Edafski faktori

Zemljišni uslovi

• Vinova loza se gaji na zemljištima

različitih fizičkih, hemijskih i bioloških

osobina, što govori o nj. adaptabilnosti i

ekološkoj plastičnosti

• Zahvaljujući razvijenom korenu ona se

snabdeva vodom i minerelnim

materijama iz zemljišta različitih

karakteristika

Korenova filoksera

Zemljišni uslovi

• Osobine zemljišta bitno utiču na

rastenje loze, visinu prinosa, kvalitet

grožđa i vina

• Ista sorta u identičnim mikroklimatskim

uslovima daje različite rezultate u

zavisnosti od osobina zemljišta na

kojima se gaji

Zemljišni uslovi

Loza se gaji na:

• sivim brdsko-planisnkom zemljištima,

gajnjačama, crveno rudin zemljištima,

crvenicama, smonicama, černozemu ,

peskovitim zemljištima, peskovima,

šljunkovitim i kamenitim zemljištima,

rankerima

Pedološka karta Srbije Vinogradarski regioni

Pedološka karta Srbije

Pedološka karta Srbije

Zemljišni uslovi

• Za gajenje vinove loze, bez obzira

na klimatske uslove, sortu i podlogu

najpoviljnija su duboka, laka,

aerisana zemljišta, umerene

vlažnosti i plodnosti

• Nepovoljna su plitka, teška, zbijena,

hladna, suviše vlažna i kisela zemljišta,

slatine, nevezani peskovi, suviše

šljunkovita i kamenita zemljišta, rankeri

Mehanički sastav zemljišta

Osobine zemljišta

Geološka podloga

Mehanički sastav zemljišta u manjoj ili većoj

meri utiče na:

• Procese koji se odvijaju u zemljištu

• Fizičke osobine zemljišta

• Biološke osobine zemljišta

• Hemijske osobine zemljišta

• Plodnost zemljišta

Poznavanje mehaničkog sastava zem

omogućije da se predvidi većina drugih

osobina zemljišta

Zemljišni uslovi

• Mehanički sastav zemljišta i geološka

podloga određuju osobine zemljišta,

dubinu prodiranja, korena i njegovo

grananje

• Osobine zemljišta zavise od sadržaja

mineralnih čestica različite krupnoće i

nj.sjedinjavanja u zemljišne agregate

Zemljišni uslovi

• Mehanički sastav utiče na zbijenost

zemljišta i njegove vodne, vazdušne i

hemijske osobine

• Uslovljen je odnosom tvrdih čestica

različite veličine-odlomaka stena,

sadržajem šljunka, peska (0.01 mm) i

sitnijih glinovitoh čestica (<0.01 mm)

Zemljišni uslovi

Zemljišta mogu biti

• Peskovita

• Subpeskovita

• Subglinovita

• Gliniovita

Zemljišni uslovi

• Peskovita i veoma peskovita zem

sadrže 80-90% frakcije čestica 0.25-

0.05 mm, svega 10-20% čestice frakcija

<0.01 mm

• Vodni i toplotni režim je nestabilan

• Apsorpciona sposobnost za vodu je

mala

• Stabilna proizvodnja se može

obezbediti sa sistemom za

navodnjavanje

Zemljišni uslovi

• Peskovita i šljunkovita zemljišta su

svetlije boje, sporije se zagrevaju i

hlade

• Bujnost čokota je slabija, grozdovi i

bobice sitnije

• Sadržaj šećera visok

• Povoljna su za gajenje sorata za

proizvodnju grožđa za laka vina i za

proizvodnju kvalitetnog stonog grožđa

Zemljišni uslovi

• Strukturna zemljišta sadrže određenu

količinu glinovitih čestica <0.01 mm

• Najpovoljnije osobine ima černozem, u

Srbiji se malo koristi za vinograde

• Tipične gajnječe imaju dobre osobine,

kao i lake do srednje teške smonice i

crvenice i pojedina crveno-ruda

zemljišta

Zemljišni uslovi

• Zemljišta lakog do srednje teškog

mehaničkog sastava sadrže 10-25%

gline

• To su laka zemljišta, povoljnih vodnih,

toplotnih i hemijskih osobina za gajenje

loze

• Umereno su vlažna i plodna, dobro

aerisana i topla zemljišta

Zemljišni uslovi

• Zemljišta sa velikim sadržajem gline su

teškog mehaničkog sasatava

• Imaju dobru vododržeću spososbnost i

apsorpciju elemenata mineralne ishrane

• Suviše su zbijena, nedovoljno aerisana i

hladna za normalan razvoj korana

vinove loze

Zemljišni uslovi

• Dobrom pripremom pre zasnivanja

vinograda mnoga zemljišta se mogu

popraviti i učiniti povoljnijim za gajenje

loze

• Izuzetak su močvarna, suviše plitka,

vlažna, hladana, jako kisela i zaslanjena

zemljišta, koja ne treba koristiti za

gajenje loze

Mere popravke mehaničkog sastava zemljišta

• Uklanjanje kamenja

• Donošenje PESKA ili GLINE

• Produbljivanje oraničnog sloja

• Obogaćivanje organskim đubrivom-stajnjakom

Tipovi zemljista povoljni

• Černozem

• Gajnjače

• Pararendzine

• Smeđa zem na flišu i laporu

• Litogeno-karbonatno zem

• Crvenice

• Lesivirana

pseudoglejna zem

• Smonice

• Degradirane

smonice

• Aluvijalna zem

• Deluvijalana zem

• Aluvijalano-

delivijalna zem

• Smeđa stepska

zem na pesku

Tipovi zemljista nepovoljni

• Teške smonice

• Ritske crnice

• Pseudoglej neurednog vodnog rezžima)

• Starija aluvijalna zem

• Močvarna, glejna zem

NE PREPORUČUJU se zemljišta

Jako humusna

Veoma plodna zem

Zemljišta bogata azotom (u vinu tada ima više bekančevina i koloidni sistem vina je nestabilan)

Zemljišni uslovi: Struktura zemljišta

• Zavisi od mehaničkog sasatava i

stvaranja strukturnih agregata, njih

krupnoće i stabilnosti

• U stvaranju zemljišnih agregata važnu

ulogu imaju zemljišni koloidi, CaCO3,

micelije gljiva, humus

Zemljišni uslovi: Struktura zemljišta

• Struktura zemljišta utiče na vodni,

vazdušni i toplotni režim zemljišta,

rastenje i grananje korena

• Najbolja su zemljišta koja imaju zrnastu

strukturu, agregate mrvičaste i

graškaste krupnoće, dimenzija 0.5- 5

mm

• Stabilni su, ne raspadaju se pri sušenju

ili vlaženju zemljišta

Zemljišni uslovi: Zbijenost zemljišta

• Određuje se zapreminskom težinom

1cm3

• Koren loze se normalno razvija pri <1.4

g

• 1.4-1.6 g koren se otežano razvija

• 1.6 g rastenje i grananje se zaustavlja

• Sa povaćanjem sadržaja gline iznad

50% povećava se zbijenost zemljišta

Zemljišni uslovi: Zbijenost zemljišta

• U zbijenom zemljištu se razvija više

skeletnih korenova (manjih od 4 mm) a

manje apsorpcionih korenova

• Smanjuje se prinos grožđa i sadržaj

šećera u grožđanom soku, raste sadržaj

organskih kiselina

Zemljišni uslovi: Tvrdoća zemljišta

• Normalno rastenje korena je u slojevima

zemljišta čija tvrdoća iznosi do 20

kg/cm2

• Povećanjem tvrdoće do 40 kg/cm2

rastenje korena je usporeno

• Zaustavlja se rast koren pri 50 kg/cm2

• Trvdoća zemljišta negativno utiče na

sadržaj šećera, raste udeo ukupnoh

kiselina u grožđu

Zemljišni uslovi: Aerisanost zemljišta

• Aerisanost zemljišta je od velikog

značaja za disanje korena, rastenje i

grananje korena i njegovu apsorpcionu

spososbnost za vodu i mineralne

elemente

• Zemljišta lakšeg mehaničkog sastava

sadrže više vazduha

• Krupnije mineralne čestice i stabilniji

zem agregati uslovljavaju bolju aeraciju


• Glinovita zemljišta su nedovoljno

porozna

• Ukupna poroznost polj zem iznosi oko

50% od zapremine zemljišta

• Ako je 1/3 pora ispunjeno vazduhom a

2/3 vodom, zemljišta su povoljna za

razvoj korena


• Od velikog značaja je prisustvo

kiseonika u zemljišnom vazduhu

• Najpovoljnije je da u tom vazduhu bude

20% kiseonika

• Rastenje i grananje korena je usporeno

pri < 10% kiseonika


• U uslovima slabe poroznosti i slabog

prisustva kiseonika javljaju se štetni

gasovi kao produkti anaerobnog

disanja, kao što je SO2, metan, H2 i dr,

koji toksično deluju na rastenje korena i

apsorpciju vode i mineralnih materija iz

zemljišta

Zemljišni uslovi: Vlažnost zemljišta

Vlažnost zemljišta zavisi od

• količine i rasporeda padaniva

• fižičkih i hemijskih osobina zemljišta

• blizine i toka podzemnih voda

• kondenzacije vodene pare u zemljištu


• Na rastresitom zemljištu voda koja

dospeva iz atmosfere u obliku kiše ili

snega se polako upija

• Najveći deo vode se infiltrira u dublje

slojeve

• Deo vode korste biljke i ostali živi svet,

dobar deo se vraća u atmosferu

(evaporacija i transpiracija)


• Kada su gubici vode iz zemljišta veći od

priliva vode, javlja se deficit vlage,

odnosno suša, koja veoma nepovoljno

utiče na razvoj vinove loze

• Na zbijenim zemljištima usvajanje vode

i infiltracija vode je slaba

• Iznose se čestiće zemlje i izaziva

erozija


• Vodni režim peskova, peskovitih i

šljunkovitih zem je nestabilan i

nepovoljan

• Zemljište vodu lako upija od padavina

ali i lako gubi, isparavanjem i

infiltracijom

• Da bi se loza dobro razvila neophodna

je primena navodnjavanja


• U strukturnim zemljištima deo vode se

hemijski vezuje za organske i mineralne

čestice zemljišta ili se čvrsto drži za njih

opnenim silama

• Opnenu vodu biljke ne mogu da koriste

• Najveći deo vode nalazi se u kapilarnim

porama i porama većih dimenzija

• To je pristupačna voda za biljke


• Optimalna vlažnost zemljišta kada je

lozi na raspolaganju dovoljno vode i

vazduha

• Poljski vodni kapacitet PVK nastaje

kada iz krupnih pora otekne

gravitaciona voda, zadržana je vezana

(nepristupačna), opnena (teško

pristupačna) i kapilarna, lako

pristupačna za vinovu lozu


• Sa smanjivanjem vlažnosti zemljišta do

novoa 60-70% od PVK koren ima

dovoljno vode za normalno

snabdevanje biljke

• PVK < 60% otežano je snabdevanje

• Pri valžnosti < 45% PVK nastupa “tačka

venuća”

• Daljim isušivanjem dolazi do uginuća

čokota

Zemljišni uslovi: Temperatura zemljišta

• Toplotni režim zemljišta zavisi od sunčevog zračenja, mineraloškog i organskog sastava i njegove vlažnosti

• Temperatura temljišta ispoljava značajan uticaj na rastenje i grananje korena

• Min t=6-8°C za početnu aktivnost korena

• Temperatura korena je veoma bliska temperaturi zemljišnih slojeva sa kojima je u neposrednom kontaktu

Zemljišni uslovi: Hemijski sastav

Za vinovu lozu od najvećeg značaja su

sledeće karakteristike zemljišta:

• Sadržaj humusa

• Sadržaj makro i mikro elemanata

• Hamijska reakcija zem. rastvora pH

• Sadržaj štetnih soli


• Organska metrija nastaje razgradnjom

biljnih i životinjskih ostataka

• Plodnost zem zavisi od sadržaja

humusnih materija – huminske i fulvo

kiseline

• Sadržaj humusa u vinogradarskim

zemljištima treba da iznosi 2-4%


• Od sadržaja orgasnke materije zavise

vodno-fizičke osobine, temperatura i

plodnost zemljišta

• Pre sađenja loze zemljište treba da se

obogati organskom materijom u obliku

stajnjaka, komposta, treseta, humusa-

glistenjaka


• Koren vinove loze najbolje raste i razvija

se u slojevima zemljišta koja su bogata

humusom

• Rastenje i raspoređivanje korena zavisi

i od sadržaja kiselina i baza, H+ i OH-

jona


• Kiselost zemljišnog rastvora dolazi do

H+ jona koji se nalaze u rastvoru

(aktivna kiselost), kao i absorbovanih

jona (potencijalna kiselost)

• Za vinovu lozu najvažnija je aktivna

kiselost opt pH=6-7.5

Pristupačnost elemenata u zemljištu


• Kisela zemljišta su siromašna u

pristupačnim makroelementima (N, P,

K, S, Mg, Ca) i mikroelementima (Mo),

siromašna su u humusu, imaju

nepovoljne vodno-fizičke osobine, višak

slobodnog kiseonika i povaćan sadržaj

Al i Mn

• Neutralizacija je neophpodna za budući

vinograd sa CaCO3 - kalcifikacija


• Neutralna i krečna zemljišta povoljno

utiču na kvalitet grožđa i vina,

pojačavaju sadržaj šećera i aromatičnih

materija u grožđu, pojačavaju “buket”

vina i ubrzavaju sazrevanje vina

• Između sadržaja aktivnog Ca u zem i

sadržaja šećera i arome u grožđu

zavisnost je pozitivna


• Vinogradarska zemljišta treba da

sadrže:

• Azota 120-150 mg/100g vsz (0.12-

0.15%)

• Fosfor 15-25 mg/100 g vsz

• Kalijum 20-40 mg/100 g vsz

Hemijski sastav zemljišta

• Humus 2-5%

• Makroelementi N, P, K, Mg, Ca, S, Fe

• Mikroelemeti Cu, Mn, Zn, Mo, Co

• pHmin=5 opt pH=6.0-6.5-7.5 pHmax=8.4

• Sadržaj štetnih soli (<0.3-0.4%)

- Hloridi NaCl 0.06%

- Sulfati Na2SO4 0.2%, MgSO4 0.1%

- Soda Na2CO3 0.002%

Topografski faktori

• Klimatski i zemljišni uslovi

vinogradarskog područja zavise od

reljefa i orografije terena

• Oni indirektno utiču na razvoj vinove

loze, jer ispoljavaju značajan uticaj na

promene mezo i mikroklime, kao i na

vodno-vazdušne i hemijske osobine

zemljišta

Nadmorska visina

• Osnovni kriterijum koji određuje

mogućnost gajenja loze na pojedinim

visinama služi količina toplote i vlage

koja iz atmosfere dospeva do zemljine

površine

• U severnijim i hladnijim područjima loza

se gaji na manjim nadmorskim visinama

u odnosu na južnija i toplija područja

Nadmorska visina

• Sa povećanjem nadmorske visine

smanjuje se suma aktivnih temperatura

• Na svakih 100 m nadmorske visine

srednja godišnja temperatura vazduha

opada za 0.5-1°C, ali se pojačava

sunčevo zračenje za oko 18 %, jer se

smanjuju gubici zračenja kroz atmosferu

Nadmorska visina

• Usled povećanja intenziteta sunčevog

zračenja u brdsko-planinskim

područjima dolazi do relativno većeg

zagrevanja zemljišta i biljaka

• Na svakih 100 m visine suma aktivnih

temperatura opada za 200-300°C

Nadmorska visina

• Do određene visine količina padavina

se povećava

• Usled smanjenja temperature vazduha

dolazi do skraivanja dužine

vegetacionog perioda za 7-10 dana

• Sa porastom nadmorske visine, opada

sadržaj šećera a povaćava se sadržaj

ukupnih kiselina

Nadmorska visina

• Vinova loza se može gajiti samo u

određenim visinskim zonama

• Najviše vinograda u svetu ima na

nadmorskim visinama od 300-600 m

• U Boliviji, u uslovima tropske klime gaji

se na 2000-3000 m

Nadmorska visina

• U dolini Rajne (50-51°N) na 100-200 m

• U Južnoj Italiji (40°N) na 800-1000 m

• U Španiji (Andaluzija 38°N) do 1360 m

• Na padinama Etne (Italija 36°N) 1200-

1300 m

Nadmorska visina

• U Srbiji: Bačka 80-120m, Srem 100-

300m, Banat 80-200m, podunavlje 80-

200m, Velika i Zapadna Morava i

Rasina 100-300m, Levač i Temnič 150-

400m, Župa 300-400m, Nišava i Toplica

200-400m, Južna Morava 200-400m i

Vranje i Preševo 350-500m, Metohija

350-550m

Nagib i ekspozicija terena

• Nagib i ekspozicija terena značajno

utiču na intenzitet svetlosti, toplotne

uslove, vlažnost zemljišta i vazduha

• U uslovima umereno-kontinentalne

klime najpovoljnije su južne,

jugozapadne i jugoistočne ekspozicije

Nagib i ekspozicija terena

• Sa aspekta povoljnosti toplotnih uslova

u severnim vinogradarskim regionima

najpovoljnije su južne ekspozicije, čiji je

nagib 25-35% jer sunčevi zraci padaju

pod pravim uglom, zagrevanje zemljišta

i vazduha je bolje

• Razlika u temperaturi vazduha između

severne i južne padine u avgustu može

biti 4-5°C, razlika u sazrevanju i do 15

dana

Raljef-orogrfske karakteristike terena

• Reljef terena utiče na stvaranje lokalne

klime mazoklime i mikroklime

• Na brdovitim terenima zemljišta su

umereno vlažna, umereno plodna,

rastresita, sa dosta mineralnih sastojaka

u sebi, što pozitivno utiče na vodno-

vazdušne osobine zemljišta

Uticaj velikih vodenih površina

• Velike reke, jezera i mora značajno doprinose poboljšanju klime jer ublažavaju temperaturne ekstreme, povećavaju vlažnost vazduha i intenzitet svetlosti

• Značajne površine se nalaze pored Sredozemnog, Jadranskog, Egejskog, Crnog, Kaspijskog more, po obodu Atlantika (Golfska struja), Tihog okeana (Humboldt struja)

Uticaj velikih vodenih površina

• Pored vodenih površina i tokova manje

su razlike u temperaturi i vlažnosti

vazduha između dana i noći i između

godišnjih doba naročito leta i zime

• Po pravili veoma retko javljaju se jaki

zimski mrazevi koji izazivaju

izmrzavanje loze

Uticaj šuma

• Veliki šumski kompleksi javljaju se kao

značajan modifikator okoline klime

• Šume menjaju pravac i ublažavaju

jačinu vetrova, doprinose manjim

kolebanjima temperature i vlažnosti

vazduha, smanjuju isparavanja vode i

brzo isušivanje zemljišta

• Sprečavaju eroziju posle obilnih

padavina

Biotički faktori

• U vinogradu žive mnogobrojni biogeni

faktori: zemljišna mikroflora i fauna,

nadzemna mikroflora i fauna, korovske

biljke i životinje

• Čovek, aktivno učestvuje na popravku

osobina zemljišta, obezbeđuje

snabdevanje vodom i hranivima, štiti

lozu od bolesti i štetočina, uništava

korov, primenjuje i druge mere

neposredne nege čokota radi

ragulisanja rastenja i rodnosti, visine

prinosa i kvaliteta grožđa

Edafski faktori

Documents