FAKTORI RAZVOJA - CORE

UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U

NOVOM SADU

Mladen Subotić

FAKTORI RAZVOJA

PREDUZETNIČKIH POTENCIJALA

STUDENATA

DOKTORSKA DISERTACIJA

Novi Sad, 2017.

SADRŽAJ

LISTA TABELA LISTA SLIKA LISTA GRAFIKONA

1. UVOD .............................................................................................................................. 12

1.1. PREDMET I PROBLEM ISTRAŽIVANJA ..............................................................................13

1.2. CILJ ISTRAŽIVANJA .......................................................................................................16

1.3. HIPOTEZE ISTRAŽIVANJA ...............................................................................................17

1.5. METODE OBRADE PODATAKA ........................................................................................18

2. PREDUZETNIŠTVO U SAVREMENIM USLOVIMA POSLOVANJA................................ 19

2.1. PREDUZETNIŠTVO I NJEGOV UTICAJ NA EKONOMIJU ........................................................20

2.2. DEFINISANJE PREDUZETNIČKOG POTENCIJALA ...............................................................22

2.3. MLADI I PREDUZETNIŠTVO .............................................................................................23

2.4. PERCEPCIJA PREDUZETNIŠTVA MLADIH ..........................................................................26

3. TEORIJSKI ADAPTIVNO-INOVATIVNI MODEL KAI ..................................................... 29

3.1. TEORIJSKI MODEL KAI ..................................................................................................29

3.2. DIMENZIJE KAI MODELA ...............................................................................................30

3.3. ORIGINALNOST KAO FAKTOR UTICAJA NA RAZVOJ PREDUZETNIČKOG POTENCIJALA ...........30

3.4. KONFORMIZAM KAO FAKTOR UTICAJA NA RAZVOJ PREDUZETNIČKOG POTENCIAJALA .........31

3.5. EFIKASNOST KAO FAKTOR UTICAJA NA RAZVOJ PREDUZETNIČKOG POTENCIJALA ..............31

3.6. ADAPTIVNI I INOVATIVNI OBLICI PONAŠANJA U OKVIRU KAI MODELA .................................32

3.7. KARAKTERISTIKE INOVATORA ........................................................................................32

3.8. KARAKTERISTIKE ADAPTORA .........................................................................................33

3.9. RAZLIKE IZMEĐU ADAPTORA I INOVATORA U KONTEKSTU DIMENZIJA PREDUZETNIČKOG

POTENCIJALA ......................................................................................................................34

4. TEORIJSKI MODEL PREDUZETNIČKE SAMOEFIKASNOSTI I STAVOVA

PREMA PREDUZETNIŠTVU .......................................................................................... 36

5. TEORIJSKI MODEL PREDUZETNIČKOG POTENCIJALA ............................................. 37

6. UTICAJ OBRAZOVNIH FAKTORA NA RAZVOJ PREDUZETNIČKOG

POTENCIJALA KOD STUDENATA ............................................................................... 38

6.1. ULOGA UNIVERZITETA I NJEGOVOG OKRUŽENJA U RAZVOJU PREDUZETNIŠTVA .................39

7. UTICAJ PORODIČNOG PREDUZETNIŠTVA I LIČNIH PREFERENCIJA ZA KARIJERU

I RAZVOJ PREDUZETNIČKOG POTENCIJALA KOD STUDENATA ........................... 41

8. SOCIO-DEMOGRAFSKI FAKTORI I NJIHOV UTICAJ NA RAZVOJ

PREDUZETNIČKOG POTENCIJALA KOD STUDENTSKE POPULACIJE .................... 44

8.1. UTICAJ POLA NA RAZVOJ PREDUZETNIČKOG POTENCIJALA STUDENATA ............................45

8.2. UTICAJ ŽIVOTNE SREDINE NA RAZVOJ PREDUZETNIČKOG POTENCIJALA STUDENATA ..........46

8.3. UTICAJ MATERIJALNOG STATUSA STUDENATA NA RAZVOJ PREDUZETNIČKOG POTENCIJALA

STUDENATA ........................................................................................................................47

8.4. UTICAJ USPEHA NA STUDIJAMA NA RAZVOJ PREDUZETNIČKOG POTENCIJALA STUDENATA ..48

9. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA .................................................................................. 49

9.1. OPIS UZORKA ..............................................................................................................49

9.2. INSTRUMENTI ISTRAŽIVANJA ..........................................................................................50

9.3. POUZDANOST I FAKTORSKA VALIDACIJA UPITNIKA ...........................................................52

10. REZULTATI ISTRAŽIVANJA ......................................................................................... 74

11. DISKUSIJA REZULTATA ............................................................................................ 109

12. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA ................................................................................... 127

13. IMPLIKACIJE ZA DALJA ISTRAŽIVANJA .................................................................. 129

14. LITERATURA: ............................................................................................................. 131

15. PRILOZI ....................................................................................................................... 148

15.1. PRILOG 1. ................................................................................................................ 148

15.2. PRILOG 2. ................................................................................................................ 149

15.3. PRILOG 3. ................................................................................................................ 159

15.4. PRILOG 4. ................................................................................................................ 165

15.5. PRILOG 5. ................................................................................................................ 171

15.6. PRILOG 6. ................................................................................................................ 176

15.7. PRILOG 7. ................................................................................................................ 178

15.8. PRILOG 8. ................................................................................................................ 180

15.9. PRILOG 9. ................................................................................................................ 181

3

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА

21000 НОВИ САД, Трг Доситеја Обрадовића 6

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:

Тип документације, ТД: Монографска публикација

Тип записа, ТЗ: Текстуални штампани материјал

Врста рада, ВР: Докторска дисертација

Аутор, АУ: Младен Суботић

Ментор, МН: Проф. др Славица Митровић

Наслов рада, НР: Фактори развоја предузетничких потенцијала студената

Језик публикације, ЈП: Српски/латиница

Језик извода, ЈИ: Српски/енглески

Земља публиковања, ЗП: Република Србија

Уже географско подручје, УГП: АП Војводина, Нови Сад

Година, ГО: 2017

Издавач, ИЗ: Ауторски репринт

Место и адреса, МА: 21000 Нови Сад, Трг Доситеја Обрадовића 6

Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)

15 поглавља / 181 странa / 216 цитата / 97 табела / 2 слика / 3 графика / 9 прилога

Научна област, НО: Индустријско инжењерство/Инжењерски менаџмент

Научна дисциплина, НД: Инжењерски менаџмент/Предузетнички менаџмент

Предметна одредница/Кључне речи, ПО: Фактори развоја предузетничких потенцијала, предузетништво, студентска популација

УДК

Чува се, ЧУ: Библиотека Факултета техничких наука

Трг Доситеја Обрадовића 6, 21000 Novi Sad

Важна напомена, ВН: Нема

Извод, ИЗ: Oсновни циљ овог истраживања јесте испитивање фaктора који утичу нa рaзвој предузетничких потенцијала студенaта. Добијени резултати су значајни како за разумевање теоријског аспекта концепта предузетничког потенцијала, његове структуре и чинилаца који делују на развијеност појединачних димензија тако и за отварање значајних практичних могућности бољег и ефикаснијег планирања едукативног деловања и организовања подстицајних програма за развој предузетништва. Ово истраживање предузетничких потенцијала студенaтa указује на могућности њиховог рaзвојa и доприноси развоју предузетништва у нашој земљи.

Датум прихватања теме, ДП: 22.09.2016.

Датум одбране, ДО:

Чланови комисије, КО: Председник: Проф.др Илија Ћосић, емеритус, ФТН Н.Сад

Члан: Проф.др Лепосава Грубић-Нешић, ФТН Н.Сад ед.проф.ФТН Члан: Проф.др Бобан Меловић, ЕФ Подгорица Потпис ментора

Члан: Проф.др Јелена Бороцки, ФТН Н.Сад

Члан, ментор: Проф. др Славица Митровић, ФТН Н.Сад

4

UNIVERSITY OF NOVI SAD FACULTY OF TECHNICAL SCIENCES

21000 NOVI SAD, Trg Dositeja Obradovića 6

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:

Identification number, INO:

Document type, DT: Monographic publication

Type of record, TR: Textual printed material

Contents code, CC: Ph.D. Dissertation

Author, AU: Mladen Subotić

Mentor, MN: Professor Slavica Mitrović, Ph.D.

Title, TI: Factors of development of students entrepreneurial potentials

Language of text, LT: Serbian/latin

Language of abstract, LA: Serbian/english

Country of publication, CP: Republic of Serbia

Locality of publication, LP: AP Vojvodina, Novi Sad

Publication year, PY: 2017

Publisher, PB: Author’s reprint

Publication place, PP: 21000 Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 6

Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

15 chapters / 181 pages / 216 ref. / 97 tables / 2 pictures / 3graphs / 9 appendixes

Scientific field, SF: Industrial engineering/Engineering management

Scientific discipline, SD: Engineering management/Entreprenurial management

Subject/Key words, S/KW: Factors of development of entrepreneurial potentials, entrepreneurship, student population

UC

Holding data, HD: Library of the Faculty of Technical Sciences,

Trg Dostiteja Obradovića 6, 21000 Novi Sad

Note, N: None

Abstract, AB: The main objective of this research is to examine the factors that influence the development of student entrepreneurial potentials. The obtained results are important for understanding the theoretical aspect of the concept of entrepreneurial potential, its structure and factors that influence the development of individual dimensions, as well as for opening up significant practical possibilities for better and more efficient planning of educational activities and organizing incentive programs for the development of entrepreneurship. This research of students' entrepreneurial potential points to the possibility of their development and contributes to the development of entrepreneurship in our country.

Accepted by the Scientific Board on, ASB: 22.09.2016.

Defended on, DE:

Defended Board, DB: President: Ilija Ćosić, Ph.D., Professor Emeritus, FTS

Member: Leposava Grubić-Nešić, Ph.D., Professor, FTS

Member: Boban Melović, Ph.D., Professor, EF Menthor's sign Member: Jelena Borocki, Ph.D., Professor, FTS

Member, Mentor: Slavica Mitrović, Ph.D., Professor, FTS

Obrazac Q2.HA.06-05- Izdanje 1

5

LISTA TABELA

Tabela 1. Razlika između inovatora i adaptora

Tabela 2. Distribucija uzorka prema pripadnosti studenata naučnim poljima

Tabela 3. Distribucija uzorka prema demografskim varijablama

Tabela 4. Obuhvat varijanse za prvu i drugu komponentu

Tabela 5. Pregled koeficijenata pouzdanosti po subskalama, broja stavki i mere

reprezentativnosti

Tabela 6. Izvod iz komponentne matrice za redukciju na prvu glavnu komponentu

subskale Originalnost

Tabela 7. Komponentna matrica za prvu komponentu dobijenu na stavkama subskale

Efikasnost

Tabela 8. Komponentna matrica za prvu komponentu dobijenu na stavkama subskale

Konformizam

Tabela 9. Matrica sklopa sa pregledom svojstvenih vrednosti i korelacija među faktorima


reprezentativnosti



subskale Nekonvencionalnost i kreativnost


subskale Usmerenost na postignuće i prihvatanje izazova


subskale Preduzetnička samoefikasnost


subskale Asertivnost i komunikativnost


subskale Pozitivni stavovi o preduzetnicima i zainteresovanost za

preduzetništvo za originalnu i poboljšanu skalus str.57


subskale


reprezentativnosti Znanje



subskale Intelektualne sposobnosti


subskale Samopouzdanje

6


subskale Motivacija


subskale Socijalni odnosi


subskale Konstitucija


subskale Emocionalnost


subskale Otvorenost


subskale Organizacijske sposobnosti

Tabela 28. Distribucija tipova osoba po KAI modelu

Tabela 29. Distribucija odgovora na posebnu grupu pitanja

Tabela 30. Distribucija skorova na pojedinim dimenzijama

Tabela 31. Test normalnosti raspodele

Tabela 32. Jačina i značajnost veza između kanoničkih faktora iz parova

Tabela 33. Kanonička opterećenja

Tabela 34. Jačina i značajnost veza između kanoničkih faktora iz parova a opterećenja


Tabela 36. Pokazatelji značajnosti diskriminativnih funkcija u razdvajanju grupa

Tabela 37. Strukturna matrica




Tabela 41. Strukturna matricai vrednost diskriminativne funkcije u grupnim centroidima


Tabela 43. Strukturna matrica i vrednost diskriminativne funkcije u grupnim centroidima










7























Tabela 75. Značajnost višestrukog regresionog modela















8



Tabela 92. Vrednosti Pirsonovih korelacija i njima pripadajućih nivoa značajnosti

Tabela 93. Kategorizacija odgovora na pitanje broj 12 u šire kategorije

Tabela 94. Distribucija odgovora na stavke- upitnik UPS

Tabela 95. Distribucija odgovora na stavke -Upitnik KAI

Tabela 96. Distribucija odgovora na stavke -SPP

Tabela 97. Deskriptivni pokazatelji odgovora na stavke

9

LISTA SLIKA

Slika 1. Dijagnostički okvir za mlade preduzetnike Schoof (2006) prema (Lewis

Massey (2003), p. 10)

Slika 2. Grafički pregled distribucije odgovora na pojedinim varijablama pomoću

kutijastog dijagrama

10

LISTA GRAFIKONA

Grafikon 1. Preferencija Evropljana da postanu samozaposleni (prema starosnoj dobi i u

procentima) 2000-2004 godine (Schoof (2006) prema Flash Eurobarometer

(2000-2004))

Grafikon 2. TEA (indeks) u zavisnosti od godišta i primanja stanovništva (2004) (Schoof

(2006) prema GEM (2004))

Grafikon 3. TEA indeks prema mogućnosti/nužnosti među mladim ljudima (18-24 godine)(

GEM (2004))

MLADEN SUBOTIĆ DOKTORSKA DISERTACIJA

12

1. Uvod

Preduzetništvo se u nekoliko poslednjih decenija nalazi u fokusu obrazovanja i kretaora

politike razvoja. Razlog tome je činjenica da je ekonomski razvoj u velikoj meri rezultat

aktivnosti preduzetnika koji implementacijom svoje kreativnosti i inovativnosti stvaraju nove

kompanije (Reynolds, 1987). Prema Wennekers, van Stel, Carree, i Thurik (2010) koji su

citirali The Economist 2009, (str. 3) “Preduzetništvo kao ideja postaje mejnstrim pravac, ima

podršku političkih lidera i sa leve i sa desne strane te tako postaje ključna tema širom sveta”

(str. 221).

Smatra se da je razvoj preduzetništva od vitalne važnosti za zemlje u razvoju koje nisu u

mogućnosti da finansiraju zapošljavanje mladih ljudi (Schoof, 2006). Većina autora smatra

preduzetništvo ključnim ekonomskim faktorom a ulogu preduzetnika od presudnog značaja

za ekonomski razvoj (Parker, 2009). Mi definišemo "preduzetništvo" kao "potragu za prilikom,

bez obzira na postojeće resurse" (Stevenson, Roberts, & Grousbeck, 1994). Preduzetnici se

ne rađaju; oni se formiraju kroz proces koji započinje modeliranjem preduzetničkog

potencijala. Obrazovni radnici i političari mogu da pruže pomoć potencijalnim preduzetnicima

da bolje predvide i koriste mogućnosti u svom okruženju (N. F. Krueger & Deborah Brazeal,

1994).

Preduzetništvo predstavlja alat koji zemlje u razvoju moraju da usvoje kako bi ostvarile rast

svojih ekonomija (Harper, 1991). Preduzetništvo ima značajno pozitivan uticaj na ekonomije

zemalja u razvoju (Brixiova, 2013). Preduzetnici stvaraju više radnih mesta, stimulišu rast

proizvodnje i podstiču visokokvalitetne inovacije. Nedavna istraživanja pokazuju da

preduzetništvo pozitivno utiče na ekonomiju i stvaranje novih preduzeća (Van Praag &

Versloot, 2007). Preduzetnici takođe doprinose i tehnološkom razvoju (Baumol, 1986).

Prema (Subotić i sar., 2017) pregled istraživanja iz ove oblasti ukazuje na važnost uloge

univerziteta u kreiranju preduzetničke aktivnosti i preduzetništva u nekim razvijenim

zemljama. Univerziteti u našoj zemlji moraju da postanu jezgro za razvoj preduzetništva i

preduzetničke namere kod studenata. U svim vodećim svetskim ekonomijama postoji veliko

interesovanje za oblast preduzetništva što dokazuje koliko je preduzetništvo važno za razvoj

ekonomije i stabilnost društva u današnje vreme.

Razna istraživanja fokusirana su na opisivanje karakteristika koje su u značajnoj korelaciji sa

preduzetničkom namerom kod studenata (Lüthje & Franke, 2003; Wang & Wong, 2004; Lee,

Chang, & Lim, 2005). Besley i Peters (2013) prema Ernst i Young (2012) navode u svom

istraživanju da univerziteti poseduju potencijal da postanu pozornica za razvoj budućih

preduzetnika. Wang i Wong (2004) studija je pokazala da su porodična preduzetnička


13

orijentacija, pol i stepen obrazovanja direktno povezani sa preduzetničkim potencijalom. Nije

dovoljno da se formira samo okruženje koje podstiče preduzetništvo na univerzitetima, nego

je presudno prepoznati preduzetnički potencijal studenata (Santos, Caetano, & Curral, 2013).

Studenti su u fokusu ovog istraživanja jer predstavljaju bazu i polaznu tačku za razvoj

preduzetništva. Akademska zajednica je, dakle, jedan od ključnih oslonaca strategije razvoja

preduzetništva, iz prostog razloga što stvaranje visokoobrazovanih preduzetnika ima za cilj

otvaranje kompanija koje imaju visok tehnološki potencijal što opet doprinosi zapošljavanju

većeg broja visokostručne radne snage.

1.1. Predmet i problem istraživanja

Inovativnost i mali preduzetnici se danas smatraju osnovnim faktorima koji na najefikasniji

način doprinose ekonomskom razvoju i višoj stopi zaposlenosti. Široko je utemeljena

percepcija da su ova dva faktora usko povezana (Cannon,1985). Smatra se da razvoj

preduzetništva i malih kompanija doprinosi pretpostavci ekonomskog liderstva većine

zemalja u različitim granama industrije (Stokes,1995). Preduzetnička namera je potraga za

informacijama koje se mogu upotrebiti kako bi se osnovala kompanija (Choo & Wong, 2009).

Ne može se inovirati bez kreativnosti. Primena već postojećih ideja i njihovo prilagođavanje

uslovima sredine u kojoj se odvija određeni proces rada predstavlja inovativnost. Inovativnost

zahteva svež način razmišljanja i rezonovanja, kao i volju da se preduzme inicijativa i radi

naporno u svrhu ostvarivanja preduzetničkog cilja (Okpara, 2007). U svim vodećim svetskim

ekonomijama postoji veliko interesovanje za oblast inovativnosti i utvrđivanje njene

povezanosti sa razvojem preduzetničkog potencijala.

Za razliku od razvijenih svetskih ekonomija, radovi i istraživanja iz oblasti inovativnosti i

preduzetništva u našoj zemlji su još uvek malobrojni. To je ujedno i razlog i potreba za

istraživanjem koje bi unekoliko pružilo odgovor na pitanje zašto se veoma mali broj naših

visokoobrazovanih mladih ljudi odlučuje na preduzetništvo. Vlada Republike Srbije proglasila

je 2016. godinu za godinu preduzetništva, što pokazuje da nam je razvoj preduzetničkog

potencijala i preduzetništva neophodan kako bi se pokrenulo tržište rada i na taj način dao

zamajac našoj ekonomiji (Subotić, Mitrović, Grubić-Nešić i Stefanović, 2017). Međutim,

razvoj preduzetništva ne može biti ishod jednokratnih i kratkotrajnih kampanja. Inovativnost i

preduzetnički potencijal doprineće razvoju i otvaranju novih radnih mesta. Ovo istraživanje

može da pruži odgovor na pitanje kako probuditi preduzetnički potencijal studenata i ukazati

na mogućnost njegovog razvoja.


14

Zahvaljujući upravo inovativnosti, preduzetnici prepoznaju nove mogućnosti na tržištu i

spremno prihvataju rizik te koriste šanse koje se ukažu. Rezultati istraživanja Hult, Hurley i

Knight (2004), takođe pokazuju da su preduzetnički potencijal i preduzetnička orijentacija u

pozitivnoj korelaciji sa inovativnošću. Ljudski resursi su ključni faktor inovativnog razvoja

svake kompanije pri čemu obrazovanje i razvoj intelektualnog kapitala umnogome doprinose

razvoju inovativnosti. Ovo istraživanje stavlja u fokus studente kao visokoobrazovani deo

društva s ciljem da se istraži njihov nivo inovativnosti kao i niz drugih faktora koji utiču na

razvoj preduzetničkog potencijala. Takođe, ovo istraživanje će pomoći u razumevanju

važnosti preduzetništva i njegovog doprinosa ekonomskom razvoju naše zemlje kao i bazi

informacija o studentskoj percepciji pojma preduzetništva kao i njihovoj odlučnosti da izađu

na tržište i postanu konkurentni (Subotić i sar., 2017). Nedostatak preduzetničkog

obrazovanja za posledicu ima nizak nivo preduzetničkog potencijala studenata (Franke &

Lüthje, 2004).

Predmet ovog rada je prepoznavanje preduzetničkih osobina, društvenih faktora,

demografskih karakteristika i preduzetničkog obrazovanja koji utiču na razvoj preduzetničkog

potencijala kod mladih odraslih osoba i pronalaženje smernica o tome kako ga negovati i

podsticati u ovom slučaju kod studenata da bi postali budući preduzetnici. Nedostatak

preduzetništva u našoj zemlji može se objasniti kao posledica socijalističkog nasleđa u

društvu. Ne postoji dovoljno istraživanja vezanih za oblast preduzetništva tako da

nedostatak znanja postaje prepreka boljem razumevanju ovog fenomena. Lingelbach, De La

Vina i Asel, (2005) nedavno navode da je “preduzetništvo kao značajan ekonomski i

društveni fenomen u današnjem svetu ubedljivo najmanje istraživan u zemljama u razvoju”.

Schumpeter (1934) vidi inovativnost kao jednu od polaznih tačaka za istraživanje

preduzetništva. Inovacija je ključna za moderne teorije koje istražuju ekonomski rast i razvoj

(Verspagen, 2005). Inovativnost se percipira kao ključna za stvaranje dodatne vrednosti u

različitim poljima biznisa (Rodet-Kroichvili, Cabaret, & Picard, 2014). Sve ove studije

pokazuju zašto je inovativnost važna za razvoj preduzetništva i ovo istraživanje će se

usredsrediti na to koliko je inovativna studentska populacija u našoj zemlji. Fokus je upravo

na studentskoj populaciji kao visokoobrazovanom delu društva koji predstavlja važnu osnovu

razvoja preduzetničkog potencijala. Studentska populacija predstavlja najvredniji ljudski

resurs naše zemlje imajući u vidu činjenicu da je to budući najobrazovaniji deo populacije.

Zaključci Global Entrepreneurship Monitora Special Report on Entrepreneurship Education

& Training (Martínez, Levie, Kelley, Schøtt, & Sæmundsson, 2010) ukazuju na to da je

obrazovanje ključno za razvoj preduzetničke aktivnosti pošto je za ljude sa slabijim

obrazovanjem manje verovatno da će se upustiti u preduzetničke aktivnosti.


15

Kontekstualni faktori kao što su socio-kulturni i demografski oblikuju svakog od nas i utiču na

naš način razmišljanja i na naše aktivnosti (Hisrich,1990). Global Entrepreneurship Monitor

Martinez et al. (2010) ukazuje na to da preduzetnički trening neće imati značajan uticaj na

povećanje preduzetničke aktivnosti ukoliko ne postoji zadovoljavajuće okruženje koje

pomaže i podstiče preduzetništvo, što znači da društveni kontekst treba uzeti u obzir i

istraživati ga u zemljama u razvoju.

Istraživanje O’Shea, Allen, Chevalier i Roche (2005) pokazuje da organizacijske

karakteristike univerziteta u velikoj meri utiču na ponašanje studenata. O’Shea et al. (2005) u

svom istraživanju takođe zapažaju da je potrebno da se obezbedi nekoliko ključnih

preduslova kako bi se omogućilo da akademsko preduzetništvo dobije zamajac, napreduje i

razvija se. Neophodno je pre svega obezbediti finansijsku pomoć države kroz različite

programe finansiranja, angažovati akademce inženjere sa imidžom “zvezda” u društvu kao i

adekvatnu infrastrukturu koja će, nesumnjivo, doprineti razvoju akademskog preduzetništva.

Komercijalizacija naučno-istraživačkog rada i tehnološkog znanja, koje državni univerziteti i

ostali državni naučni centri razvijaju, percipira se kao oslonac ekonomskog rasta i

regionalnog razvoja od strane kreatora strategija rasta i politike razvoja jedne zemlje

(Ndonzuau, Pirnay, & Surlemont, 2002). Link i Scot (2006) u svom istraživanju dolaze do

zaključka da postoje dva ključna faktora koja ukazuju na razvoj preduzetništva u vidu spin-off

kompanija. To su naučno-istraživačko okruženje kao i geografska blizina naučno-

istraživačkog parka.

Istraživanje Frank i Luthje (2004), u kojem autori tvrde da studenti, koji univerzitetsko

okruženje vide kao nedovoljno stimulišuće u pogledu razvoja preduzetništva, imaju manje

razvijene preduzetničke namere nego studenti koji na svojim univerzitetima uživaju podršku

za razvoj preduzetništva. Podatak da se 5.000 kompanija svake godine osnuje u SAD govori

u prilog tome da je ambijent u društvu vrlo pogodan za razvoj preduzetništva (Adams, 2005).

Rezultati koji se ogledaju u snažnom razvoju preduzetništva u SAD u poslednjoj dekadi

(Kuratko, 2005) mogu se pripisati specifičnom obrazovnom sistemu koji u SAD ima dugu

istoriju podsticanja razvoja preduzetništva (Lüthje & Franke, 2002). Vrhunske svetske

kompanije kao što su Microsoft, Google, Yahoo i ostali giganti koji se vezuju za Silicijumsku

dolinu danas su rezultat ovakvog sistema obrazovanja koji razvija preduzetničku

orijentisanost i inovativnost, pri čemu je Stanford univerzitet generator inovativnosti i

preduzetništva što je, zasigurno, i doprinelo stvaranju Silicijumske doline. On je takođe od

1930. godine kreirao i 39,900 kompanija, a kada bi se posmatrao kao država imao bi desetu

po redu najveću ekonomiju na svetu (Eesley & Miller, 2013). Kolvereid i Moen, (1997) u

svom istraživanju zaključuju da se povećava preduzetnički potencijal onih studenata koji


16

slušaju predmete iz oblasti preduzetništva. Basu i Virick, (2008) smatraju da predmeti iz

oblasti preduzetništva značajno povećavaju preduzetničku nameru studenata kao i njihov

preduzetnički potencijal.

Ovo istraživanje se fokusira na studente kao visokoobrazovani deo društva i ima za cilj da

pomogne pri dobijanju informacija o studentskoj percepciji koncepta preduzetništva i

odlučnosti da uđu na tržište i da postanu konkurentni. U tu svrhu se istražuje nivo

inovativnosti, socio-kulturna sredina kao i demografski faktori i njihov uticaj na razvoj

preduzetničkog potencijala kod studenata. Smatra se da rezultati ovog istraživanja mogu

pružiti važne zaključke za sektor obrazovnja kao i za kreatore politike, kad je u pitanju razvoj

preduzetništva i važnost tog fenomena, s obzirom i na činjenicu da je Vlada Republike Srbije

2016. godinu označila za godinu preduzetništva.

1.2. Cilj istraživanja

Primarni cilj ovog rada je ispitivanje stepena uticaja faktora koji deluju na povećanje stepena

preduzetničkog potencijala (spremnost za bavljenje preduzetništvom) kod studentske

populacije.

Osnovna pretpostavka istraživanja je statistički značajna veza između dimenzija KAI modela

i preduzetničkog potencijala. Stepen inovativnosti je usko povezan sa kreativnim pristupom

rešavanju problema, posmatrano kroz prizmu Kirtonove Adaptivno-inovativne teorije (KAI)

koja opisuje suštinske razlike u stilovima kreativnosti, odlučivanju i pristupu rešavanju

problema koji su usko povezani sa preduzetništvom. Različita istraživanja ukazuju na

činjenicu da osobe sa razvijenim preduzetničkim potencijalima imaju bolje rezultate od osoba

sa manje izraženim preduzetničkim karakteristikama na Kirtonovoj skali (Michael Kirton,

1976). Cilj ovog istraživanja je da se ispita koliko su naši studenti inovativni kao i u kojoj meri

su izloženi uticaju faktora koji podstiču razvoj preduzetništva.

Ciljevi

Naučni cilj istraživanja jeste utvrđivanje faktora koji utiču na razvoj preduzetničkog

potencijala kod studentske populacije. Utvrđivanje uticaja dimenzija Kai modela -

Originalnosti, Konformizma i Efikasnosti i njihove povezanosti sa dimenzijama razvijenosti

preduzetničkih potencijala studenata. Utvrđivanje uticaja inovativnosti na razvoj

preduzetničkog potencijala. Utvrđivanje uticaja obrazovnih faktora na razvoj preduzetničkog

potencijala. Utvrđivanje uticaja porodice kao faktora na razvoj preduzetničkog potencijala

studenata. Utvrđivanje uticaja opštih demografskih karakteristika i njihove povezanosti sa


17

preduzetničkim potencijalom kao i uticaj uspeha studenata na razvoj preduzetničkog

potencijala.

Društveni cilj istraživanja proizilazi iz naučnog, a to je definisanje značaja faktora i snage

stepena njihovog uticaja na razvoj preduzetničkog potencijala kod studentske populacije

Univerziteta u Novom Sadu. Rezultati i zaključci ovog istraživanja doprineće naporima da se

bolje definiše efikasnija podrška i razvoj preduzetničkog potencijala kod studenata, boljem

razumevanju preduzetništva kod mladih ljudi i pružiće smernice za dalji razvoj preduzentištva

koje je prepoznato kao značajan nosilac ekonomskog razvoja savremenog društva.

1.3. Hipoteze istraživanja

Na osnovu definisanog predmeta i ciljeva istraživanja postavljene su sledeće hipoteze:

Opšta hipoteza:

HO1: Postoje mogućnosti definisanja i merenja preduzetničkih potencijala studenata.

Posebne hipoteze:

H1: Dimenzije Kai modela: Originalnost, Konformizam i Efikasnost statistički su značajno

povezane sa dimenzijama razvijenosti preduzetničkih potencijala.

H2: Studenti kod kojih su više izražene karakteristike inovatora nego adaptora na Kai

skali poseduju viši nivo preduzetničkog potencijala.

H3: Očekuje se da će studenti sa različith fakulteta i različitog obrazovnog profila imati

različito razvijene preduzetničke karakteristike.

H4: Očekuje se da će studenti čiji su članovi uže porodice preduzetnici imati razvijeniji

preduzetnički potencijal od ostalih ispitanika.

H5: Pretpostavlja se da su pojedine opšte demografske karakteristike povezane sa

preduzetničkim potencijalom.

H6: Očekuje se da će uspeh studenata biti takođe povezan sa različitim nivoima

preduzetničkog potencijala.


18

1.5. Metode obrade podataka

Pre početka istraživanja primenjen je metod izdvajanja do sada postignutih rezultata u

predmetnom polju istraživanja (engl. theoretical sampling) i njihovog prikaza čime je

ostvarena teorijska podloga za izradu doktorske disertacije. Istraživanje je realizovano

metodom anketiranja studenata različitih fakulteta a obavljeno je korišćenjem upitnika radi

provere postavljenih hipoteza. Istraživanje je sprovedeno na dobrovoljnoj i anonimnoj bazi

kako bi ispitanici dali što iskrenije i realnije odgovore na pitanja. Istraživanjem su obuhvaćeni

studenti svih godina studija.

Konačan izbor fakulteta i broj anketiranih u istraživanju bio je određen prvenstveno voljom i

spremnošću fakulteta i studenata da učestvuju u samom istraživanju.

Osim Kirtonovog instrumenta (KAI) u ovom radu su korišćeni: Upitnik preduzetničkih osobina

preduzetničke samoefikasnosti i stavova prema preduzetništvu (UPS), Skala preduzetničkog

potencijala (SPP) koja meri skor ispitanika na dimenzijama izraženosti preduzetničkog

potencijala i četvrti instrument je Upitnik kreiran sa ciljem merenja socio-demografskih

karakteristika ispitanika.

Ovo istraživanje je u analizi obuhvatilo i demografske varijable kao što su pol, obrazovni

profil, mesto stanovanja, uspeh na studijama, godina studija, pohađanje predmeta iz oblasti

preduzetništva kao i to da li se neko od članova uže porodice bavio preduzetništvom.

Istraživanje je kvantitativnog tipa uz primenu upitnika zatvorenog tipa. U istraživanju su se

koristile sledeće metode deskriptivne statistike za opis uzorka i metode statistike

zaključivanja za ispitivanje postavljenih hipoteza. Od statističkih metoda koristio se: Pirsonov

koeficijent korelacije, višestruka regresiona analiza, faktorska analiza matematičko-statističke

osnove, kanonička korelaciona analiza, diskriminativna analiza.

Prilikom obrade dobijenih rezultata korišćen je programski paket IBM SPSS Statistic 20 trial

version.


19

2. Preduzetništvo u savremenim uslovima poslovanja

Definicije preduzetništva se menjaju decenijama unazad. Prvi koji je definisao preduzetništvo

bio je francuski ekonomista Richard Cantillon koji je 1730. godine definisao preduzetnika kao

nekoga ko se samozapošljava. Po njemu su preduzetnici osobe koje preuzimaju rizik, kupuju

neke proizvode po određenoj ceni u sadašnjosti kako bi ih preprodali po neizvesnoj ceni u

budućnosti. Reč preduzetništvo potiče od francuskog glagola entreprendre što u prevodu

znači preduzeti nešto (Ahmad & Seymour, 2008).

Peverelli i Song (2012) smatraju da postoje tri pristupa u definisanju preduzetništva:

1. Ekonomski pristup

2. Pristup sa aspekta ličnih karakteristika

3. Pristup sa aspekta društvenog identiteta

Kako bi na adekvatan način definisali faktore koji najviše doprinose razvoju preduzetništva,

pregled naučne literature ukazuje na to da se određeni autori (Parker, 2004;S. Wennekers,

Van Wennekers, Thurik, & Reynolds, 2005) fokusiraju na istraživanje ekonomskih faktora i

njihovog uticaja na preduzetništvo, dok drugi autori ukazuju na jak uticaj personalnih faktora i

obrazovanja na preduzetništvo (Yan, 2010;Martin, McNally, & Kay, 2013; Pfeifer, Šarlija, &

Zekić Sušac, 2016). Pojedinci mogu biti pod uticajem kontekstualnih faktora koji su povezani

sa njihovim privatnim životom (Hisrich, 1990). Studentska preduzetnička namera snažno je

povezana sa načinom na koji se preduzetništvo percipira od strane društva (Lüthje & Franke,

2003). Pozitivna percepcija preduzetništva ima presudnu ulogu u društvu, čak i u slučaju

pozitivnog okruženja prema preduzetničkoj aktivnosti (S. M. Lee & Peterson, 2000). Pristup

definisanju preduzetništva sa aspekta društvenog identiteta Peverelli i Song, (2012)

objašnjavaju prema istraživačima Down i Warren, koji se pozivaju na rad filozofa (Foucault

1982; Taylor 1989; Dennet, 1993) i sociologa (Giddens, 1991; Jenkins, 1996); da se

preduzetnički identitet ne potvrđuje u ličnosti, nego proizilazi iz interakcije preduzetnika sa

društvom i kulturom kojoj pripada (Down & Warren, 2008, str. 5).

Fischer i Nijkamp (2009) i Audretsch, Grilo, i Thurik, (2007) definišu preduzetništvo kao

multidimenzionalan pojam. Ovi istraživači smatraju da je preduzetništvo kombinacija ličnih

faktora, faktora okruženja koji u komibnaciji sa preduzetničkom aktivnošću doprinose

ekonomskom razvoju. (Schumpeter, 1934) dodaje dimenziju inovativnosti u definisanju

preduzetništva. Inovativnost predstavlja jednu od najvažnijih karakteristika preduzetnika i

polaznu tačku u istraživanju preduzetništva. Od svih preduzetničkih karakteristika

inovativnost je najčešće predmet istraživanja u savremenoj literaturi. “Inovativnost je


20

uspešno implementiranje kreativnih ideja od strane određene organizacije ili preduzeća”

(Amabile & Fisher, 2000, str. 332). Kao (1993) smatra da je preduzetništvo proces stvaranja

nove vrednosti kao i stvaranje nečega drugačijeg na tržištu uz postignuće ličnog bogaćenja i

doprinosa društvu. Kalkan i Kaygusuz (2012) navode da pojam preduzetništva nema

jedinstvenu definiciju jer je multideimenzionalan fenomen koji zavisi od različitih faktora.

Prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj OECD (2009) “preduzetništvo

predstavlja koncept koji je kompleksan i koji se na različite načine odražava na društvo, te

shodno tome ne postoji jedna jedinstvena definicija ovog pojma sa kojom bi se svi složili.

Prema Portela, Vázquez-Rozas, Neira i Viera (2012) “Preporuka OECD i Eurostata jeste

upravo da se fenomen preduzetništva sagleda iz više uglova kombinovanjem konceptualnih

definicija i empirisjkih pokazatelja”.

Razvijene zemlje su usvojile jasne obrasce, pravila, norme i standard i dostigle

zadovoljavajući nivo socio-ekonomskog razvoja, dok se zemlje u tranziciji i u razvoju kao što

je Srbija nalaze u fazi intenzivnih socio-ekonomskih promena i razvoja; shodno tome se od

mladih ljudi očekuje da značajno iskorače van postojećih obrazaca sistema i struktura i da

budu inovativni i kreativni u svrhu podsticanja promena i ubrzanog ekonomskog razvoja.

Drucker (1985) smatra inovativnost za osnovno oruđe preduzetništva. Slabiji razvoj

preduzetništva u Srbiji može da se objasni socijalističkim nasleđem odnosno državnim

uređenjem koje nije podsticalo inovativnost i kreativnost na slobodnom tržištu. Ovo

istraživanje pomoći će u razumevanju fenomena preduzetništva i postaviti dobru osnovu za

buduća istraživanja.

2.1. Preduzetništvo i njegov uticaj na ekonomiju

Zainteresovanost za razvoj preduzetništva rapidno raste, a taj trend je naročito izražen u

zemljama u razvoju koje preduzetnike smatraju ključnim za rešavanje ogromnih ekonomskih

problema i velike nezaposlenosti. Veliki broj autora u svojim istraživanjima smatra fenomen

preduzetništva presudnim za implementaciju bržeg ekonomskog rasta i razvoja (Van Praag

& Versloot, 2007; Parker, 2009; Kogut, Short, & Wall, 2010; Audretsch & Peña-Legazkue,

2012; Brixiova, 2013;Toma, Grigore, & Marinescu, 2014). Audretsch, Keilbach, i Lehmann

(2006) ukazuju na to da je Lisabonskom poveljom 2000. godine Romano Prodi, predsednik

Evropske komisije, izneo jasnu viziju o tome da će Evropska unija 2020. godine postati

vodeća u svetu u sferi preduzetništva sa ciljem da se dostigne i očuva visoki životni

standard građana Evropske unije. Sve razvijene zemlje sveta vide preduzetništvo kao

osnovu za razvoj i ekonomski prosperitet. Prema Audretsch et al. (2006) Edward Lazear

kaže da je “preduzetnik najvažniji igrač u modernoj ekonomiji” (Lazear,2002 str.1).


21

Nicolae, Ion i Nicolae (2016) na preduzetništvo gledaju kao na lek za ekonomske i socijalne

probleme u društvu. Prema njima Fotopoulos (2012) je u svom istraživanju “testirao efekte

koje preduzetništvo ima na ekonomski rast Evropskih regiona i zaključio da je efekat

preduzetništva veoma pozitivan” (str. 394). Toma et al. (2014) navode u svom istraživanju da

prema OECD (1998), “preduzetništvo predstavlja ključ za funkcionisanje tržišnih ekonomija”.

U.S. Small Business Administration (1998) otišlo je i korak dalje tvrdeći “da je krucijalni

barometer ekonomske slobode i uspeha upravo kontinuirano otvaranje novih malih

preduzeća u svim sektorima ekonomije i u svim segmentima društva”.

Skorija istraživanja vide preduzetništvo kao pozitivan faktor koji doprinosi razvoju ekonomije i

pomaže u zapošljavanju stanovništva (Baumol, 2002; Beugelsdijk, 2007; Audretsch & Peña-

Legazkue, 2012; Bourne, 2011). González-Pernía, Jung, i Peña (2015) smatraju da su

preduzetnička aktivnost i pozitivan uticaj koji ona ima na razvoj ekonomije određene zemlje

usko povezani sa kvalitetom novooformljenih preduzeća. Shane (2009), takođe u svom

istraživanju donosi zaključak da bi bilo važno da upravo vlade zemalja u razvoju ohrabruju

kvalitetne inovativne preduzetničke aktivnosti koje u budućnosti mogu da obezbede radna

mesta za veći broj ljudi kao i značajno veće prihode te tako ostvare i pozitivnu promenu u

društvenom okruženju.

Liñán, Santos, i Fernández (2011) analizirajući upravo rezultate Global Entrepreneurship

Monitor (GEM-a), zaključuju u svom istraživanju da se preduzetništvo brže razvija u

zemljama u razvoju nego u razvijenim zemljama. Oni objašnjavaju ovaj fenomen koristeći

istraživanje S. Wennekers et al. (2005) koje se odnosi na činjenicu da razvijene zemlje i

njihove stabilne ekonomije nude veliki broj različitih mogućnosti za zapošljavanje velikom

delu svoje populacije te u tom smislu poseduju manje motivišuće preduzetničko okruženje. U

Srbiji je potreba za razvojem preduzetništva ogromna. Na preduzetništvo se gleda kao na

motor koji bi mogao da ubrza ekonomski razvoj naše zemlje i smanji nezaposlenost. Gries i

Naudé (2009) u svom istraživanju zaključuju da postoje različiti oblici preduzetničke

aktivnosti kao što su start-up preduzetnici i već etablirani preduzetnici, zatim veliki i mali

preduzetnici. Međutim, i motivacija za bavljenje preduzetništvom je različita. Ona varira i deli

se na preduzetništvo iz moranja i preduzetničku aktivnost koju aktivira prilika. Prema

njihovom modelu tradicionalna ekonomija čije stanovništvo ima mala primanja, mora da se

osloni na krucijalne promene u proizvodnji koju će predvoditi upravo preduzetnici sa svojim

inovativnim rešenjima sa ciljem povećanja zaposlenosti i ekonomskog rasta. Studenti kao

mladi i najobrazovaniji deo populacije su segment društva koji može na najbolji način da

doprinese inovativnim preduzetničkim rešenjima. Hoffman, Parejo, Bessant, i Perren, (1998)

nalaze da je preduzetnička inovativnost direktno uslovljena nivoom obrazovanja. Portela et

al. (2012) definišući početnu hipotezu preduzetništva, zaključuju da pošto na ekonomiju utiče


22

niz različitih faktora, preduzetništvo kombinovanjem produktivnih faktora kao što su kapital i

radna snaga daje svoj doprinos ekonomiji, kao i to da veća preduzetnička aktivnost doprinosi

većem ekonomskom rastu.

Prema Globalnom monitoringu preduzetništva i Specijalnom finansijskom izveštaju Daniels,

Herrington, i Kew (2016) tvrde da preduzetništvo pokazuje tendenciju ubrzanog razvoja, a u

poslednjih nekoliko godina prisutna je inicijativa vladinog sektora i različitih investitora za

unapređenje i očuvanje preduzetničke aktivnosti usmerene na ekonomski razvoj kroz

preduzetništvo širom sveta. Audretsch et al. (2006) u svojoj knjizi Preduzetništvo i ekonomski

razvoj ukazuju na to da su prema OECD preduzetnici faktor promena i rasta u tržišnoj

ekonomiji i da mogu da doprinesu ubrzanju i generisanju, diseminaciji i implementaciji

inovativnih ideja. Preduzetnici ne samo da traže i identifikuju potencijalne ekonomske prilike,

oni takođe spremno preuzimaju rizik kako bi se uverili da li je njihov instinkt bio tačan

(OECD,1998, str.11).

2.2. Definisanje preduzetničkog potencijala

Različita istraživanja su se fokusirala na definisanje karakteristika koje su u značajnoj

korelaciji sa preduzetničkim potencijalom studenata (Lüthje & Franke, 2003; Wang & Wong,

2004;Lee et al., 2005; Turker & Sonmez Selcuk, 2009; Pfeifer et al., 2016; Vadnjal &

Ljubotina, 2016;Gelaidan & Abdullateef, 2017). Krueger i Deborah Brazeal (1994) i Reynolds

(1987) zaključuju da pre nego što uopšte možemo očekivati inovativnu aktivnost ili osnivanje

preduzeća, mora da postoji osnov za preduzetništvo, a to je preduzetnički potencijal. Krueger

i Brazeal (1994) i Kreueger, Reilly i Carsrud (2000) smatraju da preduzetnički potencijal

suštinski povezuje niz psiholoških, bihevioralnih i socijalnih karakteristika koje uspešni

preduzetnici poseduju, a koje su polazište objašnjenja reprezentativnog konstrukta za

moguće ponašanje koje dovodi do toga da osoba postane preduzetnik.

Ekonomska fleksibilnost i otpornost su rezultat nastao pod uticajem faktora koji formiraju

okruženje koje je Shapero (1981, 1982) opisao kao okruženje “bogato hranjivim

materijama”. Prema Krueger i Deborah Brazeal (1994), koji se u svom radu bave

preduzetničkim potencijalom, citirajući Shapero (1981, 1982) koji “hranjivim” smatra socijalni

kontekst, okruženje, kulturnu podršku i znanje, veoma je važno da postoje ovakvi uslovi i da

se neguje plodno preduzetničko tlo, jer će u takvim uslovima, nezavisno od nivoa

zastupljenosti preduzetničke aktivnosti, nastati i potencijalni preduzetnici. "Preduzetnički

potencijal" zahteva "potencijalne preduzetnike" (N. F. Krueger & Deborah Brazeal, 1994).

Na osnovu Bandurine teorije socijalnog učenja ponašanje pojedinaca i njihova motivacija su

određeni dinamičkom interakcijom između faktora ponašanja, kognitivnih i faktora okruženja


23

(Bandura, 1977; Albert Bandura, 1993; Albert Bandura, Barbaranelli, Caprara, & Pastorelli,

2001). Prema Bayrónu (2013) koji u svom istraživanju preduzetničke samoefikasnosti i

preduzetničkih potencijala koristi teoriju socijalnog učenja Alberta Bandure, (1986), on

postavlja hipotezu da istražujući ovaj koncept možemo da zaključimo da proces opservacije i

interakcije između studentske populacije i preduzetnika može da unapredi i pomogne u

razvoju njihovog preduzetničkog potencijala i doprinese oslobađanju njihovih preduzetničkih

namera. Santos et al. (2013) u svom istraživanju nalaze da nije dovoljno samo kreirati

okruženje koje će biti ohrabrujuće za razvoj preduzetništva na univerzitetima, nego je ključno

prepoznati preduzetnički potencijal kod studentske populacije.

Prema autorima Gerry, Marques, i Nogueira (2008), koji su se u svojoj studiji koncentrisali na

definisanje preduzetničkog potencijala i u tu svrhu iskoristili definiciju preduzetnika datu od

strane Carland, Hoy, Boulton, Carland, i Carland (1984) oni navode da je preduzetnik

“pojedinac (student) koji prihvata mogućnost da bi mogao ili mogla da osnuje i upravlja

preduzećem koje za osnovni cilj ima profit i rast” (p. 358). Galloway i Kelly (2009) donose

zaključak da karakteristike pravih preduzetnika mogu da se identifikuju kod studenata koji

poseduju visok nivo preduzetničkog potencijala. Osobe koje imaju visok preduzetnički

potencijal poseduju razvijeniji lokus kontrole, potrebu za postignućem, pozitivno gledaju na

neuspeh i poseduju viosk nivo kreativnosti. Oni takođe zaključuju da se na preduzetnički

potencijal može najbolje uticati ako ga sagledamo kao spektar potencijala, koji su uslovljeni

okolnostima, iskustvom i drugim varijablama koje se pojavljuju u životu pojedinca-budućeg

preduzetnika.

2.3. Mladi i preduzetništvo

Mladi ljudi koji žive u zemljama članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj

(OECD) i Evropskoj uniji (EU) susreću se sa ogromnim poteškoćama prilikom traženja

posla. Ova činjenica je veoma izražena od početka finansijske krize koja je počela 2008.

godine. Podaci Evropske unije ukazuju na ogromnu nezaposlenost mladih ljudi u 2011.

godini, čak jedna petina mladih nije zaposlena, dok je situacija u Grčkoj i Španiji alarmantna i

nezaposlenost mladih doseže 40 procenata (Eurostat, 2011).

Preduzetništvo se vidi kao ključ za stvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje mlade

populacije. Takođe, preduzetništvo podstiče inovativnost, kreativnost i na neki način

oslobađa mlade ljude i nudi im mogućnost da biranjem karijere preduzetnika postanu u

velikoj meri nezavisni i postanu uzor u društvu za druge mlade ljude (Blanchflower &

Oswald, 1998).


24

Evropska unija se zalaže za razvoj preduzetništva kao jedne od ključnih kompetencija,

posebno je naglašena važnost podrške preduzetničkoj kulturi u Evropskoj 2020 strategiji .

Evropska unija nema za cilj da samo poveća velike infrastrukturne projekte, poboljša opšte

uslove za poslovanje, nego se fokusira na razvoj potencijala ljudskih resursa razvijanjem

njihovih veština i inovativnosti koje smatraju za ključne u njihovom prilagođavanju modernom

tržištu. Kako bi ovo bilo moguće ostvariti, neophodno je da se preduzetnički potencijal mladih

razvija od najmlađe dobi (European Commission, 2013).

Prema Schoof (2006) istraživanje Eurobarometra takođe ukazuje da mladi ljudi imaju

razvijeniji preduzetnički potencijal i skloniji su odluci da se bave preduzetničkom aktivnošću

od starije populacije.

Grafikon 1. Preferencija Evropljana da postanu samozaposleni (prema starosnoj dobi i u procentima)

2000-2004 godine (Schoof (2006) prema Flash Eurobarometer (2000-2004)) Rezultati za 2004. godinu odnose se na ljude u EU (25) umesto na EU (15).

Proporcije variraju od 6 procenata između onih od 55 godina starosti do 27 procenata onih

od 15-24 godine starosti. Ukratko, dokazi poslednjih pet istraživanja sprovedenih od strane

Eubarometera (2000-2004) ukazuju na činjenicu da mladi Evropljani imaju veću sklonost ka

preduzetništvu i da sa godinama života ta sklonost opada. Ovo istraživanje dovodi do

zaključka da u Evropi postoji veliki preduzetnički potencijal među mlađom populacijom.

Globalni monitoring preduzetništva (GEM, 2004) u svom israživanju preduzetništva mladih

meri ukupnu preduzetničku aktivnost ili (TEA) indeks koji se odnosi na napore pojednica da


25

započne svoj biznis. Prema Schoof (2006) i rezultatima istraživanja GEM-a za 34 zemlje

dobijeni su podaci o tome da su mladi ljudi od 18 do 34 godine aktivno uključeni u proces

preduzetništva u svim zemljama koje su obuhvaćene istraživanjem, bez obzira na stepen

ekonomskog razvoja zemlje.

Grafikon 2.TEA (indeks) u zavisnosti od godišta i primanja stanovništva (2004) (Schoof (2006) prema GEM (2004))

Zemlje sa niskim primanjima poseduju najviši obim preduzetničke aktivnosti u svim starosnim

kategorijama, dok visokorazvijene zemlje imaju više razvijenu preduzetničku aktivnost od

srednje razvijenih zemalja. Najaktivniji su mladi od 25 do 34 godine u svim zemljama,

naročito u najrazvijenijim zemljama gde mladi ostaju duže u obrazovnom sistemu što se

takođe pokazuje kao veoma pozitivno za razvoj preduzetništva u ovim zemljama.

Mladi u zemljama sa najmanjim primanjima brže se odlučuju za preduzetništvo, a jedan od

razloga je, svakako, i činjenica da se kraće školuju. Iz ovih podataka možemo da zaključimo

da postoje različiti nivoi preduzetničke aktivnosti kao i, naravno, različiti motivi za

započinjanje preduzetništva i oni zavise najviše od uslova života iz kojih mlada populacija

dolazi (Schoof, 2006).

GEM takođe analizira podatke koji ukazuju na činjenicu da je preduzetništvo koje je

uslovljeno mogućnošću više zastupljeno u razvijenijim zemljama za razliku od manje

razvijenih zemalja u kojima je dominantniji oblik preduzetništva onaj koji je uslovljen

nužnošću; to jeste u ovim zemljama se preduzetništvo percipira od strane mladih ljudi kao


26

jedina mogućnost da se zaposle tako da započinju preduzetničku aktivnost mnogo ranije od

svojih vršnjaka u visokorazvijenim zemljama.

Grafikon 3. TEA indeks prema mogućnosti/nužnosti među mladim ljudima (18-24 godine)( GEM (2004))

Dijagram ukazuje na činjenicu da razvijenije zemlje imaju veoma mali procenat

preduzetničke aktivnosti koja je započeta i motivisana nužnošću, dok sa druge strane kod

slabije razvijenih zemalja upravo je mnogo veći procenat preduzetničke aktivnosti koji

proizilazi iz faktora nužnosti.

2.4. Percepcija preduzetništva mladih

Prema Schøtt, Kew, i Cheraghi (2015) u tradicionalnom društvu mladi se nisu podsticali da

se aktivno uključe u svet preduzetništva. Smatralo se da se radnim iskustvom dobija na

zrelosti i znanju i da kroz rad mladi ljudi mogu da razviju preduzetničke karakteristike i

postanu preduzetnici. Obrazovanje i neposredno okruženje nisu uticali na podsticanje mladih

da razvijaju svoj preduzetnički potencijal i postanu preduzetnici, šta više okruženje koje

uključuje porodicu i ostale neformalne aktere koji mogu da pomognu mladim ljudima da

prikupe sredstva i započnu svoju preduzetničku ideju činili su upravo suprotno i destimulisali

mlade ljude odbijajući da im pomognu. Jedan od osnovnih razloga jeste i činjenica što nisu

želeli da ulažu u ljude bez iskustva. Ovo i danas predstavlja jedan od glavnih problema u

procesu razvoja preduzetništva mladih i kamen spoticanja u samom početku razvoja

preduzetničke ideje, mada se situacija menja na bolje i dolazi do promena u normama i

http://findresearcher.sdu.dk/portal/en/persons/thomas-schoett(34a8a7a0-195d-496a-b4b8-b28dd5f61bd5).html

http://findresearcher.sdu.dk/portal/en/persons/maryam-cheraghi(4b771ad3-33ee-4b69-baf9-b0e73ec65d1d).html


27

vrednosnom sistemu u kome se mladi ljudi koji se odluče na preduzetništvo podržavaju i

posmatraju kao izuzetno vredan deo društva.

Preduzetnički potencijal se danas posmatra kao fenomen koji treba negovati i podsticati kroz

sistem obrazovanja i socijalizaciju kao i kroz programe obuke i treninge. Mladi ljudi se

podržavaju sve više u svom preduzetničkom poduhvatu kako emocionalno tako i finansijski i

uspešni mladi preduzetnici postaju tzv. zvezde zajednice (GEM, 2015).

Mnoga istraživanja danas bave se mladim ljudima i njihovim preduzetničkim potencijalom,

namerama i kompetencijama koje mogu da usavrše kroz različite programe obrazovanja i

treninge (Levie et al. 2013). Preduzetnici početnici su danas mnogo mlađi nego što je to bio

slučaj u prethodnim generacijama (Schøtt & Cheraghi, 2015).

Kako bi što bolje sagledali potencijalne mlade preduzetnike, Lewis i Massey (2003) kreirali

su dijagnostički okvir za mlade preduzetnike. Model Lewis i Massey pruža dobru podlogu za

razumevanje neophodnih uslova u kojima mlada osoba postaje preduzetnik. Mladi

preduzetnici koji imaju znanje, veštine i volju takođe imaju potrebu i za neophodnom pomoći

u vidu mentorstva i povezivanja sa drugim preduzetnicima. Ovaj model izdvaja četiri grupe

mladih preduzetnika u odnosu na nivo spremnosti za bavljenje preduzetničkom aktivnošću,

nivo veštine, izloženosti preduzetništvu kao i nivo namere da se bave preduzetništvom.

Slika 1. Dijagnostički okvir za mlade preduzetnike Schoof (2006) prema (Lewis Massey (2003), p. 10)


28

Ovakav okvir može da pruži bolji uvid naučnim radnicima i kreatorima politika u cilju boljeg

razumevanja mladih, kroz selekciju kvalitetnih programa obuke i promocije kako bi se na

pravi način promovisala kultura preduzetništva.


29

3. Teorijski Adaptivno-inovativni model KAI

U osnovi ovog istraživanja jeste uticaj različitih faktora na razvoj peduzetničkog potencijala

studentske populacije. U tu svrhu se u istraživanju koriste tri modela: teorijski model KAI,

Model preduztničkih osobina, preduzetničke samoefikasnosti i stavova prema preduzetništvu

(UPS) i Model preduzetničkih potencijala (SPP).

3.1. Teorijski model KAI

Polazni model istraživanja predstavlja teorijski model KAI i njegove tri dimenzije kao i njihova

povezanost sa preduzetničkim potencijalima studenata. Kirtonov Adaptivno-inovativni upitnik

(KAI) razvijen je od strane Majkl Kirtona i dokazao se kao adekvatan model za merenje

različitih stilova rešavanja problema (Sadler-Smith & Badger, 1998). Cilj Kai modela jeste da

objasni različite kognitivne pristupe i kreativni stil rešavanja problema i na taj način uspostavi

zajedništvo i slaganje među članovima određenog tima (M. Kirton, 1976;M. J. Kirton, 2003).

Različiti pojedinci poseduju različite pristupe u analiziranju i rešavanju problema. Kognitivni

istraživači vrše opservaciju ovih razlika sa ciljem pronalaženja preduzetnika (Sánchez,

Carballo, & Gutiérrez, 2011). Menold, Jablokow, Purzer, Ferguson, i Ohland, (2014)

zaključuju u svom istraživanju da studenti moraju da razvijaju potrebne veštine kako bi bili

što uspešniji u rešavanju problema sa kojima se mogu susresti u uslovima moderne

ekonomije koji se naglo menjaju i koji stoga zahtevaju kreativan i inovativan pristup

rešavanju problema. Majkl Kirton je razvio skalu za merenje različitih kognitivnih stilova.

Kirtonova Adaptivno-inovativna teorija zastupa polazište da različiti pojedinci imaju različite

stilove rešavanja problema i da njihova pozicija na skali može da se utvrdi ili kao adaptivno ili

pak kao inovativno ponašanje sa tri različita kognitivna stila: originalnost, efikasnost i

prihvatanje pravila grupe ili konformizam (Michael Kirton, 1976).

Kai model se sastoji od 32 stavke razvijene sa ciljem da manifestuju različite kognitivne

stilove kreativnosti u pristupu rešavanju problema i donošenju odluka. Svaka stavka se

boduje na Likertovoj skali od 1 do 5, kreirajući kontinuum ukupnih rezultata koji se

manifestuju od 32 do 160, sa teoretskim prosekom od 96. (Michael Kirton, 1976) navodi,

“svaki pojedinac se može locirati na kontinuumu počevši od sposobnosti da ‘stvari radi na

bolji način’ do sposobnosti da ‘stvari radi na različit način’, pri čemu se jedan kraj

kontinuuma naziva adaptivnim dok se drugi kraj naziva inovativnim” (p. 622). Što je veći skor

na skali to osoba poseduje više inovativan stil donošenja odluka i rešavanja problema.

Osobe koje na Kai skali postižu rezultate od 60-90 poseduju adaptivan stil. Osobe koje na

Kai skali postižu rezultate od 110-140 poseduju inovativan stil. Kasnije je ovaj model


30

kategorisan u tri dimenzije: Efikasnost (E), Prihvatanje pravila grupe (R/C) i Originalnost (O)

(M. Kirton, 1976, 1998). Svaki od ovih faktora odnosi se na različitu sekciju modela sa ciljem

da se dobiju što bolji rezultati.

3.2. Dimenzije KAI modela

Koristeći KAI model izvršena je evaluacija značaja sledeće tri dimenzije ovog modela:

Originalnosti, Efikasnosti i Konformizma, njihove povezanosti sa preduzetničkim potencijalom

studentske populacije kao i prepoznavanje smernica za razvoj preduzetničkog potencijala

kod mladih.

3.3. Originalnost kao faktor uticaja na razvoj preduzetničkog potencijala

Prema Kirtonovoj Adaptivno-inovativnoj teoriji pojedinci poseduju različite stilove rešavanja

problema i shodno tome njihova pozicija na Kai skali može biti ili adaptivna ili inovativna sa tri

različita kognitivna stila: originalnost, efikasnost i prihvatanje pravila grupe (Michael Kirton,

1976). Originalnost pokazuje individualnu kreativnost (Chan, 2000), a dimenziju Originalnosti

karakteriše vrsta odnosa koju različiti ljudi imaju prema idejama. Adaptori nude manji broj

ideja i pronalaze nekoliko standardnih, već ustaljenih načina rešavanja problema, dok

inovatori nude brojne nove ideje i još neisprobana rešenja koja su uglavnom jedinstvena i

riskantna (Xu & Tuttle, 2012; Sim & Wright, 2002). Doyle, Fisher i Young, (2002) u svom

istraživanju pronalaze vezu između volje da se postane preduzetnik i kognitivnih stilova.

Kognitivni stil ukazuje na činjenicu kako različite osobe procesuiraju informacije iz svog

okruženja i kako reaguju na osnovu takvih informacija (Sánchez et al., 2011).

Isaksen i Puccio (1988) zaključuju u svom istraživanju da je kreativni stil originalnosti

značajno povezan sa komunikativnim veštinama. Pojedinci koji su veoma kreativni obično

nisu i veoma ekstrovertne osobe, ali ih odlikuje visok nivo samopouzdanja, asertivnosti i

samostalnosti (Chavez-Eakle, Lara, & Cruz-Fuentes, 2006). Cromie (2000) smatra da je

samopouzdanje pre rezultat preduzetništva nego njegov prokazatelj. Jaskyte i Kisieliene

(2006) uviđaju u svom istraživanju povezanost kreativnosti sa tri dimenzije Kai modela

Oirginalnosti, Efikasnosti i Konformizma, a posebno veoma jaku vezu između originalnosti i

kreativnosti. Dimenzije Izazova i Intrinzične motivacije su takođe u pozitivnoj korelaciji sa

kreativnošću. Miron-Sspektor, Erez i Naveh (2011) zaključuju da je dimenzija Originalnost

značajno povezana sa kreiranjem novih ideja.


31

3.4. Konformizam kao faktor uticaja na razvoj preduzetničkog potenciajala

Drugu dimenziju predstavlja Prihvatanje pravila grupe. Ovu dimenziju karakteriše odnos

prema strukturi u okviru koje nastaje rešavanje problema. Adaptor brine o prihvatljivosti

svojih postupaka od strane okoline kao i o poštovanju pravila i postojeće strukture i smatra

da postojeća pravila mogu da doprinesu efikasnijem rešavanju postojećih problema, dok

inovatori ne obraćaju mnogo pažnje na pravila ili reakciju koje njihovi postupci mogu da

proizvedu u društvu, već smatraju da pravila samo ograničavaju izbor solucije za efikasno

rešavanje problema (Xu & Tuttle, 2012; Sim & Wright, 2002).

Chan (2000) u svom istraživanju nalazi da dimenzija Prihvatanje pravila grupe ili

Konformizam ukazuje na to koliko neka osoba poštuje pravila i autoritete i kakav odnos gaji

prema njima. Za razliku od dimenzije Konformizma i prihvatanja pravila grupe, koja nije

povezana sa kreativnošću (Peterson & Pang, 2006). Jaskyte i Kisieliene (2006) zaključuju u

svom istraživanju da je dimenzija Originalnosti snažno povezana sa kreativnošću.

Konformizam odlikuje poštovanje običaja i tradicije dok se kreativnost uvek povezuje sa

novim perspektivama i promenama (Mayer, 1999). Miron-Spektor et al. (2011) zaključuju u

svom istraživanju da je dimenzija Originalnosti značajno povezana sa procesom stvaranja

ideja dok dimenzije Grupni konformizam i Efikasnost su više odgovorne za implementaciju

tih ideja; stoga timovi koji u svom sastavu nemaju konformiste poseduju nizak nivo

samopouzdanja u procesu implementacije svojih ideja. Engle, Mah i Sadri (1997) u svojoj

studiji koriste Kai model sa ciljem prepoznavanja preduzetnika među ostalim zaposlenim u

preduzeću. Njihovi rezultati su pokazali očigledne razlike između preduzetnika i drugih

zaposlenih u pogledu njihove Kai dimenzije Konformizma, i zaključuju da za razliku od

drugih zaposlenih oni ne pokazuju razumevanje za autoritete i pravila. Pojedinci sa

izraženom dimenzijom Konformizma pružaju stabilnost timu tako što poštuju pravila i

obezbeđuju okvir koji pozitivno utiče na inovativnost i na taj način doprinose razvoju

preduzetništva (Edmondson, 1999).

3.5. Efikasnost kao faktor uticaja na razvoj preduzetničkog potencijala

Miron-Spektor et al. (2011) navode u svom istraživanju da je dimenzija Efikasnosti

odgovorna za proces realizacije ideja u praksi. Efikasnost (e) predstavlja podfaktor koji

otkriva u kojoj meri ljudi obraćaju pažnju na detalje prilikom rešavanja različitih problema. U

okviru ove dimenzije adaptor teži da polako napreduje prema zacrtanom cilju, dok inovatori

ne obraćaju mnogo pažnje na detalje i mnogo su ekspeditivniji (Xu & Tuttle, 2012;Sim &

Wright, 2002).


32

Frese i Fay (2001) vide u preduzetničkoj inicijativi proaktivan stav i problemski pristup u

pronalaženju rešenja. Zhao, Seibert, i Hills (2005) i Wilson, Kickul, i Marlino (2007) ističu u

svom istraživanju da je preduzetništvo u korelaciji sa preduzetničkom samoefikasnošću.

Helson i Pals (2000) zaključuju u svom istraživanju da je izraženi kreativni potencijal

pojedinaca u direktnoj vezi sa dimenzijama Otvorenost (Ekstrovertnosti), Kompleksnost,

Nekonvencionalnost i Intelektualnost, koje su sve prediktori efikasnosti.

Takođe, brojna istraživanja su se bavila utvrđivanjem povezanosti drugih karakteristika sa

preduzetničkim potencijalom koje su takođe usko povezane sa dimenzijom Efikasnosti.

Hutchinson i Skinner (2007) u zaključnim razmatranjima svog istraživanja savetuju studente i

prosvetne radnike da, ako imaju za cilj razvijanje i negovanje preduzetničkog potencijala,

treba da se fokusiraju na dimenzije Savesnost, Emocionalna stabilnost i Otvorenost koje

takođe značajno utiču na preduzetnički potencijal. Rezultati istraživanja Gurel, Altinay i

Daniele (2010) i Gürol i Atsan (2006) pokazuju da studentska populacija sa većim nivoom

sklonosti ka preuzimanju rizika te većom inovativnošću poseduje veći preduzetnički

potencijal. Zani, Ahmad, i Zakaria (2016) u svojoj studiji, u kojoj se bave ličnim

karakteristikama i njihovom povezanošću sa preduzetničkim potencijalom, takođe dolaze do

zaključka da su kreativnost i sklonost ka preuzimanju rizika značajno povezani sa

preduzetničkim potencijalom. Kreativnost je u pozitivnoj vezi sa zabavom i dimenzijama

Izazova i Intrinzične motivacije. Da bi pojedinac bio kreativan, potrebno je delovanje van

klišea i preduzimanje inicijative kako bi bio u stanju da nahrani svoju potrebu za

radoznalošću koja je opet u direktnoj vezi sa intrinzičnom motivaciojm (Jaskyte & Kisieliene,

2006).

3.6. Adaptivni i inovativni oblici ponašanja u okviru KAI modela

KAI model se potvrdio kao adekvatan instrument za identifikaciju budućih preduzetnika na

osnovu utvrđenih razlika u karakteristikama između inovativnog i adaptivnog ponašanja

pojedinaca, tj. između inovatora i adaptora.

3.7. Karakteristike inovatora

U svom istraživanju Rosenfeld, Winger-Bearskin, Marcic i Braun (1993) nalaze sličnosti

između preduzetnika i osoba sa izraženom inovativnošću opisanom u Kai modelu. I

Goldsmith i Kerr (1991) dolaze do zaključka u svom istraživanju da ponašanje kao i neke od

karakteristika inovatora objašnjavaju ponašanje preduzetnika. Pod ovim karakteristikama

podrazumevaju se nedostatak konformizma odnosno prihvatanja pravila i postojeće

strukture, njihova tendencija da generišu veliki broj ideja kao i neobraćanje pažnje na detalje.


33

Prema tome, inovativnost predstavlja jedan od najznačajnijih pokazatelja preduzetničkog

ponašanja, a takođe je u korelaciji sa proaktivnošću i sklonošću ka preuzimanju rizika (Gürol

& Atsan, 2006; Kaufman, 2007;Verspagen, 2005). Inovativni pojedinci su skloni pronalaženju

novih kreativnih i od postojećih različita rešenja za date probleme (Stun, 2009). M. Kirton

(1976) je ustanovio da “su inovatori veoma originalni, često ne poštuju pravila organizacije u

kojoj rade, nedisciplinovani, nepraktični, nestabilni i nesposobni da uoče detalje” (p. 623).

Inovatori pokušavaju da rade izvan granica postojećih pravila, izvan okvira postojeće

strukture i uređenja (M. Kirton & Pender, 1982). Studija koju su sproveli Kwang et al. (2005)

na studentskoj populaciji otkrila je da su inovatori značajno ekstrovertnije, kreativnije, te

osobe sklone donošenju rizičnijih odluka i rešenja. Jablokow i Booth (2006) zaključuju da su

inovativne osobe sklone novim rešenjima, često zagovarajući sasvim nove načine

posmatranja i rešavanja problema.

Utvrđivanje razlika u inovativnom ponašanju u odnosu na adaptivno ponašanje može

doprineti boljem razvoju preduzetništva (Lukeš, 2013). Studenti na fakultetima uzrasta od 18

do 25 su u svojim najboljim godinama za razvijanje kreativnosti i inovativnosti, stoga to i

predstavlja najplodniji period da se započne preduzetnička aktivnost (Li Yuetao, 2010).

Upravo inovativnost je od krucijalne važnosti za moderne teorije koje istražuju ekonomski

rast i razvoj (Verspagen, 2005).Preduzetnik mora da poseduje inovativnost kako bi bio u

stanju da kreira nove ideje i da ih implementira na tržištu (Wong, Cheung, & Venuvinod,

2005)

3.8. Karakteristike adaptora

Engle et al. (1997) u svom istraživanju dolaze do zaključka da Kai model može biti veoma

koristan instrument za prepoznavanje potencijalnih preduzetnika. Prema Kai modelu adaptori

su osobe koje teže rešavanju problema na efikasniji način. M. Kirton (1976) smatra da su

adaptori “precizni, efikasni, pouzdani, disciplinovani i konformisti” (p. 623). Adaptori su osobe

koje traže rešenje problema na već oprobane i poznate načine i skloni su da minimalizuju

problem adekvatnim unapređivanjem efikasnosti uz maksimalno održavanje kontinuiteta i

stabilnosti (Johnson, Danis, & Dollinger, 2008)

Adaptori poboljšavaju efikasnost organizacije i rado rade u već utvrđenim okvirima striktno

poštujući pravila organizacije (Kirton & Pender, 1982). Miron, Erez, i Naveh (2004) su utvrdili

da na kvalitet rada direktno utiču efikasnost i karakteristika posvećenosti detaljima, što ne

važi za inovativnost.

Studija koju su sproveli Ee, Seng, i Kwang (2007) na studentskoj populaciji otkriva da su

adaptori značajno svesniji i retko se odlučuju na rizik za razliku od inovatora. Analizirajući i


34

posmatrajući one koji problem rešavaju na adaptivan način i druge koji su inovativni u

pristupu rešavanja problema, Jablokow i Booth (2006) zaključuju da će oni sa adaptivnim

ponašanjem tražiti rešenje problema u okviru postojećeg sistema pokušavajući da adaptiraju

i modifikuju postojeću strukturu.

Kirton (1987b) zaključuje da, kada se radi o idejnim rešenjima, adaptor dolazi do manjeg

broja idejnih rešenja od inovatora, fokusirajući se uglavnom na one ideje koje su korisne,

relanije i ostvarljive. Osim toga, adaptori su skloni tome da sumnjaju u sebe i da na kritike

reaguju konformizmom. Nadalje su veoma podložni pritiscima društva i autoriteta, ali njihova

uloga je od suštinske važnosti za funkcionisanje organizacija (Johnson et al., 2008).

3.9. Razlike između adaptora i inovatora u kontekstu dimenzija preduzetničkog potencijala

Prema dimenzijama Kai modela studenti inovatori se značajno razlikuju od studenata

adaptora, u smislu da će studenti inovatori imati razvijeniji preduzetnički potencijal od

studenata adaptora. Ova pretpostavka se zasniva na Kirtonovoj teoriji (Kirton,1998),

konceptima koji utvrđuju skup ličnih karakteristika koje čine bazu preduzetničkog potencijala

(Lüthje & Franke, 2003; Wang & Wong 2004; Lee, Chang & Lim, 2005), a takođe su u skladu

sa rezultatima studija koje su istraživale lične karakteristike mladih ljudi koji su skloni

preduzetništvu kao i onih koji ne poseduju dovoljno razvijene individualne potencijale za

bavljenje preduzetništvom (Thomas & Mueller, 2000; Gürol & Atsan, 2006)

Tabela 1. Razlika između inovatora i adaptora

Inovatori Adaptori

Originalni Konformisti

Nedisciplinovani-ne poseduju respekt prema pravilima

Disciplinovani – poštuju pravila

Proaktivni Statični

Nepouzdani Pouzdani

Ne obraćaju pažnju na detalje Tačni

U istraživanju preduzetničkog potencijala kod studentske populacije u Turskoj, Gürol i Atsan

(2006) ocenjuju inovativnost kao jednu od glavnih preduzetničkih karakteristika.Brojna druga

istraživanja takođe ukazuju na isti zaključak. Studija Hult et al. (2004) pokazuje da su

preduzetnički potencijal i preduzetnička orijentacija u pozitivnoj vezi sa inovativnošću. U

svom istraživanju autori Rosenfeld, Winger-Bearskin, Marcic, i Braun (1993), a takođe Utsch


35

i Rauch (2000) zaključuju da postoji veoma značajna veza između inovativnosti i

preduzetništva.

Marcati, Guido i Peluso (2008) dolaze do zaključka da kognitivni stil te spremnost na

prilagođavanje uz borbu sa konstantnim promenama jeste od presudnog značaja za

organizaciju. Ovi autori dalje ističu prednosti pojedinaca koji poseduju kreativne kognitivne

stilove i sklonost ka preuzimanju rizika, a koji su po njima neophodni kako bi se na pravi

način uhvatili u koštac sa promenama u okruženju, u odnosu na pojedince koji poseduju više

adaptivan kognitivni stil. Pojedinci koji teže samokontroli i autonomiji ne poštuju striktno

postojeća pravila i postojeću strukturu organizacije, stoga su oni skloniji da osnivaju svoja

sopstvena preduzeća i postaju preduzetnici (Cromie, 2000).

Johnson et al. (2008) uočavaju u svom istraživanju da inovatori i adaptori doprinose

savršenom balansu u organizaciji ili timu. Pojedinci koji definitivno imaju razvijen

preduzetnički potencijal jesu inovatori i dok im s jedne strane ne manjka kreativnosti,

sklonosti ka preuzimanju rizika, komunikativnosti ili inicijative, s druge strane im nedostaje

sklonost ka opažanju detalja i strpljenje, tj. osobine koje autori u ovom istraživanju vide kao

veoma značajne za pokretanje sopstvenog preduzeća. Oni zaključuju da odlučnost i

stabilnost adaptora zajedno sa kontinuitetom koji donose mogu da kreiraju siguran okvir za

inovatore i njihovu kreativnost i shodno tome i uspešnu preduzetničku aktivnost.


36

4. Teorijski model Preduzetničke samoefikasnosti

i stavova prema preduzetništvu

Model preduzetničkih osobina, preduzetničke samoefikasnosti i stavova prema

preduzetništvu (UPS) razvili su Gračanin i Ćoso (2013). UPS model se sastoji od 58 stavki.

Ovaj model meri na 6 dimenzija: Usmerenost na postignuće i prihvatanje izazova,

Preduzetnička nekonvencionalnost i kreativnost, Asertivnost i komunikativnost,

Preduzetnička samoefikasnost, Pozitivni stavovi o preduzetnicima i zainteresovanost za

preduzetništvo i Samoprocenjeno znanje o preduzetništvu. Ukupan rezultat se meri kao zbir

svih rezultata na svim dimenzijama; što je veći rezultat na skali to je veći preduzetnički

potencijal. Dimenzija Usmerenost na postignuće i prihvatanje izazova odnosi se na želju

pojedinca da se oproba u rešavanju komplikovanijih zadataka, da spremno prihvati izazove i

uključi se u aktivnosti koje mogu ali i ne moraju dovesti do uspeha. Dimenzija

Nekonvencionalnost i kreativnost odnosi se na sklonost ka neuobičajenim i novim načinima

rešavanja problema koji podrazumevaju i sklonost ka preuzimanju rizika te percepciju vlastite

kreativnosti, odnosno poverenje u sebe. Dimenzija Samoefikasnost je najveća i najvažnija

dimenzija modela, a odnosi se na poverenje u svoje preduzetničke karakteristike, na

upornost pojedinca i sklonosti ka preuzimanju uloge vođe. Dimenzija Pozitivni stavovi o

preduzetnicima i zainteresovanost za preduzetništvo odnosi se na pozitivne stavove i

mišljenje o preduzetnicima i preduzetništvu kao i na sopstvenu spremnost da se postane

preduzetnik. Dimenzija Asertivnost i komunikativnost se odnosi na dve osobine koje se mogu

pokazati kao veoma korisne u preduzetničkoj aktivnosti. Dimenzija Samoprocenjeno znanje

o preduzetništvu odnosi se na sopstveno viđenje pojedinca koliko znanja ima o pojmu

preduzetništva, odnosno koliko je u poslednje vreme naučio o preduzetništvu.


37

5. Teorijski model Preduzetničkog potencijala

Model preduzetničkog potencijala (SPP) usredsređen je na 8 različitih dimenzija koje

uključuju: Intelektualne sposobnosti, Socijalni odnosi, Konstitucija, Samopouzdanje,

Motivacija, Ekstrovertnost, Emocionalnost i Organizacijske sposobnosti. Dimenzija

Intelektualne sposobnosti obuhvata sposobnost pronalaska rešenja u različitim situacijama,

sposobnost samostalnog rešavanja problema, samostalnog donošenja važnih odluka i

spremnost na učenje i usavršavanje znanja. Dimenzija Samopouzdanje podrazumeva

hrabrost u izražavanju sopstvenih stavova, dok se dimenzija Konstitucija odnosi na fizičku

sposobnost, izdržljivost i visok nivo energije. Dimenzija Organizacijske veštine pokazuje

visok nivo veština organizovanja i sklonosti prema menadžmentu. Dimenzija Otvorenost

(Ekstrovertnost) obuhvata sklonost ka riziku, otvorenost za sve što je novo i kreativno.

Dimenzija Motivacije podrazumeva takmičarski duh, hrabrost, preduzimanje inicijative, uspeh

u ostvarivanju ciljeva, ambicioznost, upornost, posvećenost radu, upornost i marljivost.

Dimenziju Emocionalnost određuje sposobnost samokontrole, otpornost na stres,

emocionalna stabilnost i optimizam. Dimenzija Društvenih odnosa obuhvata karakteristike

kao što su težnja za liderskom pozicijom u grupi, komunikativnost, preuzimanje vodeće uloge

u društvenim odnosima, sklonost ka timskom radu, fleksibilnost i prilagodljivost, efikasnost u

rešavanju sukoba i izraženu sposobnost da se vrši uticaj na društvenu sredinu. SPP model

se sastoji od 34 stavke za merenje rezultata ispitanika na dimenzijama ekspresije

preduzetničkog potencijala. Ukupan rezultat se računa kao zbir bodova na svim

dimenzijama, pri čemu veći skor na skali ukazuje na jači preduzetnički potencijal. Ovaj model

je razvijen za potrebe ovog istraživanja na bazi teorijskih pretpostavki i prethodnog

istraživačkog rada u oblasti preduzetničkih karakteristika.


38

6. Uticaj obrazovnih faktora na razvoj preduzetničkog

potencijala kod studenata

Jedan od kontekstualnih faktora koji imaju veoma značajan uticaj na razvoj preduzetništva

jeste preduzetničko obrazovanje. Osnovni cilj Evropske politike, prema Lisabonskoj strategiji,

predstavlja otvaranje miliona novih radnih mesta uz pomoć razvijanja preduzetničkog

potencijala i preduzetničke aktivnosti. Imajući u vidu ove činjenice, preduzetničko

obrazovanje u Evropi se smatra odlučujućim faktorom za formiranje preduzetničke kulture i

preduzetničke aktivnosti (Papayannakis, Kastelli, Damigos, & Mavrotas, 2008). Isto tako se

maksimalno koriste i programi koji promovišu kooperaciju između univerziteta i različitih

grana industrije (Branscomb, Kodama & Florida 1999). Izbor profesije i trening koji dobijaju

na univerzitetu imaju veliki uticaj na razvoj preduzetničkog potencijala studenata i njihove

preduzetničke aktivnosti (Gerry et al., 2008).

Franke i Lüthje (2004) u svom istraživanju prave komparaciju između nemačkih studenata i

američke studentske populacije i zaključuju da je niži nivo preduzetničkog potencijala

studenata u Minhenu i Beču uslovljen činjenicom da na svojim univerzitetima dobijaju znatno

manje konkretnog preduzetničkog obrazovanja. Kako bi otkrili koliko su efektni preduzetnički

predmeti u sastavu kurikuluma, univerziteti ne bi trebalo da brinu samo o tome koliko su

studenti zadovoljni tim predmetima, nego je daleko značajnije kontinuirano pratiti i vršiti

evaluaciju radi utvrđivanja koliko su inspirativni predmeti iz oblasti preduzetništva (Franke &

Lüthje, 2004). Američki obrazovni sistem je prvi u svetu uveo takav vid obrazovanja koji

studentima nudi predmete i programe iz oblasti preduzetništva i kreira inspirativno okruženje

koje stimuliše i razvija preduzetništvo (Şeşen & Pruett, 2014). Istraživanje sprovedeno u Kini

otkriva da različita obrazovna osnova pruža različitu ekspresiju preduzetničke aktivnosti kod

kineskih studenata. Univerziteti bi morali da obezbede i implementiraju različite fleksibilne

metode obrazovanja u zavisnosti od obrazovne osnove svojih studenata (Sizong Wu &

Lingfei Wu, 2008). Rezultati istraživanja sprovedenog na uzorku od 37.285 ispitanika takođe

pokazuje postojanje značajne veze između preduzetničkog obrazovanja i preduzetničkog

potencijala (Bae, Qian, Miao, & Fiet, 2014).

Pittaway i Cope (2007) u svojoj studiji dolaze do zaključka da pohađanje predmeta iz oblasti

preduzetništva značajno utiče na razvoj preduzetničkog potencijala kod studenata. Nakon

pohađanja predmeta iz oblasti preduzetništva polaznici su pokazali značajno veću želju i

volju za bavljenjem preduzetništvom, navodeći da je njihova izražena želja za bavljenjem

preduzetništvom rezultat pohađanja obrazovnih kurseva iz oblasti preduzetništva (Peterman

& Kennedy, 2003). Martin et al. (2013) takođe, u svom istraživanju pronalaze dokaze za to


39

da specifično preduzetničko obrazovanje pomaže razvoju preduzetništva i da pojedinci posle

takvog obrazovanja unapređuju svoje preduzetničke veštine.

Souitaris, Zerbinati i Al-Laham (2007) kao i Lindh i Thorgren (2016) tvrde u svojim

istraživanjima da obrazovni programi iz oblasti preduzetništva povećavaju nivo

preduzetničkog potencijala, jačaju preduzetničke namere studenata i predstavljaju temelj za

razvoj preduzetništva. Veliki izbor preduzetničkih predmeta kao i unapređeno preduzetničko

obrazovanje su od suštinskog značaja i neophodan su činilac u modernom svetu znanja

(Bellotti et al., 2012). Von Graevenitz, Harhoff i Weber (2010) takođe u svom istraživanju

zaključuju da predmeti iz oblasti preduzetništva pomažu studentima u vidu pružanja

smernica za pravi izbor budućeg zanimanja i uspeha u karijeri. Oni smatraju da studenti na

ovim predmetima dobijaju vredne informacije koje im pomažu da zaključe da li bi bili dobar

preduzetnik ili ne; studenti ovu činjenicu percipiraju kao veoma pozitivnu dimenziju

preduzetničkog obrazovanja koja potencijalnim preduzetnicima pruža neophodne informacije

i pomaže im da donesu pravilnu odluku. Oni nadalje zaključuju da loš preduzetnik ne

doprinosi razvoju ekonomije i da preduzetničko obrazovanje može s jedne strane da spreči

loše preduzetništvo, a s druge da pomogne studentima da ne naprave grešku koja može da

bude štetna kako po njih tako i po samu ekonomiju.

Karimi, Biemans, Lans, Chizari i Mulder (2016) u istraživanju koje su sproveli na uzorku od 6

univerziteta studentske populacije iz Irana zaključuju da su izborni predmeti iz oblasti

preduzetništva znatno više uticali na podsticanje preduzetničkih namera i preduzetničkih

potencijala, nego što su takav uticaj imali obavezni predmeti iz iste oblasti. Ovi istraživači

tvrde u svom radu da preduzetničko obrazovanje u značajnoj meri utiče na razvoj

preduzetničkog potencijala studenata. Takođe, oni sugerišu unapređenje i proširenje

sadržaja iz oblasti preduzetništva kako bi studenti dobili adekvatna znanja iz ove oblasti i bili

u stanju da uoče i iskoriste prlike i šanse, koje im se pružaju u okruženju te na taj način

postanu uspešni preduzetnici u budućnosti.

6.1. Uloga univerziteta i njegovog okruženja u razvoju preduzetništva

Preduzetničko obrazovanje zajedno sa pozitivnim okruženjem na univerzitetu pozitivno

doprinosi preduzetničkoj aktivnosti i preduzetničkom potencijalu pojedinaca (Fayolle, 2005).

Franke i Lüthje (2004) u zaključnim razmatranjima svoga istraživanja iznose opservaciju da

studenti čije univerzitetsko okruženje nije dovoljno stimulativno u pogledu preduzetništva

poseduju manje razvijen preduzetnički potencijal, za razliku od studenata koji pohađaju

univerzitete koji neguju i podržavaju preduzetništvo. Preduzetnici se stvaraju kroz proces koji


40

počinje modelovanjem preduzetničkog potencijala za preduzetništvo. Obrazovni radnici kao i

kreatori politike mogu da obezbede podršku potencijalnim preduzetnicima koji će onda

anticipirati i iskoristiti prilike koje se pružaju u okruženju (N. F. Krueger & Deborah Brazeal,

1994). Prema Subotić, Mitrović, Grubić-Nešić i Stefanović (2017), Kenney i Goe (2004) u

svom istraživanju iznose činjenicu da američki univerzitet Stanford već dugi niz godina

razvija tradiciju negovanja preduzetništva a upravo promocijom razvoja preduzetništva kao i

blizinom poznate Silicijumske doline ostvaruje se željeni kontakt akademske zajednice sa

preduzetništvom.

Bell (2011) u svojoj knjizi Univerziteti dvadeset prvog veka kao motori inovacija zaključuje da

bi akademska zajednica morala da menja tradicionalni pristup obrazovanju, te da kreiranjem

inovativnih, preduzetnički orijentisanih kampusa može da pomogne u rešavanju ključnih

problema društva. Navode i podatak da je univerzitet MIT stvorio 5000 kompanija koje su

ostvarile 230 milijardi dolara godišnjeg obrta (Bell, 2011). Sva ova istraživanja ukazuju na

važnost uloge univerziteta i njihove orijentisanosti na razvoj inovativnosti i preduzetništva na

njihovim kampusima.

Decenijama je obrazovni sistem u Kini pripremao pojedince za rad u državnom sektoru, dok

se poslednjih godina vidi ogromna promena uslovljena kako ekonomskim tako i drugim

promenama u društvu. Univerziteti u Kini su doživeli potpunu transformaciju koja je dovela do

povećanja preduzetničkog potencijala kineskih studenata, a koja se vezuje za suštinske

promene u obrazovanju (Sizong Wu & Lingfei Wu, 2008). Li, Zhang i Matlay (2003) smatraju

da je za razvoj preduzetništva presudno odgovarajuće okruženje i da je obrazovanje jedan

od stubova razvoja preduzetništva u Kini. Moderno akademsko društvo mora da ostvaruje

veću saradnju sa privatnim sektorom, a univerziteti bi morali da iskoriste Bolonjski proces

kako bi unapredili kreativnost na svojim kampusima i pripremili se za proces konstantnih

promena u društvenom okruženju (K. Wilson, 2008). Nije dovoljno samo stvoriti ohrabrujuće

preduzetničko okruženje na univerzitetima, ključno je prepoznati preduzetnički potencijal

studenata (Santos et al., 2013).


41

7. Uticaj porodičnog preduzetništva i ličnih preferencija

za karijeru i razvoj preduzetničkog potencijala

kod studenata

Fahed‐Sreih, Pistrui, Huang i Welsch (2009) istražujući faktore uticaja na razvoj

preduzetništva vide porodice kao krucijalan faktor za finansiranje preduzetničke aktivnosti u

zemljama koje su iskusile teške ekonomske uslove kao što su rat i sankcije. Srbija kao

zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji jeste upravo zemlja koja je, nažalost, u svojoj

skorijoj prošlosti prošla kroz tu vrstu ekonomske krize; stoga uticaj porodičnog faktora

predstavlja važan pokazatelj i od posebnog je značaja za razvoj preduzetništva u Srbiji.

Autori Fahed-Sreih (2006) u svom istraživanju sprovedenom u Libanu koji je takođe preživeo

rat u skorijoj istoriji, navode da porodično preduzetništvo čini 85 procenata čitavog privatnog

sektora u toj zemlji, obezbeđujući 1.05 miliona od ukupno 1.24 miliona radnih mesta. Od

važnosti je i činjenica što porodica vrši značajan uticaj na nove preduzetnike gradeći njihov

preduzetnički potencijal i prenošenjem znanja, pružanjem finansijske i pomoći oko plasmana

na tržištu kao i ostvarivanjem veza i obezbeđivanjem brojnih poslovnih partnera koje

pojedinci, koji ne pripadaju preduzetničkim porodicama, daleko teže mogu da obezbede

(Dunn & Holtz-Eakin, 2000).

Bayrón (2013) u svom istraživanju takođe ukazuje na važnost porodice kao faktora razvoja

preduzetništva. On u svojoj studiji preduzetničke samoefikasnosti i preduzetničkih namera

koristi Socijalnu teoriju Alberta Bandure (1986) i postavlja hipotezu da istraživanjem ovog

koncepta može da se zaključi da proces opservacije i interakcije između studentske

populacije i preduzetnika može da pomogne u razvoju njihovog preduzetničkog potencijala i

da predstavlja inicijalnu kapislu za razvoj preduzetništva. Noviji pregled literature ukazuje na

veoma jaku povezanost porodičnog preduzetničkog nasleđa sa razvojem preduzetništva.

Pozitivno iskustvo sa preduzetništvom koje se odnosi na porodično preduzetničko okruženje

formira dobru osnovu za pojedinca da i sam postane preduzetnik (Shittu, Ayodele, Dosunmu

& Zainab, 2014). I istraživanje koje su sproveli Altinay, Madanoglu, Daniele i Lashley (2012)

potvrđuje da preduzetništvo u porodici pozitivno utiče na pojedinca da postane preduzetnik.

Preduzetnički potencijali i preduzetnička aktivnost su značajno povezani sa činjenicom da

pojedinac u svojoj porodici poseduje primer preduzetništva kao i bliski kontakt sa iskustvima

iz domena preduzetništva (Kirkwood, 2007). Porodičan biznis ima ogroman uticaj na razvoj

preduzetničkog potencijala čitave porodice (Delmar & Gunnarsson, 2000). Istraživanje iz

Kine, koja predstavlja jednu od zemalja sa najvećom i najbrže rastućom ekonomijom sveta,

takođe potvrđuje da porodično preduzetničko iskustvo veoma pozitivno utiče na razvoj


42

preduzetničkog potencijala i preduzetničke aktivnosti pojedinca (Chen & He, 2011). Aldrich i

Zimmer (1986) tvrde da pojedinci nikad sami ne odlučuju o tome da postanu preduzetnici i

započnu svoj sopstveni biznis, nego se uvek najpre konsultuju sa svojim članovima porodice.

N. Krueger (1993) navodi u svom istraživanju da su namere preduzetnika uslovljene njihovim

sopstvenim osećajem očekivanja od strane njihovih najbližih. Istraživanje koje su sproveli

Carr i Sequeira (2007) iznosi u zaključnim razmatranjima činjenicu da odrastanje u

preduzetničkoj porodici značajno utiče na ponašanje pojedinaca i na razvoj njihovog

preduzetničkog potencijala. Phan, Wong i Wang (2002) i Breen (1998) takođe navode u

svojim istraživanjima veliku verovatnoću da će studenti iz Asutralije i Singapura koji pripadaju

preduzetničkim porodicama i sami postati preduzetnici. Pripadnost preduzetničkoj porodici

obezbeđuje razne prednosti mladim preduzetnicima kao što su finansijska podrška i Know-

how iz oblasti preduzetništva (Greve & Salaff, 2003).

N. F. Krueger i Deborah Brazeal (1994) smatraju da: “Pre nego što se ostvari preduzetništvo

mora da postoji preduzetnički potencijal, bilo u zajednici koja želi da se razvija ili u velikim

organizacijama koje žele da uvode inovacije. U svakom slučaju preduzetnički potencijal

zahteva potencijalne preduzetnike” (p. 91). Takođe, personalne preferencije imaju značajnu

ulogu u procesu izbora karijere i razvoja preduzetništva. U literaturi koja se bavi oblašću

izbora karijere fokus je na samoefikasnosti sa ciljem što boljeg razumevanja i predviđanja

karijernih preferencija pojedinca u kreiranju i razvoju karijere ( A. Bandura, 1977).

Pojedinci koji poseduju razvijeniju preduzetničku samoefikasnost poseduju takođe i razvijeniji

preduzetnički potencijal (Wang, Wong & Lu, 2002). Fillis i Rentschler (2010) smatraju da se

fenomen preduzetništva sastoji od tri glavne dimenzije: Inovativnosti, Sklonosti ka

preuzimanju rizika i Proaktivnosti. S. Y. Lee, Florida i Acs, (2004) nalaze da je kreativnost

značajno povezana sa preduzetničkom aktivnošću. Yan (2010) u svojoj studiji zaključuje da

personalne karakteristike kao unutrašnji lokus kontrole, visoka sklonost ka preuzimanju

rizika i proaktivnost značajno utiču na povećanje preudzetničke aktivnosti, dok proaktivnost

ocenjuje kao glavni pokazatelj preduzetničke aktivnosti. Audretsch i Belitski (2013) zaključuju

u svom istraživanju da kreativnost predstavlja suštinsku odliku svakog preduzetnika.

Peterman i Kennedy (2003) naglašavaju da je pozitivan stav prema preduzetništvu rezultat

pozitivnog preduzetničkog iskustva. Frazier i Niehm (2006) istražuju u svom radu uticaj

indirektnog iskustva, preduzetničke orijentacije i preferencija na samozapošljavanje

studentske populacije i zaključuju da su studenti koji poseduju značajno razvijeniji

preduzetnički potencijal kreativniji, proaktivni i da poseduju više samopouzdanja kao i da

su zainteresovaniji za preduzetničku aktivnost. Ovi autori takođe zaključuju da možemo

da predvidimo preduzetnički potencijal iI i preduzetničke namere studentske populacije

vršeći opservaciju njihovih preferencija i stavova. Slično istraživanje je skoro


43

sprovedeno od strane rumunskih istraživača Popescu, Bostan, Robu, Maxim i Diaconu

(Maxim) (2016) čiji rezultati mogu biti veoma indikativni, jer Rumunija pripada istom regionu

kao i Srbija i takođe je u skorijoj prošlosti prošla put koji prolaze zemlje kandidati za članstvo

u Evropskoj uniji. U svom istraživanju studentske populacije ovi autori dolaze do rezultata

koji impliciraju da su potreba za uspehom i sklonost ka preuzimanju rizika značajno povezani

sa preduzetničkim potencijalom i preduzetničkom aktivnošću.

J. Tang i Z. Tang (2007) u svom istraživanju vrše evaluaciju dinamičke veze između ličnih

karakteristika preduzetnika i uslova okruženja i utvrđuju da je lična karakteristika sklonosti ka

preuzimanju rizika krucijalna za razvoj preduzetničkog potencijala u okruženju u kojem

potencijalni preduzetnici nemaju finansijsku i društvenu podršku, što implicira da je sklonost

ka preuzimanju rizika veoma važna karakteristika za razvoj preduzetničkog potencijala u

zemljama kao što je Srbija, gde potencijalni preduzetnici obično nemaju odgovarajuću

finansijsku i druge vrste podsticaja. Ismail et al. (2009) su istraživali preduzetničku nameru

studenata u Maleziji i u kojoj meri ona zavisi od ličnih karakteristika kao što su otvorenost i

ekstrovertnost i nalaze da ove dve osobine igraju veoma važnu ulogu u konstrukciji

preduzetničkog potencijala i preduzetničke namere studentske populacije. Zaključak je da je

otvorenost u korelaciji sa radoznalošću i kreativnošću i da su ove osobine značajno

povezane sa formiranjem preduzetničkog potencijala, dok je ekstrovertnost u korelaciji sa

energičnim, aktivnim pojedincima i da značajno utiče na formiranje preduzetničke namere.

Hao Zhao i Seibert (2006) u svom radu zaključuju da preduzetnici ostvaruju bolje rezultate

na osobinama otvorenosti i svesti u odnosu na menadžere. Brandstätter (2011) u svom

istraživanju personalnog aspekta preduzetništva zaključuje da lične preferencije igraju

važniju ulogu u preduzetničkim aktivnostima nego u drugim profesijama, a da je razlog tome

priroda preduzetništva koja nudi fleksibilne načine biranja i rešavanja problema u okruženju.

Brandstatter smatra takođe da je fokusiranje na personalne preferencije i karakteristike od

velike važnosti za buduća istraživanja u oblasti preduzetništva.


44

8. Socio-demografski faktori i njihov uticaj na razvoj

preduzetničkog potencijala kod studentske populacije

Prema istraživanju Thornton, Ribeiro-Soriano i Urbano, (2011)“međunarodne organizacije

kao što su Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Evropska unija (EU)

fokusiraju se na okruženje i faktore razvoja u njemu koji utiču na preduzetništvo.

Prvenstveno su usmereni na društvene i kulturne faktore koji utiču na pojedinca da izabere

karijeru preduzetnika i započne svoj sopstveni biznis (European Commission, 2004, 2006;

OECD, 1998, 2000)” (p.106).Takođe, oni dolaze do zaključka da društveni i kulturni faktori i

njihov uticaj na preduzetništvo nisu dovoljno istraženi. Turker i Sonmez Selcuk (2009)

istražuju faktore koji utiču na studentski preduzetnički potencijal i nalaze da društvo koje

pruža podršku razvoju preduzetništva i neguje preduzetničku aktivnost svoje mlađe

populacije ima za rezultat pojavu višeg nivoa samopouzdanja među mladim preduzetnicima

što dalje rezultira razvojem preduzetničke aktivnosti. Autori Gürol i Atsan tvrde da, ako

želimo da na pravi način definišemo preduzetničke karakteristike jednog društva, moramo

detaljnije da ispitamo različite pokazatelje (Gürol & Atsan, 2006). Urbano, Alvarez, i Turró

(2013) su istraživali u svom radu uticaj institucija na razvoj preduzetničke aktivnosti na

uzorku od 36.525 ispitanika iz 30 zemalja (GEM and IMD data for 2008). U svojim zaključnim

razmatranjima oni navode: “dok regulativa i normativno okruženje ohrabruju ljude da postanu

preduzetnici, potrebno je snažano kulturno-kognitivno okruženje da bi se pokrenulo novo

preduzeće” (p. 713). Global Entreprenerurship Monitor istražuje kontekstualne faktore kao

što su socio-kulturni i demografski i njihov uticaj na proces formiranja naše ličnosti, uticaj na

našu percepciju i na način našeg ponašanja. Istraživači Nicolae, M., Ion, i Nicolae, E.

(2016), u svojoj studiji navode da je: “preduzeništvo fenomen koji se trenutno posmatra kao

refleksija lokalnih kompetitivnih prednosti i nedostataka eksternog okruženja” (p 394). Prema

autorima (Shinnar, Giacomin, & Janssen, 2012) koji citiraju autore NF Krueger, Reilly i

Carsrud (2000): “Studenti se neposredno suočavaju sa izborom karijere i započinjanje

sopstvenog biznisa može biti vrlo realna opcija” (p. 425).

Moa-Liberty, Tunde, i Tinuola (2016) takođe potvrđuju u svom istraživanju da socio-

demografski faktori utiču na razvoj preduzetničke aktivnosti. Socio-demografski faktori i

njihov uticaj na razvoj preduzetničkog potencijala na koje se fokusira ovo istraživanje jesu :

uticaj pola, životne sredine, materijalnog statusa kao i uticaj uspeha na studijama na razvoj

preduzetničkog potencijala studenata.

http://www.emeraldinsight.com/author/G%C3%BCrol%2C+Yonca

http://www.emeraldinsight.com/author/Atsan%2C+Nuray


45

8.1. Uticaj pola na razvoj preduzetničkog potencijala studenata

Istraživanje sprovedeno na studentskoj populaciji otkrilo je da je muška populacija spremnija

da započne svoj sopstveni biznis i otisne se u vode preduzetništva. Ovo istraživanje takođe

ukazuje na činjenicu da uprkos podršci porodice žene osećaju nedostatak samopouzdanja

da započnu sopstveni biznis i postanu preduzetnice (Dabic, Daim, Bayraktaroglu, Novak, &

Basic, 2012). Gupta & Bhawe, (2007) istražuju proaktivnost kao karakteristiku ličnosti koja je

značajno povezana sa preduzetništvom. Oni utvrđuju da je važnost proaktivnosti naročito

vidljiva u okruženju koje nije ohrabrujuće i ne pruža podršku potencijalnim preduzetnicima, a

taj nedostatak podrške za preduzetništvo karakterističan je upravo za zemlje u razvoju kao

što je Srbija. Ovi autori u svom istraživanju zaključuju da proaktivnije žene imaju razvijeniji

preduzetnički potencijal i da ih je upravo ova karakteristika sputavala da postanu

preduzetnici, a sve kao posledica opšteg stereotipa da se preduzetništvom bave isključivo

muškarci i da je proaktivnost generalno muška osobina. Lim i Envick (2011) prema Bartoš,

Ključnikov i Popesko (2015) istražuju u svojoj studiji uticaj pola na preduzetničku orijentaciju

na uzorku od 4 zemlje: SAD, Južna Koreja, Malezija i Fidži i dolaze do zaključka da su muški

preduzetnici skloniji ka preuzimanju rizika kao i da su skloniji agresivnijem ponašanju kada

se takmiče na tržištu u odnosu na žene preduzetnike. Ovi autori otkrivaju da muška

populacija ima prednost u odnosu na žensku populaciju u SAD-u i Južnoj Koreji kada je u

pitanju proces nezavisnog odlučivanja. Oni takođe zaključuju da muškarci poseduju mnogo

više samopouzdanja u procesu odlučivanja, što se potvrđuje i pokazuje i rezultatima na u

ukupnom uzorku. Razlike u nivou preduzetničkog razvoja između polova mogu se objasniti i

rodnom diskriminacijom sa kojom se žene suočavaju (Fischer, Reuber, & Dyke, 1993). Od

1999. godine Global Entrepreneurship Monitor (GEM) pruža podatke i činjenice da žene

slabije razvijaju preduzetnički potencijal i da zaostaju za muškaracima u preduzetničkim

aktivnostima. Istraživanje iz Bugarske ukazuje na činjenicu da žene imaju slabije izražen

preduzetnički potencijal nego muškarci (Yordanova & Tarrazon, 2010).Ovi rezultati

istraživanja iz Bugarske su veoma interesantni za ovaj rad zbog sličnosti mentaliteta,

životnog standarda i navika u regionu Balkana. Bartoš et al., (2015) u svojim zaključnim

razmatranjima navode da su muški preduzetnici u Češkoj mnogo agresivniji i inovativniji

nego ženski preduzetnici. Shinnar et al., (2012) u svom istraživanju na uzorku od 761

studenta univerziteta iz tri različite zemlje: Belgije, Kine i SAD-a ukazuju na značajan uticaj

pola i kulture na razvoj preduzetništva u društvu.

Takođe, ovo istraživanje ukazuje na nalaz da pol negativno utiče na razvoj preduzetništva iz

razloga što društvo ne pruža ženama preduzetnicima podjednaku podršku kao muškarcima.

Istraživanje sprovedeno na studentskoj populaciji Indije ukazuje na to da je pol studenata

faktor koji ima snažan uticaj na razvoj preduzetništva (Mathew & Johnson, 2014).


46

Demografski faktor pol snažno je povezan sa samozapošljavanjem i bitno utiče na

preduzetnički potencijal pojedinaca (F. Wilson et al., 2007).

8.2. Uticaj životne sredine na razvoj preduzetničkog potencijala studenata

Joo (2011) u svom istraživanju nalazi da se većina istraživanja fokusira na prikupljanje

podataka iz urbane sredine i navodi primere Panel Stud of Entrepreneurial Dnamics (PSED) i

Global Entrepreneurship Monitor (GEM). Joo zaključuje da osnovnu razliku između ruralne i

urbane sredine čine resursi; u ruralnim sredinama je s jedne strane evidentan nedostatak

obrazovanja i finansijskih resursa, dok je s druge strane u tim sredinama evidentno prisustvo

bogatog preduzetničkog potencijala. Različita istraživanja ukazuju na činjenicu da je stopa

razvoja preduzetničkog potencijala značajno niža u ruralnim nego u urbanim sredinama

(Eurobarometer, 2007).

Prema istraživanju Capelleras, Contín-Pilart, Martin-Sanchez i Larraza-Kintana (2013), koji

su koristili podatke iz španskog GEM projekta, “pojedinci u ruralnim područjima koji

percipiraju nove mogućnosti na tržištu imaju veće šanse da postanu preduzetnici od onih koji

žive u urbanim sredinama” (p.97). Faggio i Silva (2014) u svojoj studiji koja istražuje

samozapošljavanje i preduzetništvo na ruralnim i urbanim tržištima smatraju da

samozapošljavanje u ruralnim i urbanim područjima nije deo istog fenomena preduzetništva.

Oni dolaze do zaključka da u urbanim oblastima dolazi do pojave samozapošljavanja koje se

bazira na inovativnom ponašanju i sklonosti ka preuzimanju rizika koje zajedno formiraju

preduzetništvo, dok se u ruralnim oblastima radnici mnogo češće odlučuju na

samozapošljavanje jer,ustvari, ne postoji drugi način da dođu do posla.

Prema Duricova (2014) Baumgartner, Schulz i Seidl i (2013) smatraju da je “preduzetništvo

postalo ključna tema razvoja ruralne sredine” (p.197). Duricova (2014) u svom istraživanju

preduzetništva u ruralnim i urbanim područjima Evropske unije tvrdi da stanovništvo koje živi

u ruralnim sredinama koje su slabo razvijene, ima veće šanse da razvije preduzetnički

potencijal od stanovništva koje živi u urbanim bolje razvijenijim područjima. Navedene studije

pokazuju i različite rezultate po pitanju uticaja životne sredine na razvoj preduzetničkog

potencijala. Dok prema jednima urbane sredine imaju značajniji uticaj na razvoj

preduzetničkog potencijala, dotle rezultati drugih govore u prilog tome da kao i urbane tako i

ruralne sredine značajno utiču na razvoj preduzetničkog potencijala.


47

8.3. Uticaj materijalnog statusa studenata na razvoj preduzetničkog potencijala studenata

Prema autorima S. Lee i Persson (2016) postoji veliki broj istraživanja koja pružaju dokaze

da postoji značajna veza između ličnog bogatstva i sklonosti da se započne preduzetnička

aktivnost (Alger & Weibull, 2010). Friedline i West (2016) su u svom istraživanju izvršili

proveru uticaja bogatstva na preduzetničku aktivnost mladih ljudi. Došli su do zaključka da se

mladi ljudi sa lošijim materijalnim statusom susreću sa različitim poteškoćama pri

obezbeđivanju finansijskih resursa potrebnih za započinjanje svog sopstvenog biznisa.

Hosseini (2016) navodi u svom istraživanju da “finansijski resursi u okviru porodice

stimulativno deluju na razvoj preduzetništva mladih ljudi” (p.31).On takođe zaključuje da što

je bogatije porodično okruženje iz koga potiču pojedinci to je razvijenija njihova

preduzetnička aktivnost i biznis koji pokreću. Istraživanja u oblasti preduzetništva pokazuju

da preduzetničko porodično okruženje i nasleđe obezbeđuju izvor različitih prednosti za

mlade preduzetnike na samom početku njihove preduzetničke karijere. Te prednosti se

ogledaju u finansijskim resursima, dostupnim preporukama, upoznavanju sa mrežom

dobavljača, različitim vezama na tržištu, znanjem i potrebnim tehnološkim sredstvima za rad

(Dunn & Holtz-Eakin, 2000). Prema autorima Mustapha i Selvaraju (2015) porodica takođe

stimuliše studente kreiranjem stimulativnog okruženja koje podržava mlade preduzetnike i

obezbeđuje im resurse i znanje koje im pomaže da započnu svoju preduzetničku aktivnost

neposredno nakon završetka svojih studija (Bagheri & Pihie, 2010).

OECD i Evropska komisija (2014) smatraju da su mladi ljudi skloniji preduzetničkoj aktivnosti,

dok je prema statističkim podacima stopa mladih ljudi koji postaju preduzetnici niža od stope

starijeg dela populacije. Navodi se da je “ovo rezultat barijera koje su uslovljene nedostatkom

pažnje, orijentacijom obrazovanja i obuke, nedostatkom iskustva, manjim finansijskim

resursima, limitiranom mrežom poznanstava kao i tržišnim barijerama.” OECD i Evropska

komisija (2014) takođe ukazuju na činjenicu da različiti preduzetnički programi Evropske

unije mogu da doprinesu prevazilaženju ovih prepreka. Jedan od takvih programa je i The

Youth Employment Initiative (YEI) a jedna od aktivnosti koje ovaj program podržava je

“ohrabrivanje škola i agencija za zapošljavanje da promovišu i obezbeđuju kontinuirano

vođenje i pružanje smernica u procesu preduzetništva i samozapošljavanja mladih ljudi“.

Pomoć koju ovakav vid podrške pruža mladim ljudima koji dolaze iz porodica sa lošijim

materijalnim statusom je od ogromne važnosti za njih. Motivaciju i podršku koja im nedostaje

kod kuće mogu da nadoknade kroz formalne programe preduzetničkog obrazovanja i obuke.

Autori Jiménez, Palmero-Cámara, González-Santos, González-Bernal i Jiménez-Eguizábal

(2015) u svom istraživanju zaključuju da obrazovanje povećava preduzetničku aktivnost i da


48

direktno utiče na viši nivo samopuzdanja, nižu percepciju rizika i na unapređenje ljudskog

kapitala.

8.4. Uticaj uspeha na studijama na razvoj preduzetničkog potencijala studenata

Anderson, Samimi i Boh (2010) u svojoj knjizi izlažu da akademski uspeh na studijama i

formalno obrazovanje mogu da se percipiraju kao vrsta sigurnosnog plafona, koji predstavlja

limitirajući okvir iz koga je teško pobeći i prigrliti druge mogućnosti izvan tog kreiranog okvira

lažne sigurnosti. Ward (2004) u svom istraživačkom radu navodi da “više nego ikada

moramo da pripremamo mlade ljude da svoj život grade kao život pun smisla i prilika, u kome

su svesni svojih brojnih talenata i sposobnosti i da su u stanju da ih iskoriste na pravi način.

Preduzetničko obrazovanje nudi okvir za ovakav tip učenja” (p.105). Sharma i Madan (2014)

tvrde na osnovu svog istraživanja da studenti sa visokim rezultatima na testovima

inteligencije imaju manje izraženu sklonost ka preduzetništvu, ali i da je pohađanje

preduzetničkih kurseva s druge strane doprinelo u velikoj meri unapređenju sklonosti ka

razvoju preduzetništva.

Chad Moutray (2009) istraživao je podatke Departmana za obrazovanje Sjedinjenih

Američkih Država i zaključio je da studenti sa boljim akademskim uspehom imaju neznatno

manje šanse da sami sebe zaposle i postanu preduzetnici. Istraživanje koje je sprovedeno

na studentskoj populaciji u Indiji pokazuje da je uzrast studenata značajan faktor koji utiče na

razvoj preduzetništva (Mathew & Johnson, 2014). Peterman i Kennedy (2003) zaključuju da

različiti obrazovni programi značajno utiču na razvoj preduzetništva. Lévesque i Minniti

(2006) takođe utvrđuju u svom istraživanju da je životna dob faktor koji je u značajnoj meri

povezan sa preduzetničkim potencijalom i preduzetničkom aktivnošću. Studenti koji su stariji

imaju više iskustva i pohađaju više preduzetničkih predmeta pa stoga imaju i razvijeniji

preduzetnički potencijal. Pohađanje preduzetničkih predmeta i programa rezultira značajnijim

uticajem na razvoj preduzetničkog potencijala od akademskog uspeha tokom studija.

Pregled gore navedene literature implicira da akademski uspeh ne pokazuje jasan obrazac

koji potvrđuje značajnu vezu između akademskog uspeha i razvoja preduzetničkog

potencijala studenata.


49

9. Metodologija istraživanja

9.1. Opis uzorka

Istraživanje je sprovedeno na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu u školskoj 2016.godini.

Tabela 2. Distribucija uzorka prema pripadnosti studenata naučnim poljima

frekvencija procenat %

Naučno polje

Tehničko -tehnološke nauke

295

45,6 84

81

Društveno -

humanističke

nauke

49

40,3 169

95

93

Prirodno -

matematičke

nauke

142 14,1

Uzorkom je obuhvaćeno 8 fakulteta i 1008 studenata – ispitanika Univerziteta u Novom

Sadu. Anketirani su studenti na svim godinama studija i na svim studijskim programima

izabranih fakulteta. Istraživanje je sprovedeno direktno, slanjem upitnika na fakultete i

elektronski putem interneta. Uzorkom su obuhvaćeni studenti koji pripadaju tehničko-

tehnološkom, društveno-humanističkom i prirodno-matematičkom naučnom polju, što je

prikazano u tabeli 2.

Tabela 3. Distribucija uzorka prema demografskim varijablama


Pol

muški 589 58.4%

ženski 419 41.6%

Ukupno 1008 100.0%

Mesto

stanovanja

selo 255 25.3%

grad 753 74.7%

Ukupno 1008 100.0%


50

Materijalni

status

ispodprosečan 262 26.0%

prosečan 690 68.5%

iznadprosečan 56 5.6%

Ukupno 1008 100.0%

Godina studija

prva 425 42.2%

druga 124 12.3%

treća 153 15.2%

četvrta 258 25.6%

peta 36 3.6%

apsolvent 12 1.2%

Ukupno 1008 100.0%

Anketirano je 1008 studenta na svim godinama studija svih 8 fakulteta. Najzastupljenija

godina studija u istraživanju bila je prva godina studija sa 42,2 procenta ispitanika. Uzorkom

je obuhvaćeno 589 muških i 419 ženskih ispitanika, od kojih je 255 poreklom sa sela a 753

ispitanika su poreklom iz gradske sredine. U obzir je uzet i materijalni status ispitanika.

9.2. Instrumenti istraživanja

Ovo istraživanje se fokusira na povezanost adaptivnog i inovativnog stila rešavanja problema

i dimenzija preduzetničkog potencijala. U tu svrhu se u ovom radu koriste tri instrumenta:

Upitnik preduzetničkih osobina (UPS), Skala preduzetničkog potencijala (SPP) i Adaptivno-

inovativni instrument (KAI). Majkl Kirton je razvio adaptivno-inovativnu teoriju kojom

objašnjava kognitivnu sklonost i različite kreativne stilove pojedinaca u pristupu rešavanja

problema (Kirton, 1976, 1998, 2003). Majkl Kirton je razvio skalu za merenje različitih

kognitivnih stilova.

Kai instrument se sastoji od 32 stavke razvijene sa ciljem da manifestuju različite kognitivne

stilove kreativnosti, pristup rešavanju problema i donošenju odluka. Svaka stavka se boduje

na Likertovoj skali od 1 do 5, kreirajući kontinuum ukupnih rezultata koji se manifestuju od 32

do 160, pri čemu se 96 uzima za teoretski prosek. Prema Majklu Kirtonu (1976) “svaki

pojedinac može se locirati na kontinuumu počevši od sposobnosti da ‘stvari radi na bolji

način’ do sposobnosti da ‘stvari radi na različit način’ i jedan kraj kontinuuma se naziva

adaptivnim dok se drugi kraj naziva inovativnim” (p. 622). Što je veći skor na skali, to osoba

poseduje inovativniji stil donošenja odluka i rešavanja problema. Osobe koje na Kai skali

postižu rezultate od 60-90 poseduju adaptivni stil, a one koje postižu rezultate od 110-140


51

poseduju inovativan stil. Kasnije je ovaj instrument kategorisan u tri subskale-faktore:

Efikasnost (E), Prihvatanje pravila grupe (R/C) i Originalnost (O) (Kirton, 1976, 1998). Svaki

od ovih faktora odnosi se na različitu sekciju modela sa ciljem da se dobiju što precizniji bolji

rezultati.

Skor na svakoj stavci se izražava na petostepenoj skali Likertovog tipa i odgovori variraju od

“U potpunosti se slažem” do “U potpunosti se ne slažem”. Faktorska analiza je potvrdila

faktorsku strukturu upitnika. Ovaj instrument je u ovom istraživanju pokazao adekvatnu

metričku karakteristiku pouzdanosti (Kronbahov α = 0.742-0.767po subskali).

Upitnik preduzetničkih osobina (UPS) i preduzetničke samoefikasnosti i stavova prema

preduzetništvu razvili su Gračanin i Ćoso (2013). Ups instrument se sastoji od 58 stavki. Ovaj

instrument meri na 6 subskala: Usmerenost na postignuće i prihvatanje izazova,

Preduzetničku nekonvencionalnost i kreativnost, Asertivnost i komunikativnost,

Preduzetničku samoefikasnost, Pozitivni stavovi o preduzetnicima I zainteresovanost za

preduzetništvo i Samoprocenjeno znanje o preduzetništvu. Ukupni rezultat se meri kao zbir

rezultata na svim subskalama; što je veći rezultat na skali to je veći preduzetnički potencijal.

Subskala Usmerenost na postignuće i prihvatanje izazova odnosi se na želju pojedinca da se

oproba u rešavanju komplikovanijih zadataka, spremno prihvati izazove i uključi se u

aktivnosti koje mogu ali i ne moraju dovesti do uspeha.

Subskala Nekonvencionalnost i kreativnost odnosi se na sklonost ka neuobičajenim i novim

načinima rešavanja problema koji podrazumevaju i sklonost ka preuzimanju rizika te

percepciju vlastite kreativnosti, odnosno poverenje u sebe bez obzira na ove karakteristike.

Subskala Preduzetničke samoefikasnosti je najveća i najvažnija subskala, a odnosi se na

poverenje u sopstvene preduzetničke karakteristike, na upornost pojedinca, na

preduzetničke karakteristike i sklonosti ka preuzimanju uloge vođe. Subskala koja meri

Pozitivne stavove o preduzetnicima i zainteresovanost za preduzetništvo odnosi se na

pozitivne stavove i mišljenje o preduzetnicima i preduzetništvu kao i na sopstvenu spremnost

da se postane preduzetnik.

Subskala Asertivnost i komunikativnost se odnosi na dve osobine koje se mogu pokazati kao

veoma korisne u preduzetničkoj aktivnosti. Subskala Samoprocenjeno znanje o

preduzetništvu odnosi se na sopstveno viđenje pojedinca koliko znanja ima o pojmu

preduzetništva, odnosno koliko je naučio u poslednje vreme o preduzetništvu. Skor na svakoj

stavci se izražava na petostepenoj skali Likertovog tipa, a odgovori variraju od “U potpunosti

se slažem” do “U potpunosti se ne slažem”. Faktorska analiza je potvrdila faktorsku strukturu

upitnika. U ovom istraživanju ovaj instrument je pokazao adekvatnu metričku karakteristiku

pouzdanosti (Kronbahov α = 0.732 -0.805 po subskali).


52

Skala preduzetničkog potencijala (SPP) usredsređena je na 8 različitih subskala koje

uključuju: Intelektualne sposobnosti, Socijalne odnose, Konstituciju, Samopouzdanje,

Motivaciju, Ekstrovertnost, Emocionalnost i Organizacijske sposobnosti. Subskala

Intelektualnih sposobnosti obuhvata sposobnost pronalaska rešenja u različitim situacijama,

sposobnost samostalnog rešavanja problema, samostalnog donošenja važnih odluka i

spremnost za učenje i dalje napredovanje. Subskala Samopouzdanje podrazumeva hrabrost

u izražavanju sopstvenih stavova, dok se subskala Konstitucija odnosi na fizičku sposobnost,

izdržljivost i visok nivo energije. Subskala Organizacijskih veština pokazuje visok nivo veština

organizovanja i sklonosti prema menadžmentu. Subskala Otvorenosti (ekstrovertnosti)

obuhvata sklonost ka riziku i otvorenost za novo i kreativno.

Subskala Motivacije podrazumeva takmičarski duh, hrabrost, preduzimanje inicijative, uspeh

u ostvarivanju ciljeva, ambicioznost, upornost, posvećenost radu, i marljivost. Subskala

Emocionalnosti se sastoji od sposobnosti samokontrole, otpornosti na stres, emocionalne

stabilnosti i optimizma. Subskala društvenih odnosa obuhvata karakteristike kao što su

težnja za liderskom pozicijom u grupi, komunikativnost, vodeću ulogu u društvenim

odnosima, sklonost ka timskom radu, fleksibilnost i prilagodljivost, sposobnost efikasnog

rešavanja sukoba kao i sposobnost vršenja uticaja na društvenu sredinu.

SPP instrument se sastoji od 34 stavke razvijene za merenje rezultata ispitanika na

subskalama ekspresije preduzetničkog potencijala. Ukupan rezultat se računa kao zbir

bodova na svim subskalama, pri čemu veći skor na skali ukazuje na jači preduzetnički

potencijal. Ovaj instrument je razvijen za potrebe ovog istraživanja na bazi teorijskih

pretpostavki i prethodnog istraživačkog rada u oblasti preduzetničkih karakteristika. Skor na

svakoj stavci se izražava na petostepenoj skali Likertovog tipa, a odgovori variraju od “U

potpunosti se slažem” do “Upotpunosti se ne slažem”. Faktorska analiza je potvrdila

faktorsku strukturu upitnika. U ovom istraživanju ovaj instrument je pokazao adekvatnu

metričku karakteristiku pouzdanosti (Kronbahov α = 0.751-0.756 po subskali).

9.3. Pouzdanost i faktorska validacija upitnika

Faktorska validacija KAI

Faktorska validnost svake od subskala proverena je metodom glavnih komponenti tj.

redukcijom na prvu glavnu komponentu. Sve subskale su bile faktorski validne (tabele sa

komponentskim matricama). Pored toga, odnos obuhvata varijanse prve i druge komponente

ukazao je da su sve subskale i homogene. Stavke iz subskale Originalnost „...voli kada se

promene dešavaju sporo i postepeno.” i “…više voli da radi na jednoj stvari, nego na više


53

njih istovremeno” nisu isključivane iako su im opterećenja bila manja od 0.30, jer nisu

remetili koeficijent pouzdanosti.

Analiza pouzdanosti pokazala je da su Originalnost i Efikasnost imale Kronbahovu alfa iznad

0,70 što je značilo i da su pouzdane. Da bi subskala Efikasnost bila pouzdana isključena je

stavka 16. Visina KMO koeficijenata ukazuje da je reprezentativnost sve tri subskale bila

zadovoljavajuća.


Λ

% obuhvata varijanse

kumulativni %

Originalnost 1 3.698 28.450 28.450

2 1.415 10.887 -

Efikasnost 1 2.692 38.460 38.460

2 1.224 17.488 -

Efikasnost (poboljšana skala)

1 2.692 44.870 44.870

2 .916 15.270 -

Konformizam 1 3.466 28.881 28.881

2 1.129 9.406 -

Legenda Λ označava eigenvalue tj.svojstvenu vrednost

Tabela 5. Pregled koeficijenata pouzdanosti po subskalama, broja stavki i mere reprezentativnosti

subskala Ključ αC broj

stavki KMO

Originalnost

kai2 kai4 kai10 kai11 kai12 kai15 kai17 kai18 kai20 kai22 kai23 kai25 kai30

.722 13 .842

Efikasnost kai3 kai13 kai14 kai16 kai21 kai24 kai27

.665 7 . 795

Efikasnost -16

kai3 kai13 kai14 kai21 kai24 kai27 .742 6 .816

Konformizam kai1 kai5 kai6 kai7 kai8 kai9 kai19 kai26 kai28 kai29 kai31 kai32

.767 12 .835

Legenda αC Kronbahova alfa, KMO je skraćenica za Keiser-Meier-Olkinovu meru reprezentativnosti.


54

Originalnost

Prva glavna komponenta na subskali Originalnost je obuhvatila 28,45% ukupne varijanse

(Λ=3.70).

Tabela 6. Izvod iz komponentne matrice za redukciju na prvu glavnu komponentu subskale Originalnost

faktorsko opterećenje

... će uvek pronaći rešenje kada ima problem. .518

...bi radije kreirala nešto novo, nego poboljšavala postojeće. .426

...ima nova rešenja za stare probleme. .587

...voli da u datom trenutku unosi novine u ustaljen način rada. .633

...voli kada se promene dešavaju sporo i postepeno.

...se bavi sa više novih ideja istovremeno. .627

...je spremna da javno iznese neslaganje sa većinom. .477

... Stimulativno deluje na druge. .532

...ima originalne ideje. .676

...stalno stvara nove ideje. .724

...više voli da radi na jednoj stvari, nego na više njih istovremeno.

...često rizikuje radeći stvari na nov i drugačiji način. .630

... Uživa u čestim promenama. .462

Napomena Nisu prikazana faktorska opterećenja koja nisu statistički značajna (apsolutna vrednost faktorskih opterećenja manja od 0.30).

Navedena komponenta je značajno zasićena stavkama koje se tiču stvaranja novih i

originalnih ideja.

Efikasnost

Prva glavna komponenta na originalnoj subskali Efikasnost je obuhvatila 38,46% ukupne

varijanse (Λ=2.69). Posle isključenja stavke „...nije sklona promenama.“ Prva glavna

komponenta na poboljšanoj verziji skale korišćene u ovom radu je obuhvatala 44,87%

ukupne varijanse (Λ=2.69).


55

Tabela 7. Komponentna matrica za prvu komponentu dobijenu na stavkama subskale Efikasnost

faktorsko

opterećenje (original)

faktorsko opterećenje (poboljšanje)

...uživa u tome da radi detaljno. .688 .688

...je temeljna. .795 .795

...je vredna i uporna. .663 .663

...nije sklona promenama. *

...brižljivo pristupa temeljnom radu. .770 .770

...je sistematična i voli da radi po ustaljenim metodama. .469 .468

...uvodi strog red u stvari koje su pod njenom kontrolom. .579 .579

Legenda * isključena stavka Napomena Nisu prikazana faktorska opterećenja koja nisu statistički značajna (apsolutna vrednost

faktorskih opterećenja manja od 0.30)

Na subskali Efikasnost značajno su se izdvojile stavke koje se tiču temeljnosti i detaljnosti.

Konformizam

Prva glavna komponenta na subskali Konformizam je obuhvatila 38,46% ukupne varijanse (Λ=2.69).

Tabela 8. Komponentna matrica za prvu komponentu dobijenu na stavkama subskale Konformizam

Napomena Nisu prikazana faktorska opterećenja koja nisu statistički značajna (apsolutna vrednost faktorskih opterećenja manja od 0.30)

faktorsko opterećenje

... je sklona prihvatanju stavova i mišljena većine .410

... poštuje autoritete .609

...ništa ne preduzima bez saglasnosti odgovarajućeg autoriteta .657

...nikada ne teži kršenju pravila i propisa .609

... voli profesore i kolege koji se ponašaju uvijek na isti način .517

...zadržava i potiskuje nove ideje sve dok nisu preko potrebne. .382

...lako prihvata sugestije grupe. .534

...retko odstupa od predviđenog plana. .499

...voli da radi na osnovu preciznih uputstava. .561

...se lako prilagođava zahtevima grupe. .599

... preferira kolege koje nisu sklone kršenju normi i pravila. .566

... je predvidiva. .425


56

Na subskali Konformizam značajno su se izdvojile stavke koje se odnose na poštovanje

autoriteta.

Dodatak KAI

Faktorskom analizom korišćenjem metoda glavnih komponenti uz kosouglu Promax rotaciju

proverena je faktorska validnost upitnika KAI. Tri faktora su zajedno obuhvatala 35% ukupne

varijanse (tabela 8). Prvi faktor je po sadržaju odgovorao Otvorenosti, drugi Efikasnosti, a

treći Konformizmu.

Tabela 9. Matrica sklopa sa pregledom svojstvenih vrednosti i korelacija među faktorima

Komponente

F1 Otvorenost

F2 Efikasnost

F3 Konformizam

... je sklona prihvatanju stavova i mišljena većine .563

... će uvek pronaći rešenje kada ima problem .382 .367

...uživa u tome da radi detaljno .650

...bi radije kreirala nešto novo, nego poboljšavala postojeće .408

... poštuje autoritete .369

...ništa ne preduzima bez saglasnosti odgovarajućeg autoriteta

.563

...nikada ne teži kršenju pravila i propisa .453

... voli profesore i kolege koji se ponašaju uvek na isti način .363

...zadržava i potiskuje nove ideje sve dok nisu preko potrebne.

.588

...ima nova rešenja za stare probleme. .506

...voli da u datom trenutku unosi novine u ustaljen način rada.

.566

...voli kada se promene dešavaju sporo i postepeno. .458

...je temeljna. .752

...je vredna i uporna. .574

...se bavi sa više novih ideja istovremeno. .621

...nije sklona promenama. .438

...je spremna da javno iznese neslaganje sa većinom. .391

... stimulativno deluje na druge. .448

...lako prihvata sugestije grupe. .525

...ima originalna ideje. .630

...brižljivo pristupa temeljnom radu. .640


57

Komponente

F1 Otvorenost

F2 Efikasnost

F3 Konformizam

...stalno stvara nove ideje. .720


.439

...je sistematična i voli da radi po ustaljenim metodama. .359 .399

...često rizikuje radeći stvari na nov i drugačiji način. .686

...retko odstupa od predviđenog plana. .355

...uvodi strog red u stvari koje su pod njenom kontrolom. .572

...voli da radi na osnovu preciznih uputstava. .319 .459

...se lako prilagođava zahtevima grupe. .548

... uživa u čestim promenama. .604

... preferira kolege koje nisu sklone kršenju normi i pravila. .394

... je predvidiva. .551

F1/ Originalnost 1.000 -.042 .206

F2/ Efikasnost -.042 1.000 .322

F3/ Konformizam .206 .322 1.000

Λ 5.606 3.704 1.883

% obuhvata varijanse 17.518 11.575 5.884

Λ posle rotacije 4.149 3.980 4.464

S obzirom da je značajnost koeficijenata iz matrica sklopa uveliko odgovarala ključu,

utvrđeno je da je ovaj upitnik faktorski validan.

Faktorska validacija UPS

Upitnik preduzetničkih osobina preduzetničke samoefikasnosti i stavova o preduzetništvu



komponentskim matricama). Odnos obuhvata varijanse prve i druge komponente ukazao je

da su sve subskale donekle homogene. Analiza pouzdanosti pokazala je da su

Preduzetnička samoefikasnost, Usmerenost na postignuće i prihvatanje izazova i Asertivnost

i komunikativnost imale Kronbahovu alfa iznad 0,70 što je značilo i da su pouzdane. Blizu

postizanja ovog kriterijuma bili su Nekonvencionalnost i kreativnost i Pozitivni stavovi o

preduzetnicima i zainteresovanost za preduzetništvo. Subskala Znanje je imalo nisku

pouzdanost verovatno i zato što se sastoji od 2 stavke, (tabele 10 i 11).


58


Subskala ključ αC broj

stavki KMO

Nekonvencionalnost i kreativnost

rp1 rp2 p3 p11 p12 rp37 rp44 .610 7 .665

Usmerenost na postignuće i prihvatanje izazova

p4 p5 p8 rp9 p13 p14 p18 p19 p23 p26 p34 p53

.590 12 .750

p4 p5 p13 p14 p18 p19 p23 p26 p53 .732 9 .786

Preduzetnička samoefikasnost

p6 p7 p10 p16 p17 p20 p21 p22 p25 p28 p30 p31 p32 rp33 p35 p36 p38 p41 p42 p51 p52 p55 p56 p57

.805 24 .904

Asertivnost i komunikativnost

p15 p48 p49 p50 .709 4 .745

Pozitivni stavovi o preduzetnicima i zainteresovanost za preduzetništvo

rp24 rp27 rp29 p39 rp43 rp46 rp47 p54 p58

.599 9 .705

rp24 rp29 p39 rp43 rp46 rp47 p54 p58 .666 8 .688

Znanje p40 p45 .554 2 .50


Napomena stavke p1 p2 p37 p44 p9 p33 p24 p27 p43 p47 p46 p29 su rekodovane prilikom računanja

Krombahove alfa i računanja prosečnog skora na subskalama


Λ % obuhvata varijanse

kumulativni %

Nekonvencionalnost i kreativnost 1 2.190 31.287 31.287

2 1.401 20.017 -

Postignuće i prihvatanje izazova 1 2.973 24.777 24.777

2 1.605 13.372 -

Postignuće i prihvatanje izazova (poboljšanje)

1 2.894 32.152 32.152

2 1.111 12.346 -

Preduzetnička samoefikasnost 1 6.375 26.562 26.562

2 1.902 7.926 -

Asertivnost i komunikativnost 1 2.145 53.635 53.635

2 .679 16.981 -

Pozitivni stavovi o preduzetnicima i zainteresovanost za

preduzetništvo

1 2.490 27.665 27.665

2 1.834 20.377 -

Pozitivni stavovi o preduzetnicima i zainteresovanost za

preduzetništvo (poboljšanje)

1 2.452 30.650 30.650

2 1.670 20.870 -

Znanje 1 1.384 69.178 69.178

2 .616 30.822 -



59

Najveću pouzdanost pokazale su subskale Preduzetnička samoefikasnost, Usmerenost na

postignuće i prihvatanje izazova i Asertivnost i komunikativnost. Visina KMO koeficijenata

ukazuje da je reprezentativnost subskala bila zadovoljavajuća osim za subskalu Znanje.


Prva glavna komponenta na subskali Nekonvencionalnost i kreativnost je obuhvatila 31.29%


Tabela 12. Izvod iz komponentne matrice za redukciju na prvu glavnu komponentu subskale Nekonvencionalnost i kreativnost

Stavka faktorsko

opterećenje

1. Radije bih zaradio manje na sigurnom poslu, nego mnogo više na rizičnom poslu (-)

.402

2. Radije činim stvari na uobičajen način,nego da izmišljam nove načine (-) .613

3. Drugi često smatraju moje ideje neobičnim .471

11.Često imam nove, drugačije ideje .703

12.Kažu da sam dosetljiva osoba i da imam bujnu maštu .704

37. Teško mi je nositi se s tuđim novim, ludim ili otkačenim idejama (-) .369

44. Nisam kreativna osoba (-) .552

Prva glavna komponenta na subskali Nekonvencionalnost i kreativnost je najviše zasićena

stavkama koji se tiču novih ideja i dosetljivosti.


Prva glavna komponenta na subskali Usmerenost na postignuće i prihvatanje izazova je

obuhvatila 24.78% ukupne varijanse (Λ=2.97). Prva glavna komponenta je najviše zasićena

stavkama koji se tiču spremnosti na testiranje samog sebe i biranja težih ciljeva. Stavke „8.

Ako je nešto teže za izvesti, onda je zbog toga manje zanimljivo“, „9. Ne volim započinjati

poslove koji u sebi nose rizik (-)“ i „34. Ili si prirodno dobar u nečemu, ili nisi, trud s time ima

malo veze“ su isključene da bi subskala imala višu pouzdanost. Prva glavna komponenta na

poboljšanoj verziji skale korišćene u ovom radu je obuhvatala 32.15% ukupne varijanse

(Λ=2.89).


60

Tabela 13. Izvod iz komponentne matrice za redukciju na prvu glavnu komponentu subskale Usmerenost na postignuće i prihvatanje izazova

Stavka faktorsko

opterećenje (original)

faktorsko opterećenje (poboljšanje)

4. Kad određujem vlastite ciljeve, radije biram teži nego lakše .584 .595

5. Bez rizika nema profita .552 .548

8.Ako je nešto teže za izvesti, onda je zbog toga manje zanimljivo

*

9. Ne volim započinjati poslove koji u sebi nose rizik (-) .302 *

13. Kad nešto činim, važno mi je da to bude izvrsno, a ne samo da odradim posao

.576 .565

14. Preduzetan sam .567 .589

18. Kada bi me neko zapošljavao, voleo bih da je to zbog moje kreativnosti

.365 .384

19. Ako je zadatak posvećen nečemu što volim, onda je bolje da je teži

.587 .593

23. Više volim poslove u kojima mogu testirati svoje sposobnosti, nego one koje mogu obaviti lako

.622 .609

26. Ako sam mogu birati zadatak, onda ću radije odabrati teži .583 .615

34. Ili si prirodno dobar u nečemu, ili nisi, trud s time ima malo veze

*

53. Bez rizika čovek nikada ništa neće dobiti .555 .570

Tabela 13 ukazuje da je glavna komponenta najviše zasićena stavkama koji se tiču

spremnosti na testiranje samog sebe i biranja težih ciljeva.


Prva glavna komponenta na subskali Preduzetnička samoefikasnost je obuhvatila 26.56%

ukupne varijanse (Λ=6.38). Prva glavna komponenta je najviše zasićena stavkama koje se

tiču samouverenosti, samopouzdanja u svoju sposobnost da se reši neki problem i

spremnosti da se uloži trud kako bi se došlo do željenog ishoda.

Tabela 14. Izvod iz komponentne matrice za redukciju na prvu glavnu komponentu subskale Preduzetnička samoefikasnost

Stavka faktorsko

opterećenje

6. Ne mogu sedeti i čekati da se stvari dogode, želim sam uticati na njih .614

7. Kada nešto odlučim, najčešće to i ostvarim .617

10. I kad mi se neko suprotstavi, nalazim način da ostvarim šta želim .608


61

16. Ako se dovoljno potrudim, u stanju sam rešiti i jako teške zadatke .631

17. Uveren sam da mogu postići uspeh u većini aktivnosti koje obavljam .691

20. Radom se može veoma mnogo postići .576

21. Često znam šta se od mene očekuje i onda kada mi se to i direktno ne kaže

.565

22. Najbolje je kad si u poslu “sam sebi šef” .364

25. U nejasnim situacijama volim preuzeti vođstvo i donositi odluke .454

28. U stanju sam obavljati stvari barem jednako dobro kao i većina drugih ljudi

.596

30. Često pomislim kako su drugi puno sposobniji i uspešniji od mene

31. Neki ljudi su naprosto rođeni srećni

32. Snalažljiv sam .562

33. Ono što mi se događa u životu većinom određuju drugi ljudi (-) .322

35.Verujem u sebe .591

36.Kad radim u grupi, obično drugima prepuštam vođstvo

38. Smatraju me snalažljivom osobom .542

41. Kada kažem da ću nešto napraviti, obično to tako i bude .580

42. Što se više trudiš, postaješ bolji .547

51.I kada mi nešto ne ide od ruke, svejedno pokušavam i dalje raditi na tome

.569

52. Volim preuzimati odgovornost .522

55. Često mi na pamet padaju korisne ideje .495

56.Od svojih vršnjaka i školskih kolega ponekad mogu naučiti jednako važne i korisne stvari kao što mogu naučiti i od profesora

.351

57.Često mi se čini da razmišljam drugačije ali i bolje od drugih .441

Značajno su se izdvojile stavke koje se odnose na samouverenost, samopouzdanje u svoju

sposobnost da se reši neki problem i spremnost da se uloži trud kako bi se došlo do željenog

ishoda.


Prva glavna komponenta na subskali Asertivnost i komunikativnost je obuhvatila 53.64%



62

Tabela 15. Izvod iz komponentne matrice za redukciju na prvu glavnu komponentu subskale Asertivnost i komunikativnost

Stavka faktorsko opterećenje

15. Dobro je izražavati svoje stavove .721

48. Dobro je uvek izneti vlastito mišljenje .759

49.Komunikativna sam osoba .693

50.Uvek je dobro da naša okolina zna kakav je naš stav o nečemu .755

Tabela ukazuje da je prva glavna komponenta je zasićena stavkama koji se tiču spremnosti

da se iznese sopstveni stav i mišljenje.


Prva glavna komponenta na subskali Pozitivni stavovi o preduzetnicima i zainteresovanost

za preduzetništvo je obuhvatila 27.67% ukupne varijanse (Λ=2.49). Najviše je zasićena

stavkama koje iskazuju verovanje da preduzetnici nisu nepošteni, interesovanje za

preduzetništvo i nedostatak straha prema preduzetništvu. Stavka „27. Tamo gde drugi ljudi

ne vide ništa, ja vidim priliku za dobar posao (-)“ je isključena da bi subskala imala višu

pouzdanost. Prva glavna komponenta na poboljšanoj verziji skale korišćene u ovom radu je

obuhvatala 30.65% ukupne varijanse (Λ=2.45).

Tabela 16. Izvod iz komponentne matrice za redukciju na prvu glavnu komponentu subskale Pozitivni stavovi o preduzetnicima i zainteresovanost za preduzetništvo za originalnu i

poboljšanu skalu


(original)

faktorsko opterećenje (poboljšana

verzija)

24.Nisam zainteresovan za preduzetništvo (-) .667 .670

27. Tamo gde drugi ljudi ne vide ništa, ja vidim priliku za dobar posao (-)

*

29. Bilo bi me strah da postanem preduzetnik (-) .610 .630

39.Preduzetnike bi trebalo više poštovati nego što se danas poštuju

.398 .341

43.Preduzetnik se može postati samo ako od početka imaš mnogo novca (-)

.458 .504

46.Bolje je biti nezaposlen i čekati dobar posao, nego pokušati biti preduzetnik ako nije sigurno da ćemo u tome uspeti (-)

.626 .664

47. Preduzetnici su uglavnom nepošteni ljudi (-) .677 .713

54. Preduzetnici su dobri i korisni za državu .440 .386

58.Voleo bih postati preduzetnik .439 .372


63

Značajno su se izdvojile stavke koje iskazuju verovanje da preduzetnici nisu nepošteni,

interesovanje za preduzetništvo kao i nedostatak straha prema preduzetničkoj aktivnosti.

Znanje

Prva glavna komponenta na subskali Znanje je obuhvatila 69.18% ukupne varijanse

(Λ=1.38), a podjednako je zasićena s obe stavke koje je čine. Ukazuje na stepen upoznatosti

s preduzetništvom.

Tabela 17. Izvod iz komponentne matrice za redukciju na prvu glavnu komponentu subskale Znanje


40. Znam o preduzetništvu mnogo više nego pre nekoliko meseci. .832

45. Imam mnogo više znanja o preduzetništvu nego moji vršnjaci. .832

Faktorska validacija SPP



komponentskim matricama). Odnos koji obuhvata varijanse prve i druge komponente ukazao

je da su sve subskale homogene. Analiza pouzdanosti pokazala je da su Socijalni odnosi,

Motivacija i Samopouzdanje imale Kronbahovu alfa iznad 0,70 što je značilo i da su

pouzdane. Blizu postizanja ovog kriterijuma bile su Intelektualne sposobnosti, Konstitucija i

Emocionalnost. Nižu pouzdanost je imala subskala Otvorenost. Subskala Organizacijske

sposobnosti je imala nisku pouzdanost, verovatno jer se sastoji od 2 stavke.


Subskala ključ αC broj stavki

KMO

Intelektualne sposobnosti sp1 sp12 sp20 sp24 .665 4 .712

Samopouzdanje sp2 sp17 sp33 .751 3 .628

Motivacija sp3 sp4 sp6 sp7 sp11 sp19 sp25 sp30 .832 8 .871

Socijalni odnosi sp5 sp13 sp21 sp23 sp26 sp29 sp34 .756 7 .814

Konstitucija sp8 sp16 sp28 .618 3 .647

Emocionalnost sp9 sp14 sp22 sp31 .636 4 .704

Otvorenost sp10 sp18 sp32 .565 3 .622

Organizacijske sposobnosti sp15 sp27 .506 2 .500



64


Λ % obuhvata

varijanse kumulativni %

Intelektualne sposobnosti

1 2.006 50.158 50.158

2 .775 19.376 -

Samopouzdanje 1 2.011 67.045 67.045

2 .676 22.546 -

Motivacija 1 3.721 46.508 46.508

2 1.001 12.510 -

Socijalni odnosi 1 2.881 41.156 41.156

2 1.096 15.658 -

Konstitucija 1 1.709 56.951 56.951

2 .659 21.964 -

Emocionalnost 1 1.921 48.033 48.033

2 .816 20.411 -

Otvorenost 1 1.612 53.725 53.725

2 .746 24.854 -

Organizacijske sposobnosti

1 1.342 67.100 67.100

2 .658 32.900 -


Najveću pouzdanost su imale subskale Socijalni odnosi, Motivacija i Samopouzdanje. Visina

KMO koeficijenata ukazuje da je reprezentativnost subskala bila zadovoljavajuća osim za

subskalu Organizacijske sposobnosti.


Prva glavna komponenta na subskali Intelektualne sposobnosti je obuhvatila 50.16% ukupne varijanse (Λ=2.06).

Tabela 20. Izvod iz komponentne matrice za redukciju na prvu glavnu komponentu subskale



Snalažljivost u različitim situacijama .658

Sposobnost samostalnog rešavanja problema .799

Sposobnost samostalnog donošenja važnih odluka

.726

Spremnost na učenje i usavršavanje .639


65

Na subskali Intelektualnih sposobnosti značajno se izdvojila stavka koja iskazuju sklonost

samostalnom rešavanju problema, a zatim stvake za snalažljivost i spremnost na učenje.

Samopouzdanje

Prva glavna komponenta na subskali Samopouzdanje je obuhvatila 67.05% ukupne

varijanse (Λ=2.01). Ova komponenta je najviše zasićena stavkama koje iskazuju

samouverenost.

Tabela 21. Izvod iz komponentne matrice za redukciju na prvu glavnu komponentu subskale Samopouzdanje


Samouverenost .885

Sigurnost u sebe .858

Smelost u iskazivanju sopstvenih stavova .702

Na subskali Samopuzdanje najviše se izdvojila stavka koja iskazuje samouverenost.

Motivacija

Prva glavna komponenta na subskali Motivacija je obuhvatila 46.51% ukupne varijanse

(Λ=3.72). Ova komponenta je najviše zasićena stavkama koje iskazuju upornost i revnost, a

zatim uspešnost u realizaciji ciljeva.


Motivacija


Borbenost .647

Sklonost ka preduzimanju inicijative .548

Orijentisanost na rad .692

Uspešnost u ostvarenju ciljeva .701

Ambicioznost .677

Istrajnost i zalaganje u radu .687

Upornost .764

Vrednoća i marljivost .719


66

Na subskali Motivacija značajno su se izdvojile stavke koje iskazuju upornost, marljivost i uspešnost u realizaciji ciljeva.

Socijalni odnosi

Prva glavna komponenta na subskali Socijalni odnosi je obuhvatila 41.16% ukupne varijanse

(Λ=2.88). Ova komponenta je najviše zasićena stavkama koje iskazuju dominantnost u

socijalnim odnosima, kontrolu utiska i komunikativnost.

Tabela 23. Izvod iz komponentne matrice za redukciju na prvu glavnu komponentu subskale Socijalni odnosi


Težnja ka vođstvu u grupi .577

Komunikativnost .675

Dominantnost u socijalnim odnosima .720

Sposobnost timskog rada .608

Fleksibilnost i prilagodljivost .592

Sposobnost rešavanja konflikata .615

Ostavljanje utiska na okolinu .691

Na subskali Socijalni odnosi značajno su se izdvojile stavke koje iskazuju dominantnost u

socijalnim odnosima, kontrolu utiska i komunikativnost.

Konstitucija

Prva glavna komponenta na subskali Konstitucija je obuhvatila 56.95% ukupne varijanse

(Λ=1.71).


Konstitucija


Fizička spremnost .760

Energičnost .759

Izdržljivost .745

Na subskali Konstitucija prva glavna komponenta je najviše zasićena stavkama koje

iskazuju fizičku spremnost i energičnost.


67

Emocionalnost

Prva glavna komponenta na subskali Emocionalnost je obuhvatila 48.03% ukupne varijanse

(Λ=1.92).

Tabela 25. Izvod iz komponentne matrice za redukciju na prvu glavnu komponentu subskale Emocionalnost


Sposobnost samokontrole .660

Otpornost na stres .721

Emocionalna sigurnost .762

Optimizam .620

Na subskali Emocionalnost prva glavna komponenta je najviše zasićena stavkama koje

iskazuju emocionalnu sigurnost i otpornost na stres.

Otvorenost


Otvorenost


Spremnost na rizik .746

Otvorenost prema novim stvarima .761

Kreativnost .690

Prva glavna komponenta na subskali Otvorenost je obuhvatila 53.73% ukupne varijanse

(Λ=1.61).

Organizacijske sposobnosti

Prva glavna komponenta na subskali Organizacijske sposobnosti je obuhvatila 67.10%


Tabela 27. Izvod iz komponentne matrice za redukciju na prvu glavnu komponentu subskale Organizacijske sposobnosti


Sklonost ka upravljanju .819

Sposobnost organizacije .819


68

Na subskali Organizacijske sposobnosti prva glavna komponenta je najviše zasićena

stavkama koje iskazuju sklonost ka samostalnom rešavanju problema, a zatim za

snalažljivost i spremnost na učenje.

Varijable

Sve varijable formirane na osnovu subskala su formirane kao prosečan skor na pojedinoj

subskali. To znači da su odgovori sumirani i podeljeni s brojem stavki. Ovo je urađeno kako

bi skorovi na subskalama bili u rasponu od 1 do 5.

Varijabla grupa/tipova osoba po KAI je određena poređenjem standardizovanih z skorova na

dimenzijama KAI modela. Ispitanik je svrstan u tip za koji je imao najviši z skor. Klaster

analizom ove kategorizacije nisu dobijeni interpretabilni rezultati. Udeo pojedinih tipova je bio

podjednak.

Tabela 28. Distribucija tipova osoba po KAI modelu


Originalnost 344 34.1

Efikasnost 296 29.4

Konformizam 368 36.5

Ukupno 1008 100.0

Primenjene statističke metode

Pearsonova korelacija

Koeficijent korelacije je stepen povezanosti iskazan brojem. Računa se po sledećoj formuli

korelacionog računa.

Ovaj koeficijent ima sledeće karakteristike:

visina korelacije je prosečan proizvod između z-vrednosti obe varijable;

vrednost 0 znači da nema nikakve povezanosti među varijablama;

apsolutno veći broj koeficijenta znači veću povezanost;

1

)( 2

N

zzr

yx


69

predznak koeficijenta označava smer korelacije: + pozitivna i – negativna povezanost;

najveća moguća pozitivna vrednost koeficijenta iznosi +1, a najveća moguća negativna

vrednost koeficijenta – 1.

Ako je merenje sprovedeno na velikom broju slučajeva, kao gruba aproksimacija visine

povezanosti između dve varijable služi nam sledeća tablica:

r = od 0.00 do ± 0.20 znači nikakvu ili neznatnu povezanost

r = od 0.20 do ± 0.40 znači laku povezanost

r = od 0.40 do ± 0.70 znači stvarnu zanačajnu povezanost

r = od 0.70 do ± 1.00 znači visoku ili vrlo visoku povezanost

Procenat zajedničkih faktora je manji od broja izraženog u korelaciji, i sve je manji što je

korelacija niža. Približno možemo odrediti količinu zajedničkih faktora uz pomoć koeficijenta

determinacije, tj. kvadriranjem koeficijenta korelacije.

Računanje r zahteva da su merene vrednosti sa intervalnog ili razmernog (racio) nivoa. Iz

toga zaključujemo da r zahteva i normalno distribuiranje varijabli, a to je logično iz još jednog

razloga – r se zasniva na z-vrednostima. Zahteva se i linearna povezanost tj. takva

povezanost između varijabli koja se grafički može prikazati ravnom crtom tj. pravcem. Pri

računanju koeficijenta korelacije potrebno je i da raspršenje rezultata oko linije korelacije

mora biti manje-više podjednako uz čitavu dužinu pravca. Značajnost koeficijenta korelacije

se proverava računanjem t-odnosa po formuli (Petz et al,. 2012).

df =N-2 pri čemu je N broj parova.

Višestruka regresiona analiza

Višestruka regresiona analiza predstavlja proširenje proste linearne regresije na situaciju

kada se pored zavisne promenljive Y, u model uključuju dve ili više nezavisnih promenljivih.

Zadatak višestruke regresione analize je da na osnovu empirijskih podataka uzorka otkrije

onaj položaj regresione ravni u trodimenzionalnom koordinatnom sistemu koji pokazuje

najmanje odstupanje regresionih tačaka. Dakle, i ovde se primenjuje metod najmanjih

kvadrata da bi se minimizirala odstupanja tačaka od ravni, s tim da je cilj metoda najmanjih

21

)2(

r

Nrt


70

kvadrata određivanje sume reziduala (e), odnosno odstupanja predviđenih vrednosti od

empirijski dobijenih vrednosti zavisne varijable (Y-Ỹ).

Jednačina specifikacije višestruke regresije poput prostog linearnog regresionog modela,

sastoji se od dva aditivna dela:

a) determinističkog - pokazuje prosečan uticaj NV (prediktorskih) varijabli na ZV

b) stohastičkog - pokazuje efekte ostalih faktora koje je nemoguće identifikovati i objasniti

regresionim modelom

Y = β0 + β1X1 + β2X2 + β3X3 + ...... + βkXk + e

deterministički stohastički (rezidual)

β0, β1, β2, β3, β - parametri modela e - stohastički član (slučajna greška)

Navedeni model, kompozit, odnosi se na zakonitosti koje vladaju u populaciji. Međutim,

obzirom da se u istraživanjima prevashodno operiše uzorkom i na osnovu njega vrši ocena

parametara osnovnog skupa, tako se i navedeni parametri regresije u realnom istraživanju

zamenjuju svojim ocenama (b0, b1 i b2), a u računsku proceduru uključuje se kao kompletan

kompozit samo deterministički deo modela:

Y = b0 + b1X1 + b2X2

Kada je u pitanju ocenjivanje reprezentativnosti modela višestruke regresije od značaja su

dve mere: prva je apsolutna i zove se standardna greška, a druga je relativna i zove se

koeficijent determinacije multiple regresije, a obe se objašnjavaju razlaganjem ukupnog

varijabiliteta na objašnjeni i neobjašnjeni deo (tj. njihovim odnosom), tako da se i ovde

razlikuju 3 tipa varijabiliteta:

a) ukupni (totalni) - izračunava se kao suma kvadrata odstupanja empirijskih vrednosti od

aritmetičke sredine zavisne varijable;

b) objašnjeni (regresioni) - izračunava se kao suma kvadrata odstupanja predviđenih

vrednosti od aritmetičke sredine zavisne varijable;

c) neobjašnjeni (rezidualni) - izračunava se kao suma odstupanja empirijskih od

predviđenih vrednosti.

Koeficijent višestruke determinacije, kao relativna mera, objašnjava se upoređivanjem

ukupnog i objašnjenog varijabiliteta. Prednosti koeficijenta determinacije R su u tome što je

dobar pokazatelj povezanosti, čijom se primenom ne traži puno računanja i ne vrši mnogo

nasilja nad podacima, a zahtev za predviđanjem čini ga popularnim. S druge strane,

nedostaci koeficijenta determinacije R su u tome što zavisi od veličine uzorka i broja

nezavisnih varijabli, zbog čega je neophodno izvršiti korekciju dobijenog R u odnosu na


71

veličinu uzorka i broj nezavisnih varijabli, primenom formule za korigovani (prilagođeni,

adjusted) koeficijent višestruke determinacije (RA2).

Faktorska analiza – matematičko – statističke osnove

Faktor je linearna kombinacija koja sadrži delove varijansi svih manifestnih varijabli

kombinovane na takav način da najbolje objašnjavaju takvu strukturu. Linearna kombinacija

(linearna transformacija) je ponderisana kombinacija rezultata dobijena tako što se svaki

rezultat pomnoži konstantom a proizvodi zatim saberu.

X’i=W0 + W1X1i + W2X2i + . . . + WkXki ,

gde je X rezultat ispitanika na nekoj varijabli, a W konstanta, odnosno ponder.

Matematički cilj FA je redukovati interkorelacijsku matricu (R) na manji broj varijabli. Ideja FA

je da se što veći broj analiziranih manifestnih varijabli objasni i predstavi što manjim brojem

latentnih varijabli – faktora. Težimo da varijable imaju što veću korelaciju sa glavnim

predmetom merenja, a što manju međusobno, da ne bismo imali problem sa

multikolinearnosti ( Kovačić, 1994).

Postupak:

1) Iz matrice podataka (inicijalni koordinatni sistem vektora manifestne varijable) se

formira R matrica koja predstavlja prostor koji treba redukovati.

2) Utvrdjuju se determinante R matrice i na osnovu toga svojstvene vrednosti (eigen

vrednosti – karakteristični korenovi – lambde, odnosno matematički supstrati

faktora – inicijalni, prafaktor, faktor u nastajanju). Determinante objašnjavaju

maksimalnu varijansu skupa varijabli sukcesivno i u sve manjoj meri.

3) Izoluju se primarni faktori – iterativna ekstrakcija faktora – u sukcesivnom

računanju faktori opadaju po vrednosti – prvi je najinformativniji – sadrzi najviše

varijanse interkorelacija.

4) Odabir značajnog broja faktora pomoću Gutman-Kajzerov kriterijum

karakterističnog (jedinstvenog) korena ili Katelovog kriterijuma preloma

5) Najbitniji faktori se rotiraju da bi se postigla jednostavna struktura.

6) Interpretira se matrica zasićenja koja kazuje koliko u svakom faktoru utiče

varijabli.

Metod glavnih komponenti (PCA-Principal Component Analysis) je metod ekstrakcije faktora

kod kojeg se u obzir uzima ukupna varijansa manifestnih varijabli (tj. vrednosti u dijagonali su

1.00). Koristi se kada je cilj redukcija varijabli, tj. redukcija dimenzionalnosti R matrice

podataka, npr. item analiza: kada nas zanima faktorska valjanost, odnosno zanima nas da li


72

sve stavke inicijalnog skupa imaju jedinstven predmet merenja i koje stavke treba izbaciti iz

testa. Cilj nam je da skratimo test. Težište interesovanja je na varijablama, tj. stavkama testa.

Prednost MGK je što obuhvata celu varijansu, a nedostatak to što se na taj način u ukupnu

varijansu uključuje i varijansa greške ( Kovačić, 1994).

Kanonička korelaciona analiza

Kanonička korelaciona analiza je postupak za utvrdjivanje jačine - stepena i strukture

povezanosti 2 skupa varijabli. Cilj je formiranje linearne kombinacije unutar skupa

zavisnih i posebno unutar nezavisnih varijabli, ali tako da izmedju njih postoji

maksimalna moguća korelacija. Slično kao kod regresione analize – od dva skupa varijabli

koja imamo, jedan proglasimo prediktorskim, a drugi kriterijskim i na osnovu njihove

korelacije možemo da predviđamo skor na kriterijskom skupu.

Koeficijent kanoničke korelacije (RC) je maksimalna korelacija između para linearnih funkcija,

gde se linearne funkcije određuju svaka u svom skupu varijabli. Broj parova linearnih funkcija

definisan je brojem varijabli u manjem skupu. Iz svakog skupa se ekstrahuje po jedan faktor,

i ti faktori su postavljani tako da su u maksimalnoj mogućoj korelaciji jačine RC. Iz preostalog

dela varijanse se ekstrahuje drugi par faktora, treći, četvrti itd., uz dva uslova, da su u

maksimalnoj mogućoj korelaciji i da su ortogonalni na sve ostale faktore, osim na onaj sa

kojim su u maksimalnoj korelaciji. Kvadrirana kanonička korelacija (koeficijent kanoničke

determinacije - Rc²) jednaka je proporciji zajedničke varijanse pojedinog para kanoničkih

faktora. Za ispitivanje značajnosti koeficijenta kanoničke korelacije koristi se Bartletov χ2 test.

Koeficijent kanoničke korelacije je viši od bilo kog koeficijenta jednostavne korelacije u

matrici i prosečne korelacije oba skupa zato što je to kombinacija između optimalno

ponderisanih kompozita. Struktura relacija se interpretira preko matrice strukture kanoničkih

faktora. Uzima se faktor iz jednog skupa, njegov par iz drugog skupa, koji se interpretiraju

zasebno, a zatim se opiše njihova relacija. Ako su korelacije varijabli sa faktorom visoke, a

parcijalni doprinosi niski, to znači da varijable unutar jednog skupa visoko međusobno

koreliraju (multikolinearnost). Redundansa je proporcija varijanse originalnih promenljivih

jednog skupa, objašnjena kanoničkim faktorima drugog skupa. Uzimaju se u obzir veličina RC

i proporcija objašnjene varijanse skupa: ako je visok RC, a mali procenat varijanse skupa je

objašnjen faktorom, koeficijent redundantnosti je niži. Ako je koeficijent kanoničke korelacije

jako visok, a reduntantnost niska, znači da je koeficijent kanoničke korelacije nerealan, i da

je „naduvan“ zbog same prirode kanoničke korelacione analize (optimalno ponderisani

kompoziti).


73

Diskriminativna analiza: namena i upotreba

Diskriminativna analiza je vrsta multivarijantne analize, pri čemu se faktori formiraju, ne na

osnovu povezanosti nezavisnih varijabli, već na osnovu njihove diskriminabilnosti (da sličnost

unutar grupa bude što veća, a razlike između grupa takođe što veće). Cilj diskriminativne

analize je utvrđivanje faktora razlika između grupa i pozicije grupa u prostoru. Radi se o

primeni faktorske analize na međugrupnoj i unutargrupnoj varijansi uzoraka ispitanika.

Cilj je dvojak:

1. deskriptivni – utvrditi značajnost razlika među grupama i doprinos varijabli

razlikovanju, tj. izolovati (latentne) faktore diskriminacije

2. klasifikacioni – klasifikovati slučajeve (entitete, ispitanike) u prostoru

diskriminanti, ali i izvršiti predikciju u nekim slučajevima (npr. profesionalno

savetovanje)

U diskriminativnoj analizi se polazi od skupa nezavisnih (mernih) varijabli sa jedne

strane i zavisne varijable koja je kategorijalnog nivoa sa druge strane. Kategorije zavisne

varijable se transformišu u dummy varijable, kojih uvek ima za jednu manje od broja

kategorija i koje su binarne (0,1). Na taj način dobijamo dva skupa varijabli, što omogućava

sličnu logičku osnovu kao kod kanoničke korelacione analize ( Kovačić, 1994).

Za ispitivanje značajnosti diskriminativnih faktora koristi se Bartletov χ2 test i Wilksova λ.

Diskriminativne funkcije se opisuju i interpretiraju uz pomoć matrice standardizovanih b

koeficijenata ili matrice faktorske strukture koje infromišu o konfiguraciji varijabli. Na osnovu

predznaka korelacija varijabli koje određuju taj faktor, određuje se pozicija minimalnih i

maksimalnih skorova na testu u odnosu na prosečnu vrednost na diskriminativnom faktoru.

Centroidi su tačke na diskriminativnom faktoru koje su predstavnici grupa. Numerički,

centroidi pokazuju odstupanje pojedine grupe od prosečne vrednosti na diskriminativnom

faktoru. Kada postoji jedan faktor, centroidi se nalaze na pravoj i određuju položaj grupa.

Kada postoje dva faktora grupe se nalaze na preseku koordinata tih faktora, a kada postoje

tri u trodimenzionalnom prostoru. Da bi se rezultati mogli ispravno interpretirati bitne su

informacije o položaju grupa na svim značajnim diskriminativnim faktorima. Predviđanje

grupne pripadnosti vrši se na osnovu Mahalanobisovih distanci. Mahalanobisove distance su

odstupanja ispitanika od centroida grupa. Ispitanik se svrstava u onu grupu čijem je centroidu

najbliži ( Kovačić, 1994).


74

10. Rezultati istraživanja

Rezultate ovog složenog istraživanja koje obuhvata višeslojan predmet, veliki broj upitnika i

pitanja, 8 fakulteta i 1008 ispitanika, veoma je teško pregledno interpretirati, pa će

prezentovanje, radi lakšeg sagledavanja, biti povezano sa pojedinačnim hipotezama.

Distribucija odgovora na sociodemografske varijable

Tabela 29. Distribucija odgovora na posebnu grupu pitanja


5. Da možete birati, Vaš budući posao

bio bi u:

Banci ili osiguravajućem

društvu 64 6.3%

Državnom preduzeću 116 11.5%

Javnom gradskom

preduzeću 9 0.9%

Opštinskim ili državnim

organima i agencijama 121 12.0%

Jakoj privatnoj kompaniji 269 26.7%

Malom preduzeću 19 1.9%

Porodičnom preduzeću

Vaših roditelja 58 5.8%

U sopstvenom biznisu koji

planirate da otpočnete 352 34.9%

Ukupno 1008 100.0%

6. Da li ste u toku studija pohađali

predmet iz oblasti preduzetništva

Da 276 27.4%

Ne 732 72.6%

Ukupno 1008 100.0%

7. Da li smatrate da je atmosfera na

vašem fakultetu preduzetnički

orijentisana, da li vaš fakultet ima

razvijenu saradnju sa privrednim

sektorom (različitim kompanijama)?

Da 564 56.0%

Ne 444 44.0%

Ukupno 1008 100.0%

8. Da li se neko od članova porodice

bavi ili bavio preduzetništvom?

Da 375 37.2%

Ne 633 62.8%

Ukupno 1008 100.0%


75

Većina ispitanika, njih 34,9 procenata, je na pitanje koji bi posao izabrali u budućnosti,

odgovorila je da bi najradije započeli svoj sopstveni biznis. Na pitanje da li su pohađali

predmet iz oblasti preduzetništva tokom studija, najveći broj ispitanika, njih 72,6 procenata,

odgovorilo je da nisu.

Nadalje je na pitanje da li smatraju da li je atmosfera na fakultetu koji pohađaju

preduzetnički orijentisana, najveći broj ispitanika, njih 56 procenata, odgovorilo je potvrdno.

Na pitanje da li se neko od članova njihove porodice bavio preduzetništvom, najveći broj

studenata, njih 62,8 procenata, je odgovorio negativno.

Distribucija skorova na pojedinim dimenzijama

Na varijablama sa negativno asimetričnom distribucijom se dogodilo veće gomilanje viših

skorova što znači da ispitanici teže da pozitivnije ocene stavke koje sudeluju u formiranju

skora dok je kod pozitivno asimetričnih obrnuto.

Tabela 30. Distribucija skorova na pojedinim dimenzijama

AS SD Me IQR Min Max Sk sk/SE K k/SE

Originalnost 3.58 .49 .61 3.62 1.77 5.00 -.06 -0.75 .51 3.40

Konformizam 3.84 .64 .83 3.83 1.33 5.00 -.38 -4.75* .03 0.20

Efikasnost 3.45 .57 .75 3.50 1.50 5.00 -.19 -2.38 .17 1.13

Nekonvencionalnost i kreativnost 3.30 .61 .86 3.29 1.29 5.00 .18 2.25 -.07 -0.47


3.69 .53 .80 3.70 1.20 5.00 -.23 -2.88 .24 1.60

Preduzetnička samoefikasnost 3.85 .41 .50 3.88 1.91 4.83 -.57 -7.13* .47 3.13

Asertivnost i komunikativnost 4.01 .68 1.00 4.00 1.25 5.00 -.55 -6.88* .04 0.27


3.43 .62 .88 3.38 1.25 5.00 .43 5.38* -.16 -1.07

Znanje 2.98 .99 1.00 3.00 1.00 5.01 -.01 -0.13 -.38 -2.53

Intelektualne sposobnosti 4.14 .59 .75 4.25 1.50 5.00 -.69 -8.63* .53 3.53*

Samopouzdanje 3.87 .77 1.00 4.00 1.00 5.05 -.46 -5.75* -.20 -1.33

Motivacija 4.06 .59 .88 4.13 1.25 5.00 -.65 -8.13* .69 4.60*

Socijalni odnosi 3.89 .60 .71 3.97 1.57 5.00 -.46 -5.75* .24 1.60

Konstitucija 4.02 .70 1.00 4.00 1.00 5.00 -.70 -8.75* .46 3.07

Emocionalnost 3.80 .73 1.00 3.75 1.00 5.00 -.52 -6.50* .07 0.47

Otvorenost 3.91 .70 1.00 4.00 1.00 5.15 -.58 -7.25* .40 2.67

Organizacijske sposobnosti 3.77 .78 1.00 4.00 1.00 5.00 -.43 -5.38* .03 0.20

Legenda AS označava aritmetičku sredinu, SD standardnu devijaciju, Me medijanu, IQR interkvartilni raspon, min minimum, max maksimum, sk skjunes, sk/se standardizovan skjunes, k kurtozis, k/SE standardizovan kurtozis. Napomena * ukazuje da distribucija varijable odstupa od normalne


76

Tabela 31. Test normalnosti raspodele

Kolmogorov-

Smirnov statistic Df p

Originalnost .029 1008 .044

Konformizam .023 1008 .200*

Efikasnost .039 1008 .001

Originalnost .054 1008 .000

Konformizam .080 1008 .000

Efikasnost .048 1008 .000

Nekonvencionalnost i kreativnost .074 1008 .000

Usmerenost na postignuće i prihvatanje

izazova .059 1008 .000

Preduzetnička samoefikasnost .078 1008 .000

Asertivnost i komunikativnost .099 1008 .000

Pozitivni stavovi o preduzetnicima i

zainteresovanost za preduzetništvo .116 1008 .000

Znanje .145 1008 .000

Intelektualne sposobnosti .121 1008 .000

Samopouzdanje .130 1008 .000

Motivacija .073 1008 .000

Socijalni odnosi .070 1008 .000

Konstitucija .146 1008 .000

Emocionalnost .098 1008 .000

Otvorenost .127 1008 .000

Organizacijske sposobnosti .149 1008 .000

Napomena * ukazuje da je distribucija varijable normalna


77

Slika 2. Grafički pregled distribucije odgovora na pojedinim varijablama pomoću kutijastog dijagrama

Ispitanici su težili da pozitivnije ocene sopstveni Konformizam, Preduzetničku

samoefikasnost, Asertivnost i komunikativnost, Emocionalnost, Otvorenost, Organizacijske

sposobnosti, Intelektualne sposobnosti, Samopouzdanje, Motivaciju, Socijalne odnose i

Konstituciju, što je prikazano i tabelarno i grafički u nastavku.


78

POJEDINAČNE HIPOTEZE

Na osnovu ciljeva istraživanja definisane su istraživačke hipoteze.

H1: Dimenzije Kai modela - Originalnost, Konformizam i Efikasnost statistički

su značajno povezane sa dimenzijama razvijenosti preduzetničkih potencijala.

KAI - UPS

Kanoničkom korelacionom analizom utvrđena je značajna povezanost između dimenzija KAI

modela i dimenzija UPS modela (Rc=.565, χ2 (df=18)=595.074, p<0.01), što je prikazano u

tabeli 32 i 33.


R.br. para

Rc ΛW χ2 df p levi skup desni skup

obuhvat redundansa obuhvat redundansa

1. .565 .552 595.074 18 .000 .332 .106 .401 .128

2. .421 .811 210.219 10 .000 .509 .090 .151 .027

3. .121 .985 14.676 4 .005 .159 .002 .119 .002


levi skup 1.par 2. par 3. par

Originalnost -.924* -.309* .225

Efikasnost -.343* -.819* -.460*

Konformizam .154 -.872* .464*

desni skup

Nekonvencionalnost i kreativnost -.753* .582* -.083

Usmerenost na postignuće i prihvatanje izazova -.851* -.231 -.350*

Preduzetnička samoefikasnost -.721* -.595* -.092

Asertivnost i komunikativnost -.576* -.372* .173


-.375* .110 -.494*

Znanje -.355* -.104 .547*

Legenda *statistički značajan strukturni koeficijent

Za prvi par se pokazalo da osobe koje su imale veći skor na Originalnosti i Efikasnosti, imaju

i veći skor na svim dimenzijama UPS modela, a naročito na Usmerenosti na postignuće i

prihvatanje izazova, Nekonvencionalnost i kreativnost i Preduzetničkoj samoefikasnosti. Za


79

drugi par (Rc=.421, χ2 (df=10)=210.219, p<0.01), (tabele 32 i 33) se pokazalo da osobe koje

su imale veći skor na svim dimenzijama KAI modela, a naročito na Efikasnosti i Konformizmu

imaju veći skor na Preduzetničkoj samoefikasnosti i Asertivnosti i komunikativnosti, a manji

na Nekonvencionalnosti i kreativnosti. Za treći par (Rc=.121, χ2 (df=4)=14.676, p<0.01),

(tabele 32 i 33) se pokazalo da osobe koje imaju veći skor na Konformizmu i manji na

Efikasnosti imaju viši skor na Znanju, a manje Pozitivne stavove o preduzetnicima i

zainteresovanost za preduzetništvo i manju Usmerenost na postignuće i prihvatanje izazova.

Visina obuhvata varijanse i redundanse po kanoničkim faktorima potvrđuje utvrđenu

značajnost koeficijenata kanoničke korelacije.

KAI-SPP


modela i dimenzija SPP modela (Rc=.655, χ2 (df=24)= 824.515, p<0.01), što je prikazano u

tabeli 34 i 35.


R.br. para

Rc ΛW χ2 df p levi skup desni skup

obuhvat redundansa Obuhvat redundansa

1. .655 .439 824.515 24 .000 .483 .207 .533 .229

2. .438 .769 262.997 14 .000 .264 .051 .065 .012

3. .220 .951 49.887 6 .000 .253 .012 .070 .003


levi skup 1. par 2. par 3. par

Originalnost -.932* -.298 -.206

Efikasnost -.730* .682* .052

Konformizam -.218 .489* -.845*

desni skup

Intelektualne sposobnosti -.841* .016 .026

Samopouzdanje -.684* -.322* .103

Motivacija -.915* .372* -.031

Socijalni odnosi -.786* -.131 -.381*

Konstitucija -.617* .111 -.310*

Emocionalnost -.462* .054 -.514*

Otvorenost -.768* -.485* -.110

Organizacijske sposobnosti -.669* .106 .182



80

Za prvi par se pokazalo da osobe koje su imale veći skor na Originalnosti i Efikasnosti, imaju

i veći skor na svim dimenzijama SPP modela, a naročito na Motivaciji, Intelektualnim

sposobnostima i Socijalnim odnosima. Za drugi par (Rc=.438, χ2 (df=14)=262.997, p<0.01),

(tabele 34 i 35) se pokazalo da osobe koje su postigle veći skor na Efikasnosti i

Konformizmu imaju veći skor na Motivaciji, a manji na Otvorenosti. Za treći par (Rc=.220, χ2

(df=6)= 49.887, p<0.01), (tabele 34 i 35) se pokazalo da osobe koje imaju veći skor na

Konformizmu imaju i više skorove na Emocionalnosti, Socijalnim odnosima i Konstitucijama.

Visina obuhvata varijanse i redundanse po kanoničkim faktorima potvrđuje utvrđenu

značajnost koeficijenata kanoničke korelacije.


81

H2: Studenti koji se pokažu kao inovatori na KAI skali imaju razvijeniji

preduzetnički potencijal za razliku od adaptora.

UPS

Kanoničkom diskriminativnom analizom su utvrđivane razlike i struktura razlika između

grupa/tipova osoba po KAI modelu u skorovima na dimenzijama upitnika UPS.


funkcija Λ

%

obuhvata

varijanse

Rc ΛW χ2 df P

1 .145 91.5 .356 .862 149.177 12 .000

2 .013 8.5 .115 .987 13.437 5 .020

Dominantno originalne osobe imaju u odnosu na dominantne konformiste veći skor na svim

dimenzijama UPS modela, a najviše na Nekonvencionalnosti i kreativnosti i Usmerenosti na

postignuće i prihvatanje izazova (ΛW=.862, χ2 (df=12)= 149.177, p<0.01), (tabele 36 i 37).

Dominantno efikasne osobe u odnosu na druge dve grupe imaju više skorove na

Usmerenosti na postignuće i prihvatanje izazova i Preduzetničkoj samoefikasnosti, a manje

na Znanju (ΛW=.987, χ2 (df=7)= 13.437, p<0.01), (tabele 36 i 37).


Funkcija

1 2

Nekonvencionalnost i kreativnost .852* .142

Usmerenost na postignuće i prihvatanje izazova .714* -.580*

Asertivnost i komunikativnost .370* -.043

Znanje .364* .322*

Pozitivni stavovi o preduzetnicima i zainteresovanost za preduzetništvo .339* -.059

Preduzetnička samoefikasnost .489* -.559*

Funkcija u grupnim centroidima

Originalnost .488 .061

Efikasnost -.054 -.179

Konformizam -.413 .087


Uspešnost ove dve funkcije u klasifikaciji ispitanika je iznosila 47,7%, a najlošije su

klasifikovani dominantno efikasni ispitanici.


82

SPP


grupa/tipova osoba po KAI modelu u skorovima na dimenzijama upitnika SPP.


funkcija Λ %

obuhvata varijanse

Rc ΛW χ2 df P

1 .154 69.8 .366 .812 208.721 16 .000

2 .067 30.2 .251 .937 64.914 7 .000

Dominantno originalne osobe imaju u odnosu na dominantne konformiste veći skor na

dimenzijama Otvorenost, Intelektualne sposobnosti, Samopouzdanje, Socijalni odnosi,

Motivacija, Organizacijske sposobnosti i Konstitucija (ΛW=.812, χ2 (df=16)= 208.721, p<0.01)

(tabele 38 i 39).

Dominantno efikasne osobe u odnosu na druge dve grupe imaju više skorove na Motivaciji i

Organizacijskim sposobnostima (ΛW=.937, χ2 (df=7)= 64.914, p<0.01), (tabele 38 i 39).


Funkcija

1 2

Otvorenost .804* -.141

Intelektualne sposobnosti .747* .278

Samopouzdanje .714* -.071

Socijalni odnosi .619* -.016

Organizacijske sposobnosti .480* .344*

Konstitucija .326* .043

Emocionalnost .231 -.060

Motivacija .558* .605*


Originalnost .477 -.174

Efikasnost .014 .401

Konformizam -.457 -.160



klasifikovani dominantno efikasni ispitanici.


83

H3: Očekuje se da će studenti sa različith fakulteta i različitog obrazovnog

profila imati različito razvijene preduzetničke karakteristike

UPS

Kanoničkom diskriminativnom analizom su utvrđivane značajnost i struktura razlika između

studenata različitih tipova fakulteta u skorovima na dimenzijama upitnika UPS.


funkcija Λ %

obuhvata varijanse

Rc ΛW χ2 df P

1 .073 83.2 .260 .919 84.840 12 .000

2 .015 16.8 .120 .986 14.578 5 .012

Studenti ekonomskog fakulteta u odnosu na studente ostalih fakulteta obuhvaćenih uzorkom

koji pripadaju društveno-humanističkom naučnom polju imaju veći skor na dimenzijama

Pozitivni stavovi o preduzetnicima i zainteresovanost za preduzetništvo, Znanje i

Usmerenost na postignuće i prihvatanje izazova (ΛW=.919, χ2 (df=12)= 84.840, p<0.01),

(tabele 40 i 41).

Studenti ekonomskog fakulteta u odnosu na studente tehničko-tehnološkog i prirodno-

matematičkog naučnog polja imaju više skorove na Asertivnosti i komunikativnosti,

Preduzetničkoj samoefikasnosti, Usmerenosti na postignuće i prihvatanje izazova i

Nekonvencionalnosti i kreativnosti (ΛW=.986, χ2 (df=5)= 14.578, p<0.05), (tabele 40 i 41).


Funkcija

1 2

Pozitivni stavovi o preduzetnicima i zainteresovanost za preduzetništvo .761* .268

Asertivnost i komunikativnost -.145 .807*

Preduzetnička samoefikasnost .004 .761*

Usmerenost na postignuće i prihvatanje izazova .297 .586*

Nekonvencionalnost i kreativnost .062 .489*

Znanje .480* .485*


Tehničko-tehnološko naučno polje .129 .081

Društveno-humanističko naučno polje (PMF,PEF,DIF) -.379 -.059

Društveno-humanističko naučno polje (Ekonomski) .439 -.324



84


klasifikovani studenti prirodno-matematičkih i tehničko-tehnoloških nauka.

SPP


studenata različitih tipova fakulteta u skorovima na dimenzijama upitnika SPP.


funkcija Λ % obuhvata

varijanse Rc ΛW χ2 df P

1 .036 62.3 .186 .945 56.803 16 .000

2 .022 37.7 .146 .979 21.507 7 .003

Studenti ekonomskog fakulteta u odnosu na studente ostalih društvenih fakulteta

obuhvaćenih uzorkom imaju manji skor na dimenzijama Organizacijske sposobnosti i

Intelektualne sposobnosti, a veći skor na Otvorenosti (ΛW=.945, χ2 (df=12)= 56.803, p<0.01),

(tabele 42 i 43).

Studenti ekonomskog fakulteta u odnosu na studente koji pripadaju prirodno-matematičkom i

tehničko-tehnološkom naučnom polju imaju manji skor na dimenzijama Intelektualne

sposobnosti, Socijalni odnosi, Konstitucija, Otvorenost i Emocionalnost (ΛW=.979, χ2 (df=12)=

21.507, p<0.01), (tabele 42 i 43).


Funkcija

1 2

Organizacijske sposobnosti -.434* .126

Motivacija -.265 .260

Intelektualne sposobnosti -.298 .755*

Socijalni odnosi -.016 .514*

Konstitucija .275 .436*

Otvorenost .297 .346*

Emocionalnost -.022 .300*

Samopouzdanje .225 .243


Tehničko-tehnološko naučno polje -.132 .063

Društveno-humanističko naučno polje (PMF,PEF,DIF) .281 .014

Društveno-humanističko naučno polje (Ekonomski) -.090 -.456



85


klasifikovani studenti prirodno-matematičkog i tehničko-tehnološkog naučnog polja.

KAI


studenata različitih tipova fakulteta u skorovima na dimenzijama upitnika KAI.


funkcija Λ %

obuhvata varijanse

Rc ΛW χ2 df P

1 .016 89.1 .127 .982 18.327 6 .005

2 .002 10.9 .045 .998 2.010 2 .366

Studenti ekonomskog fakulteta u odnosu na druge dve grupe imaju veći skor na svim

dimenzijama KAI modela (ΛW=.982, χ2 (df=6)= 18.327, p<0.01). Druga diskriminativna

funkcija nije značajno razdvajala grupe, (tabele 44 i 45).


Funkcija 1

Originalnost .707*

Konformizam .669*

Efikasnost .334*


Tehničko-tehnološko naučno polje .039

Društveno-humanističko naučno polje (PMF,PEF,DIF) .044

Društveno-humanističko naučno polje (Ekonomski) -.401


Uspešnost ove dve funkcije u klasifikaciji ispitanika je iznosila 32,4%, a najbolje su

klasifikovani studenti ekonomskih nauka.

Uticaj obrazovnog faktora

Pohađanje predmeta iz oblasti preduzetništva

UPS


studenata koji jesu i studenata koji nisu pohađali predmet iz oblasti preduzetništva u

skorovima na dimenzijama upitnika UPS.


86




1 .105 100.0 .308 .905 100.031 6 .000

Studenti koji su pohađali predmet iz oblasti preduzetništva u odnosu na studente koji nisu

imali su veći skor na svim dimenzijama upitnika UPS (ΛW=.905, χ2 (df=6)= 100.031, p<0.01),

(tabele 46 i 47). Najveće su razlike bile na znanju i stavovima, a sledile su ostale dimenzije

prema sledećem redosledu: Usmerenost na postignuće i prihvatanje izazova, Asertivnost i

komunikativnost,


Funkcija

Znanje .771*

Pozitivni stavovi o preduzetnicima i zainteresovanost za preduzetništvo .663*

Usmerenost na postignuće i prihvatanje izazova .430*

Asertivnost i komunikativnost .336*

Preduzetnička samoefikasnost .327*

Nekonvencionalnost i kreativnost .324*


pohađali predmet iz oblasti preduzetništva .527

nisu pohađali predmet iz oblasti preduzetništva -.199


Preduzetnička samoefikasnost i Nekonvencionalnost i kreativnost. Uspešnost ove funkcije u

klasifikaciji ispitanika je iznosila 64,6%.

SPP



skorovima na dimenzijama upitnika SPP.




1 .033 100.0 .178 .968 32.275 8 .000

Studenti koji su pohađali predmet iz oblasti preduzetništva u odnosu na studente koji nisu,

imali su veći skor na svim dimenzijama upitnika SPP osim na Emocionalnosti (ΛW=.968, χ2

(df=8)= 32.275, p<0.01), (tabele 48 i 49).


87


Funkcija

Organizacijske sposobnosti .860*

Socijalni odnosi .776*

Motivacija .659*

Konstitucija .500*

Otvorenost .478*

Samopouzdanje .422*

Intelektualne sposobnosti .393*

Emocionalnost .142





Najveće su razlike bile u Organizacijskim sposobnostima, Socijalnim odnosima, Motivaciji i

Konstituciji, zatim na Otvorenosti pa na Samopouzdanju i na kraju na Intelektualnim

sposobnostima.

Preduzetnička orijentisanost fakulteta

UPS


studenata sa različitim odnosom fakulteta prema preduzetništvu u skorovima na dimenzijama

upitnika UPS.




1 .044 100.0 .205 .958 43.057 6 .000

Studenti čiji fakulteti su preduzetnički orijentisani u odnosu na studente čiji fakulteti to nisu,

imaju veći skor na svim dimenzijama upitnika UPS osim na Nekonvencionalnosti i

kreativnosti (ΛW=.958, χ2 (df=6)= 43.057, p<0.01), (tabele 50 i 51). Najveće su razlike bile u

Pozitivnim stavovima o preduzetnicima i zainteresovanosti za preduzetništvo, zatim na

Preduzetničkoj samoefikasnosti, Usmerenosti na postignuće i prihvatanje izazova pa na

Znanju i na kraju na Asertivnosti i komunikativnosti.


88


Funkcija




Znanje .384*


Nekonvencionalnost i kreativnost -.080


preduzetnički orijentisana atmosfera na fakultetu .186

nije preduzetnički orijentisana atmosfera na fakultetu -.236


Uspešnost ove funkcije u klasifikaciji ispitanika je iznosila 58,1%.

SPP



upitnika SPP.




1 .024 100.0 .153 .977 23.606 8 .003


imaju veće skorove na dimenzijama Organizacijske sposobnosti, Motivacija, Intelektualne

sposobnosti i Konstitucija (ΛW=.977, χ2 (df=8)= 23.606, p<0.01), (tabele 52 i 53).


Funkcija


Motivacija .634*


Konstitucija .380*

Socijalni odnosi .244


89

Samopouzdanje .168

Otvorenost -.023

Emocionalnost .011







90

H4:Očekuje se da će studenti čiji su članovi uže porodice preduzetnici imati

razvijeniji preduzetnički potencijali od ostalih ispitanika.

UPS


studenata kojima se neko od članova porodice bavi ili bavio preduzetništvom i onih kojima se

niko od članova porodice nije bavio preduzetništvom u skorovima na dimenzijama upitnika

UPS.




1 .071 100.0 .258 .933 69.030 6 .000

Studenti kojima se neko od članova porodice bavi ili bavio preduzetništvom imaju veće

skorove na svim dimenzijama UPS modela (ΛW=.933, χ2 (df=6)= 69.030, p<0.01), (tabele 54 i

55). Najviše se razlikuju po tome što imaju pozitivnije stavove o preduzetnicima i

zainteresovanost za preduzetništvo i veću nekonvencionalnost i kreativnost.


Funkcija


.862*


Znanje .440*





neko od članova porodice se bavi ili bavio preduzetništvom .346

niko od članova porodice se nije bavio preduzetništvom -.205



SPP





91

SPP.




1 .042 100.0 .200 .960 40.891 8 .000

Studenti čiji članovi porodice imaju iskustvo sa preduzetništvom imaju veće skorove na

dimenzijama Organizacijske sposobnosti, Socijalni odnosi, Otvorenost, Samopouzdanje,

Motivacija i Intelektualne sposobnosti (ΛW=.960, χ2 (df=8)= 40.891, p<0.01), (tabele 56 i 57).


Funkcija



Otvorenost .571*

Samopouzdanje .515*

Motivacija .472*


Konstitucija .233

Emocionalnost -.069



niko od članova porodice se ne bavi ili se nije bavio preduzetništvom -.157


Uspešnost ove funkcije u klasifikaciji ispitanika je iznosila 58%.


92

H5:Pretpostavlja se da su pojedine opšte demografske karakteristike povezane

sa preduzetničkim potencijalima.

Pol

UPS

Kanoničkom diskriminativnom analizom je utvrđivana značajnost i struktura rodnih razlika u

skorovima na dimenzijama upitnika UPS.




1 .038 100.0 .190 .964 37.058 6 .000

Studenti muškog pola imaju veći skor na dimenzijama Pozitivni stavovi o preduzetnicima i

zainteresovanost za preduzetništvo, Preduzetnička samoefikasnost i Asertivnost i

komunikativnost, a manji skor na Znanju (ΛW=.964, χ2 (df=6)= 37.058, p<0.01), (tabele 58 i

59).


Funkcija



Znanje -.488*


.331*

Nekonvencionalnost i kreativnost .251

Usmerenost na postignuće i prihvatanje izazova .183


Muški .163

Ženski -.230


Uspešnost ove dve funkcije u klasifikaciji ispitanika je iznosila 57,6%.


93

SPP

Kanoničkom diskriminativnom analizom je utvrđivana značajnost i struktura rodnih razlika

između studenata različitog pola u skorovima na dimenzijama upitnika SPP.




1 .032 100.0 .177 .969 31.927 8 .000

Studenti muškog pola imaju veći skor na Motivaciji (ΛW=.969, χ2 (df=8)= 31.927, p<0.01),

(tabele 60 i 61).


Funkcija

Motivacija -.513*

Otvorenost -.215

Samopouzdanje .161

Konstitucija .149

Intelektualne sposobnosti -.097

Socijalni odnosi -.073

Emocionalnost .042

Organizacijske sposobnosti .011


Muški -.152

Ženski .213



Mesto

UPS

Kanoničkom diskriminativnom analizom nije utvrđeno da postoji značajna razlika između

studenata iz različitog mesta u skorovima na dimenzijama upitnika UPS (ΛW=.996, χ2 (df=6)=

3.556, p>0.05), (tabela 62).


94




1 .004 100.0 .059 .996 3.556 6 .736

SPP


studenata iz različitog mesta u skorovima na dimenzijama upitnika SPP (ΛW=.997, χ2 (df=8)=

3.068, p>0.05), (tabela 63).




1 .003 100.0 .055 .997 3.068 8 .930

Materijalni status

UPS


studenata s različitim materijalnim statusom na dimenzijama upitnika UPS.




1 .075 88.5 .265 .921 82.581 12 .000

2 .010 11.5 .099 .990 9.792 5 .081

Studenti s ispodprosečnim materijalnim statusom u odnosu na studente s prosečnim

statusom imaju veći skor na Znanju (ΛW=.921, χ2 (df=12)= 82.581, p<0.01), (tabela 64 i 65).

Druga diskriminativna funkcija nije statistički značajno razlikovala grupe studenata sa

različitim materijalnim statusom.


95


Funkcija 1

Znanje .898*

Nekonvencionalnost i kreativnost -.128

Asertivnost i komunikativnost -.143

Usmerenost na postignuće i prihvatanje izazova -.127


-.056

Preduzetnička samoefikasnost -.229


Ispodprosečan .440

Prosečan -.182

Iznadprosečan .191


Uspešnost ove dve funkcije u klasifikaciji ispitanika je iznosila 45.9%, a podjednako uspešno

su klasifikovani studenti svih kategorija.

SPP


studenata s različitim materijalnim statusom na dimenzijama upitnika SPP.




1 .033 79.0 .179 .959 41.553 16 .000

2 .009 21.0 .094 .991 8.828 7 .265

Studenti s iznadprosečnim materijalnim statusom u odnosu na studente s prosečnim

statusom imaju veći skor na Socijalnim odnosima, Organizacijskim sposobnostima,

Samopouzdanju i Otvorenosti (ΛW=.959, χ2 (df=16)= 41.553, p<0.01), (tabele 66 i 67). Druga

diskriminativna funkcija nije statistički značajno razlikovala grupe studenata sa različitim

materijalnim statusom.


96


Funkcija 1



Samopouzdanje .356*

Otvorenost .298M

Motivacija .288

Intelektualne sposobnosti .253

Konstitucija .126

Emocionalnost -.262


Ispodprosečan .220

Prosečan -.119

iznadprosečan .439

Legenda *statistički značajan strukturni koeficijent M marginalno značajan koeficijent

Uspešnost ove dve funkcije u klasifikaciji ispitanika je iznosila 42.5%, a lošije klasifikovala

studente sa ispodprosečnim materijalnim statusom.

Godina studija

UPS


studenata na različitim godinama studija na dimenzijama upitnika UPS.




1 .040 65.4 .196 .942 60.145 30 .001

2 .012 20.5 .111 .979 21.023 20 .396

3 .006 10.4 .079 .991 8.592 12 .737

4 .001 2.2 .037 .998 2.250 6 .895

5 .001 1.5 .030 .999 .896 2 .639

Značajna je bila samo prva diskriminativna funkcija (ΛW=.942, χ2 (df=30)= 60.145, p<0.01),

(tabela 68 i 69). Prema njoj su se najznačajnije razlikovali studenti prve godine i apsolventi, s


97

tim da su studenti pete, četvrte i druge godine bili sličniji apsolventima, a studenti treće

godine studentima prve godine. Studenti prve i treće godine su u odnosu na ostale imali veći

skor na sledećim dimenzijama: Pozitivni stavovi o preduzetnicima i zainteresovanost za

preduzetništvo, Znanje, Usmerenost na postignuće i prihvatanje izazova, Asertivnost i

komunikativnost i Preduzetnička samoefikasnost.


Funkcija 1


Znanje .602*




Nekonvencionalnost i kreativnost .093


Prva .149

Druga -.422

Treća .090

Četvrta -.031

Peta -.261

Apsolvent -.615


Dobijene diskriminativne funkcije su uspešno klasifikovale 21.9% ispitanika. Uspešnije su

klasifikovani apsolventi i studenti druge godine.


98

SPP

Kanoničkom diskriminativnom analizom nisu utvrđene razlike između studenata na različitim

godinama studija na dimenzijama upitnika SPP, (tabela 70).



varijanse Rc ΛW χ2 df p

1 .021 46.9 .143 .957 44.303 40 .295

2 .012 27.6 .110 .977 23.579 28 .704

3 .005 11.9 .073 .989 11.344 18 .879

4 .005 10.3 .068 .994 6.052 10 .811

5 .001 3.3 .038 .999 1.450 4 .836

Sektor u kom osoba želi graditi karijeru

UPS


studenata podeljenih prema sektoru u kojem žele graditi profesionalnu karijeru na

dimenzijama upitnika UPS.




1 .067 94.1 .251 .933 69.158 12 .000

2 .004 5.9 .065 .996 4.187 5 .523

Studenti koji bi želeli da karijeru razviju u sopstvenom preduzetništvu u odnosu na one koji

žele da se uključe u državni sektor, imaju veće skorove na sledećim dimenzijama:

Nekonvencionalnost i kreativnost, Pozitivni stavovi o preduzetnicima i zainteresovanost za

preduzetništvo, Usmerenost na postignuće i prihvatanje izazova, Znanje i Preduzetnička

samoefikasnost (ΛW=.933, χ2 (df=12)= 69.158, p<0.01), (tabele 71 i 72). Druga

diskriminativna funkcija nije statistički značajno razlikovala grupe studenata.


99




klasifikovani studenti koji žele nastaviti karijeru u privatnom sektoru.

SPP



dimenzijama upitnika SPP.




1 .018 64.5 .134 .972 28.257 16 .029

2 .010 35.5 .100 .990 10.060 7 .185

Studenti koji bi želeli da karijeru razviju u sopstvenom preduzetništvu u odnosu na one koji

žele da se uključe u državni sektor, imaju veće skorove na sledećim dimenzijama:

Intelektualne sposobnosti, Organizacijske sposobnosti, Otvorenost i Motivacija (ΛW=.972, χ2

(df=16)= 28.257, p<0.05), (tabele 73 i 74). Druga diskriminativna funkcija nije statistički

značajno razlikovala grupe studenata.

Funkcija 1




Znanje .394*


Asertivnost i komunikativnost .185


državni sektor -.388

privatni sektor -.042

sopstveno preduzetništvo .269


100


Funkcija 1



Otvorenost .321*

Konstitucija -.120

Samopouzdanje -.085

Socijalni odnosi -.002

Emocionalnost -.091

Motivacija .113


državni sektor -.229

privatni sektor .120

sopstveno preduzetništvo .035


Uspešnost ove dve funkcije u klasifikaciji ispitanika je iznosila 40.5%, a grupe ispitanika su

podjednako uspešno klasifikovane.


101

H6: Očekuje se da će uspeh studenata biti takođe povezan sa različitim nivoima

preduzetničkih potencijala.

Višestrukom regresionom analizom je provereno da li dimenzije korišćenih modela

predviđaju uspeh studenata. Ova analiza je izvođena samo na 208 studenata koji su

odgovorili na ovo pitanje.

Nije utvrđeno da dimenzije UPS modela predviđaju uspeh na studijama (korigovani R2=-0.01,

F(6:201)=.674, p>0.05).

Nije utvrđeno da dimenzije SPP modela predviđaju uspeh na studijama (korigovani R2=0.03,

F(8:199)=1.769, p>0.05).

Nije utvrđeno da dimenzije KAI modela predviđaju uspeh na studijama (korigovani R2=0.013,

F(3:204)=1.903, p>0.05), (tabela 75).

Tabela 75. Značajnost višestrukog regresionog modela

Model R R2 Korigovani

R2 df reg df rez F p

UPS .140 .020 -.010 6 201 .674 .670

SPP .258 .066 .029 8 199 1.769 .085

KAI .165 .027 .013 3 204 1.903 .130

Veze socio-demografskih varijabli i par pojedinačnih pitanja (12,16,17,18) o

preduzetništvu sa Socio-demografskog upitnika, sa jedne strane, sa

dimenzijama KAI upitnika, sa druge strane

Pol

Kanoničkom diskriminativnom analizom je utvrđivano postojanje i struktura razlika između

studenata različitog pola u skorovima na dimenzijama upitnika KAI.



varijanse Rc ΛW χ2 df p

1 .011 100.0 .104 .989 10.983 3 .012

Studenti muškog pola imaju veći skor na dimenzijama KAI modela, a najviše na Efikasnosti

(ΛW=.989, χ2 (df=3)= 10.983, p<0.05), (tabele 76 i 77).


102


Funkcija

Efikasnost .958*

Konformizam .649*

Originalnost .329*


Muški .088

Ženski -.124


Uspešnost ove dve funkcije u klasifikaciji ispitanika je iznosila 53,5%.

Mesto


studenata iz različitog tipa mesta u skorovima na dimenzijama upitnika KAI (ΛW=.998, χ2

(df=3)= 1.806, p>0.05), (tabela 78).


Funkcija Λ % obuhvata


1 .002 100.0 .042 .998 1.806 3 .614

Materijalni status


studenata s različitim materijalnim statusom na dimenzijama upitnika KAI.




1 .017 76.2 .130 .978 22.594 6 .001

2 .005 23.8 .073 .995 5.401 2 .067

Studenti sa ispodprosečnim materijalnim statusom u odnosu na studente s iznadprosečnim

statusom imaju veći skor na Konformizmu, a manji na Originalnosti (ΛW=.978, χ2 (df=6)=

22.594, p<0.01), (tabela 79 i 80). Druga diskriminativna funkcija nije statistički značajno

razlikovala grupe studenata sa različitim materijalnim statusom.


103


Funkcija 1

Konformizam .761*

Originalnost -.450*

Efikasnost .112


ispodprosečan .133

prosečan -.012

iznadprosečan -.474


Uspešnost ove dve funkcije u klasifikaciji ispitanika je iznosila 33.3%, a podjednako uspešno su klasifikovani studenti svih kategorija.

Tip fakulteta


studenata različitih tipova fakulteta koji pripadaju različitim naučnim poljima u skorovima na

dimenzijama upitnika KAI.




1 .018 87.6 .134 .979 20.808 6 .002

2 .003a 12.4 .051 .997 2.596 2 .273

Prva diskriminativna funkcija je pokazala da studenti koji pripadaju društveno-humanističkom

naučnom polju u odnosu na studente ostalih fakulteta koji pripadaju tehničko-tehnološkom

naučnom polju imaju veći skor na dimenzijama Originalnost i Konformizam (ΛW=.979, χ2

(df=6)= 20.808, p<0.01). Druga diskriminativna funkcija nije značajno razlikovala studente

različitih fakulteta (ΛW=.997, χ2 (df=2)= 2.596, p>0.05).


104


Funkcija 1

Originalnost .816*

Konformizam .627*

Efikasnost .250


Tehničko-tehnološko naučno polje .039

Društveno-humanističko naučno polje (PMF,PEF,DIF) .050

Društveno-humanističko naučno polje (Ekonomski) -.423


Uspešnost ove dve funkcije u klasifikaciji ispitanika je iznosila 34,3%, a najbolje su

klasifikovani studenti ekonomskih nauka.

Godina studija

Kanoničkom diskriminativnom analizom nisu utvrđene razlike između studenata na različitim

godinama studija na dimenzijama upitnika KAI, (tabela 83).




1 .007 55.1 .083 .988 12.481 15 .642

2 .005 42.5 .073 .994 5.602 8 .692

3 .000 2.4 .017 1.000 .297 3 .961

Pohađanje predmeta iz oblasti preduzetništva



skorovima na dimenzijama upitnika KAI.


105




1 .015 100.0 .120 .986 14.514 3 .002

Diskriminativna analiza je pokazala da se ove grupe značajno razlikuju. Studenti koji su

pohađali predmet iz oblasti preduzetništva imali su veći skor na dimenzijama Originalnost i

Efikasnost u odnosu na studente koji nisu pohađali predmete iz oblasti preduzetništva

(ΛW=.905, χ2 (df=6)= 100.031, p<0.01), (tabele 84 i 85).


Funkcija

Originalnost .997*

Efikasnost .461*

Konformizam .163





Uspešnost ove funkcije u klasifikaciji ispitanika je iznosila 55%.

Preduzetnička orijentisanost fakulteta



upitnika KAI.




1 .011 100.0 .103 .989 10.698 3 .013


imaju veći skor na Efikasnosti i Konformizmu (ΛW=.989, χ2 (df=3)= 10.698, p<0.05), (tabele

86 i 87).


106


Funkcija

Efikasnost .936*

Konformizam .413*

Originalnost .127





Najveće su razlike bile u Efikasnosti. Uspešnost ove funkcije u klasifikaciji ispitanika je

iznosila 52,7%.

Bavljenje preduzetništvom u porodici




KAI.


funkcija Λ % obuhvata varijanse

Rc ΛW χ2 df P

1 .033 100.0 .180 .968 33.000 3 .000

Studenti kojima se neko od članova porodice bavi ili bavio preduzetništvom imaju veće

skorove na Originalnosti, a manje na Konformizmu (ΛW=.968, χ2 (df=3)= 33.000, p<0.01),

(tabele 88 i 89).


Funkcija

Originalnost .646*

Konformizam -.578*

Efikasnost -.001



niko od članova porodice se nije bavio preduzetništvom -.141




107

Sektor u kojem osoba želi graditi karijeru



dimenzijama upitnika KAI.


funkcija Λ % obuhvata varijanse

Rc ΛW χ2 df P

1 .020 91.2 .139 .979 21.498 6 .001

2 .002 8.8 .044 .998 1.905 2 .386

Studenti koji bi želeli da se uključe u državni sektor u odnosu na one koji žele da karijeru

razviju u sopstvenom preduzetništvu imaju veće skorove na sledećim dimenzijama

Efikasnost i Konformizam, a manje na Originalnosti (ΛW=.979, χ2 (df=6)= 21.498, p<0.01),

(tabele 90 i 91). Druga diskriminativna funkcija nije statistički značajno razlikovala grupe

studenata.


Funkcija 1

Efikasnost .630*

Originalnost -.484*

Konformizam .376*


državni sektor .198

privatni sektor .040

sopstveno preduzetništvo -.153


Uspešnost ove dve funkcije u klasifikaciji ispitanika je iznosila 40%, a najlošije su

klasifikovani studenti koji žele nastaviti karijeru u privatnom sektoru.

Korelacija između dimenzija modela SPP i UPS

Utvrđeno je da postoji povezanost između svih dimenzija modela, (tabela 92). Ovo može biti

posledica i velikog uzorka. Najbolje je interpretirati najviše korelacije. S obzirom da se oba


108

modela bave karakteristikama preduzetnika ova analiza može poslužiti da se utvrdi koje su

dimenzije najsličnije.

Tabela 92. Vrednosti Pirsonovih korelacija i njima pripadajućih nivoa značajnosti

Inte

lektu

aln

e

sp

oso

bn

osti

Sa

mo

po

uzd

an

je

Mo

tivacija

So

cija

lni o

dn

osi

Ko

nstitu

cija

Em

ocio

na

lnost

Otv

ore

no

st

Org

an

iza

cijs

ke

sp

oso

bn

osti


r .234** .190** .169** .225** .123** .035 .415** .190**

p .000 .000 .000 .000 .000 .269 .000 .000

Usmerenost na postignuće i

prihvatanje izazova

r .418** .339** .468** .400** .315** .192** .455** .382**

p .000 .000 .000 .000 .000 .000 .000 .000


r .474** .357** .505** .449** .364** .265** .383** .387**

p .000 .000 .000 .000 .000 .000 .000 .000


r .344** .373** .353** .455** .298** .176** .316** .255**

p .000 .000 .000 .000 .000 .000 .000 .000

Pozitivni stavovi o preduzetnicima i

zainteresovanost za preduzetništvo

r .224** .169** .221** .196** .103** .123** .205** .222**

p .000 .000 .000 .000 .001 .000 .000 .000

Znanje r .135** .198** .152** .209** .119** .076* .151** .227**

p .000 .000 .000 .000 .000 .016 .000 .000

Napomena Vrednost koeficijenta pouzdanosti je određena dvosmernim testiranjem značajnosti koeficijenta r korišćenjem t testa Legenda *statistički značajan koeficijent korekacije na nivou značajnosti 0.05 **statistički značajan koeficijent korekacije na nivou značajnosti 0.01

Na primer skor na dimenziji Nekonvencionalnost i kreativnost (UPS) najviše je povezan

(r=.415) sa dimenzijom Otvorenosti (SPP). Ova jačina povezanosti se može kategorisati kao

stvarno značajna povezanost.


109

11. Diskusija rezultata

Jedan od ciljeva ovog rada predstavljalo je ispitivanje odnosa izmedju osnovnih dimenzija

Kirtonovog modela (Kirton, 1976, 1998, 2003), sa jedne strane, sa dimenzijama razvijenosti

preduzetničkih potencijala studenske populacije, sa druge, a sa krajnjom svrhom

rasvetljavanja kompleksnog odnosa individualnih osobina i činilaca koji doprinose i koji su

jedan od važnih preduslova za bavljenje preduzetništvom kod mladih. U skladu sa

Kirtonovim teorijskim modelom (Kirton, 1976), konceptulanim pretpostavkama koje određuju

sklop individualnih karakteristika koje se nalaze u osnovi preduzetničkog potencijala (Isaksen

& Puccio, 1988; Gurel, Altinay, & Daniele, 2010; Gurol & Atsan, 2006), kao i sa nalazima

prethodnih studija koje se se bavile individualnim karakteristikama koje predisponiraju mlade

osobe za sklonost ka preduzetničkim zanimanjima (Yan, 2010; Rauch, & Frese, 2000),

osnovna pretpostvka je bila da su tri bazične dimenzije KAI modela - Orginalnost,

Konformizam i Efikasnost statistički značajno povezane sa dimenzijama razvijenosti

preduzetničkih potencijala kod studenata. Sprovedeno istraživanje je potvrdilo polaznu

istraživačku pretpostavku, pokazavši da postoje različiti obrasci povezanosti između

Kirtonovih dimenzija Originalnosti, Konformizma i Efikasnosti i ispitivanih dimenzija

preduzetničkog potencijala, u okviru UPS i SPP modela preduzetničkih dimenzija.

Rezultati kanoničke korelacione analize ukazuju na postojanje tri značajna obrasca

povezanosti između ispitivanih dimenzija KAI modela i dimenzija UPS modela, pa se tako

pokazalo da osobe koje su imale veći skor na Originalnosti i Efikasnosti, imaju i veći skor na

svim dimenzijama UPS modela, a posebno na Usmerenosti na postignuće i prihvatanje

izazova, Nekonvencionalnosti i kreativnosti i Preduzetničkoj samoefikasnosti. Uzevši u obzir

karakteristike osoba koje postižu visoke skorove na dimenzijama Originalnosti i Efikasnosti

KAI modela, ovakav nalaz je očekivan. On govori o tome da osobe sklone da kreiraju veći

broj novih ideja i nestandardnih rešenja, koja sa sobom često mogu nositi i izvesnu dozu

rizika, te su takođe sklone da napreduju brzo ka rešenju problema, ne obraćajući preteranu

pažnju na sitne detalje, već krupnim koracima idu ka svom krajnjem cilju, istovremeno u

velikoj meri poseduju individualne karakteristike koje čine bazu preduzetničkog potencijala, a

naročito su usmerene ka postignuću i rado prihvataju izazove različite vrste, nisu sklone kao

ustaljenoj rutini, nekonvencionalne su i kreativne u pristupu različitim životnim situacijama, te

imaju razvijen osećaj preduzetničke samoefikasnosti, što je u skladu sa njihovom

preduzimljivom prirodom i opštom usmerenošću ka realizaciji postavljenih ciljeva. Ovakvo

direktno i proaktivno nastojanje, sklonost kao brzim rešenjima i odstupanje od postojećih

šema i ustaljenih pravila dovodi do osećaja da samostalno vladaju situacijom, a njihov osećaj

uspešnosti dodatno potkrepljuje prvobitna nastojanja i proaktivan pristup, što su sve


110

karakteristike bitne za bavljenje preduzetništvom (Yan, 2010; Engl, Mah & Sadri, 1997;

Jaskyte & Kisieliene 2006; Seibert & Hills, 2005; Wilson, Kickul & Marlino, 2007).

Drugi obrazac povezanosti govori o tome da mlade osobe koje poseduju razvijenije sve

karakteristike KAI modela, a posebno Efikasnost i Konformizam, postižu i više rezultate na

dimenzijama preduzetničkog potencijala - Preduzetničkoj samoefikasnosti i Asertivnosti i

komunikativnosti, a manje na Nekonvencionalnosti i Kreativnosti. Ovakav obrazac

povezanosti nam ukazuje da će visok doživljaj preduzetničke samoefikasnosti, te sklonosti

da na primeren način iznesu sopstveno mišljenje i zastupaju lične potrebe i sopstvene

stavove u komunikaciji sa okolinom, imati mladi koji su skloni da efikasno pristupaju

dužnostima i postavljenim ciljevima, ne obraćajući u velikoj meri na detalje, ali u većoj meri u

granicama postavljenih obrazaca i opšteprihvaćenih normi i pravila, a manje odstupajući od

ustaljenih normi i očekivanja okoline. Za bavljenje preduzetništvom, pored originalnosti i

sklonosti kreativnim rešenjima, izuzetno je značajno imati i određenu dozu osetljivosti za

samu sredinu, razumeti očekivanja i zahteve okoline, biti sklon, uskladiti svoje poruke sa

očekivanjima sredine, kao i izneti i realizovati sopstvena nastojanja na društveno prihvatljiv

način, o čemu govore nalazi sprovedenih istraživanja (Jaskyte & Kisieliene, 2006; Mayer,

1999; Miron-Spektor et al. ,2011; Edmondson, 1999). Svaka konkurentnost zahteva i izvesnu

dozu obazrivosti i usklađenosti sopstvenih nastojanja sa postojećim okvirima, ustaljenim

obrascima profesije, etičkim i zakonskim okvirima i sl., te je ovaj sklop individualnih

karakteristika takođe veoma značajan za bavljenje preduzetništvom (Mayer, 1999; Miron-

Spektor et al.,2011; Edmondson, 1999).

Treći obrazac osobina govori da studenti koji ostvaruju više rezultate na Konformizmu i

manje na Efikasnosti imaju više rezultate na Znanju, a manje Pozitivne stavove o

preduzetnicima i zainteresovanost za preduzetništvo, kao i manju Usmerenost na postignuće

i Prihvatanje izazova. Ovaj obrazac zapravo govori o karakteristikama koje odlikuju mlade

koji nemaju razvijen preduzetnički potencijal, odnosno, nisu skloni ka bavljenju

preduzetništvom. Ovakve osobe su sklone ka prihvatanju opštih pravila grupe, ustaljenih

obrazaca ponašanja i očekivanih normi društvene sredine, a u pristupanju zadacima su

sistematične, detaljne i dosledne, vode računa o svim sitnim pojedinostima i analitične su u

procesu rešavanja problema, za šta su spremne da ulože veliki trud, što sve predstavlja

jedan dugotrajan proces, dok su istovremeno daleko manje usmerene na brzu realizaciju

ciljeva i naglo i brzo postupanje, bez detaljnog promišljanja. Ovakve osobe su dobro

informisane o različitim stvarima, imaju široko teoretsko znanje, ali nisu usmerene direktno

ka brzom postignuću i prihvatanju različitih izazova. One vole da rade u okviru poznatih

okvira i ustaljenih pravila, konzervativnije su naravi i nisu sklone preuzimanju bilo kakvih

rizika. Kao što je i ovo istraživanje pokazalo, u skladu sa svojom opštom prirodom, one nisu


111

ni zainteresovane za bavljenje preduzetništvom, niti imaju pozitivno mišljenje o

preduzetnicima, iako imaju izvesno znanje o tome, a o ovakvom sklopu karakteristika

svedoče i nalazi drugih studija (Peterson & Pang, 2006; Mayer, 1999; Engl, Mah & Sadri,

1997). Upravo ovakve individue predstavljaju onaj potencijal društva kod koga je potrebno

dodatno raditi na podsticanju preduzetničkog potencijala, kako bi njihovo bogato znanje,

veštine, sklonost ka planiranju i sistematičnost, što su takođe značajne karakteristike za

bavljenje preduzetništvom, bili usmereni u pravcu podsticanja razvoja i kasnije realizacije

preduzetničkih kapaciteta (Peterson & Pang, 2006; Mayer, 1999; Engl, Mah & Sadri, 1997).


modela i dimenzija SPP modela. U okviru prvog obrasca se pokazalo da osobe koje su imale

viši rezultat na Originalnosti i Efikasnosti, imaju i veći skor na svim dimenzijama SPP modela,

a naročito na Motivaciji, Intelektualnim sposobnostima i Socijalnim odnosima. Ovaj obrazac

govori o tome da su kreativne osobe, sklone preuzimanju rizika i traganju za novim rešenjima

i brzom napredovanju ka ciljevima, sa proaktivnim pristupom, istovremeno poseduju sklop

poželjnih preduzetničkih osobina - razvijenu motivaciju, odnosno, sklonost ka preuzimanju

inicijative, usmerenost na radne zadatke i ambicioznost, marljivost, upornost i istrajnost u

ostvarenju ciljeva, zatim opažene odgovarajuće intelektualne kapacitete, kao što su

snalažljivost u različitim situacijama, sposobnost samostalnog rešavanja problema i

sposobnost samostalnog donošenja važnih odluka, kao i sposobnost za uspostavljanje

odgovarajućih socijalnih odnosa, u kojima mogu da se ponašaju kao lideri, sa

samopouzdanjem u pristupu, ali i da istovremeno umeju da iznesu sopstvene potrebe na

primeren način i da se u društvenom okruženju aktivno zalažu za svoje ideje i ciljeve, ali uz

dozu prilagodljivosti, fleksibiilnosti, uz uvažavanje pravila timskog rada, što potvrđuju i druga

istraživanja koja su se bavila odnosom preduzetničkih dimenzija (Cromie, 2000; Chavez-

Eakl, Lara & Cruz-Fuentes, 2006; Helson & Pals,2000; Frese & Fay, 2001; Jaskyte &

Kisieliene, 2006). Upravo ovakav sklop preduzetničkih karakteristika predstavlja jedan ideal

kome u što većoj meri treba težiti, te nastojati da se podstakne i razvije kod onih mladih koji

ne poseduju u dovoljnoj meri ovakve karakteristike (Hutchinson & Skinner, 2007).

Drugi obrazac govori da mlade osobe koje ostvaruju više rezultate na Efikasnosti i

Konformizmu imaju veći skor na Motivaciji, a manji na Otvorenosti. Ovakav nalaz upućuje na

to da su mlade osobe sklone ka brzom napredovanju i efikasnoj realizaciji ciljeva, ali u sklopu

postojećih i ustaljenih obrazaca i pravila, zapravo veoma motivisane, istrajne i posvećene

realizaciji ciljeva, ali da im istovremeno nedostaje određen nivo sklonosti ka preuzimanju

rizika i izlasku iz postojećih granica i okvira. Kada je reč o kontekstu preduzetničkog

potencijala i sklonosti ka bavljenju preduzetništvom, ovakav sklop je koristan u značajnoj

meri i predstavlja određenu razvnotežu i stabilnost u postupcima i poželjan je u situacijama


112

koje su same po sebi predvidive, te ne predstavljaju izazov i zahtev za prilagođavanjem na

nove okolnosti (Miron-Spektoret al., 2011, Edmondson, 1999). Međutim, bavljenje

preduzetništvom često je veoma izazovan proces, pa i sama odluka za bavljenje istima

podrazumeva određenu dozu preuzimanja rizika, te je kod ove kategorije mladih nužno

razvijati otvorenost za nove situacije i smelost za izlaženje iz postojećih okvira, kako bi

unapredili i sopstvene potencijale, ali i okruženje u kome se nalaze (Gurel, Altinay, &

Daniele, 2010; Gurol & Atsan, 2006; Zani, Ahmad, & Zakaria, 2016).

Treći izdvojeni obrazac povezanosti govori da mlade individue koje su sklonije Konformizmu,

postižu istovremeno i više rezultate na dimenzijama Emocionalnosti, Socijalnim odnosima i

Konstituciji. Dakle, osobe koje prihvataju pravila sredine i nastoje da se uklope u postojeće

društvene obrasce i opšteprihvaćena načela, imaće bolje razvijene određene karakterisitke

koje su deo preduzetničkog potencijala, a odnose se na razvijenu emocionalnu stabilnost,

sposobnost samokontrole i dobru kontrolu afekata, biće otpornije na delovanje stresnih

iskustava i optimistične u pogledu realizacije ciljeva i budućih očekivanja. Njihova stabilna

narav i priroda koja teži ka poznatom i očekivanom, te poštovanju važećih i prihvaćenih

principa i pravila, doprinosi i tome da se osećaju sigurnije, da lakše podnose stresna iskustva

i da optimistično gledaju na dešavanja (Hutchinson & Skinner, 2007). Ovakve osobe su

sigurnije i u socijalnim odnosima, u stanju su da preuzmu vođstvo kada je to potrebno, ali i

da istovremeno svoje ciljeve zastupaju na društveno prihvatljiv i primeren način, uz

uvažavanje potreba i očekivanja drugih. Kada je reč o konstitutivnim karakteristikama, to su

snažne, energične individue, u dobroj fizičkoj formi i izdržljive, što su sve preduslovi koji se

dovode u vezu sa preduzetničkim potencijalom (Carland et al. 1984). Prema tome, uočava

se da je pored otvorenosti i skonosti riziku, koja se tradicionalno povezuje sa poželjnim

osobinama preduzetničkog potencijala (Gurel, Altinay, & Daniele, 2010; Gurol & Atsan,

2006), za bavljenje preduzetništvom izuzetno bitan opšti sklad individualnih kapaciteta, koji

podrazumeva i snažnu tendenciju ka uvažavanju sredinskih normi i poštovanju pravila

društvene sredine, te delovanje u okvirima koje takve opšteprihvaćene norme i vrednosti

nalažu, o čemu govore i nalazi drugih studija (Miron-Spektor et al. , 2011, Edmondson,

1999).

Važan cilj ovog istraživanja predstavljalo je ispitivanje postojanja razlika između studenata

koji se svrstavaju u kategoriju adaptora Kirtonovog modela KAI i studenata inovatora prema

Kirtonovom modelu KAI (Kirton, 1976, 1998, 2003), a s obzirom na ispitivane dimenzije

preduzetničkog potencijala, kako bi se što eksplicitnije utvrdile razlike u ličnim

karakteristikama mladih koji su predisponirani za bavljenje preduzetništvom i onih koji to

nisu. Na temelju pretpostavki Kirtonovog teorijskog modela (Kirton, 1998), koncepata koji

određuju sklop individualnih karakteristika koje se nalaze u osnovi preduzetničkog


113

potencijala (Luthje & Franke, 2003; Wang & Wong, 2004; Lee, Chang & Lim, 2005), kao i u

skladu sa nalazima prethodnih istraživanja koja su se bavila individualnim osobinama koje

karakterišu mlade sklone ka bavljenju preduzetničkim zanimanjima i one koji nemaju u

dovoljnoj meri razvijene individualne potencijale za bavljenje preduzetništvom (Gürol &

Atsan, 2006), izvedena je osnovna hipoteza da se studenti inovatori značajno razlikuju od

studenata adaptora prema Kirtonovom modelu, a u pogledu ispitivanih dimenzija

preduzetničkog potencijala, odnosno da studenti koji se pokažu kao inovatori na KAI skali

imaju razvijeniji preduzetnički potencijal od adaptora. Nalazi ovog istraživanja potvrdili su

polaznu istraživačku pretpostavku, pokazavši da se mladi inovatori i adaptori značajno

razlikuju prema ispitivanim dimenzijama UPS i SPP modela preduzetničkog potencijala, te da

mladi inovatori imaju razvijeniji preduzetnički potencijal od adaptora.

Kanonička diskriminativna analiza pokazala je da mladi inovatori - pretežno originalne osobe,

imaju u odnosu na dominantne adaptore - konformiste veći skor na svim dimenzijama UPS

modela, a naročito na Nekonvencionalnosti i Kreativnosti i Usmerenosti na postignuće i

Prihvatanje izazova. Ovakav nalaz govori da su mlade osobe koje imaju inovativan pristup

rešavanju problema i sklone su ka traganju za većim brojem kreativnih i originalnih rešenja

imaju razvijeniji preduzetnički potencijal od adaptora, koji su pretežno skloni traganju za

rešenjima u okviru poznatih mogućnosti i prihvatanju postojećih principa i pravila. Inovatori

su u odnosu na adaptore nekonvencijalnije i kreativnije prirode, skloni su ka odstupanju od

ustaljenih šema i pravila i tragaju za novim obrascima i načinima prevadavanja teškoća, što

su sve osobine koje čine osnovu preduzetničkog potencijala i koje je potrebno u što većoj

meri razvijati kod mladih ukoliko želimo da podstaknemo njihove sklonosti ka bavljenju

preduzetništvom (Ee, Seng & Kwang, 2007; Marcati, Guido & Peluso, 2008). Pored toga, za

razliku od adaptora, mladi inovatori su generalno ambiciozniji, u većoj meri su usmereni na

ostvarivanje ciljeva i postignuća u različitim sferama, što ih takođe predisponira za uspešnije

bavljenje preduzetničkim zanimanjima (Marcati, Guido, & Peluso, 2008; Cromie, 2000).

Inovatori su u većoj meri od adaptora skloni ka prihvatanju različitih izazova od adaptora, koji

teže predvidivim i poznatim situacijama, a s obzirom da bavljenje preduzetništvom uvek

podrazumeva i izvesnu dozu neizvesnosti i prihvatanja i preuzimanje rizika različite vrste,

utoliko su inovatori i u tom smislu u većoj meri predisponirani za uspešno bavljenje

preduzetičkim zanimanjima (Marcati, Guido & Peluso, 2008). Prema tome, ukoliko želimo

razvijati preduzetnički potencijal kod studentske populacije, potrebno je od najranijih dana

kod dece i mladih kroz edukativne sadržaje i različite nastavne metode razvijati inovativnost,

kreativan pristup rešavanju problema, sklonost ka traganju za originalnim idejama i

jedinstvenim rešanjima, kao i usmerenost ka postignuću i prihvatanje različitih izazova u


114

kojima na više načina mogu da iskažu i razviju svoje potencijale (Schumpeter, 1935; Gürol &

Atsan, 2006).

Takođe, rezultati su pokazali da inovatori - dominantno efikasne osobe, u odnosu na

adaptore imaju više skorove na Usmerenosti na postignuće i Prihvatanje izazova i

Preduzetničkoj samoefikasnosti, a manje na Znanju. Ovo govori o tome da inovatori kao

individue koje teže ka kreativnom, brzom i efikasnom rešavanju problema, uz produkovanje

većeg broja ideja i rešenja u kratkom vremenskom intervalu, ali bez preteranog detaljisanja,

sistematičnosti i dubinske analitičnosti, usmerenije na ostvarivanje postignuća, viših ambicija,

sklone prihvatanju izazovnih situacija, te imaju viši stepen preduzetničke samoefikasnosti, no

nešto niži nivo znanja o preduzetništvu. Inovativni pristup i brzina donošenja odluka, efikasan

i brz način traganja za rešenjima doprinose, bez nepotrebnog gubljenja vremena i preteranog

udubljivanja u sve detalje i ekspeditivnijem stavu i osećaju uspešnosti u rešavanju različitih

problemskih situacija i samoefikasnosti u postavljanju i realizaciji ciljeva, što su izuzetno

važne karakteristike značajne za uspešno bavljenje preduzetništvom, i u tom smislu su

inovatori u prednosti u odnosu na adaptore. Ovo je očekivan rezultat i u skladu je sa

nalazima prethodnih studija koje su se bavile odlikama inovatora u okvirima KAI modela

(Goldsmith & Kerr, 1991; Rosenfeld, Winger-Bearskin, Marcic, & Braun, 1993; Johnson,

Danis, & Dollinger, 2008), i karakteristikama preduzetničkog potencijala (Luthje & Franke,

2003; Wang & Wong, 2004; Lee, Chang & Lim, 2005). Jedino kada je reč o znanju o

preduzetništvu kao dimenziji preduzetničkog potencijala, adaptori su u izvesnoj prednosti, što

nije u potpunosti očekivan nalaz, ali se može objasniti njihovom sistematičnošću i

analitičnošću i detaljnom pristupu informacijama, za razliku od inovatora koji su neretko

površni u traganju za informacijama različite prirode, pa tako i kada je reč o ovom domenu

(Stun, 2009; Johnson, Danis, & Dollinger, 2008). Upravo je ovakav nalaz indikativan i

ukazuje na to da je posebno kod inovatora i mladih sa razvijenijim preduzetničkim

potencijalom potrebno dodatno raditi na domenu informisanosti i prenošenju različitih znanja

koja će ih ohrabriti i omogućiti uspešnije bavljenje preduzetništvom.

Kada je reč o razlikama između adaptora i inovatora, u kontekstu SPP modela

preduzetničkog potencijala, kanonička diskriminativna analiza je pokazala da pretežno

originalne osobe imaju u odnosu na dominantne adaptore - konformiste veći skor na

dimenzijama Otvorenost, Intelektualne sposobnosti, Samopouzdanje, Socijalni odnosi,

Motivacija, Organizacijske sposobnosti i Konstitucija, u okviru SPP modela preduzetničkog

potencijala. Ovakav nalaz je u potpunosti očekivan i odgovara prethodnim istraživanjima koja

su se bavila činiocima razvoja i osobinama preduzetničkog potencijala kod mladih (Jablokow

& Booth, 2006; Johnson, Danis, & Dollinger, 2008). Mladi inovatori su otvorene naravi i skloni

ka novim, originalnim idejama i kreativnim rešenjima, za razliku od adaptora koji su usmereni

http://www.emeraldinsight.com/author/G%C3%BCrol%2C+Yonca




115

na poznato i predvidivo (Johnson, Danis, & Dollinger, 2008). Inovatori imaju u većoj meri

razvijene intelektualne kapacitete potrebne za bavljenje preduzetništvom, kao što su dobra

snalažljivost u izazovnim i nepredvidivim okolnostima, nezavisnost u odlučivanju i

sposobnost samostalnog rešavanja problema, što je u skladu sa njihovom inovativnom i

kreativnom prirodom, koja dolazi do izražaja u traganju za većim brojem rešanja, odstupanju

od ustaljenih normi i očekivanja, kao i odvažnošću i sklonošću preuzimanja rizika kada je

neophodno (Jablokow & Booth, 2006). Inovatori su i višeg samopouzdanja i uspešniji u

socijalnim kontaktima u odnosu na adaptore, što je opet očekivano s obzirom na njihovu

bazičnu sigurnost i sklonost da se uspešno nose za različitim izazovima i traganju za

pomeranjem postojećih granica i novim obrascima u različitim situacijama, dok su adaptori u

izvesnoj meri nesigurniji, usmereni na poznato, postojeće i zatvoreniji u socijalnim

kontaktima (Johnson, Danis, & Dollinger, 2008).

Inovatori su daleko motivisaniji za bavljenje preduzetništvom, u kome dolaze do izražaja

njihove originalne ideje i kreativna rešenja, oni imaju i razvijenije organizacione sposobnosti -

nemaju problem da preuzmu vođstvo u organizaciji i odlučivanju, s obzorim na sklonost ka

novim pristupima i originalnim predlozima, kao i konstituciju koja ih predisponira za bavljenje

preduzetništvom, što je takođe očekivan nalaz koji potvrđuje njihovu opštu predisponiranost i

potencijal za bavljenje preduzetništvom (Cromie, 2000; Ee, Seng & Kwang, 2007), za razliku

od adaptora koji, kako se pokazalo u ovom istraživanju, nemaju razvijenu motivaciju za

bavljenje preduzetništvom, niti odgovarajuće organizacione kapacitete, ni konstitucione

karakteristike, što je opet očekivano kada se uzme u obzir da oni obično nisu nosioci ideja i

organizacije, već su skloni ka tome da budu izvršioci dužnosti u okviru postojećih principa i

ograničenja, koji uvažavaju autoritete, poštuju pravila, ustaljene obrasce norme i ponašanja,

kao i očekivanja okoline (Ee, Seng & Kwang, 2007; Jablokow & Booth, 2006).

Pored toga, mladi inovatori - dominantno efikasne osobe, u odnosu na adaptore imaju više

skorove na Motivaciji i Organizacijskim sposobnostima. Ekspeditivnost i ekspanzivnost

inovatora, sklonost ka brzom delovanju i efikasnom rešavanju problema u vezi su sa

izraženijim motivacionim faktorom za bavljenje preduzetništvom kod mladih inovatora,

odnosno, sklonosti ka preuzimanju rizika i inicijative, ambicioznosti i usmerenosti na

postizanje uspeha, nepokolebljivosti i istrajnosti u realizaciji postavljenih ciljeva, što je takođe

očekivan nalaz i u skladu sa nalazima prethodnih studija koje su se bavile odlikama

preduzetničkog potencijala (Thomas & Muller, 2005; Gürol & Atsan, 2006; Johnson, Danis, &

Dollinger, 2008).

Ovakve mlade osobe, nasuprot adaptorima, imaju u sklopu svoje efikasne i ekspeditivne

prirode i razvijenije organizacione sposobnosti, te su sklone ka tome da budu na čelu timova


116

i preuzmu vođstvo u postavljanju ciljeva u grupi i organizovanju i nadziranju realizacije

različitih zadataka i aktivnosti, što su opet karakteristike koje su poželjne za bavljenje

preduzetničkim zanimanjima, a koje je potrebno različitim edukativnim programima podsticati

i razvijati kod dece i mladih (Hult, Hurley, & Knight, 2004; Ee, Seng & Kwang, 2007; Li

Yuetao, 2010).

Uloga obrazovanja je od nesumnjivog značaja za razvoj preduzetničkih potencijala mlade

populacije, međutim, pojedini obrazovni činioci se u praksi u značajnoj meri zanemaruju i

stiče se utisak da im se ne poklanja dovoljno pažnje u planiranju i realizaciji savremenih

obrazovnih strategija u zemljama razvoja (GEM, 2010; Jun et al., 2003; S. Wu & L. Wu,

2008). Osnovni cilj ovog rada predstavljalo je ispitivanje delovanja različitih obrazovnih

činilaca na razvijenost preduzetničkog potencijala kod studentske populacije. U skladu sa

teorijskim pretpostavkama koje određuju sklop individualnih karakteristika koje se nalaze u

osnovi preduzetničkog potencijala (Carland et al., 1984; Curral et al., 2015; Gerry et al.,

2008; Hoffman et al., 1998; Schumpeter, 1934), kao i sa nalazima prethodnih studija koje su

se bavile obrazovnim činiocima koji doprinose razvoju individualnih karakteristika koje

predisponiraju mlade osobe za bavljenje preduzetničkim zanimanjima (Ernst & Young, 2012;

O’Shea et al., 2005; Papayannakis et al., 2008), osnovna pretpostavka je bila da se studenti

koji se obrazuju na različitim fakultetima, te pripadaju različitim obrazovnim profilima, zatim

studenti koji su se u svom dosadašnjem školovanju obrazovali za preduzetništvo, odnosno

pohađali predmete iz oblasti preduzetništva, kao i studenti koji potiču sa fakulteta koji su po

svojoj prirodi preduzetnički orijentisani ili pak onih koji suštinski ne poseduju takvo

usmerenje, međusobno razlikuju po nivou razvijenosti preduzetničkog potencijala, odnosno,

prema izraženosti preduzetničkih karakteristika u okviru UPS i SPP modela preduzetničkih

dimenzija.

Istraživanjem je potvrđena polazna pretpostavka i utvrđeno je da studenti koji potiču sa

različitih fakulteta imaju različito razvijen preduzetnički potencijal, te da mladi koji dolaze sa

tradicionalno preduzetnički orijentisanih fakulteta i oni koji su u okviru svog formalnog

obrazovanja pohađali predmete iz oblasti preduzetništva imaju i razvijeniji preduzetnički

potencijal od svojih vršnjaka koji pripadaju drugim obrazovnim profilima i u prethodnom

obrazovanju nisu imali priliku da pohađaju nastavu iz domena preduzetništva. Ovakvi nalazi

govore u prilog značaja i važnosti obrazovanja za preduzetništvo, kako bi se podigli

preduzetnički potencijali i kapaciteti mlade populacije, ali i njihova potencijalna zapošljivost i

konkurentnost te unapredio ekonomski razvoj regije i razvoj tranzicionog društva u celini

(Frank & Luthje, 2003; GEM, 2010; Harper, 1991; Lee and Peterson, 2000; Wilson, 2005).


117

Kada je reč o efektima same vrste fakulteta i obrazovnog profila na razvijenost

preduzetničkih potencijala studentske populacije, kanoničkom diskriminativnom analizom je

utvrđeno postojanje razlika između studenata različitih tipova fakulteta u skorovima na

dimenzijama preduzetničkog potencijala modela UPS. Studenti ekonomskog fakulteta u

odnosu na studente ostalih fakulteta društveno-humanističkog naučnog polja obuhvaćenih

uzorkom imaju razvijenije dimenzije Pozitivni stavovi o preduzetnicima i Zainteresovanost za

preduzetništvo, Znanje i Usmerenost na postignuće i Prihvatanje izazova. Ovakav nalaz je

očekivan kada se uzme u obzir priroda obrazovanja za ekonomske profesije koje je

usmereno na prenošenje znanja i veština koje su u vezi sa bavljenjem preduzetništvom

(Frank & Luthje, 2004; Papayannakis et al., 2008; Wilson, 2005). Mladi koji upisuju

ekonomske fakultete imaju i od ranije razvijena i određena predznanja (stečena kroz

formalno obrazovanje ukoliko dolaze iz srednjih ekonomskih škola) i prethodna

interesovanja, koja su ih i opredelila za odabir ekonomskog fakulteta, a skloni su i

preuzimanju rizika i prihvatanju izazova, što je takođe jedna od potencijalnih osobina koja ih

je opredelila za odabir ekonomskog profila (Gerry et al., 2008; Van Praag & Versloot, 2007).

Sam fakultet kroz nastavne sadržaje i metode doprinosi daljem razvoju i unapređenju ovih

znanja, veština i interesovanja (Gerry et al., 2008; Krueger & Brazeal, 1994; Wilson, 2005.).

Studentima ostalih fakulteta društveno-humanističkog naučnog polja obuhvaćenih ovim

uzorkom nedostaju ove preduzetničke karakteristike, pre svega jer su se, s jedne strane i oni

u skladu sa svojim prethodnim osobinama i interesovanjima i opredelili za društvene

profesije koje nisu usmerene ka razvoju preduzetničkih potencijala, dok s druge strane, i kroz

svoje sadašnje obrazovanje koje nije preduzetnički usmereno ne rade na razvoju istih, što

otvara mogućnosti i prostor za unapređenje preduzetničkog potencijala i kod mladih sa

ostalih fakuklteta društveno-humanističkog naučnog polja osim ekonomskog, s obzirom na

aktuelnu dinamiku tržišta rada i mogućnost šireg sagledavanja mogućnosti za bavljenje

svojom profesijom (Bae et al., 2014; Fayolle, 2005; Papayannakis et al., 2008).

Takođe, studenti ekonomskog fakulteta u odnosu na studente koji pripadaju tehničko-

tehnološkom i prirodno-matematičkom naučnom polju imaju razvijenije dimenzije

Asertivnosti i Komunikativnosti, Preduzetničke samoefikasnosti, Usmerenosti na postignuće i

prihvatanje izazova i Nekonvencionalnosti i Kreativnosti. Dakle, i u odnosu na studente

prirodno-matematičkih i tehničko-tehnoloških nauka, studenti ekonomskog fakulteta su u

prednosti s obzirom na razvijenost preduzetničkih potencijala. Oni su komunikativniji,

spremni da se izbore za svoje potrebe, prava, stavove i mišljenje, u preduzetničkom smislu

imaju veći doživljaj uspešnosti i efikasnosti, usmereniji su na postignuća, skloni preuzimanju

rizika, nekonvencionalnijeg su pristupa i kraetivniji. S jedne strane, verovatno da ih njihova

prodorna i ekspanzivna priroda opredeljuje za ekonomska zanimanja, koja podrazumevaju


118

upravo preduzimljivost i sklonost preuzimanju rizika (Curral et al., 2015; Gerry et al., 2008;

Willson, 2005), dok su mladi koji se opredeljuju za fakultete koji pripadaju prirodno-

matematičkom i tehničko-tehnološkom polju mirnije prirode, sitematičniji, usmereni ka

ustaljenim i poznatim obrascima (Bell, 2011; Carland et al., 1984; Hoffman et al., 1998).

Ovakav nalaz govori da je i kod mladih koji se opredeljuju za prirodno-matematičke nauke i

tehničko-tehnološke nauke potrebno kroz formalno i neformalno obrazovanje razvijati

preduzetnički potencijal, pre svega usled uslova savremenog tržišta rada koje zahteva stalno

napredovanje, menjanje i postavlja nove izazove za sve profesije (Bae, 2014; Bell, 2011; S.

Wu & L. Wu, 2008)

Kanoničkom diskriminativnom analizom su utvrđene i razlike između studenata različitih

tipova fakulteta u dimenzijama modela preduzetničkog potencijala SPP. Studenti

ekonomskog fakulteta u odnosu na studente ostalih društveno-humanističkih fakulteta

obuhvaćenih uzorkom imaju manji skor na dimenzijama Organizacijske sposobnosti i

Intelektualne sposobnosti, a veći skor na Otvorenosti. Takođe, studenti ekonomskog

fakulteta u odnosu na studente koji pripadaju prirodno-matematičkom i tehničko-tehnološkom

naučnom polju imaju manji skor na dimenzijama Intelektualne sposobnosti, Socijalni odnosi,

Konstitucija, Otvorenost i Emocionalnost. Ovde rezultati nisu tako jednoznačni pa se tako vidi

i da studenti prirodno-matematičkih, društveno-humanističkih i tehničko-tehnoloških naučnih

polja ipak imaju razvijene određene preduzetničke potencijale, pa čak i razvijenije od onih

koji su se opredelili za ekonomske profesije. Oni poseduju razvijene određene intelektualne,

organizacione i socio-emocionalne preduzetničke kapacitete koji su čak i izraženiji nego kod

onih sa ekonomskih fakulteta, međutim, čini se da su prvenstveno njihova interesovanja

drugačija i otvorenost ka idejama usmerena u drugim pravcima, kao štu su umetnost, nauka i

dr., a ne preduzetništvo u užem smislu reči (Bae, 2014; Gerry et al., 2008; Hoffman et al.,

1998; S. Wu & L. Wu, 2008).

Kada se radi o efektima preduzetničkog obrazovanja, kanoničkom diskriminativnom analizom

su utvrđene razlike između studenata koji jesu i studenata koji nisu pohađali predmet iz

oblasti preduzetništva u skorovima na dimenzijama modela UPS. Ovde su rezultati jasni i

jednoznačni, te pokazuju da studenti koji su pohađali predmet iz oblasti preduzetništva u

odnosu na studente koji to nisu, imaju razvijenije sve dimenzije preduzetničkog potencijala

modela UPS. Najveće su razlike bile na Znanju i stavovima, a zatim na Usmerenosti na

postignuće i Prihvatanje izazova, Asertivnosti i komunikativnosti, Preduzetničkoj

samoefikasnosti i Nekonvencionalnosti i kreativnosti. Ovakav nalaz govori o nesumnjivom

značaju i ulozi preduzetničkog obrazovanja, koje ne doprinosi samo usvajanju znanja i

preduzetničkih veština individue, već dovodi i do razvoja celokupne ličnosti osobe – njenih

ideja, stavova, interesovanja, motivacije, socio-emocionalnih i komunikacionih kapaciteta koji


119

su nužni za uspešno bavljenje preduzetništvom (Martin et al., 2013; Peterman & Kennedy,

2003). Upravo takav rezultat daje preporuke i otvara smernice za uvođenje preduzetničkog

obrazovanja na različite nivoe školovanja (predškolsko obrazovanje, osnovna, srednja škola,

fakulteti) i u okvire različitih obrazovnih profila (gimnazije, srednje stručne škole, društveno-

humanističko, prirodne-matematičko, tehničko-tehnološko naučno polje i dr.), a ne isključivo

u okvire ekonomskih obrazovnih profila i usmerenja kao što su ekonomske stručne škole i

fakulteti (Kolvereid & Moen; 1997; Basu & Virick, 2008; Pittaway & Cope, 2007).

Kanoničkom diskriminativnom analizom su utvrđene i razlike između studenata koji jesu i

studenata koji nisu pohađali predmet iz oblasti preduzetništva prema izraženosti dimenzija

preduzetničkog potencijala modela SPP. Studenti koji su pohađali predmet iz oblasti

preduzetništva u odnosu na studente koji nisu, imali su razvijenije sve dimenzije modela

SPP, osim Emocionalnosti. Najveće su razlike bile u Organizacijskim sposobnostima,

Socijalnim odnosima, Motivaciji i Konstituciji, zatim na Otvorenosti, pa na Samopouzdanju i

na kraju na Intelektualnim sposobnostima. Dakle, i u okviru ovog modela je sasvim jasno

potvrđena uloga preduzetničkog obrazovanja u razvoju preduzetničkih kapaciteta kod

mladih, što preciznije govori o tome da preduzetničko obrazovanje doprinosi razvoju

intelektualnih i organizacionih sposobnosti, motivaciji za bavljenje preduzetništvom,

otvorenosti, razvoju socijalnih veština i samopouzdanju mladih, što su sve nužni preduslovi

za efikasno i uspešno bavljenje preduzetništvom (Basu & Virick, 2008; Martin et al., 2013;

Souitaris et al., 2007; Pittaway & Cope, 2007).

Prema tome, još jednom je pokazana uloga obrazovanja za preduzetništvo u razvoju

celokupne ličnosti mladih i podizanju njihovih opštih kapaciteta i potencijala za uspešno

bavljenje budućom profesijom koju odaberu, a koja ne mora nužno biti u okviru tradicionalno

preduzetničkih zanimanja (Bellottia et al., 2012; Graevenitz et al., 2010; Karimi et al., 2014).

Što se tiče uticaja preduzetničke orijentacije fakulteta, kanoničkom diskriminativnom

analizom su utvrđene razlike između studenata sa različitim odnosom fakulteta prema

preduzetništvu u izraženosti dimenzija modela UPS. Studenti čiji fakulteti su preduzetnički

orijentisani u odnosu na studente čiji fakulteti to nisu, imaju izraženije sve dimenzije modela

UPS, osim Nekonvencionalnosti i kreativnosti. Najveće su razlike u Pozitivnim stavovima o

preduzetnicima i zainteresovanosti za preduzetništvo, zatim na Preduzetničkoj

samoefikasnosti, Usmerenosti na postignuće i prihvatanje izazova, te na Znanju i

Asertivnosti i komunikativnosti.

Kanoničkom diskriminativnom analizom su potvrđene i razlike između studenata sa različitim

odnosom fakulteta prema preduzetništvu u izraženosti dimenzija modela SPP. Studenti čiji

fakulteti su preduzetnički orijentisani u odnosu na studente čiji fakulteti to nisu, imaju


120

razvijenije dimenzije Organizacijske sposobnosti, Motivacija, Intelektualne sposobnosti i

Konstitucija. Prema tome, na osnovu ovakvih rezultata može se uočiti da i sama

preduzetnička orijentisanost fakulteta i poklanjanje pažnje putem sadržaja i metoda razvoju

preduzetničkih kapaciteta studenata predstavlja značajan obrazovni činilac koji efikasno

doprinosi unapređenju najznačajnijih elemenata preduzetničkog potencijala mladih (Şeşen &

Pruett, 2014; Karimi et al., 2014; Luthje & Frank, 2002), posmatrano kroz dimenzije oba

modela, UPS i SPP. Preduzetnička orijentisanost fakulteta i podsticanje i unapređenje

obrazovanja za preduzetništvo u najširem smislu, a ne samo putem konkretnih nastavnih

predmeta, doprinosi razvoju intelektualnih i organizacionih sposobnosti, podizanju nivoa

znanja, motivacije i interesovanja za bavljenje preduzetništvom mladih, usmerenosti na

postignuće i prihvatanje izazova, doživljaju samoefikasnosti i očekivanju uspešnosti u

pogledu bavljenja preduzetništvom kod studenata, razvoju socijalnih i komunikacionih

veština kod mladih, što sve ukazuje na važnost podsticanja mladih i što veće otvorenosti za

preduzetništvo u najširem smislu, i to u okviru svih fakulteta, a ne samo onih koji su

tradicionalno ka tome usmereni poput fakulteta iz domena ekonomskih obrazovnih profila

(Bell, 2011; Eesley & Miller, 2012; Frank and Lüthje, 2004; O’Shea et al., 2005).

Na razvijenost preduzetničkih osobina i opšte sklonosti ka bavljenju preduzetništvom kod

mladih deluje veći broj unutrašnjih i spoljašnjih činilaca kao što su sposobnosti,

interesovanja, lične sklonosti i preferencije, ali i karakteristike uže i šire socijalne sredine u

kojima mladi odrastaju i formiraju svoje osobine, interesovanja, sklonosti i sl. (Fischer &

Nijkamp, 2009; Audretsch et al., 2002; Bandura, 1977; Bandura, 1993; Bandura, Barbanelli,

Capraro & Pastrelli, 2001). U okviru Bandurine teorije socijalnog učenja, ponašanje i

motivacija individue posmatraju se kao rezultat dinamičke interakcije tri grupe činilaca -

individualnih faktora (biološki, kognitivni i afektivni), faktora sredine i faktora ponašanja

(Bandura, 1977; Bandura, 1993; Bandura, Barbanelli, Capraro, & Pastrelli, 2001). U domenu

spremnosti za bavljenje preduzetništvom kod mladih, to bi značilo da je preduzetnički

potencijal studentske populacije pod uticajem njihovih ličnih sklonosti, interesovanja i

opredeljenja, ali da u značajnoj meri na razvijenost ovih potencijala deluju i sredinski činioci

kao što su odlike porodičnog okruženja u kome mladi odrastaju, karakteristike obrazovnog

sistema, potrebe i vrednosti šire socio-kulturne zajednice u kojoj se mladi razvijaju kao

individue i dr. (Brandstatter, 2011; Frazier & Niehm, 2006; Dunn & Holtz-Eakin, 2000;

Shittu, Ayodele, Dosunmu & Zainab, 2014; Altinaya, Madanoglub, Danielea, & Lashleya,

2012; Kirkwood, 2007; Chen & He, 2011; Carr & Sequeira, 2007). Upravo iz tog razloga,

osnovni cilj ovog rada jeste ispitivanje delovanja porodičnih činilaca kao značajne odrednice

u razvoju mladih sa jedne strane, i preferiranog sektora u kome žele graditi karijeru, sa


121

druge, na razvijenost preduzetničkog potencijala kod studenata izraženog u okviru UPS i

SPP modela preduzetničkih dimenzija.

Kada je reč o uticaju činilaca porodičnog konteksta na razvijenost dimenzija preduzetničkog

potencijala kod mladih, kanonička diskriminativna analiza je pokazala postojanje razlika

između studenata kojima se neko od članova porodice bavi ili bavio preduzetništvom i onih u

čijim porodicama se članovi nisu bavili preduzetničkim zanimanjima, u razvijenosti osobina

preduzetničkog potencijala, u okviru oba ispitivana modela – UPS i SSP. Ovakav nalaz je

očekivan i govori u prilog teorijama koje govore o značajnom delovanju sredinskih činilaca na

formiranje individualnih potencijala osobe (Bandura, 1993; Bandura et al., 2001), ali

odgovara i rezultatima prethodnih studija koje su pokazale značaj karakteristika porodice za

podsticanje razvoja preduzetničkih osobina i bavljenje preduzetništvom kod mladih (Shittu,

Ayodele, Dosunmu & Zainab, 2014; Altinaya, Madanoglub, Danielea, & Lashleya, 2012;

Kirkwood, 2007; Chen & He, 2011; Carr & Sequeira, 2007).

Nalazi ovog istraživanja su pokazali da studenti kojima se neko od članova porodice bavi ili

bavio preduzetništvom imaju razvijenije sve osobine preduzetničkog potencijala UPS

modela. Mladi kojima se neko od članova porodice bavi ili bavio preduzetništvom najviše su

se razlikovali od ostalih upravo po tome što imaju razvijene pozitivnije stavove o

preduzetnicima i veći stepen zainteresovanosti za preduzetništvo kao i više razvijene

osobine nekonvencionalnosti i kreativnosti. Dakle, jasno se uočava primer delovanja učenja

po modelu (Bandura, 1993), gde deca i mladi direktno opažanjem ponašanja članova svoje

porodice i sami razvijaju određena interesovanja i postepeno izgrađuju sistem sopstvenih

osobina, koje čine preduzetnički potencijal, a to su nekonvencionalnost i kreativnost u

pristupu rešavanju različitih situacija (Lee, Florida & Acs 2004; Kirkwood, 2007; Delmar &

Gunnarsson, 2000; Carr & Sequeira, 2006; Audretsch & Belitski; 2013). Sa jedne strane,

kroz porodične modele i interakcije mladi i sami razvijaju pozitivne stavove i interesovanja

prema bavljenju preduzetništvom, a sa druge, i vrlo značajne karakteristike za bavljenje

preduzetništvom, poput kreativnosti i nekonvencionalnosti, odnosno, spremnosti da se

preuzme izvesna doza rizika i uhvati u koštac sa novim izazovima, neočekivanim

situacijama, što su sve preduslovi za uspešno bavljenje preduzetništvom (Fillis & Rentschler,

2010; Yan, 2010; Tang & Tang, 2007; Popescu et al., 2016).

Kada je reč o vezi porodičnih faktora i osobina modela SPP, utvrđeno je da studenti čiji

članovi porodice imaju iskustvo sa preduzetništvom imaju razvijenije osobine u okviru

dimenzija Organizacijske sposobnosti, Socijalni odnosi, Otvorenost, Samopouzdanje,

Motivacija i Intelektualne sposobnosti modela SPP. Ovde se još jednom potvrđuje značaj

porodičnih karakteristika za razvijenost osobina koje su od suštinskog značaja za bavljenje


122

preduzetništvom i čine srž samog preduzetničkog potencijala. Istovremeno, ovo su

generalno poželjne osobine ličnosti i preduslov su za uspešno bavljenje većinom profesija,

pri čemu posebno dolaze do izražaja u okviru opredeljenja za bavljenje preduzetničkim

zanimanjima (Ismail et al, 2009; Zhao & Seibert, 2006).

Mladi čiji se roditelji bave preduzetništvom i sami će imati razvijenije organizacione i

intelektualne sposobnosti, biće otvoreniji za nove izazove, u socijalnim odnosima će imati

sigurniji nastup i umeće da se izbore za uvažavanje sopstvenih stavova, i biće motivisaniji i

istrajniji u realizaciji postavljenih ciljeva. Naime, roditelji svojim ličnim karakteristikama i

sopstvenim modelom ponašanja značajno oblikuju i ponašanje i osobine dece i mladih, a

takođe i direktnim putem potkrepljuju kod dece ona ponašanja koja i sami cene i smatraju

poželjnim kod dece i mladih (Bandura, 1993), te se na taj način kod dece i mladih čiji se

roditelji bave preduzetništvom učvršćuju upravo ove osobine koje i sami roditelji poseduju.

Naravno, ne sme se zanemariti ni značajna uloga naslednih porodičnih faktora u razvoju

intelektualnih potencijala i temperamenta kod dece, ali socijalno učenje u okviru porodice čini

se da je ovde od presudne važnosti (Greve & Saleff, 2003; Aldrich & Zimmer, 1986; Phan et

al., 2002; Breen, 1998; Carr & Sequeira, 2007).

Kanonička diskriminativna analiza je potvrdila postojanje i ukazala na strukturu razlika u

razvijenosti preduzetničkog potencijala modela UPS i SPP kod studenata, a u zavisnosti od

preferiranog sektora u kome žele graditi svoju buduću profesionalnu karijeru. Tako je

utvrđeno da mladi koji bi želeli da karijeru razviju i grade u domenu vlastitog preduzetništva,

u odnosu na one koji žele da se uključe u državni sektor, imaju razvijenije osobine u okviru

dimenzija Nekonvencionalnost i kreativnost, Pozitivni stavovi o preduzetnicima i

Zainteresovanost za preduzetništvo, Usmerenost na postignuće i prihvatanje izazova, Znanje

i Preduzetnička samoefikasnost modela UPS. Ovakav nalaz je očekivan i upućuje na mogući

dvosmeran i povratni odnos ispitivanih činilaca – sa jedne strane, razvijenost ključnih

osobina preduzetničkog potencijala, kao što su kreativnost i nekonvencionalnost u pristupu

problemima, prihvatanje izazova, snažna orijentisanost ka ostvarivanju ciljeva i postignuća,

znanje, preduzetnička samoefikasnot i pozitivni stavovi prema preduzetništvu upravo i

doprinose njihovom opredeljenju za bavljenje preduzetništvom u okviru vlastitog preduzeća

gde bi njihova inicijativa, samostalnost u odlučivanju, sklonost preuzimanju rizika i vlastite

odgovornosti u potpunosti došla do izražaja, dok opet sa druge strane, lično opredeljenje i

samo može povratno da doprinosi daljem razvoju i unapređenju svih navedenih

preduzetničkih karakteristika (Bandura, 1977; Bandura, 1993; Bandura, Barbanelli, Capraro,

& Pastrelli, 2001; Bayrón, 2013; Lee, Florida & Acs, 2004; Yan 2010; Audretsch & Belitski,

2013; Peterman & Kennedy 2003; Frazier & Niehm, 2006; Popescu et al., 2016).


123

Za razliku od ovih mladih koji imaju razvijeniji preduzetnički potencijal i spremni su da se

uhvate u koštac sa rizicima, neizvesnim ishodima i posledicama nekonvencionalnih rešenja,

mladi koji bi se opredelili za posao u državnom sektoru, čini se da su skloni izbegavanju

rizika, nastoje da obezbede sigurno poslovno okruženje u kome se radi prvenstveno u okviru

ustaljenih obrazaca i postojećih i dobro utvrđenih normi i pravila, bez mnogo izazova koji

zahtevaju svakodnevnu adaptaciju i promene u ličnoj i socijalnoj sferi, što opet odgovara

njihovoj mirnoj prirodi i tipičnom, konvencionalnom karakteru (Audretsch & Belitski, 2013;

Brandstatter, 2011; Fillis & Rentschler, 2010; Ismail et al., 2009; Lee, Florida & Acs, 2004;

Tang & Tang, 2007; Yan, 2010; Zhao & Seibert, 2006). Njihova početna opredeljenost za

bavljenje poslom u državnom sektoru najčešće ne doprinosi iskustvima preispitivanja odluke

i eventualnih izazova, koji bi ih pokrenuli i podstakli razvoj preduzetničkog potencijala, već

naprotiv, postojeće osobine se dodatno učvršćuju u odsustvu kontakta sa mogućnostima

bavljenja preduzetništvom, što može predstavljati potencijalni problem u adaptaciji, ukoliko

se okolnosti promene ili osoba ne uspe da pronađe odgovarajuće zaposlenje u okviru

društvenog sektora, što se prilično često događa (Beugelsdijk, 2007; Audretsch & Peña,

2012; Bourne, 2011; GEM, 2015; Wennekers et al., 2005).

Kada je reč o modelu SPP, studenti koji bi želeli da karijeru razviju u sopstvenom

preduzetništvu u odnosu na one koji žele da se uključe u državni sektor imaju razvijenije

sledeće osobine - Intelektualne sposobnosti, Organizacijske sposobnosti, Otvorenost I

Motivaciju u okviru modela SPP. Slično kao i kod prethodnog modela, zapaža se da su

ključne karakteristike preduzetničkog potencijala prisutne upravo kod onih mladih koji žele da

karijeru grade baveći se vlastitim preduzetništvom. Takvi mladi imaju razvijene intelektualne i

organizacione kapacitete, otvorenog su duha, skloni preuzimanju rizika i prihvatanju različitih

izazova, istrajni su u ostvarenju važnih ciljeva i postavljenih zadataka (Popescu et al., 2016;

Frazier & Niehm, 2006; Fillis & Rentschler, 2010; . Zhao & Seibert, 2006; Ismail et al, 2009).

Najverovatnije da ih njihove bazične osobine predisponiraju za samo bavljenje

preduzetništvom u okviru sopstvenog preduzeća, pri čemu oni zaista na taj način jedino i

mogu da ostvare u punom kapacitetu svoje individualne mogućnosti kojima raspolažu, dok

opet ta njihova početna interesovanja i želja za razvojem karijere u okviru sopstvene

poslovne organizacije doprinosi daljem razvoju njihovih preduzetničkih karakteristika,

prvenstveno saznajnih i organizacionih, ali i istrajnosti u realizaciji postavljenih ciljeva i ličnih

očekivanja, o čemu govore i nalazi prethodnih studija (Arifatul Husna et al., 2010; Baumol,

2002; Bourne 2011; Frazier & Niehm, 2006; Peterman & Kennedy, 2003).

Preduzetnički potencijal mladih predstavlja kategoriju dinamičke i složene prirode i kao takav

podložan je delovanju različitih unutrašnjih i spoljašnjih činilaca od kojih su neki nasledne,


124

statične i nepromenljive prirode, dok su drugi podložni manjim ili većim varijacijama i

promenama (Hofsted et al., 2004; Nicolae, M., Ion & Nicolae, E., 2016). Osnovni cilj ovog

rada predstavljalo je ispitivanje delovanja četiri grupe socio-demografskih faktora na

razvijenost dimenzija preduzetničkog potencijala kod studentske populacije: pola, mesta

stanovanja, materijalnog statusa i uspeha na studijama. Preduzetničke karakteristike su

teorijski definisane i operacionalno merene uz pomoć dva modela preduzetničkog potencijala

– UPS i SPP. Osnovna istraživačka pretpostavka bila je da se studenti međusobno razlikuju

u izraženosti specifičnih preduzetničkih karakteristika modela UPS i SPP, a u zavisnosti od

delovanja ispitivanih socio-demografskih činilaca. Ispitivanje je pokazalo da je izraženost

preduzetničkog potencijala studenata povezana sa dve kategorije ispitivanih socio-

demografskih faktora – polom, i materijalnim statusom ispitanika.

Kada je reč o odnosu polne pripadnosti i izraženosti preduzetničkog potencijala studenata,

potvrđeno je postojanje polnih razlika u izraženosti dimenzija preduzetničkog potencijala

modela UPS i SPP. Tako se pokazalo da studenti muškog pola imaju izraženije dimenzije

Pozitivni stavovi o preduzetnicima i zainteresovanost za preduzetništvo, Preduzetnička

samoefikasnost i Asertivnost i komunikativnost, a manji skor na Znanju, u okviru modela

UPS. Takođe, rezultati su pokazali da studenti muškog pola imaju izraženiju dimenziju

Motivacije, u okviru modela SPP. Ovakav nalaz je očekivan i govori o izraženijem

preduzetničkom potencijalu kod muške populacije, i to u domenu većine preduzetničkih

osobina.

Kada se uzmu u obzir karakteristike razvoja određenih osobina kroz evoluciju, odlike

aktuelne socio-kulturne sredine i specifičnosti zanimanja koja su tradicionalno smatrana

pretežno muškim, a tu svakako spada i bavljenje preduzetništvom, uočava se da dobijeni

nalaz ima svoje duboke evolutivne i društvene korene (Dabic et al., 2012; Gupta & Bhawe,

2007). Naime, kroz evolutivni period kod muškaraca su se u većoj meri podsticale osobine

proaktivnosti, samostalnosti i nezavisnosti, borbeni duh, spremnost da se otvoreno i direktno

zalaže sa sopstvene ciljeve, pa i da se preuzme određeni rizik i odstupi od očekivanih normi i

pravila kada situacija tako nalaže (Gupta & Bhawe, 2007; Envick & Lim, 2011; Bartos et al.,

2015). Istovremeno je tradicionalno vaspitanje kod ženske populacije više vrednovalo

osobine kao što su smernost duha, postupanje u okviru očekivanih normi i pravila ponašanja,

izvestan stepen pasivnosti i zavisnosti od očekivanih, prvenstveno porodičnih uloga, dok je

manji akcenat bio na razvoju samostalne karijere, pri čemu je usmerenost bila ka

tradicionalno ženskim zanimanjima (Envick & Lim, 2011; Bartos et al., 2015). Iz navedenih

razloga sasvim je očekivano da su studenti muškog pola zainteresovaniji za bavljenje

preduzetništvom, da imaju pozitivnije stavove prema preduzetnicima, da su sigurniji u


125

realizaciju postavljenih ciljeva, asertivniji i uspešniji u komunikaciji, i uopšte motivisaniji za

bavljenje preduzetništvom.

Činjenica da devojke poseduju više izraženu dimenziju Znanja, ohrabruje i govori o tome da

one imaju takođe razvijenu veoma značajnu predispoziciju za bavljenje preduzetništvom, ali

da im u izvesnoj meri nedostaje motivacije, sigurnosti i interesovanja, što treba imati u vidu

kada se planiraju i realizuju programi za osnaživanje ženskog preduzetništva. Prema tome, u

ovakvim programima je nužno krenuti upravo od razvijanja motivacije i interesovanja kod

ženske populacije, kako bi se u što većoj meri mlade žene podstakle da se i same odluče za

bavljene preduzetničkim zanimanjima (Shinnar, Giacomin & Janssen, 2012 ; Gupta &

Bhawe, 2007).

Rezultati nisu pokazali postojanje značajnih razlika između studenata iz gradske i seoske

sredine u izraženosti dimenzija preduzetničkog potencijala modela UPS i SPP. Rezultati

prethodnih studija u ovom domenu nisu sasvim jednoznačni (Hunjeong, 2011;

Eurobarometer, 2007; Capelleras et al., 2013; Faggio & Silva, 2014; Duricova, 2014) i

ovakav nalaz upućuje na to da mladi u gradskim i seoskim sredinama imaju podjednako

razvijene preduzetničke sposobnosti, veštine, znanja, motivaciju i interesovanja potrebna za

bavljenje preduzetništvom. Ovaj nalaz u određenoj meri daje pozitivnu sliku, kada je reč o

gradskoj i seoskoj populaciji i njenoj spremnosti za bavljenje preduzetničkim zanimanjima,

što govori o pozitivnim tendencijama i mogućnostima rasta i razvoja, kako urbanih, tako i

ruralnih sredina (Hunjeong, 2011; Eurobarometer, 2007; Capelleras et al., 2013; Faggio &

Silva, 2014; Duricova, 2014). Sa druge strane, ukoliko se planiraju određeni podsticajni

programi za razvoj preduzetništva i preduzetničkih potencijala stanovništva, nužno ih je

organizovati i realizovati, sa podjednakim intenzitetom, i u gradskim i seoskim područjima, pri

čemu se u konkretne podsticaje i aktivnosti mogu uključiti specifičnosti i potrebe

karakteristične za datu sredinu (Hunjeong, 2011; Eurobarometer, 2007; Capelleras et al.,

2013; Faggio & Silva, 2014; Duricova, 2014) .

Kada je reč o delovanju materijalnog statusa na razvijenost preduzetničkih potencijala kod

mladih, potvrđene su razlike između studenata različitog materijalnog statusa u pogledu

izraženosti dimenzija modela UPS i SPP. Tako je utvrđeno da studenti sa ispodprosečnim

materijalnim statusom u odnosu na studente sa prosečnim statusom imaju veći skor na

Znanju modela UPS. Takođe, studenti s iznadprosečnim materijalnim statusom u odnosu na

studente s prosečnim statusom, imaju veći skor na Socijalnim odnosima, Organizacijskim

sposobnostima, Samopouzdanju i Otvorenosti modela SPP. Ovakav rezultat govori o tome

da mladi koji su boljeg materijalnog stanja imaju razvijenije ključne osobine za bavljenje

preduzetništvom, kao što su organizacione sposobnosti, sigurnost u sebe i otvorenost za


126

promene, veštine u socijalnim kontaktima. Moguće je da im samo materijalno stanje direktno

pruža određenu sigurnost, samopouzdanje i otvorenost za različite mogućnosti (Lee &

Persson, 2012; Alger & Weibull, 2010; Hosseini, 2016), dok takođe postoji i verovatnoća da

je dobro materijalno stanje ovakvih mladih posledica odrastanja u stimulativnom okruženju,

gde se neguje preduzetnički duh i bavljanje preduzetništvom, što dalje predstavlja i dodatni

faktor koji doprinosi i razvijenosti njihovih preduzetničkih potencijala (Dunn & Holtz-Eakin,

2000; Hosseini, 2016; Mustapha & Selvaraju, 2015; Bagheri & Pihie, 2010).

Mladi koji su nižeg materijalnog statusa imaju jedino razvijeniju dimenziju Znanja, što je vrlo

ohrabrujuće i može imati pozitivne efekte, ako se u edukativnom smislu blagovremeno

usmere ka razvoju i drugih preduzetničkih kapaciteta i veština, i posebno motivaciono

podstaknu putem različitih stimulativnih programa za bavljenje preduzetništvom (Jimenez et

al.,2015).

Interesantan je nalaz da akademski uspeh studenata nije direktno povezan sa dimenzijama

razvijenosti preduzetničkog potencijala modela UPS i SPP, što u izvesnoj meri upućuje na

samu prirodu karakteristika preduzetničkog potencijala, te govori o tome da su one više u

vezi sa praktičnim sposobnostima, veštinama i delovanjem, a manje sa opštim uspehom u

akademskoj zajednici, teorijskim znanjima i veštinama potrebnim za postizanje uspeha u

učenju, u užem smislu, ali bez primene znanja (Anderson, Samimi & Boh, 2010; Ward,

2004).


127

12. Zaključna razmatranja

Istraživanje je potvrdilo postojanje veze i rasvetlilo složeni odnos između dimenzija KAI

modela i osobina preduzetničkog potencijala, odnosno, pokazalo je da postoje različiti

obrasci povezanosti između Kirtonovih dimenzija Orginalnosti, Konformizma i Efikasnosti i

ispitivanih dimenzija preduzetničkog potencijala kod studentske populacije. Utvrđeni obrasci

povezanosti govore o sklopovima osobina koje imaju tendenciju da se pojavljuju zajedno kod

studenata, a značajne su za bavljenje preduzetništvom te upućuju na potencijale koje je

različitim načinima i programima potrebno razvijati kod mladih, kako bi ih u što većoj meri

osposobili i podstakli na bavljenje preduzetništvom, što je od posebne važnosti za zemlje van

Eu kao što je Srbija, koje se nalaze u fazama društvene tranzicije i intenzivnog razvoja.

Sprovedeno istraživanje je potvrdilo postojanje značajnih razlika između adaptora i inovatora

Kirtonovog KAI modela u pogledu razvijenosti osobina preduzetničkog potencijala kod

studentske populacije. Tako nalazi potvrđuju da mladi inovatori poseduju u većoj meri

razvijene ključne karakteristike značajne za bavljenje preduzetništvom, kao što su

intelektualne i organizacijske sposobnosti, motivacioni činioci i socijalni kapaciteti,

samopouzdanje i konstitucionalni faktori.

Rezultati ovog istraživanja su takođe ukazali na veliku ulogu i važnost obrazovnih činilaca

kao što su vrsta fakulteta i obrazovnog profila, obrazovanje za preduzetništvo i pohađanje

predmeta iz oblasti preduzetničkog obrazovanja, kao i preduzetničke orijentisanosti fakulteta

u širem smislu a u pogledu razvoja preduzetničkog potencijala studentske populacije.

Istraživanje je pokazalo da pohađanje predmeta iz oblasti preduzetništva i preduzetničke

orijentacije fakulteta bitno doprinose razvoju saznajnih, motivacionih, socio-emocionalnih i

inovacionih kapaciteta mlade osobe, koji čine ključne elemente preduzetničkog potencijala i

preduslov za opredeljenost i uspešno bavljenje preduzetništvom. Posmatrano u kontekstu

obrazovnih implikacija i praktičnih smernica za unapređenje procesa zapošljavanja mladih te

usklađivanja obrazovnih politika sa zahtevima tržišta rada, a sve sa krajnjim ciljem

unapređenja ekonomskog i opšteg razvoja društva u zemljama tranzicije, nameće se

zaključak da bi preduzetničko obrazovanje trebalo da postane sastavni deo obrazovanja na

svim nivoima školovanja i u okviru različitih obrazovnih profila.

Na razvoj preduzetničkog potencijala deluje određeni broj individualnih i socijalnih činilaca,

međutim, ovo istraživanje je pokazalo veliki značaj uloge porodičnih odlika i preferiranog

sektora u kojem osoba želi da gradi karijeru za razvijenost najznačajnih osobina

preduzetničkog potencijala kod studentske populacije. Pokazalo se da mladi čiji se članovi

porodice bave preduzetništvom i mladi koji žele da grade karijeru u okviru vlastitog


128

preduzeća imaju razvijeniju inicijativu, samostalnost i nezavisnot u donošenju odluka,

otvorenijeg su duha i skloni preuzimanju rizika, imaju razvijenije organizacione sposobnosti i

pozitivnije stavove prema preduzetništvu.

Rezultati ovog istraživanja su potvrdili takođe da različiti socio-demografski faktori deluju na

izraženost preduzetničkog potencijala mladih. Tako je potvrđeno da mladi ispitanici muškog

pola, kao i ispitanici boljeg materijalnog statusa imaju bolje razvijenu većinu preduzetničkih

osobina, dok se mladi koji potiču iz gradske i seoske sredine, kao i studenti različitog

akademskog uspeha ne razlikuju međusobno u pogledu razvijenosti dimenzija

preduzetničkog potencijala. Dobijeni rezultati su značajni kako za razumevanje teorijskog

aspekta koncepta preduzetničkog potencijala, njegove strukture i činilaca koji deluju na

razvijenost pojedinačnih dimenzija, tako i za otvaranje značajne praktične mogućnosti boljeg

i efikasnijeg planiranja edukativnog delovanja i organizovanja podsticajnih programa za

razvoj preduzetništva.


129

13. Implikacije za dalja istraživanja

Praktične implikacije istraživanja ogledaju se u kreiranju početnih smernica za podsticanje

preduzetničkog potencijala kod mladih, pri čemu je posebno važno podsticati inovativnost,

kreativan pristup rešavanju problema, ali i informisanost i sticanje znanja mladih o

preduzetništvu. Takođe, ovo istraživanje sugeriše da bi različitim merama i strategijama u

okviru obrazovnih politika trebalo upravo kod mladih koji nemaju kontakt sa preduzetništvom

u okviru porodičnog i bližeg socijalnog okruženja, kao i kod onih mladih čije je početno

opredeljenje da traže posao u okviru državnog sektora, postepeno razvijati preduzetnički

potencijal – kroz podsticanje usvajanja znanja o preduzetništvu, promenom njhovih stavova i

očekivanja, razvijanjem organizacionih sposobnosti i određenih socijalnih veština i sl., kako

bi se na vreme prilagodili tržištu rada i zahtevima savremenog društva, koje u sve većoj meri

zahteva ličnu fleksibilnost i spremnost za nove izazove i promene.

Potencijalna ograničenja istovremeno otvaraju mogućnosti za buduća istraživanja kojima bi

bilo poželjno obuhvatiti i mlađe ispitanike i utvrditi kakva je priroda relacije među ispitivanim

činiocima i osobinama na nižim uzrastima, naročito u srednjoj školi. Takođe, korisno bi bilo

kreirati i sveobuhvatan zajednički model ispitivanih činilaca i koncepata, u kome bi se

temeljnije rasvetlile njihove potencijalne uzročno-posledične relacije. Svrsishodno bi bilo

proširiti uzorak na učenike osnovnih i srednjih škola, kao i ispitati potencijalne interakcije

između različitih socio-demografskih faktora, a sa ciljem kreiranja sveobuhvatnijeg modela

delovanja različitih činilaca preduzetničkog potencijala kod dece i mladih.

Evidentna je i potreba za različitim podsticajnim programima koji bi bili specijalno osmišljeni i

usmereni na podsticanje ženskog preduzetništva, podsticanje preduzetništva u socijalno

osetljivim kategorijama stanovništva, gde posebno spadaju osobe nižeg socio-ekonomskog

statusa, pri čemu je neophodno izvršiti revidiranje i inoviranje školskih i univerzitetskih

kurikuluma u pravcu podsticanja razvijanja različitih osobina preduzetničkog potencijala kod

dece i mladih, kroz obavezne i fakultativne nastavne predmete na svim nivoima i tokom svih

faza školovanja, organizovanjem različitih seminara, tribina, edukativnih i motivacionih

radionica uz programe direktnog osnaživanja i pružanja adekvatne stručne i socio-

ekonomske podrške.

Činjenica da sam uspeh na studijama nije posledica razvijenosti preduzetničkog potencijala

niti garant uspeha u bavljenju preduzetništvom, govori o tome da je akademske sadržaje i

edukativne metode u što većoj meri neophodno proširiti u pravcu unapređenja razvoja

osobina preduzetničkog potencijala mladih i podsticanja spremnosti mladih za bavljenje

preduzetništvom, što se u velikoj meri ostvaruje kroz nastavne časove prakse i samostalnog


130

rada uz odgovarajući mentorski i stručni nadzor, ali u okruženju što sličnijem realnom sektoru

i budućem radnom mestu mladih. Svrsishodno bi bilo organizovanje preduzetničkog

mentorstva koje bi obavljali uspešni preduzetnici u vidu približavanja samog pojma na

primerima dobre prakse iz ličnog iskustva u cilju podrške i pomoći mladim ljudima da se

lakše bez bojazni opredeljuju za preduzetnički poduhvat.


131

14. Literatura:

A Report from the Kauffman Panel on Entrepreneurship Curriculum in Higher Education. (2007). Entrepreneurship in American Higher Education. Retrieved from http://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=1291290

Adams, K. (2005). The Sources of Innovation and Creativity. Education, (September 2005), 1–59. https://doi.org/10.1007/978-3-8349-9320-5

Ahmad, N., & Seymour, R. (2008). Defining Entrepreneurial Activity: Definitions Supporting Frameworks for Data Collection. SSRN Electronic Journal. https://doi.org/10.2139/ssrn.1090372

Aldrich, H., & Zimmer, C. (1986). Entrepreneurship through social networks. California Management Review. https://doi.org/10.2139/ssrn.1497761

Alger, I., & Weibull, J. W. (2010). Kinship, incentives, and evolution. American Economic Review, 100(4), 1725–1758. https://doi.org/10.1257/aer.100.4.1725

Altinay, L., Madanoglu, M., Daniele, R., & Lashley, C. (2012). The influence of family tradition and psychological traits on entrepreneurial intention. International Journal of Hospitality Management, 31(2), 489–499. https://doi.org/10.1016/j.ijhm.2011.07.007

Amabile, T. M., & Fisher, C. M. (2000). Stimulate creativity by fueling passion. Handbook of Principles of Organizational Behavior, 331, 341.

Anderson, T., Samimi, T. & Bohl K. (2010). Student Success: Managing your Future Through Success at University and Beyond. Trafford Publishing

Audretsch, D. B., & Belitski, M. (2013). The missing pillar: The creativity theory of knowledge spillover entrepreneurship. Small Business Economics, 41(4), 819–836. https://doi.org/10.1007/s11187-013-9508-6

Audretsch, D. B., & Peña-Legazkue, I. (2012). Entrepreneurial activity and regional competitiveness: An introduction to the special issue. Small Business Economics, 39(3), 531–537. https://doi.org/10.1007/s11187-011-9328-5

Audretsch, D. B., Grilo, I., & Thurik, a R. (2007). Explaining entrepreneurship and the role of policy: A framework. Handbook of Research on Entrepreneurship Policy, 1–17. https://doi.org/10.4337/9781847206794.00005

Audretsch, D. B., Keilbach, M. C., & Lehmann, E. E. (2006). Entrepreneurship and Economic Growth. Strategic Entrepreneurship Journal, 1(12), 745–752. https://doi.org/10.1002/sej

Bae, T. J., Qian, S., Miao, C., & Fiet, J. O. (2014). The Relationship Between Entrepreneurship Education and Entrepreneurial Intentions: A Meta-Analytic Review. Entrepreneurship: Theory and Practice, 38(2), 217–254. https://doi.org/10.1111/etap.12095


132

Bagheri, A., Lope, P. & Zaidatol A. (2010). Role of family and entrepreneurial leadership development of university students: World Applied Sciences Journal, 11 (4), 434-442. ISSN 1818-4952

Bandura, A. (1977). Self-efficacy: Toward a unifying theory of behavioral change. Psychological Review, 84(2), 191–215. https://doi.org/10.1037/0033-295x.84.2.191

Bandura, A. (1986). Social foundations of thought and action: A social cognitive theory. PrenticeHall series in social learning theory (Vol. 1).

Bandura, A. (1993). Perceived Self-Efficacy in Cognitive Development and Functioning. Educational Psychologist, 28(2), 117–148. https://doi.org/10.1207/s15326985ep2802_3

Bandura, A., Barbaranelli, C., Caprara, G. V., & Pastorelli, C. (2001). Self-Efficacy Beliefs as Shapers of Children’s Aspirations and Career Trajectories. Child Development, 72(1), 187–206. https://doi.org/10.1111/1467-8624.00273

Bartoš, P., Ključnikov, A., & Popesko, B. (2015). Are Men More Innovative and Aggressive in Business ? Case Study From the Czech Republic, 3(2). https://doi.org/10.1515/ijek-2015-0014

Basu, A., & Virick, M. (2008). Assessing entrepreneurial intentions amongst students: a comparative study. 12th Annual Meeting of the National Collegiate …, (2000), 79–86. Retrieved from http://scholar.google.com/scholar?hl=en&btnG=Search&q=intitle:Assessing+Entrepreneurial+Intentions+Amongst+Students+:+A+Comparative+Study+Peer-Reviewed+Papers#0%5Cnhttp://www.nciia.net/conf08/assets/pub/basu2.pdf

Baumgartner, D., Schulz, T., & Seidl, I. (2013). Quantifying entrepreneurship and its impact on local economic performance: A spatial assessment in rural Switzerland. Entrepreneurship & Regional Development, 25(3–4), 222–250. https://doi.org/10.1080/08985626.2012.710266

Baumol, W. J. (1986). Entrepreneurship and a century of growth. Journal of Business Venturing, 1(2), 141–145. https://doi.org/10.1016/0883-9026(86)90009-1

Baumol, W. J. (2002). The Free Market Innovation Machine ( analyzing the growth miracle of capitalism ). Princeton University Press, X(30), 187–200.

Bayrón, C. E. (2013). Social Cognitive Theory, Entrepreneurial Self-Efficacy and Entrepreneurial Intentions: Tools to Maximize the Effectiveness of Formal Entrepreneurship Education and Address the Decline in Entrepreneurial Activity. Revista, 6(1), 66–77. Retrieved from http://revistagriot.uprrp.edu/archivos/2013060105.pdf

Bell, Joseph R. (2011) Engines of Innovation: The Entrepreneurial University in the Twenty-First Century: New England Journal of Entrepreneurship, 14(2) Article 10. http://digitalcommons.sacredheart.edu/neje/vol14/iss2/10


133

Bellotti, F., Berta, R., De Gloria, A., Lavagnino, E., Dagnino, F., Ott, M., … Mayer, I. S. (2012). Designing a course for stimulating entrepreneurship in higher education through serious games. In Procedia Computer Science (Vol. 15, pp. 174–186). https://doi.org/10.1016/j.procs.2012.10.069

Besley, T. A. C., & Peters, M. A. (2013). Re-imagining the Creative University for the 21st Century. Re-imagining the Creative University for the 21st Century. https://doi.org/10.1007/978-94-6209-458-1

Beugelsdijk, S. (2007). Entrepreneurial Culture, Regional Innovativeness and Economic Growth: Journal of Evolutionary Economics 17 (2), 187–210. https://doi.org/10.1007/s00191-006-0048-y

Blanchflower, D. & Oswald, A.J. (1998). Entrepreneurship and the Youth Labour Market Problem: A Report for the OECD, OECD: Paris.

Bourne, L. (2011). Advising upwards: managing the perceptions and expectations of senior management stakeholders. Management Decision, 49(6), 1001–1023. https://doi.org/10.1108/00251741111143658

Brandstätter, H. (2011). Personality aspects of entrepreneurship: A look at five meta-analyses. Personality and Individual Differences, 51(3), 222–230. https://doi.org/10.1016/j.paid.2010.07.007

Branscomb, L. M., Kodama, F., & Florida, R. L. (Eds.). (1999). Industrializing knowledge: University-industry linkages in Japan and the United States. MIT Press.

Breen, J. (1998). Encouraging an enterprising culture in Australia. Retrieved September 16, 2016, from www.sbaer.uca.edu/research/icsb/1998/pdf/130/pdf

Brixiova, Z. (2013). Modeling productive entrepreneurship in developing countries. Small Business Economics, 41(1), 183–194. https://doi.org/10.1007/s11187-011-9410-z

Capelleras, J. L., Contín-Pilart, I., Martin-Sanchez, V., & Larraza-Kintana, M. (2013). The influence of individual perceptions and the urban/rural environment on nascent entrepreneurship. Investigaciones Regionales, 26(26), 97–113.

Carland, J. W., Hoy, F., Boulton, W. R., Carland, J. A. C., & Carland, J. O. a N. N. C. (1984). Differentiating Entrepreneurs from Small Business Owners. The Academy of Management Review, 9(2), 354–359. https://doi.org/10.2307/258448

Carr, J. C., & Sequeira, J. M. (2007). Prior family business exposure as intergenerational influence and entrepreneurial intent: A Theory of Planned Behavior approach. Journal of Business Research, 60(10), 1090–1098. https://doi.org/10.1016/j.jbusres.2006.12.016

Chan, D. (2000). Detection of Differential Item Functioning on the Kirton Adaption-Innovation Inventory Using Multiple-Group Mean and Covariance Structure Analyses. Multivariate Behavioral Research, 35(2), 169–199. https://doi.org/10.1207/S15327906MBR3502_2


134

Chavez-Eakle, R. A., Lara, M. del C., & Cruz-Fuentes, C. (2006). Personality: A Possible Bridge Between Creativity and Psychopathology? Creativity Research Journal, 18(1), 27–38. https://doi.org/10.1207/s15326934crj1801_4

Chen, Y., & He, Y. (2011). The impact of strong ties on entrepreneurial intention: An empirical study based on the mediating role of self-efficacy. Journal of Chinese Entrepreneurship, 3(2), 147–158. https://doi.org/10.1108/17561391111144573

Choo, S., & Wong, M. (2009). Entrepreneurial intention: Triggers and barriers to new venture creations in Singapore. Singapore Management Review, 28(2), 47–64. https://doi.org/10.1016/j.respol.2014.07.009

Coduras Martínez, A., Levie, J., Kelley, D. J., Sæmundsson, R. J., & Schøtt, T. (2010). Global Entrepreneurship Monitor special report: A global perspective on entrepreneurship education and training.

Cromie, S. (2000). Assessing entrepreneurial inclinations: Some approaches and empirical evidence. European Journal of Work and Organizational Psychology, 9(1), 7–30. https://doi.org/10.1080/135943200398030

Dabic, M., Daim, T., Bayraktaroglu, E., Novak, I., & Basic, M. (2012). Exploring gender differences in attitudes of university students towards entrepreneurship: An international survey. International Journal of Gender and Entrepreneurship, 4(3), 316–336. https://doi.org/10.1108/17566261211264172

Daniels, C., Herrington, M. & Kew, P. (2016). Global Entrepreneurship Monitor 2015/2016: Special Report on Entrepreneurial Finance. Global Entrepreneurship Research Association. www. gemconsortium.org

Delmar, F., & Gunnarsson, J. (2000). How do Self - Employed Parents of Nascent Entrepreneurs Contribute? In Frontiers of entrepreneurship research (pp. 150–162).

Down, S., & Warren, L. (2008). Constructing narratives of enterprise: clichés and entrepreneurial self‐ identity. International Journal of Entrepreneurial Behavior & Research, 14(1), 4–23. https://doi.org/10.1108/13552550810852802

Doyle, W., Fisher, R., & Young, J. D. (2002). Entrepreneurs: Relationships Between Cognitive Style and Entrepreneurial Drive. Journal of Small Business & Entrepreneurship, 16(2), 2–20. https://doi.org/10.1080/08276331.2002.10593300

Drucker, P. F. (1985). Innovation and Entrepreneurship. NY Harper a Row (Vol. 54). https://doi.org/10.1023/B:BUSI.0000043501.13922.00

Dunn, T., & Holtz-Eakin, D. (2000). Financial Capital, Human Capital, and the Transition to Self‐ Employment: Evidence from Intergenerational Links. Journal of Labor Economics, 18(2), 282–305. https://doi.org/10.1086/209959

Duricova, V. (2014). Entrepreneurship in Urban and Rural Areas in the EU. Cers 2014: 5Th Central European Conference in Regional Science, International Conference Proceedings, 197–204.


135

Edmondson, A. (1999). Psychological Safety and Learning Behavior in Work Teams. Administrative Science Quarterly, 44(2), 350. https://doi.org/10.2307/2666999

Ee, J., Seng, T. O., & Kwang, N. A. (2007). Styles of creativity: Adaptors and innovators in a Singapore context. Asia Pacific Education Review, 8(3), 364–373. https://doi.org/10.1007/BF03026466

Eesley, C. E., & Miller, W. F. (2013). Impact: Stanford University’s Economic Impact via Innovation and Entrepreneurship. SSRN Electronic Journal. https://doi.org/10.2139/ssrn.2227460

Engle, D. E., Mah, J. J., & Sadri, G. (1997). An empirical comparison of entrepreneurs and employees: Implications for innovation. Creativity Research Journal. https://doi.org/10.1207/s15326934crj1001_5

Ernst & Young, (2012). University of the future: A thousand year old industry on the cusp of profound change. Ernst & Young. Australia.

Eurobarometer (2007). Entrepreneurship-Survey of the EU25. Secondary Analysis. Denmark Technical report: European Commission.

European Commission (2004a): Flash Eurobarometer “Entrepreneurship” – Press Memo, Brussels, http://europa.eu.int/comm/enterprise/entrepreneurship/coop/consultation/doc_en.pdf

European Commission (2006). Entrepreneurship Education in Europe: Fostering Entrepreneurial Mindsets through Education and Learning. Oslo: Commission of the European Communities.

European Commission (2013). Youth in Action Programme: Young People and Entrepreneurship Entrepreneurship. Brussels: Commission of the European Communities.

European Commission. (2004). Action Plan: The European Agenda for Entrepreneurship. Brussels: Commission of the European Communities.

Eurostat (2011). Unemployment rate, annual average, by sex and age groups (%), http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/setupModifyTableLayout.do.

Faggio, G., & Silva, O. (2014). Self-employment and entrepreneurship in urban and rural labour markets. Journal of Urban Economics, 84, 67–85. https://doi.org/10.1016/j.jue.2014.09.001

Fahed-Sreih, J. (2006) Handbook of Family Business and Family Business Consultation: A Global Perspective, International Business Press, Binghamton, NY 203-222.

Fahed‐ Sreih, J., Pistrui, D., Huang, W., & Welsch, H. (2009). Family contributions to entrepreneurial development in Lebanon. International Journal of Organizational Analysis, 17(3), 248–261. https://doi.org/10.1108/19348830910974941


136

Fayolle, A. (2005). Evaluation of entrepreneurship education: behaviour performing or intention increasing? International Journal of Entrepreneurship and Small Business, 2(1), 89. https://doi.org/10.1504/IJESB.2005.006072

FILLIS, I., & RENTSCHLER, R. (2010). the Role of Creativity in Entrepreneurship. Journal of Enterprising Culture, 18(1), 49–81. https://doi.org/10.1142/S0218495810000501

Fischer, E. M., Reuber, A. R., & Dyke, L. S. (1993). A theoretical overview and extension of research on sex, gender, and entrepreneurship. Journal of Business Venturing, 8(2), 151–168. https://doi.org/10.1016/0883-9026(93)90017-Y

Fischer, M. M., & Nijkamp, P. (2009). Entrepreneurship and regional development.Handbook of Regional Growth and Development Theories. Edward Elgar, Cheltenham, UK.

Fotopoulos, G. (2012). Nonlinearities in regional economic growth and convergence: The role of entrepreneurship in the European union regions. Annals of Regional Science, 48(3), 719–741. https://doi.org/10.1007/s00168-010-0419-z

Franke, N., & Lüthje, C. (2004). Entrepreneurial intentions of business students—A benchmarking study. International Journal of Innovation and and Technology Management, 1(3), 269–288. https://doi.org/10.1007/s10551-011-0925-7

Frazier, B., & Niehm, L. (2006). Predicting the entrepreneurial intentions of non-business majors: A preliminary investigation. Proceedings of the USASBE/SBI Conference, 14–17. Retrieved from http://citeseerx.ist.psu.edu/viewdoc/download?doi=10.1.1.334.2930&rep=rep1&type=pdf

Frese, M., & Fay, D. (2001). 4. Personal initiative: An active performance concept for work in the 21st century. Research in Organizational Behavior, 23, 133–187. https://doi.org/10.1016/S0191-3085(01)23005-6

Friedline, T., & West, S. (2016). Young Adults’ Race, Wealth, and Entrepreneurship. Race and Social Problems, 8(1), 42–63. https://doi.org/10.1007/s12552-016-9163-z

Galloway, L., & Kelly, S. (2009). Identifying Entrepreneurial Potential ? An Investigation of the Identifiers and Features of Entrepreneurship. International Review of Entrepreneurship, 7(2), 1–24.

Gelaidan, H. M., & Abdullateef, A. O. (2017). Entrepreneurial intentions of business students in Malaysia: the role of self-confidence, educational and relation support. Journal of Small Business and Enterprise Development, 1, 54–67. https://doi.org/10.1108/JSBED-06-2016-0078

GEM (2004): Global Entrepreneurship Monitor 2003 Executive Report, Babson College, Babson Park, MA, USA/ LBS, London, UK.

GEM (2005): Global Entrepreneurship Monitor 2004 Executive Report, Babson College, Babson Park, MA, USA/ LBS, London, UK.


137

Gerry, C., Marques, C. S., & Nogueira, F. (2008). Tracking student entrepreneurial potential: Personal attributes and the propensity for business start-ups after graduation in a Portuguese university. Problems and Perspectives in Management, 6(4), 46–54.

Goldsmith, R. E., & Kerr, J. R. (1991). Entrepreneurship and adaption-innovation theory. Technovation, 11(6), 373–382. https://doi.org/10.1016/0166-4972(91)90019-Z

González-Pernía, J. L., Jung, A., & Peña, I. (2015). Innovation-driven entrepreneurship in developing economies. Entrepreneurship and Regional Development, 27(9–10), 555–573. https://doi.org/10.1080/08985626.2015.1075602

Gračanin, A., Ćoso, B. (2013). Evaluacija programa razvijanja poduzetničkih sposobnosti mladih: Kreativno-edukativna škola za mlade poduzetnike (KEŠ). Napredak : časopis za pedagogijsku teoriju i praksu, 154.(3), 401-425. http://hrcak.srce.hr/138809

Greve, A., & Salaff, J. W. (2003). Social Networks and Entrepreneurship. Entrepreneurship Theory and Practice, 28(1), 1–22. https://doi.org/10.1111/1540-8520.00029

Gries, T., & Naudé, W. (2009). Entrepreneurship and structural economic transformation. Small Business Economics, 34(1), 13–29. https://doi.org/10.1007/s11187-009-9192-8

Gupta, V. K., & Bhawe, N. M. (2007). The Influence of Proactive Personality and Stereotype Threat on Women’s Entrepreneurial Intentions. Journal of Leadership & Organizational Studies, 13(4), 73–85. https://doi.org/10.1177/10717919070130040901

Gurel, E., Altinay, L., & Daniele, R. (2010). Tourism students’ entrepreneurial intentions. Annals of Tourism Research, 37(3), 646–669. https://doi.org/10.1016/j.annals.2009.12.003

Gürol, Y., & Atsan, N. (2006). Entrepreneurial characteristics amongst university students: Some insights for entrepreneurship education and training in Turkey. Education + Training, 48(1), 25–38. https://doi.org/10.1108/00400910610645716

Harper, M. (1991). Enterprise Development in Poorer Nations. Entrepreneurship Theory and Practice, 15(4), 7–12.

Helson, R., & Pals, J. L. (2000). Creative potential, creative achievement, and personal growth. Journal of Personality, 68(1), 1–27. https://doi.org/10.1111/1467-6494.00089

Hisrich, R. D. (1990). Entrepreneurship/intrapreneurship. American Psychologist, 45(2), 209-222. http://dx.doi.org/10.1037/0003-066X.45.2.209

Hoffman, K., Parejo, M., Bessant, J., & Perren, L. (1998). Small firms, R&D, technology and innovation in the UK: a literature review. Technovation, 18(1), 39–55. https://doi.org/10.1016/S0166-4972(97)00102-8

Hosseini, F., (2016). Family Wealth and Entrepreneurship: Swedish House of Finance Research Paper No. 16-22. http://dx.doi.org/10.2139/ssrn.2868700


138

Hult, G. T. M., Hurley, R. F., & Knight, G. A. (2004). Innovativeness: Its antecedents and impact on business performance. Industrial Marketing Management, 33(5), 429–438. https://doi.org/10.1016/j.indmarman.2003.08.015

Hutchinson, L. R., & Skinner, N. F. (2007), Self-awareness and cognitive style: Relationships among adaption-innovation, self-monitoring, and self-consciousness. Social Behavior and Personality: an international journal, 35(4), 551-560.

Hyunjeong, J. (2011). COMPARATIVE ANALYSIS OF RURAL AND URBAN START-UP ENTREPRENEURS:Theses and Dissertations--Agricultural Economics. https://uknowledge.uky.edu/agecon_etds/1

Isaksen, S. G., & Puccio, G. J. (1988). Adaption-Innovation and the Torrance Tests of Creative Thinking: the Level-Style Issue Revisited. Psychological Reports. https://doi.org/10.2466/pr0.1988.63.2.659

Ismail, M., Khalid, S. A., Othman, M., Jusoff, H. K., Rahman, N. A., Kassim, K. M., & Zain, R. S. (2009). Entrepreneurial Intention among Malaysian Undergraduates. International Journal of Business and Management, 4(10), 54–60. https://doi.org/10.5539/ijbm.v4n10p54

Jablokow, K. W., & Booth, D. E. (2006). The impact and management of cognitive gap in high performance product development organizations. Journal of Engineering and Technology Management - JET-M, 23(4), 313–336. https://doi.org/10.1016/j.jengtecman.2006.08.003

Jaskyte, K., & Kisieliene, A. (2006). Determinants of employee creativity: A survey of Lithuanian nonprofit organizations. Voluntas, 17(2), 128–136. https://doi.org/10.1007/s11266-006-9008-2

Jiménez, A., Palmero-Cámara, C., González-Santos, M. J., González-Bernal, J., & Jiménez-Eguizábal, J. A. (2015). The impact of educational levels on formal and informal entrepreneurship. BRQ Business Research Quarterly, 18(3), 204–212. https://doi.org/10.1016/j.brq.2015.02.002

Johnson, K. l. ., Danis, W. M. ., & Dollinger, M. J. (2008). Are You an innovator or adaptor? The impact of cognitive propensity on venture expectations and outcomes. New England Journal of Entrepreneurship, 11(2), 29–45. Retrieved from http://search.proquest.com/docview/231137620?accountid=14732%5Cnhttp://bd9jx6as9l.search.serialssolutions.com/?ctx_ver=Z39.88-2004&ctx_enc=info:ofi/enc:UTF-8&rfr_id=info:sid/ProQ:abiglobal&rft_val_fmt=info:ofi/fmt:kev:mtx:journal&rft.genre=article&rft.jti

Kalkan, M., & Kaygusuz, C. (2012). The psychology of entrepreneurship. In Entrepreneurship-Born, made and educated. InTech. DOI: 10.5772/37216.

Kao, R. W. Y. (1993). Defining Entrepreneurship: Past, Present and? Creativity and Innovation Management, 2(1), 69–70. https://doi.org/10.1111/j.1467-8691.1993.tb00073.x


139

Karimi, S., Biemans, H. J. A., Lans, T., Chizari, M., & Mulder, M. (2016). The Impact of Entrepreneurship Education: A Study of Iranian Students’ Entrepreneurial Intentions and Opportunity Identification. Journal of Small Business Management, 54(1), 187–209. https://doi.org/10.1111/jsbm.12137

Kenney, M., & Goe, W. R. (2004). The role of social embeddedness in professorial entrepreneurship: A comparison of electrical engineering and computer science at UC Berkeley and Stanford. Research Policy. https://doi.org/10.1016/j.respol.2003.11.001

Kirkwood, J. (2007). Igniting the entrepreneurial spirit: is the role parents play gendered? International Journal of Entrepreneurial Behavior & Research, 13(1), 39–59. https://doi.org/10.1108/13552550710725174

Kirton, M. (1976). Adaption and Innovation: A Description nd Measure. Journal of Applied Psychology, 61, 622–629.

Kirton, M. J. (1998). KAI Advanced Feedback Booklet, Occupational Research Centre: Hertfordshire, UK

Kirton, M. J. (2003). Adaption – Innovation. In the context of diversity and change. Innovation. https://doi.org/10.4324/9780203695005

Kirton, M.J., & Pender, S. (1982). The Adaption-Innovation Continuum, Occupational Type, and Course Selection. Psychological Reports, 51(3), 882–886. https://doi.org/10.2466/pr0.1982.51.3.883

Kirton, M.J. (1987). Adaptors and Innovators: cognitive Style and Personality: SGIsaksen, (ed.), Frontiers of Creativity. Brearley, Buffalo , NY

Kogut, C. A., Short, L. E., & Wall, J. L. (2010). Entrepreneurship: The basis for central european economic development. International Journal of Entrepreneurship, 14, 13–23.

Kolvereid, L., & Moen, Ø. (1997). Entrepreneurship among business graduates: does a major in entrepreneurship make a difference? Journal of European Industrial Training, 21(4), 154–160. https://doi.org/10.1108/03090599710171404

Krueger, N. (1993). The Impact of Prior Entrepreneurial Exposure on Perceptions of New Venture Feasibility and Desirability. Entrepreneurship Theory and Practice, 18(1), 5–21. https://doi.org/Article

Krueger, N. F., & Deborah Brazeal, J. V. (1994). Entrepreneurial Potential and Potential Entrepreneurs. Entrepreneurship Theory and Practice, 91–104. https://doi.org/10.2139/ssrn.1505244

Krueger, N., Reilly, M. D., & Carsrud, A. L. (2000). Competing models of entrepreneurial intentions. Journal of Business Venturing, 15(5-6), 411–432.


140

Kuratko, D. F. (2005). The emergence of entrepreneurship education: development, trends, and challenges. Entrepreneurship Theory and Practice, 29(5), 577–598. https://doi.org/10.1111/j.1540-6520.2005.00099.x

Kwang, N. A., Ang, R. P., Ooi, L. B., Shin, W. S., Oei, T. P. S., & Leng, V. (2005). Do Adaptors and Innovators Subscribe to Opposing Values? Creativity Research Journal, 17(2–3), 273–281. https://doi.org/10.1080/10400419.2005.9651485

Lazear, E.P. (2002). Entrepreneurship, National Bureau of Economic Research, Cambridge, MA, working paper no. 9109

Lee, S. M., & Peterson, S. J. (2000). Culture, entrepreneurial orientation, and global competitiveness. Journal of World Business, 35(4), 401–416. https://doi.org/10.1016/S1090-9516(00)00045-6

Lee, S. M., Chang, D., & Lim, S. (2005). Impact of Entrepreneurship Education: A Comparative Study of the U.S. and Korea. The International Entrepreneurship and Management Journal, 1(1), 27–43. https://doi.org/10.1007/s11365-005-6674-2

Lee, S. Y., Florida, R., & Acs, Z. (2004). Creativity and Entrepreneurship: A Regional Analysis of New Firm Formation. Regional Studies, 38(8), 879–891. https://doi.org/10.1080/0034340042000280910

Lee, S., & Persson, P. (2016). Financing from Family and Friends. In Review of Financial Studies (Vol. 29, pp. 2341–2386). https://doi.org/10.1093/rfs/hhw031

Lévesque, M., & Minniti, M. (2006). The effect of aging on entrepreneurial behavior. Journal of Business Venturing, 21(2), 177–194. https://doi.org/10.1016/j.jbusvent.2005.04.003

Levie, J., Autio, E., Acs, Z., & Hart, M. (2014). Global entrepreneurship and institutions: an introduction. Small business economics, 42(3), 437-444.

Lewis, K., Massey, Cl. (2003): Youth entrepreneurship and government policy. New Zealand Centre for SME Research, Massey University.

Li Yuetao. (2010), The SWOT Analysis on College-student’s Entrepreneurship: China, China Acadmic Journal Electronic Publishing House, No.8, pp. 89 .

Li, J., Zhang, Y., & Matlay, H. (2003). Entrepreneurship education in China. Education + Training, 45(8/9), 495–505. https://doi.org/10.1108/00400910310508883

Lim, S., & Envick, B. R. (2011). Gender and entrepreneurial orientation: A multi-country study. International Entrepreneurship and Management Journal, 9(3), 465–482. https://doi.org/10.1007/s11365-011-0183-2

Liñán, F., Santos, F. J., & Fernández, J. (2011). The influence of perceptions on potential entrepreneurs. International Entrepreneurship and Management Journal, 7(3), 373–390. https://doi.org/10.1007/s11365-011-0199-7


141

Lindh, I., & Thorgren, S. (2016). Entrepreneurship education: the role of local business. Entrepreneurship & Regional Development, 28(5–6), 313–336. https://doi.org/10.1080/08985626.2015.1134678

Lingelbach, D. C., De La Vina, L., & Asel, P. (2005). What’s Distinctive About Growth-Oriented Entrepreneurship in Developing Countries? UTSA College of Business Center for Global Entrepreneurship, (Working paper), 1–10. https://doi.org/10.2139/ssrn.742605

Link, A. N., & Scott, J. T. (2006). US university research parks. Journal of Productivity Analysis, 25(1), 43-55. https://doi.org/10.1007/s11123-006-7126-x

Lukeš, M. (2013). Entrepreneurs as Innovators: A Multi-Country Study on Entrepreneurs’ Innovative Behaviour. Prague Economic Papers, 22(1), 72–84. https://doi.org/10.18267/j.pep.441

Lüthje, C., & Franke, N. (2002). Fostering entrepreneurship through university education and training : Lessons from Massachusetts Institute of Technology Introduction : The role of university graduates as business founders. Management, 13.

Lüthje, C., & Franke, N. (2003). the “making” of an entrepreneur: testing a model of entrepreneurial intent among engineering students at MIT. R&D Management, 33(2), 135–147. https://doi.org/10.1111/1467-9310.00288

Marcati, A., Guido, G., & Peluso, A. M. (2008). The role of SME entrepreneurs’ innovativeness and personality in the adoption of innovations. Research Policy, 37(9), 1579–1590. https://doi.org/10.1016/j.respol.2008.06.004

Martin, B. C., McNally, J. J., & Kay, M. J. (2013). Examining the formation of human capital in entrepreneurship: A meta-analysis of entrepreneurship education outcomes. Journal of Business Venturing, 28(2), 211–224. https://doi.org/10.1016/j.jbusvent.2012.03.002

Mathew, S.,K. & Johnson,J., ( 2014). An empirical study on the influence of age and gender on the Entrepreneurial Attitude Orientation of engineering students in Kerala state: Commere Spectrum Journal p-ISSN 2321-371X.

Mayer, R. E. (1999). Fifty Years of Creativity Research. In Handbook of Creativity (pp. 449–460).

Menold, J., Jablokow, K., Purzer, S., Ferguson, D., & Ohland, M. (2014). A Critical Review of Measures of Innovativeness. 121st ASEE Annual Conference and Exposition, (January), 1–17. http://www.scopus.com/inward/record.url?eid=2-s2.0-84905186872&partnerID=tZOtx3y1

Miron, E., Erez, M., & Naveh, E. (2004). Do Personal Characteristics and Cultural Values That Promote Innovation, Quality and Efficiency Complete or Complement Each Other? Journal of Organizational Behavior, 25(2), 179- 199. https://doi.org/10.1002/job.237

Miron-Sspektor, E., Erez, M., & Naveh, E. (2011). The effect of conformist and attentive-to-detail members on team innovation: Reconciling the innovation paradox. Academy of Management Journal, 54(4), 740–760. https://doi.org/10.5465/AMJ.2011.64870100


142

Moa-Liberty, A. W., Tunde, A. O., & Tinuola, O. L. (2016). The influence of self-efficacy and socio-demographic factors on the entrepreneurial intentions of selected Youth Corp members in lagos, Nigeria. Bulletin of Geography, 34(34), 63–71. https://doi.org/10.1515/bog-2016-0035

Moutray C. (2009). The Small Business Economy, A Report to the President. Office of Advocacy United States Government Printing Office:Washington

Mustapha, M., & Selvaraju, M. (2015). Personal attributes, family influences, entrepreneurship education and entrepreneurship inclination among university students. Kajian Malaysia, 33, 155–172. https://doi.org/10.16373/j.cnki.ahr.150049

Ndonzuau, F. N., Pirnay, F., & Surlemont, B. (2002). A stage model of academic spin-off creation. Technovation, 22(5), 281–289. https://doi.org/10.1016/S0166-4972(01)00019-0

Nicolae, M., Ion, I., & Nicolae, E. (2016). Regional differences in entrepreneurial perceptions and implications for the romanian competitiveness policy. Management and Marketing, 11(1), 394–409. https://doi.org/10.1515/mmcks-2016-0005

O’Shea, R. P., Allen, T. J., Chevalier, A., & Roche, F. (2005). Entrepreneurial orientation, technology transfer and spinoff performance of U.S. universities. Research Policy, 34(7), 994–1009. https://doi.org/10.1016/j.respol.2005.05.011

OECD (1998) Fostering Entrepreneurship. Paris: OECD.

OECD (1998), Fostering Entrepreneurship, Paris: OECD Publishing. http://dx.doi.org/10.1787/9789264163713-en

OECD (2000) OECD Employment Outlook. Paris: OECD.

OECD (2008) Measuring entrepreneurship, a digest of indicators. Paris: OECD.

OECD and European Commission (2014). Supporting Youth in Entrepreneurship. Summary report of a policy development seminar organised by the OECD and the European Commission, Brussels, 22nd-23rd September 2014.

Okpara, F. (2007). The Value of Creativity and Innovation in Entrepreneurship. Journal of Asia Entrepreneurship and Sustainability, III(2), 17. http://www.asiaentrepreneurshipjournal.com/AJESIII2Okpara.pdf

Papayannakis, L., Kastelli, I., Damigos, D., & Mavrotas, G. (2008). Fostering entrepreneurship education in engineering curricula in Greece. Experience and challenges for a Technical University. European Journal of Engineering Education, 33(2), 199–210. https://doi.org/10.1080/03043790801980086

Parker, S. C. (2004). The economics of self-employment and entrepreneurship. New York: Cambridge University Press.


143

Parker, S. C. (2009). The Economics of Entrepreneurship, New York: Cambridge University Press.

Peterman, N. E., & Kennedy, J. (2003). Enterprise Education: Influencing Students’ Perceptions of Entrepreneurship. Entrepreneurship Theory and Practice, 28(2), 129–144. https://doi.org/10.1046/j.1540-6520.2003.00035.x

Peterson, B. E., & Pang, J. S. (2006). Beyond politics: authoritarianism and the pursuit of leisure. The Journal of Social Psychology, 146(4), 443–61. https://doi.org/10.3200/SOCP.146.4.443-461

Peverelli, P. J., & Song, J. (2012). Chinese entrepreneurship: A social capital approach. Chinese Entrepreneurship: A Social Capital Approach, 9783642282, 1–172. https://doi.org/10.1007/978-3-642-28206-5

Pfeifer, S., Šarlija, N., & Zekić Sušac, M. (2016). Shaping the Entrepreneurial Mindset: Entrepreneurial Intentions of Business Students in Croatia. Journal of Small Business Management, 54(1), 102–117. https://doi.org/10.1111/jsbm.12133

Phan, P. H., Wong, P. K., & Wang, C. K. (2002). Antecendents To Entrepreneurship Among University Students in Singapore: Beliefs, Attitudes and Background. Journal of Enterprising Culture, 10(2), 151. https://doi.org/10.1142/S0218495802000189

Pittaway, L., & Cope, J. (2007). Entrepreneurship Education: A Systematic Review of the Evidence. International Small Business Journal, 25(5), 479–510. https://doi.org/10.1177/0266242607080656

Popescu, C. C., Bostan, I., Robu, I. B., Maxim, A., & Diaconu (Maxim), L. (2016). An analysis of the determinants of entrepreneurial intentions among students: A Romanian case study. Sustainability (Switzerland), 8(8), 1–22. https://doi.org/10.3390/su8080771

Portela, M., Vázquez-Rozas, E., Neira, I., & Viera, E. (2012). Entrepreneurship and Economic Growth: Macroeconomic Analysis and Effects of Social Capital in the EU. In Entrepreneurship-Born, Made and Educated. InTech. ISBN: 978-953-51-0210-6

Reynolds, P. D. (1987). New firms: Societal contribution versus survival potential. Journal of Business Venturing, 2(3), 231–246. https://doi.org/10.1016/0883-9026(87)90011-5

Rodet-Kroichvili, N., Cabaret, K., & Picard, F. (2014). New Insights into Innovation: The Business Model Approach and Chesbrough’s Seminal Contribution to Open Innovation. Journal of Innovation Economics, 15(3), 79. https://doi.org/10.3917/jie.015.0079

Rosenfeld, R., Winger-Bearskin, M., Marcic, D., and Braun, C. (1993), Delineating entrepreneurs' styles: Application of Adaption-In- novation sub-scales, Psychological Reports, 72(1), 287-298. https://doi.org/10.2466/pr0.1993.72.1.287

Sadler-Smith, E., & Badger, B. (1998). Cognitive style, learning and innovation. Technology Analysis & Strategic Management, 10(2), 247–266. https://doi.org/10.1080/09537329808524314


144

Sánchez, J. C., Carballo, T., & Gutiérrez, A. (2011). The entrepreneur from a cognitive approach. Psicothema, 23, 433–438.

Santos, S. C., Caetano, A., & Curral, L. (2013). Psychosocial aspects of entrepreneurial potential. Journal of Small Business & Entrepreneurship, 26(6), 661–685. https://doi.org/10.1080/08276331.2014.892313

Schoof, U. (International L. O. (2006). Stimulating Youth Entrepreneurship: Barriers and incentives to enterprise start-ups by young people. Youth and Entrepreneurship, (76), 1–123. Retrieved from http://search.ebscohost.com/login.aspx?direct=true&db=buh&AN=48077905&site=ehost-live

Schøtt, T., Kew, P., & Cheraghi, M. (2015). Future Potential: A GEM Perspective on Youth Entrepreneurship.

Schumpeter, J. (1934). The theory of economic development. Joseph Alois Schumpeter, 61–116.

Şeşen, H., & Pruett, M. (2014). The Impact of Education, Economy and Culture on Entrepreneurial Motives, Barriers and Intentions: A Comparative Study of the United States and Turkey. The Journal of Entrepreneurship, 23(2), 231–261. https://doi.org/10.1177/0971355714535309

Shane, S. (2009). Why encouraging more people to become entrepreneurs is bad public policy. Small Business Economics, 33(2), 141–149. https://doi.org/10.1007/s11187-009-9215-5

Shapero, A. (1981). Self-renewing economies: Economic Development Commentary. 5(Apr.), 19-22.

Shapero. A. (1982). Social dimensions of entrepreneurship. In C. Kent, D. Sexton, & K. Vesper (Eds.): The encyclopedia of entrepreneurship. pp. 72-90. Englewood Cliffs, New York: Prentice Hall.

Sharma, L., & Madan, P. (2014). Effect of individual factors on youth entrepreneurship – a study of Uttarakhand state, India. Journal of Global Entrepreneurship Research, 2(3), 1–17. https://doi.org/10.1186/2251-7316-2-3

Shinnar, R. S., Giacomin, O., & Janssen, F. (2012). Entrepreneurial Perceptions and Intentions: The Role of Gender and Culture. Entrepreneurship: Theory and Practice, 36(3), 465–493. https://doi.org/10.1111/j.1540-6520.2012.00509.x

Shittu, A.I., Dosunmu, Z.O., (2014), Family Background and Entrepreneurial Intention of Fresh Graduates in Nigeria. Journal of Poverty, Investment and Development,5, 78-90. http://iiste.org/Journals/index.php/JPID/article/view/12040/12377

Sim, E. R., & Wright, G. (2002). A comparison of adaption-innovation styles between information systems majors and computer science majors. Journal of Information Systems Education, 13(1), 29-35.


145

Small Business Administration, (1998). The new American evolution: The role and impact of small firms, Government Printing Office, Washington, DC.

Souitaris, V., Zerbinati, S., & Al-Laham, A. (2007). Do entrepreneurship programmes raise entrepreneurial intention of science and engineering students? The effect of learning, inspiration and resources. Journal of Business Venturing, 22(4), 566–591. https://doi.org/10.1016/j.jbusvent.2006.05.002

Stevenson, H., Roberts, M., & Grousbeck, H. I. (1994). New Business Ventures and the Entrepreneur. Strategic Management Journal (Vol. 4th ed). https://doi.org/10.1016/j.jbusvent.2007.10.003

Stokes, D. (1995). Small Business Management: An Active – Learning approach. (2nd ed). London: AP Publication Ltd.a

Stum, J. (2009). Kirton’s adaption-innovation theory: managing cognitive styles in times of diversity and change. Emerging Leadership Journeys, 2(1), 66-78.

Subotić M., Mitrović S., Grubic-Nešić L., & Stefanović D.(2017). Uloga univerziteta u razvoju preduzezništva: 23 Trendovi razvoja Trend (348-351). Zlatibor: Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu. http://www.trend.uns.ac.rs/stskup/trend_2017/radovi/T3.3/T3.3-9.pdf

Tang, J., & Tang, Z. (2007). The relationship of achievement motivation and risk-taking propensity to new venture performance: a test of the moderating effect of entrepreneurial munificence. International Journal of Entrepreneurship and Small Business, 4(4), 450. https://doi.org/10.1504/IJESB.2007.013691

The Economist (2009). Global Heroes, A Special Report on Entrepreneurship http://www.economist.com/node/13216025

Thomas, A. S., & Mueller, S. L. (2000). A case for comparative entrepreneurship: Assessing the relevance of culture. Journal of International Business Studies, 31(2), 287–301. https://doi.org/10.1057/palgrave.jibs.8490906

Thornton, P. H., Ribeiro-Soriano, D., & Urbano, D. (2011). Socio-cultural factors and entrepreneurial activity: An overview. International Small Business Journal, 29(2), 105–118. https://doi.org/10.1177/0266242610391930

Toma, S.-G., Grigore, A.-M., & Marinescu, P. (2014). Economic Development and Entrepreneurship. Procedia Economics and Finance, 8, 436–443. https://doi.org/10.1016/S2212-5671(14)00111-7

Turker, D., & Sonmez Selcuk, S. (2009). Which factors affect entrepreneurial intention of university students? Journal of European Industrial Training, 33(2), 142–159. https://doi.org/10.1108/03090590910939049

Urbano, D., Alvarez, C., & Turró, A. (2013). Organizational resources and intrapreneurial activities: an international study. Management Decision, 51(4), 854–870. https://doi.org/10.1108/00251741311326617


146

Utsch, A., & Rauch, A. (2000). Innovativeness and initiative as mediators between achievement orientation and venture performance. European Journal of Work and Organizational Psychology, 9(1), 45–62. https://doi.org/10.1080/135943200398058

Vadnjal, J., & Ljubotina, P. (2016). Professional trilemma of students with family business experience. Kybernetes, 45(3), 446–460. https://doi.org/10.1108/K-08-2014-0162

Van Praag, C. M., & Versloot, P. H. (2007). What is the value of entrepreneurship? A review of recent research. Small Business Economics, 29(4), 351–382. https://doi.org/10.1007/s11187-007-9074-x

Verspagen, B. (2005). Innovation and economic growth. In The Oxford handbook of innovation (pp. 487–513). https://doi.org/10.1093/oxfordhb/9780199286805.003.0018

von Graevenitz, G., Harhoff, D., & Weber, R. (2010). The effects of entrepreneurship education. Journal of Economic Behavior and Organization, 76(1), 90–112. https://doi.org/10.1016/j.jebo.2010.02.015

Wang, C. K., & Wong, P. K. (2004). Entrepreneurial interest of university students in Singapore. Technovation, 24(2), 163–172. https://doi.org/10.1016/S0166-4972(02)00016-0

Wang, C., Wong, P., & Lu, Q. (2002). Tertiary education and entrepreneurial intentions:Technological entrepreneurship, 2, 55-82.

Ward, A. (2004). Enterprise skills and enterprise learning: Foresight, 6(2), 104–109. https://doi.org/10.1108/14636680410537565

Wennekers, A. R. M., van Stel, A. J., Carree, M. A., & Thurik, A. R. (2010). The relation between entrepreneurship and economic development: is it U-shaped? Foundations and Trends in Entrepreneurship, 6(3), 167–237. https://doi.org/10.1561/0300000023

Wennekers, S., Van Wennekers, A., Thurik, R., & Reynolds, P. (2005). Nascent entrepreneurship and the level of economic development. Small Business Economics, 24(3), 293–309. https://doi.org/10.1007/s11187-005-1994-8

Wilson, F., Kickul, J., & Marlino, D. (2007). Gender, entrepreneurial self-efficacy, and entrepreneurial career intentions: Implications for entrepreneurship education. Entrepreneurship: Theory and Practice, 31(3), 387–406. https://doi.org/10.1111/j.1540-6520.2007.00179.x

Wilson, K. (2008). Chapter 5 Entrepreneurship Education in Europe. Entrepreneurship and Higher Education-OECD, 1–20.

Wong, W., Cheung, H.-M., & Venuvinod, P. K. (2005). Individual Entrepreneurial Characteristics and Entrepreneurial Success Potential. International Journal of Innovation & Technology Management, 2(3), 277–292. https://doi.org/10.1142/S0219877005000502


147

Wu, S., & Wu, L. (2008). The impact of higher education on entrepreneurial intentions of university students in China. Journal of Small Business and Enterprise Development, 15(4), 752–774. https://doi.org/10.1108/14626000810917843

Xu, Y., & Tuttle, B. (2012). Adaption-Innovation at Work : A New Measure of Problem- Solving Styles. Journal of Applied Management Accounting Research, 10(1), 17.

Yan, J. (2010). The Impact of Entrepreneurial Personality Traits on Perception of New Venture Opportunity. New England Journal of Entrepreneurship, 13(2), 21–35. Retrieved from http://search.proquest.com/openview/620ac268a1113c82f1a9f640696eee69/1?pq-origsite=gscholar%5Cnhttp://search.proquest.com/docview/862750517?accountid=14732%5Cnhttp://bd9jx6as9l.search.serialssolutions.com/?ctx_ver=Z39.88-2004&ctx_enc=info:ofi/enc:UTF-8&rf

Yordanova, D. I., & Tarrazon, M. (2010). Gender Differences in Entrepreneurial Intentions: Journal of Developmental Entrepreneurship, 15(3), 245–261. Retrieved from http://www.worldscinet.com/209/15/preserved-docs/1503/S1084946710001543.pdf

Zani, R. M., Ahmad, S. S., & Zakaria, A. Z. (2016). THE PREDICTORS OF ENTREPRENEURIAL INTENTION AMONG UNDERGRADUATE STUDENTS. e-Academia Journal, 5(2). http://myjms.mohe.gov.my/index.php/JeA/article/view/1306

Zhao, H., & Seibert, S. E. (2006). The Big Five personality dimensions and entrepreneurial status: A meta-analytical review. Journal of Applied Psychology, 91(2), 259–271. https://doi.org/10.1037/0021-9010.91.2.259

Zhao, H., Seibert, S. E., & Hills, G. E. (2005). The mediating role of self-efficacy in the development of entrepreneurial intentions. Journal of Applied Psychology, 90(6), 1265–1272. https://doi.org/10.1037/0021-9010.90.6.1265


148

15. Prilozi

15.1. Prilog 1.

Tabela 93. Kategorizacija odgovora na pitanje broj 12 u šire kategorije


Državni sektor

Državnom preduzeću 99 46.5%

Javnom gradskom preduzeću 9 4.2%

Opštinskim ili državnim organima i

agencijama 105 49.3%

Privatni sektor

Banci ili osiguravajućem društvu 54 18.2%

Jakoj privatnoj kompaniji 228 76.8%

Malom preduzeću 15 5.1%

Sopstveno

preduzetništvo

Porodičnom preduzeću Vaših

roditelja 47 13.8%

U sopstvenom biznisu koji

planirate da otpočnete 293 86.2%


149

15.2. Prilog 2.

Distribucija odgovora na stavke

Tabela 94. Distribucija odgovora na stavke- upitnik UPS


1. Radije bih zaradio manje na sigurnom poslu, nego mnogo više na rizičnom poslu.

1 127 12.6%

2 167 16.6%

3 328 32.5%

4 237 23.5%

5 149 14.8%

Total 1008 100.0%

2. Radije činim stvari na uobičajen način,nego da izmišljam nove načine.

1 77 7.6%

2 197 19.5%

3 320 31.7%

4 318 31.5%

5 96 9.5%

Total 1008 100.0%

3. Drugi često smatraju moje ideje neobičnim.

1 51 5.1%

2 184 18.3%

3 416 41.3%

4 245 24.3%

5 112 11.1%

Total 1008 100.0%

4. Kad određujem vlastite ciljeve, radije biram teže nego lakše.

1 42 4.2%

2 132 13.1%

3 297 29.5%

4 347 34.4%

5 190 18.8%

Total 1008 100.0%

5. Bez rizika nema profita.

1 26 2.6%

2 64 6.3%

3 215 21.3%

4 346 34.3%

5 357 35.4%

Total 1008 100.0%


150


6. Ne mogu sedeti i čekati da se stvari dogode; želim samuticati na njih.

1 7 0.7%

2 39 3.9%

3 144 14.3%

4 383 38.0%

5 435 43.2%

Total 1008 100.0%

7. Kada nešto odlučim, najčešće to i ostvarim.

1 6 0.6%

2 33 3.3%

3 184 18.3%

4 431 42.8%

5 354 35.1%

Total 1008 100.0%

8.Ako je nešto teže za izvesti, onda je zbog toga manje zanimljivo.

1 219 21.7%

2 288 28.6%

3 242 24.0%

4 177 17.6%

5 82 8.1%

Total 1008 100.0%

9. Ne volim započinjati poslove koji u sebi nose rizik.

1 156 15.5%

2 286 28.4%

3 347 34.4%

4 161 16.0%

5 58 5.8%

Total 1008 100.0%

10. I kad mi se neko suprotstavi, nalazim način da ostvarim šta želim.

1 9 0.9%

2 53 5.3%

3 267 26.5%

4 455 45.1%

5 224 22.2%

Total 1008 100.0%

11.Često imam nove, drugačije ideje.

1 15 1.5%

2 118 11.7%

3 327 32.4%

4 365 36.2%

5 183 18.2%

Total 1008 100.0%


151


12.Kažu da sam dosetljiva osoba i da imam bujnu maštu.

1 29 2.9%

2 90 8.9%

3 287 28.5%

4 337 33.4%

5 265 26.3%

Total 1008 100.0%

13. Kad nešto činim, važno mi je da to bude izvrsno, a ne samo da odradim posao.

1 8 0.8%

2 47 4.7%

3 197 19.5%

4 407 40.4%

5 349 34.6%

Total 1008 100.0%

14. Preduzetan sam.

1 29 2.9%

2 89 8.8%

3 372 36.9%

4 364 36.1%

5 154 15.3%

Total 1008 100.0%

15. Dobro je izražavati svoje stavove.

1 4 0.4%

2 43 4.3%

3 141 14.0%

4 425 42.2%

5 395 39.2%

Total 1008 100.0%

16. Ako se dovoljno potrudim, u stanju sam rešiti i jako teške zadatke.

1 5 0.5%

2 23 2.3%

3 140 13.9%

4 370 36.7%

5 470 46.6%

Total 1008 100.0%

17. Uveren sam da mogu postići uspeh u većini aktivnosti kojeobavljam.

1 3 0.3%

2 34 3.4%

3 141 14.0%

4 412 40.9%

5 418 41.5%

Total 1008 100.0%


152


18. Kada bi me neko zapošljavao, voleo bih da je to zbog moje kreativnosti.

1 31 3.1%

2 63 6.2%

3 283 28.1%

4 365 36.2%

5 266 26.4%

Total 1008 100.0%

19. Ako je zadatak posvećen nečemu što volim, onda je bolje da je teži.

1 20 2.0%

2 55 5.5%

3 241 23.9%

4 368 36.5%

5 324 32.1%

Total 1008 100.0%

20. Radom se može veoma mnogo postići.

1 6 0.6%

2 34 3.4%

3 105 10.4%

4 253 25.1%

5 610 60.5%

Total 1008 100.0%

21. Često znam šta se od mene očekuje i onda kada mi se to i ne kaže direktno.

1 7 0.7%

2 53 5.3%

3 193 19.1%

4 382 37.9%

5 373 37.0%

Total 1008 100.0%

22. Najbolje je kad si u poslu “sam sebi šef”.

1 19 1.9%

2 66 6.5%

3 236 23.4%

4 287 28.5%

5 400 39.7%

Total 1008 100.0%

23. Više volim poslove u kojima mogu testirati svoje sposobnosti, nego one koje mogu obaviti lako.

1 24 2.4%

2 70 6.9%

3 284 28.2%

4 389 38.6%

5 241 23.9%

Total 1008 100.0%


153


24.Nisam zainteresovan za preduzetništvo.

1 181 18.0%

2 195 19.3%

3 365 36.2%

4 174 17.3%

5 93 9.2%

Total 1008 100.0%

25. U nejasnim situacijama volim preuzeti vođstvo i donositi odluke.

1 32 3.2%

2 119 11.8%

3 323 32.0%

4 338 33.5%

5 196 19.4%

Total 1008 100.0%

26. Ako sam mogu birati zadatak, onda ću radije odabrati teži.

1 58 5.8%

2 133 13.2%

3 376 37.3%

4 314 31.2%

5 127 12.6%

Total 1008 100.0%

27. Tamo gde drugi ljudi ne vide ništa, ja vidim priliku za dobar posao.

1 17 1.7%

2 130 12.9%

3 427 42.4%

4 297 29.5%

5 137 13.6%

Total 1008 100.0%

28. U stanju sam obavljati stvari barem jednako dobro kao i većina drugih ljudi.

1 11 1.1%

2 41 4.1%

3 201 19.9%

4 474 47.0%

5 281 27.9%

Total 1008 100.0%

29. Bilo bi me strah da postanem preduzetnik.

1 162 16.1%

2 213 21.1%

3 349 34.6%

4 212 21.0%

5 72 7.1%

Total 1008 100.0%


154


30. Često pomislim kako su drugi puno sposobniji i uspešniji od mene.

1 205 20.3%

2 223 22.1%

3 271 26.9%

4 218 21.6%

5 91 9.0%

Total 1008 100.0%

31. Neki ljudi su naprosto rođeni srećni.

1 132 13.1%

2 118 11.7%

3 241 23.9%

4 240 23.8%

5 277 27.5%

Total 1008 100.0%

32. Snalažljiv sam.

1 14 1.4%

2 31 3.1%

3 160 15.9%

4 439 43.6%

5 364 36.1%

Total 1008 100.0%

33. Ono što mi se događa u životu većinom određuju drugi ljudi.

1 219 21.7%

2 313 31.1%

3 260 25.8%

4 159 15.8%

5 57 5.7%

Total 1008 100.0%

34.Ili si prirodno dobar u nečemu, ili nisi; trud s tim ima malo veze.

1 315 31.2%

2 263 26.1%

3 201 19.9%

4 150 14.9%

5 79 7.8%

Total 1008 100.0%

35.Verujem u sebe.

1 16 1.6%

2 48 4.8%

3 158 15.7%

4 377 37.4%

5 409 40.6%

Total 1008 100.0%


155


36.Kad radim u grupi, obično drugima prepuštam vođstvo.

1 120 11.9%

2 239 23.7%

3 299 29.7%

4 224 22.2%

5 126 12.5%

Total 1008 100.0%

37. Teško mi je nositi se s tuđim novim, ludim ili otkačenim idejama.

1 159 15.8%

2 258 25.6%

3 338 33.5%

4 172 17.1%

5 81 8.0%

Total 1008 100.0%

38. Smatraju me snalažljivom osobom.

1 12 1.2%

2 50 5.0%

3 288 28.6%

4 409 40.6%

5 249 24.7%

Total 1008 100.0%

39.Preduzetnike bi trebalo više poštovati nego što se danas poštuju.

1 27 2.7%

2 66 6.5%

3 384 38.1%

4 334 33.1%

5 197 19.5%

Total 1008 100.0%

40. Znam o preduzetništvu mnogo više nego pre nekoliko meseci.

1 131 13.0%

2 178 17.7%

3 352 34.9%

4 197 19.5%

5 150 14.9%

Total 1008 100.0%

41. Kada kažem da ću nešto napraviti, obično to tako i bude.

1 10 1.0%

2 41 4.1%

3 200 19.8%

4 431 42.8%

5 326 32.3%

Total 1008 100.0%


156


42. Što se više trudiš, postaješ bolji.

1 16 1.6%

2 42 4.2%

3 97 9.6%

4 264 26.2%

5 589 58.4%

Total 1008 100.0%

43.Preduzetnik se može postati samo ako od početka imaš mnogo novca.

1 168 16.7%

2 239 23.7%

3 316 31.3%

4 181 18.0%

5 104 10.3%

Total 1008 100.0%

44. Nisam kreativna osoba.

1 344 34.1%

2 221 21.9%

3 252 25.0%

4 131 13.0%

5 60 6.0%

Total 1008 100.0%

45. Imam mnogo više znanja o preduzetništvu nego moji vršnjaci.

1 142 14.1%

2 202 20.0%

3 384 38.1%

4 177 17.6%

5 103 10.2%

Total 1008 100.0%

46.Bolje je biti nezaposlen i čekati dobar posao, nego pokušati biti preduzetnik, ako nije sigurno da ćemo u tome uspeti.

1 325 32.2%

2 217 21.5%

3 301 29.9%

4 118 11.7%

5 47 4.7%

Total 1008 100.0%

47. Preduzetnici su uglavnom nepošteni ljudi.

1 326 32.3%

2 219 21.7%

3 287 28.5%

4 112 11.1%

5 64 6.3%

Total 1008 100.0%


157


48. Dobro je uvek izneti vlastito mišljenje.

1 18 1.8%

2 47 4.7%

3 177 17.6%

4 384 38.1%

5 382 37.9%

Total 1008 100.0%

49.Komunikativna sam osoba.

1 14 1.4%

2 82 8.1%

3 195 19.3%

4 335 33.2%

5 382 37.9%

Total 1008 100.0%

50.Uvek je dobro da naša okolina zna kakav je naš stav o nečemu.

1 9 0.9%

2 66 6.5%

3 273 27.1%

4 379 37.6%

5 281 27.9%

Total 1008 100.0%

51.I kada mi nešto ne ide od ruke, svejedno pokušavam i dalje da radim na tome.

1 10 1.0%

2 67 6.6%

3 236 23.4%

4 426 42.3%

5 269 26.7%

Total 1008 100.0%

52. Volim preuzimati odgovornost.

1 18 1.8%

2 76 7.5%

3 332 32.9%

4 359 35.6%

5 223 22.1%

Total 1008 100.0%

53. Bez rizika čovek nikada ništa neće dobiti.

1 14 1.4%

2 70 6.9%

3 268 26.6%

4 382 37.9%

5 274 27.2%

Total 1008 100.0%


158


54. Preduzetnici su dobri i korisni za državu.

1 15 1.5%

2 54 5.4%

3 408 40.5%

4 309 30.7%

5 222 22.0%

Total 1008 100.0%

55. Često mi na pamet padaju korisne ideje.

1 12 1.2%

2 75 7.4%

3 289 28.7%

4 417 41.4%

5 215 21.3%

Total 1008 100.0%

56.Od svojih vršnjaka i školskih kolega ponekad mogu naučiti jednako važne i korisne stvari kao što mogu naučiti i od profesora.

1 25 2.5%

2 60 6.0%

3 272 27.0%

4 386 38.3%

5 265 26.3%

Total 1008 100.0%

57.Često mi se čini da razmišljam drugačije ali i bolje od drugih.

1 7 0.7%

2 64 6.3%

3 370 36.7%

4 371 36.8%

5 196 19.4%

Total 1008 100.0%

58.Voleo bih da postanem preduzetnik.

1 97 9.6%

2 128 12.7%

3 353 35.0%

4 197 19.5%

5 233 23.1%

Total 1008 100.0%


159

15.3. Prilog 3.

KAI

Tabela 95. Distribucija odgovora na stavke -Upitnik KAI


... јe sklona prihvatanju stavova i mišljenja većine.

1 142 14.1%

2 202 20.0%

3 299 29.7%

4 251 24.9%

5 114 11.3%

Total 1008 100.0%

... će uvek pronaći rešenje kada ima problem.

1 9 0.9%

2 27 2.7%

3 203 20.1%

4 447 44.3%

5 322 31.9%

Total 1008 100.0%

...uživa u tome da radi detaljno.

1 13 1.3%

2 66 6.5%

3 209 20.7%

4 384 38.1%

5 336 33.3%

Total 1008 100.0%

...bi radije kreirala nešto novo, nego poboljšavala postojeće.

1 31 3.1%

2 119 11.8%

3 357 35.4%

4 300 29.8%

5 201 19.9%

Total 1008 100.0%

... poštuje autoritete.

1 23 2.3%

2 64 6.3%

3 168 16.7%

4 380 37.7%

5 373 37.0%

Total 1008 100.0%


160


...ništa ne preduzima bez saglasnosti odgovarajućeg autoriteta.

1 67 6.6%

2 164 16.3%

3 305 30.3%

4 322 31.9%

5 150 14.9%

Total 1008 100.0%

...nikada ne teži kršenju pravila i propisa.

1 50 5.0%

2 154 15.3%

3 269 26.7%

4 319 31.6%

5 216 21.4%

Total 1008 100.0%

... voli profesore i kolege koji se ponašaju uvek na isti način.

1 43 4.3%

2 93 9.2%

3 245 24.3%

4 359 35.6%

5 268 26.6%

Total 1008 100.0%


1 126 12.5%

2 234 23.2%

3 361 35.8%

4 204 20.2%

5 83 8.2%

Total 1008 100.0%

...ima nova rešenja za stare probleme.

1 22 2.2%

2 72 7.1%

3 317 31.4%

4 406 40.3%

5 191 18.9%

Total 1008 100.0%


1 22 2.2%

2 70 6.9%

3 274 27.2%

4 405 40.2%

5 237 23.5%

Total 1008 100.0%


161



1 97 9.6%

2 188 18.7%

3 324 32.1%

4 249 24.7%

5 150 14.9%

Total 1008 100.0%

...je temeljna.

1 17 1.7%

2 56 5.6%

3 218 21.6%

4 382 37.9%

5 335 33.2%

Total 1008 100.0%

...je vredna i uporna.

1 12 1.2%

2 54 5.4%

3 150 14.9%

4 372 36.9%

5 420 41.7%

Total 1008 100.0%

...se bavi sa više novih ideja istovremeno.

1 28 2.8%

2 110 10.9%

3 311 30.9%

4 355 35.2%

5 204 20.2%

Total 1008 100.0%

...nije sklona promenama.

1 174 17.3%

2 234 23.2%

3 285 28.3%

4 224 22.2%

5 91 9.0%

Total 1008 100.0%

...je spremna da javno iznese neslaganje sa većinom.

1 36 3.6%

2 109 10.8%

3 261 25.9%

4 300 29.8%

5 302 30.0%

Total 1008 100.0%


162


... stimulativno deluje na druge.

1 15 1.5%

2 61 6.1%

3 348 34.5%

4 392 38.9%

5 192 19.0%

Total 1008 100.0%

...lako prihvata sugestije grupe.

1 26 2.6%

2 100 9.9%

3 342 33.9%

4 392 38.9%

5 148 14.7%

Total 1008 100.0%

...ima originalne ideje.

1 14 1.4%

2 70 6.9%

3 317 31.4%

4 416 41.3%

5 191 18.9%

Total 1008 100.0%

...brižljivo pristupa temeljnom radu.

1 9 0.9%

2 73 7.2%

3 259 25.7%

4 409 40.6%

5 258 25.6%

Total 1008 100.0%

...stalno stvara nove ideje.

1 19 1.9%

2 119 11.8%

3 395 39.2%

4 319 31.6%

5 156 15.5%

Total 1008 100.0%


1 46 4.6%

2 124 12.3%

3 248 24.6%

4 306 30.4%

5 284 28.2%

Total 1008 100.0%


163


...je sistematična i voli da radi po ustaljenim metodama.

1 33 3.3%

2 128 12.7%

3 360 35.7%

4 324 32.1%

5 163 16.2%

Total 1008 100.0%

...često rizikuje radeći stvari na nov i drugačiji način.

1 25 2.5%

2 164 16.3%

3 346 34.3%

4 323 32.0%

5 150 14.9%

Total 1008 100.0%

...retko odstupa od predviđenog plana.

1 39 3.9%

2 159 15.8%

3 351 34.8%

4 330 32.7%

5 129 12.8%

Total 1008 100.0%

...uvodi strog red u stvari koje su pod njenom kontrolom.

1 31 3.1%

2 85 8.4%

3 279 27.7%

4 360 35.7%

5 253 25.1%

Total 1008 100.0%

...voli da radi na osnovu preciznih uputstava.

1 29 2.9%

2 93 9.2%

3 253 25.1%

4 359 35.6%

5 274 27.2%

Total 1008 100.0%

...se lako prilagođava zahtevima grupe.

1 25 2.5%

2 94 9.3%

3 315 31.2%

4 383 38.0%

5 191 18.9%

Total 1008 100.0%


164


... uživa u čestim promenama.

1 64 6.3%

2 175 17.4%

3 358 35.5%

4 277 27.5%

5 134 13.3%

Total 1008 100.0%

... preferira kolege koje nisu sklone kršenju normi i pravila.

1 48 4.8%

2 103 10.2%

3 292 29.0%

4 321 31.8%

5 244 24.2%

Total 1008 100.0%

... je predvidiva.

1 116 11.5%

2 175 17.4%

3 341 33.8%

4 240 23.8%

5 136 13.5%

Total 1008 100.0%


165

15.4. Prilog 4.

SPP

Tabela 96. Distribucija odgovora na stavke -SPP


Snalažljivost u različitim situacijama

1 9 0.9%

2 27 2.7%

3 224 22.2%

4 441 43.8%

5 307 30.5%

Total 1008 100.0%

Samopouzdanje

1 12 1.2%

2 80 7.9%

3 285 28.3%

4 385 38.2%

5 246 24.4%

Total 1008 100.0%

Borbenost

1 8 0.8%

2 37 3.7%

3 199 19.7%

4 382 37.9%

5 382 37.9%

Total 1008 100.0%

Sklonost ka preuzimanju inicijative

1 10 1.0%

2 69 6.8%

3 303 30.1%

4 374 37.1%

5 252 25.0%

Total 1008 100.0%

Težnja ka vođstvu u grupi

1 54 5.4%

2 153 15.2%

3 293 29.1%

4 278 27.6%

5 230 22.8%

Total 1008 100.0%


166


Orijentisanost na rad

1 10 1.0%

2 45 4.5%

3 241 23.9%

4 443 43.9%

5 269 26.7%

Total 1008 100.0%

Uspešnost u ostvarenju ciljeva

1 7 0.7%

2 24 2.4%

3 176 17.5%

4 490 48.6%

5 311 30.9%

Total 1008 100.0%

Fizička spremnost

1 28 2.8%

2 80 7.9%

3 247 24.5%

4 335 33.2%

5 318 31.5%

Total 1008 100.0%

Sposobnost samokontrole

1 28 2.8%

2 69 6.8%

3 208 20.6%

4 332 32.9%

5 371 36.8%

Total 1008 100.0%

Spremnost na rizik

1 13 1.3%

2 77 7.6%

3 309 30.7%

4 336 33.3%

5 273 27.1%

Total 1008 100.0%

Ambicioznost

1 5 0.5%

2 24 2.4%

3 182 18.1%

4 377 37.4%

5 420 41.7%

Total 1008 100.0%


167


Sposobnost samostalnog rešavanja problema

1 8 0.8%

2 18 1.8%

3 163 16.2%

4 415 41.2%

5 404 40.1%

Total 1008 100.0%

Komunikativnost

1 11 1.1%

2 64 6.3%

3 201 19.9%

4 325 32.2%

5 407 40.4%

Total 1008 100.0%

Otpornost na stres

1 91 9.0%

2 146 14.5%

3 301 29.9%

4 298 29.6%

5 172 17.1%

Total 1008 100.0%

Sklonost ka upravljanju

1 30 3.0%

2 123 12.2%

3 321 31.8%

4 348 34.5%

5 186 18.5%

Total 1008 100.0%

Energičnost

1 8 0.8%

2 51 5.1%

3 208 20.6%

4 370 36.7%

5 371 36.8%

Total 1008 100.0%

Sigurnost u sebe

1 9 0.9%

2 82 8.1%

3 228 22.6%

4 386 38.3%

5 303 30.1%

Total 1008 100.0%


168


Otvorenost prema novim stvarima

1 7 0.7%

2 41 4.1%

3 211 20.9%

4 406 40.3%

5 343 34.0%

Total 1008 100.0%

Istrajnost i zalaganje u radu

1 5 0.5%

2 42 4.2%

3 167 16.6%

4 426 42.3%

5 368 36.5%

Total 1008 100.0%


1 9 0.9%

2 36 3.6%

3 183 18.2%

4 424 42.1%

5 356 35.3%

Total 1008 100.0%

Dominantnost u socijalnim odnosima

1 26 2.6%

2 101 10.0%

3 343 34.0%

4 353 35.0%

5 185 18.4%

Total 1008 100.0%

Emocionalna sigurnost

1 22 2.2%

2 82 8.1%

3 228 22.6%

4 364 36.1%

5 312 31.0%

Total 1008 100.0%

Sposobnost timskog rada

1 6 0.6%

2 50 5.0%

3 159 15.8%

4 371 36.8%

5 422 41.9%

Total 1008 100.0%


169


Spremnost na učenje i usavršavanje

1 2 0.2%

2 25 2.5%

3 150 14.9%

4 323 32.0%

5 508 50.4%

Total 1008 100.0%

Upornost

1 6 0.6%

2 30 3.0%

3 137 13.6%

4 334 33.1%

5 501 49.7%

Total 1008 100.0%

Fleksibilnost i prilagodljivost

1 5 0.5%

2 23 2.3%

3 199 19.7%

4 435 43.2%

5 346 34.3%

Total 1008 100.0%

Sposobnost organizacije

1 11 1.1%

2 36 3.6%

3 219 21.7%

4 402 39.9%

5 340 33.7%

Total 1008 100.0%

Izdržljivost

1 5 0.5%

2 32 3.2%

3 138 13.7%

4 415 41.2%

5 418 41.5%

Total 1008 100.0%

Sposobnost rešavanja konflikata

1 8 0.8%

2 37 3.7%

3 208 20.6%

4 429 42.6%

5 326 32.3%

Total 1008 100.0%


170


Vrednoća i marljivost

1 4 0.4%

2 43 4.3%

3 206 20.4%

4 359 35.6%

5 396 39.3%

Total 1008 100.0%

Optimizam

1 17 1.7%

2 58 5.8%

3 172 17.1%

4 313 31.1%

5 448 44.4%

Total 1008 100.0%

Kreativnost

1 20 2.0%

2 66 6.5%

3 216 21.4%

4 361 35.8%

5 345 34.2%

Total 1008 100.0%

Smelost u iskazivanju sopstvenih stavova

1 9 0.9%

2 57 5.7%

3 221 21.9%

4 389 38.6%

5 332 32.9%

Total 1008 100.0%

Ostavljanje utiska na okolinu

1 9 0.9%

2 52 5.2%

3 260 25.8%

4 390 38.7%

5 297 29.5%

Total 1008 100.0%


171

15.5. Prilog 5.

Tabela 97. Deskriptivni pokazatelji odgovora na stavke

N Min Max AS SD

1. Radije bih zaradio manje na sigurnom poslu, nego mnogo više na rizičnom poslu.

1008 1 5 3.11 1.218

2. Radije činim stvari na uobičajen način, nego da izmišljam nove načine.

1008 1 5 3.16 1.083

3. Drugi često smatraju moje ideje neobičnim.

1008 1 5 3.18 1.020

4. Kad određujem vlastite ciljeve, radije biram teže nego lakše.

1008 1 5 3.51 1.068

5. Bez rizika nema profita. 1008 1 5 3.94 1.025

6. Ne mogu sedeti i čekati da se stvari dogode, želim sam uticati na njih.

1008 1 5 4.19 .870

7. Kada nešto odlučim, najčešće to i ostvarim.

1008 1 5 4.09 .844

8.Ako je nešto teže za izvesti, onda je zbog toga manje zanimljivo.

1008 1 5 2.62 1.229

9. Ne volim započinjati poslove koji u sebi nose rizik.

1008 1 5 2.68 1.092

10. I kad mi se neko suprotstavi, nalazim način da ostvarim šta želim.

1008 1 5 3.83 .865

11.Često imam nove, drugačije ideje. 1008 1 5 3.58 .965

12.Kažu da sam dosetljiva osoba i da imam bujnu maštu.

1008 1 5 3.71 1.040

13. Kad nešto činim, važno mi je da to bude izvrsno, a ne samo da odradim posao.

1008 1 5 4.03 .894

14. Preduzetan sam. 1008 1 5 3.52 .951

15. Dobro je izražavati svoje stavove. 1008 1 5 4.15 .845

16. Ako se dovoljno potrudim, u stanju sam rešiti i veoma teške zadatke.

1008 1 5 4.27 .819

17. Uveren sam da mogu postići uspeh u većini aktivnosti koje obavljam.

1008 1 5 4.20 .823

18. Kada bi me neko zapošljavao, voleo bih da je to zbog moje kreativnosti.

1008 1 5 3.77 1.009

19. Ako je zadatak posvećen nečemu što volim, onda je bolje da je teži.

1008 1 5 3.91 .975

20. Radom se može veoma mnogo postići. 1008 1 5 4.42 .852

21. Često znam šta se od mene očekuje i onda kada mi se to i direktno ne kaže.

1008 1 5 4.05 .912


172

N Min Max AS SD

22. Najbolje je kad si u poslu “sam sebi šef”. 1008 1 5 3.98 1.031

23. Više volim poslove u kojima mogu testirati svoje sposobnosti, nego one koje mogu obaviti lako.

1008 1 5 3.75 .975

24.Nisam zainteresovan za preduzetništvo. 1008 1 5 2.80 1.190

25. U nejasnim situacijama volim preuzeti vođstvo i donositi odluke.

1008 1 5 3.54 1.032

26. Ako sam mogu birati zadatak, onda ću radije odabrati teži.

1008 1 5 3.32 1.039

27. Tamo gde drugi ljudi ne vide ništa, ja vidim priliku za dobar posao.

1008 1 5 3.40 .934

28. U stanju sam obavljati posao barem jednako dobro kao i većina drugih ljudi.

1008 1 5 3.97 .859

29. Bilo bi me strah da postanem preduzetnik.

1008 1 5 2.82 1.149

30. Često pomislim kako su drugi mnogo sposobniji i uspešniji od mene.

1008 1 5 2.77 1.249

31. Neki ljudi su naprosto rođeni srećni. 1008 1 5 3.41 1.346

32. Snalažjiv sam. 1008 1 5 4.10 .871

33. Ono što mi se događa u životu većinom određuju drugi ljudi.

1008 1 5 2.53 1.158

34. Ili si prirodno dobar u nečemu, ili nisi; trud s tim ima malo veze.

1008 1 5 2.42 1.280

35.Verujem u sebe. 1008 1 5 4.11 .941

36. Kad radim u grupi, obično drugima prepuštam vođstvo.

1008 1 5 3.00 1.199

37. Teško mi je nositi se s tuđim novim, ludim ili otkačenim idejama.

1008 1 5 2.76 1.150

38. Smatraju me snalažljivom osobom. 1008 1 5 3.83 .899

39.Preduzetnike bi trebalo više poštovati nego što se danas poštuju.

1008 1 5 3.60 .961

40. Znam o preduzetništvu mnogo više nego pre nekoliko meseci.

1008 1 5 3.06 1.219

41. Kada kažem da ću nešto napraviti, obično to tako i bude.

1008 1 5 4.01 .880

42. Što se više trudiš, postaješ bolji. 1008 1 5 4.36 .929

43. Preduzetnik se može postati samo ako od početka imaš mnogo novca.

1008 1 5 2.82 1.210

44. Nisam kreativna osoba. 1008 1 5 2.35 1.236

45. Imam mnogo više znanja o preduzetništvu nego moji vršnjaci.

1008 1 5 2.90 1.157


173

N Min Max AS SD

46. Bolje je biti nezaposlen i čekati dobar posao, nego pokušati biti preduzetnik ako nije sigurno da ćemo u tome uspeti.

1008 1 5 2.35 1.178

47. Preduzetnici su uglavnom nepošteni ljudi.

1008 1 5 2.37 1.219

48. Dobro je uvek izneti vlastito mišljenje. 1008 1 5 4.06 .948

49. Komunikativna sam osoba. 1008 1 5 3.98 1.012

50. Uvek je dobro da naša okolina zna kakav je naš stav o nečemu.

1008 1 5 3.85 .933

51. I kada mi nešto ne ide od ruke, svejedno pokušavam i dalje da radim na tome.

1008 1 5 3.87 .917

52. Volim preuzimati odgovornost. 1008 1 5 3.69 .957

53. Bez rizika čovek nikada ništa neće dobiti

1008 1 5 3.83 .954

54. Preduzetnici su dobri i korisni za državu. 1008 1 5 3.66 .928

55. Često mi na pamet padaju korisne ideje. 1008 1 5 3.74 .916

56. Od svojih vršnjaka i školskih kolega ponekad mogu naučiti jednako važne i korisne stvari kao što mogu naučiti i od profesora.

1008 1 5 3.80 .977

57. Često mi se čini da razmišljam drugačije ali i bolje od drugih.

1008 1 5 3.68 .881

58. Voleo bih postati preduzetnik. 1008 1 5 3.34 1.232

... je sklona prihvatanju stavova i mišljenja većine.

1008 1 5 2.99 1.211

... će uvek pronaći rešenje kada ima problem.

1008 1 5 4.04 .841

...uživa u tome da radi detaljno. 1008 1 5 3.96 .958

...bi radije kreirala nešto novo, nego poboljšavala postojeće.

1008 1 5 3.52 1.035

... poštuje autoritete. 1008 1 5 4.01 .998

...ništa ne preduzima bez saglasnosti odgovarajućeg autoriteta.

1008 1 5 3.32 1.114

...nikada ne teži kršenju pravila i propisa. 1008 1 5 3.49 1.133

... voli profesore i kolege koji se ponašaju uvek na isti način.

1008 1 5 3.71 1.086


1008 1 5 2.88 1.119

...ima nova rešenja za stare probleme. 1008 1 5 3.67 .936


1008 1 5 3.76 .961


174

N Min Max AS SD


1008 1 5 3.17 1.178

...je temeljna. 1008 1 5 3.95 .960

...je vredna i uporna. 1008 1 5 4.12 .934

...se bavi sa više novih ideja istovremeno. 1008 1 5 3.59 1.016

...nije sklona promenama. 1008 1 5 2.83 1.215

...je spremna da javno iznese neslaganje sa većinom.

1008 1 5 3.72 1.111

... stimulativno deluje na druge. 1008 1 5 3.68 .900

...lako prihvata sugestije grupe. 1008 1 5 3.53 .947

...ima originalna ideje. 1008 1 5 3.69 .902

...brižljivo pristupa temeljnom radu. 1008 1 5 3.83 .924

...stalno stvara nove ideje. 1008 1 5 3.47 .953


1008 1 5 3.65 1.145

...je sistematična i voli da radi po ustaljenim metodama.

1008 1 5 3.45 1.011

...često rizikuje radeći stvari na nov i drugačiji način.

1008 1 5 3.41 1.007

...retko odstupa od predviđenog plana. 1008 1 5 3.35 1.016

...uvodi strog red u stvari koje su pod njenom kontrolom.

1008 1 5 3.71 1.030

...voli da radi na osnovu preciznih uputstava.

1008 1 5 3.75 1.044

...se lako prilagođava zahtevima grupe. 1008 1 5 3.62 .976

... uživa u čestim promenama. 1008 1 5 3.24 1.085

... preferira kolege koje nisu sklone kršenju normi i pravila.

1008 1 5 3.61 1.102

... je predvidiva. 1008 1 5 3.10 1.184

Snalažljivost u različitim situacijama 1008 1 5 4.00 .846

Samopouzdanje 1008 1 5 3.77 .948

Borbenost 1008 1 5 4.08 .888

Sklonost preduzimanju inicijative 1008 1 5 3.78 .931

Težnja ka vođstvu u grupi 1008 1 5 3.47 1.154

Orijentisanost na rad 1008 1 5 3.91 .875

Uspešnost u ostvarenju ciljeva 1008 1 5 4.07 .798

Fizička spremnost 1008 1 5 3.83 1.049

Sposobnost samokontrole 1008 1 5 3.94 1.047


175

N Min Max AS SD

Spremnost na rizik 1008 1 5 3.77 .974

Ambicioznost 1008 1 5 4.17 .841

Sposobnost samostalnog rešavanja problema

1008 1 5 4.18 .821

Komunikativnost 1008 1 5 4.04 .977

Otpornost na stres 1008 1 5 3.31 1.178

Sklonost ka upravljanju 1008 1 5 3.53 1.021

Energičnost 1008 1 5 4.04 .921

Sigurnost u sebe 1008 1 5 3.88 .959

Otvorenost prema novim stvarima 1008 1 5 4.03 .880

Istrajnost i zalaganje u radu 1008 1 5 4.10 .856


1008 1 5 4.07 .868

Dominantnost u socijalnim odnosima 1008 1 5 3.57 .984

Emocionalna sigurnost 1008 1 5 3.86 1.019

Sposobnost timskog rada 1008 1 5 4.14 .899

Spremnost na učenje i usavršavanje 1008 1 5 4.30 .825

Upornost 1008 1 5 4.28 .852

Fleksibilnost i prilagodljivost 1008 1 5 4.09 .819

Organizacijska sposobnost 1008 1 5 4.02 .892

Izdržljivost 1008 1 5 4.20 .827

Sposobnost rešavanja konflikata 1008 1 5 4.02 .865

Vrednoća i marljivost 1008 1 5 4.09 .892

Optimizam 1008 1 5 4.11 .993

Kreativnost 1008 1 5 3.94 .997

Smelost u iskazivanju sopstvenih stavova 1008 1 5 3.97 .925

Ostavljanje utiska na okolinu 1008 1 5 3.91 .912

Legenda

AS označava aritmetičku sredinu, SD standardnu devijaciju, min minimum, max maksimum.


176

15.6. Prilog 6.

Upitnik br 1. KAI

KAI

Sledeće tvrdnje odnose se na Vaš način ponašanja u različitim situacijama. Molimo Vas da

iskreno odgovorite na osnovu Vaše ocene samoga sebe. Pročitajte prvo sva pitanja, a zatim

odaberite odgovore. Hvala!

Vi ste osoba koja: 1 2 3 4 5

1. je sklona prihvatanju stavova i mišljenja većine. 1 2 3 4 5

2. ... će uvek pronaći rešenje kada je u problemu. 1 2 3 4 5

3. ...uživa u tome da radi detaljno. 1 2 3 4 5

4. ...bi radije kreirala nešto novo, nego poboljšavala postojeće. 1 2 3 4 5

5. ...poštuje autoritete. 1 2 3 4 5

6. ...ništa ne preduzima bez saglasnosti odgovarajućeg autoriteta. 1 2 3 4 5

7. ...nikada ne teži kršenju pravila i propisa. 1 2 3 4 5

8. ...voli profesore i kolege koji se uvek ponašaju na isti način. 1 2 3 4 5

9. ...zadržava i potiskuje nove ideje sve dok nisu preko potrebne. 1 2 3 4 5

10. ... ima nova rešenja za stare probleme. 1 2 3 4 5

11. ... voli da u datom trenutku unosi novine u ustaljen način rada. 1 2 3 4 5

12. ... voli kada se promene dešavaju sporo i postepeno. 1 2 3 4 5

13. ... je temeljna. 1 2 3 4 5

14. ... je vredna i uporna. 1 2 3 4 5

15. ... se bavi sa više novih ideja istovremeno. 1 2 3 4 5

16. ... nije sklona promenama. 1 2 3 4 5

17. ... je spremna da javno iznese neslaganje sa većinom. 1 2 3 4 5

18. ... stimulativno deluje na druge. 1 2 3 4 5

19. ... lako prihvata sugestije grupe. 1 2 3 4 5

20. ... ima originalne ideje. 1 2 3 4 5

21. ... brižljivo pristupa temeljnom radu. 1 2 3 4 5

22. ... stalno stvara nove ideje. 1 2 3 4 5


177

23. ... više voli da radi na jednoj stvari, nego na više njih istovremeno 1 2 3 4 5

24. ... je sistematična i voli da radi po ustaljenim metodama. 1 2 3 4 5

25. ... često rizikuje radeći stvari na nov i drugačiji način. 1 2 3 4 5

26. ... retko odstupa od predviđenog plana. 1 2 3 4 5

27. ... uvodi strog red u stvari koje su pod njenom kontrolom. 1 2 3 4 5

28. ... voli da radi na osnovu preciznih uputstava. 1 2 3 4 5

29. ... se lako prilagođava zahtevima grupe. 1 2 3 4 5

30. ... uživa u čestim promenama. 1 2 3 4 5

31. ... preferira kolege koji nisu sklone kršenju normi i pravila. 1 2 3 4 5

32. ... je predvidiva. 1 2 3 4 5


178

15.7. Prilog 7.

Upitnik br. 2 UPS UPS

Upitnik preduzetničkih osobina, preduzetničke samoefikasnosti i stavova o preduzetništvu

Ovde su navedene neke tvrdnje s kojima se možeš, ali i ne moraš slagati. Molimo te da pored svake tvrdnje zaokružiš jedan broj koji će označavati koliko se slažeš ili ne slažeš sa tom tvrdnjom.

Pritom brojevi znače sledeće: 1 – uopšte se ne slažem 2 – uglavnom se ne slažem 3 – niti se slažem niti se ne slažem (ne znam, nisam siguran) 4 – uglavnom se slažem 5 – u potpunosti se slažem

1. Radije bih zaradio manje na sigurnom poslu, nego mnogo više na rizičnom poslu ................................................................................................ 1 2 3 4 5

2. Radije činim stvari na uobičajen način, nego da izmišljam nove načine ......... 1 2 3 4 5 3. Drugi često smatraju moje ideje neobičnima.................................................. 1 2 3 4 5 4. Kada određujem vlastite ciljeve, radije biram teže nego lakše ....................... 1 2 3 4 5 5. Bez rizika nema profita .................................................................................. 1 2 3 4 5 6. Ne mogu sediti i čekati da se stvari dogode, želim sam uticati na njih ........... 1 2 3 4 5 7. Kada nešto odlučim, najčešće to i ostvarim ................................................... 1 2 3 4 5 8. Ako je nešto teže za izvesti, onda je zbog toga manje zanimljivo ................. 1 2 3 4 5 9. Ne volim započinjati poslove koji u sebi nose rizik ......................................... 1 2 3 4 5 10. I kad mi se netko suprotstavi, nalazim način da ostvarim šta želim ............... 1 2 3 4 5 11. Često imam nove, drugačije ideje ................................................................. 1 2 3 4 5 12. Kažu da sam dosetljiva osoba i da imam bujnu maštu .................................. 1 2 3 4 5 13. Kad nešto činim, važno mi je da to bude izvrsno, a ne samo da odradim

posao ............................................................................................................. 1 2 3 4 5 14. Preduzetan sam ........................................................................................... 1 2 3 4 5 15. Dobro je izražavati svoje stavove ................................................................. 1 2 3 4 5 16. Ako se dovoljno potrudim, u stanju sam rešiti i jako teške zadatke .............. 1 2 3 4 5 17. Uveren sam da mogu postići uspeh u većini aktivnosti koje obavljam ........... 1 2 3 4 5 18. Kada bi me netko zapošljavao, volelo bih da je to zbog moje kreativnosti .... 1 2 3 4 5 19. Ako je zadatak posvećen nečemu što volim, onda je bolje da je teži ............ 1 2 3 4 5 20. Radom se može jako puno postići ................................................................ 1 2 3 4 5 21. Često znam šta se od mene očekuje i onda kada mi se to direktno ne kaže 1 2 3 4 5 22. Najbolje je kad si u poslu “sam sebi šef“ ....................................................... 1 2 3 4 5 23. Više volim poslove u kojima mogu testirati svoje sposobnosti nego one

koje mogu obaviti lako .................................................................................. 1 2 3 4 5 24. Nisam zainteresovan za preduzetništvo ....................................................... 1 2 3 4 5 25. U nejasnim situacijama volim preuzeti vođstvo i donositi odluke ................... 1 2 3 4 5 26. Ako sam mogu birati zadatak, onda cu radije odabrati teži ........................... 1 2 3 4 5 27. Tamo gde drugi ljudi ne vide ništa, ja vidim priliku za dobar posao ............... 1 2 3 4 5 28. U stanju sam obavljati stvari barem jednako dobro kao i većina drugih ljudi . 1 2 3 4 5 29. Bilo bi me strah da postanem preduzetnik .................................................... 1 2 3 4 5 30. Često pomislim kako su drugi puno sposobniji i uspešniji od mene .............. 1 2 3 4 5 31. Neki ljudi su naprosto rođeni srećni .............................................................. 1 2 3 4 5


179

32. Snalažjiv sam .............................................................................................. 1 2 3 4 5 33. Ono što mi se događa u životu većinom određuju drugi ljudi ........................ 1 2 3 4 5 34. Ili si prirodno dobar u nečemu, ili nisi, trud s time ima malo veze .................. 1 2 3 4 5 35. Verujem u sebe ............................................................................................ 1 2 3 4 5 36. Kad radim u grupi, obično drugima prepuštam vođstvo ................................ 1 2 3 4 5 37. Teško mi je nositi se s tuđim novim, ludim ili otkačenim idejama .................. 1 2 3 4 5 38. Smatraju me snalažljivom osobom ............................................................... 1 2 3 4 5 39. Preduzetnike bi trebalo više poštovati nego što se danas poštuju ................ 1 2 3 4 5 40. Znam o preduzetništvu mnogo više toga nego pre nekoliko meseci ............. 1 2 3 4 5 41. Kada kažem da ću nešto napraviti, obično to tako i bude ............................. 1 2 3 4 5 42. Što se više trudiš, postaješ bolji .................................................................... 1 2 3 4 5 43. Preduzetnik se može postati samo ako od početka imaš mnogo novca ........ 1 2 3 4 5 44. Nisam kreativna osoba ................................................................................. 1 2 3 4 5 45. Imam mnogo više znanja o preduzetništvu nego moji vršnjaci ...................... 1 2 3 4 5 46. Bolje je biti nezaposlen i čekati dobar posao nego pokušati biti preduzetnik

ako nije sigurno da ćemo u tome uspeti ......................................................... 1 2 3 4 5 47. Preduzetnici su uglavnom nepošteni ljudi ..................................................... 1 2 3 4 5 48. Dobro je uvek izneti vlastito mišljenje ........................................................... 1 2 3 4 5 49. Komunikativna sam osoba ............................................................................ 1 2 3 4 5 50. Uvek je dobro da naša okolina zna kakav je naš stav o nečemu .................. 1 2 3 4 5 51. I kada mi nešto ne ide od ruke, svejedno pokušavam i dalje raditi na tome .. 1 2 3 4 5 52. Volim preuzimati odgovornost ...................................................................... 1 2 3 4 5 53. Bez rizika čovek nikada ništa neće dobiti ...................................................... 1 2 3 4 5 54. Preduzetnici su dobri i korisni za državu ....................................................... 1 2 3 4 5 55. Često mi na pamet padaju korisne ideje ....................................................... 1 2 3 4 5 56. Od svojih vršnjaka i školskih kolega ponekad mogu naučiti jednako važne

i korisne stvari kao što mogu naučiti i od profesora ........................................ 1 2 3 4 5 57. Često mi se čini da razmišljam drugačije ali i bolje od drugih ........................ 1 2 3 4 5 58. Voleo bih postati preduzetnik ........................................................................ 1 2 3 4 5


180

15.8. Prilog 8.

Upitnik br. 3 SPP

SPP

Uputstvo: Pred vama se nalazi niz različitih osobina, koje ljudi mogu imati izražene u većoj ili manjoj meri. Vaš zadatak je da procenite da li vi lično imate razvijenu odgovarajuću karakteristiku i da označite na skali od 1 do 5 u kojoj meri je ona približno izražena kod vas, pri čemu brojevi imaju sledeća značenja:

1- ne posedujem datu osobinu 2- osobina je izražena u maloj meri 3- osobina je umereno izražena 4- osobina je prilično izražena 5- osobina je veoma izražena.

Ispitivanje je anonimnog karaktera i molimo vas da pokušate što iskrenije odgovoriti.

1. Snalažljivost u različitim situacijama 1 2 3 4 5

2. Samopouzdanje 1 2 3 4 5

3. Borbenost 1 2 3 4 5

4. Sklonost preuzimanju inicijative 1 2 3 4 5

5. Težnja ka vođstvu u grupi 1 2 3 4 5

6. Orijentisanost na rad 1 2 3 4 5

7. Uspešnost u ostvarenju ciljeva 1 2 3 4 5

8. Fizička spremnost 1 2 3 4 5

9. Sposobnost samokontrole 1 2 3 4 5

10. Spremnost na rizik 1 2 3 4 5

11. Ambicioznost 1 2 3 4 5

12. Sposobnost samostalnog rešavanja problema 1 2 3 4 5

13. Komunikativnost 1 2 3 4 5

14. Otpornost na stres 1 2 3 4 5

15. Sklonost upravljanju 1 2 3 4 5

16. Energičnost 1 2 3 4 5

17. Sigurnost u sebe 1 2 3 4 5

18. Otvorenost prema novim stvarima 1 2 3 4 5

19. Istrajnost i zalaganje u radu 1 2 3 4 5

20. Sposobnost samostalnog donošenja važnih odluka 1 2 3 4 5

21. Dominantnost u socijalnim odnosima 1 2 3 4 5

22. Emocionalna stabilnost 1 2 3 4 5

23. Sposobnost timskog rada 1 2 3 4 5

24. Spremnost za učenje i usavršavanje 1 2 3 4 5

25. Upornost 1 2 3 4 5

26. Fleksibilnost i prilagodljivost 1 2 3 4 5

27. Sposobnost organizacije 1 2 3 4 5

28. Izdržljivost 1 2 3 4 5

29. Sposobnost rešavanja konflikata 1 2 3 4 5

30. Vrednoća i marljivost 1 2 3 4 5

31. Optimizam 1 2 3 4 5

32. Kreativnost 1 2 3 4 5

33. Smelost u iskazivanju sopstvenih stavova 1 2 3 4 5

34. Ostavljanje utiska na okolinu 1 2 3 4 5


181

15.9. Prilog 9.

Upitnik br. 4 Sociodemografski-upitnik

SOCIODEMOGRAFSKI UPITNIK

Upitnik koji je pred Vama ne predstavlja nikakav test znanja niti test sposobnosti.

Ovde nema tačnih i netačnih ili vrednih i manje vrednih odgovora. Svi odgovori su

dobri ako izražavaju Vaše mišljenje. Prikupljeni rezultati biće korišteni isključivo u

naučnoistraživačke svrhe, za izradu doktorske disertacije. Upitnik je anoniman.

1. Godina studiranja: a) I b) II c) III d) IV e) apsolvent

2. Pol: a) muški b) ženski 3. Student se finansira: a) iz budžeta b) samofinansirajući

4. Materijalni status: a) ispodprosečan b) prosečan c) iznadprosečan

5. Uspeh na studijama: a) ispodproseča b) prosečan c) iznadprosečan

6. Stalno mesto stanovanja: a) selo b) grad

5. Da možete birati, Vaš budući posao bio bi u:

a) Banci ili osiguravajućem društvu

b) Državnom preduzeću ( npr. Telekom, EPS, Pošta Srbije, Železnice Srbije itd.)

c) Javnom gradskom preduzeću (Vodovod, Toplana, Mediana...)

d) Opštinskim ili državnim organima i agencijama (Opština, Ministarstva, Fond za razvoj, APR...)

e) Jakoj (domaćoj ili stranoj) privatnoj kompaniji (Philip Morris, Delta, Comtrade i sl.)

f) Malom preduzeću

g) Porodičnom preduzeću Vaših roditelja

h) U sopstvenom biznisu koji planirate da otpočnete

6. Da li ste u toku studija pohađali predmet iz oblasti preduzetništva.

a) DA b) NE

7. Da li smatrate da je atmosfera na vašem fakultetu preduzetnički orijentisana, da li vaš fakultet ima razvijenu saradnju sa privrednim sektorom (različitim kompanijama)?

a) DA b) NE

8. Da li se neko od članova porodice bavi ili bavio preduzetništvom? a) DA b) NE

FAKTORI RAZVOJA - CORE

Documents