratorijski sto koji je prethodno dobro zaštićen od mogućekontaminacije nekim oksidacionim sredstvom (npr., na stolu se ne smiju naći tragovi prosuteazotne kiseline ili neke druge oksidacione kemikalije). Nakon toga pripremi se pogodna

posuda u kojoj će se test obaviti. Najpogodnije su plastiĉne tacne koje se koriste, npr. zafotograf ije takve veliĉine da u njoj moţe da stane cijela rukavica. I najzad poţeljno je da secio postupak testa promatra pomoću stereo mikroskopa, jer se tada mogu uoĉiti i najmanje

promjene u boji stavljenog reagensa.

Test reagens priprema se na slijedeći naĉin:

100 ml koncentrirane sumporne kiseline (H2SO4) ĉistoće p.a. (pro analisi); 20 ml bidestilirane vode (H2O bidestilata);

0,5 g difenilamina ĉistoće p.a. (pro analisi). Difenilamin se otopi u sumpornoj kiselini i tako pripremljena otopina doda u vodu.

Kristali difenilamina moraju potpuno da se otope u sumpornoj kiselini pa tek potom da se

kiselina sipa u vodu. Ovako pripravljena otopina se stavlja u bocu s kapaljkom. Pripremljena

otopina se isproba, npr., stavljanjem jedne kapi u razblaţe nu otopinu azotne kiseline. Dobro

pripremljena otopina mora trenutno da reagira s otopinom azotne kiseline uz intenzivno plavo

obojenje koje daljim razblaţivanjem poprima ljubiĉastu nijansu. Prije nego što se pristupi izvoĊenju ovog testa na dostavljenom materijalu izvrši se

mikroskopski pregled površina parafinskih, silikonskih rukavica ili folija uz pomoć stereomikroskopa s uvećanjima od oko 30-50 puta. Ovo se radi zbog toga što se pored najsitnijih

barutnih ĉestica koje su gotovo nevidljive, ĉak i uz pomoć mikroskopa, mogu naći i većeĉestice koje zadrţavaju oblik baruta koji je korišten. Ako se uoĉe takve ĉestice skidanjem uz



68

pomoć, npr. vrha oštrog skalpela ili na neki drugi naĉin, stavljaju se u pogodnu posudu(najprikladnije su bijele porculanske pločice s udubljenjima). Mjesto s koga je skinuta uoĉenaĉestica (kasnije moţe da se utvrdi i da nije od baruta) oznaĉi se na šemi dlana ili nadlanicekoja se iscrta u prirodnoj veliĉini na listovima ĉvršćeg bijelog papira.

Ako je ikako moguće treba snimiti eventualno izdvojene ĉestice razmjernom makro -

fotografijom. Nakon toga se preko njih sipa jedna do dvije kapi difenilaminskog reagensa(koliĉina zavisi od veliĉine ĉestice, u svakom sluĉaju ona mora biti potpuno prekrivenareagensom) i priĉeka neko vrijeme, obiĉno nekoliko sekundi, dok se pojavi ili ne pojavikarakteristiĉna boja. Iako pozitivan ishod ove analaze ne znaĉi i identifikaciju baruta ipakoblik ĉestice, mjesto na ruci na kome je pronaĊena i pozitivan test gotovo sigurno ukazuju da

se radi o ĉestici baruta. Tek poslije pristupa se testiranju rukavica. Priprema za testiranje vrši se na sli jedeći

naĉin: U pripremljenu tacnu (koja mora biti otporna na utjecaj kiseline) stavlja se sloj ĉistog

bijelog papira (najbolje je staviti parĉe grubog, bijelog filter papira. Praksa da se stavljajustare novine nije dobra jer se nikada ne moţe znati da novine nisu sluĉajno kontaminirane

nekim oksidacionim sredstvom) koja sluţi da upije test reagens koji klizne s rukavice. Nakontoga pripremi se lupa s kruţnim osvjetljenjem i upali osvjetljenje, a pored tacne na dohvatruke treba da se stave šeme dlana i nadlanice za onu ruku koja se trenutno testira.

Poslije ovih priprema paţljivo se nakapava test reagens. Nakapavanje zapoĉin je, npr., s

desne strane i nastavlja sve dok se preko cijele rukavice ili folije ne nanese sloj reagensa.

Onog trenutka kad kap padne na ĉesticu oksidacionog sredstva pojavi se plava boja. Mjestogdje se pojavila plava toĉkica oznaĉi se na šemi ruke. Tako se sukcesivno obraĊuje i desna ilijeva ruka.

Ĉim se završi ispitivanje jedne parafinske rukavice ona je za bilo kakav dalji radneupotrebljiva pa se stavlja u plastiĉnu vreću, zajedno s podmetnutim papirom i osigura dakiselina ne iscuri i tek tako osigurana baca. Isti postupak se ponavlja i za drugu ruku.

3.1.1.1. Loše i dobre strane difenilaminskog testa

Otkako je difenilaminski test za dokazivanje barutnih ĉestica na rukama osobe koja je pucala, poĉeo da se primjenjuje javile su se i k ritike na njega. Svakako da je osnovni

nedostatak što nije specifiĉan na barute, kao što se u poĉetku mislilo, već samo na nitrate, atakvih supstanci u prirodi kao i u svakodnevnoj upotrebi ima bezbroj. Dovoljno je navesti

razne vrste azotnih Ċubriva. Dalja saznanja da ovaj reagens nije samo specifiĉan za nitratna jedinjenja već i za sva oksidaciona sredstva nametnulo se pitanje da li ovaj test uopće trebaviše upotrebljavati. To je i bio razlog što je izdavaĉ poznatog njemaĉkog ĉasopisa za

kriminalistiku Arhiv za kriminologiju ( Archiv fűr Kriminologie) 1956. godine zatraţio od poznatog kemiĉara nobelovca V. Vilanda (W. Wieland ) mišljenje o podobnostidifenilaminskog testa za utvrĊivanje ruke koja je pucala. Profesor Viland smatra da: pošto sedifenilamin t est zasniva na oksidacionim sredstvima, nije nikakvo čudo što sve materije ovevrste, koje se iz ma kakvog razloga nalaze na površini neke ruke, mogu obmanuti u pogledu“ruke koja je pucala”. Na taj nač in, parafinski test je izgubio svoju analitič ku specifič nost.36

Ovom mišljenju Vilanda s hemijske toĉke gledišta ne moţe se ništa prigovoriti.

MeĊutim, difenilaminski test ima odreĊene operativne vrijednosti, posebno ako se cio

36 Wieland D., Der Paraffin – Test zur Feststellung der Schiesshand ungeeignst, Arhiv für Kriminologie, Vol

118, 3-4, 1956., p. 109.



69

postupak izvede kao što je prezentirano. Naime, kontaminacija ruku s nekim oksidacionim

sredstvom daje razliĉit izgled posebno rasporeda ĉestica na rukama budući da su barutne

ĉestice rasporeĊene oko odreĊenih mjesta na šaci, najĉešĉe izmeĊu kaţiprsta i korijena palca.

S druge strane, kontaminacija, npr., manipulacijom azotnim Ċubrivom daje sasvim drugi

sliku. Ĉestice oksidacionog sredstva u ovom sluĉaju nitrata, rasporeĊene su po cijeloj povr šini

ruke bez bilo kakvih specifiĉnih mjesta na koja bi bile skoncentrirane. Štaviše, u takvimsluĉajevima je posebno izrazita kontaminacija po povr šini dlanova, što je i razumljivo.

Nasuprot tome, prilikom pucanja iz vatrenog oruţ ja tragovi barutnih ĉestica gotovo se ne

mogu naći na dlanu, ali se zato nalaze na mjestima koja su već oznaĉena (kaţiprst i korijen

palca). Ovo što je reĉeno nije stvar teoretskih pretpostavki već praktiĉne provjere u

laborataoriji.

Nepovoljna okolnost u odnosu na tragove barutnih ĉestica na rukama, je ta što se barutne

ĉestice lako prenose s ruke na ruku, posebno prilikom rukovanja. Naime, rukovanjem osobe

koja je pucala s osobom koja nije pucala barutne ĉestice se prenose na ruku te osobe, što je s

operativnog stanovišta veoma nepovoljno jer moţe istragu da skrene na pogrešan put.

Parafinska rukavica je kao metoda, odbaĉena od strane uĉesnika Prvog I.C.P.O. –

Interpolovog seminara o znanstvenim aspektima policijskog rada u Parizu još davne 1963.godine, a sve naknadne provjere “parafinske rukavice” su bile porazne po tu metodu. Uĉesnici

navedenog Interpolovog seminara iz 1963. godine su u pogledu vrijednosti Gonzalesovog

testa naveli slijedeće: “Uĉesnici seminara smatraju da tradicionalni parafinski test, nemadokazne vrijednosti, ni kao dokaz za Sudove, niti kao pouzdana indikacija za policijske

sluţbenike. Uĉesnici seminara smatraju da se ovaj test više ne bi trebao upotrebljavati...”37.

U Odsjeku za balistiĉka i mehanoskopska vještaĉenja, Odjela za kriminalistiĉku tehniku,

FMUP-a Sarajevo, obavljeni su eksperimenti i objavljeni rezultati eksperimenata38, ĉiji je cilj

bio da se pokaţe/dokaţe, da je za ĉestice koje se nalaze na ruci osobe za koju se pretpostavljada je rukovala/pucala iz vatrenog oruţja, moguće potvrditi, da se doista radi o nagorjelim ili

nesagorjelim barutnim ĉesticma, te iskljuĉiti mogućnost da bi se moglo raditi o ok sidansima

ili ĉesticama drugih materija koje u sebi sadrţe nitrate. Eksperimenti su vršeni na materijama(umjetno azotno Ċubrivo, duhan, pepeo, šibice, urin, bunarska voda, omot “pilka”salame) kojeu sebi sadrţe nitrate, te neki od oksidansa (kalijevkromat , kalijevdikromat, kalijev

permanganat), a za koje se tvrdi da primjenom difenilaminskog testa, daju istu reakciju kao i

nitrati prisutni u nagorjelim ili nesagorjelim barutnim ĉesticama.

Kriminalistika, a samim tim i kriminalistiĉka tehnika, suoĉena je s problemom velike

rasprostranjenosti i upotrebe najrazliĉitijih tipova vatrenog oruţja. Kod rješavanja kriviĉnih

djela izvršenih uz upotrebu vatrenog oruţja (a naroĉito kod ubojstava i samoubojstava) jedna

od bitnih, a ĉesto i presudnih ĉinjenica je odreĊivanje da li je/ili nije neka osobarukovala/pucala iz vatrenog oruţja, odnosno utvrĊivanje prisutnosti nagorjelih i nesagorjelih barutnih ĉestica (ili prisutnosti GSR ĉestica) nakon opaljenja, na rukama osobe koja je pucalaiz vatrenog oruţja.

U svijetu se primjenjuju razne metode za utvrĊivanje prisutnosti nesagorjelih barutnihĉestica poĉev od “difenilaminskog testa”, pa do najsuvremenijih metoda neutronskeaktivacione analize, atomske apsorpcione spektrofotometrije, skenirajuće elektromikr oskopije

37 International Criminal Police, Review, January 1964, No 174.38 B. Franjić, A. Kotarević, “ Identifikacija barutnih čestica - “para finska rukavica (difenilaminski test) DA ili

ne”, Zbornik radova – kriminalistika u teoriji i praksi, Banja Luka, 2005. strana 172-198.



70

s energetskim disperzivnim dodatkom s X-zracima, za utvrĊivanje prisutnosti GSR ĉestica, našakama osoba za koje se sumnja da su pucale iz vatrenog oruţja.

Razvojem navedenih novih tehnologija, primjena metode “difenilaminskog testa”, danas

je u mnogim zemljama odbaĉena (a u nekim se ipak još uvijek koristi kao preliminarna

metoda), jer se u mnogim literaturama i nauĉnim radovima navodi, da sem nitrata koji ĉinesastavni dio baruta, primjenom navedene metode, specifiĉnu reakciju daju i neke druge

supstance, kao što su umjetno azotno Ċubrivo, duhan, pepeo, kozmetiĉki preparati, boje,lakovi, sva oksidaciona sredstva i dr.

Primjenom novih tehnologija, mnogi su moţda brzopleto napustili stare konvencionalnemetode u uvjerenju da one nikada više neće biti potrebne. Tako je prema mišljenjimaeksperata iz oblasti kriminalistiĉke balistike i hemije, i “difenilaminski test”, izgubio svojuanalitiĉku specifiĉnost, te da tradicionalni parafinski test, nema dokazne vrijednosti, ni kaodokaz za sudove, niti kao pouzdana indikacija za policijske sluţbenike, te da se ovaj test višene bi trebao upotrebljavati...

Mišljenja smo da ozbiljni forenziĉari, moraju znati pravu upotrebnu vrijednost starihkonvencionalnih metoda i da one nikada neće biti beskorisne, što je i pokazanoeksperimentalnim radom, kojim se ţele potvrditi neke nove ĉinjenice i novi parametri, koji ćezasigurno otvoriti neke nove mogućnosti (a moţda otvoriti i neke polemike), u veziutvrĊivanja prisutnosti nagorjelih i nesagorjelih barutnih ĉestica na šakama osobe za koju sesumnja da je pucala iz vatrenog oruţja, primjenom “difenilaminskog testa”.

U dugogodišnjem radu u Odsjeku za balistiĉka i mehanoskopsa vještaĉenja FMUP-a,

prilikom utvrĊivanja da li je iz nekog oruţja vršeno pucanje (provlaĉenjem ĉiste vate krozcijev oruţja i primjenom difenilaminskog testa na prisutne ĉestice na vati, te mikroskopskim

pregledom i praćenjem reakcije ĉestica s difenilaminom, kao i samog intenziteta reakcije) primi jećeno je da po jedine ĉestice pored karakteristiĉnog plavog obojenja, nakon tretiranja,tj. nakon završene hemijske reakcije mijenjaju boju u svjetliju nijansu, te da zadrţavaju

potpuno istovjetan oblik, koje su imale prije reakcije.

Uvodni eksperiment je izveden probnim pucanjem iz pištolja “ĈZ”, cal. 6.35 mm u bijelo platno, što je vidljivo na fotografijama 42. i 43.


Nakon toga je platno s barutnim ĉesticama stavljeno pod mlaz vode i to tako da mlaz pada direktno na barutne ĉestice u trajanju od 8 sati – fotografija 44., a zatim je platno

osušeno na sobnoj temperaturi - fotografija 45.



71


S osušenog platna izvršeno je skidanje jedne barutne ĉestice - fotografija 46.

Fotografija 46.

Preostale barutne ĉestice su skinute ljepljivom folijom - fotografije 47., 48., 49. i 50., a

potom su iste tretirane difenilaminom - fotografije 51. i 52., na kojima je vidljiv intenzitet,

kao i brzina rekcije (koji su po našem mišljenju bitni za identifikaciju barutne ĉestice, što ćese pokazati u narednim eksperimentima i izlaganju), ĉime je još jednom dokazano da nitrati iz

barutnih ĉestica nisu rastvorljivi u vodi. Na fotografijama 53. i 54. prikazane su barutneĉestice nakon završetka hemijske reakcije.

Fotografija 47. Fotografija 48. Fotografija 49. Fotografija 50.






73

Ovim je pokazano da je ĉestica zadrţala istovjetan oblik nakon reakcije, s tim što jeevidentno da se boja ĉestice promijenila (svjetlija boja ĉestice nakon reakcije) - fotografije 62.

i 63.

( Napomena: Zbog eventualnih nejasnoća, na fotografijama je vidljivo da se prilikom tretiranja

difenilaminskim reagensom ispitivana barutna ĉestica preokrenula za 1800

.

Fotografija 62. Fotografija 63. Nagorjela barutna č estica prije reakcije Nagorjela barutna č estica poslije reakcije

Eksperiment 1

– Dokazivanje barutne ĉestice na rukama osobe koja je pucala –

Iz vatrenog oruţja/pištolja izvršeno je pucanje, nakon ĉega su uz pomoć folije s

nadlanske strane desne ruke skinute prisutne ĉestice (fotografije 64., 65., 66. i 67.).

Fotografija 64. Fotografija 65. Fotografija 66. Fotografija 67.

Pucanje iz avtrenog oruţja i skidanje baruntih čestica pomoću folije

Nakon toga je izvršen mikroskopski pregled folije, kojom prilikom su locirane ĉesticekoje su po svom karakteristiĉnom obliku, dimenzijama, boji, nagorjelosti, liĉile na barutneĉestice, te je jedna od tih ĉestica oznaĉena strelicom (fotografija 68.) i fotografirana nakomparativnom mikroskopu pod uvećanjima od 10, 25 i 40 puta (fotografijama. 69. i 70.).


Zatim je izvršeno njeno tretiranje difenilaminskim reagensom, te je na fotografiji 71.,

prikazana reakcija, njen intenzitet, kao i oblik barutne ĉetice za vrijeme reakcije, a nafotografiji 72., je prikazan njen oblik i boja nakon reakcije, gdje je vidljivo da je ĉestica



74

zadrţala istovjetan oblik, s tim što je evidentno da se boja ĉestice promijenila (svjetlija bojaĉestice nakon reakcije).


(Napomena: Zbog eventualnih nejasnoća, na fotografijama je vidljivo da se prilikom tretiranjadifenilaminskim reagensom ispitivana barutna čestica preokrenula za 1800.

Preostale ĉestice na foliji (nakon izdvajanja ispitivane ĉestice), tretirane su

difenilaminskim reagensom i dale su karakteristiĉnu reakciju, što je prikazano nafotografijama 73. i 74.

Fotografija 73. Fotografija 74. Reakcija nitrata iz barutnih čestica s difenilaminom

Eksperimenti s materijama koje u sebi sadrže nitrate

Eksperiment 2umjetno azotno Ďubrivo

Eksperiment je izveden pomoću azotnog Ċubriva (fotografija 75.), na taj naĉin što seizvršila kontaminacija šake ĉesticama Ċubriva (fotografija 76.), zatim njihovo skidanjefolijom (fotografija 77.), tretiranje difenilaminskim reagensom (fotografije 78., 79. i 80.), gdje

je vidljiva reakcija.



75



Na fotografijama 81. i 82. prikazana je jedna ĉestica azotnog Ċubriva (duţine oko 0.3mm), a zatim je ista tretirana difenilaminskim reagensom, a tok reakcije (poĉetak i kraj) je

prikazan na fotografijama 83., 84. i 85.

Fotografija 81. Fotografija 82. Fotografija 83. Fotografija 84. Fotografija 85.

Eksperiment 3

Duhan

Eksperiment je izveden pomoću duhana (fotografija 86.), na taj naĉin što se ĉesticaduhana tretirala difenilaminskim reagensom (fotografija 87.), nakon ĉega ni je dobivena

reakcija u vidu plavog obojenja.


Eksperiment 4

Duhanski pepeo

Eksperiment je izveden pomoću duhanskog pepela (fotografija 88.), na taj naĉin što su seduhanski pepeo i posebno jedna izdvojena ĉestica pepela (fotografija 91.), tretiralidifenilaminskim reagensom (fotografije 89., 90. i 92.), nakon ĉega nije dobivena reakcija uvidu plavog obojenja.



76

Fotografija 88. Fotografija 89. Fotografija 90. Fotografija 91. Fotografija 92.

Eksperiment 5

Šibice

Eksperiment je izveden pomoću šibica (fotografija 93.), na taj naĉin što su se izdvojeneĉestice zapaljivog vrha šibice (fotograf ija 94.), tretirale difenilaminskim reagensom a tok

reakcije (poĉetak i kraj) je prikazan na fotografijama 95., 96., 97. i 98.

Fotografija 93. Fotografija 94. Fotografija 95. Fotografija 96. Fotografija 97. Fotografija 98.

Eksperiment 6

Urin

Eksperiment je izveden pomoću urina, na taj naĉin što se urinom kontaminirala folija(fotografija 99.), ista tretirala difenilaminskim reagensom, nakon ĉega nije dobivena reakcija

u vidu plavog obojenja (fotografija 100.).


Eksperiment 7 Bunarska voda

Eksperiment je izveden pomoću bunarske vode, na taj naĉin što se istom kontaminirala

folija, ista tretirala difenilaminskim reagensom, nakon ĉega nije dobivena reakcija u vidu plavog obojenja (fotografija 101.).

Fotografija 101.



77

Eksperiment 8Omot salame

Eksperiment je izveden pomoću omota s ostacima salame koja sadrţi oko 0.02 % nitrata,

koji se tretirao difenilaminskim reagensom, nakon ĉega nije dobivena reakcija u vidu plavogobojenja (fotografije 102. i 103.).


EKSPERIMENTI S OKSIDANSIMA

Karakteristike nekih od primijenjenih oksidansa:

K 2CrO7 – Kalijdikromat – narandţasti kristali, sluţi za proizvodnju kromnih boja, kaosredstvo za oksidaciju, u hemijskoj analizi;

KMnO4 – Kalijpermanganat – tamnoljubiĉasti kristali, sluţi kao jako oksidacionosredstvo, kao dezinficijens, u analitiĉkim laboratorijama, za izradu eksploziva i u medicinikao antiseptik.

Eksperiment 9 Kalijevkromat (K 2CrO4)

Eksperiment je izveden pomoću ĉestica kali jevogkromata u kristalnom stanju (fotografija

104.), kao i jedne posebno izdvojene ĉestice (fotografija 108.), na taj naĉin što su se istetretirale difenilaminskim reagensom, a tok reakcije je prikazan na fotografijama 105., 106.,

107., 109. i 110.).

Fotografija 104. Fotografija 105. Fotografija 106. Fotografija 107. Fotografija108. Fotografija 109. Fotografija 110.

Eksperiment 10

Kalijevdikromat (K 2Cr 2O7)

Eksperiment je izveden pomoću ĉestica kalijevogdikromata u kristalnom stanju(fotografija 111.), kao i jedne posebno izdvojene ĉestice (fotografija 115.), na taj naĉin što suse iste tretirale difenilaminskim reagensom, a tok reakcije je prikazan na fotografijama 112.,

113., 114., 116. i 117.).



78

Fotografija 111. Fotografija 112. Fotografija 113. Fotografija 114. Fotografija 115. Fotografija 116. Fotografija 117.

Eksperiment 11 Kalijevpermanganat (KMnO4 )

Eksperiment je izveden pomoću ĉestica kalijevogpermanganata (fotografija 118.), kao i jedne posebno izdvojene ĉestice (fotografija 122.), na taj naĉin što su se iste tretiraledifenilaminskim reagensom, a tok reakcije je prikazan na fotografijama 119., 120., 121., 123.

i 124.).

Fotografija 118. Fotografija 119. Fotografija 120. Fotografija 121. Fotografija122. Fotografija 123. Fotografija 124.

Iz svega gore navedenog i potkrijepljenog fotografijama, vidljivo je da je reakcija

nagorjelih barutnih ĉestica i ĉestica drugih materija koje sadrţe nitrate (umjetno azotno

Ċubrivo, duhan, pepeo, šibice, urin, bunarska voda, omot salame) koje u sebi sadrţe nitrate, teneki od oksidanasa (kalijevkromat, kalijevdikromat, kalijev permanganat) tretiranih

difenilaminskim reagensom, razliĉita poĉev od samog poĉetka reakcije, njenog toka izavršetka.

Provedenim eksperimentima je pokazano/dokazano, da je za ĉestice koje se nalaze naruci osobe za koju se pretpostavlja da je rukovala/pucala iz vatrenog oruţja, moguće potvrditi,da se doista radi o nagorjelim ili nesagorjelim barutnim ĉesticma, te iskljuĉiti mogućnost da

bi se moglo raditi o oksidansima ili ĉesticama drugih materija koje u sebi sadrţe nitrate.Stoga ćemo još jednom navesti da su primjenom novih tehnologija, mnogi brzopleto

napustili stare konvencionalne metode, meĊu kojima je i tradicionalni “difenilaminski test”,za koji se tvrdilo da nema dokazne vrijednosti (uz uvaţavanje svih njegovih loših oso bina) ni

kao dokaz za sudove, niti kao pouzdana indikacija za policijske sluţbenike, da se ovaj test

više ne bi trebao upotrebljavati, a ovim eksperimentalnim radom su potvrĊene neke noveĉinjenice i novi parametri, koji će zasigurno otvoriti neke nove mogućnosti (a moţda otvoriti ineke polemike).

Da bi se što uspješnije izvršila identifikacija barutnih ĉestica, mišljenja smo i preporuĉujemo da se za skidanje ĉestica s ruku osobe za koju se pretpostavlja da je pucalavatrenim oruţjem, koriste ljepljive folije, koje su korištene prilikom izvoĊenja oviheksperimenata. Ljepljive folije smatramo najpogodnijim kako zbog lakšeg prikupljanja,

pakiranja i slanja na vještaĉenje, te samog vještaĉenja (odnosno dokazivanja), pa iekonomiĉnosti i da su iste pr ihvatljivije od parafina i silikonskih pasti, zbog same procedure

prilikom vještaĉenja (manipuliranja, mikroskopskog pregleda, tretiranja difenilaminskimreagensom i dr.).



79

4. METODE ZA DETEKTIRANJE NEORGANSKIH KOMPONENTI NASTALIH

OPALJIVANJEM METKA IZ VATRENOG ORUŢJA

4.1. Detekcija elemenata antimona, olova i barijuma na ruci osobe koja je pucala

Nedostaci koji su se javili, korištenjem metoda za detektiranje organskih produkata kojinastaju opaljenjem metka iz vatrenog oruţ ja, a u cilju odreĊivanja da li je neka osoba pucala

iz vatrenog oruţ ja ili nije, primoralo je struĉnjake-istraţivaĉe iz ove oblasti da tragaju za

pouzdanim metodama. Tako su sredinom dvadesetog stoljeća, pojavom osjetljivih

instrumentalnih metoda, struĉnjaci za oblast utvr Ċivanja “ruke koja je pucala”, svoja

interesiranja usmjerili u pravcu detekcije elemenata iz inicijalne kapisle metka. Godine 1957.

poznati kriminalistiĉko - tehniĉki struĉnjak A. Šontag (A. Schontag), je objavio dva rada iz

oblasti detekcije elemenata iz inicijalne kapisle metka. Naime, kao što je poznato, proces

opaljenja metka iz vatrenog oruţ ja, poĉinje tako što udarna igla vatrenog oruţ ja, udara u

inicijalnu kapislu metka. Nakon toga inicijalna kapisla metka baca varnicu koja zapali barutno

punjenje metka. Elementi iz inicijalne kapisle metka se nakon opaljenja metka, rasprostiru u

okolinu vatrenog oruţ ja iz koga je izvr šeno to opaljenje, na isti naĉin kao do sada opisano(poznato) rasprostiranje nesagorjelih i polusagorjelih barutnih ĉestica. Dakle, elementi iz

inicijalne kapisle metka zadr ţavaju se na osobi koja vr ši opaljenje iz vatrenog oruţ ja, a takoĊe

se rasprostiru na usta cijevi istog za projektilom. Na osnovu ove konstatacije, uz pomoćelemenata iz inicijalne kapisle metka, moţemo da utvr Ċujemo da li je neka osoba rukovala

vatrenim oruţ jem ili nije, te daljinu pucanja.

MeĊutim, kako su elementi iz inicijalne kapisle metka, koji nastaju opaljenjem istog iz

vatrnog oruţ ja veoma male veliĉine (kreću se od nekoliko mikro grama i manje), tako su za

njihovu detekciju, potrebne veoma osjetljive instrumentalne metode. Razvojem pomenutih

metoda, od 1960. godine, naglo se razvijaju i metode za utvr Ċivanje da li je neka osoba pucala

iz vatrenog oruţ ja ili nije, putem detektiranja neorganskih elemenata. Pomenutim metodamavr ši se detektiranje neorganskih elemenata iz inicijalne kapisle metka i to antimona (Sb),

barijuma (Ba) i olova (Pb). Dokazivanje ovih elemenata na šakama osobe za koju se sumnja

da je pucala iz vatrenog oruţ ja, umnogome je pouzdanije nego detektiranje organskih

elemenata iz barutnog punjenja metka. Od pomenutih neorganskih elemnata iz inicijalne

kapisle metka, najkarakteristiĉniji je antimon. Ako se prisutnost olova moţe pripisatikontaminaciji od, na primjer, olova koji potjeĉe iz benzina, barijuma koji moţe potjecati od

barijuma koji se dodaje nekim bojama, prisutnost antimona na neĉijim šakama, se ne moţe

pripisati kontaminaciji, zbog toga što se isti u prirodi rijetko nalazi.

Metode koje sluţe za odreĊivanje neorganskih elemenata, na šakama osoba za koje sesumnja da su rukovale vatrenim oruţ jem su:

1. Metoda neutronske aktivacione analize (NAA)

2. Metoda besplamena atomske - apsorpcione spektrofotometrije (AAS)

3. Metoda skenirajuće elektromikroskopije s energetskim dis perzivnim dodatkom s X-zracima

(SEM/EDX).

Od pomenutih metoda, danas je najviše zastupljena metoda SEM/EDX, koja se u ciljuutvrĊivanja, da li je neka osoba pucala iz vatrenog oruţja ili nije, koristi u zemljama zapadneEvrope i u SAD-u. U zemljama nešeg okruţenja, ova se metoda koristi u policijskoj

pravosudnoj praksi u Hrvatskoj i Sloveniji.



80

U nastavku će biti prezentirane pomenute metode za detektiranje neorganskih elemenata

iz inicijalne kapisle metka, a u cilju otkrivanja ĉinjenice da li je osoba pucala iz vatrenog

oruţja ili nije.

4.1.1. Detekcija elemenata antimona i barijuma na ruci osobe koja je pucala metodom

neutronske aktivacione analize

Neutronska aktivaciona analiza (NAA) temelji se na ĉinjenici da elementi ozraĉenineutronima (što se najĉešće radi u nuklearnom reaktoru) postaju vještaĉki radioaktivni. Sobzirom na to da je kod svih radioaktivnih elemenata osnovna karakteristika tzv. vrijeme

poluraspada, to se mjerenjem ove veliĉine utvrĊuje prisutnost odreĊenog elementa, a visina

grafiĉkog zapisa odreĊuje i koncentraciju ovog elementa. Osjetljivost ove metode je veomavelika i to reda veliĉine do oko 10 -12 g. Naţalost, olovo se ovom metodom ne moţe detektirati

jer se za njegovu aktivaciju koristi ogroman neutronski fluks (razlog je jednostavan – kod

najvećeg broja radioaktivnih elemenata olovo se posljednje javlja u nizu radioaktivnog

raspada).U biti sve metode koje su navedene na isti naĉin obraĊuju ovu problematiku. Oĉiglednose nije postavljalo pitanje osjetljivosti instrumentalne metode već jedino koji je najpogodnijinaĉin za skidanje uzoraka. Reĉeno je da su se iskristalizirala dva naĉina: integralni i

parcijalni, ali parcijalno uzimanje uzoraka ima prednost nad integralnim jer se njime taĉnoodreĊuje mjesto na ruci na kome se nalazi najveća koliĉina karakteristiĉnih elemenata. Mićemo detaljnije prezentirati rezultate dobivene zajedniĉkim radom Instituta u Vinĉi – Odjeljenja za nuklearnu spektroskopiju, Više škole unutrašnjih poslova u Zemunu i vještakaK riminalistiĉko-tehniĉkog centra Republiĉkog SUP-a Srbije.39

U pripremnom radu isprobane su razne metode uzimanja uzoraka s ruke osobe koja je

pucala, ali se na kraju kao najpogodnija pokazao slijedeći postupak:

Od sterilne medicinske gaze isjeĉe se komad veliĉine 2 x 1 cm i namota na ĉist stakleništapić. Gaza se namoĉi u ~ 5% otopinu azotne kiseline ĉistoće pro analisi.

Brisevi se uzimaju s karakteristiĉnih mjesta na ruci – kaţiprsta, palca i kor ijena palca.

Gaza se smjesti u polietilensku kapsulu veliĉine 1,5 x 1,5 cm. Nakon toga otvoreni krajse zatvori-stopi i kapsula je spremna za ozraĉivanje. Sve ove operacije – sjeĉenje gaze,namotavanje na štapić itd. treba raditi potpuno ĉistim priborom i što manje dodirivati rukama.Plastiĉnu kapsulu nakon zatapanja treba odmah smjestiti u drugu, najbolje ĉistu papirnu, nakojoj se ispišu podaci o uzorku (po plastiĉnoj kapsuli koja ide na ozraĉivanje ne smije se

pisati već se one oznaĉavaju specifiĉnim oblikom zatapanja kako bi se mogle identificirati).

I u ovom sluĉaju, kao i kod difenilaminskog testa, uzorci se uzimaju s obje šake. Završetkom uzorkovanja sve je spremno za ozraĉivanje neutronima. Eksperimentalno jedokazano da je za ozraĉivanje potreban jedan sat. To vrijeme je dovoljno da se barijum i

antimon aktiviraju i da polietilenska kapsula ne pretrpi veća radijaciona i termalna oštećenja. Procedura vaĊenja uzoraka iz reaktora, njihovo prepakivanje i prijenos do mjesta

mjerenja treba da su što kraći, a u sluĉaju ovoga rada ono se kretalo od 25-35 minuta. U to

vrijeme ukljuĉeno je i pranje kapsule u alkoholu ili acetonu radi odstranjivanja ĉesticaradioaktivne prašine koja se moţe naći u posudi u kojoj se vrši ozraĉivanje, kao imanipulatorima u komorama za prepakiranje.

39

Maksimović R., Bošković М., Тоdorić U., (1998): Меtode fizike, hemije i fizičke hemije u kriminalistici,Policijska akademija, Beograd, str. 326-330.



81

Poslije pranja na vrećici s uzorkom zalijepi se komadić ljepljive trake kako bi se mogleslobodno drţati i staviti u spektrometar. Mjerenja se vrše u serijama od najviše ĉetiri uzorka ukoja je uraĉunat i standardni uzorak s poznatom koliĉinom elemenata antimona i barijuma.

Dobiveni eksperimentalni podaci prikazani su u tabeli 1., a pucanje je izvršenostreljivom PPU-77 (za automatsko oruţje) i PP-YU-38 special za revolvere.

Dobiveni rezultati potvrdili su saznanja do kojih su došli i drugi istraţivaĉi u ovojoblasti. Naime, pokazalo se da su karakteristiĉna mjesta na kojima se taloţe tragovi barutnihĉestica kaţiprst, palac i kor ijen palca, dok su na ostalim mjestima, kao npr., na malom prstu ili

dlanu tragovi ovih elemeneta minimalni.

Interesantan rezultat dobiven je kod ruke ţenske osobe koja je pucala. Naime,koncentracija ovih elemenata je znatno veća na ţenskoj ruci nego na muškoj. Jedinoobjašnjenje za to je da su ţenske ruke njegovanije i uvijek premazane slojem neke kreme ko ja

bolje zadrţava barutne ĉestice od muških ruku. Karakteristiĉan rezultat dobiven je skidanjem tragova s ruke osobe koja nije pucala, ali

se rukovala s osobom koja je pucala. PotvrĊeno je da se prilikom rukovanja izvjesna koliĉina barutnih ĉestica prenese na ruku osobe koja nije pucala pribliţno oko 40% prema 60% u

odnosu na ruku osobe koja je pucala. MeĊutim, to znaĉi da je tolika koliĉina barijuma iantimona skinuta s ruke osobe koja je pucala pa je koliĉina koja ostaje na ruci oko 20% veća uodnosu na ruku osobe koja nije pucala. Ovo su izuzetno vaţni podaci koje svakako treba imatina umu prilikom operativnih zahvata.



82

Tabela 1. 40

R/ b

U Z O R A KBariju

mBa μg

Greška mjerenja

u μg

AntimonSb μg

Greška mjerenja

u μg

OdnosBa/Sb

Greška mjerenja

u μg

1. Ĉista gaza 0,04 ± 0,02 --- --- --- ---2. Oprana šaka prije pucanja 0,08 ± 0,01 --- --- --- ---

3. Bris cijele šake poslije pucanja (muška ruka)

0,56 ± 0,03 0,52 ± 0,04 1,1 ± 0,1

4. Bris s palca poslije pucanja(muška ruka)

0,57 ± 0,04 0,24 ± 0,02 2,4 ± 0,4

5. Bris kaţiprsta poslije pucanja(muška ruka)

0,94 ± 0,06 0,75 ± 0,04 1,25 ± 0,15

6. Bris s malog prsta poslije pucanja (muška ruka)

0,06 ± 0,01 --- --- --- ---

7. Bris s cijele šake koja jenakon pucanja oprava (muškaruka)

0,10 ± 0,03 --- --- --- ---

8. Pucano pa ĉekano dva sata, bris cijele desne šake (ţenskaruka)

0,83 ± 0,2 0,4 ± 0,1 2,1 ± 1,3

9. Pucano pa ĉekano dva sata, bris cijele lijeve šake (ţenskaruka)

1,0 ± 0,3 0,9 ± 0,2 1,1 ± 0,5

10. Pucano pa ĉekano dva sata, bris s malog desnog prsta(ţenska ruka)

0,3 ± 0,1 --- --- --- ---

11. Bris s palca desne ruke poslije pucanja (muška ruka) 0,62 ± 0,05 0,21 ± 0,02 2,9 ± 0,5

12. Bris s kaţiprsta desne ruke poslije pucanja (muška ruka) 0,40 ± 0,06 0,20 ± 0,02 2,0 ± 0,5

13. Bris s dlana poslije pucanja(muška ruka)

0,13 ± 0,03 --- --- --- ---

14. Bris s malog prsta desne ruke

poslije pucanja (muška ruka) 0,13 ± 0,03 --- --- --- ---

15. Bris s palca desne ruke poslije

pucanja - revolver(muška ruka)

0,08 ± 0,04 --- --- --- ---

16. Bris s kaţiprsta desne ruke poslije pucanja - revolver

(muška ruka) --- --- --- --- --- ---

17. Bris s malog prsta poslije pucanja - revolver

(muška ruka)

0,20 ± 0,04 --- --- --- ---

18. Bris s dlana desne ruke poslije pucanja(muška ruka)

0,28 0,05 --- --- --- ---

19. Desna ruka poslije pucanja irukovanja

(muška ruka) 1,05 ± 0,05 0,60 ± 0,02 1,8 ± 0,2

20. Bris s ruke koja nije pucala,ali se rukovala s rukom koja je pucala (muška ruka)

0,26 ± 0,04 0,18 ± 0,02 1,4 ± 0,4

40

Maksimović R., Bošković М., Тоdorić U., (1998): Меtode fizike, hemije i fizičke hemije u kriminalistici,Policijska akademija, Beograd, str. 328.



83

Tokom rada na ovoj problematici došlo se do još jednog veoma interesantnog podatkakoji se odnosio na sastav smješe u inicijalnoj kapisli. Naime, u toku ispitivanja izvršena jedelaboracija većeg broja razne vrste streljiva i tom prilikom je utvrĊeno da sastav elemenata

barijuma i antimona varira od jedne do druge vrste inicijalnog paljenja iz kapisle streljiva u

tolikoj mjeri da u pojedinim smješama barijum uopće nije detektiran.Dobiveni rezultati prikazani su u tabeli 2.

Tabela 2.

R/b

Oznakavrste upotrijebljenog

streljiva

Odnos koncentracije barijuma i antimona u

smješi inicijalne kapisle Ba/Sb

Gr eška u procentima

%

1. PPU-77 1,86 15%

2. 11-53 1,44 x 10-3 73%

3. PPU-62 Barijum se ne registrira ---

4. GECO 0,87 14%5. PPU-74 1,6 12%

6. W+W 32 AUTO 3,15 12%

7. PP-YU38 SPECIJAL 9 x 10- 28%

8. PG 7,62 1958 Barijum se ne registrira ---

9. PPU-75 0,85 11%

Iz tabele se vidi da neke vrste inicijalnog paljenja imaju visok meĊusobni odnoselemenata barijuma i antimona (PPU-77, GECO, PPU-74, W+W 32 AUTO i PPU-75). U

drugu grupu ulaze inicijalna paljenja kod kojih je koliĉina barijuma u odnosu na antimon za

oko tri reda veliĉine manja (11-53, PP YU 38 SPECIJAL), dok treću grupu smješa inicijalnog paljenja ĉine one kod kojih element barijum uopće nije detektiran (PPU-62, PG 7,62 1958).

I ovim analizama potvrdilo se da je najkarakteristiĉniji element vezan za pucanje izvatrenog oruţja – antimon.

OdreĊivanje ruke osobe koja je pucala, detekcijom elemenata antimona i barijumametodom neutronske aktivacione analize (NAA) pokazalo se uspješno bez obzira na to što je

prilikom uzimanja parcijalnih uzoraka – briseva potrebno primijeniti maksimalne mjere

opreza u pogledu ĉistoće jer su to teškoće koje se lako mogu prevazići. MeĊutim, primjenametode NAA je veoma skupa pa je to vjerojatno razlog što se, iako daje dobre rezultate, ne

primjenjuje u kriminalistici, ĉak ni u bogatijim zemljama.

4.1.2. Detekcija elementa antimona, barijuma i olova na ruci osobe koja je pucala

metodom besplamene atomske apsorpcije

Podstaknuti visokom cijenom, ali i nemogućnošću primjene NAA u klasiĉnimlaboratorijama (ne treba zaboraviti da je za aktivaciju elemenata i njihovo prevoĊenje uradioaktivno stanje potreban moćan izvor neutrona za šta se najĉešće koriste nuklearnireaktori) i razvojem drugih tehnika, posebno besplamene atomsko-apsorpcione

spektrofotometrije, zapoĉeti su eksperimenti na primjeni ove metode radi detekcije elemenata

antimona, barijuma i olova. Kod ove metode detekcija elementa barijuma je veoma oteţanazbog stvaranja barijum-karbida u grafitnoj kiveti u kojoj se proces detekcije vrši pa to treba

imati u vidu.



84

U struĉnoj literaturi se pojavio veći broj ĉlanaka koji tretiraju ovu metodu, a mi ovdjedajemo reference za dvije koje su u praksi, dale zadovoljavajuće rezultate. 41,42.

Kao i kod svih do sada obraĊenih metoda i u ovom sluĉaju prvi na koji se naiĊ e jeste

naĉin uzimanja uzoraka s ruke osobe koja je pucala. I ovdje se primjenjuje integralnouzimanje s cijele površine šake, ali i parcijalno s pojedinih specifiĉnih dijelova (kaţiprst,

palac i korjen palca). Na kraju se, poslije velikog broja eksperimenata ustalio metod uzimanjakoji se moţe nazvati poluintegralni, odnosno uzorci se uzimaju odjednom s cijele nadlaniceosim srednjeg, malog i domalog prsta, kao što je šematski prikazano na slici 13. Naĉinuzimanja brisa razlikuje se izmeĊu pojedinih autora samo u sredstvu koje se koristi.

Uglavnom se uzima gaza, ĉista vunena tkanina ili pamuk.

Radeći na ovom problemu znalo se da bez obzira na to što je osjetljivost besplameneatomsko-apsorpcione spektrofotometrije velika ipak je za tri potence (oko 1000 puta) manja

od osjetljivosti neutronske aktivacione analize (NAA). To je i razlog što se ovaj problemri ješio primjenom kompleksometrijske metode koncentriranja elemenata antimona, olova i

barijuma.

zatamnjena

površina na

nadlanici

desne ruke

predstavlja

mjesto s koga je uzet bris

Slika 13.

Da bi se primijenio postupak besplamene atomske apsorpcije za dokazivanje tragova

antimona, barijuma i olova, potrebno je prije nego što se zapoĉne s uzimanjem uzoraka s rukekoja je pucala pripremiti sve potrebne kemikalije:

razblaţena vodena otopina klorovodoniĉne kiseline (5% HCl); otopina 3N klorovodoniĉne kiseline (3N HCl);

indikator tamnoplavo; tenoiltrifluor-aceton TTA (thenoyltrifluoroacetone TTA);

metil-izobutil-keton MIBK (methyl isobutyl ketone MIBK);

amonijum-pirolidin ditiokarbamat (amonium pyrrolidine dithyocarbamate APDC);

cer-sulfat (ceric sulfate);

standardne otopine antimona, barijuma i olova:

41 Green A.L., Sauve J.P., The Analysis of Gunshot Residue by Atomic Absorption Spectrophotometry, Atomic

Absorption Newsletter, Vol. 11, No. 5, Sep.-Oct.1972.42 Renshaw G.D., C.A.Pounds, E.F.Pearson, The Quantitative estimation of Lead, Antimony and Barium in

Gunshot Residues by non-flame Atomic Absorption Spectrophotometry, Atomic Absorption Newsletter, Vol.12, No. 2, March-April 1973.



85

Postupak pripreme uzorka je slijedeći:

S ruke osobe za koju se sumnja da je pucala (uvijek se uzorci uzimaju i s desne i s lijeve

ruke), prema šemi koja je data na slici 21., skida se bris uz pomoć tampona vate namotane nastakleni štapić i zamoĉene u razblaţenu klorovodoniĉnu kiselinu. Tampon vate skida se sa

štapića i stavlja u polietilenski sud od 25 ml napunjen 3% normalnom klorovodoniĉnomkiselinom (ovim postupkom vrši se ekstrakcija tragova elemenata antimona, olova i barijumas uzetog brisa).

Nakon toga se kisela otopina razdvoji na dva ista dijela.

Jednom dijelu se doda 50 μl indikatora tamnoplavo i podesi se pH na vrijednost 2 -3 (do

boje indikatora ruţiĉastoţute) dodavanjem kap po kap koncentriranog amonijum-hidroksida

(NH4OH). Olovni kompleks pravi se pomoću 1% APDC-a (300 μl). Dobiveni Pb-APDC

kompleks miješa se s 0,5 ml MIBK i u l i jevku za odvajanje odgovarajuće zapremine mućka 2minuta. Izdvojeni sloj sluţi za analizu olova.

Preostali dio izdvojenog MIBK sluţi za analizu barijuma. Da bi se to uradilo ponovo se

doda 50 μl indikatora tamnoplavo i pomoću koncentriranog amonijum-hidroksida podesi pH

vrijednost na 8-9 (do ţutoplave). Barijum kompleks dobiva se dodatkom 0,1 molarnog TTa u o,5 ml MIBK i u lijevku za

odvajanje mućka 2 minuta. Od izdvojenog MIBK uzima se uzorak za analizu barijuma.

Drugoj polovini kiselog ekstrakta doda se 0,05 molarni cer-sulfat (200 μl), a zatim sedodatkom 0,5 ml MIBK izdvoji petovalentni antimon.klorid koji sluţi za analizu.

U grafitnu kivetu u brizgava se koliĉina od 20 μl. Neuporedivo reproduktivniji rezultati sedobivaju upotrebom automatskog dozatora nego tehnikom ruĉnog ubrizgavanja.

Parametri za grafitnu kivetu podese se prema uputi proizvoĊaĉa. Dobiveni rezultati potvrĊuju poznatu ĉinjenicu da su antimon i barijum karakteristiĉni

kao tragovi koji ostaju na rukama nakon pucanja. U tabeli 3. prikazani su rezultati dobiveni

skidanjem tragova nakon ispaljenja jednog metka, zatim nakon dva i tako do ĉetiri metka.

Dobiveni rezultati su interesantni jer potvrĊuju logiĉku pretpostavku da veći broj ispaljenihmetaka ostavlja na ruci i veću koliĉinu antimona i barijuma.

Tabela 3.

R/b Probe Antimon uμg

Barijum u μg

1. Bris s ruke koja nije pucala 0,04 0,07

2. Bris nakon jednog pucnja (1) 1,30 0,25

3. Bris nakon dva pucnja (2) 1,50 0,18

4. Bris nakon tri pucnja (1) 3,00 0,40

5. Bris nakon ĉetiri pucnja (4) 5,00 0,33

4.1.3. UtvrĊivanje da li je neko osoba pucala iz vatrenog oruţja – metodom skenirajućeelektromikroskopije s energetskim disperzivnim dodatkom s X – zracima (SEM/EDX)

Pošto dosada pomenute metode, za vještaĉenje elemenata iz inicijalne kapisle metka, a u

cilju odreĊivanja “ruke koja je pucala”, nisu u potpunosti ispunile zahtjeve, koji se traţe u

operativno - istraţnim i pravosudnim radnjama, to su struĉnjaci - istraţivaĉi iz oblasti

forenziĉkih nauka, i dalje intenzivno tragali za novim metodama. Radeći intenzivno na ovoj

problematici, to jest, tragajući za metodom koja će biti pouzdana, specifiĉna i nedestruktivna,

forenziĉari kriminalistiĉke laboratorije u El Segundu, Kalifornija (SDA), poĉeli su od 1978.

godine, da primjenjuju nove metode za vještaĉenje elemenata iz inicijalne kapisle metka. Radi



86

se o metodi SEM/EDX (skenirajuća elektromikroskopija s energetskim disperzivnim

dodatkom s X-zracima).

SEM metodom se uz pomoć skenirajućeg elektromikroskopa, prouĉava morfologija

ĉestica koji potjeĉu iz inicijalne kapisle metka, a nastaju nakon opaljenja istog iz vatrenog

oruţ ja. Pomenuta metoda (SEM), koristi uvećanje od 35 X do 10000 X, za identifikaciju

pomenutih ĉestica, kao i napon ubrzanja elektrona od 30 kV.Osnovna funkcija elektronskog mikroskopa je stvaranje trodimenzionalne slike

uzorkovane povr šine. Slika nastaje na ekranu katodne cijevi kao posljedica snopa

elektronskog zraka, koji prolazi cjelokupnu povr šinu zadatog uzorka.

Slika 14. Šema skenirajućeg elektronskog mikroskopa.

1.

Elektronska puška 2. Elektronska sonda3. Kondenzator soĉiva4. Kalem za skeniranje5. Otvor za objektiv

6. Kristal za analiziranje7. Rengnetski sistem za

analiziranje8. Detektor

9. Mini objektiv10. Uzorak

11. Postolje

EDX metodom se odreĊuje hemijski sastav ĉestica, koje su uz pomoć skenirajućeg

elektromikroskopa, detektirane kao ĉestice iz inicijalne kapisle metka. Elementarni hemijski sastav ĉestica, detektiranih uz pomoć SEM metode, odreĊuje se

preko spektra pikova koji karakteriziraju svaki od detektiranih elemenata, koji se pojavljuju

na ekranu kompjuteriziranog sistema (SEM/EDX). Pri tome se koristi model “point mode”,odnosno odreĊuje se hemijski sastav s jedne taĉke forme koja se promatra.

Ĉestice koje se detektiraju uz pomoć metode SEM/EDX, a koje nastaju od elemenata izinicijalne kapisle metka, prilikom opaljenja istog iz vatrenog oruţja, nazivaju se GSR ĉestice(engleski gunshot residua). GSR ĉestice nastaju u momentu ispaljenja iz vatrenog oruţja iznaĉajnim dijelom potjeĉu od inicijalne kapisle metka, ali i od ostalih dijelova streljiva i

oruţja.

Nakon opaljenja metka iz vatrenog oruţja, dolazi do razvijanja velike temperature (oko36000 C), usljed ĉega dolazi do isparenja elemenata iz inicijalne kapisle metka (antimona i



87

barijuma) i elemenata olova (olovo u GSR-u potjeĉe od metaka i od cijevi vatrenog oruţja). Nakon toga se isparenja ovih elemenata kondenziraju. Kondenziranje ovih elemenata moţe seodvijati jednoobrazno i istovremeno, nepravilno i nepovezano. A takoĊe se kondenziranjeGSR ĉestica moţe vršiti u vidu olovne naslage oko jezgra koje sadrţi barijum i antimon. Ovatri naĉina nastanka GSR ĉestica, odgovaraju stadijumu ravnoteţe, stadijumu povišavanja

temperature ili stadijumu pada temperature poslije eksplozije sjedinjenih plinova u kapisli.

Slika 15.

Različ iti elementi u stvaranju GSR č estice

Na slici 15. je na apscisi prikazano vrijeme (u milisekundama), za koje se stvaraju GSR

ĉestice, dok na ordinati imamo prikaz promjene temperature u funkciji vremena za koje se

formiraju GSR ĉestice.

Prva faza na slici (faza i) predstavlja stadijum ravnoteţe. Druga faza na slici (faza II) predstavlja stadijum povećanja temperature i treća faza na slici (faza III), predstavlja stadijum

pada temperature poslije eksplozije sjedinjenih plinova u kapisli. Prvi elementi GSR ĉesticanastaju eksplozijom inicijalne kapisle koja nastaje kao posljedica dejstva udarne igle vatrenog

oruţja na nju. To izaziva ubacivanje vrelih plinova i ĉestica u barutno punjenje metka injegovo paljenje. Iniciranje primarne mješavine i barutnog punjenja, odvija se za nekolikohiljaditih dijelova sekunde. Barutno punjenje se zatim razgraĊuje i obrazuje barutne plinoveuz oslobaĊanje visoke temperature i obrazovanje barutnih plinova. Visoki pritisak nastao

usljed osloboĊenih vrelih plinova, protiskuje projektil iz ĉahure metka u cijev i iz ustavatrenog oruţja. Toplota stvorena eksplozijom inicijalne kapisle oslobaĊa neorganske sastojke

primarne mješavine koji usljed toga isparavaju. Zbog prezasićenosti, ta isparavanja se

kondenziraju u kapi, koje su potom podvrgnute visokoj temperaturi i pritisku osloboĊenih pri

eksploziji barutnog punjenja. Neke od tih kapljica uvećavaju se usljed meĊusobnogsjedinjavanja. S hlaĊenjem pri napuštanju cijevi vatrenog oruţja, mnoge od tih kapljicaformiraju svoj oblik. GSR ĉestice nastale pri eksploziji inicijalne kapisle sadrţe elemente

primarne mješavine i to uglavnom olovo, antimon i barijum, koji bi se mogli oznaĉiti kao primarni elementi. Elementi poput bakra (Cu), gvoţĊa (Fe) i ostali nespecifiĉni elementi kaošto su aluminijum (AL), silicijum (Si), sumpor (S), kalijum (K) i kalcijum (Ca) mogu da seĉesto naĊu s njima i potjeĉu od projektila, ĉahure metka i cijevi vatrenog oruţja.

U najkraćem, metoda SEM/EDX, korištena u cilju identifikacije osobe koja je pucala izvatrenog oruţja zasniva se na slijedećem:

1.)

Prvo se uz pomoć skenirajućeg elektromikroskopa (SEM) na uzorku skinutom sa šakaosobe za koju se sumnja da je pucala iz vatrenog oruţja, identificiraju GSR ĉestice. Ta



88

identifikacija se vrši na naĉin, što GSR ĉestice imaju specifiĉan i prepoznatljiv morfološkioblik (o tome kasnije). Takav morfološki oblik kakav imaju GSR ĉestice, imaju samo teĉestice (misli se na GSR) koje nastaju nakon opaljenja iz vatrenog oruţja i nikakve drugeĉestice, nastale nekim drugim putem (tako ova metoda posjeduje specifiĉnost i iskljuĉuje

bilo kakvu kontaminaciju, ĉesticama nastalim nekom drugom prilikom, osim pucanjem iz

vatrenog oruţja). Osnovna funkcija elektronskog mik roskopa je stvaranjetrodimenzionalne slike, površine uzorkovanog predmeta. Slika nastaje na ekranu kao

posljedica snopa elektronskog zraka, koji prelazi cijelu površinu datog uzorka.Skenirajućim mikroskopom dobivamo uvećanja predmetnog uzorka i do 300.000 puta.

2.) Nakon toga se uz pomoć energetskog disperzivnog dodatka s X - zracima (EDX),

odreĊuje hemijski sastav GSR ĉestica. Hemijski sastav GSR ĉestica je karakteristiĉan(sadrţe antimon, barijum i olovo). Sjedinjavanje, pomenuta dva dokaza, morfološkogizgleda GSR ĉestice i hemijskog sastava GSR ĉestice, s pouzdanošću dokazujemo da jeGSR ĉestica nastala prilikom opaljenja metka iz vatrenog oruţja. Ovom metodom sapsolutnom pouzdanošću dokazujemo da su GSR ĉestice naĊene na neĉijim šakama

nastale prilikom opaljenja metka iz vatrenog oruţa i nikako drugaĉije.

4.1.3.1. Morfološki izgled GSR ĉestica koje nastaju nakon opaljenja iz vatrenog oruţ ja

Identifikacija uz pomoć SEM/EDX analize, u cilju da li je neka osoba ili nije pucala izvatrenog oruţja, vrši se vještaĉenjem (dokazivanjem) GSR ĉestica. GSR ĉestice posjedujukarakteristiĉan sferoidni oblik i karakteristĉan hemijski sastav koji je uvjetovan sadrţajemkapisle i metka. Promjer GSR ĉestice se kreće u granicama od 0.1 um do 10 um. Ponekad se

mogu naći GSR ĉestice veliĉine i do 55 µm ili više.Upravo oblik (a naravno i njihov hemijski sastav) GSR ĉesticu ĉini specifiĉnom i samim

tim razliĉitom u odnosu na ĉestice koje moţemo naći u svakodnevnom ţivotu u svojojokolini. Ĉestice koje bi makar po hemijskom sastavu bile sliĉne GSR ĉesticama, mogu danastanu od industrijskih ili automobilskih izduvnih plinova ili kondenziranjem raznoraznih

isparenja. MeĊutim ove ĉestice mogu sadrţati jedan ili više elemenata koji sadrţe GSRĉestica, ali nikako i sve elemente prisutne u GSR ĉesticama i nikako ne mogu imatimorfološki oblik GSR ĉestice, što GSR ĉestice ĉini specifiĉnim.

GSR ĉestica ima karakteristiĉnu morfologiju koja je dosta uvjetovana njenim hemijskim

sastavom. Prema svojoj morfologiji GSR ĉestice se mogu svrstati u tri grupe:

pravilni sferoidi,

nodulirani sferoidi i

nepravilni sferoidi.

Površina pravilnih sferoida varira od glatke do hrapave (šupljikave forme ili forme poputoljuštene narandţe).

Nodularni sferoidi nastaju sjedinjavanjem manjeg i većeg sferoida, a nepravilni sferoidiimaju veće ĉvoriće i ispupĉenja i njihov oblik se odlikuje velikom nestabilnošću što moţe da

bude posljedica velikih temperaturnih ekstrema.

Analizama je utvrĊeno da većina pravilnih sferoida, nodularnih sferoida i nepravilnih

sferoida, koji su promjera od 2 do 10 um, ima uniformnu (pravilnu) distribuciju svih

elemenata (olova, antimona i barijuma) u svojoj unutrašnjosti. Veći nepravilni sferoidi i

šupljikave GSR ĉestice, promjera većeg od 15 um, imaju nehomogenu i diskontinuiranudistribuciju elemenata olova, antimuna i barijuma u sebi. Forme GSR ĉestica poput oljuštenih



89

narandţi, imaju slojevitu distribuciju ovih elemenata u sebi (olovo je oko jezgra sastavljenogod barijuma i antimona).

Slika A.

Tipične sferoidne forme GSR čestica

Slika B. Tipične sferoidne forme GSR čestica



90

Slika C. Nesferoidne forme GSR čestica

Slika D. Nesferoidne forme GSR čestica



91

4.1.3.2. Hemijski sastav GSR ĉestica koje nastaju nakon opaljenja iz vatrenog oruţ ja

Osim karakteristiĉnog morfološkog oblika, GSR ĉestice imaju i karakteristiĉni hemijski

sastav. Naime, prilikom vještaĉenja neke ĉestice u pravcu: da li se radi o ĉestici koja je nastala

nakon opaljenja iz vatrenog oruţja ili od neĉeg drugog, nakon njenog karakteristiĉnogmorfološkog oblika odreĊujemo i njen hemijski sastav. Ova dva dokaza (morfološki oblik ihemijski sastav), se prilikom vještaĉenja moraju prezentirati. To je potrebno zbog toga što nijedovoljno da bi jedna ĉestica bila GSR ĉestica, da zadovolji samo morfološki oblik, a neodgovarajući hemijski sastav ili da odgovara po hemijskom sastavu, a ne po morfološkomobliku. Najkraće reĉeno, jedno drugo iskljuĉuje. Samo ĉestica koja zadovolji po odreĊenommor fološkom obliku i po odreĊenom hemijskom sastavu moţe biti GSR ĉestica.

Što se tiĉe elementarnog hemijskog sastava, struĉnjaci - istraţivaĉi iz ove oblasti, GSRĉestice dijele na dvije vrste:

a)

jedinstvene i b) konzistentne.

Jedinstvene GSR ĉestice su one koje sadrţe sli jedeće elemente: olovo, antimon i barijum; barijum, kalcijum i silicijum s tragovima sumpora; barijum, kalcijum i silicijum s

tragovima olova, ako bakar i cink nedostaju; antimon i barijum.

U konzistentne GSR ĉestice spadaju one koje sadrţe: olovo i antimon ili olovo i barijum.

Hemijski sastav GSR ĉestice se odreĊuje pomoću energetskog disperzivnog dodatkaskenirajućem mikroskopu, s X - zracima. Elementarni sastav GSR ĉestice se dobiva prekospektrova pikova koji karakteriziraju svaki od detektiranih elemenata.

Slika 16. Karakteristični hemijski sastav GSR čestice.

Za detektiranje GSR ĉestica, veoma je vaţno da su osnovni elementi u njima (olovo,antimon i barijum), praćeni sa što više indikativnih elemenata. Kako razliĉito streljivo,

odnosno razliĉite inicijalne kapisle u njima, imaju razliĉiti hemijski sastav, tako sedetektiranjem GSR ĉestica i njihovim hemijskim sastavom moţe utvrditi od koje vrste



92

streljiva su GSR ĉestice nastale. U tu svrhu su nauĉnici - istraţivaĉi iz ove oblasti, ispitivalihemijski sastav inicijalne kapisle, razliĉitih metaka, razliĉitih proizvoĊaĉa, razliĉitih kalibara,razliĉitih godina proizvodnje. Zakljuĉak je bio da se hemijski sastav, razlikuje kod metaka

razliĉitih kalibara, proizvoĊaĉa pa ĉak se hemijski sastav inicijalne kapisle metaka, istog

kalibra i istog proizvoĊaĉa razlikuje od razliĉite godine proizvodnje. Ova ĉinjenica, je veoma

bitna za primjenu metode SEM/EDX, za identifikaciju osobe koja je pucala iz vatrenogoruţja. Naime, kada se na licu mjesta kriviĉnog djela izvršenog iz vatrenog oruţja, naĊuinkriminirane ĉahure iz kojih je izvršeno kriviĉno djelo (ili bolje reĉeno koje su u vezi skriviĉnim djelom), utvrdi se hemijski sastav iz njihove unutrašnjosti. Taj hemijski sastav

potjeĉe iz elemenata inicijalne kapisle metka. Ukoliko na šakama osumnjiĉene osobe naĊemoGSR ĉestice, vršimo komparaciju njihovog sastava s hemijskim sastavom ĉahura pronaĊenihna licu mjesta izvršenja kriviĉnog djela. Ukoliko se ta dva hemijska sastava (misli se na

hemijski sastav GSR ĉestica sa šaka osumnjiĉenog i hemijski sastav ĉahura s lica mjestaizvršenja kriviĉnog djela) podudaraju, pouzdano moţemo tvrditi da je osumnjiĉena osobaizvršilac tog kriviĉnog djela. Naime, osumnjiĉeni u toj prilici ne moţe se braniti tvrdnjom, da

GSR ĉestice dokazane na njegovim šakama, upravo potjeĉu od ispaljenja metka, ali od

ispaljenja nekom drugom prilikom (na primjer, na nekom slavlju ili sliĉno, što osumnjiĉeni uovim prilikama ĉesto izjavljuju, da ne bi bili dovedeni u vezi s pravim sluĉajem, a što drugemetode, na primjer, vještaĉenje “parafinske rukavice” ne mogu da demantiraju).

Iz ranije navedenih raloga, u zemljama gdje se u istraţno - operativnim radnjama i u

pravosudnom postupku, primjenjuju metoda SEM/EDX, za identifikaciju osoba koje su

pucale iz vatrenog oruţ ja, pristupa se izradi baze podataka hemijskog sastava GSR ĉestica.

Naime, radi se o slijedećem: uradi se hemijski sastav metka svih proizvoĊaĉa i kalibara, koje

srećemo u forenziĉkoj praksi. Komparacijom tog (nesporni uzorak) hemijskog sastava s

hemijskim sastavom GSR ĉestica, detektiranog na neĉijim šakama (sporni uzorak) preciznoutvr Ċujemo kojom vrstom streljiva je rukovala osoba na ĉijim šakama su detektirane GSR

ĉestice.

4.1.3.3. Uzorkovanje GSR ĉestica sa šaka osobe koja je pucala iz vatrenog oruţ ja

Kao i kod svih ostalih metoda koje sluţe za vještaĉenje ĉestica zaostalih na šakamaosobe, koja je pucala iz vatrenog oruţ ja, tako je i za primjenu metode SEM/EDX, veoma

vaţan naĉin uzorkovanja pomenutih ĉestica. Kvalitetno i korektno vještaĉenje GSR ĉestica, ne

moţe se izvr šiti ukoliko se iste ne uzorkuju na propisan i kvalitetan naĉin. Iz navedene

konstatacije vidimo da je prvi, osnovni i najvaţniji korak kod primjene SEM/(EDX metode,

uzorkovanje GSR ĉestica s ljudskih šaka. Ukoliko se uzorkovanje ne uradi propisno i

kvalitetno, vještaĉenje na takvim uzorcima nema svrhe i takav rezultat (odnosi se nanepropisno i nepravilno uzorkovanje sa šaka strijelca), moţe da dovede u zabludu operativno

- istraţne i pravosudne organe.

Osim kriminalistiĉko - tehniĉkog pribora, za rad na terenu (misli se na higijenske

rukavice, pincete i sl.), za uzorkovanje GSR ĉestica sa šaka osoba, za koje se sumnja da su pucale iz vatrenog oruţ ja, koristi se slijedeći pribor:

1.) Metalni (aluminijumski) nosaĉ,

2.) Impregnirani plastiĉni disk, ljepljiv s obje strane i 3.) Plastiĉna posuda s posebnim zatvaraĉem.

Pomenuti pribor se primjenjuje na slijedeći naĉin: impregnirani plastiĉni disk, koji jeljepljiv s obje strane, se jednom ljepljivom stranom priĉvrsti na metalni nosaĉ



93

(aluminijumski). Pomenuti ljepljivi disk promjera je 12 milimetara i kao takav moţe direktnoda se stavi u skenirajući mikroskop i da se tako vrši analiza istog. Ljepljiva masa na disku je

pomiješana s fino samljevenim grafitom, što ovaj uzorak ĉini provodljivim i primjenjivim zaelektronsku mikroskopiju. Inaĉe uzorci koji bi se mogli primi jeniti (obiĉne samoljepljivefolije), za elektronski mikroskop, da bi bili provodni, moraju se prvenstveno uparavati u

vakumu sa zlatom ili s grafitom. Nakon toga se pristupa uzorkovanjem GSR ĉestica sa šaka strijelca i to na naĉin što se

ljepljivim diskom pritisaka površina šake i na taj naĉin se pokupe eventualne GSR ĉestice naljepljivu površinu diska.

Fotografija 125. Fotografija 125a. Fotografija 125b.

Impregnirani plastični disk, koji je ljepljiv s obje strane, s jednom ljepljivom stranom pričvršćen naaluminijski nosač, za uzorkovanje GSR č estica sa š aka osoba koje su pucale iz vatrenog oru ţ ja

Nakon toga se metalni nosaĉ pakira i šalje na vještaĉenje na propisan naĉin, odnosnozatvori se plastiĉnim pok lopcem. Navedeno je potrebno uraditi zbog toga da se ni u kom

sluĉaju ljepljiva površina diska na metalnom (aluminijumskom) nosaĉu ne bi kontaminirala bilo kakvim dodirom ili kontaktom. Veoma je vaţno napomenuti da se sve pomenute, goreopisane radnje obavljaju s higijenskim rukavicama i iste se nakon jednog uzorkovanja bacaju.

To je potrebno uraditi da ne bismo kontaminirali uzorak i rezultatom vještaĉenja takvoguzorka bi doveli operativno - istraţne i pravosudne organe na pogrešan tok istrage i presude.

Uzorak koje je pristigao na vještaĉenje stavlja se u skenirajući mikroskop, na mjesto predviĊeno za isti (uzorak je oblika i dimenzija prilagoĊen za skenirajući mikroskop), gdje se pristupa vještaĉenju.

4.1.3.4. Identifikacija osobe koja je pucala iz vatrenog oruţja uz pomoć baze podatakaformirane za komparaciju GSR ĉestica

Kod kriviĉnih djela izvršenih iz vatrenog oruţja, jedna od vaţnih, a ĉesto i presudnihĉinjenica za odreĊivanje ove vrste kriviĉnih djela je dokazivanje da li je neka osoba pucala iz

vatrenog oruţja ili nije. Dosadašnje metode koje su se primjenjivale za detekciju osobe zakoju se sumnja da je pucala iz vatrenog oruţja, nisu mogle da daju precizan i pouzdanodgovor na ovo pitanje. Metode za detektiranje organskih elemenata nastalih iz barutnog

punjenja metka, prilikom opaljenja istog iz vatrenog oruţja (npr. metoda vještaĉenja

“parafinske rukavice”), su nespecifiĉne i nepouzdane za decidno izjašnjavanje po pitanju: ko je pucao i kojom rukom (mada primjena nekih eksperimenata moţe unijeti odreĊene pomake i



94

u ovom pravcu). Metode za detektiranje neorganskih elemenata iz inicijalne kapisle metka, a

koji su nastali prilikom opaljenja metka iz vatrenog oruţja, nisu se pokazale apsolutno pouzdane za detekciju osobe koja je pucala iz vatrenog oruţja. Ova se konstatacija odnosi nametode NAA i AAS. Naime, pomenute metode su decidne da se elementi dokazani ovim

putem, a koji potjeĉu iz inicijalne kapisle metka, prilikom opaljenja istog iz vatrenog oruţja,

ne mogu na šakama pojaviti bilo kakvom detekcijom (ovo se odnosi naroĉito na antimon, Sb).Dakle, metode NAA i AAS za detekciju neorganskih elemenata koji nastaju kod opaljenja

metka iz vatrenog oruţja, izbacuju mogućnost da ti elementi (naroĉito antimon, Sb), mogunastati od neke kontaminacije. MeĊutim, ove dvije metode (misli se na NAA i AAS), ne dajuapsolutno pouzdan odgovor, da li je osoba na ĉijim šakama su detektirani ovi elementi (mislise na elemente iz inicijalne kapisle metka), pucala iz vatrenog oruţja prilikom istraţivanogkriviĉnog djela. U bogatim operativno - istraţnim i pravosudnoim praksama, moguće je naćiveliki broj sluĉajeva koji idu u prilog ovoj konstataciji. Naime, dokazivanje ĉestica izinicijalne kapisle metka, na neĉijim šakama je ogroman korak naprijed u odnosu na metode

koje se koriste za dokazivanje elemenata iz barutnog punjenja metka. MeĊutim, iako metodekoje se koriste za dokazivanje elemenat iz inicijalne kapisle metka (NAA i metoda AAS),

izbacuju kontaminaciju nekim drugim elementima, to ni ove metode ne mogu dati pouzdanodgovor na pitanje: da li je osoba na ĉijim su šakama detektirani elementi iz kapisle metka

pucala iz vatrenog oruţja u kritiĉnom momentu izvršenja kriviĉnog djela? U sluĉajevima kadase na šakama neke osobe osumnjiĉene za izvršenje kriviĉnog djela izvršenog iz vatrenogoruţja, naĊu elementi iz inicijalne kapisle metka ni tada se ne moţe sa sigurnošću tvrditi da jeta osoba pucala iz vatrenog oruţja tom prilikom. To je zbog toga što, ukoliko je ta osoba

pucala iz vatrenog oruţja nekom drugom prilikom prije tog dogaĊaja (misli se na kritiĉnokriviĉno djelo) ili ukoliko je u ruci drţala vatreno oruţje iz kojeg je ranije izvršeno opaljenjeili ukoliko je imala kontakt šakama s osobom koja je prethodno pucalla iz vatrenog oruţja, anakon svih ovih pobrojanih radnji ta osoba nije prala ruke, na njenim šakama će se pojavitielementi iz inicijalne kapisle metka. Ĉesto se na glavnom pretresu prilikom izvoĊenjadokaznog postupka, na suĊenjima izvršiocima kriviĉnih djela izvršenih iz vatrenog oruţja,dešava sli jedeća situacija: osumnjiĉena osoba na ĉijim se rukama naĊu ĉestice nastale odinicijalne kapisle metka, ĉesto se brani konstatacijom da je prije skidanja uzoraka sa svojih

šaka, pucala iz vatrenog oruţja (na nekom slavlju ili nekom strelištu ili tome sliĉno), te kakonakon toga nije prala ruke, ti elementi mogu potjecati od tog dogaĊaja. Metode NAA i AAS,ne mogu dati odgovor na pitanje vremena nastanka elemenata iz inicijalne kapisle metka na

ljudskim šakama. Metoda SEM/EDX je iskoraĉila ispred svih dosada poznatih metoda, za detektiranje

osobe koja je pucala iz vatrenog oruţja prilikom izvršenja kriviĉnog djela. Naime, metodomSEM/EDX, odreĊuje se hemijski sastav GSR ĉestica, naĊenih na šakama izvršioca kriviĉnog

djela. Ukoliko na licu mjesta kriviĉnog djela, naĊemo ĉahure (što se vrlo ĉesto i dešava), tadakomparacijom hemijskog sastava iz ĉahure iz koje je izvršeno kriviĉno djelo i hemijskog

sastava GSR ĉestica sa šaka osumnjiĉenog, zakljuĉujemo da je ta osoba pucala, ali sa mo i

iskljuĉivo vatrenim oruţjem iz kojeg su ispaljene te ĉahure, odnosno da je osumnjiĉeniizvršilac kriviĉnog djela. Dakle, optuţeni ne moţe da se brani konstacijom da je pucao, aliranije nekom drugom (manje kaţnjivom ili nekaţnjivom) prilikom, zbog toga što bi hemijski

sastav GSR ĉestica na njegovim rukama bio razliĉit s hemijskim sastavom ĉahura s licamjesta. U sluĉaju kada se na licu mjesta ne naĊu ĉahure (iz bilo kojeg razloga), tada se vršikomparacija GSR ĉestica na šakama osumnjiĉenog s GSR ĉesticama iz oruţja ili ĉahuravatrenog oruţja iz kojeg osumnjiĉeni tvrdi da je pucao prije kriviĉnog djela. Kod kriviĉnihdjela izvršenih iz vatrenog oruţja, a po NN (nepoznatom) poĉiniocu, tada se pristupa

formiranju baze podataka. Naime, odredi se hemijski sastav elemenata iz ĉahura s lica mjesta.Zatim se uradi baza podataka hemijskih sastava svih vrsta streljiva (razliĉitih kalibara,



95

proizvoĊaĉa, godine i serije proizvodnje). Komparacijom hemijskih sastava iz baze podataka

(nesporni uzorci) i hemijskog sastava iz ĉahura s lica mjesta kriviĉnog djela (sporni uzorak),dolazimo do podatka o kojoj se vrsti streljiva radi, koje godine proizvodnje i koje serije

proizvodnje. TakoĊe, baza podataka treba da sadrţi hemijske sastave GSR ĉestica detektiranihna osobama koje su izvršavale kriviĉna djela iz vatrenog oruţja i komparacijom ovih

hemijskih sastava, moţemo doći do izvršioca kriviĉnog djela izvršenog iz vatrenog oruţja.

4.1.3.5. Hemijski sastav GSR, od razliĉitih vrsta streljiva, koje nam mogu posluţiti zabazu podataka

U cilju pouzdanog otkrivanja osobe koja je pucala iz vatrenog oruţja, metodomSEM/EDX, odreĊuje se hemijski sastav GSR ĉestica, koja nastaju opaljenjem iz raznih vrstavatrenog oruţja. Nakon toga formira se baza podataka sa hemijskim sastvom GSR ĉestica,koja nastaju opaljenjem iz vatrenog oruţja streljiva razliĉitih proizvoĊaĉa i raziĉitog kalibra.Koristeći ovu bazu podataka, moţemo na osnovu hemijskog sastava GSR ĉestice detektiranena šakama ili odjeći neke osobe utvrditi, koju je vrstu streljiva ta osoba koristila. TakoĊe,

ukoliko na licu mjesta kriviĉnog djela izvršenog iz vatrenog oruţja, naĊemo ĉahure izvatrenog oruţja kojim je izvršeno to kriviĉno djelo, prvenstveno utvrĊujemo hemijski sastav

iz predmetnih ĉahura. Nakon toga utvrĊujemo hemijski sastav GSR ĉestica, na šakama iliodjeći osumnjiĉene osobe. Komparacijom ta dva hemijska sastava (hemijski sastav iz

predmetne ĉahure metka i hemijski sastav GSR ĉestica se šaka osumnjiĉene osobe), pouzdanoutvrĊujemo da li je ta osoba pucala baš iz vatrenog oruţja iz koga su ispaljene predmetneĉahure ili je osumnjiĉeni pucao nekom drugom prilikom ili su GSR ĉestice na njegovimšakama posljedica kontaminacije GSR ĉestica.

Hemijski sastav nekih vrsta streljiva, koji potječe od inicijalne kapisle metka.

Tabela 4.

Vrsta streljiva

(proizvoĊaĉ) Hemijski sastav

GECO Sinoxid Ba, Pb, SB, S, (Si)

GECO Sintox Ti, Zn

Fiocchi Ba, Pb, Sb, S

PPU K, Cl, Sb, S

Federal Ba, Pb, Sb, S

Winchester Ba, Pb, Sb, S,

Remington Ba, Pb, Sb, S, Al

Hinterberger Ba, Pb,Ca, SiDinamit Nobel Ba, Pb, Sb, S, Ca, Si

Norma Ba, Pb, Sb, S, Al

Sellier Bellot Ba, Pb, Sb, Ca, Si

Vremenom se sve više i više razvija metoda detektiranja GSR ĉestica. Pr egled

dostavljenog uzorka skinutog sa šaka osobe osumnjiĉene za pucanje iz vatrenog oruţja,metodom skenirajuće elektromikroskopije, prvenstveno se vršio ruĉno. Osim što je taj naĉinrada zahtjevao veliko vrijeme (dakle gubila se operativnost metode), postojala je mogućnostda se jedan dio uzorka ne pregleda elektronskim snopom ili da se jedan isti dio uzorka

pregleda dva puta. Usavršavanjem metoda SEM/EDX, pojavili su se elektronski mikroskopi sautomatskim pretraţivanjem uzoraka. Ovaj naĉin ispitivanja uzorka na okolnosti da li je neka

osoba pucala iz vatrenog oruţja ili nije, veoma je operativan i efikasan. Operativnost metode



96

automatskog pretraţivanja uzorka, ogleda se u kraćem vremenu pretraţivanja uzorka (uodnosu na ruĉni naĉin pretraţivanja uzorka).

Skenirajući elektromikroskopi koji sluţe za detekciju GSR ĉestica, koji se proizvode uzadnje vrijeme (sredinom devedesetih godina), osim što automatski pretraţuju uzorak, takoĊe

automatski izbacuju hemijski sastav svih GSR ĉestica detektiranih na uzorku. Rezultat pregleda uzorka skinutoga sa šaka osobe osumnjiĉene za pucanje iz vatrenog oruţja, ovimnajnovijim automatskim kompjuterskim naĉinom, sadrţi broj GSR ĉestica , njihov hemijski

sastav i njihovu veliĉinu.

4.1.3.6. Prednost SEM/EDX metode u odnosu na dosada navedene metode za

identifikaciju osobe koja je pucala iz vatrenog oruţja

SEM/EDX metoda za identifikaciju osobe koja je pucala iz vatrenog oruţja, ima jednuveliku prednost u odnosu na do sada pobrojane (i primjenjivane) metode. Radi se o tome da

ova metoda (SEM/EDX), nije destruktivna, odnosno da se ispitivani uzorak ne uništava i ne

mijenja prilikom ispitivanja. Tako da se jedan isti uzorak moţe ponovljeno pregledati X puta.To je vaţno u forenziĉkoj praksi, ukoliko bi se ukazala potreba za ponovnim vještaĉenjemodnosno super-vještaĉenjem, jednog istog uzorka. Dosadašnje metode za vještaĉenje tragovaostataka od pucanja iz vatrenog oruţja, bile su destruktivne, te se uništavanjem uzorka

prilikom ispitivanja, gubila mogućnost ponovnog pregleda uzorka. To je najizraţenije kodvještaĉenja “parafinske rukavice”, gdje se uzorak (“parafinska rukavica”) moţe pregledatisamo jednom, pa je ukoliko se iskaţe potreba, nemoguće izvršiti supervještaĉenje.

UtvrĊivanje da li je neka osoba pucala iz vatrenog oruţja metodom SEM/EDX, izbacujemogućnost kontaminacije (što je bila izraţena pojava kod predhodnih metoda). Naime, GSRĉestice detektirane SEM/EDX metodom, nastaju samo i iskljuĉivo prilikom opaljenja metka izvatrenog oruţja i nikako drugaĉije.

Formiranje baze podataka hemijskih sastava streljiva razliĉitih proizvoĊaĉa i razliĉitihkalibara i odreĊivanje što preciznijeg hemijskog sastva GSR ĉestica putem automatskehemijske obrade na SEM/EDX, ova metoda ima prednost u odnosu na dosadašnje metode.Ukoliko osoba na ĉijim se šakama detektiraju GSR ĉestice, na suĊenju izjavljuje da su GSRĉestice na njegovim šakama, posljedica pucanja iz vatrenog oruţja, ali nekom drugom

prilikom (a ne prilikom kritiĉnog dogaĊaja, zašto je optuţen) ili su posljedica uzimanja u šakevatrenog oruţja iz kog je predhodno izvršeno ispaljenje ili je imao fiziĉki kontakt šakama sosobom koja je predhodno pucala iz vatrenog oruţja, to se metodom SEM/EDX moţedemantirati. Naime, odredi se hemijski sastav ĉahura s lica mjesta, pa ukoliko isti odgovarahemijskom sastavu GSR ĉestica na šakama osumnjiĉenog velika je vjerojatnoća da je

osumnjiĉeni pucao iz vatrenog oruţja iz kog su ispaljenje te ĉahure. Ukoliko se osumnjiĉeni brani na naĉin da je pucao iz vatrenog oruţja, ali nekom drugom ranijom prilikom pa je prisutnost GSR ĉestica na njegovim šakama posljedica tog pucanja, to se jednostavno uradihemijski sastav ĉahura tog vatrenog oruţja za koje osumnjiĉeni tvrdi da je pucao iz njega , te

se komparacijom ta dva hemijska sastava (hemijski sastav GSR ĉestica na šakamaosumnjiĉenog i hemijski sastav ĉahura iz oruţja za koje osumnjiĉeni tvrdi da je pucao iznjega), s velikom vjerojatnoćom utvrĊuje da li je odbrana osumnjiĉenog osnovana ili nije.

Metoda SEM/EDX za identifikaciju osobe koja je pucala iz vatrenog oruţja, kao i sve dosada navedene metode ove namjene, nema mogućnost identifikacije GSR ĉestica usluĉajevima kada se šake sa kojih se uzima uzorak, operu vodom. MeĊutim, nauĉnici -

istraţivaĉi iz ove oblasti vrše intenzivna istraţivanja u ovom pravcu. Tako su pojedinistruĉnjaci uspjeli da detektiraju GSR ĉestice na šakama osobe koja je pucala iz vatrenog



97

oruţja i nakon toga oprala svoje šake vodom. Tom prilikom detektirane ĉestice, su promjeraispod 3 um i ima ih u znatno manjem broju nego što se obiĉno nalaze na šaki osobe koja puca

iz vatrenog oruţja, a ne pere šake prije uzimanja uzoraka sa istih. MeĊutim, u operativno -

istraţnoj praksi, u sluĉajevima kada se operu šake nakon pucanja iz vatrenog oruţja, pristupase uzimanju uzoraka s odjeće (najĉešće s manţetni rukava), uzoraka s kose ili s lica, osoba

koje su pucale iz vatrenog oruţja. Vrlo je vaţno napomenuti da kod osoba koje nisu pucale iz vatrenog oruţja nikada nisunaĊene GSR ĉestice.

4.1.4. PDT – TEST43

Uvod

Kroz dugi niz godina, u cilju eventualnog otkrića osobe koja je rukovala oruţ jem,

izdvajali su se razliĉiti testovi; za ovu priliku izdvajamo jedan od njih, a koji se, relativno

rijetko koristi (mada bi njegova upotreba mogla doprinijeti kvalitetnijim istragama iupotpunjenju dokaznog materijala.

Prije 1970. godine uglavnom se koristio 8 – hidroksikinolinski test za odreĊivanje da li je

osoba rukovala oruţ jem.44 Uopšteno se ovaj test naziva TMDT testom,45 koji je ukljuĉivao

prskanje ruku osobe s 0,2% otopinom 8 – hidroksikinolina u izopropanolu, za koju je

postojala sumnja da je dr ţala oruţ je. Nakon toga poprskani dijelovi ruku promatrani su pod

ultravioletnom svjetlošću. Ako je osoba rukovala oruţ jem, prenese se odreĊeni stepen

ţeljeznih iona na ruke i zatamnjene povr šine se zapaţaju upravo na tim dodirnim povr šinama.

Pozitivna reakcija se mora snimiti, meĊutim, istu prati relativno komplicirana upotreba

ultravioletne fotografije koja se mora koristiti.46

PDT – reagens

Za reagens PDT moţe se reći da spada u najnovije iz veoma vaţne serije spojeva

poznatih kao ferozinske vrste.

Blau,47 je krajem 19. vijeka zapazio da su molekule koje su imale atomsku konfiguraciju

– N=C-C=N- davale intenzivno obojene komplekse sa ţeljeznim ionima. Takvi spojevi takoĊe

reagiraju s bakrenim i kobaltnim ionima, ali je reaktivnost ţeljeznih iona mnogo veća i takva

grupa spojeva s ovom strukturnom konfiguracijom dobila je trivijalno ime feroin. Dvanaest

spojeva bilo je sintezirano48

i ocjenjivana je njihova reaktivnost sa ţeljezom i s drugimionima. Iako svi feroini reaguju kao bidentalni ligandi i većinu kompleksa stvaraju s metalnim

ionima slabog obojenja, i reakcija se odvija u dosta uskom pH podruĉ ju. Vaţno je napomenutida nekoliko feroina, meĊutim stvaraju stabilne intezivne obojene komplekse, sa ţeljeznim

ionima i istovremeno su sluţili za kolorimetrijska odreĊivanja ţeljeza. MeĊu ovim su: 1,10-

43

Dragić M., “Ko je drţao pištolj? Rasvjetljavanje sluĉajeva ubistava -samoubistava upotrebom PDT reagensa”,SECURITAS, Ĉasopis za teoriju i praksu sigurnosti, Godina 1. Broj 1, 2002., FMUP, Sarajevo, str. 67-70. 44 “Trace metal detection Technique in Law Enforcement”, Pamphlet No. 71 – 1, National Institute of LawEnforcement and Criminal Justice, LEAA, Washington, D. C. 1970.45

Stevens, J. M. And Messler, H., (1974) : Journal of Forensic Science, Vol. 19, No. 3, pp. 496 – 503.46 Messler, H. And Stevens, J. M. (1974): Photographic Applications in Science, Tehnology and Medicine, Vol.

10, No. 3, pp. 24 – 25.47 Blau, F. (1898): Monatsheffe fur Chemie, Vol. 19, pp. 647.

48 Schilt, A., (1966): Talanta, Vol. 13, pp. 895 – 902.



98

fenentrolin49

, 2,4,6-tris (2-piridil)-1,3,5-triazin50

, 2,6-bis (2-piridil)-piridin51

, 4,7-difenil-1, 10-

fenantrolin52, 2,2 dipiridin, i fenil 2-piridil ketoksim.53 Mnogi od navedenih reagensa produkt

su tegobnih i teških sinteza, i koji su rezultirani s visokom cijenom ovih spojeva za širuupotrebu za ţeljezo, ali je PDT reagens znatno jeftiniji za proizvodnju nego drugi iz feroinske

familije. Case54 je uradio prvosintetizirani spoj i njegovu upotrebu kao ţeljezni reagens opisao

je Stookey.55

U prisutnosti dvovalentnog ţeljeza PDT reaktiv s njim daje intenzivno obojenje,koje je vodotopl jivi kompleks ljubiĉaste boje. Ova reakcija je veoma brza i odvija se uširokom rasponu pH vrijednosti (pH 4 do pH 10). Molarna apsortivnost za PDT sa ţeljeznimionima je 27 900 na 562 nm i isti do sada poznati predstavlja drugi po jaĉini kromagen zaţeljezo. Terosit ili 2,6-bis (4-fenil-2-piridil)-4fenilpiridin je mnogo aktivniji s molarnom

apsortivnošću od 30 200 na 583 nm, ali je isti mnogo skuplji i znatno manje stabilan negoPDT.56 Osnova njegove strukture i spektralne karakteristike za Fe(PDT)3

++ kompleks,

vjerojatno je reakcija kojom reagira kao i drugi feroinski spojevi koji su s tri planarna

bidentalna ilganda koordinirana oko ţeljeznog iona. Svaki od liganada ima dva azotna atomaometena oko ţeljeza i stvara se petoĉlani prsten sa svih šest azotovih atoma.

Reagens PDT se moţe praviti otapanjem odreĊene koliĉine soli (Aldrich Chemical Co.)

u odreĊenoj koliĉini alkohola. Reagens se moţe ĉuvati duţi period u hladnjaku, mada binjegovu reaktivnost trebalo periodiĉno testirati ţeljeznim ionima s najniţim granicamadetekcije.

Procedura

Alkoholnom otopinom PDT prskaju se ruke osumnjiĉenih osoba. Ako su prisutniţeljezni ioni, mrlje ljubiĉaste boje pojavit će se za nekoliko minuta. Boja će lagano išĉezavatiu periodu od 1 do 2 sata. Reakcija se moţe ubrzati izlaganjem dugim ultravioletnim talasimakraći period. Jednom formirane obojene mrlje ljubiĉaste boje mogu se ukloniti s koţe

pranjem. Potpuno prskanje je potrebno da se upotpuni razvoj svog prisutnog ţeljeza. Vaţno jenapomenuti da pri niskim koncentracijama ţeljeza reakcija neće biti odmah vidljiva, već će serazviti nakon duţeg vremena.

Iskustva

Jedna od mogućnosti upotrebe PDT reagensa jeste odreĊivanje da li je osumnjiĉenaosoba rukovala oruţjem. Svakako da su najinteresantniji sluĉajevi sumnjiva samoubistva. Utakvim situacijama test moţe pomoći u davanju odgovora na pitanje da li je umrli zaista drţaooruţje prije njegove smrti.

U mnogim kriminalistiĉkim sluĉajevima, ukljuĉujući rasvjetljavanje dilema ubistvo – samoubistvo, veoma je znaĉajna upotreba PDT reagensa. Upravo iz ranije navedenih razloga

mnoge policije svijeta (npr. Izrael, SAD itd.) u svojim pokretnim kriminalistiĉkimlaboratorijama imaju PDT test.

Vaţno je istaći da pored rasvjetljavanja dilema ubistava i samoubistava reagens se moţeuspješno koristiti i u otkrivanju provalnih kraĊa, kraĊa automobila i drugim sluĉajevima.

49 Fortune, W., and Mellon, M. (1938): Industrial and Engineering Chemistry, Analytical Edition, Vol. 10, No. 2,

pp. 60.50

Collins, P., Diehl, H., and Smith, G. (1959): Analytical Chemistry, Vol. 31, No. 11, pp. 1862.51 Moss, M., Mellon, M. (1942): Industrial and Engineering Chemistry, Analytical Edition, Vol. 14, No. 11, pp.862.52

Smith, G., McCurdy (1952): Analyst, Vol. 77, No. 917, pp. 418.53 Chernin, R. And Simonsen, E. (1964): Analytical Chemistry, Vol. 36, No. 6, pp. 1093.54

Case, F. H. (1965): Juornal of Organic Chemistry, Vol. 30, pp. 931 – 933.55 Stookey, L. L. (1970): Analytical Chemistry, Vol. 42, No. 7, pp. 779 – 781.

56 Schilt, A. And Hoyle. W. C. (1967): Analytical Chemistry, Vol. 39, No. 1, pp. 114 – 117.



99

5. TRAGOVI BARUTA NA ODJEĆI OSOBE KOJA JE PUCALA IZ VATRENOGORUŢJA

Kao što smo rekli oko 20% nesagorjelih barutnih ĉestica izlazi kroz šupljine mehanizmaza okidanje, naroĉito kroz otvor za izbacivanje kod poluautomatskog i automatskog oruţja.

Kako se u blizini tih otvora nalazi šaka osobe koja je izvršila opaljenje, obavezno dolazi dokontaminacije koţe šake nesagorjelim barutnim ĉesticama. MeĊutim, ukoliko je osoba kojavrši ispaljivanje iz vatrenog oruţja odjevena u neki odjevni predmet dugih rukava, jedan dionesagorjelih barutnih ĉestica pored ruke odnosno šake moţe dospjeti i na donji dio rukava togodjevnog predmeta. Treba napomenuti da te nesagorjele barutne ĉestice imaju manjukinetiĉku energiju od onih koje izlaze na usta cijevi vatrenog oruţja tako da u većini sluĉajevaone ne penetriraju u odjeću već tako reći slobodnim padom dosp ijevaju na rukave navedenog

odjevnog predmeta. Zbog toga, prilikom slanja tog odjevnog predmeta na vještaĉenje radiutvrĊivanja postojanja nesagorjelih barutnih ostataka, potrebno je s njim veoma paţljivo

postupati kako ne bi došlo do stresanja barutnih ĉestica s površina rukava. Odjevni predmet se

ne smije prevrtati niti ĉistiti. Površine rukava u visini oko 20-ak centimetara potrebno je

zaštititi bijelim papirom kako bi se onemogućilo stresanje barutnih ĉestica. Nakon toga odjevni predmet je potrebno paţljivo zapakirati u papirnu vreću ili kutiju, na

istoj oznaĉiti broj traga, broj predmeta, ime odjevnog predmeta, ime osobe od koje je odjevni predmet oduzet i druge generalije, te isti poslati u laboratoriju na vještaĉenje. PostupakutvrĊivanja nesagorijelih barutnih ĉestica vrši se modificiranom Walkerovom metodom.

5.1. Tragovi na ţrtvi nastali upotrebom vatrenog oruţja

5.1.1. Tragovi baruta na odjeći ţrtve

Prilikom ispaljenja metka iz vatrenog oruţja veći dio nesagorjelog baruta i barutne gareţiizleti kroz cijev. Tragovi baruta koji izaĊu kroz cijev i prate zrno do odreĊene udaljenostikontiminiraju neku prepreku ako se ona naĊe u dometu tih tragova. Koliĉina i karaktertragova baruta, kao što je već reĉeno zavisi od više faktora od kojih su najvaţniji: vrsta oruţja,odnosno streljiva, kvaliteta streljiva, stanje cijevi i dr. Kako su nesagorjele barutne ĉestice,materijalne ĉestice odreĊene mase, udaljenost do kojih one mogu dospjeti zavisi prije svega onjihovoj masi i brzini. Krupnije ĉestice baruta (što pretpostavljaju lošu cijev ili streljivo)doprijet će do veće udaljenosti i obratno. Kontaminacija prepreke se odvija sliĉno kao ikontaminacija šaka osobe koja ispaljuje streljivo. Pod “preprekom” u kriminalistiĉkom smislunajĉešće podrazumijevamo odjeću pogoĊene osobe.

Kada su u pitanju tragovi barutnih ĉestica na odjeći ţrtve najvaţnije pitanje je, do koje

udaljenosti mogu doprijeti tragovi baruta nakon ispaljenja metka. Krajnji domet tragova baruta, osim pomenutih faktora, zavisi o vrsti oruţja iz kojeg se puca. Za kratkocijevno

vatreno oruţje tipa pištolja i revolvera krajnji domet fragmentiranih barutnih ĉestica je izmeĊu80 i 100 cm. Do udaljenosti od 100 cm mogu dospjeti barutne ĉestice većih kalibara pištolja irevolvera, pogotovo onih kojima je loša unutrašnjost cijevi. Kod dugocijevnog vatrenogoruţja tipa lovaĉkih karabina, vojniĉkih pušaka i sliĉno , nesagorjele barutne ĉestice mogu senaći na maksimalnoj udaljenosti do 150 cm. U prvom trenutku je nerazumljivo, kako to da

barutne ĉestice iz dugocijevnog oruţja ne odlete dalje od usta cijevi. Objašnjenje se nalaziupravo u duţini cijevi oruţja. Kod kratkocijevnog oruţja barutno punjenje ĉesto “ne stigne”da potpuno sagori (na primjer kod revolvera kalibar .357 magnum s 2.5 incha cijevi) što nijesluĉaj kod na primjer 60 cm duge cijevi lovaĉkog karabina.



100

Koliĉina barutnih ĉestica koje kontaminiraju neku odjeću zavisi i o vrsti tkanja te odjeće.

Majice, kaputi, jakne i sl., zadrţavaju skoro cijelu koliĉinu dospjelih tragova baruta što nijesluĉaj kod odjeće kao što su na primjer košulje ili predmeti od sintetike (glatke površine). Zarazliku od šaka, gdje se tragovi baruta mogu vrlo lako eliminirati (brisanjem, mehaniĉkimuklanjanjem, pranjem i sl.) na odjeći tragovi baruta ostaju trajno, osim naravno u situacijama

kada se opere kontaminirana odjeća. Tragovi baruta na odjeći ispituju se u cilju odreĊivanjaudaljenosti pucanja. Kako se ti tragovi ljevkasto šire, poĉevši od usta cijevi oruţja, promjerkontaminacije na odjeći je funkcija udaljenosti.

Sliĉno kao i saĉmeni snop, tako se i nesagorjele barutne ĉestice prostiru od usta cijevi prema meti i promjer kontaminacije mete, u relacijama krajnjeg dometa ovisan je o

udaljenosti od usta cijevi oruţja.Kod hica iz blizine promjer tragova baruta i barutne gareţi zahvaća zonu malog promjera

oko ulazne rupe, da bi se promjer te zone sve više povećavao porastom udaljenosti izmeĊuusta cijevi oruţja i prepreke.

UsporeĊujući promjer njihove kontaminacije na nekoj prepreci s promjerima dobivenim

probnim ispaljivanjem iz istog oruţja i streljiva s raznih udaljenosti, s velikom taĉnošću

moţemo utvrditi udaljenost pucanja, odnosno udaljenost strijelac-ţrtva (tzv. kriminalistiĉkieksperiment). Kada govorimo o odjeći i tragovima baruta na njoj, vrlo rijetko imamo

sluĉajeve kontaminacije na odjeći bijele boje. Obiĉno su to obojeni odjevni predmeti i ne pruţaju mogućnost, za razliku od bijelih, da su tragovi baruta crne boje na njima jasnoizraţeni i da se mogu lako locirati.

Izuzimanje odjeće i drugih predmeta za koje se pretpostavlja da su kontaminirani barutnim ĉesticama, a u cilju odreĊivanja udaljenosti pucanja, treba uzimati krajnje paţljivo.Kontaminirana mjesta (njih je lako odrediti jer su u okolici proboja-ulaza zrna ili saĉme) trebazaštititi na taj naĉin da se preko njih stavi komad papira ili ĉistog platna i to uĉvrsti ljepljivomtrakom jer postoji realna mogućnost da u toku transporta i drugih manipulacija jedan dionesagorijelih barutnih ĉestica otpadne sa odjeće.

S kriminalistiĉkog aspekta tragovi baruta na odjeći su vrlo vaţni jer se na temelju njihmoţe odrediti udaljenost pucanja što ĉesto ima utjecaja na sudsku kvalifikaciju djela. Naime,u pitanju da li je neko djelo izvršeno u samoobrani ili ne, udaljenost pucanja je odluĉujuća.Lokacija i raspored barutnih ĉestica koje se nalaze na nekom odjevnom predmetu ispituje selaboratorijski m reagensima koji daju specifiĉne kolorne reakcije na nitrate i nitrite iz baruta.

5.1.1.1. Tragovi na odjeći ţrtve nastali prolaskom projektila ispaljenog iz vatrenog

oruţja

Tragovi na odjeći ţrtve koji su nastali prolaskom projektila ispaljenog iz vatrenog oruţja

su ulazni otvor (ukoliko je u pitanju ustrijel) kao i izlazni otvor (ukoliko je u pitanju prostrijel). Ulazni i izlazni otvori, nastali pri prolasku projektila razlikuju se po obliku,

veliĉini, te prisutnosti (ili odsustvu) produkata pucanja oko njih. Oblik oštećenja je ovisan oniza faktora, ali najĉešće je oblik ulaznog otvora sliĉan obliku zrna. Pošto z rno pri udaru u

pregradu ima veću brzinu nego poslije prolaza kroz nju, ono na poĉetku razbija materijal pregrade, gurajući ga naprijed u pravcu svog kretanja. Rezultat toga je nedostatak materijala

pregrade, a na ivicima otvora ostaje brisotina, ĉiji je promjer blizak promjeru zrna.

Morfološke karakteristike od proboja zrna su, u odreĊenoj mjeri, ovisne o strukturi iosobinama materijala pregrade. Na većini materijala oštećenja oko ulaznog otvorakarakteriziraju relativno ravne ivice, usmjerene prema unutra. Izuzetak su odjevni predmeti od

teksasa i pleteni dţemperi kod kojih ponekad nastala oštećenja odstupaju od opisanih tj. ne

moţe se sa sigurnošću utvrditi ulazni otvor na temelju ivica jer iste ponekad znaju biti inedefinirane odnosno okrenute u oba smjera.



101

MeĊutim, tragove od pucanja na odjeći treba paţljivo pregledati jer se na temelju barutnih ĉestica, po pojasu brisotine i tragova na otvoru moţe utvrditi pravac ispaljivanja.Oblik nagnjeĉenog prstena takoĊer ukazuje na pravac pod kojim je projektil ušao u odjevni

predmet. Kad projektil uĊe pod pravim kutom prsten je simetriĉan, a kada ulazi pod kosimkutom, jedan dio prstena je širi i on ukazuje na koju je stranu nagnuta putanja projektila npr.

otvor na tkanini ravnomjerne duţine svih niti tk anja ukazuje na okomit pravac ulaska zrna.Kada je iz oruţja pucano pod kutom, tada su niti u pravcu cijevi oruţja kraće i ravnije, a nasuprotnoj strani duţe i neravnije s pocjepanošću tkanja.

Izlazni otvor je obiĉno većeg promjera u odnosu na ulazni otvor s ivicama okrenutim

prema vani. U pravilu nema tragova pucanja, izuzev što ponekad na unutrašnjoj straniodjevnog predmeta mogu ostati tragovi metala od zrna. Tragovi od zrna se mjere, prije svega,

ucjelini, ukljuĉujući i oštećenja, a zatim sami otvor. Oštećenja od zrna okruglog oblika semjere po promjeru, ako su kvadratnog ili pravokutnog oblika po duţinama strana, a ovalnogobilka po duţini dvije ose. Odjevni predmeti na kojima treba odreĊivati tragove u ciljuutvrĊivanja udaljenosti pucanja, odreĊivanja ulazno-izlaznih otvora treba posebno paţljivotretirati po slijedećem postupku:

Zaštititi površinu oko ulaznog otvora od presavijanja, otpadanja ili prenošenja ĉestica takošto će se zalijepiti veći komad ĉistog papira;

Vlaţne i krvave odjevne predmete osušiti u hladu i na sobnoj temperaturi; Ne vršiti nikakva oznaĉavanja na površinama oko ulaznih otvora; Po mogućnosti ne prevrtati mnogo odjeću bez posebne potrebe.

Na kraju radi utvrĊivanja udaljenosti pucanja kao i odreĊivanja ulazno – izlaznih otvora

na navedenoj odjeći istu treba poslati u kriminalistiĉkotehniĉki laboratorij radi vještaĉenja.

5.1.2. Tragovi vatrenog oruţja na strijelnim ranama

5.1.2.1. Rane

Rane s aspekta kriminalistiĉke balistike (svakako i sudske medicine) zauzimaju veoma

znaĉajno mjesto u sistemu mogućih odgovora koje mogu dati, a sve u procesu potpunog

rasvjetljavanja odreĊenog kriviĉnog djela57

. Upravo zbog toga, u najkraće navodimo osnovne

odrednice o ranama, s posebnim akcentom na one nastale upotrebom vatrenog oruţ ja.

Rana, vulnus, u sudskomedicinskom smislu jeste ona posebna mehanič ka povreda vi š etkiva koja je skopč ana bar s istovremenim raskidom ko ţ e, odnosno sluzoko ţ e u cjelini, a kojana sebi nosi svojstvena obilje ţ ja dejstvenog č inioca mehanič kog oruĎ a.

Kod svake rane bitni i glavni sastojci su: (svana) otvor rane (ulazni bez izuzetka i izlaznieventualno), redovno u koţi, a izuzetno u sluzokoţi, i (iznutra) prostor rane u potkoţnom,

odnosno podsluznom bilo mekanom ili ĉvrstom tkivu.

Veoma je vaţno istaći (osim ranije navedenog) da kod svake rane valja uoĉiti i

razlikovati, opisati i procijeniti još: sjedište, veliĉinu i oblik; pa onda, najbliţu okolinu rane;

zatim ivice i uglove otvora; i na kraju, zidove, dno, uglove, boju i sadr ţaj prostora rane.

U odnosu na proces njihovog nastanka, sudska medicina determinira: razderine (vulnuslacerum) koje su priĉinjene tupinom, odnosno pljosnatom ili oblom povr šinom ma kakvog

mehaniĉkog oruĊa; sjekotine (vulnus incisum s. scissum) jesu rane koje su uĉinjene oštricom

mehaniĉkog oruĊa; ubodine (vulnus punctum) jesu rane proizvedene šiljkom mehaniĉkog

57 Milovanović, M. (1982): Sudska medicina, Medicinska knjiga, Beograd – Zagreb, str. 35.



102

oruĊa; te ustrijeli (vulnus sclopetarium). Kako su, s aspekta teme knjige, najinteresantnije rane

– ustrijeli u narednom dijelu nešto šire ih obraĊujemo.

5.1.2.1.1. Strijelne rane

Ozljeda koja nastaje projektilom ispaljenim iz ruĉnog vatrenog oruţja naziva se strijelnarana (vulnus sclopetarium). Moţe se reći da se ruĉna vatrena oruţja dijele na dvije osnovnegrupe: na or uţje s kratkom cijevi i na oruţje s dugom cijevi (svakako da postoje i druge -

drugaĉije podjele o ĉemu je bilo rijeĉi ranije). U prvu grupu spadaju pištolji i revolveri, a udrugu puške (sportske, lovaĉke, vojniĉke).

Strijelne rane58

spadaju u onu vrstu ozljeda kod kojih se rješenje sluĉaja zasniva kako nasudskomedicinskom vještaĉenju, tako isto i na balistiĉkom. Pošto je za razumijevanjestrijelnih rana potrebno poznavanje nekih najosnovnijih ĉinjenica iz balistike, kao i zbog togašto se sudskomedicinski vještak i vještak za balistiku ĉesto dopunjuju, dodatni je razlog za

poznavanje osnovnih elemenata i općih podataka o onome što uzrokuje ove ozljede – o

oruţju, eksplozivnom punjenju i projektilu. O navedenim elementima smo već vrlo detaljno

pisali u prethodnim dijelovima, te na ovom mjestu nećemo ponavljati navedene parametre. Ulazna rana predstavlja defekt tkiva koji je kod okomitog ustrijela na koţu okruglog

oblika, a kod kosog ustrijela je eliptiĉnog oblika. Defekt je obiĉno manjeg prom jera od

promjera samog projektila. Naime, pritisak ĉela projektila na koţu dovodi do razmicanjanajfinijih djelića tkiva okomito u stranu, pri ĉemu je brzina tih djelića tkiva zbog njihovemalene mase veća od brzine projektila. Upravo zbog toga pri ulasku glave projektila u koţuzbog njezina koniĉnog ili kuglastog oblika dolazi do snaţnog pritisaka tkiva u stranu, a taj je

pokret tako brz da proširenje postoji na koţi već u ĉasu prolaska širega dijela projektila. Takose koţa uz nastali defekt samo ostruţe o stijenku projektila, a posljedica je stvaranje

nagnjeĉenog – kontuzijskog prstena. Nakon prolaza projektila koţa se zbog svoje elastiĉnostivraća u prvobitni poloţaj, formirajući tako ulaznu strijelnu ranu ĉiji rupiĉast defekt ima manji

promjer od promjera projektila. Širenje koţe na mjestu ulazne strijelne rane odgovaranastajanju privremene šupljine, a zavisi o brzini projektila. Kod velikih brzina potiskivanjetkiva ustranu moţe biti toliko intenzivno da dovodi do radijarnog razdora tkiva zbograstezanja

59.

U izuzetnim sluĉajevima ulazna rana moţe biti bez defekta tkiva, a izgleda kao prorez(šlic). To se viĊa kod sporijih projektila, primjerice kod zrna saĉme ispaljenog iz većeudaljenosti. Projektil se tada naĊe obiĉno u blizini ulazne rane.

Na sam izgled i osobine ulazne strijelne rane osim djelovanja samog projektila utjeĉu idrugi ĉinioci koji su usko povezani uz proces opaljenja, a to su: plamen, dim, nesagorjele

ĉestice baruta i barutni plinovi. U zavisnosti od djelovanja svih navedenih ĉinilaca ulazne se

strijelne rane dijele na rane koje su nastale pucanjem iz daljine i na rane koju su nastale pucanjem iz blizine. MeĊu strijelnim ranama nastalim pucanjem iz blizine razlikuju se dvijegrupe: rane nastale pucanjem iz relativne blizine i rane nastale pucanjem iz apsolutne blizine.

Prema tome, po izgledu se ulazne strijelne rane dijele na tri vrste:

1. ulazne strijelne rane iz daljine,

2. ulazne strijelne rane iz relativne blizine i

3. ulazne strijelne rane iz apsolutne blizine60.

58 Zeĉević, D., i sarad. (1989): Sudska medicina, Jugoslovenska medicinska naklada, Zagreb, str. 43 – 52.

Izlaganje o strijelnoj rani uglavnom je preuzeto iz navedene knjige i vršene su samo djelomiĉne izmjene. 59 Zeĉević, D., i sarad. (1989): Sudska medicina, Jugoslovenska medicinska naklada, Zagreb, str. 45.

60 Lukić, M. (1982): Osnovi sudske medicine za organe unutrašnjih poslova, PFV, Beograd, str.45



103

Strijelna rana iz daljine je ona ulazna strijelna rana koja ima samo osobine nastale kao

posljedica djelovanja projektila, a to su defekt (rupiĉast) koţe, kontuzioni prsten, projektilna

brisotina, te strijelni kanal.

Ulazna je strijelna rana okrugla ili jajolika, što zavisi od toga da li je projektil došao izokomitog ili kosog smjera na površinu tijela. Uvijek postoji rupiĉasti defekt koţe koji nastaje

od ĉela projektila zbog njegovog razornog djelovanja. Na rubu defekta koţe nalazi sekontuzioni prsten, koji je najvaţnija karakteristika ulazne strijelne rane nastale pucanjem iz

daljine. Prilikom prvog dodira s projektilom koţa se ugiba, ali zbog ogromnog nerazmjeraizmeĊu snage projektila i elastiĉnosti i ĉvrstoće koţe, ona popušta i projektil prolazi kroz njuu tijelo. Prilikom prolaza strane projektila ostruţu površinski dio koţe, a podruĉje ispod togamoţe biti podliveno krvlju. Kada projektil proĊe kroz koţu, ostaje već navedeni rupiĉastidefekt okruţen s jedan do dva milimetra širokim prstenom. Prema tome, kontuzioni prsten je

u stvari oguljotina koţe s više ili manje izraţenim kravarenjem. Kontuzioni prsten će bitikoncentriĉno jednake širine ako projektil na koţu dolazi pod pravim uglom, a ekcentriĉnoširok ako je njegov smjer pod oštrim uglom. U drugom će sluĉaju kontuzioni prsten biti širi naonoj strani s koje dolazi projektil, odnosno bit će to širi što je ugao izmeĊu koţe i smjera

dolaska projektila oštriji. Vaţno je napomenuti da se vrlo ĉesto unutar kontuzijskog prstenanalazi projektilna brisotina. Naime, projektil na svojoj površini ima ostatke ĉaĊi i ulja (nastaleod opaljenja u oruţju i podmazivanja oruţja), što se kod ulaska u tijelo otare/obriše i u oblikuoneĉišćenja ostaje vidljivo u rani. U sluĉajevima kada projektil najprije proĊe kroz odjeću,trag pro jektilne brisotine bit će vidljiv i na rupiĉastom defektu odjeće.

Slika 17. Š ematski prikaz prolaska zrna kroz ko ţ u. Elastična koţa u jednom trenutku popu š ta i nastaje ulazna rupa koja je

uvijek manja od promjera zrna. Po rubu ulazne rupe stvara se kontuzioni prsten i nastaje projektilna brisotina zrna (ako prethodno nije prošlo kroz odjeću).

Strijelna rana iz relativne blizine ima oko ulazne strijelne rane tragova onih drugih

tvari koje su vezane za opaljenje ruĉnog vatrenog oruţja: nesagorjelih barutnih zrnaca/ĉestica,dima i plamena. Vaţno je napomenuti da najdalje od usta cijevi dopiru nesagorjela barutnazrnca. Krajnja udaljenost od usta cijevi do koje dopiru nesagorjela barutna zrnca predstavlja

prema tome granicu pucanja iz relativne blizine i daljine. Navedena se barutna zrnca ut isnu u

koţu oko ulazne strijelne rane, što se ĉesto moţe vidjeti u obliku taĉkaste tetovaţe. Jedan sedio tih barutnih ĉestica moţe lako isprati s površine koţe. Dokaz da je rijeĉ o t ragovima

baruta moţe se dobiti hemijskim pretragama i testovima (vidjeti u ranijim poglavljima ove

knjige).



104

Uz tragove nesagorjelih barutnih zrnaca ponekad se u okolini ulazne strijelne rane vide i

tragovi dima u obliku ogarina. One su crnkaste i ţućkastosmeĊe boje. Moţe se reći da dimkao posljedica plamena prosjeĉno doseţe pola daljine od one koju doseţu nesagorjela barutnazrnca u odnosu na usta cijevi oruţja.

Plamen doseţe najmanju udaljenost od usta cijevi, najviše do ĉetvrtine udaljeno sti koju

doseţu nesagorjela barutna zrnca, a kod metka punjenog malodimnim barutom sveganekoliko centimetara. Djelovanjem plamena nastaju opekline razliĉitog intenziteta. U sluĉajevima da je dio tijela na kojem se nalazi ulazna strijelna rana nast ala pucanjem iz

relativne blizine pokriven, tada će se tragovi nesagorjelih barutnih zrnaca, dima i plamenanaći na odjeći. To je neobiĉno vaţno imati na umu i uvijek je potrebno uz strijelnu ranu

pregledati i odjeću kroz koju je ozljeda nanesena (zbog toga je upravo vaţno saĉuvati iodjeću).

Sam oblik strijelne rane iz relativne blizine u pravilu je sliĉan obliku strijelne rane izdaljine. Kontuzioni prsten se ponekad neće vidjeti, jer moţe biti prekriven nesagorjelim

barutnim zrncima, pa ĉak i opeklinama.

Slika 18. Relativno mala udaljenost usta cijevi od ko ţ e. Velika koncentracija

barutne gareţi i nesagorjelih barutnih čestica oko ulazne rane

A

B

C

D

Slika 19.

Š ematski prikaz svih tragova pucanja s relativno male udaljenosti:

A – kontuzioni prsten, B – projektilna brisotina (tragovi uprljanosti zrna),C – nesagorjele barutne č estice i D – barutna gare ţ i ostali produkti sagorijevanja baruta



105

Strijelna rana iz apsolutne blizine nastaje kada su usta cijevi prislonjena neposredno na

koţu ili su nekoliko milimetara udaljena od koţe. Izgled ovakve ulazne strijelne rane jedrugaĉiji nego kod strijelnih rana nastalih pucanjem iz daljine i relativne blizine, jer na njega

bitno utjeĉu potisni barutni plinovi. Sama ulazna strijelna rana je znatno veća, nepravilna irastrganih rubova. Kontuzioni prsten je samo rijetko prisutan. Razlog ovakvog izgleda ulaza

strijelne rane je u tome što s projektilom u tkivo ulaze potisni barutni plinovi koji s vojimekspanzivnim djelovanjem izazivaju razaranje okolnog tkiva, katkad i vrlo znatno. Nerijetko

pri pucanju u glavu iz apsolutne blizine dio glave bude raznesen. Nesagorjela barutna zrnca,

ogarenost i opekotine nalazit će se u prostoru rane (strijelni k anal), a rijetko i malo oko same

ulazne strijelne rane. Ponekad se na koţi uz ulaznu strijelnu ranu nalazi potpun ili nepotpunotisak usta cijevi oruţja.

Slika 20. Usta cijevi naslonjena na ko ţ u (kontakt). Odbijeni barutni plinovi

od kosti imaju povratno djelovanje i uvjetuju zvjezdasto pucanje koţe

Fotografija 126. Karakteristič no zvjezdasto pucanje koţe ( apsolutna blizina)

Strijelna ozljeda kod koje projektil izaĊe iz tijela naziva se prostrijel, dok se strijelna

ozljeda kod koje projektil ostaje u tijelu naziva ustrijel. U sluĉajevima kada projektil samo površinski ošteti koţu ne ulazeći u tijelo, nastaje ozljeda koja se zove strijelno okrznuće.Postoje situacije kada je takvo okrznuće nemoguće razlikovati od neke druge mehaniĉkeozljede. Prostrijelne i ustrijelne ozljede imaju svoje strijelne kanale, a prostrijelna ozljeda još iizlaznu strijelnu ranu.



106

Strijelni kanal je najĉešće produţetak smjera putanje projektila prije njegova ulaska u

tijelo, ali ponekad to i nije tako. Smjer će strijelnog kanala biti drugaĉiji ako projektil promijeni smjer zbog udara u kost. U ĉvrstim parenhimatoznim organima (primjerice u jetri)strijelni je kanal valjkastog oblika, obiĉno ispunjen krvlju i zgnjeĉenim tkivom. Kod šupljih

organa (primjerice ţeluca) nastaju okrugli otvori na stijenkama, koji, ako je organ punsadrţaja, mogu biti i jako veliki (zbog hidrodinamiĉkog djelovanja). Jedan projektil moţeimati i više strijelnih kanala ako se projektil rasprsnuo u tijelu.

Kod strijelnih rana iz apsolutne blizine strijelni je kanal nerijetko u obliku dvaju lijevaka

koji se spajaju na uskim mjestima. Prvi je lijevak posljedica već spomenutog djelovanja barutnih plinova koji s pr ojektilom ulaze u tijelo i uzrokuju veća razaranja. Drugi je lijevak posljedica aktiviranja, tzv. sekundarnih projektila. U svakom sluĉaju, potrebno je utvrditi

smjer strijelnog kanala što je vaţno radi rekonstrukcije dogaĊaja. Pored toga, na završetkustrijelnog kanala, ako se radi o ustrijelnoj ozljedi, nalazi se projektil koji se uvijek mora

pronaći radi identifikacije (zbog toga je veoma vaţno da pripadnik organa unutrašnjih poslova – ovlašteno sluţbeno lice prati povrijeĊenog ili umrlog do zdravstvene ustanove i preuzme

navedeni projektil; zabiljeţeni su sluĉajevi da ovu radnju sluţbene osobe zaborave, pa sedogodi da doktori bace projektil izvaĊen iz, npr. glave ubijenog).

Prostrijelne ozljede imaju izlaznu strijelnu ranu. U veĉini sluĉajeva nije teško razlikovatiulaznu strijelnu ranu od izlazne. Izlazna strijelna rana moţe biti razliĉitog oblika: jajolikog,crtastog, zvjezdastog i vrlo je ĉesto veća od ulazne. Ona nema kontuzijskog prstena, a rubovisu joj ĉesto izvrnuti prema vani. U nekim sluĉajevima se na njenom rubu ipak pronaĊu

promjene koje su nalik na kontuzioni prsten i tada je razlikovanje ulazne od izlazne strijelne

rane teško. Takva promjena, tzv. ekstenzijski prsten, nastat će ako se izlazna strijelna rananalazi na dijelu tijela ko ji je ĉvrsto stegnut odjećom, npr. rub grudnjaka. Sondiranje strijelnih

ozljeda je greška, jer se vrlo lako mogu promijeniti karakteristike rane i izvesti pogrešnizakljuĉci.

Generalno govoreći u pravilu je izlazna rana veća od ulazne. Obiĉno joj s e rubovi mogu

adaptirati jer za razliku od ulazne rane nema defekta tkiva. Uzrok te razlike i veliĉine jestedeformacija projektila (osobito olovnih ili s djelomiĉnom košuljicom) kojem se zbog toga na

putu od ulaza do izlazne rane povećava kalibar. Pored toga, projektil sa sobom nosi dijelove

tkiva, što mu, takoĊer, povećava kalibar. Nerijetko se projektil dok prolazi kroz tijelo okrenekoso ili boĉno, odnosno pljoštimice. Ponekad je izlazna rana zaĉuĊujuće velikog promjera sdefektom koţe ĉak do veliĉine dlana, što se najĉešće viĊa kod projektila velike brzine (iznad800 m/s), koji pogotkom kosti dovode do stvaranja sekundarnih projektila koji obiĉnoizazivaju veća razaranja nego sam primarni projektil.

Dum – dum meci (nazvani po istoimenoj indijskoj pokrajini gdje su prvi put

upotrijebljeni) koji imaju olovni projektil s djelomiĉnom košuljicom, a obiĉno su kupastog ilizatupljenog oblika, dovode jednako tako do velikih izlaznih rana, a da ne pogode kost.

Izuzetno ulazna rana moţe biti veća od izlazne kod ustrijela iz apsolutne blizine, gdje su usta

cijevi prislonjena uz koţu pa pritisak barutnih eksplozivnih plinova 1000 j/cm2 i više ulazi

pod koţu, odiţe je, podminira i rasteţe. Kao posljedica nastaju radijarni zrakasti razdori. Zbogstvaranja tog podminiranja i šupljine ispunjene eksplozivnim plinovima (dimne šupljine) ,

koţa bude potisnuta prema ustima cijevi, zbog ĉega na koţi moţe nastati otisak usta cijevi,drţaĉa nišana i samog nišana.

Veoma sliĉan izgled izlazne strijelne rane u obliku proreza viĊa se kod “sporih

projektila”, a to laici mogu zamijeniti ubodnom ranom jer nema defekta koţe (KK streljivo ili

6.35).





108

5.1.2.1.2. Balistika rane

Balistika rane prouĉava promjene koje nastaju ulaskom i prolazom projektila krozljudsko tijelo61.

Prema rezultatima istraţivanja (iskustva ameriĉke komisije u korejskom ratu)

karakteristike strijelne rane zavise o slijedećim faktorima:

1. obliku i veliĉini projektila, 2. balistiĉkim karakteristikama projektila (brzini, kinetiĉkoj energiji i stabilnosti), 3. ĉvrstoći tkiva koja projektil ozljeĊuje i 4. elastiĉnosti koţe i tkiva.

Prilikom udara u tijelo projektil mu prenosi kinetiĉku energiju, a veliĉina kinetiĉkeenergije ovisi o nizu faktora, ponajprije o njegovoj brzini. Budući da je razorna moć projekt ila

ovisna o njegovoj brzini, to s porastom brzine projektila raste i njegova razorna moć. Pravilnost i ponašanje projektila prilikom njegovog prodiranja u tijelo i kroz njega

tumaĉi se hidrodinamiĉkom teorijom. Naime, ĉovjeĉije tijelo sadrţi u prosjeku 76 – 81%tekućine. Prodiranjem kroz ova, tekućinom vrlo bogata tkiva, projektil troši za probijanje putavrlo malen dio kinetiĉke energije, a veći ostatak troši na kompresiju okoline predajućienergiju ĉesticama tkiva. Pri prolazu projektila, tkivo bude potisnuto poput talasa radijalno

ustranu, odnosno okomito na strijelni kanal. Takvim pritiskom, ĉija snaga na vrhu doseţevrijednosti i do 100 atmosfera, ĉestice dobivaju poĉetnu energiju gotovo jednaku brzini

projektila i pomiĉu se radijalno od strijelnog kanala. Pomicanjem tkiva ustranu od projektila

nastaje tzv. privremena (temporarna) šupljina ĉiji je promjer mnogo veći nego promjer samog projektila. Sama veliĉina te šupljine odreĊena je dvjema uzajamnim silama, i to energijom projektila, s jedne strane, i elastiĉnošću tkiva, s druge strane.

Pomicanje tkiva u stranu traje vrlo kratko, tj. 2 – 4 milisekunde, dok kinetiĉka energijane prijeĊe u elastiĉnu energiju tkiva u kojem je trenutku dimenzija privremene šupljinenajveća. Tada dolazi do negativne faze, tj. do unutrašnjeg gibanja tkiva prema strijelnom

kanalu, kada elastiĉna energija prelazi ponovo u kinetiĉku. U toku ovog centripetalnogkretanja ubrzana tkiva sudaraju se u strijelnom kanalu, pa ovako izazvanim sudarom nastaje

pritisak koji opet ima centrifugalan smjer djelovanja, ĉime se ponavlja već ranije gibanje štodovodi do pulziranja nastale privremene šupljine (pulzirajuća šupljina ili temporarnakaverna). Jedan takav pomak traje 5 – 10 milisekundi i nastavlja se u niz pulzacija. Budući dadio kinetiĉke energije zbog jakog unutarnjeg trenja prelazi u toplinsku energiju, svakasljedeća pulzirajuća šupljina ima manji promjer od prethodne. Stvaranje primarne privremenešupljine nastaje nakon prolaska projektila, pa je mjereno prema brzini projektila ovo relativno

spor dogaĊaj. Najĉešće je ovakav talas pritisaka praćen talasom usisavanja koji ga slijedi, štomoţe dosta ĉesto dovesti do opseţnih ozljeda organa osobito onih ispunjenih plinom. Navedeni je talas usisavanja toliko brz da se plin koji npr. u crijevu s ozli jeĊenom stijenkomviše nije ograniĉen sada naglo širi prema van i moţe dovesti do razdora tkiva, ĉime se tumaĉiozljeĊivanje tkiva na udaljenim mjestima od maksimalnog proširenja privremene šupljine.Poznavanje principa nastanka i trajanja privremene šupljine presudno je za razumijevanje

efekta djelovanja projektila kod prostrijela. Posmatrajući efekt pulzirajućeg djelovanja privremene šupljine, vidi se da njena veliĉina višestruko premašuje promjer samog projektila.U toku dinamike nastajanja privremene šupljine energija se smanjuje u smjeru strijelnogkanala prema udaljenim tkivima, pa su i efekti razaranja manji. Sloj tkiva uz cilindriĉanstrijelni kanal jako je rastegnut zbog stvaranja šupljine, pa su i tkiva zbog jakog rasteza nja

61 Zeĉević, D., i sarad. (1989): Sudska medicina, Jugoslovenska medicinska naklada, Zagreb, str. 49.





110

Slika 23. cal. 9 mm NATO V=362,4 m/s Masa=8,0 g

Slika 24.

cal. 12 Foster, promjer 17,6 mm, V=461 m/s Masa=28,3 g

Slika 25. cal . 12, bez čoka (cilindar) 27 kuglica sačma #4, V=412 m/s Masa=35 g



111

Slika 26.

cal. .22 LR (5,56 mm) V=388 m/s Masa=2,4 g

Slika 27. cal. .38 Special, V=275 m/s, Masa=7,13 g

Slika 28. cal. .357 Magnum, V=425 m/s Masa=8,1 g

2,4% fragmentacija (Masa 7,9 g)



112

Slika 29. AK-47 cal. 7,62 mm, V=713 m/s Masa=7.05 g

Slika 30. AK-47 cal. 5,45 mm, V=935 m/s Masa=3.4 g

Slika 31.



113

Impozantna je veliĉina maksimalnog volumena privremene šupljine, koja je to veća što je veća energija koju projektil preda tijelu (energija pri ulazu umanjena za energiju projektila

na izlazu strijelnog kanala). Ako, primjerice, projektil preda tijelu energiju od 1000 J,

maksimalni volumen prolazne šupljine iznosi ĉak ¾ litre. MeĊutim, promjer privremenešupljine mnogo je pouzdanija veliĉina nego njezin ukupni volumen. Taj je promjer razmjeran

brzini projektila na nekom mjestu privremene šupljine. Eksperimentalno je, npr. dobiveno da promjer privremene šupljine pušĉanog projektila s brzinom od 1000 m/s iznosi 13 cm. Zbog

zavisnosti od brzine samog projektila jasno je da se promjer šupljine smanjuje uporedo s padom brzine projektila od ulaznog dijela strijelnog kanala prema izlaznom. To svakako

vrijedi iskljuĉivo za projektil koji se ne deformira u toku stri jelnog kanala, a takav je,

primjerice, ĉeliĉni projektil. Zbog zavisnosti promjera temporarne šupljine od brzine projektila jasno je da su kod brzih projektila moguća oštećenja tkiva udaljenijih od strijelnogkanala. Te udaljene ozljede moguće su samo kod projektila ĉija je brzina nekih 500 – 600 m/s,

što objašnjava ĉinjenicu da je kod projektila ispaljenih iz pištolja i revolvera (zbog njihoverelativno malene brzine) destruktivno djelovanje izraţeno u uskoj zoni uz strijelni kanal.

Razliĉito je djelovanje projektila u razliĉitim tkivima. Tako nastanak temporarne šupljine

kod prostrijela kroz pluća dovodi do udara plućne površine o unutarnju stijenku prsnog koša s posljediĉnim krvarenjima ispod pleure. Ţivci na udaljenim mjestima od strijelnog kanalamogu biti rastegnuti ili razderani, mišići otkinuti od kosti, a kosti prelomljene iako nisuizravno pogoĊene projektilom.

Mada su veće krvne ţile izvan podruĉja temporarne šupljine, veoma se rasteţu, pucajunjihova vasa vasorum, što dovodi do nekroze stijenke, a time i do naknadnih oštećenjastijenke, sve do razdora s posljediĉnim krvarenjima. Najteţe posljedice nastaju pogotkom

projektila u kosti jer pri tome projektil mali dio svoje energije troši na probijanje kosti, anajveći dio predaje komadićima prelomljene kosti (sekundarnim projektilima) koji zbog svognepravilnog oblika, brojnosti i brzine kretanja nanose brojnije i teţe ozljede nego sam

primarni projektil. Posebno opseţne ozljede nastaju prolaskom projektila kroz organeispunjene tekućim ili rijetkim kašastim sadrţajem, kao što su prostreli kroz srce, mokraćnimjehur, ţeludac i sliĉno, jer dolazi do tzv. hidrauliĉnog eksplozivnog djelovanja. Naime,sadrţaj organa doveden je do visokog pritisaka, tako da se pod njegovim djelovanjem moţeorgan rasprsnuti, eksplodirati.

Poznat je princip djelovanja brzih projektila koji neri jetko dovode do smrti zbog šoka, pri ĉemu se radi o projektilima brzine preko 800 m/s, kada projektil brzo preda velikuenergiju tijelu s posljedicom udarnog podraţaja ţivĉanog sistema. Brzina projektila razliĉitihvrsta vatrenog oruţja mjerena na ustima cijevi iznosi:

- pištolji oko 270 do 450 m/s,

-

automatski pištolji oko 300 do 650 metara/s, -

puške i automatske puške 800 do 1000, najviše 1200 m/s.

Smatra se da se kod projektila ispaljenih iz pušaka njihova brzina nakon 650 metara letasmanjuje pribliţno na polovicu.

Sudskomedicinsko vještaĉenje i tumaĉenje koje se kod strijelnih ozljeda od vještakamoţe oĉekivati ide u nekoliko pravaca:

1) utvrĊivanje da je rijeĉ o strijelnoj ozljedi i nakon toga razlikovanje ulazne od izlaznestrijelne rane,

2) odreĊivanje pribliţne or ijentacije udaljenosti iz koje je ozljeda nastala,

3) odreĊivanje smjera strijelnog kanala i zatim potvrĊivanje ili iskljuĉivanje nekog opisa

dogaĊaja,



114

4) u sluĉaju ozljeĊivanja iz dva ili više oruţja treba utvrditi kojim je projektilom nastalokoje oštećenje, odnosno smrt,

5) na osnovi osobina strijelnih ozljeda pokušati odrediti uzrok njihova nastanka:samoubistvo, ubistvo, nesretan sluĉaj,

6)

u suradn ji s balistiĉkim vještakom pokušati identificirati oruţje. Svakako da je ovo

dominantno posao vještaka balistiĉara62

.

5.1.2.2. Utjecaj vrste i konstrukcije streljiva na izgled strijelne rane63

U narednom dijelu pokušaćemo u najosnovnijim aspektima rasvijetliti problematiku

utjecaja vrste i konstrukcije streljiva na izgled strijelne rane. Neke od elemenata koji su

neophodni za razumi jevanje problematike već smo obradili, neke ćemo samo apostrofirati, a onekima ćemo govoriti po prvi put (o osnovnim pojmovima termalne balistike smo govorili,

kao i o definiranju vatrenog oruţja, konstrukciji streljiva i o njima neće više biti rijeĉi).

5.1.2.2.1. Balistiĉka svojstva zrna

Stabilnost projektila na putanji kroz zrak postiţe se spinom, odnosno rotacijom zrna oko

uzduţne osi. To se postiţe s pomoću ţljebova u cijevi. Projektil bez spina prevrtao bi se većna putanji kroz zrak. Što je spin jaĉi, stabilnost zrna pri letu je veća, tako da sile spina jaĉaju u

prvih sto metara leta projektila nakon ĉega je on i najstabilniji. Promatrano s druge strane,

kada zrno proĊe kroz višeslojnu prepreku ili kroz granje i lišće, dolazi do destabilizacijespina. Navedeno se, takoĊer, dogaĊa kada projektil ima vrlo kraktu putanju izmeĊu usta cijevii tkiva. U tom sluĉaju zrno još uvijek ima otklon izmeĊu vlastite putanje i svoje osi, odnosno

“šeta” u zraku. Na taj naĉin se zbog nestabilnosti projektila oslobaĊa velika koliĉina energije,

a to rezultira znaĉajnom tkivnom destrukcijom. Rotacija koju zrno dobije tokom prolaska kroz

cijev dovoljna je da zrno putuje kroz zrak vrhom okrenutim prema naprijed, što ne vrijedi pri

prolazu kroz tkivo. Takva destabilizacija zrna u tkivu moţe izazvati promjenu oblika zrna, pai lom, odnosno pojavu tzv. sekundarnih projektila.

Samo uvijanje cijevi koje stvara spin kod streljaĉkog oruţja kreće se izmeĊu 170 i 350mm. Kao primjer navodimo automatsku pušku – Kalašnjikov u kalibru 7,62x39 mm koja imakorak uvijanja 236 mm, a njezina novija inaĉica u cal. 5,45x39 mm model AK – 74, ima

korak 196 mm. Radi veće brzine zrna i manjeg koraka, zrno ima relativno veliku brzinu

rotacije koja mu osigurava znatno poloţeniju putanju nego kod zrna cal. 7,62 mm, te dobrustabilnost na daljinama do 400 metara. Cijevi pušaka NATO ĉlanica u cal. 5,56x45 mm,

najĉešće imaju korak uvijanja 178 ili 305 mm. Potrebno je spomenuti da se smanjivanjemkoraka uvijanja povećava obrtna brzina zrna, što osigurava bolju stabilnost zrna na putanji.

5.1.2.2.2. Kinetiĉka energija

Potencijal nanošenja ozljeda ovisi izravno o koliĉini kinetiĉke energije koju posjeduje

pojedini projektil prije sraza sa tkivom. Formula za kinetiĉku energiju glasi:

2

2mxv

Ek

Iz navedenog je vidljivo da je brzina projektila odluĉujuća za njegov uĉinak, no ne smije

se zanemariti niti masa i konstrukcija zrna. Bez obzira na formulu, brzina projektila ipak

nema najveći utjecaj na uĉinak ranjavanja. Iz formule, strogo teorijski gledano, proizilazi da

62

Zeĉević, D., i sar. (1980): Sudska medicina, Jugoslovenska medicinska naklada, Zagreb, str. 42. 63 Ovaj dio bazira se na radu Alekseja Lebeda (2004): Utjecaj vrste i konstrukcije streljiva na izgled strijelne

rane, Policija i sigurnost, Zagreb, godina 13, str. 39 – 47.



115

se udvostruĉenjem mase samo udvostruĉuje kinetiĉka energija, dok udvostruĉenje brzine projektila uĉetverostruĉuje kinetiĉku energiju. MeĊutim, u praksi to izgleda nešto drugaĉije.Zrno cal. 5.56x45 mm ispaljeno iz puške M-16 ima samo 10% veću poĉetnu brzinu od zrnacal. 7.62x51 mm, odnosno 943m/s naspram 862m/s, ali je zato omjer mase zrna 3,6 prema 9,7

grama. Iz toga dobivamo da je lakše udvostruĉiti teţinu zrna i time “samo” udvostruĉiti i

kinetiĉku energiju uz gubitak brzine od samo 10%, nego iznalaziti nove vrste baruta uza sve probleme vezane za konstrukciju oruţja. I ne samo to, tako uvećana kinetiĉka energija opet ne bi jamĉila razmjerno veću uĉinkovitost zrna na prepreci, upravo zbog ĉinjenice da i teţina ikonstrukcija zrna utjeĉu na profil rane.

Utjecaj vrste streljiva na profil rane

U svrhu prikazivanja utjecaja streljiva na ljudsko tkivo razvijene su slijedeće metode.

Jedna od njih nazvana je “ profil rane”, a njenim autorom smatra se pukovnik ameriĉke vojske

Martin Fackler – voditelj Laboratoriju za balistiku rane u Letterman Army Institutu u

Kaliforniji. Tako profili dobijeni ovom metodom pokazuju maksimalno razaranje koje se

moţe oĉekivati od zrna. Prije samog tog prikaza neophodno je objasniti osnovne mehanizmenastanka rane.

5.1.2.2.3. Mehanizam nastanka strijelne rane

Negdje šezdesetih godina razmatrane su tri glavne teorije koje su nastojale razjasniti i

pisati potencijal nanošenja ozljeda od strane projektila:

1. teorija momenta – masa i brzina jednako utjeĉu na produkciju rane,

2. teorija kinetiĉke energije – brzina ima veći znaĉaj, nego masa projektila na produkciju rane i

3.

teorija snage – uloga brzine projektila još je naglašenija.

Teorija kinetiĉke energije je najprihvaćenija, ali uz zadrške koje se odnose na faktormase i konstrukcije streljiva. Kada projektil penetrira u tkivo, ako je njegova brzina prije

sraza bila veća od brzine zvuka, on inducira stvaranje i širenje zvuĉnog udarnog talasa (sonicshock wave). Navedeni talas se širi ispred projektila velikom brzinom (brzina zvuka u tkivu =1 463 m/s), meĊutim traje izuzetno kratko (0, 002 s). Pritisak koji postiţe zvuĉni val jeizrazito visok (do 100 bara), ali zbog kratkoće trajanja ne pomiĉe niti ozljeĊuje tkivo.Zanimljivo je istaći da se sliĉnim zvuĉnim talasima “razbijaju” bubreţni kamenci.

UtvrĊeno je da su dva osnovna mehanizma oštećenja tkiva. Tako sam projektil razmiĉe i

kida tkivo ispred sebe ĉineći osnovu rane i strijelnog kanala, takozvanu trajnu šupljinu(permanentna kavitacija). Prenos kinetiĉke energije s projektila na tkivo proizvodi pritisak

k oji razmiĉe tkiva tvoreći privremenu šupljinu (temporalna kavitacija). Šupljina temporalnekavitacije nakon toga kolabira, ali u njezinoj zoni moţe doći do oštećenja tkiva i organa bezobzira što se mogu nalaziti i na relativno većoj udaljenosti od same putanje projektila. Pritisak

koji razmiĉe tkivo je oko 4 bara, ali je zbog svoga dugotrajnog djelovanja sposoban izazvatiozljede. U kolikoj mjeri će biti razvijen fenomen temporalne kavitacije, zavisi prvenstveno otransferu energije s projektila na tkivo. Transfer zavisi o obliku i konstrukciji streljiva,

prevrtanju projektila u tkivu, deformaciji i fragmentaciji zrna i znaĉajkama tkiva. U sluĉaju dastreljivo uĊe u meko tkivo i kroz njega kratko putuje, izaći će iz tijela, iznoseći većinukinetiĉke energije i obratno.



116

5.1.2.2.4. Prevrtanje projektila

Većina modernih vojnih projektila imaju znaĉajku prevrtanja, a ona je odgovorna zaraznolike tkivne destrukcije. Realno, ne moţe se oteti utisku da na ovaj naĉin, konstruirajućistreljivo koje izaziva teške ozljede i “luta” tijelom nakon pogotka, vojni (i drugi) konstruktori

elegantno izbjegavaju meĊunarodne konvencije o “humanom” streljivu iz 1899. godine. Sam projektil u tkivu moţe putovati pod razliĉitim uglovima izmeĊu vlastite, poĉetneulazne osi i pravca gibanja. Što je ugao veći i bliţi 90 – om stepenu, to su transferi energije i

sile koĉenja izraţeniji. Maksimalno oslobaĊanje energije koje uzrokuje najveću temporalnukavitaciju, uz ozljeĊivanje udaljenih organa, postiţe se u onim odsjeĉcima putanje u kojima je

postignut pravi ugao izmeĊu putanje projektila i njegove osi. Dobar primjer je ruska puškaAK 74 cal. 5,45 x 39 mm koja ima karakteristiĉno nestabilnu konstrukciju zrna te u tijelu,zbog prevrtanja, izaziva ozlijeĊenu površinu koja je 100 puta veća od kalibra zrna.

Zrno po ulasku u tkivo ima ravnomjernu putanju do odreĊenog trenutka. Nakon toga,uzmimo primjer jurišne puške AK – 74 gdje zrno poĉinje skretati već nakon 7 cm da bistvorilo zakrivljenu putanju, a zbog prevrtan ja projektila najveće su temporalne i permanentne

kavitacije izmeĊu 130 – 190 mm i 280 – 330 mm od ulaska u tkivo.

5.1.2.2.5. Deformacija i fragmentacija zrna

Streljivo koje se legalno koristi u vojne svrhe potpuno je obavijeno metalnom košuljicom

(FMJ) koja ne dopušta deformaciju ili fragmentaciju zrna. S druge strane, za lov se koriste

zrna koja se deformiraju i rasprskavaju i to upravo zato što je cilj ubiti, a ne raniti ţivotinju.Streljivo koje se deformira proizvodi veću tkivnu destrukciju nego ono istih balistiĉkihznaĉajki koje zadrţava svoj oblik. Izrazita je tkivna destrukcija izazvana deformirajućimzrnom i to neposredno po ulasku u tkivo (već nakon 40 mm), koja je izazvana skorotrenutnom predajom kinetiĉke energije okolnom tkivu uz po javu fragmentacije zrna.

Vaţno je istaći da ĉak i neka FMJ zrna imaju sklonost fragmentaciji, primjerice kalibar7,62 x 51 mm. Kao NATO streljivo proizvodi se u više zemalja i to uobiĉajenom debljinomkošuljice od 0,8 mm, meĊutim u njemaĉkoj inaĉici debljina košuljice iznosi 0,55, što uzrokujezakretanje zrna nakon svega 80 mm i zatim njegovu fragmentaciju, odnosno uĉinak dum – dum streljiva. Profil rane je sliĉan profilu kod zrna 5,56 mm, ali uvećan za 60%. Naime,

promjer temporalne šupljine je 220 mm, a permanentne 110 mm64

. Ovakvo zrno je u

suprotnosti s vaţećim meĊunarodnim propisima, odnosno Haškom deklaracijom kojazabranjuje upotrebu eksplozivnih i rasprskavajućih zrna u ratovanju.

5.1.2.2.6. Profil rana

Strelj ivo cal. 11.43 mm (45. ACP) - Navedeno zrno spada u pištoljska zrna, a upotrebljava seu strojnicama. Zbog svoje velike teţine, ovo zrno bitno ne skreće u tijelu – posljedica je

duboka penetracija. Rastezanje privremene šupljine najveće je u blizini ulazne rane i postepeno se smanjuje, a uĉinak ranjavanja je zbog rastezanja tkiva relativno malen.

Strelji vo cal. 9 x 19 mm kratko putuje – Parabelum - Zbog relatvno male teţine (7,45 g) imale brzine (oko 330 m/s), u izvedbi FMJ ima preteţno probojan uĉinak uz relativnozadovoljavajući prenos kinetiĉke energije na cilj. Uporedbe radi, zrno cal. 11,43 mm ima 80%veći zaustavni efekt (prenos kinetiĉke energije na cilj).

64 Korać, Ţ. (1999): Znaĉajke tkivne destrukcije uzrokovane projektilima velike poĉetne brzine, Doktorska

disertacija, Zagreb.



117

Strelji vo cal. 7,62 x 51 mm FMJ - Ovo zrno se ponaša karakteristiĉno za FMJ streljivonamijenjeno tzv. dugom oruţju. Tokom prodiranja u tkivo, zakreće putanju u toj mjeri da uzadnjoj fazi putuje vrhom okrenutim prema natrag. Tokom okretanja zrna nastaje najvećatemporalna šupljina i to izmeĊu 250 – 350 mm.

Strelj ivo cal. 7,62 x 51 mm SP - Zbog mekanog zrna ovo streljivo stvara veliki razdor tkiva,odnosno nakon udara u cilj zrno se deformiše, te lomi, što za posljedicu ima naglo koĉenje uz

predaju kinetiĉke energije okolnom tkivu, a krhotine zrna nastavljaju put same gnjeĉeći tkivo.Temporalna kavitacija se nedovoljno smanjuje zbog oštećenja mišića i drugog tkivasekundarnim projektilima.

Strelj ivo cal. 7,62 x 39 mm M43 - Ovo streljivo koristi svo oruţje utemeljeno na konstrukcijiruske automatske puške Kalašnjikov AK – 47. Zrno putuje prema naprijed 250 – 270 mm, a

zatim se okreće za 1800 i kretanje kroz tkivo završava vrhom okrenutim prema ulaznoj rani.

Strelj ivo cal. 5,45 x 39 mm - Radi se o nestabilnom zrnu koje se susreće i kod pištolja

makarov u cal. 9 x 18 mm. Zrno ima košuljicu presvuĉenu plemenitim metalom, a jezgr a je odmekanog ĉelika duţine 15 mm, obavijenog olovnom oblogom. Dno jezgre naslanja se na dnokošuljice, a na vrhu ĉeliĉne jezgre je olovni ĉep duţine 3 mm. Ispred ĉepa je prazan prostorduţine oko 5 mm, pa je time centar mase pomaknut prema zadnjem dijelu zrna. Spin drţi zrnostabilnim tokom leta, ali po udaru u bilo kakvu prepreku zrno se destabilizira tako da u tkivu

skreće nakon 70 mm penetracije, što uzrokuje pojavu povećane temporalne kavitacije kojarazdire tkivo. Primjerice, tipiĉna izlazna rana iz mekog tkiva bedra debljine 12 cm je

zvjezdolikog izgleda s koţom popreĉno rascijepljenom 9 – 13 cm. Rascjep mišića ispod koţedostiţe 4 – 7 cm.

Strelj ivo cal. 5,56 x 45 mm M193 - Radi se o tipiĉnom NATO streljivu namijenjenom za puške i strojnice poput M – 16 i sl. Zrno po prodiranju u tkivo putuje sa vrhom okrenutim

prema naprijed (oko 120 mm), da bi zatim došlo do skretanja za 900 i njegovog loma. Vrh

zrna ostaje kompaktan i nosi oko 60% mase, dok se zadnji dio lomi na veći broj krhotina(sekundarni projektili), koji samostalno radijalno putuju do 70 mm u okolna tkiva. Kako su

susjedni mišići oslabljeni djelovanjem sekundarnih projektila, temporalna kavitacija ostaje

velika.

Sačmarica - Saĉmarica cal. 12 napunjena s 27 kuglica na malim daljinama uzroku je veliki

razdor tkiva. Udarac izobliĉuje meku olovnu kuglicu i povećava joj promjer sa 6 na oko 10mm. Dvadeset sedam perforacija ĉine jedinstvenu površinu ulazne rane promjera oko 80 mm,

te uzrokuje teško razaranje anatomskih struktura i to direktnim gnjeĉenjem, odnosno predajom kinetiĉke energije. Kod pogotka iz veće daljine (preko 25 m) deformacija saĉme imaksimalna veliĉina privremene šupljine se smanjuje. U sluĉaju udara u kosti stvaraju se tzv.sekundarni projektili naĉinjeni od koštanih krhotina.

5.1.2.2.6.1. Analiza profil a rana

Iz prethodno navedenog, moţe se konstatirati da udarna brzina i masa projektila nisu

jedini faktori koji odreĊuju izgled i teţinu rane. Tako, npr. prostrijel kroz meka tkiva bedrazrnom 7,62 x 51 mm SP stvara izlaznu ranu promjera do 130 mm. Istovremeno isti kalibar

pod istim uslovima, ali u izvedbi FMJ stvara izlaznu ranu ne većeg promjera od 20 mm. Bitno

je i mjesto pogotka, pa tako, primjerice zrno 5,45 x 39 mm ispaljeno iz automatske puške AK – 74 uzrokuje prostranu privremenu šupljinu koja teško razara organe kao što su jetra,



118

bubrezi, slezena, ţeludac (ako je pun hrane), a relativno malu štetu ĉini plućima, mišićima ilisti jenci crijeva zbog njihove elastiĉnosti i kompaktnosti.

Svakako da je poseban problem odreĊivanje ulazne i izlazne rane, te putanje projektilakroz tijelo. Kod zrna cal. 5,56 ili 5,45 mm putanju je teško odrediti bez rendgenskog snimkazbog njegovog skretanja. Ako brzo vojniĉko zrno prethodno udari u neku prepreku (npr.

pancirni prsluk), ono će se zbog svoje velike kinetiĉke energije probiti do tkiva bez problema,ali skretanje zrna poĉet će puno ranije, tako da se moţe pojaviti veća ulazna od izlazne rane, atemporalna kavitacija nastaje gotovo odmah nakon ulaska u tijelo.

Dakle, odreĊivanje ulazne i izlazne rane bez sudskomedicinskog vještaka ne dolazi uobzir, bez obzira na iskustvo kriminalistiĉkog istraţitelja ili nespecijaliziranog li jeĉnika(njihova se mišljenja mogu davati i prihvatati u domenu nezvaniĉnog/preliminarnog mišljenja,a nikako decidnog stava – što je posao specijaliste sudske medicine). Tome najbolje u priloggovori podatak iz jednog ameriĉkog trauma centra prve kategorije, u kojem su traumatolozi uĉak 52% sluĉajeva pogriješili u determinaciji ulazne i izlazne rane, te broju projektila koji su

pogodili ţrtvu. Ovakve pogreške imaju nesagledive kriminalistiĉko – sudske implikacije).

Vrlo su ĉeste pogreške u praksi da se veća rana automatski proglašava izlaznom, a manja

ulaznom, a poznat je utjecaj duţine strijelnog kanala i udara u prethodnu prepreku na veliĉineobje rane. TakoĊer je prikazano skretanje projektila u mekim tkivima, što moţe biti znaĉajnoza izbjegavanje pogreške pri proraĉunavanju ugla izmeĊu putanje projektila i tijela ţrtve.Konkretno kod vojniĉkog oruţja velike brzine projektila, ako je putovao kroz meka tkivamanje od 100 mm, vjerovatno će i ulazna i izlazna rana biti male. Ako je projektil putovaoizmeĊu 150 i 400 mm izlazna rana će biti znatno veća od ulazne, a ako je strijelni kanal duţiod 400 mm obje rane će biti opet podjednako male. Naravno, ovo vrijedi za mekana tkiva, aako doĊe do udara zrna u kost, moţe nastati izuzetno velika izlazna rana bez obzira na duţinustrijelnog kanala. Navedeni podaci govore da općepoznatu simplif ikaciju o maloj ulaznoj, a

veliko izlaznoj rani treba uzeti s rezervom.

Pri eksploataciji tragova na koţi i odjeći ţrtve treba imati na umu da se na temeljuizgleda ulazne i izlazne strijelne rane mogu dobiti podaci o udaljenosti pucanja, kao i o

ori jentacionom kalibru streljiva, vrsti oruţja, vrsti zrna, kutu kritiĉnog hica itd.

Pripremanje i pakiranje materijala za slanje na vještaĉenje treba izvršiti na slijedeći naĉin:

1. Radi utvrĊivanja da li je pucano iz nekog vatrenog oruţja potrebno je dostaviti sporno

vatreno oruţje tako da usta cijevi budu zalijepljena selotejp trakom ili pak zapušenakomadom ĉiste vate. U sluĉaju da se na ustima cijevi vatrenog oruţja nalaze tragovitkiva, krvi, dlaka, vlakana i sl., usta cijevi je potrebno zaštit iti komadom papira ili

manjom papirnom vrećicom koja se uĉvrsti selotejp trakom. Vatreno oruţje se uzima

za plastiĉnu ili drvenu oblogu ruĉke oruţja kako bi izbjegli uništenje tragova papilarnih linija ukoliko eventualno postoje na vatrenom oruţju. Vatreno oruţje se ne

smije uzimati na taj naĉin što se neki šiljati predmet (olovka, ţica itd) stavlja u cijev ina taj naĉin podiţe i pakira.

2. PronaĊeno vatreno oruţje mora biti predmet vještaĉenja u pogledu njegoveispravnosti. Ovo je veoma bitno i ne smije se previdjeti, jer u kasnijoj fazi postupka

obrana moţe zasnivati svoju tezu na navodno neispravnom oruţju. Teze obrane mogu biti raznovrsne, poĉev od samoopaljenja, opaljenja pri udaru nekim tvrdim predmetom po oruţju, pa do ispadanja oruţja i udara o tvrdu podlogu ili opaljenja u meĊusobnomotimanju oko oruţja, tj. sve druge tvrdnje da je do opaljenja došlo bez osobneaktivnosti i hti jenja, zasnivajući tvrdnju na neispravnosti vatrenog oruţja. Vatreno



119

oruţje treba dostaviti na vještaĉenje upakirano tako da prigodom transporta ne doĊe dooštećenja dijelova oruţja.

3. UtvrĊivanje marke i tipa upotrijebljenog vatrenog oruţja na temelju ĉahura ili pak projektila naĊenih na mjestu dogaĊaja se vrši utvrĊivanjem općih karakteristika koje

nastaju na ĉahurama i projektilima od upotrijebljenog vatrenog oruţja. Sporne ĉahure isporne projektile treba dostaviti tako upakirane da prigodom transporta ne moţe doćido fiziĉkih oštećenja. TakoĊe ne smiju se preduzimati ni mjere ĉišćenja. PrigodomvaĊenja projektila iz prepreke ili tijela treba voditi raĉuna da na istim ne nastanumehaniĉka oštećenja.

4. UtvrĊivanje da li sporna ĉahura potjeĉe od streljiva ispaljenog iz odreĊenog vatrenog

oruţja se vrši na osnovu općih i individualnih karakteristika tragova koji ostaju na

ĉahuri od dijelova upotrijebljenog vatrenog oruţja (ĉelo zatvaraĉa, udarna igla,izbacivaĉ, izvlakaĉ, leţište streljiva u cijevi, spremnik streljiva). Pored sporne ĉahurekoju treba dostaviti tako upakiranu da prigodom transporta ne moţe doći do fiziĉk ih

oštećenja, potrebno je dostaviti i vatreno oruţje za koje se pretpostavlja da jeupotrijebljeno i po mogućnosti streljivo koje je istovjetno korištenom streljivu (isti

proizvoĊaĉ i ista godina proizvodnje). Po pravilu dostavlja se svo streljivo koje jenaĊeno u spremniku vatrenog oruţja. Posebnu paţnju treba posvetiti vatrenom oruţjukoje se dostavlja na vještaĉenje da bi se prigodom transporta izbjegla eventualnaoštećenja dijelova vaţnih za identifikaciju. Ako se dostavlja više ĉahura potrebno jeda svaka ĉahrura bude posebno upakirana s naznaĉenim mjestom pronalaska ioznaĉena brojem.

5. UtvrĊivanje da li sporni projektil potjeĉe od streljiva ispaljenog iz odreĊenog vatrenogoruţja vrši se na osnovu općih i individualnih karakteristika tragova koji ostaju na

projektilu usljed njegovog prolaska kroz oţlijebljenu cijev vatrenog oruţja (kalibar, broj polja i ţljebova, širina polja i ţljebova, pravac i kut uvijanja polja i ţljebova,

mikro reljef unutar polja i ţljebova).

Pravila i postupak koji se odnose na naĉin dostavljanja materijala na vještaĉenje radiidentifikacije vatrenog oruţja na osnovu u cijelosti se odnose i na naĉin dostavljanjamaterijala na vještaĉenje radi identifikacije vatrenog oruţja na temelju projektila. Pritome treba obratiti paţnju da ne doĊe do eventualne zamjene ili oštećenja unutar cijevivatrenog oruţja.Ukoliko je prilikom vršenja uviĊaja utvrĊeno da je sporni projektil na svojoj putanji

prošao kroz neku prepreku (drvo, staklo, lim i sl.) neophodno je da to bude navedeno u

zaht jevu za vještaĉenje. Identifikacija vatrenog oruţja na temelju projektila moguća je i u sluĉajevima kada sena mjestu dogaĊaja pronaĊe dio projektila na kojem su zastupljeni tragovi od prolaskakroz oţlijebljenu cijev vatrenog oruţja.

6. OdreĊivanje probojnosti upotrije bljenog streljiva najĉešće se vrši za muskulaturuĉovjeĉijeg tijela, a dobiva se usporeĊivanjem probojnosti kroz jelovu dasku ili ţelatin.

Na vještaĉenje je potrebno dostaviti upotrijebljeno vatreno oruţje i streljivo koje je pronaĊeno u spremniku oruţja, odnosno streljivo koje je pronaĊeno kod poĉinitelja.

7. UtvrĊivanje kalibra upotrijebljenog streljiva se najĉešće vrši kod vatrenog oruţja s

neoţlijebljenom cijevi, podrazumijevajući pri tome da kriminalistiĉki tehniĉar moţe isam odrediti kalibar projektila ispaljenog iz vatrenog oruţja s oţlijebljenom cijevi.



120

Kalibar upotrijebljenog streljiva ispaljenog iz vatrenog oruţja s neoţlijebljenom cijevi

utvrĊuje se na temelju filcanog ili plastiĉnog ĉepa, ili pak plastiĉne “košarice”, a i natemelju pa pirnog poklopca lovaĉkog streljiva. Navedeni materijal treba dostaviti navještaĉenje tako upakiran da ne doĊe do oštećenja i deformacije.

8.

OdreĊivanje balistiĉke putanje projektila se u pravilu vrši na mjestu dogaĊaja prilikomvršenja uviĊaja ili pak prigodom rekonstrukcije ili djelomiĉne rekonstrukcije dogaĊajana mjestu dogaĊaja od strane vještaka za balistiku. Vrši se tzv. viziranjem na temelju

probojnih oštećenja na odreĊenim preprekama koje se meĊusobno povezuju kanapomili laserom i na taj naĉin se odreĊuje putanja projektila. O potrebi odreĊivanja

balistiĉke putanje projektila odluĉuje tuţitelj ili sud u toku kriviĉnog postupka.

9. OdreĊivanje udaljenosti pucanja iz vatrenog oruţja kako s oţlijebljenom, tako i s

neoţlijebljenom cijevi, do udaljenosti od 1.5 m se vrši na temelju nesagorjelih barutnih ĉestica na površini odjevnog predmeta oko ulaznog otvora projektila.

Prilikom dostavljanja materijala na vještaĉenje (odjeće) treba obratiti posebnu paţnjuna slijedeće:

da se saĉuva površina oko ulaznog otvora projektila (napomena: ne smije se vršitioznaĉavanje ulaznog otvora zaokruţivanjem pomoću krede ili sliĉnog sredstva);

da se odjevni predmet ne presavija oko mjesta ulaznog otvora;

da se odjevni predmet ne istresa;

da se odjevni predmeti prije slan ja na vještaĉenje osuše na sobnoj temperaturi (od krvi,vode i sl.);

površinu odjevnog predmeta oko svakog ulaznog otvora treba zaštititi pomoću ĉistog papira (najmanjih dimenzija 10x10 cm) tako da se ivice papira zalijepe za površinu

odjeće pomoću selotej pa.

Ukoliko je ispaljivanje iz vatrenog oruţja izvršeno u tijelo bez odjeće potrebno jeizvršiti slijedeće radnje:

fotografirati s razmjernikom ulazni otvor i površinu koţe oko ulaznog otvora uzateĉenom stanju tj. bez ĉišćenja. Fotografiranje se vrši tako da osa objektiva foto

aparata bude okomita na površinu koja se fotografira; pomoću nakvašenog sunĊera lagano izvršiti ĉišćenje površine koţe oko ulaznog

otvora, a zatim ponovo izvršiti fotografiranje s razmjernikom kako je predhodnoopisano;

na vještaĉenje se dostavljaju razmjerne fotografije.

U svim sluĉajevima odreĊivanja udaljenosti pucanja potrebno je dostaviti upotrijebljenovatreno oruţje i streljivo. Ukoliko upotrijebljeno vatreno oruţje nije poznato, u zahtjevu zavještaĉenje treba izraziti sumnju na marku i tip vatrenog oruţja, a ukoliko postoji osnovanasumnja navesti izvor.

Za odreĊivanje udaljenosti pucanja iz vatrenog oruţja s neoţlijebljenim cijevima gdje je

došlo do rasturanja zrna saĉme potrebno je na vještaĉenje dostavit i slijedeće:

upotrijebljeno vatreno oruţje i streljivo; ĉahure pronaĊene na licu mjesta;

zrna saĉme koja su pronaĊena prilikom vršenja uviĊaja; eventualno pronaĊene filcane ili plastiĉne ĉepove, papirne ili plastiĉne poklopce;



121

odjevne predmete na kojima se nalaze tragovi prolaska zrna saĉme; radi dobivanja potpunije slike rasturanja zrna saĉme potrebno je dostaviti skicu i

fotografije s rasporedom eventualno pronaĊenih zrna saĉme u preprekama ispred, pored i iza ţrtve, a koja nisu pogodila ţrtvu.

U svim sluĉajevima sumnjive nasilne smrti izazvane djelovanjem vatrenog oruţja potrebno je izvršiti utvrĊivanje udaljenosti pucanja.

10. OdreĊivanje mjesta na kojem je stajala osoba koja je pucala iz vatrenog oruţja se vršina temelju mjesta pronalaska (samo u sluĉaju kada padaju na podlogu na kojoj pri

padu ostaju na mjestu gdje padnu, tj. ne dolazi do njihovog odbijanja ili pak

kotrljanja), i poznate balistiĉke putanje projektila. Ova vještaĉenja se vrše na mjestu dogaĊaja, prilikom vršenja rekonstrukcije dogaĊajaili pak na terenu koji je istovjetan onom na licu mjesta, koristeći podatke iz sudskogspisa i to samo pod uvjetom da se raspolaţe s upotrijebljenim vatrenim oruţjem.

11/12. OdreĊivanje poloţaja poĉinitelja u momentu ispaljivanja streljiva, kao i poloţajaţrtve u momentu zadobivanja povrede iz vatrenog oruţja se u pravilu vrši na mjestudogaĊaja prilikom vršenja rekonstrukcije dogaĊaja od strane vještaka za balistiku. O

potrebi navedenih vještaĉenja odluĉuje tuţitelj ili pak sudija u toku kriviĉnog

postupka.

UPOZORENJE:

Prilikom dostavljanja vatrenog oruţ ja na vještaĉenje prije pakiranja, vatreno oruţje je

potrebno prekontrolirati da li se u cijevi vatrenog oruţja nalazi streljivo. Spremnik sastreljivom se posebno pakira. U pravilu ne smije se slati vatreno oruţ je sa streljivom u cijevi,

izuzev kad se streljivo zaglavi i ne moţe se izvaditi. U tim uvjetima oruţ je treba proslijediti

kriminalistiĉkoj laboratoriji bez ikakvog daljeg pokušaja obrade i oznaĉiti s velikim crvenim

slovima “OPREZ, ORUŢJE NAPUNJENO”.





123

Postoji više definicija o pojmu vatrenog oruţja, a koje su nasta jale tokom prouĉavanja injegovog usavršavanja pa ih moţemo navesti nekoliko:

Vatreno oruţje je vrsta oruţja koje iz bacuje projektile pritiskom gasova nastalih u cijevi

sagorevanjem barutnog punjenja 65.

Pod vatrenim oruţjem podrazumijevaju se naprave koje pod utjecajem pritisaka barutnih

plinova izbacuju metalne ili sliĉne projektile na veću udaljenost ( Rade Stojadinović dipl.ing ) 66

.

Vatreno oruţ je je svaki ureĊaj koji moţe u pravcu cilja izbaciti projektil (tane, saĉma) uz

pomoć sile pritisaka plinova nastalih sagorijevanjem baruta ( Dr . Vlastimir Mitrović).

1.1. Podjela vatrenog oruţja

Vatrena oruţja se mogu razvrstati po njihovim grupnim obiljeţjima. Sva vatrena oruţja

se mogu podijeliti u dvije temeljne skupine:

tvorniĉki izraĊena (standardna) vatrena oruţja i oruţja nestandardne izrade (ruĉno pravljena oruţja).

U knjizi “Kriminalistika” autora I. F. Pantelejeva i N. A. Selivanova, štampanoj uMoskvi 1988. godine, data je klasifikacija ruĉnog vatrenog oruţja prema:

namjeni oruţja (bojevo-vojno, graĊansko, policijsko, lovaĉko, sportsko); stupnju automatizacije (neautomatsko, poluautomatsko, automatsko);

koliĉini patrona (s jednim ili više metaka);

naĉinu punjenja (stavljanje streljiva u cijev, streljivo u spremniku); broju cijevi (jednocjevno, dvocijevno, višecjevno); kalibru oruţja (malokalibarsko, oruţja srednjeg kalibra i krupnog kalibra); duţini cijevi (dugocijevno, srednje i kratke cijevi);

konstruktivnim osobinama kanala cijevi (oţlijebljena i neoţlijebljena);

naĉinu izrade (tvorniĉka, zanatska, prepravljena); konstrukcionim karakteristikama (standardno oruţje- puške, karabini, automati, pištolji,

revolveri i dr., nestandardno oruţje- podrezano oruţje, višeci jevni pištolji ili revolveri,atipiĉno oruţje-zamaskirano oruţje itd.).

Suvremeno vatreno oruţje prema svojoj upotrebi dijeli se u dvije velike grupe:

vojniĉko vatreno oruţje i civilno vatreno oruţje (lovaĉko i dr.).

U vojniĉko vatreno oruţje spadaju sve vrste vojniĉkih pušaka i pištolja koji koristestreljivo s cijelom košuljicom zrna. Vojniĉke puške mogu biti repetirke npr. (Mauzer, M48),

poluautomatske (Simonov, CZ PAP) i automatske (Kalashnikov, automatska puška “CrvenaZastava” M70, puškomitraljez “Crvena Zastava” M72, Heckler&Koch i dr.). Vojniĉki pištolji

65 Tirani - Ţuţul, Vojna enciklopedija II izdanje, 10 knjiga, Beograd, 1975., str. 333.

66

Stojadinović R., Vatreno oruţje i tragovi njegovog djelovanja, Priruĉnik za struĉno obrazovanje radnikaunutrašnjih poslova, 5/89, Zagreb, rujan-listopad 1989., str. 478.



124

su uglavnom pištolji većih kalibara, npr. 9 mm Para - Luger, 45 A.C.P. i sovjetski kalibar

7.62 mm TT (7.62 Tokarev).

Fotografija 127.

Vojnička puška M48 7.9 mm

Fotografija 128. Automat PPSh/41 7.62x25 mm

Fotografija 129. Automat Heckler&Koch MP5A3 9x19 mm

Fotografija 130.

Automat IMI Uzi 9 mm Luger

Fotografija 131. Automatska puška S G 551/1 P 5.56x45 mm NATO



125

Fotografija 132.

Automatska puška Colt M16A2 5,56x45 NATO

Lovaĉko vatreno oruţje je oruţje nami jenjeno iskljuĉivo za lov na razne vrste divljaĉi idijeli se na oruţje s oţlijebljenim cijevima (karabini) i oruţja s glatkim cijevima (saĉmarice).Lovaĉki karabini su po konstrukciji vrlo sliĉni vojniĉkim puškama, ali za razliku od vojniĉkih

pušaka koriste streljivo ĉija zrna na neki naĉin imaju otvorenu košuljicu tako da se pri udaru ucilj deformiraju i poprime izgled gljive. Ta zrna su proglašena “humanim” za divljaĉ, a“nehumanim” za ljude i zabranjena su raznim meĊunarodnim konvencijama.

Fotografija 133.

Lovački karabin Colt Sauer 300 Winchester Magnum

Fotografija 134. Lovački karabin RugerM77 cal. 270 Winchest er

Fotografija 135.

Lovački karabin (snajper) Remington 700BDL 30-06 Springfield

Lovaĉke puške saĉmarice se po svojoj konstrukciji bitno razlikuju od karabina, imajucijevi koje nisu oţlijebljene i koriste sasvim drugu vrstu streljiva. Streljivo za saĉmarice

punjeno je olovnim kuglicama (saĉmom) razliĉitih promjera i koristi se uglavnom za sitnu i pernatu divljaĉ.

Civilno vatreno oruţje obuhvaća veliku grupu raznog oruţja tako da se i ne moţegovoriti iskljuĉivo o civilnom vatrenom oruţju, već o oruţju koje se moţe primjenjivati i kaovojniĉko i kao lovaĉko (iako lovaĉko vatreno oruţje takoĊer spada u civilnu upotrebu).



126

Fotografija 136. Poluautomatska lovač ka jednometna pu š ka FN Browning B2000, cal. 12

Fotografija 137.

Kombinirana lovačka puška, Valmet, Savage, 2400, cal. 12 i 7.57R

Fotografija 138.

Lovačka puška/bokerica SIG Arms, SA5, cxal. 16

Najveću grupu oruţja ĉine razliĉite vrste pištolja i revolvera kalibra 5.56 mm, 6.35 mm,7.62x25 mm, 7.65 mm, 9 mmPara-Luger, te .38 special, .357 magnum i dr. U privatnom

vlasništvu nalazi se i veliki broj posebnih izvedbi pištolja i revolvera, te poluvojniĉkih, poluautomatskih i automatskih pušaka.

Fotografija 139. Fotografija 140. Fotografija 141. Pištolj “CZ75B”9 mmLuger Pištolj “GLOCK 17 ” 9x19 Pištolj SIG 228 9 mmLuger

Fotografija 142. Fotografija 143. Fotografija 144. Pištolj CZ99 9 mmPara Pištolj TOKAREV TT33 7,62Tok Pištolj Norinco 9mmMakarov



127

Fotografija 145. Fotografija 146. Fotografija 147. Revolver Ruger SP101 9mmLuger Revolver Colt Cobra .38Special Revolver Taurus 441 .44 Special

Posebnu grupu ĉini razno sportsko oruţje razliĉitih kalibara od kojeg je najvaţnije ono

malog kalibra (5.56mm - .22).

MeĊu stanovništvom nalazi se i veliki broj tzv. ruĉno izraĊenog i prepravljenog vatrenog

oruţja. To je oruţje zbog primitivne izrade ĉesto izvor nesretnih sluĉajeva koji rezultiraju ismrtnim posljedicama.

Na kraju, potrebno se osvrnuti i na jednu grupu oruţja koje nazivamo “plinsko oruţje”iako se zapravo radi o oruţju koje ima sve funkcije vatrenog oruţja, samo što se umjestoklasiĉnog zrna u ĉahuri nalazi punjenje: CN plina (Chloracetophenon), CS plina(Chlorbenzalmalodinitril) i pfeffer plina (Nonivamid auch Capsicin). Navedeno oruţje moţeispaljivati i signalne rakete.

Fotografija 148.

Plinski oblak nakon ispaljenja plinskog metka cal. .380 ili 9mm

Fotografija 149. Plinski oblak nakon ispaljenja plinskog metka cal. .315 ili 8mm

Fotografija 150.

Plinski oblak nakon ispaljenja plinskog metka cal. .22 or 6 mm



128

Fotografija 151.

Različ iti kalibri i punjenja plinskog streljiva

slijeva udesno:.22 short, .22l.r., .315 Auto., 8mm Auto, 9mm Rev., 9mm Rev. (folded), 9 P.A. Auto., .35 Auto., .45 Rev.

kodovi boja

Fotografija 152.

Plava = CN Plin (Chloracetophenon) ţ uta = CS Plin (Chlorbenzalmalodinitril)

smeĎ a = Pepper Plin (Nonivamid) zelena = Prazna (punjena malodimnim barutom)

A

B

C


Plinski pištolj koji moţe ispaljivati i signalne rakete (A – nastavak koji se uvrće na cijev pištolja zaispaljivanje signalnih raketa, B – blank metak i C – signalna raketa

Prema principu mehaniĉkog rada vatreno oruţje se dijeli na:

repetirno;

poluautomatsko i automatsko.



129

U repetirno oruţje ubrajamo sve vrste pušaka i pištolja kod kojih je za opaljenje svakogmetka potrebno uloţiti ruĉni mehaniĉki rad u smislu ubacivanja metka u cijev, opaljivanja iizbacivanja ispaljene ĉahure. Kod poluautomatskog oruţja dovoljno je samo prvi metakubaciti u cijev i izvršiti opaljivanje svakog metka. MeĊutim, kod automatskog oruţja, nakon

ubacivanja prvog metka i njegovog opaljivanja, ostalo streljivo se automatski jedan za drugimopaljuju.

Prema vrsti, streljaĉko vatreno oruţje se dijeli na dugocijevno i kratkocijevno. Udugocijevno vatreno oruţje spadaju sve vrste pušaka i tzv. automati. U našem je jezikuudomaćen naziv “automat” za kratku automatsku pušku ili kratko automatsko oruţje.Automati su, dakle, smanjene, olakšane automatske puške koje najĉešće imaju odreĊenekalibre pištoljsk og streljiva. U kratkocijevno vatreno oruţje spadaju sve vrste pištolja irevolvera. Sliĉno kao i puške, pištolji mogu biti repetirni, poluautomatski i automatski.

Najĉešće su u upotrebi poluautomatski pištolji. Većina pištolja ima cijev duţine oko 10 cm ispremnik u koji stane od 8 do 17 metaka. Za revolvere se ne moţe reći da su repetirni, ali ni

poluautomatski jer je za opaljenje svakog slijedećeg metka iz revolvera potrebno izvršiti

mehaniĉki rad u smislu pokretanja bubnja i potezanja obaraĉa. Revolveri obiĉno imaju cijevduţine oko 10 cm, ali je kapacitet streljiva, odnosno bubnja ograniĉen na najĉešće 8 metaka.Pištolji su tipiĉno evropsko, a revolveri ameriĉko kratkocijevno vatreno oruţje. Dok su

pištolji ujedno i vojniĉko formacijsko oruţje, revolveri to nisu. Iako pištolji imaju odreĊenih prednosti (sigurnost, veća ubojitost); revolveri su u nekim aspektima nezamjenjivi.

2. RAZVOJ VATRENOG ORUŢJA

Ne znamo taĉno kada, gdje i kako je zapoĉeo razvoj vatrenog oruţ ja. Ono što znamo jeda su Kinezi u 11. stoljeću, poznavali spoj koji mi danas nazivamo crni barut. MeĊutim, oni

su to koristili uglavnom za vatromet. Još uvijek je nepoznato kako je znanje o crnom barutu

dospjelo u Europu. Neki vjeruju da je formula stigla do nas preko arapskih trgovaca. Drugi

kaţu da je Marko Polo donio “tajnu alkemiĉara” iz Kine u Beĉ, nakon svog poznatog

putovanja u Kinu od 1271 - 1291. godine. Treći pak tvrde da je crni barut otkriven, ili

ponovno otkriven, u samoj Europi. U svezi s tim pomenuta su imena Rogera Bacona i

Bertholda Schwarza. Posebno je poznat ovaj potonji, redovnik iz Freiburga u Njemaĉkoj.Temeljni sastav crnog baruta je 75% salitre, 15% sumpora i 10% drvenog ugljena. Jednom je

prigodom netko otkrio da se pomoću tog praha, zrno moţe ispaliti iz cijevi, zatvorene s jednestrane. Tako se rodilo vatreno oruţje.

Paljenje baruta:Zapravo je temeljni princip tehnike vatrenog oruţja ostao isti. U poĉetku su te t ehnike

bile priliĉno primitivne. Ţeljezna cijev bila je zatvorena s jedne strane. Zatim je napravljenamalena rupa blizu mjesta zatvaranja. Barut bi se nagurao u tu cijev. Nakon toga bi se zrno

smjestilo, oruţje bi bilo spremno za ispaljivanje. No da bi se zrno ispalilo trebalo je prvo

zapaliti barut. U poĉetku je korištena ţeravica ili mali komadići drveta.





131

Kremenjača:

Budući da je sistem kolašice bio kompliciran i skup za izradu, pronaĊeno je jednostavnije i jeftinije rješenje. To je bilo paljenje pomoću kremena. Kremen je bio uĉvršćen

izmeĊu kliješta udaraĉa. Udaraĉ ili kokot bio je uĉvršćen na jednoj strani oruţja i mogao se pomaknuti unatrag (zakoĉiti) nasuprot pritisku opruge i uĉvrstiti u tom poloţaju. Nakon potezanja okidaĉa kremen se oslobaĊao i udarao u ĉeliĉnu pliticu, blizu rupe za paljenje.Iskre, koje su nastale tim udarcem, zapalile bi prah u posudici koji bi zapalio glavno punjenje

u cijevi. Razvoj kremena trajao je nekoliko godina u razliĉitim oblicima. Jedan sistem se

zapravo sastajao od dvije vrste udaraĉa. Prvi udaraĉ imao je nešto kao navojna kliješta, ukojima je bio uĉvršćen kremen. Ovaj se udaraĉ mogao pomaknuti unatrag, protivno pritiskuopruge udaraĉa i zakoĉiti u tom poloţaju. Drugi udaraĉ je bio neka vrsta nakovnja, a nalazi seupravo iznad rupe za paljenje. Nakon povlaĉenja okidaĉa, udaraĉ s kremenom udarao je u

nakovanj, što je proizvodilo iskre koje su padale na prah u posudici. Fini prah u posudici sezapalio i pojurio kroz rupu za paljenje do glavnog punjenja. Sistem je bio priliĉno osjetljiv na

vremenske uvjete. Izmišljen je pokrov za posudicu, kojim se posudica s prahom moglazatvoriti. Sluţio je kao pokrov i kao nakovanj za kremen.

Slika 35. Kremenjača

Perkusion i sistem:

Prava revolucija zapoĉela je kad je škotski sveštenik Alexander Forsyth izmislio udarnu

kapsulu ili barem glavni princip tog sistema. Oko 1820. godine razvijen je vrlo eksplozivanspoj koji je nazvan fulminat, a bio je smješten u malenoj bakrenoj posudici. Udaranjem u tu

zdjelicu fulminat bi se aktivirao uz plamen. Barutna komora se još uvijek trebala napuniti, barutom i zrnom, kroz usta cijevi. Za paljenje je meĊutim zdjelica bila smještena iznad pistona, priĉvršćenog navojima unutar r upe za paljenje na kraju komore. Da bi se kapisla

mogla udariti zaista jako, napravljen je zapor, smješten iznad udaraĉa. Taj se udaraĉ nalazioravno iza komore cijevi ili pokraj nje. Udaraĉ se povlaĉio unazad protivno pritisku opruge, iuĉvršćivao u tom poloţaju. Povlaĉenjem okidaĉa udaraĉ se oslobaĊao i udarao o kapsulu.Fulminat u posudici bi se aktivirao, proizveo plamen koji je kroz kanal unutar pistona zapalio

punjenje u komori. Ovaj sistem koristio se dugo vremena za puške, pištolje i kasnije umodernijim revolverima.



132

Slika 36.

Perkusioni sistem

Sljedeća vaţna stepenica bila je razvoj streljiva. Isprva je to bila papirnata ili kartonskaĉahura, a kasnije mjedena. U tom su punjenju bili ujedinjeni projektil (zrno), barut, inicijalnakapisla i ĉahura. To se punjenje nije moglo staviti kroz ušće cijevi, već se moralo staviti ukomoru kroz straţnji dio cijevi. To je znaĉilo da se kraj cijevi morao otvarati radi punjenja.

Nakon punjena cijev se morala sigurno zatvoriti, bez opasnosti od trganja ili eksplodiranja

usljed visokog pritisaka.

Č ahure s rubnim i L e Fourchet pun jenjem

Inaĉice u razvoju streljiva bile su rubno i Le Fourchet paljenje. U streljivu s rubnim paljenjem, fulminat nije smješten u mesinganoj posudici, nego po unutrašnjem rubu ĉahure.Takva vrsta paljenja u upotrebi je i danas kod malo kalibarskog streljiva. Metak s Le Fourchet

paljenjem inicijalnu smjesu ima unutar ĉahure. Aktivira se udarcem na izdignutu iglu sastraţnje strane ĉahure. Ovaj sistem bio je u upotrebi tek kraće vrijeme.

Slika 37. Slika 38.

Aktiviranje metka udarcem na izdignutu iglu sa straţnje strane čahure

Otkriće nitro celuloznog baruta

Treći vaţan korak u razvoju oruţja bio je otkriće sloţenog nitro celuloznog baruta, koji je znatno povećao pritisak plina pri opaljenju. Kao rezultat toga, dio pritisaka plina mogao se

iskoristiti za automatsko zatvaranje. To je bio poĉetak poluautomatskog oruţja. MeĊutim,

glavni princip: komora, barut, zrno, paljenje i cijev nije se promijenio, no došlo je do velikograzvoja oruţja i streljiva, u tehniĉkom smislu. Razvoj koji se i danas nastavlja.



133

Dostignuća današnjice

Na poĉetku razvoja vatrenog oruţja, za pouzdano paljenje trebalo je puno vremena da seoruţje pripremi. Sigurnost pogotka bilo je više pitanje sreće nego proraĉuna. Danas se mogu

proizvesti vatrena oruţja koja imaju više od 600 opal jenja u minuti i koja se mogu koristiti usvim vremenskim uvjetima s velikom preciznošću i pouzdanošću. Danas se streljaĉko oruţjenaĉelno moţe podijeliti na dugo i kratko.

Dugo oruţje moţe se podijeliti na puške:

jednometke,

pumparice,

poluautomatske,

automatske

Kratko oruţje moţe se podijeliti na:

pištolje, revolvere.

Najpopularniji kalibar za pištolje je kalibar 9 mm Parabellum (9 mm Luger, 9 mmDugoili 9 × 19mm). Što se tiĉe revolvera, najpopularniji su .38 Special i .357 magnum. Ameriĉkavojska prihvatila je krajem osamdesetih kalibar 9mm Para za novi sluţbeni pištolj, Berretamodel 92. Da li će standardni kalibar 9mm Para (luger) konaĉno biti zamijenjen novijim

kalibrima, kao . 40 Smith & Wesson, .41 Action Express ili 10 mm Automatic, pokazat će budućnost.

3. ŠTA JE PIŠTOLJ?

Pištolj je kratko (ruĉno) vatreno oruţje i nema jedinstven opis. Sistem se temelji na tome

da se spremnik, s odreĊenim brojem metaka (8 do 17) smješta u pištolj i da se prazna ĉahuraautomatski izbacuje energijom ispaljenog metka, te smješta novi metak . Zakon je jasan u

odreĊenju oruţja: to je predmet kojim se zrno izbacuje kroz cijev usljed hemijske eksplozije

(vatreno oruţje), ili fiziĉkom reakcijom (zraĉno oruţje).

Slika 39. Slika 40.

Poprečni presjek pištolja



134

Pištolji se mogu podijeliti na:

pištolji s jednostrukim hodom, pištolji s dvostrukim hodom.

Objašnjenje: Jednostruki hod znaĉi da se udaraĉ mora zapeti prije svakog opaljenja. Većinuvremena to se radi punjenjem pištolja, povlaĉenjem navlake unatrag, što uvodi metak u cijev.U tom se postupku udaraĉ napinje automatski. Dvostruki hod znaĉi da se zapinjanje udaraĉaodvija mehaniĉki u prvoj fazi povlaĉenja okidaĉa. U drugoj fazi puta okidaĉa, udaraĉ seoslobaĊa, snaţno udara naprijed i zrno se ispaljuje.

3.1. Dijelovi pištolja

Pištolj se sastoji od više dijelova i sklopova:

sklop navlake,

cijev s unutrašnjom komor om i povratnom oprugom/ oprugama i vodilicama povratneopruge,

sklop okvira s rukohvatom,

sklop spremnika.

Sklop navlake - Navlaka pištolja ima jednaku funkciju kao i zatvaraĉ puške. Navlakaosigurava bravljenje i punjenje streljivom.

Dijelovi sklopa navlake su:

navlaka sa zatvaraĉem,

udarna igla s oprugom udarne igle, izvlakaĉ s oprugom koji nakon opaljenja izvlaĉi praznu ĉahuru iz cijevi, izbacivaĉ, koji izbacuje ispaljenu ĉahuru postrance iz navlake.

Izbacivaĉ kod nekih modela moţe biti ugraĊen u sklop okvira. Ponekad udarna igla, u

sprezi s izvlakaĉem (primjer: FN, model 1910/22., Colt 1911 i modeli izvedeni iz njega),

imaju izbacivaĉ ugraĊen u sklop kućišta. Koĉnica kod nekih modela je na navlaci, no koddrugih na kućištu oruţja. Na gornjoj strani navlake nalaze se ciljnici, straţnji i prednji.

Cijev s ležištem metka - Cijev se sastoji od polja i ţljebova. Oni zrnu, kad je ispaljeno, na

njegovu putu kroz cijev, daju potrebnu rotaciju oko osi. Na brzinu rotacije utjeĉe korak

uvijanja polja i ţljebova. Na primjer: korak uvijanja od 250 mm znaĉi da polja i ţljebovi ĉine potpunu rotaciju (360 stupnjeva) na duljinu od 250 mm. Vanjski promjer zrna nešto je većinego promjer izmeĊu polja u cijevi, tako da zrno prolazeći kroz cijev mora rotirati. Rotacija je

neophodna da bi zrno dobilo veću stabilnost u putanji. Leţište metka je dio cijevi u koji seugurava metak. Ovaj je dio deblji, zbog toga jer paljenje metka proizvodi vrlo velik pritisak

plinova. Pritisak se smanjuje pomicanjem zrna kroz cijev. Ako je debljina stijenki nedovoljna,

došlo bi do rasprsnuća i strijelac bi mogao biti ozlijeĊen. Na primjer: metak .45 ACP daje pritisak plinova od oko 1400 bara, a 9 mm Para postiţe pritisak od 2700 bara.

Sklop kućišta je rukohvat i svi dijelovi koji mu pripadaju.



135

Ti dijelovi mogu biti:

UtvrĎivač navlake: - nakon posljednjeg opaljenja, kad je spremnik prazan, navlaka se

zabravljuje u zadnjem poloţaju. Strijelac vidi da je njegov pištolj prazan. On moţe stavitinovi, puni spremnik u pištolj, povući utvrĊivaĉ navlake prema dolje, navlaka se zatvara

prema naprjed, a u istom trenutku novi metak pomiĉe se u cijev. Strijelac moţe odmah ponovno zapoĉeti s pucanjem;

UtvrĎivač spremnika -za uklanjanje spremnika iz pištolja;

Kočnica - za bravljenje sistema opaljenja pomoću razdvajaĉa i / ili udaraĉa i/ ili polugeokidaĉa, ovisno o korištenom sistemu;

Okidač s oprugom okidača;

Poluga okidača: veza izmeĊu okidaĉa i udaraĉa i/ili razdvajaĉa;

Razdvajač : ovaj dio upravlja “izbacivanjem” udarne igle ili prekidanjem veze s udaraĉem,tako da on moţe pokretom prema naprijed udariti iglu;

Udarač s glavnom oprugom ili oprugom udarača - ne koristi se u svim pištoljima, zatošto neki modeli nemaju udaraĉ, i kod njih se udarna igla izbacuje odmah nakon što polugaokidaĉa oslobodi razdvajaĉ. Udarna igla se oslobaĊa i udara prema naprijed zbog pritisaka

opruge udarne igle;

Kočenje oružja vaĎenjem spremnika - ako nema spremnika u pištolju, razdvajaĉi ili poluga okidaĉa je zabravljena ili razdvojena.

Sklop spremnika - S premnik pištolja je vrlo vaţan dio. Opruga spremnika koja je krivoumetnuta moţe prouzroĉiti zastoj pištolja.

Spremnik pištolja se sastoji od:

Kućišta spremnika;

Donosača - to je podloga koja pod odreĊenim kutom gura naboje u spremniku nagore. U

većini sluĉajeva donosaĉ pokreće utvrĊivaĉ navlake nakon posljednjeg opaljenja;

Opruga spremnika ;

Dno spremnika .

Standardni spremnici mogu primiti od 5 do 25 metaka ovisno o vrsti, modelu, marki i

kalibru pištolja.



136

Slika 41.

Poprečni presjek i dijelovi pištolja marke “Crvena Zastava” M57, cal. 7.62 mm

Tabela 5. Naziv dijela Broj dijela Naziv dijela Broj dijela

Vodeća ĉahura cijevi 1(d) Osovina zapinjaĉe 27

Prednji nišan 2 Udaraĉ 28

Navlaka 3(d) Osovina udaraĉa 29

Izvlakaĉ 4 Udarna opruga 30Opruga izvlakaĉa 5 Ĉepić udarne opruge 31

Osovina izvlakaĉa 6 Osovina udarne opruge 32

Zadnji nišan 7 Usadnik 33

Opruga udarne igle 8 Spojnica 34

Udarna igla 9 Nosaĉ osiguraĉa spojnice 35

Opruga utvrĊivaĉa ploĉice 10 Osiguraĉ spojnice 36

UtvrĊivaĉ ploĉice 11 Automatska koĉnica 37

Ploĉica udarne igle 12 Zakivak automatske koĉnice 38

Cijev 13(d) Osovina opruge obaraĉe 39

Veriţica 14 Opruga obaraĉe 40

Osovina vriţice 15 Obaraĉa 41Zadnje vreteno 16 Osovina zuba zadrţaĉa okvira 42

Prednje vreteno 17 Opruga zuba zadrţaĉa okvira 43

Osovina vretena 18 Zub zadrţaĉa okvira 44

Povratna opruga 19 PreĊica gajtana 45

Prsten povratne opruge 20 Tijelo okvira 46

Ĉep vretena 21 Donosaĉ metka 47(d)

Osovinica ĉepa 22 Opruga donosaĉa 48(d)

Kućica dijelova za okidanje 23 UtvrĊivaĉ dna okvira (Umetak) 49(d)

Razdvajaĉ 24 Dno okvira 50(d)

Zapinjaĉa 25 Lijeva kor ica s utvrĊivaĉem 51

Opruga zapinjaĉe 26 Desna korica s utvrĊivaĉem 52

Napomena : Kada pored broja dijela stoji oznaka (d) znaĉi da je taj dio razliĉit za pištolj cal. 9mm (d) – dugi-M70



137

Slika 42. Poprečni presjek i dijelovi pištolja marke “Crvena Zastava” M70, cal. 7.65 mm i 9 mm(K)

Tabela 6.

Naziv dijela

Broj

dijela Naziv dijela

Broj

dijela

Vodeća ĉahura cijevi 1 Osovina udarne opruge 25

Navlaka 2 Ĉepić udarne opruge 26Izvlakaĉ 3 Udarna opruga 27

Opruga izvlakaĉa 4 Udaraĉ 28

Osovina izvlakaĉa 5 Osovina udaraĉa 29

Zadnji nišan 6 Usadnik 30

Opruga udarne igle 7 Spojnica 31

Udarna igla 8 Ruĉna koĉnica 32

Opruga utvrĊivaĉa ploĉice 9 Opruga obaraĉe 33

Ĉepić udarne opruge 10 Osovina opruge obaraĉe 34

Ploĉica udarne igle 11 Automatska koĉnica 35

Cijev 12 Zakivak 36

Naslon povratne opruge 13 Obaraĉa 37Vreteno povratne opruge 14 Osovina zuba zadrţaĉa okvira 38

Povratna opruga 15 Opruga zuba zadrţaĉa okvira 39

Opruga vretena 16 Zub zadrţaĉa okvira 40

Potiskivaĉ 17 Tijelo okvira 41

Osovina vretena 18 Donosaĉ metka 42

Tijelo kućice dijelova za okidanje 19 Opruga donosaĉa 43

Osovina 20 UtvrĊivaĉ dna okvira 44

Razdvajaĉ 21 Dno okvira 45

Zapinjaĉa 22 Desna korica s utvrĊivaĉem 46

Opruga zapinjaĉe 23 Lijeva korica s utvrĊivaĉem 47

Osovina zapinjaĉe 24



138

3.2. Bravljenje pištolja

Poluautomatski pištolji proizvode se još od kraja 19. stoljeća. S obzirom na sloţenostnjihovih mehanizama i tehniĉki razvoj tijekom niza godina, broj raznovrsnih sistema

bravljenja postao je gotovo nepregledan. Mi ćemo se usredotoĉiti na najvaţnije skupine, štoznaĉi na one koje se i danas upotrebljavaju.

Obrtno čepni zatvarač - Koriste se kod pištolja namijenjenih pucanju na velike

udaljenosti. Pištolj se moţe usporediti s krajnje skraćenom puškom s obrtno ĉepnimzatvaraĉem. Zatvaraĉ, kojim se rukuje ruĉno, ima nekoliko bradavica na prednjoj ili straţnjojstrani, što zavisi o upotr ijebljenom sistemu. Kod zatvaranja ili otvaranja, te bradavice ulaze u

utore kućišta zatvaraĉa pištolja, te tako zatvaraĉ i kućište zatvaraĉa postaju usko povezani.Dobar primjer takvog mehanizma je Remington XP-100, koji ima obrtno ĉepni zatvaraĉ istikao i Mauser puška. Drugi, puno jednostavniji primjer je njemaĉki Anschuz. To je vrlomasivan i pouzdan sistem bravljenja koji moţe podnijeti visoki pritisak plinova, a time i teškostreljivo.

Sistem bravlj enja masom - Ovaj se sistem obiĉno upotrebljavao kod pištolja, sve do pojave kalibra 9mm Para. Izuzetak je Heckler & Koch VP70 pištolj kalibra 9mm Para, kojiima sistem bravljenja masom (dinamiĉki zatvaraĉ). Budući da pritisak plinova koje stvara

metak 9mm Para nije osobito visok, takvi pištolji ne trebaju potpuni sistem bravljenja.

Bravljenje je kod ovog kratkog oruţja posljedica teţine (mase) navlake, kombinirane s povratnom oprugom, što uzrokuje da navlaka ostaje u sasvim prednjem i zatvorenom poloţaju. Navlaka, usljed napetosti povratne opruge, pritišće straţnji dio cijevi. Kad se izvršiopaljenje, ono uzrokuje porast pritisaka plinova. Pritisak plina odgovoran je za potiskivanje

zrna, koje je potisnuto kroz polja i ţljebove cijevi prema kraju u sta cijevi. Pritisak, kretanje

zrna i njegov put kroz cijev uzrokuju protu-pritisak na straţnju unutrašnju stranu. Ta reakcija

uzrokuje potiskivanje prema natrag, izvan cijevi. Ovisno o modelu, to je sprijeĉeno pomoćunavlake i zatvaraĉa. Pritisak povratne opruge, zajedno s teţinom navlak e, toliki je da se ta

povratna reakcija odgaĊa i zapoĉinje nakon izlaska zrna iz cijevi. Zatim se sistem moţesigurno odbraviti. Masa navlake je takva da kad zapoĉne njezino kretanje unatrag, ono trajesve dok se ne zaustavi u krajnjem poloţaju.

Dakle postupak je slijedeći:

Ispaljivanje metka;

Usljed pritisak a plinova navlaka kreće unatrag; u kombinaciji s tim udarna igla (soprugom) i udaraĉ (s oprugom) i povratna opruga pritisnuti su tj. zapeti, manje-višeistovremeno;

Za vrijeme bravljenja masom navlake, izvlakaĉ izbacuje ispaljenu ĉahuru iz cijevi, aizbacivaĉ je izbacuje izvan pištolja;

Budući da je povratna opruga pritisnuta do krajnosti, i nakon što je navlakazaustavljena u straţnjem poloţaju, opruga se ţeli opruţiti i gura navlaku ili zatvaraĉ

ponovno prema naprijed;

Navlaka u svom hodu prema naprijed ubacuje novi metak iz spremnika u njegovo

leţište u cijevi. Ponekad je povratna opruga smještena oko cijevi, ili ispod pa ĉak iiznad cijevi.

Browning - Amerikanac John Moses Browning (1855 - 1926) izumio je mehanizam bravljenja koji se i danas najviše koristi, s nekim malim razlikama, kod pištolja FN-High



139

Power, Colt Govermment (1911 i1911-A1 i modeli izvedeni iz njega), Sig P210 i Walther

P88. U usporedbi s drugim sistemima, ova j se izdvaja jednostavnošću. A istovremeno ima i

puno prednosti. Nije osjetljiv na prljavštinu, troškovi proizvodnje nisu previsoki, a pouzdanost je dosad dokazana. Općenito govoreći, Browning sistem moţe se podijeliti na triinaĉice:

1)

Browning-Colt sistem2)

Browning-FN sistem

3) Browning-Petter sistem

Browning-Colt - Kod Browning-Colt sistema bravljenje se vrši s pomoću dviju paralelnih karika ispod cijevi, dok je vrh cijevi povezan s utorima u navlaci pomoću ispustana gornjoj strani cijevi. Nakon opal jenja navlaka i cijev pomiĉu se unatrag nekolikomilimetara, pod utjecajem pritisaka plinova. Nakon tog kombiniranog kretanja, cijev će pasti,ĉime će se zupci ili bradavice osloboditi iz utora navlake. Tako se navlaka i cijev razdvajaju inavlaka se moţe sama pomicati unatrag, a cijev je zaustavljena.

Browning-FN - Kod Browning-FN sistema odbravljivanje se vrši putem krute kuliseizvedene u ispustu brave cijevi. Dvije bradavice ili zupca na vrhu cijevi ulaze u odgovarajućeutore na unutarnjoj strani navlake. Nakon opaljenja, navlaka i cijev se usljed pritisaka plinova,

pomiĉu unatrag nekoliko milimetara, a kulisa cijevi zaustavlja se zupcem u kućištu pištolja.Zbog oblika kulise cijevi, cijev je pritisnuta nadolje, a bradavice na cijevi oslobaĊaju se iz

utora na navlaci. Cijev zaustavlja svoje kretnje, dok navlaka ide dalje sve do zadnjeg poloţaja.

Browning-Petter - Browning- Petter (Sig) sistem vrši odbravljivanje skoro kao iBrowning-FN sistem. Razlika je jedino ta što na vrhu cijevi nema ugraĊenih bradavica izubaca. Masivan blok napravljen je oko cijevi, a funkcionira kao cijeli sistem bravljenja, zato

što savršeno ulazi unutar otvora za izbacivanje ĉahure na navlaci Tako tvori bravu izmeĊunavlake i cijevi

Walther - Ovaj sistem bravljenja koristi se kod Walther pištolja P38/P1, P38-K, P4 i P5.

Taj sistem nalazimo i kod Beretta pištolja model 92, te Taurus pištolja PT92 i PT99. Sistem

radi na ovaj naĉin: Ispod cijevi nalazi se mali pomiĉni ĉeliĉni komad koji tvori vezu izmeĊucijevi i navlake. Nakon opaljenja, cijev i navlaka kliţu zajedno oko 8 milimetara. Zatimvodilica zatvaraĉa ispod cijevi udara po bradavici na kućištu. Vodilica dolazi izmeĊu donjestrane cijevi i gornje strane zatvaraĉa. Navlaka putuje prema natrag, izbacuje praznu ĉahuru istavlja novi metak. Umjesto povratne opruge oko ili ispod cijevi, ugraĊene su dvije opruge nastranama kućišta, koje omogućavaju navlaci da se vrati u svoj zabravljeni poloţaj.

Pritisak plinova - Kod ovog sistema, koji odgovara većini jaĉih kalibara, moţemotakoĊer govoriti o vrsti bravljenja masom (dinamiĉki zatvaraĉ). U ovoj su konstrukciji,općenito govoreći upotrijebljena dva sistema. Prvi je sistem u kojem navlaka taĉno nalijeţe nacijev, u kojoj su izbušene male rupice, kroz koje pritisak plinova moţe djelomiĉno nestati.Pritisak plinova stiješnjen je izmeĊu cijevi i navlake, u neku vrstu plinske komore, i na taj jenaĉin odgoĊeno kretanje navlake. Primjer takvog sistema je Steyr GB9mmPara pištolj. Udrugom je sistemu u plinsk u komoru ugraĊena povratna opruga ili poseban klip ili klipna

poluga sa oprugom. Nakon opaljenja, dio pritisaka plinova odlazi u bubanj koji se nalazi

ispod. Plin iz cijevi moţe nestati kroz malene rupice, izbušene odmah iza komore cijevi. Nataj naĉin pritisak iz bubnja odlazi uz klip, stvarajući efekt odbojnika. Odbravljivanje sistema

je odgoĊeno ili usporeno. Nakon izlaska zrna iz cijevi, cijev ostaje prazna, te pritisak plinamoţe izaći kroz iste rupe i sniziti se na normalu. Tek tada odbravljuje se navlaka i kreće



140

prema natrag. Primjer ovakvog sistema moţe se naći u nekim modelima Heckler & Koch pištolja kao kod modela P7 (P7-M8, P7-M10 i P7-M13). Oba sistema bravljenja pritiskom

plinova su genijalna, sa samo jednim nedostatkom: mogu se koristiti samo za zrna s

košuljicom, stoga što olovna zrna uzrokuju zastoj u istjecanju plina kroz rupice u cijevi.

Kol jenasti zglob - Jedan od prvih sistema bravljenja kod poluautomatskih pištolja bio jekoljenasti zglob. Prvi je put upotrijebljen kod Borchardt pištolja, a kasnije u poboljšanojverziji kod poznatih Luger P08 pištolja. Ovaj sistem, unatoĉ savršenosti u tehniĉkom smislu,nikad nije postao standard, kao što je bio sluĉaj s Browning naĉelom. Razlog tome je što jeimao dosta nedostataka. Kao prvo bio je priliĉno sloţen i zahtijevao je veliku vještinu izrade.Razliĉitosti kod izrade dijelova morale su biti vrlo male da bi pištolj pouzdano radio. Stoga sutroškovi proizvodnje bili vrlo visoki. Kao drugo, pištolji su bili konstruirani uglavnom zavojsku, a u rovovskom ratu 1914 - 1918. pištolj se pokazao osjetljivim na pijesak i prljavštinu

pa i na razliĉito streljivo. Ĉinjenica da je P08 još i danas popularno kratko oruţje je vjerojatnostvar nostalgije. Tome sigurno doprinose i njegova prekrasna izrada i osobit izgled. Koljenasti

zglob funkcionira preko poluge podijeljene na dva dijela i tri obrtne toĉke. U poĉetnom

poloţaju, kad je pištolj napunjen i spreman za paljbu, poluga leţi vodoravno. U drugom poloţaju ispaljuje se metak. Brana B se kreće prema natrag usljed pritisak a plinova (nakon što je metak napustio cijev). Istovremeno, prazna ĉahura izvuĉena je iz cijevi, a dvodijelna poluga prebaĉena preko kose ravnine. U trećoj poziciji, poluga je potpuno gurnuta naprijed, ispaljenaĉahura izbaĉena van. Nakon opaljenja, novi metak uzima se iz spremnika. Bravljenje sistema

je uglavnom izvršeno, zato što srednja taĉka obrtaja leţi nešto dublje od cijele osi sistema,

barem u poĉetnom poloţaju. Tek nakon što je navlaka gurnuta natrag, taĉka obrtaja izdići ćese iznad srednje linije, jer se sistem kreće po kosini. Tek tada iskljuĉeno je pravo bravljenje.

Kao što smo rekli prije, ovaj sistem djelo je vrhunske vještine, ali s praktiĉnog gledišta postoji puno jednostavnijih i pouzdanijih sistema bravljenja.

Sistem s valjčićima - Ovaj sistem uĉinio je poznatom njemaĉku tvrtku Heckler & Koch,iako ga oni nisu izmislili. Kod mnogih velikokalibarskih pištolja, strojnica i pušaka Hecklera& Kocha, ovaj se sistem uspješno primjenjivao. Prvi koji su primijenili taj sistem bili su Ĉesiiz tvrtke CZ i za njihov pištolj “CZ-52” sistem je slijedeći: u produţetku cijevi smještena sudva polukruţna utora. U otvore ulaze dva ĉeliĉna valjĉića i brave navlaku. Kad je pištoljzabravljen ta dva valjĉića upadnu u utore na stranama cijevi. Nakon opaljenja navlaka se

povlaĉi unatrag zbog pritisak a plinova. Valjĉići upadaju unutra i nakon prekidanja veze,

navlaka se pomiĉe dalje prema natrag. Zatim dolazi do izvlaĉenja, izbacivanja i ponovnog punjenja kao i kod drugih pištolja. Na taj se naĉin postiţe odlaganje vremena otvaranjazatvaraĉa. To je vrlo praktiĉno mnogim strijelcima, pogotovo s jakim streljivom. Nedostaci

su: visoki troškovi proizvodnje, jer taj sistem bravljenja zahtijeva visoku preciznost proizvodnje, osjetljivost na razlike u streljivu. Krajem devedesetih, holandska policija prešla je na 9 mm Para-Action-3 Holow Point metak, ĉije je zrno znatno lakše od uobiĉajnog kalibrazrna s punom metalnom košuljicom. Kao rezultat tog specijalnog streljiva sistem valjĉića svih

policijskih strojnica MP-5 morao je biti preureĊen.

Rotacijski sistem - Kod nekoliko tipova poluautomatskih pištolja upotrijebljen jerotacijski zatvaraĉ, koji je preuzet od pušaka. Zatvaraĉ pištolja, koji se nalazi unutar navlake,ima izvjestan broj bradavica za bravljenje na prednjem, srednjem ili straţnjem dijelu, ilikombinaciju tih triju. Kad je sistem zabravljen, te bradavice ulaze u utore na poleĊini cijevi iliu bilo koji drugi dio navlake, ovisno o vrsti konstrukcije koja je upotrijebljena. Dakle ovisno o

sistemu to je kućište zatvaraĉa ili pištolja. Usljed povratne energije oruţja i/ili pritisaka plinova ispaljenog metka zatvaraĉ se mora obrnuti nekoliko stupnjeva, tako da bradavice



141

izaĊu iz utora u kućištu zatvaraĉa ili straţnjoj strani cijevi. Kod ovih sistema cijev je

uglavnom uĉvršćena za kućište i samo su zatvaraĉ i navlaka pomiĉni. Sistem se moţeusporediti sa sistemom puške s obrtno ĉepnim zatvaraĉem, ali u ovom sluĉaju djelovanje je

poluautomatsko, pomoću pritisaka plinova. Dobar primjer ove tehnike su Colt 2000 i Desert

Eagle IMI (izraelske vojne industrije).

3.3. Sigurnosni sistem pištolja

Sigurnosni sistemi posebno su vaţni. Prvo ćemo odrediti pojam sigurnosnog sistema: to

je većinom sistem kojim se upravlja ruĉno i ako je u uporabi, sprjeĉava opaljenje pištolja, bilosluĉajno ili namjerno, povlaĉenjem okidaĉa. No postoje raznovrsni automatski sigurnosnisistemi, koji se mehaniĉki stavljaju u upotrebu povlaĉenjem okidaĉa, kao npr. automatskakoĉnica udarne igle.

Kočnica - Koĉnicom se rukuje ruĉno. Ona zakoĉuje, ovisno o tipu i modelu pištolja,udaraĉ i / ili razdvajaĉ i / ili okidaĉ i / ili polugu okidaĉa, a ponekad i samo pomicanje

navlake. Ponekad se upotrebljavaju razliĉite kombinacije.

Poluga za sigurno otpuštanje udarača - To je mehanizam koji se uglavnom

upotrebljava kod pištolja dvostrukog hoda. On omogućava sigurno otpuštanje udaraĉa. Ako jenpr. pištolj dvostrukog hoda napunjen, što znaĉi da je metak prebaĉen iz spremnika u komoru,

povlaĉenjem navlake prema natrag i njezinim otpuštanjem, okidaĉ ostaje zapet prema natrag.Ako se okidaĉ povuĉe da bi se spustio udaraĉ, metak će biti ispaljen. Korištenje poluge zasigurno otpuštanje udaraĉa otpustit će udaraĉ, a da nije došlo do opaljenja. To se uglavnomdogaĊa uz pomoć koĉnice udarne igle, kroz koju je, korištenjem poluge za sigurno otpuštanjeudaraĉa, udarna igla pomaknuta iz dosega udaraĉa.

Automatska kočnica na rukohvatu pištolja - Neki, najĉešće stariji modeli pištolja imajuautomatsku koĉnicu na rukohvatu pištolja. To je dio rukohvata kojm upravlja opruga, koji semora utisnuti unutra ĉvrstim stiskanjem rukohvata. Ako taj dio nije dovoljno pritisnut, pištoljneće opaliti. Ta je koĉnica većinom dio hrpta rukohvata. Njezino djelovanje temelji se nazakoĉavanju razdvajaĉa i/ili udaraĉa.

Kočnica spremnika - Mnogi pištol ji opremljeni su sistemom vaĊenja spremnika, posebno modeli pištolja bez udaraĉa ili s unutarnjim udaraĉem. Sistem se temelji na naĉelu dase prije punjenja ili ĉišćenja pištolja, spremnik mora izvaditi iz pištolja. Tom radnjom aktivirase koĉnica. U većini sistema razdvajaĉ se zakoĉuje tako da ne moţe doći do opaljenja

povlaĉenjem okidaĉa. Kod drugih modela odvaja se poluga okidaĉa, veza izmeĊu okidaĉa iudaraĉa.

Prvo koljeno udarača - Ovaj se sistem ponekad upotrebljava kod pištolja s vanjskimudaraĉem. Ako se udaraĉ ruĉno polako povuĉe prema natrag, razdvajaĉ na pola puta uskaĉe usigurnosni utor u donjem ispustu udaraĉa. Ovaj poloţaj ne moţe otpustiti udaraĉ povlaĉenjemokidaĉa. Da bi došlo do opaljenja, udaraĉ se mora zapeti posve.

Raz dvajač paljbe - Gotovo svi pištolji imaju razdvajaĉ paljbe. Taj sistem spr jeĉavaopaljenje metka ako navlaka nije vraćena u svoj polazni poloţaj, npr. zbog prljavštine ili akometak ne ulazi taĉno u cijev ili iz bilo kojeg drugog razloga. Zubac na poluzi o kidaĉa mora se

slagati s utorom na donjoj unutarnjoj strani navlake. Ako ne ulazi dobro jedan u drugi,



142

navlaka neće biti posve zatvorena, poluga okidaĉa bit će onemogućena u svojoj ulozi i nećedoseći razdvajaĉ ili udaraĉ. Tako pištolj ne moţe opaliti.

I ndikator napunjenosti - Ovaj se sistem koristi kod mnogo pištolja. Pokazuje da li se ukomori nalazi metak, a to se moţe vidjeti npr. pomoću igle koja viri na gornjoj ili straţnjoj

strani navlake (pištolj “CZ99”). Najĉešći je sistem kod kojeg izvlak aĉ ima ulogu pokazatelja.Ako se u cijevi nalazi metak, izvlakaĉ malo strši, ponekad ĉak pokazujući crvenu toĉkicu na jednoj strani, kao kod Beretta ili Taurus pištolja.

Automatska kočnica udarne igle - Kod ovog sistema sprijeĉeno je kretanje udar ne igle u

uzduţnom smjeru. Postoji nekoliko sistema. Walterov sistem, npr. djeluje tako da uvlaĉiudarnu iglu dublje u njezin kanal tako da pri okidanju ne moţe doseći vrh udaraĉa.Povlaĉenjem okidaĉa ova se koĉnica podiţe i udarna igla biva gurnuta prema gore, tako da je

moţe dosegnuti udaraĉ. Drugi sistem je uzduţno zakoĉenje udarne igle, koje se ukida polugom okidaĉa ili polugom spojenom s polugom okidaĉa, upravo u trenutku kad okidaĉdostiţe najzadnji poloţaj.

4.4. ŠTA JE REVOLVER?

Za revolver se obiĉno kaţe da je to streljaĉko vatreno oruţje kratke cijevi i obrtnogspremnika (doboša) koji obiĉno sadrţava 6 naboja. Ali o revolveru se moţe reći puno više.

Slika 43.

P oprečni presjek revolvera

4.1. Podjela revolvera

Revolvere moţemo podijeliti na:

Revolvere jednostrukog hoda - udaraĉ se mora zapeti ruĉno. Većinom su to stariji modelikod kojih se bubanj ne moţe izbaciti u stranu, budući da nije na pomiĉnom kr anu.

Punjenje i praţnjenje vrši se kroz vratašca za punjenje na poleĊini bubnja.

Revolvere s dvostrukim hodom - Zapinjanje udaraĉa vrši se mehaniĉki, povlaĉenjemokidaĉa. Većina revolvera ovog tipa ima bubanj koji se nalazi na pomiĉnom kranu, da bise olakšalo punjenje i praţnjenje. Kod revolvera dvostrukog hoda udaraĉ se takoĊer moţezapeti i ruĉno da bi se ispaljivanje izvršilo kao kod revolvera jednostrukog hoda.



143

4.2. Dijelovi revolvera

Općenito, revolver se sastoji od:

kućišta, cijevi,

bubnja (doboša).

Kućište - Kućište revolvera ima nekoliko dijelova: Rukohvat za koji se drţi oruţje i sistem

za sve mehaniĉke pokrete, kao što su povlaĉenje okidaĉa, zapinjanje udaraĉa, i obrtanje bubnja kojim se dovodi sljedeća komora ispred cijevi.

Okidač s oprugom okidača: Općenito govoreći, većina revolvera ima sklop okidaĉa ukojem je nekoliko funkcija povezano i kombinirano s radnjama okidaĉa. Ponajprijeudaraĉ, ali se ĉesto i poluga za transport bubnja aktivira pokretanjem okidaĉa. Poluga zatransport bubnja o brće bubanj, tako da je prije svakog opaljenja nova komora ispredcijevi. Graniĉnik obrtnog momenta bubnja, zubac koji strši iz rukohvata, blokira bubanj

nakon što se obrnuo do slijedeće komore. Bubanj se blokira neposredno prije opaljenja ine moţe se dal je obrnuti. S vanjske strane bubnja nalaze se mali urezi blizu svake komore

u bubnju.

I zadnje: većinom su razni sigurnosni sistemi povezani s okidaĉem. Oni trebaju sprijeĉitiispalivanje metka, osim ako je okidaĉ potegnut posve otraga. Taj je mehanizam sam po

sebi vrlo zanimljiv. Općenito postoje dvije vrste sigurnosnih principa kod revolvera, tj, prijenosnik udarca i graniĉnik izmeĊu udaraĉa i kućišta .

Poluga okidača: Veza izmeĊu okidaĉa i udaraĉa. Kod nekih modela revolvera ovafunkcija izvodi se pomiĉnom odskoĉicom, izmeĊu okidaĉa i donjeg dijela udaraĉa. Takavsklop okidaĉa zapinje udaraĉ preko poluge smještene u unutrašnjosti mehanizma, kodrevolvera dvostrukog hoda. Takvo rješenje prisutno je kod većine revolvera Smith &

Wesson.

Razdvajač : ovisno o vrsti i modelu razdvajaĉ je ugraĊen u sklop kao veza izmeĊu okidaĉai udaraĉa. Razdvajaĉ uzrokuje odvajanje zapetog udaraĉa, tako da moţe pojuriti naprijed iopaliti metak.

Udarač s oprugom udarača ili glavnom oprugom : kad je udaraĉ zapet glavna opruga jenapeta. Kod većine revolvera to je spiralna opruga, ali neki modeli imaju lisnatu oprugu.

Osovina bubnja : ovaj dio uzrokuje slobodno obrtanje bubnja, a kod modela kod kojih je

bubanj uĉvršĉen na pomiĉnom kranu zabravljuje bubanj unutar kuĉišta revolvera.

Dugme za oslobaĎanje bubnja: omoguĉava da se osovina bubnja pomiĉe naprijed, takoda se otpušta bravljenje bubnja. Tada se bubanj moţe izbaciti postrance iz kućišta.

Cijev - U gotovo svim sluĉajevima cijev je uĉvršćena u kućištu. Na poleĊini cijevi ima prijelazni konus (lijevak). To znaĉi da je prvi dio cijevi nešto širi, tako da se zrno moţe voditidalje kroz polja i ţlijebove cijevi. Taj slobodni prolaz zrna je vrlo kratak i to izmeĊu cijevi i

bubnja. Blizu kraja ušća, na gornjoj strani cijevi nalazi se prednji ciljnik. Kod većinerevolvera osovina izbacivaĉa, kao produţetak osi bubnja, smještena je unutar pokrova cijevi.

Bubanj/ doboš - se sastoji od više komora. Za svako opaljenje bubanj se mora o brnuti za

jedan, tako da je uvijek druga komora smještena u liniju ispred cijevi. Bubanj se obrće okoglavne osovine koja, u većini sluĉajeva završava zvijezdom za izvlaĉenje ĉahura. Kad se

revolver prazni, osovina izbacivaĉa gura se rukom a prazne ĉahure se izvlaĉe i izbacuju izkomore.

http://www.smith-wesson.com/






144

4.3. Bravljenje revolvera

Glavne grupe revolvera - Postoji svega nekoliko temeljnih sistema bravljenja koji se

koriste od samog poĉetka razvoja revolvera. Kao prvo, bubanj se ne smije nasilno obrtati i nesmije is pasti iz okvira za vrijeme pucanja. Ovisno o principu, glavna grupa revolvera moţe se

podijeliti na tri razliĉite podgrupe: 1) Revolveri jednostrukog hoda kod kojih je bubanj ĉvrsto zabravljen u okvir. Bravljenje

se vrši preko osovine bubnja. Bubanj se moţe o brtati samo oko svoje osi.

2) Revolveri jednostrukog ili dvostrukog hoda s bubnjem uĉvršćenim na pomiĉnom kranu.Kod ovog tipa, bubanj se puni ili prazni izbacivanjem postrance iz okvira. Bubanj se

mora zabraviti s najmanje dvije strane. S prednje strane pomoću osovine bubnja ilizakoĉenjem krana bubnja u okvir i sa straţnje strane gdje ispust osovine bubnja ulazi uudubinu na okviru. Tu je zapravo bilo dosta promjena, bubanj se zabravljivao u tri

toĉke: sprijeda pomoću osovine bubnja, pomoću krana bubnja i sa straţnje strane bubnja.

3) Revolveri na prelamanje. Kod ovog staromodnog revolvera, cijev je zajedno s bubnjem

bila priĉvršćena na dnu okvira. Ako se revolver trebao napuniti, taj okvir sa cijevi i bubnjem izbacivao se naprijed. Bravljenje se vrši pomoću zatika na gornjoj strani

mostića u produţetku cijevi, iznad bubnja. Zatik uskaĉe u utor izveden na mostiĉu.

Bravljenje pomoću utvrĎivača bubnja - Na dnu okvira nalazi se mali zubac koji se

pomiĉe okidaĉem i zabravljuje bubanj u odreĊenom poloţaju. To je vrlo vaţno stoga štoleţište naboja koje se naĊe u gornjem poloţaju mora za vrijeme pucanja biti u ravnini cijevi.Kod pomicanja cijevi ne smije se dogoditi da se bubanj sam od sebe poĉne okretati. Ako bi seto dogodilo, leţište naboja u gornjem poloţaju ne bi više bilo u ravnini cijevi. Moţetezamisliti kakve bi posljedice to imalo! Sistem bravljenja moţe se dobro vidjeti s vanjskestrane bubnja. Oko bubnja svaka komora ima malu udubinu u koju ulazi utvrĊivaĉ bubnja. Zavrijeme napinjanja udaraĉa, ta zapreka se miĉe i bubanj obrće jednu komoru, dok druga dolaziu ravninu cijevi. Ĉim je udaraĉ posve zapet, utvrĊivaĉ bubnja upast će u udubinu novekomore.

Bravlj enje osovinom bubnja - Bubanj se mora zabraviti i u duljinskom smjeru. Kao prvo

bubanj se obrće oko te osovine. Ta osovina bubnja sprjeĉava da bubanj ispadne iz okvirausljed jakog pritisak a plinova koji se razvijaju tijekom opaljenja. Ta se koĉnica otpušta samoako se dugme za oslobaĊanje bubnja palcem gurne prema naprijed, ĉime se oslobaĊa bubanj i

moţe se izbaciti postrance iz okvira. Kod većine revolvera, udaraĉ se utvrĊuje ako je osovina bubnja odbravljena. To nije sluĉaj s revolverima jednostrukog hoda, koji nemaju bubanj

uĉvršćen na pomiĉnom kranu. Kod odreĊenih tipova revolvera taj sistem bravljenja ugraĊen jeu sistem prelamanja. Ti, većinom stariji modeli, pune se i prazne prelamanjem prednjeg dijela

okvira. Taj prednji dio sastoji se od cijevi, bubnja i mostića bubnja, u koji je ugraĊen zubackoĉnice izmeĊu pomiĉnog dijela i preostalog dijela okvira. To je sluĉaj kod Enfield i Webley& Scott revolvera, ali i kod ranih Smith & Wesson modela.

Bravlj enje kranom bubnja - Kod nekih modela revolvera, kao što su Dan Wesson iMichell, bubanj je zabravljen u dvije toĉke. Kao prvo, zubac je dio krana bubnja i taj zubac

ulazi u udobinu na okviru. Drugo, straţnji dio osovine bubnja, kod zvijezde izbacivaĉa,zabravljuje se ispustom na straţnju ploĉu okvira. Za vrijeme opaljenja, bubanj je zabravljenna tri mjesta: prvo, kod krana bubnja, drugo, kod zvijezde izbacivaĉa i treće, pomoću

utvrĊivaĉa bubnja. Takav se sistem naziva takoĊer i sistem trostrukog bravljenja bubnja.



145

4.4. Sigurnosni sistem revolvera:

Prvo moramo spomenuti jedno pravilo sigurnosti. Većina revolvera ima bubanj sa 6

komora. Preporuĉa se da nikad ne punimo više od 5 komora. Šesta prazna komora postavlja seispred cijevi prije pucanja . Što god da se dogodi, na ovaj naĉin ne moţe doći do sluĉajnog

opaljenja, ako npr. revolver padne ili udari u nešto. Udaraĉ je zapet samo onda kad je revolverusmjeren u metu i tek onda se napunjena komora obrće pred cilj. Na taj naĉin revolver jesiguran. Ova metoda potjeĉe još iz doba revolvera s jednostrukim hodom iz doba “divljegzapada”, kad nisu imali ugraĊene sigurnosne sisteme.

Pri jenosnik udarca - Koristi se kod revolvera s udarnom iglom koja je uĉvršćena ukućištu umjesto na udaraĉu. Glava udaraĉa ne moţe doseći udarnu iglu, osim ako neka poluganije ubaĉena izmeĊu udaraĉa i udarne igle, da bi prebacila udarac udaraĉa na samu udarnuiglu. Ta poluga klizne izmeĊu udaraĉa i udarne igle samo kad je okidaĉ povuĉen do kraja.

Najpoznatiji revolveri s takvim sigurnosnim sistemom su Ruger revolveri.

Graničnik izmeĎu udarača i kućišta - Ovaj sistem koristi se obiĉno kod revolvera suĉvršćenom udarnom iglom na ispustu udaraĉa, kao kod Smith & Wesson roevolvera. Obiĉno

je udaraĉ zakoĉen uvijek kad je malo izvan kućišta, tako da ispod udaraĉa nikad ne provirujeiz svojeg proreza na kućištu. Na taj naĉin uĉvršćena udarna igla ne moţe nikad dosećiinicijalnu kapislu. Ako je okidaĉ povuĉen do kraja, što omogućava udaraĉu da udari premanaprijed, taj se graniĉnik malo pomiĉe i oslobaĊa put udaraĉu s udarnom iglom na vrhu.

Vratašca za punjenje kod revolvera s jednostr ukim hodom - Mnogi revolveri

jednostrukog hoda moraju se puniti kroz vratašca za punjenje koja su na površini na koju seoslanja dno pri opaljenju. Ĉim se vratašca otvore, koĉenje bubnja prestaje a ponekad sezakoĉe i udaraĉ i okidaĉ. Bubanj se moţe obrtati ruĉno i puniti i prazniti, komoru po komoru.

Kočnica - Većina revolvera nema mehaniĉku koĉnicu, za razliku od pištolja. U prošlosti,samo neki modeli revolvera jednostrukog hoda imali su takvu koĉnicu. Oĉito neuspješno, jer

ju moderni revolveri više nemaju.

II. VATRENO ORUŢJE S OŢLIJEBLJENIM (OLUĈENIM) CIJEVIMA

1. KARAKTERISTIKE CIJEVI

Vatreno oruţje s oţlijebljenim cijevima izraĊuje se od specijalnih vrsta najkvalitetnijihĉelika koji su otporni na visoke pritiske i temperature. Još u toku procesa izrade ĉelika dodajuse odreĊene vrste drugih materijala (volfram, vanadijum, titan, itd) u manjim koliĉinama, i nataj naĉin se povećava tvrdoća, elastiĉnost i mogućnost podnošenja većeg pritisaka i

temperature, a ujedno se povećava i otpornost ĉelika na koroziju. Naĉin izrade cijevi za vatreno oruţ je danas se postiţe bušenjem pripremljenih ĉeliĉnih

šipki odreĊenog promjera prema uanaprijed odreĊenom modelu (stari naĉin) ili bušenjem

ĉeliĉnih šipki nešto veĉeg promjera nego što je zadati promjer, a zatim se u bušotinu ubacuje

zadati model, a cijev se izlaţe kovanju u specijalnim kovaĉkim ureĊajima i vr ši se sabijanje

ĉaliĉne mase do odreĊenog zadatog promjera.



146

Postoje tri temeljna naĉina industrijske proizvodnje modernog vatrenog oruţ ja koristeći

oţlijebljenje u cijevima. Oţlijebljenje moţe biti urezano u unutarnjoj povr šini cijevi koristeći

razvrtaĉ (fotografije 155. i 155a.), moţe biti formirano koristeći ojaĉani ĉelik tzv. “ button”(fotografija 156.), ili formiranje oţlijebljenja kroz proces zvani “hammer forging”-

poligonalno oţlijebljenje.

Metod izrade ţljebova pomoću razvrtaĉa koristi ĉeliĉnu šipku s nekoliko razmaknutihreznih prstenova duţ šipke, kako je prikazano na donjim slikama. Razvrtaĉi mogu imati

duţinu preko 40 cm. Svaki uzastopni rezni prsten je neznatno veći u promjeru i kada

posljednji prsten na razvrtaĉu proĊe duţ cijevi, dubina ţljebova je dobivena. Rezni prstenovi

imaju jednako razmaknuti meĊuprostor oko sebe tako da se ujedno prave i polja u cijevi vatrenog

oruţ ja – fotografije 155. i 155a.

Fotografija 155. Fotografija 155a.

Najviše primjenjivani metod koji se danas koristi za pušĉane cijevi je pomoću alata

prikazanog na fotografiji 155. Ovaj metod koristi drugaĉiji pristup formiranju ţljebova u

cijevi. Alat koji se koristi ovom metodom kako se vidi na slici vrlo je tvrdi ĉelik (u obliku

zapušaĉa). Ţljebovi su formirani u cijevi pod vrlo visokim pritiskom. Prigodom formiranja

oţlijebljenja s ovim alatom pod visokim pritiskom u cijevi ujedno se vr ši oĉvr šćavanje i poliranje unutar cijevi.

Fotografija 156.

Na slici 44. prikazan je popreĉni i uzduţni presjek oţlijebljene cijevi vatrenog oruţ ja sa 6 polja i 6 ţljebova - oţlijebljene alatom (fotografije 155. i 155a.), a na slici 45. prikazan je

presjek oţlijebljene cijevi vatrenog oruţ ja sa 16 polja i 16 ţljebova - oţlijebljene alatom

(fotografiji 156.).



147

Slika 44. Slika 45. Presjek o ţlijebljene cijevi vatrenog oru ţ ja Presjek o ţlijebljene cijevi vatrenog oru ţ ja

sa 6 polja i 6 ţljebova sa 16 polja i 16 ţljebova

Fotografija 157. Fotografija 158. Konvencionalno o ţlijebljena cijev Zrno ispaljeno iz

konvencionalno o ţlijebljene cijevi(jasno izraţene granice izmeĎu polja i ţljebova )

Najnoviji metod oţljebljavanja se radi kroz proces zvani “hammer forging”. “Hammer

forging” metodom pravi se tip oţljebljavanja zvano poligonalno o ţljebljavanje. Tvrdo ĉeliĉnovreteno je proizvedeno s oblikom formiranog oţlijebljenja na njegovoj vanjskoj povr šini.

Vreteno se stavi u praznu cijev i vanjska povr šina cijevi se mehaniĉki kuje. Kovanjem cijevi

unutarnja povr šina cijevi dobiva oblik vretena. Vreteno se nakon kovanja uklanja (izvlač i) izcijevi i vanjska povr šina cijevi se oĉisti. Kao i u drugim tipovima oţljebljavanja, poligonalno

oţljebljavanje moţe imati razliĉite oblike. Najviše primjenjivani oblici su 6 desni i 8 desni.

Ovi oblici oţljebljavanja se koriste kod Glocka; Steyra, IMI , i nekoliko drugih proizvoĊaĉa.

Na slici 46. prikazan je popreĉni i uzduţni presjek tzv. poligonalno oţlijebljene cijevi

vatrenog oruţja sa 6 polja i 6 ţljebova.



148

Slika 46. Presjek poligonalno o ţlijebljene cijevi vatrenog oru ţ ja

sa 6 polja i 6 ţljebova

Fotografija 159. Fotografija 160. Poligonalno o ţlijebljena cijev Zrno ispaljeno iz

poligonalno o ţlijebljene cijevi

Prva dva metoda oţljebljavanja se smatraju kao konvencionalne tehnike. Prijelaz polja i

ţlijeba je jasno vidljiv, polja i ţljebovi su ravni, neznatno uvinuti.

Zrno ispaljeno iz konvencionalno oţlijebljene cijevi sa 6 polja i 6 ţljebova ima tragovena sebi kako je vidljivo na fotografiji 158. Zato što su kod ovog zrna vidljive ivice prelaza

utisnutih polja i ţljebova, širina polja i ţljebova se moţe izmjeriti.

Poligonalno oţljebljavanje s druge strane je vrlo razliĉito od konvencionalnogoţljebljavan ja. Kod vog tipa oţljebljavanja nisu jasno vidljivi prelazi izmeĊu polja i ţljebova.

Poligonalno oţljebljavanje po obliku ponekad se naziva “brda i doline”. Postupni prijelazsprjeĉava vještaka balistiĉara u mjerenju individualnih elemenata u poligonalno oţlijeb ljenoj

cijevi. Ako je zrno u dobrom stanju, otisak poligonalnog oţlijebljenja je vidljiv kao što se vidina fotografiji 160.

U unutrašnjosti cijevi prigodom obrade, i pored upotrebe najsuvremenijih instrumenata,ostaje trag upotrijebljenog alata, koji je po veliĉini veoma mali mikroskopski u obliku crta-

brazdi, ili sitnih “zubaca”, i ovi mikroskopski tragovi u unutrašnjosti cijevi su individualnekarakteristike svake cijevi.

Broj polja i ţljebova u cijevi je obiĉno ĉetiri ili šest, moţe se naći pet ili sedam, a smjeruvijanja je slijeva udesno (kod europskog vatrenog oruţja) ili s desna ulijevo (kod ameriĉkogmarke “Colt” i kod japanskog vatrenog oruţja). Kod nekih malokalibarskih pušaka, mada je

promjer cijevi 5.6 mm, unutrašnjost cijevi ima po 12 polja i 12 ţljebova. Ţljebovi su

simetriĉno smešteni oko sredine linije cijevi, pribliţno su duboki oko 0.01 cm. Uvijanje



149

ţljebova i polja u unutrašnjosti cijevi ima zadatak da zrnu saopći izvjesno rotaciono kretanje,tako zrno dobiva stabilni ju putanju, a povećava se i njegova probojnost. Duţina na kojoj doĊedo jednog obrta uvijanja polja i ţljebova naziva se “korak uvijanja”, i on se kreće od 20 do 60cm, s manjim odstupanjima.

Polja cijevi su ona podruĉja koja nisu odstranjena noţem, a imaju viši poloţaj od

ţljebova, i nastala su kao rezultat operacije ţlijebljenja. Širina polja zavisi od broja urezanihţljebova, njihove širine i od kalibra. Visina polja je istovjetna s dubinom ţljebova .

Prigodom obrade unutrašnjosti cijevi u potrebljava se vrlo precizan alat i sve se operacije

izvode precizno, a krajnji rezultat finalne obrade je visoki sjaj i glatka površina u unutrašnjosticijevi, kako na poljima tako i u samim ţljebovima. Površine su veoma glatke, golim okom

promatrane daju visok sjaj, što samo povećava utisak glatkoće. MeĊutim, mikroskopomzapaţamo “zube” ili brazde, koje svojim neravninama, ivicama, ostavljaju dosta jasne tragovena zrnima prigodom ispaljivanja. Dubina brazdi uzduţ proizvedena strugajućim alatom,redovno će ostaviti u ţlijebljenom podruĉju, najkarakteristiĉnije individualne karakteristike.

U sluĉaju slabog odrţavanja cijevi, prvo se oštećuju ivice, granice izmeĊu ţljebova i

polja, a zatim dolazi do promjene intenziteta crta (brazdi) na samom poljima, što sve znatno

oteţava identifikaciju vatrenog oruţja. Nekada su ove promjene toliko varijabilne, daispaljivanjem više projektila iz istog vatrenog oruţja, iz iste cijevi, nismo u stanju da izvršimosnimanje individualnih karakteristika, već zapaţamo samo veliku sliĉnost ukupnih tragova,kao i izvjesnu razliku, ali samo uklapanje crta brazdi je skoro nemoguće.

Kod “krateţa”, cijevi su skraćene grubim presi jecanjem pomoću bonseka, na samom presjeku se javljaju manja ili veća ispupĉenja kao posljedica ovog sjeĉenja, a ovenepravilnosti na kraju cijevi mogu biti toliko jake da izazovu prskanje košuljice projektila.Pored toga , kod “krateţa” je redovita pojava da se zrno po izlasku iz cijevi, poĉinje da“tumba”, da se okreće oko dulje ose, a na preprekama gdje projektil udari nastaju oštećenjanepravilnog oblika (razvuĉena elipsa) ili se ĉak potpuno ocrta oblik zrna (kad projektil udari

pljoštimice u prepreku). Osnovne i opće karakteristike cijevi vatrenog oruţja nastaju u fazi projektiranja, kada se

odreĊuje vrsta i tip vatrenog oruţja. Za kriminalistiĉkobalistiĉka vještaĉenja najvaţnijekarakteristike cijevi su: promjer cijevi (kalibar), broj polja i ţljebova, smjer i kut uvijanja

polja i ţljebova, dubina i širina istih, kao i tragovi koji ostaju prigodom ispaljenja, crte

(brazde), individualne karakteristike na površini zrna.

1.1. Kalibar cijevi

Promjer cijevi je promjer po kome je cijev bušena. Kako se naknadno vrši oţlijebljenje,

to bi kalibar cijevi bio promjer izmeĊu dva naspramna polja u cijevi, gdje cijev ima jednak

paran broj polja i ţljebova, odnosno, promjer izmeĊu polja i nasuprotnog mu ţlijeba, gdjecijev ima neparan broj polja i ţljebova. Promjer cijevi je uvijek nešto manji od kalibravatrenog oruţja. Zrno pri prolask u kroz cijev se urezuje, potpuno zaptiva cijev, tako da

barutni plinovi bivaju potpuno iskorišteni i zrno dobiva veće poĉetno ubrzanje. Zbog razlike u promjeru cijevi i kalibra zrna (mada je ova razlika mala), tragovi alata u unutrašnjosti cijevina košuljici zrna imaju nešto veći intenzitet nego da je promjer cijevi iste veliĉine kao ikalibar zrna. Ovo se naroĉito zapaţa kod cijevi koje su dosta nagriţene i gdje je cijev

proširena, pa kao posljedica toga javlja se manja poĉetna brzina kod zrna, manja probojnost,

slabija preciznost, a samim tim i tragovi od ispaljenja na površini zrna su slabijeg intenziteta.

Promjer cijevi je ĉesto poznat kao “promjer polja”, mada se u literaturi ĉestoupotrebljava i pojam “ţlijebni promjer”, što je u stvari promjer polja plus dva puta dubina

ţlijeba (kod cijevi s parnim brojem polja).



150

R R

Slika 47.

Poprečni presjek cijevi s parnim i neparnim brojem polja i ţljebova, označen promjer kalibra R

1.2. Broj polja i ţljebova

Broj polja i ţljebova u jednom vatrenom oruţju uvijek je isti, tj. koliko ima polja tolikomora imati i ţljebova. Najĉešći broj polja je ĉetiri ili šest (zastupljeno kod evropskog oruţja,dok kod ameriĉkog vatrenog oruţja ĉesto se nailazi na cijevi s pet polja). Japansko vatreno

oruţje moţe sadrţavati sedam polja. Broj polja je uvjetovan i ne moţe se s njima pretjerivati.U praksi je bilo sluĉajeva da malokalibarska puška ima 12 polja, a kod nekih vrsta revolverastarije proizvodnje broj polja se kreće ĉak do 16. Broj polja i ţljebova je vaţna karakteristika

vatrenog oruţja. U praksi se susrećemo s deformiranim projektilima, odnosno dijelovima zrnagdje su saĉuvana samo dva polja. Rekonstrukcijom se moţe doći do stvarnog broja polja ukonkretnom sluĉaju, što u fazi istrage moţe biti od bitnog znaĉaja.

Polja i ţljebovi su pravilno rasporeĊeni oko središta (osa kanala cijevi), izmeĊu svakog polja, odnosno ţlijeba rastojanje je uvije isto. U jednom sluĉaju u praksi je na košuljici zrna pušĉanog cal. 7.9 mm bilo utisnuto osam polja. Zrno je potpuno saĉuvano, ali se odmah

zapaţa da rastojanja izmeĊu polja nisu ista. Prilikom vještaĉenja je utvrĊeno da je pomenutozrno dva puta ispaljeno iz vatrenog oruţja, i u oba sluĉaja su cijevi vatrenog oruţja imali poĉetiri polja.

1.3. Pravac uvijanja polja

Kod oţlijebljenih cijevi pravac uvijanja moţe biti ulijevo ili udesno, pod odreĊenimkutom. Kao posljedica uvijanja polja i ţljebova javlja se “zasi jecanje” zrna prilikom prolask akroz cijev. Naime, zrno dobiva rotaciono kretanje, okreće se oko dulje ose i ujedno kreće seunaprijed, dobiva stabilniju putanju i veću probojnost. Europska vatrena oruţja imaju pravacuvijanja uglavnom slijeva udesno, dok većina japanskog oruţja ima uv ijanje polja s desna

ulijevo, kao i ameriĉko oruţje colt, kao što smo već naglasili.

1.4. Dubina ţlijeba

Dubina ţlijeba u cijevi je odreĊena po radijusu cijevi, promatrane kroz popreĉni presjek.Ţljebovi su obiĉno duboki nekoliko stotina dijelova centimetra i redovito su urezani s



151

paralelnim stranama, tako da je njihova dubina izmjerena na strani nešto veća nego dubinaizmjerena na radijusu. Ova razlika skoro da nije uoĉljiva obiĉnim sredstvima, ali se na

površini zrna, na košuljici, jasno uoĉava.

1.5. Širina ţlijeba

Širina polja predstavlja u stvari rastojanje izmeĊu dvije susjedne strane ţlijeba. Širinaţlijeba je odreĊena veliĉinom upotrijebljenog alata (rezaĉa cijevi), koji daje temeljne

karakteristike dimenzija ţlijebu. Strane alata (rezaĉa) i strane nastalih ţljebova cijevi su

odreĊeni da budu paralelni, a mjera je ista bez obzira na poloţaj u ţlijebu koji se mjeri.Mjerenje veliĉine ţlijeba najidealnije se vrši u dijelu blizu samog dna ţlijeba. Pri ispaljenjuzrna, usljed trenja izmeĊu košuljice zrna i dna ţlijeba, kao i ivice ţlijeba, na košuljici zrna seutisnu karakteristike ţlijeba cijevi i one su od velikog znaĉaja za identifikaciju vatrenogoruţja. Pošto su tragovi ţljebova na košuljici zrna u stvari “negativ” stvarnog stanja ţljebova

(veliĉina, dubina, širina, te individualne karakteristike), to mjerenjem odgovarajućih površina

na košuljici zrna dobivamo stvarnu veliĉinu ţlijeba.

1.6. Širina polja i individualne karakteristike

Širina polja zavisi od kalibra cijevi, širine i broja ţljebova. Polja su “ostatak ” kalibra

poslije odbijanja svih širina i ţljebova. Strane polja cijevi nisu paralelne, već se blago uvijaju

s lijeva udesno ili s desna ulijevo. Kut koji ove strane ţljebova prave s jednim drugim

stranama ţlijeba, zavisi samo od broja ţljebova cijevi. Unutrašnja rasprostranjenost crta

(brazdi) koja ograniĉava polja (jasno se vidi u popreĉnom presjeku cijevi) predstavljatrokutast oblik s vrhom koji je okrenut ka stredištu cijevi. Stvoreni kut u vrhu izmeĊu šest

polja i šest ţljebova je 3600 podijeljeno s brojem ţljebova. Npr. kod cijevi sa šest polja i šest

ţljebova kut je 900, kod cijevi s pet polja i pet ţljebova kut je 72

0. Kad je presjek datog kuta

automatski odreĊen drugim karakteristikama, to ova veliĉina ne predstavlja vrijednost jedne

individualne karakteristike. Vaţnost leţi više u ĉinjenici da se lak še vr ši mjerenje i definiranje

širine polja.

Fotografija 161.

Različ ita š irina polja na spornom i nespornom zrnu

Polja koja se javljaju na ispaljenim zrnima mogu dovesti do izvjesnih poteškoća prilikommjerenja. Jedna potpuna analiza projektila moţe zahtijevati detaljno mjerenje polja i crta

ţljebova ili njihove karakteristike. Kako je već napomenuto, da je polje cijevi “ostatak”

kalibra poslije odbijanja svih širina i ţljebova, tvorniĉke tolerancije nisu tako tijesne da bi



152

oznaĉile da ovaj ostatak bude stalna veliĉina kod svih vatrenih oruţja. Zato polja postajuvaţna i u klasiranju i individualnih karakteristika.

Kad je zrno ispaljeno iz vatrenog oruţ ja, pomenute karakteristike imaju svoju vaţnost,

jer se na košuljici zrna nalaze odgovarajuće crte (brazde). Mjerenje crta (brazdi) na zrnima za

usporeĊenje i spornim zrnima ima znatnu vaţnost. Na osnovu izrazitih razlika izmeĊu zrna za

usporeĊenje i spornog zrna, odmah se moţe doći do zakljuĉka da sporno zrno nije ispaljeno iz predmetnog vatrenog oruţ ja. Zrno s pet polja i ţljebova ne moţe se ispaliti iz sliĉnog kalibrasa šest polja. Niti je moguće da jedno zrno koje ima desni smjer uvijanja polja bude ispaljen izcijevi s lijevim smjerom uvijanja. Neke od ovih karakteristika su tako oĉigledne, da bilokakvo mjeren je ukazuje na razlike izmeĊu dva zrna, npr. broj polja i pravac uvijanja istih. Uodnosu na širinu polja i ţljebova, oni mogu ili ne mogu biti oĉigledno razliĉiti. Dubina ilivisina polja i ţljebova skoro uvijek zahtijeva precizno mjerenje ako je razlika otkrivena. Kut

uvijanja ili puna mjera uvijanja je rijetko tako razliĉita kod dva zrna da moţe biti uoĉena bezinstrumenata ili mjerenja. Neznatna razlika nije uoĉljiva ĉak ni mjerenjem.

Kada usporeĊenje dva ispaljena zrna prikazuje tragove da su postojani u pogledu

oĉigledne vrste karakteristika, u takvom sluĉaju postoji mogućnost da oni budu ispaljeni iz

istog vatrenog oruţja. U tom sluĉaju nameće se kao neophodno da se zrna usporede nakomparativnom mikroskopu ili izvrši detaljno mjerenje da bi se pokazala istovjetnost ili

razlika izmeĊu njih. Pokazana istovjetnost ili razlika meĊu njima obuhvata jasnu prirodu vrstakarakteristika, ĉešće kombinaciju karakteristika s identitetom crta (brazdi), nastali prilikomispaljenja.

Tragovi i ţljebovi naĊeni na ispaljenim zrnima ĉesto se karakteriziraju kao “otisci”slabijeg ili jaĉeg intenziteta. Moramo imati u vidu ĉinjenicu da tragovi od ispaljenja na zrnune nastaju kontaktom pritisaka, kao što je to sluĉaj s tragom od izbacivaĉa na ĉahuri. Naime,

pored jednog kontakta s unutrašnjosti cijevi, zrno se kreće duţ cijevi, javlja se relativnokretanje izmeĊu zrna i cijevi, dolazi do klizanja i nastaju karakteristiĉne cret (brazde). Njihovakonaĉna pojava i dimenzije su tako sliĉne otisku unutrašnjosti cijevi kroz koju je zrno prošlo iredovno se pojavljuju kao istovjetne u pravim otiscima. Uzimajući ovu ras prostranjenost kao

vrijednu pretpostavku od traga polja i ţljebova na zrnima, moţe se oĉekivati da će se vjerno prenijeti crte (brazde) iz unutrašnjosti cijevi. Mjerenjem ovih crta (brazdi) na dva ispaljena

zrna iz istog vatrenog oruţja dobio bi se rezultat u istovjetnim “ figurama”, i ovo bi bilo istokao i mjerenje odgovarajućih crta (brazdi) u cijevi.

Usljed propusta u mjerenju (ljudski faktor), nedostatka odgovarajućih instrumenata ioštećenje zrna, nemoguće je uvijek dobiti visok stepen taĉnosti u nekim identifikacijama.Moţemo se posluţiti identifikacijom uklapanja crta (brazdi) na samo djelimiĉno saĉuvanom

polju. Sluĉajevi u kojima jedno ispitivanje i usporeĊivanje crta (brazdi) neće omogućiti da sedonese jedan usamljeni pozitivni zakljuĉak, pristupa se potpunom ispitivanju vrsta

karakteristika s namjerom da se izvrši odreĊivanje modela vatrenog oruţja iz kojeg jeispaljeno zrno.

U praksi ispitivanja sporna zrna su mahom deformirana, pokidana košuljica zrna, a kodolovnih zrna dolazi do “razlivanja” i brisanja tragova od ispaljenja, pa se u tom sluĉaju moraobratiti posebna paţnja na pripremanju zrna za usporeĊenje. Iz spornog vatrenog oruţja treba

ispaliti veći broj metaka razliĉitih proizvoĊaĉa, a kod olovnih zrna iste treba hvatati u dvijerazliĉite sredine, npr. voda, vata, deblje knjige ili meko drvo, da bi se donekle stvorili

pribliţni uvjeti pod kojima je sporno zrno poslije ispaljenja pretrpjelo odreĊene promjene prikontaktu s razliĉitim preprekama.

Ĉesto se upotrebljava vatreno oruţje obiĉnog tipa, staro oruţje, koje je slabo odrţavano,ili ĉak oruţje primitivne ruĉne izrade, pa se prilikom identifikacije nailazi na teškoće, usljed

pojave varijabilnih tragova, koji imaju veliku sliĉnost ali i ne potpunu istovjetnost. U tomsluĉaju iz svakog spornog vatrenog oruţja treba ispaliti veći broj metaka, razliĉitih



153

proizvoĊaĉa, radi kompariranja projektila za usporeĊenje, kako bi se pristupilo klasificiranju

tragova, a potom usporeĊenju s tragovima spornih zrna. Dobri i jasni tragovi na zrnu i jasno

definirane granice polja, jaĉi intenzitet nastalih tragova, ukazuju na stanje unutrašnjosti cijevivatrenog oruţja iz kojeg je ispaljeno zrno. Tada je identifikacija vatrenog oruţja jednostavna ilako se izvodi, a stepen crta (brazdi) koje se poklapaju je veliki. Skoro dolazi do potpunog

uklapanja.

1.7. Promjer cijevi

Zrno namijenjeno za upotrebu kod odreĊene vrste vatrenog oruţja obiĉno ima veći promjer prije ispaljenja od same cijevi. Na taj naĉin zrno dobiva znatno veću potencijalnusnagu da se probije kroz cijev. Postavljanjem zrna na usta cijevi vatrenog oruţja jasno seuoĉava da zrno jednim dijelom upada u cijev, ali da jedan dio ostaje van.

Pod “ispaljujućim” uvjetima, kada zrno ulazi u zavoj, kod oţlijeb ljenih cijevi, polja

struţu zrno i u trenutku “gnjeĉe” ga u manji promjer uzduţ duţe ose. Višak materijala zrna se

izgnjeĉi u ţlijebasta polja cijevi i ono se ispuni njima. Zrno je produţeno kombinacijomnapregnutog pritisaka na njemu, i u vremenu dostizanja usta cijevi zrno je skoro postalo

“model unutrašnjosti cijevi”. Ovakvo zrno ima dimenzije strogo sliĉne onima u cijevi.Eksperimentalno je utvrĊeno da zrno ne moţe biti lako uglavljeno natrag u cijev kroz koju je

prošlo. Polja cijevi struţu zrno i ostavljaju na njima “otiske polja”, bolje reĉeno na zrnu ostaju

ţljebovi. Meki materijal zrna koji je izgnjeĉen u ţljebovima cijevi, postaje karakteristiĉnoiviĉast na ispaljenom zrnu. Ove ivice su “udubljeni ţljebovi” cijevi koje se pokazuju kao poljazrna. Zrno je “negativ” unutrašnjosti cijevi, kao što je sluĉaj s nekim drugim udubljenimuzorkom. Prema tome, logiĉno bi bilo da se ţljebovi na zrnu zovu “ţljebovi”, a izdignuteivice “ polja”. Moramo da se vratimo ranijoj definiciji polja i ţljebova cijevi vatrenog oruţja,te da ţlijeb zrna odgovara dimenzijama polja cijevi, a polje zrna odgovara ţlijebu cijevi.Usljed ove konfuzne situacije poţeljnije je upotrijebiti izraz “tragovi udubljenih polja” i“tragovi udubljenih ţljebova”, gdje se ne postavlja pitanje odreĊenih karakterisitka.

Prilikom mjerenja promjera cijevi ispaljenog zrna u dobrom stanju mora se mjeriti

izmeĊu nasuprotnih utisnutih polja s mikrometrom. Ukoliko zrno ima pa ran broj polja

postupak je jednostavan. Ukoliko zrno ima neparan broj polja (gdje je utisnuto polje nasuprot

utisnutom ţlijebu), situacija je sloţenija. Potrebno je uzeti u obzir visinu utisnutih ţljebova.

Utisnuta polja mogu biti tako uzana, da vrh mikrometra ne doseţe dno, i ukoliko i dodirnevrhom dno, vrh moţe biti smješten na podruĉjima koja nisu pravo dno utisnutih polja.

Razne se metode mogu upotrijebiti u mjerenju promjera zrna. Velika taĉnost pravog

promjera cijevi moţe se dobiti, mada za potrebe kriminalistiĉke balistike tako velika taĉnostmjerenja promjera zrna nije potrebna. U nekim sluĉajevima je potrebno uzeti neki prosjek odmnogih promjera, ukoliko se moţemo osloniti na dobiveni rezultat. Uobiĉajeni naĉin mjerenja

promjera zrna, jednostavno će otkriti takvu pribliţnost vjerojatno upotrijebljenog vatrenogoruţja. Ĉesto nije potrebno taĉno odrediti promjer cijevi u kriminalistiĉkoj balistici, jer se tim

problemom u svakom sluĉaju više bavi vojna balistika.

1.8. Visina traga ţlijeba i dubina traga polja

Karakteristike cijevi vatrenog oruţja, s kriminalistiĉke toĉke gledišta, veoma su vaţne,

jer se sve ove karakteristike javljaju na ispaljenom zrnu kao “negativ”, i od bitne su vaţnostiza identifikaciju vatrenog oruţja. Pored crta (brazdi), koje se javljaju kako na samim poljima,



154

tako i van polja, s razliĉitim intenzitetom, posebice su interesantne karakteristike cijevi kojese na ispaljenim zrnima javljaju kao: visina traga ţlijeba ili dubina traga polja, nagib ili “kut

zavoja”, širina traga ţlijeba i širina traga polja. Za odreĊivanje dubine ţlijeba cijevi najĉešće se upotrebljava neka vrsta mikrometra, koji

se primjenjuju u ispitivanju cijelg promjera uzorka – cijevi. Mala dubina, oko 0.01 cm, od

koje se ne oĉekuje uvijek velika taĉnost, te se mjerenjem obiĉno i ne pokušava strogo utvrdititaĉno stanje. Relativna izjednaĉenost dubine ţljebova obiĉno upotrijebljena kod većine proizvoĊaĉa, teškoća lokacije pravog “vrha i dna” ovih podruĉja, teškoća donošenja toĉnihzakljuĉaka s obiĉnim napravama za mjerenje, mogu da obeshrabre u nastojanju razmatranja

ovih karakteristika.

1.9. Nagib ili “kut zavoja”

Kut zavoja cijevi ili korak uvijanja je relativno lako izmjeriti. Izvodi se direktno s nekim

instrumentom kao što je helihometar, koji ima veoma mali teleskop ugraĊen u cijev, poravnat

s ivicom ţlijeba i obrnut tako stavljen da odrţava taĉno poravnatu ivicu ţlijeba. Kretanjerotacije unaprijed tumaĉi direktno jedan kutomjer (protaktor). Drugi metod obuhvata upotrebusumpornog odlivka u unutr ašnjosti cijevi, koji poslije odstranjenja, izmjeren, pruţa u punojmjeri toĉan podatak o nagibu.

Mjerenje zavoja kuta na zrnu je komplicirano, a najveća teškoća je u kratkoći uzorka.Utisci polja i ţljebova na zrnu mogu biti manji od 7-8 mm. Ipak, i na tako kratkoj duţinimoguće je odrediti taĉno oštrinu predstavljene spiralne krivine. Ove metode odreĊivanjanagiba ili “kuta zavoja” za kriminalistiĉku balistiku mogu dati zadovoljavajuće rezultate,

pogotovo ako se uzimaju kao dopuna ostalim metodama za identifikaciju vatrenog oruţja. Ako cijev vatrenog oruţja ima zavoj jednog obrta u 25 cm, ispitivanjem zrna vjerojatno

će se otkriti jedan obrt u 22.5 do 27.5 cm u najboljem sluĉaju. Mjerenje se moţe vršitigledanjem dole na površinu zrna kroz mikroskop s ugraĊenim okularom s vlaknastom crtomili prikazivanje protaktorom. Oĉigledna kutna razlika ivice ţlijeba o dose zrna (ili vlaknastacrta) upotrebljava se kao indeks nagiba kuta. Zrno je uzdignuto na rotirajućem vretenu, takoukoliko nije taĉno poravnato, greške se ukrštaju i konaĉan prosjek kuta upotrebljava se zaizraĉunavanje nagiba. Umjesto izvoĊenja kutnog mjerenja, moţe se primi jeniti duţinskomjerenje u kojem je korišten ogranak ivice ţlijeba s “ pretpostavljenom” osom zrna u

izraĉunavanju. U ovom sluĉaju se uzimaju detalji iz dva razliĉita poloţaja, po duţini uzorka ikutnim razlikama geometrijski izraĉunatih. Moţe se pokušati radijalnim kutnim mjerenjemogranka kod dva razliĉita poloţaja na periferiji uzorka.

Uobiĉajene teškoće koje se javljaju kod mjerenja iziskuju mogućnost iskljuĉivanja

dobivenog zrna, teškoću taĉnog poravnjanja zrna, i malo zastranjenje koje se dobiva u kratkojduţini, raspoloţivoj za ispitivanje. Izuzev, ako je razlika u nagibu dva uzorka znatna,vjerojatno nećemo otkriti ništa znaĉajno.

Na deformiranom ili oštećenom zrnu precizna mjerenja mogu biti onemogućena. Na potpuno saĉuvanim zrnima postoji mogućnost da se izmjeri širina individualnih tragova sdobrim rezultatom. Moguće je dobiti jednu “ prosjeĉnu širinu ţlijeba” od pribliţno dva tisućita

dijela centimetra, pod uvjetom da su zrna u dobrom stanju. Glavna greška u zakljuĉivanju

zavisi upravo od smještaja ivica tragova. Prisutnost brazdi po ivicama moţe nastati od laţneivice. Usljed mogućih razlika u cijevi, ili deformacija usljed pritisaka, ispaljeno zrno nije u

stanju da predstavi samo vatreno oruţje. I pored pomenutih teškoća, mjerenje širine tragaţlijeba ostaje kao vaţan faktor i ĉinjenica koja moţe biti od praktiĉne vaţnosti.



155

Sporno zrno jednostavno se usporeĊuje pod komparativnim mikroskopom sa zrnom zausporeĊenje, koje je ispaljeno iz dostavljenog vatrenog oruţja. Sklad ili nesklad se

jednostavno uoĉava sasvim prosto. Ukoliko se uzmu tvorniĉke tolerancije, ovaj postupak jekoristan i efikasan. U izvoĊenju ovakvih mjerenja, temeljno je da površina zrna pod

promatranjem bude apsolutno paralelna u mjernom sistemu, ukoliko to nije, crta će se

pojaviti kraća nego što je u stvarnosti. Iz istih razloga, ako dva zrna promatramo podkomparativnim mikroskopom, moţemo uoĉiti razlike direktnim usporeĊenjem dva uzorka, iako ni jedan ni drugi ne moţemo izmjeriti s nekom većom preciznošću. U redovitom poslu, ukriminalistiĉkoj balistici dosada nije izveden pokušaj da se odredi nagib izuzev u grubim

crtama. Tu su i drugi faktori koji oteţavaju odreĊivanje nagiba, ali oni nisu predmetkriminalistiĉke balistike. Uobiĉajeni instrumenti koji se upotrebljavaju u ovoj fazi posla su

protaktori mikroskopa, mikroskopsko mjerenje, i druge naprave za optiĉka mjerenje sliĉne prirode.

1.10. Širina traga ţlijeba

Ţlijeb cijevi ostavlja polje na zrnu ili “trag ţlijeba” na ispaljenom zrnu. Zato je ţlijebcijevi sredstvo s izvjesnim specifikacijama. U pojedinim sluĉajevima moţe se pojaviti da setrag ţlijeba na zrnu jedva moţe upotrijebiti sa specifiĉnim karakteristikama ţlijeba cijevi.Mjerenja izvršena na projektilima pokazuju da je ovo vaţan momenat, pod uvjetom da seuzmu u obzir izvjesne tvorniĉke tolerancije u proizvodnji cijevi vatrenog oruţja. Mjerenjetragova polja i ţljebova na ispaljenim zrnima, prije svega širina prostiranja, ima bitnogznaĉaja za klasificiranje spornog vatrenog oruţja.

Mjerenje širine traga ţlijeba obavlja se pomoću mikroskopa za mjerenje koji jesnabdjeven preciznim mikrometrom, ili pomoću nekog sliĉnog instrumenta. Mjerna crta jeobiĉno duga 0.125 do 0.25 cm, tako da je pod promatranjem priliĉno rastojanje. Izabrana crtamoţe biti minimum rastojanja izmeĊu strana otisaka tragova, tj. u pravom kutu njene duţineili neka pod pravim kutom u duţini ose zrna (paralelno s njenom bazom). To se moţeizmjeriti kao skladnost, ili pak skladnost moţe biti upotrijebljena u kalkuliranju luka,komparativnim mikroskopom mogu se pojaviti s istovjetnom širinom tragova, mada je ustvari jedno šire od drugog. Mala rotacija jednog ili drugog predstaviće takve razlike štosasvim mijenja sliku usporeĊenja.

1.11. Širina traga polja

Tragovi polja zrna su izvedeni poljima cijevi. To su prisutna podruĉja po duţini uzorka.Mjerenje i usporeĊivanje njihovih dimenzija izvodi se na sliĉan naĉin kao kod tragovaţljebova, imajući na umu karakteristike cijevi vatrenog oruţja koje oni predstavljaju. Zato seširina polja cijevi mjeri u promjeru cijevi, logiĉno je da se i odgovarajuće crte (brazde) nazrnu mjere u dnu tragova polja. Izvjesna tolerancija se moţe dozvoliti za eventualnemogućnosti oblaganja cijevi ili istrošenost cijevi, tako da bi se praktiĉno mjerenje moraloizvesti upravo na površini dna polja.



156

Slika 48.

Šema mjerenja širine traga polja i ţl ijeba

Fotografija 162.

Mjerenje širine traga polja i ţlijeba pomoću digitalnog mikrometra

2. ODREĐIVANJE KALIBRA ORUŢJA, PROJEKTILA I ĈAHURA

Oruţja koja se koriste u kriminalne svrhe, ne raĉunajući ruĉno pravljena, su soţlijebljenim ili glatkim cijevima. U zavisnosti od toga koja je vrsta vatrenog oruţja u pitanju,ali i od konstrukcije cijevi oruţja, odreĊuje se i njen kalibar. Jednostavno reĉeno, kalibar je

promjer cijevi oruţja. MeĊutim, zbog specifiĉnosti konstrukcije cijevi kalibar se ne moţeodrediti samo mjerenjem promjera, već se taj promjer mora izmjeriti na poseban naĉin.

Kada doĊe do izvr šenja kriviĉnog djela upotrebom vatrenog oruţ ja rijetko se dešava da

se na licu mjesta kriviĉnog djela naĊe oruţ je. Najĉešće se nalaze ispaljeni meci, a ponekad i

ispaljeni projektil koji se zadr ţi u nekom relativno mekom materijalu, npr. drvetu, ili tijelu

ţrtve. Zbog svega toga odreĊivanje kalibra oruţ ja iz kojeg su ispaljeni projektili od izuzetnog

je operativnog znaĉaja.

Naĉin odreĊivanja kalibra zavisi od vrste vatrenog oruţ ja te razlikujemo:

1. oruţja s oţlijebljenim cijevima i

2. oruţja s glatkim cijevima.

2.1. OdreĊivanje kalibra cijevi, projektila i kod oruţja s oţlijebljenim cijevima

- naĉin odreĊivanja kalibra cijevi

Ranije je objašnjeno zbog ĉega su cijevi oţlijebljene. Naĉin odreĊivanja kalibra cijevi

takvog oruţja zavisi od broja ţljebova, odnosno polja. Taj broj moţe biti paran ili neparan. Naslici 49. pod A šematski je prikazan presjek cijevi s parnim brojem ţljebova odnosno polja.





158

Metak

Kalibar projektila

Izdvojeni

projektil

Cahura

Barutno punjenje

Kapisla

Slika 50.

Da bi se na projektilu izvršilo mjerenje kalibra, osnovni preduvjet je da projektil bude

nedeformiran. Svaka deformacija moţe da dovede do greške u mjerenju, odnosno da se pogrešno odredi kalibar. Taĉke mjerenja su mjesta do kojih projektil ulazi u ĉahuru metka,kao što je to i prikazano na slici 50.

2.1.2. OdreĊivanje kalibra mjerenjem mase projektila

OdreĊivanje kalibra projektila mjerenjem njegovog promjera ne predstavlja veću

teškoću, meĊutim, kod onih projektila koji se udarom u neku prepreku deformirajuodreĊivanje kalibra moţe da bude veliki problem.

U takvim sluĉajevima jedini naĉin je, pod pretpostavkom da se projektil nije rasprsnuoveć samo deformirao, mjerenje njegove mase. Naime, svi projektili pravljeni su pribliţno odsliĉnih legura kod kojih je osnovna komponenta olovo. Ta okolnost omogućava da semjerenjem mase deformiranog projektila odredi njegov kalibar. Da bi to moglo na ovaj naĉinda se uradi neophodno je da svaki vještak balistiĉar ima svoju tablicu s vrijednostima masasvih vrsta projektila raznih proizvoĊaĉa.

Pregledom deformiranog projektila, lako je utvrditi da li je samo deformiran ili mu

nedostaje i neki dio.

Mjerenje mase projektila vrši se na analitiĉkoj vagi, a u nedostatku nje i na tehniĉkoj. Sobzirom na to da je vještak prethodno sam odredio mase raznih vrsta projektila istog kalibralako se moţe doći do maksimalne vrijednosti odstupanja masa pojedinaĉnih projektila. Ako se

s porni projektil uklapa u srednju vrijednost za odreĊeni kalibar projektila moţe se na osnovutoga donijeti zakljuĉak o kalibru.

Ovdje treba odmah istaći da kalibar projektila ne moţe da se izraţava njegovom masom jer kalibar predstavlja duţinsku veliĉinu pa bi, samim tim, bilo apsurdno iskazivati kalibarmasom projektila. Ipak, u nedostatku bolje metode, posebno za operativne svrhe, odreĊivanjekalibra mjerenjem mase spornog projektila moţe se tolerirati.

2.1.3. OdreĊivanje kalibra mjerenjem otvora koji je nastao prolaskom projektila

U praksi postoje sluĉajevi kada se na licu mjesta ne mogu naći ni projektili ni ĉahure,već jedino otvori koji su nastali od prolaska projektila. Tada se orijentaciono moţe odrediti

kojim kalibrom oruţja je pucano.



159

MeĊutim, ta mogućnost postoji samo kada je materijal kroz koji projektil proĊe takvogsastava da se nakon prolaska projektila veliĉina otvora više ne m ijenja. Takvih materijala,

naţalost, nema mnogo. Svakako metali imaju najbolja svojstva, do k svi ostali materijali mogu

da daju samo orijentacione vrijednosti, odnosno tada moţe da se odredi samo da li je u pitanjuveći ili manji kalibar.

Kada projektil proĊe kroz metalnu prepreku, npr. lim automobila, mjerenjem promjeranastalog otvora moţe se odrediti kalibar. Naţalost i kod najidealnijih otvora ne moţe se uvijekodrediti i vrsta oruţja iz kog je pucano. Ovo stoga što postoje kalibri koji su po veliĉini veoma

bliski, npr. kalibri 7.62; 7.63; 7.65 mm, a mogu da pripadaju potpuno razliĉitoj vrsti oruţja. Na primjer pištolj marke “Crvena Zastava” M57 kalibra 7.62 mm, ali taj kalibar ima iautomatska puška, pa ako se ne pronaĊe projektil, otvori koji nastanu njihovim prolaskom

biće potpuno isti. Isto tako u okviru iste klase oruţja postoji streljivo istog kalibra, ali koje

pripada potpuno razliĉitim modelima, npr., postoji oruţje kalibra 9 mm, a projektil moţe da potjeĉe od kratke ili duge devetke, ili 9 mmMAKAROV ili od revolvera kalibra 0,38 inĉa. Toznaĉi da dvije potpuno razliĉite vrste oruţja, ali koji pripadaju istom kalibru, mogu da daju

otvore istih dimenzija.

Sve su to razlozi zbog kojih se prilikom davanja mišljenja o kalibru oruţja na osnovuotvora mora biti veoma obazriv.

2.1.4. Naĉin odreĊivanja kalibra oruţ ja na osnovu mjerenja dimenzija ĉahura

Na licu mjesta kriviĉnog djela najĉešći trag od vatrenog oruţja koji se moţe naći suispaljene ĉahure. Naime, za izvršenje kriviĉnih djela najĉešće se koriste poluautomatska iliautomatska oruţja. Kod ove vrste oruţja povratnim djelovanjem barutnih plinova pokreće sezatvaraĉ kod koga u trenutku kada se naĊe u zadnjem poloţaju, dio koji se naziva izbacivaĉ,izbaci ĉahuru ispaljenog metka, a zatvaraĉ vraćanjem u prednji poloţaj gura iz spremnikametak i ubacuje ga u leţište. U tom trenutku, u zavisnosti od konstrukcije, kod

poluautomatskog oruţja potrebno je ponovo povući obaraĉ i tako izvršiti opaljenje, dok sekod automatskog oruţja opaljenje nastavlja dok god se obaraĉ drţi pritisnut. Na taj naĉin suodbaĉene ĉahure, a u zavisnosti od konstrukcije uobiĉajeno je da se odbacuju u desnu stranumada postoje oruţja kod kojih prelijeću preko glave i padaju iza leĊa onog koji puca. Sve teokolnosti pogoduju da izvršilac kriviĉnog djela ili nema vremena da pokupi ispaljene ĉahureili ako ih skuplja dešava se da neka zapadne na mjesto gdje se teško na brzinu moţe naći.

OdreĊivanje kalibra oruţja i vrste oruţja iz kojih su ispaljene sporne ĉahure naĊene nalicu mjesta ne predstavlja veću teškoću jer se na dnu svake ĉahure nalazi utisnuta oznaka

proizvoĊaĉa, godina proizvodnje i kalibar. Prema tome, dovoljno je proĉitati kojeg su kalibrai odrediti i kalibar oruţja iz kojeg su ispaljene. Pri tome, ne uzimamo u obzir mogućnost da

izvršilac kriviĉnog djela puca iz oruţja jednog kalibra, a zatim da pokupi sve ĉahure i da nalicu mjesta ostavi ispaljene iz vatrenog oruţja drugog kalibra. Ukoliko se s danceta ĉahure ne moţe proĉitati kojeg je kalibra, onda se mjerenjem

unutarnjeg promjera odreĊuje njen kalibar.



160

Uzajmani odnosi jedinica mjeraTabela 7. Tabela 9.

Uzajamni odnosikalibara u inchima pretvoreni u

milimetre

.25 inch 6.35 mm.256 inch 6.5 mm

.270 inch 6.858 mm

.280 inch 7.11 mm

.297 inch 7.54 mm

.300 inch 7.62 mm

.301 inch 7.62 mm

.303 inch 7.696 mm

.308 inch 7.82 mm

.311 inch 7.899 mm

.312 inch 7.925 mm

.380 inch 9.65 mm

.400 inch 10.16 mm

.402 inch 10.21 mm

.450 inch 11.43 mm

.455 inch 11.557 mm

.500 inch 12.7 mm

.550 inch 13.97 mm

.577 inch 14.65 mm

.600 inch 15.24 mm

.661 inch 16.79 mm

DUŢINA

1 m 1.0936 yards

1 m 3.2808 feet

1 yard 0.91438 m

1 foot 0.30479 m

1 inch 25.4 mm

¼ inch 6.35 mm

½ inch 12.7 mm

¾ inch 19.05 mm

1/8 inch 3.175 mm

3/8 inch 9.525 mm

5/8 inch 15.875 mm

7/8 inch 22.225 mm

1/16 inch 1.5875 mm

3/16 inch 4.7625 mm

5/16 inch 7.9375 mm

7/16 inch 11.1125 mm

9/16 inch 14.2875 mm

11/16 inch 17.4625 mm

13/16 inch 20.6375 mm

15/16 inch 23.8125 mm

Tabela 10.

MASA (TEŢINA)

1 gram 15.432 grains

1 grain 0.0648 grama

1 libra/funta 453.59 grama

Tabela 11.

Uzajamni odnosi

jedinica za energiju

1 m.kg 7.2331 foot lb

1 foot lb 0.13825 m.kg

1foot lb 1.3558 J

1 kp m 9.80665 J

Tabela 12.

Uzajamni odnosi jedinica za brzinu

1 m/s 3.2809 feet/s

1 foot/s 0.30479 m/s

Uzajamni odnosi

jedinica za pritisak

1 kg/cm2 14.233 lb/inch

2

1 kg/cm 0.0063493 tona/inch

1 kg/cm2 0.968 atm

1 atm 14.7 lb/inch2

1 atm 0.00655 tona/inch

1 tona/inch2 152.0 atm

1 lb/inch 0.0680 atm

1 atm 1.03 kg/cm2

1 lb/inch2 0.070309 kg/cm2

1 tona/inch 157.49 kg/cm

Tabela 8.



161

III. VATRENO ORUŢJE S NEOŢLIJEBLJENIM (NEOLUĈENIM) CIJEVIMA

1. LOVAĈKA PUŠKA SAĈMARICA

Lovaĉke puške saĉmarice su vrsta vatrenog oruţja ĉije cijevi nisu oţlijebljene (cijevi su

glatke), a streljivo (patroni) su drugaĉijeg sastava od metaka koji se koriste kod vatrenogoruţja s oţlijebljenim cijevima. Ispaljivanjem patrona iz lovaĉke puške saĉmarice na izlazucijevi formira se saĉmeni snop, koji ima odreĊenu poĉetnu brzinu i odreĊenu ubojitost. Procesopaljenja i kretanja saĉmenog snopa kroz zrak je zakonomjeran i svi principi unutarnje

balistike vaţe i za ovu vrstu vatrenog oruţja. Za kriminilastiĉku balistiku vatreno oruţje kao što su lovaĉke puške saĉmarice ima

poseban znaĉaj, jer se posljednih godina ovo oruţje javlja sve više kao sredstvo izvršenjakriviĉnih djela protiv ţivota i tijela. Kako ovo oruţje ima glatke cijevi, a jedan patron sadrţiviše pojedinaĉnih olovnih kuglica (saĉma), to identifikacija lovaĉkih pušaka saĉmarica naosnovu tragova od ispaljenja na olovnim kuglicama nije moguća. Ovo zbog toga što naolovnim kuglicama ne ostaju karakteristiĉni tragovi crta (brazdi) kao na projektilima

ispaljenim iz vatrenog oruţja s oţlijebljenim cijevima. Sve ostalo kod vještaĉenja spornogoruţja kao što su puške saĉmarice je moguće, a u nekim sluĉajevima ĉak postoje i većemogućnosti za detaljnija ispitivanja (daljina pucanja). U ovom dijelu studije biće rijeĉi samoo onome što je specifiĉno za lovaĉke puške saĉmarice i za kriminalistiĉku balistiku. Onaj dioispitivanja koji je istovjetan s vatrenim oruţjem s oţlijebljenim cijevima, bit će samo

pomenut.

Lovaĉke puške saĉmarice moţemo podijeliti u nekoliko grupa prema broju cijevi(jednocijevne, dvocijevne i višecijevne). Prema poloţaju i broju cijevi, ako su cijevivodoravno postavljene jedna pored druge nazivaju se “poloţare”, ako su cijevi postavljene

jedna iznad druge nazivaju se “bokerice”. Puške sa tri cijevi su tzv. “driling”, a sa ĉetiri cijevi“friling”. Poloţaj i broj cijevi kod jedne puške, popreĉni šematski izgled dat je na slici 51.

Kod pušaka s dvije cijevi moţe se kombinirati da jedna cijev bude glatka, a jednaoţlijebljena. Zatim, dvije glatke i jedna oţlijebljena, ili jedna glatka i dvije oţlijebljene,

razliĉitog kalibra, itd.

Slika 51. Moguće kombinacije polo ţ aja cijevi kod lovač kih pu š aka sač marica i kombinacije sač marica –

o ţlijebljena cijev. Većim krugom označ ene su cijevi za izbacivanje sač me, manjim krugom zvjezdastogizgleda označ ene su o ţlijebljene cijevi

Sve ove puške se uglavnom “prelamaju” (izuzev nekih posebne izrade) pa se još nazivajui lovaĉke puške “prelamaĉe”. U cijevi ovih pušaka moţe se staviti samo jedan patron, nemaokvira ili spremnika za više patrona, a poslije svakog ispaljenja izbacuje se ispaljena ĉahura, a

na njeno mjesto stavlja novi patron. U posljednje vrijeme prave se i poluautomatske puške saspremnikom za tri ili pet patrona.



162

Sistem za opaljenje kod lovaĉkih pušaka saĉmarica je nešto drugaĉije riješen nego što jeto kod pušaka sa oţlijebljenim cijevima. Cio sistem se nalazi u glavi puške, a napinjanjemehanizma za opaljenje vrši se “prelamanjem” puške. Od više razliĉitih rješenja sistema za

zapinjanje i opaljenje danas se najviše upotrebljavaju tri, i to: sistem Anson-Deeley, sistem

Holand i sistem Blitz. Detal jnije o konstrukcijama nije potrebno govoriti. MeĊutim, podaci o

obaraĉima i koĉnicama kod ove vrste vatrenog oruţja, su veoma vaţni jer se ĉesto u praksi postavlja pitanje njihovog funkcioniranja, kao i pitanje koliki je pritisak potreban na obaraĉe,da bi došlo do aktiviranja mehanizma za opaljenje.

Obaraĉe se nalaze ispod mehanizma za opaljenje. Po pravilu kod dvocijevnih pušaka zasvaku cijev postoji jedna obaraĉa, a sluţe za aktiviranje mehanizma za opaljenje. Potrebna silana obaraĉe da bi se mehanizam za opaljenje aktivirao kreće se od 15 do 25 Nm. Kod pušaka“poloţara” prednja obaraĉa aktivira mehanizam za opaljenje iz desne cijevi, a zadnja obaraĉamehanizam za opaljenje iz lijeve cijevi. Kod “bokerica” prednja obaraĉa aktivira donjimehanizam za opaljenje donje cijevi, a zadnja obaraĉa aktivira gornju cijev. Kod nekihsuvremenih dvocijevnih pušaka postavljena je samo jedna obaraĉa kojom se mogu aktiviratimehanizmi za opaljenje, s tim što se redoslijed opaljenja moţe podesiti.

Koĉnice kod pušaka saĉmarica imaju zadatak da mehanizam za opaljenje, koji je unapetom poloţaju, blokiraju, i ne dozvole da doĊe do nenamjernog opaljenja. Koĉnice su po

pravilu automatske i prilikom “prelamanja” pušaka prvo se mehanizam za opaljenje dovede u“napet” poloţaj, a zatim zatvaranjem puške, koĉnica se automatski aktivira i blokiramehanizam za opaljenje. Koĉioni sistem moţe da djeluje na blokiranje obaraĉe, zapinjaĉe iliudaraĉe. Najviše se koristi koĉnica koja blokira obaraĉu. I pored suvremenih rješenja i dobre

izrade koĉionog sistema, treba znati da nijedan sistem za koĉenje nije apsolutno siguran i dazbog toga rukovanje lovaĉkim puškama saĉmaricama mora biti krajnje oprezno.

1.1. OdreĊivanje kalibra kod lovaĉkih pušaka saĉmarica

Kod lovaĉkih pušaka saĉmarica kalibar se ne izraţava kao promjer cijevi izraţen u

milimetrima, već se veliĉina kalibra izraţava jednim odreĊenim brojem, npr. 12, 16, 20.

Ovdje je veliĉina popreĉnog presjeka obrnuto srazmjerna veliĉini broja koji oznaĉava

odreĊeni kalibar. Iz tih razloga poslije broja koji oznaĉava kalibar ne stavlja se oznaka za

duţinu (mm). Ovako oznaĉavanje kalibra kod ovih pušaka potjeĉe iz doba njihove prve

proizvodnje. Prve puške su proizvedene u Engleskoj. Uzeta je koliĉina olova od jedne

engleske libre/funte (453.6 g), te je od ove koliĉine napravljeno 16 olovnih kugli istog

promjera. Cijev puške ĉiji je unutrašnji promjer jednak promjeru ove kugle oznaĉava se sa 16.

U sluĉaju kad se od iste koliĉine olova izlije 12 kugli istog promjera to znaĉi da je unutrašnji promjer cijevi kalibra 12, itd. Iz ovoga slijedi da je promjer cijevi cal. 12 veći od promjera

cijevi cal. 16; iz jednostavnog razloga što je promjer jedne od dvanaest kuglica veći od promjera jedne od šesnaest kuglica izlivenih iz iste koliĉine olova. Mada je naĉin oznaĉavanja

kalibra lovaĉkih pušaka saĉmarica dosta kompliciran pa ĉak i nejasan, ipak se i danas za

oznaĉavanje kalibra u svim zemljama koje proizvode ovakve puške koristi ovo oznaĉavanje

kalibra. Najmanji kalibar se oznaĉava sa 36 (na engleskom podruĉ ju oznaka je .410).

Ovakve oznake kalibara se koriste u svim zemljama za sve lovaĉke puške od najmanjeg

kalibra do najvećeg, te imaju internacionalni karakter. Izuzetak ĉini najmanji u skali kalibara.

To je kalibar 36 koji se oznaĉava i s .410, što je u stvari vrijednost unutarnjeg promjera cijevi

u inĉima (1 inch = 25.4 mm).

Za praktiĉne potrebe navešćemo brojeve koji oznaĉavaju kalibar puške saĉmarice i

unutarnje promjere cijevi izraţene u milimetrima.



163

Tabela 13.

KALIBAR Promjer cijevi

(mm)

4 23.4

8 20.810 19.3

12 18.2

14 17.2

16 16.8

20 15.7

24 14.7

28 13.8

32 12.7

36 (.410) 10.7

1.2. Dimenzije metka i leţišta metka u cijevi

Od posebnog su znaĉaja vanjske dimenzije metka u odnosu na odgovarajuće dimenzijeleţišta metka u cijevi. One treba da budu podešene tako da omoguće upotrebu metaka i

pušaka istog kalibra bez obzira gdje su i kada proizvedeni. NeusklaĊenost ovih mjeradovodila bi do niza teškoća, koje bi praktiĉno onemogućile funkcioniranje oruţja. Na primjer,ako bi debljina vijenca bila veća od dubine odgovarajućeg vijenca na cijevi, puška ne bimogla da se zatvori, a ako bi debljina vijenca bila znatno manja od dubine vijenca na cijevi,

dolazilo bi do neopaljenja metka. Mjere za metak i leţište u cijevi propisane su od Stalneinternacionalne komisije za ispitivanje vatrenog oruţja (CIP) i kao norme prihvaćene od svih

proizvoĊaĉa lovaĉkog oruţja i streljiva u svijetu.Radi bolje ori jentacije ĉitatelja i njegovog što bliţeg upoznavanja s ovim aspektom

konstrukcije i proizvodnje streljiva i oruţja (što ĉesto u praksi dovodi do nesporazuma iteškoća), dajemo tabelarni pregled ovih mjera uz odgovarajuće skice kako za ĉahuru, tako i za

leţište metka u cijevi i to za sve postojeće kalibre lovaĉkih pušaka i streljiva – tabela 14 i

tabela 15.



164

Tabela 14.

K

a

l

i

b

a

r

l h b d g t r

Duţina(mm)

max min

Vanjski

promjer

(mm)

max min

Promjer

mesingane

kape

(mm)

max min

Promjer

danceta

(mm)

max min

Promjer

vijenca

(mm)

max min

Debljina

vijenca

(mm)

max min

Ra

d

i

j

u

s

4 82,50 82,00 26,25 26,00 26,60 26,45 27,30 27,15 30,45 30,20 3,20 3,05 0,80

8 82,50 82,00 23,15 22,90 23,35 23,20 23,60 23,45 26,25 26,00 2,85 2,70 0,50

10 65,00 64,50 21,45 21,20 21,60 21,45 21,70 21,55 23,65 23,45 1,90 1,80 0,50

12 65,00 64,50 20,20 19,95 20,35 20,25 20,60 20,50 22,45 22,25 1,85 1,75 0,50

14 65,00 64,50 19,30 19,05 19,45 19,35 19,65 19,55 21,45 21,25 1,75 1,55 0,50

16 65,00 64,50 18,55 18,30 18,70 18,60 18,90 19,75 20,65 20,45 1,65 1,55 0,50

20 65,00 64,50 17,35 17,10 17,50 17,40 17,70 17,60 19,40 19,25 1,55 1,45 0,50

24 63,50 63,00 16,45 16,20 16,55 16,45 16,75 16,65 18,45 18,30 1,55 1,45 0,50

28 63,50 63,00 15,55 15,30 15,65 15,55 15,85 15,75 17,40 17,25 1,55 1,45 0,5032 63,50 63,00 14,25 14,00 14,35 14,25 14,55 14,45 16,10 15,95 1,55 1,45 0,50

36

(410)50,58 50,30 11,75 11,55 11,85 11,75 12,00 11,90 13,60 13,45 1,55 1,45 0,50

Tabela 15.

K

a

li

b

ar

L T H D G B

Duţina leţišta

(mm)

min max

Dubina

vijenca

(mm)

min max

Promjer

prednjeg

dijela leţišta

(mm)

min max

Promjer

zadnjeg dijela

leţišta

(mm)

min max

Promjer

vijenca

(mm)

min max

Kalibar cijevi

(mm)

min max

4 82,60 82,70 3,25 3,30 26,30 26,45 27,35 27,45 30,55 30,65 23,40 23,80

8 82,60 82,70 2,90 2,95 23,20 23,20 23,65 23,75 26,35 26,45 20,80 21,20

10 65,10 65,30 1,90 1,95 21,40 21,45 21,75 21,85 23,75 23,85 19,30 19,70

12 65,10 65,30 1,85 1,90 20,30 20,25 20,65 20,75 22,55 22,65 18,20 18,60

14 65,10 65,30 1,75 1,80 19,35 19,35 19,70 19,80 21,55 21,65 17,20 17,60

16 65,10 65,30 1,65 1,70 18,60 18,60 18,95 20,05 20,75 20,85 16,80 17,20

20 65,10 65,30 1,55 1,60 17,40 17,40 17,75 17,85 19,50 19,60 15,70 16,10

24 63,60 63,80 1,55 1,60 16,50 16,45 16,80 16,90 18,55 18,65 14,70 15,10

28 63,60 63,80 1,55 1,60 15,60 15,55 15,90 16,00 17,50 17,60 13,80 14,2032 63,60 63,80 1,55 1,60 14,30 14,25 14,60 14,70 16,20 16,30 12,70 13,10

36

(410)

50,98 51,10 1,55 1,60 11,80 11,75 12,05 12,15 13,70 13,80 10,20 10,60

Kod metaka ĉija je duţina 70 mm za navedene kalibre duţina “l” iznosi max. 70 mm i

min. 69,50 mm. Sve ostale mjere su iste kao kod metaka duţine 65 mm, koje su date u tabeli.

Kod leţišta metka u cijevi duţina “L” ima vrijednost max. 70,30 mm i min. 70,10 mm, dok su ostale mjere leţišta iste kao kod leţišta duţine 65 mm, koje su navedene u tabeli.

Kada su u pitanju duţine 65 i 70 mm i duţine leţišta metka 65, odnosno 70 mm, dolaziĉesto do grešaka kada se metak s ĉahurom duţine 70 mm ispaljuje iz puške koja ima leţište

duţine 65 mm. Moguće je bez ikakvih posljedica koristiti metke s ĉahurom duţine 65 mm izleţišta duţine 70 mm. U tom sluĉaju se mogu oĉekivati samo nešto lošiji rezultati u pogledu



165

preciznosti (veliĉine posipa saĉme) nego u sluĉaju, kada se gaĊa streljivom koje ima ĉahuruduţine koja odgovara duţini leţišta tj. 70 mm.

1.3. Patron (saĉmeni metak)

Metak za lovaĉke puške saĉmarice je drugaĉije konstrukcije od metka za streljaĉko

vatreno oruţ je s oţlijebljenim cijevima. Metak za puške saĉmarice naziva se patron ilisaĉmeni metak. Namijenjen za odstrijel divljaĉi (uglavnom divljaĉi koja se nalazi u pokretu),

pa je konstrukcija patrona tako podešena da se dobiju efikasniji pogoci i uspješniji odstreldivljaĉi. Kod patrona je olovna masa nosilac ubojitosti, a odreĊenu poĉetnu brzinu saĉmi“saopštavaju” barutni plinovi. Patron sadrţi sve potrebne elemente za uspješno paljenje

baruta, stvaranje visokog pritisak a, izbacivanje olovne mase (saĉme) iz cijevi, domet iubojitost.

Patron se sastoji iz slijedećih dijelova: kartonska ili plastiĉna ĉahura (1), ojaĉanje dnaĉahure metalom (2), inicijalna kapisla (3), barutno punjenje (4), kartonski ili plastiĉni

poklopac (5), filcani ili plastiĉni ĉep (6), olovna saĉma (7). Potrebno je napomenut i da seumjesto saĉme u metku za saĉmarice moţe naći olovna kugla razliĉitih izvedbi (brenneke,foster, slug) koja na sebi ima priĉvršćen ĉep.

12

3

4

5

6 7 Slika 52.

Poprečni presjek patrona (lovačkog/ sačmenog metka)

Ĉahura saĉmenog metka izraĊena je od plastike ili lijepljenog papira. Dno ĉahureojaĉano je i obiĉno izraĊeno od eloksiranog ĉeliĉnog lima ili tombaka. Inicijalna kapisla je

centralno postavljena, punjena fulminatnom ili nekorodirajućom smješom. Barut za saĉmeno

streljivo, za razliku od onog za karabinsko ima oblik kvadratiĉnih listića. Za brtvljenje cijevi i

“guranje” saĉme sluţe takozvani ĉepovi izraĊeni od razliĉitog materijala (najbolji su oni odfilca) ili ĉepovi koncentratori. Ĉepovi koncentratori plastiĉni su i imaju dvojaku ulogu:

brtvljenje cijevi i nošenje kompletnog saĉmenog punjenja do odreĊene udaljenosti od usta

cijevi, što utjeĉe na posip i širinu snopa. Iznad ĉepa ili koncentratora saĉme nalazi se olovna

saĉma izraĊena od ĉistog olova ili olova legiranog sa 2 do 5% antimona (tzv. tvrda saĉma).

Kvalitetniji proizvoĊaĉi saĉmenog streljiva poliraju saĉmu (radi dobivanja sfernog oblika), aneki je ĉak i ponikluju. Teţinska koliĉina saĉme zavisi o kalibru: npr. za kalibar 12 masa

saĉmenog punjenja iznosi oko 35 grama. Vrh saĉmenog metka zatvara se plastiĉnim ili papirnatim poklopcem i rubno zavr će (pertluje) ili zvjezdasto zatvara vrh ĉahure (u tom

sluĉaju nije potreban papirnati ili plastiĉni poklopac). Kod starije izvedbe saĉmenoga metka, s

klasiĉnim ĉepom u pertlovanju u pravilu dolaze tri poklopca: iznad baruta, iznad ĉepa i iznad

saĉme.



166


Vrste patrona (plastične i papirne patrone, poklopci i pertlovanja)


Presjek patrone (čahura, barutno punjenje, filcani čep, sačma, papirni poklopac)


Presjek patrone (čahura, barutno punjenje, plastični čep, sačma, plastični poklopac)


Presjek patrone(čahura, barutno punjenje, plastični čep/koncentrator sačme, sačma, zvjezdasto pertlovanje)



167


Presjek patrone (čahura, barutno punjenje, plastični čep, brenneke)

Fotografija 168. Fotografija 168a. Presjek patrone (čahura, barutno punjenje, filcani čepovi, foster)

A B

Fotografija 169.

Pojedinačne kugle za patrone (A – Foster i B – Brenneke)

Fotografija 170.

Filcani čepovi, plastične košarice i poklopci lovačkog metka

Patrona ima istu ulogu kao i kod metka za vatreno oruţje s oţlijebljenim cijevima,obuhvata i sjedinjuje sve dijelove u jednu cjelinu. Obod ĉahure se izraĊuje najĉešće od



168

specijalno presovanog kartona ili plastike, s dnom koje je od metala (metalno dance) i s

metalnim nastavkom koji ojaĉava dno ĉahure, gdje je smješteno barutno punjenje.

Danas se mogu naći i koje su u cjelini izraĊene od plastiĉne mase, a bilo je pokušaja dase izradi i od metala. Kartonska ĉahura se zatvara obiĉno plastiĉnim ili kartonskim

poklopcem uz savijanje rubova ĉahure. Plastiĉna ĉahura se zatvara tzv. zvjezdastim

savijanjem rubova, dok se metalna ĉahura zatvara plastiĉnom masom ili voskom (stearin ili plastelin), bez savijanja rubova ĉahure.Za barutno punjenje se uglavnom upotrebljava nitrocelulozni barut, rjeĊe

nitroglicerinski, a kod starijih modela pušaka upotrebljava se crni barut. O barutu, naĉinu proizvodnje, osobinama i drugim balistiĉkim elementima, bit će detaljno iznijeto u dijelu kojiobuhvata eksplozivne materije.

Inicijalna ka pisla smještena je u centralnom dijelu danceta ĉahure i ima zadatak da zapali barutno punjenje. Postoje dvije vrste inicijalnih kapisli za patrone u zavisnosti od barutnog

punjenja. Za nitrocelulozne barute, kao i nitroglicerinske, upotrebljavaju se kapisle s

fulminatom ţive ili tzv. “sinoxidne” kapisle (smješe tetrazena). Bolje su “sinoxidne” kapisle jer su nekorodirajuće (proizvodi sagor i jevanja inicijalne smješe u kapisli daju nekorodirajuće

elemente). Inicijalne kapisle za crni barut se oznaĉavaju brojem “545” i iskljuĉivo sunamijenjene za paljenje crnog baruta.

Plastiĉni ili kartonski poklopci upotrebljavaju se za pravljenje patrona i imaju razliĉiteuloge, ali su svi istog kvaliteta, istog promjera, istog sastava u jednom patronu. Prvi poklopac

koji se stavlja odmah poslije barutnog punjenja ima zadatak da sprijeĉi masnoću iz filcanogĉepa da prodre u barutno punjenje i da bolje zatvori i sprijeĉi prodiranje vlage. Poklopac kojise stavlja poslije filcanog ĉepa prihvata olovnu saĉmu i ne dozvoljava da ista direktno

pritisaka filcani ĉep. Treći poklopac koji se nalazi na vrhu patrona sluţi za zatvaranjesavijanjem rubova .

Plastiĉni ili kartonski poklopci prilikom ispaljenja kroz cijev puške idu zajedno s ostalimdijelovima patrona. Po izlasku iz cijevi zbog znatno manje specifiĉne teţine od olovne saĉme,

poklopci i dijelovi poklopaca padaju na nekoliko metara od usta cijevi i to u pravcu pucanja.

Mogu se naći na licu mjesta potpuno cijeli, djelomice deformirani ili pocijepani, raslojeni, a

na njima se jasno uoĉavaju tragovi opaljenja. Moţe se ĉak vidjeti trag baruta na poklopcu

(poklopac koji nalijeţe na barutno punjenje), trag u obliku otiska olovne saĉme (poklopac kojinalijeţe na olovnu saĉmu, ili odštampani brojevi i eventualno neki tekst na poklopcu,

( poklopac koji se nalazi na vrhu patrona). Vaţnost ovih tragova na licu mjesta zakriminalistiĉku balistiku je velika, jer njihova prisutnost ukazuje da je na tom mjestunavjerojatnije izvršeno ispaljenje patrona i da je tu u neposredno j blizini bila stajna taĉka

osobe koja je ispalila patron. Poklopci prilikom ispaljenja jedan dio puta prate saĉmeni snop iu pravcu kretanja saĉmenog snopa padaju na zemlju na udaljenosti od usta cijevi oko pet do

šest metara, pa na osnovu mjesta pronalaţenja poklopca (dijelova poklopca) moţe se odrediti pravac pucanja. Povezivanjem s ostalim tragovima od ispaljenja na licu mjesta, na

preprekama (drveće, zid kuće, ograde, eventualne povrede na nekoj osobi) moţe se odreditistajna taĉka osobe koja je pucala. Ako je poklopac saĉuvao svoj kruţni oblik, ili dio kruţnogoblika, moţe se rekonstrukcijom odrediti promjer, odnosno kalibar puške saĉmarice iz koje jeisti ispaljen.

Filcani ĉep je naĉinjen od filca, impregniran je i natopljen masnoćom. U patronu se

postavlja izmeĊu barutnog punjenja i olovne saĉme i ima zadatak da dobro dihtuje i podmazuje cijev prilikom opaljenja., kao i da pritisak koji se stvori sagorijevanjem baruta

ravnomjerno prenese na olovnu saĉmu. Po izlasku iz cijevi, filcani ĉep jedan dio puta prati

olovnu saĉmu, ali zbog manje specifiĉne teţine a većeg obima, domet mu je relativno mali.

Od usta cijevi puške iz koje je ispaljen moţe se naći na udaljenosti od pet do deset metara. Naudaljenosti od dva do tri metra prodire u prepreku za jedno s olovnom saĉmom. Na udaljenosti



169

većoj od tri metra teţe se nalazi zajedno sa saĉmom, i krajnja granica eventualnog pronalaskafilcanog ĉepa u rani osobe koja je pogoĊena kreće se do pet metara. Kod izrade patrona, danasse umjesto filcanog ĉepa upotrebljava ĉep od plastike u obliku “korpice” tzv. koncentratorsaĉme, koji olovnu saĉmu drţi duţe vremena u jednoj cjelini. Nema iviĉnih zrna, povećava sedomet i ubojitost saĉme i manje rasipanje saĉmenog snopa.

Nalaţenje filcanog ĉepa ili dijelova na licu mjesta, ukazuje da je u neposrednoj bliziniizvršeno ispaljenje patrona iz puške saĉmarice. Ukoliko je saĉuvan oblik ĉepa moţemoodrediti kalibar puške iz koje je ispaljen.

Nalaţenje filcanog ĉepa u tijelu povrijeĊenog (ili ubijenog) ukazuje na ĉinjenicu da jehitac ispaljen s udaljenosti oko tri metra, a ovisno od dubine prodiranja u tijelo, kao i

rasipanja saĉmenog snopa moţe se dati dosta precizna daljina pucanja.

Fotografija 171. Fotografija 172. Fotografija 173.O š tećenje na odjeći nastalo O š tećenje na odjeći nastalo Povreda na tijelu nanesena

snopom sač me snopom sač me pucanjem iz sač marice(apsolutna blizina) (nije došlo do rasipa sačme) (rasip sačme)

Fotografija 174. Fotografija 175.O š tećenje na odjeći nastalo Kompletan rasip sač me

snopom sačme i pojedinačnimkuglicama na periferiji


Penetrirane barutne Penetrirane barutne čestice u koţi

čestice u koţi oko ulaznog otvora na glavi ispred ulaznog otvora na čelu glave (pucanje pod kutom od oko 900 ) (pucanje pod oštrim kutom)



170

Olovna saĉma se izraĊuje u obliku kuglica promjera od 1.75 do 8.55 mm. Sitna saĉma se

izraĊuje u oliku kuglica promjera 2.5 mm i koristi se u sportskom streljaštvu. Saĉma do promjera 4.5 mm zadovoljava sve zahtjeve suvremenog lova i zakonskih propisa. Ona veća

od 4.5 mm koristi se u izuzetnim prilikama (lov na vuka ili divlju svinju).

Broj kuglica saĉme u metku zavisi o krupnoći saĉme i promjeru kuglica. U sljedećojtabeli prikazani su ti odnosi:

Tabela 16.

Kalibar Teţinapunjenja u gr

Broj kuglica za saĉmu od:

2,5 mm 3,0 mm 3,55 mm 4,0 mm

12/70 35,50 390 225 142 95

16/70 31,00 335 195 122 82

20/70 26,50 290 170 105 70

Energija kuglica saĉme zavisi o njihovoj brzini i teţini. Na ustima cijevi, bez obzira nakrupnoću saĉme, poĉetna brzina je ista za sve vrste saĉme, pa skoro do 5 metara od usta cijevi

poĉetna brzina se ne mijenja bitno. Na ustima cijevi, poĉetna brzina saĉme kreće se oko 300m u sekundi. Na većim rastojanjima brţe dolazi do opadanja brzine kod sitnije saĉme, a narastojanju od 0 do 100 m brzina saĉmenih zrna u odnosu na veliĉinu saĉmenih kuglica

pribliţno je sli jedeća:

Postepeno opadanje brzine različitih veličina sačme udaljavanjem sačmenog snopa od usta cijevi

Tabela 17.

Daljina od usta cijevi

u metrima

Veliĉina i brzina saĉmenih zrna (u mm i m/s)

2 mm 3 mm 4 mm 6 mm 8 mm

0 metara 375 m/s 375 m/s 375 m/s 375 m/s 375 m/s

5 metara 337 348 354 358 361

10 metara 293 315 326 338 345

15 metara 259 288 304 322 332

20 metara 231 266 285 308 320

25 metara 209 246 268 296 311

30 metara 186 230 255 283 300

35 metara 170 212 240 270 290

40 metara 155 200 230 260 280

45 metara 140 180 216 252 575

50 metara 125 175 205 243 265

60 metara 102 150 182 225 248

70 metara 82 130 160 210 235

80 metara 65 113 150 192 220

90 metara 53 100 135 180 210

100 metara 48 58 124 170 200



171

Pitanja koja se obiĉno postavljaju u vezi s ispitivanjem tragova saĉme, ĉepova i

papirnatih poklopaca su:

Koji je broj odnosno promjer saĉme naĊen na mjestu dogaĊaja;

Da li se radi o tvorniĉkoj ili ruĉno izraĊenoj saĉmi;

Iz koje je udaljenosti zadan kritiĉni hitac s obzirom na promjer oštećenja na prepreci(ţtrva, zid, lišće i granĉice i sl.);

Kojem kalibru streljiva pripada ĉep s mjesta dogaĊaja;

Da li je poklopac metka naĊen na mjestu dogaĊaja gornji ili donji;

Koji je broj promjera saĉme ispaljenog metka; Kojem proizvoĊaĉu streljiva pri pada naĊeni poklopac i sl.

1.4. Cijev i ĉokiranje cijevi

Cijev lovaĉke puške saĉmarice se razlikuje od cijevi za streljaĉko vatreno oruţ je s

oţlijebljenim cijevima ne samo zbog glatke unutrašnjosti cijevi, već i po drugim

konstrukcionim rješenjima. Da bi što bolje bila iskorištena ubojitost saĉmenog snopa i da bi sesmanjilo prijevremeno širenje saĉmenog snopa, naĉinjena su konstrukciona rješenja pri vrhu

cijevi. U toku razvoja pušaka saĉmarica, došlo se na ideju da se suţavanjem cijevi oko 5 cm

prije njihovog kraja mogu poboljšati svojstva saĉmenog snopa u smislu reguliranja njegove

širine posipa kao i gustoće saĉme u cilju. Suţavanja ili ĉokiranosti cijevi ima više vrsta: kod

dvocijevki su suţenja fiksna, kod jednocijevki promjenljiva (poluchoke) ili s umecima za

pojedine vrste ĉoka. Kod super ĉoka cijev je suţena za 1 – 1.25 mm, kod punog ĉoka 0.75 – 1mm, tri ĉetvrtine ĉoka 0.5 – 0.75 mm, pola ĉoka 0.38 – 0.5 mm, a za ĉetvrtinu ĉoka 0.20 – 0.35 mm.

Da bismo pojasnili utjecaj ĉoka na posip saĉme, pretpostavićemo uvjete: npr. puca se

saĉmom promjera 3.5 mm u kruţnu metu promjera 75 cm, na 35 m udaljenosti, a u metkuima 100 zrna saĉme:

Tabela 18.

Vrsta ĉoka (suţenje) Suţenje cijevi u mm Postotak posipa

Super ĉok 1,0-1,25 80%

Puni ĉok 0,75-1,00 70%

Tri ĉetvrtine ĉoka 0,50-0,75 65%

Pola ĉoka 0,38-0,50 60%

Ĉetvrtina ĉoka 0,20-0,35 55%

Cilindar bez suţenja 45%

Skeet cijev raširena 40%

Tabela pokazuje samo orijentacijske vrijednosti iz kojih se vidi koliki je utjecaj ĉoka nakonaĉan posip saĉme. Dok kod “super ĉoka” od 100 zrna saĉme , zadanu metu pogodi oko 80,

kod cilindriĉne cijevi (neĉokirane) taj broj je samo 45 zrna.

Podaci o saĉmenom posipu izraţeni u procentima su pribliţno toĉni. Na saĉmeni posip pored ĉokiranja utiĉu i drugi elementi, kao koliĉina barutnog punjenja, starost patrona, naĉinizrade patrona, atmosferski uvjeti, itd. Sistem suţenja – proširenja omogućuje da se na kraćimrastojanjima dobije veće rasipanje – širenje saĉmenog snopa i uglavnom se upotrebljava kod

sportskih takmiĉenja gaĊanja “glinenih” golubova. Kod skeet sistema se vrši suţenje cijevi, a



172

zatim se vrši proširenje cijevi, a efekat ovako obraĊenog vrha cijevi je kontrolirano većeširenje posipa nego kod ostalih vrsta suţenja ili cilindra.

Kod lovaĉkih pušaka ĉije su cijevi spojene vodoravno, obiĉno desna cijev ima pola ĉokaa lijeva puni ĉok. Kod pušaka “bokerica” donja cijev ima poluĉok a gornja puni ĉok. Duţinacijevi kod lovaĉkih pušaka saĉmarica kreće se izmeĊu 66 i 80 cm, a najĉešće se proizvode uduţini 70-72 cm.

1.5. Formiranje i oblik saĉmenog snopa

Pri opaljenju patrona dolazi do pokretanja olovne saĉme i ona kao jedna cjelina postepeno dobiva sve veće ubrzanje do izlaska iz cijevi. Prilikom kretanja saĉme kroz cijevdolazi do trenja saĉmenih zrna i zidova unutrašnjosti cijevi, što kasnije ima znatnog utjecaja

na dalji tok kretanja saĉme. Po izlasku iz cijevi, saĉma jedan dio puta ide kao kompaktnacjelina, a zatim dolazi do postepenog izduţivanja i širenja saĉmenog snopa. Ovo izduţivanje išerenje saĉmenog snopa je zakonomjerno i cjelokupna saĉma ĉini jedan geometrijski oblik

ovoid, sliĉan kokošjem jajetu. Oblik saĉmenog snopa po duţoj osi je usmjeren u pravcugaĊanja. U ovom formiranom saĉmenom snopu, sliĉnom kokošjem jajetu, lako se uoĉavacentralni dio snopa, gdje je i najveća gustina saĉmenih zrna, i periferni dio snopa, gdje jegustina saĉmenih zrna znatno manja. U centralnom dijelu snopa nalazi se 80 -85% saĉmenihzrna. Ukoliko se saĉmeni snop udaljava od usta cijevi, utoliko se sve više saĉmeni snop širi iizduţuje. Saĉmena zrna iz centralnog di jela snopa imaju najveću ubojitost i najveći domet.Saĉmena zrna perifernog di jela saĉmenog snopa imaju manju ubojitost i manji domet.Periferna zrna obiĉno u lovu izazivaju ranjavanje uĉesnika lova. Ukoliko je patron nestruĉnonapravljen, odnosno ako je stavljena veća koliĉina baruta, ili je izm i ješana saĉma razliĉitog

promjera, moţe još u cijevi oruţja doći do zdruţivanja dva, tri ili više saĉmenog zrna u jedan

tzv. “saĉmeni grozd”. Sve ovo moţe povećati opasnost ranjavanja s teţim posljedicama.

Maksimalni domet saĉme zavisi od veliĉine saĉme, poĉetne brzine i kuta pod kojim jeispaljena iz saĉmarice. Najveći domet se postiţe kada se hitac ispali pod elevacionim kutom20-300.

Prosjeĉna daljina dometa ispaljene saĉme iz lovaĉke puške saĉmarice pod elevacionimkutom 20-30

0 , za saĉmu razliĉitog promjera je sljedeća:67)

Tabela 19.

Promjer sačme u mm

Domet

u metrima

saĉma 2 mm 200 m

saĉma 2.5 mm 200 m

saĉma 3 mm 250 m

saĉma 3.5 mm 300 m

saĉma 4 mm 350 m

saĉma 4.5 mm 380 m

Ispaljeni hitac iz puške saĉmarice, kada su cijevi postavljene u horizontalan poloţaj(elevacioni kut je nula), patroni punjeni razliĉitom saĉmom, ima pribliţno slijedeći domet:

67 Grupa autora, Enciklopedija lova, “Vuk Karadţić” – Intereksport, Beograd, 1971. god., strana 191.



173

Tabela 20.

Promjer sačme u mm

Domet

u metrima

saĉma 2.5 mm 100 m

saĉma 3 mm 110 m

saĉma 4 mm 135 m

Maksimalni domet ispal jenog patrona, kada su cijevi u horizontalnom poloţaju vezujese za saĉmena zrna iz centralnog dijela saĉmenog snopa. Zrna iz donjeg dijela saĉmenogsnopa padaju na tlo mnogo ranije, a zrna iz gornjeg dijela snopa mogu dostići i veće daljineod zrna iz centralnog dijela snopa.

Prema djelovanju koje ostavlja saĉmeni snop na prepreke i na razliĉita rastojanja,moţemo izvršiti podjelu opasnih zona u tri dijela, i to:

1) prva zona, rastojanje do 10 metara, kada su saĉmena zrna gusto grupirana i imaju vel iku

ubojitost i mogu nanijeti teške tjelesne povrede (ĉak i smrtonosne), u zavisnosti od togakoji je dio tijela pogoĊen;

2) druga zona, rastojanje do 50 metara, kada je moć prodiranja saĉmenih zrna još velika amogu se nanijeti ozbiljne povrede (ĉak i smrtonosne), u zavisnosti koji je dio tijela

pogoĊen i koja je saĉma upotrijebljena; 3) treća zona, rastojanje od 50 metara pa naviše, moć prodiranja saĉmenih zrna znatno je

smanjena i zrna se obiĉno zadrţavaju u odjeći ili mišićnom tkivu, s tim što oĉi mogu da budu znatno oštećene, ako doĊe do kontakta sa saĉmenim zrnima.

Ako pratimo zakonomjerno širenje i izduţivanje saĉmenog snopa (danas postoje vrlo precizni instrumenti za snimanje svakog saĉmenog zrna u saĉmenom snopu uz pomoć ultra

brze kamere), dobićemo sliku jedne izduţene kupe, gdje je vrh kupe na ustima cijevi, baza nakrajnjoj putanji dometa saĉmenih zrna. Praćenjem saĉmenog snopa na putanji dugaĉkoj oko200 metara, ispaljenim patronom pod elevacionim kutom 20-30

0, dobiva se pribliţna slika,

kao što je prikazano na slici 53.

Slika 53. Šematski izgled rasipanja sačmenog snopa na rastojanju od 0 do 200 metara. Broj jedan označava graničnu liniju sačmenog snopa sa uspješnim dejstvom, broj dva označava liniju sačmenog snopa, broj tri označava graničnu liniju sačmenih zrna

izvan sačmenog snopa, tzv. ivična sačemna zrna.



174

Slika 54. Gornji dio slike pokazuje prostorni izgled snopa saĉme na razliĉitim daljinama od usta cijevi. Promjer jezgre

snopa u poĉetku raste a zatim opada na osnovu ĉega se moţe odrediti udaljenost najuspješnijeg djelovanja. Nadonjem dijelu slike prikazan je promjer snopa saĉme s obzirom na udaljenost od usta cijevi za neĉokiranu (gore)

i ĉokiranu (dolje) cijev.

Posebno je interesantno istaći da se tzv. “iviĉna saĉmena zrna” znatno više udaljavaju odcentralnog dijela saĉmenog snopa, a to u kriviĉnim predmetima, gdje su nastala

povrijeĊivanja ispaljivanjem patrona iz pušaka saĉmarica, ĉesto mora detaljno biti objašnjeno.Iviĉna zrna, koja znatno zastranjuju, sama po sebi imaju manju ubojitost, manje prodiru u

prepreku od saĉmenih zrna iz centralnog dijela snopa. Od njih dolazi do nenamjernogranjavanja u lovu, i to ne samo uĉesnika u lovu koji su zauzeli nepovoljan poloţaj u odnosuna ostale uĉesnike lova, već ĉesto i drugih osoba (poljoprivredni radnici, izletnici i dr.). Iviĉnazrna na rastojanju od 60-80 metara ĉesto se zaustavljaju u odjeći, ali je moguće da i na tim

rastojanjima nanesu i tešku povredu oka. Na 40 metara rasipanje iviĉnih zrna moţe ići i u promjeru od pet metara, na 60 metara u promjeru od osam metara, na 100 metara u promjeru

od 14 metara, tako da se na daljini od 200 metara iviĉna zrna mogu naći u promjeru od oko 90

metara. Ako se u ovo uzme u obzir i mogućnost rikošetiranja saĉmenih zrna od podobne podloge, neţeljena ranjavanja mogu zahvatiti i znatno veće podruĉje.

Kako je već reĉeno, saĉmeni snop moţemo podijeliti na tri zone, ali na većim daljinama

gaĊanja, granice izmeĊu ovih zona se teško mogu jasno podi jeliti i definirati, naroĉito izmeĊudruge i treće zone. Da bi došli do što bliţih podataka o grupiranju saĉmenih zrna i odreĊivanja



175

kojoj zoni pripadaju (što je naroĉito vaţno u sluĉajevima gdje raspolaţemo samo d ijelom

saĉmenog posipa), pristupa se primjeni sistema razgraniĉavanja zona na jednoj unaprijed postavljenoj meti odreĊenih dimenzija.

2. METOD ODREĐIVANJA GRANICA ZONA

Na većem dijelu papira nacrtaju se dva koncentriĉna kruga, manji je promjera 37.5 cm a

veći promjera 75 cm. Oštećenja naĉinjena u manjem krugu s rastojanja od 35 metaranaĉinjena su od saĉme iz centralnog dijela saĉmenog snopa. Oštećenja naĉinjena na većemkrugu pripadaju drugoj zoni. Iz treće zone, tzv. iviĉna zrna, ne mogu se naći oštećenja na meti

promjera 75 cm ako je patron ispaljen sa rastojanja većeg od 35 metara.

Slika 55. Meta za ispitivanje rastojanja sačmenih pogodaka.

Koncentrični krugovi sa 16 polja istih dimenzija.

Krugovi se podi jele s dva promjera pod pravim kutom. U manjem krugu dobijemo ĉetiri polja, ĉetiri ĉetvrtine manjeg kruga, a kruţni prsten koji se nalazi izmeĊu manjeg i većegkruga podi jelimo na 12 jedankih polja. Izraĉunavanjem površine svakog polja dobiva se

površina od 276 cm2. Oĉigledno je da ĉetiri polja pripadaju manjem krugu promjera 37,5 cm,

dok većem krugu, taĉnije kruţnom prstenu izmeĊu manjeg i većeg kruga, pripada 12 polja.Ovakva podjela krugova na 16 jednakih površina veoma je podobna za izraĉunavanjesaĉmenog snopa u pogledu širenja saĉmenog snopa, kao i za ocjenjivanje efikasnogdjelovanja lovaĉkih pušaka saĉmarica. Broj pogodaka u jednom polju i najmanje meĊusobnorastojanje dva oštećenja u jednom polju, mogu posluţiti za ocjenjivanje ispravnosti saĉmenog

posipa, ispravnosti upotrijebljenih patrona (da li su napravljeni po propisu), kao i kakva su

suţenja na ustima cijevi pušaka saĉmarica. Ukoliko se na pojedinim poljima javi mali broj pogodaka, ili nijedan, onda je oĉigledno

da je došlo do prodiranja plinova izmeĊu filcanog ĉepa i zidova cijevi puške, pa je efekat toga prodora nepravilno rasipanje olovne saĉme i na saĉmenom posipu se javljaju praznine(šupljine), što neiskusne lovce moţe dovesti do zabune iako su ispravno nišanili. Saĉmeni

snop ima “šupljine” i divljaĉ ne moţe biti pogoĊena, naroĉito sitnija.



176

Ako se javi veća grupacija saĉmenih pogodaka na jednom polju, i jave se veća oštećenjanego što je promjer upotrijebljene saĉme, to dolazi zbog sljepljivanja dvije-tri ili više olovne

saĉme u tzv. “grozdove”. Ovakvi “grozdovi” imaju veću masu, veću brzinu i izbijaju na ĉelosaĉmenog snopa razbijajući u cjelini saĉmeni snop, te je saĉmeni posip sasvim nepravilnogoblika i rasporeda pogodaka. “Grozdovi” se javljaju u slijedećim sluĉajevima: slabije izrade

patrona, kad se prilikom opaljenja jave visoki pritisci usljed jaĉeg barutnog punjenja, itd. U praksi se srećemo s nepravilnom upotrebom baruta u šipkama i cjevĉicama (izvaĊen iztopovskih punjenja); neiskusne i nestruĉne osobe upotrebljavaju ovaj barut za pravljenje

patrona na taj naĉin što ga struganjem i drobljenjem pretvaraju u sitan prah. Zbog toga moţedoći do pojave visokih pritisaka prilikom opaljenja i do prave katastrofe, odnosno do

raspadanja ĉitavog sistema.

Francuski struĉnjaci Grifit i Burard su izvršili eksperiment u cilju odreĊivanja širenjasaĉmenog snopa kod pušaka saĉmarica kal. 12 raznih suţenja pri vrhu cijevi (raznih ĉokova)na daljini od 9,15 do 36,5 metara, i dobili su slijedeće rezultate:68)

Širina sačmenog snopa (u cm)Tabela 21.

Udaljenost

pucanja u mCilindar

Poboljšanicilindar

Širina posipa Pola čoka

Puni čok

10 m 50 cm 40 cm 32 cm 25 cm

20 m 83 cm 68 cm 53 cm 43 cm

30 m 115 cm 100 cm 84 cm 70 cm

40 m 146 cm 135 cm 122 cm 105 cm

Dužina sačmenog snopa (u cm) Tabela 22.

Vrsta bušenjacijevi

D a l j i n a

10 m 20 m 30 m 40 m

Puni ĉok 50 cm 85 cm 116 cm 250 cm

Cilindar 90 cm 130 cm 190 cm 310 cm

Udaljavanjem od usta cijevi saĉmeni se snop sve više širi i izduţuje i na odreĊenimdaljinama metu pogaĊa samo jedan dio saĉmenog snopa. Koliki će broj pogodaka na mjestuostaviti trag zavisi od dva osnovna faktora: od veliĉine ĉoka cijevi iz koje je ispaljen patron idaljine pucanja. Ako se prate zakonitosti širenja i izduţivanja saĉmenog snopa, jasno se

uoĉava, da će na manjim daljinama broj pogodaka u metu biti veći, nego ispaljivanjem hica sveće daljine, pod uvjetom da su upotrijebljeni patroni istovjetnog punjenja i da su ispaljeni

pod istim uvjetima.

Broj pogodaka u metu na odreĊenim daljinama zavisi i od koliĉine olovne saĉme,odnosno od promjera upotrijebljene saĉme. Sitnije saĉme u kalibru 12 ima više po broju od

krupnije saĉme, a teţina ukupne saĉme u oba sluĉaja je ista. Iz ovog izlazi da će saĉmeni snopsa sitnijom saĉmom imati veći broj pogodaka na meti, od saĉmenog snopa s krupnijomsaĉmom, iako su oba ispaljena pod istim uvjetima. Procentualni broj pogodaka koji su

pogodili metu izraţava se matematiĉkom formulom:

68 Rapajić M., Todorović S., Lovačko oruţje i municija, Novi Sad, 1971. god., strana 177.



177

M

Nx P

100%

gdje je

P – procenat rasturanja;

N – broj saĉmenih zrna koji su pogodili metu; M – broj saĉmenih zrna u patronu.

Npr., patron kalibra 12/70 (broj 12 oznaĉava kalibar, broj 70 oznaĉava duţinu izraţeno umm) u jednom punjenju saĉmenih zrnima promjera 3 mm u predviĊenoj masi od 28 gr. imaoko 225 zrna saĉme (to je ukupan broj zrna u patronu). Ako na meti naĊemo 125 pogodaka(N), procenat rasturanja u ovom sluĉaju dobićemo primjenom formule:

%55,55225

100125100%

x

M

Nx P

Da bi mogli da koristimo formulu za odreĊivanje broja pogodaka u metu izraţeno u procentima, treba raspolagati podacima o prosjeĉnom broju saĉmenih zrna u jednom punjenju patrona razliĉitih kalibara. Ovdje je data jedna tabela za kalibre pušaka saĉmarica 12, 16 i 20,a za duţinu od 70 i 65 mm.

Prosječan broj sačmenih zrna u jednom punjenju patrona je slijedeći:69 )

Tabela 23.

Veličinasačme

cal.

12/70

cal.

12/65

cal.

16/70

cal.

16/65

cal.

20/70

cal.

20/65

4,5 mm 67 63 57 54 50 484,0 mm 95 90 82 77 71 68

3,5 mm 142 134 122 114 105 100

3,0 mm 225 213 195 180 170 162

2,5 mm 390 368 335 315 290 280

Puška saĉmarica cal. 12 s punim ĉokom i procentom rasipanja 60% sa saĉmom promjera3 mm, ima u meti 155 pogodaka. Razultat od 155 pogodaka dobićemo ako prosjeĉan brojsaĉmenih zrna u jednom patronu pomnoţimo s procentom pogodaka u metu i pod ijelimo sa

100, a kako u kalibru 12/70 ima 225 saĉmenih zrna promjera 3 mm, dobija se broj pogodakaod 155 u metu.

Ako upotrijebimo krupniju saĉmu promjera 4,5 mm s istim kalibrom 12/70, a u tabeliimamo podatak da u patronu cal. 12/70 ima 67 saĉmenih zrna promjera 4,5 mm i procenat

pogodak u metu je 60 %, broj pogodaka će biti 40.

IV. VATRENO ORUŢJE RUĈNE IZRADE

1. KARAKTERISTIKE, FUNKCIONIRANJE I RUKOVANJE

Pored vatrenog oruţ ja tvorniĉke izrade koje se upotrebljava za vr šenje kriviĉnih djela, u

praksi se susrećemo i s vatrenim oruţ jem koje je ruĉno izraĊeno. Ovo oruţ je se po izgledu i

naĉinu rukovanja razlikuje od tvorniĉkog oruţ ja. Treba reći da je ubojitost ovog oruţ ja velika.

69 Atest o lovačkoj municiji tvornice “Krušik”, Valjevo.



178

Prilikom identifikacije ovakvog vatrenog oruţ ja nailazi se na mnogobrojne probleme. Po

pravilu nema ni dva ovakva oruţ ja s istim balistiĉkim osobinama. Kalibar ovakvog oruţ ja je

skoro nemjerljiv, projektili su razliĉiti i vrlo primitivne izrade. Cijevi nisu oţlijebljene. Metak

je takoĊer ruĉne izrade, ĉeto naĉinjen od dijelova metaka za vatreno oruţ je tvorniĉke izrade.

Tehniĉka rješenja kod ove vrste vatrenog oruţ ja su razliĉita i teško je izvr šiti klasifikaciju i

odrediti kojoj vrsti vatrenog oruţ ja pripada. Izuzev barutnog punjenja i cijevi, kroz koju seizbacuje projektil, sva ostala rješenja, poĉev od naĉina opaljenja, nišanjenja, djelovanja

projektila na prepreku (probojnost), domet i dr. bitno se razlikuje od klasiĉnog streljaĉkog

vatrenog oruţ ja tvorniĉke izrade.

I pored navedenih problema koji se javljaju u vezi s upotrebom ove vrste vatrenog

oruţ ja, organi otkrivanja, gonjenja i suĊenja postavljaju odreĊena pitanja na koja eksperti za

kriminalistiĉku balistiku daju odreĊene odgovore.

Fenomen vatrenog oruţ ja ruĉne primitivne izrade upućuje na zakljuĉak da izvr šimo

sistematizaciju mogućih pitanja i odgovora, koji bi zadovoljili odreĊene i potvr Ċene forme

rada na identifikaciji vatrenog oruţ ja.

Ispravnost vatrenog oruţja je skup tehniĉkih karakteristika koje odreĊeni tip oruţja mora

da zadovolji. Ove karakteristike oruţje dobiva u toku proizvodnje, a u ovisnosti od tipa imodela one se meĊusobno razlikuju. O ispravnosti se moţe govoriti samo kod industrijski

proizvedenog oruţja, dok je kod prepravljenog ili oruţja ruĉne izrade besmisleno govoriti onjihovoj tehniĉkoj ispravnosti.

Ispravnost vatrenog oruţ ja pogrešno je vezivati za mogućnost opaljenja metka. Naime, iz

svakog ispravnog oruţ ja moţe da se ispali metak, ali svako oruţ je iz koga moţe da se puca ne

mora da bude i tehniĉki ispravno.

Različita oružja ručne izrade

Fotografija 178.

Pi š tolj ruč ne izrade (ispaljuje streljivo cal. 16)

Fotografija 179. Pi š tolj ruč ne izrade (ispaljuje streljivo cal. 12)



179

Fotografija 180.


Fotografija 181.

Pi š tolj ruč ne izrade (ispaljuje streljivo cal. 7,62x51 mm)

Fotografija 182.


Fotografija 183. Pu š ka ruč ne izrade (dvije cijevi) (ispaljuje streljivo cal. 12)



180

Fotografija 184.


Fotografija 185.

Pi š tolj ruč ne izrade (ispaljuje streljivo cal. 7,62x39 mm)

Fotografija 186.




181

Fotografija 187.Vatrena oru ţ ja ruč ne izrade u obliku olovki (s o ţlijebljenom cijevi))

Prvo se postavlja pitanje identifikacije oruţ ja odnosno da li su projektil i sporna ĉahuraispaljeni iz dostavljenog oruţ ja. Druga pitanja su: podobnost oruţ ja za ispaljenje metka,kolika je probojnost projektila, krajnji dometi, preciznost gaĊanja, naĉin funkcioniranja,

brzina ispaljivanja metaka, koji se meci upotrebljavaju, od kakvog materijala je izraĊeno

oruţ je, kakvo je barutno punjenje, kojeg kalibra je oruţ je, itd.

Identifikacija vatrenog oruţ ja ruĉne primitivne izrade, na temelju tragova od ispaljenja

na projektilu, praktiĉno je nemoguća. Cijevi ove vrste oruţ ja nisu oţlijebljene, pa zbog toga

na projektilima nema karakteristiĉnih tragova ţlijebova i polja, a prije svega nema

inividualnih karakteristika u obliku crta (brazdi). To znaĉi da je identifikacija nemoguća.

Sliĉan problem se susreće i kod lovaĉkih pušaka saĉmarica. Nemoguće je izvr šiti

identifikaciju lovaĉke puške saĉmarice na osnovu tragova od ispaljenja na olovnoj saĉmi,

pošto su cijevi kod ove vrste vatrenog oruţ ja glatke. Pored toga, kod oruţ ja ruĉne izrade i projektili su neujednaĉeni. Primitivne su izrade, razlikuju se po sastavu materijala, promjeru i

obliku projektila.Identifikacija ovog oruţ ja na temelju tragova od ispaljenja na ĉahurama veoma je

oteţana, ali je moguća. Udarna igla nije u većini sluĉajeva fiksirana i kreće se slobodno, a pri

opaljenju ne udara u centar kapisle. DogaĊa se da udarna igla udari u samo dno ĉahure, van

kapisle, pa se pokušaj opaljenja ponavlja i više puta i na dnu ostaju tragovi od vrha udarne

igle od svakog pokušaja opaljenja. Udarnu iglu ne pokreće udarna opruga kao kod vatrenog

oruţ ja tvorniĉke izrade, već kao pogon mogu posluţiti razni materijali od gume, direktan

pritisak rukom na udarnu iglu. Bez obzira na primitivnost izrade udarne igle, oĉigledno je da

ona ostavlja trag na kapisli i isti takav moţemo dobiti u laboratoriji iz spornog oruţ ja, radiusporeĊenja. Zbog toga treba izvr šiti više ispaljenja i traţiti najpogodniji trag za usporeĊenje.

U nekim sluĉajevima udarna igla dobija veći potisak nego što je to potrebno za opaljenje,

pa moţe doći i do prodiranja udarne igle u unutrašnjost metka, do cijepanja kapisle, a sve tooteţava identifikaciju. Sam postupak identifikacija vr ši se usporeĊivanjem tragova od

ispaljenja na spornim ĉahurama i ĉahurama za usporeĊenje na komparativnom mikroskopu,

odnosno na isti naĉin kao i kod streljaĉkog vatrenog oruţ ja.

Podobnost ruĉnog oruţ ja za ispaljenje metka je veoma ĉesto pitanje koje se postavlja

balistiĉarima, ne samo kod oruţ ja ruĉne primitivne izrade, već i kod oruţ ja tvorniĉke izrade.

Kod oruţ ja tvorniĉke izrade ispitivanje podobnosti oruţ ja za ispaljivanje je dosta jednostavno,

što nije sluĉaj kod oruţ ja ruĉne primitivne izrade. U tom sluĉaju su dragocjeni podaci koji se

mogu dobiti od samog izvr šioca kriviĉnog djela. U laboratoriji se vr ši pokušaj opaljenja,

prema opisu i naĉinu koji daje osumnjiĉeni ili okrivljeni, uz mjere opreznosti i sigurnosti.Streljivo za ispitivanje pravi se smanjenom koliĉinom baruta, ili se samo stavlja kapisla, kako

bi se ĉuo efekat opaljenja. U sluĉaju da ne raspolaţemo podacima na koji naĉin se vr ši



182

opaljenje iz dostavljenog ruĉnog oruţ ja, onda treba detaljno ispitati sve moguće naĉine, uz

korištenje zaštitne opreme i uz korištenje zaštitne balistiĉke kabine.

Ako i pored svega nismo u stanju da iz dostavljenog ruĉnog oruţ ja izvr šimo opaljenje,

treba to napisati i dostaviti onome ko je naredio vještaĉenje. Ukoliko izvr šimo izvjesne

popravke i ispalimo metak, potrebno je detaljno objasniti koje su popravke izvr šene, na kom

dijelu i kako je izvr šeno ispaljenje.Mogućnost nanošenja povreda iz oruţ ja ruĉne primitivne izrade je u neposrednoj vezi s

pitanjem o podobnosti oruţ ja za ispaljivanje. Ekspert za kriminalistiĉku balistiku mora se

izjasniti o probojnosti projektila, odnosno mora se izjasniti o prosjeĉnoj probojnosti koja je

dobivena poslije više ispaljenja. Mjerenje poĉetne brzine u ovakvim sluĉajevima nije

potrebno, pošto su projektili meĊusobno razliĉiti po kvalitetu, sastavu, obliku i masi. Najbolje

je izvr šiti ispaljenje nekoliko projektila u ţelatin, s odreĊenih rastojanja u zavisnosti od

potreba konkretnog sluĉaja. Dobivena oštećenja se detaljno opisuju (veliĉina i prodiranje

projektil u ţelatin). Ovako dobiveni rezultati su samo pribliţne vrijednosti konkretnog sluĉaja

i mogu posluţiti za utvr Ċivanje mogućnosti nanošenja povrede, o teţini povrede spornim

ruĉnim vatrenim oruţ jem, ali o tome mora biti konsultiran struĉnjak za sudskomedicinsko

vještaĉenje.Domet projektila ispaljenog iz ove vrste vatrenog oruţ ja takoĊer nije moguće precizno

odrediti. Sigurno je jedno, domet je znatno manji nego što je to kod projektila ispaljenog iz

streljaĉkog vatrenog oruţ ja. Na manjim rastojanjima, od 10 do 20 metara, projektili imaju

veliku ubojitost i nanose velike rane, u vidu cijepanja mišićnog tkiva i loma kostiju. Zbog

oblika projektila i cijevi koje nisu oţlijebljene kao i zbog nepotpunog iskorištavanja barutnih

plinova, ovi projektili naglo gube brzinu i smanjuje im se krajnji domet. Kod ove vrste oruţ jakrajnji domet je oko 100 metara.

Precizno gaĊanje iz ove vrste vatrenog oruţ ja je znatno manje nego kod streljaĉkog

vatrenog oruţ ja. Ĉesto nema nikakvih nišanskih toĉaka, a zbog samog naĉina rukovanja prilikom opaljenja, nije moguće normalno nišanjenje u klasiĉnom smislu. Usmjeravanje

ispaljenog projektila u ţeljeni cilj vr ši se jednostavno usmjeravanjem cijevi oruţ ja u tom

pravcu. Nišanjenje je ustvari neka vrsta sravnjavanja pravca gaĊanja i oruţ ja s ciljem. Ovom

vrstom oruţ ja gaĊa se na kraćim rastojanjima, odnosno iz neposredne blizine do desetak

metara. S obzirom na blizinu, pogoci su dosta ĉesti i pored nepodobnog naĉina nišanjenja.

Naĉin funkcioniranja pri ispaljenju i prethodne radnje neophodne da bi došlo do

ispaljenja, bitno se razlikuju od vatrenog oruţ ja klasiĉne tvorniĉke izrade. Naĉin rukovanja

ovim oruţ jem je veoma raliĉit, ĉesto je potrebno oruţ je dr ţati objema rukama sve do

ispaljenja. Naĉin rukovanja zavisi od primijenjenog sistema za ispaljenje. Navest ćemo

nekoliko karakteristiĉnih sluĉajeva iz prakse:70

)

Vatreno oru ţ je ruč ne primitivne izrade, upotrijebljeno prilikom poku š aja pljač ke jedne seoske zemljoradnič ke zadruge, od strane jednog maloljetnika, bilo je nač injeno od 4 pu šč anečahure fiksirane za jednu š iru da šč icu pomoću pleha. Čahure su poredane jedna pored druge

sa ustima usmjerenim u istom pravcu. Svaka je stavljena u jedan mali ţlijeb , koji se iza dna produ ţ ava sve do kraja da šč ice. Na 2 do 3 cm od zadnjeg dijela dna, preko 4 ţlijeba na dasci,u du ţ ini od 3 cm prebač en je pleh. U visini sredine postavljenih pu šč anih čahura, sa strane,

prikucana je gumena traka isječ ena od unutarnje automobilske gume, tako da ima izgled praćke, i ista sredi š njim dijelom dose ţ e do sredine da šč ice sa ţljebovima. Po sredini gumenetrake nalazi se jedan veći ekser, gdje je skinuta glava eksera i na tom dijelu je savijen, tako da

potpuno obuhavata gumenu traku po sredini. Du ţ ina eksera i elastič nost gumene trakedozvoljavaju da se zatezanjem gumene trake, ekser, koji u ovom sluč aju ima ulogu udarne

70 Jovanović Z., Bošković M., Lakĉević Dr. D.S., Kriminalistička balistika, Savremena administracija, Beograd,

1987. god., strane 95 – 96.



183

igle, lako prebacuje iz jednog ţlijeba u drugi. Komad pleha je prebač en preko ţljebova nada šč ici iza dna čahura, i usmjerava pravac kretanja vrha udarne igle u sredi š te kapisle i nataj nač in dolazi do opaljenja. Iz ovog oru ţ ja je moguće izvr š iti 4 ispaljenja jedno za drugim,

za relativno kratko vrijeme, a zatim je potreban du ţ i vremenski period da se pripremi za slijedeće ispaljenje. Pripreme za ispaljenje iz ovog oru ţ ja su slijedeće: na dnu č ahure, gdje se

nalazi kapisla stavi se kapisla za dječ iji pi š tolj(plastič na kapisla), a mo ţ e i kapisla za lovač ke pu š ke sač marice. Od usta stavi se barut, zatim malo papira, pa sitniji komad metala, sječ eniekseri, manji š arafi, sječ eno olovo od vodovodne cijevi ili olovne plombe, a mo ţ e se staviti iolovna sač ma i sve to se zatvori opet papirom. Tako pripremljen patron po nač inu punjenja jeidentič an sa patronom za lovač ke pu š ke sač marice. Čahura se stavi na odreĎ eno mjesto u

ţ lijebu na da šč ici, poredaju se sve 4 čahure, koje se fiksiraju plehom preko sredine i č itav sistem je spreman za upotrebu. Povlač enjem eksera unazad, zate ţ e se gumena traka aoslobaĎ anjem, ekser se kreće preko ţ lijeba unaprijed, udara u kapislu i dolazi do opaljenja.Ubojitost ovog oru ţ ja je relativno mala, a upotrebljava se i na relativno malim rastojanjima inanijete povrede su lake prirode.

U drugom sluč aju nač injeno je oru ţ je od jedne metalne cijevi promjera oko 1 cm, du ţ ine12 cm. Cijev je sa jedne strane potpuno zatvorena i od zadnjeg dijela, sa gornje strane, nadaljini od oko 1 cm nalazi se mali otvor promjera 1 mm. Cijev je fiksirana na drvenom

postolju izraĎ enom u obliku pi š tolja. Dio gdje le ţ i cijev, oblikovan je prema izgledu cijevikoja je fiksirana ţ icom za drvo. Ţica je više puta omotana oko cijevi i drvene mase. Na

gornjem dijelu cijevi, na samoj zadnjoj strain, pričvrščena je jedna pokretna metalna poluga,duţine 4 cm, koja moţe da se pokreće gore-dole. Kada se naĎe u donjem poloţaju, vrh polugeudara tačno u načinjeni otvor na cijevi. Da bi udar poluge na otvor cijevi sa gornje strane bio

jači, preko poluge je prebačena mala gumena traka. U cijev pištolja se stavi prvo barut, zatimmalo papira, razni metalni predmeti manjeg promjera od cijevi, i sve se to zatvori papirom.

Na mjesto otvora sa gornje strane cijevi, stavi se plastična kapisla za dječije pištolje, ili masa skinuta sa jednog štapića šibice. Zatim se poluga pritisne palcem desne ruke, prednji kraj se podigne u vi s i puštanjem poluge, pod utjecajem zategnute gumene trake, prednji kraj polugeudara u kapislu, javlja se varnica, koja zapali barutnu masu i dolazi do opaljenja. Nišanjenjeovim oruţjem je lakše nego što je slučaj sa prethodnim, jer se operacija ispaljenja vrši

jednom rukom i usmjeravanje hica u ţeljenom pravcu je preciznije. Ubojitost zavisi odkoličine upotr ijebljenog baruta, količine i veličine upotr ijebljene metalne mase. Na kraćimrastojanjima ubojitost je dosta velika. Mogu se nanijeti teške tjelesne povrede, često i

smrtonosne, u zavisnosti koji je dio tijela pogoĎen, kolika je količina barutnog punjenja,kakav je projektil i sa kojeg rastojanja je ispaljen hitac.

Jedna vodovodna cijev od pola cola, duţine oko 30 cm, zatvorena je sa jedne straneteštihom (čep za zatvaranje protoka vode u tom pravcu), fiksirana je na drvenu gredicu duţine40 cm pomoću izolir trake. Na gornjem dijelu cijevi, na oko 3 cm od teštiha, nalazi se jednarupica promjera 2 mm. S prednje strane gdje se nalazi slobodan otvor cijevi, sipa se prvobarut, zatim se stavi zguţvani papir, a kao projektil stavljaju se vijci manjeg promjera odcijevi, olovna sačma, a moţe se staviti i jedan projektil i sve se ovo zatvori zguţvanim

papirom. Opaljenje se vrši prinošenjem zapaljene cigarete otvoru na zadnjem dijelu cijevi, a za opaljenje potrebne su istovremeno obje ruke, tako da je nišanjenje oteţano. U ovom slučaju postoji dosta veliki prostor tako da količina baruta i projektila, moţe dosta daodstupa, jer se sve radi “odoka”. Ubojitost oruţja je velika. Naročito su opasne povrede u

predjelu stomaka.







186

V. EKSPLOZIVNE MATERIJE

3. POJAM I OPĆE KARAKTERISTIKE

Eksplozivne materije su plinovite, teĉne ili ĉvrste materije koje pod utjecajem pogodnog

impulsa prelaze u stabilna jedinjenja i to uglavnom plinove i vodenu paru, uz oslobaĊanjevelike koliĉine toplote. OsloboĊena toplota, preko širenja plinova i vodene pare, pretvara se umehaniĉki rad, koji je iskorišten za izbacivanje zrna iz cijevi i za postizanje odreĊenog efektana cilju – rasprskavanje košuljice zrna71

.

Radi pravilnog i potpunog poznavanja djelovanja streljiva kao cjeline neophodno je

prouĉiti elemente iz kojih se ova sastoji. U prvom redu treba poznavati osnovne osobine iupotrebu eksploziva koji se primjenjuje za laboraciju streljiva i njegovih elemenata. Svaka

vrsta eksploziva ima svoju posebnu namjenu u sastavu jednog metka. Ovo zato što je jedaneksploziv pogodan za jednu svrhu, a nepodesan za drugu. Tako na primjer, eksplozivi koji se

upotrebljavaju za rasprskavanje košuljica zrna, ne samo da nisu pogodni već su i opasni akose upotrebljavaju za punjenje inicijalnih i detonatorskih kapisli, vrlo su osjetljiv na udar,

trenje i toplotu, pa se samo male koliĉine ovih eksploziva mogu upotrijebiti bez opasnosti. Prema djelovanju od kojeg zavisi upotreba svake vrste eksplozivnih materija ove se

dijele na: barute, brizantne eksplozive i inicijalne eksplozive.

Brzina hemijske reakcije kreće se od 1/1.000 do 1/100.000 dijelova sekunde.

Hemijske reakcije kod eksplozivnih materija mogu se odvijati na nekoliko naĉina:

1) Lagana reakcija koja se odvija manje-više u svim gorivima, npr. stajanje baruta uspremištu, gdje se postepeno vrši oksidacija azota, moţe dovesto do samozapaljenja;

2) Sagorijevanje je reakcija koja se odigrava brzinom od nekoliko dijelova centimetra

do nekoliko dijelova metara u sekundi. Ova vrsta hemijske reakcije mnogo zavisi od

vanjskih faktora, a u prvom redu od pritisaka. Brzine sagorjevanja su uvijek manje

od brzine zvuka. Na otvorenom prostoru ovaj proces sagorijevanja odvija se polako i

nije praćen zvuĉnim efektima i nema mehaniĉkog rada. U zatvorenom prostorusagori jevanje je znatno brţe. Sagor i jevanjem pri ovim uvjetima dovodi do zvuĉnogefekta. Ovaj vid sagori jevanja karakteristiĉan je za barute. U odnosu na sagor ijevanje

baruta, moţemo da kaţemo da se sagorijevanje karakterizira frontom hemijske

reakcije, tj. jedne zone intenzivne reakcije, koja u svakom trenutku dijeli prijeĊenirejon, od onih koji nisu stupili još u reakciju. Brzina hemijske reakcije je prijeĊeni

put sagorijevanja u jedinici vremena. Reakcija se odvija prenosom toplote;

3) Detonacija je hemijska reakcija koja se odvija brzinom od nekoliko 1.000 m/sek

(2.000 do 9.500 m/sek).72) Detonacija je uvijek veća od brzine zvuka. Malo zavisi od

vanjskih efekata. Detonacija se odlikuje naglim povećanjem pritisaka u mjestueksplozije (200.000 do 300.000 bara). Dolazi do udara plinova po sredini, koja

okruţuje materiju i do drobljenja i rušenja ĉvrste okoline. Ovakvo djelovanje nazivase brizantno (brize – rušiti). Mehanizam širenja hemijske reakcije pri detonacijisastoji se u prenošenju energije od sloja do sloja pomoću tzv. udarnog vala, koji sezove detonacijski val (udarni val). Udarni val karakterizira nagla promjena

parametara sredine (temperatura, pritisak ). Udarni val se kreće kroz sve sredine.

Eksplozivi se di jele u ĉetiri osnovne grupe:73

71

Municija, Deo I, Knjiga I (Opis i rukovanje), 1974., Strana 5.72 Grupa autora, Vojna enciklopedija, II izdanje 1971. god. II knjiga, Beograd, strana 417.

73 Grupa autora, Vojna enciklopedija, II izdanje 1971. god. II knjiga, Beograd, strana 633.



187

1) Inicijalni eksplozivi (initium – poĉetan); 2)

Brizantni eksplozivi (brize – drobiti, rušiti); 3) Pirotehniĉke smješe; 4)

Baruti.

Inicijalni eksplozivi su eksplozivi koji se upotrebljavaju za iniciranje eksplozivnereakcije kod drugih grupa. Zbog toga se još nazivaju i primarni eksplozivi. Za njih jekarakteristiĉno da lako dolazi do eksplozije od vanjskih faktora, kao udar, plamen, trenje,ubod, itd. Proces se uvijek odvija kao detonacija. Upotrebljavaju se za izradu kapisla

r azliĉitog tipa i za izradu detonatora. U ove eksplozive spadaju slijedeće materije:

1) fulminat ţive (Hg/ONC)2;

2)

azid olova (Pb/N)2;

3) tetrazen (C2H8 N10O);

4) pikrati, stipkati.

Najviše se upotrebljavaju fulminatni i azidni eksplozivi.

Ţivin fulminat je po izgledu kristalna materija bijele boje. Nije higroskopan. U vodi se ne

rastvara, ali mu vlaga smanjuje osjetljivost. Ţivin fulminat je prema udaru najosjetljiviji odsvih eksploziva koji su našli praktiĉnu primjenu. Detonaciona brzina mu je 5.400 m/sek. Ţivinfulminat se upotrebljava za izradu inicijalnih kapisli za pješadijsko streljivo, upaljaĉe itopovske kapisle, kao i za primarno punjenje detonatorskih kapisli. Ĉanĉići tih kapisli seizraĊuju od bakra i mesinga 74.

Olovni azid je kristalna materija blijedo ţute boje. Nije higroskopna. Prisutnost vlage mune smanjuje osjetljivost, te moţe da detonira i pod vodom. Na toploti i uopće, mnogo je

postojaniji od ţivinog fulminata. Olovni azid je dva do tri puta manje osjetljiv na udar od

ţivinog fulminata, a moć iniciranja mu je 5-10 puta veća. Olovni azid se upotrebljava zaizradu detonatorskih kapisli i kao primarno punjenje, zbog relativno male osjetljivosti.

TakoĊer se koristi i za izradu kapisli za upaljaĉe. Ĉanĉići navedenih kapisli se izraĊuju odaluminijuma. Ukoliko su kapisle otvorene, iznad sloja azida se stavlja tanak sloj teneresa.

Ovaj ga štiti od prisutnosti zraka, jer olovni azid reagira s ugljen dioksidom, a teneresistovremeno osigurava sigurno iniciranje pošto je na plamen o sjetljiviji od azida 75.

Inicijalne smješe. Ĉisti inicijalni eksplozivi se nikada ne upotrebljavaju za laboracijuinicijalnih kapisli, već se sastavljaju odgovarajuće smješe. Ove smješe mogu bit razliĉitogsastava što zavisi od namjene kapisle, tj. da li je u pitanju inicijalna kapisla za pješadijskimetak, upaljaĉ, topovsku ili minobacaĉku kapislu i dr. Najĉešće komponente od kojih sespravljaju inicijalne smješe su: ţivin fulminat, kalijum klorat i antimontrisulfid. Bez obzira navrstu upotrebljavanih sastojaka, inicijalne smješe moraju da zadovolje slijedeće uvjete: da sudovoljno osjetljive na udar igle, tj. da se lako pale, da daju dugaĉak plamen visoketemperature i da su sigurne za rukovanje i ĉuvanje.

Brizantni eksplozivi upotrebljavaju se za izradu eksplozivnih punjenja raznog streljiva i

za rušenje u prirodi. Kod brizantnih eksploziva, eksplozija se izaziva pomoću inicijalniheksploziva jer je kod njih teško izazvati eksploziju vanjskim faktorima. Zbog toga se zovu joši sekundarni eksplozivi. U ovu grupu brizantnih eksploziva spadaju slijedeći: trotil (TNT),

tetril, heksogen, nitroglicerin i nitroceluloza.

74 Municija, Deo I, Knjiga I (Opis i rukovanje), 1974., Strana 19.




188

Pirotehničke smješe upotrebljavaju se za svjetleće signalne trasere, dimne zavjese,zapaljive smješe, itd. Pirotehniĉke smješe se upotrebljavaju za punjenje raznih vrstaspecijalnog streljiva. Predstavljaju u suštini smješu oksidatora i goriva. Osnovni vid hemijske

reakcije je sagori jevanje i tom prilikom daju odgovarajući efekat. Pirotehniĉke smješe pododreĊenim uvjetima jaĉe inicijacije mogu da detoniraju.

2. BARUT

Barut je jedna vrsta eksplozivnih materija koja se upotrebljava kao vrsta pogonske

energije kod vatrenog oruţ ja. Neke vrste baruta upotrebljavaju se kao pomoćno sredstvo.

Baruti se relativno lako potpaljuju, sam barut gori zakonomjerno, praktiĉno slojevito i

paralelno po slojevima, što omogućava upravljanje procesima opaljenja. Osnovni zid

eksplozivnog raspadanja baruta je sagorijevanje koje ne prelazi u detonaciju. MeĊutim, ako se

za pravljenje metka upotrijebi neodgovarajuća kapisla, moţe i u vatrenom oruţ ju pri

normalnom opaljenju da doĊe do detonacije.

Kvalitetan barut treba da ispunjava slijedeće uvjete76:

a) Da ima dovoljnu energiju potrebnu za izbacivanje projektila i postizanje odreĊene poĉetne brzine;

b) Da ima odreĊene granice osjetljivosti na toplotne i mehaniĉke impulse, što osiguravasigurnost u rukovanju;

c) Da fiziĉki bude stabilan, da pri duţem stajanju ne mijenja fiziĉke i hemijske,

odnosno balistiĉke osobine. Da moţe da se ĉuva 20 do 30 godina, da je otporan na

mehaniĉke udare i da na višoj temperaturi ne mijenja oblik; d) Da zakonito i stabilno sagorijeva (kako neposredno poslije izrade, tako i kroz

desetak godina od proizvodnje);

e)

Da se ostvari homogeniziranost fiziĉkih, hemijskih i balistiĉkih oso bina u velikoj

masi elemenata;

f) Da se što je moguće smanji pojava plamena i dima prilikom opaljenja;

g) Da se prilikom opaljenja smanji procenat štetnih produkata sagorijevanja;

h) Da proizvodnja bude ekonomiĉna, a po mogućnosti da sirovinska baza budeosigurana u zemlji.

Danas u svijetu postoji veliki broj raznih vrsta baruta. Podjela baruta prema upotrebi i u

odnosu na oruţje je izvršena na: barute za topove, za streljaĉko vatreno oruţje, za minobacaĉei za rakete. Podjela baruta u odnosu na pravilnost sagorijevanja je na barute mehaniĉke smješe

i barute koloidnog tipa. Baruti mehaniĉke smješe su heterogene smješe. Dobivaju semi ješanjem oksidatora i gorive smješe i vezivne materije. U odnosu na oksidator koji seupotrebljava dijelimo ih na slijedeće vrste: dimni barut (crni barut, oksidator KNO3),

amonitni barut (oksidator amonijum nitrat), perkloratni barut (oksidator perklorat) i

kompozitni barut. Baruti koloidnog tipa predstavljaju plastificirani, zgusnuti nitrati celuloze.

Sama celuloza nije plastiĉna, sliĉna je drvenoj piljevini. Baruti koloidnog tipa dijele se nanekoliko predgrupa, a temelj za tu podjelu su osobine otapala koja se upotrebljavaju za

prevoĊenje nitrata u plastiĉne materije, i to: baruti s isparljivim otapalom, baruti s teškoisparljivim otapalom, baruti s mi ješanim otapalom i baruti s neisparljivim otapalom.

Baruti s isparljivim otapalom su nitrocelulozni baruti. Kao sredstvo za otapanje

upotrebljava se etar ili alkohol. Baruti s teško isparljivim otapalom su nitroglicerinski baruti

76 Po predavajima prof. Dr Ćatipovića na Mašinskom fakultetu u Beogradu, 1972. god. “Unutrašnja balistika”,

strana 10.



189

ili balistiti. Kao otapalo upotrebljava se teško isparljivi nitroglicerin, koji ostaje u barutu.Baruti s mi ješanim otapalima su korditi nitroglicerinskog sastava s acetonom kao otapalom.Barut s neisparljivim otapalom je trotil, gdje je nerastvorno otapalo sam trotil.

Osnova svih tipova baruta su nitrati i nitriti celuloze s razliĉitim sadrţajem azota, koji se pomoću otapala i primjesa pretvaraju u zgusnuto plastificirano stanje odnosno u barut. Barut

sadrţi i niz drugih dodataka. Nitroceluloza je produkt koji se dobija djelovanjem azotne kiseline na celulozu. Za ovu

svrhu najviše se upotrebljava pamuk, ali dolazi u obzir i drvena celuloza, slama itd.U kriminalistiĉkoj balistici ispitivanje da li iz nekog vatrenog oruţja pucano, da li je neka

osoba pucala (parafinska rukavica) i za odreĊivanje daljine pucanja, bazira se na produktimakoji se javljaju pri opaljenju. Kako se u svim barutima nalaze nitrati celuloze, to će u ovomdijelu detaljnije biti obraĊen naĉin prozvodnje nitroceluloze, podjela nitroceluloze, koji su sve

dodaci baruta pored nitroceluloze i njihova svrha, i dr.

2.1. Podjela nitroceluloze

Nitroceluloze ima raznih vrsta, a najĉešće su:77)

1) Nitroceluloza N0-1, karakterizira je procenat od 13 do 13,5% azota, a rastvorljivost u

etru je 5-10% (slaba rastvorljivost).

2) Nitroceluloza N0-2, ima 12-12,5 procenata azota, a rastvorljivost u smješi etar -alkohol

je i do 90%.

3) Nitroceluloza – koloksilin ima 11,5-12 procenata azota i potpuno je rastvorljiva u etar

– alkoholu, ĉak 98-99%.

4) Smi ješana nitroceluloza ima nitroceluloze N0-1 i N0-2, a sadrţi azota 12,7-13

procenata. Rastvorljivost u etar – alkoholu je 25-50%.5)

Celuloid se takoĊer upotrebljava za izradu barutra i sadrţi oko 11,5 procenata azota.

Osnovna komponenta svih baruta je nitroceluloza. Dobiva se iz celuloze, a celuloza je

glavni sastojak biljnog tkiva. Najviše je ima u pamuku, oko 90%. Za proizvodnju baruta moţeda se upotrijebi bilo koja drvena celuloza ili pamuk. Više se upotrebljava pamuk, jer barutu

daje bolje balistiĉke osobine. Nitroceluloza se dobiva nitriranjem celuloze, dodavanjemazotne kiseline u smješi sa sumpornom kiselinom (sumporna kiselina se dodaje da bi vezalavodu). To je osnovni dio procesa. Poslije nitracije vrši se ispiranje i udaljuje višak kiselina.Posebno je teško udaljiti onaj dio kiseline koji se zadrţi izmeĊu kapilara celuloznog vlakna,zbog toga se na specijalnim strojevima s noţevima nitroceluloza usitnjava i na taj naĉin semaksimalno umanji procenat kiseline, zatim se pere u toploj vodi. Poslije svih ispiranja

udaljuju se eventualno mehaniĉke primjese. Pošto nitroceluloza spada u brizantne eksplozive, vodi se posebno raĉuna u postupku snjom, da ne bi došlo do eksplozije. Da bi se smanjila mogućnost neţeljene eksplozije,

nitrocelulozi se dodaje oko 30% vlage i u tom stanju ona je bezopasna. Ovo se ĉini zboglakšeg transporta.

Poslije nitroceluloze u proizvodnji baruta vrlo vaţnu ulogu zauzimaju otapalanitroceluloze. Kada je rijeĉ o otapalima kod baruta, ne treba shvatiti da je to materija koja

potpuno otapa nitrocelulozu, nego je dovodi u plastificiranu situaciju, da bi joj presovanjem

dao odreĊeni oblik (cilindar, šipka, listić, kuglica). Nitroceluloza nabubri u otopini i dobije setjestasta materija.

77

Po predavajima prof. Dr Ćatipovića na Mašinskom fakultetu u Beogradu, 1972. god. “Unutrašnja balistika”,strana 11.



190

Otapala nitroceluloze dijele se u dvije gruipe: 1) na otapala eksplozivne materije i 2)

otapala neeksplozivne materije. Otapala eksplozivne materije ostaju u sastavu izraĊenog baruta, uĉestvuju svojom energijom u oslobaĊanju. Otapala neeksplozivne materije moraju da

se udalje iz baruta do onog stupnja dok se ne naruši sastav baruta. U eksplozivna otapalaspada kao osnovni elemenat nitroglicerin, a zatim diglikol-dinitrat. Ove materije su veoma

dobra otapala za nitrocelulozu tipa koloksilina. U grupu neeksplozivnih otapala spadajusmješa etra i alkohola, koja je veoma dobro otapalo za nitrocelulozu N0-2 i koloksiline. Drugo

otapalo je aceton, koji je dobro otapalo za sve vrste nitroceluloze. S acetonom se prave baruti

s većim procentom azota od 13% i to su tzv. baruti korditi.

Komponente koje ulaze u sastav baruta su vaţne i svaka za sebe ima odgovarajućuulogu. U suvremenoj izradi baruta uglavnom ulaze pored nitroceluloze još pet komponenti, ito: 1) stabilizatori, 2) plastifikatori, 3) flegmatizatori, 4)vazelin i 5) grafiti.

Stabilizator je materija koja se dodaje barutu da bi ga uĉinila što stabilnijim, da barut zadulje vrijeme ĉuvanja ostane nepromijenjen. Pri stajanju, u barutima se mogu odigrati procesi

i tom prilikom se stvaraju oksidi azota, dolazi do povećanja temperature. Stabilizator imazadatak da te osloboĊene materije (oksidi azota) apsorbira i da sprijeĉi povišenje temperature,

odnosno da sprijeĉi proces eksplozije. Postoje dvije vrste stabilizatora, za nitrocelulozne barute i za nitroglicerinske. Nitroceluloznim barutima se obiĉno dodaje difenilamin oko 1-2%.

Procenat difenilamina je strogo odreĊen, jer u sluĉaju da ga ima manje od predviĊenogskraćuje se vijek trajanja baruta, a u sluĉaju da ga ima više moţe doći do neţ eljenih procesa.

Za nitroglicerinske barute stabilizator je centralit, koji se dodaje barutu od 2-4%.

Plastifikatori su materije koje se nalaze u barutu, koje ubrzavaju proces ţelatinizacije istvaranje tjestaste materije. Najvaţniji plastifikatori su dinitrotoluol, dibutilftalat i centralit.

Dodaju se na kraju formiranja baruta, prodiru u unutrašnjost, a njihova koncentracija jenajviša na površini baruta. Prodiru u barut do oko 20% od debljine baruta. Brzinasagorijevanja baruta raste postepeno (ona u poĉetku nije velika).

Vazelin se obiĉno dodaje barutu nitroglicerinskog tipa. To je tzv. tehnološki dodatak,olakšava fabrikaciju baruta i formiranje baruta. Nitroglicerinski baruti se obiĉno dobivaju navaljcima i presama. Vazelin se barutu dodaje oko 1%.

Grafit je površinski dodatak. Barut obraĊen s grafitom omogućava da se veće koliĉine baruta smjeste u jednu zapreminu i ĉini površinu baruta glatkom. Otklanja elektrizaciju ilijepljenje barutnih zrnaca. Barut kao materija je slab provodnik elektriciteta, zbog toga pri

fabrikaciji baruta dolazi do toga da se barut nabije elektrostatiĉkim elektricitetom. Napon kojise moţe stvoriti na barutu moţe da dostigne nekoliko 1.000 V. Pri tako visokom naponu moţedoći do praţnjenja, a iskra koja se pojavi tada nije dovoljna da zapali barut, ali je opasna

utoliko, što moţe zapaliti pare etra i alkohola, a zatim i cio barut.

2.2. Nitrocelulozni barut

Baruti nitroceluloznog tipa,78

) koji se rade s isparljivim otapalom, proizvode se u deset

faza, i to:

1) Udaljavanje vode iz nitroceluloze;

2) Mi ješanje nitroceluloze s otapalom; 3) Presovanje;

4) Prethodno sušenje; 5) Rezanje;


strana 18.



191

6) Sušenje; 7)

Sortiranje baruta;

8) “Kuhanje” baruta; 9)

Sušenje baruta; 10)

Formiranje serije baruta.

Udaljavanje vode iz nitroceluloze je poĉetna faza izrade baruta ovog tipa. Veliki

procenat vode, utjeĉe nepovoljno u procesu koji se odvija u dobivanju tjestaste mase za lakšeobraĊivanje. Procenat vode ne smije da bude veći od 5%. Proces oduzimanja vode naziva sedehidratacija nitroceluloze i vrši se do ispod 4% vode u nitrocelulozi. Postoje dva postupka zaudaljavanje vode iz nitroceluloze: 1) putem sušenja nitroceluloze na višim temperaturama, ali

je ovaj postupak dugotrajan i dosta opasan i 2) putem postupka gdje se voda istiskuje

alkoholom, i u nitrocelulozu, umjesto vode, ostane oko 25% alkohola. Već pri dehidratacijinitroceluloze u alkoholu poĉinje bubrenje nitroceluloze. MeĊutim, ovaj proces ne moţe da sezavrši, već se to vrši u smješi alkohol-etar.

Mi ješanje nitroceluloze s otapalom vrši se u strojevima koji se zovu gnjetalice –

mi ješalice. Stavi se dehidratirana nitroceluloza, doda se otapalo i ostale komponente koje iduu barut. Operacija mi ješanja ima dva cilja: 1) da pravilno rasporedi komponente baruta i 2) dadobijemo nabubrelu mnasu s plastiĉnim svojstvima. Sama operacija mi ješanja traje 2-3 sata.

Otapalo koje se dodaje dehidratiranoj nitrocelulozi dodaje se onoliko koliko ima nitroceluloze

(na oko 100 kg nitroceluloze dodaje se okjo 100 kg otapala). Otapalo etar-alkohol je u odnosu

1,5:1 (60 : 40). Na vrijeme obrade utiĉe kvalitet upotrijebljenih komponenti, koliĉina otapala itemperatura. U toku procesa mi ješanja djelimiĉno je završen jedan dio procesa bubrenja – ţelatiniziranja, a završava se u sljedećoj operaciji.

Presovanje ima dvostruki cilj: 1) prvi cilj je dalji proces dovršetka ţelatiniziranja i da se popune praznine koje se nalaze u nabubreloj celulozi, i 2) drugi cilj, da se da ţeljeni oblik presovanjem kroz matrice. Pod procesom ţelatiniziranja podr azumijeva se proces zbijanja i

ori jentacije micela nitroceluloze, stvaranjem kompaktne ĉvrste plastiĉne, ponekad prozirnestrukture barutnih niti. Sam proces ţelatiniziranja se bolje vrši pri većem pritisak u i višojtemperaturi. Presovanje nitroceluloze ovog baruta vrši se hidrauliĉnim presama, gdje su

pritisci veliĉine 300-500 bari, u zavisnosti od mase. Sam cilindar moţe da primi oko 30 kgmase, a proces traje 2-3 minuta. Barut koji izlazi iz prese obiĉno sadrţi oko 50% otapala etar -alkohola. Zbog gubitka otapala na kraju fabrikacije do 1 %, i dimenzija baruta će se

promijeniti zbog kontrakcije.

Prvo prethodno sušenje, pored rezanja baruta, se svodi na koliĉinu od 30 -40% otapala u

barutu. S ovim procentom otapala, barut nije više tako plastiĉan i moţe da zadrţi oblik.Operacija sušenja se ne vrši na zraku, nego u atmosferi koja sadrţi pare etra i alkohola. Ako

bi se vršilo sušenje na zraku, onda bi etar -alkohol, po površini ispario i stvorila bi se jednakora, što onemogućava dalji proces svoĊenja otapala na procenat od 1%. Operacija sušenjatraje dva-tri minuta.

Rezanje baruta se sastoji u tome da barutu da odreĊenu duljinu barutnih elemenata. Drugo prethodno sušenje baruta je operacija koja se sastoji u tome da procenat otapala

treba dovesti izmeĊu 15-18%, da bi operacija “kuhanja” mogla da se sprovede. Ako je procenat veći od 18% otapala, pri “kuhanju” mogu se dobiti ĉiste ĉestice nitroceluloze na površini, i time se smanjuje ĉvrstina baruta. Ako je procenat otapala ispod 12%, proces

“kuhanja” ide sporo, stvara se kora. Proces sušenja je veoma vaţan. Sortiranje baruta (sijanje) ima za cilj da udalji sve nepravilne oblike baruta. Ovom

prilikom se upotrebljavaju specijalna sita.

“Kuhanje” baruta je operacija definitivnog udaljavanja otapala iz baruta. Zaostalootapalo u barutu se kreće od 0,2 do 2% i to nešto više ga ima u unutrašnjosti baruta. Što se





193

2.3. Nitroglicerinski barut

Proizvodnja nitroglicerinskih baruta je daleko lakša nego nitroceluloznih. Kodnitroglicerinskih baruta sve komponente koje ulaze u sastav stavljaju se odjednom u vodu i

mi ješanjem poĉinje proces bubrenja, stabilizacije, i traje oko 2-3 sata. Udaljavanje vode vrši

se pomoću centrifuge. Dalje operacije se odvijaju na valjcima koji su zagrijani, dolazi doudaljavanja viška vode i završetka ţelatiziranja. Propuštanje kroz valjke moţe se ponovitinekoliko puta.

U zavisnosti od primjene, nitroglicerinski baruti se dalje obraĊuju na finim valjcima idobivaju se u obliku ploĉe, ako treba da se dobiju u obliku šipke, vrši se presovanje.Presovanje je priliĉno opasno zbog pojave velikih pritisaka. Izrada nitroglicerinskih baruta je

kratka, i u prosjeku traje oko 24 sata.

Navešćemo komponente nekih nitroglicerinskih baruta:

I

Nitroglicerinski barut tipa balistit (kao otapalo upotrijebljen je nitroglicerin)

nitroceluloza 63 %

nitroglicerin 27 %

centralit 4 %

dibutylftalat 5 %

vazelin 1 %.

II

Nitroglicerinski barut za minobacaĉe

nitroceluloza 57,5 %

nitroglicerin 40 %

centralit 2 %

vazelin 0,5 %.

III

Drugi tip baruta raĊen s isparljivim otapalom

nitroceluloza N0-1 59 %

nitroglicerin 40 %

centralit 0,5 %

aceton (kao zaostalog otapala) 0,5 %

plus na 100 % baruta dolazi 0,5 % vlage. Ovaj tip baruta proizvode Francuska,

Njemaĉka i Engleska.

IV

Nitrogvanidinski – “ bijeli barut”

nitroceluloza 22 %



194

nitrogvanidin 54,7 %

nitroglicerin 21,5 %

etilcentralit 1,5 %

kriolit 0,3 %

plus na 100 % baruta dolazi maksimum 1 % vlage.

Ovaj “bijeli barut” pronaĊen je krajem II svjetskog rata. Uglavnom se proizvodi u SAD.

Nitrogvanidin je manje opasan od nitroglicerina i jeftiniji je.

2.4. Crni barut

Crni barut predstavlja mehaniĉku smješu nekoliko komponenti koje ulaze u sastav baruta. U sastav crnog baruta ulaze slijedeće komponente:79) 1) kalijumnitrat 75% (KNO3),

drveni ugalj 15% i sumpor 10%. Kalijumnitrat je nositelj kiseonika i oksidator. Drveni ugalj,

koji sadrţi oko 80% ugljika, je gorioni materijal. Sumpor se dodaje crnom barutu u prvom

redu kao vezivna materija, a djelomice i kao gorivna materija. Crni barut ima crno-sivo-tamnu boju. Ukoliko barut dobiva intenzivno crnu boju, to je dokaz da u barutu ima dosta vlage.

Dobro izraĊen ne mrvi se meĊu prstima, ne prlja ruke i pri padu s visine od jednog metra na papir ne smije da daje prašinu. Zapaljivost je dosta laka pod djelovanjem plamena i iskre. Ta

osobina ga ĉini opasnim pri rukovanju. Tamo gdje se odmjerava, prenosi ili sliĉno, sve je odmesinga, bakra ili plastike. GvoţĊe i ĉelik u ovim prostorijama ne smiju da se nalaze.

Temperatura samoopaljenja crnog baruta iznosi oko 3000 C. Dozvoljen procenat vlage je

maksimum 1%. Barut koji ima više vlage ne smije se upotrebljavati. Barut s 2% vlage teškose pali, a ako ima oko 15% vlage, uopće se ne pali. Ako ima do 2% vlage, sušenjem moţe dase popravi, meĊutim, ako je procenat vlage veći od 5%, poĉinje na površini da se izdvaja neka

primjesa i takav barut nije za upotrebu. Crni barut je jako higroskopan.

Gustina crnog baruta iznosi 1,6-1,75 gr/cm3. Osjetljivost na udar je veoma velika. Udar

projektila izaziva eksploziju detonaciju. Brzina sagori jevanja pri obiĉnim uvjetima iznosi 0,4cm/sek ., pri pritisku od 0,4 bara brzina š iznosi oko 9 cm/ sek. Prilikom sagorijevanja crni

barut oslobaĊa oko 50% i više ĉvrstih materija i daje veliku koliĉinu plavkasto-crnog dima, te

se lako uoĉava mjesto sagor i jevanja. Zbog toga se još zove dimni barut. Lako se presuje urazne tipove usporaĉa i rastvaraĉa. Karakter sagor ijevanja crnog baruta zavisi od gustine mase

i ako je gustina mase manja od 1,7 barut ne gori po paralelnim slojevima, gori dosta

nepravilno. Pri sagori jevanju u jednom vatrenom oruţju, barut se drobi i poretvara u sitnedijelove, dolazi do naglog skoka pritisak a. S gustinom koja se kreće preko 1,8 moţe da se

postigne zakonitost u sagorijevanju, ali je to vr lo teško.

Crni barut se danas kao pogonsko sredstvo kod vatrenog oruţja ne upotrebljava, već kao pomoćno sredstvo. Masovno se upotrebljava kao pripala za malodimni barut kod streljaĉkogvatrenog oruţja. Kod topovskog oruţja upotrebljava se direktno u kapisli ili pored nje. Dobra

osobina u ovom sluĉaju je velika koliĉina ĉvrstih materija, uţarenih ĉestica koje svuda prodirui tako vrše paljenje nitroglicerinskog ili nitroceluloznog baruta. Crni barut se upotrebljava kodsvjetlećih projektila i kod tempiranih upaljaĉa. U kamenolomima pored dinamita upotrebljavase kao sredstvo za razbijanje stijena, jer daje veće komade stijena i sitni ih. Veliku primjenuima za pravljenje rudarskih štapina.


strana 13.



195

2.5. Fiziĉko-hemijske karakteristike baruta80

Sadrţaj azota u barutu, i to sadrţaj azota kod nitroceluloznih baruta zavisi od sadrţajaazota u nitrocelulozni i od sagorljivih materija. Kada govorimo o sadrţaju azota, govorimo okoliĉini azotnih oksida u 1 gramu celuloze. Ova koliĉina azota kreće se od 11,8 do 13% u

nitroceluloznom barutu.Sadrţaj isparljivih materija se izraţava u procentima

H % = h + h‟

gdje je H ukupna koliĉina isparljivih materija, h je udaljive isparljive materije i h’ je

neudaljive isparljive materije. Udaljive isparljive materije h, ispare iz baruta prilikom sušenja

u otkrivenoj ĉaši u roku od šest sati na temperaturi od 900 C. Tu najvećim dijelom spada voda,a jednim dijelom i samo otapalo. Neudaljive isparljive materije h’ , ni poslije šest sati

zagrijavanja na temperaturi od 900 C ne odlaze iz baruta. Procenat isparljivih materija kod

nitroceluloznih baruta se kreće za h od 1-1,5%, a za h’ od 0,5-3,4%, u zavisnosti od debljine

baruta. Kod tipa nitroglicerinskih baruta h se kreće od 0,5-0,8%, a ukoliko se radi o barutukoji je raĊen s isparljivim otapalom h se kreće od 0,5-1%.

Po hemijskom sastavu baruti su sastavljeni iz ugljenika, kiseonika, vodonika i azota. Pri

sagori jevanju baruta dobivaju se plinoviti produkti, samo u nekim sluĉajevima ima ĉvrstih produkata. Javljaju se ugljendioksid (CO2), ugljenmonoksid (CO), vodonik i azot, kao i

vodena para. S obzirom na pritisak koji se tom prilikom javlja, moţe da se naĊe i metan(CH4), a pri visokim temperaturama moţe se javiti kiseonik u atomskom stanju (nascentnikiseonik). Bilans kiseonika je uvijek pozitivan i uvijek ga ima dovoljno u sastavu baruta, pa

za sagorijevanje baruta nije potrebno dovoditi kiseonik. Pri manjim pritiscima (50-100 bara)

mogu da se jave manje koliĉine azotnih oksida. Pri sagor ijevanju, uglavnom se javljaju dvo itro atomni molekuli. Samo sagori jevanje baruta prati i velika koliĉina toplote i plinovitih

produkata, i ako se sagorijevanje odvija u konstantnoj zapremini, dolazi do stvaranja visokog

pritisaka.

Specifiĉna gustina baruta, koja se oznaĉava s (δ), a izraţava odnosom kp/dm3, kod

nitroceluloznih baruta se kreće od 1,56-1,64% (prosjek 1,60%), a kod nitroglicerinskih baruta

se nalazi izmeĊu 1,54-1,62% (prosjek 1,58%). Gustina baruta zavisi od sastava i tehnološkog procesa izrade. Koliĉina toplote (toplotna moć baruta) oznaĉava se s Q (Kcal/kp), jestekoliĉina toplote koja se oslobodi pri sagor i jevanju jednog kg baruta i hlaĊenju plinova donormalne temperature. OdreĊivanje koliĉine toplote vrši se eksperimentalnim putem ukalorimetru.

2.6. Balistiĉke karakteristike baruta

81

Veoma vaţne karakteristike za barut su tzv. balistiĉke karakteristike. U ovekarakteristike spadaju veliĉine od kojih zavisi maksimalni pritisak barutnih plinova i karakter

promjene tog pritisaka (brzina porasta pritisaka) pri sagorijevanju baruta u konstantnoj

zapremini. Neke od ovih karakteristika zavise od sastava baruta i na taj naĉin su povezane s

fiziĉko-hemijskim osobinama, a neke zavise od geometrijskih karakteristika barutnih

80 Po predavajima prof. Dr Ćatipovića na Mašinskom fakultetu u Beogradu, 1972. god. “Unutrašnja balistika”,strana20.

81

Po predavajima prof. Dr Ćatipovića na Mašinskom fakultetu u Beogradu, 1972. god. “Unutrašnja balistika”,strana 22.



196

elemenata. “Sila baruta” je rad koji bi mogli izvr šiti plinovi pri sagorijevanju 1 kg baruta, ako

ih zagrijavamo od 00 C do temperature sagori jevanja i omogućimo da se širi pri konstantnomatmosferskom pritisku od 760 mm ţivinog stuba.

Pri sagorijevanju baruta javlja se veliki pritisak i pri tome gustina plinova postaje tako

velika, da sami molekuli zauzimaju dovoljnu zapreminu. Ta zapremina koju zauzimaju

plinovi nije jednaka molekulskoj zapremini, jer svaki molekul stvara oko sebe jedan mali prostor. Stvarna je zapremina nešto manja, a pritisak nešto veći. Kovolumen je zapreminakoja je proporcionalna zapremini molekula plinova, koja se stvara pri sagorijevanju 1 kg

baruta.

Od veliĉine i oblika baruta zavisi specifiĉna površina baruta (površina po jedinicizapremine), ujedinjuje oblik i dimenzije baruta. Od oblika i dimenzije baruta zavisi zakon

stvaranja barutnih pritisaka i karakter promjene pritisak a. Odluĉujuću ulogu ima najmanjadebljina baruta. Brzina sagorijevanja baruta jeste brzina kretanja fronta sagorijevanja po

normali u dubinu baruta. Brzina sagori jevanja zavisi od temperature baruta, vrste, fiziĉkestrukture i od pritisaka pod kojim barut sagorjeva. Brzina sagorijevanja baruta je jednaka

promjeni prijeĊenog puta u jedinici vremena pri sagor ijevanju baruta.

Detaljan opis i ulaţenje u samu problematiku proizvodnje baruta te opis razliĉitih vrsta baruta koji se kod nas proizvode, uĉinjen je iz više razloga. Prije svega u tokukriminalistiĉkobalistiĉkih vještaĉenja postavljaju se razliĉita pitanja, na koja se mogu datizadovoljavajući odgovori samo dobrim poznavanjem suštine procesa proizvodnje, sastava isagorjevanja baruta. Šta sve utiĉe na potpuno sagor ijevanje baruta? Kakvu ulogu ima

vremenski faktor na efikasnost potpunog sagorijevanja baruta, a sve to usko vezano za

probojnost projektila ispaljenog iz vatrenog oruţja, zastoj prilikom ispaljenja, preciznostgaĊanja, kao i prisutnost djelomice sagorjelih barutnih ĉestica u blizini naĉinjenog oštećenjadjelovanjem projektila, itd., moţe se objasniti samo detaljnim rašĉlanjivanjem cjelokupnog

procesa opaljenja metka iz vatrenog oruţja.

Fotografija 190.

Različ iti oblici barutnih zrnaca

VI. STRELJIVO

Razliĉite su vrste i veliĉine streljiva za kratko ruĉno vatreno oruţ je - pištolje i revolvere,kao i za dugo ruĉno vatreno oruţ je - puške. Ovisno o vrsti zrna, streljivo moţe biti za potrebe



197

obrane, lova ili discipline sportskog gaĊanja u cilj. Svaki se moţe podijeliti ovisno o vrsti,

teţini i profilu metka. Ovisno o vrsti kratkog oruţ ja, streljivo pištolja ponekad se moţe

ispaljivati iz revolvera i obrnuto. Primjer toga je .357 Magnum metak za revolvere. Neke

marke pištolja mogu se kupiti u tom kalibru, kao Coonan pištolj, Gryyzly i Desert Eagle.

Pomoću posebnih punjaĉa, kod nekih revolvera moţe se koristiti i 9 milimetarsko streljivo za

pištolje.

A B C D

Slika 56. Poprečni presjek streljiva

A – pištoljski, B – revolverski, C – malokalibarski i D – puščani metak

1. DJELOVANJE STRELJIVA

Gotovo streljivo za puške, strojnice, revolvere i pištolje izraĊeno je od ĉetiri dijela:

ĉahure; inicijalne kapisle;

barutnog punjenja i

zrna.

Redoslijed kod ispaljivanja je slijedeći. Barut se zapali jer udarna igla snaţno udari pokapisli. U milisekundama malo punjenje eksplodira, usljed ĉega plamen zapali barutno

punjenje u ĉahuri. Barut gori u snaţnoj hemijskoj reakciji i pretvara se u plin. Pritisak plinamoţe biti vrlo visok, s obzirom na to da je streljivo zatvoreno sa svih strana. Na kraju jedini

mogući izlaz metka popušta, zrno izlazi iz cijevi zbog pritisaka plina i kroz vrlo kratko

vrijeme dobiva ubrzanje kao rezultat širenja plinova. Ĉahura metka koja je ĉesto izraĊena odmesinga, mekana je i elastiĉna. Posljedica širenja baruta za vrijeme izgaranja kao i

pritisakanja o leţište metka je spreĉavanje propusnosti plinova. To je vaţno zato što se pritisak plinova iskorištava za potiskivanje zrna. Kapisla je, taĉno govoreći, sićušna bomba umekanom metalnom drţaĉu. U tom drţaĉu je spoj visoke eksplozivnosti, koji se vrlo lako

moţe dovesti do eksplodiranja laganim udarom. On stvara plamen koji pali drugukomponentu metka, barut. Barut kojim je napunjen metak prilikom izgaranja proizvodi

plinove, dakle ne eksplodira kako se ĉesto pogrešno misli. Ali se izgaranje odvija tako brzo

da, barem kao nepoznavaoci, moţemo govoriti o nekoj vrsti eksplozije. U djeliću sekundestvara se tako visok pritisak u malom prostoru, da se zrno, ĉetvrta komponenta metka, iz nje





199

Streljivo s projektilom u obliku strelice – dug i tanak projektil u obliku igle,

aerodinamiĉki stabiliziran, predviĊen za ispaljivanje velikim poĉetnim brzinama. Prelaskomiz atmosfere u gušću sredinu smjesta gubi sabilnost, a pošto raspolaţe velikom kinetiĉkomenergijom i malim popreĉnim presjekom, pr edstavlja ekstremno smrtonosan projektil.

IzraĊuje se od ĉelika, pri ĉemu je prednji dio teţi od zadnjeg. Koriste ga specijalne jedinice za

posebne zadatke. Streljivo s teškim zrnom podzvuĉne brzine – koristi se u oruţjima s prigušivaĉem

pucnja jer je on djelotvoran samo ako se koristi s takvim streljivom. Brzina zrna tog streljiva

mora biti manja od brzine zvuka, jer u suprotnom prigušivaĉ neće biti uĉinkovit. Naime, on će prigušiti prasak koji nastaje kad vrući plinoviti produkti sagor ijevanja barutnog punjenja izlete

u okolinu, ali neće i prasak koji nastaje kad zrno probije zvuĉni zid. Streljivo s višestrukim (potkalibarnim) zrnom – streljivo koje se sastoji od više zrna

koja se meĊusobno razdvajaju pri kretanju kroz posebni neoţlijebljeni nastavak cijevi oruţja.Zrna koja izlaze iz cijevi oruţja potpuno se razdvajaju i istog su oblika i imaju ista balistiĉkasvojstva.

3. HISTORIJSKI RAZVOJ STRELJIVA RAZLIĈITOG KALIBRA

Kalibar .22 Long Rif le (LR) - Duga je historija .22LR. Mali metak koristi se širom svijeta i

neprestano se poboljšava. Niti jedan drugi metak nema toliko inaĉica, posebno za sportsko

gaĊanje ali i odstrel sitne divljaĉi. Štoviše pokazuje svoju korisnost kod malih dţepnih

pištolja, sistema s promjenom kalibra ili cijevima koje se umeću kod velikokalibarskih

pištolja, pušaka i revolvera. Metak .22 LR pripada obitelji metaka s rubnim (iviĉnim)

paljenjem. To znaĉi da je inicijalna smješa ugurana unutar tankih zidova ruba i tamo se zapali

udarcem udarne igle. Naravno, smješe nema puno. U sluĉaju RWS metka to je samo 0.035g

smješe nazvano Sinoxid. U ovu skupinu kalibra .22 spada i metak .22 Magnum (slu ţ beno:"Winchester Magnum s rubnim paljenjem"), koji se ĉesto koristi kao lovni metak za vrane i

svrake. Još jedan metak s rubnim paljenjem je .22 Short, koji se koristi za brzometne pištolje.

Osim obiĉnog naboja, nudi se i tzv. sobno streljivo. To streljivo ima vrlo malo barutnog

punjenja i namijenjeno je pucanju na kratkim udaljenostima i / ili zatvorenim prostorima. Tzv.

High Speed ili High Velocity naboji (naboji velike brzine) imaju veću brzinu na ustima i u

kombinaciji sa zrnima s otvorom imaju posve drugaĉiji uĉinak na cilj u odnosu na standardne

metke.

Sljedeća tablica pokazuje razlike u brzini i energiji metka:

Tabela 24.

Metak Tip Masa zrna(gram)

Pritisak(bar)

Brzina(m/s)

Energija(J)

6 mm Flobert 1.0 800 200 20

.22 Long Z(Zimmer)

1.8 1000 220 44

.22 Short Standard 1.8 1800 260 61

.22 LR Subsonic 2.6 1800 305 121

.22 LR Standard 2.6 1800 330 141

.22 LR High Velocity 2.6 1800 400 208

.22 LR Stinger 2.1 1900 510 273

.22 Mag WMR 2.1 1900 615 491



200

(m/s)--- brzina zrna na ustima cijevi u metrima u sekundi

(Joul)-- energija zrna na ustima cijevi

LR----- za puške

WMR- Winchester Magnum s rubnim paljenjem, prvobitna namjena .22 Magnum naboja.

Kalibar 6 mm Flobert - Metak 6 mm Flobert napravio je 1845. godine Flobert,

Pariţanin, izraĊivaĉ oruţja. On je zapravo preoblikovao bakrenu inicijalnu kapsulu, produţio je i na njen vrh utisnuo malo okruglo zrno.

Kalibar .22 Short - Metak .22 Short napravljen je u SAD na temelju 6 mm Flobert.

Smith & Wesson je 1857. predstavio svoj prvi revolver tog kalibra, “First Model”. Revo lver

je bio namijenjen takmiĉenjima, ali su ga smatrali i ozbiljnim obrambenim oruţjem. Prvobitnimetak imao je 1.9 - gramsko zrno i 0.26 grama baruta. Tek 1927. tvrtka Remington proizvest

će inicijalnu smjesu otpornu na koroziju. Do tada su kapisle punjene fulminantnom smjesom

koja je sadrţavala ţivu, kalcijev klorid i sulfid antimon koji su oštećivali cijev. Danas se .22Short koristi za posebnu vrstu takmiĉarskog pucanja, tj. za nadmetanje u gaĊanju brzom

paljbom, sluţbenu olimpijsku disciplinu.

Kalibar .22 Long - Strogo uzevši, ovaj se naboj moţe smatrati prijelaznim oblikomizmeĊu .22 Short i .22 Long Rifle. Ovaj kalibar predstavljen je 1871. godine. Prvotni metakimao je olovno zrno mase 1.9 grama i barutno punjenje od 0.32 grama. Pojavom metka .22

LR 1887., .22 Long ostao je zasjenjen. Budući da još uvijek postoje pištolji za zaj kalibar,streljivo .22 Long se još uvijek proizvodi, i to najviše .22 Long Z (Zimmer = soba ili komora),za vjeţbanje na kratkim udaljenostima u zatvorenim prostorima.

Kalibar .22 Long Rifle - Smatra se da je naboj .22 LR, 1887. godine napravila Stevens

Arms and Tools Company. Prvobitno punjenje sadrţavalo je 2.6 - gramsko zrno s 0.32 grama

baruta. Prvi HV (High Velocity) metak kalibra .22 LR predstavila je 1930. godine tvrtka

Remington. Ovaj je posljednji metak bio namijenjen lovu na sitnu divljaĉ na udaljenostima do80 metara. .22 LR prodaje se pod mnogim markama, a skoro svaka marka ima razne vrste

tipova.

Kalibar .22 WMR (Winchester Magnum Rimfire) - Winchester je 1959. proizveo

metak s rubnim paljenjem. Oĉito su proizvoĊaĉi odmah uoĉili velike mogućnosti tog kalibra, jer su tvrtke Ruger i Smith & Wesson ubrzo nakon njegova pojavljivanja na trţištu, proizvele

nekoliko modela revolvera za taj kalibar. Metak je ponajprije namijenjen lovu na sitnu divljaĉna udaljenosti do 100 metara.

Kalibar 7.65 mm (.32 ACP = Automatic Colt Pistol) - John Moses Browning je 1897.

napravi taj metak za nekoliko svojih pištolja. Kao obrambeni metak nije imao dovol jno snage.

Mogućnost prodiranja i raspoloţiva energija zrna nisu naroĉiti. No unatoĉ svemu tome,

desetljećima je bio kalibar policije mnogih europskih zemalja. Metak je uĉinkovit do 25metara udaljenosti. Korištenjem Hornady XTP zrna, uĉinkovitost je do iz vjesnih granica

prihvatljiva. Pištolj tog kalibra proizvodili su mnogi proizvoĊaĉi oruţja, ali najpoznatiji su FNBrowning i Walther. Kao sportski kalibar, naboj nije zanimljiv. Postojeći modeli pištolja

jedva da su, ili uopće nisu, prilagoĊeni korištenju olovnih zrna.



201

Tabela 25.

BALISTIĈKI PODACI Masa zrna

(gram)Brzina(m/s)

Energija(J)

4.60 275 175

Kalibar . 32 Smith & Wesson Long - Ovaj je metak proizveden 1903. godine kao

metak za revolver, temeljen na .32 Smith & Wesson metku iz 1896., samo što Smith &Wesson Long ima produţenu ĉahuru starog .32 Smith & Wesson. Prvobitno je taj kalibarimao barutno punjenje. Kasnije, napunjen nitroceluloznim barutom, taj je kalibar postao dosta

popularan za takmiĉenja s olovnim cilindriĉnim zrnom za pištolje i revolvere. Poznati sportski pištolj tog kalibra su Walther GSP i nekoliko modela Hamerli Unque. Zrno je uĉinkovito do25 metara.

Tabela 26.


(gram)Brzina(m/s)

Energija(J)

6.35 235 140

Kalibar .32 H&R Magnum - Historija kalibra .32 Harington & Richardson, skraćeno.32 H&R Magnum poĉinje 1878. godine. U to su vrijeme Smith &Wesson naĉinili metak .32S&W za svoj revolver jednostrukog hoda Model 11/2 na prelamanje. Prvobitni metak je imao

barutno punjenje. Od 1939. postao je i .32 S&W s nitro punjenjem. Oko 1902. pojavio se novi

S&W kalibar, temeljen na starom .32 S&W, koji je nazvan .32 S&W Long. To je bio

revolverski metak, namijenjen takmiĉarskom pucanju revolverima i pištoljima. Razlika uodnosu na stari .32 S&W bila je u duţini, koji je u novom modelu produţen za 8.1 mm takoda je ukupna duţina iznosila 23,6 mm. Time se ţeljelo sprijeĉiti da se jaki .32 S&W Longkalibar ispaljuje iz revolvera starog kalibra. Ĉahura je ponovo produţena 1984. na 27.3 mm i

taj je metak, s puno moćnijim barutnim punjenjem, predstavljen kao .32 H&R Magnum.

Tabela 27.

BALISTIĈKI PODACI Kalibar Masa zrna

(gram)

Brzina

(m/s)

Energija

(J).32 S&W 5.70 205 120

.32 Long 6.48 225 165

.32 H&R 6.15 315 308

Kalibar .30-M1 - Ovaj je kalibar naĉinjen prema nareĊenju ameriĉke vlade, nakon poĉetka Drugog svijetskog rata, a u vrlo kratkom roku naĉinio ga je Winchester zajedno s poznatim .30-M1 Carabine. Nakon rata te su kratke puške prodavane vladinim agencijamaširom svijeta, a kasnije su bile na raspolaganju i streljaĉkim s portovima. Te su puške vrlo

popularne kako na ameriĉkom kontinentu tako i u Europi. Oko 1951. S&W su za kratkovrijeme proizveli revolver u .30-M1 kalibru. Automag III i jednometak Contender, trenutaĉno

su jedino kratko oruţje tog kalibra. Naboj je uĉinkovit do 200 metara.



202

Tabela 28.


(gram)

Brzina

(m/s)

Energija

(J)

7.12 610 1315

Kalibar 9 mm Short (.380 Auto ili .380 Automatic) - Ovaj kalibar naĉinio je oko 1900. poznati izraĊivaĉ oruţja John Moses Browning, u kombinaciji s izradom jednog svog pištolja.Iako je taj naboj, do kraja osamdesetih bio vrlo popularan u vladinim krugovima, njegova

obrambena moć nije bila tako jaka. U usporedbi s 9 mm Para metkom, ovaj kalibar je u

nepovoljnom poloţaju. Namijenjen je za sportsko pucanje.

Tabela 29.


(gram)

Brzina

(m/s)

Energija

(J)5.83 270 271

Kalibar 9 mm Para(bellum), 9 mm Luger, 9×19 - Kalibar 9 mm Parabellum,

sluţbenog naziva “Kalibar 9×19mm”, u Sjevernoj Americi poznat pod imenom 9 mm Luger,najpoznatiji je i najĉešće korišten metak na svijetu. Teško da postoji ijedna vojska ili policijakoja ne raspolaţe i oruţjem tog kalibr a. Metak 9 mm Para uglavnom se koristi kod

poluautomatskih pištolja i automata. Postoje i neki modeli revolvera koji mogu ispaljivati tajkalibar, kao i neki specijalni revolveri .38, koji se mogu puniti 9 mm Para nabojima pomoću

posebnih punjaĉa ili prilagodbama na zvijezdi izbacivaĉa na bubnju. Oznaka Parabellum,

skraćen na Para, izveden je iz dvije posljednje rijeĉi vojniĉke izreke “Si vis Pacem Para Bellum”, koja znaĉi “ Ako ţeliš mir, pripremaj rat ”. Oznaka Luger dolazi od imena prvobitnogkonstruktora Georga Lugera, koji je naĉinio poznati pištolj P08 i odgovarajuće Para streljivo,1902. godine. Hugo Borchardt takoĊer je imao vaţnu ulogu u tom dogaĊaju. Oznaka “9 × 19”znaĉi da je promjer zrna 9 mm, duţina 19 mm.

Tabela 30.


(gram)Brzina(m/s)

Energija(J)

8.00 340 462

Kalibar .38 Super (.38 Super Auto) - Metak .38 Super Auto pojavio se 1929. godine

kao poboljšana verzija starijeg metka Colt .38 ACP. Ovaj je kalibar bio posebno namijenjen prilagoĊenom pištolju: modelu Colt Government. Glava kod ovog metka ima rub, kojim semetak stavlja u cijev. To je neobiĉno za streljivo pištolja. Kod starijih pištolja .38 Supermetak se katkad moţe gurnuti predaleko u leţište, što rezultira pogrešnim paljenjem. Udarnaigla ne moţe doseći kapsulu u glavi. Djelomiĉno zbog tih poĉetnih problema ovaj kalibarnikad nije bio osobito uspješan. MeĊutim, ovaj kalibar ĉesto koriste ameriĉki sportski strijelciu takmiĉenjima u brzini pucanja, zato što .38 Super razvija više energije u odnosu na 9 mm

Para.



203

Tabela 31.


(gram)Brzina(m/s)

Energija(J)

8.00 380 585

Kalibar .38 Special - Kalibar .38 Special jedan je od najstarijih i najpopularnijih

kalibara širom svijeta. Metak su 1906. proizveli Smith & Wesson, zajedno s prvim

revolverom tog kalibra, Military & Police Model 10. Od tada ovaj je kalibar neobiĉnouspješan, zato što gotovo i nema marke kratkog oruţja koji nema ili nije imala u svojoj ponudi.38 Special revolver ili pištolj. Do pojave . 357 Magnum metka i odgovarajućeg revolvera,ovaj kalibar našao je široku primjenu kao policijski metak Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava.Jedan od najĉešće korištenih metaka za takmiĉenje je Wadcutter, zbog svoje velike

preciznosti. Za ovaj kalibar postoje u prodaji i posebni +P (Super moćni) meci, koji su puno brţi od uobićajnih natjecateljskih metaka. Ako koristi ovaj metak, strijelac mora paziti iz

kakvog oruţja puca, s obzirom na to da stariji modeli revolvera ponekad ne mogu podnijetimaksimalni pritisak plinova tih naboja. Ako niste sigurni u izdrţljivost svog oruţja, bez sramazatraţite savjet dobrog oruţara. Meci ovog kalibra takoĊer se mogu koristiti bez problema za.357 Magnum revolvere. Mjere .38 Special su priliĉno zbunjujuće. Ovaj kalibar je ĉestooznaĉen kao 9mm, ali to nije taĉno s obzirom na to da je prava mjera 9.07 ili 9.1mm, dok je

9.652 mm artimetiĉki ekvivalent od .38.

Tabela 32.


(gram)Brzina(m/s)

Energija(J)

9.00 275 345

10.20+P 340 590

Kalibar .357 Magnum - S&W je uvoĊenjem .357 Magnum metka 1935. zapoĉeo eruMagnum. Kalibar je potekao .38 S&W Special i prvotno je bio namijenjen kao lovni i

policijski metak. Primjer su S&W revolveri tog kalibra, model 28 “Highway Patrolman” iraskošniji model 27, koji se pojavio 1935. Revolver Model27, koji se proizvodio sve

donedavno, jedan je od najstarijih modela revolvera te kategorije. Pucanje iz tog kalibra je

priliĉno spektakularno, većinom zbog snaţnih “bumova” i velike eksplozije na ušću. Metak.357 Magnum je zapravo produţeni .38 Special, i to za .135" ili oko 3.4mm. Svrha tog

produţenja bila je da se sprijeĉi ispaljivanje Magnum metka iz .38 Special bubnjeva starijihrevolvera. Budući da oni nisu bili prilagoĊeni puno višem pritisaku plinova kod Magnuma,

moglo je doći do neţeljenih posl jedica. Dakle .357 Magnum mora se ispaljivati iz posebnih

.357 Magnum revolvera, koji mogu upotrebljavati i blaţe .38 Special metke. Obrnuti naĉinnije moguć. Ĉini se da oznaka .357 Magnum navodi na pomisao da je taj kalibar manji od .38Special metka. Unatoĉ neobiĉnim mjerama to nije taĉno.

Tabela 33.


(gram)Brzina(m/s)

Energija(J)

10.20 460 1079



204

Kalibar 10 mm Automatik - Poznati ameriĉki struĉnjak za pištolje Jeff Cooper

sudjelovao je u stvaranju ovog novog kalibra. Kao struĉnjak za borbu i oruţje, Cooper je dugosmatrao da je moć prodiranja (ĉitaj: moć zaustavljanja ĉovjeka) .45 ACP nedovoljna. Nakonmnogih eksperimenata, stvorio je 10 mm metak spljoštenog zrna.

Tabela 34.BALISTIĈKI PODACI

Masa zrna

(gram)

Brzina

(m/s)

Energija

(J)

11.34 370 775

Kalibar .40 S&W (Smith&Wesson) - Metak .40 S&W pojavio se ranih devedesetih. U

to vrijeme su se razvili mnogi novi kalibri. Iako je S&W bio zabavljen poboljšanjem razliĉitihmodela pištolja u kalibru 10mm Auto, razvili su posve novi kalibar u suradnji s tvornicomWinchester Ammunition. Novi kalibar je predstavljen na izloţbi oruţja, American Shot Show1990. godine. Prema S&W taj bi metak trebao konaĉno završiti beskrajne rasprave o idealnom

pištolju i obrambenom kalibru koje traju već 100 godina. Oba su proizvoĊaĉa predvidjela daće drugi kalibri kao 9 mm Para, 45 ACP, 41 Action Express pa ĉak i novi 10 m m Auto uskoro

biti zaboravljeni. No ni 1996. njihov metak nije dostigao ţeljenu poziciju, niti će je ikaddostići. Zapravo .40 S&W ima iste mjere kao i 10 mm Auto, osim duţine. Povrat udara zavrijeme pucanja je mnogo njeţniji nego kod 10mm Auto, ovisno o oruţju iz kojeg se puca. Tonaravno utjeĉe na razinu energije metka koja je 75 % energije 10 mm Auto.

Tabela 35.


(gram)

Brzina

(m/s)

Energija

(J)

11.66 290 492

Kalibar .41 AE (Action Express) - Ovaj kalibar razvio je 1985. godine E Whildin,

glavni direktor ameriĉke uvozne tvrtke Acton Arms. Prvotno je taj metak bio napravljen zaUzi strojnice, ali kasnije se koristio za sve pištolje. Karakteristika ovog metka je glava koja

ima iste iste dimenzije kao i 9 mm Para metak. Zbog toga se izmjenjivi sklopovi lako

upotrebljavaju kod 9 mm Para pištolja. Uostalom, treba promijeniti samo cijev i spremnik,navlaka ostaje ista.

Tabela 36.


(gram)Brzina(m/s)

Energija(J)

11.00 335 620

Kalibar .41 Magnum (Remington) - Ovaj se metak pojavio 1964. godine. Iako su

Smith&Wesson smatrani njegovim tvorcem, njegovi duhovni oci su struĉnjaci za oruţjeElmer Keith, Bill Jordan i Duke Roberts (iz Remingtona). S&W predstavili su metak zajedno

s revolverom Model 57. Namjena tog metka bila je popuniti prazninu izmeĊu kalibra .357Magnum i .44 Magnum. Taj metak nikad nije dosegao zasluţenu popularnost, barem ne u

Europi.



205

Tabela 37.


(gram)

Brzina

(m/s)

Energija

(J)

13.60 395 1065

Kalibar .44 Special - Metak . 44 Special ima vrlo dugu historiju. Metak su 1907. proizveli S&W kao nastavak starog barutnog metka iz devetnaestog stoljeća, toĉnije .44Russian za revolvere na prelamanje. Metak . 44 Special bio je priliĉno popularan, barem do

pojave .44 Magnum. Danas se taj kalibar moţe koristiti kao metak za takmiĉenje, s olovnimzrnom u teškim .44 Magnum revolverima. Štoviše, taj se metak koristi i kod revolvera vrlokratkih cijevi, tzv. 2" SNUB-NOSE obrambeni revolveri.

Tabela 38.


(gram)Brzina(m/s)

Energija(J)

15.50 245 465

Kalibar .44 Magnum (.44 Remington Magnum Pistol) - S&W i Remington stvorili su

.44 Magnum, a pojavio se 1955. godine zajedno s revolverom tog kalibra S&W Model 29. U

stvaranju tog metka sudjelovao je poznati ameriĉki šerif, policijski zapovjednik, policajac ilovac Elmer Keith. Keith nije bio zadovoljan rezultatima .357 kalibra i nastojao je pronaćikompromis izmeĊu kalibra .357 i .44 Special. Sve do pojave posebnih Super Magnuma, kaošto su Casull-ovi ovaj metak je bio najaĉi Magnumov kalibar. Za vrijeme svog postojanja

dobio je više nadimaka kao npr. “zaustvljivaĉ vlakova”. Snaţni trzaj teških metaka zvali su se“udarcima mule”. Za mnoge je strijelce taj trzaj bio previše jak, posebno s mecima koji su se

pribliţavali maksimalnom punjenju. To je i razlog zašto mnogi strijelci nisu previše voljeliserije od pedeset rundi na takmiĉenjima. Postignuća poput onih Prljavog Harryja (pogaĊanjemuhe izmeĊu oĉiju na 100 metara), pucanje s boka, dostiţna su samo nekolicini odabranih.

Ovaj je metak napravljen u USA posebno za oruţje za lov na polarne medvjede i sobove kad je to bilo dozvoljeno gotovo u svim drţavama Sjeverne Amerike. Priĉa o .44 Magnumu, uodnosu na .44 Special gotovo je jednaka priĉi o .38 Special i .357 Magnum. Ĉahura je

produţena i za .44 Magnum, da bi se sprijeĉilo ispaljivanje jakih metaka iz .44 Special oruţja, pa ĉak i sluĉajno ispaljivanje s obzirom na to da oni ne ulaze u stare bubnjeve .44 Special.

Tabela 39.


(gram) Brzina

(m/s) Energija

(J)15.50 410 1310

Kalibar .45 ACP (Automatic Colt Pistol) - Ameriĉka je vlada 1873. godine odluĉila proizvoditi .45 metak kao vojniĉko streljivo za puške i kratko oruţje. Za kratko oruţje to jekalibar .45 Colt. Mogao se ispaljivati iz Colt vojniĉkih revolvera jednostrukog hoda. Iako je

kombinacija bila dovoljna, oko 1890. odluĉeno je da se odabere manji kalibar. To je postao.38 Long Colt metak za novi Colt revolver dvostrukog hoda. No izbor kalibra nije se pokazao



206

praktiĉnim. Kalibar .38 nije imao dovoljnu zaustavljaĉku moć i kapacitet prodiranja, što jenaţalost otkriveno tek u Filipinskom ratu. Stoga su vojni krugovi odluĉili pronaći novi kalibari novi pištolj. Tih su dana inţenjer John Moses Browning i Colt Firearms Industry, proizvelinovi poluautomatski pištolj Colt Model 1905 kalibra .45. Tijekom prvih testova pištolj imetak nešto su izmijenjeni i u tom su se obliku Colt pištolj Model 1911 kalibra .45 ACP

pojavili na trţištu. Taj novi kratki pištolj i odgovarajuće streljivo bili su namijenjenisluţbenom naoruţanju vojske SAD. Tako je bilo do 1988. godine. Metak .45 ACP vrlo je

popularan osobito u SAD. Zbog svog blagog trzaja i priliĉne energije zrna, ovaj kalibar je vrlo

koristan za sportske strijelce i samoobranu. Gotovo svaki proizvoĊaĉ oruţja ima jedan ili višemodela tog kalibra, a za vrijeme oba svjetska rata ĉak su se i vojni revolveri proizvodili u tomkalibru.

Tabela 40.


(gram)Brzina(m/s)

Energija(J)

14.90 260 504

Kalibar .45 Long Colt (.45 Colt) - Colt je ovaj metak proizveo 1872. godine kao

streljivo za svoj Colt Peacemaker revolver, nazvan još i Army Model 1873. jednostrukog

hoda. Sve do 1912. ovaj se metak punio crnim barutom a kasnije s ĉistijim i brţim nitroceluloznim barutom. Iako taj kalibar nikad nije postao popularan u Europi, zapalit će svaćijumaštu. Niti jedan pravi vestern ne moţe postojati bez legendar nog Colt Peacemakera. Oznake

.45 Long Colt i .45 Colt ĉesto se miješaju ili se koriste jedna uz drugu, iako je samo prvi nazivtoĉan. Kalibar je bio duţe vrijeme standardni metak vojnih revolvera ameriĉke vojske (od1873. sve do1900.).

Tabela 41.


(gram)Brzina(m/s)

Energija(J)

16.20 260 570

Kalibar .45 Winchester Magnum - Ovaj kalibar proizveo je Winchester, posebno za

sportski Magnum pištolj, Wildey Magnum. Zbog mnoštva problema prilikom proizvodnje, ivelike popularnosti tog kalibra, mnogi proizvoĊaĉi oruţja ušli su u natjecateljsku borbu ne bi

li popunili prazninu u tom odsjeĉku trţišta. Najpoznatiji su Grizzly Magnum pištolj, AmtAutoMag, i jednometaĉni Thompson Contender. U Sjevernoj Americi ovaj metak koristi se u

lovu kratkim oruţjem, što je u nekim drţavama dozvoljeno.

Tabela 42.


(gram)

Brzina

(m/s)

Energija

(J)

14.90 425 1050

Kalibar .50 AE (Action Express) - Ovaj “ĉudovišni” metak pojavio se 1991. godine na

inicijativu ameriĉke tvrtke Magnum Research Inc., u suradnji s IMI (Israeli MilitaryIndustries), dizajnerima i proizvoĊaĉima Desert Eagle pištolja. Ovaj poluautomatski pištolj



207

prodaje se u kalibrima .357 Magnum, .44 Magnum i .50 AE. Da bi se smanjili troškovi proizvodnje, promjer glave je smanjen, tj. na iste mjere kao i .44 Magnum metak. Ista je

konstrukcija upotrijebljena i za .41 AE, koji ima promjer glave od 9mm Para. Kalibar .50 AE

razvija, barem za kalibar kratkog oruţja strahovitu veliku energiju metka, gotovo dvostrukoveću nego što razvija standardni .44 Magnum. U meĊuvremenu sve više proizvoĊaĉa oruţja

zapoĉelo je proizvodnju kratkog oruţja tog k alibra, kao L.A.R. svoj Grizzly Magnum, CasullM 555 revolver i Ruger-Super Blackhawk revolver.

Tabela 43.


(gram)

Brzina

(m/s)

Energija

(J)

21.00 425 1905

Slika 57. Slika 58. Puščani metak 7,62x39 mm (FMJ zrno) Puščani metak (JSP zrno)

Slika 59. Slika 60.

Accelerator puščani metak Puščani metak (JSP zrno) (Zrno s košuljicom-meki vrh)

Slika 61. Slika 62. Pištoljski metak (FMJ zrno) Pištoljski metak (FMJ zrno)



208

Slika 63. Slika 64. Pištoljski metak (JHP zrno) Federal “ Hydra-Shok ” pi š toljski metak

Slika 65. Slika 66. Revolverski metak (HP zrno) Revolverski metak (SJHP zrno)

Slika 67. Slika 68. Revolverski metak (HP olovno zrno) Revolverski metak (SJHP zrno)

Slika 69. Slika 70. Revolverski metak (HP olovno zrno) Revolverski metak sa sačmom CCI 38-357



209

Slika 71. Malokalibarski metak .22LR

4. VOJNO PJEŠADIJSKO STRELJIVO

4.1. ELEMENTI VOJNOG PJEŠADIJSKOG METKA

Pješadijski bojevi metak (slika 72.) sastoji se od slijedećih elemenata:

Zrna;

Ĉahur e;

Barutnog punjenja i

Inicijalne kapisle.

Slika 72. Pješadijski bojevi metak

1 – Zrno; 2 – Čahura; 3 – Barutno punjenje; 4 – Inicijalno kapisla

4.1.1. Zrno

Zrno je najvaţniji elemenat pješadijskog metka. Ono je nositelj kinetiĉke energije i sluţida u zavisnosti od konstrukcije, djelovanjem na cilju proizvede odreĊeni efekat.

Zrno se sastoji od košuljice i jezgra. Košuljica zrna je najĉešće izraĊena od tombaka, amoţe biti i od ĉelika. Ĉeliĉna košuljica je u cilju zaštite od korozije prevuĉena nekom



210

metalnom prevlakom. Jezgro zrna ispunjeno je olovom, kojem se dodaje do 10% antimona,

radi njegovog oĉvršćavanja. Kod izvjesnih konstrukcija, jezgro se izraĊuje od ugljeniĉnogĉelika. Zrna specijalne namjene imaju pored olovno-antimonske legure i jezgro od

visokolegiranog ĉelika, kao i pirotehniĉke smješe razliĉitog sastava.

4.1.1.1. Podjela zrna po obliku

Po svom obliku, zrna pješadijskog streljiva mogu biti:

S ovalnim vrhom i donjim cilindriĉnim dijelom; Sa šiljatim vrhom i donjim cilindriĉnim dijelom, i Sa šiljatim vrhom, cilindriĉnim srednjim i konusnim zadnjim dijelom.

Zrna s ovalnim vrhom i donjim cilindriĉnim dijelom (slika 73.) su starijih modela i u

balistiĉkom pogledu znatno zaostaju za ostalim vrstama zrna. MeĊutim, njihova dobra strana

je u tome što su relativno teška, pa imaju veliko popreĉno opterećenje, što se odraţava u

dometu, a naroĉito u energiji na cilju. Osim ovog, cilindriĉni dio ovih zrna, omogućava boljezaptivanje cijevi i time iskorištenje barutnih plinova, kao i bolje povezivanje s ĉahurom. Ovevrste zrna su se zadrţale kod streljiva za pištolje i automate.

Slika 73. Zrno s ovalnim vrhom i donjim

cilindričnim dijelom

Slika 74. Zrno sa šiljatim vrhom i donjim

cilindričnim dijelom

Slika 75. Zrno sa šiljatim vrhom,cilindričnim srednjim i

konusnim zadnjim dijelom

1 – Košuljica zrna; 2 – Olovno jezgro



Zrna sa šiljatim vrhom i donjim cilindriĉnim dijelom (slika 74.) još se nazivaju lakaili nedalekometna i obiĉno se upotrebljavaju za gaĊanje iz pušaka i puškostrojnica(puškomitraljeza).

Velika površina danceta od ovih zrna prouzrokuje na putanji vrtloţenje zraka pozadizrna, ĉime se smanjuje domet. Dobra strana ove vrste zrna je ta što velikom površinomnalijeţu na zidove cijevi, te na taj naĉin poboljšavaju zaptivanje, odnosno iskorištenje

barutnih plinova. Izvjesna vrsta ovih zrna ima u zadnjem dijelu konusno udubljenje, koje se

usljed pritisak a barutnih plinova po opaljenju širi i na taj naĉin poboljšava zaptivanje.

Zrna sa šiljatim vrhom, cilindriĉnim srednjim i konusnim zadnjim dijelom (slika75.) predstavljaju suvremeni tip zrna s najboljim balistiĉkim osobinama , zato što se ona



211

svojim povoljnim balistiĉkim oblikom najbolje suprostavljaju ĉeonom valu otpora zraka injegovim vrtloţnim strujama pozadi zrna. Ova su zrna zbog svoje duţine obiĉno teţa odostalih, pa stoga, iako imaju manju poĉetnu brzinu (V0), imaju veći domet i energiju na cilju.Kao nedostatak ovih zrna moţe se uzeti to što je cilindriĉni dio dosta mali, pa je zaptivanje

barutnih plinova nešto slabije. Ova zrna su poznata pod nazivom “dalekometna” i

upotrebljavaju se najĉešće za gaĊanje iz strojnica (mitraljeza).

4.1.1.2. Podjela zrna po namjeni

Zrna pješadijskog bojevog streljiva se po namjeni dijele u slijedeće grupe:

Zrna za uništavanje ţivih ciljeva (lako i teško univerzalno); Zr na za uništavanje tehniĉkih sredstava (pancirno, pancirno -zapaljivo, pancirno-

oznaĉavajuće i pancirno-zapaljivo-oznaĉavajuće); Zrna za korekturu vatre (oznaĉavajuća).

4.1.1.3. Zrna za uništavanje ţivih ciljeva

Zrna za uništavanje ţivih ciljeva ili kako se najĉešće nazivaju “obiĉna”, namijenjenasu za uništavanje neprijateljeve ţive sile i svoje djelovanje izraţavaju iskljuĉivo kinetiĉkomenergijom udara na cilju. S obzirom da su ova zrna meka, udar u neku tvrĊu prepreku dovodido deformacije i smanjenja njihove probojne moći.

4.1.1.4. Zrna za uništavanje tehniĉkih sredstava

Zrna za uništavanje tehniĉkih sredstava, saĉinjavaju slijedeće vrste:

Pancirno;

Pancirno-zapaljivo;

Pancirno-oznaĉavajuće; Pancirno-zapaljivo-oznaĉavajuće.

Posebna vrsta zrna iz ove grupe je zapaljivo zrno.

Pancirno zrno (slika 76.) je nami jenjeno za gaĊanje lakih oklopnih tehniĉkih sredstava.Sastoji se iz košuljice, olovno-antimonske legure i jezgra. Košuljica je kao i kod obiĉnog

zrna. Olovno-antimonska legura je kod nekih modela izmeĊu jezgra i unutarnje površinekošuljice svom duţinom, dok je negdje stavljena samo pri vrhu. U ovom drugom sluĉaju,košuljica se izraĊuje od tombaka ili mesinga i nešto je deblja kako bi se osiguralo neophodnourezivanje zrna u oţlijebljeni dio cijevi oruţja. Ovakva konstrukcija smanjuje mogućnostkako rikošeta pri udaru u oklop. Najvaţniji element kod ovog zrna je jezgro, jer ono u stvari

vrši probijanje prepreke. IzraĊuje se od visokokvalitetnog ćelika. Za legiranje se najĉešćeupotrebljavaju teški metali – volfram, molibden, mangan i sl. Tako da jezgro pored velike

tvrdoće lima ima i veliku specifiĉnu teţinu, što doprinosi uspješnom probijanju lima.



212

Slika 76. Pancirno zrno

1 – Košuljica zrna; 2 – Olovno-antimonska legura;3 – Ĉeliĉno jezgro

Iz slijedeće tablice vide se podaci o probijanju nekih pancirnih zrna pod kutom od 900 na

pancirnu ploĉu srednje tvrdoće: 83

Tabela 44.

NAZIV STRELJIVADaljina

u mProbojnost

u mmDaljina

u mProbojnost

u mm

7,62 mm streljivo za ruske puške,

p. mitraljeze i mitraljeze

50 15 200 10

7,62 mm streljivo za ameriĉkemitraljez “Browning”

182 13 548 8

7,9 mm njemaĉko remontirano

streljivo50 10 100 9,5

12,7 mm streljivo za DŠK 200 20 500 16

12,7 mm streljivo za “Browning” 182 25 548 18

Pancirno-zapaljivo zrno (slika 77.) nami jenjeno je za gaĊanje ciljeva s lako zapaljivimmaterijalom – rezervoara na vozilima, cisterni i sudova s gorivom i mazivom i dr., radi

izazivanja poţara.




213

Slika 77.

Pancirno-zapaljivo zrno

Slika 78.

Pancirno-zapaljivo-označavajuće zrno

1 – Košuljica zrna;2 – Zapaljiva smeša; 3 – Ĉeliĉno jezgro; 4 – Olovno-antimonska legura.

1 – Košuljica zrna; 2 – Zapaljiva smeša; 3 – Ĉeliĉno jezgro; 4 – Olovno-antimonska legura;5 – Traser.

Po konstrukciji, ovo zrno je sliĉno prethodnom, s tim što umjesto olovno-antimonske

legure u vrhu ima zapaljivu smješu. I ova zrna su sa i bez olovno-antimonske legure izmeĊukošuljice i jezgra.

Kao zapaljivi sastav kod ove vrste zrna najĉešće se upotrebljava termit (aluminijum u prahu pomiješan s nekim metalnim oksidom), koji pri sagor ijevanju daje intenzivan plamen,

razvijajući pri tome temperaturu od preko 2.0000 C. Za paljenje termita potrebna je takoĊer

visoka temperatura (oko 6000 C), ali s obzirom da se pri udaru zrna u prepreku veliki dio

kinetiĉke energije pretvara u toplotnu, to je na ovaj naĉin osigurano sigurno paljenje termita.

Pancirno-zapaljivo-oznaĉavajuće zrno (slika 78.) je veoma sliĉno prethodnom.Razlika je u tome što ovo zrno ima u dnu traser pa se upotrebl java u kombinaciji s pancirnim i

pancirno-zapaljivim zrnom, za oznaĉavanje putanje. Oznaĉavajuća smješa (traser), moţe biti prethodno stavljena u metalnu ĉahuricu i tako smještena u zadnji dio zrna, ili upresovananeposredno u zadnji dio jezgra.

Pancirno-oznaĉavajuće zrno (slika 79.) je u stvari pancirno zrno kojem je dodat traser,radi olakšanog praćenja leta zrna.

Zapaljivo zrno (slika 80.) je namijenjeno za izazivanje poţara. Sastoji se od mesinganekošuljice, ĉeliĉne cjevĉice za smještaj zapaljive smješe i olovno-antimonske legure. Kao

zapaljivi sastav koristi se termit. Paljenje termita vrši se na naĉin opisan kod pancirno-

zapaljivog zrna.



214

Slika 79. Pancirno-označavajuće zrno

Slika 80. Zapaljivo zrno

Slika 81.

Označavajuće zrno

1 – Košuljica zrna; 2 – Olovno-antimonska legura;3 – Ĉeliĉno jezgro; 4 – Traser.

1 – Košuljica zrna; 2 – Zapaljiva smješa; 3 – Ĉeliĉna cjevĉica; 4 – Olovno-antimonska legura.

1 – Košuljica zrna; 2 – Olovno-antimonska legura;3 – Ĉahurica; 4 – Oznaĉavajuća smješa; 5 – Pokrivka.

4.1.1.5. Zrna za korekturu vatre

Zrna za korekturu vatre ĉine slijedeće vrste:

Oznaĉavajuća i

Korekturna zrna.

Oznaĉavajuće zrno (slika 81.) je namijenjeno za korekturu gaĊanja pri rafalnoj paljbi izautomatskog oruţja. Streljivo s ovim zrnom upotrebljava se za gaĊanje brzopokretnih ciljeva ito u kombinaciji s ostalim streljivom. Pored ovog, meci s oznaĉavajućim zrnom se u

pojedinim sluĉajevima mogu upotrijebiti i za izazivanje poţara zrelih usjeva, trave i uopćeotkrivenih lako zapaljivih materijala.

Oznaĉavajuće zrno sastoji se od:

Košuljice;

Olovno-antimonske legure i

Oznaĉavajuće smješe.

Košuljica i olovno-antimonska legura su iste kao i kod prethodno opisanih zrna.

Oznaĉavajuću smješu naĉelno saĉinjavaju slijedeće osnovne komponente:

Sagorljiva materija (magnezijun u prahu);

Nositelj kiseonika (kalijumklorat ili barijumnitrat) i

Vezivno sredstvo (šelak, k alofonijum, firnis i sl.).

Kod nekih zrna, oznaĉavajućem sastavu dodaju se materije za bojenje plamena. U ovusvrhu obiĉno se upotrebljavaju nitrati ili peroksid barijuma (zelena boja) ili stroncijum(crvena boja). Oznaĉavajuća smješa moţe biti prethodno smještena u ĉahuricu ili upresovananeposredno u jezgro zrna. U svakom sluĉaju, površina oznaĉavajuće smješe je u neposrednom



215

dodiru s barutnim punjenjem, jer se od njega pripaljuje prilikom opaljenja metka. Po izlasku

zrna iz cijevi, oznaĉavajuća smješa sagor ijeva svi jetlim plamenom, izbacujući pri tomevarnice, koje ostaju svjetle još neko vrijeme od trenutka zapaljenja, usljed ĉega ova zrna naizvjesnom odstojanju iza sebe ostavljaju svijetao trag.

Oznaĉavajuće zrno ima taj nedostatak što mu se u toku leta na putanji, usljed

sagori jevanja oznaĉavajuće smješe, smanjuje teţina i kao posljedica toga javlja usporenje. Izovoga proizilazi da se putanja ovog zrna ne poklapa po ĉitavoj duţini putanje bojevog zrna,već samo za duţinu putanje od oko 900 metara. Da bi se ovo izbjeglo, sastav oznaĉavajućesmješe se podešava tako da ona prilikom sagor i jevanja daje što više ĉvrstih ostataka, kako bigubitak teţine bio što je moguće manji. Sem toga, sagor i jevanje oznaĉavajuće smješe treba da

bude što intenzivnije, a trag dobro vidljiv, kako noću tako i danju. Oznaĉavajuća smješa jeupresovana pod pritiskom i to u nekoliko slojeva, kako bi gustina sagori jevanja bila štoravnomjernija po cijeloj dubini, odnosno da bi brzina sagori jevanja bila što manja iu jednaĉenija.

Kod nekih modela zrna, oznaĉavajuća smješa nije homogenog sastava, već površinskisloj (debljine 1-2 mm) saĉinjava tzv. pripalna smješa, koja se po hemijskom sastavu razlikuje

od oznaĉavajuće smješe i ima zadatak samo da ovu zapali. Pr ema tome, od barutnog punjenjase pali pripalna smješa, pa tek pošto ova sagori, poĉinje da gori oznaĉavajuća smješa. Na ovajnaĉin, putanja zrna postaje vidljiva tek na izvjesnom odstojanju od usta cijevi, pošto pripalnasmješa pri sagor ijevanju ne daje jaku svjetlost. Ovim putem se izbjegava zasljepljenje i

demaskiranje strijelca.

Korekturno zrno (slika 82.) upotrebljava se kao pokazno, tj. u trenutku udara u

prepreku oznaĉava mjesto pogotka. Ovo je postignuto time što zrno pri udaru daje slab pucanj

i plamen koji je uoĉljiv i na znatnom odstojanju. Ova zrna se još nazivaju eksplozivno-

zapaljiva, ili “dum-dum”. Korekturno zrno se sastoji od košuljice, zapaljivog sastava, olovno-antimonske legure,

inicijalne kapisle i udarne igle. Djelovanje ovog zrna ogleda se u slijedećem: u trenutku

sudara s preprekom, usljed inercije udarna igla naleti na kapislu koja se od ovog pali i izaziva

rasprskavanje zrna. Istovremeno se pali i zapaljivi sastav, koji stvara oblak bijelog dima štoolakšava uoĉavanje pogotka.

Slika 82. Korekturno zrno

1 – Košuljica zrna; 2 – Zapaljiva smješa;

3 – Ĉahurica; 4 – Inicijalna kapisla;5 – Prsten zadrţaĉ; 6 – Udarna igla;7 – Nosaĉ; 8 – Olovo.



216

4.1.2. Ĉahura

Ĉahura (slika 83.) kod pješadijskog streljiva ima tri osnovne funkcije i to:

Da objedini sve elemente metka u jednu cjelinu;

Da zaštiti barutno punjenje od štetnih vanjskih utjecaja (vlaga, svjetlost, temperaturne promjene i dr.) za vrijeme ĉuvanja – uskladištenja, i

Da zaštiti leţište metka od posljedica djelovanja barutnih plinova za vrijeme opaljenjametka (termiĉkog i hemijskog).

Na ĉahuri razlikujemo plašt i dance. Plašt je kod svih blago konusan. Kod najvećegdijela, plašt se završava grlićem. Debljina zidova plašta je promjenljiva, tj. od danceta kaustima se smanjuje.

Dance ĉahure je masivno, jer to zahtijeva njegova funkcija. Na dancetu imamo tri bitna

elementa: vijenac (obod), leţište za kapislu i otvor za prolaz plamena od k apisle ka barutnom

punjenju. Zavisno od konstrukcije izvlakaĉa (na zatvaraĉu), na dancetu se izraĊuje vijenac ili

obod. Vijenac je u stvari kanal odreĊenog profila u koji ulazi zub izvlakaĉa, a obod je ispustna dancetu za koji zapinje zub izvlakaĉa. Inicijalna kapisla se smješta u udubljenje nadancetu, koje ima strogo definirane dimenzije. Na dnu ovog udubljenja (leţišta), izraĊen jenakovanj u vidu ispupĉenja- bradavice. Uloga nakovnja je u tome da se o njega vrši gnjeĉenje(trenje) inicijalne kapisle i time ista dovede do djelovanja. Radi prolaza plamena od inicijalne

kapisle ka barutnom punjenju, na dnu leţišta za kapislu izraĊuju se dva otvora promjera 1mm.

Kod izvjesnih vrsta streljiva ne postoji nakovanj u leţištu za inicijalnu kapislu, već je

ovaj sastavni dio kapisle. U ovom sluĉaju se izraĊuje samo jedan otvor za prolaz plamena odkapisle ka barutnom punjenju.

Slika 83.

Čahura pješadijskog metka

Da bi ĉahura funkcionalno potpuno zadovoljila, ona mora biti izraĊena od materijalakoji je mahaniĉki dovoljno otporan, a istovremeno i elastiĉan. Ĉahura se pri opaljenju metka



217

širi, prenoseći pri tome pritisak barutnih plinova na zidove leţišta metka, a poslije opaljenja sevrati na prvobitne dimenzije, da bi je odgovarajući mehanizam mogao lako izbaciti napolje.

Za izradu ĉahura upotrebljava se mesing ili ĉelik. Zbog strogih uvjeta kojima treba daodgovori, materijal za izradu ĉahura mora biti odreĊenog hemijskog sastava i visokih

mehaniĉkih osobina. Za izradu mesinganih ĉahura, najviše se upotrebljava mesing Ms72, a za

izradu ĉeliĉnih ĉahura najpogodniji je meki ugljeniĉni ĉelik Ĉ-22. Mesingane ĉahure senaĉelno ne zaštićuju od korozije, dok je kod ĉeliĉnih to obvezno. Kao zaštita primjenjuje sefosfatiranje u kombinaciji s lakiranjem, ili nanošenjem neke metalne prevlake, putemgalvaniziranja (bakar ili mesing).

4.1.3. Barutno punjenje

Barutno punjenje je strogo odreĊena koliĉina baruta odgovarajućeg oblika, hemijskih,

fiziĉkih i balistiĉkih karakteristika, koja je namijenjena da sagorijevanjem u barutnoj komori

stvori potreban pritisak za izbacivanje zrna iz cijevi, odreĊenom poĉetnom brzinom. Osimovog, kod automatskih i poluautomatskih oruţja, pritisak barutnih plinova je iskorišten za

vraćanje zatvaraĉa u zadnji poloţaj, ĉime je omogućen automatski (poluautomatski) radoruţja. Kod metaka s oznaĉavajućim zrnom, temperatura koja se javlja pri sagor ijevanju

baruta, iskorištena je za potpaljivanje traserne smješe. Barutno punjenje za pješadijsko streljivo izraĊuje se uglavnom od nitroceluloznog

baruta. Ovaj barut je najĉešće u obliku ploĉica kvadratnog presjeka (debljine 0,1-0,3 mm), a

ima ga i u vidu malih štapića. Ovaj drugi je primi jenjen kod pištoljskog streljiva. Uopće uzev, barut za pješadijsko streljivo je “ţivlji” u odnosu na ostale (topniĉke) barute, jer je potrebnoda se za kratko vrijeme po opaljenju metka dobije odgovarajući pritisak u cijevi oruţja. Inaĉe,kod pješadijskog streljiva barutno punjenje je slobodno nasuto u ĉahuri.

4.1.4. Inicijalna kapisla

Inicijalna kapisla (slika 84.) je namijenjena da izvrši pripaljivanje barutnog punjenja.Sastoji se od:

Ĉanĉeta; Inicijalne smješe i Pokrivke.

Izvjesne vrste inicijalnih kapisli (slika 85.) imaju u svom sklopu ugraĊen nakovanj.

Ĉanĉe se uglavnom izraĊuje od mesinga. U cilju zaštite od korozije, lakira se po ĉitavoj površini. Inicijalna smješa se naĉelno sastoji od slijedećih komponenti u propisanom odnosu:

ţivinog fulminata, kalijum klorata i antimontrisulfida. Ovakav sastav inicijalne smješe ima jedan nedostatak koji se negativno odraţava na pješadijsko naoruţanje. Naime, ĉvrsti produktikoji nastaju prilikom opaljenja (metal ţiva i kalijum klorid) taloţe se na unutarnje zidove icijevi ispoljavajući tu svoj štetan utjecaj. Ţiva otapa mesing, stvarajući amalgame bakra icinka, te na taj naĉin slabi otpornost i umanjuje mogućnost njene ponovne upotrebe. Kalijumklorid djelimiĉno disocira pod utjecajem vlage, pri ĉemu se stvaraju ioni klora, koji izazivaju

intenzivnu koroziju unutr ašnjosti cijevi oruţja.



218

Slika 84.

Inicijalna kapisla pješadijskog metka

Slika 85.

Inicijalna kapisla pješadijskog metka s ugraĎenim nakovnjem

1 – Ĉanĉe; 2 – Pokrivka od staniola;3 – Inicijalna smješa.

1 – Ĉanĉe; 2 – Nakovanj;3 – Pokrivka;3 – Inicijalna smješa.

Zbog navedenog nedostatka kod pojedinih vrsta streljiva, umjesto fulminatskih,

upotrebljavaju se tzv. “sinoksid” (nekorodirajuće) smješe kod kojih je ţivin fulminatzami jenjen tricinatom, a kalijum klorat, barijum nitratom. Radi poboljšanja osjetljivosti naudar, ovim se smješama dodaje tetrazen, a u cilju povećanja intenzivna plamena, kalcijum-

silicid. Naĉelno, jednu od takvih smješa saĉinjavaju slijedeće komponente: tricinat, barijum-

nitrat, antimon-trisulfid, tetrazen i kalcijum-silicid. Pokrivka je nami jenjena da zaštitiinicijalno punjenje od vlage. IzraĊena je od staniola, debljine 0,03-0,05 mm. Da bi se

otpornost kapisle prema vlazi uvećala i time osigurala njena funkcija, po završenoj laboracij i

vrši se zaštita lakiranjem. Da bi inicijalna kapisla odgovorila svojoj namjeni, ona mora da ispuni slijedeće uvjete:

da bude dovoljno osjetljiva na gnjeĉenje; da daje mlaz plamena propisane duţine i dovoljnovisoke temperature i da pripali barutno punjenje; da je izdrţ ljiva pri rukovanju i

transportiranju kao i da je otporna prema vlazi, vibracijama i tremperaturi okoline.

Slika 86. Slika 87.

Inicijalna kapisla tip “ Berdan ” Inicijalna kapisla tip “ Boxer ”

Tipovi inicijalnih kapisli



219

Slika 88. Slika 89.

Inicijalna kapisla Inicijalna kapisla

“ Kineska modif icir ana Berdan ” “ Francuska modifi cirana Berdan ”

Tipovi inicijalnih kapisli

4.2. STRELJIVO ZA PIŠTOLJE I AUTOMATE

4.2.1. Streljivo cal. 7,62 mm za pištolje i automate

Za pištolje i automate kalibra 7,62 mm, postoje slijedeće vrste metaka:

7,62 mm s obiĉnim zrnom; 7,62 mm s obiĉnim zrnom (s), remontiran

4.2.1.1. Metak cal. 7,62 mm s obiĉnim zrnom

Metak cal. 7,62x25 mm s obiĉnim zrnom (slika 90.) je namijenjen za uništavanje

neprijatelja vatrom u bliskoj bor bi, na daljinama do 50 m (pri gaĊanju iz pištolja), odnosno do200 m pri djelovanju iz automata.

Slika 90.

Metak cal. 7,62x25 mm s običnim zrnom – za pištolj i automat

1 – Košuljica zrna; 2 – Olovno jezgro;

3 – Ĉahura; 4 – Barutno punjenje;

5 – Inicijalna kapisla.

Metak se sastoji iz slijedećih elemenata: zrna, ĉahure, barutnog punjenja i inicijalnekapisle.

Zrno ima slijedeće dijelove: košuljicu i jezgro. Vrh košuljice je kod ove vrste ovalan, a

ostali dio cilindriĉan. Košuljica je izraĊena od tombaka, a jezgro od legure olovo-antimon. Na

zadnjem kraju, košuljica je povijena tako da njeni krajevi ulaze u jezgro, ĉime se osigurava prisna veza izmeĊu košuljice i jezgra.



220

Ĉahura je od mesinga. Za razliku od ostalih vrsta streljiva za pištolj i automate (ĉije suĉahure cilindriĉnog oblika), ovdje se plašt ĉahure završava grlićem. Na zadnjem kraju ĉahure,

postoji vijenac za olakšano izbacivanje ĉahure poslije pucanja. Na dancetu ĉahure (u sredini),napravljeno je udubljenje (za smještaj inicijalne kapisle), s dva otvora za prolaz plamena odinicijalne kapisle ka barutnom punjenju. Na sredini ovog udubljenja, postoji nakovanj.

Barutno punjenje kod ove vrste metaka je od nitroceluloznog baruta (NC-03).Inicijalna kapisla ima ĉanĉe, fulminatsku smješu i pokrivku. Kapisla se utiskuje u

leţište u ĉahuri odreĊenim pritiskom, a spoj se lakira u cilju hermetizacije.

4.2.1.2. Metak cal. 7,62 mm s obiĉnim zrnom (s), remontiran

Ovaj metak je gotovo istovjetan prethodnom. Od njega se razlikuje po tome što mu je

zrno sovjetskog podrijetla, a ostali elementi naše izrade (remontiran).

Tehnički podaci za streljivo cal. 7.62 mm Tabela 45.

Naziv elementa Materijal Masa (gr) Duţina (mm)

Zrno Tombak, olovo 5,5 14

Ĉahura Mesing (Ms72) 4,6 25

Barutno punjenje NC-03 0,5 -

Inicijalna kapisla (K-4,5) Fulminatska 0,15 2,2

Kompletan metak - 10,8 35

Balistički podaci za streljivo cal. 7.6 2 mmTabela 46.

Naziv oruţja V0 (m/sek) Brzina gaĊanja(met/min)

Preciznost

7,62 mm pištolj 405-435 Od 11 pogodaka 10 mora biti ukrugu D=25 cm

7,62 mm automat M49 440-510 1580-1650 Rs=5 cm

7,62 mm automat M49/57 490-510 1000 Rs=5 cm

7,62 mm automat M56 485-515 500-600 Rs=5 cm

7,62 mm automat M41 “PPŠ” 480-490 800-1100 Rs=5 cm

7,62 mm automat M43 “PPŠ” 490-510 500-1100 Rs=5 cm

4.2.2. Streljivo cal. 7,65 mm (.32AUTO) za pištolje

Za pištolje kalibra 7,65 mm, postoji jedna vrsta me taka i to:

4.2.2.1. Metak cal. 7,65 mm s obiĉnim zrnom

Metak s obiĉnim zrnom naše izrade (slika 91.), namijenjen je za uništavanje ţive sile na bliskim odstojanjima. Sastoji se od: zrna, ĉahure, barutnog punjenja i inicijalne kapisle. Zrno



221

je s ovalnim vrhom i cilindriĉnim zadnjim dijelom. Košuljica zrna izraĊena je od tombaka, a jezgro od olovnoantimonske legure. Ĉahura je mesingana, blago konusna. Na dancetu ima

vijenac za izvlaĉenje iz leţišta metka u cijevi pištolja. Barutno punjenje je od

nitroceluloznog baruta, a inicijalna kapisla fulminatska.

Slika 91.

Metak 7,65 mm s običnim zrnom za pištolj

1 – Zrno;2 – Barutno punjenje;

3 – Ĉahura; 4 – Inicijalna kapisla.

Tehnički podaci o streljivu cal. 7.65 mm Tabela 47.


Zrno Tombak, olovo 4,7 11,7

Ĉahura Mesing (Ms72) 3,0 17,0

Barutno punjenje NC-03 0,2 -



Balistiĉki podaci za ovu vrstu metaka su slijedeći:

V0 = 255-280 m/sek;

Pmax = 2100 kg/cm2;

Preciznost = od 11 metaka na daljni 25 m, 10 metaka moraju biti u krugu D = 15 cm.

4.2.3. Streljivo cal. 9 mm za automate i pištolje tipa Parabellum, Luger

Za pištolje i automate 9 mm, postoji samo jedna vrsta metaka i to: 9 mm metak s

obiĉnim zrnom.

4.2.3.1. Metak cal. 9x19 mm (Para, Luger, Dugo) s obiĉnim zrnom

Metak s obiĉnim zrnom naše izrade (slika 92.), namijenjen je za uništavanje ţive sile na bliskim odstojanjima. Sastoji se od: zrna, ĉahure, barutnog punjenja i inicijalne kapisle. Zrno

je s ovalnim vrhom i cilindriĉnim zadnjim dijelom. Košuljica je izraĊena od tombaka, a jezgro

od olovno-antimonske legure. Ĉahura je blago konusna, bez grlića i s vijencem na dancetu,



222

za izvlaĉenje iz leţišta u cijevi. Barutno punjenje je od NC baruta, a inicijalna kapisla

fulminatskog tipa.

Balistiĉki podaci za ovu vrstu metaka (mjereni pištoljem “Parabelum”), su slijedeći:

V0 = 307-337 m/sek;

Pmax = 2300 kg/cm2

;

Preciznost = od 11 pogodaka na 25 m, 10 mora biti u krugu D = 20 cm.

Slika 92. Metak 9x19 mm s običnim zrnom za

pištolje i automate tipa “Parabelum”



Tehnički podaci o streljivu cal. 9x19 mm Tabela 48.


Zrno Tombak, olovo 7,85 15,40

Ĉahura Mesing 3,90 19,15

Barutno punjenje NC barut 0,38 -


Kompletan metak - 12,10 29,70

4.2.4. Streljivo cal. 9 mm za pištolje tipa Beretta

4.2.4.1. Metak cal. 9x17 mm (kratko) s obiĉnim zrnom

Metak s obiĉnim zrnom (slika 93.) naše izrade, namijenjen je za uništavanje ţive sile na bliskom odstojanju. Sastoji se od: zrna, ĉahure, barutnog punjenja i inicijalne kapisle. Zrno je

s ovalnim vrhom i cilindriĉnim zadnjim dijelom. Košuljica je izraĊena od tombaka, a jezgrood olovno-antimonske legure. Ĉahura je mesingana, blago konusna, bez grlića i s vijencemna dancetu, za izvlaĉenje iz leţišta u cijevi. Barutno punjenje je od NC baruta, a inicijalna

kapisla fulminatska.

Balistiĉki podaci za ovu vrstu metaka (mjereni pištoljem «Parabelum»), su slijedeći: V0 = 245-275 m/sek;

Pmax = 2100 kg/cm2

; Preciznost = od 11 pogodaka na 25 m daljine, 10 mora biti u krugu D = 15 cm.



223

Slika 93. Metak 9x17 mm s običnim zrnom

za pištolje tipa “ Beretta”



Tehnički podaci o streljivu cal. 9x17 mm Tabela 49.


Zrno Tombak, olovo 6,00 13

Ĉahura Mesing 3,00 17

Barutno punjenje NC barut 0,35

-



4.2.5. Streljivo cal. 11,43 mm za za automat “THOMPSON”

4.2.5.1. Metak cal. 11,43 mm (.45) s obiĉnim zrnom M1911

Ovaj metak (slika 94.) je ameriĉke proizvodnje. Namijenjen je za gaĊanje ţiv ih ciljeva

na odstojanju do 200 m. Sastoji se od: zrna, ĉahure, barutnog punjenja i inicijalne kapisle.Zrno je s ovalnim vrhom i cilindriĉnim zadnjim dijelom. Košuljica zrna je od bakra, mesingaili ĉelika, a jezgro je od olovno-antimonske legure. Ĉahura moţe biti bakarna, mesingana ili

ĉeliĉna. Oblika je cilindriĉno-konusnog. Na zadnjem dijelu ima vijenac za izvlaĉenje iz leţištau cijevi. Barutno punjenje je od malodimnog baruta. Inicijalna kapisla je tipa “Sinoksid”(nerĊajuća), s ugraĊenim nakovnjem.

Balistiĉki podaci za metak s obiĉnim zrnom M1911 je slijedeći: V0 = 279 m/sek;

preciznost (srednja veliĉina polupromjera pogodaka) na: 22,8 metara ---------------------------------------------- 2,18 cm

45,7 metara ---------------------------------------------- 3,45 cm

67,5 m,etara --------------------------------------------- 5,69 cm

domet: 457 metara.



224

Slika 94. Metak 11.43 mm s običnim zrnom

za automat “THOMPSON”

1 – Košuljica zrna; 2 – Jezgro;3 – Barutno punjenje;


Tehnički podaci o streljivu cal. 11,43 mm Tabela 50.


Zrno Mesing (ĉelik),olovo

14,8 17,2

Ĉahura

Mesing

BakarĈelik

5,2

5,64,9

22,6


Inicijalna kapisla (K-4,5) Sinoksid 0,28 -

Kompletan metak -20,00 32,4

4.3. STRELJIVO ZA PUŠKE, PUŠKOMITRALJEZE I MITRALJEZE

4.3.1. Streljivo cal. 7,62x39 mm za poluautomatsku pušku M59, M59/66 I M59/66A,

automatsku pušku M70 i puškomitraljez M72

Za 7,62 mm poluautomatsku pušku, automatsku pušku i puškomitraljez, postoje slijedeće

vrste metaka:

7,62 mm metak sa zrnom M59;

7,62 mm metak sa zrnom M67;

7,62 mm manevarski metak M68;

7,62 mm školski metak M65.

4.3.1.1. Metak cal. 7,62x39 mm sa zrnom M59

Metak sa zrnom M59 (slika 95.), namijenjen je uništavanje ţive sile i lakih tehniĉkihsredstava. Sastoji se od slijedećih elemenata: zrna, ĉahure, barutnog punjenja i inicijalnekapisle.

Zrno se sastoji od košuljice, koja je izraĊena od platiniranog ĉelika (ĉeliĉni lim obloţenslojem mesinga), olovne obloge i ĉeliĉnog jezgra. Košuljica (od olovnoantimonske legure)



225

kod ovog zrna, ima zadatak da omogući zrnu urezivanje u kanale cijevi puške, radi zaptivanja barutnih plinova po opaljenju metka i dobivanja obrtne brzine zrna. Ĉeliĉno jezgro nemanikakvu ulogu u pogledu probojnosti, već je u konstrukciju unijeto iskljuĉivo iz razlogaekonomske prirode. Ovo zrno ima šiljati vrh, cilindriĉni srednji i konusni zadnji dio. Po svomobliku i konstrukciji, predstavlja suvremeni tip zrna. Na košuljici zrna s vanjske strane postoji

kanal koji sluţi za olakšano pertlovanje grlića . Ĉahura je mesingana ili ĉeliĉna. Konusnog je oblika, radi lakšeg vaĊenja iz leţišta puške, nakon opaljenja metka. Njen prednji dio se završava grlićem. Zadnji dio je masivniji ina njemu je izraĊen vijenac u koji ulazi zub izvlakaĉa pri vaĊenju ĉahure iz leţišta metka.Donji dio završava se dancetom. Na njemu postoji leţište kapisle s dva otvora za prolaz

plamena od kapisle ka barutnom punjenju. Na dancetu je izraĊen nakovanj u vidu jednogmanjeg ispupĉenja (bradavice), koji sluţi da se o njega izvrši gnjeĉenje inicijalne smješe injeno paljenje.

Barutno punjenje sluţi da sagor i jevanjem u barutnoj komori stvori odgovarajući pritisak i da zrnu odreĊenu poĉetnu brzinu. Osim njega, kod ove puške je sila barutnih plinovaiskorištena i za vraćanje zatvaraĉa u zadnji poloţaj, ĉime je omogućen poluautomatski rad

puške. Barutno punjenje je od nitroceluloznog baruta (NC-08), koje je slobodno nasuto uĉahuri. Barutno punjenje je teško oko 1,6 grama.

Inicijalna kapisla je nami jenjena da izvrši pripaljivanje barutnog punjenja metka.Sastoji se od mesinganog ĉanĉeta, inicijalnog punjenja i staniolske pokrivke. Inicijalno

punjenje je sastavljeno od smješe fulminata, kalijum klorata i antimontr isulfida. Kapisla je

utisnuta u leţište na dancetu ĉahure. Da bi se osigurala neophodna hermetizacija, ovaj spoj se

po utiskivanju kapisle premazuje odgovarajućim lakom.

Slika 95.

Metak 7.62 mm sa zrnom M59 zaautomat. i poluaut.puške

1 – Košuljica zrna;2 – Olovo;3 – Ĉeliĉno jezgro; 4 – Ĉahura; 5 – Barutno punjenje;6 – Inicijalna kapisla.

4.3.1.2. Metak cal. 7,62x39 mm sa zrnom M67

Ovaj metak (slika 96.) je veoma sliĉan prethodnom. Razlika je, u stvari, samo u

konstrukciji zrna. Metak sa zrnom M59 ima tzv. “trodjelno”, a metak M67 “dvodjelno” zrno,tj. košuljicu od tombaka, a jezgro od olovno-antimonske legure. Ĉahura ovog metka je

mesingana. Drugih bitnih razlika nema.



226

Slika 96. Metak 7.62 mm sa zrnom M67 za

automat. i poluaut. puške

1 – Košuljica zrna; 2 – Olovno jezgro;3 – Ĉahura; 4 – Barutno punjenje;5 – Inicijalna kapisla.

Tehnički podaci za streljivo cal. 7,62 mm Tabela 51.


Zrno (M59)

košuljica obloga jezgro

Ĉelik, olovo

ĉelik olovoĈelik

8,4

3,372,053,00

27

Zrno (M67)košuljica jezgro

Tombak, olovotombakolovo

8,43,375,03

27

Ĉahura

Mesing -Ĉelik

7,46,8

38


Inicijalna kapisla (K-5, 5-2) fulminatska 0,25 2,85

Kompletan metak - 17 55

Balistički podaci za streljivo cal. 7,62 mm Tabela 52.

Naziv metka V0 (m/sek)

Pmax

(kg/cm2)

Preciznost u cm na m (Rs)

100 300 500

7,62 mm metak sa zrnom M59 720 3200 5 16 30

7,62 mm metak sa zrnom M67 740 3400 5 16 30



227

Ĉ E T V R T O P O G L A V L J E

PROCES OPALJENJA METKA I KARAKTERISTIKE PROJEKTILA

1. PROCES OPALJENJA METKA

Zakonitosti opaljenja metka, let projektila i njegov domet do cilja pruĉava balistika.Ovdje postoje dva jasno odreĊena procesa, poces opaljenja metka i proces kretanja projektilakroz cijev vatrenog oruţja do izlaska iz cijevi (unutarnja balistika), i kretanje projektila od

izlaska iz cijevi pa sve do cilja (vanjska balistika).84

U ovom dijelu knjige bit će iznijeta pitanja koja prouĉava unutarnja balistika. Dok se projektil kreće kroz cijev vatrenog oruţja, kreće se pod utjecajem razvijenih bar utnih plinova i

njegova brzina se povećava do momenta izlaska iz cijevi. Dalje projektil nastavlja da se krećekroz zrak pod djelovanjem saopćene mu poĉetne brzine. Na putu kroz zrak dolazi dodjelovanja otpora sredine kroz koju se projektil kreće i istovremeno djeluje zaemljina teţa. Danije ovih utjecaja na let projektila, projektil bi imao duţu putanju.

Unutarnja balistika prouĉava: a) pojave i procese koji se javljaju pri opaljenju metka, b)kretanje projektila kroz cijevi, c) karakter prolaska, d) brzinu prolaska u cijevi, e) porast

pritisak a u cijevi, f) naĉin nastajanja rotacije projektila, kao i konstrukciju vatrenog oruţja uzavisnosti od uvjeta zadatih za odreĊenu vrstu vatrenog oruţja. 85

Opaljenje metka je sloţen proces brzog pretvaranja hemijske energije baruta, najprije u

toplotnu a zatim u kinetiĉku energiju. Proces opaljenja metka je momenat kada poĉinje

sagorijevanje baruta, napuštanje projektila iz cijevi, a ovaj proces traje od stotih do tisućitih

dijelova sekunde. Pritisci koji se javljaju u cijevi prilikom opaljenja, kreću se od 2500 do 300

bari. Temperatura barutnih plinova kreće se od 3000 do 3500 K 0, a temperatura plinova u

momentu izlaska iz cijevi je oko 2000 K 0. Brzina kretanja projektila kreće se od 200 do 400

m/sek kod pištolja i revolvera, a 700 do 1200 m/sek kod pušaka. Ubrzanja koja se javljaju kod

procesa opaljenja kreću se od 15000 do 20000 g (zemljino ubrzanje). Kada se razmotre ovi

uvjeti odmah se uoĉava da su oni oštriji i veći, nego kod strojarske tehnike. I pored vrlo

kratkog vremenskog intervala i oštrih uvjeta procesa opaljenja, isti je zakonomjeran. Ništa se

ne dogaĊa nepredviĊeno86

.

Jedan od temeljnih uvjeta zakonomjernosti odvijanja procesa opaljenja jeste jasno

definirana osobina suvremenih baruta koji se upotrebljavaju, da pod normalnim uvjetima

barut gori po paralelnim slojevima s relativno malom brzinom. Postoji uzajamna povezanost

izmeĊu pritisaka i zapremine i procesa sagorijevanja barutnih plinova.

U vezi s eksperimentalnim procesom opaljenja metka, unutarnja balistika omogućava dase riješe dva temeljna problema balistike: 1) prvi je da se izraĉuna zakon promjene pritisaka

barutnih plinova i brzina projektila u poznatom vatrenom oruţ ju za date uvjete punjenja, a posebice da se odredi maksimalni pritisak plinova i poĉetna brzina projektila, i 2) drugi je

balistiĉko projektiranje vatrenog oruţ ja. Zadatak se sastoji u tome, što treba odrediti nove

konstrukcione podatke za cijev i uvjete barutnog punjenja, da bi projektil odreĊene mase

postigao traţenu poĉetnu brzinu pri odreĊenoj vrijednosti maksimalnog pritisaka. Prvi

problem uvijek sluţi kao zavr šna faza drugog problema. Unutarnja balistika prouĉava uvjete i

faktore od kojih zavise uvjeti promjene pritisaka i brzine projektila. Ona prouĉava opće

zakonitosti kojima se potĉinjavaju procesi opaljenja i koji se odigravaju pri opaljenju metka.

84 Grupa autora, Vojna enciklopedija, II izdanje 1970. god., Beograd, knjiga I, strana 446.85

Jovanović Z., Bošković M., Lakĉević Dr. D.S., Kriminalistička balistika, Beograd, 1987. god., strana 114.

86 Budiselić Prof. dr, Unutrašnja balistika, Tehniĉka akademija KoVa Zagreb, 1974. god., strana 24.



228

Ujedno postavlja zahtjeve za konstruiranje ureĊaja koji su potrebni za mjerenje u unutarnjoj

balistici.

U procesu opaljenja metka mogu se razlikovati tri temeljna dijela:

1.

Proces sagorijevanja baruta i stvaranje plinova visoke temperature, veoma sabijenih pod

visokim pritiskom, koji sadr ţe veliku koliĉinu energije. Brzina sagorijevanja zavisi od

vrste baruta, pritisaka i temperature plinova.

2. Proces pretvaranja toplote u kinetiĉku energiju kretanja sistema (projektil, zatvaraĉ, cijev

oruţ ja, barutno punjenje).

3.

Proces kretanja projektila, trzanje oruţ ja unazad i kretanje plinova samog punjenja, pri

ĉemu postoje razliĉiti otpori (koji se suprostavljaju ovom kretanju).

Ova tri procesa izraţavaju se odreĊenim matematiĉkim zakonima, koji nam

omogućavaju da uspostavimo vezu izmeĊu elemenata opaljenja metka (put projektila, brzina, pritisak) i uvjeta punjenja (zapremina barutne komore, zapremina duţine cijevi, masa baruta,

oblik baruta, karakteristike baruta).

Za hemijsku eksploziju je karakteristiĉno da ima veoma brze hemijske reakcije praćene pojavom barutnih plinova, gdje dolazi do suštinske promjene stanja materije. Eksplozija u

uţem smislu rijeĉi jeste proces veoma brze hemijske promjene materije, koji je praćen takoĊer

veoma brzim oslobaĊanjem toplote i formiranjem veoma zagrijanih plinova i para.

Zahvaljujući velikoj brzini hemijske reakcije, plinoviti produkti u prvom trenutku zauzimaju

veoma mali prostor i zbog toga se ti plinovi nalaze pod velikim pritiskom

A B

C D E

F G H

Slika 97. Proces opaljenja metka iz pištolja



229

Kada se metak ispali, ĉahura se širi i ispunjava prazan prostor, koji je ostao izmeĊu

ĉahure i leţišta metka, i na taj naĉin zadr ţava plinove visokog pritisaka. Prilikom opaljenja

metka, barutno punjenje sagori veoma brzo, u tisućitom dijelu sekunde, proizvodeći pri tome

veliku koliĉinu vrelih plinovitih proizvoda. Uz to, usljed malog prostora stvara se visok

pritisak. Plinski proizvodi stvoreni sagorijevanjem barutnog punjenja imaju oko 14 000 puta

veću zapreminu nego što ima nesagorjelo barutno punjenje.Ovakav pritisak daje projektilu veliku poĉetnu brzinu. Kroz cijelu cijev za njim se kreću

vreli plinovi i izlaze na usta cijevi. Na ustima cijevi dolazi do brzog širenja vrelih plinova, a

naglo se smanjuje pritisak. Ovu pojavu prati karakteristiĉan zvuk-prasak, koji prati opaljenje

svakog metka iz vatrenog oruţ ja. Pored praska-pucnja na ustima cijevi se javlja jaĉi ili slabiji

vatreni bljesak - plamen.

Fotografija 191. Fotografija 192. Plamen na ustima cijevi nakon ispaljenja streljiva

Fotografija 193. Fotografija 194. Plamen na ustima cijevi nakon ispaljenja streljiva

Kao posljedica sagorijevanja barutnog punjenja i stvaranja visokog pritisaka, još dok se projektil nalazi u cijevi (kreće se od leţišta metka prema ustima cijevi) usljed akcije i reakcije, javlja se trzanje oruţja unazad. Preko danceta ĉahure djeluje isti pritisak kao na dno

projektila. Lakši i sporiji projektil izaziva slabiji trzaj nasuprot teškom i brzom projektilu kojiizaziva jaĉi trzaj. Jaĉina trzaja vatrenog oruţja odreĊena je masom i brzinom projektila, te se

prilikom konstrukcije vatrenog oruţja o tome posebno vodi raĉuna. Trzaj unazad koristi se zarad mehanizma za izbacivanje ispaljenih ĉahura. U nekim konstrukcijama vatrenog oruţja,ubacivanjem pogodnih amortizera taj trzaj unazad se “prigušuje”, ali se nikada ne moţe

potpuno otkloniti.

Cijev vatrenog oruţja je izraĊena od visoko legiranih kvalitetnih ĉelika. Na zadnjem

dijelu cijevi nalazi se leţište metka i tu je debljina zidova cijevi najveća (najveći pritisak se

javlja u ovom dijelu prilikom opaljenja). Prema ustima cijevi zidovi su sve tanji pošto se povećavanjem zapremine pritisak smanjuje. Cijev je iznutra spiralno oţlijebljena, projektil se

urezuje u ţlijebove i poprima rotaciono kretanje i izlaskom iz cijevi projektil nastavlja da

rotira oko duţne ose. Na taj naĉin dobija stabilnost na putanji, a prodornost mu se povećava.



230

Duţina cijevi je tako konstruirana, da još dok je projektil u cijevi, sav barut izgori i “preda projektilu maksimalni impuls”. Prekratka cijev bi dovela do toga da se na ustima cijevi izgubidio energije plina, a posljedica toga bio bi jaĉi bljesak i jaĉi pucanj, a manja poĉetna brzina.Zadnji dio cijevi završava se leţištem metka. Leţište metka zatvara zatvaraĉ u ĉijem tijelu senalazi udarna opruga s udarnom iglom. Zatvaraĉ se ĉvrsto zabravljuje za cijev, i poslije

opaljenja pritisak na zatvaraĉ gura oruţje unazad, tj. proizvodi trzaj oruţja.

Zatvaraĉ kod streljaĉkog vatrenog oruţja moţe se zabravljivati na više naĉina, od kojihsu najĉešća tri:

Prvi naĉin zabravljivanja je rotiranje zatvaraĉa. Zatvaraĉ ima ispuste koji ulaze u posebneispuste koji se nalaze u tijelu leţišta metka. Zatvaraĉ se gurne prema leţištu metka izaokrene tako da bi ispusti ušli u odreĊena mjesta na leţištu metka. Ovaj naĉinzabravljivanja je jednostavan, pouzdan i veoma jak.

Drugi naĉin zabravljivanja koristi neku vrstu podupiraĉa. Zatvaraĉ drţi uz leţište metka

brava, koja je neka vrsta podupiraĉa, spojena sa zatvaraĉem zglobom, a otvara se premavani da bi se zabravio pred jednom izboĉinom. I ovaj naĉin zabravljivanja je jednostavanuz napomenu da postoji dosta tipova brava i naĉina koji je mogu aktivirati.

Treći naĉin zabravljivanja koristi nagnute, takozvane oscilirajuće zatvaraĉe. Cijelizatvaraĉ se koristi kao podupiraĉ, i kada zatvaraĉ doĊe do leţišta metka naginje se na

jednu stranu (gore ili dole), tako da njegov zadnji kraj upadne u ispuste koji se nalaze u

sanduku oruţja. Oĉigledno je da je u ovom sluĉaju primijenjen originalan i veoma duhovit

naĉin zabravljivanja i otvaranja zatvaraĉa.

U cjelini rad streljaĉkog vatrenog oruţja je veoma sloţen i sinhroniziran proces. Kako

operacija opaljenja metka traje veoma kratko, uz istovremenu pojavu visokog pritisaka ivisoke temperature i mehaniĉkog habanja usljed trenja, to je potrebno da svi vitalni dijelovioruţja budu izraĊeni od najkvalitetnijeg ĉelika. Prilikom opaljenja metka, zatvaraĉ mora ostatizabravljen sve dok pritisak ne padne na dopustivu sigurnosnu visinu. Poslije toga zatvaraĉtreba odbraviti i izvući ispaljenu ĉahuru, a na njeno mjesto stavlja se slijedeći metak u leţištemetka. Leţište metka se zatvara zatvaraĉem, koji je tako konstruiran, da za vrijeme pomicanjazapne udarni mehanizam i izvrši opaljenje metka. Ovo vaţi samo za automatska i

poluautomatska vatrena oruţja, dok kod neautomatskog oruţja sve navedene radnje obavljaĉovjek, koji otvara i zatvara zatvaraĉ. Kod revolvera ove radnje obavlja udaraĉ i obaraĉ, a

pokretaĉku silu daje prst ĉovjeka. Kod lovaĉkih pušaka unutrašnjost cijevi je glatka, a sistemzabravljivanja je nešto drugaĉiji

Funkcioniranje automatskog i poluautomatskog oruţja zasniva se na tri sistema: pozajmicom barutnih plinova, trzanjem cijevi i trzanjem zatvaraĉa. Obiĉno se koristi jedansistem, r jeĊe dva odjednom, a sva tri sistema nisu korištena ni kod jednog oruţja do sada.

Prvo je bio zastupljen sistem “trzanja cijevi”. Zabravljenoj cijevi i zatvaraĉu dopuštalo seda se kreću unazad, kao jedan dio, pod djelovanjem sile trzanja. Zajedniĉka masa cijevi izatvaraĉa dovoljna je, da se sve zajedno ne pomakne više od 12 do 14 mm prije nego štometak ne izaĊe iz cijevi i pritisak padne. Cijev se tada zaustavlja, a zatvaraĉ kreće dalje poddjelovanjem sopstvene inercije pošto je stigao u krajnji zadnji poloţaj, vraća se nazad poddejstvom sile povratne opruge i unosi novi metak u leţište. Cijev se pod djelovanjem povratneopruge vraća u prednji poloţaj. U nekim konstrukcijama i zatvaraĉ pomaţe vraćanju cijevi u

prednji poloţaj. Sistem “trzanja cijevi” se koristi kod većine pištolja. Dosta je pouzdan, ĉvrst,nema problema sa barutnom gareţi, a i zamjena cijevi je jednostavna. Nedostatak kod ovogsistema bio bi u tome što je teţi od ostalih, a cijev mora imati svojstvo da se pokreće naprijed



231

– nazad. S druge strane, dobra mu je osobina što je za njega potrebno manje dijelova, i to gaĉini pouzdanim, a to je, kao što se zna, zahtjev kod konstruiranja svih vrsta streljaĉkogvatrenog oruţja.

Sistem “pozajmica plinova”, pri ĉemu se iz cijevi odvoji manja koliĉina plinova, koristise za potiskivanje klipa. Otvor za pozajmljivanje plina nalazi se najmanje na pola duţine

cijevi, tako da projektil preĊe dobar dio puta prije nego što preĊe preko njega. Mala koliĉina plina koja uĊe u otvor ne utiĉe bitno na dalji tok kretanja projektila, niti isti gubi potisnusnagu pritisaka ukupno stvorenih barutnih plinova. Plin se skrene prema komori plinskog

povratnika, a zatim udara u klip i pritisaka ga. Klip s klipnjaĉom je vezan za nosaĉ zatvaraĉa.Pri trzanju klipa trza se i nosaĉ zatvaraĉa, zatim zahvata tijelo zatvaraĉa, odbravljuje ga i

povlaĉi za sobom i ujedno sabija povratnu oprugu. Izvlakaĉ izvlaĉi ispaljenu ĉahuru,zaustavlja nosaĉ zatvaraĉa i tijelo zatvaraĉa. Povratna opruga, koja je u sabijenom poloţaju ,

gura tijelo zatvaraĉa naprijed, vrši se unošenje slijedećeg metka, zaustavlja se tijelo zatvaraĉai zabravljuje zatvaraĉ i ponovo ispaljuje metak. Sistem “pozajmice plinova” primjenjuje senajĉešće kod automatskih pušaka i puškomitraljeza jer je lak, a koliĉina plinova moţe se lakokontrolirati i tako mi jenjati brzina gaĊanja.

Sistem “trzanja zatvaraĉa” je naroĉito usavršen poslije Drugog Svjetskog rata. Trzanjezatvaraĉa ne koristi zabravljivanje zatvaraĉa nego masu i inerciju zatvaraĉa kako bi leţištemetka bilo zatvoreno dok projektil ne izaĊe iz cijevi. Svi dobri automati koriste sistem“trzanja zatvaraĉa”, s tim što treba prethodno zadovoljiti neke uvjete. Metak ne smije biti

prejak, pa zbog toga automati koriste pištoljsko streljivo. Ĉahura ima blago konusni oblik da

bi zatvorila leţište metka prije nego što potpuno uĊe u njega. Uspješnost korištenja sistema

“trzanja zatvaraĉa” zavisi u mnogome od uravnoteţenosti izmeĊu kosntrukcije oruţja istreljiva. Svaka promjena streljiva onemogućiti će funkcioniranje automata i zato se koristisamo jedna vrsta streljiva. Kod većine modela iz Drugog svjetskog rata korišten je metak kal.9 mm Parabelum, a to je kao što se zna najĉešći metak za pištolje.

Dva su naĉina uvoĊenja streljiva u leţište metka kod streljaĉkog vatrenog oruţja i to pomoću spremnika (magacina) ili redenikom. Spremnici su uglavnom nezamjenjivi, a

redenici zam jenjivi. Spremnici su naĉinjeni kao limene kutije koje sadrţe od 5 do 50 metaka(i do 160 metaka npr. automat MGV cal. 5.56 mm) u redu koji ĉini niz metaka jedan ispoddrugoga ili u cik cak poloţaju, a u nekim sluĉajevima je moguć i dvostruki niz. Na vrhuspremnika nalaze se “usne spremnika” koje dozvoljavaju da odjednom izlazi samo jedanmetak iz okvira. U spremniku se nalazi donosaĉ metka s oprugom koji donosi metke do“usana”. Zatvaraĉ se kreće iza metka i kad je u potpuno zadnjem poloţaju, metak na vrhu

iskaĉe pred zatvaraĉ i on ga potiskuje kretanjem prem naprijed. Uvodnik usmjerava metak priunošenju u cijev. Spremnik se koristi kod pušaka, pištolja, većine automata i kod nekih lakihmitraljeza. Spremnici su laki, jednostavni i lako ih je puniti streljivom. Nedostatak spremnika

je u tome što ograniĉava koliĉinu metaka u njemu.

2. KRETANJE PROJEKTILA KROZ ZRAK

Nauka koja se bavi prouĉavanjem kretanja projektila od izlaska iz cijevi pa do krajnjegcilja, naziva se vanjska balistika. Pod projektilom uopće podrazumijevamo svako tijelo koje

se pod utjecajem sile kreće kroz prostor. U kriminalistiĉkoj balistici i uopće balistici, pod projektilom se podrazumi jeva tijelo koje se kreće kroz prostor, izbaĉeno djelovanjemsagorjelih barutnih plinova, iz nekog vatrenog oruţja. Za vanjsku balistiku (posebice zakriminalistiĉku balistiku) nije vaţan oblik projektila, odnosno da li je u pitanju dijabola zazraĉnu pušku, zrno olovne saĉme, zrno vojniĉke puške ili granata topa, ili neki metalni vijak

izbaĉen iz cijevi ruĉno pravljenog vatrenog oruţja. Zakoni vanjske balistike podjednako vaţeza sve pomenute projektile.



232

Vanjska balistika prouĉava zakone kretanja projektila u zraĉnom prostoru i djelovanjesile zemljine teţe i zraĉnog otpora.

Mjerenje poĉetne brzine preciznim instrumentima, pokazuje, da projektil postiţe najveću brzinu na samim ustima, toĉnije 30-ak centimetara od usta cijevi (iz praktiĉnih razlogazanemaruje so ovo rastojanje u odnosu na cjelokupni put koji projektil preĊe poslije iz laska iz

cijevi). Na projektil odmah po izlasku iz cijevi djeluje otpor zraka i zemljina teţa i on poĉinjeodmah da gubi brzinu, koja se dalje smanjuje, dok na kraju brzina ne bude jednaka nuli. Tada

projektil, pod utjecajem zemljine teţe, polako dobiva sve veće ubrzanje i padom na tlo, ona

opet postaje jednaka nuli, odnosno projektil predaje svoju energiju, mjestu udara, odnosno

pada.

Brzina projektila ĉinu vaţnu komponentu u procjeni nanijetih povreda, njihovoj teţini ilieventualnoj procjeni o mogućnosti nanošenja povrede. Brzina projektila je od vaţnosti zakriminalistiĉku balistiku i rasvjetljavanje kriviĉne stvari, koja je predmet kriviĉnog postupka.

Za lovaĉke puške saĉmarice odreĊuju se poĉetne brzine na rastojanjima od 5, 10, 15, 20

do 50 metara od usta cijevi. To su one daljine na kojima olovna saĉma moţe nanijeti tjelesne pa i smrtonosne povrede (zavisno od veliĉine saĉme i dijela tijela koji je pogoĊen).

Kod oruţja s oţlijebljenim cijevima, brzina projektila se odreĊuje na daljini 25, 50, 100,150, 200 i 300 metara od usta cijevi. To su one daljine na kojima projektili mogu nanijeti

teške i smrtonosne povrede. Brzina koja se mjeri na odreĊenoj udaljenosti od usta cijevi oznaĉava se sa simbolom V i

s donje strane sim bola stavlja se odreĊena vrijednost rastojanja od usta cijevi na kojem semjeri brzina projektila. Npr. V 25, V 100, V 200.

U ovom dijelu daćemo podatke o poĉetnim brzinama projektila na odreĊenim daljinamainteresantnim za kriminalistiĉku balistiku.

Tabela kretanja sačme različite veličine na odreĎenim daljinama87 Tabela 53.

Rastojanje od usta cijevi i mjesta gdje se

mjeri brzina projektila Brzina V (m/sek ) saĉmenih zrna raznih promjera

2 mm 3 mm 4 mm 6 mm 8 mm

0 metara(na ustima cijevi) m/sek

375 375 375 375 375

5 metara 337 348 354 358 361

10 metara 293 315 326 338 345

15 metara 259 288 304 322 332

20 metara 231 266 283 307 318

25 metara 207 245 268 295 310

40 metara 155 200 230 262 282

50 metara 125 175 205 244 265

60 metara 103 152 183 225 250

100 metara 48 60 125 170 200

završna brzina

(krajnji domet)22 28 30 39 46

87Rapajić M., Todorović S., Lovačko oruţje i municija, Novi Sad, 1971. god., strana 151.



233

3. UBOJITOST PROJEKTILA

Krajnji cilj projektila izbaĉenog iz streljaĉkog vatrenog oruţja je da pri dodiru s preprekom preda dio energije (udarna energija) i na taj naĉin izazove odgovarajućedeformacije na prepreci, koja moţe biti i ljudsko tijelo (vojne svrhe) ili divljaĉ (prilikom

lova). Ukoliko je pogoĊen cilj na kraćem rastojanju , utoliko je efekat pogotka veći, tj. projektil ima veću kinetiĉku energiju. Kinetiĉka energija projektila zavisi od mase i brzine projektila. Primjenom odreĊene matemaiĉke formule moţemo u svakom trenutku, na svakom

dijelu balistiĉke putanje odrediti kojom energijom raspolaţe projektil, tj. kolika mu jeubojitost.

E = p x V

2

2

gdje je

p – masa (teţina) projektila izraţena u kg; V – brzina projektila izraţena u m/sek; E – energija projektila izraţena u Joulima.

Iz odnosa energije, mase i brzine projektila uoĉava se da na veliĉinu kinetiĉke enrgijeviše utjeĉe brzina projektila od njegove mase. Naime, poznato je da energija raste skvadratom brzine projektila, odnosno energija projektila je u direktnoj srazmjeri s masom

projektila i kvadratom brzine, a obrnuto srazmjerna sa silom zemljine teţe. Daljom analizom

odnosa energije projektila, mase i brzine dolazi se do zakljuĉka, da će sporije opadati energijau toku leta projektila ko ji ima veću brzinu, ili će kod dva projektila iste mase sporije opadatienergija onog projektila koji ima veću brzinu.

U kriminalistiĉkoj balistici je veoma vaţan momenat odreĊivanja energije projektila koji

je naĉinio odreĊena razaranja, prije svega na ljudskom tijelu, odnosno do koje granice

projektil raspolaţe energijom radi nanošenja teških tjelesnih ili smrtonosnih povreda. Ovaj

problem je veoma kompleksan, zahtijeva svestrano prouĉavanje svih uvjeta koji su doveli do

povreĊivanja ljudskog tijela. Objektivnu ocjenu mogu dati struĉnjaci za kriminalistiĉku

balistiku i sudsku medicinu.S kriminalistiĉkobalistiĉkog aspekta nije teško odrediti energiju projektila u datom

momentu, jer postoje odreĊene balistiĉke tablice s podacima o brzini projektila na odreĊenim

rastojanjima (V0, V50, V100, itd), kao i kojom energijom projektil raspolaţe na istomrastojanjima od usta cijevi (E0, E50, E100, itd). Izraĉunavanje matematiĉkih odnosa energije,

brzine i mase projektila, ĉak i s preciznim instrumentima bez uĉešća eksperata za sudsku

medicinu bila bi samo primjena formalnih ĉinjenica, koje mogu kriviĉne odnose dovesti i do

zablude.

U praksi je vje š tak balistič ar Zoran Jovanvić iz Republič kog sekretarijata za unutra š nje poslove SR Srbije imao sluč aj povreĎ ivanja u predjelu glave (ne š to iznad sljepoč nice)ispaljivanjem signalnog metka iz raketnog pi š tolja, kalibra 26 mm88. U prvoj verziji okrivljeni

je izjavio da je raketni pi š tolj bio uperen u vis i da je imao namjeru da signalnim metkom

88 Jovanović Z., Bošković M., Lakĉević Dr. D. S., Kriminalistička balistika, Beograd, 1987. god., strana 118-

119.



234

upozori osobe koje su se nalazile na terenu gdje je zabranjeno igranje i da je vjerojatno zapaljiva masa iz pi š tolja udarila u š tok prozora, odbila se i pogodila o š tećenog. Na š toku prozora u gornjem kutu konstatirana je več a količ ina barutne gare ţ i i djelomič no o š tećenjedrvenih vlakana. O š tećeni se nalazio na 17 metara od prozora, na ni ţ em nivou oko petmetara. Kut koji zaklapa pravac pucanja iz raketnog pi š tolja i o š tećenja na š toku s pravcem

prozora, mjesto gdje se nalazio o š tećeni je pribli ţ no 700

. Oč igledno je da zapaljiva smješa signalnog metka ne mo ţ e da riko š etira, jer je kut veći od predviĎ enog kuta za mogućnost pojave riko š eta. Ukoliko je do š lo do nezakonomjernog odbijanja, signalna zapaljiva masa biveoma mnogo izgubila u energetskom smislu, i ne bi mogla da se objasni nastala te š katjelesna povreda na glavi o š tećenog.

Na licu mjesta je ispaljeno vi š e signalnih metaka s prozora, u pravcu mjesta gdje senalazio o š tećeni kritič nom prilikom, a prepreka je nač injena od dvije table stola za stonitenis, postavljena jedna prema prema drugoj pod kutom oko 700 , da bismo mogli da pratimoeventualni efekat na drugoj ploč i poslije odbijanja signalne smješe. Od pet ispaljenih

signalnih metaka s rastojanja od oko 17 metara, dva su pogodila prepreku, odbila se i jedan je samo udario u drugi dio table, dok je jedan oti š ao van table, pao u neposrednoj blizini i

potpuno sagorio. Pregledom mjesta direktnog udara u tablu stola zapa ţ a se polukru ţ no o š tećenje s

dubinom o š tećenja od 2-3 mm, a na drugoj tabli, gdje je signalna masa udarila poslijeodbijanja od prve table, jedva se zapa ţ a neki trag.

Iz ovog eksperimenta, izvedenog na licu mjesta, vje š tak je do š ao do zaključ ka, da jeo š tećenog pogodila signalna masa direktno, da nije bio nikakav riko š et ili neko drugoodbijanje, jer nisu ni postojali uvjeti za ovu pojavu. O š tećenje na prvoj tabli (napravljena oddrveta debljine oko dva centimetra) pribli ţ no odgovara po intenzitetu i obliku opisane

povrede na glavi o š tećenog, koju je dao kirurg koji je vr š io kirur š ku intervenciju nado š tećenim.

Nalazom vje š taka nije bila zadovoljna obrana okrivljenog, pa je tra ţ ila da se ponovoizvr š i vje š tač enje od strane jedne eminentne institucije , š to je sud i prihvatio. Nač injen jedetaljan elaborat s detaljnim opisom fenomena djelovanja signalne mase na ţ ivi organizam,upotrijebljena je jedna svinja te ţ ine oko 50 kg, na koju je izvr š eno ispaljivanje signalnogmetka. Primijenjene su formule za izrač unavanje udarne energije signalnog metka narastojanju od oko 17 metara, i dobiven je rezultat s podacima o povredi koja mora biti

smrtonosna. Ubojitost signalne mase ogleda se u tome š to ista i na ovom rastojanju,raspola ţ e dovoljnom energijom da nanese smrtonosne povrede.

MeĎ utim , č injenica je, da je o š tećeni u momentu zadobivanja povrede (konstatiraokirurg) bio u ţ ivotnoj opasnosti, ali da se veoma brzo oporavio i poslije nekoliko mjeseciosjeća se sasvim dobro, a na mjestu udara signalne mase na glavi jedva se mogao uoč iti trag-

o ţ iljak.Poseban problem se javlja kod odreĊivanja ubojitosti olovne saĉme ispaljene iz lovaĉkih

puškaka saĉmarica. U saĉmenom snopu postoji više pojedinaĉnih saĉmenih zrna. Drugim

rijeĉima, svako zrno predstavlja jedan projektil koji se ponaša po zakonima balistike, tako da

je ukupna ubojitost saĉmenog snopa ustvari zbroj ubojitosti ukupnog broja olovne saĉme.

Npr. patron kalibra 16 s barutnim punjenjem od 1,65 gr bezdimnog baruta i olovnom saĉmom

promjera 3 mm, u ukupnoj masi od 32 gr (u jednom punjenju ovog patrona ima prosjeĉno oko

195 saĉmenih zrna promjera 3 mm), moţe se odrediti ubojitost saĉmenog snopa na razliĉitim

daljinama primjenom formule za odreĊivanje udarne energije projektila odnosno ukupne

udarne energije pojedinih projektila iz saĉmenog snopa.

Poĉetna brzina na ustima cijevi, bez obzira na veliĉinu saĉmeih zrna, je za sve vrste oko360 m/sek. Na kraćim rastojanjima od nekoliko metara, kada saĉmeni snop ide kao jedna



235

cjelina i kada se još nije formirao u obliku ovoida i kada nije došlo do širenja i znatnog

izduţivanja, ima veoma veliku ubojitost. Primjenom formule u konkretnom sluĉaju dobiva se

udarna energija od E0=2200 J, (ukupna masa saĉme je 32 gr, V0=360 m/sek). Ovako velika

energija saĉmenog snopa na ustima cijevi, odnosno na nekoliko metara od usta ci jevi,

predstavlja veliku ubojitost, pa su povrede nanijete ovom vrstom vatrenog oruţja veoma teške

s efektom kao da je mišićno tkivo samljeveno. Na većim udaljenostima dolazi do širenja iizduţivanja saĉmenog snopa. Jedan dio saĉmenih zrna neće pogoditi ţe ljeni cilj, pa dio

ubojitosti, koje nose ova saĉmena zrna, ne moţe se uzeti u obzir prilikom odreĊivanja ukupneubojitosti saĉemnog snopa.

Ako je na daljini od 30 metara cilj pogodilo 60 olovnih saĉmenih zrna, ĉija je

pojedinaĉna masa 0,164 gr (u 32 gr punjenja ima oko 195 saĉmenih zrna), onda je cilj

pogodila masa od ukupno oko 10 gr (60 x 0,164), pa će na toj daljini za saĉmu promjera 3

mm, brzine V30 = 230 m/sek, biti ubojitost E30 = 260 J. To je znatno manja ubojitost nego na

nekoliko metara (3-5 metara) od usta cijevi. Kod pušaka s oţlijebljenim cijevima gdje se

ispaljuje jedinstven projektil (brenneke, foster, slug), opadanje ubojitosti je nešto postepenije

nego kod pušaka saĉmarica koje koriste olovnu saĉmu.

Da bi se brţe izraĉunala energija udarne sile i ubojitost saĉmenog snopa koji je pogodioodreĊeni cilj, saĉinjene su balistiĉke tablice na temelju najĉešće upotrebljavane saĉme, nadaljinama od 15 do 35 metara.

Tabelarni pregled enrgija jednog sač menog zrna izra ţ ena u J 89 )Tabela 54.

Daljina od ustacijevi

metara

Ubojitost, energija jedne saĉme K r u p n o ć a s a ĉ m e

2 mm 3 mm 4 mm 5 mm15 1.69 J 6,95 J 18,3 J 69,1 J

20 1,31 J 5,82 J 15,3 J 62,9 J

25 1,05 J 4,99 J 14,0 J 57,6 J

30 0,86 J 4,32 J 12,7 J 52,8 J

35 0,70 J 3,73 J 11,3 J 48,8 J

4. PUTANJA PROJEKTILA (BALISTIĈKA KRIVA)

Put koji naĉini projektil od trenutka izlaska iz cijevi vatrenog oruţja do cilja naziva se balistiĉka putanja projektila. Njen izgled podsjeća na “ parabolu” iako se odmah uoĉava dakrakovi ove “ parabole” nisu istih kvaliteta. Zbog posebnog izdvajanja i znaĉaja ova se

parabola naziva balistiĉka kriva. Balistiĉka kriva se formira po odreĊenim zakonitostima. Moguće je taĉno odreĊivanje

njenih elemenata odnosno moguće je unaprijed predvidjeti oblik, duţinu, visinu i ostaleelemente, pošto je cijeli proces formiranja balistiĉke krive zakonomjeran.

89 Rapajić M., Todorović S., Lovačko oruţje i municija, Novi Sad, 1971. god., strana 156.



236

50 100 150 200 250 300 Daljina (m)

0,15 0,20 0,25

0,60

Vrijeme

leta

(sek)

O

S

S1

P r a v a c

p o l a z

a p r o j

e k t i l a

α β

Slika 98.

Balistička kriva s elementima putanje projektila

Analizom balistiĉke krive (slika 98.) utvrdićemo slijedeće: 1) na temelju izgleda

balistiĉke putanje u odnosu na horizont razlikujemo tri (3) vrste balistiĉkih putanja kojeodgovaraju horizontalnom, kosom i vertikalnom hicu, 2) horizontalni hitac ima poĉetnu osukretanja paralelnu s horizontom, i kod ove putanje postoji samo padajući krak, 3) kosi hitacima elevacioni kut manji od 900, s tim da je najveći domet projektila ispaljenog iz vatrenogoruţja kada je elevacioni kut izmeĊu 250 i 300, 4) vertikalni hitac se dobiva ispaljivanjem hica

pod kutom od 900, 5) polazni kut projektila je uvijek manji od upadnog, 6) padajući krak

putanje je uvijek manji od penjajućeg kraka, pa je zbog toga tjeme putanje uvijek bliţe padnojtoĉki, 7) brzina projektila stalno opada do jedne toĉke, kada je brzina najmanja i skoro

prestaje utjecaj sile pritisaka barutnih plinova koji su izbacili projektil iz cijevi, a zatim se postepeno povećava brzina projektila pod utjecajem zemljine teţe, s tim da u padajućemdijelu putanje i pod utjecajem sile zemljine teţe projektil nikada ne moţe dostići brzinu koju

je imao na izlasku iz cijevi oruţja (nikad ne moţe postići vrijednost poĉetne brzine), 8) natemelju iznijetog u prethodnom dijelu analize balistiĉke krive proizilazi zakljuĉak da jeubojitost projektila veća na uzlaznom dijelu putanje.

Interesantno je promatranje projektila koji je ispaljen kao vertikalan hitac. Brzina

projektila stalno opada do odreĊene visine, koja je u ovom sluĉaju 75 % od maksimalnog

dometa, kada je brzina projektila ravna nuli i tada projektil poĉinje da pada vertikalno, podutjecajem sopstvene mase, brzina stalno raste, ali zbog otpora zraka, brzina projektila u padu

nikada ne moţe biti veća ili jednaka poĉetnoj brzini projektila. U praksi je bili sluĉajevaranjavanja od projektila koji je slobodno padao, a matematiĉkim izraĉunavanjima dobivaju se

podaci koji ukazuju i na mogućnost smrtonosnog djelovanja.

5. DOMET PROJEKTILA

Maksimalni domet ispaljenih projektila (kao i domet olovne saĉme) je interesantan podatak za kriminalistiĉku balistiku. Kada se uzme u obzir ĉinjenica da je ubojitost projektilasa smrtonosnim posljedicama u granicama od oko 1/3 od maksimalnog dometa projektila,

onda se ovaj podatak ĉesto koristi kod procjenjivanja mogućih nanošenja teških tjelesnih pa i

smrtonosnih povreda, kao i mogućnost dovoĊenja u opasnost i drugih osoba.



237

Veliĉina maksimalnog dometa zavisi od poĉetne brzine, elevacionog kuta i mase projektila. Otpor zraka smanjuje domet projektila, pa se kod projektila s oţlijebljenim

cijevima kreće od 1000 metara (pištolji kalibra 6.35 mm) do 6000 metara, kod specijalnihvojniĉkih karabina.

Navešćemo podatke o maksimalnom dometu kod nekih vrsta vatrenog oruţja s

oţlijebljenim cijevima, a hitac je ispaljen s elevacionim kutom od 300

do 350

: 1) vojniĉkikarabin cal. 7.62 mm domet oko 6000 metara, 2) vojniĉka puška cal. 7.9 mm domet oko 5000metara, 3) lovaĉki karabin (ultra rezantno streljivo) domet oko 5000 metara, 4) lovaĉkikarabin (rezantno streljivo) domet oko 4000 metara, 5) lovaĉki karabin (srednje rezantnostreljivo) domet oko 3000 metara, 6) malokalibarska puška cal. 5.6 mm domet oko 1500metara i pištolj marke “Crvena Zastava” M-57 cal. 7.62 mm, domet oko 1400 metara.

Maksimalni domet olovne saĉme kod pušaka saĉmarica je daleko ispod maksimalnogdometa vatrenog oruţja s oţlijebljenim cijevima, kako je to već naglašeno. Prije sveganamjena lovaĉkih pušaka saĉmarica je za odstrjel divljaĉi koja se nalazi u kretanju, pa je

konstrukcionim rješenjima podešen maksimalni domet olovne saĉme. Pribliţno maksimalnidomet olovne saĉme moţe se dobiti ako promjer saĉme izraţene u milimetrima pomnoţimo s

brojem 100. Navešćemo podatke o maksimalnom dometu kod nekih vrsta olovne saĉme ispaljene iz

lovaĉke puške saĉmarice cal. 16:90

Tabela 55.

Elevacioni kut

od 200 do 25

0

Promjer

saĉme

Maksimalni

domet(metar)

Od 200 do 25

0

2,50 mm 250

3,00 mm 310

3,50 mm 370

4,00 mm 410

Maksimalni domet olovne saĉme ispaljene iz lovaĉke puške saĉmarice zavisi odelevacionog kuta. Dat ćemo or i jentaciono podatke samo za jednu vrstu olovne saĉme

promjera 2,50 mm s poĉetnom brzinom V0 = 360 m/sek, ispaljene iz lovaĉke puške saĉmaricecal. 16:

91

Tabela 56.

Kut elevacije 10 20 30 40 60 80 100 150 200

Maksimalnidomet izraţen

u metrima95 122 137 150 170 185 200 215 225

90

Rapajić M., Todorović S., Lovačko oruţje i municija, Novi Sad, 1971. god., strana 168.91 Rapajić M., Todorović S., Lovačko oruţje i municija, Novi Sad, 1971. god., strana 169.



238

Za ostale vrste olovne saĉme moţe se pribliţno odrediti maksimalni domet na temelju

datih podataka za saĉmu promjera 2,5 mm i korištenjem podataka iz tabele za krajnji dometsaĉme ispaljene pod elevacionim kutom od 200 do 250.

6. RIKOŠET PROJEKTILA

Projektil na svom putu moţe da naiĊe na razliĉite prepreke (drvo, kamen, ciglu, površinuvode, led, itd.), i da ostvari kontakt s preprekom pod razliĉitim kutom. U zavisnosti od kuta

pod kojim je projektil došao u dodir s preprekom, zavisi njegovo dalje ponašanje. Ako je projektil došao do prepreke pod pravim kutom, a prepreka je velike ĉvrstoće tako da je nemoţe probiti (ĉeliĉni lim debljine 10 mm) mada ima još uvijek veliku brzinu, dolazi donjegovog raspadanja u više sekundarnih, sitnih, projektila. Sekundarni projektili se rasturajuna sve strane, ukljuĉujući i eventualna odbijanja iz pravca dolaska projektila. Sekundarni

projektili nemaju veliku ubojitost, ali u neposrednoj blizini mogu nanijeti povrede na

osjetljivim mjestima ljudskog tijela, prije svega povrede oka.

Ako projektil dolazi do prepreke pod nekim manjim kutom od 900, s još dovoljno

velikom brzinom (i zavisno od prepreke) projektil se ili zabija u prepreku, ili dolazi dokontakta jedne strane projektila i prepreke, njegovog odbijanja, tako da projektil moţenastaviti dalje kretanje u dr ugom pravcu. U kom će pravcu da nastavi poslije kontakta s

preprekom, a taj kontakt je pod kutom manjim od 900, zavisi od više faktora, prije svega od prirode prepreke, kuta padanja, od daljine s koje je došao projektil, tj. kojom se brzinom krećeneposredno prije kontakta s preprekom, od prirode samog projektila (ĉvrstoća, oblik, masa),itd.

U širem smislu svako odbijanje projektila od prepreke i nastavljanje kretanje projektila unekom drugom pravcu, naziva se “rikošet ”. U uţem smislu pod “rikošetom”

podrazumijevamo kretanje projektila poslije kontakta s preprekom, gdje je upadni kut jednak

odbojnom kutu. Eksperimentalnim putem je utvrĊeno da poslije svakog “rikošeta” projektilgubi od ubojitosti oko 50 % i za isto toliko se skraćuje domet. Eksperi mentalnim putem je

takoĊer utvrĊeno da se pojava “rikošeta” javlja kod projektila, bez obzira na njegovu prirodu,samo ako je upadni kut manji od neke odreĊene vrijednosti kuta, odnosno ta graniĉnavrijednost iznosi 15

0. To zavisi od oblika projektila, prije svega od njegovog vrha (ovalni ili

zatupasti vrh), a ovo vaţi i za olovnu saĉmu, gdje je graniĉna vrijednost ispod 7 0.

A

B

D

C

E

F

α βγ

Slika 99.

Rikošet projektila s označenim upadnim kutom (α) i odbojnim (β) kutom , te kutom skretanja projektila ( γ )

Kut ABC naziva se upadni kut, manji je od 150, odnosno 70, i moţe dovesti do rikošeta.Kut DBE je odbojni kut i on je po veliĉini jednak kutu ABC. Pravac AB je pravac dolaska

projektila na prepreku, a pravac BD je pravac kretanja projektila poslije kontakta s

preprekom. Kut DBF je kut skretanja projektila i jednak je zbroju upadnog i odbojnog kuta.



239

Pri velikim brzinama, udar projektila o prepreku i na manjim rastojanjima, kut odbijanja

moţe biti i znatno veći od upadnog kuta (odbojni kut rikošeta). U kom pravcu će projektil nastaviti putanju poslije odbijanja od prepreke, odnosno da li

će kretanje nastaviti u pravcu gaĊanja ili skrenuti na neku drugu stranu, zavisi i od nagiba prepreke, tj. površine neke prepreke u koju projektil udara, od njene prirode i dr. Npr., ako je

prepreka led ili kamen, rikošet se neće javiti u pravcu gaĊanja, već se moţe kretati u nekomdrugom pravcu.

Kada olovna saĉma udari u drvo rikošet se moţe javiti i pod znatno većim kutom od

graniĉnog kuta. Ako je upadni kut 600, olovna saĉma moţe rikošetirati i pod kutom od 100 0, a

u pojedinim sluĉajevima, kada je rijeĉ o staroj, suhoj i veoma tvrdoj hrastovini, olovna saĉma pri udaru pod pravim kutom moţe se vratiti i prema osobi koja je ispalila hitac. U ovom

sluĉaju ne radi se o pravom rikošetu saĉmenih zrna, već o odbijanju od tvrde elastiĉne prepreke.

Posebice je interesantno ponašanje saĉme pri udaru o zemlju, led ili površinu vode, kada postoje uvjeti za pojavu rikošeta. Jedan dio olovne saĉme rikošetira, i ako se neka osoba naĊeu blizini mjesta rikošeta moţe doći do povreĊivanja. Ovo se dosta ĉesto dešava u lovu na

divlje patke, kada se ne poštuju lovaĉka pravila (lovaĉka etika) pa se puca na pernatu divljaĉkada je na zemlji ili vodi. Ako su mali upadni kutovi, projektil moţe da rikošetira i više puta.Tom prilikom moţe mijenjati pravac kretanja u zavisnosti pod kojim kutom je udario usljedeću prepreku, gubeći poslije savkog rikošeta oko 50 % ubojitosti i isto toliko u brzini.

Napr., ako je poslije prvog rikošeta prepolovljena udarna energija projektila, poslije drugogrikošeta takoĊer se gubi polovina udarne enrgije, itd., dok projektil ne izgubi potpuno energijui naĊe se u stanju mirovanja.

U okruţnom sudu u Titovom Uţicu za vrijeme pretresa, otac poginulog maloletnogd eteta potegao je pištolj i ispalio nekoliko metaka u pravcu okrivljenog. Sudnica je bila puna

stranaka. Niko nije bio povreĎen. Jedan projektil je udario u tablu masivnog sudskog stola

(za kojim se nalazil o sudsko veće), zatim u zid a potom u plafon, da bi se skoro neoštećennašao na podu. Ovom prilikom je došlo do trostrukog rikošeta projektila. Pro jektil je ispaljeniz pištolja kal. 7,65 mm. Pregledom nastalih oštećenja od ispaljenog projektila, mogla jetačno da se rekonstruiše putanja projektila i utvrdi zakonitost rikošeta, odnosno da je upadniugao jednak odbojnom uglu , a da su oštećenja, po intenzitetu, sve manja, počev od prvogoštećenja na drvenoj tabli stola, do posljedneg oštećenja na plafonu sudnice92.

Projektili s oštrim vrhom i s košuljicom od ĉelika ili tombaka, kao i projektilimalokalibarskog oruţja u većini sluĉajeva rikošetiraju u pravcu gaĊanja i ne mogu se vratiti(poslije odbijanja) u pravcu osobe koja je pucala. Graniĉni kut je veći nego što je sluĉaj s

projektilima s ovalnim vrhom ili lovaĉkim projektilima s olovnim vrhom. Olovni projektili iolovna saĉma imaju graniĉni kut 70. Iznad kuta većeg od 70 ne dolazi do rikošeta, veće se

projektil ili zabije u prepreku ili jednostavno spljošti i znatno deformira i pada u blizinimjesta, gdje je ostvaren kontakt projektila i prepreke. Pošto je kod olovnih projektila graniĉnikut mali, preporuĉu je se za naoruţanje policije vatreno oruţje revolver. Naime, prilikomupotrebe revolvera u naseljenim mjestima (nuţne intervencije ovlaštenih sluţbenih osoba), bitće smanjena opasnost od povreĊivanja rikošetom osoba koja se nalaze na mjestu intervencije(projektili nami jenjeni za ispaljivanje iz revolvera mahom su naĉinjeni od olova bezkošuljice).

Prilikom lova na pernatu divljaĉ puškama saĉmaricama, kada je divljaĉ u letu, moţe se javiti rikošet olovne saĉme pri udaru u roţasti kljun ptice. Ovo pod uvjetom da su se stekli

uvjeti za pojavu rikošeta (kada je graniĉni kut man ji od 7

0

). Olovna saĉma s velikom brzinom92

Jovanović Z., Bošković M., Lakĉević Dr. D.S., Kriminalistička balistika, Beograd, 1987. god., strana 124.



240

pri udaru u tvrde prepreke ima efekat eksplozivnog projektila, te parĉad (sekundarni projektili) mogu odletjeti i do 50 metara i nanijeti povrede osobama koje su bile dosta

udaljene od ciljne putanje. Kod projektila ispaljenih iz o ruţja s oţlijebljenim cijevima (ako je

projektil šupalj u zadnjem dijelu), sekundarni projektili koji se javljaju pri udaru u tvrdu prepreku pod pravim kutom, mogu se vratiti u pravcu osobe koja je pucala.

Rikošet je zakonomjerna pojava. Ranjavanje rikošetom uvjetuje da se detaljno ispitajuuvjeti po kojima je došlo do rikošeta. Prije svega treba pregledati lice mjesta (konfiguracijuterena), oštećenje na prepreci za koje se smatra da je nastalo rikošetiranjem projektila,detaljno se upoznati sa sudskomedicinskim nalazom povrede, izvršiti rekonstrukciju dinamikeodigravanja dogaĊaja. U svakom sluĉaju treba izvršiti detaljno ispitivanje oruţja i projektila(saĉme) koji su kritiĉnom prilikom upotrijebljeni.

Fotografija 195.

Rikošet zrna nakon udara u drvo

7. MJERENJE BRZINE PROJEKTILA

Brzina projektila je promjenljiva veliĉina koja se mijenja u toku njegovog kretanja krozzrak. Veoma je teško procijeniti (direktno pri izlasku iz cijevi ili na taĉno odreĊenom

rastojanju od usta cijevi) brzinu projektila. Brzina projektila mjeri se na taj naĉin što se gledakoliko je potrebno vremena da projektil proĊe taĉno odreĊeno rastojanje koje je dosta kratko.U suštini ovo rastojanje ĉini duţina baze mjerenja. Polazimo od ĉinjenice da projektil od

trenutka izlaska iz cijevi konstantno gubi brzinu. Brzina se izraĉunava primjenom temeljnogobrasca za odreĊivanje brzine V = L/t, gdje je V – brzina izraţena u m/sek, L – duţina

preĊenog puta izraţena u metrima, t – vrijeme prolaska izraţeno u sekundama. Odavde

proizilazi da je brzina izraţena metrima u sekundi, i da je ova brzina, brzina projektila usredini promatrane baze. Projektil na svom putu nailazi sukcesivno na dva detektirajućaureĊaja, koji svaki za sebe odašilje signale kronografu u trenutku prolaska projektila kroz

ureĊaj. Na taj naĉin dobivamo vrijeme koje je potrebno projektilu da preĊe taĉno odreĊenorastojanje koje razdvaja ova dva ureĊaja. Rastojanje izmeĊu dva ureĊaja moţemo lako

izmjeriti. Brzinu projektila izraţavamo formulom V = L/t. Dva detektirajuća ureĊaja postavljamo na putanju projektila i to na odreĊenom i poznatom rastojanju jedan od drugoga.



241

Ovo rastojanje je baza mjerenja a sredina baze nalazi se na odreĊenom rastojanju od ustacijevi vatrenog oruţja. Treba uzeti kratku duţinu baze da bi kriva brzine projektila mogla biti

pribliţno izraţena pravom crtom. Pogodno je raspolagati kratkom bazom, jer mjerenjemduţine baze L biće utoliko toĉnija i eventualna greška kod L biće izraţena greškom kod V.MeĊutim, nije moguće skratiti ovu duţinu ispod izvjesnih veliĉina, koje treba da budu u

odnosu s taĉnošću kronografa koji će ih iskoristiti. Detektirajući ureĊaji imaju zadatak da otkriju prolaz projektila u dvije toĉke na njihovoj putanji. Ovo otkrivanje moţe se izvršiti na više naĉina. Najprostiji naĉin se sastoji u stavljanjuizolirane ţice na ustima cijevi vatrenog oruţja, a zatim se izvrši ispaljivanje na blindiranumetalnu ploĉu, koja na svojoj zadnjoj strani ima prekidaĉ. Prije ispaljivanja, dok struja idekroz ţicu iz usta cijevi i dolazi u kronograf, jedna druga ţica prolazi kroz zatvoreni prekidaĉ itakoĊer dolazi u kronograf. Prolaz projektila presi jeca ţicu na ustima cijevi i pokrećekronograf, a kada projektil pogodi metalnu ploĉu, prekidaĉ odskaĉe i otvara tok struje ko jizaustavlja kronograf. Ovaj postupak moţe se zami jeniti nišanskim ramovima koji se sastoje iz

jedne ţice u vidu mreţe, ĉije rupice su veliĉine polukalibra projektila. Prolaz projektila krozmreţu imaće ista prethodna dejstva. Kod stalnih instalacija i za streljivo, ĉiji projektil se kreće

većom brzinom od brzine zvuka, takoĊer se moţe upotrijebiti elektriĉni prekidaĉ. Svi postupcina koje smo se ukratko osvrnuli baziraju se na prekidu toka struje. Postoje i drugi postupci,

koji koriste samo signal ili pak zatvaranje toka struje.

Pomenuti ureĊaji za detektiranje prolaza projektila sasvim mogu zadovoljiti potrebe ukriminalistiĉkoj balistici, mada vojne institucije u ove svrhe upotrebljavaju znatno savršenije i

preciznije ureĊaje. UreĊaji za detektir anje prolaska projektila vezani su za kronometre.

8. KRONOGRAF

Kronograf je ureĊaj ĉija koncepcija omugaćava korištenje naĉina detekcije,transformišući ih u veliĉine koje odgovaraju vremenu, ili direktno u vrijeme. U studiji ćemonavesti samo glavne kronografe i princip rada.

Najjednostavniji detektori za mjerenje poĉetne brzine V0 koji se danas primjenjuju, a ĉijirezultati mogu zadoviljiti potrebe kriminalistiĉke balistike, su ramovi sa ţicom. To je jedanobiĉni drveni ram s namotanom ţicom u obliku mreţe, koja je ukljuĉena u jedno strujno kolos naponom E i otporom R. Kroz ovu ţicu teĉe struja jednaka I = E/R + Rz, gdje je Rz otpor

ţice. Ako vremenski promatramo dijagram te struje, utvrdićemo da je to konstantna veliĉina.Ako se ovakav ram sa ţicom naĊe na putanji projektila, koji će prekinuti ţicu, struja će u tomtrenutku biti jednaka nuli. Dobit ćemo jedan negativni impuls koji moţe pokazati kronometar.Ako na odreĊenom rastojanju postavimo još jedan ram sa ţicom, poslije izvjesnog vr emena t ,

projektil će prekinuti i drugo ovakvo strujno kolo i dobivamo i drugi negativni impuls, koji će

poslije izvjesnog vremena zaustaviti rad kronometra. Ovo je jedan od mogućih detektora zamjerenje poĉetne brzine V0. Prednost ovakvih detektora je u njihovoj jednostavnosti.

Nedostaci su sporost mjerenja, pošto se poslije svakog mjerenja mora krpiti pokidana ţica.

Ĉesto se umjesto ramova sa ţicom, za poĉetak mjerenja vremenskog intervala upotrebljavala

jedna ţica na ustima cijevi. Na cijev se navuĉe jedan izolator i za nju se priĉvrsti ţica. Ostalo je potpuno isto kao kod ramova. Ima jedan izvor napajanja i jedan otpornik. Kada projektil

proĊe, prekida ţicu i strujno kolo. Kod detektora s fotoćelijama na jednu fotoćeliju pada stalna svjetlost, u funkciji

vremena, dobiva se stalna struja. MeĊutim, ako se u jednom trenutku smanji svjetlosni izvor,vrijeme t , onda će se smanjiti i jaĉina struje. Prema tome, ako pored fotoćelije proĊe projektili zakloni svjetlost, dobićemo jedan negativni impuls. To je princip rada detektora s

fotoćelijom. Negativni impuls pokazuje trenutak kada je projektil prošao pored fotoćelije. Zamale kalibre, konstrukcija se postavi tako što se na jednoj gredi montira ţaruljica koja stvara





243

Slika 100.

Bulanţov (Boulange) kronometar; EM 1 – elektromagnet, EM 2 – elektromagnet, HŠ – kronometarski štap, RŠ – registrirajući štap, NS – noseći stub, N – noţ, O – opruga, P – poluga

Elektronski kronometar radi na principu brojanja elektriĉnih impulsa strogo odreĊene i poznate uĉestalosti. Njegova principijelna šema sastojala bi se od oscilatora, pojaĉivaĉa,elektronskog prekidaĉa, brojaĉa i dva pojaĉivaĉa u koja dolaze impulsi koji oznaĉavaju

poĉetak i kraj mjerenja. Oscilator je generator naizmjeniĉne struje (napona), s tim što je uĉestalost oscilacija

strogo definirana i stabilna, i ne smije se mijenjati u toku rada. Stabilizator je s kristalom

kvarca, koji se nalazi u jednom termostatu. Termostat omogućava jedan stalan temperaturni

reţim rada. Oscilacije iz oscilatora idu u višestepeni pojaĉivaĉ, koji na svom izlazu ima kolo

koje sinusoidne napone pretvara u impulse odreĊene strmine implituda i trajanja. Impulsidolaze do elektronskog prekidaĉa, i ukoliko je isti zatvoren ovi impulsi ne mogu dalje. Ako se

da toĉan signal za poĉetak rada ovog kronemetra, preko pojaĉivaĉa I , i elektronski prekidaĉ seotvori, onda impulsi iz oscilatora dolaze do brojaĉa te se registrira njihov broj. Brojanje će senastaviti sve dotle dok se preko ulaza u pojaĉivaĉ II ne dovede signal koji oznaĉava krajmjerenja vremena, odnosno koji će zatvoriti elektronski prekidaĉ. U brojaĉu će ostatiregistriran broj impulsa, koji ustvari predstavlja broj vremenskih jedinica. Od jednog do

drugog impulsa imamo toĉan broj oscilacija. Za mjerenje poĉetne brzine primjenjujemouglavnom kronometre ĉiji oscilator ima uĉestalost 1.000.000 Hz ili 10.000.000 Hz. To je zaove relativno kratke baze sasvim dovoljno. Ĉesto se ova vrsta kronometra zove brojaĉkronometar. Ako se ovom kronometru iskljuĉi oscilator, a na ulaz dovedu oscilacije ili uopće

impulsi, isti će da izmjeri broj prispjelih impulsa. Prema tome, ovakav ureĊaj moţe da mjeri ivanjske impulse.



244

Brojaĉ obiĉno ima kapacitet do jedne sekunde. Ako ima frekvenciju do 1000 Hz, da

bismo registrirali vrijeme do jedne sekunde, biće dovoljno da brojaĉ sadrţi tri sekunde. Akoimamo frekvenciju do 1.000.000 Hz i ţelimo da nam opseg mjerenja vremena bude jednasekunda, onda brojaĉ mora imati šest dekada. Prva dekada u koju dolazi impuls daćemikrosekunde, druga daje 1/10 mikrosekunde, treća daje 1/100 mikrosekunde, ĉetvreta će dati

mini sekunde, peta daje 1/10 minisekunde i šesta daje 1/100 minisekunde. Sistem oznaka broja vremenskih jedinica (impulsa) je pomoću 10 tinjalica ili se koristisistem neonskih cijevi s brojevima od kojih se pali odreĊen broj. Pojaĉivaĉi koji seupotrebljavaju ne smiju da izobliĉuju impulse. Pri mjerenju poĉetne brzine, impulsi kojiodreĊuju poĉetak i kraj mjerenja vr emenskog intervala, dobivaju se iz detektora koji su

postavljeni na odreĊenom rastojanju i na taj naĉin definiraju dio putanje projektila za koji semjeri brzina. S ovim kronometrom moţe se mjeriti poĉetna brzina Vo s bilo kojim tipomdetektora, o ĉemu je već bilo rijeĉi.

9. KADENCA

Pod kadencom podrazumijevamo broj metaka ispaljenih u jednoj minuti. O kadencimoţemo govoriti samo kod automatskog vatrenog oruţja. U principu moţe se mjeriti na dvanaĉina: 1) da se unaprijed odredi broj metaka, izm jeri vrijeme t , pa da se kadenca proraĉuna, i2) da se za unaprijed dato vrijeme t izmjeri broj ispaljenih metaka.

Prvi naĉin je toĉniji pošto postoje ureĊaji za taĉno mjerenje vremena, a eventualna

greška je mala. UreĊaj koji se upotrebljava za odreĊivanje kadence u Vojno-tehniĉkominstitutu u Beogradu, je veoma suvremeno rješenje 94.

Oscilator daje jednu odreĊenu uĉestalost koja se pojaĉava u pojaĉivaĉu i formira na valuoblik pogodan za rad brojaĉa. Tako formirani impulsi dolaze u elektronski prekidaĉ, kojiukoliko je zatvoren, impulsi dalje ne mogu. Za svaki prolazak projektila dobićemo iz primaĉa

po jedan impuls i oni idu u predbrojaĉ metaka gdje se odreĊuje poĉetak mjerenja kadence.Zatvaraĉ kod automatskog oruţja ne radi uvijek podjednak om brzinom. Ukoliko je oruţjezagrijano zatvaraĉ radi brţe. Ukoliko se kadenca mjeri u jednom rafalu, predbrojaĉem seodreĊuje da li će se kadenca mjeriti na poĉetku, u sredini ili na kraju. Prvi metak od kogaţelimo da mjerimo kadencu otvara elektronski prekidaĉ i impulsi iz oscilatora idu u brojaĉ.Poĉinje mjerenje vremena. Sada slijedeći impulsi idu u brojaĉ metaka. Poslije odreĊenog

broja metaka unaprijed odreĊenog (obiĉno deset), brojaĉ metaka šalje impulse u elektriĉni prekidaĉ koji zatvara i prestaje mjerenje vremena.

K = N - 1 .

60t

Ovdje K oznaĉava kadencu, N broj ispaljenih metaka i t izmjereno vrijeme pošto imamodekadni sistem, sve se mnoţi sa 60. Ovaj naĉin mjerenja je veoma toĉan. Predbrojaĉ i brojaĉse sastoje iz multifikatora koji su kod ovog mjeraĉa binarnog tipa. Zapravo predbrojaĉ je

binaran, a brojaĉ ima mogućnost dekadnog mjerenja (deset metaka).Praktiĉno, svaki od primaĉa za mjerenje poĉetne brzine moţe da se upotrijebi.

Upotrebljavaju se jednostavniji pr imaĉi, najĉešće s fotoćelijama. MeĊutim, fotoćelija nije postavljena na putanji projektila već tako da projektil presi jeca svjetlost. Fotoćelija je postavljena pored oruţja, i njeno vidno polje je na ustima cijevi i reaguje na svjetlost priispaljenju, tj. pri prolasku projektila. Fotoćelije su osjetljive na infracrveni dio svjetlosti.

94 Jovanović Z., Bošković M., Lakĉević Dr. D.S., Kriminalistička balistika, Beograd, 1987. god., strana 129.



245

Drugi primaĉ koji se moţe primi jeniti je obiĉan mikrofon, koji zvuĉni impuls pretvara uelektriĉni. Mikrofon se postavlja na odreĊenom rastojanju na kome neće biti oštećen. Treći

primaĉ koji se isto tako moţe primi jeniti je Senjetov kristal. Pored ovih moţe se primijeniti

jonizaciona sonda, itd.

Za mjerenje kadence na opisani naĉin, postoji mogućnost prikljuĉenja pisaĉa, koji

omogućava dobivanje slike. Uglavnom se koristi kada se ispituje vatreno oruţje, jer se izdijagrama vidi pravilnost rada zatvaraĉa. Kadenca kod streljaĉkog streljiva je veća i moţe daide i do 1000 metaka. Taĉnost mjerenja kadence na ovaj naĉin je vrlo precizna.

10. MJERENJE ROTACIJE PROJEKTILA

Stabilizacija projektila na putanji postiţe se rotacijom projektila. Za balistiku je vaţno dazna kolika je rotacija. Jedan od naĉina mjerenja rotacije projektila je pomoću solenoidnogkalema. Na jednom drvenom ramu namota se ţica – ram cijelom duţinom. Prije ispaljivanja,

projektil se namagnetira i magnetne linije sila su upravljene na osu projektila. Ovakav naĉin

magnetiranja projektila se primjenjuje da bi došlo do ukrštanja magnetnih linija sila u većem broju s magnetnim linijama sila u ramu. Kada se magnetne linije sila malo sijeku, inducirana

struja je jednaka nuli. MeĊutim, pri rotiranju projektila bude presjeĉeno najveći broj linija silau ramu, inducirana struja je maksimalna. Broj oscilacija zavisi od toga, koliko se projektil

puta okrene pri prolasku kroz solenoid. Broj obrtaja projektila se stvara u vatrenom oruţju.Do cilja se broj obrtaja neznatno smanjuje. Mjerenje rotacije projektila se vrši na ustimacijevi. Ovakav naĉin mjerenja nije mnogo podesan, pogotovu za velike kalibre. Za vel ike

kalibre ram bi morao da bude veliki. Poĉetna brzina je velika, a rotacija projektila nije i da bise zapisao jedan period rotacije potreban je vrlo dugaĉak kalem. Ovakav naĉin mjerenjakoristi se za manje kalibre i za veće rotacije.

Ĉesto se rotacija mjeri pomoću ultra brzih kamera. Na projektil se nanese crta bijelog ilifluoroscentnog sloja boje i negdje na putanji projektila se postavi ultra brza kamera koja

snima projektil pri prolazu kroz njeno vidno polje. Postoje kamere za 8000/sek., 16000/sek.,

32000/sek., i do 100000/sek. Kada se razvije film u svakom kadru naći će se projektil.

Kod ultra brzih kamera zna se vrijeme pojedinih kadrova. Pošto se zna brzina svakog kadra,moţe se izmjeriti brzina rotacije projektila.

Drugi naĉin mjerenja rotacije projektila je tako uraĊen da se pripremi projektilnanošenjem jedne crte i kada projektil proĊe, fotoćelija pošalje jedan impuls u kronometar.Zna se poĉetna brzina projektila i zna se rastojanje na kome se nalazi prva foto-kamera.

Moţemo izmjeriti vrijeme za koje će projektil stići do foto-kamere i prijeći put S1, uĉi u vidno polje kamere, i dati jedan elektriĉni impuls.

Ovaj impuls prazni jedan kondenzator preko fleš cijevi i daje jednu svjetlost vrlointenzivnu i kratkotrajnu. Ta duţina trajanja svjetlosti je reda mikrosekunde. U trenutku kadase fleš pali, foto-kamera snima projektil. Dobiva se snimak kao da projektil stoji. Istovremeno

se šalje impuls u kronometar II, koji poslije unaprijed odreĊenog vremena, pali blic II u

trenutku kada je projektil ušao u vidno polje foto-kamere I. Na putanji projektila postave se

nekoliko kamera. Film se razvija iz svake kamere i lako se uoĉava poloţaj crte. VrijemeizmeĊu dvije kamere strogo je odreĊeno, a iz toga se odreĊuje uĉestalost. Ovom metodom

dobivaju se jasniji i krupniji snimci nego kod ultra brzih kamera, gdje su snimci mali i dosta

nejasni.

Stabilnost projektila na putanji je veoma vaţan podatak. Za odreĊivanje stabilnosti projektila na putanji moţemo upotrijebiti više kartonskih meta, koje ne mogu utjecati na

kretanje projektila i koje se postavljaju na nekoliko razliĉitih mjesta na putanji projektila.Otvori (oštećenja) koje naĉini projektil prilikom prolaska kroz karton, daju sliku o stabilnosti



246

projektila na putanji. Ovo je dosta primitivan naĉin odreĊivanja stabilnosti projektila, ali jeveoma praktiĉan i za potrebe kriminalistiĉke balistike daje sasvim zadovoljavajuće rezultate. Bolji naĉin je snimanje projektila na putanji ultra brzom kamerom, kojom se hvata veći dio

putanje. Na ustima cijevi se vidi kako se projektil šeta dok ne zauzme stabilan poloţaj.

11.

MJERENJE PRITISKA

Najvaţniji parametar u unutrašnjoj balistici je pritisak, odnosno pritisak barutnih plinova

koji se stvaraju u vatrenom oruţju, prilikom ispaljenja metka. Od pritisaka zavise i vanjske

balistiĉke osobine (poĉetna brzina, domet, probojnost). Nekada se za mjerenje traţi cio pritisak u cijevi vatrenog oruţja, a nekada se traţi samo njegov maksimalni dio, zbog toga postoje ureĊaji za obje vrste mjerenja.

Krešerni sistem za mjerenje pritisak a u cijevima vatrenog oruţja sastoji se od krešernogaparata, krešernog cilindrića, taraţnih tablica i pribora za mjerenje (slika 101.).

Slika 101. Dio manometarske bombe – krešer, za odreĎivanje pritisak a u unutrašnjosti cijevi vatrenog oruţja

prilikom opaljenja1 – metalni čep, 2 – gumice, 3 – bakarni valjčić, 4 – metalni klip, 5 – zatvarač od presovane koţe.





248

Kod primaĉa uglavnom se koriste piezokristali, a mogu i mjerne trake, s tim što je tadaureĊaj za registriranje nešto drugaĉiji, odnosno mijenja se nešto ulaz pojaĉivaĉa.

Piezoelektriĉni primaĉi baziraju se na poznatom piezoelektriĉnom efektu.Piezoelektriĉnost je osobina nekih metala koji imaju kristalnu strukturu, da pod djelovanjemmehaniĉkih pritisak ova stvaraju odreĊenu koliĉinu elektriciteta. Dolazi do mikro pomjeranja u

kristalnoj rešetki i kao rezultat tog pomjeranja dobiva se elektricitet. To je reverzibilna pojava. Ako se na takav kristalan element prikljuĉi neki izvor napajanja, onda dolazi do promjene njegovih dimenzija (promjene su mikro veliĉina). Isto tako, potpuno je odreĊen polaritet. Pri sabijanju će se na jednoj elektrodi pojaviti pozitivan elektricitet, a na drugojnegativan. Ako se razvlaĉi kristal, javlja se suprotan elektricitet. Tamo gdje je bio poz itivan

biće negativan, i obratno. Rastezanje je vrlo teško. Koliĉina elektriciteta koja se stvara na jednom piezoelementu direktno je proporcionalna

sili Q = d . F, pri ĉemu je d faktor proporcionalnosti i naziva se piezoelektriĉni modul.



249

P E T O P O G L A V L J E

BALISTIĈKA VJEŠTAĈENJA, INSTRUMENTI I UREĐAJIZA KRIMINALISTIĈKOBALISTIĈKA VJEŠTAĈENJA

I. NEKA KARAKTERISTIĈNA BALISTIĈKA VJEŠTAĈENJA

1. ISPITIVANJE ISPRAVNOSTI VATRENOG ORUŢJA

1.1. Znaĉaj i postupak ispitivanja

U svojim izjavama, bilo u istrazi ili na sudu, osumnjiĉeni vrlo ĉesto izjavljuju da jevatreno oruţje koje su u kritiĉnom momentu imali u ruci, neispravno i da je samo od sebeispalilo, odnosno da osumnjiĉeni nije preduzeo bilo kakve radnje za opaljenje. Neki izjavljuju

da je prilikom udara u neku tvrdu podlogi došlo do opaljenja, ili da su pištoljem u ruci udarili

u osobu koja je htjela da napadne, i da je tada došlo do opaljenja i pogoĊena je druga osoba.Prilikom “prelamanja” lovaĉke puške saĉmarice stavljena su dva patrona (u svaku cijev po

jedan patron) i zatvaranjem puške dolazi do opaljenja iz jedne ili obje cijevi, a da prethodnonije izvršen potreban pritisak na obaraĉe. Pištolj ispada iz ruke, pada na tvrdu podlogu i dolazi

do opaljenja. U lovu, puška se nosi preko ruke i ispod pazuha, lovac se kreće kroz gustogranje i ţivicu. Granĉica zakaĉi oroz i dolazi do opaljenja. Puška se pruţa drugoj osobi i kada

je ova osoba prihvati kada je u njegovim rukama, dolazi do opaljenja i njegovog

povreĊivanja. U otimanju oko vatrenog oruţja dolazi do opaljenja, a da niti jedan od uĉesnikanije pritisnuo obaraĉu.

Ovo su samo neke od tvrdnji okrivljenih o neispravnosti vatrenog oruţja koje je ispaliloa da to nisu htjeli, pa istraţni organi traţe od eksperta za kriminalistiĉku balistiku da detaljnoobjasne ovaj fenomen. Da li je sporno vatreno oruţje ispravno i da li je moguće da doĊe doopaljenja kako to izjavljuje okrivljeni? Da li je moguće da tom prilikom nastanu povr ede koje

su konstatirane od strane vještaka za sudskomedicinska ispitivanja?

Ispitivanje ispravnosti vatrenog oruţja ne predstavlja poseban problem. Poznavanjefunkcioniranja vatrenog oruţja pri opaljenju, naĉin rukovanja i pripremanja za opaljenje ,

kvalitet upotrijebljenog streljiva, omogućava brzo rješavanje pitanja da li je neko vatrenooruţje ispravno ili nije, odnosno da li je podobno za ispaljivanje odreĊenog streljiva ili ne.Tehniĉka strana rješavanja ovoga problema je jednostavna. Ne samo da smo u mogućnosti dakaţemo da li je neko vatreno oruţje ispravno ili ne, nego moţemo taĉno da odredimo stepen

neispravnosti i da istu otklonimo, kao što se otklanjaju nedostaci i neispravnost kod svih vrsta

strojeva, jer je sistem vatrenog oruţja u stvari jedna vrsta stroja podešena za ispaljivanjeodreĊene vrste streljiva. Odrţavanjem i opravkom vatrenog oruţja bave se specijaliziraneradnje (specijalni servisi/oruţari).

U kriminalistiĉkoj balistici pored utvrĊivanja uzroka neispravnosti, treba dati odgovor i

na pitanje, da li je moglo doći do opaljenja iz vatrenog oruţja kako to objašnjava okrivljeni. Ne da se zadovolji tehniĉka strana, već naprotiv mora se voditi raĉuna i o kriviĉnoprocesnim

radnjama vezanim za svaki kriminalni dogaĊaj. Dati pot punu sliku o ispravnosti vatrenog

oruţja u konkretnom sluĉaju je kompleksno pitanje, jer problem nije samo tehniĉke nego idruštveno-pravne prirode.

Postupak pri ispitivanju ispravnosti vatrenog oruţja je slijedeći:



250

Detaljan pregled spornog vatrenog oruţja, posebno mehanizama za okidanje i mehanizmaza blokiranje istog;

Ispaljivanje iz spornog vatrenog oruţja (kod pištolja jedan pun spremnik, kod revolvera broj metaka koji staje u doboš, a kod pušaka broj metaka koji staje u magacin ili

spremnik) – prilikom prvog ispaljivanja u spremnik staviti najviše dva metka zbogeventualne neispravnosti (npr. poluautomatski pištolj puca rafalno);

Ispitati mogućnost opaljenja iz vatrenog oruţja prema kazivanju okrivljenog, teeventualno uklapanje pravca kretanja ispaljenog projektila s pravcem ustrijelnog ili

prostrijelnog kanala rane na tijelu oštećenog.

Detaljnim pregledom spornog vatrenog oruţja treba utvrditi trenutno stanje, prije svegavitalnih dijelova mehanizma za opaljenje i mehanizma za koĉenje. Pregled udarne opruge,

zupca oslona udaraĉa, odnosno udarne igle kada je u napetom stanju, pregledati polugu izubac koĉnice koji zahvata i blokira sistem za opaljenje i utvrditi da li su svi ovi dijelovi

originalni ili naknadno uraĊeni. Posebno treba više paţnje obratiti na one dijelove vatrenogoruţja na koje sam okrivljeni ukazuje. Potrebno je utvrditi kolika je potrebna sila pritisaka na

rep obaraĉe, da bi se aktivirao mehanizam za opaljenje. Kod lovaĉkih pušaka saĉmarica trebautvrditi potreban pritisak na rep obaraĉe za svaku obaraĉu posebice, ako je puška dvocijevna,i posebice pregledati svaki sistem za opaljenje i blokiranje za svaku cijev. Kod ovih pušakamoţe se kao neispravnost javiti opaljenje prilikom “zatvaranja” puške. TakoĊer je potre bno

utvrditi cjelokupno stanje oruţja: da li je dobro odrţavano, da li je cijev korodirala i da li jeistrošena, da li je bruniranje orginalno ili naknadno izvedeno, i da li se na odreĊenim mjestimanalaze tvorniĉke oznake proizvoĊaĉa o izvršenim ispitivan jima u toku izrade i kontrole

vatrenog oruţja.Poslije detaljnog pregleda spornog vatrenog oruţja treba izvršiti ispaljivanje onoliko

metaka koliko staje u spremnik ili doboš- bubanj i pratiti ponašanje oruţja prilikom ispaljenja.U sluĉaju da doĊe do zastoja, da se zaglavi ispaljena ĉahura, treba više puta ponovitiispaljivanje i svaki slijedeći zastoj evidentirati. Prilikom ovih ispaljivanja po mogućnosti trebaupotrijebiti isto streljivo, koje je kritiĉnom prilikom bilo upotrijebljeno. Ako se ne raspolaţeistim streljivom, treba povećati broj ispaljenih metaka, od razliĉitog proizvoĊaĉa i razliĉitihgodina proizvodnje. Kod pištolja moţe doći do zastoja ako je opruga u spremniku streljiva

jaĉa od predviĊenog i jaĉe potiskuje metke naviše i prije nego što zatvaraĉ u povratku zahvatislijedeći metak, ĉahura koja je prethodno ispaljena se poprijeĉi i dolazio do zastoja. Dozastoja moţe doći i zbog neispravnosti izvlakaĉa, polomljenog zupca ili zbog proširenogleţišta metka, pa prilikom ispaljenja dolazi do proširenja zidova ĉahure. Kod pušaka do

zastoja moţe doći zbog proširenog leţišta metka, isto kao i kod pištolja. Kod revolvera jezastoj manje moguć, mada nije iskljuĉen. Npr. ako je zubac za okretanje doboša izlizan ilislomljen i doboš ne moţe da se okrene, tada treba ruĉno okrenuti burence i dovesti slijedeći metak u poloţaj za ispaljenje. Kod svih vrsta vatrenog oruţja moţe doći do povremenog ilistalnog zastoja, ako je udarna igla kraća od predviĊene duljine i trag koji naĉini na kapisli nijedovoljan da izazove paljenje inicijalne smješe, ili je udarna opruga oslabljena pa nemadovoljnu elastiĉnost što uvjetuje slabiji udar udarne igle u kapislu.

Posebno treba voditi raĉuna da se detaljno upoznamo s verzijom okrivljenog o kritiĉnomdogaĊaju. Pošto raspolaţemo podacima o ispravnostima ili nedostacima vatrenog oruţja

potrebno je provjeriti njegovu verziju i u laboratorijskim uvjetima što je moguće pod istimuvjetima kako to okrivljeni iznosi.

Mogućnost da vatreno oruţje opali samo od sebe, bez obzira na eventualne neispravnostioruţja je nemoguća, odnosno mora da postoji neki vanjski faktor koji izaziva opaljenje.



251

Vanjski faktor moţe da se nalazi u radnjama okrivljenog, neke druge osobe, pa i oštećenog.Pri svim ispitivanjima treba voditi raĉuna o trenutku ispaljivanja, meĊusobnom poloţajuokrivljenog i oštećenog u momentu ispaljivanja, kao i da li je moguće uklapanje ose kanalacijevi pištolja s osom kanala rane.

1.2. OdreĊivanje pritisaka na obaraĉu

Obaraĉa je kod vatrenog oruţja jedna polukruţna poluga direktno vezana za sistem

opaljenja, preko koje se vrši aktiviranje sistema za opaljenje. Kod većine oruţja postoji poseban mehanizam za blokiranje obaraĉa ili udaraĉa (moţe biti blokirana i udarna igla), asve to povećava sigurnije rukovanje oruţjem. Kod lovaĉkih pušaka saĉmarica, za svaku cijev

postoji mehanizam za opaljenje, koji se aktivira posebnom obaraĉom. Kod pušaka saĉmarica,tzv. “ bokerica”, moţe se ugraditi samo jedna obaraĉa. Prvim povlaĉenjem aktivira semehanizam za opaljenje gornje, a drugim povlaĉenjem mehanizam iz donje cijevi. Moguće jeizvršiti reduciranje redoslijeda opaljenja. Kod lovaĉkih karabina takoĊer postoje dvije

obaraĉe. Njihova namjena je da se omogući što preciznije gaĊanje. Prva obaraĉa, gledano odusta cijevi, aktivira mehanizam za opaljenje, druga obaraĉa, koja se nalazi odmah iza prve,ima zadatak da prvu obaraĉu dovede do velike osjetljivsti, odnosno potreban je samo mali

pritisak (mali dodir obaraĉe), pa da doĊe do aktiviranja mehanizma za opaljenje. Druga

obaraĉa zove se “ubrzica”, i prije nišanjenja “ubrzica” se povuĉe (ĉuje se karakteristiĉno“škljocanje”). Na ovaj naĉin prva obaraĉa dovedena je u stanje velike osjetljivosti i potrebno

je samo mali dodir obaraĉa da bi se aktivirao mehanizam za opaljenje. “Ubrzica” moţe da sešteluje prema potrebi. Kod lovaĉkih karabina štelovanje je potrebno radi preciznijeg gaĊanjastatiĉnih ciljeva na većim daljinama (100 do 300 m) i uz pomoć optiĉkih instrumenata.Ukoliko “ubrzica” nije aktivirana, pritisak na prvu obaraĉu za aktiviranje mehanizma zaopaljenje je u granicama predviĊenim za ovu vrstu vatrenog oruţja. Ovaj pritisak na obaraĉukod vatrenog oruţja za aktiviranje mehanizma za opaljenje je razliĉit i zavisi od vrstevatrenog oruţja i kreće se od 20 do 45 J. Kod pištolja kreće se oko 25-30 J, kod pušakasaĉmarica oko 25 J, kod karabina oko 30 J kpm i kod revolvera oko 45 J. Sam pritisak na

obaraĉu za aktiviranje mehanizma za opaljenje moţe se odrediti pomoću dinamometra iobiĉnim mehaniĉkim opterećenjem obaraĉe.

1.2.1. OdreĊivanje pritisaka na obaraĉu pomoću dinamometra

Mjerenje pritisaka pomoću dinamometra je jednostavno i vrlo brzo. Dinamometar je

adaptiran i podešen tako da u momentu aktiviranja mehanizma za opaljenje, jedna kazal jka pokazuje koliki je bio pritisak i ostaje u tom poloţaju sve dok se ne deblokira. Na donjemdijelu dinamometra nalazi se jedna mala kuka podešena da zahvati obaraĉu po sredini.Vatreno oruţje kod koga mjerimo pritisak na obaraĉu na posebnom stoĉiću fiksira se u

horizontalnom poloţaju. Kuka dinamometra se zakaĉi na obaraĉu i dinamometar klizi po jednoj gredici koja se nalazi iza obaraĉe, pa u momentu aktiviranja mehanizma za opaljenjekazaljka zauzima odreĊeni poloţaj koji zapišemo. Eksperiment treba ponoviti više puta (petdo sedam puta), a nakon toga treba naći srednju vrijednost koja predstavlja onaj potrebni

pritisak na obaraĉu za aktiviranje mehanizma za opaljenje. Pritisak se izraţava u Njutnima (1 N).



252

1.2.2. OdreĊivanje pritisaka mehaniĉkim opterećenjem

Ovo mjerenje je nešto sloţenije i znatno duţe traje. Moţe dati zadovoljavajuće rezultate iu potpunosti zamjenjuje mjerenje pomoću dinamometra. Ujedno moţe posluţiti i kao kontrolamjerenjima koja su izvedena pomoću dinamometra.

Postupak mjerenja je slijedeći: vatreno oruţje kod kojeg mjerimo pritisak na obaraĉu,fiksira se u vertikalnom poloţaju, pri ĉemu se vodi raĉuna da sredina obaraĉa bude nanajniţem nivou. Preko obaraĉe se prebaci tanak najlonski konac, a na krajevima konca se

priĉvrsti mali tas za odmjeravanje. Mehanizam za opaljenje kod oruţja je stavljen u napeti poloţaj, a u tas se polako sipa sitna olovna saĉma najmanjeg promjera (1,8 mm). Saĉma sedodaje postepeno sve do momenta aktiviranja mehanizma za opaljenje. Eksperiment se

ponavlja pet do sedam puta i nalazi se srednja vrijednost. Potreban pritisak na obaraĉu zaaktiviranje mehanizma za opaljenje dobiva se mjerenjem ukupne mase tasa (najlonski konac,

tas i saĉma) i sve ovo se izraţava u njutnima. OdreĊivanje pritisaka na obaraĉu nije tako ĉest zahtjev od strane istraţnih organa. To se

najĉešće ĉini onda kada se okrivljeni u svojoj odbrani pozove na to da je samo dodirnuo ili

uopće nije dodirnuo obaraĉu, a došlo je do opaljenja. U tom sluĉaju treba da se odredi pritisakna obaraĉu.

U lovu na divljaĉ, prilikom prolaska kroz gusto šiblje, ako oruţje nije potpuno osiguranood neţeljenog dodira granĉica (obaraĉa), moţe doći do neţeljenog opaljenja. Ovo je poseban

problem kad je odreĊivanje pritisaka na obaraĉu u uvjetima koji su bili prilikom kritiĉnogopaljenja. Obaraĉa je zaštićena jednim metalnim branikom, koji ne dozvoljava pristup obaraĉidirektno s prednje, zadnje i donje strane. MeĊutim, uvijek postoji mogućnost djelovanjavanjskog faktora sa strane (bilo da je granĉica, dio remnika od puške, dugmadi od odjeće isliĉno). Za svaki konkretni sluĉaj treba posebno izvršiti ispitivanja o eventualnimmogućnostima djelovanja na obaraĉu od strane vanjskih faktora.

II. INSTRUMENTI I UREĐAJI NEOPHODNI ZAKRIMINALISTIĈKOBALISTIĈKO VJEŠTAĈENJE

1. POJAM, VRSTA I PRIMJENA

Instrumenti i ureĊaji koji se upotrebljavaju za kompletna kriminalistiĉkobalistiĉkavještaĉenja su oni koji se već primjenjuju u svakodnevnim ispitivanjima razliĉitih znanstvenihdisciplina ali pr ilagoĊeni zahtjevima balistiĉke identifikacije vatrenog oruţja kao i drugihispitivanja vezanih za upotrebu vatrenog oruţja. MeĊutim, postoje i instrumenti iskljuĉivo

nami jenjeni za kriminalistiĉkobalistiĉka vještaĉenja. Instrumenti koji se nalaze u širojupotrebi, koji su neophodni i za kriminalistiĉkobalistiĉka vještaĉenja su razni mikroskopi,dinamometar, fotografska kamera, geodetski instrumenti (teodolit, nivelir), profilograf i

strijagraf, spektrograf i drugi njima sliĉni instrumenti i ureĊaji. Posebni instrumenti i ureĊajispecifiĉni za ispitivanja u kriminalistiĉkoj balistici su internoskop, ureĊaj za hvatanje

projektila, ureĊaj za odreĊivanje poĉetne brzine, kalibratori za odreĊivanje kalibra cijevivatrenog oruţja, itd. U ovu grupu moţe da se ubroji i Baltazarov instrument za identifikaciju

vatrenog oruţja na temelju tragova od ispaljenja na projektilu (i to samo na projektili skošuljicom), kao i neki dodatni dijelovi drugih ureĊaja i instrumenata za odreĊivanje korakaţlijeba u cijevima, širine i dubine ţljebova.

Posebnu grupu instrumenata ĉine tzv. pomoćni instrumenti i pomoćna sredstva, koja su

neophodna za kompletno kriminalistiĉkobalistiĉko vještaĉenje. U ovu grupu spadajugumene/silikonske ili krojaĉke lutke, razliĉite šipke, katalozi s fotografijama i šemama s



253

temeljnim karakeristikama vatrenog oruţja, zbirke razliĉitog vatrenog oruţja, kanap, mjernetrake, laserski ureĊaji, busola, dvogled, itd.

Poznavanje pomenutih instrumenata, njihovih karakteristika i širina primjene je od velike

vaţnosti za osobu koja se bavi kriminalistiĉkobalistiĉkim ispitivanjima. Zbog toga će se nekiod ovih instrumenata detaljnije opisati, a na druge samo dati osvrt.

Za uspješnu identifikaciju zrna, ĉahura i oruţja potreban je suvremeni instrumentarij koji

olakšava identifikaciju i doprinosi brţem i uspješnijem radu. Na podruĉju instrumentarija iostalih pomagala koja upotrebljavaju vještaci balistiĉari nema velikih revolucionarnih

promjena, sve se kreće u granicama klasiĉnih, prije svega optiĉkih ureĊaja koji su u današnjevrijeme povezani s kompjuterskom opremom. U slijedećem tekstu ukratko će biti opisani nekiod najvaţnijih instrumenata koji se koriste u savremenoj identifikaciji vatrenog oruţja i

produkata njegova djelovanja.

2. MIKROSKOP

Rijeĉ mikroskop je grĉkog podrijetla i sastoji se iz dvije grĉke rijeĉi: mikros - mali iskopos – promatraĉ, što u prijevodu znaĉi instrument kroz koji se promatraju mali predmeti.Koliko je mikroskop, kao instrument, prisutan u svakodnevnom ţivotu najbolje je odredio

ameriĉki profesor biolog-zoolog na Univerzitetu u Miamiu, Dţulijan Korington ( JulijanCorrington), koji je za mikroskop rekao otprilike slijedeće: “Prosjeĉan bi ĉovjek oĉekivao damikroskope naĊe samo u školskim laboratorijama, ljekar skim ordinacijama i bolnicama, i da

je opći utisak da mikroskop ima nezapaţenu i relativno malu ulogu u našem ţivotu. MeĊutim,to nije tako. Mikroskop je temeljni instrument suvremenog znanstvenog i industrijskog

istraţivanja i van svake je sumnje kralj svih instrumenata. Civilizacija poĉiva na mikroskopu.Hrana koju jedemo, teĉnosti koje pijemo, odijelo koje nosimo, metale koje koristimo, sirovine

baziĉne industrije i tisuće artikala koji predstavljaju našu kompletnu civilizaciju – sve to u

nekoj fazi dolazi pod mikroskop, gdje se kontrolira ĉistoća, sastav, veliĉina ĉestica,uniformnost i druge vaţne komponente. Otuda zaista vrijedi poznavati mikroskop.”95

Mikroskop je sloţen instrument, sastavljen od dijelova precizne izrade, pogodnokombiniranih, pa bi sastavne dijelove jednog mikroskopa mogli podijeliti u dvije grupe – optiĉke i mehaniĉke. Optiĉki sluţe za dobivanje uvećanog lika, mehaniĉki su potrebni zamanipuliranje s predmetom koji promatramo i dovoĊenje u najbolji poloţaj prema optiĉkimdijelovima.

Glavni mehaniĉki dijelovi, koji ĉine temelj na kojem se nalazi mikroskop, je postolje sastubićem koji podupire ĉitav mikroskop i ĉine jednu cjelinu. Na vrhu stubića nalazi se zglobnizavrtanj koji omogućuje da se mikroskop nagne od horizontalnog do vertikalnog poloţaja.

Iznad se nalazi stoĉić na koji postavljamo predmet promatranja. Kroz sredinu stoĉića prolazisvjetlost i dva, tri pridrţivaĉa predmeta. Otvor za svjetlost mora se nalaziti na optiĉkoj osiinstrumenta. Kod skupljih i kompliciranih mikroskopa nalazi se kondezor, koji se nalazi iznad

ogledala i koji fokusira ulazne zrake. Od zglobnog zavrtnja prema gore se uzdiţe ruĉica, koja je u većini sluĉajeva izvijena tako da nadnese optiĉke dijelove nad otvor stoĉića. Na ruĉici senalazi tu bus na ĉijim se krajevima nalaze optiĉki dijelovi. Dizanjem i spuštanjem tubusa vršise fokusiranje, a pokretanje tubusa vrši se okretanjem makrometarskog ili mikrometarskogzavrtnja.

Glavni optiĉki dijelovi mikroskopa su objektiv i okular.96 Optiĉki dio najbliţi predmetu

zove se objektiv, a onaj koji je najbliţi promatraĉevom oku je okular. Okular se sastoji iz dva

95

Korington Dţulijan, Mikroskopi u biologiji, Miami SAD, 1975. god., strana 34.96 Grupa autora , Tehnička enciklopedija, VIII sveska, 1982. god., Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb,

strana 540.



254

ili više soĉiva stavljena u jedan tubus. U unutrašnjosti okulara nalazi se okularska dijafragma,koja regulira površinu vidnog polja i izoštrava lik. Jaĉina okulara je oznaĉena brojem, npr. 5x,7,5x, 10x, gdje simbol “x” znaĉi “puta” i oznaĉava broj uvećanja. Objektiv je sloţeniji odokulara i ima ih više vrsta. Na objektivima se takoĊer nalaze brojĉane oznake koje pokazujumoć uveliĉanja objektiva. Moć uvećanja koja se daje za razne objektive zove se “poĉetno

uvećanje” i oznaĉava stepen uvećanja originalnog predmeta do realnog lika. Kada se to pomnoţi s uvećanjem okulara dobiva se krajnje uveliĉanje. Npr. upotrebom okulara 10x iobjektiva 10x dobiva se uvećanje 100x.

Postoji neobiĉno mnogo mikroskopa i dosta je teško izvršiti klasifikaciju.97 Uglavnom se

dijele u nekoliko grupa pr ema sloţenosti, namjeni, zraĉno j energiji za stvaranje lika itd. Prost

mikroskop moţe imati jedno ili više soĉiva, koja su tako postavljena da daju jedan uspravanimaginaran lik. Najprostiji primjer je obiĉna lupa. Uveliĉanja koja mogu dati prostimikroskopi mogu biti od 2 do 20 puta. Sloţen mikroskop uvijek je sastavljen od više soĉiva, adefinira se kao mikroskop koji prvo daje realan lik, pa ovaj uveliĉava, tako da dobijemoimaginaran lik. To su u stvari dva mikroskopa, jedan iznad drugog i zato se zove sloţenimikroskop. Osnovni sloţeni mikroskop je monokularni, ima samo jedan tubus i jedan okular,

dok binokularni ima dva tubusa s po jednim okularom. Moţe se koristiti i kao monokularnimikroskop.

Posebna vrsta mikroskopa, interesantna za kriminalistiĉka istraţivanja, je komparativnimikroskop.98

To je monokularni-binoobjektivan tip mikrosko pa. Pomoću njega se moţe vršitisimultana komparacija dva razliĉita primjerka koji se nalaze na dva stoĉića ili na dva krajastoĉića i nezamjenjiv se u istrazi kriminala (usporeĊivanje projektila, ĉahura, otisaka prstiju,mrlja, dlaka, vlakana itd.).

Elektronski mikroskop je proizvod XX stoljeća. Kretanje elektronskih zraka postiţe seelektromagnetnim i elektrostatiĉkim poljem i na taj naĉin se vrši fokusiranje. Zraci imaju vrlokrtaku valnu duljinu, pa je moguće otkriti mnogo sitnije detalje nego što se moţe otkritisvjetlosnim mikroskopima.99

2.1. Upotreba komparativnog mikroskopa u kriminalistiĉkoj balistici

Najprikladniji instrument za ispitivanje brazdastih tragova je komparativni mikroskop. U

suštini se sastoji od dva posebna mikroskopa, koja su spojena na vrhu s jednim optiĉkimmostom koji omogućava da se istovremeno vide dva odvojena uzorka. Uzorci su tako

postavljeni da ih razdvaja samo tanka crta na zajedniĉkom vidnom polju. Kada se vidno polje promatra samo kroz jedan okular, vidi se krug podijeljen na dva dijela crtom. Na jednoj strani

ove crte vidi se uzorak koji je smješten u lijevom mikroskopu, a na drugoj uzorak u desnom

mikroskopu. Na taj naĉin moguće je ispitivanje uzorka koji su meĊusobno znatno odvojenikao da su jedan do drugoga, a posebnim ureĊajem moguće je preklapanje vidnog polja jednogmikroskopa s vidnim poljem drugoga mikroskopa.

Komparativni mikroskop se upotrebljava za ispitivanje raznih materija gdje je potrebna

komparacija i nije specijalno namijenjen za ispitivanja tragova vatrenog oruţja. MeĊutim, onse primjenjuje za usporeĊivanje spornih tragova vatrenog oruţja već više od 70 godina i

prvobitno je bio jedini instrument namijenjen ovoj svrsi. Mogućnost istovremenog ispitivanjadva odvojena uzorka koji su optiĉkim sredstvima dovedeni jedan do drugoga, ili jedan iznaddrugoga, s velikom lakoćom povećava se mogućnost usporeĊenja spornih tragova iistovremeno povećava vrijednost postignutih zakljuĉaka u ovom poslu.

97

Tehnička enciklopedija, op. cit., VII sveska, strana 550.98 Tehnička enciklopedija, op. cit., VIII sveska, strana 559.

99 Tehnička enciklopedija, op. cit., VIII sveska, strana 561.



255

U postupku usporeĊenja s ovim instr umentom, postavlja se nesporni uzorak na jedan a

sporni na drugi stalak (drţaĉ) mikroskopa. Tragovi od ispaljenja crte (brazde) pruţaju se slijeva na desno i sama crta (brazda) mora se dovesti na sredinu vidnog polja. Osvjetljenje je

podešeno tako da osvjetljava podjednako oba uzorka, tako da detalji crta (brazdi) dolaze u

kontrast svjetla i sjenki, što samo omogućava lakše i jasnije uoĉavanje karakteristiĉnih

tragova. Sam postupak usporeĊenja obuhvata ispitivanje brazdi i grupe brazdi oba uzorka, pokušaj da se otkrije sliĉnost. Svaki uzorak se moţe pokretati nezavisno od drugog, pomjeratilijevo-desno, gopre-dolje i okretati oko svoje duţe ose. Istovjetnost tragova na nespornomuzorku i spornom uzorku se otkriva briţljivim ispitivanjem cjelokupne površine traga, i to

tako, što se na spornom uzorku naĊe jedan jaĉi karakteristiĉni trag i fiksira, a nesporni uzorakse okreće oko svoje duţe ose i stalno komparira s fiksiranim tragom. Kada se doĊe doistovjetnog traga ili sliĉnog na oba uzorka, onda se oba uzorka okreću u istom smjeru za istuveliĉinu i tu se traţi crta- brazda sa sliĉnim ili istovjetnim karakteristikama. Postupakistraţivanja se nastavlja pregledom svih polja i ţljebova kod projektila i kada se karakteristike

tragova na uzorcima poklope da daju utisak da su jedan uzorak, postignuta je prava

identifikacija. Pomjeranjem crte koja dijeli vidno polje na dva dijela, uoĉena crta (brazda) na

jednom uzorku nastavlja se na drugom uzorku. U ovom sluĉaju postignut je savršen identitetdva uzorka. Ako identitet se postoji, ili nije naĊen, svaki trag će izgledati drugaĉije i jasno ćese izdvajati na granici crte koja dijeli vidno polje mikroskopa.

Stepen sliĉnosti potreban za dokaz identiteta ovim usporeĊivanjem je nešto što se nemoţe posebno opisati. Mnogi faktori obuhvaćeni u ovim rješenjima, najvećim dijelom izlazeiz domena identifikacije i o njima će biti rijeĉi samo ukoliko su u vezi s nekim posebnimsluĉajem. Iskustvo osoba koje vrše identifikaciju je od neprocjenjive vaţnosti.

Za vrijeme rada s komparativnim mikroskopom, moţe se izvršiti procjena visine i dubineizvjesnih karakteristika tragova.100 Ovo je naroĉito vaţno kada se radi o brazdastimtragovima, jer se identitet ne temelji toliko na poloţaju crte koliko na usporeĊenju konturakoje su otkrivene kroz karakter crte (brazde). Brazde se razlikuju znatno po visini i širini, a uvećim brazdama skoro uvijek moţemo zapaziti manje crte (brazde), prouzrokovanenepravilnostima na vrhovima većih “zuba” ili škrabotina alata. Razlike kontura na brazdastom

tragu alata najbolje se otkrivaju pod kosim svjetlom, kao što je već naglašeno. K ontrast

svjetlosti i sjenke koji daje takvo osvjetljenje omogućuju da se izvrši procjena visine i dubine.Kada se utvrde parnjaĉka ili istovjetna podruĉja dva traga alata, isti se moraju osvijetliti pod

istim kutom. Ako se ne osvi jetle na taj naĉin, njihov izgled će prije biti neistovjetan negoistovjetan. Jedan uzorak, osvijetljen prvo s jedne strane a zatim s druge strane, promi jeniće seznatno u svom izgledu. Baš kao što brda i doline na površini zemlje pri razliĉitom izlaganju

suncu izgledaju drugaĉije, promatrano s visine, tako da se brazde (crte) tragova alata mogurazlikovati pod razliĉitim osvjetljenjem. Bez obzira kako uzorak moţe biti osv ijetljen,

redovno je nemoguće mikroskopskim ispitivanjem taĉno procijeniti njegove konture. Moţe sedobiti jedna opća slika, moţe se izvršiti procjena najvaţnijih karakteristika, ali se rijetko moţedobiti toĉan grafikon kontura obiĉnim mikroskopskim ispitivanjem. Iako moţe izgledati da

nije tako vaţno za sluĉaj da se brazde nespornog i spornog traga poklapaju, ipak to predstavljaznatno ograniĉenje u odreĊenim sluĉajevima. Moţe se desiti da se nesporni i sporni tragovinalaze na materijalima vrlo razliĉite refleksnosti. Ovo je ĉest sluĉaj kada su sporni tragovioksidirali ili kada se sporni trag nalazi na nekoj neobiĉnoj površini koja se ne moţe ista takva

dobiti za izvoĊenje proba. Takav je sluĉaj s tragovima na projektilima ĉije su košuljicerazliĉito obojene. Kod streljiva austrijske proizvodnje “hinterberg” i njemaĉke “geco”

površina projektila je srebrnaste boje, a kod domaćeg streljiva ţuto bakarne boje.

100 Tehnička enciklopedija, op. cit., VIII sveska, strana 565/566.



256

Druga ograniĉenja mjerenja visina i dubina mikroskopom susreću se u sluĉajevima kadase opće nepravilnosti javljaju kao dodatak individualnim varijacijama kontura brazdi. Cijela

duljina unutrašnjosti cijevi oruţja moţe dati nepravilan trag, neravan, neznatno valovit, daima po duljini ispupĉenja sliĉna “zubima”. Ovi blagi valovi su toliko specifiĉni zaunutrašnjost cijevi koliko i brazde, ali se oni vrlo slabo vide pod mikroskopom usljed svoje

blijede izraţajnosti; slabo ili nikako ne daju sjenke.U sluĉajevima gdje se raspolaţe s velik im podruĉjem i gdje su brazde relativno oštre i

jasne, nailazi se na male ili nikakve teškoće u utvrĊivanju identiteta prilikom usporeĊenja.Ĉesto je trag tako neznatno širok da se prostim mikroskopskim ispitivanjem otkriva odvećmalo toĉaka i karakteristika da bi identifikacija bila moguća. Ako se pravi dubinski karaktertakvih tragova moţe utvrditi i razmotriti zajedno s onim što se zapaţa na površini, mogućnostza donošenje konaĉne odluke znatno se povećava. U drugim sluĉajevima je sasvim sigurno dase ne bi moglo dobiti potpuno poklapanje nespornog i spornog traga. Poklopit i se moţe većiili manji dio brazdi, meĊutim, u takvom procesu nailazi jedan stadij gdje samo izgled i broj

poklopljenih brazdi nisu dovoljni da omoguće donošenje pozitivnog mišljenja. OdreĊivanjetoĉne konture u popreĉnom presjeku ovih polja koja izgledaju jednaka u mnogome moţe

doprinijeti sliĉnosti, ili negirati mogućnost poklapanja. Ova pojava se ĉesto zapaţa koddjelomice deformiranih projektila/zrna ili kod onih ĉiji je krater produţen u obliku “jeziĉka”.Ista prednost za odreĊivanje kontura moţe se naći i u drugim sluĉajevima. To je sluĉaj kada sene raspolaţe vatrenim oruţjem radi dobivanja nespornih tragova, ali se raspolaţe sa spornimtragovima, s dva mjesta izvršenja. Angaţirani vještak mora odrediti da li oba traga potjeĉu od

jednog te istog vatrenog oruţja, a u cilju da dokaţe kada je takav sluĉaj, da jedan isti poĉinitelj moţe biti odgovoran za oba izvršena djela. U ovom sluĉaju moraju se uzeti tragovikakvi su naĊeni. Moguće je ispitivanjem utvrditi da li oba traga potjeĉu od sliĉnog oruţjaistim općim karakteristikama, itd.

Komparativni mikroskop je temeljni i najvaţniji instrument svakog balistiĉkoglaboratorija. Postoji više proizvoĊaĉa komparativnih mikroskopa, ali su zapadnonjemaĉki,tvrtke “Leitz”, svakako nojpoznatiji.


Stariji model «Leitz» Komparativni mikroskop domaće komparativnog mikroskopa proizvodnje firme “Zrak” proizveden u ratu

1994. godine koji se koristi u F MUP BiH



257

Fotografija 198.

Komparativni mikroskop marke Leitz s video kamerom iz Odsjeka za balistička i mehanoskiopska vještačenja FMUP -a

Fotografija 199. Fotografija 200. Rad na komparativnom mikroskopu s video kamerom

3. IBIS sistem

Najlogiĉnije rješenje za vještake koji se bave ispitivanjem tragova vatrenog oruţja bilo jerazvijanje seta pomagala i sredstava koja će vještaĉenje uĉiniti efikasnijim i smanjiti vrijeme

provedeno za mikroskopom što predstavlja veliko opterećenje. Kroz integraciju provjerenetehnologije i hardvera s temeljnim znanjem o komparativnim elementima forenziĉkeidentifikacije vatrenog oruţja, kompjuterskih slika i matematiĉkog modeliranja, razvijen je

IBIS sistem koji predstavlja alat vještaka balistiĉara za XXI stoljeće. IBIS sistem, razvijen od

strane kompanije “Forensic Technology”, je napredno tehnološko pomagalo (komparativnimik roskop) koje vještak balistiĉar treba da bi r i ješio probleme velikog broja predmeta,

nedostatka kvalificiranog kadra i smanjenog budţeta. IBIS sistem koristi snagu raĉunara kako bi pomogao vještaku pri komparaciji većeg obima balistiĉkih tragova. On izvršava



258

automatsku kompjutersku provjeru dokaznog materijala i reda ga prema procentualnoj

mogućnosti podudaranja. Nakon toga, balistiĉar moţe iskoristiti svoje specijalizirane vještineradi mikroskopskog usporeĊivanja najpouzdanijih kandidata. IBIS-ov veliki doprinos

rješavanju kriviĉnih djela, izmeĊu ostalog leţi u mogućnosti automatske pretrage baze podataka, gdje se doslovce moţe nalaziti tisuće predmeta. Mogućnost povezivanja kriviĉnih

djela, koja se u prošlosti nikako nisu mogla dovesti u vezu, je izuzetno velika. Ovaj sistemomogućava da vještak balistiĉar bude još više ukljuĉen u sam proces rješavanja kriviĉnih

djela. IBIS je integrirani balistiĉki identifikacijski sistem koji je u mogućnosti zabiljeţiti podatke sa zrna, starog i oštećenog, bez obzira na sastav koristeći BULLETPROF modul .TakoĊer mogu se zabiljeţiti i svi podaci s ĉahura, koristeći BRASSCATCHER modul. Ukoliko

ima više ovakvih sistema moguće je i njihovo umreţavanje, tako da će vještaci u tom sluĉajuimati mogućnost provjere sluĉajeva sa svim laboratorijama koje su u mreţi.

Fotografija 201.

Fotografija 202. Fotografija 203. IBIS sistem



259

Fotografija 204. Fotografija 205. Identifikacija čahura na IBIS sistemu Identifikacija zrna na IBIS sistemu

4. UREĐAJ ZA PANORAMSKO SNIMANJE ZRNA

Konstruirala ga je njemaĉka tvrtka “Cinevok” iz Edingena. UreĊaj se koristi u nekoliko balistiĉkih laboratorija u svijetu, a vaţno je napomenuti da je u njegovoj konstrukciji direktno

uĉestvovao njemaĉki Savezni kriminalistiĉki ured u Wiesbadenu. UreĊajem se moţefotografirati košuljica streljiva kalibra izmeĊu 4, 5, 15 mm uz povećanje od 10 puta. Principrada je slijedeći: na rotirajući stolić se posebnim drţaĉima namjesti ispitivano zrno i ukljuĉiservo-motor. Servo-motor sinkrono pokreće zrno i transportira 70 mm široki perforirani film.Osvijetljena slika mehaniĉkih tragova na košuljici zrna, optiĉkim sistemom pada na film.

Nakon najmanje punog okreta zrna na 360 stupnjeva, dio filma iz posebne kasete u ureĊaju seodsijeĉe, razvije i napravi se kontaktna kopija (uvećana za 10 puta u odnosu na stvarne

tragove).Ista kompanija isporuĉuje i specijalne kasete za razvijanje ovako odsjeĉenog filma.

UreĊaj je velika novost u odnosu na dosadašnje mukotrpno i dugotrajno ispitivanje zrna pomoću klasiĉnog komparativnog mikroskopa. U principu se ispitivanje zrna svodi na krajnje

jednostavan postupak: potrebno je samo usporediti snimke dva usporeĊivana zrna. Ujedno sueliminirane bilo kakve subjektivne greške vještaka. Pored velike racionalizacije vremena,ovako dobiveni snimci predstavljaju uvjerljivi dokaz za svakoga ko nije struĉan ukriminalistiĉkotehniĉkom pogledu. Snimljena “slika” mehaniĉkih tragova na košuljici zrnamoţe se arhivirati i ĉuvati za kasniju identifikaciju.

Fotografija 206.

Zrno i razvijena slika mehaničkih tra gova na zrnu ispaljenomiz vatrenog oruţja s oţlijebljenom cijevi



260

5. UREĐAJ ZA MJERENJE KUTA UVIJANJA

Radi se o optiĉkom ureĊaji tvrtke “Leitz” koji je jednostavan i pouzdan za upotrebu.Radi vizualnog i ruĉnog odreĊivanja kuta uvijanja, postoji mogućnost pogreške pa se mora juizvršiti najmanje tri mjerenja kuta i onda uzeti srednju vrijednost.

Uz komparativni mikroskop marke Leitz s video kamerom iz Odsjeka za balistiĉka imehanosk opska vještaĉenja FMUP-a, koristi se softver za mjerenje kojim se vrlo lako moţeizraĉunati kut uvijanja polja i ţljebova na zrnu ispaljenom iz vatrenog oruţja.

6. UREĐAJ ZA SNIMANJE ORUŢJA

Moţe se relativno lako improvizirati u svakom opremljenom fotograf skom laboratoriju.

Naime, prilikom snimanja oruţja i streljiva, ĉesto dolazi do refleksije svjetla i pojaveneugodnih sjena (oruţje ima npr. dva obaraĉa i sl.). Ove poteškoće mogu biti otklonjene takoda se napravi npr. drveni sanduk pokriven bijelim mat staklom i ispod osvijetljen neonskim

cijevima. U dvije nasuprotne strane sanduka postave se takoĊer dvije neonske svjetiljkeusmjerene prema gore. Sanduk, odnosno površina ispod mat stakla posvodi se lukom od

bijelog papira ili neke mat bijele savitljive plastike, tako da su tim lukom obuhvaćene i dvijeneonske svjetiljke. Okomito iznad centra bijeloga mat stakla, odnosno sanduka, na bijelom

mat luĉnom pokrovu izbuši se okrugla rupa dovoljna za promjer objektiva fotoureĊaja. Neposredno uz sanduk, na stabilni stativ, postavi se fotoureĊaj ĉiji je objektiv okomito postavljen na mat staklo sanduka. Oruţje, streljivo i sliĉni predmeti snimljeni pod ovakvimuvjetima na kasnijim snimcima neće imati sjene.

7. INTERNOSKOP

je instrument koji se koristi za pregledanje stanja u unutrašnjosti cijevi vatrenog oruţja.Sastoji se od jedne šuplje cijevi promjera nešto manjeg od kalibra cijevi vatrenog oruţja kojese ispituje. U unutrašnjosti ove cijevi, a na samom vrhu i boĉno, nalazi se mali otvor gdje jesmještena jedna mala tinjalica (sijalica) od 4.5 do 9 V, povezana s izvorom jednosmjerne

struje. Na drugom kraju nalazi se ureĊaj adaptiran za prislanjanje oka i promatranjeunutrašn josti cijevi preko ogledala koje se nalaze u samoj cijevi internoskopa. Pregledanje

cijevi ide od usta cijevi pa prema leţištu metka, gdje oruţje moţe biti fiksirano, a internoskopse pokreće polako i sve dublje zavlaĉi u cijev vatrenog oruţja, ili obrnuto, internoskop moţe

biti fiksiran, a oruţje se polako okreće po duţoj osi, po osi kanala cijevi i postepeno potiskuje

prema naprijed, tj. prema promatraĉu. Kod manjeg oruţja fiksira se internoskop, a kod većegfiksira se vatreno oruţje. Pregled unutrašnjosti cijevi vatrenog oruţja, odnosno utvrĊivanje stanja istrošenosti

(odrţavanja cijevi), je od naroĉite vaţnosti, posebice kod trofejnog oruţja. Poslije detaljnog pregleda i donijetog mišljenja o cjelokupnom stanju u odnosu na cijev, moţe se dozvolitiispaljivanje odgovarajućeg streljiva, ili će se zbog dotrajalosti cijevi, uoĉen ih naprslina,

brazgotina i drugih nepravilnosti upotrijebiti streljivo sa slabijim punjenjem. MeĊutim,moguće je da se iz spornog oruţja ne izvrši ispaljivanje zbog eventualnog raspadanja ĉitavogsistema.



261

8. UREĐAJ ZA MJERENJE BRZINE ZRNA

Neophodan je svakom balistiĉkom laboratoriju. U Evropi su najpoznatiji ureĊajiaustrijske tvrtke “AVL” i njemaĉke “Drello”. Poznavanjem brzine zrna na odreĊenoj distanci,

preko njegove mase, dolazimo do energije. Energija zrna je glavna odrednica njegove

ubilaĉke snage i zato je sudovima vrlo interesantno znati kolika je ta energija. To pitanje pogotovo se nameće u sluĉajevima kada se radi o ruĉno izraĊenom oruţju i streljivu kao i o prepravljenom oruţju (npr. zraĉna puška u malokalibarsku i sl.). Suvremeni ureĊaji zamjerenje brzine zrna rade uglavnom na principu svjetlosnih barijera, kvarcnog oscilatora i

numeriĉkog displeja. Kod ureĊaja npr. marke “Drello”, dvije svjetlosne barijere imajukonstantan intenzitet svjetla i odreĊenu frenkvenciju kvarcnog oscilatora. U trenutku kada

zrno prolaskom kroz barijere mijenja intenzitet svjetlosti, kvarcni oscilator mijenja

frenkvenciju. Elektronski raĉunar ove podatke automatski preraĉunava u vrijeme prolaza zrna,odnosno njegovu brzinu u m/s. Pored ureĊaja za mjerenje brzine projektila poţeljno je da svaki balistiĉki laboratorij ima joši ureĊaj za mjerenje pritisaka barutnih plinova u cijevi oruţja i ureĊaj za mjerenje jaĉine

pucnja (tzv. impulsni fonometar).

9. UREĐAJI ZA HVATANJE ZRNA

Ne spada u “instrumentarij”, ali je neophodan i sastavni je dio svakog balistiĉkoglaboratorija. Za hvatanje zrna ispaljenih iz vatrenog oruţja, koja nam sluţe za kasnijukomparaciju s inkrimiranim zrnima, postoje u svijetu razliĉita konstrukcijska rješenja. Svima

je cilj dobiti zrno koje na svojoj košuljici nema sekundarnih tragova, osim tragovaunutrašnjosti cijevi. Medij koji zaustavlja zrna, a da na njih ne utjeĉe stvaranjem sekundarnihtragova, najĉešće je pamuk (vata, krpe) i voda, a ponegdje se upotrebljava piljevima, umjetna

spuţva i sliĉno. Posebno napravljeni drveni sanduci, iznutra ojaĉani ĉeliĉnim limom, napune se npr.

vatom. S jednog kraja sanduka kroz uski otvor ispali se zrno koje nakon odreĊenog puta (štozavisi o njegovoj energiji, obliku i dr.) izgubi brzinu i stane.

Drugi sistem hvatanja probno ispaljenih zrna je pucanje u vodu. UreĊaj je izveden takoda se najĉešće u zemlji izbuši rupa (bunar) promjera oko 1m i dubine oko 3 m. Bunar seobloţi armiranim betonom i ĉeliĉnim plaštom ĉije dno ima konusni završetak. U konusnizavršetak bunara taĉno nalijeţe jedna metalna posuda koja nakon svakog ispaljivanja izvlaĉivan, a na njenom dnu se nalaze probno ispaljena zrna. Nakon ispaljivanja, zrna udare u vodu,

na odreĊenoj dubini izgube brzinu i padnu u posudu koja se nalazi na dnu bunara.

Prilikom pucanja u vodu iz dugoci jevnog oruţja tipa vojniĉke puške ili lovaĉkogkarabina redovito dolazi do destrukcije zrna što kasnije oteţava identifikaciju. Ova se pojavaizbjegava tako da se probni metak delaborira i u njega stavi manja koliĉina baruta. Ne

preporuĉuje se npr. smanjiti koliĉinu baruta na polovinu ili manje, jer se moţe pojavitifenomen detonacije i prsnuća puške (tzv. kabum) zbog povećanog pritisaka. Zato je najbolje

izbaciti iz ĉahure sav barut i staviti ponovo u nju lovaĉkog lisnatog baruta najviše do 50%ukupne mase. Na taj će naĉin pritisak barutnih plinova biti dovoljan da se izbaci zrno iz cijevi,

a da se ne raspadne u vodi.



262

Fotografija 207. Fotografija 208. Vještak vrši ispaljivanje u vertikalni bunar s vodom radi dobivanja nespornih zrna

Fotografija 209. Fotografija 210. Fotografija 211. Razne izvedbe tankova s vodom za hvatanje zrna.

Fotografija 212. Fotografija 212a. Fotografija 212b.

Fotografija 213. Fotografija 214. Fotografija 214a.

Razne izvedbe snaduka s vatom za hvatanje zrna.



263

10. BALTAZAROV APARAT

Baltazarova metoda za identifikaciju vatrenog oruţja na temelju tragova od ispaljenja na projektilima je zastarjela i prevaziĊena. Pominjemo je samo kao interesantan metod i, više s

povijesnog nego s praktiĉnog stanovišta i suvremenog naĉina identifikacije. UreĊaj je takokonstruiran da se po ravni postavi tanka olovna folija širine veliĉine projektila. UreĊaj sezatvori i posebnom drškom vrši valjanje projektila preko postavljene olovne folije. Dobivenitragovi od ispaljenja na košuljici spornog projektila se prenose na meku podlogu olovne folije

kao negativ. Tragovi na cilindriĉno valjkastom projektilu, kako su rasporeĊeni na košuljici projektila, prelaze u ravne tragove u jednoj ravni. Postupak je isti i s projektilom za

usporeĊivanje. Dobivene olovne folije s utisnutim tragovima se kompariraju na

komparativnom mikroskopu. Ovom metodom mogu se vršiti identifikacije samo cijelih projektila i projektila s ĉeliĉnom košuljicom.

Ostali ureĊaji i pribor koji se koriste prilikom identifikacije oruţja i streljiva su:

endoskopi, kalibratori, razliĉita pomoćna mjerila, mikrometri s trnom, ureĊaj za mjerenjekoraka uvijanja polja i ţljebova cijevi i dr.

Fotografija 215.

Digitalni mikrometar

III. IDENTIFIKACIJA VATRENOG ORUŢJA

1. TRAGOVI OD ISPALJENJA NA PROJEKTILIMA I ĈAHURAMA

Na projektilu koji pri ispaljenju proĊe kroz cijev vatrenog oruţ ja nastaju karakteristiĉnitragovi. Nastali tragovi su prave paralelne crte (brazde) u vidu ispupĉenja i udubljenja urezaneu povr šinu projektila. Ako ispalimo još nekoliko metaka, istog kalibra i iz istog vatrenog

oruţ ja, na projektilima će ostati tragovi na prvi pogled sliĉnih karakteristika, a detaljnim

ispitivanjem naći ćemo i potpunu istovjetnost. Istovjetnost jasno uoĉavamo promatranjem i

usporeĊivanjem ovih tragova komparativnim mikroskopom i s velikom sigurnošću moţemo

zakljuĉiti da su svi projektili ispaljeni iz istog vatrenog oruţ ja. MeĊutim, ako izvr šimo

usporeĊivanje s tragovima na projektilima ispaljenim iz drugog vatrenog oruţ ja, zapazit ćemo

da nema velikih sliĉnosti. U ovom sluĉaju razliĉitost tragova moţe bit i veoma velika da je

lako donijeti zakljuĉak da projektili nisu ispaljeni iz istog vatrnog oruţ ja. To isto vaţi i zatragove od ispaljenja na ĉahurama.



264

CIJEVI

ZRNA

6 DESNI 6 LIJEVI

Poprečni presjek zrna

Poprečni presjek

cijevi

Slika 102.

Opće karakteristike oţlijebljene cijevi vatrenog oruţja ( plavom strelicom označeno polje cijevi i trag polja cijevi na zrnu, crvenom strelicom označen ţlijeb cijevi i trag ţlijeba cijevi na zrnu)

Detaljnom analizom tragova nastalih pri ispaljenju na projektilima i ĉahurama moţemozakljuĉiti da se uglavnom javljaju dvije vrste karakteristiĉnih tragova. Prva vrsta naziva seutisnuti tragovi jer odaju utisak da su nastali utiskivanjem. Takav trag imamo na ĉahuri nastao

prilikom izbacivanja ĉahure iz vatrenog oruţja (od izbacivaĉa) ili od udara vrha udarne igle na

kapisli. Druga vrsta tragova na projektilima su brazdasti tragovi, odnosno crte na poljima iţljebovima, koje nastaju pri ispaljenju od sitnih nepravilnosti pri izradi i manipulacije u

unutrašnjosti cijevi vatrenog oruţja. Projektil klizi kroz cijev uz veliko trenje, a pošto je površina projektila naĉinjena od mekšeg materijala nego cijev vatrenog oruţja, dobivaju se brazdasti tragovi. Ove brazde na pr ojektilima nisu ništa drugo do specijalna vrsta brazdastihtragova alata, pomoću kojih se pravi cijev.

Unutrašnjost cijevi sluţi i sama kao alat, jer djeluje na površinu projektila i ostavljatragove. Na površini projektila se javljaju karakteristiĉni tragovi grebanja, koji su ujedno iindividualne karakteristike svake cijevi, a na tome se temelji mogućnost identifikacijevatrenog oruţja (slika 103. i fotografije 216. i 217.).



265

T R A G

P O L JA

Slika 103.

Šematski prikaz individualnih karakteristika traga polja na zrnu u vidu brazdi


Individualna is pupĉenja i udubljenja mogu biti velika i vidljiva golim okom ili tako sitnada se jedva mogu vidjeti ĉak i mikroskopom. Brazde su obiĉno visoke, od nekoliko stotina dotisućitog dijela milimetra. Karakter brazdastih tragova zavisi od mnogih faktora. Na njih bitno

utjeĉu i veliĉina i oblik mikroskopski male nepravilnosti na vrhu udarne igle, izbacivaĉa iliţljebovima cijevi; kvalitet glatkoće na koje djeluju navedeni dijelovi vatrenog oruţja, irelativna tvrdoća materijala dijelova oruţja i dijelova projektila; brzina kojom se odvija

kontakt izmeĊu oruţja i projektila i ĉahura; pritisak u momentu ispaljenja; sastav i

jedintvenost materijala i projektila.

Moguće je da se istovremeno jave kombinacije utisnutih i brazdastih tragova. To jesluĉaj tragova na ĉahuri koja potjeĉe od metka ispaljenog iz pištolja “Crvena Zastava” M -57

kalibra 7.62x25mm, gdje je cijev pokretna u tijeku procesa opaljenja. Trag od vrha udarne

igle (krater) se na samoj kapisli pojavljuje u obliku kruţnog udubljenja. Pokretanjem ci jevi u

trenutku udara udarne igle na kreteru se naĉini “jeziĉak”, na kojem se jasno uoĉavaju brazdasti tragovi. U krateru su tragovi nastali utiskivanjem, a na “jeziĉku” tragovi nastajuklizanjem (brazdasti tragovi), koji ĉesto imaju odluĉujući momenat u identifikaciji vatrenog

oruţja. Kod tragova ove vrste identifikacija će se izvršiti na temelju oba karakteristiĉnaizgleda traga.



266

Fotografija 218. Fotografija 219. Karakteristični tragovi udarne igle Karakteristični tragovi udarne igle pištolj “CZ M57 ” cal. 7,62x25 mm piš tolj “Glock ” cal. 9x19 mm

Analiza i ispitivanje utisnutih brazdi zavisi od njihovih karakteristika. Ako su one ravne i

pravilne onda se mogu analizirati kao da su originalne. Ako su raštrkane ili meĊusobno stoje pod raznim kutovima onda se na njih moţe primijeniti i tehnika koja se inaĉe upotrebljava zaneku drugu vrstu utisnutih tragova. Tragovi ovog tipa posebno su vaţni u identifikacijivatrenog oruţja, pošto se isti mogu naći na praznoj ĉahuri iz koje je projektil ispaljen. Kadizvršimo ispaljenje iz vatrenog oruţja, ĉahura se pokreće unazad i poprima utisnuti trag

brazdi od ĉela zatvaraĉa. Udarna igla takoĊer moţe u krateru ostaviti brazde koje mogu posluţiti za identifikaciju, jer se i udarna igla obraĊuje na strugu, glaĉa ili brusi, a na njo jostaju brazdasti tragovi od oruţja.

Utisnuti tragovi mogu se naći na projektilu i na ĉahuri koji nisu ispaljeni iz vatrenogoruţja. Detaljnom analizom ovih tragova moţe se zakljuĉiti da je trag na projektilu nastaoudarom projektila o tvrdu prepreku i da je poprimio tragove od prepreke. Prepreka je dovoljno

tvrda da prenese na projektil dio svoga “reljefa”, dok se tragovi od ispaljenja na poljima projektila ne mogu prihvatiti kao tragovi utisnutih brazdi. TakoĊer na ĉahuri, trag od vrhaudarne igle (krater) nastaje utiskivanjem vrha udarne igle u kapislu, ali u svakom sluĉajudolazi i do izvjesnog “klizanja” udarne igle kroz metalni dio kapisle. Trag od izbacivaĉa naĉahuri je tipiĉan trag utisnutih brazdi, dok je trag na plaštu ĉahure nastao klizanjem prilikom

stavljanja u spremnik.Pri promatranju utisnutih tragova mora se voditi raĉuna o brojnosti individualnihkarakteristika, pa tek onda se donosi zakljuĉak o istovjetnosti ili razlici u tragovima naspornim i nespornim predmetima poreĊenja. Broj individualnih karakteristika ne moţe seizraziti “brojnom vrijednošću” (npr. 3, 5 ili 7) kao što je to sluĉaj kod otiska prstiju(daktiloskopija), gdje taĉno odreĊen broj karakteristika odreĊuje i tip otiska. Kod vatrenogoruţja, utisnuti tragovi u pojedinim sluĉajevima mogu i samo svojom jednom individualnomkarakteristikom da budu uvjerljivi (što je rijedak sluĉaj). Više individualnih karakteristika sodreĊenim meĊusobnim odnosima potvrĊuju valjanost konstatiranih tragova. Odnos

individualnih karakteristika je bitan momenat u identifikaciji vatrenog oruţja.Kod identifikacije tipa utisnutih tragova poreĊenje se vrši izmeĊu utisnutog traga

naĊenog na ĉahuri ili projektilu na licu mjesta i traga dobivenog probnim ispaljivanjem izspornog vatrenog oruţja. Prilikom dobivanja probnih uzoraka, uvijek treba teţiti da se brojuzoraka kreće od 5 do 10, jer se time dobije veći broj pogodnih uzoraka i veća je mogućnostda se jasnije utisnu individualne karakteristike. U sluĉaju kad nemamo u zb irci streljivo istih

osobina kao što su sporne ĉahure, potrebno je ispaliti više metaka razliĉitih proizvoĊaĉa kako bi identifikacija bila uspješna.

Veliko šarenilo tragova i otisaka, koji se mogu klasificirati kao utisnuti tragovi, obliciko je ovi tragovi mogu imati, na temelju svojih individualnih karakteristika, onemogućavajuda se postave opća pravila za ispitivanje tragova. Tragovi za usporeĊenje i sporni tragovi seuvjek ispituju uz povećanje (tako se najbolje otkrivaju opće i individualne karakteristike), a

zatim se snimaju s istim elementima i poslije toga vršimo usporeĊivanje tragova. Mnoge

karakteristike nisu podesne za precizno mjerenje. MeĊutim, neobiĉna osobenost oblika moţese dobro identificirati i bez mjerenja. Ivice zareza ili uzdignuta polja u tragu obiĉno se



267

promatraju kao karakteristike, koje na površini formiraju brazde. Trag takoĊer moţe imatirazliĉitu dubinsku konturu, što se najbolje moţe zapaziti uz dobro osvjetljenje. Ovdje sunajsvjetlije toĉke i sjenke iskorištene za otkrivanje kontura. Koso osvjetljenje redovno se

upotrebljava da bi se istakla razliĉitost kontura i poboljša la osjenĉenost na ivicamakarakteristiĉnih podruĉja. Ĉesto se dogaĊa da se na snimku ne mogu istaći sve karakteristike,

usljed njihovog oblika ili njihovog pravca prostiranja. Kombinacija osvjetljenja je od bitnogznaĉaja za isticanje i snimanje kontura. Upotreba komparativnog mikroskopa radi poreĊenjatipa utisnutih tragova, ograniĉena je na tragove manjih veliĉina, pa je njegova primjena dostaĉesta kod identifikacije vatrenog oruţja.

Dok tip utisnutog traga od alata predstavlja direktan dodir alata i površine dotle je brazdasti trag proizvod relativno klizajućeg dodira. Trag je naĉinjen od sitnih paralelnih brazda (ispupĉenja i udubljenja), izgrebanih na površini materijala, koji su izazvaninepravilnostima uzduţ ivice ili na površini upotr ijebljenog alata. Trag ove vrste je tipiĉnaogrebotina nastala grebanjem ili struganjem jedne materije o drugu. Kod vatrenog oruţja,

prilikom ispaljenja ovi tragovi se najbolje uoĉavaju na projektilima i na poljima i izmeĊu polja i mogu se prostirati cijelom duţinom ili s prekidima. Cijev vatrenog oruţja, je izraĊena

od specijalne vrste ĉelika velike tvrdoće, uz to se prilikom izrade cijevi primjenjuje me tod bušenja ili metod kovanja. Unutrašnjost cijevi pri obradama poprima reljef alata koji je primi jenjen prilikom izrade cijevi. Sitna ispupĉenja (udubljenja), sitni nepravilni zubi naunutarnjem dijelu cijevi, kod prolaza projektila ostavljaju crte (brazde) na površini projektila.

Kod projektila ispaljenih iz vatrenog oruţja moţemo zapaziti dvije vrste tragova pointenzitetu i poloţaju. Jedna vrsta tragova nastaje na poljima jaĉeg intenziteta. Ma koliko bilaunutrašnjost cijevi dobro uraĊena i glatka, ostaju sićušni zubići koji na projektilu ostavljajukarakteristiĉne crte (brazde). Ove crte imaju individualne karakteristike, tako da ne moţemonaći ni dvije cijevi koje će pri ispaljivanju metka, na projektilima imati istovjetne tragove.Pored crta na poljima, na pojedinim projektilima mogu se uoĉiti crte izmeĊu polja, jaĉeg ilislabijeg intenziteta. Ova pojava se naroĉito zapaţa kod istrošenih cijevi, kod kojih se granica

polja slabo uoĉava.Postupci koji se koriste za poreĊenje i identifikaciju brazdastih tragova u većini sluĉajeva

su razliĉiti od postupaka koji se primjenjuju za ispitivanje utisnutih tragova. Crte (brazde)imaju visinu, širinu i duţinu. Konstantne i bitne karakteristike su visina i širina, dok duţinamoţe biti promjenjiva, u zavisnosti od oblika projektila i preciznosti izrade (promjer, kalibar).

Popreĉni presjek brazdastog traga daje jasnu sliku o izgledu i obliku ivice koja je proizvelatrag. Ulegnuta podruĉja konture ocrtavaju ispupĉenja, dok izdignuta mjesta iscrtavaju ureze ili

nazubljenja na unutrašnjosti cijevi vatrenog oruţja. Crta konture jeste “negativ” unutrašnjosticijevi vatrenog oruţja kroz koju je prošao projektil. Crte koje se javljaju na površini projektilasu paralelne i razliĉitog intenziteta. Kod novog vatrenog oruţja su jasno definirane granice

prostiranja polja i ţljebova, a kod trofejnog i slabo odrţavanog vatrenog oruţja granice suslabo definirane ili ih uopće nema. U svakom sluĉaju i jedna i druga vrsta tragova predstavljaju karakteristike s individualnim osobinama koje mogu posluţiti u identifikacijivatrenog oruţja.

1.1. OdreĊivanje marke, tipa i modela vatrenog oruţja na temelju tragova na

ispaljenim projektilima i ĉahurama

OdreĊivanje marke, tipa i modela vatrenog oruţja na temelju tragova na

zrnima/projektilima ispaljenim iz vatrenog oruţja odreĊuje se na temelju općih karakteristika:kalibra zrna, broja polja i ţljebova, širine polja i ţljebova, pravca uvijanja polja i ţljebova,

kuta uvijanja polja i ţljebova; dok se odr eĊivanje marke, tipa i modela vatrenog oruţja natemelju tragova na ĉahurama ispaljenim iz vatrenog oruţja utvrĊuje na temelju općih



268

karakteristika: oblika i meĊusobnog poloţaja utisnutih tragova izbacivaĉa, izvlakaĉa, udarneigle i ĉela zatvaraĉa.

U Odsjeku za mehanoskopska i balistiĉka vještaĉenja FMUP-a, marka i tip/model

vatrenog oruţja se odreĊuje na dva naĉina:

mikroskopskim pregledom i meĊusobim usporeĊivanjem spornog/ih zrna i sporne/ihĉahure/a s lica mjesta, s nespornim zrnima i nespornim ĉahurama iz referentne zbirkenespornih zrna i nespornih ĉahura, ispaljenih iz poznatog vatrenog oruţja razliĉitogkalibra;

usporeĊivanjem spornog/ih zrna i sporne/ih ĉahure/a s lica mjesta, s podacima za vatrenooruţje s oţlijebljenim cijevima, iz FBI zbirke općih karakteristika koje ostavljajumehanizmi vatrenog oruţ ja s oţlijebljenom cijevi i kompjuterske baze podataka “Rifling

data Search 4.2c” koja sadrţi podatke za kalibar, broj polja i ţljebova, širinu polja iţljebova, pravac uvijanja polja i ţl jebova (za zrna) i podatke za oblik i meĊusobni poloţajtragova izbacivaĉa, izvlakaĉa, udarne igle i ĉela zatvaraĉa; za preko 14.000 modela

vatrenog oruţja razliĉitog kalibra – ( prikazi 1, 2, 3, 4, 5, 6 i 7 ).

Prikaz 1. Prikaz 2. Rifling Data Search (verzija 4) Rifling Data Search (početni zaslon baze podataka)

Prikaz 3. Prikaz 4. Rifling Data Search (uneseni podaci za pretragu) Rifling Data Search (rezultati pretrage)



269

Prikaz 5. Prikaz 6. Rifling Data Search Rifling Data Search

(uneseni podaci koji ulaze u izvješće o pretrazi) (svi podaci koji se mogu naći u bazi podataka)

Prikaz 7. Rifling Data Search

(podaci za 14072 modela vatrenog oruţja različitog kalibra)

1.1.1. Specifiĉni primjer odreĊivanja marke i tipa/modela vatrenog oruţja na osnovutragova na zrnu/projektilu

U kriminalistiĉkoj praksi prilikom rasvjetljavanja nekog kriviĉnog djela, prisutan je

problem odreĊivanja marke i tipa/modela vatrenog oruţja, na temelju tragova na spornimzrnima/projektilima ispaljenim iz vatrenog oruţja, pronaĊenih na licu mjesta izvršenja.OdreĊivanje marke i tipa vatrenog oruţja, odreĊuje se na temelju općih karakteristika: kalibrazrna, broja polja i ţljebova, širine polja i ţljebova, pravca uvijanja polja i ţljebova, kuta

uvijanja polja i ţljebova. U tom smislu, u ovom premjeru iz prakse bit će obraĊen specifiĉan primjer (za pištolj marke “Crvena Zastava” Mod. 70 cal. 7.65 mm), mogućnosti dovoĊenjavještaka balistiĉara u zabludu, da na temelju broja polja i ţljebova, odmah iskljuĉi mogućnostda bi se moglo raditi o odreĊenoj marci i tipu/modelu vatrenog oruţja, što u samom poĉetkurasvjetljavanja kriviĉnog djela moţe istragu odvesti u potpuno pogrešnom pravcu.

Za pištolj marke “Crvena Zastava” Mod. 70 cal. 7.65 mm, u kataloškim podacima

(Uputstvo o rukovanju, s tehniĉkim podacima za pištolj marke “Crvena Zastava” Mod. 70 cal.7.65 mm), kao i u Pravilu za pištolje cal. 7.62 i 7,65 mm (Pravilo, pištolji 7.62 i 7.65 mm,Vojnoizdavaĉki zavod, Beograd, 1985.), navodi se da isti ima oţlijebljenu cijev sa 6 ţljebova

i 6 polja.



270

Slika 104. Slika 105.Uputa o rukovanju, s tehnič kim podacima za pi š tolj marke

“Crvena Zastava” Mod. 70 cal. 7.65 mm

Slika 105a.

Slika 106. Slika 107. Pravilo za pištolje 7.62 i 7.65 mm

Slika 107a.

Na fotografiji 220. prikazan je pištolj marke “Crvena Zastava” Mod. 70 cal. 7.65 mm,koji ima oţlijebljenu cijev sa 6 polja i 6 ţljebova (usta cijevi prikazana na fotografiji 221.). Na

fotografiji 222. prikazano je zrno koje je ispaljeno iz navedenog pištolja.



271

Fotografija 220. Fotografija 221. Fotografija 222. Pištolj marke “Crvena Zastava” Mod. 70 cal. 7.65 mm sa 6 polja i 6 ţljebova

U našem dosadašnjem radu u Odsjeku za balistiĉka i mehanoskopska vještaĉenja FMUP-

a, prilikom vršenja kriminalistiĉkobalistiĉkih vještaĉenja, utvrĊeno je da neki od pištoljamarke “Crvena Zastava” Mod. 70 cal. 7.65 mm imaju oţlijebljenu cijev s 4 polja i 4 ţlijeba,

što je u suprotnosti s gore navedenim podacima za oţlijebljenje istog. Kao predmete

vještaĉenja imali smo 3 (tri) pištolja marke “Crvena Zastava” Mod. 70 cal. 7.65 mm koji suimali cijev s 4 polja i 4 ţlijeba. Svi pištolji su imali petocifreni serijski broj (bez slovneoznake) koji se nalazio samo na usadniku (dva su poĉinjala s brojem 3, a jedan s brojem 4).Jedan od navedenih pištolja prikazan je na fotografiji 223. (broj na usadniku 35533 je vidljiv

na fotografiji 223a.). Usta cijevi prikazana su na fotografiji 224., dok je na fotografiji 225.

prikazano zrno ispaljeno iz navedenog pištolja.

Fotografija 223. Fotografija 223a. Pištolj marke “Crvena Zastava” Mod. 70 cal. 7.65 mm sa 4 polja i 4 ţlijeba


Na slijedećim fotografijama prikazane su usporedne slike zrna, s razliĉitim brojem polja iţljebova (6 i 4 polja i ţljebova), ispaljenih iz pištolja istog proizvoĊaĉa, marke i tipa/modela

(pištolj marke “Crvena Zastava” Mod. 70 cal. 7.65 mm).





273

Za apsolutnu identifikaciju oruţja, odnosno zrna najznaĉajnija je istovjetnost mehaniĉkihtragova cijevi oruţja koji su oslikani na košuljici zrna, odnosno na samom zrnu ako je u

pitanju zrno bez košuljice tj. olovno zrno.Mehaniĉki tragovi polja cijevi oštro se urezuju u materijal košuljice zrna. Ovo urezivanje

je posljedica ĉinjenice da je maksimalan promjer zrna uvijek nešto veći od minimalnog

promjera izmeĊu ţljebova cijevi. Na taj naĉin se zrno urezuje prolaskom kroz cijev, a veći promjer mu je potreban radi boljeg brtvljenja pogonskih barutnih plinova.

Promatrajući mehaniĉke tragove unutrašnjosti cijevi na košuljici zrna, moţemo doći i donekih drugih dokaza o stanju oruţja, odnosno cijevi. Ako su na košuljici vidljivi samo tragovi

polja i poneki trag ţlijeba cijevi, to znaĉi da se radi o novoj cijevi. U suprotnom, tj. kada jecijela košuljica izbrazdana mehaniĉkim tragovima, dokaz je da se radi o staroj cijevi.Drastiĉno oštećena i stara cijev vidljiva je i iz tragova barutne gareţi koja se nahvata na

košuljici ispaljenog zrna.Broj polja i ţljebova unutar cijevi vatrenog oruţja razliĉit je od proizvoĊaĉa do

proizvoĊaĉa, ali ovisi i o vrsti oruţja. Kod većine evropskih proizvoĊaĉa taj broj je ĉetiri ilišest, ameriĉka oruţja imaju obiĉno pet, a japanska sedam polja i ţljebova. Neka

malokalibarska oruţja mogu imati i dvanaest polja i ţljebova. Polja i ţljebovi su simetriĉnorasporeĊeni oko ose cijevi i njihov je meĊusobni razmak uvijek jednak.

Širina tragova polja i ţljebova na košuljici zrna ovisi o konstrukcijskom rješenjuunutrašnjosti cijevi. Ukupna širina polja je vrijednost koja se dobije nakon odbijanja ukupneširine ţljebova. Obiĉno su polja cijevi, odnosno ţljebovi na košuljici zrna uţi od ţlje bova

cijevi, odnosno polja na košuljici zrna. Širina polja, odnosno ţljebova cijevi na košuljici mjerise mikroskopski pomoću graduiranog okulara i mjerne milimetarske staklene ploĉice.

Dubina polja cijevi vatrenog oruţja urezana u košuljici zrna takoĊer je jedna odkarakteristika koje su komparabilne. Ova dubina mjeri se posebnim mikrometrom s iglom

(koja ulazi do dna polja) i za većinu cijevi kreće se oko 0.1 mm. Napominje se da je u principu lakše izmjeriti dubinu ţljebova, odnosno visinu polja unutar same cijevi, ali bi

dobiveni podaci bili nepouzdani, jer se na cijeloj duţini cijevi mogu naći izvjesni tragovinataloţena metala i sl. što smanjuje duţinu polja na košuljici zrna.

Smjer uvijanja (“spirala”) polja i ţljebova cijevi oruţja moţe biti slijeva nadesno(uglavnom sva evropska oruţja) i s desna na lijevo (neka ameriĉka i japanska oruţja). Kao što

je poznato, cijevi vatrenog oruţja imaju spiralno urezane (ukovane) ţlijebove koji zrnu,

prilikom njegova prolaska kroz cijev, daju rotacijsko kretanje koje poboljšava balistiĉku putanju. Uvijanje polja i ţljebova odreĊuju dva parametra: korak i kut uvijanja. Korakuvijanja je duţina na kojoj zrno napravi put okret oko 360 stupnjeva. Duţina koraka uvijanjaovisi o puno faktora (kalibru, brzini, materijalu košuljice itd.) i kreće se od 20 do 40 cm.

Kut uvijanja polja i ţljebova cijevi ovisi o koraku uvijanja. Što je korak uvijanja kraći,

kut je veći i obratno. Kut uvijanja se mjeri pomoću posebnog dodatka za mikroskop koji sesastoji od objektiva, koordinatnog okulara i mjerne skale. Mjerenje se obavlja tako da se

ordinata koordinatnog sistema poklopi sa duţinom osi zrna ili jednom od njegovih ivica (uoptiĉkoj projekciji), proĉita se vrijednost kuta na skali, a zatim se okular zakreće dok se istaordinata ne poklopi s ivicom urezanog polja. Ponovnim oĉitavanjem skale, dobije se

vrijednost kuta uvijanja. Vrijednosti kuta uvijanja nisu velike i npr. za kratkocijevno vatreno

oruţje kreću se od 4 do 7 stupnjeva. I ovdje je potrebno napomenuti da se kut uvijanja moţelako odrediti na neoštećenim zrnima. Na oštećenim (deformiranim) zrnima odreĊivanje kutauvijanja je praktiĉno nemoguće.

Kalibar cijevi oruţja lako se odreĊuje ako se radi o cijelom i neoštećenominkriminiranom zrnu. Pri tome treba samo paziti da je promjer zrna uvijek nešto veći od

promjera dvaju nasuprotnih polja cijevi (kalibra). U sluĉaju da je zrno jako deformirano i damu se odgovarajućim mjerilom ne moţe odrediti kalibar, mjeri se njegova masa, ali pod



274

uvjetom da mu ne manjka veći dio mase. Iz dobivene mase moţe se or ijentaciono pa i taĉno

odrediti o kojem kalibru zrna se radi.

Kad doĊemo do saznanja da na nespornom i spornom projektilu ima tragova koji imaju

opće karakteristike, onda slijedi dalji postupak ispitivanja i utvr Ċivanja individualnih

karakteristika, koje mogu biti iste ili razliĉite. Individualne karakteristike su u ovoj fazi veoma

vaţne i javljaju se u vidu crta (brazdi) odnosno mikroreljefa unutar polja i ţljebova na projektilu. One moraju biti istovjetne u obliku i intenzitetu utisnutih tragova i podobne za

snimanje uklopljenih crta (brazdi).

Kod tragova “okliznuća” i sliĉno, crti (brazdi) mogu nedostajati potrebne bitne

individualne karakteristike za identifikaciju. U takvim sluĉajevima ograniĉena je mogućnost

ispitivanja i zahtijeva vještaĉenja većeg broja projektila za usporeĊivanje. Da bi utvrdili

razlike i sliĉnosti kod zrna za usporeĊivanje potrebno je na spornim zrnima traţiti istovjetne

tragove.

Svaki trag na zrnu koji nastaje pri ispaljenju (trag polja ili ţlijeba) moţe se cijeniti kao

trag od alata koji je upotrijebljen prilikom izrade cijevi. Zrno se moţe predstaviti kao predmet

koji nosi više tragova upotrijebljenog alata. U svakom od ovih podruĉ ja posebno se moraju

uoĉiti i konkretno ispitati sve individualne karakteristike.U postupku identifikacije zrna prvo se na komparativnom mikroskopu dovode zrna

(sporni i nesporni) u iste uvjete, tzv. orijentaciju projektila. Komparativni mikroskop je

snabdjeven dr ţaĉima za projektile razliĉitih kalibara, gdje se projektili priĉvrste i u isto

vrijeme se mogu okretati oko duţe ose, podiţu, spuštaju, okreću lijevo desno. Kad je izvr šeno

“orijentiranje zrna” (vještak balistiĉar mora sebi odrediti s koje strane mu stoje sporna zrna i

/lijeva ili desna strana/ i uvijek tako postavljati sporni i nesporni materijal za vještaĉenje)

pristupa se promatranju projektila kroz okular komparativnog mikroskopa, vr ši se dalje

dotjerivanje, dok slika oba zrna ne bude centrirana i dobro osvijetljena. Zrna se okreću,

pomjeraju lijevo-desno, gore-dole, sve dok se jedno ili više karakteristiĉnih podruĉ ja ne pronaĊe na oba zrna. Zatim se jedno od zrna (svejedno koji), fiksira odnosno uĉvrsti, a drugo

zrno se okreće oko duţe ose, dok se ne doĊe do jasno uoĉljivih individualnih karakteristika. U

sluĉaju da poslije detaljnog promatranja ne uoĉimo, odnosno ne utvrdimo istovjetnost tragova,

to ukazuje da su projektili ispaljeni iz razliĉitih cijevi vatrenog oruţ ja.



275

SPORNO NESPORNO

ZRNA

OBJEKTIVI

OKULAR

OKO

SPORNO NESPORNO

CIJEVI

OBJEKTIVI OKULARA

KOMPARACIONI MOST

KOMPARATIVNI

MIKROSKOP

VIDNA SLIKA

ili

VIDNO POLJE U

OKULARU

Slika 108.

Šematski prikaz komparacije spornog i nespornog zrna na komparativnom mikroskopu

Ako je sporno zrno deformirano, tragovi od ispaljenja na nekim poljima uništeni, onda se

najbolji trag na spornom zrnu fiksira, a zrno za poreĊenje okreće.Kod usporeĊivanjanja zrna na komparativnom mikroskopu, zrna se ĉesto poboĉno

premještaju, postavljaju i u drugim poloţajima po duţini, kako bi se mogli ispitati i tragovi

oko periferije zrna. Moguće je da tragovi u blizini vrha odreĊenog zrna odgovaraju tragovima

koji su najbliţi osnovi drugog zrna. Ukoliko su ovim postupkom naĊena sliĉna ili izjednaĉena

podruĉ ja, smatra se da su dva zrna tada dovedena u iste uvjete tj. da su “u fazi”, te se fiksiraju

u tom poloţaju i obr ću zajedno oko duţe ose, dr ţeći ih stalno “u fazi”. Individualni tragovi, crte (brazde), usporeĊuju se tako što se u prvom momentu obuhvata

cjelokupna povr šina na kojoj se nalaze individualne karakteristike, a zatim ih promatramo po

širini i duţini. Ukoliko na jednom polju naĊemo dovoljno podudarnih individualnih

karakteristika, oba zrna se okreću do slijedećeg polja i traţe dalje individualne karakteristike,

pa tako redom. Ukoliko na slijedećem polju ne naĊemo podudarne individualne karakteristike,moramo utvrditi zbog ĉega je to, odnosno ili ih uopće nema ili ih nema iz drugih razloga

(deformirano zrno, ogrebotine od prepreke na polju, pokidana košuljica zrna, naslage stranog

materijala itd). Poslije detaljnog ispitivanja donosimo odreĊeni zakljuĉak.



276



Fotografija 233. Fotografija 234. Uklopljeni mehanički tragovi polja i ţljebova cijevi na spornim i nespornim olovnim zrnima

Kod zrna ispaljenih iz istog vatrenog oruţ ja ne moraju se na svakom slijedećem polju

naći podudarni tragovi. Naprotiv u nekim sluĉajevima imamo i razlike. MeĊutim, vještak je

duţan da bar na još jednom polju naĊe crte (brazde), koje se podudaraju (ukoliko je zrnosaĉuvano). Zrno kod koga su neka polja uništena, tako da je saĉuvano samo jedno polje s

crtama, vještak se znatno duţe zadr ţava i traţi istovjetne individualne karakteristike, a zatim

se moraju snimiti. Moguće je da dva zrna ispaljena iz istog vatrenog oruţ ja ne nose istovjetne

crte (brazde) na poljima, odnosno da nemaju takve sliĉnosti koje bi bile dovoljne da se dokaţe

identitet. U tom sluĉaju se mora izvr šiti naknadno ispaljivanje iz spornog vatrenog oruţ ja radidobivanja podesnog zrna za usporeĊenje. Ispaljuje se više metaka sve dok se ne dobije

dovoljan broj crta (brazdi) na poljima koje su podobne za identifikaciju. U sluĉaju da je cijevu unutrašnjosti zahr Ċala, prilikom ispaljenja mora se posebno voditi raĉuna o prvom probnom

zrnu koji je prošao kroz cijev. Isti se mora posebno oznaĉiti na dnu ili vrhu zrna, a zatim

pratimo eventualne razlike i sliĉnosti na ostalim zrnima za poreĊenje. Ovo je potrebno zbog

toga što, ako je cijev u unutrašnjosti zahr Ċala, to se prolaskom spornog zrna remeti redoslijedhr Ċe, a prvo slijedeće zrno kojeg ispalimo u cilju dobivanja zrna za poreĊenje, imaće pribliţne



277

uvjete prolaska kroz cijev kao i sporno zrno. Svako slijedeće ispaljeno zrno imat će nešto

drugaĉije uvjete.

Ĉesto su na zrnima van polja jasno izraţene brazde. Kad je rijeĉ o spornim zrnima,

potrebno je ispaliti iz spornog vatrenog oruţ ja veći broj metaka razliĉitih proizvoĊaĉa, radi

dobivanja zrna za usporeĊivanje, a koristit ćemo za poreĊenje ona zrna koja van polja imaju

najjaĉe izraţene brazde. Sliĉnost izmeĊu “vanfaznih” brazdi na dva ispaljena zrna je ponekadsasvim dovoljna da omogući otkrivanje identiteta. Ovo se naroĉito koristi kod deformiranih

zrna i kod zrna gdje je veći dio polja uništen usljed prodora kroz neku tvrdu prepreku.

Pri svakoj vrsti identifikacije na komparativnom mikroskopu posebnu ulogu ima

osvjetljenje. Podešavanjem kuta pri padanju svjetla na povr šinu zrna moţemo da istaknemo i

sitne detalje, koji pod drugim uvjetima korištenja osvjetljenja ne bi bili uoĉeni na zrnu. U toku

identifikacije na komparativnom mikroskopu, stalno se manipulira s osvjetljenjem, bilo da se

pojaĉava ili smanjuje intenzitet svjetlosti (svjetlosni izvor upravlja se na povr šinu pod

razliĉitim kutovima, a preko potenciometra regulira se jaĉina svjetlosti). Reguliranje

osvjetljenja je posebice vaţno kod snimanja tragova od ispaljenja. Ĉesto tragove koje jasno

vidimo kroz okular komparativnog mikroskopa, pod uvjetom da svjetlost nije prilagoĊena, na

snimku se ili gube tragovi ili su nejasni, a to znatno oteţava kompletnu identifikaciju.Problem vremenske distance izmeĊu izvr šenog kriviĉnog djela vatrenim oruţ jem i

ispaljivanja iz istog u laboratoriju kako bi se dobilo zrno za poreĊenje, takoĊer je prisutan u

praksi. U nekim sluĉajevima duţa vremenska distanca moţe bitno da utjeĉe na mogućnost

identifikacije, ali i ne mora. U većini sluĉajeva identifikacija se vr ši relativno brzo, po proteku

od nekoliko nedelja do dva mjeseca, što je razumno vrijeme za uspješnu identifikaciju.

Ukoliko je vremenska distanca izmeĊu ispaljenja spornog zrna i ispaljenja zrna za

usporeĊenje velika, onda je mogućnost uspješne identifikacije manja, ali nije iskljuĉena.

Naime, kod velike vremenske distance potrebno je ispaliti veći broj metaka. Ovo zbog toga

što se upotrijebljeno oruţ je po pravilu i ne ĉisti i unutrašnjost cijevi jako korodira. Stvaraju seneravnine, naslage hr Ċe i prilikom ispaljenja probnog zrna stvaraju se tragovi koji oteţavaju

identifikaciju.

Ovaj postupak identifikacije iziskuje veliko strpljenje.

Primjer : U Odsjeku za mehanoskopska i balistiĉka vještaĉenja, FMUP-a Sarajevo,

izvršena je uspješna identifikacija pištoljskog projektila cal. 7.65 mm (.32AUTO) i to poslijedevet godina i osam mjeseci nakon izvršenog kriviĉnog djela. Na temelju naredbe

Kantonalnog suda u Bihaću, u Odsjeku za mehanoskopska i balistiĉka vještaĉenja FBiH,izvr šeno je vještaĉenje spornog zrna, u kriviĉnom predmetu protiv optuţenog S.M., zbogkriviĉnog djela pokušaj ubojstva iz ĉlana 36. stav 1. KZRBiH u svezi s ĉlanom 19. KZ SFRJ,

koji je preuzet i primjenjuje se kao republiĉki zakon, na temelju odredbe iz ĉlana 237, 240. i241. ZKP-a FBiH. Naime, dana 13.03.1995. godine, u Bihaću došlo je do ranjavanja S.DŢ.upotrebom vatrenog oruţja. Dana 13.03.1995. godine iz tijela S.DŢ., prilikom operativnogzahvata, izvaĊeno je zrno cal. 7.65 mm, koje nikada nije vještaĉeno (isto se nalazilo u

sudskom spisu 9 godina i 8 mjeseci) do 24.11.2004. godine, kada je isto dostavljeno u Odsjek

za mehanoskopska i balistiĉka vještaĉenja FBiH ( protek vremena od 9 godina i 8 mjeseci).



278

Fotografija 235. Sporno zrno izvaĎeno iz tijela S.DŢ.

Uz sporno zrno cal. 7.65 mm, na vještaĉenje je dostavljen i automatski pištolj cal. 7.65

mm M84/61ĉ (Škorpion), bez kundaka s pripadajućim spremnikom, koji je izuzet od

osumnjiĉenog i cijelo ovo vrijeme se nije znalo gdje se nalaz io, da bi se tek u 11. mjesecu

2004. godine pronašao u Armiji BiH. Za navedeni automatski pištolj nema nikakvih drugih podataka vezanih za ĉuvanje, skladištenje, ĉišćenje i dr.


Automatski pištolj cal. 7.65 mm M84/61č (Š korpion)

Provlaĉenjem tampona vate kroz cijev automatskog pištolja kao i pregledom ĉelazatvaraĉa ispitivanog pištolja utvrĊeno je da je iz istog pucano i da isti nije ĉišćen nakon

psoljednjeg ispaljivanja streljiva. Iz dostavljenog automatskog pištolja izvršena su probnaispaljivanja radi dobivanja nespornih zrna na kojima se jasno vide granice izmeĊu polja iţljebova. Probna ispaljivanja iz dostavljenog pištolja izvršena su sa streljivom cal. 7.65 mm sa

zrnima koja su najsliĉnija po boji i materijalu spornom zrnu.

Fotografija 238. Nesporna zrna ispaljena iz spornog automatskog pištolja cal. 7.65 mm M84/61č (Š korpion)

Detaljnim mikroskopskim pregledom i usporeĊivanjem dostavljenog spornog zrna, s

nespornim zrnima dobivenim prilikom probnih ispaljivanja iz dostavljenog automatskog

pištolja utvr Ċeno je da imaju zajedniĉke opće karakteristike (kalibar, broj polja i ţljebova , š irina ţljebova i polja, pravac i kut uvijanja ţljebova i polja). Pored zajedniĉkih općih

karakteristika, utvr Ċeno je postojanje zajedniĉkih individualnih karakteristika koje se



279

manifestiraju u vidu zajedniĉkih mikro neravnina/brazdi zastupljenih unutar ţljebova i polja

koje daju individualni peĉat svakoj oţlijebljenoj cijevi vatrenog oruţ ja.

Na fotografijama 230. (A, B, C, D, E, F, G i H) prikazano je usporeĊivanje ţljebova i

polja na spornom zrnu i nespornim zrnima, gdje su vidljive zajedniĉke individualnekarakteristike.

Fotografije 239.

1.2.1. Ispitivanje tragova materija na projektilima

Dostavljena ispal jena sporna zrna mogu sadrţavati male koliĉine materija s lica mjesta.Ove materije mogu biti u obliku krvi, tkiva, maltera, boje, kose, vlakna, stakla itd.

Vještak treba da proci jeni vaţnost ovih dokaza i ako su dalja ispitivanja materija neophodna,

iste treba ukloniti i saĉuvati uzorak materije. Uklanjanje materija moţe takoĊe bitineophodno, da bi se pravilno ispitali ispaljeni dokazi. Potrebno je vizuelno i mikroskopski

ispitati ispaljena zrna i dijelove zrna na prisutnost materija na istim. Ako se pronaĊu, isteuvesti u bilješke vještaĉenja. Zatim, ako je potrebno, odrediti dalja ispitivanja. Ako je

potrebno ispitati materiju, konsultirati odreĊeni odsjek , prije uklanjanja pronaĊene materije na

zrnima. Paţljivo skinuti postojeću materiju, da se ne ošteti bili koji dokazni trag. Stavitiskinutu materiju u odgovarajući kutiju/ambalaţu za podvrgavanje daljim ispitivanjima uodreĊenom odsjeku. Ako trag materijala nije relevantan da bude uzet za dalja ispitivanja,

produţiti sa slijedećim postupcima/koracima koji su primjenjivi. Za dokaze koji sadrţe krv,tkivo ili druge biohazarde, a te tragove nije potrebno ispitivati, iste potopiti najmanje 1

(jednu) minutu u 10% otopinu varakine (bjelila). Ukloniti materije koje strše, ispirajućiispaljeni dokaz s metanolom ili vodom. Ukloniti malter ispirajući ispaljeni dokaz s 15%otopinom sirćetne kiseline. Ukloniti boju potapajući ispaljeni dokaz u alkoholu ili acetonu.



280

1.3. ĈAHURE KAO TRAGOVI I NJIHOVA IDENTIFIKACIJA

Za identifikaciju ispaljenih ĉahura, uobiĉajeno je da se prvo ispitaju tragovi od ispaljenjana nekom mikroskopu sa širokim poljem ili stereomikroskopu, jer će se lakše uoĉiti grupa

karakteristika tragova. Zatim se prelazi na rad s komparativnim mikroskopom radi detaljnijegispitivanja uoĉenih karakteristika, odnosno uoĉavanja meĊusobnih odnosa individualnihkarakteristika. Mikroskop sa širokim poljem ili stereomikroskop, omogućuje bolje

promatranje meĊusobnih karakteristika, kombinaciju karakteristika i lakše uoĉavanjecjelokupnih tragova od ispaljenja, nego što bi ti tragovi mogli biti zapaţeni na komparativnommikroskopu. Ovdje posebnu ulogu ima osvjetljenje. Svjetlost se tako podešava da ona pada nadno ĉahure pod kosim kutom, a kut je promjenjljiv, i u svakom trenutku moguće je drugaĉiji

poloţaj svjetlosnih zraka usmjeriti na dno ĉahure. Sićušni tragovi, koji su osvijetljeni

direktnim zracima pod pravim kutom, slabo ili uopće se ne bi vidjeli. U zoni djelovanja, podkosim zracima, njihove konture se jasnije istiĉu i uoĉavaju. Osvjetljenje se moţe tako podesitina stereomikroskopu, da se srodnost izmeĊu raznih podruĉja s tragovima moţe jasno uoĉiti,

dok se sliĉnost, ili razlike u detaljima mogu uvijek uoĉiti. Pri identifikaciji ĉahura uvijek se prvo detaljno ispituju sporne ĉahure, izvrši se selekcija po sliĉnim karakteristikama, a zatim se, po mogućnosti, pripreme ĉahure za poreĊenje s istimtvorniĉkim oznakama kao što su oznake na spornim ĉahurama.

Fotografija 240. Fotografija 241. Fotografija 242. Različite oznake na dancetu

Potreba da ĉahure za usporeĊenje imaju iste tvorniĉke oznake kao sporne ĉahure je odvelike vaţnosti. Prije svega, i kod istog proizvoĊaĉa u razliĉitim godištima proizvodnje, pa i urazliĉitim serijama istog godišta, ima razlike u materijalu u pogledu ĉvrstine, ţilavosti, razlikau boji itd. Tragovi od ispaljenja mogu u pojedinim sluĉajevima u intenzitetu i obliku bitno dase razlikuju, što sve to skupa oteţava identifikaciju.

Rad sa stereomikroskopom ili mikroskopom sa širokim vidnim poljem je dosta lak.Omogućuje se brzo pregledanje većeg broja spornih ĉahura, njihovu brţu selekciju, u svakom

sluĉaju ovo sluţi kao priprema za rad s komparativnim mikroskopom, gdje se uoĉeni detaljidalje rašĉlanjuju i pronalazi dalja sliĉnost, odnosno razliĉitost tragova.

Ako su tragovi na ĉahurama za poreĊenje i spornim ĉahurama postojani i lako uoĉljivi,komparativni mikroskop je prvi instrument koji se koristi. U većini sluĉajeva, usporeĊivanjem

izmeĊu razliĉitih tragova, ukljuĉujući i sporne ĉahure, moţe se demonstrirati sklad, koji se

moţe oĉekivati od spornog vatrenog oruţja. U daljoj fazi direktno usporeĊenje se izvodiizmeĊu spornih tragova i jednog ili više tragova na probnim ĉahurama, na bazi individualnihkarakteristika. Svako od potencijalno identificiranih podruĉja s tragovima, ispituje se iusporeĊuje u okretanju, uvijek u jednom odreĊenom smjeru, dok se ne donese ĉvrst zakljuĉak.PoreĊenje moţe obuhvatiti podudarnost brazdi ili “stranu po stranu“ usporeĊenja, kao što seobiĉno ĉini sa ravnim udubljenim tragovima. Udubljena podruĉja na ĉahuri kao što je trag od

vrha udarne igle, tragovi od ĉela zatvaraĉa i izbacaĉa, mogu biti poreĊeni o vim metodama.



281

Kada je rijeĉ o udubljenim tragovima na ĉahuri, od posebne je vaţnosti da ĉahure za poreĊenje budu s istim tvorniĉkim oznakama kao što su oznake na spornim ĉahurama. Usluĉaju da se upotrijebe ĉahure za usporeĊenje s razliĉitim oznakama i razliĉitih proizvoĊaĉa,tragovi mogu dosta da se izobliĉe (mada su istovjetni), da se neke individualne karakteristike

jaĉe istaknu, dok su druge slabije, ili ih uopće ne uoĉavamo, što u svakom sluaĉaju oteţava

identifikaciju, pa ĉak moţe dovesti i do pogrešnog zakljuĉka u teţim sluĉajevima. Tragovi na ispaljenim ĉahurama mogu se uzeti kao jedna vrsta traga alata. Mogu bitiudubljene brazde ili originalni brazdasti tragovi. Primjenjljive metode ispitivanja oĉiglednihtragova alata su isti i prikladni analizama tragova ĉahura.

Primjena komparativnog mikroskopa u identifikaciji ĉahura ĉesto je više podesna nego potrebna, s naroĉitim odnosom na udubljene tragove. Proste mikroskopske ifotomikroskopske metode bit će zadovoljavajuće utoliko, ukoliko se radi o završenomusporeĊenju, ali usljed malih dimenzija tragova i problema oko njihovog detaljnogosvjetljenja, komparativni mikroskop moţe se smatrati kao praktiĉna potreba u krajnjemsluĉaju. Posebno je podesan za mikrosnimanje usporeĊujućih tragova i sitnih detalja.

Komparativni mikroskop je snabdjeven s prikladnim adapterima koji omogućuju da seĉahura drţi pod razliĉitim kutovima, kao i da se ovi tragovi osvi jetle takoĊer pod razliĉitimkutovima, i mogu se upotr ijebiti u širokom radijusu uveliĉavanja. Ovi drţaĉi za ĉahure, mogu

proizvesti na plaštovima/cilindrima ĉahura sliĉne tragove kao što su tragovi nastali umetanjemmetka u spremnik, i to kako na spornoj ĉahuri tako i na ĉahuri za usporeĊenje, te bi ovitragovi mogli dovesti do zabune s tragovima koji su proizvedeni prilikom ispaljenja ili

stavljanja streljiva u spremnik. Identifikacija takvih tragova izmeĊu probnog i spornog uzorkamogla bi dovesti do pogrešnog zakljuĉka.

Primjena fotografi je u kriminalistici je od velike vaţnosti, i u kriminalistiĉkoj balisticiima poseban tretman. Kako na komparativnom mikroskopu mogu da se dobiju i najsitniji

karakteristiĉni tragovi i isti da se dovedu do visoke podudarnosti, to je primjena fotografije od

bitne vaţnosti. Snimljeni i uklopljeni karakteristiĉni tragovi omogućavaju vještaku da naznaĉinajinteresantnije detalje, a da sve prepusti fotografiji (jednoj ili više fotografija, povezanih u

jednu cjelinu).

Da bi cjelina bila što uvjerljivija, da bi karakteristiĉni identificirajući tragovi bili štouoĉljiviji, postupak stvaranja fotodokumentacije ide postepeno. Prvo se naĉini snimak cijelogdna ĉahure, jedne pored druge (sporne i ĉahure za usporeĊivanje) koje su prethodnoorijentirane tj. jedna bitna karakteristika je dovedena u oba sluĉaja u isti poloţaj (najĉešće jeto trag od izbacivaĉa na samoj periferiji dna ĉahure), pa se u toku cjelokupnog daljegsnimanja ne remeti odnos izmeĊu dvije postavljene pozicije. Slijedeći snimak obuhvata samodio jedne i dio druge ĉahure, gdje treba da se vidi i dio karakteristika koje su posluţile za

orijentaciju, pribliţavaju se karakteristiĉni tragovi i ujedno i uveliĉavaju. Sljedeća fotografijaobuhvata još manji dio ĉahure s prethodne fotografije, ali uvijek treba da je vidljiv bar jedan

dio s prethodne fotografije, i to neki karakteristiĉan dio, koji se sada na ovoj fotografiji nalazina periferiji snimka, detalji su sada još bliţi jedan drugom, ili su uklopljeni tako da se

promatranjem ĉitavog ciklusa naĉinjenih fotografija vidi jedan kontinuitet, mada se kod

posljednje fotografije i ne zapaţa prvobitna cjelina sporne i ĉahure za usporeĊenje. Kodkomparativnog mikroskopa postoji mogućnost promjene okulara i objektiva, te je mogućnost

promatranja i fotografiranja karakteristiĉnih tragova veoma velika.

Tragovi koji mogu ostati na ĉahuri nakon ispaljivanja metka su:

Tragovi udarne igle; Tragovi izvlakaĉa;



282

Tragovi izbacivaĉa;. Tragovi ĉela zatvaraĉa; Tragovi usta spremnika (okvira, šanţera, magacina);

Tr agovi leţišta metka u cijevi i Neki od specifiĉnih tragova.

Svi navedeni tragovi se mogu naći kod poluautomatskg i automatskog vatrenog oruţja(pištolji, puške, automati), dok se kod revolvera koji koriste revolverski metak ne mogu naćitragovi iz bacivaĉa, izvlakaĉa i usta spremnika.

TRAGOVI KOJI SE MOGU NAĆI NA ĈAHURAMA ISPALJENIM IZ VATRENOG ORUŢJA

TRAGOVI USTA SPREMNIKA

SPECIFIĈNI TRAGOVI NASTALII PRILIKOM

IZBACIVANJA ĈAHURE

TRAGOVI LEŢIŠTA METKA

TRAGOVI IZVLAKAĈATVORNIĈKEOZNAKE

TRAG IZBACIVAĈA

TRAGOVI ĈELAZATVARAĈA

SPEC. TRAG IZVLAKAĈA

TRAG KLIZANJA UDARNE IGLE

TRAG UDARNE IGLE

TRAG OTVORA ZA UDARNU IGLU

Slika 109.

Šematski prikaz tragova koji se mogu naći na čahurama ispaljenim iz vatrenog oruţja

1.3.1. Trag od udarne igle

S gledišta kriminalistiĉke balistike udarna igla je najvaţniji dio ureĊaja za ispaljivanje.To je metalna šipka duţine tri do ĉetiri centimetra kod pištolja i revolvera, odnosno osam dodeset centimetara kod karabina i vojniĉke puške. Kod revolvera udarna igla je fiksirana na

samom udaraĉu. IzraĊuje se od visokokvalitetnog ĉelika, otpornog na visoke temperature i pritiske. Zbog namjene, igla mora biti ţilava, elastiĉna i tvrda. Kod lovaĉkih pušakasaĉmarica, udarna igla je sliĉna udarnoj igli kod pištolja. Sila udara prenosi se na kapislu nasliĉan naĉin kao i kod pištolja.

Kod pištolja i pušaka udarna igla postavljena je u tijelo zatvaraĉa. Vrh udarne igle, posredini ĉela zatvaraĉa, izlazi djelimiĉno, 0.5 do 1 mm i po pravcu se skoro poklapa s osomkanala cijevi vatrenog oruţja. Kod pištolja i pušaka oko udarne igle nalazi se udarna opruga(povratna opruga), koja poslije ispaljenja vraća udarnu iglu u prvobitni poloţaj, kako ne biometala normalno izbacivanje ĉahure. Vrh udarne igle je oblikovan, uglavnom ovalan,kruţnog oblika, a prilikom udara u kapislu, na istoj ostaje trag udubljenja koji se naziva

krater. U krateru ostaju sve karakteristike vrha udarne igle, naroĉito na dnu kratera. Ovo zbogtoga što je stepen tvrdoće vrha udarne igle mnogo veći od tvrdoće kapisle.



283

Vatreno oruţje koje ispaljuje metke s iviĉnim paljenjem (“ Rimfire”) najĉešće ima udarnuiglu ĉiji je vrh ravan (pljosnat), pa se krater koji nastaje prilikom ispaljenja na kapisli, znatnorazlikuje od kratera na ĉahuri sa središnjim paljenjem (“Centerfire”). Kod ovog tipa vatrenog

oruţja, vrh udarne igle ima razliĉite oblike, npr. oblik kvadrata, pravokutnika, trokuta, kruga, polukruga i dr. Oblik kratera kod ĉahura s iviĉnim paljenjem moţe posluţiti za odreĊivanje

tipa upotrijebljenog vatrenog oruţja, s dosta velikom sigurnošću.Kod revolvera, udarna igla se razlikuje od udarne igle kod pištolja, i to ne samo poobliku, već i po mjestu gdje je fiksirana. Kod većine revolvera starije i novije izrade, udarnaigla je fiksirana na udaraĉu, koji je s polja i lako uoĉljiv. Kad je udaraĉ u napetom poloţaju (uzadnjem poloţaju), pravac udarne igle zaklapa s pravcem ose kanala cijevi revolvera izvjestankut i pri ispaljenju pravac udarne igle se poklapa s pravcem ose kanala cijevi. Vrh udarne igle

kod revolvera je sliĉno oblikovan kao i kod udarne igle pištolja. TakoĊer treba reći da jekrater koji nastaje prilikom ispaljenja na kapsuli, po obliku sliĉan krateru na ĉahuri ispaljenojiz pištolja.

Kod nekih revolvera (starijeg datuma proizvodnje), udarna igla je odvojena od udaraĉa(kao i kod pištolja), fiksirana na posebnom drţaĉu iza doboša i njen pravac je uvijek u pravcu

ose kanala cijevi revolvera.Udarna igla kod vatrenog oruţja s iviĉnim paljenjem, po koncepciji moţe biti izraĊena u

obliku koji se sreće kod pištolja i revolvera. MeĊutim, karakteristiĉno je da je vrh udarne igleoblikovan u razliĉitim geometrijskim figurama. Poseban problem identifikacije vatrenogoruţja javlja se kod oruţja ruĉne primitivne izrade, jer se kao udarna igla upotrebljavaju

razliĉite metalne šipke (grubo obraĊene), pa ĉak i ekser. Naĉin ispaljenja se kod ove vrstevatrenog oruţja razlikuje od sluĉaja do sluĉaja, odnosno u svakom ispaljenju sila udara jedrugaĉija i kod istog oruţja, a da ne govorimo kakva je razlika kod razliĉitih primitivnoizraĊenih vatrenih oruţja. Krater koji se stvara na kapsuli streljiva, bilo kakve izrade, razlikujese i kod dva uzastopno ispaljenja metka iz istog vatrenog oruţja.

Kako je svaka udarna igla izraĊena i obraĊena posebnim alatom, na vrhu udarne igleostaju sitna ispupĉenja i udubljenja (brazde), koja predstavljaju individualne karakteristike,

jasno utisnute na kapsuli; ostavljaju “negativ” samog vrha udarne igle. Kako je udarna iglanaĉinjena od materijala koji je mnogo tvrĊi od materijala od kojeg je naĉinjena kapisla, to

površina kapisle poprima tragove od vrha udarne igle. Iako dolazi do postepenog “trošenja”vrha udarne igle, treba istaći da su i promjene postepene i vrlo se sporo odvijaju . Tragovi koji

se javljaju na dnu kratera u obliku “taĉkastih” ispupĉenja i udubljenja ili u oblikukoncentriĉnih krugova razliĉitog intenziteta ili u obliku brazdi promatrano u cjelini, uvijekimaju jedan meĊusoban odnos, koji se javlja u svim sluĉajevima. MeĊutim, moguće je da

jedan trag bude više naglašen u jednom sluĉaju, a u drugom neki drugi. Ostaje, meĊutim,njihov uvijek isti meĊusobni odnos u okviru cjelokupnog traga od vrha udarne igle.


Trag vrha udarne igle sporne (lijevo) i Trag vrha udarne igle sporne (lijevo) inesporne čahure, rastavljeni tragovi nesporne čahure, uklopljeni tragovi



284

Fotografija 245. Fotografija 246. Trag vrha udarne igle sporne (lijevo) i Trag vrha udarne igle sporne (lijevo) inesporne čahure, rastavljeni tragovi nesporne čahure, uklopljeni tra govi

Kod oruţ ja sa središnjim paljenjem, mada je pravac udarne igle u momentu ispaljenja istikao i pravac ose kanala cijevi, a sama udarna igla ide kroz sredinu tijela zatvaraĉa, krater koji

nastaje na kapsuli prilikom ispaljenja, ne mora biti smješten u samom centru kapisle. Skoro da je krater u većini sluĉajeva ekscentriĉno postavljen, u odnosu na kapislu. Ovo je vrlo vaţno,

jer ekscentriĉnost kratera se uvijek promatra u odnosu na ostale tragove od ispaljenja koji se

javljaju na dnu ĉahure. U pitanju je trag od ĉela zatvaraĉa, izbacivaĉa i izvlakaĉa, kao što se i

krater koji se nalazi u samom centru kapisle posebno promatra, u odnosu na pomenute tragove

od ĉela zatvaraĉa, izbacivaĉa i izvlakaĉa.

Kao specifiĉnost kod tragova od vrha udarne igle mogu se uzeti: intenzitet utisnutog

kratera kao cjelina, dubina kratera, poloţaj strana kratera (da li se prema dnu kratera spuštaju blago ili strmo), da li je krater potpuno kruţnog oblika ili je razvuĉen krug, ili je na jednom

kraju s “ jeziĉkom”. Krater s “ jeziĉkom” karakteristiĉan je za one pištolje kod kojih udarna

igla prilikom ispaljenja naĉini i jedan boĉni pokret, pa se na samoj kapisli krater nastavljamalim “ jeziĉkom”. Ova karakteristika se uoĉava kod pištolja M57 cal. 7.62 mm proizvoĊaĉa

“Crvena Zastava”, ruskog “Tokarev” i poljskog “VIS”-a.

Fotografija 247. Fotografija 248. Usporedni mikrosnimak podudarnih tragova vrha udarne igle sporne (lijevo) i nesporne čahure



285

Fotografija 249. Fotografija 250. Trag vrha udarne igle sporne (lijevo) i Tragovi otvora za udarnu iglu sporne (lijevo) inesporne č ahure, uklopljeni tragovi nesporne č ahure (pi š tolj marke “Glock ”)

Kod poluautomatske i automatske puške “Crvena Zastava” krater je sa strmim stranama,nešto većeg promjera nego što je krater kod pištolja i s karakteristiĉnim ravnim dnom, nakojem mogu biti individualne karakteristike u svim oblicima koji se javljaju od vrha udarne

igle. Veliĉina dna kratera, na prvi pogled izgleda da je nešto veća nego što je uobiĉajeno. Ovo

zbog toga što se strane kratera strmo spuštaju prema dnu, a krater je relativno plitak.

Na ĉahurama s iviĉnim (rubnim) paljenjem, posebno je interesantan oblik kratera. Krater

je plitak i javlja se na periferiji dna ĉahure. Dno ĉahure je uglavnom ravno, na njemu se

nalaze linije, ispupĉenja i udubljenja. Oblik kratera je vrlo karakteristiĉan, a moţe se javiti u

već pomenutom geometrijskom obliku pravokutnika, kvadrata, trokuta, polukruga, kruga i dr.

trag udarne igle

trag izbacivača

trag izvlakača

Fotografija 251. Čahura ispaljena iz poluautomatske puške Winchester Model 190 cal. .22LR

(s tragom udarne igle u obliku pravokutnika-čahure s ivičnim paljenjem)

Krater koji se javlja kod ĉahura ispaljenih iz ruĉno primitivne izrade vatrenog oruţ ja(gdje je udarna igla grubo obraĊena i gdje sila udara u kapislu nije konstantna), mogu se javiti

vrlo razliĉiti oblici, pa ĉak i takvi sluĉajevi, da udarna igla probije kapislu.



286

1.3.2. Trag od izvlakaĉa i izbacivaĉa

Tragovi od izvlakaĉa i izbacivaĉa su vrlo karakteristiĉni tragovi. Podobni su za

identifikaciju tipa vatrenog oruţ ja. U pojedinim sluĉajevima, kada drugi tragovi od ispaljenja

nisu podobni za identifikaciju, ovi mogu posluţiti za potpunu identifikaciju vatrenog oruţ ja.

Tragovi od izvlakaĉa i izbacivaĉa su tragovi koji sluţe za orijentaciju u toku ispitivanjatemeljnih tragova od vrha udarne igle i ĉela zatvaraĉa.

Izvlakaĉ je mala poluga koja je tako postavljena, da prednjim savijenim dijelom u obliku

luka okrenutom prema zadnjem dijelu leţišta metka zahvati ţlijeb ĉahure i ovu povuĉe

unazad. Izvlakaĉ se nalazi samo kod pištolja i pušaka, kao i kod automata, dok isti ne postoji

kod revolvera u ovom obliku. Obiĉno je postavljen s desne strane po sredini otvora za

izbacivanje ispaljenih ĉahura. MeĊutim, moţe se naći i na gornjoj strani ispod navlake. RjeĊi

je sluĉaj da se izbacivaĉ nalazi s lijeve strane.

Fotografija 252. Fotografija 253. Izbacivač Izvlakač

Trag od izvlakaĉa je u obliku crte duţine nekoliko mm, u obliku razvuĉenog kruga

nepravilnog oblika ili nekog drugog specifiĉnog oblika. Moţe se naći s unutarnje strane

ţlijeba, ili na samoj vanjskoj strani obima dna ĉahure. Kako se radi o ispaljivanju streljiva iz

pištolja ili puške (zatvaraĉ stalno ide naprijed-nazad) u dinamici odigravanja procesa

ispaljenja, intenzitet utisnutih tragova od izvlakaĉa sam po sebi nema individualne

karakteristike na temelju kojih bi se sa sigurnošću mogla izvr šiti identifikacija vatrenog

oruţ ja. MeĊutim, u cjelokupnom procesu identifikacije ovaj trag sluţi za taĉnu orijentaciju i

za postavljenje u najbolji poloţaj individualnih karakteristika na ĉahuri od ĉela zatvaraĉa iudarne igle

101.

101 Jovanović Z., Bošković M. Lakĉević Dr. D.S., Kriminalistička balistika, Beograd, 1987. god., strana 164.



287

Fotografija 254. Fotografija 255. Usporedni mikrosnimci podudarnih tragova izvlakača sporne (lijevo) i nesporne čahure

Na gornjim fotografijama prikazani su istovjetni tragovi izvlakaĉa na spornim inespornim ĉahurama (primjeri iz prakse), na temelju kojih se sa sigurnošću moţe izvr šiti

identifikacija vatrenog oruţ ja, što demantira gore navedeno da utisnuti tragovi od izvlakaĉasami po sebi nemaju individualne karakteristike na temelju kojih bi se sa sigurnošću mogla

izvr šiti identifikacija vatrenog oruţ ja.

Ukoliko je upotrijebljeno streljivo s jaĉim punjenjem (kod puške ili automata) gdje

dolazi do jaĉeg zahvata izvlakaĉa, na stranama ţljebova ĉahura ostaju jaĉi tragovi. Inaĉe, sam

pritisak koji se stvara prilikom ispaljenja nema utjecaja na intenzitet ovih tragova.

Trag od izvlakaĉa moţe ostati na ĉahuri i prilikom izbacivanja metka iz leţišta metka i

kada nije došlo do ispaljenja, zbog ĉega vještak za balistiku mora voditi raĉuna o eventualnoj

pojavi više tragova od izvlakaĉa, pa ĉak i tragova od izvlakaĉa od više tipova vatrenog oruţ ja.Vrh izvlakaĉa moţe biti sasvim širok (kod automata) ili uzak. Usljed tvrdoće ţlijeba

ĉahure, koji je cilindriĉan ovaj trag ne mora biti utisnut cijelom povr šinom vrha izvlakaĉa, a

sve ovo ne daje pravu sliku vrha izvlakaĉa.Izbacivaĉ kod pištolja postavljen je nešto iznad usta leţišta metka u okviru. Kada

izvlakaĉ doĊe u krajnji zadnji poloţaj, izbacivaĉ se nalazi oko pet milimetara ispred izvlakaĉa,

gledano u pravcu leţišta metka. Izbacivaĉ je obiĉno na suprotnoj strani izvlakaĉa, izuzev kad

je izvlakaĉ s gornje strane ispod navlake, postavljen skoro po sredini, tako da gledajući prema

leţištu metka, po visini zauzima sredinu, a nalazi se neposredno iznad mjesta gdje spremnik

ulazi ispod navlake. To je taĉno naspram otvora za izbacivanje ispaljenih ĉahura.

Fotografija 256. Fotografija 257. Trag izbacivača sporne (lijevo) i Trag izbacivača sporne (lijevo) i

nesporne čahure, rastavljeni tragovi nesporne čahure, uklopljeni tragovi



288

Fotografija 258. Fotografija 259. Trag izbacivača sporne (lijevo) i Trag izbacivača sporne (lijevo) i

nesporne čahure, rastavljeni tragovi nesporne čahure, uklopljeni tragovi

Fotografija 260. Fotografija 261. Usporedni mikrosnimci podudarnih tragova izbacivača sporne (lijevo) i nesporne čahur e

Vrh izbacivaĉa moţe biti pljosnat, okrugao ili u obliku klina, ĉetvrtast ili pravokutni.

Trag od izbacivaĉa nastaje na ĉahuri tako, što se poslije ispaljenja, pod djelovanjem barutnih

plinova, navlaka vraća unazad, izvlakaĉ zahvata ĉahuru i povlaĉi je unazad, dosta velikom

brzinom, tako da ĉahura zadanjim dijelom (dnom), periferijom dna, udara u izbacivaĉ, prima

trag od vrha izbacivaĉa, i izlijeće van. Rad izvlakaĉa i izbacivaĉa je sinkroniziran. Trag odizbacivaĉa je utisnut na periferiji dna ĉahure, dosta je jasan i lako uoĉljiv, i u odnosu na trag

izvlakaĉa ima veću identifikacionu vrijednost. U izvjesnim sluĉajevima moţe posluţiti za

identifikaciju vatrenog oruţ ja, kada su drugi tragovi od ispaljenja na spornoj ĉahuri uništeni.Ako promatramo oba traga (od izvlakaĉa i izbacivaĉa) oni ĉine jednu cjelinu. Nastaju

jednovremeno pri ispaljenju iz istog vatrenog oruţ ja. U kriminalistiĉkoj balistici, kad nije

poznato vatreno oruţ je iz kojeg su ispaljene sporne ĉahure, moţe posluţiti ovaj trag za

odreĊivanje tipa vatrenog oruţ ja.

IzmeĊu traga od izvlakaĉa i izbacivaĉa postoji jedan odreĊeni odnos. Kad iz centrakapisle povuĉemo pravu prema centrima ova dva traga dobiva se jedan odreĊeni kut, koji je

kod oruţ ja istog tipa uuvijek isti, ili s vrlo malo odstupanja. Kad se izvr ši orijentacija tragovaod ispaljenja i kad se ovi tragovi promatraju u odnosu na kretanje kazaljke na satu, moţe se

izvr šiti dosta taĉno odreĊivanje tipa, pa i modela vatrenog oruţ ja koje je korišteno.

Kad su oba traga jasno uoĉljiva, promatranje dna ĉahure pod kutom od 90°, pod kosim

svjetlom i preko uveliĉavajuće lupe, odnos ovih tragova daje odreĊeni kut, i ako pravac centra



289

kapisle s tragom od izvlakaĉa uzmemo kao pravac male kazaljke, dobivamo interesantne

podatke za neke vrste pištolja i pušaka:

1.

Kod pištolja “ĈZ” cal. 7.65 mm VZOR 50, od izvlakaĉa – velika kazaljka je na 12 sati a

trag od izbacivaĉa – mala kazaljka je na 6 sati;

2.

Pištolj “Luger ” cal. 7.65 mm ima poloţaj izvlakaĉa na 12 sati a izbacivaĉa na 5 sati;3.

Pištolj “Savage” automatik cal. 7,65 mm ima trag izvlakaĉa na 2,30 sati a izbacivaĉa u

poloţaju oko 8 sati;

4. Pištolj “Colt” cal. 45 mm automatik ima trag od izvlakaĉa u poloţaju 3 sata, a trag od

izbacivaĉa u poloţaju 8 sati;

5. Automatski pištolj M84/61ĉ “Škorpion” cal. 7.65 mm, ima trag izvlakaĉa u poloţaju 12sati, a tragove izbacivaĉa u poloţaju 8 i 4 sata;

6. Automatska puška tip “Kalashnikov” cal. 7.62 mm, ima trag izvlakaĉa u poloţaju 3 sata, atrag izbacivaĉa u poloţaju 9 sati;

7. Poluautomatska puška M59/66 cal. 7.62 mm, ima trag izvlakaĉa u poloţaju 2 sata, a tragizbacivaĉa u poloţaju 9 sati.

Oĉigledno je da su tragovi od izvlakaĉa i izbacivaĉa znaĉajni za kriminalistiĉku balistiku

i da dolaze do punog izraţaja samo poslije detaljnog promatranja tragova od ispaljenja, kao

grupe tragova, uzimajući u obzir njihove meĊusobne odnose u cjelini.

U praksi je ĉest sluĉaj, da se na licu mjesta naĊu samo ispaljenje ĉahure, pa je prvi

zadatak kriminalistiĉke balistike da odredi vrstu, kalibar, marku, model i tip oruţ ja koje je

upotrijebljeno. Upravo poĉetak rješavanja sluĉaja polazi od tragova izvlakaĉa i izbacivaĉa tj.

njihovog meĊusobnog odnosa, što u praksi daje zadovoljavajuće rezultate.

Neke vrste pištolja nemaju tragove od izbacivaĉa na ispaljenim ĉahurama na periferiji

danceta ĉahure, jer ulogu izbacivaĉa igra sama udarna igla – vrh udarne igle. Kod ove vrste

vatrenog oruţja, trag od vrha udarne igle je kruţnog oblika i nešto širi nego što je to kod pištolja s izbacivaĉem (Heckler&Koch). Ovaj “nedostatak ” traga od izbacivaĉa na spornoj

ĉahuri sam po sebi ima znaĉaja.

1.3.3. Trag ĉela zatvaraĉa

Tragovi od ĉela zatvaraĉa na dnu ĉahure su proizvedeni udubljenjima i ispupĉenjima

metalnog bloka koji ĉvrsto pritiskuje i zatvara zadnju stranu leţišta metka i omogućava da

metak stabilno stoji pri ispaljenju. Udubljenja i ispupĉenja na ĉelu zatvaraĉa nastaju prilikom

obrade. Pošto je zatvaraĉ prilikom ispaljenja izloţen velikom pritisku i visokoj temperaturi,mora se praviti od vrlo kvalitetnog materijala. Za izradu zatvaraĉa upotrebljava se

visokokvalitetni ĉelik, prije svega ĉelik koji moţe da izdr ţi visok pritisak i temperaturu, a da pri tom ne doĊe do bitnih promjena strukture materijala.

Ĉelo zatvaraĉa je najviše izloţeno visokom reţimu eksploatacije, pa je zbog toga i

najtvr Ċi dio zatvaraĉa. Prilikom ispaljenja, dio barutnih plinova vr ši pritisak na dno ĉahure

unazad, nabacujući dno ĉahure na ĉelo zatvaraĉa usljed ĉega dolazi do preslikavanja

mikroreljefa ĉela zatvaraĉa na dance ĉahure.



290

Fotografija 262. Fotografija 263. Čelo zatvarača Čelo zatvarača (pištolj”Glock ”)

Fotografija 264. Fotografija 265. Trag čela zatvarača sporne (lijevo) i Trag čela zatvarača sporne (lijevo) i nesporne čahure, rastavljeni tragovi nesporne čahure, uklopljeni tragovi

Fotografija 266. Fotografija 267. Trag čela zatvarača sporne (lijevo) i Trag čela zatvarača sporne (lijevo) i nesporne čahure, rastavljeni tragovi nesporne čahure, uklopljeni tragovi



291

Fotografija 268. Usporedni mikrosnimak podudarnih tragova čela zatvarača sporne (lijevo) i nesporne čahure

(karakteristični tragovi za pištolj “Crvena zastava” M70 7.65mm i 9mmK)

Fotografija 269. Fotografija 270. Tragovi čela zatvarača sporne (lijevo) i nesporne čahure, uklopljeni tragovi

Fotografija 271. Fotografija 272. Fotografija 273. Tragovi čela zatvarača sporne (lijevo) i Tragovi čela zatvarača sporne (lijevo)

nesporne čahure, uklopljeni tragovi i nesporne čahure, rastavljeni tragovi

1.3.4. Trag leţišta metka u cijevi

Tragovi od leţišta metka na tijelu/plaštu ĉahure su proizvedeni udubljenjima i

ispupĉenjima u unutrašnjosti leţišta metka u cijevi vatrenog oruţja. Pošto se tijelo ĉahure širi prilikom ispaljenja usljed velikog pritisaka i temperature koji se stvara unutar ĉahure, moţe

doći do stvaranja mikrotragova na plaštu, tj. preslikavanja mikroreljefa leţišta metka natijelo/plašt ĉahure. Na fotografijama 273. i 274. prikazani su tragovi leţišta metka na spornoj



292

(sporna ĉahura pronaĊena na licu mjesta ubojstva S.Š.) i nespornoj ĉahuri ispaljenoj izautomatske puške marke “Heckler & Koch” MP5, cal. 9x19 mm, koji sadrţe veoma izraţeneindividualne karakteristike podobne za identifikaciju vatrenog oruţja.

Fotografija 274. Tragovi leţišta metka sporne (lijevo) i nesporne čahure, rastavljeni tragovi

Fotografija 275. Tragovi leţišta metka sporne (lijevo) i nesporne čahure, uklopljeni tragovi

1.3.5. Trag usta spremnika streljiva

Tragovi od usta spremnika streljiva mogu se naći na tijelu/plaštu ĉahure prilikom punjenja spremnika streljivom i prilikom uvoĊenja metka iz spremnika u leţište metka ucijevi, tako da moţe doći do stvaranja uskih brazdi na plaštu ĉahure. Na donjim fotografijama,

prikazani su tragovi usta spremnika na spornoj i nespornoj ĉahuri, ispaljenoj iz pištolja marke“ĈZ 100” cal. 9x19 mm, koji sadrţe izraţene individualne karakteristike, podobne zaidentifikaciju (spremnika) vatrenog oruţja.

Fotografija 276. Tragovi usta spremnika streljiva sporne (lijevo) i nesporne čahure, rastavljeni tragovi



293

Fotografija 277. Fotografija 278. Tragovi usta spremnika streljiva sporne Tragovi usta spremnika streljiva sporne

(lijevo) i nesporne čahure, rastavljeni tragovi (lijevo) i nesporne čahur e, rastavljeni tragovi

Fotografija 279. Tragovi usta spremnika streljiva sporne

(lijevo) i nesporne č ahure, uklopljeni tragovi

1.3.6. Neki od specifiĉnih tragova na ĉahurama

1.3.6.1. Tragovi poklopca sanduka na ĉahurama ispaljenim iz automatskih pušaka tip“Kalashnikov” cal. 7.62x39 mm

U Odsjeku za balistiĉka i mehanoskopska vještaĉenja, Centra za forenziku i podršku,FMUP-a, prilikom rada na identifikaciji ĉahura ispaljenih iz vatrenog oruţja, pored tragovaudarne igle, ĉela zatvaraĉa, izbacivaĉa i izvlakaĉa koji ostaju na inicijalnoj kapisli, zapaţenisu intenzivni tragovi koji se nalaze na plaštu (tijelu) ĉahura ispaljenih iz automatske puške tip“Kalashnikov” cal. 7.62x39 mm. U dostupnoj literaturi vezanoj za balistiĉka vještaĉenja,nigdje nisu pronaĊeni podaci za postojanje ovih tragova na plaštu ĉahura ispaljenih izautomatskih pušaka tip “Kalashnikov”, koje smo nazvali “Tragovi poklopca sanduka”. Titragovi mogu vještacima balistiĉarima posluţiti za decidirano izjašnjavanje o tipu vatrenogoruţja (AP ili PAP), koji sadrţe veoma izraţene individualne karakteristike, tako da će isti vještacima balistiĉarima uprostiti, olakšati i ubrzati rad na identifikaciji ĉahura.

U toku ispitivanja ovih tragova, ţeljelo se ispitati: da li su ovi tragovi sluĉajno nastali; šta je izvor/uzrok nastanka tragova; da li se reproduciraju na svim ĉahurama koje su ispaljene iz

razliĉitih modela AP cal. 7.62x39 mm; šta je posebnost ili individualnost ovih tragova; kao isve relevantne informacije koje su korisne za vještake balistiĉare.

U redoslijedu karakteriziranja tragova, njihovog porijekla, ponavljanja, jedinstvenosti i

svih relevantnih informacija koje su korisne za vještake balistiĉare, izvršeno je višeeksperimenata, kroz koje smo koristili razliĉite modele AP tip “Kalashnikov” cal. 7.62x39mm; pri ĉemu je utvrĊeno da tragovi poklopca sanduka nisu sluĉajno nastali, ponavljaju se nasvim ĉahurama koje su ispaljene iz razliĉitih modela automatske puške tip “Kalashnikov”, ne



294

zavise od proizvoĊaĉa streljiva, sadrţe i opće i individualne karakteristike, oblik se moţereproducirati na svim ĉahurama koje su ispaljene iz razliĉitih modela automatske puške tip“Kalashnikov” cal. 7.62x39 mm, te da isti potjeĉu od poklopca sanduka automatske puške što

je i dokazano eksperimentalnim putem.

Fotografija 280. Trag poklopca sanduka na tijelu (plaštu) čahure cal. 7.62x39 mm

Trag izbacivaca

Trag udarne igle

Trag izvlakaca

Trag poklop ca sanduka

Trag izba civac a

Trag ud arne

igle

Trag izvlakaca

Trag poklopca sanduka

Slika 110.

Orijentacija i pozicija tragova (oko dva sata)

Fotografija 281. Polo ţ aj ispaljene čahure prilikom izbacivanja iz AP marke “Crvena Zastava” M70AB2, cal. 7.62x39 mm

Fotografija 282. Poklopac sanduka AP marke “Crvena Zastava” M70AB2, cal. 7.62x39 mm



295

Fotografija 283.

Fotografija 284. Tri (3) č ahure ispaljene iz AP marke “Crvena Zastava” M70AB2, cal. 7.62x39 mm, sa specifič nim tragovima

na pla š tu č ahure (označ eni strelicama), nastalih udarom č ahure u poklopac sanduka


Usporedne slike tragova na čahurama ispaljenim iz AP marke “Crvena Zastava” M70AB2, cal. 7.62x39 mm



296

1.3.6.2. Tragovi na ustima ispaljenim iz pištolja marke “Glock” razliĉitih kalibara

Na ustima ĉahure ispaljene iz pištolja marke “Glock” razliĉitih kalibara, nalaze se tragovi

nastali prilikom izbacivanja ĉahure nakon opaljenja, koji u sklopu s drugim tragovima (trag

udarne igle, izbacivaĉa, izvlakaĉa i ĉela zatvaraĉa) sluţe za odreĊivanje marke i modelavatrenog oruţja iz k ojeg su iste ispaljene. Navedeni tragovi sadrţe izraţene individualnekarakteristike na temelju kojih se moţe izvršiti identifikacija vatrenog oruţja. Na donjimfotografijama i skici, prikazano je mjesto na navlaci pištolja gdje dolazi do udara i klizanjaĉahure nakon izbacivanja iz leţišta metka; kao i lokacija i or ijentacija navedenog traga (ĉetirisata), kao i individualne karakteristike na spornoj i nespornoj ĉahuri.

Slika 111.

Ori jentacija i pozicija tragova (oko čet iri sata)

Fotografija 286.Trag na ustima čahure

Fotografija 287. Mjesto gdje dolazi do udara i klizanja čahure

nakon izbacivanja iz leţišt a metka



297


Lokacija udara čahure Lokacija klizanja čahure


Individualne karakteristike tragova na ustima čahure

1.3.6.3. Tragovi od indikatora napunjenosti na dancetu ĉahura ispaljenih iz pištoljamarke “Crvena Zastava” Model CZ99 cal. 9 mmPara

Na ĉahurama ispaljenim iz pištolja marke “Crvena Zastava” Model CZ99 cal. 9 mmParanalaze se tragovi od indikatora napunjenosti na dancetu ĉahura, koji u sklopu s drugimtragovima (trag udarne igle, izbacivaĉa, izvlakaĉa i ĉela zatvaraĉa) sluţe za odreĊivanjemarke i modela vatrenog oruţja iz kojeg su iste ispaljene. Iste sadrţe izraţene individualnekarakteristike na temelju kojih se moţe izvršiti identifikacija vatrenog oruţja. Na donjimfotografijama prikazan je indikator napunjenosti za navedene pištolje, lokacija tragovaindikatora na dancetu ĉahure, or ijentacija tragova (dvanaest sati), kao i individualne

karakteristike tragova indikatora na spornoj i nespornoj ĉahuri.

Fotografija 291. Fotografija 292. Indikator napunjenosti pištolja marke “Crvena Zastava” Model CZ99 cal. 9 mmPara



298

Fotografija 293. Fotografija 294. Lokacija traga indikatora na dancetu čahure Individualne karakteristike tragova indikatora

Orijentacija tragova (dvanaest sati) na spornoj i nespornoj čahuri

1.3.64.

Tragovi na dancetu ĉahure nastali prilikom proizvodnje

Prilikom proizvodnje ĉahura za bojevo streljivo, na ĉahurama istog proizvoĊaĉa i kalibramogu se pojaviti istovjetne individualne karakteristike, koje mogu dovesti u zabludu vještaka

balistiĉara. Vještak baistiĉar moţe da se u odsustvu drugih podobnih tragova na ĉahuramanastalim prilikom ispaljivanja metaka iz vatrenog oruţja, izjasni da sporna ĉahura potjeĉe odmetka ispaljenog iz spornog vatrenog oruţja na temelju gore navedenih tragova ( fotografija294. i 294a.).

Fotografija 295. Fotografija 295a.Tragovi na čahurama nastali prilikom proizvodnje

2. KOPIRANJE ZRNA I ĈAHURA

U nekim sluĉajevima, pojedine policijske agencije ţele da imaju sporne ĉahure i spornazrna s lica mjesta u nadzoru svoje laboratorije, tako da iste ne šalju na vještaĉenja, već prave

replike, tj. vjerne kopije istih, koristeći razne silikonske paste: Dip-Pak®, Coe-Flex®,Mikrosil® ili druge sliĉne materijale za livenje. Tako dobivene replike (mogu napraviti više

replika) mogu da šalju na vještaĉenja u više balistiĉkih laboratorija, a da imaju i dokaze podsvojom kontrolom.



299

Fotografija 296. Fotografija 296a. Replika, vjerna kopija sporne č ahure (sa svim tragovima podobnim za vje š tač enje)

pronaĎ ene na licu mjesta ubojstva N.N. dostavljene na provjeru u FMUP iz Interpola

Fotografija 297.

Replike, vjerne kopije spornih zrna (sa svim tragovima podobnim za vje š tač enje) pronaĎ eni na licu

mjesta ubojstva N.N. dostavljene na provjeru u FMUP iz Interpola

Fotografija 298. Fotografija 298a. Replike, vjerne kopije spornih zrna (vidljive istovjetne individualne karakteristike) pronaĎ eni na licu

mjesta ubojstva N.N. dostavljene na provjeru u FMUP iz Interpola

3. REFERENTNA ZBIRKA STRELJIVA

Referentna zbirka streljiva je definirana kao zbirka ili katalogiziranje streljiva ikomponenti streljiva, korištenih iz razliĉitih razloga, ukljuĉujući:



300

– Identificiranje oznake proizvoĊaĉa metka i izvor dokaznog streljiva ili dijelova njihovih

komponenti; – Osiguravanje izvora primjeraka za obuku vještaka balistiĉara i kriminalistiĉkih tehniĉara;

– Osiguravanje izvora za identifikaciju dijelova streljiva dostavljenih s lica mjesta ili

obdukcija.

Karakter svake laboratorijske referentne zbirke streljiva će biti diktiran ili limitiran

prostorom, kontejnerima za ĉuvanje i dostupnom kompjuterskom opremom. MeĊutim trebavoditi raĉuna i o slijedećem:

Koristiti plakare/ormane plave boje ili ormane sliĉnog stila za ĉuvanje zbirke;

Koristiti ĉiste plastiĉne kutije za ĉuvanje svakog streljiva;

Zapisati slijedeće informacije o streljivu:

- ProizvoĊaĉ; - Masa zrna;

- Oblik i konfiguracija zrna;

-

Oznake proizvoĊaĉa; - Ţig na dancetu; - Druge relevantne informacije.

Koristiti katalog kalibara referentne zbirke streljiva i/ili druge podatke proizvoĊaĉa.Koristiti kompjuter i podesan software za praćenje i odrţavanje zbirke.

4. REFERENTNA ZBIRKA VATRENOG ORUŢJA

Referentna zbirka vatrenog oruţ ja, se ĉuva u laboratoriji iz razliĉitih struĉnih razloga,

ukljuĉujući slijedeće:

Identifikaciju marke, modela i izvora dokaznog vatrenog oruţja; Za osiguravanje primjeraka vatrenog oruţja za ciljeve razliĉitog struĉnog ispitivan ja koji

mogu inaĉe kompromitirati vatreno oruţje; Za osiguravanje primjeraka vatrenog oruţja za obuku novih vještaka balistiĉara ili u

razvijanju nove tehnologije za nauĉno ispitvanje vatrenog oruţja; Za osiguravanje izvora dijelova vatrenog oruţja za privremenu popravku dokaznog

vatrenog oruţja radi probnih ispaljivanja; Za osiguravanje izvora za identifikaciju dijelova vatrenog oruţja pronaĊenih na licu

mjesta;

Za osiguravanje izvora lokacije i oblika serijskih brojeva vatrenog oruţja.

Referentna zbirka vatrenog oruţja mora biti ĉuvana pod strogim propisima i kontrolama.Vatrena oruţja, koja se smatraju neprikladnim za gore navedene ciljeve moraju biti uništena.

U laboratoriji u kojoj se ĉuva referentna zbirka vatrenog oruţja treba da se vodi protocol

sa slijedećim podacima: vrijeme prijema vatrenog oruţja od strane laboratorije; datum prijemau laboratoriju; agencija ili osoba koja je poslala vatreno oruţje u laboratoriju; ko je primiovatreno oruţje unoseći inicijale; kalibar ili promjer cijevi vatrenog oruţja; vrsta, marka i

proizvoĊaĉ ako je poznato; broj/evi modela ili naziv; tip akcije/djelovanja; obrada navatrenom oruţju; duţina cijevi vatrenog oruţja; serijski broj kao i peĉat na vatrenom oruţju



301

(“NIKAKAV” ako serijski broj ne postoji ili se ne moţe naći, IZBRISAN ako je serijski brojizbrisan); kao i primjedbe u pogledu prenosa/transfera, uništenja, odreĊivanje brojeva sluĉaja,itd.

Svakovo vatreno oruţje koje se nalazi u referentnoj zbirci mora imati stavljen privjesak,

na takav naĉin da se isti vidi na vatrenom oruţju.

5. ARHIVA (ZBIRKA) OTVORENIH/NERIJEŠENIH SLUĈAJEVA

Arhiva/zbirka otvorenih (neriješenih) sluĉajeva je zbirka spornih zrna ili spornih ĉahuraiz neriješenih kriviĉnih djela gdje vatreno oruţje nije bilo pronaĊeno ili dovedeno u vezu s

prikupljenim dokazima s lica mjesta. Kada su sporno zrno(a) ili sporna ĉahura(e) dostavljenina vještaĉenje, a vatreno oruţje nije dostupno za neposrednu komparaciju, v ještak pohranjuje

sporne tragove u arhivu otvorenih/neriješenih sluĉajeva, na slijedeći naĉin:

Staviti dokaze ispaljenje u pogodan kontejner i oznaĉiti kontejner sa slijedećiminormacijama:

- Broj sluĉaja i broj traga;

- Tip ili opis traga;

- Kalibar i karakteristike oţlijebljenja;

- Broj sistema (ako je primjenjiv za sluĉaj); Samo reprezentativni sporni trag mora biti stavljen u arhivu otvorenih/neriješenih

sluĉajeva. Ostali dokazi ispaljenja trebaju biti zadrţani u trezoru laboratorije ilivraćeni agenciji koja je dostavila navedene dokaze. Ambalaţa ostavljenih dokaza u

arhivi otvorenih/neriješenih sluĉajeva mora biti pravilno osigurana. Dokazi u arhivi otvorenih/neriješenih sluĉajeva moraju biti katalogizirani po kalibru i

karakteristikama oţlijebljenja.

Takošer se slijedeće informacije mogu zabiljeţiti u arhivi registar kartona ili

kompjuterskoj arhivi, tako da se moţe vršiti pretraţivanja po broju sluĉaja, ţrtvi,karakteristikama oţlijebljenja ili bilo kojoj drugoj oblasti, da bi mogla biti od pomoći/koristi:

Broj sluĉaja i broj izloţenog traga;

Kalibar i karakteristike oţlijebljenja;

Agencija;

Broj sluĉaja Agencije;

Kriviĉno djelo;

Ţrtva; Datum dogaĊaja; Tip ili opis traga;

Broj sistema (ako je primjenjiv za sluĉaj).

Sporni tragovi koji su pohranjen u arhivi otvorenih/neriješenih sluĉajeva, moraju se

komparirati s već postojećim tragovima iz arhive. Tragovi iz arhive otvorenih/neriješenihsluĉajeva trebaju biti uklonjeni iz aktivne arhive poslije 1 (jedne) godine i stavljeni u

neaktivnu arhivu.



302

VI. ODREĐIVANJE PRAVCA PUTANJE

1. ODREĐIVANJE PRAVCA I DALJINE IZBACIVANJA ISPALJENIH ĈAHURA

Nadleţni organi u toku kriviĉnog postupka radi provjere kako se odigrao, postavljaju

balistiĉarima slijedeće pitanje: u kom pravcu i koliko daleko, sporno, vatreno oruţje izbacujeispaljene ĉahure? Ovdje je rijeĉ o vatrenom oruţju koje prilikom ispaljenja izbacuje ispaljeneĉahure, odnosno u pitanju su pištolji (poluautomastki i automatski) i puške (poluautomastke iautomatske). Kod revolver, prilikom ispaljivanja ĉahure ostaju u dobošu (bubnju), a kod

ovjnih pušaka, sistem “mauzer” cal. 7.9 mm poslije ispaljivanja ĉahura ostaje u leţištu metka, pa ukoliko se zatvaraĉ vrati u zadnji poloţaj, izvlakaĉ zahvata ĉahuru i izbacuje je uneposrednoj blizini.

Za vršenje krvnih delikata najĉešće se upotrebljava pištolj, pa je odreĊivanje pravca idaljine izbaĉenih ĉahura prilikom ispaljenja vaţan podatak. Na temelju utvrĊenog pravca idaljine izbacivanja ispaljenih ĉahura, moţemo rekonstruirati dinamiku odigravanja kritiĉnogdogaĊaja, odnosno odrediti mjesto odakle je vršeno ispaljivanje iz spornog pištolja.

Izbacivanje ĉahura prilikom ispaljenja iz pištolja zavisi od vrste i tipa, od stanja u kome se pištolj nalazi. Uglavnom većina pištolja izbacuje ĉahuru prilikom ispaljenja udesno,gledano u pravcu nišanjenja (“ĈZ”, “Crvena Zastava”, “Beretta”, “Glock”). Specifiĉnoizbacivanje ispaljene ĉahure ima njemaĉki pištolj “Parabellum” cal. 9 mm (duga devetka),koji izbacuje ispaljene ĉahure uvis, oko 70-90 cm, zatim unaprijed i ĉahura pada na oko 100

do 130 cm ispred usta cijevi pištolja. Kod pištolja “Walther” cal. 9 mm (duga devetka),ispaljene ĉahure izlaze ulijevo, gledano u pravcu nišanjenja.

Prilikom ispaljivanja iz pištolja sve ĉahure ne padaju na isto mjesto. Ima odstupanja, nesamo po pravcu, nego i u daljini izbacivanja. Pošto su ova odstupanja ipak u jednoj odreĊenojgranici, to ispaljivanjem iz spornog vatrenog oruţja, obiĉno u dva maha po jedan punspremnik, nalazimo srednju vrijednost pravca i daljine izbacivanja ispaljenih ĉahura iz

pištolja, poluautomatske ili automatske puške. U toku eksperimenata koji su vršeni u balistiĉkoj laboratoriji iz razliĉitih tipova pištolja, raznih kalibara, upotrijebljeno je streljivoraznih proizvoĊaĉa, zapaţeno je, da prva i posljednja ĉahura nešto više odstupaju od srednjevrijednosti pravca i daljine izbacivanja ĉahura prilikom ispaljivanja. Vaţan momenat uispaljivanjima je poloţaj ruke s pištoljem iz kojeg se vrši ispaljivanje, zatim da li jeispaljivanje u stojećem, kleĉećem ili leţećem poloţaju, da li je ispaljivanje uvis ili ukoso, itd.U tom sluĉaju ako nema zahtjeva u kojem se poloţaju nalazila ruka koja je vršila ispaljivanje,ispitivanja se vrše ispaljivanjem iz stojećeg stave, odnosno tada je ruka ispruţena u pravcugaĊanja, a osa kanala cijevi spornog vatrenog pištolja, paralelna je s tlom (horizontalni

poloţaj).

Navešćemo jedan primjer iz prakse, koji najbolje ilustrira način odreĎivanja pravca idaljine izbacivcanja ispaljenih čahura iz pištolja ili polu i automatskih pušaka.

Naredbom za vještačenje Kantonalnog tuţiteljstva SBK Travnik je nareĎeno da se izvrše probna ispaljivanja iz pištolja marke “Č eska Zbrojovka CZ 100” cal. 9 mmLuger broj 1234, sciljem utvrĎivanja pravca izbacivanja ispaljenih čahura izraţen u stupnjevima u odnosu nacijev pištolja, te domet izbačaja čahura na podlogu; u vezi s pucanjem iz vatrenog oruţja,dana 27.05.2007. godine u ulici Č abru š a, ispred caffea “Pantera” vl. M.G. u kojoj suuč estvovali, s jedne strane M.G. i I.K., te s druge strane R.B., nakon č ega su sva trojica zbog

zadobivenih te š kih tjelesnih povreda prevezeni u Kantonalnu bolnicu Travnik gdje im jeukazana liječ nič ka pomoć.

Sporni pištolj marke “Č e š ka Zbrojovka CZ 100” cal. 9 mmLuger je postavljen uhor izontalan poloţaj, fiksiran na visini od tla za 140 cm (fotografija 298.) i iz istog je ispaljen



303

jedan puni spremnik-13 (trinaest) metaka cal. 9 mmLuger s istovjetnim oznakama na dancetukao na dostavljenim spornim čahurama cal. 9x19 mm ( sporne č ahure pronaĎ ene na licumjesta ), (jedan pun spremnik). Prije pucanja sve čahure metaka su označene brojevima od 1do 13. Teren gdje je vršeno ispaljivanje je ravan i pješčan, i nije dolazilo do odbijanja čahuraod podloge, tako da su se čahure gdje su padale tu i zadrţavale (policijsko streli š te u

Suhodolu/Tar č in ). Zatim je izvršeno prebrojavanje i označavanje čahura i naĎena je srednjavrijednost rasipanja i daljine izbacivanja ispaljenih čahura. Na fotografiji 299. prikazan je poloţaj čahura nakon ispaljenja, na slici 113. prikazana je šema rasturanja čahura, a u tabeli57. su date daljine izbacivanja čahura i kutovi izbacivanja čahura u odnosu na pravac

pucanja.U slučaju kada je upotrijebljen pištolj marke “Č eska Zbrojovka CZ 100” cal. 9

mmLuger, čahure izlaze udesno, gledano u pravcu nišanjenja, unazad i na rastojanju od stajne tačke gdje je pištolj fiksiran za oko 108 do 238 centimetara. Nalaz kriminalističkogbalističara je: pištolj marke “Č eska Zbrojovka CZ 100” cal. 9 mmLuger, prilikom ispaljivanjaizbacuje čahure udesno i unazad, tako da osa kanala cijevi pištolja s pravcem srednjevrijednosti izbačenih čahura gradi kut od oko 1700. Čahure padaju od mjesta gdje je pištolj

fiksiran na daljinu od 108 do 238 centimetara.

1 4 0 c m

1 4 0 c m

P r a v a c p u c a n j a




304

P r a v

a c p u c a n j a

1

2

3

4

5

6

7

8

9 1011

12

13

Slika 112.

Šema rasturanja čahura

Tabela 57.

broj:

Daljina

izbacivanja

u cm

Kut

izbacivanja

u odnosu

na pravac

pucanja

u stupnjevima

1. 190 175

2. 238 1750

3. 173 1600

4. 114 1600

5. 155 1750

6. 154 1600

7. 198 190

8. 181 155

9. 130 185

10. 130 170

11. 135 170

12. 108 150

13. 144 175

Bez obzira što imamo podatke o pravcu i daljini izbacivanja ispaljenih ĉahura za jedan

tip vatrenog oruţja, te podatke moţemo da koristimo kod istog tipa samo kao or ijentacione, aza svaki konkretni sluĉaj mora se vršiti eksperimentalno ispaljivanje i kako vatreno oruţjetrenutno izbacuje i na kojoj daljini padaju ispaljene ĉahure.

Kada se vrši rekonstrukcija putanje zrna/projektila, uzima se da je pribliţno jednaka jednoj pravoj crti, a rekonstrukcija se obiĉno vrši na manjim rastojanjima (10, 50 ili 100metara). Tako dobiven pravac i smjer kretanja projektila, uklapa ili se ne uklapa s pravcem

nastale prostrijeli ili ustrijeli na tijelu oštećenog. Praćenje putanje projektila kroz zrak sve dotijela oštećenog je u domenu kriminalistiĉke balistike. Kretanje projektila kroz tijelooštećenog je u domenu sudske medicine. Kako je u konkretnim sluĉajevima neophodno dati

jedinstven nalaz o kretanju projektila kroz zrak i kroz tijelo oštećenog, to u takvim

sluĉajevima eksperti za sudskomedicinska i kriminalistiĉkobalistiĉka ispitivanja veoma ĉestosuraĊuju i svoj nalaz temelje na bazi oba struĉnjaka.

2. REKONSTRUKCIJA PUTANJE PROJEKTILA

Ispaljeni projektil kroz zrak se kreće po jednoj odreĊenoj putanji, koju nazivamo balistiĉka putanja (balistiĉka kriva). Na toj putanji projektil nailazi na razliĉite prepreke, i uzavisnosti od brzine kojom raspolaţe i prirode prepreke, projektil moţe ostaviti odreĊenetragove. Na temelju tih tragova kasnije moţemo da vršimo rekonstrukciju putanje projektila. Tragovi od projektila na preprekama mogu biti u obliku prostrijela, okrznuća i projektil moţeostati u prepreci. Logiĉkim povezivanjem svih karakteristiĉnih oštećenja koja nastaju od

projektila moţemo dobiti pravac i smjer kretanja projektila. Ako je prepreka dovoljno tvrda, aoštećenje od projektila jasno definirano oštrim ivicama, ne samo da moţemo da odredimo



305

pravac k retanja i smjer kretanja projektila, već moţemo odrediti i kut pod kojim je projektildošao do prepreke, kao i kalibar projektila. Od kakve je vaţnosti odreĊivanje putanje

projektila nije potrebno posebno naglašavati. MeĊutim, vaţno je istaći da se odreĊivanje

bazira na materijalnim tragovima koje projektil ostavlja prilikom kretanja.

Na preprekama razliĉitog sastava, ĉvrstim, debljim, projektil će ostaviti karakteristiĉne

razliĉite tragove, ali u cjelini svi tragovi imaju zajedniĉke karakteristike, na temelju kojihmoţemo da odredimo pravac i smjer kretanja projektila, eventualno i kut pod kojim je

projektil došao do prepreke. Na temelju oblika oštećenja moţemo utvrditi i nekekarakteristike vatrenog oruţja iz kojeg je projektil ispaljen. Da bi rekonstrukcija putanje

projektila bila precizna, potrebno je poznavati oštećenja koja mogu nastati djelovanjem projektila, na razliĉitim materijalima, raspolagati mogućnostima da se uoĉava ovakarakteristika i smislom za logiĉna povezivanja u jednu cjelinu. Tr ag projektila na drvetu moţe se manifestirati kao prostrijel, okrznuće ili da se projektil naĊeu drvenoj masi. U svim ovim sluĉajevima javlja se karakteristiĉno cijepanje drvenih vlakana i

pravac potiskivanja vlakana će biti u smjeru kretanja projektila. Na prostrijelnom dijelu

drvene mase, odnosno na ulazu, zapaţa se karakteristiĉni krug s tzv. “projektilnom

brisotinom”, s pokidanim vlaknima utisnutim u pravcu kretanja projektila. Oštećenje jedimenzija promjera projektila, a projektilna brisotina se nalazi na samom rubu oštećenja i imaizgled crnog kruga. Projektilna brisotina se javlja samo na prvoj prepreci na koju je naišao

projektil i sva prljavština i naslage od ispaljenja, koje se nalaze na projektilu, ostaju na ulazu u prvu prepreku. Ako postavimo dvije ili više dašĉica debljine jednog centimetra i projektil proĊe kroz sve prepreke, samo će se na prvoj prepreci naći projektilna brisotina, dok će se naostalim preprekama javiti na ulazu karakteristiĉno c ijepanje drvenih vlakana sa smjerom

utiskivanja vlakana u pravcu kretanja projektila. Moţe se naći i parĉe drvene mase otkinuto se prethodne prepreke, utisnuto u sljedeću prepreku.

Ako je ulaz pravilan krug, s podjednakom širinom projektilne brisotine na ivicamaoštećenja, onda je projektil došao pod pravim kutom na prepreku. Ukoliko je oštećenjetakoĊer kruţnog oblika, ali se projektilna brisotina više uoĉava na jednoj strani oštećenja, pasu ĉitava drvena vlakanca na tom dijelu više sabijena, to je dokaz da je projektil došao na

prepreku pod izvjesnim kutom. Taj kut koj zaklapa pravac kretanja projektila s pravcem

površine prepreke, na strani gdje je slabije izraţena projektilna brisotina, i gdje su slabijesabijena drvena vlakanca, ĉini oštar kut. Na drvenoj prepreci moţe nastati oštećenje u o bliku

razvuĉene elipse, ili se potpuno ocrtava popreĉni oblik projektila, sa svim karakteristikamasabijanja drvenih vlakana unutar oštećenja, s jasnim ivicama oštećenja i s karakteristikama

projektilne brisotine, nesumnjivo ukazuje da je projektil ispaljen iz nekog vatrenog oruţja ĉija je cijev jako nagriţena, ili je ispaljen iz “krateţa”, zbog toga projektil gubi rotaciju i pljoštimice udara u prepreku. Moguće je da je projektil na svom putu udario u neku prepreku i

da je došlo do “tumbanja” projektila. Izgled oštećenja na izlazu iz drvene daske je nepravilnog oblika, nema projektilne brisotine, a oštećenje je u cjelini znatno veće nego na mjestu ulaska projektila. Mogu se javitii otcjepljenja parĉadi drvene mase, naroĉiti kod mekog drveta.

U sluĉaju okrznuća projektila o neku drvenu prepreku, mjesto se poznaje po kanaluokrznuća koji je polukruţnog oblika. Cijepanje vlakana drvene mase je isto kao i kod ulaska

projektila u drvenu masu. Nedostaje dio prstena projektilne brisotine. Trag okrznuća projektila moţe da posluţi za odreĊivanje pravca kretanja projektila, isto kao i trag prostrijelnog ili ustrijelnog kanala na drvetu. Pojava okrznuća se naroĉito zapaţa kod olovnesaĉme ispaljene na ţbun ili šiblje, granĉice drveća, gdje se ujedno mogu naći i prostrijeli sasvim opisanim karakteristikama djelovanja projektila na drvenu masu.



306

Fotografija 301.

Fotografija 302. Fotografija 303. Slike dr š ke sjekire s kanalom od zrna ispaljenim iz vatrenog oru ţ ja

Ako je na drvetu zapaţen trag sabijanja drvenih vlakana ali ne i kidanja, tako da je trag uobliku plićeg polukruţnog kanala, dosta kratkog, onda je moguće da se radi o rikošetu

projektila. I u ovom sluĉaju moţemo odrediti pravac kretanja projektila ali ne i njegov smjerkretanja, odnosno pravac moţe biti istok -zapad ili obratno, nema kidanja drvenih vlakana injihovo sabijanje u smjeru kretanja projektila. Da li je trag nastao djelovanjem projektila

moţemo utvrditi uzimanjem brisa s mjesta gdje je zapaţen trag i spektografskom analizomutvrditi elementarne sastojke projektila (ako je rijeĉ o olovnoj saĉmi ili projektilu bezkošuljice – olovni projektil, biće prisutna velika koliĉina olova, ako je projektil s košuljicom

biće prisutne ĉestice iz sastava košuljice projektila, i nešto manja koliĉina olova). Trag od projektila na limu je veoma karakteristiĉan i na strani gdje se nalazi ulaz, lim je blagoulubljen u pravcu djelovanja projektila s blagim ivicama nagnutim ka centru oštećenja.Veliĉina oštećenja je jednaka promjeru projektila koji je naĉinio oštećenje, kruţnog oblika,što ukazuje na ĉinjenicu da je projektil udario u lim pod pravim kutom. Na suprotnoj strani je

oštra ivica pokidanog lima sa smjerom u pravcu kretanja projektila i dijelom izbaĉenog lima.U sluĉaju da je projektila došao pod oštrim kutom u odnosu na površinu lima, zapaţa seeliptiĉno udubljenje pa zatim dolazi do k idanja limene mase, a otvor oštećenja je razvuĉenaelipsa i nešto većeg je promjera nego što je promjer projektila.

Trag od djelovanja projektila na tkanini se manifestira pokidanim vlaknima, oštećenje jegotovo uvijek manje od promjera projektila koji je naĉinio oštećenje. Ako je tkanina svjetlije

boje i gustog tkanja, na ulazu se vidi i projektilna brisotina. Inaĉe kod vunene tkanine,dţempera i krupnijeg tkanja i ako su u sivoj boji, teško se pronalazi oštećenje od projektila.Treba detaljno pregledati cijelu tkaninu i uoĉiti pokidana vlakna. Na ulazu, vlakna su utisnutaunutar oštećenja, na izlazu vlakna štrĉe u pravcu djelovanja projektila. Kod oštećenja natkaninama, teško se odreĊuje veliĉina kalibra projektila, naroĉito ako se radi o projektilima

bliskih kalibara. Ako je rijeĉ o kalibru 6.35 mm i 9 mm, moţe su uoĉiti razlika u veliĉinioštećenja, ali izmeĊu kalibara 7.65 mm i 9 mm teško se uoĉava razlika. Na tkanini dobro

prijanjaju barutne ĉestice i tragovi GSR ĉestica iz inicijalne kapisle, pa je moguće odreĊivanjedaljine pucanja u granicama koje dozvoljavaju metode za indikaciju pomenutih materija.

Djelovanje projektila na staklenu površinu (prozorsko staklo 3-5 mm) je veoma

karakteristiĉno i manifestira se s jednim oštećenjem promjera nešto većeg od promjer a projektila, a od oštećenja, u svim pravcima zrakasto se javljaju prskotine stakla. Staklo ostaje



307

u cjelini, ne raspada se. Na mjestu gdje je ulaz uoĉava se isitnjena staklena masa s jasnodefiniranim ivicama oštećenja, odnosno ivice su zaobljene. Na supr otnoj strani gde je izlaz

projektila, ivice su oštre i nisu jasno definirane. Nedostaje i veće parĉe staklene mase(promjera nešto većeg od promjera projektila), a oštećenje je na izlazu nešto veće od oštećenjana ulazu, i u obliku je kratera.

Ako projektil doĊe na prozorsko staklo pod oštrim kutom, moţe doći do razbijanja staklau više razliĉitih komada, tako da se ne moţe uoĉiti karakteristiĉno zrakasto rasprskavanjestaklene mase koja ostaje u cjelini na svom mjestu, ako je projektil udario pod pravim kutom.

Sakupljanjem polomljenih komada i njihovim slaganjem dobiva se mozaik oštećenja i uoĉavase oštećenje eliptiĉnog oblika, gdje je ivica na ulazu dosta ravna, a na suprotnoj strani oštra,uz nedostatak manjih komadića stakla u neposrednoj blizini oštećenja. Izlaz je uvijek neštoveći od ulaza.

Prolaskom projektila kroz dva prozorska stakla (dupli prozori), dobivaju se dva

karakteristiĉna sliĉna oštećenja, a povezivanjem središnjeg dijela oštećenja moţe se taĉno

odrediti pravac odakle je došao projektil (prethodno se na samom staklu odredi ulaz-izlaz).

Djelovanje projektila na sigurit staklo (kod vjetrobranskog stakla) manifestira se jednimoštećenjem promjera kalibra projektila, a oko oštećenja skoro cijelo staklo je izlomljeno usitne komadiće koji se drţe u jednu cjelinu. Zato je potrebno prije bilo kakvog pregledaizvršiti snimanje oštećenja u cjelini, a zatim sam detalj oštećenja.

U praksi je bilo sluĉajeva da je projektil uletio kroz prozor, razbivši staklo u krupnijekomade. Na podu, u kuhinji, našli su se razbijeni komadi stakla i projektil koji je razbiostaklo. Ovo se objašnjava ĉinjenicom da je projektil izgubio brzinu, da se nalazio pri krajusvoga kretanja, i da usljed toga nema dovoljnu brzinu da brzo prodre kro z staklenu masu, većse udarac projektila prenosi na cjelokupnu površinu prozorskog stakla, pa se efekat lomljenja

javlja kao kada se baci kamen rukom na prozorsko staklo.

Kroz eksperimente koje je izvodio vještak balistiĉar Jovanović izdvajamo neke

karakteristiĉne primjere102:

Iza rama s prozorskim staklom stavljen je ureĊaj za hvatanje projektila, pa je ondaizvršeno ispaljivanje, vodeći raĉuna da projektil poslije prolaska kroz staklo završi svoj

put u ureĊaju za hvatanje projektila. Uhvaćeni projektili imaju karakteristiĉno spljoštenjevrha, veoma glatko i paralelno s bazom projektila, gdje nije došlo do prskanja košuljice

projektila. U sluĉajevima gdje je bilo upotrijebljeno armirano staklo s tankim ĉeliĉnimnitima, na spljoštenom dijelu vrha projektila jasno je ucrtana struktura armature ĉeliĉnihniti. Sva ispaljenja su vršena iz pištolja cal. 7.65 mm i u odnosu na staklenu površinu

projektili su ispaljivani pod pravim kutom. Projektili ispaljeni iz revolvera, koji nemaju

ĉeliĉnu košuljicu, pod pravim kutom na staklenu površinu, znatno se spljošte po duţoj osi,a mjesto kontakta izmeĊu projektila i staklene mase veoma je glatko. Inaĉe, tragovi odispaljenja na projektilima dosta su “razliveni”i nepodobni za identifikaciju vatrenog

oruţ ja.

Drugo zapaţanje u vezi djelovanja projektila na prozorsko staklo je pojava da projektil probijajući prozorsko staklo debljine 3 mm dosta gubi od svoje ubojitosti. RadiusporeĊenja, izvršen je eksperiment tako, što je iza prozorskog stakla stavljena ĉamovagredica dimenzija 8 x 5 cm. Pucanjem u prozorsko staklo projektil je usmjeren da po

prolasku kroz staklo udari u drvenu gredicu. Presijecanjem gredice ustanovljeno je da

102 Jovanović Z., Bošković M., Lakĉević Dr. D.S., Kriminalistička balistika, Beograd, 1987. god., strana 124.



308

projektil u gredicu prodire oko 3-4 cm. Ispaljivanjem metka direktno u gredicu s istog

rastojanja (pet metara) projektil je u gredicu prodro oko osam centimetara. Ispaljivanje je

izvršeno pištoljem kalibra 7.65 mm.

Izvršen je eksperiment s projektilom bez košuljice. Ispaljenje je izvršeno iz revolvera cal.

38 special pod istim uvjetima, pa je naĊeno da u prvom sluĉaju projektil prodre oko 1.5 -2cm (kada se ispred gredice nalazi prozorsko staklo debljine 3 mm), a u drugom sluĉajuispaljivanje je izvršeno direktno u gredicu i projektil je prodro oko pet centimetara.Oĉigledno je, da olovni projektil pri sudaru s prozorskim staklom gubi više od ubojitostiod projektila s košuljicom. Olovni se projektil pored toga i više spljošti, pa je prodiranjekroz drvenu masu još više oteţano.

Ispaljivanjem metka cal. 7.62 mm na staklenu površinu pod kutom od oko 450, rijeĉ je o prozorskom staklu debljine 3 mm, projektil je uhvaćen u ureĊaju za hvatanje projektila.Promatranjem projektila utvrĊeno je da se na njemu nalaze tragovi od ispaljenja, a da je

pri vrhu spljošten, da se nalazi karakteristiĉna glatka r avan, koja je u odnosu na bazu

projektila postavljena skoro pod kutom od 450. Ispaljivanja su vršena na površinu prozorskog stakla i pod drugim kutovima izmeĊu 150 i 800, i dobivene ravne glatke

površine pri vrhu projektila s bazom projektila zaklapaju sk oro istovjetne kutove kao

pravac kretanja projektila s površinom prozorskog stakla.

U svim ovim sluĉajevima košuljica projektila je ostala ĉitava. Ovaj eksperiment ukazujena mogućnost otkrivanja kontakta ispaljenog projektila sa staklenom masom prozorskog

stakla, kao i mogućnost odreĊivanja upadnog kuta, odnosno odreĊivanje pravca djelovanjavatrenog oruţja. Ovi podaci dobiveni eksperimentalnim putem u laboratorijskim uvjetima su

potvrĊeni i u praksi i svakako predstavljaju veliki doprinos kriminalistiĉke balistike uotkrivanju izvršenja kriviĉnih djela upotrebom vatrenog oruţja.

Trag od projektila moţe ostati i na lišću drveća, i to u vidu razliĉitih kidanja, c ijepanja,

bez karakteristiĉnog kruţnog defekta na listu i bez projektilne brisotine. Kako lišće nijefiksirano, već slobodno leprša, male je debljine i mase, a projektil se kreće velikom brzinom iima znatno veću masu od lišća, jednostavno na svom putu zapara lišće. Povezivanjemoštećenja na lišću u jednom pravcu, moţemo dobiti smjer kretanja projektila. Ako se naiĊe naneki trag na granĉicama u neposrednoj blizini oštećenog lišća, moţe se uklopiti pravac, a natemelju kidanja drvenih vlakanaca na granĉicama, moţe se odrediti i smjer kretanja projektila. Trag koji ostavi projektil na ljudskim kostima je od posebne vaţnosti i ovi tragovi su detaljnoopisani u sudskoj medicini. Ovdje ih pominjemo samo utoliko da bi pokazali da se na temelju

izgleda oštećenja na kostima djelovanjem projektila moţe odrediti pravac kretanja projektila,

kalibar projektila, i sl.

Primjer iz prakse: Naredbom sudije Općinskog suda Sarajevo, a na prijedlog odvjetnika optu ţ enog B.I. vje š tak balistič ar B. Franjić izvr š io je balistič ko vje š tač enje, kojim je trebalo da se izmeĎ u ostalogutvrdi slijedeće: Da na temelju dokaza u spisu, i osobnog pregleda vozila putničkog Audi C4; oštećenja na lijevim

vratima izvrši fotografiranje oštećenja na vozilu, utvrdi način njihovog nastanka i da li nastanakoštećenja na vozilu dolazi u obzir djelovanje metka ispaljenog iz vatrenog oruţja;

Utvrditi da li su oštećenja na vozilu Audi C4 nastala djelovanjem projektila-zrna ispaljenog izrevolvera kalibra 22LR s udaljenosti 1 - 2 m, direktnim pucanjem iz vozila Opel Astra i na temeljukojih dokaza;

Da li su oštećenja na vozilu Audi C4 nastala pucanjem iz vatrenog oruţja pištolja kolt bojevommunicijom kalibra 7.65mm i većih kalibara pucanjem s udaljenosti 1 – 2 m, u oba slučaja ako se



309

vozila kreću brzinom 80 km/h, jedno pored drugog. Navesti sve razloge djelovanja zrna metka prilikom ispaljenja, da li bi došlo do probijanja lima ili bi nastala oštećenja koja su zatečena navozilu Audi;

Da li je sastav, tvrdoća lima haube vozila marke Golf putničkog 2 i 3 i putničkog Audi C4 lijevihvrata, ista, navesti razliku i zajedničke karakteristike ukoliko postoje, radi se o različitim proizvoĎačima i dijelovima na vozilu.

Na temelju detaljnog pregleda i prouč avanja preuzetog spisa i izvr š enog pregleda pmv marke“ Audi C 4”, vje š tak balistič ar je utvrdio slijedeće:

Pregledom pmv marke “Audi C4”, na istom je konstatirano postojanje dva oštećenja, od kojih je jedno na vozačevim vratima, a drugo na zadnjim lijevim vratima.

Od strane vještaka je izvršeno označavanje oštećenja, tako da je oštećenje na prednjim lijevimvratima o značeno kao ošt. br. 1, a oštećenje na zadnjim lijevim vratima označeno kao ošt. br. 2.

Fotografija 304. Fotografija 304a. O š tećenja na vratima automobila nastala djelovanjem zrna ispaljenim iz vatrenog oru ţ ja

Pregledom i mjerenjem ošt. br. 1 koje je fotografirano razmjernom fotografijom, utvrĎeno je da se u središnjem dijelu istog nalazi udubljenje nepravilnog oblika dimenzija oko 12x8.5 mm oko kojeg je vidljiva deformacija lima u obliku elipse dimenzija oko 20x21 mm. Oko navedenih deformacijavidljiv je i nedostatak sloja boje (laka).

Oš t. br. 1 ima iste opće karakteristike kao i oštećenja koja nastaju djelovanjem zrna/projektilaispaljenog iz vatrenog oruţja. U ovom slučaju nije došlo do probijanja lima na vratima vozila, te semoţe konstatirati da je kinetička energija ovog zrna/projektila bila relativno mala.

Fotografija 305. Fotografija 305a. O š tećenje (1) na vratima vozač a

Uz pomoć trigonometrijskih funkcija koristeći izmjerene parametre navedenih i opisanihdeformacija ošt. br. 1, utvrĎeno je da je kut pod kojim je zrno/projektil udarilo u vrata spornog vozilaiznosio oko 730 u odnosu na ravan vrata, tj. pravac djelovanja zrna/projektila je bio odzada premanaprijed.

Pregledom i mjerenjem ošt. br. 2 koje je fotografirano razmjernom fotografijom utvrĎeno je da je isto na početku ravno širine oko 6 mm, koje se dalje pruţa u obliku elipse širine oko 7 mm i duljine

oko 13 mm. Oko navedenog oštećenja vidljiv je i nedostatak sloja boje (laka).



310

O št. br. 2 ima iste opće karakteristike kao i oštećenja koja nastaju djelovanjem zrna/projektilacal. 22. U ovom slučaju nije došlo do probijanja lima na vratima vozila, te se moţe konstatirati da jekinetička energija ovog zrna/projektila bila relativno mala.

Fotografija 306. Fotografija 306a. O š tećenje (2) na desnim zadnjim vratima

Uz pomoć trigonometrijskih funkcija koristeći izmjerene parametre navedenog i opisanog ošt. br.2, utvrĎeno je da je kut pod kojim je zrno/projektil udarilo u vrata spornog vozila iznosio oko 43 0 u

odnosu na ravan vrata, tj. pravac djelovanja zrna/projektila je bio odzada prema naprijed.Obzirom na oblik i dimenzije ošt. br. 2, kao i to da nije došlo do probijanja lima na vozilu marke

“Audi C4”, moţe se tvrditi da je isto nastalo djelovanjem olovnog zrna cal. .22 (5.6 mm) i isto jemoglo nastati djelovanjem zrna/projektila ispaljenog iz revolvera kalibra 22LR s udaljenosti 1 – 2 m. Dokazi na temelju kojih je ovo dato su oblik i dimenzije ošt. broj. 2, mala masa olovnog zrna cal. .22(5.6 mm) koja iznosi od oko 2.1 do 2.6 grama, kao i njegova tvrdoća (meko zrno).

U navedenom pitanju upotrijebljen je naziv pištolj kolt, iz čega nije jasno na što se isto odnosi. Naime kratkocijevna vatrena oruţja se dijele na pištolje i revolvere. Pištolji mogu biti poluautomatskii aut omatski i isti izbacuju čahure nakon ispaljenja, dok revolveri ne mogu biti automatski i isti neizbacuju čahure nakon izvršenog ispaljenja tj. iste ostaju u dobošu/bubnju. U ţargonu neupućeneosobe često za revolvere koriste naziv “ KOLT ”.

MeĎu proizvoĎačima vatrenog oruţja postoji i američki proizvoĎač marke “COLT” koji se bavi proizvodnjom kratkocijevnog (pi š tolji i revolveri) i dugocijevnog vatrenog oru ţ ja.Uvidom u General Rifling Characteristics File – Firearms/Toolmarks Unit FBI Laboratory i

kompjutersku bazu podataka Rifling Data Search 4.2c, utvrĎeno je da proizvoĎač vatrenog oruţjamarke “COLT ” proizvodi pištolje slijedećih kalibara: cal. 22 LR (cal. 5.6 mm), cal. 22 SHORT (cal.5.6 mm); cal. 25 AUTO (cal. 6.35 mm); cal. 32 AUTO (cal. 7.65 mm); cal. 38 AUTO; cal. 38 SUPER;cal. 380 AUTO; cal. 9 mmLUGER; cal. 10 mmAUTO i cal. 45 AUTO.

Uvidom u General Rifling Characteristics File – Firearms/Toolmarks Unit FBI Laboratory ikompjutersku bazu podataka Riflinf Data Search 4.2c, utvrĎeno je da proizvoĎač vatrenog oruţjamarke “COLT ” proizvodi revolvere slijedećih kalibara: cal. 22 LR (cal. 5.6 mm); cal. 22 SHORT (cal.5.6 mm); cal. 22 WIN MAG RF; cal. 32 CLT NP; cal. 32 LONG; cal. 32 LONG COLT; cal. 32 S &W;cal. 32 S &W LONG; cal. 32-20 WINCHESTER; cal. 357 MAGNUM; cal. 38 CLT NP; cal. 38 LONG

COLT; cal. 38 S &W; cal. 38 SPECIAL; cal. 38-40 WINCHESTER; cal. 41 LONG COLT; cal. 44SPECIAL; cal. 45 AUTO i cal. 45 COLT.Oštećenja zavise od upotrijebljenog vatrenog oruţja, kar akteristika materijala vrata i

upotrijebljenog streljiva. Sama činjenica da se vozila kreću brzinom 80 km/h, jedno pored drugog, nemijenja ništa kada govorimo o oštećenjima. Kretanje vozila je irelevantno kada govorimo o oštećenju.Oštećenje pravi zrno/projektil koje pod odreĎenim kutom i odreĎenom brzinom leti prema vratimavozila i istim predaje odreĎenu kinetičku energiju.

Brzina zrna (V 12.5 ) cal. 7.65 mm iznosi oko 310 m/s, što predstavlja brzinu od 1116 km/h; što je za1036 km/h veće od navedene brzine kojom su se kretala vozila jedno prema drugom, te što jeudaljenost izmeĎu dva vozila iznosila od 1-2 metra; činjenica da se vozila kreću brzinom 80 km/h jedno pored drugog ne mijenja ništa relevantno kada govorimo o navedenim oštećenjima.

Prema podacima u literaturi za zrna cal. 7.65 mmm, ista probijaju čelični lim debljine 1 mm s

udaljenosti od 15 metara.



311

Ošt. br. 1 na prednjim lijevim vratima i ošt. br. 2 na zadnjim lijevim vratima p.m.v. marke AudiC4, nisu nastala djelovanjem vatrenog oruţja pištolja/revolvera bojevim streljivom cal. 7.65 mm(.32AUTO) i većih kalibara pucanjem s udaljenosti 1 – 2 m, u slučaju kretanja vozila brzinom 80km/h, jedno pored drugog .

Provjerom u “ASA AUTU” za putnička motorna vozila marke “Golf 2” nije se davala garancijana lim, dok se za putnička motorna vozila marke “ Audi” od 1989. godine daje garancija za lim -koristi se pocinč ani lim. Putnič ko motorno vozilo marke “ Audi C 4” spada u “PREMIUM” klasuvozila koja ima kvalitetniji lim i lak od pmv marke “Golf 2”.

Iz gore navedenog proizilazi da je lim i lak, koji se koristi za vozilo marke “ Audi C 4”,kvalitetniji, a samim time i tvr Ď i i otporniji od lima koji se koristi za vozila marke “Golf 2”.

VII. ODREĐIVANJE DALJINE I MJESTA PUCANJA

1. Znaĉaj i naĉin odreĊivanja

OdreĊivanje daljine pucanja kod vatrenog oruţ ja je od velike vaţnosti za rješavanjekrvnih delikta, pa je razumljivo što je ovom problemu u kriminalistiĉkoj balistici posvećena

posebna paţnja. Da li je kritiĉnom prilikom pucano s udaljenosti od nekoliko centimetara ilidva do tri metra, umnogome zavisi i tretman cijelog sluĉaja s gledišta kriviĉnog procesnog

prava. Da li se radi o nuţnoj obrani ili o prekoraĉenju nuţne obrane, da li je pucano sudaljenosti kada ţrtva nema nikakve šanse da se obrani, s obzirom na djelovanje vatrenog

oruţ ja, i kada osoba koja je pucala nije direktno ugroţena, pored ostalih dokaza, daljina

pucanja ima veoma vaţno mjesto u samom odluĉivanju o stupnju izvr šenog kriviĉnog djela.

Daljina pucanja iz vatrenog oruţ ja odreĊuje se na temelju produkata procesa opaljenja

sagorijevanja baruta u barutnom punjenju metka i inicijalne smješe u kapisli. Projektil izbaĉen

iz cijevi vatrenog oruţ ja djelovanjem stvorenog pritiska i visoke temperature sagorijevanja

baruta, kreće se pravocrtno. Projektil prate proizvodi sagorijevanja baruta i inicijalne smješe i

kreću se u pravcu i smjeru kretanja projektila. Domet ĉestica nesagorjelih barutnih proizvoda i proizvoda sagorijevanja inicijalne smješe u odnosu na domet projektila je veoma mali i kreće

se od 40 do 100 cm, eventualno do 120 cm za barutne ĉestice i 200 do 250 cm za proizvodesagorijevanja inicijalne smješe103.

OdreĊivanje daljine ispaljivanja na temelju tragova barutnih ĉestica i proizvoda

sagorijevanja inicijalne smješe odreĊuje se kod vatrenog oruţ ja s oţlijebljenim cijevima, dok

kod lovaĉkih pušaka saĉmarica s glatkim cijevima naĉin odreĊivanja daljine pucanja temelji

se na zakonomjernom širenju i izduţivanju saĉmenog snopa udaljavanjem od usta cijevi. Kod

vatrenog oruţja s glatkim cijevima (saĉmaricama) odreĊivenje daljine pucanja moţe se

utvrditi i na temelju tragova barutnih ĉestica i proizvoda sagorijevanja inicijalne smješe akonije došlo do širenja saĉmenog snopa (do 1,5 metara).

2. OdreĊivanje udaljenosti pucanja na temelju nesagorjelih barutnih ĉestica

Ĉestice nesagorjelog baruta, koje se stvaraju prilikom ispaljenja iz vatrenog oruţ ja, imaju

veoma malu zapreminu i malu specifiĉnu teţinu, pa i najmanja prepreka na njihovom putu je

praktiĉno za njih nesavladiva. Ako na 20 cm od usta cijevi vatrenog oruţ ja postavimo list

hartije, i izvr šimo ispaljivanje iz vatrenog oruţ ja, projektil će naĉiniti kruţno oštećenje na

hartiji veliĉine promjera kalibra, i odletjeti dalje, dok će cjelokupna koliĉina nagorjelih

103 Uglješić R., Osnovi kriminalističke hemije, Beograd, 1970. god., strana 43.



312

barutnih ĉestica ostati na papiru. Promatranjem rasporeda ovih ĉestica, zapazit ćemo, da su

kruţno koncentrirane oko mjesta gdje je projektil probio list hartije, da su dosta pravilno

rasporeĊene, i da se zapaţaju ĉestice slobodnim promatranjem bez pomoći nekog

uveliĉavajućeg sredstva (lupa ili mikroskop). Mada na ustima cijevi barutne ĉestice imaju istu

poĉetnu brzinu kao i projektil, na ovako kratkom rastojanju od 20 cm, zbog male zapremine i

teţine, naglo gube poĉetnu brzinu, pa se na listu hartije nalaze samo na povr šini (ne prodiru u pore hartije) i labavo prijanjaju uz povr šinu hartije. Blagim stresanjem jedan dio će otpasti.

Ako sada pod istim uvjetima izvr šimo ispaljenje drugog metka, s tim da je rastojanje sada 30

cm izmeĊu usta cijevi vatrenog oruţ ja i lista hartije, zapazit ćemo takoĊer kruţno oštećenje na

hartiji od projektila, kao i kruţno koncentrirane barutne ĉestice oko ovog oštećenja, ali će

koncentracija barutnih ĉestica biti manja nego što je to kod ispaljivanja s 20 cm.

Ispaljivanjem na list hartije s rastojanja od centimetra, zapazit ćemo kruţno oštećenje od

projektila i u neposrednoj blizini ovog oštećenja kruţno zacrnjenje, veliku koncentraciju

nesagorijelih barutnih ĉestica. Kruţno prostiranje nesagorjelih barutnih ĉestica oko otvora

kroz koji je prošao projektil naziva se “ barutni oreol” i ukoliko je veće rastojanje izmeĊu usta

cijevi vatrenog oruţ ja i lista hartije kao prepreke, utoliko su veće dimenzije barutnog oreola,

ali je manja koncentracija nagorjelih i nesagorjelih barutnih ĉestica, i obratno. Barutni oreolsadr ţi sitne ĉestice barutne gareţi i nešto krupnije ĉestice nesagorjelog ili djelimiĉno

sagorjelog baruta, koje moţemo hemijskim putem lako identificirati, a nekada i pomoću lupe

ili mikroskopa moţemo uoĉiti ĉestice baruta i njihov koncentriĉni raspored oko oštećenja

naĉinjenog prolaskom projektila.

Rastojanje do kojeg moţemo da izvr šimo identifikaciju nagorjelih barutnih ĉestica

hemijskim putem je do 1,5 metra, kad prestaje mogućnost identifikacije barutnih ĉestica, i to

rastojanje predstavlja krajnji domet barutnih ĉestica i najveću daljinu mogućeg dokazivanja

daljine pucanja.

Za razliĉita vatrena oruţ ja razliĉit je i krajnji domet nesagorjelih barutnih ĉestica. U prosjeku grubo odreĊeno za pištolje cal. 6.35 mm krajnji domet nesagorjelih barutnih ĉestica

kreće se oko 45 do 50 cm, za pištolje cal. 7.65 mm domet je 70 do 80 cm, za pištolje cal. 9

mm domet se kreće i do 100 cm. Za lovaĉki karabin cal. 8 × 57, kao i za vojniĉku pušku kal.

7.9 mm moţemo dokazati barutne ĉestice i na rastojanju od 120 cm. Pištolj marke “Crvena

Zastava” M57 cal. 7.62 mm, ima nešto duţu cijev i koristiti metak kal. 7.62 mm za automat,

pa se domet nesagorjelih barutnih ĉestica moţe dokazati i na rastojanju do 110 cm. Kod

revolver, u odnosu na veliĉinu kalibra, domet barutnih ĉestica je manji nego kod pištolja istog

kalibra.

Posebno treba napomenuti, da prilikom probnih ispaljivanja iz spornog vatrenog oruţ jatreba koristiti istovjetno streljivo kao što je streljivo upotrebljeno kritiĉnom prilikom. Staroststreljiva, vrsta barutnog punjenja, proizvoĊaĉ, bitno mogu utjecati na krajnji domet i uopće na

izgled nastalog barutnog oreola prilikom probnih ispaljivanja.Sam naĉin odreĊivanja daljine pucanja na bazi barutnog oreola sastoji se u ispaljivanju iz

spornog vatrenog oruţ ja na podlogu od bijelog platna s razliĉitih rastojanja, a dobiveni barutni

oreol se usporeĊuje s konstatiranim barutnim oreolom na tkanini odjeće oštećenog. Kada

doĊemo do nekog odreĊenog rezultata o daljini pucanja, poţeljno je da se izvr še nekoliko

ispaljenja na samu tkaninu na kojoj se odreĊuje daljina pucanja, a pucanje će biti izvr šeno na

onom dijelu udaljenom od spornog ispitivanja.

Ako je tkanina koja je na ispitivanju tamne boje, pa je teško slobodnim promatranjem

zapaziti raspored sagorjelih barutnih ĉestica, onda se za promatranje upotrebljavaju

infracrveni zraci, ili se hemijskim postupkom izvr ši izazivanje ovih tragova i na taj naĉin

dobije slika barutnog oreola.



313

OdreĊivanje daljine pucanja iz vatrenog oruţ ja temelji se na dokazivanju nitrata, koji se

stvaraju prilikom ispaljenja, a reakcija dokazivanja nitrita je specifiĉna za nitrite stvorene

prilikom sagorijevanja baruta u cijevi vatrenog oruţ ja104.

Walker je još 1937. godine primijenio ispitivanja tragova nesagorjelih barutnih ĉestica,

nitrita, a kasnije je izvr šena modifikacija ove metode, koja se i danas upotrebljava.

Za hemijsku analizu dokazivanja nitrita nastalih sagorijevanjem baruta prilikomispaljivanja iz vatrenog oruţ ja, upotrebljava se alfa-naftilamin i sulfanilna kiselina. Reakcija

je veoma osjetljiva i specifiĉna za nitrite.

Ako je tkanina na kojoj se ispituje daljina pucanja natopljena krvlju, dokazivanje nitrita

je nešto oteţano i postupak je sporiji, ali se u krajnjem sluĉaju dobivaju zadovoljavajući

rezultati. Tragovi krvi ne utjeĉu na dokazivanje prisutnosti nitritnih ostataka na odjevnim

predmetima. Na identifikaciju nitritnih ostataka jedino moţe utjecati materijal od kojeg su

naĉinjeni odjevni predmeti (slike 1 i 2).

Fotografija 307. Fotografija 307a. Fotografija 308. O š tećenje na farmericama s natopljenom krvlju Dokazani nitritni ostaci unutar tragova krvi, crvena

boja oko tragova krvi-od materijala farmerica

U Odsjeku za mehanoskopska i balistiĉka vještaĉenja FMUP-a, izvr šen je eksperiment

koji je pokazao da tragovi krvi ne utjeĉu na dokazivanje prisutnosti barutnih ĉestica na odjeći.

Za eksperiment je uzeto 20 komada ĉistog bijelog šifonskog platna, u koje je vr šeno

ispaljivanje metaka iz pištolja marke “Crvena zastava” Mod. 70, cal. 7.65 mm, s udaljenosti

od oko 15 cm - ( fotografija 308.). Šifonsko platno natopljeno je krvlju, na penetrirane barutneĉestice - ( fotografija 309.). Nakon što se krv osušila, izvr šena je primjena modificiraneWalkerove metode na komadima platna, radi dokazivanja prisutnosti barutnih ĉestica, nakon

ĉega je dobivena pozitivna reakcija na prisutnost nitritnih ostataka iz barutnih ĉestica -

( fotografija 310.). Ovim eksperimentom je dokazano da tragovi krvi ne utjeĉu na dokazivanje

prisutnosti nitritnih ostataka na odjeći, već samo moţe da utiĉe sastav materijala odjevnih

predmeta.

104 Uglješić R., Osnovi kriminalističke hemije, Beograd, 1970. god., strana 44.



314


Fotografija 311.

Daljina pucanja odreĊena na temelju tragova barutnih ostataka ne izraţava se decidno jednom brojkom, već se daje u granicama izmeĊu dvije relativno bliske brojke, i to tako, da se

kraća rastojanja izraţavaju s manjim odstupanjima, a veća rastojanja s većom tolerancijomodstupanja. Npr. daljina pucanja je 8 do 10 cm, 25 do 30 cm, 50 do 60 cm.

Ako se daljina pucanja izrazi decidirano jednom brojkom, onda se naglasi i tolerancija

mogućeg odstupanja. Npr. daljina pucanja je 9 cm plus minus 1 cm, 27.5 cm plus minus 2.5

cm, 55 cm plus minus 5 cm

Pored Walkerove metode za odreĊivanje udaljenosti pucanja koriste još i metodaLisinskog kao i Hofmanova metoda. Naime, 1959. godine Lisinski je primi jenio nov naĉin zaidentifikaciju tragova barutnih ĉestica. Prilikom opaljenja metka iz vatrenog oruţja kaokarakteristiĉni elementi javljaju se antimon, barijum i olovo. Proces opaljenja prati veomavisoka temperatura koja dovodi do isparavanja male koliĉine olova (olovo potjeĉ e od

projektila), koja kontaminira sve nesagorjele i nagorjele barutne ĉestice, pa samim tim, iidentifikacija barutnih ĉestica vrši se preko karakteristiĉne hemijske reakcije za olovo. Daljinakoja se moţe odrediti na osnovu ove metode je skoro ista kao i kod Walkerove metode. Ova

metoda se kod nas koristi u MUP RS.

Roland Hofman iz njemaĉkog Saveznog instituta za kriminalisitku u Vizbadenu je kaoosnovu za svoju metodu uzeo radove Lisinskog, primi jenivši, pri tom, znaĉajne novine ne



315

samo u hemijskom nego i u tehnološkom postupku. Njegova metoda takoĊe se zasniva nadokazivanju barutnih ĉestica preko hemijske reakcije za olovo.

3. OdreĊivanje daljine pucanja spektrografskom analizom antimona

Daljina pucanja odreĊena na osnovu tragova barutnog sagorijevanja omogućavaodreĊivanje daljine pucanja od 45 pa do 100 cm, eventualno kod nekih vrsta vatrenog oruţja ido 120 cm, i ove vrijednosti su uvijek date sa nekom odreĊenom tolerancijom. Za rješavanjekrvnih delikata su posebno iner esantne daljine pucanja izmeĊu dva i tri metra, gdje nemaneposrednog kontakta izmeĊu uĉesnika kriviĉnog dogaĊaja, gdje se u pogledu nuţne odbranei prekoraĉenja nuţne odbrane moţe s većom sigurnošću operirati.

Dr ing. A. Schontag je eksperimentalnim putem 1950. godine dokazao prisustvo nekih

elemenata u “brisu” koji ostavlja projektil ispaljen iz vatrenog oruţja na prepreci. Zadokazivanje ovih karakteristika elemenata, upotrijebio je spektografsku analizu.

Projektil ispaljen iz vatrenog or uţja nailaskom na prvu prepreku, ako je to tkanina,

ostavlja oštećenje, probija tkaninu. Na samim ivicama oštećenja ostaje tzv. projektilna brisotina. Spektografskom analizom projektilne brisotine Schontag je dokazao u tragovima

elemente antimona, olova i barijuma. Daljim ispitivanjima je došao do rezultata da se ovielementi mogu dokazati ne samo na ivicama ošteĉenja, već i u neposrednoj blizini naĉinjenogoštećenja od projektila, kao i u okolini ulazne rane na tijelu povrijeĊenog. Koncentracijatragova konstatiranih elemenata je u opadajućoj srazmjeri s udaljavajem od sredine ulaznerane, odnosno ulaznog oštećenja na tkanini.

Ispitivanjem sastava najĉešćih materijala na kojima se traţi daljina pucanja (razliĉitevrste tkanina, obraĊena koţa, plastiĉne materije, ljudske kosti), konstatirani su tragovi olova i

barijuma, dok antimona nisu naĊeni ni u najmanjim tragovima. Antimon je idealan element zaspektografsku analizu dokazivanja u tragovima na mjestima prolaska projektila.

U ljudskim kostima mogu se rjeĊe naći tragovi olova, a barijuma ima ĉešće. Zbog sigurnosti i taĉnijeg dobijanja rezultata, prije nego što se pristupi izvoĊenju

spektografske analize dokazivanja antimona, materijal na kojem se traţi daljina pucanja podvrgne se ispitivanju spektografske analize.

Dr Schontag je vršio ispaljivanje samo kapisle, ĉahure bez projektila i barutnog punjenja, i na taj naĉin dokazao da antimon potiĉe iz inicijalnog punjenja kapisle. Antimon seu inicijalnoj smjesi stavlja u obliku sitnih kristala radi poboljšanja paljenja.

Prilikom is paljenja metka, inicijalna smješa iz kapisle zapali barutno punjenje, i stvoreni

baruni plinovi povlaĉe sa sobom antimon iz inicijalnog punjenja kapisle dijelom u obliku

metala i dijelom u obliku oksida. Usljed visoke temperature i visokog pritisaka koji prate proces opaljenja metka, te zbog prolaska projektila kroz cijev vatrenog oruţja, na površini projektila antimon u obliku metala i oksida taloţi se, te prolaskom projektila kroz prvu prepreku ovaj talog se obriše, stvarajući projektilnu brisotinu. Projektilna brisotina poredantimona sadrţi i druge proizvode sagorijevanja baruta, te prilikom izlaska iz cijevi dolazi domi ješanja proizvoda sagorijevanja inicijalne smješe iz kapisle i barutnog punjenja, što samo

poboljšava uslove prenošenja antimona.

3.1. Spektrografsko dokazivanje antimona

Za odreĊivanje daljine pucanja najĉešće se koristi isjeĉak tkanine kroz koju je prošao projektil. Isjeĉak se paţljivo izvadi, i to tako, da se na udaljenosti do oko 10 mm od ivice



316

oštećenja isi jeĉe tkanina. Isjeĉak se stavi u već pripremljenu elektrodu od ugljenika visokeĉistoće, i to u onaj izdubljeni gornji dio elektrode. Ako se radi na utvrĊivanju daljine pucanjagdje je projektil direktno pogodio koţu oštećenog, onda se sa same ivice ulazne rane paţljivosastruţe gornji sloj površine koţe i taj sastrugani dio stavi u izdubljeni otvor pripremljeneugljene elektrode.

Snimanje spektra vrši se pomoću nekog spektrografa koji ispunjava uslove da moţeodvojiti antimonovu crtu 2598.4 AE od crte gvoţĊa 2599.2 AE. Podešavanjem vremenasagorijevanja luka, omogućavamo da se u stavljenoj ugljenoj elektrodi s isjeĉkom tkaninetoliko usija da se sav antimon ispari u prostoru za praţnjenje.

K oliĉina antimona koja postoji u uzetom projektilnom brisu na tkanini je vrlo mala ikreće se od 1 do 0.001 Gama (1 Gama je veliĉine 0.,0001 miligrama, odnosno 0.000001grama). Najmanja koliĉina antimona koja se moţe spektografskim putem dokazati je veliĉin a

10 na minus devetu grama (0.000000001 grama), koja još sadrţi oko 500000 milijardiantimonovih atoma. Ovaj veliki broj pojedinaĉnih atoma antimona je od presudnog znaĉaja zauspjeh spektografske analize, pošto se osigurava homogenost prevlake antimona u okolini

mjesta ulaznog otovra na tkanini od projektila.

Iz spornog vatrenog oruţja izvrši se više ispaljivanja s razliĉitih rastojanja, pomogućnosti na isti komad tkanine, samo na nešto daljem mjestu od spornog otvora na tkanini,te se vrši spektografska analiza na prisutnost antimona i saĉini jedna krivulja koja sekomparira s krivuljom dobivenom ispitivanjem spornog materijala.

Ovom metodom daljinu pucanja moţemo odrediti do rastojanja oko 250 cm s greškom od oko10%.

4. UtvrĊivanje udaljenosti s koje je izvršeno ispaljenje

Jedan od vaţnih elemenata u rasvjetljavanju kriviĉnog djela izvr šenog upotrebom

vatrenog oruţ ja i vr šenju rekonstrukcije jeste utvr Ċivanje udaljenosti s koje je pucano. Bez

obzira na to što se ovaj problem prouĉava već dugo godina još nije pronaĊena idealna metoda

pomoću koje bi se sa sigurnošću mogla odrediti udaljenost pucanja.

Pod udaljenosti pucanja se podrazumijeva rastojanje izmeĊu usta cijevi i prve prepreke

koju projektil poslije ispaljenja iz vatrenog oruţ ja pogodi.105

Utvr Ċivanje udaljenosti s koje je pucano prvenstveno zavisi od vrste vatrenog oruţ ja iz

kojeg je ispaljenje izvr šeno, te s tim u vezi postoje dvije grupe vještaĉenja:

odreĊivanje udaljenosti pucanja kod oruţ ja s oţlijebljenim (oluĉenim) cijevima,

odreĊivanje udaljenosti pucanja kod oruţ ja s glatkim (neoţlijebljenim/neoluĉenim)

cijevima.

4.1. OdreĊivanje udaljenosti pucanja kod oruţja s oţlijebljenim cijevima

Za razumi jevanje principa na kome se zasniva odreĊivanje udaljenosti pucanja potrebno je prethodno objasniti faze koje prate opaljenje metka.

Kao što je poznato, kapisla prilikom aktiviranja udarnom iglom treba da pripali barutno punjenje u metku. Ovo je moguće pošto je inicijalna kapisla napunjena odgovarajućomsmješom kojoj su radi boljeg prenošenja pripale na barut dodate i posebne supstance kao štosu oksidi elemenata antimona i barijuma. Barut brzo sagorijeva bez eksplozije i pri tome

105 Maksimović R . , Todorić U., (1995), Kriminalistika tehnika, Policijska akademija, Beograd str. 434



317

razvija veliku koliĉinu plinova, pritisak oko 2500 kp/cm² a temperatura sagorijevanja iznosi

2650 ºC. Bez obzira na ovako visoku temperaturu, sva koliĉina baruta u ĉa huri ne sagori u

potpunosti, već jedan manji d io ostaje u vidu polusagorjelih barutnih ĉestica. Nakon izlaska projektila iz cijevi oruţja za njim bivaju izbaĉene i polusagorjele barutne ĉestice.Pri tome, projektil će imati mnogo veću kinetiĉku energiju od sitnih polusagorjelih barutnih

ĉestica, bez obzira što im je brzina po izlasku iz cijevi bila ista. Posljedica toga je da je domet barutnih ĉestica neuporedivo manji od dometa projektila. U kapisli metka nalaze se i

jedinjenja antimona i barijuma. Kada se metak ispali i ova jedinjenja isparavaju i mi ješaju se s plinovima sagorjelog baruta, a svi zajedno kontaminiraju površinu projektila. Osim toga, zbogvisoke temperature, isparava i mala koliĉina olova s dna projektila koja takoĊe kontaminira

površinu projektila. Prilikom prolaska kroz prepreku površina projektila se obriše o ivicenastalog otvora i na taj naĉin se stvara tzv. projektilna brisotina. Obje ove okolnosti, domet

nesagorjelih barutnih ĉestica i projektilna brisotina posluţile su za odreĊivanje udaljenosti

pucanja kod oruţja s oţlijebljenim cijevima.106

Da bi se obavilo vještaĉenje u pogledu udaljenosti pucanja, neophodno je pribaviti

vatreno oruţje za koje se sumnja da je upotr ijebljeno sa streljivom istih karakteristika kao i

ono koje je korišteno pri izvršenju kriviĉnog djela. Po pravilu treba pribaviti streljivo istevrste, serije proizvodnje, odnosno starosti. Pored toga treba s oštećene osobe pribaviti vanjske

kao i ostale dijelove odjeće kroz koje je projektil prošao. Tragovi plinova od ispaljenja ĉuvajuse tako što se preko kontaminirane površine u blizini ulaznog otvora komad ĉistog papirazalijepi selotejpom. Tako zaštićeni od jevni predmet pakuje se u ĉistu vreću i šalje navještaĉenje.

UtvrĊivanje daljine pucanja poĉinje analiziranjem otvora koje je projektil naĉinio naodjeći i uoĉavanjem tragova od plinova koji nakon ispaljenja zajedno s projektilom lete ka

cilju i mogu se eventualno pronaći oko ulaznog otvora. Analizom otvora na odjeći ili rani javlja se razlika izmeĊu ulazne i izlazne rane odnosno otvora. Ukoliko je pucano iz blizine, u

predjelu ulazne rane se uoĉava oreol od barutnih plinova. Njega nema u predjelu izlazne rane.

Opće pravilo glasi: ulazni otvor je manji od izlaznog. Kod ulazne rane završeci razdvojenihvlakana idu prema unutra, a kod izlazne rane okrenuti su prema vani (o ovome treba voditi

raĉuna da se ne bi razodijevanjem ţrtve poremetio poloţaj vlakanaca)107.

Prilikom pucanja s bliskih rastojanja, postoje dvije mogućnosti: da usta cijevi oruţja budu priljubljena uz tkaninu ili da su usta cijevi veoma bliska tkanini ali nisu priljubljena.

Prilikom pucanja s prislonom usta cijevi u tkaninu dobija se kar akteristiĉna slika. Tom prilikom dolazi do pucanja tkanine u vidu kriţastog cijepanja oko koje se uoĉava intezivnioreol barutne gareţi. Moţe se desiti da cijev bude veoma jako pritisnuta uz tkaninu, odnosnotijelo. U tom sluĉaju ne dolazi do kriţastog cijepanja već plamen iz cijevi oruţja spali okolinu

ulaznog otvora pa barutna gareţ uĊe u kanal rane. U drugom sluĉaju, kada se puca s bliskog rastojanja bez prislona usta cijevi uz tkaninu, javlja se karakteristiĉna slika ulaznog otvora oko koga se taloţe prstenovi barutne gareţi. Ovi prstenovi, naizmjeniĉno jaĉeg ili slabijeg intenziteta, polaze od ulaznog otvora s tim što seintenzitet mijenja u valovima. Što je veće udaljenost od ulaznog otvora gareţ je slabijegintenziteta.

Kada se u praksi naiĊe na takav sluĉaj, vrše se probna ispaljenja. Ova ispaljenjaobavljaju se na komadima tkanine odsjeĉenim od sporne tkanine kako bi se dobila ista slikakao na spornoj tkanini. Ovdje se radi o daljinama koje nisu veće od 0 do oko 5 cm. 108

106 Маksimović R., Тоdorić U., (1995), Kriminalistička tehnika, Policijska akademija, Beograd, str. 435.107

Simonović B.,(2004), Kriminalistika, Policijska akademija, Kragujevac, str. 424.108 Maksimović R., Bošković M., Todorić U., (1998): Metode fizike, hemije i fizičke hemije u kriminalistici,

Policijska akademija, Beograd, str. 336.



318

Dakle, ukoliko je otvor vatrenog oruţja neposredno uz odjevni predmet ili u kontaktu snjim, silina eksplozije prilikom ispaljenja i velika brzina projektila uvjetovaće ekstremno

ci jepanje, kidanje odjeće oko ulaznog otvora. Uoĉiće se intenzivne naslage barutnih plinova,

nagorjela vlakna kao i tragovi gareţi. Kod hica ispaljenog iz relativne blizine (npr . 40-50 cm)

nalazi se u neposrednoj okolini ulaznog otvora taloţenje okruglog oblika koje se naziva

gareţni prsten. Oblik prstena taloţenja dopušta vaţne zakljuĉke. Kada se cijev oruţja uperila pod oštrim kutom na napadnutu površinu, zona barutne impregnacije dobija ovalan oblik.

Kada je hitac ispaljen okomito na ravninu napadnute površine , nastaje taloţenje kruţnogoblika ĉiji promjer zavisi od daljine s koje je pucano.

Nakon ispaljenja iz vatrenog oruţja, barutne ĉestice se šire u vidu lijevka nakon izlaskaiz cijevi, ali pošto je rijeĉ o veoma sitnim ĉesticama, s veoma malom masom, to je njihovdomet mali. Posljedica toga je da se rastojanje od usta cijevi do prve prepreke na koju naiĊu

barutne ĉestice, moţe odrediti u relativno malom opsegu tako da i primjenom najosjetljivijih

hemijskih metoda ona ne prelazi daljinu od 200 cm. Na primjer, maksimalan domet barutnih

ĉestica za oruţje s dugim cijevima je oko 150 cm. Za oruţja s kratkim cijevima, zavisno odkalibra i duţine cijevi, maksimalan domet barutnih ĉestica je oko 100 cm. Prsten taloţenja je

sve manji tj. gustina rasporeda barutnih ĉestica teţe se uoĉava oko ulaznog otvora projektilašto je veća udaljenost izmeĊu otvora i pogoĊenog cilja. Treba napomenuti da maksimalandomet barutnih ĉestica zavisi od streljiva (posebno od starosti streljiva) pa i od samog oruţjakojim je pucano.

Slika 113.

Š irenje barutnih č estica u vidu lijevka nakon izlaska iz cijevi vatrenog oru ţ ja

Ako je pronaĊeno oruţje i ako je poznat korišteni tip streljiva, moguće je procijeniti

daljinu s koje je pucano. Potrebno je naĉiniti nekoliko probnih ispaljenja s razliĉitihudaljenosti istim oruţjem i streljivom. Nakon toga se raspored barutnih plinova koji su ostalioko ulaznog otvora zrna us poreĊuje s tragom koji je ostao na odjeći ţrtve. Idealno je da se testispaljenja obavi na istoj vrsti površine na kojoj je ispaljen inkrimini rani hitac. Dobri rezultatiza us poreĊivanje postiţu se na bijeloj pamuĉnoj tkanini. Ponekad se rasporeĊenost barutnih

plinova moţe uoĉiti i golim okom ili uz pomoć stereomikroskopa. Ukoliko je nedovoljankontrast boja izmeĊu barutnih plinova i materijala ili je odjeća uprljana odnosno krvava,

.



319

vidljivost tragova barutnih plinova moţe se povećati korištenjem infracrvene fotografije ili primjenom drugih sredstava. Za potrebe vještaĉenja vrši se fotografsko dokumentiranje i u

fotodokumentaciji se naznaĉe podudarnosti izmeĊu izgleda oko spornog otvora i izgleda

dobivenog probnim pucanjem.

Kada su daljine veće od onih do kojih dopire barutna gareţ, za njihovo odreĊivanje

koriste se dva naĉina:

hemijske metode za odreĊivanje udaljenosti pucanja,

fiziĉko-hemijske metode za odreĊivanje udaljenosti pucanje.

Hemijske metode koje se sada koriste za odreĊivanje udaljenosti pucanja dobile su ime

po kriminalistima koji su ih uveli u praksu:

Walkerov metod,

Metod Lisinskog,

Hofmanov metod.

4.1.1. Walkerova metoda za odreĊivanje udaljenosti pucanja

Već smo ranije objasnili da nagorjele i nesagorjele barutne ĉestice nakon opaljenja metka

izlaze iz cijevi vatrenog oruţ ja, s tim što u zavisnosti od mase ĉestice zavisi i udaljenost do

koje ona moţe da stigne. Ĉestice se rasturaju u vidu lijevka pa je, samim time, njihov broj na

manjim odstojanjima zgusnutiji, a promjer li jevka manji od ĉestica koje nastavljaju svoju putanju. Rezultat toga je da što je udaljenost usta cijevi od prepreke veća to je udaljenost barutnih ĉestica veća u odnosu na ulazni otvor projektila. Tu okolnost iskoristio je Walker

(Walker J.T.) za odreĊivanje udaljenosti pucanja109 110 utvrdivši prethodno da se nagorjele barutne ĉestice pored nitrata sastoje i od nitrita. To je bilo od presudnog znaĉaja jer nasuprotnitratima koji su pratitelji mnogih produkata, nitriti se javljaju samo u izuzetnim okolnostima,

a najĉešće raspadanjem nitrata, kao što je to sluĉaj kod opaljenja metka, gdje je to raspadanje pospješeno uvjetima koji vladaju u unutrašnjosti ĉahure, a to su veoma visoka temperatura i

pritisak , što sve pogoduje raspadanju nitrata u nitrite. Osim toga, za dokazivanje nitrita uhemiji postoji veoma karakteristiĉna, odnosno specifiĉna reakcija koja je mogla lako da se

primi jeni u dokazivanju nitrita u barutnim ĉesticama koje se nalaze oko ulaznog otvora

projektila. U vrijeme kada je Walker prvi put 1937. godine primijenio ovu metodu kao

reagens za dokazivanje nitrita koristio je fenilen-diamin koji s nitritima daje diazonijum-so. U

daljem toku reakcije na stvorenu diazonijum-so dalje se adiraju molekuli fenilen-diamina koji

daje kolornu reakciju. Godine 1955. Majer 111

(Mayer F. X.) je prilagodio Walkerovu metodu

utoliko što je za dokazivanje nitrita primi jenio mnogo osjetljiviju reakciju ĉiju osnovu ĉini

stvaranje diazonijum-soli, ali putem hemijske reakcije izmeĊu sulfanilne kiseline, nitrita isirćetne kiseline. Na ovaj naĉin dobivena diazonijum-so reagira s alfa-naftilaminom dajućikarakteristiĉnu crvenu boju. Hemijska reakcija teĉe na slijedeći naĉin:

109 Walker J.T., Chemistry and Legal Medicine, New. Eng. J.Med. 216, 1024-1027, 1937.110

Walker J.T., Bullet Holes and Chemical Residues in Shooting Cases, J. Crim. Law. and Crim., 31, 497-521,1940.111

Mayer F.X., Neue Methode zur Untersuchunng von Naschschusspuren, Arh. Kriminal, 116, p.,73, 1955.



320

+ NaNO2 + 2CH3COOH =

N = N

SO3H

NH2

SO3H

+ CH3COONa + 2H2O

sulfanilna

kiselina

natrijum-

nitrat

sirćetna

kiselina

+ -

diazonijum-so

O C C H

O H

H

SO3H

+

O H

H

O C C H

N = N

diazonijum-so

+

=

+ CH3COOH

NH2

alfa-

naftilaminSO

3H

N = N N H

azo boja

Ovo je poznata reakcija specifiĉna za dokazivanje nitritnih iona koja je prilagoĊena za potrebe kriminalistiĉke balistike.

Da bi se primi jenila Walkerova metoda za odreĊivanje udaljenosti pucanja moraju bitizadovoljeni slijedeći uvjeti:

potrebno je dostaviti svu odjeću kroz koju je prošao projektil, npr., jakna, dţemper,košulja, potkošulju, a od izuzetne je vaţnosti dostaviti odjeću na koju je projektil prvonaišao jer bez tog dijela odjeće ne moţe se primijeniti Walkerova metoda;

oruţ je iz kojeg je pucano (ova ĉinjenica mora da se utvrdi s apsolutnom sigurnošću s

obzirom na to da naĉin rasipanja i domet barutnih ĉestica umnogome zavisi od vrste

oruţ ja i istrošenosti cijevi);

preostalo streljivo koje se naĊe u spremniku (ako u spremniku za streljivo nema

preostalog streljiva obvezno se dostavljaju ispaljene ĉahure iz dva razloga: prvo, da bi se potvrdilo da li su ĉahure ispaljene iz dostavljenog oruţja, i drugo, koja je vrsta streljivakorištena jer u zavisnosti od vrste i starosti streljiva zavisi i koliĉina polusagorjelih

barutnih ĉestica koje izlaze iz cijevi, s time što je kod starijih baruta sagorijevanje slabije pa je samim time, i broj ĉestica veći i obrnuto. U sluĉaju da se u spremniku ne naĊe

preostalo streljivo vještak balistiĉar će iz svoje zbirke, na osnovu saznanja dobivenihuvidom u ispaljene ĉahure, upotrijebiti isto ili najsliĉnije streljivo kojim je pucano).

Ako su ovi uvjeti zadovoljeni, moţe se primijeniti Walkerova metoda.

Za izvoĊenje ove metode neophodno je pripremiti slijedeće:

1. fiksirani foto papir odgovarajućih dimenzija (foto papir, najbolje dimenzija 24 x 18 cmfiskira se kako bi se iz emulzije izdvojilo srebro, a nakon toga se osuši na klasiĉan naĉini saĉuva za dalju upotrebu);

2.

0,5% otopina sulfanilne kiseline u destiliranoj vodi;

3. 0,5% otopina alfa-naftilamina u metanolu;

4.

30% otopina sirćetne kiseline; 5. 10% otopina sirćetne kiseline;



321

6. ĉista tkanina, najbolje bijelo platno i 7.

elektriĉno glaĉalo s termostatom.

Postupak izvoĊenja analize je slijedeći:

1.

Fiksirani foto papir potopi se u 0,5% sulfanilne kiseline pomi ješane s 30% otopinomsirćetne kiseline oko 10 minuta. Tako prepariran papir obriše se filter papirom i osuši(moţe u sušnici, ali na temperaturi do maksimalno 800C). Ovako prepariran foto papir

moţe se ĉuvati duţe vrijeme i da bude uvijek spreman za upotrebu.

2. Prije poĉetka izvoĊenja analize foto papir natopljen sulfanilnom i sirćetnom kiselinom potopi se u 0,5% otopinu alfa-naftilamina pomi ješanog s 30% otopinom sirćetnekiseline. Papir se prebriše filter papirom i blago osuši.

3. Sljedeća faza rada je formiranje “sendviĉa” od pripremljenog foto papira i sporne

tkanine. Preparirani foto papir postavi se na podlogu (najbolje sloj deblje tkanine) s

emulzijom okrenutom na gore. Preko foto papira stavlja se sporna tkanina s vanjskom

stranom okrenutom prema emulziji, s time što otvor projektila treba da se nalazi nasredini test papira, a poloţaj otvora od projektila treba da se oznaĉi (to se najlakše uradikada se kroz otvor iglom probode test papir i tako oznaĉi mjesto gdje je centar otvora).

Nakon toga test papir i sporna tkanina ne smiju da se pomjeraju jedna u odnosu nadrugu.

Preko toga se stavlja sloj bijelog platna ovlaţenog 10% sirćetnom kiselinom i na kraju prekrije, najbolje, manjim suhim peškirom. Preko tako formiranog “sendviĉa”, polako se

prevlaĉi glaĉalom zagrijanim do 1500C. Za to se koristi elektriĉno glaĉalo s

termoregulatorom, s time što se zagrijanost glaĉala, odnosno poloţaj regulatora, fiksirana podioku za poloţaj od 1500C, a temperatura se moţe prekontrolirati pomoćudigitalnog termometra. Zagrijanost preko temperataure od 1500C dovešće do potpuneobojenosti test papira crvenom bojom koja će zamaskirati tragove.

Hemijska reakcija teĉe prema odreĊenoj formuli, s time što će se na mjestu gdje se na

odjevnom predmetu naĊe barutna ĉestica, prenijeti azo boja na test papir. Boja je

narandţastocrvena i lako uoĉljiva. Ovaj test moţe da se izvede i na potpunookrvavljenoj odjeći jer krv ne ometa hemijsku reakciju nitrita, sulfanilne kiseline i

sirćetne kiseline i alfa-naftilamina.

Šematski prikaz postupka za izvoĊenje analize dat je na slici 114.

tkaninanatopljena 10%

sirćetnomkiselinom

emulzija foto-papira

sloj suhe

tkanine

podloga

glaĉalo zagrijano na 1500 C sporna tkanina s

otvorom od projektila:

otvor projektila,

unutarnji sloj,

vanjski sloj.

fiksiranifoto-papir

Slika 114.Šematski prikaz postupka za izvoĎenje Walkerove metode



322

Odjevni predmet dostavljen u laboratoriju će biti ispitan na prisutnost nesagorjelih i

nagorjelih barutnih ĉestica. Vještak za ispitivanje tragova vatrenog oruţ ja izvodi tri osnovna

koraka u postupku s predmetom koji se ispituje na prisutnost tragova barutnih ĉestica.

Fotografija 312.Tkanina s probojnim oštećenjem i tragovima pucanja

Prvi korak je vizualno i mikroskopsko ispitivanje dokaza. Prisutnost bilo kakvih ostataka

pucanja pronaĊenih oko ulaznog otvora zrna kao i oblik i izgled otvora, dokumentira se.

Sljedeća, dva koraka obuhvataju hemijsku obradu predmeta na prisutnost barutnih

ostataka.

Prvi hemijski test koji se izvodi naziva se Modificirani Walkerov test . Modificirani

Walkerov test se izvodi prvo na predmetu ne remeteći kasnije testove za dokazivanje ostataka

olova.

Modificirani Walkerov test je test za detekciju prisutnosti nitritnih ostataka. Kako je

ranije opisano, nitritni ostaci nastaju prilikom sagorijevanja malodimnog baruta. Kada je

izvršeno opaljenje iz vatrenog oruţja, nitritne ĉestice su potisnute kroz usta cijevi vatrenog

oruţja i iste mogu penetrirati i nataloţiti se na površinu mete. Modificirani Walkerov test jeosnovni test koji se koristi za utvrĊivanje udaljenosti pucanja izmeĊu usta cijeviupotrijebljenog v/o i odjevnog predmeta.

Modificirani Walkerov test se prvo izvodi, na prethodno pripravljenim komadima

fiksiranog foto papira s hemijskom mješavinom sulfanilne kiseline u destiliranoj vodi ialfanaftilamina ili alphanaphthola u metanolu.

Predmet koji se ispituje stavlja se licem okrenutim prema dijelu pripravljenog foto

papira, s ulaznim otvorom na sredini foto papira.

Fotografija 313.

Stavljanje tkanine na pripravljeni foto papir



323

Preko predmeta koji se ispituje vr ši se peglanje s razblaţenom sir ćetnom kiselinom koja

se nalazi unutar pegle, umjesto vode ili se preko predmeta stavlja tkanina natopljena

razblaţenom sir ćetnom kiselinom, preko koje se stavlja druga tkanina i vr ši se peglanje.

Fotografija 314.

Peglanje tkanine

Para sirćetne kiseline će prodrijeti kroz tkaninu i reagirati s nitritima, i pojaviti na foto

papiru.

Fotografija 315.

Skidanje tkanine s foto papira

Dobivena reakcija je prikazana na donjoj slici.

Fotografija 316. Dokazana prisutnost nitritnih ostataka iz barutnih čestica



324

Posljednji test koji se izvodi na predmetu naziva se Sodium rhodizionate test . Ovaj

hemijski test se primjenjuje za dokazivanje prisutnosti ostataka olova na predmetu.

Sodium rhodizionate test se izvodi prskanjem predmeta sa slabom otopinom mješavinesodium rhodizionata i destilirane vode. Ova otopina daje tamnoţutu/narandţastu boju.


Prskanje tkanine otopinom sodium rhodizionata radi dokazivanja olovnih ostataka

Predmet se tada prska s razblaţenom otopinom koja prouzrokuje pozadinsku boju kojaisĉezne.

Fotografija 320.

Sodium rhodizionate reagira s olovom tj. moţe biti predstavljena s veoma sv ijetlo pink

bojom. Pink boja je samo indikacija prisutnosti ostataka olova, a za potvrdu prisutnosti

olovnih ostataka na površini, koristi se tretiranje površine s razblaţenom otopinomklorovodoniĉne kiseline.

Fotografija 321.

Tretiranje tkanine razblaţenom otopinom klorovodonične kiseline.

Ako pink boja preĊe u plavu, prisutnost olova je dokazana.

Dobivena slika rasporeda barutnih ĉestica na test papiru predstavlja sliku kao lik uogledalu u odnosu na raspored barutnih ĉestica na tkanini i to treba imati u vidu (npr., ako se

puca pod jako velikim kutom na strani koja je bliţa oruţju, koncentracija barutnih ĉestica biće



325

veća od one na drugoj strani, što moţe da bude vaţno pri odreĊivanju poloţaja u momentu pucanja).

Kod bliţih rastojanja raspored i broj barutnih ĉestica oko ulaznog otvora je gušći, a promjer rasturanja manji u odnosu na raspored koji se dobije pucanjem s većeg rastojanja. Naslici 115. šematski je prikazan pribliţan naĉin rasturanja barutnih ĉestica oko ulaznog otvora

kada se puca s bliskog rastojanja pod kutom od 900

u odnosu na površinu tkanine. Na slici116. prikazan je isti sluĉaj, ali kada se puca s većeg rastojanja.

Da bi se utvrdila daljina s koje je pucano, potrebno je izvršit probna ispaljivanja iz istog

vatrenog oruţja i istim streljivom kojima je izvršeno kriviĉno djelo. Probna ispaljivanja vršese, ako je ikako moguće, u komade tkanina sa sporne odjeće. Ako to nije moguće probnaispaljivanja se vrše na ĉistim komadima bijelog platna (šifona). Najĉešće se puca sa slijedećihdaljina: 5, 10, 15, 20, 30, 40, 50, 60, 70, 80, 90 i 100 cm. Najveća daljina koja se moţeodrediti ovom metodom je pribliţno 150 cm, pa nema smisla vršiti probna ispaljivanja s većihdaljina.

ulazni otvor

projektila

.

..

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. .

..

.

.

. .

.

.

.

.

.

.

.

.

..

.

.

.

.

.

.

.

.

.

..

tkanina odjeće

25 cm

Pribliţan raspored barutnih ĉestica oko

ulaznog otvora pucanjem s daljine od

oko 40 cm

ulazni otvor projektila

.

. tkanina

odjeće25 cm

Pribliţan raspored barutnih ĉestica oko

ulaznog otvora pucanjem s daljine od

oko 60 cm

.

..

.

.

.

.

.

..

.

.

.

.

. ..

.

.

.

..

.

.

.

.

.

.

.

..

Slika 115. Slika 116.

S tkaninama na kojima su izvršena probna ispaljivanja postu pa se isto kao i sa spornom

tkaninom. Na taj naĉin dobiva se niz test papira s razliĉitim rasporedom tragova barutnihĉestica oko ulaznog otvora. OdreĊivanje udaljenosti pucanja vrši seusporeĊenjem/komparacijom nespornog test papira sa spornim test papirom za odreĊivanjerasporeda barutnih ĉestica oko ulaznog otvora od projektila. Kada se utvrdi koji je test papir uodnosu na raspored barutnih ĉestica najsliĉniji, rasporedu barutnih ĉestica na spornom test

papiru, smatra se da je to udaljenost s koje je pucano. Velikim brojem eksperimenata je

utvrĊeno da se na taj naĉin griješi ne više od ±5 cm.

Probna ispaljenja se vrše uvijek poslije izvršene analize na spornoj tkanini. To je ilogiĉno jer ako se na test papiru prilikom obrade sporne tkanine ne naĊu tragovi barutnihĉestica, znaĉi da udaljenost s koje je pucano u stvari predstavlja barem daljinu maksimalnogdometa barutnih ĉestica ili je veća.. U tom sluĉaju probna ispaljenja se vrše jedino radiodreĊivanja maksimalnog dometa barutnih ĉestica pa nema potrebe pucati s bliskih

odstojanja. Prilikom pucanja s bliskih rastojanja osim barutnih ĉestica u okolini ulaznogotvora, vidi se i barutna gareţ. Kada se puca s prislonom usta cijevi o odjeću, tada dolazi do

kriţastog cijepanja tkanine usljed pritisaka barutnih plinova. 112

U nalazu vještaĉenja uvijek se navodi metoda kojom je vršeno odreĊivanje udaljenosti pucanja s navoĊenjem reference o metodi ili kratkim objašnjenjem postupka. Izuzetno je

112Maksimović R., Todorić U., (1995), Kriminalistič ka tehnika, Policijska akademija, Beograd, str. 437.



326

korisno fotografirati dobivene test papire i od toga napraviti fotodokoumentaciju koja će tada predstavljati materijalnu podlogu izvršenog vještaĉenja, a dobivene sporene i nespore test papire dostaviti u privitku nalaza i mišljenja izvršenog vještaĉenja.

Fotografija 322.Štafelaj na kome se vrše probna ispaljivanja s premjerenih

daljina radi utvrĎivanja daljine pucanja

Primjer : Na donjim slikama dat je primjer daljine pucanja od 3, 9, 15, 21 i 27 incha

koristeći Ruger Security-Six revolver i streljivo cal. .38 SPECIAL koje ima obiĉno olovno

zrno okruglog vrha.

Fotografija 323. Fotografija 324. Fotografija 325. Tragovi gareţi i barutnih čestica Platno nakon ispit ivanja na Rezultati primjene

prisutnost tragova olova modificiranog Walkerovog testa(dokazani nitritni ostaci)

Daljina pucanja 3 incha (7,62 cm)

Fotografija 326. Fotografija 327. Fotografija 328. Tragovi gareţi i barutnih čestica Platno nakon ispitivanja na Rezultati primjene modificiranog

prisutnost tragova olova Walkerovog testa(dokazani nitritni ostaci)




327

Fotografija 329. Fotografija 330.Tragovi barutnih čestica Rezultati primjene modificiranog Walkerovog testa

(dokazani nitritni ostaci) Daljina pucanja 15 incha (38 cm)

Fotografija 331. Fotografija 332. Fotografija 333. Tragovi barutnih čestica Platno nakon ispitivanja na Rezultati primjene modificiranog

prisutnost tragova olova Walkerovog testa

(dokazani nitritni ostaci) Daljina pucanja 21 incha (53,34 cm)

Fotografija 334. Fotografija 335. Fotografija 336. Tragovi barutnih čestica Platno nakon ispitivanja na Rezultati primjene modificiranog

prisutnost tragova olova Walkerovog testa(dokazani nitritni ostaci)


Ovako dobiveni standardi se kompariraju s tragovima pronaĊenim na odjeći ţrtve.

Primjer : Košulja ţrtve koja je pogoĊena projektilom ispaljenim iz vatrenog oruţja jevještaĉena radi odreĊivanja udaljenosti pucanja. Na istoj je vidljivo probojno oštećenje i

ostaci baruta oko ulaznog otvora zrna. Vještak je ispitivanjem površine košulje oko ulaznog





329

Fotografija 339. Fotografija 340. Fotografija 341. Udaljenost 15 cm Udaljenost 30 cm Udaljenost 45 cm

Dokazana prisutnost nitritnih ostataka na foto papiru

Udaljenost izmeĊu usta cijevi upotrijebljenog vatrenog oruţ ja i probojnog oštećenja na

košulji ţrtve, je veća od 15, ali manja od 30 cm.

Potvrdu Walkerovog testa rezultata, pokazuju i tragovi nataloţenog olova na košulji,

koji se kompariraju s tragovima olova dokazanim na tkaninama u koje je pucano s

premjerenih daljina.

Fotografije 342., 343. i 344. prikazuju nesporne tkanine u koje je pucano s dokazanom

prisutnosti tragova olova. Olovni ostaci vidljivi na tkanini ( fotografija 342.) su višekompaktni i koncentrirani nego oni na spornoj košulji. Ovo nam potvr Ċuje minimalnuudaljenost od 15 cm. Olovni ostaci vidljivi na tkanini ( fotografija 344.) pokazuju veoma malu

prisutnost tragova olova i daju nam potvrdu o maksimalnoj udaljenosti pucanja. Ostaci olovavidljivi na tkanini ( fotografija 343.) pokazuju manju koncentraciju tragova olova nego oni na

spornoj košulji i daju nam potvrdu o maksimalnoj udaljenosti pucanja.

Fotografija 342. Fotografija 343. Fotografija 344. Udaljenost 15 cm Udaljenost 30 cm Udaljenost 45 cm

Dokazana prisutnost olovnih ostataka na platnu

4.1.2. Metoda Lisinskog za odreĊivanje udaljenosti pucanja

Walkerova metoda za odreĊivanje udaljenosti pucanja iako specifiĉna jer identificiratragove baruta preko specifiĉne hemijske reakcije za nitrite ipak ima odreĊenih nedostataka, a



330

najveći je što se nepaţljivim radom test papirom dobiva intenzivnocrvena boja koja moţe da

prekrije boju tragova nitrata.113

To je i razlog što je 1959. godine Lisinski114 (Leszczynski) primijenio nov naĉin za

identifikaciju tragova barutnih ĉestica. Naime, već radovima Šentaga (Schöntag), objavljenim

1956. godine utvr Ċeno je da se prilikom pucanja kao karakteristiĉni elementi javljaju antimon,

barijum i olovo. Opaljenje metka prati i veoma visoka temperatura koja dovodi do isparavanjamale koliĉine olova (olovo potjeĉe od projektila) koja kontaminira sve nesagorjele i nagorjele

barutne ĉestice pa, samim time, i identifikacija barutnih ĉestica moţe da se izvr ši preko

karakteristiĉne hemijske reakcije za olovo.

Lisinski je za identifikaciju olova koristio hemijsku reakciju izmeĊu natrijum-sulfida i

olovo-acetata. Ovom hemijskom reakcijom dobiva se olovo-sulfid koji je tamno smeĊe boje.

Hemijska reakcija teĉe prema jednadţ bi na slijedeći naĉin:

Pb + 2CH 3COOH = Pb (CH 3COO)2

Na2S + Pb (CH 3COO)2 = PbS + 2CH 3COONa.

Da bi se metoda Lisinskog koristila potrebno je zadovoljiti sve temeljne uvjete kao i za

Walkerovu metodu, s time što je od specifiĉnog materijala potrebno osigurati:

1. folije od ĉistog celofana debljine oko 0,04 mm (to je debljina nešto veća od pelir papira). Kvalitet celofanske folije je od izuzetnog znaĉaja jer jedino potupuno ĉistcelofan, odnosno celuloza, moţe da upije dovoljnu koliĉinu sirćetne kiseline kako bi sereakcija nesmetano odvijala. Greška koja se ĉini uzimajući plastiĉne folije koje veomaliĉe na celofanske onemogućava primjenu ove metode;

2.

25% otopina natrijum-sulfida u vodi;

3. 10% otopina sirćetne kiseline;

4.

ruĉna presa kojom se moţe postići pritisak od 250-300 bara;5. dvije pertinaks ploĉe veliĉine podloge prese.

Tok analize teĉe na slijedeći naĉin:

1. od celofanske folije isijeku se komadi dimenzija 20 x 20 cm i potope u 10% sirćetnu

kiselinu. Folije u kiselini moraju da ostanu nekoliko sati (što je folija deblja to je vrijeme potapanja dulje);

2. folije poto pljene sirćetnom kiselinom stavljaju se izmeĊu dva filter papira kako bi višakkiseline bio odstranjen s površine. Pri tome, treba voditi raĉuna da folije ostanu vlaţne.

Nakon toga se pravi “sendviĉ” na slijedeći naĉin:3. kao podloga uzima se filc (ili sliĉna tkanina) debljine oko 0,5 cm i na njega se stavljaranije pripremljena pertinaks ili druga ultrapas ploĉa (filc u ovom sluĉaju sluţi kaoamortizer);

4. na pertinaks ploĉu stavi se deblja plastiĉna folija, a na nju preparirana i vlaţna

celofanska folija. Preko folije stavlja se odjevni predmet, vodeći raĉuna da otvor od projektila bude na sredini celofanske folije. Preko odjevnog predmeta ponovo se stavlja

druga celofanska folija, zatim ponovo deblja plastiĉna folija, pertinaks ploĉa i na krajufilcana tkanina iste debljine kao i ona koja je već stavljena na postolje;

113

Maksimović R., Bošković M., Todorić U., (1998): Metode fizike, hemije i fizičke hemije u kriminalistici,Policijska akademija, Beograd, str. 345.114

Leszczynski, Ch., Die Bestimmung der Schusentfernung , Kriminalistik, 9, p. 377, 1959.



331

5. tako formirani “sendviĉ” stavlja se u ruĉnu presu i pritisak prese se podesi na 250-300

bara;

Na slici 117. šematski je prikazan tehniĉki postupak metode Lisinskog.

pravac pritiska

presa

filcana podloga

filcana podloga

pertinaks ploĉa

pertinaks ploĉa

preparirana

celofanska folija plastiĉna

folija

sporna tkanina s

otvorom od

projektila

podloga prese

vanjska strana

tkanine

unutarnja strana

tkanine

plastiĉna folija

Slika 117.

Prikaz tehničkog postupka metode Lisinskog

Pripremljeni “sendviĉ” se dr ţi u presi oko 20 minuta. U meĊuvremenu se pripremi svjeţa25% otopina natrijum-sulfida u destiliranoj vodi. Pripremljena otopina se stavlja u plastiĉnekade (npr., foto-tacne) odgovarajuće veliĉine.

Nakon završenog presovanja, sendviĉ se razdvaja, a celofanske folije potapaju unatrijum-sulfidnu otopinu. Hemijska r eakcija izmeĊu natrijum-sulfida i olova iz barutnih

ĉestica ne ide tako brzo, pa se celofanske folije drţe u otopini oko 15-20 minuta. Na mjestu

gdje su se na spornoj tkanini nalazile barutne ĉestice , sada se na celofanskoj foliji javljaju

sitne, mrke, gotovo crne toĉkice olovo-sulfida.

Postupak dobivanja rasporeda barutnih ĉestica na celofanskim folijama temelji se naĉinjenici da folije ovlaţene sirćetnom kiselinom stupaju u hemijsku reakciju s olovom

stvarajući olovo-acetat. Kada se celofanska folija stavi u otopinu natrijum-sulfida, poĉinjereakcija izmeĊu olovo-acetata i natrijum-sulfida koja kao krajnji rezultat daje olovo-sulfid.

Broj toĉkica olovo-sulfida biće neuporedivo veći na prednjoj, ulaznoj strani projektila, od one

na unutarnjoj strani. MeĊutim, naroĉito kod poroznih tkanina , moţe se desiti da barutnaĉestica potpuno proĊe kroz tkaninu tako da se izvjestan broj barutnih ĉestica dobiva nacelofanskoj foliji koja se nalazila s unutarnje strane odjevnog predmeta što je i razlog da secelofanske folije stavljaju i s prednje i s unutarnje strane spornog odjevnog predmeta.

Nakon što je na celofanskim folijama dobiven raspored barutnih ĉestica, folija se ispira utekućoj vodi sve dok se ne izgubi miris sulfida.

Raspored barutnih ĉestica na folijama se skicira na papiru, ili, što je mnogo bolje, odmah

fotografira razmjernom fotografijom. Ovo je potrebno budući da se folije nakon sušenja sameod sebe zguţvaju i ne mogu se upotrebljavati.

Kod ove metode nije potrebno oznaĉavati mjesto na foliji gdje se nalazi ulazni otvor projektila zbog toga što se oko ulaznog otvora uvijek u brisotini projektila nalazi i odreĊena

koliĉina olova tako da se na celofanskoj foliji dobije crni prsten koji predstavlja mjesto ulaska projektila.



332

Postupak dobivanja probnih ispaljenja teĉe kao kod Walkerove meto de. Svaki probni

uzorak prolazi isti postupak kao i sporna tkanina.

Dobiveni raspored barutnih ĉestica na probnim celofanskim folijama usporeĊuje se sfolijom od sporne tkanine. Taj raspored na probnim uzorcima koji je najsliĉniji rasporedu naspornoj tkanini predstavlja daljinu s koje je pucano.

Sam raspored barutnih ĉestica je isti kao i kod Walkerove metode. Kao i kod Walkerove metode probna ispaljenja se vrše uvijek poslije izvršene analize naspornoj tkanini pa ukoliko na test papiru nema tragova barutnih ĉestica probna ispaljenja sevrše samo da bi se utvrdio njihov maksimalni domet.

4.1.3. Hofmanova metoda za odreĊivanje udaljenosti pucanja

OdreĊeni nedostaci koji su se uoĉili kod metode Lisinskog (npr., relativno mala daljinakoja se moţe odrediti, sliĉno daljini kod Walkerove metode, zatim, prilikom sušenja

celofanske folije su se skupljale i guţvale) dovele su do toga da se ovim problemom poĉeo

baviti kriminalistiĉki struĉnjak Roland Hofman115

(Roland Hoffman) iz njemaĉkog Saveznog

instituta za kriminalistiku u Vizbadenu.Hofman je kao temelj za svoju metodu uzeo radove Lisinskog primijenivši, pri tome,

znaĉajne novine ne samo u hemijskom nego i u tehnološkom postupku.

Za izvoĊenje ove metode, potrebno je osigurati odjeću na kojoj se nalazi ulazni otvor

projektila i to prvi sloj odjeće na koju naiĊe projektil, zatim oruţ je iz koga je pucano istreljivo ili podatke o streljivu koje je korišteno.

Da bi metoda mogla tehniĉki da se izvede potrebni su:

1. celofansk e folije dimenzija 20 x 20 cm debljine oko 0,04 mm i to što ĉistije; 2.

zasićena otopina natrijum-sulfida (Na2S) u destiliranoj vodi;

3. 10% otopina kalijum-dikromata (K 2Cr 2O7) u destiliranoj vodi;

4. 10% otopina sirćetne kiseline; 5.

pertinaks ili ultrapas ploĉe veliĉine postolja prese; 6. deblje plastiĉne folije veliĉine kao pertinaks ploĉe; 7.

filcana podloga debljine oko 10 mm, takoĊer veliĉine kao pertinaks ploĉa; 8. plastiĉne kade (ili fotografske tacne) veliĉine kao što su komadi isjeĉenog celofana; 9. hidrauliĉna presa – presa za pritiske od 60 do 270 bara;

10. elektriĉni stroj za sušenje fotografija.

Tok analize za izvoĊenje Hofmanove metode teĉe na slijedeći naĉin:

1. Pripreme se celofanske folije dimenzija 20 x 20 cm i potope u 10% otopinu sirćetne

kiseline. Folije u kiselini stoje 48 sati.

2.

Prije poĉetka analize, folije se vade iz sirćetne kiseline i filter papirom upije višakkiseline, vodeći raĉuna da folije ostanu vlaţne.

Nakon toga se pravi “sendviĉ” od sporne odjeće i celofanske folije na slijedeći naĉin:

3. Na postolje prese postavlja se pertinaks ili ultrapas ploĉa veliĉine postolja. 4. Preko pertinaks ploĉe stavlja se sloj filca debljine oko 0,5 cm (kao amortizer).

5. Slijedeći sloj je deblja plastiĉna folija.

115

Hoffman R., Über die Andwendung des Folienabdruckverfahrens – ein Verfahren zum Nachweis der Flächenverteilung von chemischen Elementet in Schusresiduen, Arhiv für Kriminalogie, 175 No. 1-2, Jan.Feb., p.22-30, 1985.



333

6. Na plastiĉnu foliju stavlja se sporni odjevni predmet, s ulaznim otvorom od projektila,

prednjom stranom (licem) okrenutim prema gore:

7. Preko ulaznog otvora na spornoj tkanini stavlja se vlaţna, prethodno preparirana,celofanska folija.

8. Preko folije se stavlja sloj deblje plastiĉne folije.

9.

Preko folije dolazi ponovo sloj filca.10.

Na kraju ponovo dolazi pertinaks ili ultrapas ploĉa koja sluţi za prenos pritisaka.

Ovako napravljen “sendviĉ” stavlja se presu i pritisak prese se podesi na 100 bara i

presuje oko 30 minuta.

Na slici 118. šematski je prikazan naĉin formiranja “sendviĉa”:

pravac pritiska prese

presa

filcana podloga

pertinaks ploĉa

plastiĉna folija

podloga prese

vanjska strana

tkanine

unutarnja strana

tkanine

pertinaks ploĉa

filcana podloga

preparirana

celofanska folija

plastiĉna folija

sporna tkanina s

ulaznim otvorom

Slika 118.

Prikaz tehničkog postupka Hofmanove metode

Vrijeme presovanja je 30 minuta. Nakon toga se “sendviĉ” vadi iz prese i celofanskafolija stavlja u zasićenu otopinu natrijum-sulfida (reakcija teĉe prema jednadţbi koja je datakod metode Lisinskog), ili se folija stavlja u 10% otopinu kalijum-dikromata u kom sluĉajureakcija teĉe prema jednadţbi:

2Pb + 4CH 3COOH ↔ 2Pb(CH 3COO)2 + 2H 2

2Pb(CH 3COO)2 + K 2Cr 2O7 + HOH↔

↔ 2PbCr O4 + 2CH 3COOK + 2CH 3COOH .

Otopine natrijum-sulfida ili kalijum-dikromata stavljaju se u plastiĉne tacne i celofanskefolije i u otopinama drţe oko 10-15 minuta.

Nakon tog vremena, folije se vade i ispiraju oko 30 minuta, dok se ne izgubi miris

sulfida, ako je folija stavljena u otopinu natrijum-sulfida, ili dok se ne izgubi ţuta boja olovo -

dikromata (PbCrO4), ako je folija potopljena u kalijum-dikromat.

S obzirom na to da barutne ĉestice mogu da budu kontaminirane barijumom, niklom i

bakrom u tabeli 56. daje se pregled boja koje se dobivaju hemijskom reakcijom ovih elementas natrijum-sulfidom i kalijum-dikromatom.



334

Tabela 58.

Element

Boja hemijske reakcijenatrijum-sulfidna kupka

Boja hemijske reakcijekupka kalijum-dikromata

Olovo tamno smeĊa ţuta

Barijum - ţuta

Nikl siva -

Bakar siva -

Nasuprot metodi Lisinskog, Hofmanova metoda kao slijedeći stepen predviĊa posebni postupak sušenja celofanskih folija na kojima su izazvani tr agovi olova, odnosno barutnih

ĉestica. Za te potrebe koristi se stroj za sušenje fotografija podešen na 850C i s brzinom

kretanja bubnja od 30 cm u minuti.

Slijedeći korak je pravljenje kontaktne fotografije izmeĊu razvijene folije i jakokontrastnog pozitiv foto papira. Kao rezultat toga dobiva se, nakon razvijanja i fiksiranja

eksponiranog foto papira, potpuno crn foto papir na kome se, na mjestima gdje su bili tragovi

olova jasno vide sitne bijele toĉkice. Osim ovoga postupka, Hofman koristi i fotografiranje

folije razmjernom fotografijom na bijeloj podlozi sa slabo osjetljivim (sitnozrnatim) filmom.

Na taj naĉin mogu da se snime i najmanji tragovi na foliji, a zatim da se reproduciraju uţeljenoj veliĉini.

Da bi s apsolutnom sigurnoššću mogao tvrditi da sitne toĉkice na celofanskoj foliji potjeĉu od olova, Hofman je isi jecao pojedine toĉkice i emisionom spektrografskom metodomdokazivao da se radi o olovu.

Daljina pucanja utvrĊuje se na isti naĉin kao i kod Walkerove, odnosno metode

Lisinskog, a to znaĉi da se izvrše probna ispaljivanja s raznih udaljenosti. Razlika izmeĊuranije obraĊenih i Hofmanove metode je u maksimalnoj udaljenosti na kojoj se identificiraju barutne ĉestice. Naime, Hofmanova metoda omogućava odreĊivanje daljine pucanja do 200

cm.116

Kao i u prethodno obraĊenim metodama prvo se vrši analiza sporne odjeće pa tek nakontoga se vrše probna ispaljenja. Ukoliko se na spornoj odjeći ne naĊu tragovi barutnih ĉestica,odnosno olova, probna ispaljenja se vrše radi odreĊivanja maksimalnog dometa barutnihĉestica koji predstavljaju i minimalnu daljinu s koje je pucano.

Kada je rijeĉ o nalazu vještaĉenja, sve što je ranije reĉeno vaţi i u ovom sluĉaju, odnosno bitno je u nalazu objasniti naĉin rada i primijenjenu metodu s referencom.

Radeći dugo na ovoj problematici, Hofman je uoĉio kada moţe da se dobije laţna slika orasporedu barutnih ĉestica oslanjajući se na raspored tragova olova. To su sluĉajevi kada jeosoba pogoĊena saĉmenim snopom iz lovaĉkog oruţja ili kada se na izlazu, usljeddjelimiĉnog rasprskavanja projektila, npr., udarom u kost, naĊe veći broj sitnih, gotovonevidljivih otvora koji će na celofanskom test papiru dati sliku rasporeda istu, ili veomasliĉnu, kao kod barutnih ĉestica. Ovaj problem prevazilazi se na dva naĉiuna: morfološkim

pregledom odjeće, ali i tijela ţrtve, i primjenom rendgenografskog snimanja s mekimrendgenskim zracima (napona do 20 KV) kada se na snimcima jasno vidi da li tragovi potjeĉuod rasprskanog olova ili od barutnih ĉestica.

116 Maksimović R., Bošković М., Тоdorić U., Меtode fizike, hemije i fizič ke hemije u kriminalistici, Policijskaakademija, Beograd, 1998., str. 347.



335

Sluĉajevi s ovakvim dilemama u praksi su veoma rijetki jer postoje druge metode kojimase sa sigurnošću moţe utvrditi da li neki otvor predstavlja ulazni otvor projektila, npr., metodaŠentaga, a u kombinaciji s ljekarskim ili obdukcionim nalazom ova dilema se ne moţe

javiti.117

4.2. OdreĊivanje udaljenosti pucanja fiziĉko-hemijskim metodama

MeĊu prvim radovima koji su koristili instrumentalnu tehniku u kriminalistici bili su onikoji su se odnosili na odreĊivanje udaljenosti pucanja. Problematikom tragova koji ostaju

nakon pucanja prvenstveno se bavio Šentag (A. Schöntag). On je koristeći emisionuspektrografiju, kao tada najosjetljiviju instrumentalnu metodu za odreĊivanje elemenata,utvrdio da se u projektilnoj brisotini118 nalaze olovo, antimon, barijum i bakar.

Radove o ovoj problematici Šentag je objavio 1957. godine.119, 120.

U prvom radu, vjerojatno potaknut istraţivanjima Walkera, prim i jenio je sliĉnu metodu,s time što je umjesto barutnih ĉestica pratio promjenu koncentraciju antimona, olova i

barijuma od mjesta gdje je projektil ušao prema periferiji u zavisnosti od udaljenosti pucanja.

Ubrzo je shvatio da je ovaj metod nedovoljno reproduktivan pa je od njega odustao i primijenio tehniku ispitivanja promjene koncentracije ovih elemenata u projektilnoj brisotini

u zavisnosti od udaljenosti pucanja. Te promjene je objavio u svom drugom radu u kome je

dao detaljne upute za primjenu ove metode.

Da bi metoda Šentaga mogla da se primijeni neophodno je zadovoljiti temeljne uvjete, a

to znaĉi da postoji prvi sloj odjeće na koju je projektil naišao, vatreno oruţje kojim je pucanoi streljivo koje je korišteno.

Osim ovih temeljnih uvjeta, za primjenu bilo koje metode potrebno je osigurati još i:

spektrograf s rešetkom ili prizmom za rad u ultraljubiĉastoj oblasti; denzitometar za mjerenje zacrnjenja spektro-crta;

potrošni materijal za spektrograf (ugljene elektrode, fotografske ploĉe).

Iako se metoda Šentaga u izvornom obliku više ne koristi, jer su se u meĊuvremenu poiĉele primjenjivati mnogo osjetljivije instrumentalne metode (neutronska aktivacionaanaliza, atomsko-apsorpciona spektrofotometrija, elektro-hemijske metode) ipak se metoda

odreĊivanja udaljenosti pucanja na temelju odreĊivanja koncentracije elemenata antimona,

olova i barijuma u projektilnoj brisotini u potpunosti oslanja na radove Šentaga. To je i razlogšto ćemo navesti saţetu tehniku rada po metodi Šentag:

1. Oštrim makazama ili skalperom isi jeĉe se komadić ĉetvrtastog oblika sa stranama od 2

cm oko ulaznog otvora od projektila, kao što je to šematski prikazano na slici 1 19.

117 Hoffman R., Geisterschmauch – eine Fehlermöglickeit bei der Schusspurenuntersuchung , 179, Jan.Feb.,

p.13-23, 1987.

118 Pod pojmom projektilna brisotina se podrazumjeva crni prsten koji se javlja na mjestu gdje proj ektil uĊe utkaninu i obriše se o nju. 119

Schöntag A., Neue Methode: Bestimmung der Schussentfernung durch spektrographische SpurenanalysederSchmauschelemente Antimon, Blei oder Barium, Archiv für Kriminalogie, Vol 120, p.4-8, 1957.120

A. Schöntag, Bestimmung der Schussentfernung mittels Schmauschringes, Archiv für Kriminalogie, Vol 120, p.62-66, 1957.



336

tkanina

odjeće s

ulaznim

otvorom od projektila

2 cm

zamišljena crta po kojoj

se vrši isjecanje

projektilna brisotina

Slika 119.

2. Isjeĉeni dio tkanine stavi se u ugljenu elektrodu, vodeći raĉuna da tkanina bude ĉvrstougurana u elektrodu.

3. Struja voltinog luka podesi se na 6 ampera.

4.

Za snimanje se koriste spektro- ploĉe osjetljive u oblasti ultraljubiĉastog zraĉenja.

5.

Razvijanje i fiksiranje eksponiranih ploĉa vrši se na standardni naĉin.

Kod ove metode probna ispaljenja se vrše bez obzira na rezultat analize projektilne

brisotine kod sporne tkanine, a to znaĉi da se probna ispaljenja mogu izvršiti odmah i toobvezno u komade sporne tkanine isjeĉenih s mjesta koja zasigurno nisu mogla bitikontaminirana ispaljenim projektilom.

Ova ispaljenja vrše se s udaljenosti od 10, 20, 30, 50, 75, 100, 150, 200, 250, 300 cm.Sve radnje u vezi sa spektrografskom analizom, opisane kod sporne tkanine, vrše se i za

probna ispaljenja.

Mjerenje zacrnjenja vrši se za crtu antimona od 259,806 nm (nanometara).

Pored zacrnjenja navedene crte antimona, mjeri se i zacrnjenje linije gvoţĊa 258, 837

nm.Zacrnjenje crta mjeri se na denzitometru, a analizirane crte moraju biti u linearnoj oblasti

krive foto-emulzije.Kalibraciona kriva crta se dobije nanošenjem odnosa intenziteta crte antimona i gvoţĊa

(Sb/Fe) na ordinatu, a udaljenost pucanja na apscisu. Dobivene toĉke se spajaju i na taj naĉinse dobiva kalibraciona kriva. Na slici 120. izvršena je reprodukcija kalibracione crte koju je

Šentag dobio za pištolje marke “Walther” cal. 7.65 mm.

cm0 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200

Kalibraciona kriva

intenzitet Sb/Fe

u projektilnoj brisotini

intenzitet

Sb/Fe

1

Slika 120.

Kalibraciona kriva koju je Šentag dobio za pištolje marke “Walther” cal. 7.65 mm



337

S krive se vidi da je udaljenost pucanja s koje je pucano u ovom sluĉaju iznosila 70 cm. Maksimalma udaljenost, za odreĊenu vrstu streljiva, koju je moguće odrediti ovom

metodom je oko 3 m.

Razvojem novih instrumentalnih tehnika, posebno neutronske aktivacione analize i

besplamene atomske apsorpcije, stekli su se uvjeti za modifikaciju Šentagove metode u smislu primjene novih tehnika.

U struĉnoj literaturi, neutronska aktivaciona analiza po principima metode Šentaga, za

odreĊivanje udaljenosti pucanja, rijetko se pominje, vjerojatno zbog kompleksnosti izvoĊenjaanalize, tako da ovaj naĉin odreĊivanja udaljenosti pucanja nije ušao u rutinsku praksu.

Sasvim je druga situacija s primjenom atomsko-apsorpcione spektrofotometrijske analize.

Pojavom ove instrumentalne metode osjetljivost kvantitativnog odreĊivanja pojedinihelemenata znatno je povećana, ali je ipak nedovoljna za odreĊivanje tragova antimona, olova i

barijuma u projektilnoj brisotini. Tek uvoĊenjem u analitiĉku praksu besplamene atomskeapsorpcije, odnosno primjene grafitne kivete, osjetljivost metode podignuta je na nivo koji je

omogućivao sigurno kvantitativno odreĊivanje pomenutih elemenata. Modifikacija metode Šentaga išla je u pravcu ekstrakcije antimona, olova i barijuma iz projektilne brisotine njihovim rastvaranjem, najĉešće, u razblaţenoj dušiĉnoj (azotnoj)kiselini.

Prezentiraćemo rezultate dva objavljena rada iz ove oblasti, jedan iz bivše Jugoslavije,121

koji obraĊuje iskljuĉivo modificiranu Šentagovu metodu za odreĊivanje udaljenosti pucanja, idrugi iz SAD-a,

122 koji prvenstveno obraĊuje naĉin odreĊivanja ulaznog, odnosno izlaznog

otvora projektila, a u okviru toga odreĊivanje udaljenosti pucanja.

1. U kriminalistiĉkotehniĉkom centru tadašnjeg RSUP-a Srbije nabavkom atomsko-

apsorpcionog spektrofotometra s dodatkom za besplamenu atomsku apsorpciju 1977. godine

zapoĉeti su eksperimenti na primjeni metode Šentaga za utvrĊivanje udaljenosti pucanjamodificirane u smislu primjene besplamene atomske apsorpcije za odreĊivanje koncentracijeantimona, olova i barijuma u projektilnoj brisotini.

Eksperimentima se prvo utvrĊivao najbolji naĉin za ekstrakciju elemenata iz projektilne brisotine, što je detaljno objašnjeno u navedenom radu. Konaĉno je prihvaćen naĉin ekstrakcije koji se sastojao u potapanju uzoraka u razblaţenuklorovodoniĉnu kiselinu s malim dodatkom dušiĉne kiseline. Postupak je slijedeći:Oštrim i dobro oĉišćenim kirurškim makazama isi jeĉe se dio tkanine oko projektilne brisotineu obliku kvadrata sa stranama od po 1,5 cm (prema šemi prikazanoj na slici 114.), pri ĉemu jeulazni otvor projektila taĉno na sredini isjeĉenog dijela tkanine. Isjeĉeni dio tkanine potopljen

je u 2 ml 5% klorovodoniĉne kiseline. Ekstrakcija je izvršena u polietilenskim ĉašama u

kojima su isjeĉeni dijelovi tkanina ostali potopljeni najmanje 15 minuta.Eksperimenti s blank probama isjeĉenih uzoraka nekontaminiranih dijelova tkanine pokazalisu da se u tkaninama nalazi uvijek odreĊena koliĉina olova i da on varira na istoj tkanini. KododreĊivanja barijuma metodom grafitne kivete, pojavio se problem stvaranja barijum-karbida

što je umnogome oteţalo dobivanje reproduciranih rezultata. S odreĊivanjem koncentracijeantimona metodom besplamene atomske apsorpcije nije bilo problema, tako da je za dalje

eksperimente, radi odreĊivanja udaljenosti pucanja, korišten ovaj element.

121 Todorić U., OdreĎivanje daljine pucanja modifikovanom Šentagovom metodom uz primjenu besplameneatomske apsorpcije. Rad je izloţen na meĊunarodnom savjetovanju kriminalistiĉke tehnike u Beogradu,septembra 1981. godine.122

Villanueva E., Hernandez-Cueto C., Lorente J.A., Garcia-Quiles J. and Rodrigo M.D., Study of Inorganic Residues Around Entrance and Exit Projectile Orifices, Jorunal of Forensic Sciences, JFSCA, Vol. 32., No. 4 july 1987, pp. 1079-1088.



338

Za odreĊivanje koncentracije antimona korišten je atomsko-apsorpcioni spektrofotometar

marke “Perkin Elmer”model 370 s grafitnom kivetom model HGA-2100.

Uvjeti za odreĊivanje koncentracije antimona su slijedeći: temperatura sušenja 1100C - 60 sekundi;

temperatura mineralizacije 2800

C - 60 sekundi;

temperatura atomizacije 27000C - 8 sekundi;

radi podizanja osjetljivosti (za jednu potencu) korišten je program s prekinutimdovodom inertnog plina (gas flow interupt);

za stvaranje inertne atmosfere u grafitnoj kiveti korišten je plin argon ekstra ĉistoće; za detekciju dobivenih rezultata korišten je program PEAK kao i zapis na pisaĉu.

Analiza je vršena u 50 μl otopine, s time što je otopina unošena u grafitnu kivetu mikro -

pipetom.

Reproduktivnost dobivenih rezultata provjerena je pucanjem s iste udaljenosti u isti

materijal, istim vatrenim oruţjem i streljivom. Dobiveni su zadovoljavajući rezultati pa

procenat greške nije prelazio 1%. Eksperimenti su izvršeni pucanjem iz poluautomatskog pištolja marke “Zbrojovka” cal.

7.65 mm u tri razne vrste materijala: platno, tkaninu od vojniĉke zimske bluze i ruĉno pleteni

dţemper.

Analizom su dobivene vrijednosti za apsorbancu koja je u linearnoj korelaciji s

apsolutnom koncentracijom.

Od dobivenih rezultata nacrtana je kalibraciona kriva daljine u funkciji apsorbance A

(Sb). Kalibraciona kriva za pucanje u platno grafiĉki je prikazana na slici 121.

m0,5 1,0 1,5 2,0 2,5 3,0 3,5 4,0 4,5 5,0

Kalibraciona krivaA (Sb)

0,100

0,200

0,300

0,400

0,500

0,600

0,700

0,800

m eta r a A ( S b )

0 ,5

1 ,0

1 ,5

2 ,0

2 ,5

3 ,0

3 ,5

4 ,0

4 ,5

5 ,0

0 , 6 2 0

0 , 4 5 5

0 , 3 5 0

0 , 2 5 0

0 , 1 9 5

0 , 1 7 5

0 , 1 3 5

0 , 1 0 5

0 , 1 0 0

0 , 0 9 5

.

.

.

.

.

..

. . .

Slika 121.

Kalibraciona kriva za poluautomatski pištolj marke “ Zbrojovka” cal. 7.65 mm

Iz dobivenog grafikona se vidi da se koncentracija antimona mijenja do daljine od 5 m.

Nakon te daljine koncentracija ostaje konstantna i dalje se ne mijenja.

Daljina se odreĊuje na taj naĉin što se s kalibracione krive, na temelju dobivenevrijednosti za koncentraciju antimona u spornom uzorku, povlaĉenjem apscise i spuštanjem

ordinate odredi daljina kao što je to, primjera radi, prikazano na slici 121. gdje je spornadaljina oko 75 cm za apsorbancu od 0,5.



339

Rezultati dobiveni za tkaninu vojniĉke bluze pokazuju nešto veće vrijednosti apsorbance,odnosno koncentracije antimona, vjerojatno zbog veće kompaktnosti materijala pa, samimtime, i “brisanja” projektila. Suprotno tome, za ruĉno pleteni dţemper vrijednosti zaapsorbancu su mnogo manji, vjerojatno zbog toga što je takav materijal veoma rastresit pa je i

“brisanje” projektila slabije.

2. Metoda123 - odreĊivanja daljine pucanja modificiranom Šentagovom metodom uz

primjenu besplamene atomske apsorpcije, prvenstveno se odnosi na utvrĊivanje koji jeulazni, odnosno izlazni otvor projektila, odreĊivanjem koncentracije elemenata olova,antimona i barijuma u projektilnim brisotinama.

U opisu metode se samo navodi da je raĊena besplamenom atomsk om apsorpcijom bez

navoĊenja kojim instrumentom, ali se iz datih parametara moţe zakljuĉiti da su analizevršene klasom ureĊaja znatno višom nego što je ureĊaj kojim je raĊena prethodno opisanametoda i da su uzorci ubacivani u grafitnu kivetu ureĊajem za automatsko uzorkovanje.

Sve je to omogućilo dobivanje reproduciranijih rezultata, ali su u biti dobiveni veomasliĉni rezultati kao u prethodno opisanoj metodi.

U ovom sluĉaju, kao što je napomenuto, temeljni zadatak je bio dokazati da su u izlaznomotvoru, nakon prolaska projektila koncentracije antimona, olova i barijuma znatno niţe odonih na ulaznom otvoru. MeĊutim, radeći na ovoj problematici, autori su utvrdili dadobiveni rezultati omogućavaju i odreĊivanje udaljnosti pucanja.

Tehnika izvoĊenja je bila sljedeća:

pripremljen je materijal u vidu “sendviĉa” koji se sastojao od sloja tkanine – svinjske

koţe – tankog kartona - svinjske koţe – tkanine, a u drugoj kombinaciji “sendviĉ” sesastojao od svinjske koţe – tkanine – sloja kartona – tkanine – svinjske koţe;

probna ispaljenja vršena su streljivom cal. 9 mm s dvije vrste projektila: projektilima s

košuljicom i projektilima s polukošuljicom. Daljina s koje je pucano se kretala od 20 cmdo 25 cm;

ekstrakcija antimona, olova i barijuma vršena je u 5% dušiĉnoj kiselini više sati;

za analizu je korištena metoda besplamene atomske apsorpcije, s time što su grafitnekivete posebno pripremane prethodnim potapanjem u 5% dušiĉnoj kiselini u trajanju od18 sati;

uvjeti za izvoĊenje analize prikazani su u tabeli 59.

123

Todorić U., OdreĎivanje daljine pucanja modifikovanom Šentagovom metodom uz primjenu besplameneatomske apsorpcije. Rad je izloţen na meĊunarodnom savjetovanju kriminalistiĉke tehnike u Beogradu,septembra 1981. god.



340

Tabela 59.

Uvjeti za besplamenu atomsko-apsorpcionu spektrofotometrijukorišteni za analizu olova, antimona i barijuma

Element Korak Temperatura0

C

Vrijeme podizanja

temperature u

sekundama

Vrijeme

hlaĊenja usekundama

Granicadetekcije u mg/l

Olovo

sušenje mineralizacija

atomizacija

1205202300

30151

30125

0,00005--

Antimon

sušenje mineralizacijamineralizacija

atomizacija

11010002300

2600

20200

1

20205

3

0,0002--

-

Barijum

sušenje mineralizacijamineralizacija

atomizacija

110100023002600

152001

202053

0,00004---

Za svaki element nacrtan je poseban grafikon. Iz svih grafikona vidi se da su

koncentracije navedenih elemenata neuporedivo veće u ulaznoj nego izlaznoj brisotini. Naslici 122. reproduciran je karakteristiĉan grafikon za antimon prilikom pucanja u tkaninu.

cm

250

500

750

μg/gulaz u

tkaninu

izaz iz

tkanine

streljivo: 9 mm

Parabelum s košuljicom

20 40 80 200 500 1000 25000

Slika 122.

Karakteristični grafik on za antimon prilikom pucanja u tkaninu

S grafikona je vidljivo da se promjena koncentracije antimona moţe pratiti do oko 5 m ida nakon toga ostaje pribliţno konstantna.

Neke varijacije postoje u odnosu na olovo i barijum, ali u biti koncentracije ovih

elemenata u ulaznoj brisotini su mnogo veće nego na izlaznoj brisotini. I u ovimispitivanjima se pokazalo da koncentracija svih elemenata bitno varira u odnosu na materijal

na koji projektil naiĊe.



341

4.3. Specifiĉni primjer odreĊivanja udaljenosti pucanja – eksplozivno-zapaljivo zrno cal. 7.9 mm

U kriminalistiĉkoj praksi, prilikom rasvjetljavanja nekog kriviĉnog djela, prisutan je

problem odreĊivanja udaljenosti pucanja. Kod upotrebe vatrenog oruţ ja s oţlijebljenim

cijevima udaljenost pucanja se odreĊuje na temelju rasporeda i koncetracije nagorjelih inesagorjelih barutnih ĉestica oko ulaznog otvora nastalog djelovanjem ispaljenog projektila.

Oštećenja naĉinjena djelovanjem projektila ispaljenog iz vatrenog oruţ ja na razliĉite podloge

(tkanina, koţa, skaj) iz apsolutne blizine imaju zajedniĉke opće karakteristike, na temelju

kojih moţemo nesumnjivo tvrditi da su naĉinjena ispaljivanjem iz apsolutne blizine. Razlike u

pogledu veliĉine oštećenja, duljine zrakastog cijepanja oko centralnog oštećenja, mogu

potjecati samo od specifiĉnosti izraĊenih materijala, ali su temeljne karakteristike jasno

izraţene i nesumnjivo ukazuju na ĉinjenicu da je oštećenje naĉinjeno djelovanjem projektila

ispaljenog iz apsolutne blizine (osim u sluč aju kada je upotrijebljeno eksplozivno-zapaljivo zrno). Izgled probojnog oštećenja na odjeći koja je pogoĊena s eksplozivno-zapaljivim zrnom

iz daljine, kao i tragovi kako dinamiĉkog djelovanja zrna, tako i djelovanja eksplozije zrna

(dinamiĉkog djelovanja eksplozije koji se manifestiraju u vidu zvjezdastog cijepanja, gareţi idjelovanja toplote), po svojim karakteristikama odgovaraju ulaznom otvoru zrna ispaljenog iz

vatrenog oruţ ja iz apsolutne blizine, tj. kada su usta cijevi vatrenog oruţ ja prislonjena na

odjeću (vatreno oru ţ je koje ima 4 proreza na skrivač u bljeska (plamena) na ustima cijevi).Ova ĉinjenica moţe dovesti u zabludu vještaka balistiĉara, da ako se na licu mjesta ne

pronaĊu i fiksiraju dijelovi eksplozivno-zapaljivog zrna; vještak se prilikom utvr Ċivanja

udaljenosti pucanja moţe izjasniti da se radi o apsolutnoj blizini pucanja, tj. da su usta cijevi

upotrijebljenog vatrenog oruţ ja bila prislonjena na odjeću u momentu pucanja, te da je

korišteno vatreno oruţ je/puška koja na ustima cijevi ima skrivaĉ plamena s 4 (ĉetiri) proreza;

što u samom poĉetku rasvjetljavanja kriviĉnog djela moţe istragu odvesti u potpuno pogrešnom pravcu.

Moderne vojne puške i neke civilne puške imaju skrivaĉe bljeska (plamena) na ustimacijevi. Namjena ovih dijelova pušaka je da zadrţe i oslabe povećanje “vatrene lopte” koja se

pojavljuje od usta cijevi kada se iz puške puca noću. Takav dio je koristan u borbi zasmanjenje mogućnosti paljbe protiv onoga koji puca. Skrivaĉi bljeska se obiĉno sastoje odcilindra koji duţ sebe ima odreĊeni broj proreza koji je dodat na ustima cijevi oruţja( fotografija 345.). Prilikom pucanja, plin izlazi i širi se od usta cijevi kroz proreze tako da sestvori veliki oblak. Plinski oblak sadrţi gareţ, takav da, ako usta cijevi prislonimo na tijelo,

skrivaĉ bljeska će napraviti neobiĉnu sliku koja sliĉi cvijetu od gareţi i sprţiti koţu

( fotografija 346.). Broj proreza će odrediti broj “cvjetnih latica” i mogu nas uputiti na tipkorištenog vatrenog oruţ ja. Puška M-16 koristi sk rivaĉ bljeska s tri proreza; i isti će napraviti

tri “cvjetne latice”. Noviji tip puške M-16 ima skrivaĉ bljeska sa šest proreza, a puška M-14ima pet proreza ( fotografija 345.). Naslage gareţi na koţi se linearno šire i ĉesto je prisutno postojanje opeklina koţe od gareţi.



342

Fotografija 345. Fotografija 346. Skrivač bljeska (plamena) na pušci M -14 Opekotine od skrivača bljeska (plamena) na površini

oko rane ispod brade, nastale prilikom samoubojstvaupotrebom puške M -14( apsolutna blizina)

Kroz primjer iz prakse pokazat ćemo izgled probojnog oštećenja na odjeći koja je pogoĊena s eksplozivno-zapaljivim zrnom cal. 7.9 mm, kao i moguće greške priliko m

odreĊivanja udaljenosti pucanja.S obzirom na specifiĉnost konstrukcije metka s eksplozivno-zapaljivim zrnom (zrno ima

udarni mehanizam s inicijalno-detonatorskom kapislom), ovaj metak se uglavnom koristi za

izvr šenje odgovarajućih popravki pri zauzimanju elemenata za gaĊanje, kao i za korekturu

vatre u tijeku gaĊanja pješadijskim naoruţanjem. Metak se sastoji od zrna, ĉahure, barutnog

punjenja i inicijalne kapisle – presjek metka prikazan na slici 123A. Eksplozivno-zapaljivozrno se sastoji od košuljice, zapaljive smješe, ĉahurice, inicijalno-detonatorske kapisle,

prstena zadr ţaĉa, udarne igle, nosaĉa i olova - slika 123B.

A B

1. košuljica zrna, 2. zapaljiva smješa ,3.

čahurica,4. inicijalno-detonatorska

kapisla,5. prsten zadrţač, 6.

udarna igla,7. nosač, 8.

olovo,

9.

čahura, 10. barutno punjenje,11. inicijalna kapisla.

Slika 123.

Šema metka s eksplozivno-zapaljivim zrnom



343


Metak s eksplozivno- zapaljivim zrnom cal. 7.9 mm (vidljiva karakteristična srebrnasto siva boja) iambalaţa za isti

Zrno je sa šiljatim vrhom, cilindriĉnim srednjim i konusnim zadnjim dijelom. Vrh zrna

obojen je srebrenasto, radi razlikovanja od drugih – fotografije 346 i 347. Košuljica zrna je od

tombaka. Kao što je već reĉeno, zrno ima udarni mehanizam, koji je smješten u ĉahuri (3) u

cilindriĉnom dijelu zrna. On se sastoji od udarne igle (6), nosaĉa (7) i prestena zadr ţaĉa (5).

Uloga ovog prstena je da ne dozvoli udarnoj igli kretanje unaprijed za vrijeme rukovanja i

transporta streljiva. Ispred udarne igle, ugraĊena je inicijalno-detonatorska kapisla (4). U vrhuzrna nalazi se zapaljiva smješa (2), a u dnu zrna olovo (8).

Ĉahura je konusna s grlićem na ustima. Na zadnjem dijelu ima obod, radi olakšanogvaĊenja iz cijevi oruţja, nakon opaljenja metka. Na dancetu postoji leţiš te za inicijalnu

kapislu, nakovanj i dva otvora za prolaz plamena od kapisle ka barutnom punjenju. Ĉahura je

izraĊena od ĉelika (najvećim dijelom), ili mesinga. Barutno punjenje je od nitroceluloznog baruta, koji je posebice izraĊen za ovo streljivo

– NCD-02/R, te NC – 05 (fotografija br. 348.).

Inicijalna kapisla je fulminatska – KI-6,55.

Djelovanje ovog zrna sastoji se u tome da pri sudaru s preprekom, usljed naglog

koĉenja, udarna igla (6) savlaĊujući otpor prstena (5), polazi naprijed i dovodi do djelovanjainicijalno-detonatorske kapisle (4), što izaziva rasprskavanje zrna, praćeno pucnjem.

Istovremeno se pali i zapaljiva smješa (2), koja stvara oblak bijelog dima i time olak šava

uoĉavanje pogodaka.

Na primjeru iz prakse biti će prikazano djelovanje ovog zrna na odjevni predmet

(košulja) koju je nosio oštećeni I.B. u momentu kada je pogoĎen eksplozivno -zapaljivim zrnom cal. 7.9 mm s udaljenosti oko 800 m, kao i dijelovi zrna koji su pronaĎeni u tijeluoštećenog.

Na fotografiji 350. prikazna je košulja koju je I.B. nosio u momentu kada ga je pogodiloeksplozivno-zapaljivo zrno cal. 7.9 mm, na kojoj je strelicom oznaĉeno mjesto ulaznog otvorazrna (dijelova zrna).



344

Fotografija 350.

Fotografija 350a. Fotografija 350b.

Izgled probojnog oštećenja, kao i tragovi kako dinamiĉkog djelovanja zrna, tako idjelovanja eksplozije zrna (dinamiĉkog djelovanja eksplozije koji se manifestiraju u viduzvjezdastog cijepanja, gareţi i djelovanja toplote) su vidljivi na fotografijama 350a. i 350b.,koji po svojim karakteristikama odgovaraju ulaznom otvoru zrna ispaljenog iz vatrenog oruţjaiz apsolutne blizine, tj. kada su usta cijevi vatrenog oruţja prislonjena na odjeću ( vatrenooruţje koje ima 4 proreza na skrivaču bljeska (plamena) na ustima cijevi).

Ovo moţe dovesti u zabludu vještaka balistiĉara, da, ako se na licu mjesta ne pronaĊu ifiksiraju dijelovi eksplozivno-zapaljivog zrna, vještak balistiĉar se prilikom utvrĊivanjaudaljenosti pucanja moţe izjasniti da se radi o apsolutnoj blizini pucanja, da su usta cijeviupotrijebljenog vatrenog oruţja bila prislonjena na odjeću u momentu pucanja i da jekorišteno vatreno oruţje/puška koje na ustima cijevi ima skrivaĉ plamena s 4 (ĉetiri) proreza.

U našem sluĉaju su prilikom pruţanja medicinske pomoći oštećenom I.B. iz tijelaizvaĊeni dijelovi eksplozivno-zapaljivog zrna koji su prikazani na fotografiji 351.



345

12

3

4 5 6 7 8 9

10

Fotografija 351.

Dijelovi eksplozivno- zapaljivog zrna izvaĎeni iz tijela oštećenog

Dijelovi oznaĉeni brojem 1, 2, 4, 9 i 10, na fotografiji 351. predstavljaju dijelove

košuljice zrna (na slici br. 123. označeni brojem 1). Dio oznaĉen br. 1 predstavlja dio vrhakošuljice zrna (na istom vidljiva srebrnasta boja kojom se oznaĉavaju zrna s eksplozivno-

zapaljivim zrnom), kojem su vidljiva 3 “rascvjetala” kraka, s kojim je dio oznaĉen br. 2 ĉiniodio cjeline vrha zrna.

Dio oznaĉen brojem 3 na fotografiji 351. predstavlja nosaĉ s udarnom iglom (na slici br.123. označeni brojevima 6 i 7 ).

Dijelovi oznaĉeni brojem 5, 7 i 8, na fotografiji 351. predstavljaju dijelove olova (na slicibr. 123. označeni brojem 8).

Dio oznaĉen brojem 6 na fotografiji 351. predstavlja dio inicijalno-detonatorske kapisle

(na slici br. 123. označeni brojem 4).

Na površini košulje oko probojnog oštećenja na fotografiji 350b. strelicama su oznaĉenitragovi gareţi (pravilno rasporeĊeni na 4 strane), nastali djelovanjem inicijalno-detonatorske

kapisle i zapaljive smješe, koji su nastali u momentu kada je došlo do rasprskavanja zrna,kada se vrh košuljice zrna (dijelovi oznaĉeni br. 1 i 2 na fotografiji 351.) “rascvjetao” na ĉetirikraka.

4.4. OdreĊivanje udaljenosti pucanja kod lovaĉkog oruţja s glatkim cijevima

Udaljenost pucanja kod lovaĉkog oruţja s glatkim cijevima odreĊuje se na temelju

veliĉine posipa (tzv. rasapa saĉme) saĉmenog snopa. Veliĉina posipa saĉmenog snopa, naodreĊenoj daljini, zavisi od kalibra lovaĉke puške, duţine i ĉoka cijevi, vrste i kvalitetalovaĉke patrone i naravno od krupnoće saĉme. Što je saĉma krupnija ima veću masu, odnosnoenergiju, a time i veći domet.124

Streljivo lovaĉkog oruţja u vidu patrona napunjenih saĉmom, nakon ispaljenja formiratzv. saĉmeni snop koji je do odreĊene daljine relativno kompaktan , a zatim poĉinje da serastura u vidu lijevka. Što je meta udaljenija od otvora cijevi to je promjer snopa veći. Daljina

pucanja utvrĊuje se mjerenjem promjera saĉmenog snopa. Za ovu vrstu vještaĉenja potrebno

124 Krstić D., (2001): Osnovi kriminalističkih veštačenja, Beograd, str. 285.



346

je osigurati oruţje iz kojeg je pucano, na osnovu pronaĊene olovne saĉme osigurati istu vrstu

streljiva i dostaviti odjeću ţrtve. U sluĉaju da su ulazne rane od saĉme rasporeĊene naotvorenim dijelovima tijela, potrebno je poslati na vještaĉenje fotografiju na kojoj se one videkao i skicu tijela s naznaĉenim rastojanjima izmeĊu pojedinih rana.

Poslije toga vr ši se probno ispaljivanje s razliĉitih udaljenosti, a dobivene slike rasporeda

rasute olovne saĉme us poreĊuju se s tragovima na spornoj odjeći i tijelu ţrtve. Kod lovaĉkogoruţja, prihvata se odreĊena tolerancija kod eksperimentalnog odreĊivanja udaljenosti

pucanja (statistiĉki raspored saĉmenih kuglica u saĉmenom snopu, drugi uvjeti pucanja,

streljivo drugog proizvoĊaĉa), i to 5-10 %. Na primjer, ako je eksperimentalno odreĊenaudaljenost pucanja oko 15 metara, vještak će se izjasniti da je udaljenost pucanja od 14 do 16

metara. Dodatni parametri za utvrĊivanje udaljenosti pucanja kod lovaĉkog oruţja leţe uĉinjenici da se na udaljenosti od 10 do 15 metara, u pravcu pucanja, mogu naći papirnati

poklopci (samo kod metaka s klasiĉnim punjenjem), a suvremeno streljivo ima plastiĉneĉepove tzv. koncentratore saĉme. Na udaljenosti od 20 do 30 metara mogu se naći ili klasiĉniili suvremeni plastiĉni ĉepovi u nešto uţoj lepezi nego što je to sluĉaj kod poklopca. 125

U izvjesnim situacijama oštećeni biva pogoĊen samo dijelom saĉmenog snopa. Tada se

na temelju broja saĉmenih kuglica kojima je pogoĊen odredi koji je to dio saĉmenog snopa. Npr., ako je ĉovjek pogoĊen s oko 30 saĉmenih kuglica promjera 4.0 mm iz lovaĉke puškekalibra 12, to znaĉi da ga je pogodila pribliţno 1/3 saĉmenog snopa. Naime, u lovaĉku

patronu kalibra 12/70 staje oko 95 saĉmenih kuglica promjera 4.0 mm. To znaĉi da probnim pucanjem treba dobiti veliĉinu posipa saĉmenog snopa koja je pribliţno 3 puta veća nego što je na tijelu oštećenog.126

Primjer: Da bi se pokazalo kako veličina posipa sačmenog snopa, na odreĎenim daljinama, zavisi od kalibra lovačke puške, duţine i čoka cijevi, vrste i kvaliteta lovačke patrone , odkrupnoće sačme, da li se patrona sastoji od filcanog čepa i plastičnog čepa ili pakkoncentratora, iz poluautomatske lovačke puške marke “ Browning Arms Company MorganUtah & Montreal ” cal. 12 (fotografije 352. i 353.), izvr š ena su probna ispaljivanja s

premjernih daljina (2 m, 3 m, 5 m, 10 m, 15 m i 20 m), pri č emu su kori š tene patrone marke“ Rottweil RWS/Geco” cal. 12 koje pored barutnog punjenja sadr ţ i plastič ni č ep, filcani č ep,9 olovnih kuglica sač me promjera 8.6 mm (fotografija 354.), i plastič nog poklopca; te patronemarke “mirage HUNTING” cal. 12 koje pored barutnog punjenja sadr ţ i plastič ni č ep-koncentrator sač me, 26 olovnih kuglica sač me promjera 6.2 mm, bez poklopca, koje su

pertlovane na vrhu č ahure (fotografija 361.).

Fotografija 352. Poluautomatska lovačka puška marke

“ Browning Arms Company Morgan Utah & Montreal ” cal. 12

125 Simonović B., (2004): Kriminalistika, Policijska akademija, Кragujevac, str. 425.

126 Krstić D., (2001): Osnovi kriminalističkih veštačenja, Beograd, str. 286



347

Fotografija 353.

Barutno punjenje Plastiĉni ĉepKuglice saĉme promjera8.6 mm (devet komada)

Filcani ĉep Plastiĉni poklopac

Fotografija 354.

Poprečni presjek patrone marke “ Rottweil RWS/Geco” cal. 12

Na fotografijama 355, 356, 357, 358, 359 i 360 , prikazan je rasap sačme (gdje su

korištene patrone marke “Rottweil RWS/Geco” cal . 12), gdje se vidi kako se povećava daljina pucanja, povećava se rasap sačme.




348



Plastiĉni ĉep (korpica) -koncentrator saĉme

Kuglice saĉme promjera6.2 mm (26 kom.)

Barutno punjenje -

unutar metalnog danceta

Fotografija 361.

Poprečni presjek patrone marke “mirage HUNTING” cal. 12



349

Na fotografijama 362, 363, 364, 365 i 366 , prikazan je rasap sačme (gdje su korištene patrone marke “mirage HUNTING” cal. 12) , gdje se vidi kako se povećava daljina pucanja, povećava se rasap sačme.



Fotografija 366.



350

UsporeĊivanjem rasapa saĉme na istim daljinama pucanja, kada se koriste patrone s

razliĉitim promjerima kuglica saĉme i razliĉitim dijelovima koji ulaze u sastav patrona,vidljivo je da se rasapi razlikuju, tako da se prilikom utvrĊivanja daljine pucanja kada jekorišteno vatreno oruţje s glatkim cijevima-lovaĉke puške saĉmarice, pr obna ispaljivanja

moraju vršiti s patronama koje su istovjetne patronama korištenim u kriviĉnim djelima gdje je

došlo do upotrebe vatrenog oruţja (ranjavanja, ubojstva i sl.).

5. IZGLED OŠTEĆENJA NA PREDMETIMA I KOŢI NASTALIMDJELOVANJEM PROJEKTILA

Oštećenja naĉinjena djelovanjem projektila ispaljenog iz vatrenog oruţja na razliĉite podloge (tkanina, koţa, skaj) iz apsolutne blizine imaju zajedniĉke osnovne karakteristike, natemelju kojih moţemo nesumnjivo tvrditi da su naĉinjena ispaljivanjem iz apsolutne blizine.

Razlike u pogledu veliĉine oštećenja, duţine zrakastog ci jepanja oko centralnog oštećenja,mogu potjecati samo od specifiĉnosti izraĊenih materijala, ali su osnovne karakteristike jasno

izraţene i nesumnjivo ukazuju na ĉinjenicu da je oštećenje naĉinjeno djelovanjem projektilaispaljenog iz apsolutne blizine.

U laboratoriji je izvršeno ispaljivanje iz pištolja marke “Crvena Zastava” M57, cal. 7.62

mm na materijal skaj sive boje, gdje su usta cijevi pištolja bila blago prislonjena na sami

materijal127

. Rastojanje od usta cijevi do skaja je ravno nuli. Kako je skaj sive boje relativno

dosta tanak materijal, razapinjanjem i zatezanjem skaja ne bi se postigli potrebni uvjeti da skaj

nalijeţe na neku ĉvrstu podlogu, pa je u konkretnom sluĉaju skaj obavijen i zategnut oko jednog pakiranja rolne vate od 1 kg. Ispaljen je jedan metak s blagim prislonom usta cijevi

pištolja na skaj. Otvor oštećenja je veći od kalibra projektila koji je naĉinio oštećenje. Zapaţa se

cijepanje skaja zrakasto, kao i veća prisutnost barutne gareţi u neposrednoj blizini oštećenja.Praćenjem kanala naĉinjenog djelovanjem projektila kroz pakiranje vate od 1 kg zapaţeno je,da se u prvom dijelu kanala, na dubini od 5 do 6 cm, uoĉavaju jaki tragovi barutne gareţi. Nasamom poĉetku kanala uoĉava se i djelovanje plamena na ustima cijevi, djelomice sagorjelavlakna vate. Na samom ulazu oštećenja zapaţeni su tragovi skaja i vate koji strše prema vani.

Pripremljeno je parĉe skaja istih dimenzija i od iste vrste materijala kao u prethodnom

eksperimentu, obavijen je skaj i priĉvršćen za pakiranje vate od 1 kg. Sada je izvršenoispaljivanje jednog metka iz istog pištolja marke “Crvena Zastava” M57, cal. 7.62 mm, s tim,

da su usta cijevi prislonjena na skaj i izvr šen je jaĉi pritisak pištoljem u pravcu skaja, tako da

je na mjestu kontakta skaja s ustima cijevi pištolja zapaţeno ulegnuće.

Otvor oštećenja je veći od kalibra projektila koji je naĉinio oštećenje. Oko oštećenja

zapaţa se zrakasto cijepanje sk aja, a oko samog oštećenja ne zapaţaju se tragovi barutnegareţi niti djelovanje plamena na ustima cijevi pištolja. Praćenjem kanala naĉinjenogdjelovanjem projektila kroz pakiranje vate od 1 kg zapaţeno je dublje prodiranje barutnegareţi i kreće se osam do deset centimetara. U samom središtu oštećenja, zapaţaju se tragovidjelovanja plamena na ustima cijevi. Iz oštećenja vani strše veći parĉići vate i skaja.

Izvršena je priprema iste materije i na isti naĉin kao i u prethodnim eksperimentima, pa je na tako pripremljenu podlogu ispaljen jedan metak iz pištolja marke “Crvena Zastava”M57, cal. 7.62 mm s rastojanja od dva centimetra.

Otvor oštećenja je istog promjera kao i kalibar koji je naĉinio oštećenje. Oko oštećenjanema zrakastog cijepan ja tkanine. Oko oštećenja u promjeru oko 5 cm zapaţa se jaĉa

prisutnost barutnog oreola. Praćenjem kanala naĉinjenog djelovanjem projektila ispaljenog s

127 Jovanović Z., Bošković M., Lakĉević Dr. D.S., Kriminalistička balistika, Savremena administracija, Beograd,

1987. god., strane 182-184.



351

rastojanja od 2 cm, zapaţa se prodiranje barutne gareţi u dubinu od dva do tri centimetra. Usamom središtu oštećenja zapaţaju se tragovi djelovanja plamena na ustima cijevi. Streljivostarije proizvodnje, punjeno crnim barutom, prilikom ispaljenja, na ustima cijevi vatrenog

oruţja stvara veći plamen, efekat djelovanja plamena na ustima cijevi kod metaka s crnim

barutom je veći nego kod ostalih vrsta baruta. Proizvodi sagorijevanja crnog baruta su oko

50% ĉvrsti produkti (karbonat, sulfat, sulfid kalijuma, sumpor). Svi ovi eksperimenti koji su izvedeni s pištoljem marke “Crvena Zastava” M57, cal. 7.62

mm i ispaljivanja s rastojanja od apsolutne blizine pa do rastojanja od dva centimetra, izvr šeni

su na materijalu od koţe i platna i izvr šeni su pod istim uvjetima. Materijal od koţe korišten je od jedne stare koţne torbe svi jetlo smeĊe boje, a materijal od platna uzet je od od jedne

jakne i to leĊni dio bijele boje. Eksperimentalnim ispaljivanjem na podlogu od koţe i platna zapaţene su iste

karakteristike kao i u prethodnim eksperimentima, s tim što je kod podloge od koţe došlo dokraćih zvjezdastih cijepanja, a kod platna su crte cijepanja neznatne. Tragovi od plamena na

ustima cijevi pištolja na koţi su slabije uoĉljivi ili ih uopće nema, dok je prodiranje barutne

gareţi kroz kanal naĉinjen u pakiranju vate od 1 kg skoro istovjetan.

Prilikom svih ovih eksperimentalnih ispaljivanja iz pištolja iz apsolutne blizine zapaţeno je, da jedan dio barutnih plinova, pored prodiranja kroz kanal koji je naĉinio projektil u pakiranju vate, jedan dio barutnih plinova prodire i horizontalno, neposredno ispod površine podloge kroz koju je prošao projektil. Ovi tragovi baruta su lako uoĉljivi i vizualnim putem se

mogu identificirati.

Izvršeno je ispaljivanje iz apsolutne blizine iz revolvera ruske proizvodnje marke“Nagant” cal. 7.62 mm, na podlogu kao što je upotr ijebljena u prethodnim eksperimentima i

zapaţeno je da su tragovi od ispaljenja iz apsolutne blizine iz ovog revolvera s istimkarakteristikama već opisanih kod pištolja marke “Crvena Zastava” M57, cal. 7.62 mm, s

time, što je intenzitet barutne gareţi u samom kanalu i neposredno ispod gornjeg sloja podloge, nešto manji. Ova pojava kod revolvera je vezana za ĉinjenicu, da je leţište metka – burence/doboš, prednjim krajem nešto odvojeno od zadnjeg dijela cijevi, pa jedan dio barutnih plinova izlazi na ovom zazoru.

U Odsjeku za balistiĉka i mehanoskopska vještaĉenja, FUMP -a, Sarajevo, izvršena sueksperimentalna ispaljivanja iz pištolja marke “Crvena Zastava” M57, cal. 7.62 mm, sa

streljivom proizvoĊaĉa “Prvi partizan”, godina proizvodnje 1991 – oznake na dancetu “PPU1991”, koja su vršena pucanjem u svinjsku koţu koja ima pribliţno ista svojstva kao ljudskakoţa.

Fotograf ij a 367. Fotograf ij a 368. Fotografi ja 369.

Apsolutna blizina-blag pritisak Apsolutna blizina-jak pritisak Apsolutna blizina-normalan pritisak



352

Fotograf ij a 367a. Fotografi ja 368a. Fotograf ij a 369a.

Apsolutna blizina-blag pritisak Apsolutna blizina-jak pritisak Apsolutna blizina-normalan pritisak

Fotograf ij a 370. Fotograf ij a 371. Fotograf ij a 372.

Dalj ina 1 cm Dalj ina 2 cm Dalj ina 3 cm

Fotografi ja 373. Fotograf ij a 374. Fotografi ja 375.

Dalj ina 5cm Dalj ina 7.5 cm Dalj ina 10 cm

Fotografi ja 376. Fotografi ja 377. Fotograf ij a 378.

Dalj ina 12.5cm Dalj ina 15 cm Dalj ina 17.5 cm



353

6. ODREĐIVANJE STAROSTI PUCANJA

Poznavanje vremena kada je iz nekog oruţja posljednji put pucano od velikog je znaĉajaza daljnji operativni rad te stoga ne ĉudi što je to i jedan od najĉešćih zahtjeva koji se

postavlja pred vještaka balistiĉara. MeĊutim, ovo je istovremeno i oblast koja je nedovoljnoistraţena te tako ostaje veliki prostor za eksperimentir anje i otkrivanje odgovarajućih metodaza odreĊivanje starosti pucanja.

Temeljna pretpostavka za obavljanje ove vrste vještaĉenja jeste da se inkriminirano

oruţje pronaĊe. Metoda se temelji na ĉinjenici da prilikom pucanja iz vatrenog oruţja u cijevi ostaju

tragovi barutne gareţi. Barutna gareţ se ne sastoji samo od ugljenika već sadrţi i razne drugehemijske produkte koji nastaju sagorijevanjem baruta i smješe za inicijalno paljenje iz kapisle

metka. Ovi produkti su tokom vremena podloţni promjenama tako da praćenje tih promjenaomogućava utvrĊivanje vremena kada je iz nekog oruţja pucano.

Praćenjem i kompariranjem promjena na barutnoj gareţi moţe se procijeniti starost

tragova pucanja, ali u relativno uskim vremenskim okvirima. Naime na barutnoj gareţi ucijevi oruţja nastaju promjene koje se manifest ira ju u izgledu gareţi i u pojavi odreĊenihkristala. Kao krajnja promjena javlja se hrĊa. Sve te promjene javljaju se u vremenskom

periodu od najviše sedam dana.128 Postoje i podaci u drugim izvorima koji istiĉu da je tajvremenski period i do 10 dana

129, ali i tada se vještak mora ograniĉiti na duţi ili kraćivremenski razmak, od - do, unutar koga je pucano.130

Usljed nedostatka literature o ovoj tematici, kod odreĊivanja starosti pucanja polazi se odrezultata dobivenih eksperimentalnim mjerenjem Zonenštajna i Silveire.131 Tok njihovog

eksperimenta temeljio se u dva pravca: hemijskom analizom produkata sagorjelog baruta iz

cijevi oruţja i lovaĉkih patrona i vizualnim pr omatranjem promjena koje se dešavaju na barutnoj gareţi. Prvi postupak poĉinje ispiranjem cijevi oruţja destiliranom vodom, a zatim se

sadrţaj vode ispituje . Ovaj postupak daje grubu sliku o vremenu pucanja koje se na ovaj

naĉin moţe odrediti u intervalima od 2 - 24 sata, od 1 – 6 dana i više od 6 dana. Metoda vizualnog praćenja promjena izgleda barutne gareţi omogućava preciznije

odreĊivanje vremena pucanja, ali takoĊer u rasponu od sedam dana. Vizualno praćenje vrši sena dva naĉina: pomoću ureĊaja koji se naziva internoskop uz pomoć koga se p romatra

unutrašnjost cijevi i pomoću ĉišćenja cijevi tampon vatom. U zavisnosti od protoka vremena izgled barutne gareţi se mijenja, odnosno iz sivog

vlaţnog taloga prelazi u svijetlosivi. TakoĊer, protokom vremena, talog bubri jer apsorbira

vlagu. U drugoj fazi vlaţnost nestaje i prelazi u hrĊu. Pojava hrĊe znaĉi i kraj promjena na barutnoj gareţi.

Nakon pojave hrĊe više se ništa ne moţe reći o starosti pucanja. Pojava hrĊe se ĉestomoţe inicirati i na drugi naĉin kao što je npr. stajanje oruţja u vodi. U takvim sluĉajevimanemoguće je odrediti starost pucanja. Od izuzetne je vaţnosti pravilno postupanje s oruţjemkod kojeg se traţi odreĊivanje starosti pucanja. U takvim sluĉajevima, ponovno pucanje iliĉišćenje cijevi uništavaju ranije tragove. Zato je najbolje da se oruţje odmah dostavi ulaboratoriju radi fiksiranja tragova barutne gareţi iz cijevi i obavljanja probnih pucanja.Kompariranjem br isa barutne gareţi fiksiranog nakon dostavljanja oruţja na vještaĉenje s

brisom pribavljenim iz cijevi oruţja nakon probnih ispaljivanja u razliĉitim vremenskim

128Simonović B., (2004): Kriminalistika, Policijska akademija, Кragujevac, str. 427.129 Vodinelić V., (1970): Kriminalistika, Prosvjeta, Beograd, str. 342.130

Marković T., (1977): Savremena tehnika istraţivanja krivučnih djela, Narodne novine, Zagreb, str. 217.131 Maksimović R., Bošković M., Todorić U., (1998): Metode fizike, hemije i fizičke hemije u kriminalistici,

Policijska akademija, Beograd, str. 310.



354

intervalima moţe se procijeniti starost pucanja. Nitriti u cijevi vatrenog oruţja usl jed protoka

vremena prelaze u nitrate. Odnos izmeĊu ovih dvi ju materija omogućava da se donesezakljuĉak o posl jednjoj upotrebi vatrenog oruţja. Ovaj metod je star i koristi se kod starijihmodela oruţja. Danas se cijevi oruţja izraĊuju od mnogo kvalitetnijeg ĉelika nego ranije tako

da je proces hrĊanja u kontaktu s produktima sagor jelih barutnih plinova neznatan što

onemogućava primjenu metode. Odsustvo barutne gareţi u cijevi oruţja ne mora da znaĉi da iz tog oruţja nije pucano, jeruvijek postoji mogućnost da je cijev nakon pucanja oĉišćena. U takvim sluĉajevima konstatirase da u oruţju nije naĊena barutna gareţ, a ne da iz tog oruţja nije pucano. Ako su promjenena barutnoj gareţi prešle krajnju fazu, konstatira se da je iz oruţja poslednji put pucano pri jenajmanje sedam dana.

132 S obzirom na to da je podatak o vremenu pucanja potrebno dostaviti

što prije, zbog toga se u većini sluĉajeva odreĊuje samo da li je iz oruţja pucano nakon posljednjeg ĉišćenja, uz napomenu da starost pucanja nije moguće preciznije odrediti.133

Kada je rijeĉ o lovaĉkim patronama starost pucanja se moţe odrediti ne samo po izgledu barutne gareţi već i na temelju promjena teţine ispaljene patrone jer se nakon ispaljenja utijelo patrone utisne izvijesna koliĉina sitnih barutnih ĉestica. Te ĉestice vremenom isparavaju

tako da se teţina vremenom smanjuje pa se mjerenje mora vršiti na posebno osjetljivojanalitiĉkoj vagi. Na taj naĉin, or i jentaciono se moţe doći do vremena ispaljenja, ali najkasnije

za vremenski period od šest dana. OdreĊivanje starosti pucanja samim tim predstavlja veliki

problem jer rezultati zavise od velikog broja faktora (normalni atmosferski uslovi).134

7. ODREĐIVANJE VREMENA PUCANJA

S obzirom da se iz svakog primjerka serijski proizvedenog oruţ ja, prije puštanja u

promet, vr še probna opaljenja, moţe se reći da je iz svakog tvorniĉkog oruţ ja izvr šenoopaljenje, te se pitanje fakta pucanja svodi na pitanje pucanja u skorije vrijeme tj. poslije

zadnjeg ĉišćenja. Jedino kod ruĉno izraĊenog oruţ ja moţe se postaviti pitanje da li je uopće iz

njega pucano. Taj problem se moţe lako riješiti ako u meĊuvremenu cijev oruţ ja nije jako

zahr Ċala. U tom sluĉaju se u cijevi mogu pronaći tragovi barutne gareţi, barutnih ĉestica,

izgorjelog maziva i mikrotragovi metala s košuljice projektila, odnosno olova, ako projektil

nema košuljicu. Ako je oruţ je jako zahr Ċalo, ispiranjem hr Ċe i njenim spektralnim

ispitivanjem, moţe se konstatovati prisustvo metala košuljice ili kompletne barutne gareţi i na

taj naĉin dokazati fakt pucanja.

Prilikom pucanja dolazi do burnog sagorijevanja baruta ne samo u ĉahuri već u cijeloj

cijevi (pa i dalje). Pri tome, zbog širenja barutnih plinova, poslije izlaska projektila iz cijevidolazi do naglog povećanja srednjeg rastojanja meĊu ĉesticama baruta, što opet zaustavlja

proces gorenja. Na taj naĉin u cijevi oruţ ja iz koga je pucano ostaju tri grupe supstancija:

1. Barutni plinovi, koji imaju karakteristiĉan miris. Ovi plinovi brzo napuštaju cijev ako je

otvorena i izloţena promahi. Ako je oruţje zatvoreno, kroz usta cijevi ovi plinovi izlaze

procesom difuzije, što omogućuje da se izvjesna koliĉina njih naĊe u cijevi i poslije 24sata.

2. Ĉvrsti produkti sagorijevanja u vidu ĉaĊi (ugljen), raznih nitrata i drugih nesagorljivihsastojaka baruta. Ove su pstancije se taloţe na zidovima cijevi i zbog ĉaĊi imaju tamno – sivu boju.

3. Ĉestice nesagorjelog (nagorjelog) baruta.

132

Maksimović R., U. Todorić, (1995), Kriminalistič ka tehnika, Policijska akademija, Beograd, str. 444.133 Krstić D., (2001): Osnovi kriminalističkih veštačenja, Beograd, str. 282.

134 Simonović B., (2004): Kriminalistika, Policijska akademija, Кragujevac, str. 427.



355

Pod utjecajem zraka, vlage i meĊusobnog utjecaja dolazi do promjene na produktimasagorijevanja. Koji će se produkti sagorijevanja promjeniti i kako brzo, umnogome zavisi od

vrste upotrijebljenog baruta. Pošto neke komponente brzo nestaju, ako je nemoguće hitno (ponalaţenju oruţja) preduzeti vještaĉenje, usta cijevi treba zatvoriti tako da se sprijeĉi ulaz

kiseonika i vlage u cijev i time konzervira stanje u cijevi. Ako se zna redoslijed nestajanja pojedinih komponenti, vrijeme pucanja se moţe odrediti ispitivanjem sastava produkatasagorijevanja, jednom od opisanih metoda.

Uzorak se priprema tako što se cijev ispere i talog osuši. S obzirom da brzina reakcija – promjena produkata sagorijevanja ne zavisi samo od vrste baruta već i od temperature ivlaţnosti zraka (suhlji topli zrak usporava proces) ova metoda daje dosta grube rezultate.

Kada se tome doda i cijena ispitivanja, jasno je zašto se rijetko pristupa njenoj primjeni.Uporedo s promjenama produkata sagorijevanja u cijevi, dolazi do promjena boje taloga. Ove

promjene boje produkata sagorijevanja u unutrašnjosti cijevi, praćene su kodeksperimentalnih opal jivanja. UtvrĊeno je da produkti sagorijevanja neposredno po opaljenjuimaju tamno – sivu boju (ili crnu). S vremenom boja postaje sve svjetlija i pojavljuju se

svijetle toĉkice, tako da postane svijetlo – siva (ĉak i bijela). Nadalje ĉestice taloga dobiva juna krupnoći (kao da bubre), a zatim se javljaju crvenkasto – mrke toĉkice hrĊe koje se sveviše umnoţavaju i šire, dok ne prekriju unutarnje zidove cijevi. U daljem toku samo se

povećava koliĉina oksida gvoţĊa (hrĊe). Vidljive promjene nastaju sve dok hrĊa ne pokrijecijev. Ĉitav taj proces moţe da traje vrlo razliĉito. Kod starih modela vatrenog oruţja ovaj

proces se završavao za 8 do 10 dana u normalnim okolnostima. MeĊutim, suvremena oruţjasu, u tijeku obrade, na odreĊen naĉin uĉinjena otpornijim na hrĊanje tako da se taj procesmoţe protegnuti i na više od mjesec dana. U sluĉaju da je oruţje poslije opaljenja bilo baĉenou vodu, blato i sl. ili zakopano u zemlju bez zaštite, proces hrĊanja se odvija mnogo brţe.Poznavanje takvih okolnosti, od strane vještaka, je neophodan uvjet za pravilnu procjenuvremena pucanja. Zato vještaku treba, pored oruţja, dostaviti i iscrpna obavještenja ouvjetima pod kojima je oruţje egzistiralo od opaljenja do vještaĉenja.

Zbog svega iznijetog moţe se konstatirati da se vrijeme pucanja iz oruţja moţe odreditisamo vrlo grubo i to u roku od deset dana, pod uvjetom da nije u meĊuvremenu ĉišćeno.

Ova oblast je nedovoljno istraţena tako da ostaje veliki prostor za eksperimentiranje iotkrivanje odgovarajućih metoda za odreĊivanje starosti pucanja.



356

Š E S T O P O G L A V L J E

1. SKRIVENA ORUŢJA

1.1. Štapovi kao (vatreno) oruţ je

Prvi štapovi puške, napravljeni krajem srednjeg vijeka, imali su vojnu upotrebu, a sluţili

su prinĉevima, kraljevima i vojskovoĊama. Ono što je vaţno napomenuti jeste ĉinjenica da su

bili ne samo lak ši od uobiĉajenog naoruţanja, nego i neuporedivo elegantniji. Kao druga

veoma vaţna karakteristika nametao se njihov diskretan izgled, koji je izazivao iznenaĊenje

kod napadaĉa, ĉineći na taj naĉin štapove - puške i štapove – pištolje izvrsnim i efikasnim

odbrambenim oruţ jem. Ono što je i razumljivo jeste ĉinjenica da su i sami lopovi i razbojnici

veoma brzo poĉeli da upotrebljavaju ovo naoruţanje.

Svakako da su najveću popularnost, štapovi – puške, našli meĊu lovcima i krivolovcima.

Tako je štap – puška, koji je sluţio francuskom, njemaĉkom ili engleskom

gospodinu/dţentlmenu – farmeru (dok se ovaj šetao posjedom) više bio modni detalj. Osim

vatrene moći, navedeno vatreno oruţ je bilo je izraĊeno od skupocjenih materijala, bogatoukrašeno i gravirano. Tokom svojih šetnji, dţentlmen – farmer susretao bi, ponekad, putnika

namjernika, koji je prolazio šumom naslanjajući se na svoj robusni štap. Ponekad su ti

“ putnici” bili lovokradice, a njihovi su štapovi prikrivali estetski nedotjerane, ali vrlo efikasne

puške.

Puškari tog vremena upotrebljavali su svo svoje znanje i lukavstvo da bi ovom

oruţ ju/naoruţanju dali što neviniji izgled. Današnji kolekcionari štapova – pušaka veoma su

ĉesto iznenaĊeni ingenioznošću sistema punjenja, paljenja, okidanja, ili izradom cijevi i

kundaka.

Slika 124.Štapovi- puške, kraj 19. stoljeća

(privatna kolekcija, Francuska)



357

Interesantno je da su najstariji modeli štapova – pušaka koristili sistem kremenjaĉe.Barut je sipan kroz usta puške, a potom bi se nabilo zrno. Varnica se dobijala trenjem metalai kamena pomoću toĉkića (sliĉno današnjim upaljaĉima), ili udarom dvaju elemenata.

O postojanju ovih modela svjedoĉe razliĉita dokumenta meĊu kojima i zapis Zacharisa

von Uffenbacha. Tokom boravka u Londonu, 1710. godine, on je vidio “jedan šupalj štap kojine samo da je imao skrivenu oštricu, nego i vatrenu moć”. Španske novine Diario deMadrid“ objavile su, 1788. godine, jedan mali oglas u kome je prodavac nudio “zanimljivueskopetu (dugu pušku), kamufliranu u štapu”.

Svakako da je broj ovakvog naoruţanja bio ograniĉen, jer je prava “moda štapova” poĉela tek u devetnaestom vijeku. Istovremeno, došlo je do brojnih inovacija i tehnoloških poboljšanja u konstrukciji i izradi vatrenog naoruţanja. Tako je već 1807. godine, škotskisvećenik Alexander John Forsyth patentirao novi sistem paljenja sa merkurovim fulminatom,što je, samo deset godina kasnije, dovelo do usavršavanja fulminatske kapsule. Istovremeno,

pojava pokretnih kundaka od ţice uĉinila je štapove – puške još preciznijim. Tako jelondonski puškar Lang, smatrajući da su ovi kundaci nepraktiĉni, poĉeo da izraĊuje štapove sa

luĉnim rukohvatima, koji bi se lakše naslanjali na rame prilikom nišanjenja. Zajedniĉkakarakteristika štapova – pušaka iz tog perioda bilo je odvajanje izvora plamena od segmenta“barut – zrno”. Mada se cilindriĉno – koniĉna municija pojavila 1825. godine, bile suneophodne još dvije decenije, da bi se došlo do pravih tehniĉkih poboljšanja.

Pruski konstruktor oruţja, Johan Nikolaus Dreyse, usavršio je, 1838. godine sistem paljenja inicijalnog punjenja bez oroza. Osim njega, francuski puškar B. Houllier patentirao je, negdje 1847. godine, metak koji se aktivira udarom u obod ĉahure napunjene fulminatom,

a dvije godine kasnije, Claude – Etienne Minie usavršio je zrno od mekanog olova. Jedandrugi inovator iz tog vremena, Antoine – Alphonse Chassepot, usavršio je njegov sistem i,

negdje 1866. godine, patentirao paljenje udarnom iglom. Svakako da su i štapovi – puške pratili sva navedena poboljšanja, a mnogobrojni konstruktori su dodavali i vlastite posebnosti,kao što je u potpunosti prikriveni obaraĉ – što je štapove, na prvi pogled ĉinilo “potpuno

bezopasnim”.

Slika 125.

Tri modela štapova- puški iz 19. stoljeća

(privatna kolekcija, Francuska)



358

Vaţno je napomenuti da je broj prijavljenih patenata, u tom periodu, bio na vrhuncu u Njemaĉkoj, Americi, Francuskoj i Engleskoj (SAD – 80 do 1900., i 50 od 1900. do 1935.

godine). Zahvaljujući zakonskim propisima, popularnost štapova – pušaka bila je mnogo većau Americi. Razlog jednostavno leţi u ĉinjenici da su tamo tokom 18. i 19. vijeka, slobodnonošenje oruţja i lov bili dozvoljeni na ĉitavoj nacionalnoj teritoriji. Na taj naĉin, štap – puška

je u Americi postao upotrebni predmet, ĉime se i njegovo korišćenje bitno razlikovalo odevropskog.

Interesantnim se ĉini istaći ĉinjenicu da su u tom periodu, na trţišt u preovladavala dva

tipa štapova – pušaka, koji su se meĊusobno razlikovali po naĉinu punjenja. U prvoj skupini bili su oni kojima se odvrtao i odvajao gornji dio, pa se onda ubacivao

metak. Drugi tip bio je opremljen posebnim zatvaraĉem, pa je bilo dovoljno okrenuti gornji

dio štapa za 90 stepeni i povući ga unatrag, da bi se metak ubacio u leţište. Postojali su ištapovi – puške koji su se preklapali/prelamali prilikom punjenja, ali su oni bili dosta rijetki.

MeĊu štapovima–puškama prve kategorije, najpopularniji model je bio “Etoile”, koji je proizvodila “manufacture francaise d'Armes” iz Sent – Etjena. “Zvijezda” je izraĊivana do1950. godine, u brojnim varijantama, tako da ih je moguće datirati prema obliku rukohvata i

upotrijebljenim materijalima. Veoma rijetki su bili puškari inovatori/tvorci koji su potpisivalisvoje “štapove”, tako da je veoma teško, a ponekad i nemoguće, ustanoviti ime proizvoĊaĉa.

Zanimljivo je napomenuti da je štapove – puške proizvodio i ameriĉki puškarR emington. Njegov najslavniji model bio je sa rukohvatom u obliku pseće glave. Korištenikalibri su bili .22 i .32, a, prema procjenama eksperata, izmeĊu 1866. i 1900. godine,napravljeno ih je oko hiljadu.

Onog trenutka kada je poĉela upotreba pušaka sa zatvaraĉem, ista tehnologija primi jenjena je i na štapove – puške. Za ovaj tip štapova- pušaka neodvojivo je vezano imeĉuvenog francuskog puškara Celestina Dumonthiera. Isto vaţi i za kombinovana i kompozitnaoruţja. Dumonthier je roĊen 1821. godine i na samom poĉetku karijere registr irao je nekoliko

patenata za revolvere –noţeve, štapove–puške i štapove–pištolje–noţeve. Nakon njegovesmrti, 1881. godine, njegov atelje u Saillevilleu prešao je u ruke njegovog sina Eugena, kojiga je odveo ka proizvodnji rezervnih dijelova. Ipak, nasli jedivši od oca veliku strast premaštapovima–puškama, nastavio ih je proizvoditi, sve do njemaĉke okupacije i konfiskovanjacjelokupne imovine i arhive.

Moţe se reći da je zvi jezda Eugenovog ateljea bila “Vatrena sarbakana”; nesvakidašnjeoruţje, egzotiĉnog nadahnuća. Španska rijeĉ “sarbakana” (zerbatan) oznaĉava malezijskooruţje, dugaĉku cijev iz koje se, snaţnim puhanjem, izbacuje strelica. “Vatrena sarbakana” je

pištoljska cijev, postavljena na samom kraju štapa. Udarna igla nalazila se u rukohvatu,

odakle je, snaţnim puhanjem, bivala odbaĉena ka metku. Svakako da je prilikom opaljenja itrzaja, strijelac morao da pazi na usta i zube. Tada poznati konstruktor Chantepuy ri ješio je tu

neugodnost i, 1876. godine, patentirao model sa posebnom gumenom zaštitom. Ipak,efikasnost navedenog oruţja zavisila je od vještine str ijelca da dobro nišani, i da pri tome ne povrijedi usne.

“Sarbakana” je nadahnuće našla u malezijskom oruţju, ali i u skupini pušaka koje su bi le

pomalo zaboravljene – vazdušni štapovi – puške. Oni su, umjesto eksploziva, koristili zrakkomprimiran pod pritiskom od 600 do 800 kg/cm2, sabijen u gornjem dijelu štapa – ĉeliĉnomrezervoaru, koji je sluţio kao kundak. Unutrašnjost rezervoara bila je namazana mašću, da bise na njoj zadrţala sva prašina i, na taj naĉin, omogućio besprijekoran rad mehanizma. Glavnidio navedenog štapa bio je mehanizam koji je dozirao koliĉinu zraka neophodnu zaizbacivanje zrna. Na osnovu tehniĉke dokumentacije iz 18. vijeka, da bi se navedeni “štap”napunio, bilo je neophodno upumpati zrak 400 puta, što je bilo dovoljno za ispaljivanje

dvadesetak hitaca.



359

Navedeni štapovi–puške koristili su razliĉitu municiju: zrna od metala, drveta i plute,strelice, pa ĉak i harpun za lov na ribe na površini vode. Korišteni kalibri su se kretali od .177do .750.

U vrijeme kremenjaĉa, “zraĉni štapovi” bili su mnogo efikasniji, jer nisu “radili” na barutkoji je mogao da se ovlaţi, brţe su se punili i imali su veću probojno st. Pored toga, navedeno

oruţje bilo je tiho, bez eksplozije, što su posebno cijenili lovci i lovokradice, o ĉemu nam jasno svjedoĉe dokumenti iz 1700. godine. Sama proizvodnja zraĉnih štapova bila jelokalizirana u Evropi, naroĉito u Austriji i, kada je Napoleon došao na vlast, odmah ih jezabranio. Zanimljivo je istaći da su, nakon zabrane, vlasnici neĉujnih i efikasnih “zraĉnihštapova” kaţnjavani vješanjem ili strijeljanjem.

Slika 126.Štap- puška na komprimirani zrak, Watson & on, Engleska, sredina 19. stoljeća,

i štap- puška Cheroot gun, sredina 19. stoljeća (cijev u obliku topa nalazi se u rukohvatu štapa)

Navedeni tip štapova–pušaka bio je izvoţen za Ameriku tokom 18. vijeka, tako da je poĉetkom 19. već postojala lokalna proizvodnja (lukens i Kunzen). U Evropi, najbolji

proizvoĊaĉi 19. vijeka bili su Englezi J. Towsent iz Birmingema i E. M. Reilly iz Londona. Izrada “zraĉnih štapova” napuštena je tokom 30 – ih godina i u Americi, i u Evropi.

Vaţno je, meĊutim, istaći da je jedna veoma sliĉna puška posluţila 1978. godine ulondonskom atentatu na Bugarina Georgija Markova. Upotrijebljen je kišobran – pištolj, koji

je, za propulziju otrovne strelice, koristio ugljendioksid.

Posmatrano s današnjeg aspekta, svijet štapova – pušak a podjednako pripada

kolekcionarima štapova i kolekcionarima oruţja. “Štapovi – puške jesu oruţje, i svrstani su u4. kategoriju: odbrambeno vatreno oruţje i kamuflirano oruţje, zajedno sa revolverima sasaĉmom i odreĊenim poluautomatskim puškama kraćih cijevi” stav je Laurencea Jantzena,

poznatog francuskog antikvara i eksperta za štapove. Prema nekim informacijama za prodaju štapova – pušaka neophodno je da se ima

dozvola policije, i da se svaki štap “demilitarizira”, odnosno da ga struĉnjak uĉini neupotrebljivim za korištenje u obliku vatrenog oruţja. Inaĉe, cijene štapova – pušaka kreću



360

se od 400 do 2000 eura, što zavisi od stepena oĉuvanosti, kvaliteta mehanizma,upotrijebljenih materijala, umjetniĉke vrijednosti i od samog modela.

Svijet “štapova sa sistemima” ne ograniĉava se samo na štapove – puške, nego se otvaraka najnevjerovatnijim mehanizmima: štapovi–pištolji, štapovi–pištolji – noţevi, štapovi– maĉevi, štapovi–durbini, štapovi–pijuci, štapovi–vješalice, štapovi ĉaša i flaša, štapovi –

fotoaparati, štapovi–štapovi za pecanje itd.

Slika 127.Štapovi-revolveri-noţevi, štapovi- pištolji,

štapovi-mačevi; privatne kolekcije, SAD(nekadašnja kolekcija Catherine Dike)

U svojevrsnoj rekapitulaciji navedenog vaţno je istaći da su prvi štapovi–puškenapravljeni sredinom 15. vijeka, ali, tek u 16. vijeku konstruktori pronalaze bolja rješenja.Sasvim prirodno: štapovi – puške koristili su sve tehnološke inovacije vatrenog oruţja – kremenjaĉa sa toĉkiĉem od 1510. do 1700., kremenjaĉa na udar od 1575. do 1825., sistemkapislare od 1815. do 1875. godine. Od 1828. godine dolazi do razvoja municije, prije svega

ĉahure, a oko 1880. godine poboljšava se barut. Oruţari, proizvoĊaĉi štapova–pušaka, pomno

su pratili i primijenivali sva nova poboljšanja, ne zaboravljajući ni stare sisteme. Tek krajem19. vijeka napušteni su arhaiĉni sistemi i proizvodnja je usmjerena samo ka novim modelima.



361

Slika 128.Štap- puška sa 6 metaka, cal. .22, dugačak 37 incha,

1880, Jacquelin, Paris, izuzetno rjedak(privatna kolekcija, Francuska)

Kamuflirano oruţje nisu koristili samo lovci i lovokradice. Louis d'Alibaud, mladirepublikanac, pokušao je 1836. godineda izvrši atentat na francuskog kralja Louis – Philippa.

Upotrijebio je štap – pušku, pucao je iz blizine, ali je promašio. Nakon hapšenja, izjavio je da je štap kupio kod puškara po imenu Devisma, uprkos ĉinjenici da su baš štapovi–puške bilizabranjeni za slobodnu prodaju

135.

Štapovi- puške pravljeni su u razliĉitim kalibrima; najĉešće od 5.5 do 12, a rijetko 14, 16,20. OdreĊeni broj struĉnjaka sumnja da su veliki kalibri bili atrakcija u katalogu i da ih je vrlomali broj bio u cirkulaciji. Po njihovom mišljenju, mali kalibri su sluţili za lov na sitnudivljaĉ ili za “burţujski” krivolov. Prema jednom katalogu iz 19. vijeka, štap - puška sistema“chassepot”, kalibra 12, teţila je 650g (bez kundaka i ţice), i imala je domet od 50 m. Drugi

popularni model, “mignonne”, kalibra 9, teţila je 375g i imala je domet 40m.

1.2. NEOBIĈNA ORUŢJA

Potreba za prikrivanjem ubojitih naprava, stara je koliko i ljudska civilizacija. Od

prvobitne zajednice do danas, uvijek su postojale situacije, u kojima je od presudne vaţnosti bilo prikriti “nešto opasno”. Interesantnim se ĉini podatak, da iako restriktivni propisi širomsvijeta, već decenijama suzbijaju izradu i korištenje ovakvih naprava, ono uopće nijemarginalizirano, niti ga, pak, duh modernog vremena pretvara u anahronizam.

Moglo bi se reći da su neka rješenja iz daleke prošlost u sadašnjem vremenu samounaprijeĊena. Podsjećamo da su jednometni perkusioni pištolji, skriveni u štapovima (o ĉemusmo pisali u prethodnom dijelu) ili alatu, vjerovatno najstariji oblik skrivenog vatrenog

oruţja, a smatraju se produktom modernog vremena/doba. Industrijska revolucija, razvoj

gradova i povećanje gradskog stanovništva (posebno u anglosaksonskom svijetu), uzrokovalo

135 Dio informacija iz ovog djela (o štapovima puškama) prenesen je iz struĉnog ĉasopisa «Kalibar» (npr. broj

81-82/03)



362

je pojavu neobiĉnog oruţja, koje je moglo da se sakrije, bukvalno u pregradama odjeće ilidţepovima.

1.3. Kolekcija skrivenog oruţja: noţevi - pištolji

Preklopne britve (najviše), te tabakere, muštikle, kopĉe kaiša – preradama su postajale

vatreno oruţje, kome se iz spoljnog izgleda nije mogla ni naslutiti krajnja namjena. Prvi primjerak takvog folder – noţa koji zasluţuje paţnju je “UNWIN AND RODGERS” iz 1850.godine (inaĉe prikaza javnosti na velikoj londonskoj izloţbi 1851.). Naoko primitivan

preklopni noţ sa drškama od roga, imao je dodatnu cijev kalibra .28 iz koje se perkusionimsistemom mogla ispaliti livena kugla. Komplikovan, nepouzdan, limitirane snage, ovaj patent

iz polovine devetnaestog vijeka, nije imao neku upotrebnu vrijednost, ali je posluţio kaoosnov za mnoge sliĉne naprave, koje su se veoma dobro prodavale tih godina.

Interesantno je istaĉi da je sjevernoameriĉki puškar Brus Bamp, napravio sliĉan primjerak kvalitetnog preklopnog noţa, koji je imao i jednu glatku cijev kalibra .36, pa je za

ovim noţem nastala velika potraţnja na trţištu. Najĉešće su ga kupovali znatiţeljnici, manjeupućeni u svijet vatrenog oruţja i njegova svojstva, preteţno radi hvalisanja u društvu, a neradi stvarne potrebe. Grupa ameriĉkih novinara je prije nekoliko godina pronašla parBampovih originalnih noţeva – pištolja u solidnom stanju i nakon toga probala da ispali po

nekoliko kugli iz svakog. Samo punjenje i opaljenje teklo je funkcionalno, bez problema, ali

je efekat na cilju bio poraţavajući: ispaljene kugle imale su domet tek par metara i nisu mogleda probiju ni jaĉi karton. Navedeno upućuje da se više radilo o neĉemu što je pribliţnijeigraĉkama, nego ozbiljnom vatrenom oruţju.

Podaci govore da je izvjesni C. G. Granberg iz mjesta Eskilstuna u Švedskoj, pozanimanju zatvorski ĉuvar, izradio za svoje potrebe veliki monolitni noţ s dv ije perkusionecijevi, skinute s belgijskih pištolja Dumontheir. Njegove kolege bile su oduševljene njegovim

pronalaskom, pa su naruĉile 90 primjeraka u kalibru .38, sa cijevima od 15 inĉa. Udokumentima iz tog vremena ostalo je zabiljeţeno da su ĉuvari zatvora u nekoliko šve dskih

gradova, godinama nosili ovakve noţeve – pištolje. MeĊutim, nema podataka o potrebinjihove konkretne upotrebe, što je i razumljivo jer se radi o mirnoj zemlji gdje su i zatvorenici

poštovali zatvorska pravila, pa su pobune bile veoma rijetke. Kao i ĉetveroci jevne “paĉjenoge” u britanskoj mornarici, tako su i ove sprave prvenstveno bile izvor dodatnogsamopouzdanja korisnika, a mnogo manje oruţje od stvarne koristi.

Nakon tog perioda, slijedi period mirovanja: prolazile su godine obiljeţene velikim

sukobima, u kojima nije bilo ni vremena ni sredstava za takva “nebitna” oruţja. Negdje predkraj Drugog svjetskog rata, ponovo se pojavilo više pokušaja da se vatreno oruţje prikrije u

razne, pojavne oblike drugih naprava. Svakako da je jedan od najangaţovanijih zagovornikatakvih eksperimenata bio oficir Vermahta i avanturista Oto Skorceni, idejni tvorac

ĉetverocijevnog sistema skrivenog oruţja u kalibrima .22 LR i 6,35 mm, koji je mogao da semontira u kopĉu opasaĉa ili rukav uniforme. Ameriĉki OSS i britanski SOE, takoĊer, su

pokušavali da kreiraju sliĉne naprave, pa se širom Evrope, tokom i nakon rata, našlo mnogoupaljaĉa i olovaka kojim je moglo da se puca. Većina tog “arsenala” imala je malu upotrebnuvrijednost pa se vremenom njihovo korištenje svelo na zanemarljiv broj. MeĊutim, ne treba

biti totalno neoprezan jer su neki primjerci kao “bugarski kišobran” i te kako opasni. Za vrijeme Hladnog rata, nastalo je više noţeva – pištolja, koji po razliĉitim osnovama

zasluţuju paţnju, mada su ih vojni eksperti i autoriteti smatrali nepotrebnim i tretirali ih, kao

pronalaske legendarnog Kjua, iz filmova o tajnom agentu 007, Dţejmsu Bondu.

Po nekim informacijama, moguće je da su najkvalitetniji noţevi – pištolji, došli iz bivšegSSSR – a, gdje su sedamdesetih godina prošlog vijeka, specijalne jedinice opremljene



363

preraĊenim bajonetima za puške AK sistema, s tim što se u dršci noţa nalazila cijev kalibra7,62x39 mm, sa mehanizmom za opaljenje. Struĉnjacu su smatrali da u uslovima bliske borbe,

ovakva dodatna opcija moţe da spasi ţivot. MeĊutim, primjera iz prakse koji bi takvo pretpostavku potvrdili nije bilo. Kineska vojska kopirala je mnoštvo sovjetskog oruţja, pa suosmislili nešto veoma sliĉno: borbeni noţ koji je ispaljivao municiju .22 LR i punio se

odvajanjem boĉnih stranica drške. Istina, napravljena je manja serija, a pojedini oĉuvani primjerci pravi su raritet i predstavljaju pravi izazov za kolekcionare. Pošto vojske nisu bilezainteresirane za ovakve proizvode, rijetki entuzijasti – inovatori okrenuli su se civilnom

trţištu. Tako je poĉetkom osamdesetih godina prošlog vijeka, u vrijeme dok propisi o vatrenom

oruţju u SAD nisu bili tako rigorozni, firma “San Juan Enterprise” osmislila koncept preklopnog noţa sa skrivenom cijevi vatrenog oruţja u sjeĉivu. Ovaj produkt poznat kaoPowell Knife Pistol (PKP), pravljen je i prodavan od 1981., do 1993. godine, kada je “stavljenvan zakona” ĉlanom 27. Federalnog zakona (SAD).

Vaţno je napomenuti da je sve do tada, navedena firma proizvodila interesantni – robusni

noţ–pištolj, djelo Dţejmsa Pauela u kalibrima od .22 LR do .45 ACP. Sama konstrukcija bila

je vrlo jednostavna: na gornji dio sjeĉiva je pomoću lastinog repa i jednog “štifta”, montiranmasivni blok u kome se nalazila oţlijebljena cijev, s leţištem za neki od popularnih metaka(najĉešće .38 Spl ili .45 ACP), s tim što su za veće kalibre postojali dodatni adapteri, kako bimogla da se ispaljuje i municija manjih kalibara. S gornje strane drške nalazio se udaraĉ, a sadonje obaraĉa, dok se punjenje vršilo u polupreklopljenom stanju. Moţe se reći da je cijelageometrija ovog neobiĉnog oruţja bila takva, da se njime moţe ĉak i provizorno nišaniti, takošto se sam vrh sjeĉiva vizuelno smještao u prorez korica, kada se noţ ispruţi ka cilju.bezobzira na masu noţa – pištolja PKP od 750 g, trzaj pri opaljenju bio je straviĉan, a preciznostna razdaljini od 5 metara nezadovoljavajuća. Kada se svemu tome doda i realno mali brojţivotnih situacija, u kojima je ugroţenom jedini spas ovakva sprava – jasno je što navedenikoncept nikada nije imao realnu perspektivu, bez obzira na kasniju zakonsku zabranu.

Slika 129. PKP noţ u kalibru .45 ACP s konverzijom za 9mm

Bez obzira što se za posjedovanje ovakvih naprava, širom svijeta ide u zatvor po

skraćenom postupku, 2006. godine u Portlandu je policija prilikom serije racija podiskotekama ušla u trag proizvoĊaĉu preklopnih folder – noţeva, koji imaju mogućnost



364

ispaljivanja municije .22 LR. Ispostavilo se da je talentovani lokalni mehaniĉar – inovator, u

svojoj radionici napravio na desetine primjeraka “britvi koje pucaju”, a policijski oruţari uOregonu bili su impresionirani jednostavnošću snaţne konstrukcije: na ĉeliĉni ram širine 1inch navijala se dvodijelna cijev, a sve je zakamuflirano koricama i sjeĉivom, identiĉnimonim s obiĉnih preklopnih noţeva koji mogu da se kupe u svakoj radnji. Testiranja ovog

oruţja su pokazala da bez problema mogu da se pogode mete ljudskog torzoa do 5 metara, ada pritom trzaji nisu bili preko granice kontrole136.

U ovom segemntu skrivenog oruţja izdvajamo i jedan preklopni revolver. Svakako da tonije vatreno oruţje skriveno u hladnom oruţju bolje reĉi noţu), ali je nešto nesvakidašnje.Zbog pooštrene meĊunarodne kontrole putnika, tokom odrţavanja Olimpijskih igara u Atini,

policija je od jednog od navijaĉa iz Italije oduzela oruţje, za koje ni najstruĉnija javnost nijeznala da postoji. Naime, rijeĉ je o petometnom revolveru kalibra .32 S&W Long, koji moţeda se preklopi u plastiĉnu dršku od dţepnog noţa. Posebno naglašavamo da postoji sliĉanrevolver firme NAA, ali ovaj je posebno zanimljiv, jer je napravljen u “prevrnutom” dizajnu,

poput poznatijih, velikih Matabe revolvera. U svom objašnjenu datom policiji ovaj italijanskinavijaĉ je objasnio kako je izmakao meĊunarodnim aerodromskim kontrolama, istakavši da je

napunjeni doboš stavio u sendviĉ umotan u alu – foliju, a oruţje jednostavno preklopio i pokazao obezbjeĊenju, koje nije primjetilo da to nije bezazlena britva. Osiguranje ga je ĉak

ljubazno zamolilo da ga odloţi u prtljag zajedno sa ostalim svojim stvarima. Mada se tokom prethodnih vijekova pokušalo skrivanje oruţja u noţevima, iskristalizirao

se stav da je to bez šanse za uspješnu realizaciju. MeĊutim, te opasne naprave k oriste se i

danas, ĉije mnogobrojen primjere navodimo u nastavku teksta.Razvoj novih tehnologija, naţalost, ima i jednu lošu stranu. Naime, njegova dostignuća

doprinijela su nevjerovatnom razvoju skrivenog oruţja. Sve stroţiji zakonski propisi k oji

obuhvataju ovu oblast, sveli su prikriveno oruţje na minimum. MeĊutim, već decenijama jevrlo aktuelan koncept jednometnih pištolja smještenih u “odi jelo” (kućište), tzv. hemijskiholovaka.

1.4. Olovke kao vatreno oruţje

Postoje odreĊeni podaci koji navode da se na prostorima bivše Jugoslavije još odĉetrdesetih godina prošlog vijeka pojavljuju sluĉajevi s olovkama koje pucaju. Bilo je tu višeimproviziranih naprava nastalih u malim radionicama, najĉešće uz upotrebu mehanizamasignalnih pištolja, a po pravilu su smještani u sklop hemijske olovke, uz upotrebu glatke cijevikalibra .22 LR. Mnogo takvih naprava je bilo priliĉno nepouzdano, po pitanju neţeljenogopaljenja ili ĉak neopaljenja u datom trenutku. MeĊutim, jedan sistem je dugi niz godina bio u

uspješnoj upotrebi.

136 Kalibar “ 123/07



365

Slika 130.Stare olovke/pištolji s neoţlijebljenom cijevi cal. .22LR

1.4.1. Koncept ovog skrivenog oruţja

Koncept opasne naprave pod nazivom Stinger (nema nikakve veze s poznatim

protivavionskim raketama), datira još iz vremena Drugog svjetskog rata i prvobitno je predstavljao cilindriĉni “kontejner” u koji se smještala jedna malokalibarska cijev, a opaljenje je vršeno pritiskom na polugu smještenu spolja na sredini ovog oruţja. Prema stranimizvorima, ĉesto se dogaĊalo samopovreĊivanje korisnika, jer je poluga bila pozicioniranasuprotno od prirodnog naĉina prihvatanja. Vremenom je nestala potreba za sliĉnim oruţjem,

pa se na male “stingere” zaboravilo. MeĊutim, ameriĉka firma “Stinger Manufacturing Corp. Of saulte Sainte Marie”, iz

savezne drţave Miĉigen već godinama proizvodi i na sjevernoameriĉkom trţištu prodaje

ubojite olovke, sa cijevi u kalibru .22 LR od nehrĊajućeg ĉelika. Navedeno oruţje jeoriginalno dizajnirano u preduzeću “R. J. Braverman Company”, ali je “Stinger” otkupio prava na proizvodnju, smatrajući da će za ovakve opasne naprave biti dovoljno zainteresiranihkupaca.

Oruţje pod komercijanim imenom Stinger Pengun predstavlja jednometni pištolj,napravljen tako da djeluje poput obiĉne olovke, sve do momenta kada ţeli da se upotrijebi kao

pravo, vatreno oruţje. Da bi se spremilo u poloţaj za djelovanje, potrebno je zakrenuti

polovinu “olovke” oko vertikalne ose, ĉime se omogućuje punjenje jednim metkom .22 LR.Zanimljivo je istaći da ATF komisija u SAD dozvoljava graĊanima posjedovanje ovog oruţja,tretirajući ga kao kategoriju “gadgent gun”, ali je prodaja svih ovih godina išla veoma loše.Jedan od razloga leţi u ĉinjenici da tamošnja populacija više voli da svoju bezbjednost povjeri

pravim pištoljima i revolverima. Oni koji su se koristilo ovim malim “stingerima” susreli suse s izuzetno jakim trzajem pri opaljenju i suštinskim problemom, koji je oduvijek pratiosliĉna oruţja – svaki priruĉni predmet veće mase koji pronaĊete je itekako primjereniji nuţnojodbrani od ovih spravica, koje je u kritiĉnom trenutku potrebno spremiti za djelovanje, a nikonkretni uĉinak jednog malenog zrna .22 LR nije preveliki adut samopouzdanja pri odbraniod nasilnika.



366

Slika 131.

Moderni pištolj olovka – “Stinger ” cal. .22LR

1.5. Najmanji pištolj

Upravo iz tog razloga proizvoĊaĉ iz grada Saulte Sainte Marie, u jednom trenutku višenovca je uloţio u projekat pod imenom Survivor, jednometni noţ – pištolj u kalibru .22 LR,kao i neobiĉni predmet nazvan Liberator, za koji su tvrdili da je najmanji pištolj ikadanapravljen. Svakako da nije sluĉajno što je ova firma iskoristila nazive poznatih specijalnihoruţja iz prošlosti, jer kao što njihov Stinger Pengun ima isti naziv kao i poznata sprava izvremena velikih ratova, tako je u Drugom svjetskom ratu, Daleki Istok bio preplavljen

jednometnim jednostavnim pištoljima zvanim Liberator u kalibru .45 ACP. Ovaj navedeninovi Liberator iz Miĉigena je zaista mali – dimenzije su mu 57 x 83,8 x 22 mm. U pitanju je

prelamajući jednometni pištolj u kalibru 9 x 19, DAO okidanja namijenjen ispaljivanju tek par

metaka u “najkritiĉnijim situacijama”. Pošto više nema velikih ratnih sukoba (bar za sada), ukojem bi ovakve spravice mogle da posluţe nekom pokretu otpora, a rijeĉ je o oruţjuidealnom za terorizam i druge neţeljene aktivnosti – koncept se vremenom potpuno ugasio.

Postoje informacije da se još uvijek na s jevernoameriĉkom kontinentu, u prodaji moţe naći poneka olovka koja puca MK streljivo, ali nekakva objektivna prognoza se uveliko nameće – ovakva oruţja uskoro će se definitivno preseliti u historiju. Svakako da će uvijek postojatiizuzeci i neki novi prototipovi oruţja ovog tipa, što će dominantno koristiti pripadnici snagaorganiziranog kriminala i razliĉitih teroristiĉkih organizacija. Ipak, navedimo da mali Stinger,ni u kom sluĉaju nije bio bezazlena igraĉka. Iz klasiĉnog modela – olovke, na jednom testu

ispaljen je CCI metak sa saĉmenim punjenjem i sa daljine od 1 m razbijena je šperploĉa gdje je promjer nastale rupe bio 6 cm. Interesantno je navesti (kao kuriozitet) da je opciono

kupcima Stingera nuĊena i dugocijevna varijanta olovke – puške sa cijevi duţine ĉak 60 cm,na koju je mogao da se montira optiĉki nišan i kundak, ali je napravljeno i prodato tek nekoliko primjeraka i to kolekcionarima.

1.6. “PrilagoĊavanje” novom dobu

Kako je vrijeme odmicalo, tabakere i štapovi su jednostavno “izašli iz mode”, kao inošenje nalivpera, pa je ĉovjek modernog doba morao dobro da se zamisli: u koji priruĉ ni



367

predmet, da sakrije vatreno oruţje minijaturnih dimenzija? Pobjedu u izboru navedenog priruĉnog predmeta ubjedljivo je odnio – mobilni telefon.

Primjer govori da je 2001. godine na aerodromu u Amsterdamu, prilikom kontrole

prtljaga, policija sa sluţbom obezbjeĊenja pronašla kofer u kome se nalazio nesvakidašnji prtljag: pribliţno 1 kg heroina, ogromna koliĉina novca – navodi se cifra od 1 300 000 eura,

revolver “Crvena zastava” M83 k alibra .357 Magnum i mobilni telefon koji je u sebi skrivaoĉetverocijevni sistem za opaljivanje municije .22 LR (navodno je vlasnik ovog kofera bio iz

Mostara). Telefon (mobilni) sa natpisom “Nokitel”, spoljnim oblikom i gabaritima bio jeskoro identiĉan obiĉnim aparatima tadašnje proizvodnje, jer još nije bila zaţivjela

minijaturizacija mobilnih telefona. Ono što ga je na izvjestan naĉin izdavajalo predstavljala jeĉinjenica da je teţio 450 grama (policija je vrlo brzo otkrila o ĉemu se radi). Mehanizam je

bio jednostavan – guranjem gornje polovine aparata udesno, otvarale su se komore za ĉetirimalokalibarska metka, a u zadnjem dijelu ispod tastera bila su skrivena ĉetiri poteznamehanizma sa oprugama i udaraĉima, iviĉnog paljenja. Navedeno oruţje je bilo opremljeno isigurnosnom polugicom u donjem dijelu telefona (gd je je obiĉno otvor za uticanje kabla

punjaĉa, opaljenje se vršilo pritiskom na tastere 5, 6, 7 i 8. Policija iz Amsterdama je

upozorila (nakon tog dogaĊaja) sve policije svijeta da dobro obrate paţnju kada se sretnu smodelima mobilnih telefona sliĉnih ovome, jer zbog baterija u aparatima rendgenska kontrola

moţe da ne registruje, da je u pitanju vatreno oruţje.

A

B

C

Slika 132. Vatreno oruţje zamaskirano u mobitel, koje ima četiri cijevi cal. .22

A – oruţje izgleda kao pravi obitel; B – unutrašnjost laţnog telefona s vidljivim cijevima, udarnim iglama, poluge za povlačenje udarnih igala i obarače (tipke 5-8) i C – punjenje oruţja streljivom cal. .22

1.7. Baterijska lampa – saĉmara Ares Companion

Baterijske lampe predstavljaju odliĉan primjer kako se pored osnovne namjene, ukonstrukciju moţe ukomponirati dodatna samoodbrambena uloga, tim prije, što spadaju u

standardnu opremu mnogih pripadnika organa reda, a kod civila djeluju priliĉno «bezazleno».Oblikom klasiĉna baterijska lampa, moţe da posluţi kao priruĉno oruţje. Naravno,



368

najjednostavnije je samo ojaĉati konstrukciju, posebno zadebljali dio oko svjetiljke, dok bicilindriĉni dio mogao posluţiti kao drška. Ovdje se radi o najjednostavnijoj preinaci.

MeĊutim, postoje i mnogo kvalitetnija i inventivnija rješenja. Nadasve interesantan i vrloupotrebljiv primjer su baterijske lampe Surefire MAG – 500 i 951, koje imaju mogućnostemitovanja veoma snaţnog svjetla od 500, odnosno 951 lumena u cilju zasljepljivanja

napadaĉa, pri ĉemu korisnik dobija dovoljno vremena da se udalji ili “dotuĉe” napadaĉa.Upravo ovo moţe da se efikasno ostvari opcionim naglavcima, koji mogu da se montiraju na prednji dio baterijske lampe. Primjerice, teškim orebrenim naglavkom dobija se oruţje po put

srednjovjekovnog buzdovana, dok se produţetkom u vidu prstena sa isjeĉenim luĉnimsegmentima, dobija efekat koji podsjeća npr. na razbijenu staklenu pivsku flašu. Sliĉan

primjer je baterijska lampa Tiger Light, koja pored pune funkcionalnosti, unutar drške imamali rezervoar, u kome se nalazi sprej suzavac.

Ranije navedeni primjeri, svakako veoma interesantni, nisu ni pribliţno toliko ubitaĉnikao Ares Companion. Naime, ova baterijska lampa ima u dršci ni manje ni više, nego cijev sa

jednom saĉmenom patronom! Navedeno oruţje ima ĉak ugraĊenu i sigurnosnu koĉnicu, uvidu alke povezan sa ĉivijom, koja blokira kretanje udarne igle. Pri tome, alka neodoljivo

podsjeća na alku za priĉvršćivanje kaišića za ruku. Kada je oruţje otkoĉeno, ispaljivanje patrone obavlja se preko dugmeta sa gornje strane drške. Nakon pritisaka na ovo dugme,

oslobaĊa se udarna igla, koja aktivira municiju. Prvi nedostatak, koji moţe da predstavlja iopasnost u stresnim situacijama, jeste da se usta cijevi nalaze orijentirana pr ema kraju drške,koja se u sluĉaju upaljenog svjetla nalazi okrenuta prema korisniku što je, naravno prirodan

poloţaj na koji su svi navikli. U pojedinim napetim situacijama, brzopleti korisnik lako moţeda se prevari i povrijedi, pa i pogine od sopstvene ruke. Drugi problem je, svakako, trzaj, jer

je duţina drške relativno mala i zbog svog oblika neprikladna za drţanje, pri pucanju i sa jednom, a kamoli sa dvije ruke. Navedeni problem djelomiĉno “vadi” (rješava) korišćenjenajmanjeg saĉmenog kalibra .410, kod koga je stvarni promjer cijevi 10,2 mm, što je dalekomanje od najrasprostranjenijeg kalibra 12, sa promjerom cijevi 18,2 mm. Za one koji teškomogu da kontrolišu kalibar .410 u oruţju ovakve konfiguracije , “Ares” nudi smanjenuvarijantu pod nazivom Mini – Mag, u daleko “mirnijem” kalibru .380. Nišani naravno ne

postoje, jer se podrazumi jeva upotreba na ekstremno malim rastojanjima, na kojima ĉak ikalibar .410 inaĉe ne baš podesan za veće daljine zbog manjeg broja kuglica u patroni moţeda bude itekako opasan. Pored svega navedenog, Ares Companion potpuno je funkcionalna

baterijska lampa i koristi tri baterije tipa D, napona 1,2 volta.

Cijena u SAD ovog, u Evropi zabranjenog oruţja, iznosi 535 ameriĉkih dolara.Interesantno je, i pomalo zastrašujuće djeluje podatak da ga je moguće nabaviti i prekoInterneta, naravno, ukoliko se posjeduje dozvola. U SAD Ares Companion ne spada u klasu ni

pištolja, ni saĉmara, već u klasu “ostalog oruţja”.

Pištolj privjesak – Prilikom odreĊenih aktivnosti policije (pretres) kod jednog

pripadnika auto – mafije policija je pronašla pištolj – privjesak kalibra 6,35 mm. Navedeno

oruţ je koristi dva metka, a repetira se povlaĉenjem alke na vrhu privjeska. Na osnovu analize

upotrijebljenih materijala i obrade, izvjesno je da nije rijeĉ o kućnoj radinosti, već o

tehnologiji tajnih sluţ bi iz Istoĉne Evrope (najvjerovatnije), komercijalizovanoj tokom

posljednjih godina.

2. OPTIĈKI NIŠANI

Od kada su se pojavili optiĉki nišani, inovacije na tom polju teško mogu da se prate.

Naravno da je tome doprinio ulazak kompjutera u sve sfere ţivota. Lov na velikim daljinama i



369

sportsko pucanje na daleke mete znatno su pospješili pojavu novih optiĉkih nišana. Upravo

zbog toga, optiĉkim nišanima iz prethodnog segmenta posvetićemo više paţnje.

Do prije desetak godina postojali su samo sluţ beni optiĉki nišani namijenjeni

snajperistima i ĉisto lovaĉke optike, tipskih konĉanica i najĉešće fiksnih uvećanja. Pucanje na

velike daljine i pomijeranje lovaĉkih distanci gaĊanja prvo su unaprijedili laserski mjeraĉ

daljina. Dok se ranije mogao naći samo glomazni artiljerijski ili geometarski mjeraĉ daljine(oba nedostupna lovcima i strijelcima), danas u svakoj boljoj sportskoj prodavnici mogu se

naći precizni laserski mjeraĉi daljina. Jednostavnim pritiskom na dugme, u sekundi dobijete

precizno izmjereno rastojanje do cilja. Rade na principu mjerenja vremena koje je potrebno da

laserski zrak stigne do cilja i nazad. Na samom poĉetku su bili skupi, a sada se mogu naći i za

nekoliko stotina eura.

Pošto se većina lovaĉkih optiĉkih nišana upucava sa daljine 100 do 200 metara,

pogaĊanje cilja na znatno većim daljinama zahtijeva znatne korekcije. Najveći broj lovaca sa

uobiĉajenim optikama, nakon taĉno odreĊene daljine cilja na osnovu prethodnih iskustava sa

strelišta, koriguje svoju nišansku taĉku. Ovo pucanje u zamišljenu taĉku u zraku je najĉešće

najpreciznije rješenje koje na većim daljinama uglavnom dovodi do ĉistog promašaja. Druga

grupa lovaca unaprijed predvidjevši ovakvu situaciju, snabdijeva se optiĉkim nišanom, koji nakonĉanici imaju više nišanskih taĉaka. Ove konĉanice vuku porijeklo od vojnih, snajperskih

optika i sve ĉešće se sreću kod lovaca. Jedna od najpoznatijih konĉanica sa više nišanskih

taĉaka, je konĉanica “TDS”, poznatog proizvoĊaĉa optike “Swarovski” iz Austrije. Konĉanicu je projektovao T. D. Smith, bivši pilot supersoniĉnih (Top Gun“) aviona. Na ovoj konĉaniciimate više nišanskih taĉaka, kojima na strelištu unaprijed taĉno utvrdite parametre (zaodreĊenu daljinu i tip zrna) i u lovu ili na takmiĉenju, jednostavno koristite izabranu nišanskutaĉku – crticu“ na konĉanici. ProizvoĊaĉi Kahles“, “Schmidt & Bender”, “Leupold”, “Bone& Crokett”, imaju sliĉne konĉanice na svojim optiĉkim nišanima. Ovaj naĉin nišanjenja je brz

i znatno precizniji, od prethodnog nišanjenja u zamišljenu taĉku. Naredni naĉin nišanjenja je najprecizniji, ali na ţalost u lovu zbog sporosti korekcije

praktiĉno neupotrebljiv. Njega kod nas najviše koriste sportski “Long Range” strijelci na

velike daljine. Ovdje se na ciljeve van “upucanih” daljina nišani tako što se za svaku daljinuobavlja korekcija po visini (potrebi i pravcu), okretanjem toĉkića za štelovanje i brojanjemklikova. Namjenski “Long range”, optiĉki nišani imaju toĉkiće “turete” sa spolja oznaĉenom

podjelom, tako da se ne moraju brojati klikovi. Ovdje se za svaku promjenu daljine,

konsultuje unaprijed pripremljena tabela, koja sadrţi sve korekcije za sve oĉekivane daljine.Ovaj naĉin nišanjenja je najprecizniji od ova tri navedena, ali je zbog sporosti, naţalost

praktiĉno neupotrebljiv u lovnim uslovima. Vidjeli smo da je taĉno odreĊivanje udaljenosticilja kljuĉni faktor preciznog hica i iz tog razloga pojedini proizvoĊaĉi poĉinju da ugraĊujulaserske mjeraĉe daljina u svoje optiĉke nišane. Najpoznatiji meĊu njima je ZEISS 3 do 12 x

56 Diarange, kod koga je sve vrhunski (Ameriĉki Burris“ radi optiĉki nišan sa laserskimmjeraĉem daljine 4 do 12 x 42). Nišanjenje u lošim svjetlosnim uslovima, proizvoĊaĉi optike olakšavaju povećanjima

promjera objektiva na 50 – 56 mm, što zahti jeva višu, nepovoljniju montaţu. Ovome je zasada jedini doskoĉio ameriĉki Leupold, radeći optiĉke nišane serije VX – L, koji imaju velike

objektive 50 i 56 mm, ali sa donje strane ti objek tivi imaju luĉni kruţni odsjeĉak, kojiomogućava nisko postavljanje na oruţje.

TakoĊer, u cilju povećanja efikasnosti u lošim svjetlosnim uslovima, većina proizvoĊaĉaima u ponudi konĉanice sa iluminacijom, odnosno osvi jetljenom taĉkom. Interesantan je

Bushnell, serije 3200, 4200, koji ima “Fire Fly” konĉanicu s fluorescentnim premazom, kojase prije lova izvjesno vrijeme osvi jetli jaĉom dţepnom baterijom i zatim dugo emituje

svjetlost.



370

Sve prethodno opisano sluţi da se shvate osnovni parametri, ali i da se shvati kako

izgleda danas najsavremenija lovaĉka i sportska optika. ProizvoĊaĉ ove optike je “Elcanoptical technologies” iz Richardsona u Teksasu. Optika nosi nazi Elcan Digital Hunter

2,5/16x. Zamislite da ste kupili ovu optiku, namjestili je na pušku i upucali na strelištu nadaljinama od 100 m. Zatim uzimate USB kabal, pa putem svoga raĉunara u optiĉki nišan

unosite sve potrebne balistiĉke informacije, kao što su teţina zrna, poĉetna brzina, balistiĉkikoeficijent...takoĊer, na raĉunaru projektujete nekoliko tipova konĉanica po svom izboru,dnevnih i za sumrak. I njih unosite preko USB u optiĉki nišan. Zamislite da ste sada u lovu, damjerite daljinu od jelena kapitalca i nju ukucate direktno u nišan. Konĉ anica se sama namještakako treba... I vi povlaĉite obaraĉu. Pucanj, jelen je u dva skoka zamakao u šumu. Opetobratite paţnju! Pritisnete dugme na optiĉkom nišanu i sada vam kreće usporeni video zapis ito pet sekundi prije, u trenutku i pet sekundi nakon opaljenja. Ova vremena se odreĊuju prema

ţelji. I vi vidite na usporenom snimku, da je jelen dobro pogoĊen (ili promašen) i da sevjerovatno nalazi tek na nekoliko metara u šumi. Ovaj video zapis moţe da se pratiistovremeno i na pomoćnom monitoru ili kompjuteru, od strane drugih lica 137.

3. SVJETLOSNI POGODAK

3.1. Baterije “SureFire”

Interesantnim se ĉini istaći da je ameriĉka kompanija SUREFIRE (što bi u slobodnom prijevodu moglo znaĉiti “siguran pogodak”), od pravljenja baterijskih lampi napravilaumjetnost (firma se specijalizirala za pravljenje laserskih nišana i baterijskih lampi). Svakakoda ta umjetnost ima i svoju cijenu – vrlo visoku. Svaki svoj proizvod oni nude u nekoliko

varijanti: standardnoj verziji, zatim onoj u kućištu od duraluminijuma, kao i onim od polimera. Za posebno ekstremne uslove, tu su i kuĉišta od visokokvalitetnog ĉelika.

Kod laserskih nišana kupci imaju ogroman izbor: od klasiĉnih sa crvenim zrakom, doonih koji emituju zelenu svjetlost, za koju u ovoj kompaniji tvrde da je mnogo ugodnija za

oko, ali i znatno kontrastnija. Uz svaku bateriju ide (svakako da se posebno i plaća) i setfiltera. Tako, moţete da uzmete one koji će vašim noćnim IC ureĊajima pomoći i da“dosvi jetlite” ono što gledate. Zatim, tu je specijalni plavi filter, namijenjen policiji, naroĉito

pri uviĊajima, jer se pod ovakvom svjetlošću lakše otkrivaju i najsitniji tragovi krvi(primjerice).Tu je i crveni filter, koji ova kompanija preporuĉuje lovcima, naroĉito onima na

jelene, jer je ova divljaĉ “slijepa” na crvenu boju. Baterije SureFire daju izuzetno jaku svjetlost, pa se neki modeli preporuĉuju i kao

odbrambeno oruţje – da zasli jepe napadaĉa. Svjetlost je toliko jaka, da je Kompanija smislila

svoj naĉin mjerenja jaĉine svjetlosti. Umjesto klasiĉnih “svijeća”, uveli su lumene (šteta je štodostupni prospekti ne navode koliko je to u odnosu na klasiĉne “svijeće”). S obzirom da susijalice za ove lampe punjene ksenonom (inertnim plinom pod visokim pritiskom), to moţe,otprilike, da da nekakvu sliku o jaĉini svjetlosti. Za “posebne” potrebe, razvijene su i sijalicesa elektrodama (“voltinim lukom”, kao u filmskim projektorima i kinima). Kome je potrebno

baš mnogo svjetla, na raspolaganju su mu i baterijske lampe sa dva reflektora: za uobiĉajene potrebe i specijalne, ekstra snaţne zahtjeve.

Kako korisniku nije uvijek potrebno toliko svjetlosti – a da bi se saĉuvala energija – Kompanija nudi i specijalne glave sa tzv. LED diodama. Vijek jednog punjenja baterije je, u

tom sluĉaju, i do pet puta duţi. Baterije, inaĉe, koriste litijumske uloške od po tri volta. Alitijumske baterije imaju vijek uskladištenja i do deset godina, dok ostale imaju obiĉaj“ da se

137 Kalibar “ 63/02



371

samoprazne, što moţe veoma neprijatno da vas iznenadi, ukoliko prije polaska na put iliakciju niste provjerili da li su u bateriji svjeţi ulošci.

U svaku SureFire svjetiljku je, inaĉe, ugraĊen mikroprocesor, koji nakratko prekidasvjetlost 15 minuta prije nego što se ulošci potpuno isprazne. Ovo je bilo neophodno, jerSureFire svjetiljke ne smanjuju jaĉinu svjetla, kako se baterije prazne: uvijek “sijaju” istim

intenzitetom. Za to se brine gomila elektronike ugraĊene u svako kućište. Mada su puni pohvala za litijumske uloške, SUREFIRE nudi i baterijske lampe sa

ulošcima za punjenje. Ovo je, prirodno, prvenstveno namijenjeno za sluţbenu upotrebu, jer sui u Americi litijumski ulošci veoma skupi.

Najvaţnija napomena jeste svakako ĉinjenica da su svjetiljke opremljene i dodacima zaugradnju na svaku vrstu oruţja: od pištolja i revolvera, do automatskih pušaka i bacaĉa

patrona sa suzavcem.

Inţenjeri SureFire napravili su specijalnu baterijsku lampu M900 za “Coltovu” puškuM4, s vertikalnim drţaĉem u kome su smješteni baterijski ulošci i prekidaĉ. M900 jeopremljena glavnim svjetlom, na koje mogu da se montiraju raznorazni filteri i dva LED,

takozvana vodeća svjetla, koja mogu da budu crvena, plava ili infracrvena. Glavni prekidaĉ,

kojim birate koje svjetlo ţelite, je uz vertikalni drţaĉ.SureFire baterijske lampe mogu da se montiraju na većinu pištolja koji su u upotrebi u

Americi. Kompanija i ovdje nudi tri modela: nitralon, vojnu i “milenijum” verziju, i sve tri u podgrupama: jako svjetlo i ekstrajako svjetlo. Lampe se pale okretanjem glave“ ulijevo, ali isam proizvoĊaĉ kaţe da to nije najbolje rješenje, pa preporuĉuju ono sa prekidaĉem tik uzobaraĉ. Nitralon serija je sa kućištem od polimera, a u ponudi su verzije od 65 do 120 lumena.Vojna verzija je od avionskog duraluminijuma, a površina je anodizovana. Kućište jevodootporno. “Milenijumska” serija prima tri litijumske baterije, moţe se birati izmeĊusijalica od 125 i 225 lumena, i to je najsnaţnija baterija na svijetu za montiranje ispodkratkocijevnog oruţja.

U daljem tekstu slijede dodatne-nove informacije iz svijeta taktiĉkog svjetla.

3.2. Taktiĉko svjetlo SureFire X200B

Literaturni izvori veoma su siromašni napisima o dodatnoj opremi streljaĉkog oruţja,mada ono postaje sve vaţnija komponenta. Slobodno se moţe reći da se danas savremene

policijske i vojne snage ne mogu ni zamisliti bez dodatne opreme. Nošenje razliĉite dodatneopreme u vidu dnevnih i noćnih optiĉkih i laserskih nišana, taktiĉkih svjetala (nešto smo već

pisali u prethodnom dijelu), jurišnih rukohvata i sliĉno, predstavlja obaveznu karakter istiku

svih savremenih pištolja. Razliĉite performanse, jednostavnost upotrebe i montaţe, stabilnost i

pouzdanost dodatne opreme, postala je skoro jednako vaţna kao i samo oruţje.Vaţno je, odmah na poĉetku, istaĉi da taktiĉka svjetla imaju namjenu u osvjetljavanju

prostorija i protivnika. To je, takoĊer, vaţno i za identifikaciju protivnika. MeĊunajpoznatijim svjetskim proizvoĊaĉima izdvajaju se “SureFire”, “Streamlight”, “Insight” idrugi. Tradicionalno, u sluĉaju da se akcija preduzima noću, ili u zamraćenoj prostoriji,

policija je koristila klasiĉne baterijske lampe, koje su drţane slabijom rukom (jaĉom je drţan pištolj, odnosno revolver) ili ukoliko je korišćen dvoruĉni stav, slabijom rukom (kojom se pridrţavala jaĉa), ujedno je drţana i bater ijska lampa. Svakako da navedeni metodi nisu

uvijek davali ţeljeni efekat, jer bez dovoljno vjeţbe, iskustva, baterijska lampa ĉesto nije bilausmjerena gdje i cijev pištolja, što je od kljuĉnog znaĉaja. Kako bi se rješili ovi problemi (kojise u nekada bili odluĉujući/oteţavajući faktor u akcijama policije) , konstruisane su baterijske

lampe koje su ĉvrsto spojene, odnosno postavljaju se najĉešće ispod pištoljske cijevi, na neku



372

vrstu standardnog prikljuĉka ili šine. Upravo takav tip baterijske lampe naziva se taktiĉkosvjetlo.

Temeljni cilj svih tvornica za proizvodnju ovakvog svjetla jeste proizvodnja što lakših, jednostavnijih za upotrebu, jaĉeg osvjetljenja, duţine trajanja i jeftinijih taktiĉkih svjetala.Kao jedno od najboljih (po konstrukciji) u ovoj kategoriji izdvojilo se taktiĉko svjetlo

SureFire X200, koje koristi LED diodu. X200 posjeduje dva višenamjenska prekidaĉa, koji senalaze sa svake strane kućišta ureĊaja, kako bi svjetlo mogli sa lakoćom aktivirati i desnorukii ljevoruki strijelci. Nakon pomjeranja ruĉice prekidaĉa dole ili gore, svjetlo je ostajaloupaljeno dok se ne iskljuĉi (odnosno, bilo je konstantno upaljeno). Ako se ruĉica gurnenaprijed, svjetlo se pali samo trenutno. Mada je ovo bilo vrlo djelotvorno širenje, str ijelac je

morao da koristi dvorućni stav pri gaĊanju iz pištolja, jer je ova pozicija prekidaĉa zaht ijevala

da strijelac ruĉicu dosegne slabijom rukom. MeĊutim, kako je praksa pokazala, u mnogimsituacijama slabijom rukom se obavljaju neke druge radnje – otvaranje prozora ili vrata,

uspostavljanje veze i sliĉno, tako da se krenulo u potragu za pogodnijim rješenjem. Osim navedenog problema, kao drugi problem nametnulo se pitanje upotrebe LED

diode. Naime, za razliku od sijalice, odnosno volframske ţice koja zraĉi svjetlost u punom

krugu, za usmjeravanje svjetla dovoljno je koristiti paraboliĉni reflektor. LED dioda sama posebi, ĉinjenicom da je montirana u epoksidnu noseĉu ploĉu, daje usmjereni zrak svjetlosti.Umjesto da se ovo usmjeravanje jednostavno iskoristi, “SureFire” je otišla korak dalje,upotrebom dodatnog fokusiranja pomoću posebne vrste soĉiva tipa TIR (Total InternalReflection), ĉime se dobija znaĉajno veća daljina osvjetljenja. S druge strane, ovakousmjerena svjetlost nije zadovoljila neke kor isnike, koji su od svog taktiĉkog svjetlazahti jevali veći stepen tzv. perifernog svjetla, odnosno, pored osvjetljavanja centralnogsektora, i djelomiĉno osvjetljavanje okoline. Ovaj zahtjev imao je i pravog opravdanja/logike(posebno iz ugla iskusnih policijskih eksperata): zamislite da vidite samo ono što je vaše okoizoštrilo, a ne i ono “krajiĉkom oka”. Pri konstruisanju X200, iskorišćena je modularnakonstrukcija, što je ubrzo upotrijebljeno za korigovanje navedena dva problema.

Prvi problem vezan za ukljuĉivanje taktiĉkog svjetla, efikasno je r i ješen jednostavnimdodavanjem dva vrlo sliĉna daljinska prekidaĉa. Svakako da nije rijeĉ ni o kakvoj “Bluetooth”tehnologiji, već o prekidaĉu koji je ţicom povezan sa svjetlom. Navedena kalifornijska firma

poznata je po svojim rješenjima, u okviru dodatne opreme na ranijim modelima: 6R Klassic, Nitrolon, Millenium i Military. Prvi tip prekidaĉa je u obliku slova U ili potkovice, koji se postavlja ispod rukohvata, odmah ispod branika obaraĉa. Naziv ovog tipa prekidaĉa jeSlimeLine ili jednostavno SL i strijelac ga aktivira stiskom srednjeg prsta na boĉnu stranurukohvata, gdje aktiviranje moţe da se obavlja sa obje strane rukohvata (za ljevoruke idesnoruke). Sam prekidaĉ je vrlo elegantan, malo kvari konture rukohvata i potrebno je

navikavanje, da se ne bi ukljuĉivao u neţeljenom trenutku. Drugi tip daljinskog prekidaĉa

predstavlja varijaciju tipa Slime Line i naziva se Dev Group ili DG. Navedeni tip prekidaĉarazvijen je na bazi zahtjeva mornariĉkih speci jalnih snaga, koje su postavile zamjerku na

trajnost SL prekidaĉa, tokom dugotrajnih uvjeţbavanja. Naime, pokazalo se da SL nijenajotporniji na konstantno korišćenje, udarce i habanje. Dev Group, umjesto nosaĉa, koristielement koji se «spušta» sa branika obaraĉa prema dole, takoĊer na poziciju srednjeg prsta, aliza razliku od SL prekidaĉa, pokret kojim se DG aktivira, sliĉniji je pritisku na obaraĉ. Dakle,rijeĉ je o jednostavnom pritisku na prednji dio rukohvata. To, takoĊer, znaĉi da se ovimureĊajem mogu sluţiti i dešnjaci i ljevoruki (str ijelci).

Vaţno je istaći da se oba prekidaĉa mogu prilagoditi razliĉitim vrstama pištolja – “Glock ”, SIG, “Beretta”, “Springfiled” i “Kimber ”. IzraĊuju se od berilijumske bronze, koja

daje veliku otpornost na habanje, a samim tim, trajnost. Berilijumska bronza prekrivena je

izolacionim slojem gume. Iako su SL i DG prekidaĉi odlika varijante taktiĉke lampe X200B,mogu se relativno jednostavno prikljuĉiti i na X200 (X200A). Pored toga, X200B posjeduje i



373

druk ĉiji sistem fokusiranja zraka svjetla iz LED diode. TIR soĉivo sa X200A je na X200B

jednostavno dopunjeno jednim reflektorom, tj. posebno oblikovanim ogledalom, ĉime se

umjesto uskog, veoma intenzivnog i jasno razgraniĉenog snopa svjetlosti, u centru dobio

snaţan snop, koji idući prema periferiji postaje sve slabiji, postepeno se gubeći. Upravo zbog

toga, X200B je daleko pogodnije za upotrebu u zatvorenim prostorijama, npr . ĉišćenje zgrada

i kuća, dok je domet X200A veći i pogodniji na većim daljinama. Ovaj sistem fokusiranja,takoĊer se mogao postaviti i na X200A, ĉime se, uz daljinske prekidaĉe ova varijanta

jednostavno pretvara u X200B.

Taktiĉka svjetla X200A i B prikljuĉuju se na pištolje preko tzv. univerzalne šine ili preko

Picatinny šine. Svjetla su izraĊena od anodizirane legure aluminijuma visoke ĉvrstoće

korišćene u avioindustriji, tako da je masa ispod 110 g, što je, s obzirom na masu pištolja

(Glock 17 625 g, Beretta još i teţa), veoma povoljno. Duţina ureĊaja je 88 mm, visina 34

mm, a širina 36 mm. Koriste se dvije litijumske baterije tipa CR123, napona 3 V, koje daju

preko jedan ĉas punog osvjetljenja i još oko 30 minuta svjetla postepeno slabećeg intenziteta.

Ovakav radni vijek nije karakteristiĉan za obiĉne baterijske lampe, gdje intenzitet svjetla

povremeno postepeno slabi, jer je specifiĉnost X200A/B upotreba elektronske regulacije, koja

odr ţava nivo jaĉine struje, na pribliţno konstantnom nivou. Svjetlo je dovoljno jako da se protivnik zaslijepi i privremeno onesposobi, a djelotvorno je i pod vodom (X200B mogu da se

koriste i do 30 m dubine) i u uvjetima zadimljenosti138

.

4. LASERI

Danas SUREFIRE proizvodi tri vrste lasera – dva u vidljivom i jedan u nevidljivom

dijelu spektra. Sve tri vrste mogu da se montiraju uz klasiĉno svjetlo na oruţ ju. SureFire

preporuĉuje svoj laser sa zelenim svjetlom, mada proizvodi i onaj sa crvenim. Istraţivanja su pokazala da je zeleno svjetlo šest puta “svjetlije” od crvenog, a i mnogo prijatnije. Oba lasera

ne pulsiraju, već stalno emituju svjetlo. Iako je pulsiranje neprimjetno za ljudsko oko, ipak ga

zamara, pa odatle i utisak da je metu lak še pratiti laserskim obiljeţivaĉem SureFire, nego

onim jeftinijim. SureFire je do maksimuma pojednostavio “ prikljuĉivanje” lasera na oruţ je.

“UvoĊenje u nulu”, kako tvornica naziva prilagoĊavanje lasera nišanu, krajnje je jednostavno,

uz pomoć dvije prizme – kada jednom usaglasite nišan i laser, drugi put samo provjerite da li

je sve kako treba. Laseri su najefikasniji u sumrak i noću, a oni nevidljivi mogu da se

upotrebljavaju samo s odgovarajućim ureĊajima. Svi laseri su sposobni da rade i na dubini od

30 metara, a moguće ih je veoma lako prilagoditi (uvesti u nulu) i za razliĉite vrste oruţ ja,

tako da ne morate da kupujete poseban laser za svaku cijev.

5. FORENZIĈKI 3D139

U najširoj oblasti kriminalistike, ali i pravosuĊa ĉesto se pojavljuju teškoće kodverbalnog objašnjenja poloţaja i stava tijela oštećenika u trenutku kada je pogoĊen

projektilom ispaljenim iz vatrenog oruţja. Generalno posmatrano, pouzdani zakljuĉak o poloţaju i stavu tijela oštećenika u trenutku pogotka zrnom, moguć je iskljuĉivo u sluĉaju prostrijelne rane nastale opaljenjem jednog hica i to samo ako postoje tzv. “tri taĉke”. U tojsituaciji se izrazi “prva” i “druga taĉka” odnose na u laznu i izlaznu strijelnu ranu, a izraz

“treća taĉka” se odnosi na mehaniĉko oštećenje nastalo udarom zrna nakon prostrijela tijela uneki ĉvrsti i masivni predmet (na primjer, namještaj, zid, vrata itd.). Moguće je da se “treća

138 Glavnina informacija iz ovog segmenta crpljena je iz struĉnih ĉasopisa «Kalibar»119/07; 41/00

139 Glavnina rada bazira se na radu Vojina Mašturka «Forenziĉni 3D», Perjanik, broj 3/05.



374

taĉka” nalazi i ispred oštećenog, na primjer, u sluĉajevima prostrijela tijela pucanjem krozdrvena vrata ili kroz staklo na vratima, prozoru itd. Samo u ovakvim situacijama je moguća

pouzdana rekonstrukcija poloţaja i stava tijela oštećenika u trenutku pogotka zrnomispaljenim iz vatrenog oruţja. Sve ovo je veoma vaţno za rekontrukciju dogaĊaja irekonstrukciju dinamike cijelog dogaĊaja.

Koristeći se forenziĉnom primjenom mnoštva razliĉitih kompjuterskih programa koji seskupno nazivaju CAM (engl: Computer aided modeling) i CAD (engl: Computer aided

design), odreĊeni eksperti nastoje rekonstruisati razliĉite sluĉajeve ranjavanja i ubistavavatrenim oruţjem. Prvu kompjutersku 3D rekonstrukciju ubistva koju je prihvatio sud,napravio je ameriĉki forenziĉni balistiĉar Alexander Jason 1993. godine. OdreĊenemodifikacije ovog sistema razvio je Vojin Mašturko, koji je svoju tehnologiju nazvaoForenziĉni 3D, s osnovnom ţeljom da kriminalistima, sudijama i inim drugim pomogne okorekonstrukcije pojedinih sluĉajeva i objašnjenja mater ijalnih tragova na licu mjesta nekog

dogaĊaja, na okrivljenom, na oštećenom – ţrtvi. Umjesto verbalnog objašnjenja, Forenziĉni3D upotrebljava vizuelni pristup i prezentira bitne dokaze pomoću slika, videa i interaktivne3D tehnologije.

Forenziĉni 3D nije zamjena, već je svojevrsna nadopuna za klasiĉnu sudskurekonstrukciju s nekoliko bitnih prednosti:

- Za vrijeme provoĊenja sudske rekonstrukcije osumnjiĉeni u pravilu ne ţeli saraĊivati ili je“duhom odsutan”, nastojeći potisnuti iz svijesti misli na traumatiĉne dogaĊaje. Posljedicanavedenog je da ĉesto oteţava ili ĉak opstruira rekonstrukciju. Navedenom problemumoţe se doskoĉiti pomoću 3D modela osumnjiĉenog generiranog kompjuterom, te

provoĊenjem kompjuterske trodimenzionalne rekonstrukcije dogaĊaja.

- U sluĉaju rekonstrukcije ubistva nuţno je pronaći osobu koja mora odigrati uloguoštećenika. Zbog razliĉitih razloga (visina, tjelesna graĊa, nezainteresiranost odabraneosobe itd.) navedeno je ĉesto vrlo loš izbor. Kompjuterski generirani 3D model oštećenikamoţe se napraviti kao njegova vjerna replika, a animiranjem 3D modela oštećenika moţese postići ţeljeni cilj.

- Oštećenik ĉesto nije u stanju fiziĉki odgovoriti zahtjevima koji mu se postavljaju zavrijeme vršenja sudske rekonstrukcije. Posljedice strijelnih rana oštećenika mogu bititakve da mu je bitno smanjena pokretljivost, te oštećenik nije u stanju zauzeti razliĉite

poloţaje i stavove tijela, kako se to od njega zahtijeva za vrijeme vršenja rekonstrukcije.Kompjuterski generiranim 3D modelom oštećenika moguće je riješiti navedeni problem.

- Simulacija razliĉitih uslova osvi jetljenosti (noćno, dnevno, snaţno svjetlo «u oĉi» itd.) ividljivost (kiša, snijeg, magla itd.) ne predstavlja problem, kao niti dodavanje raznihšumova ili zvukova. Na taj naĉin je pomoću kompjuterske tehnologije moguće vjerno

rekonstruisati razliĉite situacije kod kojih su vaţni uvjeti osvijetljenosti i vidljivosti namjestu odreĊenog dogaĊaja, što je veliki problem za klasiĉnu sudsku rekonstrukciju i što,faktiĉki, uopće nije moguće izvesti bez upotrebe raĉunara.

- Balistiĉke simulacije ranjavanja ili ubistva u lovu ponekad zahtijevaju i aktivno uĉešćeţivotinja. Klasiĉnom sudskom rekonstrukcijom nije moguće na kontrolirani naĉin ukljuĉitiu rekonstrukciju i ţivotinje. Pomoću Forenziĉnog 3D-a moguće je na kontroliran naĉinukljuĉivati u rekonstrukciju ĉak i animirane 3D modele ţivotinja (konje, pse, medvjede,lisice, jelene, fazane, patke itd.).

Kompjuterske 3D rekonstrukcije ubistava uvijek moraju biti bazirane na materijalnim

tragovima izuzetim s mjesta dogaĊaja, na okrivljenom i oštećenom. Navedeno znaĉi da se

posebna paţnja mora posvetiti sljedećem:



375

- poloţaju ĉahura izuzetih s lica mjesta odreĊenog dogaĊaja, - poloţaju oštećenja od zrna na vratima, zidovima i sliĉnim nepomiĉnim objektima na

mjestu odreĊenog dogaĊaja, - tragovima pucanja (GSR) na rukama, odjeći, kosi, licu, obrvama i unutrašnjosti nosa

oštećenika, okrivljenog, te svjedoka,

-

tragovima pucanja (GSR) na odjeći oštećenika, a u neposrednoj blizini mehaniĉkogoštećenja na odjeći, - nalazu i mišljenju specijaliste sudske medicine, a posebno u dijelu koji opisuje strijelni

kanal.

Tipiĉni ulazni podaci za Forenziĉnu 3D rekonstrukciju dogaĊaja u kojima je došlo dokriviĉne upotrebe vatrenog oruţja su slijedeći:

- svi podaci s mjesta dogaĊaja (zapisnik o uviĊaju, videosnimak, fotodokumentacija

uviĊaja, skice mjesta dogaĊaja itd.), - verzije dogaĊaja okrivljenog, oštećenog i svjedoka,

-

balistiĉka identifikacija korištenog oruţja, - procjena ili identifikacija strijelca bazirana na tragovima pucanja (GSR) na šakama,

odjeći, licu, kosi, obrvama i unutrašnjosti nosa okrivljenika, - procjena znaĉaja dokaznih tragova pucanja (GSR) na šakama, odjeći, licu kosi, obrvama,

te unutrašnjosti nosa oštećenika i svjedoka, - identifikacija ulazne/izlazne rupe od zrna na odjeći okrivljenika bazirane na GSR analizi

okoline mehaniĉkog oštećenja na odjeći, - odreĊivanje udaljenosti pucanja bazirane na GSR analizi okoline mehaniĉkih oštećenja na

odjeći, - procjena poloţaja strijelca na osnovu pozicije pronaĊenih ĉahura, te eksperimentalno

utvrĊenog naĉina izbacivanja ĉahura iz predmetnog vatrenog oruţja, -

procjena rezultata balistiĉke i GSR ekspertize, te uporeĊivanje s rezultatimasudskomedicinske ekspertize,

- procjena poloţaja i stava tijela oštećenika u 3D prostoru mjesta dogaĊaja u trenutku kada

je projektil pogodio tijelo oštećenog,

MeĊutim, korištenje Forenziĉnog 3D, nije baš tako jednostavo i zaht ijeva poznavanje

razliĉitih disciplina i tehnika:

1. Tehnike koje nisu iskljuĉivo forenziĉne: - geodetske (upotreba totalne stanice, laserskog skenera ili terestriĉke fotogrametrije),

-

kartografske,-

tehnike editiranja i nelinearne montaţe digitalnog videa, - cijeli spektar tehnika 3D modeliranja upotrebom CAD i CAM softwera.

2. Forenziĉne discipline:

- forenziĉne balistiĉke ekspertize, - ekspertize tragova pucanja (GSR) pomoću SEM/EDX, AA ili ICP, - sudskomedicinske ekspertize.

Upravo iz svega navedenog, nedvosmisleno slijedi da je idealno rješenje za rad sa

Forenziĉnim 3D, timski rad više razliĉitih forenziĉnih eksperata:



376

- specijalista za geodeziju ili kartografiju,

-

specijalista za 3D modeliranje, animacije i simulacije,

- specijalistu za nelinearnu montaţu digitalnih videa, - sudskog vještaka za balistiku i tragove pucanja (GSR),

- sudskomedicinskog vještaka,

-

forenziĉne eksperte drugih specijalnosti zavisno od specifiĉnosti pojedinog sluĉaja.

Idealno je da svi uĉesnici (forenziĉni eksperti) meĊusobno koordiniraju svoj rad isvakako, djeluju kao tim. MeĊutim, preporuĉljivo je da jedan do dva eksper ta budu odgovorna

za konaĉni forenziĉni zakljuĉak koji se podnosi naruĉiocu zahtjeva za vještaĉenje.

5.1. Tipiĉni redoslijed postupaka kod Forenziĉkog 3D-A

Svaki pojedini sluĉaj je specifiĉan, meĊutim, praksa je pokazala da je u najvećem brojusluĉajeva redoslijed postupaka slijedeći:

1.

Modeliranje kompjuterskog 3D modela samog mjesta dogaĊaja. Ako nije nuţnavisoka preciznost, dovoljno je uzeti podatke iz spisa, odnosno iz zapisnika o uviĊaju,te skice lica mjesta dogaĊaja. Ako je u konkretnom sluĉaju preciznost podataka omjestu dogaĊaja od kritiĉne vaţnosti, neophodno je angaţirati specijaliziranoggeodeta, koji će upotrebom, tzv. totalne stanice na osnovu mjerenja velikog broja

taĉaka na mjestu dogaĊaja, kreirati precizan 3D model mjesta dogaĊaja. Za mjesta

dogaĊaja veliĉine do 300 m, moguće je dobiti poloţajnu i visinsku preciznost svakeizmjerene taĉke od oko 9 mm. Ako takva preciznost u konkretnom sluĉaju nijedovoljna, uz korištenje 3D skenera moguće je dobiti preciznost svake izmjerene taĉke

od oko 1 mm, meĊutim, to takoĊe dovodi i do geometrijske progresije povećanjatroškova.

2.

Modeliranje kompjuterskog 3D modela oštećenog, okrivljenog i svjedoka (zajedno sasvim kontrolama potrebnim za animaciju). Ako u konkretnom sluĉaju nije nuţnavrhunska preciznost, upotrebljavaju se 3D modeli iz baze podataka. Ako je u

konkretnom sluĉaju bitno kreirati vjerni 3D model koji ukljuĉuje ne samo visinu, već itjelesnu graĊu i druge specifiĉnosti, moguće je ruĉno kreirati precizan 3D modeloštećenog sa strijelnim ranama, te odjećom kakvu je nosio tempore criminis.

3. Ubacivanje kompjuterskog 3D modela oštećenog, okrivljenog i svjedoka u 3D model

mjesta dogaĊaja. 4. Simulacije raznih verzija dogaĊaja sukladno iskazu oštećenog, okrivljenog i svjedoka. 5.

Simulacija vjerovatne/najvjerovatnije verzije dogaĊaja ili pojedinog segmenta

dogaĊaja.

5.2. Primjer korištenja Forenziĉnog 3D u praksi

Oštećeni je zadobio prostrijel lijeve natkoljenice za vrijeme utjerivanja dugova odokrivljenog. S njim u društvu je bilo i nek oliko prijatelja i poznanika. Okrivljeni je tvrdio da

je bio napadnut pred vratima svoje porodiĉne kuće, te da se samo povlaĉio u dubinu svogdvorišta, gdje je nehotice pucao sa zemlje nakon što su ga oborila tri lica/napadaĉa, a pritom

je prostrijelio lijevu natkoljenicu oštećenog u trenutku kada mu je oštećeni pokušao oteti pištolj iz ruke. Rezultati analize tragova pucanja pomoću atomske apsorpcione spektrometrije(GSR analize) u okolini mehaniĉkog oštećenja na lijevoj nogavici hlaĉa oštećenog upućivali

su na nedvojben zakljuĉak da je iskaz okrivljenog neprihvatljiv, jer su pokazivali da je ulaznarupa od zrna sa straţnje strane lijeve nogavice, što znaĉi da oštećeni nije pogoĊen s prednje



377

strane, dok je pokušavao oteti pištolj okrivljenog, kako je to naveo u svojoj izjavi, već jeoštećeni pogoĊen sa straţnje strane. Da bi se došlo do zakljuĉka koji je bio vjerovatni poloţaji stav tijela okrivljenog i oštećenog u tranutku ranjavanja, kreiran je 3D model mjestadogaĊaja u koji su ubaĉeni 3D modeli okrivljenog i oštećenog, te simulirani razliĉiti mogući

poloţaji i stavovi tijela. U ovom sluĉaju je Forenziĉna 3D tehnologija bila od velike pomoći

jer je zbog posljedice ranjavanja pokretljivost oštećenog bila znatno smanjena, tako da uopćenije mogao znaĉajnije podignuti koljeno lijeve, prostrijeljene noge. Konaĉni zakljuĉak je bioda se odbacuje verzija dogaĊaja okrivljenog, te da je okrivljeni pucao u oštećenog u trenutkukad mu je oštećeni bio okrenut leĊima.

Praktiĉno u svim sluĉajevima gdje ima više svjedoka susrećemo se i sa više razliĉitihverzija dogaĊaja. U sluĉajevima gdje nema preţivjelih svjedoka, rekonstrukciju trebanapraviti na osnovu dostupnih materijalnih tragova. Forenziĉna 3D tehnologija omogućavatestiranje pojedinih verzija dogaĊaja. Uzimajući u obzir sve bitne tragove s mjesta dogaĊaja,te rezultate forenziĉnih analiza, sudski vještak za balistiku moţe zakljuĉiti koja je vjerovatnaverzija dogaĊaja, te formulirati vlastitu verziju dogaĊaja. Forenziĉna 3D tehnologijaomogućava prikazivanje vjerovatne verzije dogaĊaja u formi slika za fotodokumentaciju, te u

formi forenziĉne animacije u obliku animacijskog kompjuterskog fajla koji se u spis moţe priloţiti na CD ili DVD mediju, te prikazati u obliku kompjuterske multimedijalne prezentacije u sudskoj dvorani.

5.3. Forenziĉna interaktivna 3D tehnologija u stvarnom vremenu

Forenziĉna interaktivna 3D tehnologija u stvarnom vremenu je znaĉajno unapreĊenjeForenziĉne 3D tehnologije koja omogućava posmatraĉu ne samo da posmatra forenziĉneanimacije kao pasivni posmatraĉ, već da “uĊe” u dubinu imaginarnog, cyber 3D prostora

mjesta dogaĊaja u kojem su simulirani vjerovatni poloţaji i stavovi tijela okrivljenog ioštećenog u pojedinim bitnim odsjeĉcima vremena. Upotrebom odgovarajućeg grafiĉkogsuĉeljavanja kompjutera, te korištenjem VRML (Virtual Reality Modeling Language)tehnologije, posmatraĉ moţe “ući” u imaginarni prostor mjesta dogaĊaja, te se “kretati” ponjemu po svom nahoĊenju. Na taj naĉin, posmatraĉ moţe dobiti sasvim drugi, realistiĉni uvidu samo mjesto dogaĊaja, te meĊusobne odnose pojedinih tragova na mjestu dogaĊaja. Na tajnaĉin se sudijama, tuţiocima, braniocima u istraţnom i dokaznom postupku omogućavavirtualno kretanje po mjestu dogaĊaja i olakšava razumijevanje rasporeda tragova na mjestu

dogaĊaja, kao i lakše razumijevanje detalja pojedinih verzija dogaĊaja, što je, svakako, od presudne vaţnosti za donošenje zakljuĉaka u pogledu procjene vjerovatnosti pojedine verzijedogaĊaja.

Forenziĉni 3D nije nova fotografska tehnika, već je prije nova forenziĉna vizuelnaanalitiĉka tehnika. Forenziĉnu 3D tehnologiju treba primjenjivati paţljivo i uvijek na osnovuĉinjenica i materijalnih dokaza. Iako Forenziĉna 3D tehnologija nije idealna i takoĊer imasvojih ograniĉenja, dosadašnja iskustva iz svijeta, na konkretnim sluĉajevima iz prakse,

pokazala su izuzetnu uvjerljivost u pogledu prezentacije rekonstrukcija dogaĊaja u kojima jedošlo do (kriviĉne) upotrebe vatrenog oruţja.



378



Slika 137.

Slika 138. Slika 139. Primjena Forenzič kog 3D u praksi



379

6. VATRENO ORUŢJE U TABELAMA

Odnos kalibra i promjera cijevi vatrenog oruţja s neoţlijebljenom cijeviTabela 60.

Kalibar Promjer cijevi u

mm

4 23,4

8 20,8

10 19,3

12 18,2

16 16,8

20 15,7

24 14,7

28 13,832 12,7

36 10,2

Opće osobine lovačkih baruta (po Rapajiću i Todoroviću) Tabela 61.

Vrsta

baruta

Koliĉina plina

1/kg

Toplota

sagorjevanja C0

Toplotna

energija kal/kg

Uslovna brzina

projektila m/sec

Crni barut 280 2300 685 430

Nitrocelulozni 900 2600 950 860

Nitroglicerinski 840 3800 1290 960

Prosječan broj sačmenih zrna Tabela 62.

Krupnoćasaĉme u

mm

KALIBAR/DUŢINA ĈAHURE

12/70 12/65 16/70 16/65 20/70 20/65

4,5 67 63 57 54 50 484,0 95 90 82 77 71 68

3,5 142 134 122 114 105 100

3,0 225 213 195 180 170 162

2,5 390 368 335 315 290 280

2,0 755 715 645 605 565 545



380

Prodiranje barutnih čestica kroz štofani mantil (Pištolj TT) po Skopinu Tabela 63.

Dubina prodiranja ĉestica Rastojanje

Probija cijelu debljinu materijala od 0 do 2 cmProbija cijelu debljinu ali su u dubini ĉestice hrĊe 2 do 6 cm

Probija materijal do polovine oko 7 cm

Probija do jedne trećine 10 do 30 cm

Leţi samo na površini materijala 30 do 40 cm

U veliko j koliĉini i gusto rasporeĊen do 10 cm

Barutna zrnca na meĊusobnom rastojanju 10 do 40 cm

Tvornički podaci za pištolje “Zastava” Tabela 64.

M 57 M 70 9 mm 9mmK

kalibar 7,62 mm 7,65 mm 9 mm 9mm K

poĉetna brzina m/sek. 450 300 330 260

duţina cijevi u mm 116 94 116 94

broj ţljebova 4 6 6 6

Korak uvijanja 240 240 240 240

kapacitet okvira, kom. 9 8 9 8

duţina pištolja u mm 200 165 200 165

visina pištolja u mm 130 115 130 115

teţina pištolja u gr 780 675 780 650Tvornički podaci za pištolje “Beretta”

Tabela 65.

cal. 7,65 mm M-1934 cal. 9 mm M-1938

poĉetna brzina 250 m/sek -

duţina cijevi u mm 152 152

broj ţljebova 6 6

kapacitet okvira 7 7

duţina pištolja u mm 94 94

teţina praznog pištolja 660 700

Tvornički podaci za pištolje “Parabellum 08”, “Mauzer C–96” i “Walther” Tabela 66.

“Parabelum 08” “Mauzer C – 96” “Walther”

Kalibar 9 mm 7,63 mm 9 mm

poĉetna brzina m/sek. 350 430 350

duţina cijevi u mm 223 312 213

broj ţljebova

kapacitet okvira 8 10 8

teţina praznog pištolja 870 1250 960



381

Tvornički podaci za pištolj (M - 33: “TT”) i revolver (“Nagant”) sovjetske proizvodnje Tabela 67.

Pištolj M-33 (“TT”) Revolver “Nagant”

Kalibar 7,62 7,62

poĉetna brzina m/sek. 420 310

duţina u mm 193 229

broj ţljebova 4 4

kapacitet okvira/doboša 8 7

teţina praznog u gr. 830 790

Tvornički podaci za pištolj ("Colt" M -1911) i revolver (“Smit -Wesson”) proizvedeni u SAD Tabela 68.

pištolj “Colt” M - 1911 revolver “Smit – Wesson”

kalibar 11,43 mm 11,43 mm poĉetna brzina m/s 262 262


broj ţljebova

kapacitet okvira/doboša 7 6

teţina bez municije u gr 1130 1020

duţina u mm 216 274

Tvornički podaci za vojničku pušku “Mauzer” u mod. 98 i karabin 98 k.Tabela 69.

“Mauzer” u mod. 98 karabin 98 k.

kalibar metka 7 mm 7,9 mm

poĉetna brzina u m/sek. 870 745


kapacitet okvira 5 5

teţina bez municije u gr 4140 3900

duţina cijele puške u mm 1255 1110

Tvornički podaci za vojničku pušku "Carcano" M -1891 i "Karabin" M-9Tabela 70.

"Carcano" M - 1891 "Karabin" M - 9

kalibar metka u mm 6,5 6,5

poĉetna brzina u mm 730 814


kapacitet magacina 6 5

teţina bez municije u gr. 3800 3090

duţina cijele puške u mm 1290 1016



382

Taktičko-tehnički podaci nekih revolvera Tabela 71

Drţava Naziv modela Kalibar u mm Teţina u gr Broj metaka udobošu

Poĉetna brzinau m/s

Austro-ugarska M-98 8 710 8 228Belgija Chamelot-

Delvigne M.7111 1030 6 -

Francuska M.92 8 840 6 215

Italija Glisenti 10,35 880 6 -

Njemaĉka Sharp saxon 10,6 1000 5 160

SAD

Smith andWessonM.1917 Colt

M.1917

11,43 1020 6 247

11,43 1134 6 -

SSSR Hagan M.1895 7,62 750 7 272

Švedska Lefancheux-Francotte M.71

5

11 1170 6 160

Velika Brit. Enfield, Mark IWebley, MarkVI

9,65 800 6 183

11,56 1076 6 183

Probojnost puščanih zrna 7,9 mm na raznim daljinama gaĎanja Tabela 72.

Daljina gaĊanjau m.

Zemlja Pijesak sa šl junkom Tvrdo drvo Meko drvo elik

50100400600

42 cm60 cm80 cm62 cm




0,5 cm---

7. ZAŠTITNI PRSLUK „PANCIR“

7.1. Zašto “pancir” i kako ga izabrati?

Iako bi se moglo ponekad reći da se SAD gube u pretjeranoj statistici vrlo ĉesto, upravota statistika, potvrĊuje odreĊene teze, ili daje smjernice za neke buduće aktivnosti. U tomsmislu, negdje krajem 2002. godine zabiljeţen je dvijehiljaditi sluĉaj da je polica jac na

duţnosti preţivio napad vatrenim oruţjem zahvaljujući okolnosti da je, ispod redovneuniforme, nosio zaštitni prsluk.

Kao što smo ranije naveli, upravo zahvaljući “pancirima”, mnogi policajci u SAD

preţivjeli su napad vatrenim oruţjem. Upravo navedena precizna statistika je zabiljeţila da se prvi napad ovog tipa dogodio 1973. godine u Detroitu, kada je policajca u civilu, Rona

Jagielskog, u predio srca pogodio metak kalibra .38 Spl, ispaljen iz zgrade u koju se, sa

jedinicom, spremao da upadne, a po dojavi da se tu odvija trgovina narkoticima. Zrno je

pronaĊenu u zaštitnom prsluku, a policajac je zadobio samo lakšu kontuziju i modricu namjestu pogotka, te se istog dana vratio na posao. Dvijehiljaditi sluĉaj s poĉetka našeg teksta,



383

još je drastiĉniji. Policajca Henrija Huffa, dok je vršio kontrolu saobraćaja, iz neposredne blizine, kada se pribliţio vozaĉevim vratima, s dva metka kalibra 9 mm PARA pogodio jekriminalac ĉije je vozilo zaustavio (ovo je još jedan od bezbroj razloga zbog koga naša

policija mora biti izuzetno oprezna pri poslovima vezanim za kontrolu saobraćaja).Zahvaljujući zaštitnom prsluku, i Huff je prošap samo s manjim hematomom na tijelu, na

mjestu pogotka.MeĊutim, nisu svi imali sreću da im zaštitni prsluci spasu ţivot. Tako je samo u periodu

od 1985. do 1996. godine, u SAD poginulo 288 policajaca, iako su koristili navedeni vid

zaštite. Najveći broj, njih 169 (58%), bio je pogoĊen u glavu, 82 su pogoĊena u torzo (trup),20 ispod prsluka, 10 je udareno vozilom, a tro jica su ubodena sjeĉivom.

Od 82 ubijena policajca pogoĊena u trup, 22 (27%) su pogoĊena iznad gornje ivice prsluka, ĉak 42 (51%) kada je projektil prošao pored zaštitnih panela ili kroz otvor za ruke, ali je u 11 sluĉajeva zrno probilo zaštitni prsluk i ušlo u tijelo – što pokazuje da ova vrsta zaštitenije u potpunosti savršena. Zrna koja su probila ploĉu pancira uglavnom su bila ispaljena izoruţja velikog kalibra, od ĉijeg pogotka ovakva vrsta zaštitnih prsluka i ne moţe da zaštiti.

Kako bi se što bolje shvatilo navedeno (iako smo o sistemima konstrukcije već govorili)

ukratko ćemo navesti najnoviji pregled ovog dijela zaštitne opreme. Panciri“, kakve danas susrećemo, postoje tek odnedavno (pogledati historijski aspekt

objašnjen kasnije). Uglavnom su izraĊivani od više slojeva sintetiĉkog materijala kevlar (opetvidjeti kasnije), satkanog od vlakana otprilike ĉetiri puta ĉvršćih od ĉeliĉnih, istog promjera.

Najĉešće se koriste prsluci sa prednjim i zadnjim panelom od kevlara, koje objedinjuje spoljni

omotaĉ od bilo kog materijala. U ovisnosti od stepena zaštite koji pruţaju ovi prsluci mogu da budu dodatno ojaĉani ploĉama od stakla, ĉelika, keramike; u najskorije vrijeme i titanijuma.Ĉesto im se, još, dodaju i “anti trauma” ploĉe (najĉešće od tvrde ili sunĊeraste gume ili

plastike), koje spri jeĉavaju prenošenje energije zaustavljenog projektila na tkivo ispod prsluka.

Kao što smo već ranije pisali dugo je postojao pravi vakuum u izradi ove opreme. Pancirikoji pouzdano štite od pogotka vatrenim oruţjem, izraĊeni od upletenih ĉeliĉnih ţica ilialkica, tada gotovo da i nisu postojali, pa je veliko pitanje da li bi kralj Aleksandar preţivioatentat 1934. godine u Marselju, da je na sebi imao svoju pancirnu košulju (firme “Hantsman”iz Birmingema, u to vrijeme najbolju na svijetu), pošto je napadaĉ koristio pištolj kalibra 7,63Mauser, sa zrnima izuzetno velike probojne moći.

Tako je sve do pojave sintetiĉkih vlakana, kakav je kevlar (kao što smo ranije pisali) ovaj problem ostajao neri ješen. Dakle, sa pojavom kevlara, sa vlaknima izuzetno otpornim nakidanje, stvorile su se mogućnosti za izradu zaista efikasnih zaštitnih prsluka, kojizaustavljaju projektile iz vatrenog oruţja. Većina prsluka od kevlara, od panela sa više slojeva

platna, zaustavlja standardno zrno 9 mm PARA, .357 Magnum i .45 ACP gotovo bez

oštećenja (prsluka). MeĊutim ovakvi prsluci gotovo da i ne pruţaju efikasnu zaštitu odhladnog oruţja, odnosno sjeĉiva i drugih šiljatih predmeta ili str ijela, jer se i pancirna platna,

izraĊena tkanjem kevlarskih vlakana, lako sijeku, kao i ostale tkanine. Upravo iz ovog

razloga, u standardne zaštitne prsluke ubacuju se posebni materijali (paneli), koji štite i odnapada hladnim oruţjem – što se posebno i oznaĉava, i naglašava na samom prsluku.

Svaki od dodataka osnovnoj konfiguraciji prsluka uvećava njegovu masu i glomaznost,što oteţava kretanje, sputava pokrete korisnika i ĉini nošenje manje komfornim. Upravo iz tograzloga, ĉesto se prave kompromisi, pa se izraĊuju prsluci razliĉitih stepena zaštite, ali i“komfornosti”.

U prvu skupinu spadaju prsluci stepena zaštite I, koji pruţaju efikasnu zaštitu od projektila kalibra .22 LR (ukljuĉujući i hiperbrze metke), 6,35 mm, 7,65 mm, sve do metka

.38 Spl, standardne brzine i mekog zrna. Ovu su najlakši prsluci, veoma laki za nošenje i potpuno neprimjetni ispod garderobe. Klasu II – A ĉine prsluci sposobni da štite od



384

standardnih metaka .45 ACP, 9 mm PARA i .357 Magnum, kao i .38+P+. TakoĊer su veomakomforni, i preporuĉuju se za svakodnevno nošenje ispod uobiĉajene garderobe, a obiĉno seizraĊuju od oko 50 slojeva kevlarskog platna. Zrno 9 mm PARA, prilikom udara u takav

panel, probiće najĉešće 2 – 3 sloja kevlarskog platna, .357 Magnum od 138 grs 2 sloja, .22LR

od 40 grs – dva, dok .38Spl i .45 ACP gotovo da neće probiti nijedan. Klasu II ĉine posebno

ojaĉani prsluci, koji zaustavljaju većinu zrna kalibra 9 mm PARA (osim pancirnih), kao i zrna.357 Magnum svih brzina, a najĉešće zaustavljaju i zloglasni 7,62x25, zbog ĉega su i neštoteţi i glomazniji, pa teško mogu da budu neprimjetni ispod tanje odjeće. U klasu III – A

ubrajaju se prsluci sposobni da zaštite od FMJ .44 Magnum metaka brţih od 420 m/s, 9 mmPARA zrna ispaljenih iz automata (poĉetna brzina 450 m/s i većih), kao i većine pancirnihzrna u pištoljskim kalibrima. Teško se nose neprimjetno, a preporuĉuju se u situacijama kadase izvjesno oĉekuje napad vatrenim oruţjem, pa je stepen zaštite bitniji od uobiĉajenogslobodnog kretanja. Posljednju skupinu ĉine prsluci klase III, koji se iskljuĉivo nose prekogarderobe, i koji pruţaju efikasnu zaštitu protiv većine zrna standardne konstrukcije (bezmetalnih penetratora), u većini standardnih vojnih pušĉanih kalibara, kao što su 7,62x51

NATO, 7,9x57, 7,62x63, 7,62x39, 7,62x54R (i manjih naravno), ali koji u dobroj mjeri

oteţavaju normalno kretanje i savijanje, pa se zbog toga koriste u posebnim situacijama.Sve navedeno, potrebno je shvatiti okvirno, s obzirom da deklarir ani stepen zaštite zavisi

od mnogih faktora, u koje spadaju veliĉina, promjer, oblik i konstrukcija projektila, brzinakojom on pogaĊa pancir, ali i mjesta pogotka, kao i stanje samog panela, inaĉe dostaosjetljivog na vanjske utjecaje (naroĉito na sunce). Upravo zbog svega navedenog zaštitni

prsluci posebno se ĉuvaju i skladište, a rok trajanja im je ograniĉen na oko pet godina, kada ih je, po preporuci većine proizvoĊaĉa potrebno zami jeniti novim. Sve navedeno “pancire” ĉiniizuzetno skupim, pa im se cijena uobiĉajeno kreće od nekoliko stotina – do, ĉak, nekolikohiljada dolara.

Na samom kraju priĉe o zaštitnim prslucima donosimo kratko uputstvo o tome kakoizabrati “pancir” za sebe. Da bi zaštitni prsluk ispunio svoju namjenu i uspješno zaštitiokorisnika, prilikom izbora i nabavke, potrebno je voditi raĉuna o nekoliko bitnih elemenata.

Nikada ne treba nabavljati polovan, oštećen, ili prsluk kome je, po deklaraciji proizvoĊaĉaistekao rok upotrebe, s obzirom da ne moţete da budete sigurni da je pravilno ĉuvan i da jezadrţao predviĊena svojstva. Uvijek je potrebno odluĉiti se za nekog od poznatijih

proizvoĊaĉa, ĉije ime i ugled garantiraju kvalitet, a etiketa pokazuje realne karakteristike.Takvi su prsluci, po pravilu, najskuplji, ali, svakako, i najkvalitetniji.Trebao bi se izabrati

prsluk koji, u odnosu na tjelesnu graĊu, zaštitnim panelima pokriva najveću površinu t ijela iobavezno ima i boĉnu – potpazušnu zaštitu, kao i da pruţa zaštitu od napada oštrim

predmetima. TakoĊer, veoma je vaţno izabrati i odgovarajuću veliĉinu, tak o da prsluk pokriva

najveći dio trupa, a da ne ometa u bitnijoj mjeri slobodu kretanja; uz to, da bude prislonjen uz

tijelo, kako bi se, u sluĉaju pogotka, izbjeglo dinamiĉko prenošenje energije. Na samom kraju,ali i najvaţnije – uvijek treba izabrati prsluk sa najvećim stepenom zaštite koju konkretnasituacija i zadatak dozvoljavaju da korisnik ima na sebi. A, bez obzira na izbor i stepen zaštitekoji pruţa, prsluk bi trebao da ima anti – trauma ploĉu ili uloţak 140

.

7.2. Novi pancirni prsluk

Veoma interesnatan podatak objavili su predstavnici jugoslovenske firme ALEKS

ARMOR, predstavljajući svoj novi pancirni prsluk. Tom prilikom oni su tvrdili da njihovmekani pancirni prsluk, naĉinjen od patentiranog i svjetski poznatog holandskog materijalaMicr o Dyneema (majkro dajnema; ribolovcima poznata kao materijal od kojeg se izraĊuju

140 Kalibar “ 71/02.



385

najbolji upredeni najloni za pecanje), pruţa za ĉitavu klasu veću zaštitu od sliĉnih,napravljenih od kevlarskih vlakana. Ovo vlakno ima veliki odnos jaĉina /teţina (1mm debe lo

vlakno Dyneema moţe nositi 240 kg), dovoljno je lako da moţe plivati na vodi i ima visokikapacitet apsorpcije energije.

Prema deklaraciji proizvoĊaĉa, mekani prsluk, bez dodatnih ploĉa, s boĉnim ekstenzijama

(odnosno, i boĉnom zaštitom), pogodan i za spoljašnje, i za prikriveno nošenje, naĉinjen odsvega 38 slojeva materijala, pruţa stepen zaštite od, ĉak, IIIA (što znaĉi da štiti od pogodakaiz automata ispaljenih zrna 9 mm PARA, 8g, FMJ, poĉetnih brzina 426-441 m/s, kao i

pogodaka drugih kalibara; ukljuĉujući .44 Mag, JSP, 15,5 g, poĉetnih brzina 420-440 m/s), pri

ĉemu je i njegova ukupna masa oko triput manja od onih kevlarskih: svega oko 1850 grama.

No, pogledajmo kroz historiju kako je tekla aktivnost sa razvojem zaštitne odjeće.

7.3. Historija upotrebe zaštitne odjeće141

Laka odjeća za zaštitu tijela od djelovanja vatrenog ili hladnog oruţja široko je dostupna

policijskim snagama već više od 20 godina. Ljudi su tokom historije u raznim ratnim ilidrugim opasnim situacijama koristili razne materijale kako bi zaštitili tijelo od povreĊivanja.Prvobitna zaštita za tijelo i štitovi pravili su se od ţivotinjskih koţa. Kako je civilizacijanapredovala, poĉelo se u te svrhe upotrebljavati drvo, a zatim i ţeljezo. Srednjovjekovnivitezovi imali su metalni oklop koji ih je štitio u mnogim bitkama. Ipak poĉetak upotrebevatrenog oruţja (oko 1500. godine) uĉinilo je većinu tradicionalnih štitova ili oklopaneupotrebljivim. Ustvari, jedina prava zaštita od vatrenog oruţja bili su zidovi koje je ĉovjek

pravio od kamena, zemlje, betona. Prvi sluĉaj upotrebe mekših materijala za zaštitu tijelanalazimo u srednjovjekovnom Japanu, gdje su korištena odijela od svile. Premda je prvi

policajac u Americi ubijen u okršaju s odmetnicima 1794. godine bio maršal Robert Forsyth,

sve do kraja 19. vijeka nije zabiljeţen pokušaj upotrebe zaštitne odjeće protiv djelovanjavatrenog oruţja. U to vrijeme vojni struĉnjaci su ispitivali mogućnost upotrebe sile tako da su

privukli paţnju i Kongresa, naroĉito nakon atentata na predsjednika Wiliama McKineleyja

koji se desio 1901. godine.

Odjeća, koju su tom prilikom prikazali, efikasno je štitila tijelo od ranjavanja mecimaĉija je brzina bila mala (oko 120m/s), dok za novo streljivo, ĉiji su meci imali brzin u preko

180 m/s nisu imali zaštitno djelovanje. Pored ovoga, cijena izrade ovih materijala i odjeće bila je znaĉajan usporavajući faktor (u 1998. godini pribliţno 1.400 US $ košta pojedinaĉniodjevni predmet). Isto tako i ĉinjenica da je 1914. godine prije stolonasljednik Frantz

Ferdinand, tokom posjete Sarajevu gdje je pogotkom u glavu ubijen, nosio ovakvu vrstu

zaštitne odjeće, znaĉajno su usporili istraţivanja u ovom podruĉju.

Administracija za patentiranje u SAD zabiljeţila je daleke 1919. godine razliĉitodizajnirane komade odjeće koji su nudili zaštitu t ijela od vatrenog oruţja. Prvi dokumentiranisluĉaj uspješnog korištenja zaštitne odjeće protiv djelovanja zrna ispaljenog iz vatrenog oruţjaobjavljen je u “Veĉernjoj zvijezdi”, listu koji je štampan u Washingtonu 2. aprila 1931.

godine. Tada je jakna sa zaštitnim svojstvima prikazana Metropolitan policiji. Ipak, niti jedanod prikazanih modela nije u potpunosti potvrdio upotrebljivost u policijskim snagama ili za

kriviĉno - popravne ustanove.

Naredna generacija odjeće otporne na djelovanje vatrenog oruţja uvedena je u Drugomsvjetskom ratu. Takozvana “Flak jacket” bila je naĉinjena od najlona, pruţajući zaštitu

prvenstveno od fragmenata municije, ali protiv municije tadašnjih pištolja i pušaka nije pokazivala nikakvu zaštitu. Ove jakne bile su nezgrapne i primjena je bila ograniĉena

141 Dio materijala u narednom dijelu teksta korišten je iz Priruĉnika za obuku kandidata koji će obavljati

poslove fiziĉke i tehniĉke zaštite u agencijama za zaštitu ljudi i imovine“, Sarajevo (2003.)



386

primarno na vojne snage. Krajem 60 - tih, otkrivena je sintetiĉka materija od koje su naĉinjenavlakna sa potpuno posebnim svojstvima. O tog vremena zapoĉinje era modernih sredstava za

zaštitu tijela od vatrenog oruţja. Nacionalni institut policije i kriviĉnog prava, kao prethodnica Nacionalnog pravosudnog

instituta, zapoĉeli su istraţivanja radi razvoja lakog zaštitnog odijela koji bi policajci mogli

neprekidno nositi tokom obavljanja duţnosti. Istraţivanja su dovela do pronalaska novihmaterijala s izvrsnim otpornim karakteristikama, koji bi se mogli iskoristiti za izradu lakih

odjevnih predmeta koji bi kao zaštitu tijela mogli nositi policajci za vri jeme obavljanja svojih,

ĉesto, veoma opasnih duţnosti. Nacionalni institut za policijske standarde (OLES) razvio jestandarde koji se moraju primijeniti prilikom izrade odjevnih i drugih predmeta koji imaju

svrhu zaštite tijela policajaca. Od sveuk upno razvijene opreme i materijala za zaštitu, najznaĉajnije je dostignuće iz 70

- tih, kada je balistiĉko vlakno DuPont Kevlar (Stephanie K wolek, istraţivaĉ iz laboratorijaDuPonta, proizvela je vlakno koje je pet puta ĉvršće od iste teţine ĉelika; patentirano je 1966.

godine, koristi se pored proizvodnje zaštitne odjeće, u industriji, avijaciji, plovilima,graĊevinskim materijalima, padobranima, skijama itd.) proizvedeno i prim ijenjeno u izradi

tekstilnih materijala. Taj materijal je prvobitno bio razvijen kao zamjena za obruĉ od tankihĉeliĉnih ţica koje se stavljaju u automobilsku gumu radi poboljšanja voznih svojstavaautomobila.

Leste Shubin, koji je bio zaposlen kao organizator programa ispitivanja u Nacionalnom

institutu za tehnologije, prisjeća se tih dana: “Dobio sam obavijest od Armije da DuPont ima nova vlakna kojima će zamijeniti pojas

od ĉeliĉnih ţica u automobilskim gumama. Kada sam to vidio, shvatio sam da se taj materijalmoţe iskoristiti za izradu zaštitne odjeće. Zajedno s Nacholasom Montanarellijem uzeo sam

komad tog materijala, presavio ga nekoliko puta te smo ispalili metak u to. Zrno nije prošlo”. U narednih pet godina (1971. - 1976.) potrošeno je preko 3 miliona US $ za razvoj

zaštitne odjeće. Nauĉnoistraţivaĉki i razvojni program bio je timski rad tada tehnološkinajnaprednijih i najpoznatijih privatnih i vladinih instituta i organizacija. Ugovorne

organizacije iz privatnog sektora bile su The Aerospace Corporation i MITRE Corporation.

Ispred Armije uĉestvovali su Edgewood Arsenal, Aberdeen Proving Frauds (ispitni poligoni) i

Natck Laboratories. Nacionalni biro za standarde Lowrence Livermore Laboratory, te FBI i

Secret Service.

Razvoj se odvijao u toku nekoliko godina kroz ĉetiri faze. U prvoj fazi prov jeravalo se

da li k evlar moţe zaustaviti olovno zrno. U drugoj fazi ispitivano je da se utvrdi kolikoslojeva k evlara treba da se zaustave zrna s razliĉitim poĉetnim brzinama i kalibrima te razvoj

prototipa prsluka koji će zaštititi policajca od zrna, u to vrijeme najĉešće korištenih oruţja,kalibra 0.32 Specijal (revolver) i 0.22 (D) dugo zrno iz puške. Zrna kalibra 9 mm, O,45, i 0,32

takoĊer su ispitivana. Tokom ispitivanja provedenih u poligonskim uvjetima 1973. godine,uoĉeno je da se otpornost zaštitnih prsluka znatno smanjuje usljed djelovanja vlage (kiša), UVzraka (sunĉeva svjetlost), te nakon višekratnog pranja i hemijskog ĉišćenja. Da se sprijeĉe ovinegativni efekti, k evlar tekstil je stavljen u vodonepropusne omote. U trećoj fazi ispitivani sumedicinski aspekti zaštite tijela. Nije dovoljno da zrno ne probije prsluk, već je potrebnosprijeĉiti efekte traume koji nastaju udarom zrna u tijelo. U završnoj, ĉetvrtoj fazi, vršena suispitivanja efikasnosti zaštitne odjeće. U prvim testovima koji su provedeni u tri urbane

sredine, utvrĊeno je da se zaštitna odjeća lako podnosi, omogućava nesmetano kretanje iobavljanje poslova i ne izaziva neţeljeni pritisak na tijelo. U 1975. godini obavljena su

dodatna testiranja u petnaest policijskih odjeljenja, od kojih je svako pokrivalo oblast veću od250 000 stanovnika i imalo natprosjeĉan broj napada na policajce. Testirano je 5.000 komada

zaštitne odjeće, a 800 komada je kupljeno iz komercijalnih izvora. IzmeĊu ostalog, testirano



387

je slijedeće: mogućnost (komfor) cjelodnevnog nošenja u ekstremnim vremenskim uvjetima iotpornost na dugotrajnu upotrebu.

Zaštitna odjeća koju je dao Nacionalni institut garantirala je 95% - tnu vjerovatnoću preţivljavanja nakon pogotka zrna iz revolvera kalibra 0,38 koje ima poĉetnu brzinu preko240m/s. Vjerojatnoća za potrebom naknadne kiruške intervencije nakon pogotka bila je manja

od 10%.Konaĉan izvještaj 1976. godine potvrdio je da je novi balistiĉki materijal lak i pogodan

za svakodnevno nošenje, te da pruţa efikasnu zaštitu od zrna. Privatna industrija je veoma brzo prepoznala znaĉaj ovih otkrića i ubrzo je trţište bilo prekriveno ponudama razliĉitihzaštitnih odjevnih predmeta.

7.4. Kako funkcionira zaštitna odjeća

Kada zrno ispaljeno iz ruĉnog vatrenog oruţja udari u zaštitnu odjeću, biva zahvaćeno u“mreţu” veoma jakih vlakanaca. Ova vlakna apsorbiraju i razaspu udarnu energiju zrna kojase prenosi na cijeli zaštitni prsluk, uzrokujući da se zrno deformira u oblik gljive. Višak

energije apsorbira se na ostale slojeve zaštitne tkanine sve dok se zrno ne zaustavi. S obziromda vlakna zajedniĉki djeluju bilo u pojedinaĉnom sloju ili sa drugim slojevima, ogromna

površina odjevnog predmeta je u funkciji zaustavljanja prodora zrna. Ovo takoĊer pomaţe prilik om ublaţavanja povreda unutrašnjih organa nastalih od udarca. Naţalost, danas nematakvog materijala koji bi totalno štitio tijelo od povreĊivanja usljed pogotka zrna ispaljenog izvatrenog oruţja.

U sadašnjim uvjetima zaštitna odijela pruţaju razliĉite stupnjeve zaštite od zrna s malomili srednjom energijom. Zaštitna odijela koja štite od vatre iz pušaka i drugog dugocijevnogoruţja kod kojeg su poĉetne brzine zrna znatno iznad 250 m/s su polukruta, nepraktiĉna zastalno nošenje i u njima su najĉešće ugraĊene keramiĉke ili metalne ploĉe. Takva odjeća jenamijenjena za kratkotrajno nošenje u odreĊenim taktiĉkim situacijama gdje su ekstremnovisoke vjerovatnoće opasnosti od upotreba dugocijevnog oruţja.

7.5. Metode konstrukcije zaštitne odjeće

Tipiĉno zaštitno odijelo naĉinjeno je od tekstilnog materijala koji se sastoji od višeslojeva tkanine naĉinjene od otpornih vlakana koji se naziva “balistiĉki panel” (ploĉa). Ova

ploĉa ugraĊuje se u nosaĉ koji je sašiven od uobiĉajenih tekstilnih materijala (najlon ili

pamuk). Ove ploĉe se mogu za stalno zašiti ili se mogu ostaviti pokretljive. Iako gotov proizvod izgleda veoma jednostavno, to je ustvari veoma sloţen proizvod.

Balistiĉka vlakna i tekstil mogu se nabaviti od razliĉitih proizvoĊaĉa u razliĉitim

stilovima, sastavu, te svaki tip ima svoju jedinstvenu otpornu karakteristiku. IzraĊivaĉ prslukamoţe u balistiĉki panel staviti jednu vrstu tekstila ili kombinaciju od više razliĉitih tipova ili proizvoĊaĉa. Poloţaj i broj pojedinih slojeva unutar balistiĉkog panela odreĊuju njegovaspecifiĉna svojstva. Neki proizvoĊaĉi dodatno prevlaĉe tkaninu odreĊenim materijalima, kaonpr. ugradnja obiĉne tkanine da se ublaţi udarni efekt i udarna trauma. Iz ovih razloganemoguće je usporeĊivati jedan proizvod sa drugim bazirano na usporeĊivanju broja slojeva u

balistiĉkom panelu. Nadalje, naĉin na koji je jedan balistiĉki panel sastavljen razlikuje se od proizvoĊaĉa do

proizvoĊaĉa. Kod nekih, višestruki slojevi su neobjašnjivo sašiveni i skupl jeni oko jednog

kraja panela; kod drugih, slojevi su na razliĉitim mjestima zanitani. Neki proizvoĊaĉisastavljaju tkanine preko upravnih ili vodoravnih ušitaka, a neki umeću druge tanke materijale

izmeĊu ploĉa. Nema podataka da li šivenje remeti otpornost materijala. Ustvari, prošivanjemse poboljšavaju sveukupne osobine za nošenje ovakve zaštitne odjeće, te ublaţavaju udarne



388

traume, što ovisi od vrste upotrijebljene košulje koja se nosi uz uniformu. ProizvoĊaĉi nastojeda kreiraju razliĉite naĉine priĉvršćivanja prsluka za tijelo i tu najĉešće koriste kuke ili“ĉiĉak” kopĉe, ali obavezno bez metalnih dijelova koji su opasni jer mogu odbiti zrno iliizazvati druge povrede u sluĉaju da ih pogodi zrno.

7.6. Materijali za izradu zaštitne odjeće

Nekoliko proizvoĊaĉa je bilo ukljuĉeno u razvoj i usavršavanje materijala za zaštitnuodjeću. Svaki od navedenih ima svoje karakteristiĉne materijale koji su zaštićeni patentnim

pravom.

DuPont je za potrebe policije razvijao ove materijale tokom 25 godina. Njegovo vlakno

tipa kevlar, prvi put dobiveno 1965. godine, bilo je upotrijebljeno za prvi tekstilni materijal

moderne generacije matrijala za zaštitna odjela. Kevlar je naziv za organsko sintetiĉko vlaknos kombinacijom osobina koje mu omogućavaju veliku snagu na kidanje i sjeĉenja, a maluteţinu. TakoĊer ima visoku hemijsku otpornost, ne topi se, ne omekšava i ne gori, a svojstvase ne mijenjaju namakanjem u vodi.

Kevlar 29 uveden poĉetkom 70 - tih je prva generacija na zrno ispaljeno iz vatrenogoruţja, otpornih tekstila koji su za to vrijeme bila veoma praktiĉna. DuPont je 1988 . godine

uveo drugu generaciju kevlar vlakana poznatu kao kevlar 129. Ova vlakna davala su efikasnu

zaštitu od zrna velike energije kao što su zrna kalibra 9 mm. Ovaj materijal bio je potreban za

zaštitna odi jela zatvorskih ĉuvara koji su najĉešće izloţeni opasnostima od iznenadnog ubodanekim oštrim predmetom.

Najnovije iz linije DuPont Kevlar proizvoda je Kevlar Protera koji je proizveden 1996.

godine. To je materijal sa povećanom otpornošću na kidanje i povećanim kapacitetomapsorpcije udarnog talasa uz povećanu savitljivost i smanjenje teţine. Ove karakteristikedobivene su zahvaljujući razvoju novog postupka uvijanja vlakana.

Spektra vlakna su proizvod kompanije Allied Signal i predstavljaju ultra -snaţna poletilenska vlakna. Polietilen visoke molekularne teţine rastvoren je i isipan kroz niz sitnihotvora. Oĉvršćivanje se vrši hlaĊenjem i ohlaĊena vlakna liĉe na gel. Ova Spektra vlakna sezatim koriste u proizvodnji kompozitnog materijala Spectra Shield. Sloj ovoga štita sastoji seod ukrštenih Spektra vlakana koja se ukrštaju pod uglom 0 - 90 stepeni, a uĉvršćena su

pomoću savitljive smole. Oba sloja (vlakna i smola) zatvore se pomoću dva lista polietilenskog filma koji liĉi plastici u koju se uvija hrana. Prema proizvoĊaĉu, AlliedSignal,ovaj tekstilni materijal koji nije tkan je naroĉito ĉvrst, lak i ima odliĉne balistiĉke otporneosobine. Spektra štit proizvodi se u brojnim stilovima i koristi za laka, ali i teška zaštitnaodijela.

Allied Signal koristi ovu tehnologiju u proizvodnji drugog tipa kompozitnog štita

nazvanog Gold Shield (Zlatni štit). Zlatni štit se sastoji od aramidnih vlakana umjesto Spektravlakana. Trenutno se zlatni štit proizvodi u tri varijante: Gold Shield LCR i Gold Flex za laka

zaštitna odijela (prsluke) i Gold Shield PCR koji se koristi za tvrde ploĉe – štitnike ili kacige. ProizvoĊaĉ Akzo Nobel razvio je razliĉite forme aramidnih vlakana TWARON koji

koristi u izradi zaštitnih odijela. Prema Akzi Nobelu, ovo vlakno koristi efekt od 1000 i više pojedinaĉnih vlakana koja djeluju kao spuţva koja apsorbira energiju zrna i brzo je disper zira

u okolna vlakna. Što se više vlakana koristi, efekt apsorpcije je brţi. Ak zo tvrdi da njihova

patentirana Mikrofilament tehnologija omogućava maksimalnu apsorpciju energije, uzminimalnu teţinu, poboljšan komfor i savitljivost.

Akzo Nobel napominje da upotreba TAWRON vlakana u zaštitnoj odjeći znaĉajnosmanjuje ukupnu teţinu gotovog proizvoda, a ujedno prsluke ĉini ugodnijim za nošenje.

TakoĊer naglašava nepotrebnim prošivanje ovih panela, te da to doprinosi smanjenju teţine,osjećaju mekoće uz nesmanjenu zaštitnu osobinu.



389

U skorije vrijeme pojavili su se i zaštitni prsluci za ţene, koji su, zbog njihove razliĉitetjelesne graĊe, u odnosu na muški, sasvim razliĉito iskrojeni.

Novi zaštitni prsluk, koji pruţa nivo antibalistiĉke zaštite klase IIIA, prilagoĊen je ţenskomobliku grudnog koša, zahvaljujući ĉemu pruţa veću slobodu kretanja i povećanu zaštitu

izuzetno osjetljivom tkivu grudi. Kao i ostali proizvodi firme ALEKS ARMOR, izraĊen je od

holandskog materijala posljednje generacije “Dajnema SB – 21”, firme DSM, ĉemu dugujeizuzetno malu masu i debljinu, uz najviši stepen zaštite koji postoji na tr ţištu. Proizvodi se u

ĉitavom spektru “ţenskih” konfekcijskih brojeva, ali postoji mogućnost poruĉivanja “ po

mjeri”. Standardno je opremljen navlakama u bijeloj i crnoj boji, ali mo ţe da se poruĉi i u

kamuflaţnoj boji. Uz standardan, meki prsluk, razvijen je i model sa tvrdim ploĉama sa prednje i zadnje

strane, što podiţe nivo zaštite na nivo III+ ili IV.

8. MANJE POZNATI SVIJET BALISTIKE I VATRENOG ORUŢJA

8.1. Baze podataka ĉahura i zrna

Sve veći porast nasilniĉkog kriminaliteta koji ukljuĉuje upotrebu oruţja (pogotovokriminal povezan s drogom, te drugi vidovi organiziranog kriminala), potaknuli su uvoĊenjesistema baze podataka u koje se mogu pohranjivati individualna obiljeţja tragova vatrenogoruţja, što će pomoći pri rješavanju mnogih od tih kriviĉnih djela.

U mnogim, naţalost, već uobiĉajenim pucnjavama iz jurećih automobila ili uliĉnihzloĉina povezanih s nezakonitom trgovinom drogom (itd.), jedini su dostupni dokazi nekolikoĉahura prikupljenih na mjestu dogaĊaja. Sve do pojave tih baza podataka takvi su tragoviimali slabu vrijednost ukoliko policija nije pronašla oruţje upotrijebljeno u pucnjavi. Danas sete baze podataka mogu iskoristiti za povezivanje ĉahura s jednog mjesta dogaĊaja s drugim ili

da bi se te ĉahure pripisale odreĊenom oruţju iz kojeg je poznati uzorak ĉahure pribavljen.Poznate baze podataka sastoje se od pokusnih ispaljivanja iz svakog oruţja predanog odjeluza balistiku kao i iz oruţja koje je policija zaplijenila i namijenila uništenju.

Nakon uspjeha baza podataka koje sadrţavaju individualna obiljeţja o ĉahurama,razvijaju se nove baze podataka za pohranu i traţenje individualnih obiljeţja utvrĊenih nasamim zrnima. Ta tehnologija korisna je u sluĉajevima kada ĉahure nisu pronaĊene, ali je

pronaĊeno zrno za koje je utvrĊeno da se moţe identificirati.

8.2. Meci od bibera

Interesantno je spomenuti informaciju po kojoj neke specijalistiĉke sluţbe u SADeksperimentiraju s mecima od bibera. Naime, poznata je tvrdnja da n jujorški policajci vole

pucati, ali ne bi ţeljeli biti ubice. Sada je kalifornijska firma Jaycor prezentirala javnostimašinku ĉiji su meci punjeni specijalnim kuglicama punjenim biberom u prahu. Biberupucanog onesposobi, ali mu ne nanese ozbiljne povrede.

Ista firma radi na proizvodnji detektora koji pomoću ultrakratkih talasa već naudaljenosti od osam metara utvrĊuje da li je neko naoruţan hladnim ili vatrenim oruţjem.



390

Slika 140.

Novo oruţje njujorških policajaca – mašinka koja puca-biberom

8.3. Videokamera koja ispaljuje gumene metke

Iz svijeta oruţja stiţe još jedna informacija. Tajlandski izumitelj Songfon Eimbunijarit,

osnivaĉ firme koja saraĊuje sa ministarstvom odbrane, predstavio je videokameru kojaispaljuje gumene metke.

Kamera je namijenjena za policiju, za situacije sa taocima. Songfon je napravio sliĉnesprave i od kišobrana, mikrofona i štapova. Gumeni meci mogu ošamutiti i raniti, ali ne iubiti.

8.4. Pištolj omamljivaĉ

Britanska policija predstavila je svoje novo oruţje u borbi protiv kriminala – pištolj – omamljivaĉ koji će kriminalce onesposobiti elektroškom od 50 000 volti. Pištolj ispaljujestrelicu koja elektroškom zaustavlja bjegunca bez većeg ozljeĊivanja. Ideja je pokupljena od

ameriĉke policije koja se takvim oruţjem koristi već duţe vrijeme.

MeĊutim, pravi je razlog uvoĊenja elektrošok – pištolja, silan pritisak javnosti kojazahti jeva da policija nosi manje opasno oruţje kako bi se smanjio broj ubijenih kriminalaca.

U tom smislu treba napomenuti da su u razvijenim zemljama Zapada, ali i u nekima koje to

nisu, na primjer: MaĊarska, Bugarska itd., sprejevi sa suzavcem, plinski pištolji i revolveri,zr aĉni pištolji i revolveri ĉija energija ne prelazi 7,5 dţula i elekt ro-šok ureĊaji, slobodno naraspolaganju punoljetnim graĊanima. Njihova zloupotreba je, svakako, kaţnjiva. Detaljnijećemo opisati elektro-šok ureĊaj “Advanced Taser”, proizvod firme Taser International. Kakomu i samo ime kaţe radi se o poboljšanom – unaprijeĊenom tejzeru, ureĊaju koji elektriĉnuenergiju, akomuliranu u baterijama, preko kondenzatora, u kratkom vremenu prenosi na

potencijalnog napadaĉa. Firma “Tejzer International” proizvodi dva tipa “poboljšanog”Advanced Tasera. Prvi, M26, namijenjen je iskljuĉivo policiji, dok M18 slobodno mogu dakupe punoljetni graĊani. Oba tipa su spolja identiĉna, ali M26 oslobaĊa elektriĉnu energijusnage 26, a M18 – 18 vati. Advanced Taser izgleda kao djeĉiji plastiĉni pištolj. Pravi se u

crnoj i ţutozelenoj boji, sa svijetloţutom šarom po sredini. Dimenzije ovog oruţ ja (jer ono to

jeste) su: duţina 190, visina 140 i širina 33 mm, pribliţno kao “Zastavin” pištolj CZ 99. U

«usta» pištolja usaĊuje se “Air Cartridge” punjenje koje, u pravougaonom kućištu veliĉine

kutije šibica, sadr ţi komprimirani plin nitrogen, dva elektriĉna kontakta ĉiji vrhovi izgledaju

kao ribolovaĉke udice i, naravno, kablove, koji ove “leteće” kontakte povezuju s bazom – tejzerom. Kako naprava funkcionira? Pritiskom na obaraĉu (postoji i koĉnica na obje strane),

pod djelovanjem komprimiranog nitrogena, iz tejzera munjevito izlijeću dva kontakta s kao

harpun šiljatim vrhovima. Bilo da se zakaĉe za odijelo ili koţu, kroz tanke kablove prolazi

struja snage 12 vati, napona 50 000 volti. Maksimalan domet kablova (“udica”) je pet metara.



391

Ovaj elektroudar – šok izaziva elektromuskuloznu disrupciju – trenutno razaranje

elektromuskularnog sistema, tj. centralnog nervnog sistema, praćeno gubitkom svijesti.


Ispod nišana je ugraĎen kompjuter, Pištolj omamljivač koji biljeţi datum i vrijeme upotrebe tejzera

Šef instruktora ameriĉkih marinaca Hans Marero je nakon primjene (na njemu) izjavio:“Bio sam u borbi ranjen ruĉnom bombom, uspio sam i ranjen da izvršim zadatak; AdvancedTaser je do sada jedina stvar koja je uspjela trenutno da me zaustavi”.

ProizvoĊaĉ poboljšanog tejzera tvrdi da, poslije dolaska svijesti, ovaj elektroudar neizaziva nikakve negativne zdravstvene posljedice po ţrtvu. Prednosti su, zaista brojne.

Najprije: ureĊaj apsolutno nije smrtonosan (osim ako pogoĊeni nosi pejsmejker). Zatim:domet od 5 metara pruţa dovoljno bezbjedno rastojanje od napadaĉa. Dejstvo elektro – luka

prostire se pet centimetara kroz mekanu prepreku, tako da ni debela zimska odjeća ne moţe

da zaštiti napadaĉa. Onda: ispaljeno punjenje zamjenjuje se novim za 2 – 3 sekunde. I,takoĊer, vaţno - sasvim je svejedno u koji dio tijela je napadaĉ pogoĊen. Vatrenim oruţjemon mora da bude pogoĊen u vitalne organe, gasnim u disajne, dok je trejzerom dovoljno

pogoditi mali prst na nozi.

Slika 143.

(Ne)dozvoljeno oruţje: Advanced taser

Kod policijskog ureĊaja, M26, vremena i dejstva su još kraća i efikasnija. UreĊaj se nudiu opciji M18L, koja sadrţi i laserski nišan, što moţe dodatno preventivno djelovati nanapadaĉa, da odustane od napada.

Ovaj poboljšani tejzer zaista je efikasno samoodbrambeno oruţje. I mnoge dame ga – tamo gdje je to dozvoljeno – rado nose u torbicama, budući da teţi samo 510 grama.



392

Inaĉe, kad se govori o elektrošok ureĊajima obiĉno su se pod tim podrazumijevali

modeli: Model M -100 koji isprazni na napadaĉa 100.000 volti statiĉkog naboja, a modeli M -

150, M - 200 i M - 400 isprazne 150.000, 200.000 i 400.000 volti statiĉkog naboja. Koristeuobiĉajene dugotrajne baterije, a aktiviraju se u vremenskom intervalu koji iznosi

milisekunde142.

8.5. “Paint – ball” pištolji

Vijetnamska policija se odluĉila boriti protiv prebrze voţnje na potpuno nesvakidašnji

naĉin. Utrke automobilima po ulicama Hanoja zadaju mnogo glavobolja gradskim ĉelnicima,

a ujedno su i glavni razlog sve većeg broja poginulih. Kako bi se tome stalo u kraj odluĉeno je

da policajci koriste “ paint – ball” pištolje dometa deset metara. Tako će svakog prekr šioca

zakona, pokuša li pobjeći sa mjesta “zloĉina”, pogoditi, odnosno oznaĉiti crvenom, ţutom ili

zelenom bojom da bi ih kasnije lak še otkrili i uhvatili.

Slika 144.

Označavanje vozila bojom

8.6. Pištolj na decibele

Nakon senzacionalnog teroristiĉkog akta od 11. septembra, specijalizovane sluţbeintenzivno razmatraju kakvim oruţjem bi mogli da budu opremljeni ĉlanovi posade putniĉkihaviona, u cilju savladavanja eventualnih otmiĉara. Kao super -tajni projekat, Amerikanci

razvijaju zvuĉno oruţje, napravljeno u cijelosti od plastike, koje po cilju dejstvuje zvukom od

140 decibela, a ko jim bi, po zamisli, trebalo da budu opremljeni svi ĉlanovi posade(ukljuĉujući stjuardese), i da – pri najmanjem znaku predstojećeg incidenta – djeluju bez

opomene, jer ovo oruţje nije smrtonosno. “PogoĊen” usmjerenim zvukom, napadaĉ bi trenutno pao usljed nesnosnih bolova, dok bi

osoblje bilo zaštićeno antifonima u školjki uha. Putnici bi trenutno osjetili oštar bol, alisigurno je da bi svi eventualni teroristi popadali na pod aviona, bez mogućnosti da na bilo kojinaĉin ugroze prisutne.

Ovo misteriozno oruţje još uvijek nije dostupno javnosti, a objavljen je samo opis, tešematski crteţ, iz koga se vidi da se zvuk usmjerava i pojaĉava kroz niz brana od tvrdogmaterijala.

142 Dio podataka prenesen iz Kalibra“ broj 102/05.



393

8.7. “Pištolj mreţa”

Kineska policija je predstavila svo je novo oruţje zvano “pištolj mreţa”. Oruţje koje neubija je u obliku palice, a moţe se instalirati i na pušku. Novo oruţje kineske policije sadrţizrak pod pritiskom koji izbacuje mreţu i do 10 metara. Kineski proizvod “pištolj mreţa”

prodaje se po cijeni od 1000 juena, odnosno 120 ameriĉkih dolara.

Slika 145.

Pištolj mreţa

8.8. Plinski pištolji

Navedeni pištolji ne mogu ispaljivati bojevo streljivo i u mecima imaju malo barutno punjenje koje daje samo zvuĉni efekat pucanja, a postoji i verzija ove municije koja je

punjena suzavcem, tako da daje isti efekt kao suzavac u spreju kada se ispali napadaĉu u lice.Kako bi ih se lakše razlikovalo, obiĉno su meci oznaĉeni zelenom bojom, a oni punjenisuzavcem ţutom. Osim toga postoje i meci punjeni pepper sprayom koji su oznaĉeni crvenom

bojom. Struĉnjaci za sigurnost uglavnom se slaţu u ocjeni da je velika pogreška nositi replikeoruţja. Upravo ĉinjenica da veliki broj modela takvog oruţja izgleda gotovo identiĉno svomuzorku, moţe dovesti njegovog vlasnika u opasnost. Njihovo pokazivanje ili korištenjezaplašit će neke napadaĉe, ali postoji realna mogućnost da napadaĉ onda zapuca iz pravogoruţja.

8.9. Upotreba noćnih promatraĉa

Prvi ureĊaji za noćno osmatranje pojavili su se krajem Drugog svjetskog rata u

Njemaĉkoj, a zatim i u svim zemljama – pobjednicama. MeĊutim, bili su glomazni, preteški i

sa izuzetno malom autonomijom. Prvi upotrebljivi modeli pojavili su se u vrijeme

Vijetnamskog rata. Ti ureĊaji prve generacije, bili su relativno lagani, ne pretjerano velikihdimenzija, ali im je upotrebljivost bila ograniĉena samo na noći u kojima je bilo mjeseĉine ili

bilo kakvog drugog izvora svjetla. Ni kvalitet slike nije bio pretjerano dobar, ali jezadovoljavao osnovne potrebe.

Svaka sljedeća generacija ureĊaja – a s tehnologijom su, naravno, prednjaĉiliAmerikanci, bila je sve manja i imala sve kvalitetnije komponente. Osamdesetih godina,

Sovjetski savez je otkrio da su Amerikanci ostvarili znaĉajnu prednost u noćnim operacijama,

i da je potrebno omasoviti korištenje noćnih osmatraĉkih ureĊaja u sopstvenoj armiji.



394

Osnovali su ĉitav niz tvornica za proizvodnju ovakvih ureĊaja, koji su zadovoljavali većinu

potreba, bez obzira na lošije karakteristike od ureĊaja zapadnog porijekla.

Danas Sovjetskog saveza nema više, većina armija u potpunosti je opremljena ureĊajima

posljednje generacije, ali se pojavilo još jedno novo, za većinu proizvoĊaĉa neoĉekivano – civilno tr ţište. U ovoj novoj utakmici, po broju prodatih primjeraka neoĉekivani pobjednici su

vjerovali ili ne – upravo iz bivšeg Sovjetskog saveza. Veliki broj fabrika i masovna proizvodnja omogućili su im da znaĉajno snize cijenu, na samo nekoliko stotina dolara. Prvi

njihovi ureĊaji na tr ţištu bili su priliĉno grubi, slijedeći u potpunosti vojnu proizvodnju,

meĊutim, vrlo brzo su ih zamijenili ureĊaji izuzetno poboljšanog dizajna. Umjesto grubih i

teških naprava, kakvi su bili ureĊaji prethodnih generacija, sada su to ureĊaji koji sliĉe

japanskim video kamerama. U tom smislu predstavljamo i ureĊaj pod nazivom: “ Night

Force”. Sve ivice su zaobljene, dugmad za kontrolu nalaze se ispod prstiju ruke u kojoj seureĊaj drţi, a o teţini da ne priĉamo: upravo je onolika kolika treba da bude da se ruka ne bi

pretjerano pomjerala prilikom gledanja. Na zadnjoj strani samog ureĊaja nalaze se dvije LEDdiode crvene i zelene boje, koje svijetle kada je ureĊaj ukljuĉen, i kada je ukljuĉen dodatni ICiluminator. Naravno, IC iluminator projektira infracrveno zraĉenje, ĉije je svjetlo nemoguće

otkriti golim okom, tako da je tajnost posmatranja zagarantirana.Jedna od mana ureĊaja su upravo ove dvije LED diode, ĉija je snaga izabrana tako da

obezbjeĊuje signalizaciju rada i na dnevnom svjetlu, tako da noću praviše sijaju. Ni to ne bi

bilo strašno da se ne nalaze na zadnjem dijelu, usmjerene pozadi, tako da osvjetljavaju liceonoga ko ureĊaj koristi. No, to je lako preduprijediti li jepljenjem trake “izolirbanda” prekonjih.

Komande se nalaze na gornjoj strani ureĊaja, i mogle su da budu pomjerene malo unazadzbog lakšeg korišćenja. Priliĉno su tvrde, kako i treba da bude, da se ne bi desilo da se ureĊajsam aktivira od pritisaka torbice i potroši baterije. Na vrhu ureĊaja, iza dugmadi zaaktiviranje, nalazi se i poklopac prostora za baterije. Koriste se dvije baterije, standardne

veliĉine AA. Testiranja su pokazala da je vrijeme trajanja baterija od 30 sati bez korištenjailuminatora, i 8 – 10 sati s njim, koje proizvoĊaĉ navodi u deklaraciji priliĉno taĉno.

Objektiv je zaštićen plastiĉnim poklocem, koji nikada ne treba skidati preko dana, poštoto gotovo sigurno oštećuje ureĊaj, bez obzira na to da li je iskljuĉen ili ukljuĉen. I na krajutreba napomenuti da je cijena ovog (i sliĉnih) ureĊaja nekolik o stotina eura.

8.10. Puška kojom se moţe pucati iza ugla

Novi sistem naoruţanja demonstriran je poĉetkom decembra 2003. godine u Izraelu, aomogućava naoruţanim snagama da pucaju iz pušaka i pištolja iza ugla. Ovakav sistem bi

mogao znaĉiti revoluciju u urbanim ratovima širom svijeta, ali i u borbi protiv kriminala. Patentirani “corner shot” ili “ pucanj iza ugla” pruţa zaštitu vojnicima tako što im

omogućava da precizno pucaju niz ulicu kroz prozor ili okvir vrata, a oni sami (vojska il i policija) ne nalaze se na liniji vatre. Sistem se sastoji od mobilnog nastavka, koji se moţe prilagoĊavati svakom tipu bojne puške ili pištolja te ukljuĉuje kameru koja omogućavavojniku ili policajcu da skenira zadanu metu i potom je nacilja dok se nalazi u zaklonu.

“Corner shot” je nastao u izraelsko – ameriĉkoj saradnji. “Ovaj sistem pušten je na trţište prije tri mjeseca i već smo ga prodali u 15 zemalja”,

izjavio je Amos Golan, penzionisani pukovnik, koji je sluţio u izraelskim antiteroristiĉ kim

jedinicama i izumio “corner shot”. Sistem košta izmeĊu tri i pet hiljada dolara i prodan jeSjedinjenim Drţavama, Rusiji, te nekim evropskim drţavama. Naprava je precizna do 100

metara na devetomilimetarskom pištolju i do 200 metara na 5,7 milimetarskoj pušci. Ina;e,Ruski vojnici su prvi tokom Drugog svjetskog rata i opsade Staljingrada (današnji Volgograd)



395

dobili ideju o savijanju cijevi svojih pušaka da bi pucali iza ugla, a njihovi nacistiĉki protivnici razvili su sistem naoruţanja s periskopom, koje su nazvali “krummerlauf”.

8.11. Pametno oruţje

Pametno oruţje (“smart gun” – engl.) – predstavlja pištolje koji rade na principu“prepoznavanja”, tj. autorizacije korisnika, utemeljene na “komunikaciji” putemkratkodometne radio – frekvencije. Nakon što se pištolj napuni energijom on emituje odreĊeniradio signal. Maleni radio – transponder (ugraĊen u poseban prsten ili sat) koji nosi osobaovlaštena za upotrebu tog pištolja prihvata signal i vraća kodirani (šifrirani) signal, oslobaĊa iizvlaĉi blokadnu iglu iz mehanizma za okidanje omogućavajući pištolju normalno djelovanje,tj. dopuštajući strijelcu pucanje oruţjem. Usavršeni modeli imaju vrlo maleni radio – transponder, integralnu bateriju kao dodatni izvor energije, integralni laserski niša n, radio – modul u dršku, poboljšanu izvedbu ureĊaja za blokiranje mehanizma za okidanje i malenivanjski kontrolni display. Ipak, teško je postići dovoljnu pouzdanost i sigurnost u rukovanju.

8.12. “Ruski derindţer”

Nakon hapšenja Slobodana Miloševića u pretresu kuće/vile “Mir” pronaĊen je jedanveoma zanimljiv primjerak oruţja. Radi se o specijalnom bešumnom pištolju ruske

proizvodnje. Navedeno oruţje, koje su policajci prozvali “ruski derindţer”, puni se s dvametka kalibra 7,62 mm, specijalne konstrukcije. Naime, barutni plinovi poslije opaljenja

ostaju zatvoreni u ĉahuri, gurajući klip koji potiskuje z rno. Oni koji su testirali navedeno

oruţje, tvrde da se ĉuje samo tiho “tak”: udarac klipa u projektil.

8.13. Samostreli – savremeno lovaĉko borbeno oruţje

Prvi su ga ponijeli prekaljeni Rimljani, ĉije su legije tada marširale svijetom. Tada jenazvan Arcubalista (lat. samostrel). Konaĉno je uobliĉen u 9. stoljeću i već je bio raširen pocijeloj Evropi. I pored niza prednosti samostrel nije stekao popularnost van Starog kontinenta

(sve do 20. stoljeća). U meĊuvremenu, njegovu zastrašujuću efikasnost svojim autoritetom pokušavaju da ograniĉe crkvene vlasti. Naime, Lateranskim koncilom 1139. zabranjena jeupotreba samostrela protiv hrišćana. Pošto je u sukobu ekumenskog duha i ratne logike

pobjednik unaprijed poznat, samostrel se koristio (i još se koristi) s jednakom efikasnošću i protiv hrišćanske “ braće” i protiv “ bezboţnika”.

Današnje doba kao najveće protivnike njegove upotrebe definiralo je streliĉare itradicionalno orijentirane lovce. Navedeno je sasvim razumljivo jer njegove performanse

ostavljaju malo prostora sportskom izazovu ili provjeri lovaĉkog umijeća. U odnosu na luk, moderni samostreli imaju niz prednosti: snaţniji su, zatezna sila krećeim se oko 150 funti (68 kg), a ponekad i više. To znaĉi da je ispaljena strela znatno brţa i daima poloţeniju putanju. TakoĊer, to je veći domet, više energije na cilju i veća vjerojatnoća

pogotka, jer jedan od kljuĉnih problema, procjena daljine do cilja, donekle je ublaţena. Osimnavedenog, samostrelom moţe da se gaĊa iz svih poloţaja, ĉak i leţeći, što je s lukom

praktiĉno nemoguće. Samostrel moţete nositi zapet cio dan i s njim mirno nišaniti, dok lukmorate da zapnete par sekundi prije gaĊanja i za to upotrijebite priliĉno snage, upravo kadavam je potrebna mirna ruka. Pored navedenog, gaĊanje samostrelom ne zaht ijeva posebnu

obuku, istovjetno je gaĊanju iz puške, a i preciznost im je usporediva (do razumne daljinenaravno). Svakako da većoj preciznosti u odnosu na luk znaĉajno doprinosi korištenje kraćih

strijela, ĉime se izbjegava tzv. “streliĉarski paradoks”, tj. uzduţno krivljenje str ijele tokomleta do mete i sinusoidna putanja. Probojnost im je takva da ne odolijevaju ni suvremeni



396

pancir prsluci koji zaustavljaju magnum kalibre. Sve navedeno, uz mogućnost montaţe opto – elektronskih ureĊaja, plus potpuno neĉujno djelovanje i praktiĉno odsutnost trzaja, razlog ješto se samostreli nalaze u arsenalu svih specijalnih jedinica širom svijeta.

Ipak, i pored svih prednosti koje smo naveli, moderni samostreli u odnosu na lukove

imaju i odreĊenih nedostataka (nekada vrlo ozbiljnih). Na prvom mjestu to je veliĉina.

Korištenje modernih kompozitnih materijala svelo je njihovu masu na prihvatljiv nivo, ali idalje je tu priliĉna širina i nipošto zanemariva duţina samostrela. Osim toga, napinjanjesnaţnog samostrela je fiziĉki zahtjevan posao, pa iako se nude uzengije, sistemi ĉekrka, ĉak ielektromotori, dok vi ispalite jednu strijelu, korisnik luka će odapeti barem tri.

Za taktiĉku upotrebu, samostrel ima veoma ograniĉenu primjenu, jer moderno prigušenooruţje ima kompaktnije dimenzije, veći kapacitet i brzinu paljbe, veću energiju i probojnostna cilju, kao i veću preciznost i domet. Specijalci ga koriste veoma rijetko, pa se ĉešće nalaziu rukama lovokradica i atentatora. Tokom 80 – ih koristili su ih u Sjevernoj Irskoj

“narandţasti” ( lojalisti), a ima izvještaja da su ih upotrebljavali baskijski separatisti (ETA) u

meĊusobnim obraĉunima. Danas, aktuelnu ponudu samostrela na trţištu ĉine dva segmenta. To su samostreli

namijenjeni sportskom gaĊanju u metu, gdje je neprikosnovena njemaĉka firma “LotharWalter” sa serijom Tell za klasiĉno streljaštvo. Drugi dio trţišta pokrivaju ameriĉki

proizvoĊaĉi, od kojih su najpoznatiji i najbolji “Horton”, “Bernett” i odskora “Ten Points”.Firma “Barnett” sa sjedištem u Odesi (Florida), zainteresiranim već više od 40 godina nudi

visoko kvalitetne proizvode, po najsuvremenijoj tehnologiji svog vremena i od vrhunskog

materijala. Poznavaocima ove materije, sigurno nisu promakli revolucionarni Commando sa

sistemom za samozapinjanje, snaţan i kompaktan pištolj – samostrel Trident, najprodavaniji

kompaund samostrel svih vremena Demon.

Trenutna ponuda “barnett” samostrela predstavlja uspjelu evoluciju u dizajnu i primjenu“spece age” materijala. Dok su ranija tijela samostrela izraĊivana od aluminijuma imagnezijumskih legura, nova serija koristi polimere poput najsavremenijih pištolja iautomatskih pušaka. Jedino su rajzeri (središnji dio luka) raĊeni od otkivaka, na CNCmašinama. Tetive su od kevlara, kablovi od fast – flajta, a sve klizne površine presvuĉene suslojem teflona. Kemovi (ekscentriĉne koturaĉe) raĉunarski su projektirani za ujednaĉenoubrzanje i što mirniji izbaĉaj str ijele, a limbovi (kraci luka) priĉa su za sebe. Samostreli izvrha ponude opremljeni su udvojenim tzv. “split limb” lukovima ĉiji su kraci predstavljeni

paralelno, a izraĊeni su od kompozitnih materijala koji su godinama usavršavani i testirani.Kundaci imaju podesivu obrazinu i rukohvate, amortizere trzaja i okidaĉe, tvorniĉki podešenena silu od 1,8 kg! Svi su opremljeni automatskim koĉnicama kojima se rukuje desnim palcemi imaju dioptrijske nišane s po tri pina (mušice za razliĉite daljine). Naravno, na svima je i

montaţa za optiku kao i mogućnost ugradnje pomoćnog sistema za zapinjanje luka.

Samostreli imaju i dodatnu opremu ĉiji spisak moţe biti zaista dug. Tu su kviveri (nosaĉi zastrijele), optiĉki nišani sa specijalnim konĉanicama koji omogućavaju gaĊanje na razliĉitimdaljinama, refleksni nišani (kolimatori), str ijele razliĉite duţine i teţine, širok izbor lovaĉkihvrhova, kao i transportne torbe. Svakako posebnu pogodnost predstavlja mogućnost da se

“glava luka” lako i brzo demontira uz pomoć samo jednog vijka, što znatno pojednostavljujetransport i ĉuvanje oruţja. Firma “Barnett” nudi nekoliko zanimljivih verzija.

Revolution XS je “admiralski brod” firme iz Odese i reklamira se kao trenutno najbolji

samostrel na trţištu. Mase 3,5 kg, dug 95 cm i koristi luk s monolitnim kracima širine 73 cm.Strijelu izbacuje brzinom od 107 m/s, a sila natezanja je 160 funti (73 kg). Pored klasiĉneuzengije u koju se stavlja stopalo da olakša natezanje, na kundak moţe da se montira sistemĉekrka za napinjanje tetive, pa ĉak i elektromotorni “aktivator”. Kao i ostali samostreli, dolazi

u standardnoj crnoj ili kamuflaţnoj tzv. “realtre” boji.



397

Quad 400 nudi istovjetne performanse uz 0,5 kg manju masu i 55 mm manju širinu.Zahvaljujući udvojenim kracima, brzina strijele je ista, iako je sila natega spala na 68 kg. Ušupljini kundaka integriran je sistem za prihvatanje – ugradnju mehanizma za zapinjanje.

Wildcat C – 5 mase samo 2,650 kg i zateznom silom od 68 kg (150 funti) ima brzinu od

98 m/s. Duţina je smanjena na 89 cm. Uz njega je moguće dobiti dosta dodatne opreme, a kao

veoma praktiĉan pokazao se popreĉni kviver (nosaĉ za strijele), koji prihvata i štiti ĉetiristrijele s lovaĉkim vr hom.

Panzer V namijenjen je ljubiteljima klasike. Umjesto koturaĉa ima refleksni, zakrivljeniluk snage 150 funti, koji strijelu izbacuje brzinom od 75 m/s. Mase samo 1,88 kg, dug 85 i

širok 67 cm. Commando pistol interesantna je naprava s kompozitnim lukom snage 50 funti (22,5 kg),

kompaktnih dimenzija i dometa 15 – 20 metara. Kuriozitet predstavlja poluga koja se

nastavlja na tijelo iza ruĉke ĉijim se povlaĉenjem nadole zapinje tetiva. Kanal za pucanjeuraĊen je u obliku trostrane prizme, gdje sa svake strane moţe da se postavi po jedna kratkamesingana strelica s dva kruta pera, a izmjena se obavlja rotacijom šine, kao kod revolvera.Tokom Drugog svjetskog rata, sliĉnu konstrukciju koristili su britanski komandosi za

likvidaciju straţara i pasa ĉuvara. Bilo kako bilo, samostrel, treba prihvatiti sa svim njegovim dobrim i lošim osobinama,

uz napomenu da je on sastavni dio opreme specijalnih jedinica širom svijeta (uz napomenu dase radi o starom oruţju koje je znatno modificirano razvojem novih tehnologija)143.

9. FIJUK PROJEKTILA

Zujanje nekog insekta, primjerice komarca, ostavlja nam mogućnost da otklonimo

njegov ubod. I fijuk, specifiĉna “muzika” duţ putanje, odaje prisustvo projektila. U tom

smislu, u narednom dijelu analiziraćemo mogućnost da se ova opasnost izbjegne, npr. pravovremenim sklanjanjem u zaklon.

Na samom poĉetku potrebno je prisjetiti se prirode zvuka. “Zvuk ” u zraku (plinu)

formira se tako, što se ĉestice zraka ili plina naizmjeniĉno zgušnjavaju i razrjeĊuju u pravcu

prostiranja zvuka. Ovdje se moţemo prisjetiti najjednostavnijeg srednjoškolskog

eksperimenta sa zvuĉnom viljuškom ĉiji su kraci (udarom) prinuĊeni da osciliraju (svakako da

i ovdje dolazi do zgušnjavanja i razrjeĊivanja ĉestica zraka oko zvuĉne viljuške). Broj

oscilacija u jedinici vremena naziva se frekvencija (ili uĉestalost). Jedinica za frekvenciju

nazvana je herc (Hz), tj. jedna oscilacija u sekundi. Ono što je vaţno istaći jeste ĉinjenica da

ljudsko uho kao zvuk opaţa oscilacije ĉije frekvencije leţe u granicama 20 do 20 000 Hz. Za

oscilacije ispod 20 herca (u nekim izvorima kao donja granica navodi se 16 Hz) kojeosjećamo ĉulom sluha usvojen je termin infrazvuk (u takve pojave spadaju zemljotres,

razliĉiti drhtaji i sliĉno). Frekvencija iznad 20 000 Hz, koje su takoĊer izvan intervalaĉujnosti, nazivaju se ultrazvuk (radi šireg objašnjenja i interesantnosti napominjemo da se

ultrazvuĉni talasi, u tehnici, koriste za otkrivanje grešaka u metalnim odlivcima – ultrazvuĉna

defektoskopija, za skidanje hr Ċe s povr šine metala i sliĉno; mogu se koristiti i za

komunikaciju pod vodom, za podvodnu lokaciju objekata). Intenzitet (jaĉina) zvuka mjeri se

decibelima (db). Ljudsko uho moţe slušati zvuk u izvanredno širokom intervalu intenziteta,

od oko 0 do oko 120 db.

U daljem pojašnjenju navedenog u zavisnosti o naĉinu titranja, koja se prenose kroz

sredstvo, zvuk moţe biti ton, šum i prasak, ili njihova kombinacija. Jednostavni ton je u

fizikalnom smislu harmoniĉno titranje jednom frekvencijom, koja se širi kroz neko sredstvo i

prenosi u uho. Visina tona je odreĊena frekvencijom titranja. Sloţeni ton sastoji se od

143 Dio informacija o samostrelima prenesen je iz struĉnih ĉasopisa «Kalibar».



398

kombinacije više jednostavnih tonova razliĉitih frekvencija. Šum je zvuk potpuno nepravilnih

titranja. Kod praska se u biti jedna nagla promjena pritisaka širi kroz sredstvo.144

Kako nastaje zvuk projektila – Kreĉući se duţ putanje, projektil gura ĉestice zraka

pred sobom. Zahvaljujući stišljivosti zraka, pred samim projektilom nastaje sabijanje

(zgušnjavanje) ĉestica koje, zbog inercije, ne uspijivaju da se razmaknu. Stepen zgušnjavanja

zavisi od brzine projektila. Kada se on kreće br ţe od zvuka (zavisno od temperature, brzinazvuka u zraku se kreće od 330 do 400 m/s), zvuĉni talasi nalijeću jedan na drugi, pa nastaje

talas veoma zgusnutog zraka – udarni talas. Takvi talasi nastaju i na mjestima gdje postoje

neravnine na povr šini projektila.

Pored toga, iza dna projektila – naroĉito inih ĉiji zadnji dio nije u obliku zarubljenog

konusa – nastaje vrtloţenje. Naime, sloj zraka koji se odvaja, otcjepljuje od povr šine

projektila, ne uspijeva odmah da se “ prikupi” iza njegovog dna, što znaĉi da iza projektila

postoji rezrijeĊen prostor (tzv. zona potpritisaka), kuda se ustremljuju ĉestice zraka. Upravo to

vrtloţno kretanje glavni je izvor fijuka (zviţduka), moţda je vjernije reći – šištanja, budući da

podsjeća na zvuk jake struje ispuštene pare. “Specijalna ispitivanja pokazala su da projektili

optimalnog aerodinamiĉkog oblika, tj. oni ĉiji je prednji dio oţivalan (š picast), a zadnji sa

zarubljenim konusom, uopće ne fijuĉu ili fijuĉu vrlo slabo”. Fijuk projektila pojaĉava se oscilacijama njegove ose, koja za vrijeme leta ne moţe da

zadr ţi isti poloţaj – opirući se sili otpora zraka, vrh projektila je prinuĊen na specifiĉno

kretanje. Projektil kao da stalno podrhtava, proizvodeći, time, zvuk sliĉan cvr ĉanju popca

(cvr ĉka). Ovaj zvuk naroĉito je primjetan na poĉetnom dijelu putanje, kada su oscilacije ose

projektila i najizraţenije. Pri kraju leta na putanji većeg dometa, obiĉno se ĉuje samo šištanje

(sliĉno siktanju zmije), što je posljedica vrtloţenja pozadi projektila.

Dakle, zvuk duţ putanje je proizvod samih projektila i kreće se zajedno s njim, prostirući

se, zatim, na sve strane, kao svaki zvuk.

Promatrano sa stanovišta prakse, veoma vaţno je da se zna: moţe li ĉujnost fijuka – iuopće, zvuk bilo kog projektila duţ putanje – da bude iskorišćena radi pravovremenog

sklanjanja u zaklon. “Ko koga” prestiţe? Na to pitanje, odgovor je relativno lagan, jer su

poznate i brzine projektila i brzina zvuka u zraku.

Karabinski projektil, npr. kalibra 7,62x51 (7,62 mm NATO), koji iz cijevi izlijeće

brzinom V0=840 m/s, nakon jedne sekunde leta ima brzinu oko 460 m/s (tada je prevalio put

oko 610 m); kada preĊe put duţine 900 m, ima brzinu oko 328 m/s. Dakle, na daljinama do

kojih se ovo oruţ je dovoljno uspješno koristi, brzina projektila veća je od brzine zvuka u

zraku (330 m/s). Budući da je tako, fijuk projektila ne moţe se ĉuti prije nego što proleti sam

projektil. Drugaĉije reĉeno, kada ĉovjek ĉuje fijuk, projektil je već poodmakao, i moţe da

bude opasan samo za one (ljude) koji su na tom pravcu udaljeniji. Tek na većim daljinama (dokojih se, inaĉe, ovaj kalibar ne koristi), moguće je ĉuti fijuk projektila koji nam se pribliţava,

ali, ni tada nema vremena za odlazak i neki siguran zaklon, jer su u pitanju djelići sekunde.Put izmeĊu 1900 i 2000 m projektil preleti za 0,55 sekundi (do 1900 m putuje 5,81, a do 2000m – 6,36 s).

Na osnovu svega navedenog, nameće se vrlo jasan i logiĉan zakljuĉak: zvuk koji proizvodi projektil (fijuk, šištanje) nimalo nije od koristi uĉesnicima u sukobu, radi zaštite iuklanjanja od projektila. Dakle, oni koji se, instinktivno ili zbog neiskustva, sklanjaju s puta

projektila, u stvari, nesvjesno uvaţavaju lošeg strijelca protivnika, odnosno nekognediscipliniranog ili neukog lovca: prije nego što uklanjanje poĉne, projektil je već preletio.

144 Enciklopedija leksikografskog zavoda, Zagreb, str. 55.



399

10. ZRNO PRENOSNIK ENERGIJE – ZRNO KROZ HISTORIJU

Ovaj dio priĉe poĉin jemo informacijom da je najstariji projektil za prvo primitivno

oruţje predstavljao kamene kugle, nasli jeĊene od prethodne “artiljerije”, pod ĉim se podrazumi jevaju razliĉite vrste projektila. S druge strane, moţe se reći da nije ni prošlo baš

mnogo vremena do uvoĊenja metalnih kugli, naroĉito gvozdenih i olovnih, jer se vrlo brzoshvatilo da su one dalekometnije i probojnije.

Nekako kroz historiju nastanka i izrade projektila, gvoţĊe se odomaćilo (u njihovoj

izradi) u topniĉkim oruţjima. S druge strane, za puške i pištolje, odnosno njihova zrna, olovo je postalo primarni materijal, te ostalo nezamjenjivo tokom skoro 500 godina historije

vatrenog oruţja. Svakako da je za to postojao valjan razlog. Samog olova ima dosta u prirodi,relativno se lako ek sploatira, pa je stoga i jeftino; niska mu je taĉka topljenja, pa se lakoformira (izljeva ili presuje) u ţeljeni oblik, a pored toga, ima i veliku specifiĉnu teţinu.

Moţe se reći da je negdje do 1800. godine uobiĉajena kombinacija bila: glatka cijev

oruţja – projektil (olovna kugla) – barut (svakako, crni). MeĊutim, vremenom ovakvo oruţje prestaje da zadovoljava potrebe, zbog ograniĉenog dometa i preciznosti. Nakon toga, poĉinje

se s eksperimentiranjem dugim – oţivalnim zrnima i oţlijebljenim cijevima, što veoma brzo postaje standard. Od mnogobrojnih pokušaja i izuma (iz tog vremena) najznaĉajnije je zrnofrancuskog kapetana, Ĉarlsa Minija iz 1846. godine – oţivalno zrno s rupom u bazi. Ukombinaciji sa oţlijebljenom cijevi, navedeni je projektil bio toliko superioran u odnosu na

olovnu kuglu, da ga je francuska vojska odmah usvojila. Nije potrebno ni napominjati da su

navedeni razvoj situacije budno pratili i Amerikanci i Englezi, te su vrlo brzo, takoĊer,usvojili projektile vrlo sliĉnih karakteristika/dizajna.

Olovna kugla, za koju smo rekli da je do tada bila neprikosnovena, pala je u sjenku, ali

je, igrom sluĉaja “preţivjela” do današnjih dana (doduše uz vrlo ograniĉenu upotrebu ureplikovanom oruţju na crni barut).

Zrna tipa “mini”, namijenjena su spredpunećem oruţju, morala su da budu nešto uţa od promjera cijevi, da bi se punjenje obavilo bez većeg napora, što je naroĉito bilo vaţno na bojnom polju, posebno u stresnim situacijama. Rupa u bazi sluţila je da se, pod pritiskom bar utnih plinova, zrno u tom dijelu raširi i pravilno uţlijebi. Radi boljeg leţanja u cijevi i preciznosti, zrna poĉinju da se “oblaĉe” u papir, što se pokazalo jako dobrim u još jednomsmislu. Naime, papir je spreĉavao poolovljavanje cijevi, pa je praksa “umotavanja” zrna

prenijeta i na sjedinjeni metak, koji se ubrzo pojavio. Pokazalo se da je papir bio

zadovoljavajuća zaštita projektila, sve dok je streljivo bilo punjeno crnim barutom. Iza toga sljedili su razliĉiti pokušaji i inovacije. Pojavom bezdimnog baruta, poĉinje

tendencija smanjivanja kalibra, poĉetne brzine zrna dostiţu dotad neslućene vrijednosti, te se pronalazak košuljice nametnuo kao neophodnost. Izvori navode da je pruski natporuĉnik

Bode prvi olovno jezgro obloţio tankim bakarnim limom i na taj naĉin zapoĉeo novu eru ukonstrukciji projektila za vatreno oruţje. Testiranja s njegovim zrnima su pokazala da su onavrlo precizna, olovisanje cijevi (drastiĉno ugroţava taĉnost gaĊanja), bilo je potpunoeliminirano, ali su se komponente lako “razilazile” prilikom udara u neku prepreku. Navedeninedostatak su rješavali mnogi ĉuveni konstruktori tog doba – Rubin, Lorenc i Verndl.

Navedeni problem prvo su ri ješili cinkovanjem olovnog jezgra za košuljicu, a zatim isuvremenijim metodama.

Danas je izrada projektila dovedena do savršenstva, što ne znaĉi da dalja poboljšanjanisu moguća (naprotiv, svake godine na sajmovima oruţja i streljiva pojavljuju se neki novi

primjerci i neka nova rješenja – o ĉemu će biti rijeĉi kasnije). Suvremena košuljica izraĊena jeod legure 90% bakra, 5% cinka i 5% kalaja. Zrna s košuljicom danas se koriste i u pištoljskoj,

revolverskoj i karabinskoj municiji, s neslućenim brojem varijanti.



400

U narednom dijelu, u najkraćem, opisaćemo projektile za “duge cijevi”, odnosnokarabine. Oni se, po obliku zadnjeg dijela svrstavaju u standardne, ravne i tzv. “boat toil”(oblik ĉamca). Po obliku prednjeg dijela, razlikujemo šiljato i zaobljeno zrno (spitzer i roundnose). Obje varijante mogu biti s rupom u vrhu (hollow point) ili bez nje.

S druge strane, sastav zrna s košuljicom umnogome je šira tema i vjerojatno nikada neće

biti potpuno objašnjena na jednom mjestu. Ovaj dio priĉe najbolje je poĉeti podjelom projektila s punom i djelomiĉnom košuljicom.Ovi prvi su najmasovniji u vojniĉkom streljivuzatim u takmiĉarsko – streljaĉkom, a rjeĊe se koriste u lovaĉkom – samo za “najtvrĊu afriĉkudivljaĉ”. Zrna s djelomiĉnom košuljicom koncipirana su tako da prilikom pogotka u divljaĉdovoljno duboko penetriraju i, uz postepenu deformaciju postignu veći promjer odoriginalnog, te na taj naĉin, brzo, i što je moguće humanije, usmrte ţivotinju. Shodno tvrdoćidivljaĉi, i konstrukcija zrna je takva da ona lakše ili teţe ekspandiraju. Posljednje godineobiljeţene su nastojanjima svjetskih proizvoĊaĉa streljiva oko izrade što boljeg projektila.Pojavilo se mnogo projektila, zaista uspješnih i izvanrednog dizajna, meĊu kojima se bilo i

nekih nepotrebno kompliciranih i preskupih.

Sliĉna je situacija i kod “kratkih cijevi” pod ĉim podrazumijevamo – pištolje i revolvere.

Moţe se reći da je svjetska ponuda zrna iznimna i sveobuhvatna, naroĉito ameriĉka (vidjetikasnije).

Po procjenama eksperata za samoobranu su najpopularnija ekspandirajuća zrna s mekimili šupljim vrhom. Moţe se reći da revolveri ovdje imaju izvjesnu prednost, jer oblik zrna neutiĉe na funkciju. MeĊutim, nagla popularnost pištolja u odnosu na revolvere dovela je i dokonstrukcije izvanrednih ekspanzivnih zrna s rupom u vrhu, ali bez vidljivog olova, tako da

ne postoji opasnost od deformacije projektila prilikom ulaska u cijev. Navedena zrna pogodna

su i za revolversko streljivo.

Napominjemo da su olovna zrna još uvijek u masovnoj upotrebi, mnogo više urevolverskom, nego u pištoljskom steljivu; u karabinskoj gotovo neznatno. Najrašireniji jecilindriĉni oblik valjka, struĉno nazvan “wadcutter”, jer se koristi u sportskom streljaštvu, aslijede zaobljeni vrh (round nose), i zaravnjeni (semi wadcutter). Olovna zrna ĉesto segalvanizuju, pobakruju ili presvlaĉe teflonom, u cilju sprĉavanja poolovljavanja. Postojemišljenja da će streljivo punjeno olovnim zrnima ostati još dugo najekonomiĉnij e za

svakodnevno pucanje – trening145

.

11. STRELJIVO

Kada je rijeĉ o streljivu onda valja napomenuti da se uz ono koje se moţe smatratistandardom i općepoznatim, na sajmovima pojavljuju i neki novi primjerci. U tom smislu

izvršićemo kratko predstavljanje nekih tipova poĉev od sportskog malokalibarskog, pištoljskog, revolverskog, saĉmenog, do streljiva nami jenjenog lovaĉkim karabinima. Malokalibarsko streljivo kalibra 5,6 mm, poznatije kao .22 LR, najrasprostranjenije je

sportsko streljivo. Pošto su discipline u kojima se ono koristi već odavno uvrštene i u programolimpijskih igara, logiĉno je da meĊu njenim proizvoĊaĉima vlada veoma ţestokakonkurencija. Negdje 2002. godine (na sajmu u Ninbergu) veliku je paţnju privukao metakSignum, finske fabrike LAPUA. Finci su kod ovog metkića na potpuno nov naĉin r i ješili

podmazivanje zrna .22 LR. Podmazivanje olovnog zrna MK municije, inaĉe, obavezna jeoperacija u procesu njene proizvodnje. Ono mora da bude ravnomjerno – ujednaĉeno poĉitavom obimu zrna, inaĉe se drastiĉno narušava preciznost sistema oruţje – metak.

145 Korišteni podaci u ovom odjeljku crpljeni su iz struĉnog ĉasopisa «Kalibar» broj 38/99.



401

Šta su, ustvari, uradili Finci? Po cijelom obimu zrna novog metka urezali su više prizmatiĉnih, simetriĉno rasporeĊenih zareza, koji imaju ulogu “rezervoara” za mazivnimaterijal. Prilikom opaljenja metka, pri prolazu zrna kroz cijev, podmazujuće sredstvo, poddejstvom pritisaka i temperature, ravnomjerno maţe cijelu duţinu cijevi. Ispitivanja su

pokazala da je ovim ostvaren najviši nivo preciznosti kod pušaka, ali i kod pištolja i revolvera.

Cijevi su optimalno podmazane po cijelom obimu i duţini, uz znatno produţenje njihovog“ţivotnog vijeka”, pošto je, na ovaj naĉin, drastiĉno smanjeno poolovljavanje unutrašnjosticijevi. Pritisak koji vlada u cijevi, u svakom popreĉnom presjeku, za petnaest procenata je niţinego kod ostalih .22 LR metaka. Sve navedeno uzrokuje manji trzaj i veću preciznost metka

“signum”. Ugodinama koje slijede, praksa će pokazati, da li je to realno ili je samo

marketinški trik. Kao slijedeći MK novitet moţe se izdvojiti proizvod iz Levinstona u Ajdahu, iz poznate

ameriĉke tvornice streljiva CCI/SPER. SiSiAjev metak .22 LR Stinger, inaĉe najbrţa“dvadesetdvojka” na planeti, dobio je “brata”. Novi CCI metak nosi naziv .22LR Quik – shok,

i ima identiĉne balistiĉke podatke kao “stinger” (zrno 32 grejna – 2.02 grama, V0=500 m/s,

E0=259 J). Ono što ih razlikuje, je prefragmentirano zrno, koje se, u trenutku udara u cilj,

raspada na tri jednaka dijela. Navedena konstrukcija daje znatno veće efekte na cilju,interesantne za lovce na sitne štetoĉine, kojih u SAD ima na tisuće.

Kod pištolja prvo se moraju pomenuti revolucionarni kalibri 9 mm FAR i 10 mm FAR.

Da podsjetimo: ovi novi snaţni kalibri ne zaht i jevaju oruţje sa zabravljenim zatvaraĉem, jerim je dno ĉahure toliko ojaĉano, da izdrţava velike pritiske, iako je proces izvlaĉenja ĉahurezapoĉeo prije nego što zrno napusti cijev. Osim TANFOGLI-a, finske LAPUE, u program

FAR ušli su ARSCOR i AQUILA. Ako se ovaj sistem omasovi, zaista će donijeti revoluciju u proizvodnji pištolja: pucaće se izuzetno snaţnim kalibrima iz pištolja s fiksnom nepomiĉnomcijevi.

Interesantno je napomenuti (nakon FAR-a) da je u svijetu IPSC-e, interesantan kalibar

.40 SW, koji sve više osvaja takmiĉare. Omogućujući viši, “major” faktor snage, ovaj odliĉnimetak se za sva vremena ustalio meĊu strijelcima praktiĉnog streljaštva, ali i meĊu

policajcima (FBI, njujorška i ostale SAD policije). Već ga prave sve zapadne tvornice, ali ivećina ruskih.

Revolverske kalibre dodirnućemo u “lovaĉkom” paketu već pomenutog Cci – ja. Naime,

na istom sajmu 2002. godine oni su na trţište izbacili .357 Magnum Gold Dot SP, .454 Casull

Gold Dot HP, .50 Action Expres Gold Dot HP – sve namijenjene onima koji love

kratkocijevnim oruţjem. Na primjer, .357 ima zrno teško 170 grs (11,02 g), koje izlijeće izcijevi brzinom od 360 m/s, i pritom nosi energiju od 712 dţula. Meki vrh daje mu odliĉanlovaĉki uĉinak na cilju. Još snaţniji, .454 Casull i .50 AE, imaju zrna od 300 grs (19,44 g);

prvi ima V0=495 m/s, što mu daje energiju od, ogromna, 2384 J. “Pedesetica” je nešto

“skromnija”, s V0=472 m/s, uz energiju od 2170 J.Kad su u pitanju lovaĉke patrone, poĉet ćemo s lovaĉkim metkom ĉija je cijela ĉahuraizraĊena od ĉelika. Navedena starovremenska, ali vjeĉna tehnika dolazi iz barnaulskogStankostroiteljnog zavoda u Rusiji. Probajte zamisliti profesionalnog lovca u Sibiru, s

papirnim ili plastiĉnim patronima! Ovaj ima ĉeliĉne ĉahure, uvijek istih dimenzija, i metak puni sam. Toga je, prije Drugog svjetskog rata, bilo i kod nas. Navedeni ĉeliĉni patroni proizvode se u kalibrima 12 i .410, s duţinama ĉahure od 65 i 70 mm. Punjeni su saĉmom, poĉev od dva, pa do deset milimetara, a ima ih i s jedinaĉnim “slag” zrnom. Ranije navedenisajam u Ninbergu ponudio je mnoštvo razliĉitih saĉmenih metaka: od najmanjih .410, do

gigantskih 12/89. U svojevrsno j ekspanziji je streljivo “Over 100”, namijenjeno pucanju u patke i guske na visinama preko 100 metara. Kod njih je saĉma smještena u prevrnuti

plastiĉni kontejner, iz koga poĉinje da se rasipa tek nakon osamdesetak metara. MeĊutim, pazite! Navedenim strel jivom iskljuĉivo se puca u vis, na ptice u preletu! Pucati na



402

horizontalne ciljeve metkom Over 100 ili K100 (iz Krušika), isto je kao i – loviti fazane

“brenneke” projektilima. Neko bi mogao da nastrada!! Na kraju prezentacije lovaĉkih patrona izdvojićemo metak SELLIER – BELOT, koji naši

lovci skoro da oboţavaju. Ova ĉuvena ĉeška fabrika sada nam, u duhu ekologije, nudi patrone12/70 i 12/76 punjene ĉeliĉnom ili cink – saĉmom. Navedeni “ekološki” patroni sadrţe

netoksiĉne ĉeliĉne ili cinĉane kuglice promjera 3; 3,5; 4; 4,5 i 5 mm. Teţina punjenja iznosi30 do 36 grama.

Karabinski meci – Dva najpoznatija lovaĉka magnum kalibra su 7 mm RemingtonMagnum i .300 Winchester Magnum. Oba imaju izuzetne balistiĉke karakteristike i prave se sĉitavom lepezom najrazliĉitijih tipova zrna. Njihova najveća mana je duţina. Oni zaht ijevaju

dugaĉke sanduke, a hod zatvaraĉa unazad zaista je predug. Puške su teţe od standardnih. Objeove, prestiţne ameriĉke tvornice, WINCHESTER i REMINGTON pripremile su odreĊene

novitete. Vinĉester je napravio WSM familiju kratkih magnuma: Winchester Short Magnum – WSM. Kalibar .270 WSM prati .270 Wheaderby Magnum, kalibar 7 mm WSM prati 7 mm

remington Magnum, a .300 WSM slijedi .300 Winchester Magnum. Pri tome svi ovi

magnumi zadrţavaju – ili za par procenata popravljaju – balistiĉke karakteristike svojih duţih

prethodnika. Primjerice, 7 mm Rem. Mag. ima V0=940 m/s, dok 7 mm WSM ostvaruje 982m/s. E0 duţeg iznosi 2021 J, dok je kraći “skoĉio” na 4373 dţula. Pri tome, teţina zrna ostala

je na 140 grs (9,07 g), ali je WSM kraći od prethodnika za 9,9 mm. Moţe se reći da su sliĉni i odnosi u kalibrima .300 Win. Mag, .300 H&H Magnum i

novog .300 WSM, s tim što ovdje razlika u duţini iznosi ĉitavih 12,2, odnosno 18,8 mm.

Kod Remingtona se sve to sada zove Remington Short Action Ultra Mag. Pa, imamo: 7

mm Remington SA Ultra Mag, koji je skoro istovjetan, ili za nijansu bolji od 7 mm rem. Mag,

kao i .300 Remington SA Ultra Mag, koji parira .300 Win. Magnumu. Navedene nove kraćevarijante lovaĉkih magnum metaka lako se smještaju u sanduke standardnih lovaĉkihkarabina.

Kod Remingtona su i ovi novi, kao i svi raniji proizvedeni kalibri, opremljeni, izmeĊuostalih, i zrnima tipa Premier Swift Scirocco. Ovaj tip zrna ĉini se interesantnim po špicastom

polimerskom umetku na vrhu zrna, koji, tokom leta zrna, znaĉajno smanjuje otpor zraka,doprinoseći poloţenijoj putanji. Prilikom susreta s ciljem dolazi do lakog deformiranja zrna uobliku “peĉurke”. Mada je poĉetna brzina prosjeĉnih karabinskih kalibara oko 900 m/s, doznatnog deformiranja ovog zrna, dolazi ĉak i pri kraju putanje, pri brzini od oko 400 m/s.

Naredne godine, 2005. i 2006. godina, takoĊer, su donijele ĉitav niz noviteta u oblasti proizvodnje streljiva. U tom smislu dajemo kraći pregled146.

11.1. Patrone za lovaĉke puške

BRENNEKE . Slavna njemaĉka kompanija “Brenneke” 2005. godine proslavila je jubilej – 110 godina postojanja. Još 1895. godine Wilhelm Brenneke osnovao je u Lajpcigu firmu za proizvodnju streljiva. Uporedo razvijajući savremene i napredne oblike zrna za karabine, i jedinaĉna zrna za glatkocijevne puške, “Brenneke” je za ove druge postao sinonim uspješnogoblika. Danas se tvornica nalazi u Langenhangenu, a ima ispostavu i u Americi. MeĊuvodećim je u svijetu, kada se ocjenjuju oblik i konstrukcija zrna.

Po rijeĉima dr. Petera Manka, praunuka slavnog Wilhelma, koji sada vodi ovu firmu, jošuvijek je osnovni oblik “Brennekeovog” jedinaĉnog projektila za glatkocijevne puške, zrno

Brenneke Classic. Ono ima 12 kosih rebara, neophodnih za precizno zaptivanje i taĉnovoĊenje projektila kroz cijev. Dio ĉepa izraĊen je od presovanih, prirodnih materijala i

postavljen je izmeĊu dva blago ispupĉena, elastiĉna prstena, koji se ponašaju kao strugaĉi –

146 Korišteni materijala iz Kalibra“ 119/06; 109/05



403

ĉistaĉi olovnih naslaga u cijevi. Kupasti vrh olovnog Brenneke Classic projektila, pom ijera

teţište unaprijed i tako mu daje izuzetnu preciznost. Na 50 metara, pet ovakvih projektila,

padaju u krug promjera 10 cm. Ovo je takozvani “Langenhagenov standard” i nije ga baš lakoispuniti. “Brenneke”' proizvodi ĉak 20 razliĉitih varijanata jedinaĉnih “saĉmenih” projektila, ušest kalibara. S obzirom da je u posljednje vrijeme (kod mlaĊih lovaca), sve više saĉmarica

kalibra 12/76, istiĉemo da je Brenneke Gold 12/76 mase ĉak 39 gr. namijenjen lovunajkrupnije divljaĉi, do daljine od 100 metara (tvrdi proizvoĊaĉ).

Slika 146.

Brenneke jedinačni projektil

SELL IER&BELLOT . Sliĉan “Brennekeu”, izgleda i ĉeški projektil Sellier & Bellot

Special Slug, s tim što je njegova izrada, već na prvi pogled “siromašnija” od “Brennekea”.Kod ove poznate ĉeške tvornice streljiva zapazili smo metak za lagane, fine saĉmarice 20/76(20 Magnum). Ova suvremena “dvadesetica” ima plastiĉnu ĉahuru i zvjezdasto pertlovanje,

radi se u krupnoćama saĉme promjera 2; 2,5; 3; 3,5 i 4 mm. Prima saĉme kao i svaka“dvanaestica” – 33,5 grama. Pušaka ovog kalibra, biće u budućnosti sve više. Ĉesi, tj. “S&B”vodili su raĉuna i o ekologiji i zaštiti ptica, tako da imaju liniju lovaĉkih patrona punjenihĉeliĉnom – odnosno cink (Zn) saĉmom. U ureĊenim zemljama, u lovu na barske ptice nemoţe se koristiti streljivo s olovnom saĉmom.

Slika 147.

Special Slug jedinačni projektil

AZOT i BARNAULSKI J PATRONNI J ZAVOD . Dvije tvornice iz Rusije, jedine zemlje

u Evropi, gdje još uvijek postoje profesionalni lovci. To su: “Azot” iz Krasnozavodska, umoskovskom regionu (ovaj region ima dva miliona registriranih lovaca) i “Barnaulskij



404

Patronnij Zavod”, iz Barnaula. Dok je “Azot” proizvoĊaĉ samo streljiva za saĉmarice,“Barnaul” pravi karabinsko, pištoljsko i saĉmeno streljivo. Oba proizvoĊaĉa rade metke svihkalibara, u krupnoći saĉme od 2 do 8,5 mm. Iznenadila nas je konstrukcija “Azot” metka pod

imenom Kombi. Radi se o metku kalibra 12/70 i 16/70, u ĉiji je plastiĉni kontejner sloţen jedan jedinaĉni “slug” projektil i PP kugle promjera 8,5 mm. ProizvoĊaĉi istiĉu da se ova, za

nas neobiĉna kombinacija, pokazala veoma efikasnom, prilikom lova na divlje svinje.Profesionalni ruski lovci love daleko van civilizacije, i ne mogu da nose veće koliĉine

gotovog streljiva. Oni sami pune streljivo, i pri tome koriste ĉeliĉnu ĉahuru. I kartonska i plastiĉna ĉahura, ne dozvoljavaju veći broj prepunjavanja, da ne govorimo da se pri jako

niskim temeraturama, plastika lomi kao staklo. I zato je tu ĉeliĉna ĉahura. Ovaj “ĉeliĉni” lovnimetak, “Barnaul” radi u kalibrima 12/70, 12/65 i .410/70, i u skoro svim krupnoćama saĉme,od 2 do 8 mm. Masa punjenja je od 30 do 42 grama za “dvanaestice”, a pritisci ne prelaze 70Mpa.

Zašto smo naveli podatak za pritisak pri opaljenju metka?

Zato što se kod naših lovaca, u velikom broju, nalaze relativno stare saĉmarice, projektirane za pritiske do maksimalno 900 bara (pribliţno 90 mega Paskala). MeĊutim, u

trgovinama se, po povoljnoj cijeni moţe naći uvozno streljivo, punjeno novim (“hemijskim”) barutima, koje daje radne, maksimalne pritiske i od 1150 Bara (115 MPa), što dovodi doubrzanog rasklimavanja oruţja i kasnije moţe da bude veoma opasno. Prilikom kupovinelovaĉkog streljiva, obavezno provjeriti maksimalne pritiske pri opaljenju. Ovo vaţi samo zauvozno streljivo, domaće tvornice prave metak, ĉiji je pritisak manji od 650 bara.

WINCHESTER , REMINGTON , FEDERAL . Ameriĉke firme, rade svu silu streljiva zaglatke cijevi i za sve lovne situacije. Ipak, izdvajamo “Federalov” Trueball, jedinaĉni projektilkoji je u konstrukcijskom smislu donio nešto novo. Trueball ĉine amortizujući plastiĉni ĉep,

polimerska kuglica, koja se svojim donjim dijelom smješta u odgovarajuću kalotu na ĉepu.Kroz cijev putuju ova tri dijela, zajedno perfektno prateći osu simetrije cijevi. Po izlasku izcijevi, ĉep i kuglica zaostaju, a stabilni olovni projektil, bez tumbanja nastavlja put do cilja.

Po “Federalovim” podacima, grupa od pet pogodaka, ispaljenih s daljine od 50 metara, pada ukrug promjera 51 mm. To je, kako kaţu, najprecizniji “slug” projektil na trţištu. Namjena mu

je, prvenstveno za lov ameriĉkog bjelorepog jelena.

11.2. Karabinsko streljivo

EXTREME SHOCK , ameriĉka firma iz Klivlenda (Vajoming), poslije izuzetnog poĉetnog uspjeha, širi lepezu svojih kalibara. Podsjećamo, oni rade specijalna zrna od

kompozitnog nitrilijuma (bez olova), koja se u tijelu divljaĉi raspadaju na sitne, brze djeliće itime izazivaju trenutni, letalni šok. Postoje podaci da je metkom “Extreme shock” kalibra9x19 u Rusiji odstrijeljen divlji vepar teţine 229 kg. Sada, ova napredna i agresivna firma,radi karabinsko lovno streljivo i zrna u kalibrima: .17 Rem, .22 Hornet , .223 Rem, .22-250, 7mm, 7 mm-08, .30-30 Win, 7,62x39, .308 Win, .30-06 Sprg i .300 Win. Magnum. Pokrivena je

skoro sva lovna divljaĉ, izuzev “velikih pet”. Ova zrna se još uvijek probijaju na trţištu,meĊutim, ukoliko i liĉni samostalni testovi lovaca potvrde tvrdnju proizvoĊaĉa, “ExtremeShock” će znatan dio trţišta streljiva, preoteti, od daleko poznatijih firmi (vidjeti kasnije).

KYNOCH iz Sufolka (Engleska), poznat je po izradi streljiva u egzotiĉnim i rijetkimkalibrima od .275 Rigby, do .700 Nitro Express. Većina od ovih 50 - ak kalibara potpuno je

nepoznata našim prosjeĉnim lovcima. Ali, mnogi vlasnici snaţnog karabina .375 H&H poţeljeli bi kvalitetno i preskupo “Kynoch” streljivo. Zato, ako imate karabin ili lovaĉku



405

pušku u egzotiĉnom kalibru “Kynoch” za vas sigurno radi streljivo. Jedino što će par kutija

ovog streljiva da vas košta koliko i novi “Zastavin” karabin!

Već smo istakli da su ameriĉka takmiĉenja u pucanju na velikim daljinama (Long Range

Shooting), iskristalizirala saznanje, da streljivo kratke, velikozapreminske flašaste ĉahure

(npr. 6 mm PPC), daje znatno uţe grupe pogodaka, od klasiĉne, uzane duge ĉahure. To je idovelo da stvaranje familije Short Magnum metaka. O prednosti, od kratkih sanduka ovakvih

puška, da i ne govorimo. Zaĉetnici ovog posla bili su “Winchester” i “Remington” i stvar se,izgleda “primila”. I drugi proizvoĊaĉi, već rade kratke “magnume”, poput “Federala”,“Norme”...

NORMA iz švedskog grada Amotforsa, svoj novi .308 Win. Short Magnum (WSM), već je opremila i sa tri uspjela zrna. Noslerovo BST 9,7 gr. zrno, ima poĉetnu brzinu od 980 m/s i poĉetnu energiju 4660 J. Na 200 metara, ovaj projektil ima pad od samo 83 mm. Sliĉni podacisu i za barnesovo Triple Shock zrno od posebne legure bakra. Zrno Oryx mase 11,7 gr. (180

grs) ima V0=895 m/s i E0=4699 J, uz pad na 200 metara od 13 cm.

LAPUA. Kao zrno Tripple Shock i lovaĉko zrno poznatog, kvalitetnog finskog proizvoĊaĉa streljiva “Lapua”, koje nosi naziv The Naturalis, ne sadrţi u sebi olovo. Zarazliku od “Extrem Shock” fragmentirajućeg zrna, ovdje se teţi da zrno poslije udara u tijelodivljaĉi napravi “peĉurku” i širok prolazni kanal, ali i da zadrţi 100 procenata svoje poĉetnemase, odnosno da ne fragmentira. Ovo je ostvareno izradom zrna od legure bakra. U osi zrna

nalazi se kanal sa zatvornim ulaznim konusom. Već pri brzini od 500 m/s, ulaskom u tijelodivljaĉi, Naturalis se cijepa po unaprijed odreĊenim linijama, stvara latice ko je se otvaraju i

savijaju unazad, gradeći tako široku “peĉurku”. Rezultat je snaţan šok efekat, duboka i ĉista penetracija, i ostajanje divljaĉi u vatri. Meso divljaĉi nije zagaĊeno opiljcima zrna.

11.3. Streljivo za pištolje i revolvere

PENNA. Glavni novitet (za 2005.) kad su pištolji u pitanju, je italijanska konstrukcija 7mm Penna. Ovo nije samo novi metak, već se radi o sistemu oruţje - metak. Pištolj slobodnogzatvaraĉa skrojen je oko metka kalibra 7 mm, ukupne duţine 32,4 mm. Duţina ĉahure je 23

mm, a promjer dna je 8 mm. Dno ĉahure nema ivicu. Ĉahura nije cilindriĉna, već je blagokoniĉna. PredviĊena su dva tipa zrna. Prvo, mase 4,5 grama s olovnim jezgrom i drugo 3,2

grama od legure bakra. U planu je i treće “policijsko” zrno mase 3 grama, koje će biti odmesinga. Za ova tri zrna, izmjerene su poĉetne brzine od 405, 480 i 530 m/s. Ovo ćeomogućiti oko 450 J energije na ustima cijevi, uz maksimalni pritisak od 2500 bara.

Šta se ovim postiţe? Izuzetno brz rad pištolja, s minimalnim odskokom cijevi uvis.TakoĊe, uoĉeno je da nema noćnog bljeska pri pucanju. Za policijsku upotrebu, planira serezervna neoţlijebljena cijev, iz koje će najlakše zrno (3 grama) izlaziti potpuno nestabilno.To u uvjetima bliske borbe znaĉi pogotke vrlo brzim lakim zrnom, koje se tumba i

nekontrolirano putuje kroz pogoĊeni cilj (vrlo uznemirujuća ĉinjenica). Za precizno pucanje i na većim daljinama, koriste se oţlijebljena cijev i teţa zrna. Sve

ovo još je u eksperimentalnoj fazi, ali vrijeme će dati od govore prihvatanju 7 mm Penna – pištolja i metka.

CCI/SPEER . Iz Lewinstona, ID ameriĉka udruţena firma, daje nam efikasan,samoodbrambeni revolverski metak kalibra .38 Spl+P. Zrno je Speer Gold Dot Hollow Point.

Na testu u FBI uoĉena je optimalna penetracija, uz ekstremno širok kanal. Test je obuhvatao



406

pucanje na sedam razliĉitih prepreka, i ovaj metak je poslije ozbiljne analize zadovoljiovećinu zahtjeva, koji se postavljaju pred samoodbrambeno oruţje.

Sluĉaj je htio da i u dijelu novih metaka najmanjeg kalibra i iviĉnog paljenja, nosilacinformacije bude ameriĉki “CCI”. U kooperaciji s “Hornadijem” proizveo je metak .17 Mach2, koji ima izuzetne balistiĉke karakteristike. U odnosu na stari .22 LR, novi “mališa” ima

flašastu ĉahuru, veću poĉetnu brzinu i poloţeniju putanju. Pri V0=610 m/s i masi zrna od 1,1gram, pada zrna na 100 metara iznosi 127 mm (330 mm kod zrna .22 LR) što ga ĉini još

pogodnijim za lov sitnih krznašica, ali i za precizno i “plinking”. U Americi postoji i jedna

pravna “caka”. Za oruţja, ĉiji je kalibar ispod .177 (4,5 mm) nije potrebna dozvola. Ali to ćese uskoro promijeniti, jer nešto stariji .17 HMR i novi .17 Mach 2, mnogo su opasniji odstreljiva .22 WMR i .2

Noviteti u svijetu streljiva u 2006. godini nude neka nova rješenja i informacije.

Varmint kalibri, odnosno kalibri namijenjeni za lov na glodare, vjeverice, lisice, divlje

maĉke i druge sitnije ţivotinje, mogu grubo da se podijele na dvije velike grupe. U prvu grupu

spadaju relativno snaţni, prije svega izrazito “brzi” kalibri: .22-250 Remington, .22-250 AI,ili .22 Swift, ĉija prednost leţi u efikasnom dometu preko 300 metara zahvaljujući poloţenoj

putanji. Na jveći nedostatak je nešto snaţniji trzaj i viši pritisci, kao razultat potrebe za većom poĉetnom, što skraćuje vijek cijevi. Slabiji kalibri, kao što su .22 Hornet, .222 i .223Remington, ne stvaraju takve probleme, ali su njihova lagana zrna osjetljivija na djelovanje

vjetra, trajektorija nešto zakrivljenija i time, efikasni domet manji. Dva svjetska diva, jedan na

polju naoruţanja – “Remington” i drugi na polju streljiva – “Hornady”', udruţili su snage na projektu stvaranja univerzalnog varmint kalibra i prema prvim reakcijama – uspjeli su.

12. EVROPA NAUĈILA AMERIKU

Kalibar svih pomenutih varmint kalibara i snaţnijih i slabijih, “vrti” se negdje oko 5,5mm i svi su ameriĉkog porijekla. U Evropi, gdje je odavno na snazi metriĉki sistem mjera,konstruktori streljiva oduvjek su radije koristili okrugle brojeve, tako da su još u 19. vijeku u

Švajcarskoj i Njemaĉkoj postojali kalibri od 5 mm. Oni su danas išĉezli, ali preimućstvamanjeg kalibra nisu ostala neprimi jećena u SAD: zrna manjeg kalibra u naĉelu su laganija imogu da se ispaljuju većom poĉetnom brzinom, ĉime se postiţe poloţenija putanja, većiefikasni domet i slabiji trzaj, dok je efikasnost na cilju, iako manja, sasvim dovoljna protiv

oštećenih sitnih štetoĉina. S druge strane, lakše zrno teţe “zadrţava” brzinu, utjecaj vjetra je

izraţeniji, ali suvremenim saznanjima iz oblasti aerodinamike, ovaj nedostatak moţe donekleda se koriguje oblikom zrna. Tako su nastali, do danas izolovani pokušaji puškara kao što su

C.H. Stocking i B. Foker, koji su eksperimentirali s ĉahurom .223 Remington, prilagoĊenomzrnu promjeru 0,20 inĉa (5,08 mm), kao i G.O. Ešlija, koji je za svoj .20-28A koristio ĉahuru.222 Remington, pri ĉemu se .20 odnosi na zrno, brojka 28 na masu barutnog punjenja ugrejnima (1,81 gr.), dok je A, skraćenica od Ashley (Ešli). Ono što Ešli nije uspio, bilo je daubijedi nekog većeg proizvoĊaĉa streljiva da proizvodi njegovo streljivo. Jer ne zaboravimo,na trţištu se nudi ogroman broj najrazliĉitijih kalibara, pa ako neko ţeli da uvede još koji, zato treba veoma dobar razlog i naravno novca. Što Ešliju nije uspjelo, jeste Todu Kindleru,

pasioniranom eksperimentatoru na polju varmint kalibara. Ĉovjek je uspio da ubijedi VoltaBergena iz firme “Berger Bullets” i Stiva Hornady-a iz “Hornady Manufacturing”, da krenu u

proizvodnju streljiva na bazi ĉahure .223 Remington, u kalibru .20, koja se pokazala odliĉnomza varmint. Oĉigledno, Hornadiju se ideja svidjela i odluĉeno je da se u saradnji s gigantom

“Remingtonom” ode i korak dalje.



407

13. FANTASTIĈNA POĈETNA BRZINA

Novi .204 Remington, uprkos tvrdnjama da je zasnovan na .223 Remingtonu, koristi

ĉahuru duţine 47 mm, vrlo blagog koniĉnog oblika, ĉime se stvaraju uvjeti za visokuefikasnost sagori jevanja baruta i odliĉnu preciznost. Promjer danceta je kao kod .223

Remington (9,6 mm), ali s obzirom da je ĉahura duţa i promjer na gornjem dijelu ispodkonusa veći (9,14 mm u odnosu na 9 mm), kapacitet je takoĊe uvećan. Blaga koniĉnostomogućena je i manjim pritiskom unutar cijevi nego kod, npr. “vrućih” .22 Swift ili .22 -250,

uz zadrţano pouzdano izvlaĉenje ĉahure poslije opaljenja. Što se tiĉe zrna, promjer iznosi 5,2mm, a zasad samo dva proizvoĊaĉa nude streljivo.204 Remington: “Hornady”, “Berger” iodnedavno “Winchester”. “Hornady” nudi svoje poznato lagano V-Max zrno, mase 32 grs

(2,06 gr.) i fantastiĉne poĉetne brzine od 1280 m/s, dok duţe teţe, boat-tail Bergerovo zrno

ima masu od 40 grs (2,58 gr.) i poĉetnu brzinu 1219 m/s. Uporedni prikaz streljiva 204 Rugeri .22 Swift prikazan je u tabelama. Ako se uporede balistiĉki parametri za zrna iste mase (40grs, 2,58 gr.), primjetno je da Swift ima veću poĉetnu brzinu, ali, zahvaljujući manjem

promjeru zrna, odnosno boljoj aerodinamici, .204 Ruger već poslije udaljenosti od nekih 150

metara, stiĉe prednost, koja se do ekstremnih daljina samo povećava.

14. ODLIĈNA PRECIZNOST

Što se tiĉe trajektorija, one su do oko 200 - 250 metara jednake, dok na udaljenostima

preko 300-350 metara, .204 Ruger takoĊe odnosi prevagu. Lako zrno .204 Ruger i teško .22Swift, s druge strane predstavljaju ekstremne sluĉajeve i na prvi pog led se ne mogu direktno

porediti, ali uprkos upola manjoj kinetiĉkoj energiji zrna .204 Ruger, pad putanje je na

ekstremnim udaljenostima nešto veći, nego kod teškog zrna .22 Swift. Valja reći da protivsitnih glodara i drugih manjih ţivotinja, od mnogo većeg znaĉaja je poloţena trajektorija,nego kinetiĉka energija. Iz toga slijedi, da je na ovom polju, od razmatranih zrna najpogodnijeteško Bergerovo zrno kalibra .204 Ruger. Prema objavljenim podacima, utjecaj vjetra je

manji, zahvaljujući manjem promjeru zrna kod .204 Ruger kao i kod .22 Swift, što je hvalevrijedno postignuće. S druge strane, .22-250 Remington (50-60 grs, 762-1135 m/s) ima pad

trajektorije od 8,9-10,7 cm na 274 metra i 32,5-39,4 cm na 366 metara, dakle daleko više od bilo kojeg razmatranog streljiva .204 Ruger. Slabije vrste varmint streljiva, .222 ili .223

Remington (50-62 grs., 922-1006 m/s) na 366 metara imaju pad putanje od 53,8-76 cm, dok

.22 Hornet (45 grs, 820 m/s) ĉak 188 cm, tako da protiv .204 Ruger, nemaju “nikakve šanse”. Prednost slabijih varmint kalibara leţi u manjem trzaju u odnosu na .204 Ruger, ali

prema objavljenim podacima, .204 Ruger trza “taman” toliko, da se cilj, poslije svakogispaljenog metka, još uvijek nalazi unutar vidnog polja optiĉkog nišana, omogućavajući bitnu

provjeru efekta djelovanja i eventualno ponavljanje bez ĉesto bezuspješnog ponovnogtraţenja cilja. Ostvarene grupe pogodaka, pri gaĊanju iz puške Ruger model 77 s cijevi duţine26 inĉa (660 mm), s korakom oţlijebljenja od 12 inĉa i opremljenom sjajnom optikom

Leupold VX-II 6-18x40, ostvarivane su odliĉne grupe pogodaka od 11-19 mm na 100 jardi

(91 metar), a prosjeĉno 14,5 mm, s razliĉitim tipovima streljiva! Pri upotrebi puške SavageModel 12 s cijevi takoĊe duţine 22 inĉa i optikom Mueler 8,5-25x50, grupe pogodaka

dostizale su ĉak i do 9,5 mm na 91 metar duţine s Hornady streljivom (manje od dva promjera zrna), dok je rezultat s teţim Berger streljivom dostizao 14 mm!

Na ovako visoku preciznost nije uticao ni pomalo širok dijapazon poĉetnih brzina, koji je

kod lakšeg streljiva od 32 grs bio u intervalu od 1229 do 1275 m/s, što je manje odnominalnih 1280 m/s, ali treba imati u vidu niţu ambijentalnu temperaturu, pri kojoj je

testiranje izvršeno.



408

Preama svemu navedenom, tvorci kalibra .204 Ruger apsolutno su uspjeli u namjeri da

“pomire” jake i slabe varmint kalibre. Ovdje se ne radi samo o uspješnom kompromisnomrješenju već i o vjerovatno trenutno najsposobnijem varmint kalibru.

15. TRAŢENJE IDEALNOG KALIBRA

Negdje kra jem osamdesetih godina, ameriĉka armija je pokrenula program razvoja nove puške, koja bi zamijenila M16. Program nazvan – ACR (Advanced Combat Rifle – napredna

borbena puška), trebalo je da da odgovor na pitanje – šta će biti u dvadeset prvom stoljeću?

Jedan od najvaţnijih/glavnih zahtjeva bila je – veća vjerojatnoća pogotka. Tako je već poĉetkom devedesetih godina ponuĊeno nekoliko rješenja. Navedena rješenja koristila su potpuno nove vrste streljiva: streljivo bez ĉahure, strelice i tzv. duplex streljivo.

Streljivo bez ĉahure – razvijeno je u Njemaĉkoj, za puške G11. Struĉnjaci firmeHeckler & Koch smatrali su da velika vjerojatnoća pogotka moţe da se ostvari veoma brzimrafalom od tri metka. Analizom ciklusa rada pušaka, došlo se do zakljuĉka da r ad mehanizma

moţe znatno da se ubrza ukoliko se “premosti” faza izvlaĉenja i izbacivanja prazne ĉahure.

Na taj naĉin je stvoren metak bez ĉahure, oznaĉen kao DM11. MeĊutim, pojavili su se problemi vezani za zagrijavanje leţišta metka zbog velike brzine gaĊanja, usljed ĉega jedolazilo do samoopaljenja streljiva. Upravo zbog toga je smanjena brzina gaĊanja, a razvijeno

je i specijalno barutno punjenje, koje sagorijeva na relativno visokim temperaturama.

Strelice – U tom smislu projekti firme AAI austrijskog STEYR-a, umjesto

konvencionalnog zrna, koristili su strelice – po uzoru na otkazani projekt SPIW iz pedesetih

godina. Strelica, koja sada ima znatno bolji, aerodinamiĉan oblik, moţe da bude ispaljivanaveoma velikom poĉetnom brzinom – uz izuzetno poloţenu putanju, sve do maksimalnogdometa – ĉime se bitno pojednostavljuju nišani, jer nema potrebe za podešavanjem. Velika

poĉetna brzina (oko 1400 m/s), kombinirana s malim promjerom (kod “Steyra” samo 1,6mm), donosi veliku probojnost. Uz sve to, trza j je bio relativno mali, što je znaĉilo da oruţjemoţe dobro da se kontrolira i pri “klasiĉnim” rafalima od tri metka.

Slika 148.

Ispaljena strelica

Duplex streljivo – korišteno je u COLT – ovom projektu, inaĉe, najkonvencionalnijem

od svih. Sastojalo se od dva projektila: prednjeg – teţeg (2,26 g), i zadnjeg – lakšeg (2,14 g),te dometa 325 m. Teţi projektil prvi stiţe do cilja, dok lakši ima malo rasturanje, ĉime seţeljela kompenzacija u nišanjenju.

MeĊutim, sva ova rješenja, ipak, nisu zami jenila provjerenu M16, s klasiĉnom streljivom

kalibra 5,56 mm i zrnom SS109. Ranije navedene strelice nisu pokazaledovoljnu/zadovoljavajuću preciznost, a duplex streljivo, svakako veoma interesantno, nije



409

donijelo znaĉajna poboljšanja. Streljivo bez ĉahure, zajedno s puškom G11, bilo je najbliţe prihvatanju, ali njena visoka cijena, u vrijeme pada Berlinskog zida i raspada Istaĉnog bloka i

SSSR – a, nije prihvaćena. Ĉak je otkazana i inicijalna porudţbina za njemaĉke izviĊaĉ ke

jedinice.

Jedan od najnovijih ameriĉkih projekata OICW (Objective Individual Combat Weapon)

koristi klasiĉno streljivo kalibra 5,56 mm, ali novinu predstavlja bacaĉ granata kalibra 20 mm,s programabilnim streljivom, koje, pored direktne, moţe da se koristi i za efikasnu indirektnu

vatru (za to je neophodno znati taĉnu udaljenost od cilja, za šta se koristi laserski daljinomjer,a balistiĉki proraĉun vrši se kompjuterom). Na oruţju je i dnevno – noćni optiĉki nišan, štoznatno povećava masu oruţja – na preko 6 kg – što i nije daleko u odnosu na pušku M16,opremljenu bacaĉem granata M203. Uz sve to, puška omogućuje strijelcu osmatranje iotvaranje vatre i iza kuta, uz pomoć kamere na pušci, koja šalje sliku na displej, postavljen našljemu.

Odnos izmeĎu kalibra, mase zrna, početne brzine, kinetičke energije i energije trzaja kodrazličitih metaka

Tabela 73.

Metak Kalibar

(mm)

Masa

zrna (g)

Poĉetna brzina(m/s)

Kinetiĉkaenergija (J)

Zrno Energija trzaja

(J)

4,73 mmDM11

4,7x33 3,2 930 1384 - 2,7

6,25 mm

Britanski6,25x43 6,48 817 2163 - 7,7

6 mmSAW

6x45 6,8 768 2005 - 7,2

6 mmsovjetski

6x535,2

1150 3438 - 13

6,5 mmArisaka

6,5x50SR 9 762 2613 - 12

Na odreĊen naĉin, sliĉan je bio i francuski projekt puške budućnosti, nazvan PAPOP. Zarazliku od OICW, ona koristi snaţnije granate, kalibra 30 mm. Za osnovu je posluţila puškaFA – MAS, što je druga znaĉajna razlika, i prednost u odnosu na OICW. Naime, OICWkoristi relativno kratku karabinsku cijev (254 mm), što ni u kom sluĉaju ne moţe da se poredisa FA – MAS – ovom, dugom 488 mm (to je, vjerovatno “plaćeno” većom masom oruţja).

Moglo bi se reći da je nešto konvencionalnija belgijska F2000, koja ima cijev normalneduţine (400 mm), a opremljena je standardnim bacaĉem granata kalibra 40 mm ikompjuterizovanim modulom za nišanjenje, koji, pored optiĉkog nišana, ima i laserskidaljinomjer i balistiĉki kompjuter.

Mada suvremene i efikasne, ni OICW ni PAPOP nisu predviĊene da u potpunostizami jene klasiĉne automatske puške. Svakako da je glavni razlog cijena, koja, nakon

prestanka Hladnog rata predstavlja sve znaĉajniji parametar. Vaţno je napomenuti da se zbog razvoja novih tehnologija i njihove primjene u oblasti

zaštitnih pancira, prsluka, šljemova, nametnula (kod nekih) potreba preispitivanja današnjekoncepcije streljiva malog kalibra. Naime, osjetila se potreba za streljivom veće probojnosti idometa, efikasnijeg protiv savremenih zaštitnih sredstava.

Svakako da u svim ovim razmišljanjima ne bi trebalo zanemariti ni mogućnostunifikacije streljiva za jurišne puške i puškomitraljeze. Naime, još su Sovjeti proizveli

varijantu AK – 47 s duţom i teţom cijevi – RPK, koja je trebalo da se koristi kao lakimitraljez. Britanci i Austrijanci slijedili su ovaj primjer, adaptacijom jurišnih pušaka Steyr



410

AUG i L86, u AUG/HBAR i L86. MeĊutim, nemogućnost izmjene cijevi, korištenje okvira islabije streljivo manjeg dometa i probojnosti, bili su, svakako, hendikep u odnosu na klasiĉne

pušk omitraljeze opće namjene, kao što su sovjetski PKM, belgijski FN MAG i njemaĉkiMG3, kalibra 7,62x54R i 7,62x51. Problem je djelomiĉno r i ješen oruţjima kao što su

belgijski FN Minimi, singapurski Ultimax i izraelski Negev, koji su imali mogućnost zamjene

cijevi i korišćenje redenika ili doboša, ali je streljivo još uvijek bilo kalibra 5,56 mm. Poznih šezdesetih godina, britanske firmeEnfield i Royal Small Arms Factory izvršile suteoretska ispitivanja vezana za energiju udara, potrebnu za onesposobljavanje vojnika (ili

policajca) zaštićenog pancirnim prslucima razliĉitog nivoa zaštite. Došlo se do zakljuĉka da je potreban kalibar od 6 do 6,5 mm, što je rezultiralo eksperimentalnim metkom od 6,25 mm,zasnovanim na metku .280 (7x43), sa puške EM2. Rezu ltati su bili izvanredni: do oko 600 m,

bio je ravan standardnom 7,62x51 NATO, dok su masa metka i trzaj bili blizu kalibru

5,56x45.

Zanimljivim se ĉini napomenuti da je, imajući na umu optimizaciju mitraljeskognaoruţanja, kopnena vojska SAD, negd je sedamdesetih godina, pokrenula inicijativu za

razvoj oruţja koje bi ispaljivalo streljivo većeg dometa (do 800 m) od streljiva 5,56 mm, ali

manje mase od tadašnjeg standardnog mitraljeza M60. Tako je razvijen metak kalibra 6 mm,SAW (Squad Automatic Wea pon), po karakteristikama iznenaĊujuće sliĉan britanskom 6,25mm.

U utrku vezanu za streljivo sliĉnih osobina upuštaju se i Sovjeti, 1980. godine, a razvoj je rezultirao streljivom kalibra 6x53, za korištenje na mitraljezima i snajperskim puškama.Kako je zrno imalo manju masu od ameriĉkog i britanskog, ali izuzetno veliku poĉetnu brzinu(ĉak 1150 m/s) – što je, najvjerojatnije, dovodilo do brţeg habanja cijevi – prešlo se na nešto“mirniji” metak, sa skraćenom ĉahurom, 6x49. Negdje 1993. godine, predstavljena je

varijanta poznatog mitraljeza PKM, prilagoĊena za novo streljivo, mase svega 6,5 kg. Projekt je relativno skoro obustavljen, najvjerojatnije zbog nedostatka sredstava.

Vaţnim se ĉini istaći da iznenaĊujuće zvuĉi ĉinjenica da svo ovo streljivo, kalibra 6 i

6,25 mm, ima karakteristike vrlo sliĉne starom streljivu reducirane snage, kalibra oko 6,5 mm. Nakon svega, postavlja se logiĉno pitanje – zašto se ovakvo streljivo nije duţe odrţalo?Glavni razlog, najvjerojatnije, leţi u ĉinjenici da je tadašnje streljivo optimizirano za upotrebuu puškama – repetirkama i u mitraljezima, gdje je favorizovan veliki domet, a potpuno je

ignorirana energija trzanja, što je od suštinskog znaĉaja za automatska oruţja pri rafalnoj paljbi. Osim toga, upotre ba projektila relativno velike mase rezultirala je skromnom poĉetnom brzinom, a korištenje zrna sa zaobljenim vrhom izazivala je nagli pad brzine – time i kinetiĉkeenergije projektila.

16. STRELJIVO “EXTREME SHOCK”

O ovom streljivu smo već nešto ranije pisali, kao uvod u tekst koji slijedi. Firma“Extreme Shock”, na ĉijem je ĉelu gospodin Jeff Mullins, više od deset godina radila je narazvoju novog streljiva znatno povećane efikasnosti. U tome im je svesrdno pomagalaameriĉka Grupacija za specijalne operacije i Savezna uprava policije.

Prouĉavajući izvanredno djelo Ivena Maršala i Edvina Senoua: “Handgun stopping power street results”, koje dokumentovano obraĊuje stvarne oruţane sukobe i njihove efekte,u zavisnosti od upotrijebljenog streljiva, tim struĉnjaka Dţefa Mulinsa došao je do zakljuĉkada, postojeći tipovi “holow point +P” streljiva, ni izbliza ne zadovoljavaju zahtjeve ĉuvarareda, graĊana koji se brane oruţjem, pa ni lovaca. Relativno je visok rizik probijanja cilja i

prepreka, rikošetiranja, znatno je povećan pritisak koje trpi oruţje, u lovu meso divljaĉi trujeolovnim opiljcima.



411

16.1. Nema kopije

Nije, dakle moglo da se kopira i unaprijedi postojeće, već je moralo da se pronaĊe neštoradikalno novo. Rješenje je naĊeno u specijalnom materijalu od kojeg će se praviti zrno. Novi

materijal imaće priliĉnu specifiĉnu teţinu, ali tu se završava svaka njegova sliĉnost sastoljećima korištenim olovom. Svakako ne treba oĉekivati taĉnu hemijsku racepturu novog “Extreme Shock ” zrna – to

je najstroţe ĉuvana poslovna tajna. Ali, ipak, ugrubo: zrna su izraĊena od kompozitnog

materijala koji ĉini smješa volframa (tungstena) i materije s trgovaĉkim imenom Nurilijum.

Sastav nutrilijuma i odnos s volframom, na ţalost, malo ko zna. Ipak, znamo slijedeće: ova

smješa zbijena pod izuzetno velikim pritiskom, raspada se na sitne djeliće prilikom jakog

udarca. Pritom je prenošenje energije ovog zrna na okolinu trenutno i potpuno. Ovaj transfer

energije zrna na okolinu je višestruko br ţi nego kod bilo kog drugog suvremenog “holow

point” zrna, što znaĉi da je njegova zaustavna energija zaista razarajuća.

16.2. Razorna moć

“Extreme Shock ” je projektiran tako da svu svoju energiju prenese na okolno meko

tkivo, pretvarajući svoju gusto sabijenu masu u ekspandirajući rotacioni konus, volfram-

nitrilijumovih raspadnutih ĉestica, izazivajući pritom totalni kolaps centralnog nervnog

sistema.

Zrno se, oĉigledno udarom u prepreku totalno dezintegrira, i time gubi neţeljeni uĉinak:

probijanje i rikošetiranje. MeĊutim, u mekom tkivu, ovaj proces dezintegracije (raspadanja)

jezgre odvija se sporije i na većoj dubini; raspadnuti komadići nešto su većih dimenzija,

stvarajući mnoštvo razorenih kanala u tkivu. Duţ svakog ulaznog kanala praktiĉno se nalazi jako razoreno okolno tkivo.

Firma “Extreme Shock ” proizvodi nekoliko tipova pištoljskog, revolverskog, pušĉanog

streljiva za oţlijebljene i neoţlijebljene cijevi, pa, ĉak i streljivo za puške na crni barut.

Slika 149.

Hydra-shok streljivo

Fang Face (FF) . Ovo streljivo “nazubljenog lica” pravi se u kalibrima .32 ACP

(7,65x17), .32 NAA, .380 ACP (9 mm K), 9x19, .40 SW, .45 ACP za pištolj i u revolverskim.38 Spl, .357 Magnum i .45 Long Colt. Streljivo "jezivog'', oštro nazubljenog vrha,

prvenstveno je namijenjeno upotrebi na otvorenom prostoru. Daleko je superiornije od

olovnog streljiva, jer trenutno predaje svu energiju mekanom cilju, prouzrokujući nervni



412

kolaps i totalno onesposobljavanje. Pritom su preciznost, pritisci unutar cijevi, trzaj i domet

isti kao kod olovnih zrna. Ovaj tip ima nešto dublju penetraciju (moć probijanja).

Ai r F reedom (AFR) . Ova “zraĉna sloboda” prvenstveno se koristi prilikom obraĉuna sotmiĉarima aviona, ali se, itekako, preporuĉuje i za kućnu samoodbranu. Statistika kaţe da

više od polovine ţitelja SAD ţivi u montaţnim kućama izgraĊenim od lak ih materijala – drveta i panela. U potreba oruţja u samoodbrani unutar kuće, krajnje je opasna po ukućane udrugim prostorijama. “Air freedom” trenutno zaustavlja i zauvijek onesposobljava napadaĉa,ili otmiĉara, ali u sluĉaju promašaja, ne moţe da probije ni najtanji zid kuće ili zrakoplova.Znaĉi, nema dekompresije aviona. Zrno AFR straviĉno razara unutarnje meko tkivo na 7 inĉaod ulaza (178 mm), ali se pri udaru u zid šperploĉe, trenutno raspada. Naravno, o rikošetuovdje nema ni govora.

Slijedeće streljivo “Extrem shock”-a, nami jenjeno je puškama i taktiĉkoj upotrebi.Postoji Short Range Tactical (SRT), High Velocity Tactical (FHVL) i streljivo za prigušenaoruţja podzvuĉne brzine (COV, APS i SW). Sva ova zrna kalibra 5,56x45 NATO i .308 Win

(7,62x51) imaju iste balistiĉke karakteristike kao olovna s košuljicom, ali i sve naprijednavedene prednosti. MeĊutim, njih nećemo detaljno opisivati.

16.3. Kalibar za lovce

Za lovce, najinteresantniji su kalibri .30-30, .308 Win, .30-06 i .300 Win. Magnum, sa

zrnima Extreme Shock Dangerous Game (DG) ili “opasna divljaĉ”. Ima ih sa svim teţinamaod 150 do 190 grejna (9,7 i 12,3 grama). Ova zrna omogućuju precizan hitac na velikimdaljinama, ali bez probijanja divljaĉi i uglavnom s “padanjem u vatri”. Kod promašaja nemarikošeta, meso nije zatrovano olovnim opiljcima, a divljaĉ je usmrćena nervnim šokom, takoda ranjena ne moţe da ozlijedi lovca.

Uz nabrojana karabinska zrna, ova lovaĉka “DG” zrna, Dţef Mulinsova firma nam nudi ikao jedinaĉni projektil za samĉmarice kalibra 12 mase 31,9 grama 1 i 1/8 OZ. Tek da se znada on ima V10=402 m/s i E10=2640 J. Divljaĉ u kojoj ovaj dvanaestiĉni projektil“eksplodira”, biva zaustavljena u mjestu nastr jela, pa makar bila i grizli.

U SAD ovo je streljivo sasvim dostupno civilnim vlasnicima oruţja i lovcima.

Kao svojevrsna zanimljivost iz ovog domena mogu se izdvojiti slijedeće situacije. ...

Zabiljeţeni su sluĉajevi lova pištoljem kalibra .380 ACP (“kratka devetka”) gdje je izdţepnog pištolja kratke cijevi, odstrijeljen divlji vepar teţak 136 kg. ili, još drastiĉnije – na

prezentaciji “extrem shock”-a u Rusiji, odstreljen je “dugom devetkom” divlji vepar od 229kilograma. Naravno, streljivo je uvijek bilo “Extrem”. Sluĉaj drugi ... Kod pušĉanih kalibara,ekperimenti u balistiĉkom ţelatinu i balistiĉkoj glini, pokazali su da je zapreminakavitacionog prostora nastalog dezintegr iranjem jezgra (i djelimiĉno hidro šokom), ĉak, dvijestotine puta veća od zapremine ulaznog kanala. Skoro da se ne povjeruje. 147

17. PRIGUŠENA VATRENA ORUŢJA148

Svojevremeno od šire javnosti izuzetno mistificirani i moglo bi se reći nezaobilazni u

razliĉitim filmovima akcionog i špijunskog ţanra, prigušivaĉi za vatreno oruţje, na ţalost,

147

Materijale za najveći dio teksta o streljivu (kao i neke druge materijale na drugim mjestima) preuzeli smo izvrhunskih tekstova balistiĉkih eksperata objavljenih u specijaliziranom ĉasopisu “Kalibar ”. 148

I u ovom dijelu koristili smo se podacima iz ĉasopisa “Kalibar ” broj 25/98



413

postali su naša svakodnevnica. Mnošto likvidacija izvršenih u centrima većih gradova (npr.Sarajevo, Beograd itd.) i to u sred bijela dana poĉinjeni s u vatrenim or uţjem s prigušivaĉima.Sve to kao da je najavljivalo još sloţeniju sigurnosnu situaciju, još teţu i neizvjesniju borbi sasnagama (organiziranog) kriminala. Interesantno je napomenuti da prigušivaĉe za vatrenooruţje u posebnim akcijama koriste kako policija tako i vojska. MeĊutim, tu se ne moţe

izbjeći priznanje i saznanje da su ovakva oruţja postala i sastavni dio akcija snagaorganiziranog kriminala širom svijeta. Dakle, vojne i paravojne formacije, koristile su ih ikoriste za svoje potrebe, a pripadnici podzemlja prihvatili su ih kao svoju nasušnu potrebu.

Sve ovo predstavlja samo dio razloga zbog koih se javlja sve veće interesiranje šire javnosti za prigušivaĉe i princip njihovog rada. Ovaj mehaniĉki ureĊaj (koji graĊani ne mogunabaviti, drţati i nositi – misli se na zakonsku regulativu) prvi put je uspješno konstruiran

poĉetkom prošlog vijeka, mada je pokušaja bilo i ranije, još u devetnaestom stoljeću. Mnogi

ocem prigušivaĉa smatraju Hajrem Persi Maksima (sina ĉuvenog konstruktora mitraljeza),

koji je ovaj izum patentirao 1908. godine, dok je njegov prvi uspješan model nastao godinudana kasnije.

Baveći se problematikom dinamike plinova, Maksim je zakljuĉio da prasak (pucanj)

vatrenog oruţja izaziva nagli izlazak i širenje vrelih barutnih plinova iz cijevi, po odlasku projektila. Interesantan je put kojim je Maksim došao na ideju za navedeno rješenje. Naime,na ideju, kako da napravi prigušivaĉ, Maksim je došao, kada je, jednom prilikom, nakonkupanja izvukao ĉep iz kade i vidio da voda iz kade istjeĉe sporo, vrtloţeći i formirajućirupicu na sredini. Tako je Maksim pretpostavio da će pucanj prigušiti, ako barutne plinoveohladi i uspori prije izlaska iz cijevi. Nakon toga Maksim je od ĉeliĉnog lima napravio

produţetak cijevi (znatno širi i duţi od same cijevi) i u njega smjestio presovane limene pregrade s prorezima, koje su se okretale u krug i tako usporavale i hladile, vrele barutne

plinove. Na taj naĉin su plinovi, šireći se u ĉeliĉnom tijelu prigušivaĉa i usporenim kruţnimkretanjem, polako isticali iz cijevi po odlasku projektila, ne izazivajući pucanj.

MeĊutim, kao što to obiĉno biva pojavio se dodatni problem. Naime, prilikomispaljivanja nekih vrsta streljiva, pucanj se ipak ĉuo, uprkos korištenju prigušivaĉa. Donavedenog je dolazilo zbog probijanja zvuĉnog zida. Jer vazdušni talas, izazvan prolaskom

projektila nadzvuĉne brzine, izaziva prasak pri udaru u mehaniĉke prepreke. Navedenufiziĉku pojavu nemoguće je promijeniti ili izbjeći, pa je i danas nemoguće prigušiti puc anj

oruţja ĉiji projektili iz cijevi izlaze brzinom većom od nadzvuĉne. Ipak, i kod ovih oruţja,eliminacijom praska barutnih plinova, buka se smanjuje, a zatim i potpuno nestaje kada brzina

zrna padne ispod nadzvuĉne. Prigušivaĉe za ovakva oruţja nazivamo razbijaĉima praska. Kodnjihove upotrebe, zbog stalnog prelamanja zvuka kroz okolni prostor, na daljinama većim od200 metara od mjesta na kome stoji strijelac, nije moguće odrediti pravac odakle dolazi

pucanj, naroĉito na otvorenom prostoru. Ovo ostavlja mnogo prostora za upotrebu ovakvih

ureĊaja, naroĉito kod dalekometnih oruţja (kao što su, primjerice, snajperske puške).

17.1. Prije svega – psihološki efekti

Prigušivaĉi su u vojnu upotrebu ušli ulaskom SAD u Prvi svjetski rat, kada suAmerikanci snajperiste opremili puškama “springfild” kalibra 30 – 06, sa Maksimovim i

Murovim prigušivaĉima (razbijaĉima praska). Tako je njihova upotreba u rovovskim borbamakrajem ovog (Prvog svjetskog) rata, kada je veliki broj Ni jemaca likvidiran praktiĉno bez

ikakve buke, izazvala ogroman psihološki efekat kod obje zaraćene strane. Na taj naĉin put prigušivaĉu u sve armije svijeta bio je otvoren.

Tokom Drugog svjetskog rata prigušene snajperske puške koristili su svi. Tako su

Nijemci i Sovjeti vodili ogorĉene snajperske borbe širom Evrope (kao posebne mogu se



414

izdvojiti dvoboji kod Staljingrada i prilikom opsade Lenjingrada). Amerikanci su ih koristili

širom pacifiĉkih otoka, kao i na ostalim ratištima.Moţe se reći da su novinu u korištenju prigušivaĉa uveli Englezi, koji su specijalne

jedinice za borbu u neprijateljskoj pozadini (tzv. “komandose”), naoruţali prigušenimautomatima “sten”, u kalibru 9 mm PARA.

Vaţno je istaći i podatak da je prednost prigušenog oruţja u ovakvim akcijama u vidio ikomandant njemaĉkih specijalnih snaga, Oto Skorceni, ali njegovo mišljenje nije naišlo na

podršku vojnog vrha, jer njemaĉki maršali ovakvo oruţje nisu smatrali “viteškim”. Ipak,ovakva vojna djelovanja, po uzoru na “komandose”, danas planiraju i izvode sve armije

svijeta, kroz razne vidove “specijalnih jedinica” obavezno naoruţanih prigušenim oruţjem.Upravo i najviše zbog potreba ovakvih jedinica za što efikasnijim i što tišim oruţjem,razvijeni su bezbrojni modeli oruţja s prigušivaĉima.

17.2. Neka nova rješenja

Analize su pokazale da su dugo vremena, na polju razvoja prigušivaĉa, prednjaĉili

Amerikanci. Ipak, nešto kasnije, primat preuzimaju Finci i Nijemci. Po mišljenju odreĊenihanalitiĉara razvoja naoruţanja, danas su najdalje odmakli Rusi, koji su razvili ĉitavu porodicu

prigušenog i veoma efikasnog oruţja, kao i novi, potpuno bešumni metak, kod koga projektilodlazi kroz cijev, dok barutni plinovi ostaju zarobljeni u ĉahuri klipom koji potiskuje zrno.Interesantno je napomenuti da meĊu najuspješnije konstrukcije suvremenih prigušivaĉaspadaju britanski prigušeni pištolj “Welrod” u kalibrima 7,65 mm i 9 mm PARA, karabin“Delisle” (De Lil) u kalibru .45 ACP, “Ingram” sa “Sajonix” – ovim prigušivaĉem, kao i

prigušivaĉi “Innterand”, “AMC”, “Vaime”, “Wilson”, “Parker hale” i drugi. Ipak,najsuvremenijom današnjom konstrukcijom, s tvorniĉki montiranim prigušivaĉem, smatra senjemaĉki automat u kalibru 9 mm PARA “Heckler & Koch”, model MP5 SD (SD dolazi odnjemaĉke rijeĉi “šal dempfer”, odnosno prigušivaĉ), koji se najĉešće moţe sresti i na našim

prostorima.

Sam princip rada ovog, a i drugih prigušivaĉa, zasnovan je na nekoliko temeljnih postavki. Osim praska barutnih plinova i buke probijanja zvuĉnog zida od strane projektila brţih od 315 m/s (uvjetno uzevši, jer je brzina zvuka u razliĉitim uvjetima promjenjivaveliĉina), zvuk pucnja ĉine i prasak inicijalne kapisle (oštar i veoma jak), kao i mehaniĉka

buka pokretnih dijelova oruţja. Iz navedenog proizilazi ĉinjenica po kojoj je, da bi se vatreno

oruţje efikasno prigušilo, potrebno riješiti sve ove probleme. Tako se probijanje zvuĉnog zida rješava korištenjem specijalnog podzvuĉnog streljiva ili

usporavanjem standardne (odnosno, korištenje onih kalibara kod kojih je standardna brzinaispod brzine zvuka, a to su .22 LR standardne brzine 6,35 mm, 7,65x17 mm, 9x17 mm K,

9x18 mm M, .45 ACP i neki drugi). Problem buke barutnih plinova i kapisle rješava sam prigušivaĉ, na taj naĉin što plinove hladi do temperature koja onemogućava pojavu plamena i

bljeska, smanjuje brzinu izlaska plinova iz prigušivaĉa i onemogućava stvaranje udarnogtalasa. Efikasnost samog prigušivaĉa uvjetuje nekoliko ĉinilaca – prije svega kvalitet i

konstrukcija oruţja (ruĉnim bravljenjem eliminira se mehaniĉka buka po ispaljivanju metka).

Samim kvalitetom izrade, smanjuju se zazori kroz koje izlaze plinovi koje je nemoguće prigušiti. Tako prigušivanje revolvera nije moguće zbog isticanja plinova izmeĊu doboša icijevi (osim nekoliko specijalnih konstrukcija), pa tako na filmu viĊeni prigušeni revolverispadaju u rediteljske greške. Vaţno je napomenuti da stepen prigušenja u mnogome zavisi iod duţine cijevi prigušivaĉa, njegove zapremine (mora biti najmanje 20 puta veća od cijevioruţja, da bi prigušivaĉ bio efikasan), veliĉine otvora kroz koji prolazi zrno, kao i sposobnosti

prigušivaĉa da apsorbiraju toplotu. Kompletan prigušivaĉ mora biti izraĊen što preciznije ikvalitetnije, s otvorima za prolazak zrna što pribliţnijim kalibru oruţja i potpuno u osi cijevi,



415

a najĉešće korišćeni materijali su ĉelik, aluminijum i, u posljednje vrijeme (mada će nekimzvuĉati nevjerovatno) plastika. Za hlaĊenje plinova, najĉešće se koristi metalna vuna,mesingana i bakarna mreţa, ili, ĉak, tekstil ili filc.

17.3. Vrste i princip prigušivanja

U ovom dijelu vaţno je istaći da samih principa prigušivanja ima zaista mnogo, pa u tomsmislu postoji i nekoliko vrsta podjela. Pored podjele na prigušivaĉe i razbijaĉe praska,

prigušivaĉi se, po naĉinu montaţe, dijele na spoljne, koji se postavljaju na vrh oruţja, iintegralne, koji su nevidljivi dio oruţja, odnosno bez kojih je oruţje neupotrebljivo. Integralni

prigušivaĉi su efikasniji, a imaju veću zapreminu pri istoj duţini oruţja i smanjuju poĉetnu brzinu projektila, jer (skoro po pravilu) odvode dio barutnih plinova još iz cijevi oko koje sumontirani, i to kroz otvore na njoj.

Uvaţavajući naĉin funkcioniranja, prigušivaĉi se takoĊer dijele na nekoliko vrsta. Najĉešći je princip komora gdje je tijelo prigušivaĉa podijeljeno pregradama s otvorima za

prolazak zrna. Na taj naĉin se plinovi skreću, lome i vrtloţe, jer pregrade imaju razliĉite

oblike. Veoma popularan je i princip apsorpcije gdje je cijev oruţja izbušena cijelomduţinom, a oko nje se nalazi tijelo prigušivaĉa, na punjeno materijalom koji usporava i hladi

plinove (ĉeliĉna vuna, mesingana ţica i sliĉno).Sistem zaptivanja je princip kod koga takoĊer postoje pregrade, ali od elastiĉnih

materijala, koje se po prolasku zrna, zatvaraju i zadrţavaju plinove. U ranijem periodu

primjenjivani su guma, koţa ili filc, dok se u današnje vrijeme koriste novi plastiĉnimaterijali. Vaţno je napomenuti da se, takoĊer, ĉesto primjenjuju i princip akumulacije

plinova i princip spirale, gdje se plinovi usporavaju kroz neku vrstu plinske turbine, ili dvije

suprotno postavljene spirale.

Na kraju treba istaći da se ipak najĉešće sreću konstrukcije prigušivaĉa kod kojih jeistovremeno primijenjeno više ranije navedenih principa ili nekih drugih, manje efikasnih i

poznatih.

Vaţnim se ĉini napomenuti da se stepen prigušenja izraţava u decibelima i kod modernih prigušivaĉa se kreće od - 20 do ĉak – 40 db, ali je ovaj odnos logaritamski, pa kada je nivo

zvuka smanjen za 3 decibela, mi taj zvuk ĉujemo kao upola tiši. Na taj naĉin se kod – 20 db,

ĉuje samo stoti dio originalnog zvuka. Navedene veliĉine je veoma teško predstaviti sebi, pa je najbolje koristiti praktiĉna poreĊenja. Tako, npr ., poluautomatsko oruţje zvuĉi pribliţnokao metalno škljocanje sliĉno tihom zatvaran ju vrata na kvalitetnom automobilu, dok zvuk

automatskog podsjeća na rad šivaće mašine. Najtiša i integralno prigušena oruţja, s ruĉnimrepetiranjem, imaju zvuk pribliţan tihom uzdahu. Ipak, najvaţnija karakteristika svih

prigušivaĉa je da mijenja kvalitet zvuka oruţja, pa ga je u normalnom ambijentalnom

okruţenju veoma teško prepoznati kao pucanj vatrenog oruţja.17.4. Prigušivaĉ pucnja za “Škorpion”

Kako je “Škorpion” postao jedno od najomiljenijih oruţja ne samo snaga i pripadnikavojske i policije, već i kriminogene populacije (koja ga nesebiĉno koristi u svojim mafijaškimaktivnostima – posebno tip s prigušivaĉem) odluĉili smo da ga, u tom smislu, detaljnije

predstavimo.

Javnosti je manje poznato da je bivša JNA, kupila poĉetkom osamdesetih godina

dvadesetog vijeka licencnu dokumentaciju za automatski pištolj (Api) 7,65 mm M61“SCORPION” s prigušivaĉem, kao i odreĊenu koliĉinu ovih pištolja i prigušivaĉa, od tadašnje

Ĉehoslovaĉke (jednu koliĉinu pištolja kupio je i SSUP). Licencna dokumentacija je predataZavodima “Crvena zastava” u Kragujevcu sa zadatkom da osvoji proizvodnju, prema



416

dostavljenoj dokumentaciji. To je i uĉinjeno uz napomenu da su izborom boljih, kvalitetnijihmaterijala (ĉelika) i sitnim rekonstrukcijama, otklonjeni i svi nedostaci koji su uoĉeni ueksploataciji kod originalnih pištolja. Navedeni pištolj je zvaniĉno uveden u naoruţanjetadašnje JNA pod nazivom – Automatski pištolj (Api) 7,65 mm M84 (negdje 1984. godine).

U napomeni je vaţno istaći da automatski pištolj 7,65 mm M84, odnosno M61 radi na

principu slobodnog trzanja zatvaraĉa. Pištolj je relativno teţak (1,28 kg bez okvira), s obziromda je razvijen za streljivo 7,65 mm Browning. Upravo zahvaljujući tome, pištolj se lakšekontrolira prilikom gaĊanja raf alnom paljbom, jer manje trza (ima manju energiju trzanja).

Dio cijevi na koji se postavlja prigušivaĉ relativno je dugaĉak (oko 40 mm), tako daomogućuje dobro “voĊenje” prigušivaĉa, tj. njegovo nalijeganje na spoljnu trasu cijevi.OdreĊenu specifiĉnost predstavlja to što na dijelu cijevi na koji se postavlja prigušivaĉ, nemanavoja, nego je na zadnjem dijelu cijevi, spolja, izveden prstenasti ispust, neznatno većeg

promjera od spoljnog promjera cijevi. Pištolj je inaĉe namijenjen za uništavanje nezaklonjene

ţive sile, na bliskim odstojanjima, a pogodan je i za diverzantske aktivnosti. Upravo u ovimsituacijama (ali i mnogim drugim) predviĊa se upotreba prigušivaĉa.

Sam metak 7,65 mm Browning (.32 AUTO) pripada grupi tzv. slabijeg pištoljskog

streljiva. U tu kategoriju još spadaju meci: 6,35 mm Browning, 9 mm Short (.380 ACP), 9mm Makarov (poĉetna kinetiĉka energija zrna ovih metaka je u pribliţnim granicama Eo 126

– 300 J). U odnosu na tzv. jaĉe pištoljsko streljivo (9 mm PARA, 7,62 mm TT, .45 ACP etc.

Eo 400 – 520 J), slabije pištoljsko streljivo ima manju energiju zrna, manje barutno punjenje,manji impuls barutnih plinova u kanalu cijevi, daju manju koliĉinu barutnih plinova u kanalucijevi. Metak 7,65 mm Browning podesan je da se koristi za prigušivaĉ, zbog toga što mu je

poĉetna brzina zrna podzvuĉna (Vo oko 310 m/s), to jest manja od brzine zvuka (oko 340m/s), tako da nema pojave balistiĉkog pucnja. Kao što smo već rekli u prethodnom dijeluteksta o prigušivaĉima, balistiĉki pucanj se javlja kod streljiva ĉija zrna imaju nadzvuĉnu

brzinu i posljedica je tzv. probijanja zvuĉnog zida, odnosno, pojave udarnih talasa koji izazivanadzvuĉni let zrna kroz atmosferu (balistiĉki pucanj, prigušivaĉ ne moţe da priguši).Prigušivaĉ pucnja prigušuje samo tzv. primarni pucanj, koji se javlja usljed nadzvuĉnogisticanja barutnih plinova iz kanala cijevi.

Originalna konstrukcija prigušivaĉa pucnja za automatski pištolj 7,65 mm M61 (ĉ) bila jeizvedena s dvije gumene pregrade, na izlaznom otvoru prigušivaĉa. Po opaljenju metka, zrno

je prolazilo – otvaralo proreze na gumama, dodirujući ih i proširujući. Navedeno je imalo za posljedicu da je nakon dvadesetak ispaljenih metaka prigušenje pucnja znatno slabilo,odnosno povećavala se jaĉina pucnja. Pored toga, gumene pregrade, koje je zrno kaĉilo,skretale su zrno, što je kvarilo preciznost i tako smanjivalo efikasni domet pištolja. Ovo sudva temeljna razloga zašto ni tadašnja JNA nije bila zadovoljna originalnim rješenjem

prigušivaĉa pucnja.

Tako je u prvo vrijeme, bivše JNA koristila prigušivaĉe pucnja koje je razvio Institut bezbednosti u Beogradu za potrebe Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove. Navedenokonstrukciono rješenje zahti jevalo je da da se izvrši dorada na svakom pištolju, tako što bi sena cijev pištolja navukla ĉahura na koju je s vanjske strane bio narezan navoj na koji se navio

prigušivaĉ. Na ovaj naĉin je upotreba prigušivaĉa bila ograniĉena samo na doraĊene pištolje ito je bio temeljni razlog nezadovoljstva (i tim r ješenjem) u bivšoj JNA.

U pokušaju za iznalaţenjem odgovarajućih tehniĉko-taktiĉkih zahtjeva koje bi trebao daispunjava prigušivaĉ pucnja, polazilo se od nekoliko temeljnih uslova. Tako se u smislu

osnovni i polaznih TTZ za prigušivaĉ pucnja za Api 7,65 mm M84 i M61 posebno insistiralo

na tome da prigušivaĉ pucnja:

-

moţe lako, brzo i jednostavno da se postavi i koristi na bilo koji tvoniĉki proizveden pištolj bez ikakvih dodatnih dorada na pištoljima;



417

- da mu masa bude manja od 400 grama;

-

da ne kvari preciznost i da omogućava korištenje mehaniĉkih nišana na pištolju; - da je nivo prigušenja na nivou poznatih svjetskih rješenja; - da nivo prigušenja pucnja ne zavisi od broja ispaljenih metaka, za vrijeme ţivotnog vijeka

prigušivaĉa;

-

da prigušivaĉ ne ograniĉava reţim gaĊanja pištolja (koliko pištolj moţe da izdrţiispaljenja bez hlaĊenja, toliko treba da izdrţi i prigušivaĉ), - da mu vijek trajanja bude najmanje 1500 izgaĊanih metaka.

Uvaţavajući navedene TTZ u preduzeću “Teleoptik – Ţiroskopi” 1991. godine izraĊen je prototip koji je bio nekoliko puta testiran. Nakon toga prihvaćeno je da se ide u serijsku proizvodnju. Navedeni prigušivaĉ pucnja je jednostavne konstrukcije i sastoji se od petdijelova: stezne ĉahure, noseće ĉahure, obloge, ljevkastih elemenata i prednje ĉahure. Svidijelovi prigušivaĉa izraĊeni su od aluminijuma, izuzev noseće ĉahure, koja je izraĊena odĉelika. Noseća ĉahura napravljena je od ĉelika da bi izdrţala ispitivanja na tzv. bacanja

pištolja s montiranim prigušivaĉem s odreĊene visine. Noseća ĉahura i ljevkasti elementi,

smještaju se u oblogu. S prednje strane, preko navoja veze, prednja ĉahura ograniĉava njihovoaksijalno pomijeranje naprijed (smjer izlijetanja zrna po opaljenju), a sa zadnje radijalno

suţenje na unutarnjem dijelu obloge. Suţeni dio noseće ĉahure rasjeĉen je po duţini. Prijesamog postavljanja prigušivaĉa na pištolj, stezna ĉahura je odvijena, tako da je ĉelo ĉahure uravni noseće ĉahure. Konstrukcijska veza je tako izvedena da je u tom poloţaju omogućenoslobodno, elastiĉno, širenje rasjeĉenog dijela noseće ĉahure, pri nailasku ispusta na cijevi. Poulasku ispusta u cijev u ţlijeb u otvoru na suţenom dijelu noseće ĉahure rasjeĉeni dijelovi sesaţimaju. Navijanjem stezne ĉahure na oblogu, unutarnja konusna površina na steznoj ĉahuridolazi u zahvat s konusnom površinom na nosećoj ĉahuri. U ovom poloţaju, stezna ĉahuraonemogućava radijalno širenje rasjeĉenih dijelova noseće ĉahure i skidanje prigušivaĉa scijevi pištolja. Naĉin vezivanja prigušivaĉa s oruţjem pr edstavljao je originalno

konstrukcijsko rješenje i predstavljao je svojevrsnu novost u ovom segmentu. Navedenokonstrukcijsko rješenje, omogućilo je da se prigušivaĉ brzo, lako i jednostavno montira nasvaki tvorniĉki proizveden pištolj. Pored toga, naĉin vezivanja je siguran, tako da u toku

gaĊanja, kad se prigušivaĉ montira na pištolj, nije dolazilo do odvajanja prigušivaĉa, bezobzira na broj ispaljenih metaka. Vezivanje prigušivaĉa preko rasjeĉene noseće ĉahure,

primjenjivo je za druge vrste oruţja.

18. KAKO ODABRATI SLUŢBENI PIŠTOLJ149

Razlozi zbog kojih policijske agencije katkada uvode nove modele vatrenog oruţja zasvoje sluţbenike mogu biti nova razvojna dostignuća u podruĉju vatrenog oruţja, promjene uupravi, novonastale potrebe za opremom, te zahtjevi koje iznose sami sluţbenici koji koristevatreno oruţje. Kod donošenja odluke o uvoĊenju novog oruţja, policijske sluţbe trebajuuzeti u obzir sve mogućnosti koje im stoje na raspolaganju, kako bi odabrale oruţje kojenajbolje odgovara potr ebama njihove organizacije i sluţbenika. Agencije koje traţe nove

149

Rad se bazira na radu Kaestlea i Buehlera (2005): Odabir sluţbenog pištolja (Selecting a Daty – IssueHandgun), FBI Law Enforcement Bulletin, broj 1/05, page. 1 – 8 (preneseno u cjelosti uz dodatke autora oveknjige).



418

pištolje za svoje sluţbenike će na trţištu naći mnoštvo odgovarajućih modela.150 Razliĉita

svojstva i mogućnosti predstavljaju prednosti, ali i nedostatke za policijske sluţbenike. Osimtoga, neke agencije mogu donijeti odluku da korištenje samo jedne odreĊene vrste pištolja nemoţe udovoljiti njihovim potrebam. Umjesto toga, mogu razmotriti uzimanje sliĉnih modelaod odreĊenmog proizvoĊaĉa. Odluke u vezi s vatrenim oruţjem su veoma vaţne za svaku

policijsku agenciju. Kad policijske sluţbe naprave odabir na temelju svojih potreba te fiziĉkihzahtjeva i struĉnosti svojih sluţbenika, odabrat će ono oruţje koje najbolje odgovara njihovimdjelatnicima.

18.1. Odabir karakteristika

Kad prave izbor modela pištolja, policijske sluţbe trebaju odluĉiti o tome kojekarakteristike pištolja će za njih biti najkorisnije. Trebaju donijeti odluku o vrsti akcije(djelovanja), kalibru, materijalima od kojih je pištolj izraĊen i završnoj obradi, veliĉini i

kapacitetu pripadajućeg spremnika, sigurnosti (sigurnosnim mehanizmima), ciljnicima,nosaĉima izvora svjetla, te o jednostavnosti odrţavanja. Svakako da treba uvaţiti iskustva

drugih, svjetske standarde, mogućnost kvalitetnog i sigurnog servisiranja i odrţavanja itd.

18.2. Akcija (djelovanje)

Svaki pištolj predstavlja jednu od tri kategorije – kategoriju jednostruke akcije,

dvostruke akcije ili iskljuĉivo dvostruke akcije. Vatreno oruţje jednostruke akcije ima udaraĉkoji zahti jeva ruĉno napinjanje kod prvog ispaljenja i okidaĉ za kojeg je potrebna silaokidanja od samo nekoliko funti (1funta = 0,45 kg x 9,81 = 4,4N). Nakon prvog ispaljenja,

navlaka trzajem automatski ponovno napinje oruţje. Budući da se puca samo kad je udaraĉnapet, oruţje uvijek funkcionira u modu jednostuke akcije. Mala sila okidanja moţeuzrokovati nenamjerno ispaljenje pa korisnik treba ruĉno zakoĉiti oruţje kad ga nosi sazapetim udaraĉem. Upravo to je razlog zbog kojeg policijske agencije daju takvo oruţjeuglavnom posebno osposobljenim policijskim sluţbenicima koji rade u interventnoj policiji,specijalnoj policiji, ili sluţbenicima jedninice za talaĉke situacije.

Kad se radi o pištolju dvostruke akcije, tada se pritiskom okidaĉa, tokom prvogispaljenja, oruţje istodobno napinje i ispaljuje metak. Budući da oruţje automatski ponovnonapinje udaraĉ prije svakog slijedećeg okidanja, hici koji se ispaljuju poslije prvog, spadaju u

kategoriju jednostruke akcije. Pištolji koji djeluju dvostrukom akcijom su, tokom godina,

ostali popularni u policijskim snagama jer ih policijski sluţbenici mogu nositi s udaraĉem u prednjem poloţaju, a spremnima za djelovanje. Mnoge policijske sluţbe smatraju da su većasila okidanja i duţi hod okidaĉa sigurnosne karakteristike u korist sigurnijeg nošenja oruţja

zbog toga što za ispaljenje prvog hica treba uloţiti dodatni napor.Pištolji dvostruke akcije funkcioniraju u modu dvostrukom akcijom za svaki hitac, a nesamo za poĉetni. Rezultat toga je uvijek jednaka sila okidanja. Ova vrsta vatrenog oruţja stiĉesve veću popularnost u policijskim agencijama. Kako su, tokom godina, sluţbe napuštalerevolvere, oruţje iskljuĉivo dvostruke akcije je omogućilo priliĉno bezbolni prelaz na

poluautomatsko oruţje zbog toga što sistem okidaĉa iskljuĉivo dvostruke akcije funkcioniravrlo sliĉno kao i tradicionalni revolver dvostruke akcije. Kako se za korištenje tog oruţjazahti jeva upotreba samo jednog okidaĉa umjesto dva (okidaĉ i udaraĉ), policijski sluţbenicimogu lakše nauĉiti rukovati takvim oruţjem nego s nekim drugim. Osim toga, lakše im jerukovati s tim oruţjem i zbog toga što imaju samo poneku, ili uopće nemaju vanjskih koĉnica

150

Poluautomatski pištolji su danas najpopularniji u policiji jer se mogu napuniti s više streljiva, a ponovno punjenje je vrlo jednostavno. Zbog toga se autori u ovom ĉlanku usredotoĉuju iskljuĉivo na takvo oruţje tekoriste izraz handgun, za “pištolj” (što je zapravo kratko poluautomatsko oruţje).



419

ili poluga za otpinjanje.

Sila okidanja kod oruţja iskljuĉivo dvostruke akcije razlikuje se od modela do modela.

Neki proizvoĊaĉi nude razliĉite inaĉice okidaĉa veće ili manje sile okidanja, zavisno o potrebama odreĊene agencije. Premda neke sluţbe mogu zbog tereta odgovornosti bitisklonije inaĉici veće sile okidanja, to moţe produljiti vrijeme koje je po trebno strijelcu za

ispaljenje, što pak dovodi do smanjenja preciznosti ako policijski sluţbenik puca na brzinu i pod stresom. Bez obzira na to koji sistem okidaĉa odaberu, policijske sluţbe trebaju voditi brigu o tome da njihovi policijski sluţbenici budu uvjeţbani na naĉin da ne drţe prst naokidaĉu sve dok nisu spremni za pucanje iz oruţja. Odgovarajuća, redovna i dokumentarnaobuka svodi rizik od popratne odgovornosti od nehotiĉnog ispaljenja na najmanju mogućumjeru. U svakom sluĉaju, dobar trening je neophodan.

18.3. Kalibar

Danas savezne, drţavne i lokalne policijske agencije najviše koriste pištolje kalibra 9milimetara151, te .40, .357 i .45. Premda se razlikuju po veliĉini spremnika i balistiĉkim

mogućnostima, svaki od njih moţe udovoljiti potrebama odreĊene sluţbe ako obukarukovanja vatrenim oruţjem stavlja veći naglasak na smještanje hica prije nego na veliĉinu ilisnagu jednog kalibra, u odnosu na drugi.

Pištolji kalibra 9 milimetara su prvobitno postali popularni u policiji zbog velikog

kapaciteta spremnika kakvog imaju mnoga od ovih oruţja – uglavnom od 12 do 17 metaka – što omogućuje policijskim sluţbenicima da nose sa sobom više metaka nego što su to moglikada su koristili revolvere sa 6 metaka. TaoĊer, od svih ovdje spomenut ih kalibara, 9 – milimetarski metak općenito ima najmanje zamjetljiv trzaj.

Dugo vremena su ameriĉki strijelci cijenili kalibar .45 kao snaţan metak za primjenu uvojsci, policiji, za samoodbranu i pri natjecanjima. MeĊu policijskim sluţbenicima i u

streljaĉkim klubovima općenito, vodi se široka rasprava o tome koji metak je superiorniji,

onaj 9 – milimetarski, zbog svog manje zamjetnog trzaja i većeg kapaciteta za smještajmetaka, ili kalibar .45 sa snaţnijim metkom, ali i snaţnijim trzajem. U proš losti se metak

kalibra .45 obiĉno stavlja u pištolje većeg kućišta (rame) i manjeg kapaciteta za smještajmetaka, premda danas neki modeli imaju manja kućišta ili koriste spremnike ralatvno velikogkapaciteta.

Metak kalibra .40 daje balistiĉki uĉinak koji je bliţi onom kalibra .45, dok je smješten ukućište veliĉine za 9 – milimetarski metak, a ima kapacitet spremnika veći od mnogih kratkihoruţja u kalibru .45. Ovaj metak takoĊer ima veći trzaj od 9 – milimetarskog, ali ga mnogi i

dalje smatraju prikladnim za rukovanje. Metak kalibra .40 je postao popularnim u policiji

zbog toga što nudi neke prednosti oba kalibra, kako 9 – milimetarskog, tako i onog od .45.

Konaĉno, metak kalibra .357 (za pištolje) ima balistiĉki uĉinak sliĉan kalibra .357magnum (za revolvere) uz spremnike većeg kapaciteta. U osnovi, pištoljski metak kalibra.357 predstavlja redizajniranu ĉahuru metka kalibra .40 u obliku grla boce prilagoĊenu zrnu

promjera sliĉnog onom 9 – milimetarskom. Budući da taj metak ima karakteristiku ruba

ĉahure istog promjera kao i metak kalibra .40, korisnici ga mogu koristiti kod velikog broja pištolja kalibra .40 tako da jednostavno zamijene cijev.

18.4. Materijali i dorada

Potrebno je napomenuti da se danas pištolji izraĊuju od razliĉitih materijala. Kod nekihmodela se koristi neka vrsta legure ĉelika (ugljiĉni ili nehrĊajući) i za kućište i za navlaku,

151 TakoĊer poznat kao 9 – milimetarski luger ili 9 – milimetarski parabelum.



420

dok se kod drugih koristi ĉelik za navlaku, a aluminij, ili neki polimer za kućište. Ovisno ookolini i naĉinu korištenja, sluţbeno vatreno oruţje je ĉesto izloţeno teškim uvjetima, kao štosu voda usljed kiše, snijega, znojenje i drugo, zemlja i pijesak ili mnoge druge opasnosti kojemogu uništiti oruţje i utjecati na njegovu ispravnu funkciju. Za svakodnevno nošenje, bilo odstrane policijaca u odori ili onih u civilu, oruţje mora biti postojano (trajno) i jednostavno za

ĉišćenje. NehrĊajući ĉelik je otporniji na hrĊanje od ugljiĉnog ĉelika (ovisno o završnoj doradi).Premda su pištolji izraĊeni od nehrĊajućeg ĉelika obiĉno svjetliji i blještaviji od oruţja tamnezavršne obrade, kod nekih tipova takvog oruţja se primjenjuje mat završna dorada da bi sesmanjio odsjaj. Drugo oruţje od nehrĊajućeg ĉelika ima zatamnjelu doradu otpornu na hrĊukao i nehrĊajuĉi ĉelik s taktiĉkom prednošću crne završne obrade bez odsjaja. Općenitogovoreći, korisnici nalaze da je lakše ĉistiti i odrţavati pištolje izraĊene od nehrĊajućegĉelika.

Plava dorada je obiĉno manje izdrţljiva i otporna na hrĊu, premada tamna boja pruţataktiĉke prednosti za upotrebu u policiji. Izdrţljiva crna dorada pruţa zaštitni sloj prekometala, ĉvrstoću i otpornost na hrĊu, a ujedno je i nereflektirajuća i jednostavna za

odrţavanje. Pištolj izraĊen od ĉelika je naravno teţi, a to utjeĉe na lakoću svakodnevnog nošenja. Aluminijska kućišta su jedno od rješenja. Kao drugo popularno rješenje, proizvoĊaĉi

nude pištolje s kućištima izraĊenim od polimera koji imaju ugraĊene dijelove kao što suvodilice navlake, ili neke druge sastavne dijelove kućišta, izraĊene od metala. Oruţje skućištem izraĊenim od polimera je izdrţljivo i lako za odrţavanje, te ĉesto djelomiĉnoapsorbira trzaj.

18.5. Veliĉina i kapacitet spremnika

Policijske sluţbe mogu birati izmeĊu pištolja normalnih dimenzija, kompaktnog i

subkompaktnog oruţja. Svako od njih ima svoju vlastitu svrhu. Kapacitet spremnika je ukorelaciji s veliĉinom oruţja. Neki modeli imaju jednoredne spremnike i imaju tanji rukohvat.Drugi pak imaju dvoredne spremnike s većim kapacitetom naboja, ali zato imaju deblji

rukohvat.

Pištolj normalne veliĉine, velikog ili standardnog kapaciteta spremnika, moţe bitikoristan za srednje ili jaĉe graĊene policijske sluţbenike u odori ili one u civilnim odijelima.Kompaktni modeli se lakše nose sakriveni zbog toga što su manji i lakši. Oni su takoĊer dobarizbor za one sluţbe koje ţele imati samo jednu vrstu vatrenog oruţja, jer su jednostavniji zanošenje na duţnosti i izvan duţnosti. Subkompaktno oruţje obiĉno nije najbolji izbor za općuupotrebu pa će biti korisnije u specijalnim operacijama (npr. da ih nose tajni agenti), ili kao

rezervno oruţje i oruţje za nošenje izvan duţnosti. Mnogi od tih modela se lako sakriju uraznim vrstama futrola (npr. na gleţnju ili u balistiĉkom prsluku). Ĉesto, kvalitetni kompaktni

i subkompaktni pištolji koji se nude na trţištu imaju ili jednoredni ili dvoredni spremnikvećeg kapaciteta, što omogućuje policijskim sluţbama veću slobodu, ukoliko smatraju vaţnim

pitanje širine rukohvata, ili općenito veliĉinu oruţja.

18.6. Sigurnosne mogućnosti

Policijske sluţbe trebaju uĉiniti sve kako bi se svela na minimum mogućnost nehotiĉnogispaljenja. Taj se cilj moţe postići provoĊenjem uĉinkovite i stalne preventivne obuke te uzkorištenje sigurnosnih mehanizama oruţja. U sigurnosne mehanizme spadaju ruĉna koĉnica

udaraĉa, koĉnica okidaĉa i poluga za sigurno otpuštanje udaraĉa, unutarnja udarna igla, zaštita



421

od ispaljenja pri padu i automatske koĉnice spremnika, te integralni mehanizam zazakljuĉavanje.

Ruĉnim sugurnosnim mehanizmima korisnik obiĉno blokira udaraĉ od doticaja sudarnom iglom, onemogućuje djelovanje mehanizma okidaĉa, ili ĉini jedno i drugo. Policijskasluţba treba osigurati da njezini sluţbenici imaju lak pristup sigurnosnim polugama. Pištolj

jednostruke akcije uglavnom ima ruĉni mehanizam koji zakoĉi mehanizam okidaĉa tako dakorisnik moţe aktivirati dok se ne otpusti koĉnica. Ovaj sistem se popularno zove cocked andlocked odnosno “napet i zakoĉen”. Varijacije Modela 1911 automatskog pištolja u kalibru .45,

imaju i tzv. grip - koĉnicu ili koĉnicu na rukohvatu koja djeluje tako da se oruţje ne moţeaktivirati sve dok ga policijski sluţbenik ne uzme u ruku i dok ruĉno ne pritisne polugu grip -

koĉnice. Pištolj dvostruke akcije ima ili ruĉne poluge koĉnice; poluge za sigurno otpuštanjeudaraĉa, koje kad su aktivirane, sigurno vraćaju, u prednji poloţaj, udaraĉ napetog oruţjaĉime se otklanja potencijalno opasna praksa ruĉnog vraćanja udaraĉa u prednji poloţaj

pritiskom na okidaĉ; ili imaju polugu koja kombinira obje funkcije. Pištolj iskljuĉivodvostruke akcije, ĉesto ima malo ili uopće nema, ruĉnih mehanizama koĉnice jer se takav

pištolj zapinje iskljuĉivo tokom pucanja. Ova prednost je dobrodošla u nekim policijskim

sluţbama zbog toga što ne postoje vanjske poluge koje bi mogle zapeti za odjeću policijskihsluţbenika koji oruţje nose prikriveno.

Unutarnji sigurnosni mehanizmi, kao što su osiguraĉ ili automatska koĉnica udarne igle,

ili zaštita od ispaljenja pri padu, takoĊer predstavljaju korisne karakteristike kod sluţbenogoruţja; mnogi pištolji ih imaju, bez obzira na vrstu akcije. Osiguraĉ ili automatska koĉnicaudarne igle i zaštita od ispaljenja pri padu ne dozvoljavaju udarnoj igli pomak prema naprijedsve dok korisnik namjerno ne pritisne okidaĉ, ĉime je onemogućeno nehotiĉno ispaljenje akokorisniku oruţje ispadne.

Neka kratka oruţja imaju automatske koĉnice vezano uz spremnik koje onemogućujuaktiviranje oruţja kada je spremnik izvaĊen. Postoje opreĉna mišljenja u vezi s njihovomupotre bljivošću u policiji. Mnogi ljudi smatraju da je najpovoljnije ako imaju mogućnost

pucati kad je spremnik izvaĊen, a metak je u leţištu, naroĉito ako policijski sluţbenik morazamijeniti djelomiĉno pun spremnik za puni, tokom zatišja u pucnjavi, dok je oruţje jošuvijek operativno. Drugi podrţavaju korištenje automatske koĉnice u sluĉajevima gdje u toku

borbe s osumnjiĉenikom, deaktiviranje pištolja izbacivanjem spremnika moţe spasiti ţivot policijskog sluţbenika.

Najnoviji razvoj kod nekih modela pištolja je dodatak unutrarnjeg mehanizma zazakljuĉavanje koji koristi neku vrstu kljuĉa za aktivno zakljuĉavanje navlake ĉime pištolj

postaje neoperativnim. To se pokazalo naroĉito korisnim kad oruţjem barataju neovlašteneosobe koje doĊu u dodir s oruţjem, kao što su djeca. Ova inaĉica je alternativa dodatnojopremi neke vrste katanca/lokata za zakljuĉavaje okidaĉa ĉija svrha je takoĊer zakljuĉati

navlaku oruţja kako bi se sprijeĉilo neovlašteno korištenje. Policijske sluţbe bi trebalerazmotriti odabir nekog tipa zakljuĉavan ja mehanizma oruţja – integralnog ili vanjskog – za

oruţje koje daju na upotrebu svojim policijskim sluţbenicima, kako bi oni u svakom trenutkumogli lakše kontrolirati svoje oruţje.

18.7. Ciljnici i nosaĉi izvora svjetla

Cil jnici pištolja razlikuju se od modela do modela. Neka oruţja imaju straţnji ciljnikobiljeţen bijelom crtom i prednji ciljnik koji je ili crne boje ili je oznaĉen bijelom t aĉkom.

Neki pištolji imaju tri bijele toĉke (dvije na straţnjem ciljniku i jednu na prednjem ciljniku).

Mnogi proizvoĊaĉi i trgovci dodatne opreme nude noćne ciljnike (one koji sjaje u tami), a

pomaţu kod pucanja pri slabom svjetlu. Oni su općenito sliĉni sistemu s tri taĉke, a imajuzabrtvljene male staklene k apsule koje sadrţe izotopni tricij koji je izvor svjetla, a one su



422

uĉvršćene u svaku od tri taĉke. Obiĉno kapisle imaju bijele gumene brtve što omogućujeupotrebu po dnevnom svjetlu u svojstvu standardnog ciljnika s tri taĉke. Noćni ciljnici su

postali popularni budući da se policijska pucnjava uglavnom dogaĊa u uvjetima smanjenogosvjetljenja. Oni su naroĉito korisni za policijske sluţbenike koji su u akciji u suton kad

postoji dovoljno svjetla da uoĉe prijetnju, ali ga nema dovoljno za ciljanje.

Mnogi modeli pištolja imaju takoĊer i pomoćne nosaĉe na kućištu na koje se mogumontirati tvorniĉki proizvedene baterijske svjetiljke, laseri ili njihova kombinacija. Ti dodacise mogu koristiti povremeno ili na neko duţe vrijeme s time da policijski sluţbenik moţecijelo vrijeme dr ţati oruţje objema rukama, a ne na primjer, da mora posebno jednom rukomdrţati baterijsku svjetiljku.

18.8. Odrţavanje

Policijske sluţbe bi trebale odabrati pištolj za opću upotrebu, kojeg bi svatko odsluţbenika, bez obzira na prethodno iskustvo, mogao pravilno odrţavati. Budući da oruţjesluţi policijskim sluţbenicima u akcijama spašavanja vlastitih i tuĊih ţivota, treba ga znati

odrţavati kako bi ono moglo ispravno funkcionirati. Imajući to na umu, agencije trebaju naćitakvo vatreno oruţje kojeg bi svaki djelatnik mogao lako rastaviti, ĉistiti i odrţavati, bezobzira na njegovu vještinu ili podruĉje ineteresa. Policijske sluţbe bi trebale razmotritikorištenje onog pištolja koji ima najmanji mogući broj dijelova koje djelatnici trebaju rastaviti

i oĉistiti, te ono koje zahtijeva najmanje podmazivanje potrebnog za ispravno funkcioniranje.

Prednost što manjeg broja dijelova se takoĊer temelji i na ĉinjenici da je u tom sluĉajuoruţarima olakšano skladištenje tih dijelova koji se koriste kao zamjenski dijelovi, u sluĉajuistrošenosti.

Kod nekih modela pištolja, korisnik treba pritisnuti okidaĉ da bi rastavio oruţje, dok koddrugih treba zakoĉiti navlaku u straţnju poziciju, prije nego se aktivira poluga i oruţje rastavi.To je jako vaţno, zbog toga što uvijek postoji opasnost od nehotiĉnog ispaljenja, ukoliko

policijski sluţbenik pomno ne pregleda oruţje prije nego što pritisne okidaĉ. Ovaj problem semoţe ublaţiti provoĊenjem stalne obuke i uĉenjem o ispravnim tehnikama rukovanja

pištoljem tako da se paţnja naroĉito usmjeri na provjeru je li oruţje prazno i da prije pritisaka

na okidaĉ cijev bude uperena u sigurnom smjeru. Zbog tog problema policijske sluţbe trebajurazmišljati o svim modelima pištolja.

18.9. Odabir jednog modela ili cijelog sistema

Isto kao što jedna veliĉina obuće neće odgovarati svakom ĉovjeku, tako i isto vatreno

oruţje ne odgovara svim sluţbenicima u agenciji jer nemaju istu veliĉinu šake. Prije nekolikogodina jedna je policijska sluţba odluĉila zamijeniti svoju relativno otvorenu politiku prema

pištoljima, te je odluĉila svim policijskim sluţbenicima izdati oruţje velikog kućišta idvorednog 9 – milimetarskog spremnika. Predstavnici sindikata te sluţbe su od instruktora zarukovanje oruţjem zatraţili povratne informacije jer je postalo oĉito da to oruţje zbog svojeveliĉine neće biti prikladno za djelatnike koji imaju manje šake.

Uprava ili rukovoditelji koji ne poznaju vatreno oruţje moţda nisu uoĉili probleme nakoje nailaze policajci koji moraju baratati oruţjem prevelikim za njih. U mnogim agencijamase djelatnici mogu prisjetiti incidenta kad su neki policijski sluţbenici, kojima veliĉina oruţjanije odgovarala, imali problema s rukovanjem oruţjem ili s pucanjem, ili s nedostatkom

povjerenja u svoje sposobnosti.

Rukovoditelji u spomenutoj policijskoj sluţbi su uĉinili vrlo pametnu stvar, a ta je da su pomno razmotrili povratne informacije o potencijalnim problemima i dopustili da policijski



423

sluţbenici koji se koriste oruţjem iznesu svoje primjedbe. Zatim su odabrali sistem oruţjakoji je nudio osnovnu izradu odreĊenog proizvoĊaĉa uz razne tipove rukohvata, spremnika ikalibara, ostavljajući mogućnost izbora policijskim sluţbenicima u toj sluţbi.

Ovaj primjer pokazuje kako agencije mogu na razuman naĉin uskladiti razlike meĊusvojim djelatnicima. Neke druge policijske sluţbe moţda nemaju taj problem te im moţe

odgovarati samo jedan model pištolja. Kod donošenja takvih odluka, sluţbe trebaju razmotriti prednost i nedostatke obiju mogućnosti.

18.10. Jedan model

Ako odjel ima mali broj policijskih sluţbenika – a svima odgovara odreĊeni modelsluţbenog oruţja – tada odabir jednog specifiĉnog modela moţe biti prednost. Na primjer,

prednost je u tome što dotiĉna agencija treba provoditi obuku sa samo jednim modelom, ĉime je taj postupak jednostavniji. TakoĊer, sluţbe koje odrţavaju i popravljaju, te vode brigu odijelovima potrebnim za jedan model umjesto za njih nekoliko, koji su moţda inekompatibilni, imaju niţe troškove.

MeĊutim, moţe doći do problema kad agencija zaposli novog policijskog sluţbenika kojizog fiziĉkih razloga (npr. manje šake) ne pokazuje dovoljnu spretnost s odabranim modelomoruţja. U takvom sluĉaju odabir samo jednog modela nije najsretnije rješenje. TakoĊer, odabirsamo jednog modela se moţe pokazati neodgovarajućim za sluţbenike na specijalnimzadacima, kao što su istraţitelji ili tajni agenti.

18.11. Sistem pištolja

Kad policijske sluţbe uvode pištolje iz sistema vatrenog oruţja nekog proizvoĊaĉa, ondaimaju mogućnosti zadovoljiti zahtjeve obuke postupanja s vatrenim oruţjem te individualne

potrebe svojih sluţbenika. Na primjer, teško oruţje normalne veliĉine i velikog kapacitetanabojnika, koje ima širi rukohvat, nije prikladno za policijskog sluţbenika manje graĊe, te bitakav sluţbenik imao poteškoća u baratanju oruţjem zbog toga što ne moţe ĉvrsto drţatirukohvat ili dosegnuti i aktivirati, primjerice polugu koĉnice. Isto tako bi kompaktno oruţjemoglo predstavljati poteškoću za krupnije sluţbenike. Druga pitanja koja policijske sluţbetrebaju razmatrati u odnosu na korištenje vatrenog oruţja su trzaj koji se javlja kad se koristinaboj većeg kalibra i sakrivanje oruţja kad je to potrebno. Mnogi proizvoĊaĉi nude istu vrstu

pištolja u normalnoj veliĉini, te kompakt i subkompakt modele, s var ijacijama u kalibrima

popularnim u policiji. Zbog toga, kad se policijski sluţbenik suoĉava s poteškoćama, na primjer, kako svladati trzaj kod kalibra .40 ili .357, njegova sluţba mu moţe dati 9 -milimetarsko oruţje sliĉne ili iste veliĉine, koje je za njega prikladnije, a u nadi da će on

uspjeti postići bolju streljaĉku vještinu. Djelatnici odjela za oruţje ĉesto daju poduku novim policijskim sluţbenicima kojinemaju prethodnih iskustava s vatr enim oruţjem. Instruktori pomaţu sluţbenicima da steknusamopouzdanje i da koriste vatreno oruţje na uĉinkovit naĉin, te da pobijede svoju

bojaţljivost koja moţe biti uzrokovana pomanjkanjem iskustva s trzajem oruţja, vatrom i praskom na ušću cijevi, te bukom koju oruţje proizvodi. Ako sluţbenici ne prebrode te probleme, tada ne mogu postići zainteresiranost, entuzijazam i teţnju za kontinuiranimrazvojem streljaĉke vještine nakon poĉetne obuke i tokom cijele njihove karijere u policiji. Tevještine će im pomoći odrţati razinu samopouzdanja koje će im dobro doći u susretimaopasnim po ţivot. Zbog toga policijske sluţbe moraju imati na umu da odabir kalibra iveliĉine oruţja predstavljaju potencijalne prepreke zbog kojih bi pojedinci mogli odustati od

samostalnog vjeţbanja.



424

Nedostatak kod upotrebe sistema vatrenog oruţja je trošak. Policijska sluţba treba kupitidijelove za više modela i treba osigurati da ih oruţari mogu odrţavati i popravljati. MeĊutim,agencije se mogu raspitati o sistemu oruţja kod proizvoĊaĉa koji nude razliĉite modele sazamjenjivim dijelovima. Drugi nedostatak je u tome da u ovom sluĉaju agencija treba kupitistreljivo razliĉitog kalibra što stvara dodatno financijsko opterećenje. TakoĊer i sama obuka

moţe biti kompliciranija zbog razlika meĊu oruţjem. Zato bi policijske sluţbe moglerazmotriti odabir sistema vatrenog oruţja koje ima iste operativne poluge i funkcije, usprkosrazlikama u veliĉini i kalibru.

18.12. Zakljuĉak

Povremeno se policijske agencije suoĉavaju s odlukama u vezi s vatrenim oruţjem. Teodluke se odnose na odabir modela i na pitanje koristiti jednu vrstu oruţja ili sistem oruţja. U

postupku odabira, policijske sluţbe trebaju ozbiljno razmotriti povratne informacije dobiveneod svojih naoruţanih sluţbenika, što je lako dostupan i ekonomiĉan naĉin prikupljanjaaktualnih informacija. Instruktori za rukovanje vatrenim oruţjem poznaju oruţje zato što im je

to posao i zato što ĉesto koriste pištolje i kao svoj hobi u slobodno vrijeme te su zbog togaupoznati s najnovijim publikacijama o posljednjim dostignućima u tehnologiji vatrenog oruţja(svakako da treba koristiti i njihovo mišljenje).

Svaka policijska sluţba je svjesna vaţnosti donošenja odluke u vezi s vatrenim oruţjem.Kad neka sluţba temelji svoj izbor na potrebama svoje organizacije kao i svojih sluţbenika,tada policijski sluţbenici mogu dobiti oruţje koje im pomaţe u uĉinkovitom izvršavanjunjihovih zadaća i zaštiti njih samih.

19. SKRIVENE MANE POLOVNOG REVOLVERA152

Kupovina polovnog oruţja moţe biti i jednostavan, ali i veoma sloţen proces, u kojemmoţete napraviti odliĉan posao, ali moţete dobiti i totalo loš primjerak. To naroĉito vaţi, zaone koji oruţje kupuju prvi put i nemaju potrebno iskustvo.

Mada je konstrukcija r evolvera razliĉita od pištolja i za njih vaţe neka opća pravila, kojih

se treba pridrţavati…. Pri izboru revolvera, morate se odluĉiti prema psiho -fiziĉkimmogućnostima i odabrati najjaĉi kalibar kojim se moţe usp ješno rukovati. TakoĊer, prilikomizbora kalibra revolvera, treba obratiti paţnju na lošu snabdjevenost domaćeg trţištaegzotiĉnim revolverskim kalibrima, pa ih treba izb jegavati (izuzev ukoliko se nabavlja kao

kolekcionarski primjerak).

Kao jedan od generalnih savjeta moţe se sugerirati da tehniĉku ispravnost revolvera kojiste poţeljeli kupiti, najbolje je povjeriti ovlaštenom puškaru, ali ako to niste u mogućnosti,

onda vam ostaje ništa drugo nego da sami prov jerite odreĊene parametre. Bilo koju vrstu, i bilo gdje da kupujete oruţje, najpr ije se uvjerite da je ono ispraţnjeno;tek onda preĊite na detaljniji pregled.

U tom smislu, već sam opći izgled oruţja, na prvi pogled, moţe mnogo toga da kaţe i onjegovom vlasniku. Dobro odrţavano, oĉišćeno i umjereno podmazano oruţje govori da ga je

koristio ĉov jek koji uliva povjerenje, koji zna šta ţeli, i koji se pridrţava struĉnih uputa okorištenju i ĉuvanju oruţja. Pri ovome, ne dozvolite da vas zavara, od dugogodišnje upotrebe,skinuti (izblijedeli) brunir s metalnih dijelova; to je normalna pojava. Oruţje se mora

pedantno odrţavati, a proces redovnog habanja, koji prati i skidanje brunira s pojedinih

površina, je nazaustavljiv. Mnogi vlasnici nikada ne daju svoje oruţje na ponovno bruniranje.

152 K orišteni i materijali iz “Kalibra“ 74/02; 22/98



425

Nakon općeg vizualnog, prelazi se na pregled cijevi. Kao po nekoj navici mnogi odmah

pogledaju u unutrašnjost cijevi. MeĊutim, to je pogrešno! Najpr ije detaljno pregledajte

spoljašnjost cijevi. Palcem i kaţiprstom paţljivo prevucite ĉitavom duţinom cijevi, traţećieventualno ispupĉenje. Napuhanost cijevi je veliko oštećenje, i tu – nema pomoći.

Kod oţlijebljenih dugih cijevi, ĉesto je potrebno kroz cijev polako provući šipku za

ĉišćenje, sa tvrdo navijenom krpicom. Ukoliko otpor prolasku krpice na nekom mjestu naglooslabi, postoji mogućnost da je cijev na tom mestu “napuhana” (uzrok je opaljenje metka krozdjelimiĉno zapušenu cijev; dovoljno je da, pri provlaĉenju kroz ţbunje ili drugo nisko rastinje,u cijev upadne snijeg s grane, pa će opaljenje metka kroz takvu cijev izazvati napuhanost, ili,

još gore – prskanje cijevi). Nakon toga, pregledom unutrašnjosti cijevi, uvjerite se u njihovostanje. Dugom upotrebom, dolazi do pojave manjih fleka ili sitnijih kavitacija (mikro - rupica)

unutar cijevi. MeĊutim, to ne mora da bude presudno za odustajanje od kupovine. Ukoliko je

u pitanju samo jedva vidljivo, površinsko oštećenje, to vam moţe posluţiti da snizite cijenu, aveoma će se malo odraziti na stvarni kvalitet oruţja.

Sliĉno je i s poolovljavanjem cijevi. Olovo se relativno lako otklanja (npr. “Roblasolom”, ili, ĉak, metalnom ĉetkom), tao da dalje redovno i dobro odrţavanje te cijevi obećava

sigurnu višedecenijsku upotrebu. Duboka oštećenja glatkih, ili znatna nagriţenostoţlijebljenih cijevi, već su znak da od kupovine treba odustati. Kod dvocijevnih saĉmarica,vaţno je detaljno provjeriti kvalitet spajanja cijevi ili nišanske šine. Nije redak sluĉajrazdvajanja ovih pozicija, i da, umjesto kvalitetnog servisa, “popravku”, lemljenjem, obaviobliţnji majstor - limar ili vodoinstalater. Takvo oruţje, svakako, nije vam potrebno.

Usta oţlijebljenih cijevi imaju vaţnu ulogu u preciznosti oruţja. Njihova oštećenja, pored mehaniĉkog udara, najĉešće nastaju dugogodišnjim nepravilnim ĉišćenjem oruţja.Trenje konopcem za ĉišćenje, bez zaštitnika usta cijevi, moţe toliko da je ošteti, da je rezultat

potpuno neprihvatljiva slika pogodaka. Vaţno je istaći da kod pištolja, paţnju treba obratiti naunutrašnjost cijevi, stanje ţljebova, kao i leţišta metka. TakoĊe (po broju i ţigovima),

obvezno treba utvrditi da li se radi o originalnoj cijevi. Cijev pištolja, ukoliko jeneodgovarajućeg materijala, moţe da bude uzrok ĉestih zastoja. Veliki zazor izmeĊu cijevi inavlake, takoĊe, ĉini pištolj krajnje nepreciznim.

Kod revolverske cijevi, izmeĊu ostalog, obratite paţnju na stanje ulaznog konusa(prihvata zrna po izlasku iz cilindra). Njegovo oštećenje i gubitak zadate geometrije izazivajuveliko rasipanje pogodaka. TakoĊe, zazor izmeĊu cilindra (u zabravljenom poloţaju) i cijevi

trebalo bi da iznosi do 0, 25 mm. Ukoliko taj zazor iznosi 0, 30, ili, ĉak 0, 35 mm – svakako

odustanite od kupovine.

Cijev je, svakako, jedan od najvaţnijih dijelova revolvera i nju treba paţljivo pregledati(najbolje uz pomoć ogledalceta ili drugog sjajnog predmeta koji ćete, paţljivo, zavući unutarrama). Cijev mora biti oĉuvana, bez oštećenja, a ivice ţljebova jasne i ĉiste i ne smiju da

pokazuju tragove istrošenosti. Usta cijevi na smijju da imaju nikakva oštećenja, a navojimoraju da se završavaju oštro. Navedeno ćete proveriti ako zrno metka odgovarajućegkalibra, stavite rukom, kroz usta cijevi. Sam metak ne smije da uĊe dublje od konusnog dijela,što u protivnom ukazuje na istrošenost cijevi. TakoĊer, po trebno je provjeriti i zadnji dio

cijevi, koji mora da ima oštre ivice i ne smije da ima oštećenja, da bi zazor izmeĊu ovog d ijela

cijevi i burenceta bio odgovarajući. Revolver kod koga ovde postoje bilo kakva oštećenjasvakako ne treba kupovati.

20. FUNKCIONALNOST ORUŢJA

Nakon što smo u prethodnom dijelu u najkraćem iznijeli kako i zašto treba izvršiti

pregled cijevi, u narednom dijelu više ćemo govoriti o funkcioniranju oruţja.



426

Tako je kod lovaĉkih, prelamajućih saĉmarica, vaţno utvrditi da li postoji klaćenje – povećani zazor u glavi puške (izmeĊu cijevi i glave), i izmeĊu kundaka i glave. Navedenoćete lako utvrditi ukoliko u tom dijelu dobro nauljite, skinete potkundak, povuĉete polugu zaodbravljivanje udesno do kraja i, u veritkalnom poloţaju, blago pomijerate cijevi lijevo -

desno i gore - dole. Ukoliko postoji suvišan zazor, vidjećete da se ulje u spoju cijevi i glave

znatno kreće. Kvalitetan puškar moţe to da popravi, ali je svakako koristan podatak prikupovini oruţja. Sliĉno vaţi i za zazor izmeĊu kundaka i glave (baskule) puške. Ako je to izvodljivo, obavezno provjerite da li udarne igle probijaju kapislu. Ovaj kvar je

progresivan, i na njega mora brzo da se reagira. Inaĉe, ubrzo poĉinju da opaljuju ob je cijevi

odjednom (zbog prodora sagorjelih plinova u unutrašnjost mehanizma za okidanje). TakoĊe, uzapetom poloţaju (puška ispraţnjena), nekoliko puta umjereno udarate kundakom o meku

podlogu. Ako puška škljocne (opali na prazno), ne kupujte je (ili, je ukoliko je povoljnokupite, odmah nosite puškaru!).

Kada su u pitanju obaraĉ i oroz revolvera situacija je sljedeća - obaraĉ ne smije da seklima u svom leţištu, a prilikom povlaĉenja ne treba da pruţa prevelik otpor. Hod obaraĉatreba da bude gladak i lagan, a otpuštanje oroza treba da bude naglo i ujednaĉeno. Sam oroz

mora da se kreće bez zadiranja u boĉne stranice rama, a pri kretanju mora uvijek istomsnagom da prenosi udar. Ovdje je potrebno da proverite da li na kraju svog puta pada na

udarnu iglu i pritisaka je dovoljno da ova sigurno pogodi kapislu (kod onih ravolvera gde je

igla u ramu) kao i da li prenosnik udara radi ujednaĉeno i pouzdano. Ovo se provjeravanekoliko puta ponovljenim zapinjanjem i otpuštanjem oroza, pri ĉemu se prati pojavljivanjeigle izmeĊu rama i doboša. Kod onih revolvera kod kojih se igla nalazi na orozu (kao što su“SMITH&WESSON”), potrebno je prov jeriti da li se igla slobodno kreće nekoliko milimetaragore dole, i da li je oštećena ili iskrivljena, naravno. Igla ne smije da udara lijevo i desno od

pravca kretanja oroza, što se vidi po tragovima na njoj. Kod lovaĉkog karabina, prov jerite funkcioniranje, uvoĊenje, izvlaĉenje i izbacivanje

metka, koristeći pufer - patron ili školsko streljivo. Svakako, provjerite – po broju i ţigovima – da li je zatvaraĉ originalni dio karabina (veliki broj starih lovaĉkih “Mauzera 98”, na primjer, nema originalne zatvaraĉe).

Kod revolvera i pištolja, takoĊer probajte funkcioniranje oruţja, koristeći pufer - patrone

ili školsko streljivo. Zatim zapnite udaraĉ (oroz) i pogurajte ga palcem snaţno naprijed.Ukoliko oroz padne naprijed, “pojeden” je zub za zapinjanje, i to oruţje je riziĉno (zakupovinu i upotrebu). Potom rasklopite pištolj i, uz jako svjetlo, paţljivo provjerite da li nanavlaci ili ramu postoje mikro naprsline. Ove, jedva vidljive linije najĉešće se javljaju duţvoĊica za klizanje navlake po ramu, u okolini otvora za izbacivanje ĉahura, kao i u zonizareza za zabravljivanje navrtke u zadnjem poloţaju. Uoĉite li makar i najmanju naprslinu, nekupujte oruţje – to ne moţe kvalitetno da se popravi (bez obzira na kvalitet oruţara).

Za starije pištolje nije lako naći rezervni okvir i zato, prilikom kupovine takvog modela,obratite paţnju i na stanje okvira: usne okvira ne smiju da budu krive niti pohabane, zarez za

zabravljivanje mora da ima poĉetnu geometriju, donosaĉ metka, pod pritiskom štapića, moraglatko da klizi gore - dole.

Kod polovnih revolvera, obratite paţnju na siguran rad dvostruke i jednostruke akcije; provjerite da li, pri laganom povlaĉenju oroza, dolazi do zabravljivanja cilindra prije nego se

zapne oroz. Ukoliko zapnete oroz, a cilindar još nije zabravljen – u svakom sluĉaju ne kupujtetaj revolver. Veoma je vaţno i da provjerite zazor cilindra (kretanjem lijevo -desno) u

zabravljenom i zapetom poloţaju udaraĉa. Pogrešno je provjeravati ovaj zazor ukolio jespušten udaraĉ - oroz. Ako ovdje uoĉite veliko klaćenje, to znaĉi da je revolveru prošao“ţivotni vijek (vijek trajanja)”. Kran koji nosi cilindar ne bi smio da gradi veći zazor s

ramom. Šipka (osovina ekstraktora) koja izbacuje prazne ĉahure mora glatko i ravno da



427

podiţe “zvijezdu”. Ako šipka zapinje, to ukazuje na veća oštećenja, što vas opominje da potraţite drugi revolver.

Sljedeća faza je provjera doboša. S prednje strane potrebno je provjeriti ivice komore na

burencetu (dobošu) i tu ne smije biti tragova bilo kakvog oštećenja. Sa zadnje strane. (kodrevolvera kod kojih se doboš izbacuje u stranu), potrebno je provjeriti zvijezdu ekstraktora i

njeno pravilno kretanje, kao i njen utvrĊivaĉ, koji se nalazi na dobošu. UtvrĊivaĉ ne smije da bude iskrivljen ili istrošen, a ekstraktor (izbacivaĉ ĉahura) mora da se kreće lako. TakoĊer jeveoma vaţno da prorezi na vanjskoj zadnjoj strani doboša imaju oštre oĉuvane ivice, kao isam zadrţaĉ doboša koji u njih ulazi i tako fiksira doboš. Zadrţaĉ u ove proreze mora da ulazi

potpuno, a doboš ne smije da se ljulja kada je zadrţaĉ u njemu (kada je oroz nategnut). Madaovo i nije od presudnog znaĉaja za preciznost, ukazuje na istrošenost pr eglednog primjerka

oruţja. Potrebno još pregledati i zadnju stranu rama (unutarnju), koja ne smije da budeoštećena ni na mjestu gde doboš bravi, a ni na mjestu gde udarna igla izlazi iz rama. Kako

biste bili sigurni da revolver dobro bravi doboš u ramu, potrebno je još da pogledate i prednjustranu rama ispod cijevi, gde ne smije da se vidi zazor širi od tanke crtice izmeĊu rama oruţjai nosaĉa doboša, što pokazuje da je doboš u osi cijevi.

Naredna stvar koju treba pogledati su nišani. Oni su veoma vaţni za preciznost svakogoruţja, pa zato ne smiju biti iskrivljeni ili rasklaćeni. Neki revolveri imaju potpuno štelujućizadnji nišan i kod njih je potrebno da se provjeri funkcionalnost ovog nišana. Nišan mora da

bude ĉvrst, a okretanje zavrtnja kojima se šteluje mora da bude ods jeĉno i uvijek za po jedan“zub”. Ploĉica nišana mora da prati okretanje ovih “zavrtanja”, a opruga mora nišan da drţi naodabranom mjestu.

Nemojte da zaboravite i da provjerite zavrtanje na poklopcu rama revolvera, na kojima

ne smiju biti vidljivi tragovi oštećenja odvijaĉem (ovo ukazuje na intervencij na mehanizmu),a isti moraju biti zavrnuti do kraja i moraju sigurno da drţe ploĉicu poklopca. Kod revolveramarke “RUGER” mehanizam je posebna cjelina i usaĊen je u dijelu rama ispod doboša,zajedno s branikom obaraĉa. Zbog toga je taj dio potrebno posebno provjeriti povlaĉenjem

branika obaraĉa lijevo – desno. Ukoliko nije raskliman revolver je ispravan.

Ako je to ikako moguće, najbolje bi bilo da odluku o kupovini saĉmarice, karabina, pištolja ili revolvera donesete nakon nekoliko ispaljenih metaka na strelištu. Sopstvenuneodluĉnost i nesigurnost eliminirajte time što ćete povesti sa sobom nekoga ko ovu oblastdobro poznaje. Kako danas mnoge prodavnice oruţja prodaju i polovno oruţje, zaht ijevajte

makar minimalnu garanciju na njegovu funkcionalnost (garanciju na preciznost niko ne daje).

21. UPOTREBA ORUŢJA PRI EKSTREMNIM TEMPERATURAMA153

Mogu li se pojaviti problemi prilikom upotrebe oruţja pri ekstremnim temperaturama?

Svakako da mogu. I upravo zbog toga, istiĉemo najosnovnije parametre koje po tom pitanjutreba znati. Da ne bismo došli u priliku da, i pored obilja divljaĉi, lov u hladnim uvjetima

proĊe bez ulova, navešćemo nekoliko korisnih savjeta, vezanih za pripremu oruţja u timhladnim danima.

Zakon fizike, da se sva tijela na toploti šire, a na hladnoći skupljaju, ovdje je više nego primjenjiv. Doduše, na zazore i razliĉita bimaterijalna skupljanja na hladnoći ne moţemomnogo da utjeĉemo, ali zbog toga, uz malo znanja i truda, moţemo da osiguramo damehanizmi oruţja rade besprijekorno i kada ţiva siĊe ispod (minus) dvadesetog podioka.

153 “Kalibar “ broj 76/2003.



428

Nakon proizvodnje i testiranja, proizvoĊaĉi oruţja podmazuju svoja oruţja, pripremajućiih da sigur no podnesu dug period leţanja u tvorniĉkim ili trgovaĉkim magacinima. Kupac – lovac donosi kući zamašteno – konzervirano oruţje, koje, takvo, ne smije da se upotrebljava.Mnogi neobavi ješteni lovci, po pravilu “oni koji sve sami najbolje znaju”, detaljno od masti

za konzerviranje, oĉiste cijev i vanjske površine oruţja; unutrašnjost zatvaraĉa i mehanizma

za okidanje moţda samo ovlaš podmaţu. Takva puška, kada se isproba na strelištu prinormalnim (“plus”) temperaturama, besprijekorno radi. I na tome ostane: lovac je zadovoljan,

puška je upucana, oĉišćena i spremna za zimu. MeĊutim, stvarnost je posve drugaĉija. Takva puška nije spremna za upotrebu u ekstremnim zimskim uvjetima.

Zamislimo ledeno januarsko jutro i pušku pripremljenu na ranije opisan naĉin. Ako bismo tada htjeli da je upotrijebimo i povuĉemo obaraĉ – oglasiće se samo grobna tišina. Tadaće lovac poĉeti da grdi proizvoĊaĉa oruţja. MeĊutim, nije u pravu. Na ekstremno niskimtemperaturama mast za konzerviranje i podmazivanje pretvara se u tako gustu kompaktnu

ledenu masu, da ne dozvoljava kretanje udarne igle unaprijed – a time izostaje i opaljenje. Bez

obzira da li je puška tvorniĉki nova, ili dugo upotrebljavana, mora prije zime biti rasklopljena,

te da se dijelovi zatvaraĉa, sredstvom za odmašćivanje, potpuno oslobode masti i, poslije

isparavanja odmašćivaĉa, paţljivo izbrišu. Zatim se, sve zajedno, paţljivo (i ne preobilno) podmaţe rijetkim uljem za podmazivanje (znaĉi – kvalitetnim viskoznim uljem, a nikako

mašću!) ne zaboravite – što je temperatura niţa, to je tanji film ulja na dijelovima mehanizma. Naravno, cijev, prije pucanja, treba izbrisati “na suho”. Mehanizam za okidanje nije poţeljnosamostalno rasklapati, već ga naprskajte sredstvom ili sprejom za odmašćivanje i, nakonisparavanja sredstva, ovlaš podmaţite. Navedeno iskustvo “neupotrebe masti” veoma je staro.

Nekada, u vrijeme lova “crnim barutom”, za podmazivanje korišten je praškasti grafit. Naravno, sada za tim nema potrebe, jer postoje kvalitetna, veoma viskozna ulja.

Pored mehanizma, za niske temperature treba pripremiti i kundak, i to na slijedeći naĉin:skinite ocijevljeni mehanizam, izbrišite i odmastite unutarnje površine kundaka, pa ih

premaţite tankim slojem brzosušećeg poliuretana. Kada drvo upije ovaj, prvi sloj, ponovite

premazivanje. Pri ovome, morate voditi raĉuna da, kada montirate nazad na kundakoci jevljeni mehanizam, mora da postoji zazor izmeĊu cijevi i leţišta. To provjerite

provlaĉenjem, cijelom duţinom cijevi, tankog providnog papira “celofan”, s kutije za cigarete.

Ako ovaj papir ne moţe da proĊe do “leţišta metka”, postoji opasnost da, pri niskimtemperaturama, kundak “gura” cijev, što drastiĉno pogoršava sliku pogodaka. Pored vanjskih

površina, brzosušećim poliuretanom premaţite i dno kundaka ispod kape, ili amortizera trzaja.

Slijedeći osjetljivi dio je optiĉki nišan. Ako imate kvalitetnu skidajuću montaţu, to i nijeveliki problem, jer, do mjesta lova “optiku” nosite u posebnoj futroli. Ĉvrste montaţe,meĊutim, zahti jevaju više paţnje. Na primjer, na Zapadu postoji tzv. “bikini skuop kavr”firme “Batler Krik”, koji prekriva i odliĉno štiti optiĉki nišan ĉvrsto montiran na pušku. Prije

upotrebe, naravno, ovaj “bikini” skida se s nišana. IzmeĊu ostalog, vaţno je znati da optiĉkinišan najĉešće zamagli od pare, nastale disanjem strijelca. I o tome vodite raĉuna. Podsjećamo lovce koji nose naoĉare da, ukoliko nemaju sredstvo za spreĉavanje

zamagljivanja, sasvim dobro koristi i raskvašeni sapun (ili, ĉak, sredstvo za pranje suĊa). Naravno, nakon premazivanja i djelomiĉnog sušenja, stakla naoĉara paţljivo izbrišite suhommekanom krpicom.

Vaţno je skrenuti paţnju na još jednu stvar. Proces sagorijevanja baruta nije isti pri

ekstremno niskim i pri ekstremno visokim temperaturama. Moţe se desiti da po jakom mrazu

puška nosi “niţe” od uobiĉajene slike pogodaka, dok pri ljetnim podnevnim ţegama moţe dadoĊe do prebacivanja i oteţanog izvlaĉenja ĉahure iz leţišta metka.

Vaţno je napomenuti da lovci koji love pri ekstremno niskim temperaturama nikako ne

smiju da štede na futroli za oruţje. Kvalitetna, postavljena, zaptivena futrola spasiće vasmnogih poteškoća.



429

22. Odrţavanje oruţja

Kolekcionari oruţja ĉesto se sreću s problemom ĉišćenja od korozije, a zatim i zaštite predmeta od daljeg propadanja. Vremenom, većina njih razvije sopstveni naĉin konzervacija, primjenjejući razne, manje - više usp ješne, ali ĉesto i nepravilne metode.

Osnovna namjera ovog teksta je da pomogne ljudima koje ova materija zanima, s tim što su sredstva za rad prilagoĊena upotrebi u kućnim “radionicama”, odnosno lako dostupna irelativno jeftina.

22.1. Odstranjivanje korozije

Vaţno je napomenuti da pod terminom korozija, prije svega, podrazumijevamo oksid

gvoţĊa i ĉelika. Za njeno uklanjanje, na raspolaganju su nam dva osnovna naĉina: mehaniĉki ihemijski. Koji ćemo od ova dva naĉina primijeniti, zavisi, prije svega, od tipa korozije, ali i

našeg iskustva. Ako predmet “boluje” od takozvane površinske korozije, koja nije dublje prodr la u strukturu materijala, primjenjuje se mehaniĉk i naĉin ĉišćenja. Za ovo su najbolje

rotacione, ĉeliĉne ili mesingane, ĉetke razliĉite tvrdoće. MeĊutim, ukoliko ne raspolaţeteoriginalnim elektromotorima za montaţu ovoga alata, moţe se upotr ijebiti bilo koji

elektromotor prilagoĊen za ovu namjenu: na primjer, od rashodovane vešmašine. Znaĉajadaptiranog elektromotora postaje veliki ako se uzme u obzir i primjena razliĉitog alata.

Naime, pojedine predmete ili dijelove, po ţelji, moţete i da polirate rotacionim šmirgl -

papirom i kolutovima od filca, u kombinaciji s polirpastom.

U sluĉajevima kada je predmet teţe korozirao, s debljim naslagama dubinske korozije, primjenit ćemo hemijski tretman.

Osim elektrolize, koja se smatra standardnom i široko upotrebljavanom metodom, zaamatere je mnogo prihvatljivije korištenje antikorozivnih sredstava na bazi fosforne kiseline.U svim bolje snabdjevenim prodavnicama hemijskih proizvoda, ova sredstva mogu se

nabaviti po relativno pristupaĉnim cijenama i pod raznim nazivima, u zavisnosti od

proizvoĊaĉa: Antiros, Antikorozin, S -15 itd. Iako su sva vrlo sliĉnih osobina, na osnovuiskustva iz prakse, preporuĉili bismo preparat S -15.

22.2. Silu izbjegavati svakako

Prije bilo kakvog postupka, predmet - pištolj, revolver, puška, sablja itd – potrebno je

(ukoliko je to moguće) potpuno rasklopiti. Naravno, treba poznavati redoslijed rasklapanja.Kao vrlo korisno sredstvo pri ovoj radnji, preporuĉili bismo svima poznati “odvijaĉ - sprej”.Sva mjesta na kojima su zavrtnji i razni pokretni dijelovi, treba dobro naprskati “odvijaĉem” i

ostaviti izvjesno vrijeme da djeluje. Zapamtite: ţurba je ĉesto fatalna po uspjeh rasklapanja, jer dijelovi koji su zapekli mogu vrlo lako da se oštete i polome. Zbog toga, natapanje

“odvijaĉem” ponekad moţe da traje danima. Kao alternativa ovom sredstvu, moţe sasvimdobro da posluţi i višednevno potapanje u petrolej ili naftu.

U situacijama kada primijenjujete mehaniĉku silu da biste razradili neki pokretni dio(recimo, zatvaraĉ), uvijek koristite drveni ili gumeni ĉekić. Iznenadili biste se kako ruĉicazatvaraĉa moţe lako da se odlomi.

Nakon rasklapanja, svaki dio paţljivo ĉistite rotacionim ĉetkama. Kod nepristupaĉnihmjesta koristite male, oštre odvijaĉe ili fine turpije. Pojedini dijelovi, kao što su zatvaraĉ

puške ili cijev pištolja, trim bajoneti i sablje, mogu da se poliraju već pomenutim alatom. Pritome, budite veoma oprezni kada koristite “šmirgl - šajbne”, jer se moţe desiti da skinete više

materijala nego što je neophodno. Posebnu paţnju obratite na oznake i paţljivo radite okonjih.



430

22.3. “Kiseljenje” – neophodno

U drugom sluĉaju, kada ste prinuĊeni da predmet ĉistite hemijskim sredstvom – bilo da

ste uspjeli da ga rasklopite ili ne – odmastite ga benzinom ili u vodi s nekim deterdţentom.Ovo je neophodno ako ste prije toga koristili petrolej ili “odvijaĉ - sprej”.

Osušen predmet potopite u odgovarajući plastiĉni sud, tako da cio bude prekriven“kiselinom”. Redovno kontrolirajte stanje predmeta i povremeno ga okrenite. Postupak moţeda traje, od nekoliko sati, do par dana, što zavisi od debljine korozije (kada su u pitanju bakari njegove legure – mesing, bronza i sliĉno – dovoljno je nekoliko minuta).

Kod teţih oblika korozije, najprije će se skinuti sloj do osnovne površine metala. U tomsluĉaju, predmet izvadite da se osuši, a zatim iskucajte ostatke korozije iz udubljenja umetalu, pa ponovite postupak s novom kupkom.

Ukoliko ne štedite “kiselinu” i tokom tretmana predmeta promijenite dvije do tri kupke,

uz malo prakse, dobićete lijepu crnu boju (naroĉito sa S -15) koja će, kad predmet istrljategrubljom krpom natopljenom uljem za oruţje, dobiti lijep sjaj, pa će izgledati kao da ste ga

brunirali. Isto moţete da uĉinite i s predmetima koje ste mehaniĉki oĉistili, s tim što postupak

u tom sluĉaju, traje znatno kraće. Na ovaj naĉin izvršili ste fosfatiranje koje će, u kombinaciji s uljem, više godina štititi

tretirani predmet od nove korozije.



431

S E D M O P O G L A V L J E

PRIJEDLOG RADA KOD ISTRAŢIVANJA SMRTNIH SLUĈAJEVA

I. RAD NA LICU MJESTA UVIĐAJA

1. U v o d

1.1. Opis lica mjesta

Prije nego što istraţitelj moţe u potpunosti shvatiti njegovu odgovornost u zaštiti i

osiguranju dokaza, on prije svega mora znati, šta ĉini lice mjesta kod smrtnih sluĉajeva.Istraţitelj mora biti sposoban da raspozna veliĉinu prostora koji ne obuhvata samo prostorgdje je leš/evi već i onaj koji dovodi do njega. On mora realizirati potrebu da se zaštitikompletna površina. U ovakvim situacijama uvijek se postavlja krucijalno pitanje - šta je tolice mjesta kod smrtnih sluĉajeva?

Lice mjesta nije ograniĉeno samo na prostor gdje je smrt nastala. Ustvari, ono obuhvata bilo koji dio prostora koji graniĉi s aktuelnim licem mjesta preko koga je osumnjiĉeni ili ţrtvamogla prići i gdje su mogli ostati tragovi u vezi s njim.

Tu će spadati i svi drugi prostori koji su u odreĊenoj vezi sa navedenim dogaĊajem (na primjer, mjesto pripremanja kriviĉnog djela idt.)(vidjeti definiciju iz rjeĉnika na kraju knjige).

Primarni zadatak istraţitelja po stizanju na lice mjesta je da odredi, ako je to moguće, pravac dolaska osumnjiĉenog i ţrtve (u zavisnosti od date situacije) i pravac odlaska

(osumnjiĉenog - izvršioca).

U odnosu na otvoren i zatvoren prostor pojavljivaće se i odreĊene specifiĉnosti. Ako sekriviĉno djelo desilo u zgradi, biće veoma vaţno odrediti mjesto ulaska osumnjiĉenog kao imjesto izlaska i utvrditi kako je osumnjiĉeni došao do ulaza i kojim pravcem se naknadnoudaljio.

1.2. Neke aktivnosti na licu mjesta

Neke aktivnosti/radnje na licu mjesta odnose se na metode koje koristi istraţitelj zauoĉavanje, identifikovanje, oĉuvanje i pribavljanje što je moguće više svih ĉinjenica i

pojedinosti koje imaju dokaznu vrijednost i koje mogu posluţiti pri rekonstrukciji onoga štose stvarno dogodilo. Prostor samog ispitivanja treba dovoljno proširiti da se osiguraobuhvatanje svih neposrednih tragova u vezi s nastankom smrti, te prisustvom i aktivnošću

poĉinioca neposredno prije i poslije izvršenja djela. Sve ovo istraţitelj neće moći uraditi akone ispunjava odreĊene uslove. Da bi bio uspješan u pronalaţenju i prikupljanju relevantnihĉinjenica i dokaza, a bitnih za obavljanje istraţivanja, istraţitelj mora biti temeljit, savjestan i(posebno) sistematiĉan u primjeni svojih procesnih metoda. Mnogi materijalni dokazizahtijevaju posebnu tehniku pri rukovanju ili pri njihovom prikupljanju, npr. tragovi krvi,

tkiva ili izluĉevina (pravilno postupanje, ali i maksimalna zaštita onih koji prikupljajutragove).

Istraţitelj lica mjesta smrtnih dogaĊaja mora biti vrstan poznavalac metoda koje ćekoristiti za prikupljanje tragova, što će ponekad zahtijevati forenziĉke i analitiĉke laboratorije



432

i odgovarajuću opremu da bi se ispunili svi postavljeni zahtjevi u vezi s prikupljanjem irukovanjem odreĊenim uzorcima - tragovima.

1.3. Zlatna pitanja kriminalistike

Prilikom istraţivanja kriviĉnih djela, pa tako i smrtnih sluĉajeva, potrebno je uvijek poĉiod devet «zlatnih» pitanja kriminalistike. Prvi trag o njima nalazi se u djelu Institutio oratorio

Marca fabia Quintiliana, govornika i pedagoga iz prvog vijeka pr.Kr. otkrivanje i

razjašnjavanje kriviĉnih djela i pronalaţenje izvršioca vrši se primarno na osnovu tih zlatnih pitanja, koja glase: (1) Što ili šta? (se dogodilo), (2) Gdje? (se dogodilo), (3) Kada? (sedogodilo), (4) Kako? (se dogodilo ili je izvršeno), (5) Ĉime (je izvršeno), (6) Tko? (jeizvršilac), (7) S kim? (je izvršeno), (8) Tko ili što? (je napadnuto) i (9) Zašto? (je izvršeno).Sva pitanja i odgovori na zlatna pitanja ĉine organsku cjelinu. Tako npr. kvalifikacija djela:Što ili šta je uĉinjeno? (nehatno, umišljeno, kvalificirano ili privilegirano djelo) ĉesto zavisiod mjesta “gdje” se dogodilo, vremena “kada” se dogodilo, sredstva i naĉina izvršenja “ĉime ikako”, motiva “zašto” i okolnosti da li je izvršilac bio sam ili u društvu. Pitanja što ili šta,

kada, gdje, kako, koga ili što i ĉime, daju odgovor u odnosu na objektivnu stranu kriviĉnogdjela, dok pitanja: zašto, tko i s kime se odnose na subjektivnu stranu (subjektivne elemente)kriviĉnog djela.

Zlatna pravila kod istraţivanja ubistava – ta pravila glase: ništa ne dodiruj, niti pomiĉi,niti mijenjaj dok se ne izmjeri, fotografiše i na drugi naĉin fiksira i identificira. Imaj na umuda se jednom pomaknuto mrtvo tijelo ili predmet ne mogu više nikada postaviti (vratiti) u svojraniji (prvobitni) poloţaj. Ne uzimaj ništa za dokazano i sigurno, jer stvari nisu uvijek takve

kako izgledaju na prvi pogled. Uvijek radi na više verzija dogaĊaja.

1.4. Misaona rekonstrukcija

Misaona aktivnost u okviru koje se rekonstruira ĉitav tok kriviĉnog djela ili pojedinihnjegovih faza u cilju pronalaţenja tragova i predmeta kriviĉnog djela, utvrĊivanja mehanizmanjihovog nastanka i okolnosti koje su do njih dovele, kao i izvoĊenje zakljuĉka o svim ostalimrelevantnim okolnostima za izvršenje kriviĉnog djela naziva se misaona rekonstrukcija

odreĊenog (kriminalnog) dogaĊaja. Pravilno izvršena misaona rekonstrukcija toka izvršenjakriviĉnog djela, putem dolaska i odlaska izvršioca, njegovog kretanja po mjestu izvršenja,njegove djelatnosti na mjestu izvršenja, sredstava i naĉina izvršenja uz ostalo ima velik znaĉajza otkrivanje mikrotragova, jer se pomoću nje mogu utvrditi mjesta i predmeti (nosiocitragova) za koje se osnovano pretpostavlja da ih je izvršilac kontaktirao i da se na njima

nalaze ovi tragovi. Polazeći od uoĉenih makrotragova na temelju poznavanja prirodnihzakona i iskustvenih pravila, moguće je izvesti zakljuĉke o okolnostima koje su prouzrokovale tragove, kao i mjestima mogućeg nalaza mikrotragova. Na osnovu misaonerekonstrukcije izvode se zakljuĉci o smjeru djelovanja uzroĉnika traga, poloţaja, drţanju imeĊusobnom poloţaju izvršioca i napadnutog objekta u vrijeme izvršenja djela, razmakumeĊu njima itd. U osnovi misaona rekonstrukcija se odvija u dvije faze. U prvoj fazi senastoje otkriti svi tragovi, a u drugoj se provjeravaju osigurani dokazi.

1.5. Izvori kriminalistiĉkih tragova

Izvori (generatori) kriminalistiĉkih tragova mogu biti: l judi, ţivotinje, predmeti i

prirodne pojave. Navedeni izvori moraju imati svojstvo da mogu stvarati (generirati) tragovekao materijalne nositelje informacija, tzv. signale. To su tzv. prouzrokovaĉi tragova.



433

Kriminalistiĉke tragove uvijek treba traţiti tamo gdje je prouzrokovaĉ traga imao mogućnostda stvara tragove. Uvijek je potrebno nastojati utvrditi proces nastanka (zapisivanja) tragova i

to kako iz traţenih izvora tragova tako i sporednih. Sporedni izvori tragova su oni kojistvaraju tragove informacije, ali nisu u uzroĉno – posljediĉnoj vezi s kriminalnim dogaĊajem.

1.6. Ispitivanje tragova

Ispitivanje tragova se u pravilu provodi u toku uviĊaja, i to u dinamiĉkoj fazi uviĊaja.Bitno je da se tragovima osigura njihov identitet, integritet, izvorna struktura, da ne doĊe donikakvih promjena, izmjena, uništenja, kontaminacije ili da ne postanu nedostupni za daljnjeispitivanje i korištenje u dokazne svrhe iz bilo kojih razloga. Centralni zadatak ispitivanjamjesta dogaĊaja jeste obrada tragova, pod ĉime se podrazumijevaju: pronalaţenje ilinepronalaţenje oĉekivanih tragova, njihov oblik i stanje, analiza strukture i pri padnosti,

osiguranje, snimanje, skiciranje, mulaţiranje itd. Zavisno o morfološkoj strukturi tragova prilazi se s kriminalistiĉkotehniĉkog aspekta njihovoj detekciji, konzervaciji, aserviranju isaznajnom korištenju (interpretaciji). Pri tome brojnost i raznovrsnost tragova zahtijevaju

razliĉit pristup u njihovoj obradi i ispitivanju. Potrebno je (obavezno) voditi raĉuna o tomeradi li se o trodimenzionalnim, dvodimenzionalnim (površinskim), statiĉkim ili dinamiĉkimtragovima, lokalnim ili perifernim tragovima nanosa i formi itd. U osnovi, ispitivanje i

interpretacija tragova vrši se prema mehanizmima njihovog nastanka (pretpostavljenim) ufizikalnom smislu, tj. obzirom na strukturu djelovanja sila i prijenosa energije. Da bi se

ispitalo tragove lege artis, moraju se primijeniti kriminalistiĉkotehniĉka pravila pojedinihmetodika i podijeliti ih prema odreĊenim – taktiĉkim cjelinama. Rijeĉ je o operacionalnoj

podjeli (diobi) tragova koja omogućava sistemski pregled najvaţnijih znaĉajki pojedinihskupina tragova.

Uvaţavajući svakodnevnu kriminalistiĉku praksu, poznato je da tragovi na mjestu

kriminalnog dogaĊaja ili mjestima koja su s njim u vezi, mogu sami za sebe ili u kombinaciji

s iskustvom kriminalista i drugim tragovima i dokazima pruţiti niz relevantnih informacija o

kriviĉnom djelu i izvršiocu. To mogu biti informacije o toku i naĉinu izvršenja kriviĉnogdjela, o vjerovatnom izvršiocu djela i njegovom ponašanju ante delicti, tempore delicti i postdelictum, tj. da li je ono bilo profesionalno, amatersko, da li se radilo o afektu, pomnom

pripremanju itd., njegovom poznavanju lokalnih prilika, njegovim fiziĉkim karakteristikama,sposobnostima, motivu, psihološkom profilu itd. (indirektna kriminalistiĉka identifikacijaizvršioca). U osnovi, ispitivanjem tragova utvrĊuje se postojanje ili nepostojanje kriviĉnogdjela, izvršioca i sauĉesnika, ţrtve, štete itd.

Svakako da je posebna vrijednost tragova u tome što oni pomaţu kod provjere personalnih dokaza ako se pojavi sumnja u pogledu taĉnosti ili vjerodostojnosti iskaza osoba.

Oni mogu posluţiti i kao tipiĉno sredstvo za pobuĊivanje memorije osoba. Isto tako, promjenematerijalne prirode u vidu tragova (ali i predmeta kriviĉnog djela), kao objektivni nalaz namjestu kriminalnog dogaĊaja, pruţaju niz informacija o kriminalnom dogaĊaju. Rijeĉ je o tzv.stvarnim dokazima (“res ipsa loquitur”). Te materijalne promjene u objektivnoj stvarnostinazvane tragovima moraju biti utvrĊene i ispitane od strane tijela postupka (kriminaliste),općim spoznajnim, kriminalistiĉkotehniĉkim i postupovno pravnim metodama i sredstvima da

bi mogle biti korištene u kriviĉnom postupku kao dokazi. Njih u postupak uvodi tijelo postupka bez pomoći struĉnih osoba i vještaka, na osnovu svojih općih znanja i poznavanja pravila kriminalistike. Rijeĉ je o sluĉajevima kada tragovi ne traţe struĉno tumaĉenje i

objašnjenje nego govore sami za sebe. Oni mogu zahtijevati identifikaciju, ali se time nedovodi u pitanje njihovo neposredno korištenje u dokazne svrhe. Tragove kao stvarne dokaze



434

stvara izvršilac i ţrtva, te drugi uĉesnici u kriminalnom dogaĊaju. Tijelo postupka ih mora pronaći, interpretirati i koristiti u dokazne svrhe, primarno u toku uviĊaja.

1.7. Fiksiranje tragova

Fiksiranje tragova predstavlja razliĉite metode kojima se osigurava da se saĉuva izgledmaterijalnog traga kriviĉnog djela od bilo kakvih promjena i stvori mogućnost da svaki odsudionika u rasvjetljavanju kriviĉnog djela moţe koristiti (prouĉavati) trag u neizmijenjenomobliku. S obzirom na razliĉit karakter i svojstva tragova i njihovo fiksiranje se vrši razliĉito.Osnovni naĉini su: fotografiranje traga (npr. uz upotrebu filtera, meĊuprstenova, posebnimuglovima rasvjete itd.), mulaţiranje (uzimanje otisaka reljefnih tragova odljevcima),

prenošenje na posebne podloge (npr. na daktiloskopsku foliju), pakovanje u ambalaţu koja nemoţe utjecati na izgled i sastav traga i pakovanje predmeta nositelja tragova zajedno stragovima (ako su manjih dimenzija), usisavanje tragova u specijalne cilindre, nerijetko kroz

filtere razliĉite gustoće (mikrotragovi), korištenje naelektriziranog štapa (sve rjeĊe), magnetaitd.

1.8. Postupak na licu mjesta

A/ Opća uputstva

1. Policajac (uniformirani) će u većini sluĉajeva biti prva osoba koja dolazi na lice mjesta.Ako slabo poznaje metodiku istraţivanja lica mjesta, on moţe nestruĉnim radom iuništenjem tragova nanijeti štetu (ponekad nenadoknadivu) istraţivanju.

2. Ako se pretpostavlja da se u konkretnom sluĉaju smrti radi o ubistvu, samoubistvu,nesreći ili sumnjivoj smrti, mora se provjeriti koliko moţe dugo patrola raditi (i šta) prijenego što stigne istraţna ekipa.

3.

Samoubistvo se uvijek obraĊuje kao ubistvo. 4. Leš nikada ne treba sklanjati dok se ne obave odreĊeni postupci (ako se to ipak mora

uraditi potrebno je voditi raĉuna o pravilnom postupanju – prebacivanju leša na ĉistu bijelu plahtu i to sada na drugu stranu u odnosu na onu na kojoj je leţao, radi pregledadruge strane tijela i konstatovanja eventualnih povreda i sliĉno, te zatim pregleda površinena kojoj je leš leţao; u posljednje vrijeme kao pravilnije nametnulo se rješenje po komeleš ne treba okretati već ga pomjeriti u istom poloţaju u kojem je prethodno bio pazeći dase ništa ne pomjera kako se ne bi stvorili dodatni tragovi).

5. Ako se tijelo mora ukloniti (širenje poţara i sl.) treba snimiti na svaki mogući naĉinlokaciju i poloţaj tijela.

B/ Pristup licu mjesta

Istraţivanje treba poĉeti ĉim istraţitelj uvidi smrt. Sva ĉula treba aktivirati i većina ih semora koristiti. Budite paţljivi. Budite radoznali, cjeloviti u zapaţanju. Konstatujte i prisustvonegativnih okolnosti. Ne bjeţite od zapaţanja nelogiĉnih situacija. Sve ĉinjenice mogu imativaţnost. Potrebno je posvetiti maksimalnu paţnju misaonoj rekonstrukciji.

1. Osmotrite vozila (u pokretu ili parkirana),

2. Osmotrite lica (osobe),

3. Uoĉite neoubiĉajene uslove (okolnosti).

C/ Dolazak na lice mjesta



435

Prva duţnost je uvijek prema ozli jeĊenom. Ako ţrtva pokazuje znakove ţivota, potrebno je preduzeti sve mjere da se spasi ţivot.

Zabilješke treba saĉuvati u pogledu: a)

datuma,

b) meteoroloških uvjeta, c) uvjeta osvjetljenja,

b) ostali elementi koji mogu biti od vaţnosti.

Slijedeći zadatak je da se utvrde perimetri i osigura lice mjesta. Posmatraj:

a) sumnjiva vozila i lica na i oko lica mjesta dogaĊaja, b)

moguće svjedoke sa i oko lica mjesta (identificiraj ih radi kasnijih ispitivanja - ime,

adresa, zaposlenje, telefon),

c) otvorena vrata, prozore, nepriĉvršćene predmete koji mogu biti u vezi sa napadaĉem,

d) mjesta ulaza i izlaza itd.

Ako je smrt unutar zatvorenog prostora kao što je stan, budite obazrivi da vaš put ulaska iizlaska ne uništi tragove. U smislu primjera obratite paţnju na:

a) otiske stopala u ulju, boji, snijegu, zemlji itd.,

b) prašnjave otiske na sjajnom podu, c) prazne ĉahure, d) projektile,

e) razbijeno staklo na kome mogu biti latentni otisci prsta,

f) opuške cigareta, cigare i tragove drugog pribora za pušenje,

g) ostatke hrane na licu mjesta (na primjer, ogrizak jabuke) itd.,

h) noţ, sjekiru i sl.

Pokušajte ući i izaći istim putem, stalno imajući na umu sve uvjete kao što su bili zavrijeme dolaska (izvršioca kriviĉnog djela).

Registruj miris koji se moţe zadrţavati na licu mjesta kriviĉnog djela. Miris moţe biti prisutan samo prilikom dolaska i moţe brzo nestati zavisno od njegovog hemijskog sastava.

Primjeri obuhvataju:

a)

parfem - koji moţe, a ne mora biti veza izmeĊu osumnjiĉenog muškarca i ţene, b) plin za kuhanje - koji moţe, a ne mora biti pokušaj da se maskira moguće ubistvo, c) petrolej - indicija za paljevinu ili moguće prik rivanje ubistva,d)

neki drugi neuobiĉajeni miris koji se ne moţe normalno povezati s postojećom

sredinom itd.

D/ Pozivanje dodatne pomoći

Razmotrite uvjete na licu mjesta i pozovite bilo koju dodatnu pomoć (zavisno) prema potrebi (voditi raĉuna o tome da je u odnosu na vaţeći ZKP tuţilac najodgovornije lice zaobavljanje kompletnog uviĊaja i da se sve mora obavljati u saradnji s njim, odnosno uznjegovu saglasnost i naredbu), kao što su:

- pojaĉanja sa uniformiranim radnicima radi osiguranja lica mjesta, pretraga i sl., struĉnekrim. tehniĉke radnike, operativne radnike, eksperte – vještake razliĉitih specijalnosti i sl.,

-

sanitetsku sluţbu, - vatrogasce,



436

- specijalistu sudske medicine itd.

1.9. Osiguranje lica mjesta

Tragovi na licu m jesta se lako gube i zbog toga se mora na njega stići što prije, jer je lice

mjesta izvor najplodnijih dokaza. Npr. uĉesnici dogaĊaja su tamo bili ili su moţda još prisutni, materijalni dokazi u vidu oruţja, tragovi oruĊa, otisci prstiju i stopala, tragovi guma,

vlakana mogu tamo ĉekati na ispitivanje od strane istraţitelja i krim. tehniĉara. Brzo dolaţenjespreĉava oštećenje ili zagaĊenje tragova, a takoĊe spreĉava gubitak svjedoka. Ni pod kojimuvjetima ne treba nikome dozvoliti da napusti lice mjesta sve dok se ne dobije njegovo puno

ime, datum roĊenja, kućna adresa, broj telefona i podatak o radnom mjestu (preporuĉuje se dase za takve podatke koristi liĉna karta, jer uvijek postoji mogućnost laţne informacije) kojitreba zabiljeţiti.

Pod saĉuvanjem lica mjesta podrazumi jeva se oĉuvanje mjesta u istim uvjetima kao što je bilo u momentu kada ga je napuštao poĉinitelj (ako je to moguće). To se prvo ĉini sa

odreĊivanjem granica lica mjesta, a zatim osiguravanjem površine upotrebom zaštitnih traka(i sl.), prepreka, postojećih prepreka kao što su plotovi, jarci, putevi itd. Sve neovlašteneosobe moraju biti izvan ovog prostora (to vaţi i za ministre, direktore, komesare, visokerukovodioce itd.). Istraţitelj mora sprijeĉiti svakoga, pa i sebe, da ne dodiruje ili pomjera

predmete koji se nalaze u neredu. Suviše ĉesto vlasnik radnje ili stana će ţuriti da poĉistinered. To se mora sprijeĉiti sve dok se lice mjesta potpuno procesno - pravno ne obradi.

2. OSIGURANJE - ZAŠTITA - KONTROLA LICA MJESTA KOD SMRTNIH

SLUĈAJEVA

2.1. Mjere osiguranja su slijedeće:

- zabiljeţiti sva lica koja se nalaze na mjestu dogaĊaja,

- spr ijeĉiti uklanjanje, oštećenja, premještanja ili skrivanja materijalnih dokaza, - zaštititi mjesto u njegovom prirodnom stanju, sve dok se to stanje ne fotografira, izmjeri,

skicira i opiše, - sprijeĉiti neovlaštene osobe koje mogu nesvjesno ili namjerno uĉiniti nešto što moţe

utjecati na uspješnost istraţivanja i sprijeĉiti identifikaciju i hapšenje poĉinioca, - osumnjiĉenom onemogućiti dolazak na lice mjesta, posebno ne u garderobi u kojoj je

moţda bio u trenutku izvršenja kriviĉnog djela ili je u njoj pronaĊen.

2.2. Zaštita prostora koji graniĉi ili okruţuje taĉno mjesto gdje se desilo kriviĉno djelo je vitalna:

- u zgradi, prisutni tragovi mogu pok azati kako je ţrtva, odnosno poĉinitelj, ušao ilinapustio prostoriju,

- na otvorenom prostoru, prisutni tragovi mogu pokazati smjer kretanja,

- materijalni dokazi mogu biti ostavljeni sluĉajno ili skriveno u okolnom prostoru (voditi

raĉuna i o mogućim namjerno ostavljenim tragovima da nas zavaraju),

- ograda, vrata, grmlje ili drugo ukrasno bilje mogu sadrţavati vlakna sluĉajno otrgnuta saodjeće,

-

meko zemljište moţe sadrţavati otiske stopala, toĉkova guma.



437

2.3. Zaštita lica mjesta kod smrtnih sluĉajeva

I - Otvoreni prostor - vanjski prostor, uvjetovan konfiguracijom terena.

Metode obuhvataju:

a) ograĊivanje zaštitnom trakom, b) ograĊivanje preprekama, c) korištenje postojećih prepreka - plotovi, jarci, putevi,

d) korištenje prirodnih barijera, kao što su breţuljci, drveće i potoci.

II - Zatvoreni prostor - ovaj prostor nije uvjetovan prirodnom konfiguracijom i nalazi se u

objektima, kućama itd. Metode obuhvataju:

a) ograĊivanje zaštitnim trakama, b) zatvaranje vrata, prozora,

c)

postavljanje osiguranja (i za duţe i kraće postupke), d) osoblje sigurnosti.

III - Ostaci skeleta - u nekim sluĉajevima naći će se ljudski ostaci u obliku ili skoro u oblikuskeleta. U takvom sluĉaju kosti mogu biti raznesene na znatnom prostoru. VaĊenjeskeleta zahtijeva posebnu tehniku (koristiti iskustva specijalista sudske medicine i krim.

tehniĉara koji imaju iskustva u takvim aktivnostima; ponekad je potrebno ukljuĉiti ieksperta za antropologiju, biologiju itd.).

IV - Izgorjela tijela - u nekim situacijama, istraţitelji su dobivali informacije na osnovu

izgorjelog tijela. Kad nekoliko mjeseci ili godina protekne od gorenja jasni znaci smrtinisu više zamjetljivi. Metode i tehnika upotrebljive za lociranje i izvlaĉenje izgorjelihtijela takoĊe spadaju u posebne.

3. Dokumentiranje stanja na licu mjesta dogaĊaja

Obimne i kvalitetne fotografije i skice su preduvjet za buduće izvještavanje, procjene i prezentiranje informacija prikupljenih tokom istraţivanja.

A/ Zabilješke - sluţe kao skladište za detalje, osnova za izvještaj i nadopuna skicama i

fotografijama. Zabilješke na licu mjesta sluţe kao dokumentirani podaci za istraţitelja,

naroĉito na sudu. Diktafoni su od velike koristi za pravljenje zabilješki. U ovimkombinacijama nije zgoreg koristiti i audio i video tehniku. Zabilješke se prikupljaju

hronološkim redom koji odgovara istraţiteljevom postupku ili dobijanju informacija.

1. Podaci koji se biljeţe:

- datum i vrijeme primljenog poziva,

- vrijeme dolaska,

-

vremenski i svjetlosni uvjeti,

- imena prisutnih uniformiranih policajaca i ovlaštenih radnika,

- imena svih struĉnih lica (npr. razliĉitih eksperata itd.), ako ih je bilo,

-

imena i kompletne demografske informacije o prisutnim svjedocima,- postupci i aktivnosti uniformiranih policajaca:



438

a) sve što su dirali, pomjerali i mijenjali, b)

sve izjave koje su svjedoci dali uniformiranim policajcima,

- taĉna geografska lokacija lica mjesta smrti (koriste se karte - planovi grada u krupnijoj

razmjeri),

-

sve okolnosti na licu mjesta,-

fotografiranje:

a) ime fotografa (kriminalistiĉkog tehniĉara), b) vrijeme fotografiranja,

c) mjesta prikazana na fotografijama,

d)

o fotografiranju - aparat, objektiv, otvor zastora (blende), ekspozicija filma,

osjetljivost filma itd.

- tragovi:

a) opis,

b)

identifikacione oznake,

c) datum, vrijeme i taĉna lokacija nalaţenja, d) ko je pronašao i

e) ĉuvanje tragova.

B/ Fotografija

Stalno snimanje lica mjesta je neophodno za uspješno prezentiranje sluĉaja na sudu. Prvikorak u istraţivanju nekog lica mjesta je da se fotografišu kompletno i taĉno svi aspekti scene

prije nego što se neki predmet dokaza ukloni ili na drugi naĉin promijeni.

Općenito fotografije trebaju biti dovoljne da obezbjede vizuelnu predstavu cijelog

prostora lica mjesta iz razliĉitih perspektiva. Uvijek je bolje napraviti više fotografija negonedovoljno. Što kvalitetnije obavljen ovaj dio posla omogućiće lakši posao onim koji to buduanalizirali naknadno - istraţiteljima, sucima, advokatima, ekspertima itd., a koji nisu bili umogućnosti da vide originalno lice mjesta smrti. Snimanje video kamerom je poţeljno gdjegod je to moguće. Fotografiranje karakteristika lica mjesta treba obaviti tako da se lako moţeorijentirati po pravcu (sjever - jug) i vertikalnoj razmjeri u odnosu na lice mjesta i skice. Gdje

je to podesno, treba obuhvatiti referentne skale (mjerila i sl.) tako da gledalac moţe napravititaĉnu procjenu veliĉine objekta.

C/ Tehnika skiciranja

1. Svrha

Skica lica mjesta se radi kod svih sluĉajeva istraţivanja nasilne smrti. Skiciranje poĉinjeĉim se istraţitelj pobrine oko pruţanja pomoći ozlijeĊenim licima, obezbjeĊenja lica mjesta,osiguranja svjedoka i oko hapšenja. Skiciranje se obavlja nakon preliminarnog pregleda licamjesta, ali prije sklanjanja materijalnih dokaza.

Tamo gdje je neki predmet potrebno ukloniti s lica mjesta prije nego što je završenoskiciranje, njegova taĉna lokacija se mora markirati (oznaĉiti) prigodnim sredstvima.

Tipiĉna korist od skice je:



439

- da osvjeţi sjećanje istraţitelja, - da zabiljeţi taĉnu lokaciju materijalnog dokaza – traga (ĉinjenica) u odnosu na dijelove

namješta ja ili fiksirani objekt,

-

da osigura trajan dokument,

-

da pomogne svim zainteresiranim osobama u razumi jevanju ĉinjenica,

-

da dopuni fotografije i zabilješke.

2. Pravila za izradu grube skice:

a) odluĉiti šta će se skicirati - kljuĉne karakteristike, b) odrediti sjever na skici (koristiti kompas ako je potrebno),c)

kontrolirati sve mjere uz upotrebu mjerne trake i sl.,

d) neka drugi radnik verificira sva mjerenja (ne odreĊuj razmjer koracima), e) napraviti dva odvojena postupka mjerenja kada se biljeţe pozicije tijela - jedan

postupak mjerenja od glave, a drugi od stopala,

f) locirati sve objekte taĉno i identificirati sve objekte nacrtane u skicu bilo brojevima bilo slovima. Nacrtati u obliku crte (štapova) figuru koja predstavlja tijelo,

g)

obuhvatiti sve bitne ĉinjenice u crteţu, h) unijeti sve korekcije sa lica mjesta smrti u skicu,i) napisati datum, vrijeme, ko je napravio skicu, broj sluĉaja i imena lica koja su

asistirala kod mjerenja, j)

koristiti legendu (simboli skice i karata).

3. Pravila mjerenja

a) Unutrašnja mjerenja trebaju se vršiti od fiksiranog objekta:

- zidova,

-

uglova sobe,- okvira vrata i prozora,

- fiksnih predmeta u kupatilu.

b) Vanjska mjerenja trebaju se takoĊe vršiti od fiksiranih objekata:

- uglova kuće (zapisati adresu), - stubova za svjetlo (zabiljeţiti broj stuba).

4. Završno crtanje (zvaniĉna - formalna skica)

Obiĉno se crta za prezentiranje na sudu i zasniva se na podacima iz grube skice (kroki). Uodnosu na kroki, formalna skica se crta u razmjeri i ukljuĉuje sve fine tehnike crtanja. Završnaskica moţe biti jednostavna i kompleksna zavisno od potreba. Pojedinosti koje se odnose naistraţivanje mogu se dodati na skicu pomoću transparentne plastiĉne folije koja ide prekoskice. Obojene olovke mogu se koristiti da istaknu paţnju na pojedine lokacije ili pojedinosti.

4. Tragovi na licu mjesta smrtnih sluĉajeva

A/ Općenito

Istraţivanje lica mjesta obuhvata istraţivanje lica, predmeta kao što su automobili, ĉamci,

avioni itd., te prostorije i prostor (zemljište ili radne površine). Istraţivanja bilo koje prirodemoraju se obavljati na zakonit naĉin, tj. s dopuštenjem, s ovlaštenjima.



440

B/ Sastanak prije istraţivanja

1. Voditelj istrage treba da organizira sastanak prije istrage. Pojedinosti o kojima se treba

produskutirati su sljedeće (moguće je razgovarati i o drugim parametrima):

a) lice mjesta koje će se pretraţivati, b)

mogući izvori (liĉni i materijalni), c) ograniĉenje vremena, d) istraţivanje alternativnih tragova, e) procedure za prikupljanje dokaza.

2. Ĉlanovi ekipe za pretraţivanje lica mjesta tr ebaju biti upozoreni da ne pomjeraju, diraju ili

na drugi naĉin ne sklanjaju predmete sa njihove lokacije. Njihov posao je da pronaĊutragove i o tome obavijeste voditelja istrage. On će, za uzvrat, slijediti uputstvo o

pronalaţenju, fiksiranju, prikupljan ju, rukovanju i daljem postupanju sa tragovima koji su

u pitanju.

C/ Pretraţivanje ljudi

1. Dvije su kategorije ljudi koji se pretraţuju u smrtnim sluĉajevima: ţrtva i osumnjiĉeni.Svrha takvih ispitivanja je otkrivanje tragova koji su u vezi sa smrću .

2. Pregled ţrtve je dat u posebnom poglavlju. Pretraţivanje osumnjiĉenog vrši se u skladu sa

zakonom i po proceduri propisanoj za ispitivanje osumnjiĉenih. 3. U nastojanju da se otkriju materijalni dokazi u vezi sa smrću, posebna paţnja posvećuje se

tragovima ili prenošenju tragova na ţrtvu i u vezi su sa dogaĊajima kao što su paljevine, provale itd. Prema tome, ne samo da treba pregledati odjeću i robu, već takoĊe i tijeloosumnjiĉenog (ogrebotine, tragove baruta, komadiće nokta, vrste rane itd.). Bilo koji tr ag

pronaĊen pretraţivanjem osumnjiĉenog, treba se predoĉiti voditelju istrage. Procedura,koju je propisala kriminalistiĉka laboratorija, o tome koji se mokri i vlaţni materijalnidokazi trebaju sušiti, a koji se ne smiju sušiti mora biti prikljuĉena tome. Prije ovog

pregleda, osumnjiĉenog je potrebno i pretresti uz sve neophodne mjere opreza u ciljueventualnog pronalaska skrivenog oruţja ili nekih drugih bitnih predmeta.

D/ Pretraţivanje vozila

1. Pretraţivanje vozila se komplikuje malim prostorom u kojem je rad ometan sjedištima.Zbog toga se mora posvetiti posebna paţnja da se ne dodaju novi tragovi u vozilo ili

prenesu tragovi s jednog dijela vozila na drugi dio npr. cipele istraţitelja mogu pokupiti

zemlju iz bašte i prenijeti je na pod vozila, vlakna s vozaĉevog sjedišta koja su moţdaostala za vrijme nezgode mogu se prenijeti na zadnje sjedište.

2. Vozilo se mora fotografirati da bi se snimilo opće stanje vozila i radi dokumentiranja prisutnosti pronaĊenih tragova. Detaljnija diskusija o dokumentir anju dokaza data je u

posebnom poglavlju.

3. Osumnjiĉeno vozilo za saobraćajnu nezgodu treba paţljivo pregledati da nema svjeţihtragova oštećenja, strane boje, stakla, gume i kromiranog materijala, krvi, koţe, odjeće idr. Pregled treba da obuhvati i donji postroj vozila. U svakom sluĉaju, prilikom pregledavozila uvaţavaće se odgovarajuća situacija i u skladu s tim pregled će biti usmjeren naodgovarajuće predjele. Mjesta udara mogu sadrţavati utiske od glave, ruke i stopala, zbogĉega treba provesti postupak za izazivanje latentnih otisaka prstiju, ali i otisaka papilarnih

linija u cjelini. Zanimljivo je da kriminalistiĉki tehniĉari u ovakvim situacijama, skoroobavezno, paţnju poklanjaju tragovima hemijskog i biološkog porijekla, dok eventualnu



441

prisutnost tragova papilarnih linija jednostavno izbacuju kao mogućnost. U sluĉaju da sevozilo mora prebaciti iz jednog mjesta u drugo, potrebno ga je transportirati šlep sluţbomuz pratnju, a nikako direktno voziti iz jednog mjesta u drugo.

4.

Sva vozila treba pregledati da nemaju odsjeĉenih (zaštićenih) cijevi, vodova, ţica iliotkinutih (izgubljenih) dijelova. U daljem slijedu aktivnosti potrebno je dokumentirati sve

dozvole, kao što je potrebno identificirati broj kola (provjeriti i njegovu originalnost iispravnost), nivo goriva i brojaĉa. Potrebno je pregledati šare na gumama, naplatak,detalje pronaĊene na gazištu i prašinu skupljenu na zidovima. Provjeriti i da li se vozilovodi u registru ukradenih vozila.

5. Traţi se poseban pregled i dokumentiranje svih sadrţaja pregrada vozila i površina tj. prostora za dokumente i sl., konzole, pepeljare, sjedišta, pod itd. Kao dopunska mjera za prikupljanje tragova, preporuĉuje se usisavanje svih navedenih površina.

6. Predmeti, krijumĉarena roba, oruţje itd. mogu se naći bilo gdje u vozilu. Zbog toga treba

pregledati poklopce toĉkova, dovode zraka, preĉistaĉe zraka, dovode ulja i goriva, poklopce i prostore iza pregrada.

7. Ako su pronaĊeni biološki tragovi ili se sumnja da se radi o takvim tragovima,

preporuĉuje se njihovo prikupljanje s nositeljem (s podlogom). Ako je nepraktiĉno skinuticijeli predmet, potrebno je skinuti sumnjivi dio te i uzorak ĉiste osnove koji će seupotrijebiti kao standar prilikom odgovarajućih bioloških ili hemijskih analiza.

E/ Prikupljanje i ĉuvanje materijalnih dokaza

Svrha

Metod i naĉin na koji se prikupljaju i ĉuvaju materijalni dokazi u mnogim će sluĉajevimaodrediti rezultate kasnijih znanstvenih ispitivanja tih uzoraka. Ekstremna paţnja mora bitiusmjerena ka tome da se obezbijedi da svaki pojedini uzorak bude zaštićen od kontaminacije idestrukcije (ali i od svake moguće zamjene).

Pri obavljanju ispitivanja lica mjesta kod smrtnih sluĉajeva ne treba se dvoumiti oko togašta je predmet, gdje je lociran na licu mjesta, od koga je uzorak (predmet) prikupljen. Da bi se

to obavilo, istraţitelj mora imati spisak svih predmeta i tragova prikupljenih s lica mjesta i prikazanih na skici. Ovaj podatak je bitan da bi se osvjedoĉilo da je bio proveden niz mjeraosiguranja tragova.

5. Spisak opreme za prikupljanje i ĉuvanje

1.

Potvrda o prijemu materijala,2.

Papirne kesice razliĉitih veliĉina, 3. Plastiĉne vrećice razliĉitih veliĉina, 4. Razliĉite male posude kao što su tube, kutijice, epruvete i sl. za smještaj/pakovanje

tragova,

5. Omoti razliĉitih veliĉina, 6. Pincete, kašike, ţileti, noţ (skalpel), makaze, trake i konop, 7. Sterilne rukavice,

8. Bilo koji drugi instrument koji omogućava prikupljanje, ĉuvanje i pakiranje materijalnihdokaza da bi se sprijeĉio njihov gubitak, kontaminacija ili uništenje.

Prostor lica mjesta smrtnog sluĉaja – predmeti:



442

1. Unutar objekta:

- alkohol: sto – posude – staklo;

- sredstva: za posluţivanje, hranu, rad, ostalo; - pepeljara: stanje, sadrţaj;

- podrum: sve prostorije, ureĊaji, skladištenje; -

kupatilo: ormarić za lijekove, posude za vodu – sifon;- mrlje krvi: teĉne, razmazane, raspršene, taĉkaste itd.; - tjelesne izluĉevine: teĉne – mrlje;- ureĊaji za ĉišćenje, - satovi: vrijeme, da li rade;-

plakar: posude, police, pohranjeni predmeti;

- posude: korpe, zdjele, kutije;

- vrata: stanje – otvorena – zatvorena;

- droge: narkotici – pribor;

- vatreno oruţje: oruţje, streljivo, ĉahure i zrno, korice;

- poţar: ostaci – temperature;

-

obuća: otisci, šare; - strani predmeti;- namještaj: nered, nestali dijelovi, stanje; - garaţa: vozilo, tip; -

sistem grijanja;

- kuhinja: stanje hrane, teĉnosti; - praonica: zaprljani komadi;

- osvjetljenje: okolno, prekidaĉi; - pošta – novine;

- ljubimci (kućni);

-

spremišta; -

telefoni;

- oruţje: drugo osim vatrenog; - prozori: stanje, otvoreni, zatvoreni.

2. Izvan objekta

- ţivotinje: prisutnost, tragovi;- ptice: aktivnosti;

-

zgrade – ostale, vanjštine; - vrste ograde;

- kanal/i;-

strani materijal: predmet, krhotine, otpaci (smetlje);

- biljke: panjevi, oštećenja; - vrtovi: kopanje, oštećenja;

- insekti: aktivnosti;

- susjedi;

- putevi: aleje, kolnici, staze, ceste, ploĉnici;

- zemlja;

-

tragovi – cipele, gume (tip i otisak);

- ostala sredstva – motike, kablovi.



443

Otisci prstiju

1. Otkrivanje latentnih otisaka prsta, dlanova i stopala zahti jeva od istraţitelja visok stepenmaštovitosti: Potencijalni otisci kritiĉni za razjašnjavanje smrtnog sluĉaja ne moraju biti uvidokrugu ili na razumljivom (oĉekivanom) mjestu.

2. Svaka površina koja moţe zadrţati otisak je kandidat za pregled. Istraţitelj mora imati u

vidu vjerojatne radnje koje je obavila ţrtva, poĉinitelj ili drugi relevantni uĉesnici, a zatimsi predstaviti pokrete tijela i ruku koji su potrebni da se te radnje izvrše. Zbog toga, ako jedokumenat zapaljen u kaminu, istraţitelj mora imati u vidu sve aktivnosti potrebne da se

izvrše te radnje, a zatim pretraţuje površine k oje su ruke mogle dodirnuti, tj. kutiju od

šibica, ruĉnu rešetku od kamina, pod ispred kamina, pribor za kamin i sl.

3. Potrebno je sve uĉiniti da se utvrdi normalna lokacija svih predmeta na prostoru lica

mjesta smrtnog sluĉaja i paţljivo pregledati da neki predmet nije na svom normalnom

(uobiĉajenom) mjestu. Ove aktivnosti će, vjerojatno, zaht ijevati suradnju nekoga ko

poznaje raspored stvari.

4. Fotografiranje otisaka je naroĉito korisno ako se, pri podizanju otiska isti mogu oštetiti iliu sluĉajevima kada je jak kontrast ili su pronaĊeni vidljivi otisci. Fotografija takoĊe

pomaţe u or ijentaciji otisaka u odnosu na lice mjesta.

5. Vodiĉ za traţenje latentnih otisaka:

a) Predmeti na licu mjesta se ne smiju dirati ili pomjerati prije nego što se zaštite latentniotisci.

b) Zaštita treba biti tako organizirana da omogući što je moguće ranije pristup prostoru ili predmetima radi daljeg istraţivanja od strane ostalih ĉlanova uviĊajne ekipe.

c) Otiske prstiju svih lica za koje se zna da su bili na licu mjesta treba uzeti za postupak

eliminacije.

d) Folijom dignute i vidljive otiske treba taĉno opisati u pogledu njihove lokacije iorijentacije.

e) Vidljive otiske (one pronaĊene ili naĉinjene vidljivim koji ne zaht i jevaju dalja pojaĉanja)treba tretirati na sliĉan naĉin kao i ostale materijalne dokaze.

- Otisci se moraju zaštititi, - Cijeli predmet na kome su otisci treba se transportirati u laboratoriju; ako nije moguće

transportirati cijeli predmet, onda je svakako potrebno to uraditi s dijelom na kome se

otisci nalaze (samo izuzetno dozvoljava se drugaĉiji postupak).

f) Svako fotografiranje treba da obuhvati i razmjernik.

6. Tragovi

Pod tragom u kriminalistiĉkom smislu podrazumijevaju se materijalne promjene u

objektivnoj stvarnosti koje su spoznate i koje su nastale u vezi ili povodom izvr šenja ili

pripremanja kriviĉnog djela i koje imaju odreĊenu dokaznu vrijednost u postupku

kriminalistiĉke identifikacije. Sve moţe biti trag. Po jednoj od podjela tragove dijelimo namakro i mikrotragove. Tragovi, pored njihovih oĉitih svojstava da se mogu identificirati,

imaju vrijednu karakteristiku da se lako mogu prenositi direktnim kontaktom, statiĉkim



444

djelovanjem ili strujanjem zraka. Literatura je puna informacija o tehnikama otkrivanja

tragova i istraţitelj treba biti temeljit i familijaran s ovim metodama prikupljanja.

U narednom dijelu navodimo primjere najĉešćih oblika tragova:

6.1. Biološke teĉnosti: a) Općenito

1. Oprema za prikupljanje mora biti adekvatna za prikupljanje i ĉuvanje teĉnih ili suhihuzoraka na sterilan naĉin.

2. Biološke teĉnosti se brzo kvare. Zbog toga je brzo otpremanje u laboratoriju kritiĉno.

3. Upoznajte laboratorijske mogućnosti za analizu bioloških teĉnosti i specifiĉne efektenjihovih analitiĉkih metoda u vezi s vašom/našom procedurom prikupljanja.

4. Prepoznajte promjenu boja bioloških teĉnosti s vremenom i u ovisnosti od površine nakojoj se nalaze (ako je moguće).

5. Fotografiranje i skiciranje treba se kompletno obaviti prije bilo koje radnje za skidanje

biološke tekućine kao materijalnog dokaza. Zapisniku treba dodati fotografije i skicu. Za

laboratoriju se uzimaju materijali koji su bitni za njihovu analizu.6. Oblik, veliĉina i uzorci teĉnosti (naroĉito krvi) daju uvid u poloţaj ĉovjeka i aktivnost ili

kretanje kao i brzinu djelovanja sile.7.

Tragovi bioloških teĉnosti nisu ograniĉeni samo na mjesto. Ruke mogu biti oprane iliobrisane, nos iseknut, površine izribane, odjeća odbaĉena.

b) Zbirni vodiĉ za prikupljanje krvi

1.

Suhe krvave mrlje na malim predmetima:

-

poslati u laboratoriju sve predmete (oruţje, staklo, drvo i sl.) bez diranja mrlja,- oznaĉiti predmet tako da se identifikacione oznake ne miješaju s mrljama, - zaštititi mrlje tako da se ne izbrišu – unište ili kontaminiraju, - ĉuvati ih od zagaĊenja,

- svaki predmet pakirati zasebno, pri tome vodeći raĉuna da veliĉina predme ta odgovara

veliĉini pakovanja, - zapeĉatiti, oznaĉiti i transportirati što je prije moguće (mrlje krvi je u suštini potrebno

prije pakiranja i slanja na ispitivanje osušiti). Predmete ne treba izlagati jakoj toploti jerodreĊena ispitivanja pokazuju da se proteini u krvi brzo raspadaju kada se griju.

2. Mrlje krvi na većim nepokretnim predmetima:

a) fotografiraj krvnu mrlju s razmjernikom, b)

zapiši veliĉinu, oblik, lokaciju, c) svaku mrlju (suhu) koja nam je bitna za odreĊeni sluĉaj trebalo bi paţljivo i polako

sastr ugati ili oljuštiti s predmeta (ako se mrlja ne moţe dostaviti zajedno s predmetom nakom se nalazi) s ĉistim oštrim instrumentom sliĉno noţu ili skalpelu. Ĉisti papir je

potrebno drţati meĊu prstima omotan tako da sve sastrugane ĉestice padnu na njega. Kada

je mrlja kompletno sastrugana na papir, paţljivo ga smotati i staviti u posudu (paketić,kutijicu) gdje će biti zaštićen od razmotavanja. Drugi naĉin prikupljanja tragova krvi s

podloga koje ne upijaju je primjenom tampona vate navlaţenog u fiziološku otopinu

(veliĉina tampona treba da odgovara veliĉini mrlje; nepravilno je malu mrlju prikupljativelikim tamponom vate – u tim situacijama gubi se koncentracija mrlje). Ista tehnika



445

moţe se koristiti i za prikupljanje tragova na poroznim površinama (npr. be ton) (u ovim

sluĉajevima neki autori predlaţu izbijanje traga s podlogom, posebno u sluĉajevima kadase trag ne moţe “dići” tamponom vate namoĉenim u fiziološki rastvor).

d) Zapeĉati i oznaĉi.

Napomena: Ne struţi mrlju direktno u posudu ili plastiĉnu kutiju (ovo bi mogla dozvolitisamo vrhunska utreniranost). Nijedan od ovih postupaka ne osigurava od gubitka malih

ĉestica na “priljubljenoj” ivici.

e) Teĉna krv

Teĉna krv se moţe prikupiti sa kapaljkom za oĉi ili ĉistom kašikom i ĉuvati u staklenojepruveti. Ovaj uzorak krvi se mora ĉim prije staviti u hladnjak. Laboratorija koja vrši analizudati će uputstvo istraţitelju u tome koji konzervans treba upotrijebiti za ovakve uzorke.

Zbirni vodiĉ za prikupljanje spermatiĉnih mrlja

1. Suhe mrlje

a) Mrlja se moţe pojaviti kao mutna sivo – bijela supstanca, po izgledu sliĉna osušenomškrobu.

b) Sperma je isto tako podloţna raspadanju kao krv, pa ĉak i jaĉe. Radi toga, fotografirajmrlje i samu mrlju (s razmjernikom).

c) Pri prikupljanju spermatiĉnih mrlja mora se posvetiti paţnja da se saĉuvaju dlake, vlakna i

drugi tragovi koji mogu biti prisutni (u kombinaciji ti tragovi i spermatiĉne mrlje pojaĉavase vrijednost materijalnog dokaza).

d) Na posteljini (plahta, dušeci, prekrivaĉi i sl.), na kojoj se nalaze mrlje, treba oznaĉiti

poloţaj glave i nogu prije nego se skine s kreveta.

2. Teĉna sperma

Vrlo rijetko ćemo u kriminalistiĉkoj praksi imati “susret” s teĉnom spermom. U većinisluĉajeva radiće se o sasušenom tragu. Ipak, ako se radi o tragu teĉne sperme isti je potrebno

prenijeti (prikupiti) na pamuĉnu krpu, tampon vate i sl., osušiti i tek nakon toga podvrćidaljim manipulacijama.

6.1.1. Ostale biološke teĉnosti

1. Urin (mokraća)

Procedura prikupljanja za uzorke urina na licu mjesta smrtnog sluĉaja je sliĉna po stupku

prikupljanja, za suhu ili teĉnu krv ili spermu kao što je prethodno navedeno (suština je ili u prenošenju teĉnog uzorka u epruvetu, ili prenošenjem na tampon vate ili pamuĉnu gazu i sl.).

Ostale izluĉevine (pljuvaĉka, znoj, suze itd.)

One su vrlo rijetke (misli se na njihov izvorni oblik) prilikom istraţivanja smrtnih

sluĉajeva.



446

Još kad se pojavljuje potreba da se pronaĊu i prikupe takve teĉnosti, malo je istraţiteljakoji su spremni da bez greške obave taj posao. Zbog toga:

- utvrdi mogućnost laboratorija da rade s takvim teĉnostima, - napravi komplet za prikupljanje i postupak za otkrivanje tih teĉnosti koji su kompatibilni s

laboratorijskim analitiĉkim metodama, -

nauĉi da prepoznaješ takve teĉnosti na svim vjerovatnim površinama, - cijeni krhku prirodu ove vrste tragova i njihovu pokretljivost i prenesi ih paţljivo i brzo u

laboratoriju.

6.2. Vlakna, dlake, konopac, kanapa i konci

a) Svaki od ovih uzoraka materijalnih dokaza ima razliĉitu upotrebnu vrijednost, ali osnovnouputstvo za n jihovo prikupljanje i ĉuvanje je isto.

1. Zbog prethodno raspravljanih karakteristika o tragovima, ispitivanje pojedinih uzoraka

dlaka, vlakana itd. mora se obaviti na poĉetku istraţivanja.

2.

Uprkos njihove naoko nepristupaĉne prirode, ti mali uzorci su osjetljivi na zagaĊenje izbog toga se moraju pakovati odvojeno.

3. Usisavanje radi pronalaţenja tih uzoraka na podu i drugim površinama mora se ostvaritikao završna radnja pri istraţivanju lica mjesta u smrtnim sluĉajevima.Usisavanje, bašzbog njegove takve prirode, proizvodi zagaĊivanje. Prema tome, da bi se kontaminacijazadrţala na minimumu i da bi pomogli pri analizi da se zna šta dolazi odakle, vakumfiltere i vrećice treba mijenjati za svaku novu površinu ili vakumirani predmet. Mnogi

prilikom pronalaţenja ovih tragova koriste razliĉite lupe, a pri prikupljanju koristespecijalne folije za mikrotragove ili druge ljepljive trake.

b) Postupak za pronalaţenje vlakana obuhvata tri stepena:

1. Prikupljanje pojedinih vlakana sa odijela i sliĉno, te sa nevlaknatih površ ina.

2. Masovno prikupljanje vlakana na licu mjesta.

3. Selektivno prikupljanje kontrolnih (nespornih) uzoraka sa mogućih izvora vlakana, npr.

tepiha, platna, posteljine, tapaciranog namještaja. Ovakav postupak moţe (ponekad) biti iloš, jer se neka vlakna nehotice mogu preskoĉiti. Zbog toga je najbolje (ako to mogućnostidozvoljavaju) dostaviti kompletan predmet na ispitivanje.

c) Dlaka je najkrhkija u ovoj vrsti uzoraka. Moţe se lako prekinuti i svaka dlaka je premazana s finim mazivom koje se mora saĉuvati pošto moţe sadrţavati tragove izzraka.

d)

Konopac nije samo koristan kao materijalni dokaz zbog njegovog sastava već takoĊe izbog njegovih odsjeĉenih krajeva. Konopac je takoĊe pogodan da zadrţi tragove koji su prenešeni bilo direktno ili preko zraka.

e) Kanapu treba tretirati isto kao i konopac.

f) Konac (nit) ima dva osnovna izvora iz rasporenog odijela ili sa kalema odnosno pribora za

šivanje. Poznavanje normalne pojave oba izvora će pomoći u traganju za porijeklom predmeta ili odjeće.

6.3. Kamen i zemlja

a) Ĉestice kamena i zemlje su druga vrsta materijalnih tragova koji su dragocjeni kao

usporedni dokazi. U malim koliĉinama, ove vrste materijalnih dokaza se mogu analiziratikako bi se utvrdilo da li su uzorci prenešeni na lice mjesto smrtnog sluĉaja ili su uzorci



447

kamena i zemlje iznešeni sa lica mjesta. U nekim sluĉajevima takvi tragovi se mogudefinirati tako da se moţe tvrditi da potiĉu s odreĊene geografske površine ili suodreĊenog porijekla.

b) Uputstvo za prikupljanje ĉestica kamenja i zemlje:

1. Pregledaj da li ima neuobiĉajenih ĉestica kamenja i zemlje na pješaĉkim ili kolovoznim

površinama. 2. Pregledaj odbojnike automobila, poprskane površine, gazišta guma i prostor za putnike na

sadrţaj kamenja i zemlje. 3. Pregledaj cipele i odjeću kao što je npr. ĉarapa i manţetne p antalona na prisutnost ovih

tragova.4.

Pregledaj svu odjeću ţrtve i tijelo na prisutnost tragova zemlje i kamenja. 5. Prikupi kontrolne uzorke komadića kamenja i zemlje sa površine lica mjesta. 6. Ako je moguće, zapakuj kompletan predmet koji sadrţi ĉestice zemlje i kamena i pošalji u

laboratoriju.

6.4. Prašina i krhotine

a) Prašina je normalno sadrţaj zraka. Njen izvor moţe biti zemlja ili moţe biti mješavinamnogih drugih stvari – prirodnih i proizvodnih.

b) Krhotine, suprotno prašini, su većih dimenzija. To su ostaci (obiĉno rasuti) neĉeg što jerazbijeno ili uništeno.

c) Pri istraţivanju lica mjesta smrtnih sluĉajeva, prašina i krhotine se trebaju tretirati na istinaĉin kao zemlja i kamen – sa dodatnom paţnjom – prethodno pomjeranje prašine ikrhotine moţe biti vidljivije od pomjeranja kamenja i zemlje.

6.5. Vatreno oruţje

1. Zapisnik (zabilješka)

Prvi zadatak za procesno – pravno oformljenje pronaĊenog vatrenog oruţja na licu mjestasmrtnog sluĉaja je pravljenje zapisnika o svemu što je pronaĊeno. Primjer takve zabilješkeobuhvata:

a) lokaciju oruţja i njegovu usmjerenost,

b)

izradu, model, kalibar, serijski broj,

c) stanje osiguraĉa i udaraĉa (ako oruţje ima jedan npr. u poloţaju nakon ispaljenja, nategnuti sl.),

d)

taĉnu lokaciju i usmjerenost svake ĉahure i metka,

e) neispaljeno streljivo (u spremniku, cijevi, kutiji, zaglavljeni itd.).

6.5.1. Lokacija oruţja

Taĉna lokacija oruţ ja i materijala u vezi s njim trebaju biti zabiljeţeni na sva tri naĉina:

zapisnikom, skicom i fotografijom.



448

6.5.2. Rukovanje oruţjem

Pri rukovanju oruţ jem (da bi se gore navedeni detalji provjerili) treba biti paţljiv da bi se

saĉuvali otisci prsta ili drugi prisutni tragovi (krv, tkivo, ostaci od pucanja itd.) te sprijeĉilo

sluĉajno opaljenje.

a)

Oruţ je treba uzeti za dio gdje se neće naći pogodni otisci prsta tj. na hrapavim povr šinama,

b) Paţljivo isplaniraj rukovanje oruţ jem kako bi umanjio moguće uništenje tragova ostataka

od pucanja,

c) Uz paţljivo rukovanje oruţ jem ide i potreba zaštite ruku ţrtve i bilo koja odjeća u blizini

ruku (rukavi odjeće). Ostaci pucanja mogu biti prisutni isto tako i kad barut sagori.

6.5.3. Oštećenja oruţja

Ne pokušavaj isprazniti oštećeno oruţje. Paţljivo stavi oruţje u kutiju i oznaĉi sa“napunjeno oruţje”.

6.5.4. Ostali tragovi na oruţju

Ispitivanja na latentne otiske, krv ili druge supstance mogu se obaviti u laboratoriji.

6.5.5. Identifikacija vatrenog oruţja

Potrebno je utvrditi radnu proceduru za oznaĉavanje oruţja, streljiva, ispaljenog streljivaiz sluĉaja (sporna) i potrošeno nesporno streljivo. Šifra treba da identificira ustanovu,istraţitelja i gdje je to moguće, sluĉaj o kome se radi.

6.5.6. Kontrolni standardi

Kao bitno za davanje odgovora na pitanje: “Koliko je daleko bilo oruţ je od mjesta udara

zrna”?, je potreba za streljivom da bi se kasnije u laboratoriji izvr šilo ispitivanje iz oruţ ja i na

taj naĉin napravili standardi pomoću kojih se odreĊuje udaljenost pucanja kao i za upotrebu

prilikom komparacije s drugim ispaljenim zrnima nepoznatog porijekla. Saglasno tome, treba

svo neispaljeno streljivo zadokumentirati kao i njegovu lokaciju, te paţljivo staviti u odvojene

kontejnere.

6.6. Tragovi alata

1. Pri istraţivanju lica mjesta smrtnog sluĉaja uvijek je prisutna mogućnost nasilnog ulaska.

Takav ulazak ne mora biti u neposrednoj blizini ubijene ţrtve, on moţe biti na bilo kom

mjestu izmeĊu mjesta ulaska i izlaska. Mjesto ulaska moţe sadr ţavati tragove alata. Ti

tragovi se mogu naći na predmetima koji ne moraju biti povezani s napadnutim ulazom,

npr. snaţno okrznuće povr šine s ĉekićem.

2. Postupak za prikupljanje oruĊa i tragova od oruĊa (alata) obuhvata:

a) Opis, fotografiranje i skiciranje svih alata i utisnutih tragova od alata prije stavljanja

identifikacionih oznaka na njih ili prenošenja uzoraka u laboratoriju.



449

b) Ako je moguće, potrebno je poslati cijeli predmet koji sadr ţi utisnute tragove alata u

laboratoriju. Ako ne moţe, tada je potrebno poslati izdvojeni komad. Ako je i to

nemoguće, napravi trodimenzionalni mulaţ (odljevak) tragova alata.

c)

Pošto alat i utisnuti tragovi alata mogu posjedovati vaţne materijalne dokaze, moraju biti

paţljivo i propisno upakirani kako bi se sprijeĉio gubitak ili kontaminacija tragova.

d)

Nipošto se ne smije staviti otkriveni alat (nezaštićen) u dodir s otkrivenim tragom od alata.Taj posao mogu obaviti samo u laboratoriji.

6.7. Sumnjivi dokumenti

1. Zadatak radnika koji pregleda lice mjesta je, kada su u pitanju dokumenti, sredstvo za

pisanje ili ureĊaj za reprodukciju, da odredi sumnjive uzorke, a zatim da ih opiše, oznaĉi,zapakuje na naĉin koji se primjenjuje i za ostale materijalne dokaze. Ispitivanje sumnjivihdokumenata se obavlja u laboratoriji.

2. Istraţitelj koji pregleda lice mjesta smrti mora posebno biti paţljiv prema pismimasamoubica, dijelovima dokumenata, izgorjelim ili odbaĉenim dokumentima ili tekstovima

napisanim na drugim površinama. Prije prikupljanja, manipulacije nekog krhkogdokumenta potrebno (preporuĉljivo) se posavjetovati s kvalifikovanim struĉnjakom zadokumenta.

6.8. Saobraćajna nezgoda sa smrtnim ishodom

Lice mjesta saobraćajne nezgode je ponekad istovjetno s licem mjesta smrtnog sluĉaja izahtijeva poseban postupak u pogledu prikupljanja materijalnih tragova.

1. Pošto mnogi materijalni dokazi koji se odnose na fatalnu saobraćajnu nezgodu mogu biti jako upr opašteni, potrebno je brzo prikupiti bitne podatke, jer npr. tragovi koĉenja će seizbrisati kad se poĉne obavljati saobraćaj itd.

2. Skicirati i fotografirati treba što prije i to: lokaciju tijela, tragove koĉenja, okolinu mjesta,smetnje pogledu, detalje oštećenja, tragove teĉnosti ili grebanja, vanjski izgled vozila (izsvih mogućih uglova), svjetla i stakla.

3. Mjerenja su odluĉna za rekonstrukciju dogaĊaja koji su doveli do nezgode i dogaĊaje kojisu slijedili momenat kontakta. Kao što je reĉeno ranije, takva mjerenja je potrebno obaviti

s kalibriranim mjernim ureĊajima ili trakama i sva mjerenja treba verificirati po pravcu irazmaku.

4. Kao i kod drugih lica mjesta smrtnih sluĉajeva, svi drugi materijalni dokazi trebaju setraţiti, kao npr. alkohol, oruţje, ot isci prsta, tragovi itd.

5.

Nezgoda moţe, ustvari, da prikrije neko drugo kriviĉno djelo. Treba imati na umu takvumogućnost.

6.9. Poţari i eksplozije

Kao i kod fatalnih saobraćajnih nezgoda, istraţivanje poţara i eksplozija sa smrtnim

posljedicama obuhvata neke sliĉne probleme prikupljanja materijalnih dokaza.

1. Prvi zadatak na poĉetku istraţivanja poţara i eksplozija je odreĊivanje ţarišta poĉetne

vatre i eksplozije.

2. Prikupljanje uzoraka akceleratora ili gorivih materijala za koje se pretpostavlja da su

upotrijebljeni za izazivanje i širenje vatre s jednog prostora na drugi.



450

3. Inicijalni ureĊaji (upaljaĉi) kao što su tajmeri, svijeće itd. trebaju se paţljivo u pogledu

lokacije i dr., fotografirati i transportirati u laboratoriju.

4. Sve posude pronaĊene u ostacima ili u blizini lica mjesta treba zaštititi za laboratorijsku

analizu zbog mogućnosti da sadr ţe ostatke goriva, inicijalnih sredstava ili eksploziva.

5.

Pošto su većina poţara i eksplozija nenamjerne nezgode, prvo se moraju istraţivati

uobiĉajeni uzroĉnici npr. grijna tijela, peći, kamini, grijaĉi, štednjaci, otvorena vatra svana, gasovodi, elektriĉna mreţa i sl. Naţalost, u posljednje vrijeme imamo sve više

teroristiĉkih akata sa vrlo teškim posljedicama.

Napomena: Pošto je prostor za pisanje ovog materijala bio, na izvjestan naĉin, ograniĉen

potrebno je napomenuti da se nije moglo govoriti baš o svim tragovima, ili o svim mogućim

varijantama prikupljanja odreĊenog/ih traga/ova. Upravo o tome mora se voditi raĉuna. Kao

dopuna navedenom materijalu moţe (mora) se koristiti Pravilnik o pronalaţenju, fiksiranju,

prikupljanju, pakiranju i slanju tragova na vještaĉenje. Od svih potrebnih uputa, posebno

izdvajamo:

- ne prikupljati tragove i ne sprovoditi aktivnosti na nezakonit naĉin,

-

ne prikupljati tragove na neznastven naĉin, - sve vlaţne tragove prije pakovanja i slanja na vještaĉenje potrebno je osušiti (izuzeci su

rijetkost),

- pakiranja svih tragova vršiti pojedinaĉno u odgovarajuća pakiranja koja će sprijeĉitigubljenje, usitnjavanje, uništavanje prvobitne forme i sliĉno,

- pakiranje mora biti takvo da se onemogući neprimjetno otvaranje pak iranja,

- osigurati lanac kretanja dokaza,

- konsultuj eksperte ili zatraţi njihovu struĉnu pomoć itd.

Ovu priliku koristimo i da sve institucije za sprovoĊenje zakona, posebno one niţeg nivoa

uputim na mogućnost korištenja forenziĉkih i kriminalistiĉko tehniĉkih usluga razliĉitihspecijalista iz Centra za forenziĉka istraţivanja i kriminalistiĉku tehniku FMUP -a BiH (kao i

sliĉnu instituciju u Republici Srpskoj pri MUP-u). Ponuda vaţi i za sve drţavne agencije zasprovoĊenje zakona. Sutra će to moţda biti drţavni Institut za forenziku i vještaĉenje.

II. U P I T N I K

za rad na licu mjesta

Ovaj upitnik predstavlja logiĉki niz radnji i obaveza koje je potrebno uraditi ili provjeriti

prilikom istraţivanja lica mjesta kod smrtnih sluĉajeva. Pojedinaĉne liste upitnika sunapravljene prema normalnom postupku uviĊajnih radnji na licu mjesta.

Ne pomjerajte poloţaj leša ili tragove na licu mjesta sve dok se ne obave dokumentiranja,mjerenja, fotografiranja i uzimanja otisaka prsta.

A) Dolazak na lice mjesta

1. Jurisdikcija – ovlaštenja. 2.

Zapisati općenito o smrti. 3. Zahtjev za dodatnu opremu za istraţivanje (ako je potrebno).

4.

Datum i vrijeme dolaska.5. Vozila – ljudi prisutni na mjestu dogaĊaja – njihova identifikacija.



451

6. Neuobiĉajeni uvjeti – zabiljeţiti. 7.

Zapisati vrijeme – temperaturu – osvjetljenje (prvo od nekoliko takvih:

- vani,

- unutra (ako je moguće).

8.

Prisutni mirisi.9. Fotografirati – dokumentirati videotehnikom na licu mjesta – opći izgled, panorama (bez

detalja).

B) Postupak s ozli jeĊenim licima

1. Ukazana prva pomoć, 2. Ozli jeĊeni: zabiljeţiti ime i pojedinosti, 3. Pozvana hitna pomoć.

C)

Osiguranje lica mjesta – provjera

1.

Identifikacija svjedoka, osumnjiĉenih, prisutnih osoba. 2.

Naprijed navedena lica razdvojiti – zadrţati radi ispitivanja. 3. Sluţbene osobe – funkcije na licu mjesta – zabiljeţiti. 4. Osiguranje – prostor lica mjesta obuhvaćen osiguranjem. 5. Zabiljeţiti aktivnosti na licu mjesta prije dolaska ekipe. 6. Otvoriti dnevnik materijalnih dokaza.7.

Ulaz izvršioca, izlaz, put – odrediti.

8. Ulaz, izlaz, put kretanja prilikom vršenja uviĊaja. 9. Opis naĉina nastanka smrti.

10. Zabiljeţiti identifikaciju ţrtve.

11.

Napraviti taĉnu skicu lica mjesta.

D) Traţenje pomoći

1. Organi gonjenja.

2. Vatrogasci.

3.

Sudska medicina.

4. Ostali.

E) Pretraţivanje lica mjesta – dokumentacija

Odluĉujuće je za istraţivanje smrtnih sluĉajeva naĉin na koji je dokumentirano

istraţivanje. SprovoĊenje istraţivanja na licu mjesta smrtnog sluĉaja ne moţe nikad biti previše dokumentirano. Preporuĉuje se pet naĉina dokumentiranja:

1. Zabilješke. 2.

Fotografiranje.

3. Skiciranje.

4. Audio snimanje.5.

Video snimanje.

Mada su uputstvom za specifiĉno dokumentiranje ukljuĉena u pojedine odjeljke, slijedeće

se smatra kao osnov za dobro dokumentiranje:

1.

Zabilješke (zapisnici):



452

a) Sve podatke zabiljeţiti hronološkim redom. b)

Uporediti dobijene podatke s podacima iz drugih izvora dokumentiranja.

c) Ispraviti zabilješke prije napuštanja lica mjesta.

2.

Fotografiranje:

a)

Za svako fotografiranje ime fotografa, datum i vrijeme fotografiranja, opis fotografiranog

objekta, vrsta filma, ekspozicija, blenda i podaci o fotoaparatu.

b) Provjeri da li fotografije odgovaraju ostalim podacima dokumentiranja.

3. Skiciranje:

a) Grubo skiciranje (bez razmjere) cijele površine koja će biti obuhvaćena skicom. b)

Oznaĉi sjever na skici i pokaţi referentne taĉke (stajne taĉke). c) Sva mjerenja se moraju obaviti s mjernom trakom ili drugim kalibriranim mjernim

ureĊajima.

d)

Neka sva mjerenja verificira druga osoba.e) Napravi legendu skice.

f) Napravi sve korekcije skice prije napuštanja lica mjesta. g) Uporedi podatke sa skice s podacima iz ostalih dokumentacija.

4. Magnetofon - diktafon:

a) Prethodno oznaĉi sve kasete sa: traka 1 – strana A, i strana B itd.

b) Izvadi jeziĉak na kraju svake trake da sprijeĉiš brisanje snimljenih informacija.

c) Ako je moguće, koristi magnetofon koji omogućava slobodne ruke za obavljanje ostalih poslova (preporuĉuje se upotreba diktafona).

d)

Prije svakog poĉetka snimanja ukljuĉi mikrofon – navedi datum i vrijeme – daj kljuĉnurijeĉ ili reĉenicu da se opiše tekst koji slijedi – snimi informaciju – iskljuĉi mikrofon.

5. Video snimanje:

a) Prethodno oznaĉi kasete. b)

Osiguraj trake od brisanja ili presnimavanja.

c) Ako kamera nema ugraĊen mikrofon – uporedi podatke snimljene kamerom s podacima iz

ostalih dokumentacija.d)

Koristi video kameru na poĉetku za snimanje općeg izgleda lica mjesta smrtnog sluĉaja

koje je definirano utvrĊenim perimetrom. e)

Koristi video da snimiš poloţaj i or i jentaciju ţrtve i predmeta u neposrednoj okolini.

F) Istraţivanje na licu mjesta smrtnog sluĉaja – poĉetni zadaci:

1. UtvrĊen legalitet istraţivanja. 2. Sastanak prije istraţivanja:

a) OdreĊen rukovodilac istrage. b) Ispitivanje obavljeno prije ovog istraţivanja. c) UtvrĊeni parametri lica mjesta i nadzora.

d)

OdreĊena satnica. e) OdreĊen plan pretraţivanja lica mjesta.



453

f) Navedene (napisani) posebne vrste tragova.

g)

Individualne podjele zadataka – zapisati.

h) Navedena dokumentacija dokaza i postupak prikupljanja.

i) OdreĊene referentne taĉke dokumentacije.

j) UtvrĊen postupak za postupanje i razmještaj materijalnih dok aza.

k)

OdreĊene procedure mjera za ĉuvanje.

3. Pojedinaĉna istraţivanja

Pregled tijela na licu mjesta dat je u drugom poglavlju.

a) Naglašeno ispitivanje i prenošenje tragova.

b) Mokri ili vlaţni materijali – tragovi se svrstavaju na one:

- koji se moraju sušiti, - k oji se ne moraju sušiti.

c)

Ispitati sumnjivu odjeću i obuću. d) Sumnjivo tijelo ispitati na:

- rane – ogrebotine,

-

obezbojenje (blijedilost),

- na tragove prekrivenosti koţe (prašina, prljavština), - komadiće noktiju (pucanje noktiju).

e) Popisati sadrţaj dţepova, novĉanika, torbe i sl.

4. Pregled vozila

(vidjeti uputstvo – podsjetnik za saobraćajne nezgode) a) Dokumentiranje (fotografiranje, skica, zapisnik):

1. Okolnog prostora,

2. Mjesto stajanja vozila,3.

Vanjski izgled vozila,

4. Unutrašnjost vozila, 5. Sumnjivi tragovi,

b) Vanjski pregled (karoserija, krov, donji postroj):

1. Svjeţe oštećenje karoserije (nazubljenost, ogrebotine, ostalo),

2.

Prenešena boja, 3. Tragovi krvi, dlaka, koţe, odjeće, 4.

Prisustvo ostalih stranih materijala,

5. Oštećenja stakla – prenos,

6. Provjera taĉka – gume (iz rada, razmak, ishabanost, oštećenja, brisevi), 7.

Toĉak – tragovi na toĉku u udubinama, 8. Oštećenje kromiranih dijelova – prenešeni tragovi, 9.

Latentni otisci,

10. Dozvole, pregledi, dokumentacija o odrţavanju (obuhvatiti datume), 11. Identifikacioni broj vozila,

12.

Nivo goriva,

13.

Kilometar sat (oĉitati stanje), 14.

Neuobiĉajeni uvjeti (mašina, koĉnica, elektriĉne instalacije, pomoćni ureĊaji),



454

15. Provjera zbog mogućeg šverca (zraĉni filter, ventilacija, rezervoar goriva i sl.),

c) Ispitivanje unutrašnjosti

Nikada ne ulazi u vozilo sve dok se detaljno ne ispita i zadokumentira stanje koje se vidi

kroz vrata i prozore (krov ako je otvoren).

1. Vrata, tabla, pepeljara, naslon za ruke, sigurnosni pojasevi na prisutnost tragova, latentni

otisci,

2. Pod, sjedišta, pregrada, retrovizor, 3. Police za rukavice (dokumenta i sl.), pepeljare,

4.

Svi prozori – svjetla,

5. Svi papiri – razliĉiti predmeti (ĉaše, ukrasi i sl.), 6.

Zaštiti materijalne dokaze prije iznošenja iz kola, 7. Pronaći sve sumnjive mrlje (krv, koţa, spermatiĉne mrlje, odjeća i dr.), 8. Usisati prašinu s poda, sjedišta, plafona, komandne ploĉe, pepeljara, polica za rukavice,

9.

Provjeriti prtljaţnik i sve predmete – usisati prašinu, 10. Prikupiti nesporne uzorke, ako je potrebno.

G) Otisci prstiju

Ne diraj i ne pomjeraj bilo koji predmet prije nego što se provjeri da li ima latentnih ili

vidljivih otisaka prsta.

1. Dokumentacija (kompletirati: ko, šta, gdje, kad).

2. Dići otiske s predmeta i površina. 3. Fotografirati otiske na predmetima i površinama. 4.

Mulaţirati otiske na predmetima ili površinama. 5.

Vidljive otiske – zaštititi – odvojiti – transportirati u laboratoriju.

6. Oznaĉiti tragove i provjeriti da li su unešeni u ostale evidencije.

H) Biološke teĉnosti

1. Napraviti kompletnu dokumentaciju prije pomjeranja – tragova bioloških teĉnosti. 2.

Ubrzati radove na licu mjesta – dati prioritet transportiranju tragova u laboratoriju.

3. Dokumentirati izgled, veliĉinu i porijeklo tjelesnih teĉnosti. 4. Preduzmite zaštitne mjere protiv kontaminacije tragova tjelesnih teĉnosti. 5.

Odjeću, posteljinu itd. propisno oznaĉiti i or ijentisati (desno – lijevo, glava – noge,

vanjska – unutarnja).6.

Materijalne tragove koji su vezani s tjelesnim teĉnostima identificirati, dokumentirati izaštititi (vlakna, dlake itd.).

7. Kontaktirati s laboratorijom u vezi s postupkom pronalaţenja i prikupljanja ostalihizluĉevina osim krvi, sperme i urina (i za njih ako je potrebno).

8. Zabiljeţiti vremena iznalaţenja tjelesnih tekućina i slanja u laboratoriju (po standardnoj proceduri).

I) Dlake, vlakna, konopac, kanap, konac

1. Ove vrste uzoraka traţiti na poĉetku istraţivanja.

2.

Svaki pronaĊeni trag odvojeno pakirati. 3. Provjeriti prikupljene uzorke.



455

4. Usisati na kraju, koristiti nove filtere i kesice za svaku pojedinaĉnu površinu.

J) Stijene, zemlja, prašina, krhotine

1. Ispitati svaku površinu za koju se pretpostavlja da je u vezi s dogaĊajem (kolovoz,

ploĉnik, pod, cipele, gume, blatobrane, poprskane površine). 2. Provjeriti poremećene tragove.

3. Provjeriti prikupljene uzorke i zadokumentirati.

K) Vatreno oruţje

1.

Dokumentirati lokaciju i ori jentaciju oruţja (zapisnik, skica, fotografija). 2. Zabiljeţiti karakteristike oruţja. 3.

Poloţaj ĉekića i koĉnice. 4. Dokumentirati streljivo (u sobi, kutiji, rasuta, lokacija).

5. Dokumentirati ispaljene ĉahure (lokacija, or ijentacija).

6.

Identificirati i zadokumentirati ispaljena zrna i kalibar zrna.7. Zaštititi materijal i tragove vatrenog oruţja, te saĉuvati ostale tragove (otisci prsta, krv,

tkivo, ostaci od pucanja).

8. Oštećeno oruţje osigurati i oznaĉiti. 9. Oznaĉiti (kodirati) materijalne dokaze vatrenog oruţja. 10. Neispaljeno streljivo zapakirati i oznaĉiti za upotrebu kao kontrolni standard.

L)

Alat i tragovi od alata

Ne stavljaj pronaĊeni alat na otkriveni trag alata. To je posao laboratorije.

1.

Kao s oruţjem, zadokumentiraj lokaciju svih alata i tragova od alata (utisak) – zapisnikom, skicom, slikom.

2. Oznaĉi sav pronaĊeni alat.

3. Alat i utisnute tragove zapakiraj kako bi osigurao svaki trag.

M) Sumnjivi dokumenti

Prije nego što se pomjeri neki sumnjivi dokument, potrebno je konsultirati struĉnokvalificiranu osobu.

1.

Raditi na pronalaţenju samoubilaĉkih (ili laţnih) pisama, dijelova, dokumenata,nagorjelih dokumenata, nespornih pisanih tekstova radi identifikacija.

2. Kontaktirati laboratoriju u vezi bilo kog pronaĊenog dokumenta (po potrebi).

N) Automobilska nesreća sa smrtnim posljedicama

1. Lice mjesta saobraćajne nezgode sa smrtnom posljedicom produţiti duţ puta iza mjestagdje je zapoĉeto usporenje.

2. Panoramskom fotografijom obuhvatiti cijelo lice mjesta.

3. Primijeniti i mjerenje verificirati.

4. Skiciranja i fotografiranja obuhvataju tragove klizanja, krhotine, zapreke (zapreke i

izgled), mrlje i lokve od teĉnosti, oštećenja (vanjska i unutrašnja) farova, stakla itd. 5. Kalibracija mjernih kretanja prije i nakon upotrebe.



456

6. Sprovesti sve vrste procesno – pravnog oformljenja pronaĊenih materijalnih dokaza.

O) Poţari i eksplozije

1.

Kompletna dokumentacija (lokacija poţara, ili eksplozije moguće mjesto poĉetne vatre,

pravci širenje i korišteni materijal). 2.

Prikupiti uzorke (akceleratori, gorivi materijali, eksplozivi).

3. Upakirati ureĊaj (upaljaĉi, tajmeri, svjećice, štapin). 4. Sve posude saĉuvati za laboratorijsko ispitivanje.

5. Sva ognjišta i ureĊaje provjeriti. 6. Elektriĉni sistem i ureĊaje provjeriti. 7.

Sve sisteme napajanja gorivom provjeriti (plin, nafta, ugalj, drvo, papir).

P) Finalne aktivnosti na licu mjesta smrtnog dogaĊaja

1. Dovršiti posao s radnicima ili sluţbama koje su kao struĉna pomoć uĉestvovale u radu

(vatrogasci, hitna pomoć, sudska medicina, laboratorijski struĉnjaci itd.) – zapisati njihovaimena, funkcije, telefonske brojeve.

2. Korigirati skicu lica mjesta prije njegovog napuštanja (prov jeriti da li su svi tragovi i bitni

elementi uneseni).

3. Pobrinuti se da se ispitaju svjedoci, osumnjiĉeni i druge osobe, odnosno da se kontaktira snjima.

4. Dati dozvolu da se lice mjesta zatvori, to prenese na neku osobu ili da se napusti lice

mjesta.

5. Svi dokazni materijali zaštićeni, saĉuvani, upakirani se transportuju u laboratoriju ili dajukvalificiranim sluţbenim osobama. Dvaput provjeriti lanac ĉuvanja.

6. Sva oprema za istraţivanje lica mjesta prikupljena.

III. ISTRAŢIVANJE SMRTNIH SLUĈAJEVA – TIJELO NA LICU MJESTA

I. Dolazak na lice mjesta

Dolazak na lice mjesta treba obaviti što je prije moguće. Zabiljeţiti vrijeme dolaska iimena osoba koje se već nalaze na licu mjesta. Utvrdite da li je ukazivana medicinska pomoćumrlom od strane vatrogasaca, policajaca ili hitne pomoći. Ako je takva pomoć ukazivana,specificirajte primjenjenu proceduru te date lijekove, kisik ili teĉnost ţrtvi, zabiljeţite imena isluţbe koje su primi jenjivale tu pomoć.

II. Lokacija gdje je tijelo pronaĊeno

Veoma je bitna taĉna geografska lokacija lica mjesta smrtnog sluĉaja i treba sezadokumentirati, zbog ĉega treba opisati taĉnu lokaciju tijela. Pored korištenja vojnih karata,

planova naseljenih mjesta za taĉno lociranje lica mjesta, najkorisnije su u većini sluĉajevamjerenja na licu mjesta radi izrade skice. Oznaĉavanje usmjerenja u pravcu poloţaja tijela,kao što su: “glava prema sjeveru”, “noge prema jugu” je takoĊer vrlo korisno.

Okolina na licu mjesta utjeĉe na posmrtne promjene tijela. Veoma je vaţnozadokumentirati temperaturu, stepen vlaţnosti, strujanje zraka i osvjetljenje na površini gdje

se nalazi tijelo.



457

Tip površine na kojoj je tijelo ostalo utjecati će na koliĉinu gubitka toplote tijela. Raditoga, specificiraj tip površine – zaleĊena zemlja, beton, vuneni tepih ili stajaća topla voda,npr. Kod takvih sluĉajeva gdje lokacija i (ili okolina) igraju veću ulogu u smrti, kao što sugrom, hladnoća (eksponiranje), toplotni udar ili nesreća na poslu, pravi se detaljan opislokacije lica mjesta. Primjer: ako je neka osoba pronaĊena na snijegu, opiši takve pojedinosti

koje predstavljaju temperaturu okoline, posljednje padanje snijega, debljinu snjeţnog pokrivaĉa, najniţu temperaturu okoline zabiljeţenu za posljednja 24 sata i prisutnost ledenog

vjetra.

III Opis ţrtve

Konaĉno, tijelo treba detaljno opisati. MeĊu slijedećim podacima neke pojedinosti neće biti poznate na licu mjesta već ih sadrţi izvještaj sudskih medicinara, ali opis, radiolakšavanja posla, treba da sadrţi:

Pol, rasu, boju (put), pribliţna starost (datum roĊenja ako se zna), visina (zabiljeţiti da li

je procijenjena ili izmjerena), teţina (procijenjena ili izmjerena), boja kose i duţina, bojaoĉiju, odijelo, tetovaţa – oţiljci, nakit i dragocjenosti, stanje uhranjenosti, zubi, ĉistoća.

A) Odijelo ţrtve

Opiši boju, tip tkanine i lokaciju svakog pojedinog komada odjeće koju nosi ţrtva. Bezdvoumljenja specificiraj ako neki komad odjeće nije na mjestu. Primjer: ţrtvin kućni ogrtaĉ je

pronaĊen ispod jastuka na podu.

Zabiljeţite da li je odjeća mokra, vlaţna ili suha. Specificiraj ako ima neka mrlja (od krvi

npr.) na bilo kom dijelu odjeće. TakoĊer zabiljeţi ako postoji neko obezbojenje (npr. ostaci pudera) na odjeći.

Ne uklanjaj, rukom ili ĉetkom da bi pokušao oĉistiti bilo koji dio odjeće ţrtve. Odjeća sedostavlja u laboratoriju na ispitivanje.

B) Nakit i dragocjenosti ţrtve

Opiši sav nakit i dragocjenosti pronaĊene na tijelu. Oni su korisni za identifikaciju ţrtve iveoma su vaţni za ţrtvinu porodicu.

Liĉne predmete treba drţati s tijelom kada se isto šalje u mrtvaĉnicu tako da se moguiskoristiti u identifikacione svrhe.

Ako se neke stvari daju porodici ili skinu sa ţrtve prije dolaska u mrtvaĉnicu potrebno jezabil jeţiti vrijeme, datum i uzete predmete i kome su dati (i zašto) ukljuĉujući kompletnuinformaciju o odnosu primaoca sa ţrtvom.

IV. POREMEĆAJ ZDRAVLJA I SMRT

Zdravlje je relativan pojam i uopćeno reĉeno predstavlja jedno stanje organizma u kojemsvi organi funkcioniraju harmoniĉno ne prelazeći granice fiziološkog procesa. Onog momenta



458

kada doĊe do poremećaja normalne funkcije jednog ili više organa govorimo o oboljenju ili povredi, u zavisnosti od toga da li je do poremećaja zdravlja došlo zbog unutarnjih ili vanjskih

ĉinilaca. Ukoliko zbog oboljenja doĊe do smrti onda se radi o prirodnoj smrti, nasuprotnasilnoj smrti do koje dolazi zbog povreĊivanja izazvanim vanjskim štetnim djelovanjem natijelo ili organe. U pravnom smislu, ponekad nije lako napraviti granicu izmeĊu prirodne i

nasilne smrti, ali će o tome biti kasnije rijeĉi.

U procesu umiranja, prije nastanka smrti javlja se agonija koja moţe trajati duţe od

laganog umiranja i sasvim kratko kod naprasne smrti, tako da se moţe smatrati da praktiĉno i

ne postoji. U agoniji ĉesto dolazi do izbacivanja mokraće i izmeta kao i sjemene teĉnosti. Nakraju dolazi do jakog pomućenja svijesti i smrti. Svako nasilno oštećenje zdravlja ili uništenjeţivota u bilo kom momentu dok traje agonija, u kriviĉnopravnom smislu, povlaĉi iste

posljedice kao i kod zdravih osoba. Za razliku od biološke smrti kod koje dolazi do potpunogi trajnog prestanka funkcije po ţivot neophodnih organa (mozak, srce, pluća), u agoniji moţedoći još i do kliniĉke i prividne smrti. Kliniĉka smrt je stanje u kome su prestale funkcijevaţnih ţivotnih organa, najĉešće srce i pluća, ali ne trajno, tako da postoji mogućnost

oţivljavanja, mada najĉešće, prije ili kasnije, dolazi do biološke smrti. Kod prividne smrti,najvaţnije ţivotne funkcije nisu prestale ili su svedne na minimum tako da se od strane laika a

ponekad i od strane ljekara kada ne posjeduju tehniĉka pomagala za utvrĊivanje smrti, teškomogu ustanoviti. Zbog ovoga i ne iznenaĊuje, što laici pa ĉak i ljekari mogu da pogriješe i da

prividnu smrt proglase za biološku, pa na osnovu takvog utiska izdaju umrlicu za sahranu.Prividnu smrt najĉešće srećemo kod novoroĊenĉadi, srĉanih i moţdanih oboljenja, povredastrujom i gromom, nekih trovanja isl.

Bez obzira da li se radi o prirodnoj ili nasilnoj smrti, u svakom sluĉaju mora se utvrditi da je biološka smrt zaista nastupila kako ne bi došlo do sahranjivanja ţivih osoba i brisanja teosobe iz matiĉne knjige roĊenih i ţivih. Po našem zakonu ovaj pregled moţe da vrši samoljekar, mada se prećutno prelazi preko toga i ako smrt konstatuju medicinski laici (rijetki

primjeri u malim sredinama). UtvrĊivanje smrti moţe se vršiti pomoću nesigurnih i sigurnihznakova smrti.

Nesigurni znaci smrti ukazuju samo na mogućnost da je u pitanju potpuni i trajni

prestanak rada srca, pluća i mozga. Do ovakvog zakljuĉka moţe se doći poslje fizikalnog pregleda i korištenja nekih testova koji danas više ne bi smjeli da se koriste u praksi. Npr. da bi se dokazalo da pluća više ne rade, koristi se ogledalo, sapunica ili plamen svijeće koji sestave ispred usta i nosa, i ukoliko se ogledalo ne zamagli, ili sapunica ne promijeni ili plamen

ne pomjeri, znak je da ispitivano lice ne diše, ili pak ako poslije zabadanja igle u usnu ne doĊe

do krvavljenja, znak je da mozak ne funkcionira itd. Ovi opisi su nesigurne dijagnostiĉkevrijednosti i sami po sebi ne iskljuĉuju kliniĉku ili prividnu smrt.

Sigurni znaci smrti su lešne osobine i lešne promjene. Pored toga što se pomoću njih moţesa sigur nošću utvrditi da li je smrt nastupila, njihov kriminalistiĉki znaĉaj je i u tome, što se

pomoću njih moţe pribliţno odrediti vrijeme nastanka smrti, i dati odgovor i na neka druga pitanja koja su znaĉajna za razjašnjenje sluĉaja. U lešne osobine spadaju: mrtvaĉka hladnoća,mrtvaĉke mrlje, mrtvaĉka ukoĉenost i sasušenje leša, a u lešne promjene: truljenje iraspadanje leša, maceracija, saponifikacija i mumifikacija.

Mrtvaĉka hladnoća - Prva dva do tri ĉasa poslje smrti obiĉno ne dolazi do hlaĊenja leša,

a poslije toga temperatura leša opada u prosjeku za svaki ĉas za oko 10

C. Kada se temperaturaleša spusti na 250C tada sa sigurnošću moţemo tvrditi da je nastupila biološka smrt.



459

Kriminalistiĉki znaĉaj mrtvaĉke hladnoće je još i u tome što se pomoću nje moţe odrediti pribliţno vrijeme nastanka smrti. Naime, već je reĉeno da se leš hladi na svaki ĉas oko 10C.

Brzina hlaĊenja leša zavisi od temperature tijela u momentu smrti, od temperature okoline ukojoj se leš nalazi, od uhranjenosti, odjeće i dr. Prilikom mjerenja temperature leša,

termometar se ne smije stavljati kako je to uobiĉajeno ispod pazuha, već u ĉmar a najsigurnije

je mjerenje ispod jetre, podrazumi jeva se da se vrši obdukcija. Ako se leš nalazi u stanjutruleţi, mjerenje temperature nema znaĉaja, jer se pod dejstvom bakterija temperatura moţe popeti.

Mrtvaĉke mrlje - Poslije prestanka rada srca, krv u krvnim sudovima se ponaša kaosvaka druga teĉnost po zakonima fizike i slijedi silu zemljine teţe. Usljed toga dolazi doslivanja krvi iz viših u niţe dijelove tijela. Ako se leš nalazi u leţećem poloţaju onda semrtvaĉke mrlje najprije pojavljuju u boĉnim stranama vrata, leĊima i zadnjim stranama ruku inogu. Kada je leš u stojećem poloţaju (npr. kod vješanja) mrtvaĉke mrlje se nalaze na donjim

udovima i to sa svih strana. Mrtvaĉke mrlje se ne pojavljuju na onim dijelovima tijela koji suoslonjeni na neku ĉvrstu podlogu ili su pod pritiskom npr. podvezice, opasaĉa, okovratnika

itd.

Ukoliko se poloţaj leša mijenja u prvih pet sati poslije smrti, dolazi i do potpunog

premještanja mrtvaĉkih mrlja u one predjele koji su sada najniţi. Ako se poloţaj leša mijenjau posmrtnom intervalu od 5 do 12 sati, onda mrtvaĉke mrlje na mjestima gdje su se prvobitnorazvile postaju blijede ali se pojavljuju i na suprotnim predjelima tijela gde su takoĊer slabijeizraţene. Poslije 12 a najviše 24 sata od smrti, mrtvaĉke mrlje se više ne mogu premještati. Naosnovu ovih ĉinjenica moţe se utvrditi, da li je poslije smrti leš bio pomjeran iz bilo kojihrazloga.

Brzina razvoja mrtvaĉkih mrlja zavisi od više ĉinilaca. Orijentaciono moţe se reći da semrlje poĉinju nazirati već poslije 20 - 30 minuta nakon smrti. Potpuno su izraţene 2 - 4 ĉasa,a u procesu truljenja one se zbog truleţne prebojenosti više ne raspoznaju. Kada se u intervaluod 10, a najviše do 20 sati izvrši pritisak prstom, noţem ili nekim drugim ĉvrstim predmetomna mjesto gde je izraţena mrtvaĉka mrlja javlja se bljedilo. Ova ĉinjenica ima znaĉaj kako zaodreĊivanje vremena nastanka smrti, tako i za razlikovanje mrtvaĉke mrlje od krvnog podliva.Ako se radi o krvnom podlivu, pod pritiskom se bljedilo ne pojavljuje.

Boja mrtvaĉkih mrlja je obiĉno sivoljubiĉasta, a kada u lešu postoji mnogo teĉne krvi ona je sivoplaviĉasta ili modra te od strane laika moţe da bude shvaćena kao zaţivotni krvni podliv. MeĊutim boja mrtvaĉkih mrlja moţe biti i drukĉija i ukazivati na uzrok smrti. Tako

npr. kod trovanja ugljenomonoksidom i cijanovim jedinjenjima boja je otvoreno crvena, kodtrovanja sumporovodonikom je sivozelena, kod trovanja kalijumhloratom, nitritima,

benzolom i anilinskim derivatima je ĉokoladaste boje itd.

Postmortalno slijeganje krvi moţe zahvatiti i unutrašnje organe. Tako npr. poglavinu u potiljaĉnom predjelu, zbog sleganja krvi moţe da bude tamnocrvena i da pogrešno budeshvaćeno to kao zaţivotni krvni podliv, sliĉno je i sa slijeganjem krvi u tankom crijevu,

ĉmaru i polnom organu koje se moţe javiti kod vješanja isl.

Kriminalistiĉki znaĉaj krvnih mrlja je u tome, što njihovo prisustvo potvrĊuje da je smrtnastupila, što se pomoću njih moţe aproksimativno odrediti vrijeme nastanka smrti, uzrok

smrti, mijenjanje poloţaja leša i na kraju što mogu biti shvaćene kao zaţivotni krvni podlivi.



460

Mrtvaĉka ukoĉenost - Nakon izvjesnog vremena od nastanka smrti poĉinje koĉenjemišića tijela. Ono prvo zahvata srĉane mišiće i to već ½ sata poslije smrti, 2 - 3 sata poslije

smrti zahvata mišiće donje vilice, do 6 sati gornje udove i do 12 sati je u potpunosti ukoĉenocijelo tijelo. Poslije 12 sati ukoĉenost jedva primjetno poĉinje da popušta i to istim onimredom kako se i razvijala, a popuštanje traje sve do 36 sati. Ako se mrtvaĉka ukoĉenost

nasilno uništi dok nije u potpunosti razvijena (do 8 sati) ona se ponovo vraća, ali ako se uništi posle 12 sati, više se ne moţe povratiti. Na brzinu i intenzitet razvoja mrtvaĉke ukoĉenostiutiĉu razni ĉinioci kao što su: temperatura okoline, ţivotno doba, konstitucija, uzrok smrti i sl.Ponekad je mrtvaĉka ukoĉenost tako jako izraţena da prilikom pokušaja njenog nasilnoguništenja moţe da doĊe do prekida mišića, preloma kostiju i išĉašenja zglobova. Prsti narukama mogu biti jako ukoĉeni i savijeni da je nemoguće izvršiti daktiloskopiranje. U takvimsluĉajevima najbolje je presjeći tetive iznad ruĉnog zgloba.

Kriminalistiĉki znaĉaj ukoĉenosti je u tome, što njeno postojanje dokazuje da je smrtsigurno nastupila i što se pomoću nje moţe aproksimativno odrediti vrijeme nastanka smrti.

Isušenje leša - Isušenje leša predstavlja fiziĉki proces isparavanja teĉnosti iz leša u sredinikoja ima manje vlage. Ono najprije zahvata sluzokoţu i otkrivenu koţu a zatim i mjesta kojasu dosta vlaţna i pod odreĊenim pritiskom (mošnice, ispod većih dojki i sl.). Kada su oĉnikapci otvoreni već oko 2 sata poslije smrti dolazi do sasušenja bionjaĉa i roţnjaĉe. B ionjaĉa

prvo dobiju ţuĉkastu boju, zatim mrku i na kraju prljavo crnu. Kod novoroĊenĉadi i maledjece sasušenje brzo zahvata i sluzokoţu usne koja dobija mrkocrvenu boju te jako liĉi na

promjene izazvane jetkim otrovima. Od posebne vaţnosti su sasušine u predjelu sljepooĉnica,ĉela, srca i simetriĉno na ob je ruke iznad ruĉnih zglobova. One nastaju prilikom izvoĊenjavještaĉog disanja ili masaţe srca ili vuĉenjem leša kojom prilikom dolazi do razdešenostinadkoţice i kasnijeg sušenja i obiĉno su sivkastoţute ili ţućkasto smeĊe boje. Neiskusniljekari i laici mogu ove posmrtne promjene da zamijene zaţivotnim povredama, najĉešćeoguljotinama. Evidentne sasušine su siguran znak smrti.

Vjerovalo se da brada i nokti rastu još neko vrijeme poslije smrti. Danas je dokazano da jeu pitanju prividan utisak a da se ustvari radi o sasušenju koţe lica i jagodica prstiju.

Truljenje i raspadanje leša - Pod djelovanjem bakterija dolazi do raspadanja sloţenihorganskih materija do najprostijih neorganskih elemenata što nazivamo truljenje. Poredtemperature, na proces truljenja utiĉu još i vlaţnost sredine u kojoj se leš nalazi, ţivotno doba,uzrok smrti i dr. Najpogodnija temperatura za truljenje je izmeĊu 20 i 350

C. Iznad ovetemperature i ispod + 40C, truljenje je jako usporeno. Leševi koji se nalaze u vodi oko 4 puta

sporije trule nego oni na zraku. Iz ovih razloga, kada se pronaĊe leš u vodi, ne treba ga vaditisve do dolaska ekipe koja će vršiti uviĊaj i obdukciju leša. Na poĉetku truleţi najprije dolazina koţi do zelenkastog prebojavanja koje moţe biti i plavkasto, a javlja se najĉešće u predjeludonjeg dijela trbuha. Od strane laika ovo moţe biti shvaćeno kao krvni podliv. U daljem toku

dolazi do izraţaja potkoţni crteţ vene koji je prljavoljubiĉaste boje. Pod djelovanjemtruleţnih plinova na površini koţe javljaju se mjehuri koji prskaju tako da se nadkoţica lakoljušti i krpasto visi dok je ogoljena koţica prljavoljubiĉaste boje. Usljed brzog i jakog razvoja

truleţnih plinova dolazi do podbulosti svih predjela potkoţnog tkiva tako da se lice deformirau tom stepenu da nije moguće prepoznati leš. Istovremeno se razvijaju truleţne promjene i uunutarnjim dijelovima leša. Usljed nagomilavanja truleţnih plinova ponekad moţe doći dorastave šavova lobanje (“explozija glave”) što se moţe pogršno protumaĉiti kao zaţivotna

povreda. Iz istih razlog moţe da doĊe i do explozije u trbušnoj duplji, koja se ĉuje iz groba, i



461

koju sujevjerje tumaĉi na svoj naĉin. Ponekad dolazi i do prevrtanja leša u grobu iliizbacivanja ploda iz materice, što se laiĉki moţe protumaĉiti da je lice bilo ţivo sahranjeno.

Usljed truleţnih procesa dolazi do uništavanja graĊe tkiva tako da se promjene i povredene mogu raspoznati i pravilno procijenti. TakoĊer je i odreĊivanje krvnih grupa iz trulih

leševa jako oteţano a najĉešće nemoguće.

Kriminalistiĉki znaĉaj truleţi prije svega je u tome što je siguran dokaz da je smrtnastupila. Inaĉe odreĊivanje vremena nastanka smrti ĉak i aproksimativno je veomanesigurno. Na poĉetku razvoja truleţnih promjena moţe se steći utisak da se radi o

povredama.

Maceracija - Maceracija nastaje ako se leš nalazi u teĉnosti u kojoj nema bakterija ili postoje bakterije, ali samo one koji ne uĉestvuju u procesu truljenja. U procesu maceracije,koji moţe da traje više nedelja poslje smrti, natkoţica se ljušti, a ogoljela koţica postaje

prljavocrvene boje.

Kriminalistiĉki znaĉaj maceracije je u tome što ona predstavlja siguran znak smrti i

ukazuje na sredinu u kojoj se leš nalazio.

Saponifikacija - Saponifikacija nastaje ako se leš nalazi u velikoj vlazi uz malo ili bez prisutnosti kiseonika. Najĉešće je srećemo kod leševa iz grobnica gdje je zemlja vlaţna i blatnjava (ilovaĉa). U procesu saponifikacije stvara se na pojedinim dijelovima tijela iliorgana sivo bjeliĉasta masa koja jako liĉi na sapun. Izuzetno saponifikacija moţe zahvatiticijeli leš za šta je potrebno oko 12 mjeseci. Saponificirani dijelovi tijela i or gana ostaju cijeli

tako da se i poslje duţeg vremena mogu konstatirati povrede ukoliko su postojale, jersaponifikacija onemogućava truljenje. U ovome i jeste njen najveći kriminalistiĉki znaĉaj.

Kriminalistiĉki znaĉaj saponifikacije je još i u tome što je ona dokaz sigurne smrti, dok jeodreĊivanje vremena nastanka smrti, manje pouzdano.

Mumifikacija - Mumifikacija nastaje kada je leš izloţen djelovanju visoke temperature uzstalno strujanje zraka. Tom prilikom dolazi do isparavanja teĉnosti iz tkiva, leš se suši i

poslije potpune mumifikacije, njegova teţina iznosi svega 15 – 20 kg. Ovakve promjene na

leševima srećemo najĉešĉe kada se leš nalazi na tavanu gdje je toplo a gdje postoji mogućnost jakog i stalnog strujanja zraka. Koţa, kosa i nokti ostaju potpuno saĉuvani što omogućava dase postojeće povrede verificiraju neograniĉeno dugo poslije smrti.

Mumificirani leševi gube veliku koliĉinu tekućine tako da mogu postati do 10 puta lakšinego što su bili u trenutku smrti. U literaturi se spominju leševi odraslih ljudi koji sumumificirani teţili 5 - 10 kg. Koţa mumificiranog leša je ĉvrsta, tamnosmeĊe do sivocrne

boje, kao uštavljena, tvrda. Konture leša nakon dovršenog procesa godinama i desetljećimaostaju odrţane što je znaĉajno u sluĉajevima eventualne potreba za identifikacijom. Procesmumifikacije završen je u odraslog ĉovjeka za 0,5 do 1 godine, ali ovaj period moţe biti ikraći. Opisan je sluĉaj potpune mumifikacije odraslog ĉovjeka 17 dana nakon smrti. LešnovoroĊenĉeta bude mumificiran znatno ranije, pa ĉak i nakon 14 dana. Primarno izraţenakom pletna mumifikacija leša relativno je rijetka. Dlake koje su odrţane na lešu mogu biti

promijenjene boje, obiĉno crvenkastog tona ili sivoţute svjetlije ili tamnije.

Kriminalistiĉki znaĉaj mumifikacije je isti kao i saponifikacije.



462

Supravitalni znaci

Pojedina tkiva imaju sposobnost da ţive i poslije biološke smrti. REUTER, F, (1933) jerekao: “Svako tkivo umire svojom posebnom smrću”. Tako npr. zna se da spermatozoidi

mogu da se kreću i 3 - 4 dana poslije smrti, a u usmini leša i duţe, da se trepljasti epitel dušika pokreće i do 30 sati poslije smrti, da peristaltika crijeva traje još izvjesno vrijeme nakon smrtiitd. Nabrojani i drugi supravitalni znaci imaju poseban znaĉaj u kriminalistici, jer

omogućavaju utvrĊivanje vremena nastanka smrti. Na ovom mjestu navešćemo samonajznaĉajnije i najpouzdanije supravitalne reakcije:

Mehaniĉki nadraţaj mišića - Poslije mehaniĉkog udara u dvoglavi mišić na nadlakticidolazi do lokalne kontrakcije mišića. U prva dva sata poslije smrti, kontrakcija je jaka i lakose moţe zapaziti. Poslje ovog vremena reakcija sve više slabi, ali se moţe primi jetiti najvišedo 6 sati nakon nastupile smrti. Na osnovu ovog fenomena, sa sigurnošću se moţe ustanovitivrijeme nastanka smrti.

Elektriĉni nadraţaj mišića - Elektriĉnim nadraţajem mišića sa strujom od 12 V mišići okareaguju do osam sati poslije smrti, mišići usta do 6 sati.

Nadraţaj znojnih ţljezda daje reakciju do 30 sati poslije smrti.

Hemijski nadraţaj zjenice daje reakciju do 17 sati po smrti.

Prilikom bojenja bijelih krvnih zrnaca, do 10 sati poslije smrti, oboji se samo 20%

njihovih jedara, poslije 20 sati oko 40%, a poslije 60 sati do 90 odsto.

OdreĎivanje vremena nastanka smrti

OdreĊivanje vremena nastanka smrti je s pravnog aspekta veoma znaĉajno, a smedicinskog veoma teško i delikatno vještaĉenje. Pored kriminalistiĉkog znaĉaja, odreĊivanjevremena nastanka smrti je od vaţnosti i u realizaciji osiguranja, nasljedstva, zaostavštine i dr.Teško je, a ĉesto i nemoguće dati egzaktan odgovor u minutama i satima. Odgovori mogu dase kreću jedino na relaciji od – do a taj vremenski razmak moţe iznositi nekoliko sati, dana,nedelja pa ĉak i mjeseci. Već je reĉeno da se pri odreĊivanju vremena nastanka smrtikoristimo lešnim osobinama i promjenama, supravitalnim znacima i drugim nalazima okojima će nadalje biti rijeĉi. MeĊutim, procenat sigurnosti pri davanju mišljenja o vremenu

nastanka smrti je u direktnoj vezi s mnogim vanjskim i unutrašnjim ĉiniocima. Struĉnost iiskustvo vještaka su i ovd je osnovni uslov dobrog mišljenja. Iz praktiĉnih razloga iznosimotabelu kojom se u praksi moţemo posluţiti kada je potrebno odrediti vr ijeme nastanka smrti.

Tabela za odreĎivanje vremena nastanka smrti

Supravitalni znaci

- Reakcija nadraţaja znojnih ţlijezda do 30 h

- Reakcija nadraţaja zjenica do 17 h

- Reakcija nadraţaja mišića na mehaniĉki udar do 6 h

- Reakcija nadraţaja oĉnih mišića na elektr. udar. do 8 h - Reakcija nadraţaja usnih mišića na elektr. udar do 6 h



463

- Trepljasti epitel dušnika se kreće do 30 h

- Pokretljivost spermatozoida do 82 h

Sasušenje i pad temperature leša

- Sušenje i zamućenje bionjaĉa i roţnjaĉa poslije 2 h- Poĉetak opadanja temperature leša poslije 4 h

- Opadanje temperature leša mjereno u ĉmaru poslje 10 C

Mrtvaĉke mrlje

-

Na boĉnim stranama vrata i u zadnjim dijelovima

leša poĉinju da se naziru poslije oko 30 min. - Potpuno su izraţene poslije 2 - 4 h

- Raspoznavanje traga na pritisak (bljedilo) do 2o h

- Premještanje mrlja kod promjene poloţaja leša

nepotpuno 5 - 12 h potpuno do 5 h

nemoguće poslije 24 h

Mrtvaĉka ukoĉenost

- srĉani mišić poslije oko 30 min.

- viliĉni zglob poslije oko 2 - 3 h

- cijelo tijelo poslije oko 6 -12 h

- ponovno javljanje posli je uništenja do 8 h - poĉetak spontanog popuštanja poslije 12 - 24 h

- potpuna išĉezlost ukoĉenosti poslije 3 - 4 dana

Lešne promjene

- Saponifikacija poĉinje da se razvija poslije 3 - 4 nedjelje

- Potpuna saponifikacija lica razvije se poslije oko 6 mjeseci

- Potpuna saponifikacija cijelog tijela razvije se poslije 1 godine

- Mumifikacija zahvati cijelo tijelo poslije oko1 godine

- Išĉezavanje mekog tkiva poslije (zakopanih leševa) oko 5 - 7 godina- Išĉezavanje mekog tkiva (nezakopanih leševa) oko1 godine

- Išĉezavanje hrskavice, tetiva i veziva oko 2 godine - Kosti zadrţavaju mast i teţinu oko 2 - 3 godine

- Kosti se odmašćuju i postaju lakše oko 5 - 10 godina

- Kosti su krte, porozne i raspadaju se poslije oko 10 - 20 godina

Lešne promjene u teĉnosti

- Poĉetak naboranosti natkoţice na jagodicama prstiju 3 - 4 sata

- Izbi jeljenost i naboranost dlanenih strana šaka i podplata stopala 2 - 5 dana

- Izboĉenost i naboranost nadlanih strana šaka i nadplatnih stranastopala poslije 8 – 10 dana

- Poĉetak odvajanja natkoţice poslije oko 2 ned jelje- Svlaĉenje natkoţice u vidu rukavice poslije oko 2 – 3 nedjelje



464

- Modrocrveno prebojavanje lica, glave i potiljka

u ljetnjim danima poĉinje oko 2 dana

(zimi kasnije)

- Prekrivenost cijelog tijela algama poslije oko 2 nedjelje

Tragovi od insekata

- Jaja od muha u spoljnim otvorima skoro odmah poslije smrti

- Postajanje ţivih crva od muha najranije 10 - 24 sata

- Tragovi na koţi od crva poslije 3 - 7 dana

-

Stvaranje larvi 10 - 14 dana

- Pojava mladih muha 14 - 21 dan

Ugrizi ţivotinja

Na leševima, i to preteţno onima koji nisu zaštićeni, nerijetko se zapaze ugrizi raznihdomaćih ili divljih ţivotinja i djelovanje insekata. Najĉešće se viĊaju iz jedanja insekata, ugrizi

maĉaka, pasa, svinja, miševa i štakora a kod leševa u šumi i na otvorenom slobodnom prostoru i ugrizi divljih ţivotinja.

Najznaĉajnije mjesto u ovoj skupini postmortalnih oštećenja leša zauzimaju promjenenanesene od raznih insekata. Liĉinke insekata, u prvom redu muha, dovode do takvihoštećenja leša da u roku od nekoliko tjedana moţe doći do skeletiranja. Muhe odlaţu svoja

jajašca u nosne otvore, usta, oĉne kutove, eventualne prostore rana i sliĉna mjesta. Nakon 10 -

24 sata izlegu se iz jaja prve liĉinke koje proţdiru meke dijelove tijela površno i u dubini. Ovonjihovo djelovanje potpomognuto je istodobnim razmekšavanjem tkiva i proţimanjem tkivatruleţnim plinovima. Vrijeme koje protekne od postavljanja jaja muha do leţenja liĉinki, kao injihova aktivnost ovisi u prvom redu o temperaturi. Desetak dana nakon što su se izlegleliĉinke metamorfazom prelaze u kukuljice i kao takve ostaju nepomiĉne u hitinskoj opni 1 - 4

tjedna. Tada iz njih izlijeću mlade muhe da bi ponovo zapoĉele ĉitav ovaj ciklus. Ovisno o broju odloţenih jaja muha i brzini raspada leša, jednom lešu moţe se odigrati ĉak desetakciklusa i generacija muha. Izuzetno, leš odraslog ĉovjeka moţe biti skeletiran njihovimdjelovanjem već za desetak dana.

Mravi mogu oštetiti površni sloj koţe a kako njihovi tragovi oštećenja katkad nalikuju naogrebotine, oguljotine ili opekline, mogu biti s njima i zamijenjeni. Ĉitav niz insekata napada

leš a njihovo vrijeme aktivnosti ovisi o promjenama na lešu. Tako neke insekte privlaĉi stanjefermentacije leša, druge miris amonijaka, treće stanje saponifikacije itd. Vodeni insekti irakovi obiĉno napadaju leš u raspadanju, pa njihovo djelovanje ponekad nalikuje na ugrizemiševa i štakora. Osim insekata, leš napadaju i ptice, obiĉno vrane, gavrani, kopci i sove, pagalebovi i druge.

C) Ozljede na ţrtvi

Potrebno je bez uklanjanja ili dizanja odjeće, zabiljeţiti i snimiti sve ozljede, neprirodnavidljiva obiljeţja ili utiske vidljive na tijelu. Posebnu paţnju pot rebno je pokloniti svakoj rani

koja upućuje da je nastala u odbrani ili tragovima ĉestica na rukama i podlakticama, noktima i

sliĉno. Saĉuvaj sve materijalne dokaze pohranivši ih u ĉiste papirne vrećice.



465

Toplota, ţivotinje, insekti i mehaniĉka aktivnost mogu proizvesti obiljeţja na tijelu nakonsmrti koje mogu izgledati kao ozljede koje su u vezi sa nastankom smrti, a u stvari to nisu.

Kad je lice mjesta smrti u vodi, ţrtva moţe imati ozljede od ţivih bića iz vode, ĉamca isliĉno. Ovi tragovi su poznati kao “posmrtni vještaĉki tragovi”.

Tragove krvi pronaĊene blizu umrlog (ali i one koji su pronaĊeni dalje od tog mjesta) potrebno je fotografirati s razmjernikom na svakom snimku. Teĉni uzorci trebaju biti u skladus pozicionom gravitacijom. Ako postoji neka nepodudarnost treba je zabiljeţiti i daljeistraţivati. Veliĉina neke lokve teĉnosti (npr. krvi) blizu tijela (ali i dalje) treba se izmjeriti injena boja i stepen vlaţnosti zabiljeţiti. Npr. velika lokva, vlaţna, po izgledu svjetlocr vena

materija, veliĉin 30 x 30 cm, vidi se ispod glave ţrtve.

Bilo koji predmet ili supstanca koja je mogla uzrokovati ili pridonijeti nastanku smrti

ţrtve treba se zabiljeţiti i osigurati za laboratorijske analize. To moţe obuhvatiti posude zaalkoholna pića, boce za lijekove ili oruţje. Bilo koja “poruka” pronaĊena na licu mjesta

smrtnog sluĉaja treba se, takoĊer, saĉuvati.

Istraţivanje vremena smrti

Ĉesto će ĉlanovi porodice ili sluţbene osobe zaht i jevati da se sazna pribliţno vrijeme

smrti (ovdje ne treba zanemariti potrebu organa unutarnjih poslova za ovim podatkom).

Navedeno je vrlo teško odrediti samo na osnovu promjena tijela. MeĊutim, slijedeće

informacije mogu pomoći prilikom odreĊivanja pribliţno taĉnog vremena.

1. Kada je ţrtva posljednji put viĊena ţiva? 2.

Kako je osoba bila obuĉena u to vrijeme?

3.

Da li je to ista odjeća koju sada ţrtva ima na sebi?

4. Da li je odjeća u skladu s aktivnošću lica? Na primjer: ţrtva je pronaĊena na parkingu banke u pidţami.

5. Kada je osoba posljednji put viĊena, da li se ţalila na neku bolest?

6. Okolina gdje je osoba pronaĊena:

a) unutrašnjost:

- da li su svjetlo, TV, radio – upaljeni?- da li su peć, klima ureĊaji ukljuĉeni?

-

koji je posljednji datum novine pronaĊen unutra? -

da li je pošta pronaĊena u sanduĉetu, koji je posljednji poštanski datum?

- da li je stan bio zakljuĉan?

- da li postoje tragovi nasilnog ulaska?

b) vani:

- utvrditi temperaturu i padavine (jako, slabo) za period izmeĊu posljednjeg vremena kada je osoba viĊena ţiva i kada je leš pronaĊen. Kontaktirajte lokalnu meteorološku stanicu.

V) Transport leša s lica mjesta u mrtvaĉnicu





467

eventualnim opisom i nekim drugim podacima). To treba uraditi samo ako su svi drugi oblici

identifikacije iscrpljeni. Nakon što je identifikacija završena, potrebno je napraviti potpuniopis podataka za ţrtvu. To treba da obuhvati (najmanje): pol, rasu, datum roĊenja, mjestostanovanja, braĉni status, najbliţu porodicu, zanimanje i zaposlenje.

V. P O D S J E T N I KZA RAD NA LICU MJESTA

Ovaj podsjetnik daje samo osnovne uobiĉajene zadatke istraţitelja na licu mjesta smrtnog

sluĉaja. Moţe (mora) se koristiti prilikom istraţivanja sa specifiĉnim podsjetnicima za

pojedine vrste smrtnih sluĉajeva.

A/ Uvodni dio

1. Datum – vrijeme,

2.

Lice koje izvještava – funkcija,3.

Vrsta smrti,

4.

Lokacija tijela,

5. Proteklo vrijeme izmeĊu obavještenja o sluĉaju i izvještaja.

B/ Dolazak na lice mjesta

1.

Datum – vrijeme,

2. Prisutnost drugih osoba, imena, funkcije, vrijeme dolaska,

3. Saradnja na istrazi,

4. Prva pomoć pruţena (ko, koji postupak, dati lijekovi).

C/ Pronalazak leša

1.

Datum – vrijeme,

2. Ko je pronašao, njegov postupak i srodstvo s umrlim licem.

D/ Konstatovana smrt

1. Datum – vrijeme – gdje,

2. Ko – ustanova,

3. Struĉnjak.

E/ Lice mjesta

1. Lokacija,

2. Opšti opis, 3.

Vremenski uslovi u vrijeme i od vremena smrti,

4. Detaljan opis mjesta gdje je pronaĊen leš, 5.

Dokumentacija lica mjesta (zapisnik, skica, fotodokumentacija i sl.),

6. Površina na kojoj tijelo leţi.

F/ Opis leša

1. Osnovni opis:



468

-

pol,

- starost,

-

rasa.

2.

Porijeklo – liĉni podaci, 3. Odjeća, stanje, poloţaj, oštećenja, nedostatak,

4. Nakit i druge dragocjenosti na tijelu,

5. OdreĊivanje vremena smrti:

- datum, vrijeme, oĉitavanje tjelesne temperature na licu mjesta (najmanje dva oĉitavanja srazmacima od jednog sata),

- ukoĉenost i mrtvaĉke mrlje: datum, vrijeme i procjena, - kada je posljednji put viĊen ţiv,

- datum, vrijeme utvr Ċenih materijalnih dobara (novine, upaljeno svijetlo itd.).

6.

Stanje raspadanja – prikupljeni uzorci insekata7. Ozljede (posebno odbrambenog tipa na rukama i podlaktici)

8. Kada je posljednji put viĊen – fiziĉko i mentalno zdravlje, odjevenost, aktivnost, ko je o

tome obavijestio.

G/ Prisutni materijalni dokazi

1.

Vidjeti prethodni upitnik u vezi sa tragovima,

2. Kordinacija sa ĉlanovima ekipe za istraţivanje (laboratorijski struĉnjaci, drţavne sluţbe,specijalni konsultanti i sl.).

H/ Identifikacija

1. Metod identifikacije,

2. Ko je sproveo identifikacioni postupak,

3. Kada – gdje,

4. Druga ili naknadna identifikacija.

a) Metod,

b) Ko,c)

Kada – gdje.

I/ Transport leša u mrtvaĉnicu

1. Zaštita i oĉuvanje tragova na tijelu, 2. OdreĊena površina neposredno ispod tijela, 3. Osiguranje od daljih ozljeda za vrijeme transporta do mrtvaĉnice:

– instruiranje radnika koji obavljaju prevoz,

– zaštita tijela, – pratnja po potrebi.

J/ Dalje aktivnosti



469

1. Nastavak na identifikacionom postupku – oblikovanje,

2. Obavještavanje bliţe porodice (saglasno s postupkom),

3. Dogovoriti sastanak sa specijalistom sudske medicine, toksikologom itd.

4. Osigurati pomoćna testiranja – usluge – analize,

5. Pripremiti potrebne izvještaje,

6.

Upoznati se s kopijama izvještaja ekipe za istraţivanje uzroka smrti.

VI. DODATNI UPITNICI ZA RAZLIĈITE VRSTE SMRTNIH SLUĈAJEVA

1. Vatreno oruţje

Obavještavanje o smrti

1. Datum, vrijeme i naĉin obavještavanja

2.

Ko je obavijestio – odnos sa ţrtvom 3. Vrijeme proteklo od smrti do obavještavanja

4. Obavještenje o pojedinostima u vezi smrti – usporediti s izjavama drugih osoba

Lice mjesta

1. Lokacija – opis (egzaktno i jasno)

2.

Stanje (uslovi)

Oruţje

1.

Poloţaj u odnosu na ţrtvu (orijentacija)

2. Tip, proizvodnja, kalibar itd.

3. Vlasnik oruţja – dozvola

4. Uobiĉajeno mjesto gdje se oruţje drţi 5. Upotreba oruţja

Ţrtva

1. Odjeća – stanje2.

Vidljive povrede

3.

Krvne mrlje na odjeći – otkriveni dijelovi tijela4.

Krvne mrlje na drugim mjestima

5. Ţrtva je desnoruka ili ljevoruka

6. Samoubilaĉko pismo

2. Ubodi i sjeĉenje

Lice mjesta

1. Opis, stanje,

2.

Krv na licu mjesta.



470

Oruţje

1. Opis, stanje,

2. Taĉan poloţaj,

Ţrtva

1. Odjeća (opis, stanje, neurednost). 2. Krv,

3. Ţrtvina desna i lijeva ruka, desnoruki ili ljevoruki,

4. Samoranjavanje:

a) tragovi oklijevanja na zapešću/vratu, b)

tragovi brazgotina na zapešću/vratu.

3. Naoko prirodna smrt

Lice mjesta

1. Neuobiĉajeno stanje,

2. Normalno mjesto za leš,

Ţrtva

1. Odjeća (stanje i pripadnost), 2.

Medicinski historijat,

3.

Posljednji put viĊen ţiv (datum i vrijeme), 4. Aktivnosti neposredno prije smrti.

4. Naizgled samoubistvo

Osnova za ispitivanje samoubistva

1. Podaci o licu mjesta smrtnog sluĉaja (zabilješka, droga), 2. Podaci o kući ţrtve – od prijatelja i roĊaka, od svjedoka, 3.

Medicinski historijat (ljekar, bolnica, hitna pomoć, soc. radnik itd.):

-

nervi poremećaj, - depresija,

- medicinsko – hirurški,

4. Medicinsko ispitivanje

a) vanjski pregled – autopsija,

b) toksikologija.

Ţrtva

1. Narav ţrtve (sretan, nesretan i sl.),



471

2. Braĉno stanje ( posljednje promjene, nesreĊenost), 3.

Sudska parnica,

4. Porodica – teški problemi, 5.

Radni status,

6. Promjene ponašanja,

7.

Neobiĉni postupak neposredno prije smrti (nostalgiĉna posjeta, pisma itd.),8.

Promjene u naĉinu ţivljenja – duševno stanje na dan smrti, 9. Sugestivna diskusija o samoubistvu,

10. Raniji pokušaji samoubistva, 11. Samoubilaĉko pismo (sadrţaj, gdje je ostavljeno, pronalazaĉ, odnos sa ţrtvom), 12. Ostali uzor ci rukopisa ţrtve.

5. Oĉita naprasna smrt

Lice mjesta

1.

Vidljivi tragovi ţestine (prevrnut namještaj itd.), 2. Prisutnost lijekova, alkohola i droge,

3. Tragovi uzimanja prekomjerne doze,

4. Oruţje, aparati, pribor,

Ţrtva

1.

Medicinski historijat (bolest),

2. Liĉni ţivot (problemi) 3. Odjeća (stanje, pripadnost), 4.

Vidljivi tragovi ţestine (ozljede, rane itd.).



472

LITERATURA

1. Aleksić, Ţ., Škulić, M. (2004): Kriminalistika, Dosije, Beograd

2. ANON., “Mikrosil Casting Material Information” AFTE Journal, Vol. 15, No. 2, p.80.

3. Association of Firearm and Toolmark Examiners Glossary, 3rd Edition, 1994.

4.

Atest o lovaĉkoj municiji tvornice “Krušik”, Valjevo. 5. Barber, D.C. and Cassidy, F.H., “A New Dimension with „Mikrosil‟ Casting

Material”, AFTE Journal, Vol. 19, No. 3, p. 328.

6.

Barnes, Frank C. Cartridges of the World , 7th edition, 1993.

7. Barnes, F. C. And Helson, R. A., An Empirical Study of Gunpowder Residue Paterns,

Journal of Forensic Sciences, Vol. 19, No. 3, 1974.,8.

Blau, F. (1898): Monatsheffe fur Chemie, Vol. 19, pp. 647.

9. Bošković, M. (1990): Materijalni dokazi u kriminalistiĉkoj obradi, Nova prosveta,Beograd.

10. Bruning, Der irrfuhrende Paraffin – Test . U: Archiv für Kriminologie, Vol 118, 3-4,

1958.11. Budiselić Prof. dr, Unutrašnja balistika, Tehniĉka akademija KoVa Zagreb, 1974.

12. Case, F. H. (1965): Juornal of Organic Chemistry, Vol. 30, pp. 931 – 933.

13.

Chernin, R. And Simonsen, E. (1964): Analytical Chemistry, Vol. 36, No. 6, pp. 1093.

14. Clement J. L., LE Pareux A., Identifying Traces of Smokless Powder by Infrared

Microspectrophometry, International Criminal Police Review, 39. godište, br. 375,Pariz, veljaĉa 1984,

15. Collins, P., Diehl, H., and Smith, G. (1959): Analytical Chemistry, Vol. 31, No. 11, pp. 1862.

16. Ćatipović M., Unutrašnja balistika, predavanja na Mašinskom fakultetu u Beog radu,

1972.

17.

DeForest, Gaensslen, and Lee, Forensic Science: An Introduction to Criminalistics,McGraw-Hill, New York, 1983.

18.

DiMaio, Vincent. Gunshot Wounds, 1st edition, 1985.

19. Di Maio Vincent. J.M., Gusnhot wounds ( Practical aspects of firearms, ballistics, and forensic techniques), New York, 1993.

20. Dragić M., “Ko je drţao pištolj? Rasvjetljavanje sluĉajeva ubistava-samoubistava

upotrebom PDT reagensa”, SECURITAS, Ĉasopis za teoriju i praksu sigurnosti,Godina 1. Broj 1, 2002., FMUP, Sarajevo, str. 67-70.

21. Federal Bureau of Investigation. Gunpowder and Primer Residue Manual , 1984.

22. Federal Bureau of Investigation. General Rifling Characteristics File, 1998.

23. Fortune, W., and Mellon, M. (1938): Industrial and Engineering Chemistry, Analytical

Edition, Vol. 10, No. 2, pp. 60.24.

Franjić B., Milosavljević M., “ Mogućnost identifikacije barutnih čestica na odjećinakon stajanja odjeće u vodi”, EXPERTUS FORENSIS, Ĉasopis udruţenja sudskihvještaka Crne Gore, Maj 2004.

25. Franjić B., Kotarević A., “Identifikacija barutnih ĉestica “Parafinska rukavica”eksperimentalni rad (difenilaminski test) da ili ne”, Zbornik radova – Kriminalistika uteoriji i praksi, Banja Luka, 2005.

26. Franjić B., “Mogućnosti identifikacije vatrenog oruţja na temelju tragova nazrnima/projektilima nakon duţe vremenske distance”, PERJANIK, broj 9/10, Ĉasopisza teoriju i praksu iz oblasti kriminalistike i prava, Danilovgrad, Crna Gora, 2006.

27. Franjić B., Kotarević A., “Specifiĉni primjer odreĊivanja marke i tipa/modelavatrenog oruţja na temelju tragova na zrnu/projektilu”, EXPERTUS FORENSIS,Ĉasopis udruţenja sudskih vještaka Crne Gore, Maj 2006.



473

28. Franjić B., Kotarević A., “Utjecaj atmosferskih prilika na identifikaciju vatrenog

oruţja”, prezentiran na Petom nauĉno struĉnom skupu EXPERTUS FORENSISUdruţenja sudskih vještaka Crne Gore s meĊunarodnim uĉešćem, Beĉići - Budva 24.

– 28. 05. 2006. (Zbornik rezimea s Petog nauĉno struĉnog skupa). 29.

Franjić B., “Tragovi poklopca sanduka na čahurama ispaljenim iz automatskih pušaka

tip “Kalashnikov” cal. 7.62x39 mm”, Bezbjedost, policija graĊani, broj 2/06, Ĉasopisministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske, Banja Luka, 2006. 30. Franjić B., “Specifični primjer odreĎivanja udaljenosti pucanja - eksplozivno-

zapaljivo zrno cal. 7.9 mm”, EXPERTUS FORENSIS , Ĉasopis udruţenja sudskih

vještaka Crne Gore, Maj 2006. 31. Frost, George E. Ammunition Making , 1st edition, 1990.

32.

Green A.L., Sauve J.P., The Analysis of Gunshot Residue by Atomic AbsorptionSpectrophotometry, Atomic Absorption Newsletter, Vol. 11, No. 5, Sep.-Oct.1972.

33.

Grupa autora, Enciklopedija lova, “Vuk Karadţić” – Intereksport, Beograd, 1971.

34. Grupa autora, Vojna enciklopedija, II izdanje, II knjiga, Beograd, 1971.

35. Grupa autora , Tehnička enciklopedija, VIII sveska, Jugoslavenski leksikografski

zavod, Zagreb, 1982.36. Gr upa autora (2003): Priruĉnik za obuku kandidata koji će obavljati poslove fiziĉke i

tehniĉke zaštite u agencijama za zaštitu ljudi i imovine, FMUP, Sarajevo.

37. Gunther and Gunther. The Identification of Firearms, 1st edition, 1935.

38. Rug, Lucien. Forensic Firearms Evidence, 1st edition, 1992.

39. Hatcher, Julian S. Textbook of Firearms Identification, 5th edition, 1946,

40. Hatcher, Julian S. Hatcher's Notebook , 3rd edition, 1966.

41.

Heard, Brian. Handbook of Firearms and Ballistics, 1st edition, 1997.

42. Hoffman R., Über die Andwendung des Folienabdruckverfahrens – ein Verfahren zum Nachweis der Flächenverteilung von chemischen Elementet in Schusresiduen, Arhivfür Kriminalogie, 175 No. 1-2, Jan.Feb., p.22-30, 1985.

43.

Hoffman R., Geisterschmauch – eine Fehlermöglickeit bei derSchusspurenuntersuchung , 179, Jan.Feb., p.13-23, 1987.

44. Hornady. Hornady Handbook of Cartridge Reloading , 4th edition, 1991.

45. Horvath M. A., Interpretation of gunshot residue patterns using infrared microscopy,

46. Howe, Walter, J., “Laboratory Work Sheets” AFTE NEWSLETTER NUMBER

TWO, August 1969, p.13.

47.

International Criminal Police, Review, January 1964, No 174,

48. Ivanović, A. (2002): Kriminalistiĉko – hemijsko vještaĉenje tragova vatrenog oruţ ja,

MUP Republike Crne Gore, Podgorica.49.

Jakac – Lafet, Vojna enciklopedija, 4, Beograd, 1972,

50.

Janković S., Spoljna balistika, Vojno izdavaĉki zavod, Beograd, 1977.51.

Jovanović Z., Bošković M., Dr. Lakĉević D., Kriminalistiĉka balistika, Savremenaadministracija, Beograd, 1987.

52. Kaestle, C. A., Buehler, J. H. (2005): Selecting a Duty – Issues Handgun), FBI LAW

ENFORCEMENT Bulletin, 1/05, page 1 – 8.

53. Katić, M. (1974): Osnovi kriminalistiĉke tehnike, Škola za unutrašnje poslove,Sarajevo.

54. Kennington, Robert H. and McGuire, Dennis L., “Comparative MicrographyTechniques,” AFTE Journal, Vol. 9, No. 1, p. 7.

55. Knechtle P., Gallusser A., La persistance des residus de tir sur les mains selon

l‟activite du tireur, Revue International De Criminologie Et De Police Technique, 2.,

1995,



56. Korać, Ţ., Znaĉajke tkivne destrukcije uzrokovane projektilima velike poĉetne brzine,Doktorska disertacija, Zagreb, 1999.

57. Korington Dţulijan, prevod, Mikroskopi u biologiji, Miami SAD, 1975.

58.

Krcma, Vaczav. The identification of Firearms, 1st edition, 1971.

59.

Krivokapić, V., Todorić, U., Stupar, LJ., Bošković, M., Ivanović, V. (1991):

Kriminalistika, Viša škola unutrašnjih poslova, Beograd.60.

Krstić D., (2001): Osnovi kriminalističkih veštačenja, Beograd

61. Lebeda, A. (2004): Utjecaj vrste i konstrukcije streljiva na izgled strijelne rane,

Policija i sigurnost, Zagreb, godina 13.

62. Leszczynski, Ch., Die Bestimmung der Schusentfernung , Kriminalistik, 9, p. 377,

1959.

63. Lukić, M. (1982): Osnovi sudske medicine za organe unutrašnjih poslova, PFV,

Beograd.

64.

Lyman Reloading Handbook, 47th edition, 1997.

65. Maksimović R., Bošković М., Тоdorić U.,, Меtode fizike, hemije i fizičke hemije ukriminalistici, Policijska akademija, Beograd, 1998.

66.

Maksimović, R., Todorić, U. (1995): Kriminalistika tehnika, Policijska akademija,Beograd.

67. Marković T., (1977): Savremena tehnika istraţivanja krivučnih djela, Narodne novine,

Zagreb,

68. Mathews, J. Howard. Firearms Identification, Vol. 2, 1973.

69. Matunas, Edward. American Ammunition and Ballistics, 1st edition, 1979.

70. Mayer F.X., Neue Methode zur Untersuchunng von Naschschusspuren, Arh. Kriminal,

116, p.,73, 1955.

71. Messler, H. And Stevens, J. M. (1974): Photographic Applications in Science,

Tehnology and Medicine, Vol. 10, No. 3, pp. 24 – 25.72.

Milovanović, M. (1982): Sudska medicina, Medicinska knjiga, Beograd – Zagreb.

Forenzicka Balistika

Documents