Finansijsko upravljanje obrtnim sredstvima u preduzeću.pptx

POSLOVNE FINANSIJE

Doc.dr Mirjana Orašanin

Bijeljina, 25.05.2017.

Finansijsko upravljanje obrtnim sredstvima u preduzeću

- Potrebe za upravljanjem obrtnim sredstvima(pojam i oblici, analitički aspekti, klasifikacija, kružno kretanje, veličina i struktura: potrebna veličina-optimalna veličina)

- Upravljanje gotovinom- Upravljanje potraživanjima od kupaca- Upravljanje zalihama

Potrebe za upravljanjem obrtnim sredstvima

Dio ukupnih poslovnih sredstava – imovine u preduzeću

Značaj upravljanja OBS za finansijski rezultat preduzeća

Cilj je: uz što manja ulaganja u OBS što veći obim poslovne aktivnosti sa ciljem max profitablnosti i održavanje potrebnog stepena likvidnosti

Potrebe za upravljanjem obrtnim sredstvima Savremeno finansijsko upravljanje OBS temelji

se na racionalnoj analizi finansijskog položaja kako bi se ostvarila i održala povoljna finansijska struktura i likvidnost preduzeća, a time postigla i maksimalna efikasnost angažovanih sredstava u obrtne svrhe.

- Osnovna i obrtna sredstva, razlike (fizička svojstva, različite funkcije u preduzeću, način njihovog fnansiranja)

- Pri upravljanju OBS potrebno je voditi računa o sledećem:

1. Ulaganja u OBS u potpunosti se nadoknađuju iz prodajne cijene proizvoda ili usluga u periodima kraćim od 1 godine, tj. u toku jednog;

Poslovnog ciklusa; dok je za naknadu ulaganja u OS potreban duži vremenski period;

2. OBS i OSS imaju različite stepene fleksibilnosti (OBS mogu se povećavati ili smanjivati u skladu sa fluktuacijom u poslovaju, dok OS kada se jednom pribave ne mogu se lako redukovati);

3. Različiti finansijski principi pri upravljanju: upravljanje OBS zasniva se na principima koji se odnose na ekonomično korišćenje ovih sredstava;

4. Povećanje OBS najvećim dijelom se finansira iz kratkoročnih finansijskih izvora

Pojam i oblici obrtnih sredstavaOsnovne karakterisike OBS:- Dio poslovnih sredstava koja se jednokratnim ulaganjem

mogu utrošiti u jednom reprodukcionom ciklusu;- Obrnu se namanje jednom godišnje;- Brzo obrtanje;

- Poslovna sredstva koja se jednokratnom upotrebom troše i čija se vrijednost preobražava iz jednog oblika drugi, iz novčanog kroz kružni tok, ponovo u novac, najmanje jednom godišnje

- Dio poslovnih sredstava koja imaju godišnji koeficijent obrta veći od 1 (jedan)

- Tekuća aktiva, radni kapital

Pojam i oblici obrtnih sredstava

Iz kružnog kretanja sredstava u procesu reprodukcije:N – R ... P ... R1 – N1

Proizilazi:a) Novčani oblik (početni i završni oblik, blagajna ili žiro-

račun)b) Naturalni oblik (sirovine i materijal, nedovršena

proizvodnja, gotovi proizvodi)c) Prelazni oblik novčanih sredstava Potraživanja od

kupaca (nastaju po nekoliko osnova: prodaja kupcima, davanje avansa dobavljačima ili davanje kredita)

Analitički aspekti obrtnih sredstava- Ukupna obrtna sredstva i neto obrtna sredstva

- Neto obrtna sredstva – Razlika između tekuće aktive i tekuće pasive, tj. dio obrtnih sredstava koji se finansira iz dugoročnih izvora, sopstvenih ili tuđih. Veći iznos neto obrtnih sredstava znači veću sposobnost plaćanja i veću likvidnost. “Marža sigurnosti” za kreditore. Radna, obračunska veličina

- Bilans stanja i bilans uspeha

- Omogućava da se oceni kako će promena bilo kog elementa imati uticaja na promenu rentabilnosi ukupne imovine.

Priliv neto obrtnih sredstava:- Redovnim poslovanjem (prilivi veći od odliva)- Prodajom osnovnh sredstava i dugor.ulaganjem u

gotovinu- Preuzimanjem dugoročnih zajmova (izdavanjem

obveznica)Odliv neto obrtnih sredstava:- Poslovanjem (odlivi veći od prihoda)- Kupovinom osovnih sredstava ili dugoročnih ulaganja- Otplatom dugoročnih zajmova.

- Ukupna obrtna sredstva – suma tekuće aktive u bilansu stanja u preduzeću.

- Neto obrtna sredstva- Bruto obrtna sredstva

Klasifikacija obrtnih sredstavaPrema vremenu u kom se koriste i prema funkcionalnosti:

1. Stalna (permanentna) obrtna sredstva – ostaju investirana u preduzeće cijelo vrijeme poslovanja, minimum obrtnih sredstava koji preduzeće mora da ima da bi obezbjedlo minimum poslovne aktivnosti;

2. Promjenjiva (varijabilna) obrtna sredstva – dio tekuće aktive koji se povećava ili smanjuje u skladu sa potrebama preduzeća, uslovljen sezonskim ili cikličnim kretanjima poslovne aktivnosti.

3. Osnovni zadatak finansijskih menadžera jeste da izvrše procjenu u kojoj mjeri poslovni ciklus utiče na promjene obima obrtnih sredstava, kao i da procjene da li je preduzeće sposobno da prođe određene faze ciklusa bez posebnih teškoća i negativnih posljedica.

Kružno kretanje obrtnih sredstavaOsnovna karakteristika OBS jeste kružno kretanjeNovac ______ Nabavka_______ Zalihe materijala

Proizvodnja_______ Gotovi proizvodi_______

Kupci ________ Naplata Koeficijent obrta obrtnih sredstva = Ukupan prihod / Angažovana obrtna sredstva

Veći koeficijent obezbjeđuje:- Mogućnost finansiranja istog obima poslovanja sa

manjim iznosom obrtnih sredstava- Manji utrošak obrtnih sredstava smanjuje troškove

preduzeća- Brži obrt omogućava da se sa istim obimom OBS

finansira veći obim poslovanja.

Veličina i struktura obrtnih sredstavaRobna i novčana obrtna sredstva

Veličina obrtnih sredstava preduzeća:1. Objektivni faktori (obim, asortiman i kvalitet

proizvodnje; karakteristike tehnološkog procesa; organizacija i rad platnog prometa; ponašanje poslovnih partnera);

2. Subjektivni faktori (stepen sposobnosti preduzeća da obezbijedi optimalnu dinamiku cirkulacije OBS: sinhronizovana nabavka predmeta rada, ubrzana prodaja gotovih proizvoda i uticaj na redovnu naplatu potraživanja).

Struktura obrtnih sredstava preduzeća:- Zavisi od vrste poslovne aktivnosti

Potrebna veličina obrtnih sredstava

- Treba da omogući neprekidno odvijanje procesa reprodukcije uz minimiziranje troškova koji nastaju po osnovu angažovanja obrtnih sredstava.

- Smanjenje - dovodi do prekida kontinuiteta procesa reprodukcije;

- Povećanje – dovodi do povećanja troškova izazvanih angažovanjem OBS.

- Minimum potrebnih OBS treba biti unaprijed određen.- Masa/vrijeme- Brto masa i koeficijent obrta- Odnos raspoloživih OBS i ukupno potrebnih OBS

Upravljanje gotovinom

Načelo rentabilnosti i načelo likvidnosti

Optimalan saldo gotovine u svakom trenutku, pri čemu svaki suficit iznad potrebnog nioa utiče na smanjenje rentabilnosti, dok svaki deficit ispod nivoa potreba ugrožava likvidnost

Gotovinski ciklus Minimalno potreban saldo gotovine (obezbjeđenje

likvidnosti i minimalni troškovi održavanja likvidnosti)- Troškovi održavanja likvidnosti : troškovi držanja

gotovine, troškovi nedostatka gotovine i troškovi transakcija sa gotovinom

- Strategija upravljanja gotovinom (produženje roka plaćanja dobavljačima, smanjenje zaliha, ubrzanje naplate potraživanja od kupaca).

Upravljanje potraživanjima od kupaca

Potraživanja od kupaca nastaju kao rezultat prodaje proizvoda i usluga na otvoreni kredit. Osnovni motivi prodaje na odloženo plaćanje jeste da se stimulišu kupci da kupuju robu i usluge preduzeća prodavca. Analogno tome, da bi se zadržali stari i ujedno animirali novi kupci, većina preduzeća prinuđena je da svoje proizvode ili usluge prodaje na kredit.

Pri tome, kreditiranje kupaca najviše zavisi od odnosa ponude i tražnje određenih proizvoda i usluga. Naime, ako je ponuda veća od tražnje onda obično dolazi do uvođenja kredita i produženja rokova plaćanja, kao i uvođenja različitih drugih pogodnosti za kupce od strane prodavca.

Obrnuto, ako je ponuda manja od tražnje, a naročito ako se radi o nedostatku robe koja je značajnija sa aspekta proizvodnje ili potrošnje, onda prodavac najčešće teži da maksimalno skrati rokove plaćanja što podrazumeva i mogućnost njegovog insistiranja na avansnom plaćanju tj. plaćanju unapred.

Upravljanje finansijama u delu naplate potraživanja od kupaca, kao što se vidi, predstavlja jedan izuzetno složen problem. Pri tome, preduzeće je zainteresovano u cilju postizanja što veće rentabilnosti da maksimalno ubrza naplatu potraživanja od kupaca, odnosno da skrati rokove otvorenih kredita jer to istovremeno utiče na poboljšanje likvidnosti preduzeća.

Međutim, ako preterano insistira na tome, onda se može desiti da znatno snizi standarde u odnosu na konkurenciju što će se odraziti na gubljenje kupaca i smanjenje prodaje. Otuda, preduzeće treba da stalno osluškuje puls tržišta i da na osnovu relevantnih i pouzdanih informacija uspostavi pravu meru u kreditiranju kupaca.

U skladu sa navedenim, moglo bi se reći da su pomenuti aspekti predominantno usmereni na sledeće:

- kreditna politika preduzeća,- kreditni uslovi, i- politika naplate potraživanja.

Kreditna politika preduzeća

Kreditna politika je deo finansijske politike preduzeća koja se donosi u zavisnosti od okruženja (konkurencije) i konkretnih mogućnosti preduzeća.

Kreditnom politikom se definišu uslovi pod kojima se određenom kupcu može odrediti kredit, kao i koliki iznos kredita. Kreditna politika preduzeća ima dve osnovne dimenzije:

1. Kreditne standarde i2. Kreditnu analizu

1. Kreditni standardi – definišu se kao i minimalni kriterijumi koje kupac treba da zadovolji da bi mu se odobrio kredit. Alternativno gledano, ovi standardi istovremeno predstavljaju i maksimalni rizik koji je preduzeće spremno da prihvati u vezi sa kreditiranjem kupaca. Da bi se taj rizik procenio neophodno je da se kupac testira sa nekoliko značajnih aspekata:

- karaktera kupca da poštuje svoje obaveze,- kapaciteta proizvodne i prodajne sposobnosti,- kapital koji opredeljuje finansijsko stanje kupca,- kolateralnog obezbeđenja duga, i- opštih kondicija kupca.

Dosledna primena navedenih kreditnih standarda je u funkciji racionalnog vođenja kreditne politike preuzeća.

Treba imati u vidu da je zaoštravanje kreditne politike preduzeća prevashodno usmereno na smanjivanje nivoa i dinamike potraživanja, što se postiže primenom sledećih mera u kreditiranoj politici preduzeća:

- Primenom strogih kreditnih standarda;- Držanjem visokih gotovinskih diskonata;- Skraćivanjem kreditnog perioda;- Vođenjem agresivne politike naplate tekućih

potraživanja.2. Kreditna analiza - predstavlja metod za ocenu tržišne

sposobnosti kupca koji je od izuzetnog značaja za upravljanje finansijama u delu potraživanja od kupaca.Kreditna analiza pretpostavlja sve osnovne faze:

a) prikupljanje kreditnih informacija ib) analiza kreditnih informacija.

Kreditni uslovi

Kreditni uslovi se odnose na uslove plaćanja koje preduzeće prodavac postavlja kupcima. Postoje tri značajna elementa koji determinišu kreditne uslove, to su:

1. Kasa skonto,2. Diskontni period, i3. Kreditni period.

S obzirom na značaj navedenih elemenata, svaki ćemo od njih bliže pojasniti.

Kasa skonto - predstavlja procenat stimulacije za kupca uz uslov da kupac plati robu pre određenog roka, koji je naravno kraći od kreditnog perioda. Uvođenje kasa skonta treba da dovede, pre svega, do povećanja obima prodaje budući da se postojećim i potencijalnim kupcima obezbeđuju iste pogodnosti kao i kada se vrši direktno sniženje prodajnih cena.

2. Diskontni period- predstavlja vreme u kome kupci mogu da koriste kasa skonto koga nudi prodavac kreditor. Pozitivni očekivani efekti koje diskontni period reba da omogući odnose se na sledeće: povećanje obima prodaje, smanjivanje prosečnog perioda naplate potraživanja i smanjivanje gubitaka zbog nenaplativih potraživanja.

3. Kreditni period - odnosi se na produžavanje ili smanjivanje kreditnog perioda. Ovo je veoma značajno jer dužina kreditnog perioda ima uticaj na ukupnu rentabilnost preduzeća.

Osnovne mere koje preduzeće kreditor može preduzimati u cilju smanjenja rizika naplate potraživanja. S tim u vezi, treba imati u vidu da se rizik naplate potraživanja od kupaca može smanjiti preduzimanjem sledećih operativnih mera:

- ograničavanje iznosa potraživanja,- ugovaranje zateznih kamata,- izbor povoljnih oblika naplate, i- osiguranje potraživanja.

Upravljanje zalihama

Zalihe predstavljaju deo obrtnih sredstava preduzeća neophodnih za normalno obavljanje procesa proizvodnje i prodaje. One omogućavaju da se pomenuti procesi u preduzeću odvijaju sa minimalnim poremećajima. Stoga, upravljanje zalihama predstavlja veoma značajan ali ujedno i složen posao finansijskog upravljanja u preduzeću.

Značaj upravljanja zalihama proističe iz činjenice što se najčešće radi o velikim ulaganjima preduzeća u ovu vrstu sredstava i što su ta sredstva de facto uslov za postojanje preduzeća. Da bi preduzeće poslovalo neophodno je da pribavi sirovine i materijal kao osnovu za proizvodnju.

Sve zalihe u preduzeću dele se na tri globalne celine, odnosno vrste, to su:

1.Zalihe sirovina i materijala,2. Nedovršena proizvodnja i3. Gotovi proizvodi tj. roba.

Posmatrano sa aspekta cirkulacije novčanih sredstava ili gotovine u proizvodnom preduzeću što se konvencionalno izražava pomoću poznate formule N-P-R1-N1, zalihe predstavljaju ulaganja u faze R-P-R1. Pri tome, poznato je da faza "R" obuhvata ulaganja u sirovine i materijal faza "P" ulaganje u nezavršenu proizvodnju tj. proizvodnnju u toku, dok faza "R1" označava sredstva vezana u gotovim proizvodima koji su namjenjeni realizaciji.

Zalihe predstavljaju deo obrtnih sredstava preduzeća neophodnih za normalno obavljanje procesa proizvodnje i prdaje. One omogućavaju da se pomenuti procesi u preduzeću odvijaju sa minimalnim poremećajima. Stoga, upravljanje zalihama predstavlja veoma značajan ali ujedno i složen posao finansijskog upravljanja u preduzeću.

Značaj upravljanja zalihama proističe iz činjenice što se najčešće radi o velikim ulaganjima preduzeća u ovu vrstu sredstava i što su ta sredstva de facto uslov za postojanje preduzeća. Da bi preduzeće poslovalo neophodno je da pribavi sirovine i materijal kao osnovu za proizvodnju.

1. Zalihe sirovina i materijala –

obuhvataju razne vrste realne aktive obrtnih sredstava preduzeća. Tu spadaju sve vrste sirovina koje preduzeće koristi, zatim razne vrste materijala, sitan inventar, ambalaža i drugo. Koliko će sirovina i materijala preduzeće da nabvalja i drži na zalihama zavisi od niza različitih fakotra:

- vrste i veličine preduzeća,- uslova nabavke,- veličine i vremena trajanja porudžbine,- raspoloživosti obrtnih sredstava,- stanja na tržištu novca i drugih faktora.

2. Zalihe nedovršene proizvodnje –

obuhvataju razne vrste realne aktive nad kojima se još obavlja proizvodnja u toku. Preciznije rečeno, to su delimično završeni proizvodi koji se nalaze u nekom od intermedijalnih stanja proizvodnje. Otuda, angažovanje zaliha tj. novčanih sredstava u vom obliku za proizvodna preduzeća predstavlja znatno ulaganje koje povećava potrebu za sredstvima, s jedne strane, i ujedno izaziva troškove, s druge strane. Prema tome, visina zaliha u ovom obliku zavisi od više faktora među kojima treba pomenuti sledeće: tehnološki proces, organizacija rada, poslovni parametri itd.

3. Zalihe gotovih proizvoda –

sastoje se od realne aktive nad kojom je proces proizvodnje završen (finalizovan). Ove zalihe nastaju od momenta konačnog završetka proizvoda, odnosno njihovog preuzimanja iz proizvodnje i skladištenja za prodaju. Zalihe u ovom delu procesa rada mogu da budu veće ili manje u zavisnosti od više faktora kao što su: poslovna orijentacija preduzeća, priroda proizvodnog procesa, stabilnost tražnje itd.

Relativni troškovi zaliha

Imajući u vidu činjenicu da zalihe čine znatan deo u ukupnim ulaganjima preduzeća, normalno je da se imaju u vidu i troškovi koji iz toga proističu. Otuda, razumljivo je nastojanje svakog preduzeća da u domenu upravljanja zalihama postigne dva fundamentalna cilja, to su:

- prvo, da obezbedi zalihe za normalno poslovanje, i

- drugo, da ima minimalna ulaganja koja su za to potrebna.

Imajući u vidu važnost troškova finansiranja zaliha u literaturi koja tretira upravljanje finansijama nastala su istraživanja ovog elementa sa veoma različitih aspekata.

To je ujedno i osnovni razlog što imamo razvrstavanje troškova zaliha po veoma različitim kriterijumima, među kojima se analitički izdvajaju njihova globalna podela na tri celine:

1. Troškovi pribavljanja zaliha,2. Troškovi držanja zaliha i3. Troškovi nedostatka zaliha.

1. Troškovi pribavljanja zaliha –

nazivaju se još i troškovima porudžbine. Ovi troškovi predstavljaju troškove pribavljanja zaliha sirovina i materijala, kada se radi o trgovinskom preduzeću. U ovu grupu troškova ubrajaju se i troškovi pripreme proizvodnje, naročito ako se proizvodnja obavlja u proizvodnim serijama. Troškovi pribavljanja zaliha ili troškovi porudžbine, najpre obuhvataju administrativne troškove koji nastaju ispostavljanjem i evidentiranjem porudžbine, a zatim troškovi koji nastaju u vezi sa isporukom kao što su prijem, kontrola i smještaj sirovina, materijala i robe, odnosno evidentriranje i isplata faktura dobavljača.

2. Troškovi držanja zaliha – odnose se na sve troškove kojui su prouzroikovani postojanjem i držanjem zaliha u preduzeću. Neki od ovih troškova se ponašaju kao fiksni u odnosu na promene obima zaliha, dok drugi variraju srazmerno povečanju ili smanjenju zaliha.

3. Troškovi nedostatka zaliha – javljaju se zbog nedostatka sirovina i materijala, što može dovesti do prekida procesa proizvodnje i povećanja pojedinačnih i ukupnih troškova proizvodnje. Pri tome, ako se pojavi nedostatak zaliha gotovih proizvoda ili robe, onda se neće moći prihvatiti porudžbina što znači da će izostati prodaja koja bi dovela do povećanja finansijskog rezultata preduzeća. Shodno navedenom, propušteni prinos koji bi se ostavrio prihvatanjem i izvršenjem tih porudžbina predstavlja oportunitetni trošak nedostatka zaliha.

Optimalna veličina porudžbine

Pod optimalnom veličinom porudžbine podrazumeva se ona količina jednokratno nabavljenih sirovina, materijala ili roba koja obezbeđuje najniže ukupne troškove pribavljanja i držanja zaliha. Prema tome, optimalna veličina porudžbine minimizira ukupne troškove zaliha. S tim u vezi, neophodno je utvrditi koliko će se jedinica sirovina, materijala ili robe pribaviti plasiranjem jedne porudžbine da bi ukupni troškovi zaliha (troškovi porudžbine i troškovi držanja zaliha) bili minimalni.

S - Procenjena ukupna godišnja upotreba određene sirovine i materijala;

O - Procenjeni troškovi jedne porudžbine tj. držanja zaliha po jednoj porudžbini;

i - Procenjeni troškovi držanja zaliha u procentu od njihove nabavne vrednosti;

C - Nabavna cena zaliha po jedinici;Q - Veličina porudžbine u jedinicama;T - Ukupni troškovi zaliha.

S C x QT = —— x O + ———— x i Q 2

Optimalni momenat za =

Dnevna upotreba x Vreme izvršenja plasiranje porudžbine materijala porudžbine

Kada se upravljanje zalihama sirovina, materijala ili robe posmatra kao jedan povezani sistem, onda se kao konstitutivni elementi tog sistema, odnosno kao njegovi podsistemi mogu navesti sledeći:

- optimalna veličina porudžbine,- optimalni momenat za plasiranje porudžbine, i- evidencija nivoa zaliha.

Optimalni momenat za =

Dnevna upotreba x Vreme izvršenja plasiranje porudžbine materijala porudžbine

Kada se upravljanje zalihama sirovina, materijala ili robe posmatra kao jedan povezani sistem, onda se kao konstitutivni elementi tog sistema, odnosno kao njegovi podsistemi mogu navesti sledeći:

- optimalna veličina porudžbine,- optimalni momenat za plasiranje porudžbine, i- evidencija nivoa zaliha.

Pitanja za diskusiju