Evropski puls 29 - media.cgo-cce.orgmedia.cgo-cce.org/2013/06/CGO-Evropsk-puls-29.pdf · ubjedljivog trijumfa na parlamentarnim izborima, ... On je rekao da Brisel na "mapi puta"

E l e k t r on sk i m j e s e ~n i k z a e v r op sk e i n t e g r a c i j e - b r o j 2 9 , f e b rua r , 2 0 0 8 .

Evropski puls

AANNAALLIIZZAACrna Gora izme|uSrbije, Kosova ievropske politike

TTEEMMAA BBRROOJJAABura zbog

Prijedloga zakona osvojinsko-pravnimodnosima: mora li

Crna Gora da dozvolineograni~enu prodaju

zemlji{ta strancima

IINNTTEERRVVJJUUProf. dr

Gordana \urovi},potpredsjednica Vlade

Crne Gore zaevropske integracije

2Ev r op sk i pu l s N o 29

f e b rua r 2 0 0 8 . Ak tu e l n o s t i

PPEETTII PPUUTTKada je u septembru 2006, poslije

ubjedljivog trijumfa na parlamentarnimizborima, saop{tio da se povla~i sa dràvnihfunkcija Milo \ukanovi} je kao glavni razlognaveo da ̀ eli da se odmori, ostvari u biznisu,i rastereti dràvne institucije omogu}avaju}iim da sazriju i snose odgovornost za svojeodluke ne kriju}i se iza njegovog imena.

Iz njegovog okruènja su tvrdili da muje bilo dosta svega, da ne èli vi{e da trpi daon mora da rje{ava i najmanje probleme, ida èli da vidi kako }e dràva funkcionisatibez njega.

Poslije godinu i po zdravstvenih pro-blema premijera u ostavci @eljka [turanovi}a,ispostavilo se da Vlada, ipak, ne moè beznjega. Po nekim informacijama, \ukanovi}evpovratak na mjesto premijera, po peti put uzadnjih 17 godina, bio je jedini na~in da seizbjegnu sukobi u Demokratskoj partiji soci-jalista (DPS) jer njegovi saradnici samo njemupriznaju vrhovni autoritet.

Ali, od toga da se "{ef" vratio mnogo jeva`nije {to }e da radi, kako je zamislio dadalje ja~a slaba{ne institucije dràve, na kojina~in planira da ubrza pribliàvanjeEvropskoj uniji... Na primjer, bi}e zanimljivovidjeti da li mu je palo na pamet da kona~nopripremi istinski Zakon o spre~avanju kon-flikta interesa i po{alje ga Skup{tini na hitnousvajanje. To bi mogao biti test njegovespremnosti da do kraja sluì svojoj dràvi,tim prije {to je vlasnik tri kompanije i trenut-no raspolaè sa skoro 10 miliona eura,ste~enih na nedovoljno razja{njen na~in.

Dosada{nje najave iz DPS-a govore da}e se bazirati na ja~anje privrede, nova ula-ganja, razvoj energetskog sektora i sjeveraCrne Gore, gradnju auto-puta...

Odli~no zvu~i, pogotovo kada obe}avada u Crnoj Gori uskoro ne}e biti neza-po{ljenih. Ako to ostvari ima}e dobar razlogda na parlamentarnim izborima 2009. po-novo traì mandat od gra|ana da i daljevodi Vladu.

No, da li je dovoljno dobar ako je CrnaGora i dalje dru{tvo mo}nika sa institucijamana papiru koje se savijaju kako Milo i milovikaù. Pravila jednaka za sve ili "moderni"feudalizam?!

Ista dilema po peti put. N.R.

U P O D G O R I C I 2 1 . F E B R U A R A P O ^ E L I P R E G O V O R IC R N E G O R E I E U O L I B E R A L Z A C I J I V I Z N O G R E @ I M A

Dràvljani Crne Gore do kraja godinemogli bi putovati bez viza u 24 dràve

Schengen zone, nagovije{teno je 21. febru-ara u Podgorici, nakon po~etka pregovoraCrne Gore i EU o liberalizaciji viznog re-ìma.

Potpredsjednik Evropske komisijeFranko Fratini, koji je predvodio delegacijuEK, najavio je da }e Brisel tokom pregovo-ra svaku dràvu Zapadnog Balkana vredno-vati pojedina~no, istovremeno ocjenjuju}ida je Podgorica "postigla zna~ajne rezultate"u oblastima vezanim za ovaj proces.

"Mi }emo svaku zemlju posmatratipojedina~no, zavisno od zasluga. Zato samja danas ovdje. Mislim da je Crna Gorapostigla va`ne uspjehe i rezultate, kao {to jeusvajanje novog Ustava, borba protiv orga-nizovanog kriminala...", rekao je Fratini kojije sa premijerom u ostavci @eljkom [tura-novi}em otvorio prvi dijalog o liberalizaci-ji viznog reìma izme|u Crne Gore i EU.

On je rekao da Brisel na "mapi puta"ka liberalizaciji viznog reìma ocjenjujeuspjehe iz ~etiri podru~ja - bezbjednostli~nih isprava, borba protiv nelegalne imi-gracije, javna bezbjednost i kriterijumi kojise odnose na spoljnu politiku.

"Vi ste postigli zna~ajne rezulate u svimovim podru~jima", ocijenio je Fratini i pod-sjetio da }e u Crnoj Gori do kraja aprilapo~eti izdavanje novih biometrijskih paso{ai li~nih karata.

Ministar unutra{njih poslova SlovenijeDragutin Mate kazao je da je Crna Gora"napravila velike pomake, korake ka reorga-nizaciji ustavnog sistema i usvajanju evrop-skih standarda".

Mate, koji je u Podgoricu doputovaokao predstavnik dràve predsjedavaju}e EU,

ocijenio je da }e, tempom koji je postavilacrnogorska Vlada, pregovori "i}i vrlo brzo", teda }e u "dogledno vrijeme do}i do rje{enjakoje }e dovesti do bezviznog reìma".

[turanovi} je izjavio da su crnogorskidràvni organi posve}eni radu na libera-lizaciji viza i stvaranju uslova za njihovoukidanje sa zemljama EU.

"Po~etak pregovora o liberalizacijiviznog reìma izme|u EU i Crne Goreudahnu}e novu nadu na{im dràvljanima,koji su gotovo dvije decenije, iz poznatihrazloga, bitisali u neprirodnoj izolaciji odsvog prirodnog okruènja - Evrope", ocije-nio je [turanovi}.

[ef crnogorske diplomatije MilanRo}en smatra da je otvaranjem dijalogaupu}ena veoma va`na i ohrabruju}a poru-ka svim proevropskim strukturama u CrnojGori, prije svega gra|anima koji }e imatinajvi{e koristi.

Ministar unutra{njih poslova JusufKalamperovi} je rekao da }e "odnosi kojeimamo sa kabinetima Fratinija i Matea, nezato {to }e nam gledati kroz prste, pomo}ida ispunimo sve uslove i do kraja godineliberalizujemo vizni reìm".

On je rekao da je Fratini pokrenuoideju o bezviznom reìmu za dràveZapadnog Balkana i na tome radio "na-porno i hrabro i uspio da dobije podr{kusvih zemalja EU".

Sporazum o viznim olak{icama, kojipredvi|a olak{ano izdavanje viza zaodre|ene kategorije gra|ana - nau~nici,privrednici, studenti, novinari, politi~ari...,Crna Gora i EU potpisale su u oktobrupro{le godine.

N.R.

Crnoj Gori se smije{i bijela Schengen lista


f e b rua r 2 0 0 8 . S tav

Ukakvom je stanju socijaldemokratijau Evropi? Ne u najboljem, posebno

u pore|enju sa posljednjih nekolikodecenija. Do 2000. godine, 11 od 15dràva ~lanica EU su imale premijera izneke od partija lijevog centra. Danas ihima 4, nakon {to je Prodi podnioostavku u Italiji, a uskoro ih moè osta-ti samo tri, u zavisnosti od ishoda izbo-ra u [paniji - u tom pogledu imammalo vi{e optimizma. Uop{te govore}i,socijaldemokratama u Evropi ne ide ba{najbolje u posljednje vrijeme.

To ne zna~i da nema soci-jaldemokrata u evropskim vladama. Imanas u koalicionim vladama Holandije,Njema~ke i Belgije. U "Vladi svih tale-nata" Nicolasa Sarkozya ima i biv{ihsocijalista. Me|u novim dràvama ~lani-cama socijaldemokrate su na vlasti uBugarskoj, Ma|arskoj i Litvaniji. Od njihje, me|utim, jedino partija u Ma|arskojuspjela da zadrì vlast na prethodnimizborima, dok je u ê{koj soci-jaldemokratama zamalo uspjelo dado|u na vlast. Izgledi da }e se situacijapromijeniti su jo{ slabiji nakon {to suneki od najubjedljivijih lidera soci-jaldemokratskih partija u Evropi doìvjelineuspjeh: George Papandreou u Gr-~koj, Wouter Bos u Holandiji i HelleThorning-SSchmidt u Danskoj. Svi smovjerovali da su to na{e najmla|e, hari-zmati~ne i ubjedljive vedete. Dobro suse pokazali, ali nijesu uspjeli.

Da li je to posljedica nekog op{tegtrenda? Uo~ljivo je da u sistemu pro-porcionalne reprezentacije tradicionalnesocijaldemokratske partije gube svoje

bira~e koji prelaze partijama na ljevici idesnici, i da nijesu uspjele da osvojecentar.

U Njema~koj, krajnja ljevica posta-je sve popularnija na ra~un SPD-a. Unedavnim istraìvanjima javnog mnjenjaPartija ljevice je dobila 13-14% glasovau odnosu na samo 25% za SPD. Uizborima za Bundestag 2005. godineSPD je osvojio 34.2%, krajnja ljevicasamo 8.7%. Socijaldemokrate gubebira~e i u Italiji, Austriji, Gr~koj, pa ~aki u [vedskoj, koji prelaze populisti~kimpartijama krajnje desnice. Jean Marie LePen mo`da nije pro{ao tako dobro napro{lim predsjedni~kim izborima uFrancuskoj, ali neki tvrde da je Sarkozyjednako tvrdokoran populista kao LePen, koji ipak uspjeva da odrì pristo-jnu spolja{njost!

Uspon kranje desnice je propra}entalasom anti-imigrantske atmosfere{irom Evrope. Izborni sistem VelikeBritanije prikriva najo~iglednije tre-ndove, ali zato u toj zemlji sve manjeljudi izlazi na izbore. To su bira~i,posebno oni u ekonomski nerazvijeni-jim oblastima, koji su se u drugimzemljama okrenuli krajnjoj desnici ipopulisti~kim partijama, ili jednostavno

nemaju vi{e volje da izlaze na izbore. U ~emu je problem? Neki od njih

su strukturnog tipa: nestanak tradi-cionalne radni~ke klase i izumiranjesindikata (koji su primjetni svud uEvropi osim u skandinavskim zemljama:u Francuskoj su samo 3% radnika u pri-vatnom sektoru ~lanovi sindikata).Osjetna je i fragmentacija trì{ta rada nainsajdere i autsajdere. Tu je i rast nejed-nakosti me|u generacijama - mla|i pri-padnici radni~ke klase se vi{e ne pois-tovje}uju sa "radni~kim" partijama jersmatraju da im ove vi{e ne pruàjunikakvu za{titu.

Drugi problem je pitanje percepci-

je: ja~anje antiglobalizacionih stavova,{to se najbolje odslikava u propastievropskog ustava u Francuskoj iHolandiji, i zabrinutost zbog imigracijeu kontekstu evropskog pro{irenja su sveizraèniji.

No, nije ba{ sve protiv nas. Postojei pozitivni strukturni trendovi koji bi tre-bali i}i u prilog progresivnim politi~kimprogramima. Bira~i su obrazovaniji, imajuvi{e mogu}nosti, a tu je i napredak usmjeru rodne ravnopravnosti.

To su velike pobjede, ali ne}e bitilako suprotstaviti se generalnim tre-ndovima. Za{to laburisti~ka partija uVelikoj Britaniji pobje|uje dok ostalimaide tako lo{e? Tajna nije samo u tome{to su Novi laburisti uspjeli da razbijustrah od Laburista koji je optere}ivao tupartiju od samog po~etka. Novi laburistisu uspjeli da zemlji donesu barem desetgodina znatnih pobolj{anja u javnomsektoru {to je posljedica ogromnihinvesticija: to je ne{to stvarno, opipljivo.

PSOE u {paniji je i dalje na vrhupopularnosti pod vo|stvom Jose LuisaZapatera. Ako bi se njegov uspjehmogao opisati u par rije~i, rekli bismoda je od svoje partije napravio "mode-rnu partiju".

Iz ovih uspje{nih primjera trebaizvu}i pouku. Socijaldemokrate moguuspjeti samo ako budu imale ubjedljiveplanove za budu}nost. Moramo se vi{epotruditi da stvorimo strategije i politikekoje }e predstavljati pravi odgovor nastrukturne promjene i izazove kojidanas ~ine osnovu politi~kog ìvota.

Iz govora Rogera Liddlea, potpred-sjednika londonske NVO "Policy net-work", na prezentaciji zajedni~ke mreèza kreiranje politika i savjeta fondacijeFriedrich Ebert o budu}nosti evropskesocijaldemokratije, 7. - 8.02. 2008,Arundel House, London

P O G L E D I Z E V R O P E

Roger Liddle

BBuudduu}}nnoosstt eevvrrooppsskkee ssoocciijjaallddeemmookkrraattiijjee??

UUoo~~lljjiivvoo jjee ddaa uu ssiisstteemmuu pprrooppoorrcciioonnaallnnee rreepprreezzeennttaacciijjee ttrraaddii-cciioonnaallnnee ssoocciijjaallddeemmookkrraattsskkee ppaarrttiijjee gguubbee ssvvoojjee bbiirraa~~ee kkoojjii pprreellaazzeeppaarrttiijjaammaa nnaa lljjeevviiccii ii ddeessnniiccii,, ii ddaa nniijjeessuu uussppjjeellee ddaa oossvvoojjee cceennttaarr

4Evr op sk i pu l s N o 29

f e b rua r 2 0 0 8 . T ema b r o j a

Da li dràvljanima Evropske unije(EU) ili svim strancima treba

omogu}iti da postanu vlasnicinekretnina u Crnoj Gori? Da li jevladin tim ispregovarao lo{e kada jeSporazumom o stabilizaciji ipridruìvanju (SSP) predvidio danakon njegovog stupanja na snagudràvljani EU mogu kupovatizemlji{te pod istim uslovima kao idomicilno stanovni{tvo, ako se imau vidu da se ve}ina novih ~lanicaEU izborila da to pravo, napoljoprivedne ili povr{ine pod{umom, Evropljani dobiju pet dosedam godina nakon prijema u~lanstvo? Da li bi potpuna liberal-izacija trì{ta nekretnina dovela doinvesticionog buma ili bi samopove}ala ionako preveliki spoljnotr-govinski deficit? Da li dràva pojed-incu moè odrediti kome }e prodatisvoju zemlju? Da li se liberalizaci-jom otvara prostor da tajkuniisparceli{u zemlji{ne povr{ine pre-duze}a koja su kupili posimboli~nim cijenama da bi ih pro-dali strancima za mnogostruko vi{eiznose?

To je dio dilema koji je otvoriovladin Prijedlog zakona o svojinsko-pravnim odnosima kojim je pred-vi|eno da strani dràvljani, podistim uslovima kao i crnogorski,

mogu postati vlasnici nekretnina.O zna~aju ovog pitanja najbo-

lje svjedo~i podatak da se 53% odoko 900 miliona eura direknihstranih invsticija 11 mjeseci pro{legodine odnosio na ulaganja unekretnine.

Za taj isti period iz Crne Goreodlilo se 450 miliona eura od ~egase tri ~etvrtine odnosi na nekret-nine. Iz ovih podataka moè sezaklju~iti da Crnogorci koji prodaju|edovinu rado odlu~uju da kupenekretnine negdje drugdje,vjerovatno u Beogradu ili Novom

Sadu, te da najve}i dio tro{e najavnu potro{nju, a ne nove investi-cije koje bi mogle smanjitispoljnotrgovinski deficit i pove}atizapo{ljenost.

Pod pritiskom Socijaldemo-kratske partije koja se protivi izjed-na~avanju fizi~kih stranih lica sadoma}im kada je u pitanjuvlasni{tvo nad nepokretnostima,prvenstveno zbog sve ve}eg brojaruskih kupaca, Vlada je povuklaPrijedlog zakona o kojem bi trebaloda se raspravlja na redovnomskup{tinskom zasjedanju koje

B U R A Z B O G P R I J E D L O G A Z A K O N A O S V O J I N S K O - PP R A V N I M O D N O S I M A : M O R A L IC R N A G O R A D A D O Z V O L I N E O G R A N I ^ E N U P R O D A J U Z E M L J I [ T A S T R A N C I M A

Put u haos iliekonomski bum

Pi{e: Vladan @ugi}

Sve novije ~lanice EU nastojale su u pregovorima sa EK da oro~e prodajunekretnina strancima, bilo da je rije~ o vikend ku}ama ("secondary resi-

dences") ili zemlji{tima od privrednog zna~aja, pri ~emu je najbolje ispregovar-ala Malta.

Na tom ostrvu vikendicu ne moè kupiti osoba koja u toj dràvi nijeìvjela najamnje pet godina, ali to se odnosi i na malte{ke dràvljane koji ìveizvan granice. Kad cijena stana prelazi 70 hiljada eura, ili za ku}e koje su iznad116,5 hiljada, Malta je du`na odobriti kupovinu dràvljanima EU, osim ako jerije~ o nekretninama od istorijskog zna~aja.

Restriktivno zakonodavstvo za sticanje poljoprivrednog i {umskog zemlji{tana razdoblje od 7 do 12 godina nakon ulaska u EU uspjele su zadràti Poljska,Slova~ka, ê{ka, Ma|arska, Bugarska, Rumunija, Estonija, Litvnija i Letonija,dok su petogodi{nju odlaganje za liberalizaciju trì{ta vikendica dobile Poljska,Ma|arska, ê{ka, Rumunija, Kipar i Bugarska. Slovenija je uspjela izboritiza{titnu klauzulu do 2011. godine.

Restiktivno zakonodavstvo zadràle su i neke stare ~lanice EU, pri ~emu utome prednja~e Danci i Finci, u podru~ju Alanskih ostrva.

Stranci u Danskoj ne mogu kupiti ku}u, ako makar pet godina nemajuboravi{te u toj dràvi, a stranac ne moè postati vlasnik zemlje. To izuze}e odprimjene pravila EU, Danska nije izborila u pregovorima za ~lanstvo, nego rani-je, u vrijeme dogovora o ratifikaciji Ugovora iz Mastrihta.

MMMMAAAALLLLTTTTAAAA SSSSEEEE NNNNAAAAJJJJBBBBOOOOLLLLJJJJEEEE SSSSNNNNAAAA[[[[LLLLAAAA



po~inje 1. marta 2008.godine. U ovom trenutku izgleda da

Skup{tina ne}e usvojiti Vladin prijed-log u prvobitnom obliku jer je,prema Ustavu, za zakone koji se ti~uutvr|ivanja svojine prava stranacapotrebna dvotre}inska ve}ina.

Protiv potpune liberalizacijatrì{ta nekretnina je i Pokret zapromjene (PzP) u kojem smatrajuda neke resurse, poput onih na pri-morju, ne treba prodavati, negokroz koncesije ograni~iti njihovokori{}enje na odre|en broj godina.

Prema vaè}em zakonodavstvu,nekretnine u Crnoj Gori mogla sudo sada posjedovati samo strana

pravna lica. Me|utim, nije tajna dasu mnogi stranci u dogovoru ili uzpomo} crnogorskih dràvljanazloupotrijebili tu mogu}nost tako{to su registrovali firmu, kupilizemlji{te, da bi nakon njegovoguknjiènja likvidirali preduze}e. Upojedinim op{tinama vlasni{tvo nadnekretninom ~ak se moglo direktnoknjiìti na strana fizi~ka lica. Zbogtoga je Upravni sud, po privatnojtu`bi, ocijenio da "strano fizi~ko licekoje ne obavlja privredu djelatnostu Crnoj Gori, prema Zakona oosnovama svojinsko-pravnih odno-sa, ne moè ste}i pravo svojine nazemlji{tu", ali nije poznato da sudràvni organi po~eli sprovoditiodluku tog suda.

Prilikom screening-a crnogor-skog zakonodavsta, Evropska ko-misija (EK) }e prvo dati ocjenuuskla|enosti, a zatim }e o svojin-skim pravima dràvljana EU bitirije~ima tokom pregovora opoglavlju Sloboda kretanja roba ikapitala. To je, pokazala je praksa,jedno od teìh poglavlja pregovoraza dràve, poput Kipra ili sadaHrvatske, koje ne èle da se takolako odreknu upravljanja nad svojimnekretninama, iako evropskozakonodavstvo jasno nalaè da svidràvljani EU imaju ista prava.

EK, kako je Evropskom pulsusaop{teno, ne}e se baviti ovim

zakonom u ovoj fazi integracijaCrne Gore. SSP predvi|a da "CrnaGora dràvljanima ~lanica EUobezbjedi nacionalni tretman kadaje rije~ o sticanju nekretnina nanjenoj teritoriji".

Potpredsjednica Vlade zaevropske integracije i {efica prego-vara~kog tima prof. dr GGoorrddaannaa\\uurroovvii}} na sjednici Vladi izuzela jemi{ljenje prilikom usvajanja Zakonao svojinsko-pravnim odnosima jer"njime nije predvi|en uslov reci-prociteta uz odredbu da strancimogu ste}i vlasni{tvo nadzemlji{tem u Crnoj Gori".

Ona je isto uradila i prilikomusvajanja prijedloga zakona odràvnoj imovini smatraju}i da zonemorske obale i dràvnih {umamoraju ostati dràvno vlasni{tvo.

"Nad tim javnim dobrimazakonom treba omogu}iti samo dase mogu sticati posebna pravakori{}enja (koncesija, BOT, zakup idrugi ugovorni modaliteti)", kazalaje \urovi}eva.

Me|utim, generalni sekretarUdruènja pravnika BBrraanniissllaavvRRaadduulloovvii}} smatra da poziv na insti-tut reciprocita "nije argumentposebne teìne".

"Postavlja se pitanje da li CrnaGora sa 13.812 km2 teritorije moè

Predrag Stamatovi}

foto

VIJE

STI

Branislav Radulovi}

foto

VIJE

STI



samo kroz institut uzajamnostibraniti svoje interese. U slu~aju kaonpr. sa Rusijom smisao njegovogpostojanja je obesmi{ljen", naveo jeRadulovi}.

On kaè da su druge dràve "samnogo vi{e osjetljivosti pregovaraleprilikom zaklju~enja SSP" tako dasu ugradile za{titne mehanizme, kao{to je slu~aj sa Maltom.

"Crna Gora, u cilju privla~enjastranih investicija, treba da afirmi{einstitut koncesija kao {to je touradila Bugarska. Bugarska nijerasprodala svoju imovinu ve} je sainostranim investitiorima potpislaugovor o koncesiji na 99 godina,~ime ne samo da nije otu|ila vla-sni{tvo nad zemljom, ve} je ionemogu}ila njegovu prenamjenu ifiktivnu kupovinu sklopljenu samoradi dalje preprodaje zemlji{ta",kazao je Radulovi}.

Za razliku od njega, savjetnik uMinistarstvu finansija PPrreeddrraaggSSttaammaattoovvii}} smatra da dràva nemapravo da privatnim subjektimaograni~ava pravo svojine koje se,izme|u ostalog, sastoji i od pravada njome raspolaè, odnosno daodlu~i da li }e je prodati. On pita"ko ima pravo da zaustavi daljirazvoj i priliv stranih investicija",

podsje}aju}i da je po osnovuporeza na promet nepokretnostibudèt pro{le godine prihodovao40 miliona eura.

Profesor Ekonomskog fakultetadr BBoo`̀oo MMiihhaaiilloovvii}} je mi{ljenja dane treba praviti razlike izme|udoma}ih i stranih dràvljana natrì{tu nekretnina, naro~ito, sadakada Crna Gora ide ka EU.

"Usvajanje zakona moè imatisamo pozitivne posljedice, jer se svegranice bri{u i mi moramo biti diotoga. Suprotstavljanje bi imalo ne-gativne ekonomske i dru{tveneposljedice", ocijenio je Mihailovi}.

On, ipak podvla~i, da nekeklju~ne lokacije treba za{tititi ukorist dràve.

"Mora se znati {to je njenstrate{ki interes... Treba ostaviti zlat-nu akciju. Lokacije od strate{kogzna~aja, kao {to su primorje i @a-bljak treba dati u zakup na 99 god-ina, a neke druge prodavati", kazaoje Mihailovi}.

Predsjednik Unije poslodavacaPPrreeddrraagg MMiittrroovvii}} upozorava dadràva dobro treba da obrati pa`njuna uporedna iskustva evropskih, alii zemalja u regionu.

"U praksi se, naime, de{avaloda u zemljama sa liberalnim za-konima do|e do tzv. 'ekonomskogterorizma', odnosno, da se iznovcem iz sive i crne zone iz inos-transtva kupi ogroman broj kvadra-ta zemlji{ta. Takvi liberalni zakoninaro~ito su opasni za male zemljekao {to je Crna Gora i mislim da bidràva to trebala da ima u vidu",smatra Mitrovi}.

Druga organizacija poslodavaca,Montenegro biznis alijansa (MBA),me|utim, podràva rje{enje kojimse strancima omogu}ava kupovinazemlji{ta, ocjenjuju}i da je stav pro-tivnika potpune liberalizacije trì{tanekretnina anahron i da vu~ezemlju unazad, nude}i stanovnicimademago{ka rje{enja.

Hrvatska nije otvorila pregovore o slobodnom kretanju kapitala jer su tokomscreening-a zakonodavstva, prije dvije godine, eksperti EK zaklju~ili da

imovinski zakoni nijesu u skladu s evropskim standardima.Uprkos upozorenjima iz EU, zvani~ni Zagreb jo{ nije pristupio korjenitim

promjenama koje bi omogu}io da, kako je formulisala EK, "gra|ani zemalja EUuìvaju neophodna prava koja bi im omogu}ila otkup nekretnina u Hrvatskoj."

Prema SSP i drugim sporazumima sa EU, Hrvatska bi liberalizaciju trì{tanekretnina trebala zavr{iti do 2009.godine.

Dràvljani Njema~ke, Belgije, Velike Britanije, Francuske, Holandije i{panije mogu kupovati nekretnine u Hrvatskoj na temelju reciprociteta.

Me|utim, procjenjuje se da zbog administrativnih zavrzlama transakcijamoè potrajati i dvije godine, pa strani dràvljani pribjegavaju bròj, ali sku-pljoj opciji. Oni osnivaju preduze}a u Hrvatskoj koje onda bez ograni~enjakupovati nekretnine.

Procjenjuje se da je u Hrvatskoj u posljednjih pet godina strancima proda-to oko 3,500 nekretnina. Strani gra|ani i preduze}a ne mogu pribavitivlasni{tvo nad poljoprivrednim i {umskim zemlji{tem u Hrvatskoj.

ZZAAGGRREEBB NNEE DDAA OORRAANNIICCEE II [[UUMMEE


f e b rua r 2 0 0 8 . I n t e rv j u

Autonomno je pravo svake dràveda, poslije potpisivanja Spora-

zuma o stabilizaciji i pridruìvanju(SSP) i uspje{nog starta Privremenogsporazuma, sama odlu~i kada jenajbolje da podnese zahtjev za ~la-nstvo, tj. kada je spremna da u|e u"borbu" za kandidaturu, ocijenila jeprof. dr GGoorrddaannaa \\uurroovvii}}, potpred-sjednica Vlade Crne Gore za evro-pske integracije.

U intervjuu za Evropski puls onaje kazala da je nakon toga inicijativana institucijama EU, prvenstveno naEvropskoj komisiji, da taj proces iomogu}i, time {to }e pripremiti pri-jedlog Upitnika i sve ostale povezaneaktivnosti.

KKaakkoo iizzgglleeddaa VVaa{{ ppllaann rraaddaa zzaa22000088.. ggooddiinnuu ii {{ttoo jjee VVaa{{ ggllaavvnnii cciilljjkkoojjii `̀eelliittee ddaa bbuuddee ddoossttiiggnnuutt ttookkoommoovvee ggooddiinnee??

Kada je rije~ o evropskoj inte-graciji Crne Gore planovi su jasni:usvajanje Nacionalnog programa zaintegraciju (NPI) Crne Gore u EU zaperiod 2008 - 2012, puna posve-}enost ispunjavanju obaveza izPrivremenog sporazuma, pregovori ovisa-free reìmu za slobodno puto-vanje na{ih gra|ana u zemljeSchengenskog sporazuma, podno-{enje zahtjeva za punopravno ~la-nstvo u EU i priprema za Upitnikkoji slijedi nakon odluke Savjeta ootpo~injanju procesa za sticanje sta-tusa zemlje kandidata. Tako|e, iintenzivan politi~ki dijalog sa EU i sazemljama procesa stabilizacije ipridruìvanja. Istovremeno, primjenaSporazuma i NPI zna~i}e jo{ vi{esvakodnevnog posla na pripreminovih propisa u na{im resorima, kao

i ja~anju instrumenata za kvalitetnuprimjenu politika.

DDaa llii ssttee vvee}} oossttvvaarriillii kkoonnttaakk-ttee ssaa VVllaaddoomm RReeppuubblliikkee SSlloovveenniijjee,,kkoojjaa ddoo jjuunnaa pprreeddssjjeeddaavvaa EEUU ii ddaa lliiiimmaattee nneekkii kkoonnkkrreettaann pprriijjeeddlloogg zzaabbllii`̀uu ssaarraaddnnjjuu ii sslloovveennaa~~kkuu ppooddrr{{kkuuCCrrnnoojj GGoorrii??

Svakako, oni su upoznati sana{om evropskom agendom za ovugodinu. Saradnja je posebno oja~anai kroz twinning program, koji seuspje{no realizuje ve} dvije godinekroz saradnju na{ih administracija uoblasti ja~anja kapaciteta za procesevropskih integracija. Kao {to smo io~ekivali, slovena~ki parlament jeratifikovao i na{ Sporazum sa EU.

NNaajjaavviillii ssttee ddaa }}ee VVllaaddaa uupprrvvoojj ppoolloovviinnii 22000088.. ggooddiinnee pprreeddaattiizzaahhttjjeevv zzaa ~~llaannssttvvoo uu EEUU.. [[ttoo `̀eelliitteekkoonnkkrreettnnoo ttiimmee ddaa ppoossttiiggnneettee??

Na{a Skup{tina je usvojilaRezoluciju o ispunjavanju obaveza uokviru SSP-a, i u tom dokumentupozvala Vladu da podnese aplikaci-ju za ~lanstvo u EU u prvoj polovi-

ni 2008. godine. Taj poziv omo-gu}ava da se ispod na{eg pismenog,formalnog zahtjeva za punopravno~lanstvo u EU na|u potpisi i pred-sjednika Crne Gore, i predsjednikaSkup{tine i predsjednika Vlade, {todaje posebnu, specifi~nu teìnuna{oj aplikaciji. A tre}i dokument,koji je tako|e pripremljen, pred-stavlja Memorandum o namjeramaVlade u toj oblasti, odnosno jo{jednu potvrdu na{e posve}enostiprocesu integracija i ispunjavanjuobaveza po Sporazumu, kojiuklju~uje i ispunjavanje svih kratko-ro~nih preporuka iz dokumentaEvropsko partnerstvo za Crnu Goruiz januara 2007. godine, izradu isprovodjenje NPI, punu primjenuPrivremenog sporazuma i dalji radna harmonizaciji zakonodavstva.Danom potpisivanja SSP-a to jenajavio i predsjednik Vlade, a posli-je toga i svi ~lanovi Vlade, prilikomzvani~nih susreta na najvi{em nivousa predstavnicima dràva ~lanica EUi evropskih institucija. To se od nas,na odre|eni na~in, i o~ekuje.

KKaakkoo gglleeddaattee nnaa iizzjjaavvuu eevvrroo-ppsskkoogg kkoommeessaarraa zzaa pprroo{{iirreennjjee OOlllliiRReehhnnaa kkoojjii jjee,, ppoovvooddoomm nnaajjaavveezzaahhttjjeevvaa zzaa ~~llaannssttvvoo,, kkaazzaaoo ddaa CCrrnnaaGGoorraa pprreevvaasshhooddnnoo ttrreebbaa ddaa ssee bbaazzii-rraa nnaa iizzppuunnjjeennjjuu oonnooggaa {{ttoo jjeepprreeuuzzeellaa iizz SSSSPP-aa??

Njegove najva`nije poruke sukonstruktivne, jer "priznaje" da jeCrna Gora u 2007. godini "ostvarilazna~ajan napredak", tj. da je pot-pisala SSP, usvojila Ustav, startovaoje Privremeni sporazum, kao i da"shvata da Crna Gora teì da dobi-je status zemlje kandidata" i da , uz

P R O F . D R G O R D A N A \ U R O V I ] , P O T P R E D S J E D N I C A V L A D E C R N E G O R E Z AE V R O P S K E I N T E G R A C I J E

Gordana \urovi}

Mi najbolje znamo kada smo spremni da u|emo u borbu za kandidaturu

foto

VIJE

STI


f e b rua r 2 0 0 8 . I n t e rv j u

to, "Crna Gora igra konstruktivnuulogu u regionu", kao i da "imapotencijal da nastavi trenutniuspje{ni kurs prema politi~koj stabi-lnosti i ekonomskom i dru{tvenomrazvoju".

Korektno, ali i sveobuhvatno,istakao je glavne segmente ukupnepolitike koje treba dalje unapredjivatii o ~emu se u najmla|oj evropskojdràvi treba posebno voditi ra~una unarednom periodu. Oni su vi{ena~elni, ali svakako va`ni.

VVii ssttee rraanniijjee,, ppoovvooddoommnneezzaaddoovvoolljjssttvvaa pprreeddssttaavvnniikkaa EEKK {{ttooSSttrraatteeggiijjaa rraazzvvoojjaa eenneerrggeettiikkee nniijjeeppoossllaattaa uu BBrriisseell nnaa rreevviizziijjuu pprriijjeennjjeennoogg uussvvaajjaannjjaa,, rreekkllii ddaa ssee nniijjeeppoottrreebbnnoo ppoozziivvaattii nnaa SSSSPP kkaaddaa oonnjjoo{{ nniijjee ssttuuppiioo nnaa ssnnaagguu.. SS oobbzziirroommddaa jjee bbiilloo ddiissoonnaannttnniihh ttoonnoovvaa uu vveezziissaa ttiimm ppiittaannjjeemm,, kkaakkaavv jjee uuoopp{{ttee ssttaavvVVllaaddee - ddaa llii SSSSPP zzaa CCrrnnuu GGoorruu vvaa`̀iivvee}} ssaaddaa iillii nnee??

Mislim da je stav EK premausvojenoj Strategiji razvoja ene-rgetike Crne Gore najbolje predstav-ljen u izjavi komesara za energetikuprilikom posjete ministra GGvvoozzddee-nnoovvii}}aa njegovom direktoratu, krajemjanuara ove godine. KomesarPiebalds je podrào usvajanje doku-menta, posebno isti~u}i zna~ajdugoro~nog okvira, isticanje zna~ajasigurnosti snabdjevanja, podsticajinvestitorima, kao i, dijelom, dopri-nos ublaàvanju klimatskih promje-na. Podrào je Vladu u naporima na

unaprije|enju politike u oblastienergetike. U koordinaciji sa Dele-gacijom EK u Crnoj Gori, mi o~e-kujemo da ocjene o Strategiji dobi-jemo i u pismenoj formi, kao i dazajedno sa predstavnicima EK radi-mo na izradi Akcionog plana zaimplementaciju Strategije u nare-dnim mjesecima. Crna Gora usva-janjem Strategije u ovoj va`noj obla-sti, poslije vi{e godina unutra{njegdijaloga o ovom dokumentu, nijeprekr{ila ni jednu odredbu Spora-zuma o stabilizaciji i pridruìvanju.Mi imamo veoma dobru saradnju saDelegacijom EK u Podgorici.

[[ttoo mmiisslliittee oo ttvvrrddnnjjaammaa nneekkiihhppoolliittii~~aarraa iizz SSrrbbiijjee ((gg.. SSvviillaannoovvii}})) ddaaccee BBrriisseell ""ttrraa`̀iittii"" ddaa CCrrnnaa GGoorraa,, SSrrbbiijjaaii AAllbbaanniijjaa zzaajjeeddnnoo aapplliicciirraajjuu zzaa~~llaannssttvvoo,, {{ttoo nnaaggoovvjjee{{ttaavvaa ddaa jjeerraassppoolloo`̀eennjjee ddaa ssee oovvee zzeemmlljjeezzaappaaddnnoogg BBaallkkaannaa nnee ttrreettiirraajjuu ppoojjee-ddiinnaa~~nnoo pprriilliikkoomm ddaalljjeegg pprriiddrruu`̀iivvaannjjaaUUnniijjii??

Ne znam ko }e {ta traìti iz uglarazli~itih analiti~ara regiona, ali znam{to smo mi najavili da }emo traìti ida to Brisel veoma dobro zna i razu-mije. Slaèm se da je region veomavaàn aspekt ukupnog procesa inte-gracija, ali se ipak svaka zemlja moraocjenjivati na bazi sopstvenih preg-nu}a i ostvarenih evropskih koraka.

UU ookkvviirruu CCDDPP-aa ffoorrmmiirraannaa jjeepprrvvaa bbaazzaa ppooddaattaakkaa ppootteenncciijjaallnniihhnnaacciioonnaallnniihh eekkssppeerraattaa kkoojjii bbii mmoogglliippoommooccii bbrr`̀eemm ppuuttuu kkaa EEUU.. KKaakkoo

nnaammjjeerraavvaattee ddaa iisskkoorriissttiittee uusslluuggeeoonniihh kkoojjii ssuu ssee pprriijjaavviillii ii kkaakkoo nnaamm-jjeerraavvaattee ddaa tteessttiirraattee nnjjiihhoovvoo zznnaannjjee??

Vlada Crne Gore je, uz podr{kuPrograma za razvoj kapaciteta (CDP),izgradila bazu podataka nacionalniheksperata u zemlji i inostranstvuspremnih da pomognu u procesuevropskih integracija. Cilj je da seprepoznaju, objedine i koordinirajusvi nacionalni administrativni,politi~ki, stru~ni i intelektualnipotencijali, kako bi na taj na~in svisegmenti dru{tva u~estvovali u pro-cesu reformisanja dràve, zakono-davstva i ekonomije, {to }e na krajuvoditi ka ~lanstvu Crne Gore uEvropskoj uniji. Baza podataka imaukupno: 104 eksperta, od ~ega jediplomaca 40, magistara 45 i dokto-ra 19.

Oni su specijalizovani u slje-de}im oblastima: arhitektura 2,bezbjednost 2, ekologija 17, eko-nomija 29, informaciono dru{tvo 3,integracije 24, ljudska prava 5,mediji 1, me|unarodno pravo ime|unarodni odnosi 4, obrazovanje1, poljoprivreda 12, prava manjina1, pravo 1, saobra}aj 3, socijalnapolitika 1, standardizacija 1, statisti-ka-demografija 1, turizam 2 izdravstvo 6. Od ukupnog broja 83ìve u Crnoj Gori, a u inostranstvunjih 21.

II ggddjjee }}eettee iihh aannggaa`̀oovvaattii??Prvi nacionalni konsultant je

angaòvan u Ministarstvu turizma iìvotne sredine, kao i u Ministarstvupravde. Kratkoro~no, mnogi suangaòvani na pripremi potpoglavljaNacrta nacionalnog programa zaintegraciju.

Radi podr{ke izradi NPI, CDP iPARIM projekat su, u periodu odoktobra do decembra 2007. godine,angaòvali preko 25 me|unarodniheksperata koji su pokrili oko 20poglavlja acquis communitaire-a,odnosno pomagali ministarstvima igrupama za evropske integracije.

NN.. RRUUDDOOVVII]]

Stupio je na snagu izmijenjeni zakon o zaradama dràvnih slu`benikakoji Vam omogu}ava da nagradite one slu`benike koji se pokaù najkorisniji-ma. Koliku }ete platu odrediti slu`benicima u svom kabinetu i Sekretarijatu zaevropske integracije koji se isti~u i imaju neophodna znanja?

Plate su malo pove}ane i to je dobro. Sad idemo u drugu fazu, da se dodat-no nagrade oni koji najvi{e doprinose. Vidje}emo kakva }e biti prva iskustva. Usvakom slu~aju, po{to ima toliko posla, lako je, na osnovu rezultata rada, zaklju~itiko je, na konkretnom poslu, dao doprinos iznad o~ekivanog i doprinos znatno ve}inego neko drugi.

LLAAKKOO ]]EEMMOO VVIIDDJJEETTIIKKOO NNAAJJVVII[[EE RRAADDII


f e b rua r 2 0 0 8 . Ana l i z a

Jedna od pretpostavki u diplomatskim kru-govima u Crnoj Gori bila je da se lider

vladaju}e Demokratske partije socijalista(DPS) Milo \ukanovi}, izme|u ostalog, vra}ana premijersku poziciju da bi Crna Gorapro{la bez ve}ih unutra{njih turbulencijakada prizna nezavisnost Kosova. Navodno,bio je potreban neko sa nespornim autorite-tom ko }e obznaniti svijetu, Kosovu i"bratskoj Srbiji" da }e Podgorica uspostavitidiplomatske odnose sa Pri{tinom, a da nakontoga ne do|e do unutra{nje politi~ke krize,uàrenih tenzija, nekontrolisanih demo-nstracija... Ovako, vjerovatno se ra~una da}e se bijes dijela javnosti iz srpskognacionalnog korpusa usmjeriti direktno samona \ukanovi}a, koji je pokazao da je i izmnogo opasnijih i neizvjesnijih situacijaizlazio netaknut. Uz to, zapadu je potrebanneko ko }e nedvosmisleno saop{titi da "CrnaGora uvaàva realnost" i ko }e mo}i da senosi sa o{trom reakcijom Beograda. Jer,zna~aj odluke najmo}nijih zemalja svijeta dapriznaju Kosovo kao nezavisnu dràvu bio bidonekle umanjen ako ih ne bi slijedile zeml-je regiona.

Da je ve} iskalkulisao odgovor napitanje {to Crna Gora dobija, a {to gubiuvaàvanjem nezavisnosti Kosova \ukanovi}je pokazao jo{ u januaru, kada je bio kate-gori~an da Podgorica namjerava da sara|ujesa Pri{tinom u punom kapacitetu.

On je tada saop{tio da }e "u kona~niciCrna Gora, kao i sve zemlje regiona, priznatinezavisno Kosovo".

"Mi smo se opredijelili da budemo dioEvropske unije i mora}emo ispo{tovati njeneodluke. Naravno, Crnoj Gori ne pripadauloga barjaktara kada je nezavisno Kosovo upitanju i svakako ne}e hitati da ga prizna.

No, u kona~nici }e to uraditi kao i ostalezemlje regiona", poru~io je \ukanovi},napominju}i da je Crna Gora zainteresovanaza postizanje odrìvog rje{enja kosovskogpitanja, koje }e garantovati stabilnost regiona.

Nekoliko dana ranije iz MIP-a jesaop{teno da }e Crna Gora "u saradnji ikoordinaciji sa partnerima iz EU i me|una-rodne zajednice, kada za to do|e vrijeme,prona}i pravi, svoj odgovor na kosovskopitanje".

Jasna je pozicija Vlade Crne Gore - ne

èle da se zamjere Briselu i Va{ingtonu, aliisto tako moraju da odvagaju kako da {to jemanje mogu}e naljute Beograd. Eventualnuljutnju Pri{tine anulirali su najavom da }epriznanje svakako sti}i, sada samo ostajepitanje kada. Prema nekim procjenama, neprije nego {to se okon~aju aprilski predsje-

dni~ki izbori kako kandidat DPS-a FilipVujanovi} ne bi izgubio potencijalne glasovedijela Srba iz Crne Gore. I sigurno ne prijenego {to to u~ine ostale zemlje regiona.

Sam Vujanovi} upozorava da Podgoricane treba ishitreno da se odredi prema

Kosovu jer mora voditi ra~una o svojimunutra{njim interesima.

"Nas niko ne forsira da se izja{njavamo.Ne vidim da ima potrebe da se izja{njavamou nekom ishitrenom, nedovoljno opreznom inedovoljno osmi{ljenom sadràju i ne razu-mijem za{to se unutar Crne Gore o~ekujeneko ishitreno izja{njavanje kad Crna Goranikada nije vodila neopreznu i ishitrenu poli-tiku", smatra Vujanovi}.

Iz opozicionih stranaka, mimo Pokretaza promjene (PzP), upozoravaju vlast da joj

slu~ajno ne padne na pamet da okrene le|aSrbiji i zahtijevaju skup{tinsku raspravu.

"Pitanje je {to dobija Crna Gora pri-znanjem Kosova? Dobijamo bolje me|usus-jedske odnose - nemojte molim vas. CrnuGoru niko ne pritiska... Nije na meni datuma~im poteze drugih zemalja, ali jeste da

u~inim sve da Crna Gora ne u~ini ne{to {toje nikada oprati ne}e u istoriji", kaè pred-sjednik Socijalisti~ke narodne partije (SNP)Sr|an Mili}.

Pred vla{}u Crne Gore je naizglednemogu} zadatak - da pomiri èlje i strastisvojih 32% Srba i 7% Albanaca. Za po~etak,sugerisala je Albancima da se ne raduju najavnim mjestima, dok su Srbi protestvovaliispred Skup{tine, valjda zato {to ih je mnogovi{e. Na kraju, vjerovatno }e ~ekati da vri-jeme u~ini svoje i uraditi ono {to od njetraè vode}e ~lanice EU i SAD, od kojihzavisi crnogorska perspektiva i ostvarenje dvastrate{ka cilja - u~lanjenje u NATO i EU.

Ostaje samo pitanje {to }e se u nare-dnih nekoliko godina de{avati sa regiona-lnom saradnjom kada se Srbija na|e usituaciji da svi njeni susjedi priznaju daKosovo vi{e nije dio Srbije. A regionalnasaradnja je preduslov za pridruìvanje EU.

N. RUDOVI]

DDaa jjee vvee}} iisskkaallkkuulliissaaoo ooddggoovvoorr nnaa ppiittaannjjee {{ttoo CCrrnnaa GGoorraa ddoobbiijjaa,, aa{{ttoo gguubbii uuvvaa`̀aavvaannjjeemm nneezzaavviissnnoossttii KKoossoovvaa \\uukkaannoovvii}} jjee ppookkaazzaaoojjoo{{ uu jjaannuuaarruu,, kkaaddaa jjee bbiioo kkaatteeggoorrii~~aann ddaa PPooddggoorriiccaa nnaammjjeerraavvaa ddaassaarraa||uujjee ssaa PPrrii{{ttiinnoomm uu ppuunnoomm kkaappaacciitteettuu

JJaassnnaa jjee ppoozziicciijjaa VVllaaddee CCrrnnee GGoorree - nnee `̀eellee ddaa ssee zzaammjjeerree BBrriisseelluuii VVaa{{iinnggttoonnuu,, aallii iissttoo ttaakkoo mmoorraajjuu ddaa ooddvvaaggaajjuu kkaakkoo ddaa {{ttoo jjee mmaannjjeemmoogguu}}ee nnaalljjuuttee BBeeooggrraadd

C R N A G O R A I Z M E \ U S R B I J E , K O S O V A I E V R O P S K E P O L I T I K E

KKrriivvuuddaavvaa ssttaazzaa iinntteerreessaa

Sa protestnog skupa prosrpske opozicije u Podgorici

foto

VIJE

STI


f e b rua r 2 0 0 8 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

Sloì}emo se da je Barselona zanijansu ljep{i grad od Pri{tine.

Bolja klima, vi{e no}nih klubova,Sagrada Familija, flamenko... Otudje sasvim normalno {to su pet ure-dnika crnogorskih medija nedavnoproveli koji dan na sajmu mobilnetelefonije ba{ u Gaudijevom gradu.Molim lijepo, novinari i treba davide svijeta.

No, pro{le sedmice taj je svijetdobio novu dràvu, a ona se igromslu~aja grani~i sa rodnom grudomgorepomenutih urednika i njimapodre|enih reportera. To {to jecrnogorska medijska scena doìvjelada minulog vikenda samo Vijesti iRTCG po{alju reportere u Pri{tinu -to nas dovodi do melanholi~nogzaklju~ka da je baviti se novi-narstvom u Crnoj Gori isto {to iigrati ko{arku u Velsu.

Ako urednici nijesu prepoznalikoliko je veliki Alah bio milostiv ijedan planetarni doga|aj dovukaodo grani~nog prelaza Murino, (iliMehov Kr{, pa preko Zubinogpotoka do prve KFOR-ove pat-role), onda je logi~no da nam sre-dnjo{koolci burok}u po ulicama iverbalno kolju rogate i repate

"{iptare", {to }e ubrzo da poharaju iCrnu Goru, o ~emu nadahnutopripovijeda PPrreeddrraagg PPooppoovvii}}.

Deset kamera snima Popovi}a.Deset novinara zapisuje njegovootkrovenje. Deset voza~a dovelo jeekipe do strana~kih prostorija, de-set urednika pogledalo je izvje{tajesa press-a - medijska zajednicamoè mirno da spava jer je preni-

jela ekskluzivu. Predsjednik jednepartije sa oko 900 glasa~a,saop{tava fre{ku vijest da je CrnaGora dio projekta velike Albanije.Da smo to znali znali ranije,mo`da bi se u Pri{tini pohrlilo izsvih redakcija, postavljala nezgod-na pitanja, prenijele izjave zva-ni~nika. Za sve je kriv gospodinPopovi} koji je veliku istinu takodugo tajio od vaskolike javnosti i

dopustio da nam pred nosom pro-makne istorija u kom{iluku, kojutoliko vrebamo na svakom uglumati~ne nam dràve.

Ta ista dràva poru~ila je ume|uvremenu Albancima u CrnojGori da nezavisnost Kosova slave domile volje, ali me|u ~etiri zida.

Veliki je propust ministraunutra{njih poslova JJuussuuffaa KKaallaammppee-

rroovvii}}aa, {to nije propisao i spisakpoliti~ki koretnih zdravica, pri-hvatljiv meni i broj zvanica koje jakao Albanac mogu da pozovem dase siti iz|ipamo u dnevnoj sobi ilikupatilu.

Kom{ija Srbin }e zato ispredSkup{tine, u petak u 17h, kaogospodin da protestvuje protivkr{enja Rezolucije 1244, i da vi~eonoliko glasno koliko se to moè usvojoj domovini.

Onda }e da do|u izbori iDemokratska partija socijalista (DPS)}e da snima reklame sa narodnimno{njama i zagrljenim |avoljanima ifrkunicama koji se ispod oka pogle-duju toliko filovani ~istom ljubavljuprema Crnoj Gori i mladala~kimlibidom da im nije va`no je li naglavi fes, crnogorska kapa ili ke~e.

Postoji samo jedna ve}a la` odteze da su Albanci u Crnoj Goriravnopravni, a to je te`nja liderasrpskih stranaka da tako zaista ibude.

Pi{e: Brano Mandi}

NNoovvee ddrr`̀aavvee ii ssttaarrii pprreemmiijjeerrii

VVeelliikkii jjee pprrooppuusstt mmiinniissttrraa uunnuuttrraa{{nnjjiihh ppoosslloovvaa JJuussuuffaa KKaallaammppeerroovvii}}aa{{ttoo nniijjee pprrooppiissaaoo ii ssppiissaakk ppoolliittii~~kkii kkoorreettnniihh zzddrraavviiccaa,, pprriihhvvaattlljjiivvmmeennii ii bbrroojj zzvvaanniiccaa kkoojjee jjaa kkaaoo AAllbbaannaacc mmoogguu ddaa ppoozzoovveemm ddaa sseessiittii iizz||iippaammoo uu ddnneevvnnoojj ssoobbii


f e b rua r 2 0 0 8 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

Otud ne ~udi {to mobi-lnim telefonima ovih danakruì poruka kako je du`nostnajsvetija ubiti "{iptara". Nanesre}u organizatori mobili-jade u Barseloni napravili sukiks i nijesu uvrstili u agenduraspravu na temu "SMSfa{izam - ju~e, danas i sjutra",pa novinarske vedete nijesuna{le za shodno da se bavesli~nim tri~arijama. Kao {to nipolicija nije smogla snage dauhapsi tri osobe u BijelomPolju koje su pozirale sazapaljenom albanskom za-stavom. Sve je to dobro nampoznato vaganje izvr{ne vlastispecijalizovane da ~uvame|unacionalni sklad. Koliko putasmo u Crnoj Gori sa~uvali mir, da~ovjek pomisli da nijesmo dràvatako bogate kolja~ke tradicije.Odbrambeno - kolja~ke rekle bipatriote.

Domoljubi su ina~e ovih danau orgazmu. Znate ko im je opetdo{ao? Ipak Duke-ov peti povratakne brine "srpske lidere" kolikozlokobna ~injenica da se, kakokaù, vratio da prizna nezavisnostKosova.

Pitanje je samo koliko }e tavaseljenska tema da bude intere-santna, koliko }e jo{ da se `va}e oPPuuttiinnuu, ruskom vetu u Savjetubezbjednosti, o Kini... a sve to samojer su privatni ìvoti beogradskihakademika i politi~ara valjda tolikoprazni da bez blama traè pravdu usvjetskoj politici.

U svakom slu~aju odli~no zavlast da Srpska lista brek}e putKosova jer }e oni mo}i da verbalnolepr{aju prema Evropskoj uniji. Tako}e se opet DPS ustoli~iti kao mod-erna stranka. To {to njeni albanski

poslanici ne smiju javno da kaùkako im je milo pri{tinsko slavlje, tonema veze. [[kkrreelljjaa se prezivaposlanik koji 17. februara kaè daje "vrlo lijep i sun~an dan", kao da

govori repliku iz nekog nisko-budètnog {pijunskog filma. On nekaè da mu je draga nova dràva,on je DPS-ovac, a ta politi~ka felazna gilipterski da izbjegne svaku

odgovornost pa ~ak i onu premavlastitom narodu, u ovom slu~ajualbanskom. U toj [kreljinoj dosko-~ici ~u~i sva sila dvadesetogodi{njevlasti koja "nakrpa sitno arbana{ki"kada god treba progovoriti pre-cizno. Tako se {verceri {ale kadakaù da se za prvi milion niko nepita, tako se evropski politi~aripozivaju na priganice, tako jedirektor bio u Kin{asi, a ne uzatvoru. U toj orijentalnoj mudrosti,u tom piljarskom rezonu zaglibljenileè i studenti i penzioneri, sre}ni{to imaju svog predstavnika na

takmi~enju za pjesmu Evrovizijei puni nade da }e biti boljeplasiran od srpskog kolege. Ana{a bratska susjedna republika,ako bude imala barem trunkumudrosti mogla bi debelo danaplati kosovsko stradanije ipre{i{a nas ne evropskom putu.Onda bi Crna prigrabila oreol`rtve, ali samo sa ruskim mili-onerima iza se da stave veto naulaze budvanskih plaà.

Da zaklju~imo, ovih sedana vidjelo koliko je dobro {toje Crna Gra u biv{oj dràvnojzajednici ostavila kosovskiproblem. No, jo{ je otvorenopitanje koliko }e ga opozicija ivlast rabiti kada im se prohtje

da podignu tenziju i fintirajunezadovoljnike.

Gra|ani bi se u me|uvremenumogli dosjetiti da je nacionalni,samo jedan u lepezi identiteta koji

nam nudi zapadna civilizacija, da semoè biti i odgovoran roditelj, pro-fesionalac, kom{ija, gra|anin.

[to se ti~e velike Albanije,Srbije ili Hrvatske, to su samoistorijske babaroge i snagu u CrnojGori mogu dobiti samo ako ona nebude imala lojalne gra|ane. Akonam dràva ne dozvoli da se radu-jemo ili protestvujemo onda joj senema za{to biti lojalan, nego }emo2008, u nevakat, sanjati nekoobe}ano carstvo "za brda ona" gdjese po{tuje ljudsko pravo - na sre}u.

Ankete pokazuju da ve}inasmatra da je Evropska unija toutopijsko odredi{te, ali dovoljno jesamo tri takta zaguslati uz adekva-tno ozvu~enje i vidjeti koliko jeevropska pri~a u Crnoj Gori jednoobi~no foliranje. Potreban je, nara-vno, i dobar guslar, a dokazano jeda ga imamo, peti put.

AAuuttoorr jjee nnoovviinnaarr ddnneevvnnoogg lliissttaa""VViijjeessttii""

PPoossttoojjii ssaammoo jjeeddnnaa vvee}}aa llaa`̀ oodd tteezzee ddaa ssuu AAllbbaannccii uu CCrrnnoojj GGoorrii rraa-vvnnoopprraavvnnii,, aa ttoo jjee ttee`̀nnjjaa lliiddeerraa ssrrppsskkiihh ssttrraannaakkaa ddaa ttaakkoo zzaaiissttaa ii bbuuddee

AAnnkkeettee ppookkaazzuujjuu ddaa vvee}}iinnaa ssmmaattrraa ddaa jjee EEvvrrooppsskkaa uunniijjaa ttoo uuttooppii-jjsskkoo ooddrreeddii{{ttee,, aallii ddoovvoolljjnnoo jjee ssaammoo ttrrii ttaakkttaa zzaagguussllaattii uuzz aaddeekkvvaa-ttnnoo oozzvvuu~~eennjjee ii vviiddjjeettii kkoolliikkoo jjee eevvrrooppsskkaa pprrii~~aa uu CCrrnnoojj GGoorrii jjeeddnnoooobbii~~nnoo ffoolliirraannjjee.. PPoottrreebbaann jjee,, nnaarraavvnnoo,, ii ddoobbaarr gguussllaarr,, aa ddookkaazzaannoojjee ddaa ggaa iimmaammoo,, ppeettii ppuutt


f e b rua r 2 0 0 8 . R i ba r s t v o

Nesporazum Hrvatske i Slovenije okohrvatske odluke o progla{enju

Za{ti}enog ekolo{ko-ribolovnog pojasa(ZERP), usvojene od strane SaboraRepublike Hrvatske jo{ okobra 2003.godine, a koja od 1. januara vaì i zadràve ~lanice EU, trenutno doìvljava

pravu kulminaciju. Hrvatska primjenupopularnog ZERP-a smatra svojim suv-erenim pravom, dok Slovenija, u svo-jstvu predsjedavaju}eg EU, to osporava iprijeti da }e primjena ZERP-a usporiti ioteàti pristupanje HrvatskeEU. Nezadovoljstvo progla{e-njem ZERP-a iskazuje iItalija, ali za sada sofisticiranoi u mnogo blaòj formi.

Nedavno, krajem 2007.godine, i Crna Gora je dobi-la Zakon o moru, na osnovukojeg je stekla pravni osnovda Skup{tina Crne Goreuskoro donese odluku oprogla{enju Isklju~ive eko-nomske zone Crne Gore uJadranskom moru. [to se ti~eCrne Gore i njenih susjeda,

ne bi trebalo da bude otvorenih pitan-ja, samim tim {to su granice na moruprema Albaniji i Italiji rije{ene sporazu-mima sa SFRJ ~iji je Crna Gora sukce-sor, dok sa Hrvatskom vaì privremenisporazum, odnosno Protokol o privre-menom reìmu na podru~ju Prevlake.Pored toga, na{ zakon ne zabranjujestranim ribarima da eksploati{u ribljifond na{eg dijela Jadrana, tako da }eprogla{enje odluke predstavljati samoformalnost.

Isklju~iva ekonomska zona je pojaskoji se prostire od granice teritorijalnogmora prema pu~ini do granice epiko-ntinentalnog pojasa, odnosno granice sadrugom dràvom {to se utvr|uje spo-razumom. U svojoj isklju~ivoj ekono-mskoj zoni dràva ostvaruje suverenaprava radi: iskori{}avanja, istraìvanja,

o~uvanja i upravljanja ìvim i neìvimprirodnim bogatstvima, proizvodnjeenergije kori{}enjem mora, morskihstruja i vjetrova, a sve to podrazumije-va i uklju~uje nadzor, pregled,

inspekciju, progon stranog broda isudske postupke.

Me|utim, ovaj pojas, u skladu same|unarodnim pravom ostaje morskiprostor u kojem sve dràve uìvajuzajam~ene slobode plovidbe, preleta,polaganja podmorskih kablova icjevovoda i druge me|unarodno-pravno dopu{tene na~ine kori{}enjamora.

Pa u ~emu je onda problem, akoznamo da je pomenuti ekonomskipojas proglasilo 135 dràva od njih 152koje izlaze na more? U konkretnomslu~aju, problem je nastao zbog èljeItalije da se suverenost Hrvatske nadsvojom isklju~ivom ekonomskomzonom ne prostire i na ribarenje, jerItalija ima ogromnu ribarsku flotukojom eksploati{e riblji fond van svojeisklju~ive ekonomske zone, na ra~undruge dràve koja, kao na primjerHrvatska, ima neuporedivo manju izastarjeliju flotu, a enormno bogatijiriblji fond u blizini svoje obale.Primjera radi, Italijani u Jadranugodi{nje ulove oko 200.000 tona ribe aHrvati oko 20.000 tona. Italija, kada jeprogla{avala svoju isklju~ivu ekonomskuzonu 2006. godine nije pominjalaribolovni pojas, jer joj takva formulaci-ja ne ide u prilog. Italijanske ko~e,

kojih ima na hiljade, imajuveliki problem sa oskudnimribljim fondom u svojimvodama, koji ne moè daistrpi toliku eksploataciju.

Sa Slovenijom je prob-lem ne{to komplikovaniji jerjo{ uvijek Hrvatska i Slo-venija nijesu definisale svojegranice na moru. Sa sta-novi{ta me|unarodnog pravaproblemati~no je i da liSlovenija moè imati pravona epikontinentalni pojas, atime i isklju~ivu ekonomsku

D O K S E H R V A T S K A G R ^ E V I T O B O R I Z A S V O J Z A [ T I ] E N I E K O L O [ K O - RR I B O L O V N IP O J A S C R N A G O R A J O [ N E P L A N I R A D A P R O G L A S I S V O J

Suvereno pravo u koje EUne bi trebalo da se mije{a

[[ttoo ssee ttii~~ee CCrrnnee GGoorree ii nnjjeenniihh ssuussjjeeddaa,, nnee bbii ttrreebbaalloo ddaa bbuuddeeoottvvoorreenniihh ppiittaannjjaa,, ssaammiimm ttiimm {{ttoo ssuu ggrraanniiccee nnaa mmoorruu pprreemmaa AAllbbaanniijjiiii IIttaalliijjii rriijjee{{eennee ssppoorraazzuummiimmaa ssaa SSFFRRJJ ~~iijjii jjee CCrrnnaa GGoorraa ssuukkcceessoorr,,ddookk ssaa HHrrvvaattsskkoomm vvaa`̀ii pprriivvrreemmeennii ssppoorraazzuumm,, ooddnnoossnnoo PPrroottookkooll oopprriivvrreemmeennoomm rree`̀iimmuu nnaa ppooddrruu~~jjuu PPrreevvllaakkee

Pi{e: Emil Krije{torac


f e b rua r 2 0 0 8 . R i ba r s t v o

zonu na Jadranskom moru, jer je kon-figuracija njenih 45 km obale takva, daona te{ko moè, i po najblagonaklnijemtuma~enju pomorskog prava do}i dootvorenog mora, a time i do dijela ovogneprocjenjivog bogatstva.

"Hrvatska je primjenom ZERP-aoteàla svoje pristupanje EU i sadamora napraviti ozbiljne promjene akoèli nastavak tog procesa" izjavio jeDanilo Turk, predsjednik Slovenije, dokje Janez Jan{a smatrao da je "teritorija-lni dogovor" iz 2004. godine o tome daZERP ne}e primjenjivati na ~lanice EUi dalje na snazi i da Sloveniji odgovaratakvo stanje. Jan{a je konkretno misliona slu`benu zabilje{ku koju su naprav-ili sekretari spoljnih poslova Hrvatske,Slovenije i Italije 2004. godine, kada jeHrvatska tek otpo~injala pregovore saEU, a kao uslov joj je odmah isposta-vljen zahtjev da se odluka o pro-gla{enju ZERP-a ne odnosi na ~laniceEU do potpisivanja Ugovora o partner-stvu u ribarstvu izme|u Evopske zajed-

nice i Republike Hrvatske. Ivo Sanader,premijer Hrvatske, me|utim ne pridajeveliku va`nost ovim prijetnjama, aHrvastka je ve} 3. januara uhvatila prveitalijanske ribare koji su ko~arili u teri-torijalnim vodama Hrvatske, sjeverois-to~no od Palagruè, i isti su privedeniprekr{ajnom sudiji u Visu.

"Siguran sam da uz malo dobrevolje, moèmo otkloniti uzrokenezadovoljstva Italije, Slovenije iEuropske komisije, bez promjenesadràja i uz punu primjenu ZERP-a",poru~io je Sanader.

Davor Vidas, doktor pravnih naukai hrvatski ekspert, mi{ljenja je da

"Hrvatska ima obavezu i pravo da brineo moru i podmorju koje se nastavlja nanjenih 6278 km crte obale, uklju~uju}ii onu uokolo 1246 otoka, oto~i}a ihridi" i dodaje da "Hrvatska ne}epostati ~lanicom EU odricanjem od tihsvojih me|unarodno zajam~enih prava.Tim vi{e {to je vladavina prava me|u

temeljnim na~elima Unije". Naravno, ova pitanja nijesu samo

specifi~nost Jadranskog mora, ali pitan-je koje stoji pred EU jeste, da li neka~lanica EU, kao recimo Slovenija, moèkoristiti svoj poloàj i ucjenjivati drugudràvu, koja je pritom kandidat za pri-jem u EU, nerazrije{enim odnosimaoko ingerencija i ekonomskih interesanad morem. Na àlost, izgleda damoè. To se da primijetiti i u izjaviHannesa Swobode, izvjestioca Evro-pskog parlamenta za Hrvatsku, koji urazgovoru za be~ki list Die Presse, kaèda Hrvatska te{ko moè zaklju~iti pre-govore do 2009. godine, pri ~emuposebno potencira reformu na poljubrodogradnje, ribolova i posebnoakcentira problem ZERP-a. "Morskagranica je sporna. Hrvatska jednostranorazmi{lja, a prema pravilima EU trebalabi se uskladiti sa svojim susjedima",rekao je Swoboda govore}i o ZERP-u.I u samom Izvje{taju o napretkuHrvatske za 2007. godinu (SEC (2007)1431) koji je objavljen u Briselu 6. jan-uara 2008. godine, na nekoliko mjestase potencira problem ZERP-a, uzkratku konstataciju "to je pitanje kojetreba rije{iti".

Ovdje valja podvu}i da ZERPnema nikakve veze sa pravnom tekovi-nom EU.

Me|utim, iako se problem ~inivelikim, upornost Hrvatske i najnovijisastanci ukazuju da se on ipak da pre-vazi}i. Stru~njaci Italije, Slovenije iHrvatske, za razliku od politi~ara,nemaju dileme da je pravo na ZERPsuvereno pravo svake dràve, i do sadaje u razgovorima ostalo samo spornopitanje nadzora. Italija traì da se nad-zor sprovodi zajedni~ki, dok seHrvatska zauzima za samostalni nador.Pozitivan signal za Hrvatsku je do{ao iod komesara za pro{irenje, ~ija je port-parolka Kristina Na| nedavno izrazilauvjerenje "da }e {irenje nacionalnejurisdikcije u Sredozemlju stvoriti usloveza odrìvi ribolov, doprinijeti efikasnomsuzbijanju ilegalnog, neprijavljenog inelegalnog ribolova, te stvoriti temeljeza djelotvornu bilateralnu i multilatera-lnu saradnju dràva u Sredozemlju".

Autor je polaznik IV generacije[kole evropskih integracija i visoki fun-kcioner Narodne stranke

Konvencija Ujedinjenih nacija o pravu mora (The United nations Convention onLaw of the Sea - UNCLOS) po kojoj svaka obalna dràva ima pravo na svoj

isklju~ivi ekonomski pojas je usvojena 1982. godine. Pomenuta Konvencija koja jestupila na snagu 1984. godine, tj. godinu dana nakon {to je ratifikovalo ili joj pri-stupilo 60 dràva, predstavlja dokument od izuzetnog pravnog, politi~kog i ekono-mskog zna~aja, kojim se me|unarodno pravno, na sveobuhvatan na~in ure|uju svina~ini upotrebe mora, iskori{}avanja, za{tite, o~uvanja i pobolj{anja kvaliteta mora,morskog dna i podmorja i obezbje|uje uspostavljanje globalnog pravnog poretka uovoj oblasti. U odnosu na ènevsku konvenciju o pravu mora iz 1958. godine uKonvenciji UN o pravu mora unijeta su brojna pravila vaè}eg me|unarodnog prava.SFRJ je Konvenciju UN o pravu mora ratifikovala 1986. godine.

Na Jadranskom moru jo{ nije do{lo do sporazumnog razgrani~enja, ali se privre-meno koristi crta razgrani~enja epikontinetalnog pojasa koja je definisana Sporazumomizme|u SFRJ (Hrvatska i Crna Gora sukcesori) i Republike Italije 1968. godine.

ZZZZEEEERRRRPPPP NNNNAAAA OOOOSSSSNNNNOOOOVVVVUUUU KKKKOOOONNNNVVVVEEEENNNNCCCCIIIIJJJJEEEE UUUUNNNN

SSttrruu~~nnjjaaccii IIttaalliijjee,, SSlloovveenniijjee ii HHrrvvaattsskkee,, zzaa rraazzlliikkuu oodd ppoolliittii~~aarraa,,nneemmaajjuu ddiilleemmee ddaa jjee pprraavvoo nnaa ZZEERRPP ssuuvveerreennoo pprraavvoo ssvvaakkee ddrr`̀aavvee,,ii ddoo ssaaddaa jjee uu rraazzggoovvoorriimmaa oossttaalloo ssaammoo ssppoorrnnoo ppiittaannjjee nnaaddzzoorraa..IIttaalliijjaa ttrraa`̀ii ddaa ssee nnaaddzzoorr sspprroovvooddii zzaajjeeddnnii~~kkii,, ddookk ssee HHrrvvaattsskkaa zzaauuzz-iimmaa zzaa ssaammoossttaallnnii nnaaddzzoorr


f e b rua r 2 0 0 8 . P og l e d i

Skup{tina Crne Gore u kontinuitetudaje veliki doprinos udaljavanju crno-

gorskog dru{tva od Evropske unije. Anti-evropski front se {iri kroz sve institucijedràve, a uklju~enje Skup{tine u ovajfront signal je za udruìvanje i solidarnostsvih snaga koje pripadaju onoj drugoj,evropskoj Crnoj Gori. Sada imamo jasnovidljivu, jo{ jednu, po mom mi{ljenjusu{tinsku, polarizaciju: evropsku i anti-evropsku Crnu Goru, ocijenio je GGoorraann\\uurroovvii}}, izvr{ni direktor Centra za razvojnevladinih organizacija (CRNVO).

Vladaju}a DPS-SDP koalicija je dosada tri puta odbijala njegovu kandidatu-ru za ~lana Savjeta RTCG, iako poZakonu nije imala pravo da se izja{njavave} samo da konstatuje da je izabran.

"Ni poslije dvije godine Savjet RTCGnije formiran u punom sastavu, "argu-mentacija" se od slu~aja do slu~ajamijenja, kreativnosti nikad kraja. No, ~inise da je sve teè sakriti da se crnogorskodru{tvo pribliàva mekoj diktaturi ako seuop{te takvo stanje moè gradirati", rekaoje \urovi} za Evropski puls.

On isti~e da su u Skup{tini CrneGore usvojeni Zakon o javnim radio-difuznim servisima RTCG ve} odavno neprimjenjuje.

"Nedavni postupak stavljanja nadnevni red mimo pravila utvr|enihPoslovnikom i ponovno odbijanje po-

tvr|ivanja imenovanih ~lanova/ca uzobja{njenje da se radi o 'vi{em interesu',u najmanju ruku je smije{an, iako jesituacija daleko od veselja. Navodni vi{iinteres bio je da se na brzinu izaberejedan ili vi{e ljudi sa pro{irene liste, kakobi pred o~ima me|unarodne javnostiovaj proces bio prikazan kao zakonit,Savjet RTCG formiran, izbori sprovedeni.Kupilo se dodatno vrijeme koje }e seiskoristiti samo za ostvarenje ciljeva

vladaju}e politi~ke grupacije kroz navo-dni javni servis", smatra \urovi}.

On dodaje da "taj navodni vi{iinteres nije postojao ni prije dvije godineni prije dva mjeseca, kada je skup{tinskave}ina odbila da potvrdi imenovanje 6~lanova Savjeta i po ko zna koji putprekr{ila Zakon".

"Iako je u tom slu~aju nadle`niskup{tinski odbor potvrdio da je procedu-ra imenovanja bila potpuno ispo{tovana,a na proces imenovanja nije bilo prigo-vora doma}e i me|unarodne javnosti. Unedavnoj epizodi ~ak ni nadle`ni sku-

p{tinski odbor nije imao priliku da ocijeniregularnost postupka imenovanja ve} jesve, direktno, a protivzakonito, prepu{te-no glasanju u kojem je ishod naravnopoznat. O interesima Crne Gore i njenihgra|ana ve}inska grupacija u Skup{tini nevodi ra~una. Njima treba 6 ili 8 ({to vi{eto bolje) kontrolisanih ljudi u SavjetuRTCG", naglasio je \urovi}.

On tvrdi da "nije njihov problem" to{to se uskra}uje mogu}nost socijalno

ugroènim i isklju~enim grupama, osoba-ma sa invaliditetom, onima koji brinu oljudskim pravima da daju doprinosrazvoju na{eg dru{tva preko boljeg javnogservisa.

"O interesima ovih grupacija ne trebavaljda da brine i vodi ra~una neka drugadràva i neki drugi javni servis. Besko-na~nim ponavljanjem postupaka imeno-vanja ~lanova Savjeta RTCG skup{tinskave}ina èli da obesmisli konceptgra|anske participacije i principe civilnogdru{tva, iscrpi i demotivi{e nevladineorganizacije kao ovla{}ene subjekte i takostvori uslove da u Savjet budu potvr|enisamo oni koji su nesumnjive ili manjesumnjive politi~ke, ideolo{ke i interesnepodobnosti i lojalnosti. Skup{tinska ve}inaosim uru{avanja odnosa sa nevladinimorganizacijama i gra|anima o~igledno jespremna da ignori{e preporuke i mi{ljenjeme|unarodnih organizacija i institucija.Evropski parlament je u svojoj Rezolucijiu decembru 2007. jasno pozvao Skup-{tinu Crne Gore da prekine dosada{njupraksu odlu~ivanja o imenovanim ~lano-vima Savjeta RTCG. Iste zahtjeve ima iEvropska komisija, Savjet Evrope i OEBS",ukazuje \urovi}.

On podvla~i da smo "umjestoozbiljnog odnosa poslanika prema za-htjevima doma}e i me|unarodne javnos-ti dobili nove manipulacije i pani~nenapade na nevladin sektor".

"Na àlost, reakcija doma}e javnostiprema skandaloznom pona{anju uSkup{tini je blaga, a o~igledno je nedo-voljno sna`na i reakcija me|unarodnihorganizacija koje ocjenjuju proces razvo-ja demokratije u Crnoj Gori. Samo jaka izajedni~ka reakcija gra|ana, doma}ihorganizacija i institucija i me|unarodnihorganizacija moè spije~iti totalnu anarhi-ju koja polako, ali sigurno ulazi u CrnuGoru. Ukoliko te reakcije ne bude sada,onda nemamo pravo da se iznenadimokada diktatura bude o~igledna iuobi~ajena stvar u Crnoj Gori", upozora-va \urovi}.

NN..RR..

SSaammoo jjaakkaa ii zzaajjeeddnnii~~kkaa rreeaakkcciijjaa ggrraa||aannaa,, ddoommaa}}iihh oorrggaanniizzaacciijjaa iiiinnssttiittuucciijjaa ii mmee||uunnaarrooddnniihh oorrggaanniizzaacciijjaa mmoo`̀ee ssppiijjee~~iittii ttoottaallnnuuaannaarrhhiijjuu kkoojjaa ppoollaakkoo,, aallii ssiigguurrnnoo uullaazzii uu CCrrnnuu GGoorruu.. UUkkoolliikkoo tteerreeaakkcciijjee nnee bbuuddee ssaaddaa,, oonnddaa nneemmaammoo pprraavvoo ddaa ssee iizznneennaaddiimmoo kkaaddaaddiikkttaattuurraa bbuuddee oo~~iigglleeddnnaa ii uuoobbii~~aajjeennaa ssttvvaarr uu CCrrnnoojj GGoorrii

Goran \urovi}

G O R A N \ U R O V I ] , I Z V R { N I D I R E K T O R C E N T R A Z A R A Z V O J N E V L A D I N I HO R G A N I Z A C I J A ( C R N V O )

Antievropski front se {iri kroz dràvne institucije

foto

VIJE

STI


f e b rua r 2 0 0 8 . Nauka

Klimatske promjene i nestanak naftnihrezervi se odvijaju brè no {to je iko

pretpostavljao, a trenutne politike nijesudovoljne da isprate i odgovore na taj pro-ces, kaè jedan od vode}ih britanskihekonomista JJeerreemmyy RRiiffkkiinn, insistiraju}i daEU mora preuzeti vode}u ulogu uzapo~injanju "tre}e industrijske revolucije".

Nalazimo se u "posljednjem stadijumujedne energetske ere", kazao je Rifkin zaEurAktiv.

On smatra da postoje}i energetski sis-tem zasnovan na fosilnim energijama ne}epotrajati do kraja 21. vijeka: podno{ljivecijene nafte i "vrhunac nafte" - maksimummogu}e proizvodnje treba o~ekivatinajkasnije do 2030. godine.

"Ne znam da li su u pravu pesimisti ilioptimisti. U svakom slu~aju, to }e sedogoditi izme|u 2010. i 2030. godine, {toni u kojem slu~aju nije puno vremena",rekao je on.

Zato je neophodno {to prije preduzetimjere, tvrdi Rifkin, navode}i sve ve}i brojistraìvanja, me|u kojima i tre}i izvje{tajUjedinjenih nacija o klimatskim promjena-ma, koja ukazuju ne samo na ubrzani pro-ces klimatskih promjena ve} i na zabrinja-vaju}e posljedice koje smo ve} u prilici daiskusimo.

"Moramo shvatiti veli~inu onoga {tonam se doga|a, u pitanju je eventualninestanak na{e vrste", upozorio je Rifkin.

"Tre}a industrijska revolucija bi trebalabiti zasnovana na tri stuba. Prije svega,neophodno je razviti obnovljive oblikeenergije, uklju~uju}i solarnu, energiju vje-tra, vode, geotermi~ku i energiju biomase,i treba ih upotrebljavati koliko god jemogu}e i gdje god je mogu}e, u infrastru-kturama, ku}ama, radnim prostorima, pre-voznim sredstvima. EU je ve} po~ela daulaè u sli~ne projekte i postavila je sebicilj da do 2020. godine 20% ukupnepotro{nje energije mora dolaziti iz obno-vljivih izvora. To je veoma zna~ajan korak,

ali ne}e biti dovoljan", upozorio je Rifkin.EU sada predstoji posao na iznalaè-

nju na~ina da se tako proizvedena energi-ja odloì i pretvori u rezerve energije.

"Obnovljiva energija je nestalna.Sunce ne sija sve vrijeme, vjetar ne duvakad je nama potreban", rekao je on.

Postoje}i na~ini skladi{tenja energije,poput baterija ili diferencijalnih vodenihpumpi pruàju vrlo ograni~ene kapacitete.Rifkin, me|utim, vjeruje da bi hidrogenmogao predstavljati pravo rje{enje kao"univerzalni medijum koji "skladi{ti" svevrste obnovljive energije.

"Ako iskoristimo jedan dio energijedobijene iz obnovljivih izvora kada takveenergije ima na pretek da se izdvojihidrogen iz vode, koji se onda moèskladi{titi za kasniju upotrebu, dru{tvo bitime obezbjedilo stalan izvor energije",objasnio je on.

On isti~e da se neophodna tehnologi-

ja za ovaj proces danas ~ini nedosti`nom ipreskupom, ali da su to u po~etku bili iautomobili i kompjuteri.

"Posljednji stub se odnosi na pitanjadistribucije. Evropa mora uspostavitisveobuhvatnu, integrisanu mreù koja biomogu}ila svakoj od dràva ~lanica daproizvodi sopstvenu energiju i da dijelivi{ak sa ostalim ~lanicama kroz umre-àvanje u cilju ostvarivanja pune ene-rgetske sigurnosti u EU. Italija bi takodijelila vi{ak solarne energije sa VelikomBritanijom koja bi sa druge strane moglaponuditi svoj vi{ak energije vjetraPortugalu, itd. Da bi se to dogodilo,me|utim, neophodno je povezati energe-tsku revoluciju sa revolucijom komunika-cione tehnologije", naglasio je Rifkin.

On upozorava da su se najzna~ajnijepromjene u svjetskoj istoriji dogodile upra-vo kroz sinergiju novih energetskih i komu-nikacionih reìma i navodi primjerGutenbergove {tamparije i parne ma{inena ugalj koje su zajedno proizvele prvu

industrijsku revoluciju, ili zna~aj telefona imotora sa unutra{njim sagorijevanjem inafte za drugu industrijsku revoluciju.

"Trenutno proìvljavamo novu revolu-ciju u vidu internet tehnologija, ali jo{ uvi-jek nijesmo sagledali njen pun potencijal,njenu 'istorijsku misiju'", kaè Rifkin.

Po njemu, taj potencijal leì upravo uinterakciji sa obnovljivom energijom, djeli-mi~no sa~uvanom u obliku hidrogena,~ime bi se stvorio novi, distributivni ene-rgetski reìm.

Rifkin smatra da je nuklearna energi-ja jedna od "slijepih ulica" na ovom putu,i da investicije u tom pravcu samo uspo-ravaju napredak ka "tre}oj industrijskojrevoluciji".

"Da bi zadovoljili svjetske potrebe zanuklearnom energijom, morali bi da izgra-dimo novi reaktor svakih 30 dana u nared-nih 50 godina. To je 2500 novih reaktora,{to nije ni realno ni poèljno", dodao je on.

"Danas se svi iz petnih ìla hvatamoza stari sistem jer se svi boje i niko nijevoljan da `rtvuje prva velika ulaganja. Sadruge strane, tre}a industrijska revolucija bimogla biti najve}a ekonomska {ansa uistoriji. Upravo EU - najve}e svjetskotrì{te, sa 500 miliona potro{a~a - posje-duje sve neophodne preduslove da povedeovaj proces. Evropa se ne bi smjelauspani~iti ili ustuknuti, zato {to drugeekonomije, poput SAD-a, oklijevaju.Evropa je stvorila prvu industrijsku revolu-ciju. Druga se dogodila u SAD, i sad jeponovo red na Evropu da stvori novuindustrijsku revoluciju", zaklju~uje Rifkin.

N.R. - V.[.

HHiiddrrooggeenn bbii mmooggaaoo pprreeddssttaavvlljjaattii pprraavvoo rrjjee{{eennjjee kkaaoo ""uunniivveerrzzaallnniimmeeddiijjuumm kkoojjii ""sskkllaaddii{{ttii"" ssvvee vvrrssttee oobbnnoovvlljjiivvee eenneerrggiijjee,, ssmmaattrraa RRiiffkkiinn

P R O C J E N A J E D N O G O D V O D E ] I H B R I T A N S K I H E K O N O M I S T A J E R E M Y R I F K I N A

EU da predvodi tre}uindustrijsku revoluciju

Jeremy Rifkin


f e b rua r 2 0 0 8 . I z mog ug l a

Za{to èlim da budemgra|anka Ev rope?

Iskreno, ja sebe smatram gra-|ankom Evrope. Evropljanka sam

iako ni Crna Gora, zemlja u kojojìvim, ni Srbija, moja domovina, a niMakedonija, zemlja u kojoj samro|ena, nijesu ~lanice Evropskeunije. I ne osje}am se tako isklju~ivozbog geografske pripadnosti Staromkontinentu, ve} zbog toga {to svakaod tri pomenute dràve, i istorijski ikulturno, posjeduje mnogo togaevropskog. Problem je u tome {to tone umiju pokazati ili {to oni kojenazivamo Evropom ne èle to daprepoznaju i priznaju.

Osje}am se Evropljankom, jer nipo li~nom obrazovanju, kulturi i to-leranciji, ne zaostajem za jednomHolan|ankom, Njemicom ili Francu-skinjom. Mo`da sam ~ak i iznadnjih. Za razliku od velikog brojaEvropljana, koji ne znaju gdje se

nalazi Crna Gora, Srbija iliMakedonija, ja znam u kojem dijeluna{eg kontinenta je smje{tena svakaod 27 ~lanica EU, koji su glavnigradovi svake od njih, ko je krozistoriju dizao revolucije u Francuskoj,

vladao Engleskom i kreirao politiku uisto~nom bloku. Ja, kao i ve}inamladih na Balkanu, znam za JJaaccqquueessPPrreevveerraa, EEddggaarraa AAllllaann PPooeeaa i HHeerrmmaannHHeesssseeaa. Da li prosje~an "Evropljanin"zna ko je PPeettaarr PPeettrroovvii}} NNjjeeggoo{{,SStteeffaann MMiittrroovv LLjjuubbii{{aa, MMiihhaaiilloo LLaallii}},VVuukk KKaarraadd`̀ii}} ili \\uurraa JJaakk{{ii}}? Vjerujtemi da ne zna.

U tome je na{a prednost, trebasamo da na|emo put da tu prednosti na{u pamet pokaèmo na pravina~in. Iako se li~no ne slaèm sasvim politikama i principima Evro-pske unije, smatram da za CrnuGoru, i Balkan uop{te, nema drugogputa to tog evropskog.

A za{to? Zato {to jedino kreta-njem po putu obasjanom sa 12 ̀ utihzvjezdica, moèmo natjerati ostatakEvrope da nas ozbiljno shvati i negleda kao divljake koji znaju samoda ratuju. Zato {to jedino kretanjempo tom putu dobijamo {ansu dapokaèmo svoje balkanske ievropske vrijednosti. I na kraju, zato

{to jedino tako u skorijoj budu}nostimoèmo zauzeti mjesto koje namodavno pripada.

Za{to èlim da budem gra|ankaEU? Zato {to èlim da moja zemljai moj Balkan nau~e ne{to od nje. Da

nas natjera da obnovimo davnozaboravljene lekcije o osnovnimljudskim pravima. Da nas EU u~islobodi izraàvanja i govora,po{tovanju zakona i ljudskih prava,vladavini prava. Da na{i mladi moguda se {koluju i sti~u diplome napresti`nim univerzitetima.

Za{to jo{ èlim da budemgra|anka EU? Zato {to èlim da jepobolj{am. Neko }e se nasmijati, alija sam ozbiljna. Ho}u da Evropidam malo na{e balkanske strasti iuzavrele krvi, èlim da je nau~im dase smije i da voli, da pjeva i da seveseli. @elim da hladnim Britancimapokaèm kako me|uljudski odnosi

mogu biti topli, radoholi~nim Nje-mcima da nije sve u poslu, a Fra-ncuzima da i mi znamo da volimo,i to ja~e i strastvenije od njih.

@elim da im pokaèm i mi,ovako mali, na jednom jestu imamomore i planine, vedri duh Medi-terana i strogo}u sjevera, multi-etni~nost i multikulturalnost. Zasadsmo na marginama i Evropa jo{ nije~ula za nas na pravi na~in. Zatoèlim da budem gra|anka EU i to{to prije.

Prije par dana na internetu pro-~itah interesantnu vijest: "Njema~kipenzioner je za 820 kilometara pro-ma{io svoj cilj i umjesto na zapaduNjema~ke zavr{io u Danskoj. @ivah-ni osamdeset~etvorogodi{nji staracstigao je svojim automobilom na pri-

Pi{e: Bojana Stani{i}

HHoo}}uu ddaa EEvvrrooppii ddaamm mmaalloo nnaa{{ee bbaallkkaannsskkee ssttrraassttii ii uuzzaavvrreellee kkrrvvii,,`̀eelliimm ddaa jjee nnaauu~~iimm ddaa ssee ssmmiijjee ii ddaa vvoollii,, ddaa ppjjeevvaa ii ddaa ssee vveesseellii..`̀eelliimm ddaa hhllaaddnniimm BBrriittaanncciimmaa ppookkaa`̀eemm kkaakkoo mmee||uulljjuuddsskkii ooddnnoossiimmoogguu bbiittii ttooppllii,, rraaddoohhoollii~~nniimm NNjjeemmcciimmaa ddaa nniijjee ssvvee uu ppoosslluu,, aaFFrraannccuuzziimmaa ddaa ii mmii zznnaammoo ddaa vvoolliimmoo,, ii ttoo jjaa~~ee ii ssttrraassttvveenniijjee oodd nnjjiihh

DDookk uu BBrriisseelluu pprrootteessttuujjuu zzbboogg bbuukkee aavviioonnaa,, uu PPooddggoorriiccii nnee ssmmiijjuuttrraa`̀iittii nnii ssvvoojjaa oossnnoovvnnaa pprraavvaa.. ZZbboogg lleeggaallnnoogg vviiddaa pprrootteessttaa,, ddoobbii-jjaajjuu oottkkaazzee,, aa uummjjeessttoo mmeeddiicciinnsskkee ppoommoo}}ii bbiivvaajjuu iissttjjeerraannii nnaa uulliiccuu


f e b rua r 2 0 0 8 . I z mog ug l a

vatni posjed u Sjevernom Jutlandu uDanskoj, uvjeren da se nalazi kodsvoje ku}e u blizini Esena na zapaduNjema~ke".

Da li vam je sada jasno zbog~ega jo{ èlim da budem gra|ankaEvrope?

Mora da je lijep osje}aj kada teslu~ajni prolaznik, stoper ili saobra-}ajni policajac, a ne namrgo|enigrani~ar obavijesti da si na teritorijidruge dràve. Mora da je lijeposje}aj kada na aerodromu ne ~eka{u redu predvi|enom za "non EU ci-tizens". Mora da je lijep osje}aj bitigra|anin EU. Imati slobodu i pravo

da kaè{ ono {to misli{, imati pravoi slobodu izbora.

Voljela bih da mi najve}i pro-blem u ìvotu bude to {to avioni kojilete iznad Podgorice prave ogromnubuku. Da mi to, kao stanovnicimaBrisela, bude razlog da iza|em naulicu i protestvujem. Dok u Briseluprotestvuju zbog buke aviona, uPodgorici ne smiju traìti ni svojaosnovna prava. Zbog legalnog vidaprotesta, dobijaju otkaze, a umjestomedicinske pomo}i bivaju istjerani

na ulicu. Za{to èlim da budemgra|anka EU? Zato da ovakve stvarine bi mogle da se de{avaju!

Postavlja se pitanje kako {toprije ovaj cilj ostvariti.

Odgovor sam prona{la urije~ima PPaauulloo CCooeellhhaa: "Tajna je usada{njosti; ako obrati{ pa`nju nasada{njost, moè{ je pobolj{ati. Aako pobolj{a{ sada{njost bi}e bolje iono {to }e ti se kasnije dogoditi".

Ne gajimo iluzije da }e se na{asada{njost pobolj{ati pridruìvanjemEU. Malo toga }e se promijentisamim ~inom priklju~enja. Sve {totreba mijenjati zarad pripajanja

evropskoj dvadesetsedmorci, trebamijenjati ovdje i sada.

Hajde da pobolj{amo na{usada{njost, da bi nam budu}nost bilaljep{a, "evropska", kako to politi~arivole da kaù. Hajde da zajedni~kimsnagama stvorimo demokratskudràvu, hajde da mi, obi~ni gra|ani,a ne politi~ari, budemo ti koji }e ini-cirati prihvatanje standarda EU.Nemojmo ~ekati da nas Evropa u~ida se ulica prelazi na pje{a~komprelazu, a otpaci bacaju u konte-

jnere.Pokaìmo Evropi da ìvjeti na

balkanski na~in ne zna~i divlja{tvo,ratove i zlo~ine, da ne zna~iprljav{tinu i nekulturu. Pokaìmo daìvot na balkanski na~in zna~i ipatriotizam, slobodoljublje, pravi-~nost, pa u krajnjem, i to izvikano~ojstvo i juna{tvo. Pokaìmo da smosposobni da njene vrijednosti doda-mo na{im i od Balkana stvorimopodneblje gdje bi svako ̀ elio da ̀ ivi.

HHeennrriikk SSjjeennkkjjeejjeevvii~~ je kazao dabi se moglo re}i "da nam je Bog daoluk i strijele, ali nam nije dao spo-sobnost da zategnemo luk i pustimostrijele". Mislim da je do{lo vrijemeda pokaèmo da imamo sposobnostda odapnemo te strijele i dokaèmoEvropskoj uniji da smo dostojni dapostanemo dio nje, sa svim na{imprednostima i manama. Pokaìmoda po kulturi, obrazovanju, nezaostajemo za Britanijom, Danskomili Italijom. Pokaìmo Evropi daimamo {ta da joj ponudimo!

Upotrijebimo na{u pamet inau~imo evropske lekcije. Dajmona{e najbolje da bi najbolje i dobili.Dovedimo Evropu ovdje, da bi bili unjoj.

AAuuttoorrkkaa jjee ppoollaazznniiccaa VVII ggeenn-eerraacciijjee {{kkoollee eevvrrooppsskkiihh iinntteeggrraacciijjaa iinnoovviinnaarrkkaa TTVV ""VViijjeessttii""

PPookkaa`̀iimmoo EEvvrrooppii ddaa `̀iivvjjeettii nnaa bbaallkkaannsskkii nnaa~~iinn nnee zznnaa~~ii ddiivvlljjaa{{ttvvoo,,rraattoovvee ii zzlloo~~iinnee,, ddaa nnee zznnaa~~ii pprrlljjaavv{{ttiinnuu ii nneekkuullttuurruu.. PPookkaa`̀iimmoo ddaa`̀iivvoott nnaa bbaallkkaannsskkii nnaa~~iinn zznnaa~~ii ii ppaattrriioottiizzaamm,, sslloobbooddoolljjuubblljjee,,pprraavvii~~nnoosstt,, ppaa uu kkrraajjnnjjeemm,, ii ttoo iizzvviikkaannoo ~~oojjssttvvoo ii jjuunnaa{{ttvvoo


f e b rua r 2 0 0 8 . Reg i on

Albanci jo{ nijesu shvatili su{tinuevropskih integracija jer ih njiho-

va politi~ka elita uporno ubje|uje daje to samo pitanje politi~ke volje -3.6 miliona stanovnika Albanije juriza snom. Naàlost, mnogi taj san nerazumiju najbolje. Svi èle da se nji-hova zemlja pridruì Evropskoj uniji(EU) i vrlo su optimisti~ni po pitanju.Najprije dolaze osje}anja. To je prviutisak kada sa njima razgovarate oiskustvima Albanije na putu kaEvropi. U Albaniji nema dilema ilipredrasuda u pogledu evropskihintegracija, i to je mo`da jedinapoliti~ka odluka u kojoj su svi

jednodu{ni. Narod Albanije, koji jeiskusio najgori diktatorski reìm uEvropi u posljednjih 50 godina, jedugo sanjao o zapadu, o obe}anojzemlji, Evropi i slobodi. Zato je izraz"evropske integracije" gotovo svetinjau ovoj zemlji. Istraìvanja javnogmnjenja pokazuju da je u Albanijipodr{ka integracijama najve}a uregionu: vi{e od 90% populacijepodràva proces pridruìvanja, {to jesuprotno trendu koji prevladava uostalim zemljama - {to je dràvabliè EU, to je podr{ka procesuslabija.

Direktor albanskog Instituta zame|unarodne studije i analiti~ar zaevropska pitanja Albert Rakipi obja{-

njava ovaj fenomen istorijskim stavomAlbanaca prema Evropi, i nekomvrstom nesporazuma u odre|enimsegmentima albanskog dru{tva.

"Albanici gledaju na evropskeintegracije kao na ~udo koje }e do}iiz inostranstva. Ako EU donese dugoo~ekivanu odluku o Albaniji prekono}i, Albanci }e povjerovati da }e sei ~udo dogoditi najednom: putevi }ese popravljati sami od sebe, otvori}ese radna mjesta, cijene }e pasti, bo-lnice }e po~eti da pruàju uslugevisokog kvaliteta, kao i univerziteti, aambasade }e jedva do~ekati daAlbancima izdaju vize. To se, na-àlost, ne}e dogoditi", kaè Rakipi,koji smatra da je vladina propagandaodgovorna za to, jer isti~e sve poz-itivne strane integracija, i usput pri-kriva su{tinu problema.

Mnogi Albanci samo slegnuramenima kada ih pitate o su{tinievropskih integracija, iako tu flosku-lu ~uju svakodnevno od juna2006.godine kada je Albanija pot-pisala Sporazum o stabilizaciji iprdruìvanju (SSP) sa Briselom.

"Rasprava o evropskim integraci-jama u javnosti ili me|u elitama jegotovo nepostoje}a, ili se povre-meno improvizuje, jer politi~ari

SSnnoovvii oo pprrooccvvaattuuA L B A N I J A I E V R O P S K E I N T E G R A C I J E

NNaarroodd AAllbbaanniijjee,, kkoojjii jjee iisskkuussiioo nnaajjggoorrii ddiikkttaattoorrsskkii rree`̀iimm uu EEvvrrooppii uuppoosslljjeeddnnjjiihh 5500 ggooddiinnaa,, jjee dduuggoo ssaannjjaaoo oo zzaappaadduu,, oo oobbee}}aannoojj zzeemmlljjii,,EEvvrrooppii ii sslloobbooddii.. ZZaattoo jjee iizzrraazz ""eevvrrooppsskkee iinntteeggrraacciijjee"" ggoottoovvoo ssvveettiinn-jjaa uu oovvoojj zzeemmlljjii

Pi{e: Rudina Hoxha

Direktor Instituta za medije, Remzi Lani, smatra da je "neophodno promi-jeniti shvatanje evropskih integracija kao me|unarodne politike u svako-

dnevno politi~ko pitanje. Na{ je posao da se pozabavimo sopstvenim proble-mima kako bi pretvorili Albaniju u normalnu dràvu, koja }e biti u stanju dapostane ravnopravna ~lanica EU".

Upravo takvi te{ki i nerije{eni problemi predstavljaju osnovu Izvje{taja EUza Albaniju iz 2007. godine, koji je objavljen pro{log novembra. Dokument ukojem svaka druga re~nica sadrì rije~ "reforme" ozbiljno kritikuje nedovoljnenapore albanske vlade da realizuje reforme u domenu izbornog sistema i su-dstva, borbe protiv korupcije i izgradnje stabilnijeg i povoljnijeg poslovnogokruènja. U skladu sa preporukama ovog izvje{taja, albanska vlada je postavi-la niz prioriteta i obaveza koje treba ispuniti. Po prvi put, u ime integracija uNATO i EU, vlast i opozicija su zakopale sjekiru i po~ele da grade dogovor oklju~nim reformama, posebno u oblasti sudstva i izbornog procesa. Privremenisporazum, koji je na snazi u Albaniji od decembra 2006. godine se polakoprimijenjuje i parlament Albanije je ve} usvojio niz va`nih zakona i odluka,

posebno u oblasti fiskalne politike.

VVVVLLLLAAAASSSSTTTT IIII OOOOPPPPOOOOZZZZIIIICCCCIIII JJJJAAAA ZZZZAAAAJJJJEEEEDDDDNNNNOOOORRRRAAAADDDDEEEE NNNNAAAA RRRREEEEFFFFOOOORRRRMMMMIIII SSSSUUUUDDDDSSSSTTTTVVVVAAAA

Tirana


f e b rua r 2 0 0 8 . Reg i on

predstavljaju pitanje evropskih inte-gracija kao ne{to {to zavisi isklju~ivood politi~ke volje", kaè publicista iakademik Pirro Misha, direktoralbanskog Instituta za javni dijalog ikominikaciju.

Ozbiljna diskusija, tvrdi on, bi semorala ticati problemati~nih pitanjakoja su direkto vezana za procesintegracija, poput ekonomije, siro-ma{tva, izazova za ruralnostanovni{tvo (Albanija ima najve}iprocenat seoskog stanovni{tva uEvropi) i sli~nih problema.

Sporazum o viznim olak{icamaje, tako|e, stupio na snagu po~et-kom ove godine ali to, naàlost, nijepuno promijenilo situaciju: Albanci idalje moraju da sakupe isti brojdokumenata kao i ranije.

"Generalno, Albanija je postiglaizvjestan napredak u ja~anjudràvnih struktura i ispunjavanjunekih obaveza ka EU i ciljeva uokviru {ireg razvojnog plana. Daljeja~anje kapaciteta, koordinacije istrate{kog planiranja su, me|utim,neophodni", kaè se u izvje{tajuEvropske komisije za Albaniju.

Iz albanske opozicije tvrde da jeu cilju daljeg napretka neophodnokreirati jasnu strategiju integracija.

"Niko zapravo ne zna kada }ese Albanija pridruìti Evropskoj uniji",kaè Ilir Meta, lider Socijalisti~kog

pokreta za integracije i jedan odnajuticajnijih opozicionih politi~ara uAlbaniji. Meta smatra da je potrebnou potpunosti izmijeniti nacionalnustrategiju za integracije i razvoj. Pri~aje, me|utim, ista kao i drugdje: dokje opozicija skepti~na, vladaju}epartije se busaju u grudi:

"Ako reforme budu i{le poplanu, Albanija }e zapo~eti pregov-ore o ~lanstvu sa EU u drugoj

polovini 2008. godine", izjavio jenedavno albanska ministarka zaintegracije Majlinda Bregu, nakon{to je premijer Albanije Sali Berishapotvrdio da su integracije u EU iNATO dva klju~na prioriteta njegovevlade. Predsjednica parlamenta,Jozefina Topalli, je obe}ala da }ealbanski SSP biti ratifikovan odstrane parlamenata svih dràva ~la-nica EU do avgusta 2008. Godine.Do sada je 17 nacionalnih parlame-nata ratifikovalo ovaj dokument, {tozna~i da je neophodno ~ekati na jo{10 dràva. Predsjednik Albanije,Bamir Topi, je zatraìo da se posvetivi{e pa`nje ratifikaciji ovog doku-menta. "Tempo je za sada ohrabru-

ju}i, ali ne i dovoljan", rekao je Topi.U me|uvremenu, napredak na

polju reformi je jedini pokazateljbrzine kojom }e ova dràva dobitistatus kandidata. Jedino {to se sasigurno{}u moè re}i je da je zaAlbance EU najva`niji strate{ki akter.

"Uloga Evropske unije je veomazapaèna u Albaniji. EU je uloìlamnogo u izgradnju institucija i konso-lidaciju politi~ke klime, ~ime je izbje-gnut konflikt. EU je tako|e prisutnakroz ekonomske projekte, posebno udomenu izgradnje infrastrukture ienergetske mreè", kaè Rakipi.

Od januara, Albanija dobijapomo} iz predpristupnih fondovakroz Instrument za pretpristupnupomo} (IPA). Evropska komisija jeodredila 61 eura milion za pomo}Albaniji u 2007 godini.

Niko ne moè pore}i da suevropske integracije veliki podsticajza Albanju da napreduje na putudemokratizacije.

"Pod pritiskom EU integracija ime|unarodnog monitoringa Albanijaje primorana da primijeni standardekoji su nam pomogli da napreduje-

mo u procesu demokratizacije", kaèanaliti~ar Skender Minxhozi.

Sve u svemu, pristupanje EU jedvosmjerni proces. Kako vrijemeprolazi, napori u pristupanju ovojmo}noj organizaciji }e biti sve ve}i,ali }e i kriterijumi koje treba ispuni-ti biti sve teì. Niko ne zna u kojoj}e mjeri ovo pokazati nedostatakvolje unutar EU da sebi priredi jo{jedan talas pro{irenja poput onog od1. maja 2004. godine, {to moèusporiti proces pristupanja AlbanijeEU. Uprkos tome, dok se snovi neostvare, Albanci i dalje sanjaju...

AAuuttoorrkkaa jjee nnoovviinnaarrkkaa ""AAllbbaanniiaannddaaiillyy nneewwssaa"" iizz TTiirraannee

RRaasspprraavvaa oo eevvrrooppsskkiimm iinntteeggrraacciijjaammaa uu jjaavvnnoossttii iillii mmee||uu eelliittaammaa jjeeggoottoovvoo nneeppoossttoojjee}}aa,, iillii ssee ppoovvrreemmeennoo iimmpprroovviizzuujjee,, jjeerr ppoolliittii~~aarriipprreeddssttaavvlljjaajjuu ppiittaannjjee eevvrrooppsskkiihh iinntteeggrraacciijjaa kkaaoo nnee{{ttoo {{ttoo zzaavviissiiiisskklljjuu~~iivvoo oodd ppoolliittii~~kkee vvoolljjee,, kkaa`̀ee ppuubblliicciissttaa ii aakkaaddeemmiikk PPiirrrroo MMiisshhaa


f e b rua r 2 0 0 8 . I z a z ov i u EU

Surova je ironija da Evropska unija(EU) ima toliku mo} da uti~e na

problem korupcije prije pristupanja, akada zemlje kandidati jednom postanu~lanice EU gdje se novac, roba, ljudi -i problemi - slobodno kre}u, uticaj EUpostaje gotovo ni{tavan. To se morapromijeniti, poru~io je Rune Rasmussen,regionalni direktor me|unarodne age-ncije Transparency International nakon{to je u Preliminarnom izvje{taju onapretku Bugarske i Rumunije na poljusudskih reformi, suzbijanja korupcije iorganizovanog kriminala Evropskakomisija (EK) konstatovala da }e ovedvije zemlje morati ozbiljno da sepotrude da poprave stanje prijekona~nog izvje{taja koji izlazi sredinom2008. godine. U suprotnom, posljedicemogu biti ozbiljne, upozorio je Brisel.

"Da bi EU uop{te funkcionisala, nesmije sebi dozvoliti korupciju. Borbaprotiv korupcije u Rumuniji i Bugarskojje pitanje integriteta Evropske unijeuop{te", naglasio je Rasmussen, nadle-àn za EU u Transparency Interna-tionalu.

U izvje{taju, objavljenom 4. febru-ara 2008 godine, EK izraàva zabrinu-tost zbog nedostatka ubjedljivih rezulta-ta na polju borbe protiv korupcije nanajvi{em nivou u obje nove ~lanice EU,kao i zbog sli~nih problema u vezi saorganizovanim kriminalom u Bugarskoj.

U izvje{taju o Bugarskoj sezaklju~uje da, iako su odre|eni uspjesipostignuti u oblastima reforme sudstva iborbe protiv korupcije na granicama tedràve, zna~ajniji rezultati moraju izo-stati dok god se ne poradi na suzbijan-ju organizovanog kriminala i korupcijena nivou lokalnih samouprava.

"Ono {to nas brine u pogledu orga-nizovanog kriminala je da nijesmo ustanju da procijenimo kako se pozitivantrend smanjenja broja takvih slu~ajevana nacionalnom nivou odraàva nalokalni nivo", rekao je portparol EKMark Gray.

U izvje{taju se posebno kritikujeAkcioni plan Bugarske za borbu protivorganizovanog kriminala i korupcije nalokalnom i visokom nivou. EK tvrdi dataj plan ne sadrì konkretne i adekvatnemjere napretka i da one koje su pred-stavljene akcionim planom (kampanjeza podizanje javne svijesti itd.) ne

pokazuju nivo posve}enosti koji jeneophodan da bi se suo~ili sa takvimproblemima. U Rumuniji, EK je naglasi-la odlaganja implementacije jasnodefinisane strategije zapo{ljavanja usudstvu i borbe protiv korupcije nalokalnom nivou.

EK je navi{e zabrinuta zbog~injenice da iako u Rumuniji postojeodgovaraju}e institucije, poputnacionalne direkcije za borbu protivkorupcije, vlasti "nijesu u stanju daproizvedu zadovoljavaju}e rezultate" upogledu borbe protiv korupcije nanajvi{em nivou. "Imamo deset veoma

va`nih slu~ajeva koji se odlaù ve} polagodine", rekao je Gray, izraàvaju}izabrinutost EK zbog tempa kojim seodvijaju reforme u toj zemlji.

Akcioni plan Rumunije nije pro{aomnogo bolje od Bugarskog: EK isti~e daovaj dokument "nema koherentnosti iprepun je rupa", ne pruà dovoljno

detaljna uputstva za rje{avanje korupci-je na lokalnom nivou i ne sadrì jasanplan konkretnih aktivnosti i indikatoraza postizanje kona~nih rezultata.

"Ako mi dozvolite jednu analogijuiz svijeta sporta, o~ekivali smo mnogobolje poluvrijeme. Svi se nadamo dane}emo morati da gledamo nastavke ilipenale. Zato o~ekujemo da }e se vladeove dvije dràve potruditi da bolje igra-ju u drugom poluvremenu" dodao jeGray, isti~u}i da bi u suprotnom moglaposegnuti za sankcijama.

Kona~an izvje{taj }e biti objavljensredinom 2008. godine, na osnovu ~ega

E U O P O M I N J E B U G A R S K U I R U M U N I J U Z B O G " S L A B A [ N I H " N A P O R A K AS U Z B I J A N J U K O R U P C I J E I N A G O V J E [ T A V A S A N K C I J E

BBrriisseell oo~~eekkiivvaaoo bboolljjuu iiggrruu SSooffiijjee ii BBuukkuurree{{ttaa

UU iizzvvjjee{{ttaajjuu oo BBuuggaarrsskkoojj ssee zzaakklljjuu~~uujjee ddaa,, iiaakkoo ssuu ooddrree||eennii uusspp-jjeessii ppoossttiiggnnuuttii uu oobbllaassttiimmaa rreeffoorrmmee ssuuddssttvvaa ii bboorrbbee pprroottiivv kkoorruupp-cciijjee nnaa ggrraanniiccaammaa ttee ddrr`̀aavvee,, zznnaa~~aajjnniijjii rreezzuullttaattii mmoorraajjuu iizzoossttaattiiddookk ggoodd ssee nnee ppoorraaddii nnaa ssuuzzbbiijjaannjjuu oorrggaanniizzoovvaannoogg kkrriimmiinnaallaa iikkoorruuppcciijjee nnaa nniivvoouu llookkaallnniihh ssaammoouupprraavvaa

Sofija


f e b rua r 2 0 0 8 . I z a z ov i u EU

}e EU odlu~iti o eventualnim sankcija-ma protiv Rumunije i Bugarske.

Mediji iz Brisela javljaju da su dvijenajnovije ~lanice EU zapravo za dlakuizbjegle sankcije i da ih je EU ozbiljnoopomenula zbog nedostatka rezultata upogledu reforme sudstva i borbe protivkorupcije.

Kada su Bugarska i Rumunija pris-tupile EU, 1 januara 2007. godine,Evropska komisija je naglasila da uprkos~lanstvu dvije dràve moraju jo{ mnogoda rade na ispunjavanju neophodnihkriterijuma, ili }e u suprotnom EK bitiprimorana da iskoristi posebne klauzuleUgovora o pristupanju koje nalaù daEK moè, kao krajnu instancu, odbiti daprizna odre|ene sudske presude iliukinuti fondove pomo}i ~lanicama.

Najnovi izvje{taj je dio mehanizma"saradnja i provjera", kojim je od 1. jan-uara zamijenjen uobi~ajni sistem moni-toringa i ~iji su fokus upravo razvojreforme sudstva, borba protiv organizo-vanog kriminala i korupcije.

Izvje{taj o napretku Rumunije iBugarske zaklju~uje da "nijesu postignu-ti zadovoljavaju}i rezultati u oblastiborbe protiv korupcije na najvi{emnivou". Za sada je, me|utim, preranoodlu~iti o aktiviranju kaznenih klauzula,smatra EK.

"Komisija ne èli da predloì

upotrebu kaznenih klauzula o ovommomentu, ali nastavi}emo da budnopratimo dalji razvoj reformi. Neop-hodne su mnoge promjene koje zahti-jevaju dugoro~nu posve}enost", rekao jepredsjednik EK Jose Manuel Barroso.

EK je pohvalila napredak uRumuniji u pogledu reforme sudstva,suzbijanja korupcije na nivou lokalnihsamouprava i uspostavljanja nacionalneagencije za borbu protiv korupcije.Isti~e se, me|utim, da je mnogo prob-

lema ostalo nerije{eno i da je napredakna polju suzbijanja korupcije nanajvi{em nivou "nezadovoljavaju}i".

U Rumuniji se trenutno vodi istra-ga protiv dva biv{a premijera i dvabiv{a ministra u vezi sa slu~ajevimakorupcije.

Neki od komentatora su zapre-pa{}eni blagim tonom izvje{taja i~injenicom da je Komisija ocijenila daove dvije zemlje "uglavnom postiùzadate ciljeve", ~ak i u onim oblastimau kojima nijesu preduzeti gotovonikakvi koraci.

Franco Frattini, komesar za pravdu,slobodu i bezbjednost EK istakao je,me|utim, da je cilj izvje{taja bio da sepo{alje prava poruka stanovni{tvuBugarske i Rumunije.

"Nije nam cilj da pronalazimo ijavno sramotimo krivce. Ovim smoizvje{tajem èljeli da damo objektivnuprocjenu stanja i ukaèmo vlastima naneophodne sljede}e korake".

No, to ne zna~i su Bugarska iRumunija "oslobo|ene krivice". Komisija}e nastaviti da prati razvoj u ovim obla-stima, i ne odbija mogu}nost upotrebesankcija, poput nepriznavanja sudskihodluka, do polovine 2008. godine.Komisija ne}e ustuknuti od upotrebekaznenih klauzula ukoliko "uspjehizostane u pogledu reformi i ispunjava-nja kriterijuma", rekao je Frattini.

N. RUDOVI]V. []EPANOVI]

Pristupanje EU ne zna~i da se ne mora vi{e raditi na sebi. Jo{ mnogo togatreba posti}i, ali se nadamo da }e Rumunija nastaviti da sprovodi reforme

i postiè napretke ubrzanim tempom, kazao je predsjednik Evropskih demokra-ta u EP Joseph Daul, napominju}i da je zadovoljan odlukom EK da ne upotri-jebi kaznene klauzule prtiv Rumunije.

Premijer Rumunije Calin Popescu Tariceanu je ocijenio da je izvje{taj"objektivan" i obe}ao dalje napore u sprovo|enju reformi. "Izvje{taj pokazujeda smo ozbiljno pristupili ovim problemima. Mnoge od predloènih mjera suve} u procesu pripreme i uskoro }emo mo}i da pokaèmo zna~ajnije rezu-ltate", dodao je on.

Bugarska ministarka za Evropu, Gergana Grancharova je pozdravila odlukuKomisije da ne aktivira kaznene klauzule protiv Bugarske i izjavila da je jedi-ni put naprijed kroz "rad, partnerstvo i povjerenje".

UUVVIIJJEEKK SSEE MMOORRAA RRAADDIITTII NNAA SSEEBBII

EEvvrrooppsskkaa kkoommiissiijjaa jjee nnaaggllaassiillaa ddaa uupprrkkooss ~~llaannssttvvuu ddvviijjee ddrr`̀aavveemmoorraajjuu jjoo{{ mmnnooggoo ddaa rraaddee nnaa iissppuunnjjaavvaannjjuu nneeoopphhooddnniihh kkrriitteerriijjuummaaiillii }}ee uu ssuupprroottnnoomm EEKK bbiittii pprriimmoorraannaa ddaa iisskkoorriissttii ppoosseebbnnee kkllaauuzzuulleeUUggoovvoorraa oo pprriissttuuppaannjjuu kkoojjee nnaallaa`̀uu ddaa EEKK mmoo`̀ee,, kkaaoo kkrraajjnnuu iinnssttaann-ccuu,, ooddbbiittii ddaa pprriizznnaa ooddrree||eennee ssuuddsskkee pprreessuuddee iillii uukkiinnuuttii ffoonnddoovveeppoommoo}}ii ~~llaanniiccaammaa

Bukure{t


f e b rua r 2 0 0 8 . Upo zna jmo Ev r op sku un i j u

Uinstitucijama Evropske unije (EU) i umedijima koji se bave poslovima EU

~esto se koriste tzv. "euroàrgon" - rije~i iizrazi koje samo oni razumiju. Euroàrgonnerijetko moè biti vrlo zbunjuju}i za {irujavnost, pa je to i razlog da ga pribliìmoonima koji jo{ nijesu ovladali njime.

Enhanced co-ooperation / Unaprije|enasaradnja: Odnosi se na malu grupu zemalja(najmanje osam) koje su sposobne i voljnestupiti u unaprije|eni oblik me|usobnesaradnje, ~ak kada ostale zemlje ~lanice nemogu ili ne èle da u~estvuju u takvojsaradnji. One zemlje koje nijesu uklju~ene uunaprije|enu saradnju, ipak, moraju imatimogu}nost da joj se priklju~e kad poèle.

Enlargement / Pro{irenje: U 1950-imgodinama EU je osnovalo {est dràva ~lani-ca. Danas okuplja 27 dràva. Pove}anjebroja dràva ~lanica poznato je kao"enlargement" ili pro{irenje, a doga|alo se unekoliko navrata: 1950. - Belgija, Francuska,Njema~ka, Italija, Luksemburg, Holandija;1973. - Danska, Irska, Ujedinjeno Kra-ljevstvo; 1981. - Gr~ka; o 1986. Portugal,[panija; 1995. - Austrija, Finska, [vedska;2004. - Kipar, ê{ka, Estonija, Ma|arska,Letonija, Latvija, Malta, Poljska, Slova~ka iSlovenija; 2007. Rumunija i Bugarska.

ERASMUS / ERASMUS: Ni tu se, upravom smislu, ne radi o euroàrgonu.Erasmus, nazvan po velikom renesansnomnau~niku, predstavlja obrazovni programosnovan 1987, koji se finansira iz BudètaEU. Do 2007. dva miliona studenata imaloje prilike da studira u stranoj zemlji zahvalju-ju}i Erasmusu. U 2004. pokrenut je noviprogram, Erasmus Mundus, koji je predvidiogodi{nji budèt od 40 miliona eura za post-diplomske programe u kojima u~estvuju bartri univerziteta iz bar tri razli~ite evropskezemlje. Stipendije za poha|anje Erasmus

Mundus postdiplomskog programa predvi-|ene su za studente svih zemalja.

Eurobarometer / Eurobarometar: ServisKomisije, osnovan 1973, kojem je zadatakda mjeri i analizira trendove javnog mnjenjau svim zemljama ~lanicama i zemljama kan-didatkinjama. Uzimaju}i u obzir da jemi{ljenje javnosti va`no u postupku do-no{enja novog zakonodavstva, ali i pri do-no{enju odluka u Komisiji, kao i pri ocjen-jivanju njenog rada, Eurobarometar se sluìmetodama ispitivanja koje uklju~uju ankete,tzv. fokus-grupe, itd. Istraìvanja Euro-barometra objavljuju se svake godine u vi{eod 100 izvje{taja.

Eurocrat / Eurokrat: Pojam "eurokrati",izveden iz pojma "birokrati" ozna~ava hiljadegra|ana Unije koji su zapo{ljeni u instituci-jama EU (Parlamentu, Savjetu, Komisiji...).

Euroland / Euroland: Neslu`beni nazivza ono {to se ponekad naziva i euro-podru~jem, "the euro area" ili "the eurozone". Europodru~je ~ine zemlje ~lanice EUkoje su uvele euro kao slu`benu valutu usvoje ekonomije. Do sada su se u europo-dru~je uklju~ile Austrija, Belgija, Finska,Francuska, Gr~ka, Irska, Italija, Luksemburg,Holandija, Njema~ka, Portugal, Slovenija i[panija.

European Communities / Evropskezajednice: [est evropskih zemalja odlu~iloje u 1950-ima da udruì svoje ekonomskeresurse i osnuje sistem zajedni~kog dono-{enja odluka u ekonomskim pitanjima. Kakobi to u~inile, osnovale su tri organizacije:the European Coal and Steel Community(ECSC) ili Evropsku zajednicu za ugalj i~elik, the European Atomic EnergyCommunity (Euratom) ili Evropsku zajednicuza atomsku energiju (Euratom) i theEuropean Economic Community (EEC) iliEvropsku ekonomsku zajednicu (EEZ). Te trizajednice, poznate pod zajedni~kimnazivom "Evropske zajednice", ~ine osnovuonoga {to je danas Evropska unija. EEZ jevrlo brzo postala najva`nijim dijelomZajednica i poslije nekog vremenapreimenovana je jednostavno u "Evropskazajednica" ili "the European Community"(EC). Odluke EZ-a donose se primjenommetode Zajednice koja podrazumijevasaradnju me|u institucijama EU. Ta metodaodlu~ivanja primjenjuje se u svim podru-~jima, osim u onim u kojima se odlu~ujeme|uvladinim ugovorima.

V O D I ^ Z A R A Z U M I J E V A N J E P O J M O V A I K O V A N I C AK O J I M A N A J ^ E [ ] E B A R A T A J U S A M O O N I K O J I S EP R O F E S I O N A L N O B A V E I N T E G R A C I J O M U E U

NEVLADINE ORGANIZACIJE U EVROPSKOJ UNIJI

SSSSOOOOLLLLIIIIDDDDAAAARRRRSolidar je evropska koalicija NVO-a koje

se kroz humanitarni rad, lobiranje zaunaprije|enje socijalnih politika i socijalnihservisa, kao i afirmaciju paradigmedoìvotnog u~enja zalaù za puno ostva-renje dru{tvene i ekonomske ravnopravnos-ti evropskih dru{tava.

Mreù ~ine 42 ~lanice koje u saradnjisa radni~kim pokretima, sindikatima idrugim NVO-ima bliske usmjerenostidjeluju {irom Evrope, a u skorije vrijeme{ire svoju djelatnost i na me|unarodni nivo.

Putem seminara, konferencija i lobi-ranja na institucije koje donose va`neodluke iz oblasti socijalne politike Solidarnastoji da uve}a svijest o postojanju jaza usocijalnom i ekonomskom statusu gra|anaevropskih dru{tava i uti~e na njegovosmanjivanje.

Vaàn segmenat aktivnosti Solidar-aostvaruje se kroz projekat ,,SOS Europe".Naziv projekta je skra}enica od Support forSocial Europe {to bi u prevodu zna~ilo"Podr{ka socijalnoj Evropi". Cilj projekta jedoprinos ostvarivanju mogu}nosti za ravno-pravan pristup zapo{ljavanju, kvalitetnojsocijalnoj za{titi i adekvatnim i dostupnimsocijalnim servisima za sve ~lanove evro-pskih dru{tava. Poseban naglasak djelovanjaSolidar-a je na uklju~ivanje marginalizo-vanih dru{tvenih grupa u dru{tvene tokovea posebno u sistem obrazovanja kao ija~anje uloge i uklju~enosti civilnog dru{tvau proces dono{enja odluka na svim nivoimadru{tva.

U tom cilju kroz saradnju sa partne-rskim organizacijama Solidar daje inpute zaizradu socijalnih agendi EU institucija u viduraznih izvje{taja i informacija o socio-ekonomskim parametrima evropskih dru{tavaali i prijedlozima da se oni pobolj{aju.

Dio ~lanica Solidar mreè lobiranjemu EU institucijama radi i na pitanjumigranata i nihove integracije u dru{tvaevropskih dràva sa posebnim akcentom namigrante radnike i nihova prava.

Od 2006. Solidar radi i na poljudoìvotnog u~enja i obrazovanja odraslih.

Na me|unarodnom nivou Solidar jeaktivan kao inicijator i koordinator huma-nitarnih akcija za zemlje kao {to su Irak, [riLanka, Palestina kao i zemlje Balkana.

Vi{e informacija o organizaciji moètena}i na sajtu: www.solidar.com

Priredio: Petar \UKANOVI]

EEuurroo`̀aarrggoonn


f e b rua r 2 0 0 8 . Ak t i vno s t i NVO-aa

Stvaranje uslova za odgovorno rukovo|enje javnim fondovimaKoalicija NVO "Saradnjom do cilja"

je 11. 02.2008. organizovala kon-ferenciju na temu "Unaprije|enjefinansiranja NVO iz javnih fondova",na kojoj su u~estvovali predstavniciNVO sektora i Vlade Crne Gore.

Cilj Konferencije je bio da se krozzajedni~ku diskusiju predstavnika NVOsektora i Vlade poku{aju prona}iobostrano prihvatljiva rje{enja koja }edoprinijeti stvaranju efikasnog sistema

finansiranja nevladinih organizacija izsredstava javnih fondova zasnovanogna jasnim principima i kriterijumima uzpo{tovanje nezavisnosti sektora iobezbije|enje adekvatne odgovornostisvih strana za novac iz ovih fondova.U tom smislu su predstavljeni prijedlozidopuna i izmjena postoje}e Uredbe okriterijumima za utvr|ivanje korisnika ina~inu raspodjele dijela prihoda odigara na sre}u.

Uvodna izlaganja na konferencijisu imali: Goran \urovi}, predsjednikUO Koalicije Saradnjom do cilja,Daliborka Uljarevi}, koordinatorkaRadne grupe III - struktura finasiranjaNVO iz javnih fondova, Fadil Mu~i},~lan Radne grupe III - strukturafinasiranja NVO iz javnih fondova iDragan Drobnjak, predsjednik Ko-misije za raspodjelu dijela prihoda odigara na sre}u.

NNNNoooovvvveeeeggggeeeennnneeeerrrraaaacccciiii jjjjeeee

[[[[kkkkoooolllleeeeddddeeeemmmmooookkkkrrrraaaatttt iiii jjjjeeee

Ufebruaru je sa radom po~elaXI generacija {kola demo-

kratije, koju Centar za gra|anskoobrazovanje organizuje uz po-dr{ku Friedrich Ebert Stiftung.Novih 30 polaznika i polaznica }eu narednih ~etiri mjeseca imatipriliku da kroz {kolu demokratije,koju ~ini 5 modula, pro{ire zna-nja iz ove oblasti. U {koli seizu~avaju teorijska znanja, kom-parativna praksa i sama vje{tina iumije}e primjene demokratskihna~ela u svakodnevnom ìvotu, aposebno politi~koj sferi. Voditelj{kole je prof. dr RadovanRadonji}, a uz njega sa polaznici-ma }e raditi ugledni doma}i istrani predava~i. Do sada je {koluuspje{no zavr{ilo 234 gra|ana/gra|anki Crne Gore, uglavnomaktivista nevladinih organizacija,politi~kih partija, novinara, slu-`benika lokalne samouprave irepubli~kih ministarstava, stude-nata i drugih koji su pokazaliinteresovanje da svoje djelovanjeveù za javnu scenu i daju li~nidoprinos razvoju demokratije uCrnoj Gori.

Centar za gra|ansko obrazovanje, Centar za razvoj nevladinih organizacija iEvropski pokret u Crnoj Gori uz podr{ku Fondacije Institut za otvoreno

dru{tvo - Predstavni{tvo Crna Gora, raspisuju

OGLAS- za polaznike VII generacije -

[[KKOOLLEE EEVVRROOPPSSKKIIHH IINNTTEEGGRRAACCIIJJAA[kolu evropskih integracija ~ine 7 modula u ukupnom trajanju od ~etiri

mjeseca, i obuhvata {iroki spektar teorijskih i prakti~nih saznanja iz oblasti evro-pskih integracija.

Nastava se izvodi dva puta nedjeljno, u trajanju od dva sata (uz mogu}nostdodatnih predavanja), kao i kroz stru~ne seminare.

Ugledni predava~i i stru~njaci iz zemlje i inostranstva, pripadnici diplo-matskog kora u na{oj zemlji i ostali gosti upozna}e polaznike sa istorijatom, razvo-jem i funkcionisanjem evropskih integrativnih procesa, savremenim poloàjemevropskih institucija, njihovim uticajem na na{e dru{tvo i perspektivama saradnjeu ovoj oblasti.

Pravo u~e{}a imaju kandidati ~iji su prioritet sticanje novih znanja upomenutim oblastima i doprinos afirmaciji ideja, zna~enja i standarda evropskihintegracija u Crnoj Gori. Kandidati su dobrodo{li bez obzira na godine, pol,nacionalnost, vjeru ili uvjerenja, uz naznaku da prednost imaju svi oni kojipokazuju visok stepen dru{tvenog aktivizma u vladinom, nevladinom, partijskom,sindikalnom, privrednom, nau~nom i kulturnom okviru.

Tro{kove {kolovanja pokrivaju FOSI, CGO, EPuCG i CRNVO, uz obavezupolaznika da pohadjaju najmanje 80% programa.

Nakon zavr{ene {kole u~esnici dobijaju diplomu i sti~u pravo na daljeusavr{avanje.

Prijave sa kra}om biografijom slati do 15. marta 2008, na kontakt adresu:Centar za gra|ansko obrazovanje(za "[kolu evropskih integracija")

Njego{eva 36, I sprat, 81 000 PodgoricaFax: 081 / 665 112E-mmail: [email protected]

S A R A D N J O M D O C I L J A


f e b rua r 2 0 0 8 . P r og ram i u s av r { avan j a u EU

U O V O M B R O J U P R E P O R U ^ U J E M O :

IINNTTEERRNNAATTIIOONNAALL SSUUMMMMEERRSSCCHHOOOOLL SSEEGGGGAAUUGGRRAAZZ,, AAUUSSTTRRIIAA Scholarship / Financial aid: partiallyavailableDate: June 28th - July 12th 2008Deadline: 21st of March 2008 Open to: students from all over theworldThis year's Summer School will takeplace from June 28th to July 12thagain at Seggau Castle (nearGraz/Austia) and will focus on thetopic "US EUROPE: Towards a multi-cultural continent".Aims and objectives:Interdisciplinary meeting and coope-ration of teachers and students,focussing on East and SEE and deal-ing with the cultural and intellectualaspects and dimensions of currentEuropean integration. Shaping profilesof future executives in different areassuch as politics, administration, econ-omy, science and religion.- Two-week Summer University for

80 students and 15 teachers. - 2 lecture series, 6 parallel seminar

modules, excursion to Graz - Discussions with guests from the

area of culture and politics

- Accreditation via ECTS - credits (2ECTS for participation & final exam;4 additional ECTS for seminarpaper)

The International Summer SchoolSeggau is funded through grants givenby sponsors and donators from allover Europe. For that reason it is pos-sible to reduce the tuition fee for stu-dents to the amount of Euro 360.-(reduced fee Euro 180.-). This tuitionfee includes the Summer School pro-gramme, meals, housing and a print-ed report. Travel arrangements haveto be made and paid for individually.Accreditation: As the Summer School is based onthe ECTS system, the recognition as aregular part of participants' studies attheir home universities should befacilitated. In order to obtain a certifi-cate, students must actively participatein one seminar module and all lec-tures (recommendation: 2 ECTS). It isalso possible for students to write ascholarly seminar paper (recommen-dation: 4 ECTS). This paper will beevaluated by the academic coordina-tors to ensure an appropriate level.The deadline for applications is the21/03/2008 (date of receiving!)!

Applications have to be send via nor-mal mail (snail mail) - applications viaemail will NOT be accepted.

IINNTTEERRNNAATTIIOONNAALL SSUUMMMMEERRBBAALLKKAANN CCAASSEE CCHHAALLLLEENNGGEE22000088VVIIEENNNNAA,, AAUUSSTTRRIIAA Scholarship / Financial aid: FullDate: mid of April till mid of MayDeadline: March 31st, 2008Open to: exceptional studentsWUS Austria invites exceptional stu-dents from Albania, Austria, B&H,Bulgaria, Croatia, FYR Macedonia,Kosovo UNMIK, Moldova, Monte-negro, Romania, Serbia and Slovenia,who study law, economics, politicalsciences, international relations, infor-mation technologies or related disci-plines to take part in the BCC 2008.On an international level the BCCInternational Case Study Competitionwill be held between 6th of July and11th of July 2008, Sub-Competitionswill be held in the respective cou-ntries/region between mid of Apriland mid of May 2008.The around 140 winners out of all theSub-Competitions will compete in thecompetition in Vienna. Prerequisitefor participants to compete in theSub-Competitions is a successfuladmission via an online process, fo-llowing established criteria. Please findfurther details for the applicationsunder www.bcchallenge.org Applications are to be submittedonline until 31/03/2008.Contact:WUS AustriaHeinrichstr. 398010 Graz

EIC Bilten - Evropski puls je elektronski ~asopis koji izlazi u sklopu EIC programa, a uz podr{ku fondacije Friedrich Ebert.Izdava~ je Centar za gra|ansko obrazovanje.

EIC Bilten - Evropski puls je zaveden u evidenciji medija Ministarstva kulture i medija pod rednim brojem 578. Urednik: Ne|eljko Rudovi}; Ure|iva~ki kolegijum: mr Vera [}epanovi}, Daliborka Uljarevi}, mr Dragan Stojovi}, mr Vladimir Vu~ini}Tehni~ki urednik: Blaò Crvenica; Lektura: Milena Milunovi}; Lektura engleske verzije: Maja Mugo{a; Prevod: mr Vera [}epanovi}

Njego{eva 36 / I Tel / fax: 081 / 665 - 112, 665 - 327 E-mmail: [email protected] Bilten - Evropski puls moète preuzeti na www.cgo.cg.yu

Evropski puls 29 - media.cgo-cce.orgmedia.cgo-cce.org/2013/06/CGO-Evropsk-puls-29.pdf · ubjedljivog trijumfa na parlamentarnim izborima, ... On je rekao da Brisel na "mapi puta"

Documents