Скрипта из дубровачке за групе 05 и 06 1.Опште одлике хуманизма у књижевности Хуманизам је један вид ренесансе, прва фаза ренесансе. Развијао се крајем 14. века, а ренесанса има замах у 15. и 16. веку. Ху манизам и ренес анса (франц. „препород“) предсав!ају поновно ра"а#е ани$ке ку%уре, односно преп ород ку% уре пос%е &ред #е' века . со ако , пред сав!а и промену циви%из ациј е (ово је из Маријиних бележа ка, те нисам сигуран на шта конкре тно мисли; могуће је да мисли на општеконтиненталну промену цивили зацијс ког тока, а мо жда и на први уплив западне књижевности у српску књижевност) . Хуманизам је прва фаза ренесансе и за$е је у а%ији крајем 14. века, а у цен ру про у$ава#а је сам $ов ек (*+-/ 0 $ов е$ нос , у!уднос) . 2ва епох а је ус%ов!ена крупним соција%ним променама до%ази до свара#а 'ра"анско' дру3ва, а сица#ем капиа%а до%ази до развоја ураних средина. аквим ураним јез'рима су оснивани универзиеи, под јаким уицајем ркве. 7е о'рафска окри8а (9мерика) и хе%иоценри$н и присуп ме#ају с%ику о свеу, а 'ео'рафске при%ике по'одују и развоју универзиеа у :адови (%изина ;енеције), па су 'ра"анске породице својим синовима купова%е еманципацију (опет, нисам сигуран да ли мисли на дуброваку или на италијанску књижевност) . <апиа% је сворио маерија%ну азу за развој ку% уре= за успех је пореан новац, па се јав!ају мецене које маерија%но пома>у свараоце, а ови их за узвра ве %и$ ају у сво јим де%и ма. Ху маниси, ко ји су има%и нај ви3е месо у оразова#у , су смара%и да је цео све #ихов, а све у духу ос%оо"е#а $овека. 145?. је 3ампана прва к#и'а, а 3ампа#е к#и'а је омо'у8ава%о ве8у досупнос исих, 3о је по'одова%о развоју оразова#а. :рве к#и'е су 3ампане у ира>у до 15? примерака, а називају с е инкунау %ама (%а. -@*-A*BCко% евка). Ху манизам је ио фаза ренесанс е, одре "ују 8и да!и ок $ове $ан сва и посеп ену еман цип ацију сред#овек ов но' дру 3ва. Ху ман изам се од сре д#е ' век а раз %ик уј е по по' %е ду на све (однос индивидуа%но' и оп3е')D у сред#ем веку умени$ко де%о даје предсаву о сварноси свореној Eо>ијом ми%о38у, а нај$е38и к#и>евни посупак је а%е'оризација. хуманизму писац посаје свесан сво' умени$ко' свара#а и у>ива у својој с%ави, док се писац сред#овековне к#и>евноси одри$е сво' индивидуа%но' рада. 2н не доноси еманципацију ркве, она осаје ина са својим еи $ки м ко дек сом . Fов ије св ара %а3во пок у3ава да при ка >е сварнос , а па>#а се при дај е $у%носи. Римска радиција предсав!а упори3е. Хуманизам се кориси %аинским, а ренесанса наро дним језик ом. Ху мани зам доноси о'ран и$ену демокр аи зацију зна#а нова ц и позн ава#е %аинск о' језика су зна$и%и мо'у8нос 3ире' оразова#а, е су само ви3и дру3вени с%ојеви има%и мо'у8нос ку%урно' уздиза#а. <рајем 14. и по$еком 15. века се насава про3ирује и до%ази до кори38е#а 'р$ко ' језика. :ад ари'рада 145G. 'одине доноси изе'%ице са сока и #ихова зна#а. 9ника посаје ос%онац зо' с%и$них ми3!е#а, а узор писано' си%а је ицерон. Fасаје нова мисао о $овеку који нема ни3а заједни$ко са $овеко м сред#е' века. 2д%ика хуманиса је свесранос, а ренесансе разноврснос (вот д !ак"). менос посаје ва>ан $ини%ац >ивоа, пора>#а умени$ких де%а пове8ава ра>енос уменика. сред#ем веку , уменик је зана%и ја, а у хуманизму се уменик и #е'ов а де%а цене. м енос посаје вр%о мо8на, а јав!а се и умени$к а кри ика. Hена преко уменоси доија нову у%о' у у >ив о у . месо Eо' оро ди це, појав!ује се нека дру'а >ена, куризана (нас%е"е 'р$ке Хеере) у$ена >ена која окуп!а оразовано дру3во и пру>а им „!уавне у>ике“(I). Hена посаје '%умица, моде% оразоване в%адарке. Jане, Eока $о и :ерарк а се сма рај у на јве8им писцима епохе рен есансе. ;р%ина је за ху ма нисе ан'а>ова#е !удских поенција%а се$ених оразова#ем у %и$ну корис у свакодневном >ивоу, а испо!ава#е сопсвене су3ине је једно од основних на$е%а хуманиса. не%екуа%ац сред#е' века 1
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Хуманизам је један вид ренесансе, прва фаза ренесансе. Развијао се крајем 14. века, а ренесанса има
замах у 15. и 16. веку.
Хуманизам и ренесанса (франц. „препород“) предсав!ају поновно ра"а#е ани$ке ку%уре, односнопрепород ку%уре пос%е &ред#е' века. со ако, предсав!а и промену циви%изације (ово је из
Маријиних бележака, те нисам сигуран на шта конкретно мисли; могуће је да мисли на
општеконтиненталну промену цивилизацијског тока, а можда и на први уплив западнекњижевности у српску књижевност). Хуманизам је прва фаза ренесансе и за$е је у а%ији крајем
14. века, а у ценру проу$ава#а је сам $овек (*+-/0 $ове$нос, у!уднос). 2ва епоха је
ус%ов!ена крупним соција%ним променама до%ази до свара#а 'ра"анско' дру3ва, а сица#емкапиа%а до%ази до развоја ураних средина. аквим ураним јез'рима су оснивани универзиеи,
под јаким уицајем ркве. 7ео'рафска окри8а (9мерика) и хе%иоценри$ни присуп ме#ају с%ику о
свеу, а 'ео'рафске при%ике по'одују и развоју универзиеа у :адови (%изина ;енеције), па су
'ра"анске породице својим синовима купова%е еманципацију (опет, нисам сигуран да ли мисли на
дуброваку или на италијанску књижевност). <апиа% је сворио маерија%ну азу за развој ку%уре=за успех је пореан новац, па се јав!ају мецене које маерија%но пома>у свараоце, а ови их
заузвра ве%и$ају у својим де%има. Хуманиси, који су има%и најви3е месо у оразова#у, сусмара%и да је цео све #ихов, а све у духу ос%оо"е#а $овека. 145?. је 3ампана прва к#и'а, а
3ампа#е к#и'а је омо'у8ава%о ве8у досупнос исих, 3о је по'одова%о развоју оразова#а. :рве
к#и'е су 3ампане у ира>у до 15? примерака, а називају се инкунау%ама (%а. -@*-A*BCко%евка).Хуманизам је ио фаза ренесансе, одре"ују8и да!и ок $ове$ансва и посепену еманципацију
сред#овековно' дру3ва. Хуманизам се од сред#е' века раз%икује по по'%еду на све (однос
индивидуа%но' и оп3е')D у сред#ем веку умени$ко де%о даје предсаву о сварноси свореној
Eо>ијом ми%о38у, а нај$е38и к#и>евни посупак је а%е'оризација. хуманизму писац посајесвесан сво' умени$ко' свара#а и у>ива у својој с%ави, док се писац сред#овековне к#и>евноси
одри$е сво' индивидуа%но' рада. 2н не доноси еманципацију ркве, она осаје ина са својимеи$ким кодексом. Fовије свара%а3во поку3ава да прика>е сварнос, а па>#а се придаје$у%носи. Римска радиција предсав!а упори3е. Хуманизам се кориси %аинским, а ренесанса
народним језиком. Хуманизам доноси о'рани$ену демокраизацију зна#а новац и познава#е
%аинско' језика су зна$и%и мо'у8нос 3ире' оразова#а, е су само ви3и дру3вени с%ојеви има%имо'у8нос ку%урно' уздиза#а. <рајем 14. и по$еком 15. века се насава про3ирује и до%ази до
кори38е#а 'р$ко' језика.
:ад ари'рада 145G. 'одине доноси изе'%ице са сока и #ихова зна#а. 9ника посаје ос%онацзо' с%и$них ми3!е#а, а узор писано' си%а је ицерон. Fасаје нова мисао о $овеку који нема
ни3а заједни$ко са $овеком сред#е' века.
2д%ика хуманиса је свесранос, а ренесансе разноврснос (вот д !ак"). менос посаје ва>ан
$ини%ац >ивоа, пора>#а умени$ких де%а пове8ава ра>енос уменика. сред#ем веку, уменик је зана%ија, а у хуманизму се уменик и #е'ова де%а цене. менос посаје вр%о мо8на, а јав!а се и
умени$ка криика. Hена преко уменоси доија нову у%о'у у >ивоу. месо Eо'ородице,
појав!ује се нека дру'а >ена, куризана (нас%е"е 'р$ке Хеере) у$ена >ена која окуп!а оразованодру3во и пру>а им „!уавне у>ике“(I). Hена посаје '%умица, моде% оразоване в%адарке. Jане,
Eока$о и :ерарка се смарају најве8им писцима епохе ренесансе. ;р%ина је за хуманисе
ан'а>ова#е !удских поенција%а се$ених оразова#ем у %и$ну корис у свакодневном >ивоу, аиспо!ава#е сопсвене су3ине је једно од основних на$е%а хуманиса. не%екуа%ац сред#е' века
је $овек конемп%ације, а хуманизма и ренесансе $овек конемп%ације и акције. песни3ву се
с%аве најизразиији ине%екуа%ци, а не Eо'. ;изија к#и>евноси је реори$ка, форма%но
савр3енсво је ци! израза. Kи%о%о'ија се смара корисном за проу$ава#е к%аси$них језика и де%а.:оеика хуманизма је нормаивна, заснива се на подра>ава#у анике. Ренесанса предсав!а да!и
помак ка индивидуа%изацији.
#дговор дао $икола %&, а ја ћу мало да додам&&&Хуманизам је насао у Риму, 3ирио се на све зем!е које су из%ази%е на Lедиеран док је исо$на
Mвропа и%а %окирана. Jуровник је ио самоса%на јединсвена др>ава до по$ека 1N. века.
Хуманизам озна$ава нау$ноOдуховни садр>ај појаве (ренесанса је усмерена на це%окупну ку%уру).9ни$ки $овек посаје узор с%оодно' $овека. а%ији %а.јез. поискује народни. & једне сране
хуманизам је ве%ики про'ресивни покре који 8е доси8и врхунац у рево%уционарном саву M.
Роердамско' и оса%их хуманиса, а с дру'е сране хуманизам је пуко копира#е спо!них ое%е>ја
анике у попуно новим ус%овима. 2сновна од%икаD универза%нос на нивоу е%ие прихваа#е%аинско' језика. Fајзна$ајнији ценри хуманиси$ких окуп!а#а и%е су академије у Kиренци,
Риму, Fапу!у= цвеају ракаи, еписо%е, расправе. 9кадемијама се приписују најве8е зас%у'е за
свара#е свеовне ку%уре. :оезија је за хуманисе узви3ени дар неа, а песници сварају под
о>анским заносом и свара%а$ким есом. :есник је пророк који поезију свара у проро$комнадахну8у. :о%ицијано ка>е да реа узимаи од свих к%аси$них ауора а не иденификоваи се са
#има. Хуманиси$ки ценри се на%азе у Jуровнику, <оору, на Хвару, у Pиенику, Qадру.
2. Хуманиста Винко Прибојевић о ловенима
'орана
;инко :риојеви8 је хуманиса, за$еник с%овенске идеје (с%ависи$ке мис%и). &варао је крајем 15.и по$еком 16. века. &а Хвара је, судије је завр3ио у :адови и о права и ео%о'ију. Qа време
оравка у :адови имао је при%ику да се срене са мно'им суденима из це%е Mвропе. &хваа да
Mвропа вр%о ма%о зна о &%овенима а и оно 3о зна је %о3е (о &%овенима 'оворе као о неоразованом
народу ез икакве про3%оси и ку%уре). :о повраку на Хвар посаје дирекор 'имназије. Jо%ази у<раков (:о!ска) 'де је ада ио искуп Lацеј Rеховиа $увени хуманиса који је најда!е ои3ао у
захвау да Mвропи предсави &%овене који су јој непознаи, дао је да се напи3е низ исорија
с%овенско' народа. &ам искуп је написао „сорију :о!скеS, један 'р$ки фи%о%о' „сорију Tе3кеS, а :риојеви8 је у хрваској каедра%и одр>ао 'овор „2 порек%у и исоријау &%овенаS
(15U5., Хвар). 2во је %иерарни хуманиси$ки спис, а%и и исовремено и нау$ни рака (позивао се
на :%уарха, :%инија, Eи%ију). 2во је прво де%о у ком се за$и#е и афирми3е идеја с%овенсва.2д%икује 'а динами$нос приповеда#а.
реприавање одломка који нам је по програму
2н прво указује на е3ко8е да се доку$и порек%о народа јер су се п%емена изме3а%а („замр3ен је
исорија #ихово' порек%аS), да и се окри%а а за'онека, неопходан је ве%ики руд. Fаводи даве8ина писаца под%е>е дикау пу%ике, не пи3е исину не'о оно 3о и пу%ика во%е%а да $ује.
:риојеви8 се предсав!а као Jа%маинац, ј. како он ка>е %ир, и зао ре3ава да др>и 'овор о
исоријској судини &%овена. 2н најпре украко ка>е о $ему 8е све ии ре$.&мара да је порено да при$а о по$ецима с%овенске исорије и по$и#е при$у о поопу и Fоју.
Fаиме, најм%а"и Fојев син Rафе је имао сина Vираса од ко'а су наса%и Vра$ани. Vра$ани су
'овори%и језиком Lе>ана, а Lе>ани су смарани %ирима. 2уда :риојеви8 зак!у$ује да су свинаса%и од Vра$ана. Qаим 'овори о Vр$анима и увр"ује 'ранице #ихове ериорије. Jок 'овори о
овоме, :риојеви8 наводи неке изворе како и покрепио свој од'овор. на крају износи своју езу о
2д ве%ике ва>носи је посвеа која је упу8ена хварском п%еми8у :еру ;иа'и8у. Рекао је да мно'ипи3у да и осави%и некакав ра' и да и изе'%и про%азнос и пропад!ивос сво'а де%а, а
:риојеви8 наводи да он о не ради зо' о'а не'о да и допринео оп3ем дору.
!. Хуманиста "лија #ријевић $анализа песама по избору%
$икола
%ија ријеви8 је најзнамениији дурова$ки хуманиса. :ои$е из две у'%едне дурова$ке
п%еми8ке породице (&орко$еви8 по мајци). Qавр3ио хуманиси$ку 'имназију у Jуровнику, а
3ко%ова#е насавио у а%ији, у Kерари. &а U? 'одина секао је ве%ику с%аву на песни$комакми$е#у у Риму за цик%ус !уавних песама посве8ен Рим!анки K%авији= е песме је од%иковао
пуени до>ив!ај !уави, ренесансни хедонизам и с%оода у опева#у >енско' е%а. Qа време оравка
у Риму доро је упознао ново, хуманиси$ко поима#е свеа и су3ину нових %иерарних
срем!е#а. :о повраку у Jуровник, ио је професор и рекор 'имназије, а имао је исакнуу у%о'уу в%аси Jурова$ке Репу%ике. Jавао је преднос %аинском језику над народним, писао је
дескрипивну, %и$ну и родо!уиву поезију, као и пос%анице. Lе"уим, исо ако је ценио ивредноси народно' >ивоа и свара%а3ва и о је исицао у својим де%има. Eио је исакнуи
родо!у и, изме"у оса%о', сасавио је спев о посанку Jуровника, у коме је с%авио #е'ову
исоријску и %е'ендарну про3%ос, „$асну в%асе%у“ и „мирне 'ра"ане“. 9уор је и првихк#и>евних расправа.
„Мене та брешчића два”
*ејан
овој песми даа је предсава во!ене, ј. K%авије (#ено име се окрива на крају) %ирски сујекнам окрива #ене физи$ке и психи$ке ква%иее како и моивисао своју о$аранос. Fакон о'
каа%о'а дра'иних осоина које су ина$е дае кроз поре"е#а, %ирски сујек консаује да она није са
ово'а свеа ве8 је она дар о'ова. мамо моив $е>#е %ирско' сујека и сазнајемо за препреке којесе посав!ају испред %ирско' сујека и онемо'у8авају му конак са во!еном. 2во је ипи$на
!уавна песма која се сасоји у ора8а#у %ирско' сујека дра'ој са изно3е#ем својих е>#и и
>е!ом да дра'а ус%и3и е е>#е. мамо предсаву саме дра'е и песник се у с%у>и поре"е#има, оно $ини на с%еде8и на$инD сјај дра'иних 'руди је ја$и од сјаја мразних вр%еи, о$и се пореде са
звездама, коса се пореди са з%аом, вра са с%оновом коси... Jак%е, дра'а је неко ко до%ази са сјајем.
:редсав!а#е дра'е сме#ује се дисисима који су дирекно ора8а#е дра'ој, у им дисисима
%ирски сујек окрива своје е>#е и своје посупке. 2н исовремено са предсавом дра'е окривасвоје намере предупре"ују8и мо'у8е не'аивно схваа#е акво' удвара#а. Wепоа дра'е, уоп3е,
$ари дра'е, преп%и8у се, и као да су узроковане #еним духовним осоинама, ј. #еном $едно38у.
Vоа%ие #ене %епое осварен је #еним духовним својсвима. Xена спо!а3#а %епоа иунура3#а %и$нос су у са'%асју и%и $ак у некој инеракцији. Tак, врхунац песникове о$араноси
дра'ом је зак!у$ак о #еном о>анском порек%у она је о>ја креација и #е'ов дар овоме свеу.
:есник се с%у>и специфи$ном фи'уром посав!а пиа#а %иска реори$ким и им својимпиа#има он предупре"ује непо>е!не од'оворе („Pо да у посав!ам замкеI Jа и %аскаве
просипам ре$иI...S). :есник сYм даје од'оворе.
:осоји с%ој %аинско' миа који он кориси у им својим поре"е#има. Vај с%ој поре"е#а кориси
Fово у песмиO сме%ос %ирско' сујека. ако 8е касније при$аи о покорноси он се дра'ој са
импераивом ора8а и $ак хо8е да ом својом >е!ом опскри и во!ену, како и освари%и !уавну
везу и !уавни $ин. 2н сее назива и пасиром, 3о мо>е имаи разне е%емене мо>е да указује на један $ис виа%ни па'ански амијен у коме се осварује !уавни $ин Eо>ице и #ено' одарано'.
:есникова сме%ос у ра>е#у уоп3е не конрасира не'о као да је са'%асна са #е'овим уни>е#ем,
изацива#ем свих #е'ових својсава („&ве пред !уав!у падаS). це%ој песми в%ада ок%он од о' неко' прииска спуаноси, $ак ок%он и од мудроси. Vо је једна
раска%а3на, неспуана емоција. :ризор који %ирски сујек >е%и да му дра'а дY, о је призор
на'оси, о је момена који садр>и есмрнос, ве$нос.„Мекша од киселог млека”
*ејан
2вде се дра'а %ирско' сујека указује као еери$но, неухва!иво, $ак 8уд!иво ви%инско и8е (на
самом по$еку се дефини3е #ена појава). Fије разре3ено да %и је о реа%на дра'а, ј. да %и су ипризори оди'рани и%и је она фаназија која се пред о$екиваним а никад освареним моменом
измакне. ма доса е%есноси, ј. ероизма, мо>е се ре8и да је опис наура%иси$ки. Fаро$ио се
на'%а3ава дра'ина пу, сјај #ене ко>е, 3о указује да је она со%арни принцип, не3о %иско
о>анском. Fарајају се $инови који увек осају недовр3ени (%ирски сујек ра>и по!уац у усаа дра'а 'а по!уи у ораз) и у се уо$ава одре"ена прави%нос. Jра'а је дак%е еери$на и
неухва!ива. Wирски сујек сее пореди са ана%ом, ко'а во8ка мами и са%но када и посе'нуо за#ом, изми$е се. Fа крају %ирски сујек поку3ава да уи$е на дра'у, пос%ед#а два сиха су у
импераиву, у он ра>и од дра'е да 'а не заварава.
$икола„Lек3а од кисе%о' м%ека“D
O !уавна песма
O ипи$ан ре'исар појмова опис девој$ино' физи$ко' из'%еда, е%о је доминанна оја, све%ос
O е%ина пуи арисокраска префи#енос и духовнос (п%аониси$ка концепција идеа%не дра'е)O пореди је са с%икама из природе
O #ена %епоа увек изми$е #е'овој спосоноси да је предсави
O с%ика девојке $ија је рука под м%азом водеZона му прои$ке кроз руке као вода моив $у%но'у>ива#а
O уноси е%емене $у%носи, ероско' до>ив!аја и девојка у оме у$есвује, а%и она изми$е, е муке
хиперо%и$но пореди са Vана%овим, а%и о је афекирана скромнос, $ији се ци! види у поеникоја је на крају песме позив да му се она препуси
O ова песма не опева само >енску %епоу ве8 и >енску 8уд
O осе8ај про%азноси, порука је да реа у>иваи
O опис е%есне %епое пре%ази у с%ав!е#е е%есне %епое и у>ива#а, којим 8е искорисии >ивоO није пераркиса, а и написао је само 1G песама посве8ених K%авији
„Празник у затвору”
*ејан2ва песма је у форми пос%анице, по$еак и крај су у апосрофи песник се ора8а адресау
(извесном 7ради8у). &амим им 3о песма по$и#е и завр3ава се апосрофом, она има заворену
срукуру. 2сим о'а, песма се мо>е ра3$%ании на ри де%а. :осоји и а%узија на ио'рафскедаоси, писац је амновао. Fајду>и део се ави пара%е%ом изме"у Хрисово' ро"е#а и са#а
%ирско' сујека. Vи до'а"аји повезани су природном асоцијацијом празником, по3о је време
Eо>и8а. 2н наводи примере из Хрисово' >ивоа ј. ренука #е'ово' ро"е#а, износе8и их у
најо!ем све%у и кроз конрас посредсвом пара%е%изма наводи свој с%у$ај, а%и у не'аивном
све%у. Wирски сујек пореди дан у завору са ;е%иким пеком који је у хри38анској ре%и'ији
нају>нији дан, и ка>е да му је дана3#и дан у>нији од ;е%ико' пека. <асније нам он окрива
своје са#е да је вр'ну у амницу, наводи да је о у$ини%о ;е%ико ве8е, ок%а#а се опу>и даније с%у>ио оа[ини, приказује сее у све%у париое спремно' на рану одрану зем!е. 2сим
о'а, %ирски сујек који је, како сам ка>е, неправедно опу>ен и а$ен у амницу и самим им он је
симо% >рве. Vо се посено повр"ује уво"е#ем пара%е%е са Хрисом.Qаним!иво је о 3о у овој песми и у песми „Lене а ре3$и8а дваS имамо презеновано схваа#е
уменоси. песми „Lене а ре3$и8а дваS %ирски сујек пореди своје пева#е са %аудовим
појем, 3о нам 'овори да он има високо ми3!е#е о својој уменоси, ако не о онда мисао о омеко%ико је сама уменос узви3ена. овој песми, %ирски сујек успосав!а заним!иву везу изме"у
сиуације и сво' а%ена. 2крива да је доспео у непри%ике зо' одре"ено' веровано вера%но'
исупа који он са једне сране каракери3е и као неспуанос и с%ооду $исе ре$и која је према
#е'овом '%еди3у ср> уменоси ј. поезије.2ву песму он завр3ава перспекивом на уду8нос јер 8е кроз $еири дана напусии амницу (о је
најпоузданији подаак који имамо), а с дру'е сране предви"а повраак мора%не равное>е у којој 8е
нево!а сна8и #е'ово', нама незнано', проивника. Vај непријае! носи универза%но з%о јер се
каракери3е као си%а која је посек%а и Хриса и мно'е Хрисове с%еденике.о$ава се одре"ена управ!енос на све временске димензије про3%ос, сада3#ос и уду8нос.
:ро3%ос се повезује са Хрисовим ро"е#ем, и помо8у о' до'а"аја се саијају све е димензијевремена на неки универза%ни на$ин. &ада3#ос је ово #е'ово са#е уамни$еноси, а уду8нос
предсав!ају #е'ова нада#а и предви"а#а. 2н је свему оме хео да дY универза%ну е>ину. :о3о
је ре$ о пос%ани$ној форми, завр3ница је даа као ора8а#е адресау, са >е!ом да се #е'овомзива#у дY неки оп3и смисао.
$икола
„:разник у завору“
O према спо!а3#ој форми пос%аница (ора8а#е пријае!у, ио'рафски подаци), а по су3ини%ирска песма е%е'и$но' она, са париоским е%еменима
O по срукури, раз%икујемо ри де%а песмеD 1) ренуно са#е, U) раз%о' завара#а и G) нада се да 8е
се непријае!има све враииO конрасиD 8е%ија\дом, 8е%ија, 8е%ија\и%ијске појаве, мир\немир
O и%ијска предсаваD све се де3ава на Eо>и8 даје конрас #е'ово' несре8но' дана и Eо>и8а
O по$еак и крај умени$ко' де%а симо%и3у у%азак и из%азак из дру'о' свеаO исповедноOе%е'и$ни он
O повезива#е моива конрасом
O „ај ми је дан у>нији не'о ;е%ики пеак“ конрасD нају>нији дан\најсре8нији дан
O ку%минација конрасаD не смара вредним празник Хрисово' ро"е#аO 'овори да није крив, да није издајник
O уводи доса е%еменаа из ани$ке к#и>евноси сред#овековни ск%опови наса%и од ани$ких
O су'есивносD Хриса су разапе%и, #е'а осуди%иO си%изацијаD 1) немо8 изоп3енос, рези'нација
O пори$е своју по'ре3ку и даје своју одрану реорска расправа
O мисаона јез'ра, сав који хо8е да пренесе није о%ико %ирски
O поди>е он, узуркане срасиO це%а је песма компонована на реорски на$ин придоија#е па>#е, емоивни ск%оп
ку%минација, завр3еак це%ине
„Eе>и3 и не8е3 у м%адос 3о несанку хиа...I“DO по$еак и крај носе ису порукуD не реа паии над >ивоом, ве8 искорисии м%адос
O најду!е >ивоно искусво је у>ива#е у !уавном заносу са дра'ом (и духовно и физи$ко спаја#е
са во!еном осоом предсав!а есмрнос)O ријеви8 никада не раскида са сред#им веком све 3о је дао на у>ива#е је од Eо'а (Eо>ја
>ивона радос)
O цео ок песме је ду'о уе"ива#е (недоси>на, идеа%на дра'а).
&. 'омпози(ија петраркисти)ко* кан(онијера
'орана
Lоиви у !уавном канцонијеру ни>у се по уса!еном редос%еду, од моива прво' сусреа па све до
ренука кад дра'а умире.
:рви моив са којим се сре8емо у ипи$ном пераркиси$ком канцонијеру је моив !уавно'сусреа. Vај моив 8е се касније понав!аи и мо'у се праии све уои$ајене фазе кроз које %ирски
јунак про%ази.Wирски јунак када је први пу у'%едао своју дра'у за!у!ује се исо' ренука. <аракериси$ан је
на$ин на који се !уав усе!ава у ду3у %ирско' сујека, $есо он ива по'о"ен !уавном сре%ом
која је уперена из дра'ино' по'%еда к срцу %ирско' сујека. &ре%а је мио%о3ки моив, нај$е38е се'овори о 9моровој сре%и, овај моив се јав!а код :ерарке, Lен$еи8а и у пасора%ама (наравно икод многих других песника, али ја овде наводим оне код којих сам ја сретала овај мотив).
Qаим, %ирски сујек од ренука за!у!ива#а посаје ро своје дра'е, јав!а се моив !уавно'
с%у>е#а. Wирски сујек неизосавно паи, и о је моив који се јав!а скоро у свим песмама. :а#асе јав!а зо' неузвра8ене !уави. Tесо песник мо>е и8и јо3 ду!е у ср> само' про%ема и
приказаи нам каа%о3ки с%ику !уавних мука кроз које про%ази зо' неузвра8ено' по'%еда. Jра'а
не ора8а па>#у на %ирско' јунака и о је у по$еку узрок јунакове па#е. Wирски јунак ад ра>исапаника, а сапаник мо>е ии природа и%и нека ви3а си%а која 8е уицаи на дра'у да 'а по'%еда.
2сим о'а, он има пореу да дра'а зна за #е'ову па#у. Tим јунак доије по'%ед, пре%ази се на
с%еде8и сепен ра>е#а !уавно' задово!сва. Jак%е, прво је $езнуо за по'%едом, а сад ра>ипо!уац. Jра'а је нај$е38е недосупно и8е мо>е ии у"а ј. „у друзијех јес руциS. Qао
наи%азимо и на песимиси$ку с%ику, на !уав се '%еда као на најве8у несре8у, као на зир свих за%а.
Rав!а се моив !уавно' прок%есва, и ај моив је ус%ов!ен дра'иним пона3а#ем, она је х%адна и
нема ми%оси, #у !уав не мо>е да доакне. !уавни канцонијер мо'у ии ук!у$ене песме о !уавном сусреу на прозору. Wирски сујек
изјав!ује дра'ој !уав а она присаје и узвра8а му по!упцем. ову скупину песама ук!у$ује се и
посена 'рупа, 'де за!у!ени пар изводи !уавну и'ру („и%и хо8] и%и не8]S). :осоји и моив!уавно' дарива#а, %ирски сујек дарује дра'ој цве и е песме нам преносе да је %епоа дра'е у
са'%асноси са %епоом цве8а, ова 'рупа песама је у функцији с%ав!е#а #ене %епое.
Vако"е, након моива сусреа јав!а се и моив зак%еве на вернос, ад %ирски сујек изри$е сеик%еву уко%ико икад уде заво%ео неку дру'у. <од Lа>иради8а у !уавном канцонијеру посведо$ен
је моив !уавно' неверсва, описан је %ик невернице као неко' ко се %а>но к%ео у вернос.
Lоив мрве дра'е је пос%ед#и моив у !уавном канцонијеру, %ирски сујек 'овори о осоинама
које је дра'а поседова%а за >ивоа, она је памена, п%емениа, вредна, и веровано а3 зао, као и
све нај%еп3е, умире прерано. Wирски сујек је сме3а на врх „ре8иех неесаS, ј. у рај. оквиру
ово' моива јав!а се моив усам!еноси, песник је одвојен од дра'е и зао он куне свој удес. :осоје
и песме 'де је приказана с%ика %епоице која спава у природном амијену, на ај на$ин се у%а>авасмр умр%о' и8а.
&%&+ нисам користила никакву литературу да бих одговорила на ово питање&
$иколаFа$ином пева#а у „<анцонијеру“, :ерарка је унео преокре у песни3ву. први п%ан иси$е
сопсвену индивидуа%нос и су%имира је у дуоко инроверну исповес. :рисуна је
е'зисенција%на распо%у8енос песни$ко' сујека изме"у ре%и'иозно' и индивидуа%но'.:ераркиси$ка поеика, као део поеике ренесансе, предсав!а опозицију сред#овековном
поеском сисему. „<анцонијер“ се првенсвено сасоји из сонеа, а :ерарка 'а никада није
звани$но поде%ио на два де%а. уводном сонеу, песник се са временске дисанце, са искусвом и
пун 'ор$ине освр8е на про3%ос и м%ада%а$ке дане. ;е8 на по$еку „<анцонијера“ се на'ове3авајунеки од к!у$них моиваD !уав, о%, уза%удна нада, покаја#е, кона$но сазна#е. Распон %ирскоO
реф%ексивно' ре'исра је 3ирок и кре8е се од ексаи$ких до>ив!аја !уави преко 'орке
рези'нације зо' смри во!ене до кона$но' покаја#а и вере у Eо'ороди$ину ми%ос. :ерарка је
усановио и кодекс >енске %епое и кодекс осе8а#а.ре пераркиси$ко' „!уавно' романа“D %ирски сујека је песник, и певају8и о !уави, он
заправо пева о сеи. Rедан од :ераркиних новиеа је и пева#е о е'зисенција%ном немиру, о $е>#иза о>анским и емоивном расцепу који 'а уда!ава од о>анско. мени$ка вреднос се о'%еда и у
форми, на јези$коOси%ском п%ану, зву$ној и рими$кој ор'анизацији сиха. Jе%ови пераркиси$ко'
!уавно' романаD !уав на први по'%ед, опос дра'е на а%кону и%и прозору, опис >ене која је!уав изазва%а (п%аву3а , „идеа%ни порре ренесансне >ене“), исказива#е песникове ду'е,
ои$но седмо'оди3#е па#е, узвра8а#е !уави, рези'нација и окреа#е од зема!ске ка о>анској
!уави.:ераркиси$ки соне се сасоји из 14 сихова, и о изD два карена са римом аааа и два ерцеа
са римом цдецде и%и цдцдцд и%и у некој дру'ој форми, а%и ез завр3но' куп%еа. :ауза у развоју
мис%и, по прави%у, до%ази након осмо' сиха, да и доприне%а уиску независно' јединсва окаве,3о уједно предсав!а умени$ки најкомпакнији и фоно%о3ки најефекнији оразац. &есина$иаоца изв%а$и из окаве и нереко до%ази до преокреа у развоју мис%и.
+. 'ан(онијер ,ишка -ен)етића $анализа песама по избору%
-убавне и . сатирина песма 'орана
#е'овим песмама је на'%а3ена ема сензуа%не, узвра8ене !уави. :рипадао је напу!ској 3ко%и
која се о'ра"ује од неких :ераркиних идејаD изосанак неоп%аонизма, на'%а3ена сензуа%нос е сепесници при%и>авају пу$ким о%ицима а напу3ају соне. Fајве8и део опуса емом нас%е"ује
пераркизам описује се %епоа песникове дра'е, а%и Lен$еи8 де%ом песама одсупа од к%аси$но'
пераркизма е опева сре8у ус%и3ено' !уавника. 2сим пераркиси$ких уицаја у опусу се на%азе
и е%емени сред#овековно' песни3ва, и%о као уицаја прованс%аске руадурске %ирике и моивас%у>е#а, и%о као %екси$ко' уицаја нема$ке ку%уре. 2$и је уицај пу$ких моива у
сред#овеков!у, а поја$ани уицајем срамоизма, попу рима народне песме, а јав!а се и
упореа ума#еница („к%аденац водицеS), преузима се сих из у'ар3ице (15Oерац). :есме сусиховане у двосруко римованом 1UOерцу дурова$ко' ипа, 1UOерцу са непреносном римом и
секундарним цезурама након G. и N.с%о'а, уз '%авну цезуру након 6.с%о'а (нпр. „<оји $и3\ сеј
пјесни\\ мо%им е\ весе%оS), са изузеком G песме у 15Oерцу (^_`).
:есме су ве8ином !уавне емаике, $есо у акросиху имамо имена >ена којима је песма
посве8ена, а посоји и неко%ицина саири$них и мора%ноOреф%ексивних и 11 ре%и'иозних песама
посве8ених Хрису. Jоминира ипп изјавне и%и дија%о3ке, односно апе%аивне песме, при $ему сео не односи на све песме (нпр., песма „:рви по'%едS нема апе%аивноси). Rав!ају се и G песме у
којима је казива$ >ена а каракери3е их једносаван песни$ки језик, јав!а се моив >енине >уд#е
за одсуним изараником.„Први поглед” (песма бр!"
Моја анализа
Wирски сујек 'овори о дану када је први пу у'%едао дра'у. Jа је на'ове3ај идеа%но' крајо%икаDзора, про%е8е, предео пун цве8а и зе%ени%а. Qора је археипски моив који се изједна$ује са фазом
про%е8а у к#и>евноси, на'ове3ава нам ведрију емаику, у овом с%у$ају о је опос сусреа са
во!еном осоом и момена%но за!у!ива#е. Wирски јунак је по'%едао кроз прозор и видео на
дру'ом прозору дра'у која је %еп3а од ви%е. Jа је опис ренесансне %епоице. :рво се на'ове3ава#ено п%еменио порек%о и 'рациознос „ораз наки8ен у с%ави вас појеS. Qаим, даа је с%ика
„'оспојеS која седи у е%ом руху, 3о је а%узија на мора%ну $исоу а%и и 'ордос (сама ре$
„'оспојаS а%удира на 'орду %епоицу). 2на је пуси%а косу након 3о је виде%а %ирско' јунака, како
и сакри%а своје %ице 3о јо3 ви3е прив%а$и посмара$а. Vу се ве8 о!е ос%икава психи$кипрофи% дра'е. Fакон 3о је ома"ија%а посмара$а, она скуп!а косу праве8и венац и осав!а два
з%ана прамена да јој прекрију $е%о. пос%ед#а два сиха описује се #ен од%азак са прозора и са#епосмара$а ј. %ирско' јунака који посаје „'ор$и нер пе%инS.
„#ла$ена ти и сва тво%а л%епота” (бр&6&"
Моја лоша анализа2ва песма је препев $увено' :ераркино' сонеа abc. спевана је у дванаесера$ким дисисима, у
непарнима се с%еде пераркиси$ка на$е%а а у парним се на'%а3ава сензуа%нос. :ераркин
п%аониси$ки завр3еак с%ав!е#а духовне !уави према Wаури, као #е'ове инспирације и музе,
ероизира, ме#а е%е'и$ан он у диирампски, а у среди3у ви3е није %ирски сујек не'о ероскидо>ив!ај во!ене осое („E%а>ена !епос ва, %а>ена ва м%адос \ пок%и се у мени сва дарова за
радосS).
Wирски сујек овде с%ави дан, $ас, месец, када је видео дра'у и када је зо' #е паио, ве%и$а па#уза #ом и о% који осе8а.
„'ена епота потам)у%е славу *елене и +укре,и%е те наличи -енери”(бр.5/"
*ејан акросиху имамо песниково имеD Pи3мундо. прва два сиха ви%а у%ази у !удски кру' и
сварају сна>ан ефека O на п%ану спо!а3#е' свеа односно ко%а у које ви%а у%ази и на п%ану
%ирско' сујека. Jру'а свар коју сазнајемо на п%ану ефека ви%ине појаве у !удском ми!еу јесеесенција охо%оси садр>ана управо у ој #еној појави. :редсав!ен нам је #ен %ик у покреу,
динамици= предсав!ен нам је #ен ход, и а с%ика се поја$ава поре"е#има са серафимом и ор%ом
пуником, дак%е, и8има која се од%икују си%овиим %еом, који оди3у својом мо8и инеухва!иво38у. Fеои$нос се о'%еда оме 3о се дра'а доводи у везу са му3ким и јаким
2каракериса8е дра'у афекира#ем сво' уни>е#а. 2пе, у овој песми насупа кори38е#е моива
пице као о%и$е#а си%е. Wице које по'а"а з%аним сре%ама осим повезива#а са преходно
поменуим <упидоном, мо>е се ума$ии и с%и$но38у са познаом предсавом сунца. 2ваквомнеесном предсавом дра'е, развија се моив све%оси присуан јо3 с првом ре$ју у песми.
:охва!ује се и афекира дра'ина %епоа, посав!ају8и се изнад ани$ких узора (Хе%ене и Рим!анке
Wукреције). мамо јо3 један с%у$ај афекира#а %епое наприродном предсавом морских нимфи,односно сирена. :осоји у песми о'ао кори38е#е ани$коOмио%о3ко' и ани$коOку%урно' с%оја
уз с%оодну инерпреацију. Jак%е, сирене се предсав!ају као хор посав!ен да с%ави дра'у,
;енерин двор као #ено сани3е. Qаним!иво је о 3о до%ази до одре"ено' ме3а#а по радицијама раз%и$иих а по смис%у компакних с%ика и%ии предсава, па имамо нпр. ;енерин пресо% и
ан"еоски двор. Vу до%ази до ме3а#а па'анских и хри38анских симо%а.
:ос%ед#е поре"е#е којим се завр3ава песма ук!у$ује с%ику еденско' ми!еа као Bd@*0 +de-*0O,
односно цвене %иваде. Wи$ни дојам дра'е од си%е на којој се преходно инсисира%о посаје осе8ајне>не и анане ајансвеноси.
„Мо%а молитва”(бр&/"
*ејан
:о каракеру има о%ик мо%иве, исписана је у U.%ицу, ј. у апосрофи ви3ем и8у на $ијој се си%иви3е инсисира епиеом „свемо'иS и једној засра3ују8ој енормној димензији и8а на коме
присупају умр%е сени предсав!ене као '%асови $име се конрасно поја$ава по%о>ај о' ви3е'и8а према свему свореном. :ример за е енормне димензије имамо у консрукцији „ве%ја в%асS.
Wирски сујек исказује $е>#у за сасанком с %и>#има, у $ему са'%едава ексаи$ни момена
попуне сре8е спрам које смр де%ује ни3авно, $ак и као природан и прихва!ив свр3еак и ус%овпо'оде са Eо'ом. Wирски сујек завр3ава проми3!а#ем и оне песимиси$није а%ернаиве при
$ему духовно, ј. %и$но уни>е#е и о$ај повр"ују самодесрукцијом као јединим из%азом. Wирски
сујек консанно кроз песму сее предсав!а као умр%о' који 3апу8е и име афекира свој $ин
с%аоси.„1ло од 2отора” (бр63"
'орана
2во је прва саири$на песма у дурова$кој к#и>евноси и уједно и прва која уноси аникооранскуему у ову поезију. <оорани доносе немир свуда, 'де 'од се на"у насаје сва"а и 'а%ама. ;е8 у првој
срофи се види не'аивна с%ика <оорана која 8е се јо3 проду!иваи. Wирски сујек их пореди са
куко!ем. <а>е да су <оорани из%о>ени подсмеху и $есо их про'оне „ер на #их јо3 звоне јакинона о%акS (а%узија на народни оред расерива#а о%ака диза#ем ве%ике уке. наредној срофи
%ирски сујек исмева про>др!ивос наводе8и да <оорани зову $овека „'%адникомS јер им је храна
најва>нија. Храна је <ооранима најве8е задово!сво, по храни се познаје ко је ме"у <ооранима
в%асе%ин.Fа крају песник упозорава Jуров$ане да се $увају <оорана зо' #ихово' опако' језика.
. /оре 0ржић Послани(а ладоју3
'орана„:ос%аница &%адојуS је у форми пос%анице а%и по садр>ини о је !уавна песма. Lо>е се 'овории
о #еној комп%ексноси уду8и да имамо „песму у песмиS, ј. композиција је прсенаса. :есма је
ведра и има 3а!ив он. Fа самом по$еку песник нам иденификује адресаа, наводе8и #е'ово имеи „професијуS („по ди%у пјеснив$е пјеснивиS). дру'ом сиху песник изри$е 3а!иву к%еву
адресауD„ако е кроз ви%у !увен '#ив не о'#ивиfS, а к%ева подси$е ма'ијском функцијом
адресаа на за!у!ива#е у ви%у, по узору на gумира који 8е ии помену у наредном сиху.
Jак%е, у ре8ем сиху имамо инерексуа%ни коменар, песник >е%и адресау да 'а ома"ија ви%а по
узору на gумира, јунака из #е'ове пасирске ек%о'е.
наредним сиховима имамо песников сав о поеици. :есник ра>и од пријае!а да му по3а!есме3ну еседу која 8е ии у функцији %ека. Jак%е, песник овде на'%а3ава да су 3а!иви сихови
корисни јер изазивају смех који поо!3ава распо%о>е#е и самим им проду>ава век $овеку.
Qаим, песник прави а%узију на оравак у &ону, 'де је је време проводио на с%еде8и на$инD „Vамнодан, п%а$но но8 проводим ез мира, \ а др>а дух ни мо8, срце се подира.\ Fи пи8а, ни пије, ни3а
ми не пруди, \ не' венем јак цвије кад сјевер опруди.S ;а>ан је момена за!у!ива#а у се!анку,
која је како ка>е песник, %еп3а од ви%еD „висока и анка, румена и е%аS, и не само о, песникхиперо%изује #ену %епоу O када она про"е по!ем све процвеа за #ом. <ао пе$а #ене %епое је
сих у ком песник ка>е да не мо>е ни при%и>но описаи #ену %епоу. Wепоа се описује и
посредсвом реакције дру'их, на #ену %епоу није нико равноду3ан, па $ак ни они из најви3их
са%е>а.Fа крају, песник се опе ора8а адресау, упу8ују8и му 3а!иву к%еву, ка>е да 8е 'а прок%еи ако му
не у$ини оно 3о је на по$еку ра>ио од #е'а.
4. /оре 0ржић 5адмио и 6убмир3
'орана2во де%о је крака пасирска ек%о'а, успосав!ен је дија%о' изме"у два пасира. Ре$ је о сукоу
изме"у #их (% / за оне који нису итали / наравно, не мислим на !изики сукоб него на сукоб миш-ења), они су конрасно посав!ени. :исац се с%у>и еимо%о3ким с%ојем, даје јунацима
ипизирана имена. ;е8 по #иховим именима мо>емо зак!у$ии не3о о каквим каракерима 8е се
'овории. Радмио је предсавник реа%но', свакодневно', а gумир предсавник иреа%но'(фикивно'), мо>е се ре8и да је он сYм песник (ј. да се песник поисовеио са својим %иком пасира
gумира).
Fа самом по$еку, Радмио с%уи по пона3а#у да се gумир за!уио и пиа 'а да %и 'а је заве%а
ви%а. gумир заим описује на$ин на који се за!уио срео је на оа%и језера ви%у која раз'%еда%епоу природе. ;и%ина %епоа се пореди са со%арним принципима, јунак се пиа за #ено порек%о
да %и је од нееса и%и од сунца. 2на је сва у е%ом, 3о је показае! $едноси. Vа $еднос 8е се
заим поврдии и у наредним сиховима уду8и да је ви%а завеова%а своју невинос о'и#и Jијани(за3иница $едноси). <ао ипи$ан пераркиси$ки моив, јав!а се моив роова#а. ренуку
када ју је у'%едао, gумир посаје #ен „ро куп!ениS. Rунак ое8ава да 8е зо' ви%е >рвоваи цео
свој >иво, 3о је ипи$но за пераркизам.Радмио има функцију резонера, поку3ава да 'а одвраи, да 'а савеима и ар'уменима уеди да
'ре3и. Vу Радмио износи свој сав о !уави, ка>е да је !уав опора као оров и да реа да је се
к%они, амо 'де се она јави е3ко ју је ок%онии. Радмио поку3ава да уеди gумира да осане у
се%у, подсе8а 'а на %епоу се%а, на про%е8е, 'овори о „'издавим се!анкамаS. gумир не присаје дапос%у3а пријае!а, од'овара да 'а само Eо' мо>е враии, да је !ув према ви%и ве$на а све оса%о
је про%азно. gумир $ак прона%ази и ар'умене који су у конрасу са Радмиовим савом и износи
све мане се%а O ка>е да про%е8е у се%у крако раје а онда до%ази зима. 2н ипак од%у$ује да оде ира>и своју ви%у. Радмио је у>ан зо' #е'ове од%уке, вра8а се да $ува садо и наводи да 8е му се
мајка на!уии ако из'уи садо. gумир му осав!а имовину и 'овори 3а да ради као нека
врса есамена. Fа крају се опра3а од пријае!а.
7. Песник /оре 0ржић $анализа песама по избору осим Послани(е ладоју%
акросиху имамо име 7иореа. :оре"е#е је про>ео %иком з%аа, односно дра'о' меа%а и природе
у виа%ном периоду који је при%и>ава с%ици идеа%изовано' рајско' преде%а. Jра'а се предсав!а
као ви%инско и8е оасуо „ми%о3ом неесаS односно нееским својсвима која се у #ој мо'упрепознаи. Jра'а је описана по к%и3еу. <осе су јој попу з%аних >ица, про>ее енер'ијом вера и
покреа. 2$и јо попу звезда испу#ене све%о38у 3о повр"ује раније поменуу везу с нееским.
2рве су окаракерисане у савр3еноси поеза %иније. Wице одра>ава спој е%ине и румени%а каодва својсва у ори про>има#а. <у%минација афекира#а #ене еери$носи јесе у препознава#у
#ене појаве као ан"еоске. са су, као и орве, осоена својом не>но38у, крхким и синим
ненаме!ивим о%иком, 3о кон'руира са музика%но38у #ено' '%аса. Xен смех као и '%ас, иакоаудиивно својсво, предсав!а се визуе%ним средсвом (исером).
<ориси се моив воде као е%емена $исое, прозирноси и све%оси. Vим моивом се с%у>и
%ирски сујек на крају да иска>е своју $е>#у као >е". опису дра'е каракериси$на је ана%о'ија
са Jијаном, 3о повр"ује нимфи$ну природу, а%и уноси и једну нову си%овиу димензију у #ен %ик.„а)еном ср,у тра$им ли%ека” (бр/0"
9кросихD 7иореа (hореа). :о$и#е фи'уром понав!а#а која повр"ује ме%анхо%и$но осе8а#е
унуар песме. спосав!а се пара%е%изам изме"у духовне покре!ивоси и >ивоно' пуе3есвија,
везе изме"у ва#ско' и унуар#е' свеа, 'де се зива#а у поо#ем узимају као узро$ник де%ова#а успо!а3#ем свеу. :ро>има#е спо!а3#е' и унура3#е' исказује се ку%минаивном ексазом и8а
које се 3ири ван сее до опасних 'раница смри у напону да досе'не во!ено и8е. :осоји е>#а дасе у уду8ем времену нади"е сада3#е ропско са#е $арима дра'е у које ина$е спада и надзема!ска
духовнос. Fе'аиван зак!у$ак, поврда непоедивоси емоције, свр3еак је $ак а%хемијскоO
медицинске пора'е %ирско' сујека. перспекиви управ!еној ка уду8носи %ирско' сујекаса'%едава сопсвену смр и свр3еак сво' >ивоа као период зиме која оухваа #е'ово срце ра#ено
!уавном сре%ом. 9социра на о!ку која у временском року вр3и десрукцију и на'риза#е еме!а
и8а. &%иком уијене не>не поју8е пице %ирско' сујека инсисира на одре"еној $исои и
п%емениоси своје смри. дение !удско' и8а види се у емоивној равни $овекове %и$носи.&ам еме! и ус%ов посоја#а сада ива у'ро>ен самим соом, изнура, својом акивно38у која 'а
3ири до 'рани$них мо'у8носи до прекида посоја#а.
0у *еки, ал1 си га искомпликовао, па тек сад не разумем&&& %ад ћу ја мало да поједноставим&:есма је поде!ена на ` це%ина, односно срофа. 1.срофа 8е пос%е посаи рефрен песник >е%и да
на'%аси инос ме%анхо%и$но' осе8а#а које је исказано у рефрену и зао 'а посав!а у прву срофу,
као неки моо песме су3ина. 2сим о'а, на ај на$ин уви"а се одре"ена прави%нос у песми, пресве'а у по'%еду композиције ако се прави заворена срукура. U.срофи %ирски сујек 'овори о
се!е#у срца из сво' сани3а. Vо пресе!е#е је неминовно, и у #е'овом с%у$ају урзано, јер „по'%ед
весе%и #ему на смр придеS. дру'ој срофи јо3 ја$е се конкреизује узрок ра#ено' срца. Wирски
сујек је смам!ен ви%иним о$има, и о је исказано вр%о јаким ре$има, $иав ум и свес сусмам!ени а срце >е%и сеи смр. Xен по'%ед је предсав!ен као мо8на си%а. 4.срофи %ирски
сујек ра'а за %ековиим и!ем које и 'а из%е$и%о а%и на крају схваа да од !уави нема %ека.
5.срофи наводи да ако ускоро не уде доио помо8, до8и 8е зима за #е'ово срце, не мо>е ду'о дарпи ударац сре%е и насупи8е 'орка смр. Jак%е, и овде се зима повезује са смр8у. Qима је
археипска фаза, симо% х%адно' а самим им и е>ивоно'. 6.срофи %ирски сујек преноси
с%ику из апсракције, на физи$ки п%ан, односно, с%ика која и реа%о да уде меафора за одре"еноосе8а#е ива пренесена на физи$ки п%ан ј. оно 3о је апсракно посаје свакодневно (%ирско'
сујека по'а"а сре%а и он ра>и %ек, не на%ази 'а и спрема се да умре= вот д !ак2екај бре, па није
ва-да стварно рањен"2). :ореди песму ра#ено' %ауда ко'а је %овац усмрио са својом песмом
односно у>е#ем. пос%ед#ој, `.срофи %ирски сујек прихваа своју судину, мири се са им да
срце ипак мора да се пресе%и, и консаује да нико не мо>е да >иви ез срца.„2а се %е %ур вила а% ли %ош госпо%а” (бр.0"
9кросихD <аа. :о$и#е реорским пиа#ем у којем се узви3е#е %епое кориси предсавама
нимфе и п%емки#е. Wепоа упоре"ена са е%еменом воде као си%овио' принципа који се покре8е из
сее и у сеи се завр3ава. е%ом овом исказива#у >е%и се оезедии принцип исиниоси исказансо%арном предсавом.
3ли једноставније:есма по$и#е реорским пиа#ем које као да предсав!а моивацију за наредне
сихове. Wирски сујек се пиа која је о „ви%аS односно „'оспојаS %еп3а од #е'ове дра'е. 2д'оворне доијамо, ве8 %ирски сујек одмах по$и#е да доказује о да је #е'ова дра'а све надма3и%а
%епоом. Fаводи да све воде происи$у из мора, ако све %епе свари происи$у од %епое #е'ове
дра'е, и јо3 наводи да је о о$и'%едно као посоја#е зоре и сунца које из%ази на исоку. Jра'а се
посмара као неки археип, као праузор из ко'а су се изроди%е мно'е %епое.8. Поезија 0инка 9латарића $анализа песама по избору%
:рипадао је ре8ој 'енерацији дурова$ких пераркиса, ио је с%еденик емиса. Xе'ову поезију
од%икује префи#ен си%ски израз, одаране ре$и, одмеренос у с%иковиоси, е%е'анција какве до
ад није и%о у дурова$кој поезији. !уавној поезији опевао је радициона%не пераркиси$кееме које је осве>авао песни$ким изразом, уздизао си% еспрекорно38у (савр3ен 1UOерац),
пови3еним оном који није прерасао у вера%изам. Fа ори'ина%ан на$ин ора"ивао је мно'е сарееме, парафразирао ани$ке моиве, препевавао :ераркине сихове (изворне с%ике је преора8ао у
реорска пиа#а, а%и их је поми#ао у а%узијама и с%.). 9ниципирао је неке арокне еме и моиве и
име најав!ивао ново к#и>евно доа (нов однос према еми про%азноси %епое, мо8и времена,промен!ивоси сре8е и др.). 2сим о'а, писао је и саири$не сихове о Vоми Fаа%и8у Eудис%ави8у
који су по мно'о $ему реа%иси$ни. &аира је заснована на хиперо%и. Xе'ова реф%ексивнос је
%и>а духу ново' времена.
*ејан„7и си све што %а $елим” (бр3"
првом де%у песме све се предсав!а као во"ен двема е>#ама ка мо8и и ка зна#у. Jинамика
несмиреноси није само о'рани$ена на !удски род. &а све'а ово'а у $ему препознаје не'аивнусрану и не'аивна својсва амива%енну природу разно%икоси о' косми$ко' хаоса %ирски сујек
се преацује на %и$ни п%ан изра>авају8и е>#у ка во!еном и8у. Wирски сујек сее повр"ује као
део о' усројсва а опе у самореф%ексији види своје е>#е као п%емениије. ора8а#у дра'ој%ирски сујек јој указује на #ено јединсвено зна$е#е и испу#ава#е сваке у%о'е и својсва у
#е'овој е'зисенцији.
:есма се завр3ава променом '%аса и насупа#ем у%о'е 9фродие 3о захева и одре"ену %иерарну
компеенцију и познава#е мио%о3ко' с%оја у $иа#у. Моја недостојна анализаWирски сујек наводи раз%и$ие !удске е>#е и ск%оноси неко >е%и
да в%ада це%им свеом, неки >е%е да накупе доса з%аа. 9%и свако зна које су мо'у8носи једно'
$овека. &вако ира свој пу, свако има неко своје хе#е а %ирски сујек једино >е%и своју дра'у #ене косе и ораз (ораз ва!да меафора за %ице, односно за $иаву #ену појаву, идение). Hе%и
да јој испуни сваку >е!у и наводи ко%ико је она ва>на у #е'овим о$има „и с] моје >е%је#е, и
покој, и радос,\ и ми%о >ивјенје и моја сва с%адосS. Wирски сујек окрива, по принципуконраса, до $е'а му је са%о, а до $е'а не, и >е%и да и #е'ова ви%а о зна. Xему нису од ве%ике
ва>носи наспрам дра'е осое, мудрос, с%ава и %а'о, дак%е, он одацује и духовне и е%есне
по'односи и једино придаје зна$ај во!еној осои. Fа крају, %ирски сујек из%ази из фикције и одаје
по$ас :арису који је пре #е'а усановио који ефека производи >енска %епоа.
Wирски сујек се предсав!а у са#у несре8е и >а%оси $ему је узрок расанак са во!еном
„'оспојомS. &а#е %ирско' сујека одаје се визуе%ном перспекивом и свим мо'у8им својсвима исредсвима е перспекиве, ј. о$има. 2дносно, космос се указује у својој ами јер је као основно
виде%о признаа само све%ос на прозору дра'е. &узе их о$ију као увек поврани $ин, као ве$ио
поврани $ин, окуцавају време е'зисира#а у мини, а сама !уав посаје оров који изнова на'ризаеме! и8а. недосаку и све ве8ем редукова#у одсупнице %ирско' сујека по$и#е да са'%едава
своју смр.
„:убовник учи)ен пра; од часа”(бр0":есма садр>и арокни е%емен предсаву пе3$аника као симо%а времена, $ији '%авни недосаак
јесе незаусав!ивос= време је дао као димензија у којој нема просора за спокој. :рах из
пе3$аника се поисове8ује с gумировим посмрним пепе%ом ако да се у ој моридној предсави
у порази за узроком повр"ује десрукција и мо8 !уави и #ена спосонос за уни3е#е. ;и%а јеа која је о$има пуним п%ама спр>и%а gумирово е%о и направи%а пепео (Rао 3о ме ова песма
подсе8а на ону народну „9 3о ми се Vравник зама'%иоI%а%а%а...Jевојка 'а оком запа%и%а, ај
$арним оком кроз ср$ани пен[ер.S ;ау, како дора песмаf). 9посрофира#е пепе%а доија
пос%ани$ки каракер завр3ава#ем једне, по природи, дидаки$не појаве. 'орана
„8енавидос ноћи”Fо8 је археипска фаза у к#и>евноси, о је доа које изазива срах, немир, расројенос, о је време
када насупају мра$не си%е (у народној к#и>евноси). Fо8 је симо% надреа%но', сновидно', симо%
све'а 3о је ма'%овио и 3о нема везе са сварно38у, самим им и симо% уменоси. песми се прво у среди3е посав!а један појам, појам но8и, а заим се ај појам оја3#ава
пуем дескрипције, и дефини3е. Fо8 је у песми конрасно посав!ена са даном, као „з%а сесраS
(персонификација). Fо8 се мрзи. ;е8 у првом сиху она се ое%е>ава као „сјен дану проивнаS, при
$ему у песми о зна$и не'аивнос. Vек на самом крају песме сазнајемо за3о је но8 о%ико е3ка, адан о%ико позиивно вреднован. Jан је време када се дра'а мо>е видеи, дан је све%ос а дра'а је
све%о и8е, ви%а. 2на припада све%оси и симо%и3е дан. Fо8 је е3ка јер зна$и одсусво дра'е
мрак. дру'ом сиху но8 је скри%а сва дивна де%а свеа веровано је и дра'а „дивно де%оS.Fеои$на је перцепција име 3о је мрак као да се ри3е све 3о посоји, по3о није вид!иво.
2д%ике но8и су мрак, црни%о, немос, с%епос. Wирски сујек осе8а немир #ему се $ини у спором
прооку времена да сунце касни. песми, дак%е, имамо унура3#е време јер су #е'ово раја#е ипроок даи из перспекиве неспокоја %ирско' сујека. седмом сиху посоји конрас онај ко
по$ива, ко је миран и не познаје неспокој %ирско' сујека, #е'ову муку и о%ес, да%ек је и
несхва!ив. Wирски сујек се оји да до зоре не8е заспаи. 11. и 1U.сиху апосрофира се но8,
%ирски сујек поку3ава да је оера, назива је наказном и %упе3ком. 2на (но8) у>нима одма>е,наиме месо да сном омо'у8и заорав мука, она несаницом јо3 ви3е умно>ава немир.
нересанно, ои$но је но8 кроз мо'у8нос сна ое%е>ена као е' и заорав, овде је орнуо јер је
%ирском сујеку одузеа окреп!ују8а мо8 заорава. Wирски сујек ера но8 да оде као 3о сема'ијски ода'навају з%е $ини. Fо8 је %е#а 3о је опе перспекива %ирско' сујека но8 споро
про%ази. 2д 16.сиха на'ове3ава се до%азак дана певају пице, зора се уди. 1N.сиху
апосрофира се све%ос (насупро поменуој апосрофираној но8и) да 3о пре до"е, јер све%осзна$и видеи дра'у. Jан, као 3о је на по$еку ре$ено, као проивнос но8и, зна$и присусво дра'е.
„<али са гиздави%ем при%атеем”
2во је саири$на песма, а „'издави пријае!S је %екар Vомо Fаа%и8 Eудис%ави8. Ре$ „'издавS је
заправо сарказам, подсме3!иво ру>ан. :есма по$и#е апосрофом „2 'издави 'осподине...S и а
апосрофа има подсме3!иво висок он. првој срофи а%удира се на уора>ено' пријае!а
умесо „надS, он „под соомS '%еда звезде, о%ико је иан и ве%ики. дру'ој срофи се опе 'овори
ко%ико је дои$ни пријае! висок, нео је 'о%о наспрам #е'а, он ска$е као скакавац (пору'а) ви3е од9%ександра Lакедонско', од ко'а, оо>е Fаа%и8 (односно „'издави пријае!S) води порек%о. G.и
4.срофи %ирски сујек а%удира на изми3!ено порек%о Fаа%и8а, подсмева се #е'овим коренима.
16.сиху саири$но %ирско „јаS ра>и 'ус%е да опева с%аву јунака, односно Fаа%и8а. Qаим, онопева 'енеа%о'ију породице (U1.сих), Fаа%и8ев деда, Lирос%ав, ио је јунак описује се као епски
јунак са ма$ем, коп!ем, %уком , %ава је мо'ао песни$ии, цвр$ком уии во%а, појеси ко%а х%еа
хумориси$ки ефека поси'ну је хиперо%ом и а%узијом (у односу на епске јунаке). <у8у је коп!емпрескакао, једном но'ом. ;и3е пуа се сукоио са царем, а си%не војске му је секао два пуа
замахнув3и секиром. G`.сиху се ора8а Fаа%и8у и оја3!ава #е'ову уора>енос и надменос
наиме, с озиром на о да му је деда ио ако п%еменио' рода (подсме3!иво му се ора8а
„свије%и кне>еS) није ни $удо 3о он п%ази језик на све дру'е !уде. 45.сиху опе му се ора8а и'овори о #е'овој надменоси за #е'а су !уди цвр$ци, просаци ае према м%адима, према
се#ском војнику Vурци. овим сиховима (4^., и да!е) а%удира се на #е'ову оо>#у посенос
(опе, као код епских јунака) одак%е сунце из%ази до за%аска (на це%ом свеу, дак%е) нема с%и$но'.
Fеки су дори у поне$ему, а%и он је ненадма3ан у свему. 2н је виез, пева$ о!и од Хомера, %екаркао Хипокра. 9%удира се на сна'у као код епских јунака Qмај 2'#ено' ;ука и &ии#анин Rанка.
2д #е'ове песме и саме ви%е по%уде од !уави. 2н је мудар, %еп, здрав, п%емени (асиндески сенарајају све доре осоине), наравно, преерива#е 'овори да он не поседује е осоине. ^1.сиху
саири$но %ирско „јаS се наводно оправдава да не мо>е ви3е да пева о свим Fаа%и8евим дивним
осоинама, јер 'а ве8 'р%о о%и. да!е 8е се певаи о #ему. пос%ед#ој срофи, као и у првој,а%удира се на Fаа%и8еву надменос, саири$но %ирско „јаS поом поку3ава да доакне Fаа%и8еве
санда%е, понизно му се препору$ују8и. Qна$и да је Fаа%и8 не'де 'оре, ви3е од ои$них !уди.
&аира је вр%о дирекна, а%узије су вр%о окривене. <ори38е#е реа%них подаака из Fаа%и8ево'
>ивоа у споју су са изми3!еним садр>ајима из епике. 7%авне Fаа%и8еве осоине које се исмевајуDуора>енос, надменос, преце#ива#е сво' зна$аја.
1:. Поезија 0инка 5ањине $анализа песама по избору%
Xе'ова зирка песама носи нас%ов „:јесни раз%икеS и ојав!ена је 156G. и песме су писане нанародном језику. :осоји посвеа песнику и пријае!у Lиху Lен$еи8у (дос%ован превод ракаа
Eернарда Vаса о поеици п%аониси$ке идеје о поезији). Qирку од%икује >анровска разнороднос
!уавне, саири$не, духовне, уко%и$ке песме. 2снов зирке $ини%а је !уавна %ирика (с%еденикнапу!ске 3ко%е пераркиса), коју од%икује доса с%ооде у опева#у !уави. Xе'ова зирка је
емаски разноврснија од поезије дурова$ких преходника. Раз%икује се неко%ико емаских
це%инаD 1.)песме које су формира%е пераркиси$ку !уавну исорију (песника је зане%а Wаинка
Wивија), U)песме које су се садр>ајем моивима и песни$ким изразом додирива%е са усменом%ириком G)саири$не 4)по%еми$ке 5)про'рамске 6)пос%анице ̀ )поо>не ̂ )реф%ексивне N)осмрнице.
2с%а#ао се на срамоисе, песнике с краја 15.века, на #ихове с%еденике из 16.века, а%и и на
емисе. &амим им, коминују8и оа на$ина ос%а#ао се и на :ераркине песме. односу премапераркизму ме3а%и су сеD непосредни уицај :ераркиних сихова, пераркиси$ке парафразе и
#е'ов %и$ни однос према уса!еним к%и3еима. Ра#ина је >е%ео да унесе реформе у песни$ки језик,
да ос%ооди поезију превази"ених израза, саро' на$ина кори38е#а с%ика и фраза из усмене %ирике. основи, ранио је рево%уционарно на$е%о онда3#е поеике да у к#и>евнос реа уносии
промене и за%а'ао се за ми3!е#е да ново време захева нов израз. Xе'ови сихови и%и су изразио
манириси$ки. нео је промене у дурова$кој %ирици у мерици, разноврсним сиховима и
о%ицима срофа, у рими... 2н је песник на пре%ому две епохе.
2ва песма је прва у Ра#инином канцонијеру и предсав!а уводну песму канцонијера. спевана је усонеу. Wирски сујек се ора8а $иаоцима и пору$ује им да 8е по примеру #е'ових сихова
спознаи 3а је !уав. Fаиме, ова песма је један вид превенције, ако $иаоци на време схвае 3а је
!уав мо8и 8е да је се $увају пре не'о 3о !уав по$не да в%ада #има („и од #е сваки вас $ува сесад справи \ при не' вас под сву в%ас #е си%а посавиS). :есник оправдава о да свако реа да се
$ува !уавне си%е с%еде8им сихомD „ер свако, ко у %уду !увезан уј !уи,\...дни 'уиS. 2сим
о'а, са !уав!у је дирекно повезан и '%а'о% „с%у>ииS, 3о је ипи$но за пераркисе, %ирски јунак је неко ко с%у>и !уави. Qаим, песник додаје да посоје мно'е з'оде које нас мо'у задесии у
!уави и пореди са#е за!у!еноси са ра#ем цвеа „да ко мни цви ура, дра$а 'а оодеS, ј.
од !уави никад не мо>емо да знамо 3а нас о$екује. 2ва консаација се проду!ује у наредној
срофи, !уав је не3о 3о је %епо спо!а а оровно изнура („з%а змија у цвијуS), изједна$ава је саз%ом.
:ос%ед#а срофа је пома%о 3а!ива, упу8ује нас да ако >е%имо да прокунемо непријае!а дово!но
је да по>е%имо да се !уав усе%и у #е'а.
„П%есан од кола” (.":есма је у 1.%ицу, %ирски јунак је м%ада девојка. :есма је испевана по у'%еду на народну
к#и>евнос. ма све$ан, весео он. Wирски сујек при$а при$у која је у форми поуке, у пос%ед#адва сиха имамо духовиу поену. :есма опева !уавни сусре.
0 сад мало преприавање (који блам што ово морам да радим&&&) ду8и 'ором у рану зору, док с%авуј
пева песму о о%у, девојка је сре%а м%ади8а који %е>и ра#ен у дурави. 2на 'а је %е$и%а и раз'овара%а весе%им ре$има, а он је ја$ао. <ада је оздравио, она је зара>и%а од #е'а да и он #у
из%е$и !уав!у. 2н, >е%е8и да уде корисан #ој, #у оздрави !уав!у. Qао, зак!у$ује, свима је на
свеу ре$еноD ко у$ини корис м%ади8у и8е му узвра8ено. „П%есан од кола” (&"
2ву песму пева м%ади8 који $езне да му се узвраи !уав. Vема је !уавна $е>#а. Vако"е је по
у'%еду на народну к#и>евнос. Qа раз%ику од преходне песме која је 3а!ива, ова песма је у>није'
она, наса%о' од неузвра8ене !уави. овој песми, м%ади8 (%ирски јунак) се оара8а дра'ој назива је дра'им каменом, сак%еним и исреним Jунавом, дра'им покојем, кра!ицом сво' срца,
рајском ви%ом, $исим з%аом... 1?.сиху, он мо%и дра'у да пресане да 'а му$и и да му узвраи
!уав. 2пис дра'е и $е>#а су ипи$но ренесансни. Wирски сујек зо' дра'е 'ори у !уавномп%амену (11.сих и да!е) као суво дрво и све8а (поре"е#е). 1G.сиху је да асиндеD „'асну, $езну,
%и"у...S. Wирски сујек $езне, копни, п%а$е, из'%еда као смр умире у !уавним мукама. Vра>и од
#е да 'а ус%и3и, да !уди не и рек%и да зо' #е умире.
мамо к%аси$не ренесансне моиве !уавно с%у>е#е, двора, ус%и3е#е !уави. Wирски јунак сепиа (као и увек у ренесансном !уавном роману) да %и је 3а з'ре3ио да ако паи. 9ко и јесе,
ка>е, нека му у$ини ми%ос. 2н не мо>е ез #е, јер ез #е је све празан сунце не сија, нема
радоси, цве8а (јер је она први цве). Lо%и је зо' о'а да омек3а камено срце и прими #е'ову!уав односно да 'а на'ради за руд и с%у>е#е, име 3о 8е 'а примии у своје дру3во.
*ејан
„=д коси два прама коране дви усти” (песма бр .!!":есма предсав!а ипи$ну дескрипцију идеа%изоване %епое дра'е са ја$им на'%аском на
ерои$носи појединих деа!а које и сам %ирски сујек оце#ује у једном момену као %и>е
ву%'арном осе8а#у из које' се „срамна ри$ изусиS. Qавр3ница песме опонена је дода3#ем ону,
ор8у8и зна$е#е ре$ено' и показују8и 'а као узорак неравное>е и про'а#ају8е' неспокојно'
е%емена у %и$носи ј. у духу. на'%а3еној есрамноси %епое мо'ао и се нас%уии зра$ак
несвојсвених духовних ариуа дра'е (есрамнос у ој #еној %и$носи).„=ди%ее)е”
'& 4&
првој срофи јав!а се моив расанка, а%и ај моив је овде упоре!ен на оп3ем п%ану, %ирски
сујек 'овори у мно>инском о%ику „ониS. :есник наводи да сви они који пуују по свеу осе8ајуо% када се расају од дра'их осоа. дру'ој срофи описано је једно универза%но осе8а#е свих
оних који од%азе, осе8ају о% у срцу и по%азе им сузе.
(а сад *еки наступа) :осоји ума$е#е $овекове онеме%оси зо' саме ве%и$ине о%а. Tеврасрофа се ве8 при%и>ава %и$ном ону у споми#а#у с%у$аја расаја#а захва!ују8и које' се спознаје
оо'а8енос, ве%и$ина и посве8енос !уави и заједни$ко' >ивоа. Wи$ни он се кона$но дои$е у
с%еде8ој срофи 'де се сиуација окрива као управо %и$на а%и се најве8и део просора посве8ује
расоја#у $овека од сее само'а, 3о само афекира преднос односа два духа. &%еде8а срофа је у1.%ицу, и у се исказује (и%и јо3 о!е, препознаје) %и$но искусво мра$но окрове#е ве8
предсав!ене сиуације. завр3ници се окрива са ојекивно' санови3а %ице које је насупи%о
са овим исповедним оном.
11. 5одо;уб;е као тема дуброва)ке ренесансне поезије 'орана
„?алиун” Мавро -етрановић(7а%иун је род) 2во је париоска песма. Wирски сујек хва%и дурова$ку морнарицу, која је
најо!а од свих, онај ко ка>е супроно не8е праведан умреи.
<апеан морнарице, свеи ;%ах (он је за3иник Jуров$ана), је %е'ендарно и8е, ако да је иморнарица посена. :%ави (родови) су као уве з%аокри%е (миска и8а). Lорнари све морнарице
су ако"е посени !уди, сна%а>!иви у наавци хране, храри у ори проив 'усара. Lорнарица и
с%оода су с%ава Jуровника. Jуров$ани су це#ени !уди, ре%и'иозни и „правоверниS. 5, сад, они
су толико национално снажни, да им суседи завиде& 0нтун %асин је ва-да барок, али ајде&&&
@нтун Сасин „Мрнари,а”
РимаD аа цдцд ефеф...:о'%авица од Lисине (&ици%ије, месо 'де су ради р'овине мно'и Jуров$ани орави%и) се ора8а
са прозора с%у'ама да виде пре%еп род који им иде у сусре. 2н им показује и описује род ео као
кад Jаница порани, ра3ирен као паун, п%ови као кад ви%е и'рају као да су родови спремни за ој.:иа се $ији су урски и%и маварски, и реа %и их се ојаи. Fа%а>е им да се наору>ају и нападну
их, а ако су о Jуров$ани, да им ука>у по3ова#е.
2д'овор по'%авици од Lисине од'оварају морнари, ка>у по'%авици да се не рине. 2д'оварају му у
форми аниезе (као у народној песми ни ова, ни она, ве8 дурова$ка ф%оа). #ој су р'овци храри, правоверни, с%о>ни као ра8а. 2вде се парафразира „7а%иунS Lавра ;еранови8а (све до
оно' да је капеан св. ;%ах). 2д 1?N.сиха пева се о храроси, пре напада они се здраве у вину да
дру' дру'а не осави. Хиперо%ом се приказује #ихова храрос кад се по$ну оповима у8и, цеосве се ори. 2писује се #ихово ме"усоно одре#е пред ој са Vурцима не смеју да испадну као
>ене. Eо!е је и смр не'о ропсво. Хири су, спрени, не мо'у да их омеу ни ве%ике непо'оде,
ка>#авају оне који покрадају и%и нису дора ра8а. :ред крај дана мо%е се Eо'у и поздрав!ају 'а,као и све морнаре. &на%а>!иви, и но8у др>е оворене о$и. Fа крају је даа похва%а морнарици и
Jуровнику. 2во је париоска песма.
.& Послани,а као литерарни $анр у ренесансно% и барокно% к)и$евности (анализа песама поизбору"
;а%о ;а%ови8 пријае! Хорација Lа>иради8а, ина$е, дурова$ки песник. :ос%аница је написана16?1O16?U. 'одине. Fаравно, пос%аница је написана у форми апосрофе. :исац писма напоми#е да је
про3%о ви3е дана од када су му си'%е песме пријае!а, по свој при%ици !уавне, у којима овај
опева своју у'у. 9дресан (Lа>иради8) ка>е да му је он дру' у у'и. ;а%ови8 је Lа>иради8уписао о смри двојице ра8е и дру'ова Lа>иради8 зак!у$ује да смр као ја$а, коси с%аије и
овде имамо визију смри са риком косом. Vако"е, презенована је и визија ко%а смри, која је
арокно' ипа. Vо је сари моив ко%о смри >иво је кру', кру' је арокни симо%. &мр само$ека ко'а 8е да си'не (U^.сих). 9дресан препору$ује адресау да се радује, ка>е O %а'о ономе
ко'а Eо' зове сеи. :исац се поверава пријае!у да је и #е'а смр разде%и%а од дра'их и8а ако да
8е адреса кад $ује #е'ову у'у, заоравии на своју. &ада с%еди каа%о' !уди које је из'уио. овде
се износи мисао да је уеха у оме 3о је Eо' онима које је узео дао ве$ни >иво. Vаман се смирио одсмри пријае!а Wуке Pпа#еви8а, а%и му је смр узе%а јо3 дра>е' дру'а, &авка &у3у. мамо
посупак 'радације. 9дресан >а%и 3о и #е'а смр није узе%а са &у3ом, јер не и видео смр >ене.
Vо 'а је најви3е по'оди%о. &ве 'а подсе8а на #у, а он >е%и смр како и се спојио са #ом. Wирски
сујек иси$е да се не8е смирии док не враи ду3у Eо'у, зем!и е%о. :оврх све'а, као ра'и$ниепи%о' драме која се деси%а адресану до'а"а се јо3 једна смр м%адо' Jра'а, ко'а су
непријае!и орова%и. Lа>иради8 предви"а ра'и$ан исход осао је сам као па# у 'ори(посе$ено дрво ез п%ода) и%и род на мору ко'а веар 3еа амоOамо. 2ра8а се пријае!у у
несре8и, ео и он је пре>ивео о%ике смри. 7овори о промен!ивој сре8и и судини некоме се
до'а"а увек доро, некоме увек з%о. Vреа се, ипак, покории судини. 2д 116.сиха Lа>иради8а%удира на ;а%ови8еву пос%аницу у којој 'а је овај хва%ио за песме и ка>е, „п%од не дају сухе
сјенеS, немој ме завараваи. ;а%ови8 му пору$ује да у>ива, а%и Lа>иради8 ка>е да је про3%о о
време да пева и да с%еди 'оспо"е „7о%е коси ни пас не8еS. 2сим о'а, Lа>иради8 се >а%и и на
сирома3во, ка>е да је с%и$ан и'анки која скиа у порази за храном. Fас%едсво му оимају, а%ион не8е да >а%и нада се да 8е до8и о!е време. 2нда се >а%и на месо 'де >иви и само8у (да#у
вране 'рак8у, но8у змије, 'а%еи кри$е). Eави се рио%овом па кад 3а ухваи, о му уде и за је%о
и за дру3во (раз'овор). ма %еу у који свира и који 'а е3и у несре8и. :онекад %ови са псом. ма једно' пријае!а, ;%ајкови8а, ко'а во%и. Fа крају 'овори о својој несре8и а%и и о >ивоу, уоп3е.
Разми3!а о свеу кад нема 3а дру'о, 'ради врх о%ака ку%е, верује и нада се а веар све ру3и.
ео >иво је варка. Hиво је непријае!ски, у'а се све ви3е уве8ава (зао је од%азак Eо'у у це%омписму озна$ен као сре8а), зо' о'а пун еса куне >иво, судину, з%у сре8у. :ору$ује пријае!у да
'а по>а%и и да поздрави пријае!а Q%аари8а.
ро!есор је на вежбама приао нешто о !орми посланице, ево и нешто о томе&&&
:рво се даје освр на пре"а3#и раз'овор. Qаим, адресан предо$ава око%носи под којима пи3е ово је садр>ај писма. Qаним!ива је с%ика смри у овом писму, даа је с%ика времена, које све ру3и.
7овори се о про%азноси све'а овозема!ско' (арокно). носи ор исповеда несре8е које су 'а
задеси%е. Kи%озофски с%ој пос%анице нема смире#а, присуна је свес о несаја#у, немо8 да сеодупре несаја#у (врло модерно2). <#и>евнос је а која даје смисао, пома>е $овеку да се суо$и са
смр8у. &%ика па#а у 'ори симо% усам!ено', изоп3ено'...
6о је о 7осланици 4алу 4аловићу8& 0 сад, ево шта је про!есор рекао о 7осланици лавковићу8&:ос%аницу мо>емо поде%ии на два де%а која су конрасно посав!ена. првом де%у имамо
евоцира#е сусреа са :%авкови8ем. :есник 'овори о :%авкови8евој !уавној поезији, хва%и %озу
:%авкови8а (п%емениос, мудрос, у'%ед, $ас, досојансво). Jру'и део је ауоио'рафски. :есник
#ва посланица је у прози па би њу требало прескоити / нама је питање посланица као литерарни
жанр& 9та сад"2 0нализираћу *ржићеву посланицу, иако нам она није по програму& 6о ће битипример за ренесансну посланицу&
Послани,а Сабу 8икулинову Марин 4р$ић
Fаса%а је поводом п%а'ијаорске к%евее. Jр>и8 је опу>ен да је своју драму Vирена п%а'ирао одада мно'о познаије' ;еранови8а. Qао он ову пос%аницу 3а!е в%асе%ину не и %и он пресудио да
%и је он заиса п%а'ијаор.
Fа по$еку пос%анице он се ора8а адресау, хва%и #е'ову мудрос, назива 'а п%еми8ем, 'овори о#е'овој прави$носи. Jак%е, прво окрива не3о о адресау, а заим и о сеи. :редсав!а сее као
право' песника који дан проводи у 3уми са ви%ама, сварају8и на%ик на познае песнике hора
Jр>и8а и Pи3ка Lен$еи8а. Vек сад песник износи свој про%ем, о јес про%ем к%евее. 2н не
наводи дос%овно о којој к%евеи је ре$, не'о изри$е сихове који су један вид а%узије на у к%евеу.<а>е како мно'и при$ају да он са#а сиуације са ви%ама о је а%узија на к%евеу о
неори'ина%носи #е'ове „VиренеS. 2н засупа идеју :%аонове фи%озофије да је песни$ки дар од
Eо'а. Xе'ов дар осе8ају и дураве и цве8е и рава, и име се Jр>и8 правда код адресаа (име
оправдава ори'ина%нос драме). 2н >е%и да прос%ави Jуровник а%и 'а з%и језици опу>и3е да једе%о украо. Jр>и8 парафразира народну пос%овицуD „о!е доар '%ас не'о з%аан пасS. 2н се пиа
зар неко ко је по$еник од !уди не мо>е да доије „по$ену п%ауS. Xе'ова п%аа и%а и му $аскоју и му #е'ове песме доне%е. 9%ександра ;е%ико' и езара су песници прос%ави%и и са$ува%и од
заорава, ако и и он мо'ао да са$ува Jуровник од заорава. Fа крају ка>е да се не8е окануи
песни$ко' пос%а.
1!. Посвета као спе(и<и)ни жанр у ренесансној и барокној књижевности $својства посвете
покзати на примерима%
'орана
<ао пример за посвеу у ренесанси пос%у>и8е нам Lару%и8ева „RудиаS. 9ко се усредсредимо насрукуру ове посвее, уо$и8емо неке прави%носи и мо>емо до8и до зак!у$ка да подсе8а на >анр
пос%анице. Fа самом по$еку, у за'%ав!у, писац се окрива и изри$е коме је де%о посве8ено. Qаим,
пре%ази се на сам екс посвее. :освеа је у форми апосрофе, писац се ора8а свом куму и 'овориму како је до3ао на идеју да напи3е де%о. Jак%е, 'овори се о поудама за писа#е. Jок је преурао по
к#и'ама, писац је на3ао „сорију RудиеS на %аинском језику па је по>е%ео да је про$иа и
упами, и да испри$а при$у на народном језику за оне који не знају иа%ијански и %аински.современо, он се о'ра"ује од о'а да при>е!кује и%о какву корис од писа#а, ка>е да пи3е из
!уави. Хео је да свори, како он ка>е, у'%а"ену исорију, пи3е у сиховима O према поеици
ани$ких песника. :исац пореди сее са куваром који за$ини своје је%о да и и%о укусније. Qаим
изра>ава своје див!е#е према Rудии, као један вид својеврсне похва%е самој јунаки#и и у онпраки$но на индирекан на$ин моиви3е своје писа#е најве8а моивација је писаи о неком
изузеном, а писац о$ио >е%и да на'овеси да је Rудиа управо аква када ка>е да она зас%у>ује да
се о #ој пи3е. Fа крају ка>е да соји на ус%узи.мамо даира#е и %оцира#е само' екса.
Eарокна посвеаD :освеа из „здаха Lанда%ијене покорницеS
&пев је посве8ен ;и8енцу Qмајеви8у, о јес ономе који је во%ео де%о док је јо3 и%о у рукопису икоји је омо'у8ио да се 3ампа. &%еде8и део посвее наме#ен је $иаоцу. 2вде он износи $и#еницу
да &%овени немају своју оро'рафију (правопис) ве8 пи3у %аинским писмом, а свако о $ини
раз%и$ио. :оми#е hама Jуров$анина који је радио на овом про%ему а%и је про3ао с%и$но као
:%аон са својим де%ом „Репу%икаS неко 'а је оспоравао, неко прихваао, а нико нас%едио. Fаводи
конкрене промене које је унео у своје де%о нпр. сав!ао је надредни знак да и озна$ио скра8ени
о%ик заменице „каSO која. 7овори о 'рамаи$ким изменама, на пример „он ју >удиS а у свари је „он
је >удиS. <а>е да свако де%о које иза"е из 3ампе а уде похва!ено наи"е на завид!ивце којинасоје да му у с%аву помуе. Qамерају му 3о #е'ова Lанда%ијена 'овори у$ене ео%о3ке ре$и које
се само у 3ко%ама и к#и'ама мо'у на8и а она је приом и >ена (неука). 2н ка>е да #ена вера у
суса даје ако мудре ре$и. Vако"е су му замери%и 3о ово де%о није $исо духовно јер пева о #еном!уавном >ивоу. 2н ка>е да управо у им сиховима %е>и поука м%адим девојкама да се ук%оне из
%о3е' дру3ва и да се одрекну %о3их навика, и најзад да се покају за своје 'рехе. Fа крају напоми#е
да је у де%у записао (ојавио) и неке своје !уавне песме које није спа%ио при%иком од%аска у Рим.<а>е да 8е ускоро иза8и из 3ампе и #е'ов „&а%ијер с%овинскиS. &војим де%ом исказао је
неумерену !уав према с%овенском језику, народу и зем!и. з о додаје да је де%о по>е!но ви3е
пуа про$иаи.
1&. Објаснити појам хришћанска ренесанса3 и навести *лавне представнике
*раги итаое, буди опрезан са редовима који следе, колега $& %& их је скинуо са 4икипедије&&&
;еома ду'о кроз исорио'рафију ренесансно ' доа пров%а$и%а се ма#е и%и ви3е изра>ена еза о
периферној у%ози ре%и'ије и цркве у овом доу. Fовија исра>ива#а, наро$ио од по%овине
двадесео' со%е8а, а која су све ви3е исица%а конинуие изме"у сред#е' века и ренесансе, све су јасније и непосредније указива%а на инензивно и дуоко верско осе8а#е ренесансно' $овека.
Ре%и'ијски >иво ме#ао се у ом периоду, и о споро и посепено, у смеру напу3а#а ауориеацркве, развија#а свеовне поо>носи и дово"е#а у пиа#е црквених схо%аси$ких у$е#а.
к#и>евноси ре%и'иозне еме праки$но никада нису напу3ене= јо3 код :ерарке ре%и'иозни
моиви појав!ују се у мно'им #е'овим де%има, па и у :анцонијеру неко%ико песама $исо је ре%и'иозне емаике= до 15??. 'одине ојав!ено је скоро со изда#а иблије, Mразмо Роердамски се
вр%о инензивно авио и%ијском фи%о%о'ијом ид.
;е8 рани хуманиси, схваају8и поезију као i!упки вео који се аца преко исинеi, нису осе8а%и
ози!нији неск%ад изме"у к%аси$не мио%о'ије и хри38анске вере, ве8 су ону прву %ако сав!а%и уфункцију ове дру'е. Jоар пример за о мо>е ии рани дурова$ки хуманиса Rаков Eуни8, који је у
м%адоси написао спев *е рапту <ербери (# отмици :ербера), који је не3о касније посвеио папи
Wаву b, променив3и само нас%ов спеваD %уб !игура =ерцули <христи праелудиум (%лав-ење =риста кроз !игуру =еркула= и ина$е су хуманиси, јо3 од Jанеа, у %ику Херку%а на%ази%и мно'е
Хрисове осоине).
дру'ој по%овини 15. века по$е%а су да се појав!ују ве%ика де%а j како у к#и>евноси, ако и у%иковним уменосима j са хри38анском емаиком, а%и срукурирана према новим схваа#има
умени$ко' и к#и>евно' свара#а, дак%е по узору на поеику и есеику к%аси$но' свара%а3ва.
Xихови ауори на%ази%и су инспирацију у де%има ранохри38анских ауора као 3о су Rувенко
(7аиус ;еиус 9kуи%еус Rувенцус, 3пански све3еник из по%овине 4. века, ауор %аинске химне =армонија >еван?е-а, у којој ора"ује 'ра"у из >еван?е-а по Матеју у сиховима 'ра"еним по у'%еду
на ;ер'и%ија), &еду%ије (&еду%иус, из прве по%овине 5. века, ауор @скршње песме \ <армен
асцхале\ у којој опева $уда из &аро' и Fово' завеа, прозно' списа асцхале #пус и химне 0 солисортус цардине) и%и 9раор из 6. века (ауор препева Jе%а апосо%ских *е ацтибус апостолорум).
ренесансу, дак%е у о%ику и на на$ин који се у'%едају на к%аси$ни период, називамо ;ришћанска
ренесанса
1+. =ирика -авра Ветрановића $врсте> анализа песама по избору осим 5емете3%
:исао је !уавне песме (оне нису са$уване, препосав!а се да их је уни3ио зо' црквене с%у>е,
пок%адне песме, мио%о3ке, ре%и'иозне (оне инспирисане Eи%ијом и оне оп3е' ипа), саири$не
(дру3вена и по%ии$ка саира, $есо у #има има ауоио'рафских с%ојева и реф%ексивноси), родо!уиве песме (у виду самоса%них песама, а%и $есо је родо!уива емаика укомпонована у
<риси$еви8а), пос%анице (:еру Хекорови8у, Lарину Jр>и8у, хварској в%асе%и), песме у којимаизноси поеи$ке савове.
'орана
„П%есан,а ABCDA ADEAF”
*me e/0 з%ано доа (миски)Wирски сујек разми3!а о з%аном доу, временима када се скромно, једносавно и природно
>иве%о O п%е%о се пру8е, >иве%о у природи (а не у ку8ама). Hиве%о се крако, ез з%ое
(циви%изација и напредак су криви за развој !удских порока). &унце је ада са%но сја%о, а%и није
и%о прејако ме"уим, !уди се нису смрзава%и и увек је и%о хране. Fекада није и%о раз%ика идр>авних 'раница (G6.сих), није и%о роова#а 'оведа су и%а с%оодна, нии је и%о а%аки
којима $овек у зноју зара"ује (41.сих), $овек је јео нееску храну (51, 5U.сих), није и%о о'асва, развраа и раско3и као у времену у којем %ирски сујек пева. :рвоино, $овек је ио одевен само у
%ис смокве (од 65.сиха). &ви су и%и једнаки, није и%о ни о'асва, ни раа, ни родова, ни
'усара, ни ропсва сви су у>ива%и с%ооду природе. Hивои#е се нису п%а3и%е од !уди (^1.сих,и да!е), а и ме"усоно нису и%е крво%о$не (вук није дирао овце, %ав није дирао ниједну >ивои#у).
Радос о' доа није и%а у има#у и сица#у, не'о у у>ива#у о>јих дарова и с%ооди једнакоси.
;е3ина је доне%а преокре (1?1.сих и да!е), ово је преокре у једно%и$ном опису %а'оса#а.
7воздено доа (и о је мио%о3ки) које су за$е%и ;у%кан (о' кова$ке ве3ине) и Lарс (о' раа)доне%о је разједи#е#е свеа и уни3и%о је једнакос. Vиме насају 'ранице ме"у др>авама и насаје
нес%о'а. ерера (о'и#а п%односи) је нау$и%а !уде раду и ора"ива#у зем!е. Fасаје вино и
пијансво које $овека аца у есвесно са#е (1UG.сих). Wирски сујек >а%и 3о је вода преворенау вино, које није ако доро, јер му одузима паме (1G1.сих). Qаим, >а%и 3о је изми3!ено
вреено и све $име се наав!а оде8а (која није посоја%а у прво време). 2пе (као у Ремеи U) се
криикује о'асво и >а%и за з%аним временима. Wирски сујек од Eо'а мо%и да се враи з%анодоа, да се укину наводне предноси циви%изације, и насане ново ез%оно и с%оодно доа, јер
све не8е мо8и да пре>иви са ом ко%и$ином з%ое која се намно>и%а (од 1`N.сиха).
„П%есан,а у помоћ поетам”
:есма у помо8 песницима 'овори о с%ооди песни$ко' занаа. Wон$ару је даа '%ина да прави%онце, и они је о%икују како >е%е. Vо је #ихов маерија% и они имају с%ооду да 'а о%икују. &%икар
има маси (оје), о је #е'ов маерија% и он 'а упоре!ава по својој во!и. 9 песницима је дао да
прае музу, она је #ихов води$, инспирација да певају у с%ооди.мамо ри срофе и ри с%ике. %амо, док су глина и боје средство за те уметности, муза и није баш
средство за стварање&&&него реи& Мада, овде ва-а схватити да је муза материјал из кога песник
црпе своју уметност&„П%есан,а Марину 4р$ићу у помоћ”
:овод песника да напи3е ове сихове је одрана Lарина Jр>и8а од опу>е да је п%а'ијаор. не
само о, пу%ика 'а опу>ује да је п%а'ирао извесна ;еранови8ева де%а. &ад ;еранови8
препри$ава „VиренуS и 'овори о #еним %иковима. <а>е да је Jр>и8 овен$ан с%авом и прос%авио је
Jуровник. :есма се завр3ава апосрофом, пору$ије да с%авимо Jр>и8а који пева песме под
дејсвом музе и који је о зас%у>ио у Jуровнику.„?алиун”
(7а%иун је род) 2во је париоска песма. Wирски сујек хва%и дурова$ку морнарицу, која је
најо!а од свих, онај ко ка>е супроно не8е праведан умреи.
<апеан морнарице, свеи ;%ах (он је за3иник Jуров$ана), је %е'ендарно и8е, ако да је иморнарица посена. :%ави (родови) су као уве з%аокри%е (миска и8а). Lорнари све морнарице
су ако"е посени !уди, сна%а>!иви у наавци хране, храри у ори проив 'усара. Lорнарица и
с%оода су с%ава Jуровника. Jуров$ани су це#ени !уди, ре%и'иозни и „правоверниS. 5, сад, онису толико национално снажни, да им суседи завиде&
„=рлача и9анка 2отору говори проностик”
(2р%а$а Ри"анка је проро$ица, проносик проро$ансво) 7%авна јунаки#а је проро$ица, и она
приповеда. 2јав!ено јој је да <оору саоп3и %о3 '%ас, јер они по'ане (нехри38ане) хо8е ору>јемда придоију, а%и они 8е их поедии. Wукави Vурци се крију, >е%е8и да поко!у коорске војнике.
Lно'и 8е паси у заро!ени3ва, се!аци 8е приходе мораи да де%е са 'ра"анима. Vо се до'а"а зо'
охо%оси <оорана. :роро$ица ка>е да им L%еци не мо'у помо8и. L%е$ани се п%а3е Vурака, зао је
и <оор еспомо8ан. Jаноно8но срепи, <оор је зо' не$е'а не$асан, а по3о му од ору>ја исуседа нема помо8и једино им Eо' мо>е помо8и и%и св. Vрифун (за3иник <оора). Fепријае! је
персонификован, приказан као о'#ени змај, односно као неман. 2р%а$а завр3ава проро3во са>е!ом да се <ооранима не освари оно 3о им је прорек%а.
„П%есан,а штурку”
2во је ре%и'иозна песма, испевана је у апосрофи, %ирски сујек се ора8а цвр$ку. :иа се за3онема #е'ове песме да 'а развесе%и. &ве пева и с%ави Eо'ородицу, само цвр$ка ни'де нема. Wирски
сујек 'а мо%и да се појави и да запевају хва%у Eо'ородици (она је кра!ица над кра!ицама, 'оспоја
над 'оспојама). 2д ^1.сиха имамо хорску песму, %ирски сујек са хором дозива цвр$ка да певају
Eо'ородици. Jаа је и химна Eо'ородици, која је у похва%ном ону. Wирски сујек се пос%е похва%емо>е осе8аи си'урно у кри%у Eо'ородице и у #еној ми%оси, а "аво се радује јер је он крај #е.
$икола о Мавру 4етрановићу, то јест његовим песмама
з идеја дру'е „Ремее“ происекао је низ песама. #има је оцена мора%а ива%а све о3рија, а поону, садр>ају и песниковом крии$ком односу према сварноси, они су и%е праве дру3вене
саире. Lе"у најуспе%ијима и%а је „:јесанца n*me e/0“, у којој је два пуа описао своје времеD
једном посредно, парафразирају8и познау мио%о3ку предсаву з%ано', идеа%но' доа, идеа%них!уди и односа ме"у #има, а дру'и пу непосредно, о>ив!авају8и реа%нос. #ој је песника
најви3е узнемирава%о $овеково попу3а#е пред про%азним задово!свима, па је, нарајају8и нека
од #их, исовремено и опоми#ао и васпиавао савременике. :рема #е'овом осе8а#у и увере#у,
подједнако су разара%и мора% и ма%и и ве%ики 'рехови (о је и%о једно од ми3!е#а хри38анске ренесансе), пијансво, >енска занеос у%еп3ава#ем, испразан >иво, расипни3во и др., јер су
оезвре"ива%и смисао рп!е#а које је проповедано као мора%на норма хри38анско' >ивоа.
Qаним!иво је да је и у овој песми непосредна саира и%а уперена проив >ена. Jеа!но јеописивао #ихов из'%ед, а%удирају8и на #ихову с%ооду, на %акомис%енос, парафразирају8и сихове
из „Ремее“. з ;еранови8евих крии$ких описа >ена у саири$ним песмама мо'ао и се
успосавии #ихов из'%ед, а из ирони$них опаски на ра$ун изве3а$еноси и ве3а$ке %епое,посредна хва%а природне %епое. Fеко%ико моива, који су и%и са%на меса у ;еранови8евим
дру3веним саирама, поновио је песник у „:јесанци ко3уи ра#еној“. Eи%а је о ду'а песма
(испевана у `1? дванаесераца), испу#ена сваковрсним разми3!а#има, а најви3е ре%и'иозноO
мора%иси$ким реф%ексијама. у #ој је ве%и$ао про3%а времена, незадово!ан сада3#им, певао је
о пороцима које хране >енска раско3 и сујеа, о охо%оси м%адих, о уза%удној оузеоси
овозема!ским дорима и др. Qаједно са преузима#ем миа о з%аном доу, као форми за посредно
предсав!а#е реа%носи на основу супроноси, писац је прихваао и рези'нирана разми3!а#а о>ивоу којих је и%о и код ани$ких писаца. у посеној песми о охо%оси и м%адоси, крииковао
је дру3вене појаве сво' доаD сару 'енерацију смени%а је нова, м%ади су преузе%и в%ас, м%адос је
охо%а, а охо%ос је подсица%а на з%о и про'они%а је „прик%онсво“ дору. :есму је завр3аваоопоменом да охо%ос води у пропас, а у опомену је развијао у ре%и'иозноOреф%ексивном смис%у у
песми „:јесанца проива охо%аси“. L%аде је и крииковао и у „:јесанци м%адоси“, а%удирају8и на
'енерацију која не хаје за ве$но %а>енсво, која је %е#а и раз%удна. &аири$ни по'%ед надурова$ку реа%нос садр>а%а је и „:јесанца спурјаном“. :евају8и у #ој о ванра$ној деци, ро"еној
у с%оодним !уавним везама, разра"ивао је мисао из „:јесанце м%адоси“. <онзерваиван и сро' у
свему 3о је ремеи%о норме $асно' >ивоа, ;еранови8 је, не разми3!ају8и о узроцима, певао о
„емета” („СтанGте зви%ери станGте пти,е”"2во је ре%и'иозна песма, и%и $ак спев. Ремеа је пуси#ак. 2н Eо'у исповеда (каа%о3ки) муке
којима се у пуси#и подвр'ао да и му Eо' показао прави пу. песми је кроз форму исповесиприказана ора %ирско' јунака са природом, з%им !удима и самим соом. :рирода је
непријае!ска. :осоји песимизам у односу на све (опсанак у див!ини) осим у односу на Eо'а.
Rунак је из%о>ен физи$ком о%у и психо%о3ким иску3е#има о је к%аси$ан подви>ни$ки ак( мада, превише лелее за пустињака). <омпозиционо, песма је каа%о'изација и 'радација >а%и
(односно подви'а).
Fа по$еку %ирски јунак сазива (као у ани$кој к#и>евноси) пице и звери и дру'е да сану
(окамене се) да и с%у3а%и #е'ову исповес. Vо је позива#е $иаоца на па>#у. &ве реа да се уперика исповеси %ирско' сујека. :есма се озна$ава као >а%а, у'ованка O „јадовне моје пјесниS.
Lесо пева#а је осрво &в. 9ндрија. &аус јунака усам!енос. &азивају се мио%о3ка и8а да
умире све како и %ирски јунак певао песму инвокација је оп3ирна (разву$ена) сазивају сеFепун, сирене, 9рион, Mо%, ви%е. 45.сиху се наводи сврха самова#а с%ава Eо'а. Rунак сам
одаира пуси#ски крај 'де 8е се подвизаваи (5G.сих), нада!е иде опис о' меса у виду каа%о'а
сене, хриди, 'у3ери, ез зе%ени%а и дрве8а, див!е раси#е, нема %ека ако се $овек разо%и,оскудна природа, див!е и опасне пице наспрам пиоме песме 'р%ице и с%авуја (каа%о' је ве8им
де%ом да у не'ацији 3а је о $е'а све нема а за $им %ирски јунак $езне. Hивои#е му не дају
мира >е'а му уни3ава храну (11G.сих р#е умесо ру>ице, %овор умесо %имуна, наводи се
каа%о3ки оскудно наспрам п%одно'). пак, %ирском јунаку је најве8и непријае! '%ад (1UN.сих).&а до%аском про%е8а онав!а се и ду3а %ирско' јунака (од 1G`.сиха). 9%и, нова зима (у имамо
проок времена, пуси#ак је ду'о у ом крају) доноси временске непо'оде (о%ује, верови, запара,
му#е, уре) и у'у. 2д их нево!а, он се рани мо%ивом. Eуре му уни3е род („п%авцаS), јо3 се ифизи$ки повреди поку3авају8и из мора да изву$е свој род. 2пе се описују муке са на%а>е#ем
хране, од UU?.сиха он поку3ава да у%ови риу а%и езуспе3но, а с дру'е сране ни оно 3о мо>е да
једе нема на $ему да направи (нема у!е да направи зе!е). Qа о време, нико му не даје ни3а да сепрехрани и >иви (U41.сих), !уди хо8е да 'а покраду (од U45.сиха) све 3о посади од хране, узму
му, оијају му сан, једу зимницу и др. Vекс је препун хиперо%а одне3е му све од и'%е до ма%о
со%и из куије. 9 поврх све'а, раси#е му поје%е 'усенице, и дру'и инсеки, уе и с%. Fапада 'а
морски медвед и јо3 му се подсмева, но8у 'а нападају комарци. Rедино доро 3о нема ми3ева.
Q%и !уди су 'а опу>и%и да је кријум$ар. Rав!а се моив сраха од 'усара. 2д 41G.сиха %ирски
јунак прок%и#е врану. <ао рефрен се понав!а мука коју подноси %ирски јунак и сврха е мукеD „да у
Eо'а ој испросим \ 3о и хије%о срце мојеS. Jок је јурио врану пао је и разио се, ора8а се Eо'у,пиа за3о му не помо'не не'о 'а овако иску3ава. :ос%е је јунак осеио поо!3а#е. <рај је опе
ора8а#е Eо'у исповес, песма је упу8ена Eо'у једином пријае!у. 2савио је %уд и посвеио се
Eо'у да му он пока>е прави пу. Lуке подноси за 2нај све...„емета” („азмиша%е смртну силу”"
(5, сад, ова песма би требало да буде ук-уена у претходно питање&)
2во ора8а#е није упу8ено Eо'у ве8 !удима. Разми3!ају8и о смри и а3ини (као &о%омон)%ирски јунак је напусио свакодневницу и посвеио се Eо'у. Wирски јунак своју фи%озофскоO
ре%и'иозну мисао упу8ује !удима као да је о ре$ од Eо'а (јер он је у пуси#и раз'оварао са Eо'ом).
2во је нека врса поуке за !уде да прона"у прави пу (ора8а#е је у мно>ини)= ре$и су прекор, а%и
ко их уде с%у3ао и8е %а>ен. &пасе#е он види једино у Eо'у. Ри%озофскоOре%и'иозне идејеD $овекреа да ра$уна на своју смрнос и име да се води (све умире ово су &о%омонове идеје, у це%ом
спеву). Tовек је са$и#ен од меса а самим им за$е од смри и од%ази у смр. Eо' једино мо>е
помо8и, свеовно о'асво је крако (&о%омон). Раско3, о'асво, у%еп3ава#е ни3а о не вреди
на оном свеу. Rав!а се моив смри 1?1.сих O као косе (к%аси$ан моив) која све покоси (одкра!ева до просјака). Fема порее да >а%имо за мрвима окуда до"емо (зем!а) у се и вра8амо,
све је прах. Rав!а се моив охо%оси (7унду%и8D „9х, $ијем си се захва%и%а, \ а3а !удскаохо%осиI\ &ве 3о ви3е сере3 кри%а \ све 8е3 пака ни>е пасиfS), %ирски сујек се пиа $ему се
ории за овозема!ско кад о рзо про"е. мамо с%ику 'ро!а (од 165.сиха), на 'ро!у је да
приказ >ивоа, јер с%ика >ивоа је да све умире. Fада!е имамо с%ику распада#а и ру%е>и $овека.&пев је у духу &о%омоново' песимизма и нихи%изма $ему и%о 3а кад све про%ази. зре$ена је
криика о'асва и у%еп3ава#а, као акуе%не криике Jуров$ана. Vу је и криика дурова$ких
>ена. &%ава и о'асво крако' су >ивоа као и цве (U^5.сих). :ева се о охо%им о'аа3има који
сиромасима не дају ни3а не оје се Eо'а, не руде се да зас%у>е царсво на ономе свеу. 2ниси$у о'асво а не мис%е на смр и дру'е !уде. Vреа%о и да разде%е о'асво, уду8и да ни3а
од о'а не8е понеи у 'ро. <ад до"е смр занеме8е и не8е мо8и да ка>у своје 'рехове, ј. не8е мо8и
да се искупе. $икола
:осено месо у ;еранови8евим испиива#има има%а је песма „Ремеа“. #ој је опевао оравак
на пусом осрву &веи 9ндрија, на које се повукао са >е!ом да се, уда!ен од !уди, посвеимо%ивама. Fије $инио ни3а неои$но, јер је испу#авао део сво'а завеа. современо, опевао је
сварнос, која 'а је на сваком кораку онемо'у8ава%а да освари своју намеру. спевана је у 51U
осмераца, у каренима. „Ремеа“ је праи%а песникову свакодневицу у којој су се посепено 'уи%и
#е'ово спокојсво и мир, а пореа за испосни$ким >ивоом поискивана је ана%ном реа%но38у. &аизразиим даром опа>а#а, са осе8а#ем за деа!, са разумева#ем природе, писац је у низу >ивих
с%ика до$аравао дане препуне синих неу'односи, а све су редом изра>ава%е #е'ово разо$аре#е.
Развијано у унура3#ој 'радацији, оно је, као сазна#е и као призна#е, саоп3авано у низу сиховакоји су се с%ива%и у поену „дра$е ми је за ру>ицу“. 9уоио'рафска компонена и %а'и хумор на
ра$ун ауора, којима је „Ремеа“ у најве8ој мери ду'ова%а своју све>ину и ведрину, наводи%и су,
$есо, на поједносав!ено ума$е#е ове песме. :есник није ио ез дисанце према опеваномсадр>ају. 2н се није 'уио у реа%иси$носи ве8 је, описују8и је, разми3!ао о дуоком неск%аду
који де%и $овека од #е'ових >е!а, о 'раници и смис%у рп!е#а, о при%а'о"ава#у >ивоу.
:сихо%о3ки моивисане реакције (када се исп%акао и%о му је %ак3е, ди>е се пос%е нај'орих
непријаноси и др.) и%е су знак прихваа#а овозема!ско' >ивоа. Qао у „Ремеи“ није и%о 'ри>е
савеси ве8 окреа#а новој реа%носи у којој 8е он и да!е задр>аи месо о>је' с%у'е.
2 ој дру'ој сварноси певао је ;еранови8 у песми под исим нас%овом „Ремеа“. ако је и%анезависна и це%овиа, са новом емом, насав!а%а се на преходну. :овезивао их је ауор нас%овом
који је у дру'ој „Ремеи“ имао меафори$ко зна$е#е, ауоио'рафским сиховима и о%иком (и она
је испевана у осмера$ким каренима, у времену непосредно пос%е пи3$ево' оравка на &веом9ндрији, и она је зами3!ена у реа%ним оквирима зива#а). Fа по$еку песме саоп3ио је да је
напусио, „у пуси#и... спи%у“ и да је до3ао „у ове сране“, о јес у Jуровник, да и показао како
реа >ивеи да и се прона3ао прави пу изав!е#а из а3ине. Vо није ио само увод у фау%унове „Ремее“, ве8 је о и%о оја3#е#е за3о је одусао од испосни$ко' >ивоа да%еко од свеа.
современо, и сихови су садр>а%и про'рам ве%ико' де%а ;еранови8еве саири$не поезије.
дру'ој „Ремеи“, песник је по%азио од оп3е реф%ексије о смри и као казне и као изав!е#а, а
заим се усредсредио на дру3вене пороке, како и, у конрасу према неминовноси несанка,показао #ихову есмис%еносD охо%ос, расипни3во, а3ину, физи$ко у>ива#е. 2писују8и све оно
3о је $овека заводи%о, писац је посредно с%икао реа%ан >иво сво'а 'рада. з их сихова издвајао
се %ик ренесансне >ене раско3но' из'%еда, сварнији но у поезији пераркиса. #има је позивао и
опоми#ао %акоме о'аа3е, охо%е судије, у којима је 'рамзивос уни3и%а осе8а#е за правду,р'овце осу"ене сопсвеном пох%епом на е'оан >иво. 2дре"ене с%иковиим каракерисикама
(немају мирно' сна јер мис%е о р'у и камаи), ;еранови8 је аниципирао дурова$ке %иерарне%икове р'оваца (&купа, Jунда Lароја). 2поменом да се ни3а под зем!у не носи и зак!у$ком ове
песме „и напокон све з%о про"е“, песник је резимирао своје ине савове о >ивоу.
14. -авро Ветрановић као аутор екло*а $анализа екло*е по избору%
'оранаМитолошка еклога „2рфеоS испевана је у двосруко римованим дванаесерцима и у ма%ом роју
осмераца, у око 6?? сихова. 2ра"ива%а је крај познае при$е о миском пева$у 2рфеју који је
својом у>ном песмом 'ануо $ак и езосе8ајно' 'осподара подзем!а и овај је ио спреман да му, намо%е #е'ове, враи Mуридику. ;еранови8 је осим мио%о3ке при$е познавао и #ене ани$ке и
је и%а прва мио%о3ка ек%о'а у дурова$кој ренесансној к#и>евноси и оса%а је јединсвенаD ни један писац 16.века ви3е није сасавио драму која није нару3ава%а $исе %иније ове врсе и која је
„2рфеоS није са$уван у це%овиом о%ику. Fедосају му нас%ов, по$ени сихови и крај, а%и сепрепосав!а да је из'у!ен ма%и рој сихова. :рема ;еранови8евој замис%и, драма је по$и#а%а
призором у коме се 2рфеј на%азио пред враима пак%а у>е8и за Mуридиком. 2во у>е#е, које је
;еранови8у пос%у>и%о да '%едаоце уведе у рад#у, подсак%о је низ до'а"ајаD одоре#е 'осподара
подзем!а да се Mуридика враи 2рфеју, под ус%овом да се из%азе8и не осврне за соом= радова#есвако'а од #их поједина$но= #ен од%азак до пра'а пак%а и кр3е#е посав!ено' ус%ова („ораи се
назадаS), преора8а#е сре8е у несре8у и мо%е Mуридикине да се само на крако сасане са 2рфејем=
појава Харона који је Mуридику превозио назад преко реке, у дру'и све, и #ено приспе8е ме"у „мр$езе%енеS. :ара%е%ни окови рад#е, на симу%аној позорници (јо3 увек у радицији сред#е' века)
има%и су изнена"ују8у динамику. Hивоси је доприноси%о у$е38е неко%ико %ица. 2сим 2рфеја и
Mуридике, појави%и су сеD кра! пак%ени, дух који се ора8ао Харону, хор „дјевица из %у'аS, који јепесмом дру'о'а рима (у осмерцима) поздрав!ао до%азак Mуридике амо 'де ораве они „ки заходе у
сарој, распросра#еној верзији миа, 2рфеј се од преве%ике >е!е окренуо и име је изазвао
ра'и$ан расп%е. Lи је у сред#овековним инерпреацијама унеко%ико ме#ан у појединосима
(Mуридика се не појав!ује, 2рфео осаје пред враима пак%а, као код Jанеа у „Eо>ансвенојкомедијиS). 2ва раз%ика у „2рфеуS, коју је примеио :еар <о%енди8 издају8и драму, није поица%а
од ;еранови8ево' ме#а#а краја при$е. вр"ено је да је акво ре3е#е ве8 посоја%о у иа%ијанској
%иераури. Vако"е се препосав!а%о да је ;еранови8ево опреде!е#е за ову верзију, као ио'рани$ава#е просора рад#е (2рфеј је, као и у „Eо>ансвеној комедијиS, осао ван пак%а)
происица%о из #е'ово' у'%еда#а на „данеовскоS, сред#овековно ума$е#е мио%о3ко' садр>аја.
ако је орада ани$ко' миа подразумева%а дос%еднос, ;еранови8 је у ову, садр>ајем и оквиромо'рани$ену драму, унео појединоси којих у де%има на која се у'%едао није и%о. 2н је о>ив!авао
мио%о3ку фау%у пу3ају8и своје %и$носи да реа'ују спонано и а реа%иси$нос је на момене
риса%а 'раницу изме"у миа и сс%иске сварноси. 8епосредност се осећала у Hуридикино%реак,и%и на ду'о приповеда#е Хароново о свом пос%у и о нева>ним зива#има којима је хео да јеодвраи од у>них мис%и, у #е'овој ризида јој уде удоно, у описива#у привезива#а $амца и др.
EDJK LD MANOFEK MAPOQKLDN OJFRBSKE A TDUK (F" SAROFEK QLDVUK PRAV FANCBSKEW K NBX TOL FAN
Vај реа%изам који је назна$ен у „2рфеуS, поса8е део свара%а$ко' драмско' посупка;еранови8ево' и прераси у осоину #е'ових драма.
]D MUA RK TOL JOSD FQA[K NBX UA FQKLDEK DC RLBJAQ UD TOSD MA[OUA PONUKLDEK RLBJAQUKLD CAMROSUA UKE QKLD[OT JKE TOCD MA[OUB PONROSUA FQK RLBNK YOQOCD
K MA[OU EAL PCO[RDE EDC TK YA CAMRBPK MAEOL ZB NOQKLD[A B\QKRLDU XONKEK K FECKLDRB JDMRKLD[A B FC\B UOFKEK B\QKLDRLDU K TBVDU VDTDCUO MANOFEK K FQAFTA CAMRBVDU ON TOLD
CANOFEK B QLDVUOL EATUOFEK [OLA L(D" OFEARA A TOLOL TRANOFEK EORK[ ECBN MANARA
$икола 3%6# / $5 A360> Lио%о3ка ек%о'а „2рфео“ испевана је у двосруко римованим дванаесерцима и у ма%ом ројуосмераца, у око 3ес соина сихова. 2ра"ива%а је крај познае при$е о миском пева$у 2рфеју
који је својом у>ном песмом 'ануо $ак и езосе8ајно' 'осподара подзем!а и ова је ио спреман да
му, на мо%е #е'ове, враи Mуридику. ;еранови8 је осим мио%о3ке при$е познавао #ене ани$ке и ренесансне к#и>евне ораде(у де%има Mсхи%а, ;ер'и%ија, 2видија, Jанеа). „2рфео“ је била прва
митолошка еклога у дубровачко% ренесансно% к)и$евности и остала %е %единственаW ниједан
писац boc века ви3е није сасавио драму која није нару3ава%а $исе %иније ове врсе и која је и%асрикно парафраза мио%о3ке при$е, ез икаквих ме3а#а с пасора%ним садр>ајем. „2рфео“ није
са$уван у це%овиом о%ику. Fедосају му нас%ов, по$ени сихови и крај, а%и се препосав!а да је
из'у!ен само ма%и рој сихова. :рема ;еранови8евој замис%и, драма је по$и#а%а призором у
коме се 2рфеј на%азио пред враима пак%а у>е8и за Mуридиком. 2во у>е#е, које је ;еранови8упос%у>и%о да '%едаоце уведе у рад#у, подсак%о је низ до'а"ајаD одоре#е 'осподара подзем!а да се
Mуридика враи 2рфеју, под ус%овом да се из%азе8и не осврне за соом= радова#е свако'а од #их
двоје поједина$но= #ен од%азак до враа пак%а и кр3е#е посав!ено' ус%ова(„ораи се назада“),преора8а#е сре8е у несре8у и мо%е Mуридикине да се само накрако сасане са 2рфејем= појава
Харона који је Mуридику превозио назад преко реке, у дру'и све, и #ено приспе8е ме"у „мр$е
зе%ене“. :ара%е%ни окови рад#е, на симу%аној позорници(јо3 увек у радицији сред#е'а века),има%и су изнена"ују8у динамику. Hивоси је доприноси%о у$е38е неко%ико %ица. 2сим 2рфеја и
Mуридике, појав!ива%и су сеD кра! пак%ени, дух који је преносио поруке 'осподара пак%а, дух који
се ора8ао Харону, хор „дјевица из %у'а“, који је песмом дру'о'а рима(у осмерцима) поздрав!ао
до%азак Mуридике амо 'де ораве они „ки заходе у !уави“. оради завр3но' де%а мио%о3кепри$е ;еранови8 је с%едио једну ма#е познау верзију по којој је од'оворнос за ра'и$ни исход
и%а на Mуридици, не на 2рфеју. :рема сарој, распросра#еној везији миа, 2рфеј се од преве%ике
>е!е окренуо и име је изазвао ра'и$ан расп%е. Lи је у сред#овековним инерпреацијамаунеко%ико ме#ан у појединосима (Mуридика се уоп3е не појав!ује, 2рфео осаје пред враима
пак%а). 2ва раз%ика у „2рфеу“, коју је примеио :еар <о%енди8 издају8и драму, није поица%а од
;еранови8ево' ме#а#а краја при$е. вр"ено је да је акво ре3е#е ве8 посоја%о у иа%ијанској%иераури. Vако"е се препосав!а%о да је ;еранови8ево опреде!е#е за ову верзију, као и
о'рани$ава#е просора и рад#е (2рфеј је, као и у „Eо>ансвеној комедији“, осао ван пак%а)
происица%о из #е'ово' у'%еда#а на „данеовско“, сред#овековно ума$е#е мио%о3ко' садр>аја.
ако је орада ани$ко' миа подразумева%а дос%еднос, ;еранови8 је у ову, садр>ајем и оквиромо'рани$ену драму, унео појединоси којих у де%има на која се у'%едао није и%о. 2н је о>ив!авао
мио%о3ку фау%у пу3ају8 своје %и$носи да реа'ују спонано и а реа%иси$нос је на момене
риса%а 'раницу изме"у миа и сварноси. Fепосреднос се осе8а%а у Mуридикиној реакцији на
ду'о приповеда#е Хароново о свом пос%у и нева>ним зива#има којима је хео да је одвраи оду>них мис%и, у #е'овој ризи да јој уде удоно, у описива#у привезава#а $амца и дру'о. Vај
реа%изам који је назна$ен у „2рфеу“, поса8е део свара%а$ко' драмско' посупка ;еранови8ево' ипрераси у осоину #е'ових драма.
>ао, изгледа да смо ја и колега $&%& написали исти текст (то јест из исте књиге)&&& %ад се ви
можете упитати да ли ми мислимо истим можгом, што је равно немогућем, или смо обоје
плагирали исти текст& иће да је ово друго& 0ли ја нећу брисати свој текст јер сам се муила да гаоткуцам&
17. -авро Ветрановић Посветилиште ?брамово3
'оранаQа ему ово' де%а ;еранови8 је узео онај део при$е из &аро'а завеа, из <#и'е поса#а који је
'оворио о 9врамовој $врсини и оданоси Eо'у. ако је приповес о 9враму и%а да%еко 3ира,
;еранови8 је узео само оно месо које је садр>а%о позив упу8ен од Eо'а 9враму да >рвује сина(Eо' ку3а 9врама) и пов%а$е#е захева када се уверио да је 9врам спреман да испуни #е'ову >е!у.
ом оде!ку, који је у Eи%ији сведен на неко%ико основних зива#а, у коме се нису ни поми#а%е
дру'е %и$носи, осим двојице с%у'у које су праи%е 9врама и сака, нии се 3ире асоцира%о на9врамов >иво, ;еранови8 је на3ао идеју око које је из'радио драмску рад#у. парафразу о'
оде!ка ;еранови8 је унео зна$ајна про3ире#а. вео је &арин %ик, који се на од'оварају8ем месу у
Eи%ији није ни поми#ао, и дао му зна$ајну у%о'у, увео је с%у3ки#е и пасира и про3ирио је
просор рад#е. драми је у$есвова%о једанаес %икова, хор пасира, '%ас Eо'а и #е'ов ан"ео.Рад#а се одвија%а на неко%ико месаD на по!ани, под рдом, пред &ариним и 9врамовим 3аором, у
3аору, поред >рвеника у 'ори. :оред Eи%ије, ;еранови8 је познавао и дру'а де%а с овом емом.
Rедно од #их се на%ази%о у „Wиру од мнозијех раз%о'аS, а у %иераури се упу8ива%о и на мо'у8ау'%еда#а на де%о V. Eе%карија, наса%о средином 15.века.
Jрама је има%а 5 $инова (сказа#а), поде!ених на сцене ('оворе). спевана је, као и оса%е, у
двосруко римованим дванаесерцима, са ви3е уменуим осмерцима. Рад#а је сме3ена упасора%ноOрусика%ни амијен. Fеко%ико ду'их описа рајске 'оре садр>а%о је раско3ну,
про>ив!ену с%ику природе, а%и и песникове визије да%еких просора, о којима је мо'ао с%у3аи и%и
$иаи неои$не при$е. :редсав!а#е дома &арино' и 9врамово' и синих свакодневних реа%них
зива#а у #ему прераса%о је у с%ику идеа%но' паријарха%но' >ивоа на се%у. <онцепција односа
изме"у &аре и 9врама, на једној срани, и #ихових с%у'у и с%у3ки#а, на дру'ој, подра>ава%а је
односе у свеовним драмама. &%у'е и с%у3ки#е које су носи%е народна имена (<уја$а, 7р%ица,
7ојис%ава), као и пасири, и%и су носиоци хумора који је на ренуке изијао у #иховимме"усоним сусреима. :реко #их се ема везива%а за народни >иво, а преко &аре песник је
комуницирао са пу%иком. 2ра8ају8и се '%едаоцима, с којима се поисове8ива%а „2 мајке
изаране, ке синке хранисе \ у у"е пак сране да%ек их справисеS &ара је 'овори%а о заједни$кимсраховима и на ај на$ин је да%еку и%ијску при$у спу3а%а ме"у !уде. оме је мо'%а ии ајна
попу%арноси ово'а де%а. &а „:освеи%и3ем 9рамовимS ;еранови8 је поо>ној драми као врси
дао завр3ни о%ик и својсва којима се она попуно одвоји%а од радиције сказа#а и приказа#а. Vо је поси'ао психо%о3ком моивисано38у %икова (&аре, која, као мајка, с%уи несре8у= сака и др.),
реа%иси$но38у (у до$арава#у паријарха%но' дома и >ивоа у #ему), искрама хумора (у
приказива#у односа изме"у пасира и с%у>авки), хри38анском поруком, која је ма#е упу8ивана
савеима, а ви3е заним!ивом и с%иковиом парафразом фау%е. Fајве8у дра> за '%едаоце имао јео'аи пасора%ни амијен.
&адр>ај драмеD
сказа#у првом Eо' од 9врама ра>и да >рвује сина. 9врам нуди свој >иво, а%и се на крају ипак
спрема на пу и води сака. 2н >е%и да о сакрију од &аре, а &ара је о ве8 схваи%а и 'овори им даса$екају јуро. 2на са%но понав!а да 8е свој >иво предаи у руке Eо'у, мо%и 'а да не води сина
дее је #ена радос, зеница о$ију. 2на разуме #е'ове раз%о'е, а%и се п%а3и за сина (никад нисупуова%и но8у, уп%а3и8е 'а и %ис на рави). pерке на &арину заповес спремају храну за пу.
2про3ај је дир!ив. <уја$а на &арину заповес по%ази да их праи и види куда иду. &ара се мо%и
Eо'у да јој враи >иво' и здраво' сина. дру'ом сказа#у &ару е3е да 8е се сак враии. &ара ка>е да 8е одузеи сеи >иво ако му се
не3о деси, ра>и од #их да јој јаве не3о ако сазнају. 2ни су ве8 ои3%и а &ара се присе8а
сра3них при$а које је $у%а од пасира о 'ори у коју је сак ои3аоD у >иве звери, %авови, вукови,
панери, кри%ае и о'#ене змије, све је орас%о у купину. Vу нема раве ве8 о3ре хриди, немапро%е8них п%одова, зиме су х%адне а %еа преоп%а.
ре8ем сказа#у с%у'а Pи3ман осаје а оац и син од%азе у 'ору. 9врам ка>е сину да 8е
при%о>ии овна као >рву, к%екне и призна да је он а >рва, 'овори му да се не п%а3и и прос%авиEо'а. <о умре за Eо'а >иве8е у ве$ној с%ави. :озива сина да осави овај >иво јер је о!е да у
м%адоси неу пуује не'о да у сароси у'ује. сак не показује срах, >е%и да про%ије крв за Eо'а,
'овори да у$ини с #им 3а му је во!а, једино рине за мајку (пре 8е јавор процвеаи, не'о #у неки раз'овор уе3ии, не8е јој ниједна в%ас осаи на '%ави). :ојав!ује се јака све%ос, сви су
изнена"ени, 9врама дозива ан"ео и 'овори да 8е по3едеи сака и узеи овна јер су виде%и да је
9врам спреман да >рвује сина. Jо%ази пасир коме нуде воду за окреп!е#е, сак му 'овори да
ка>е #е'овој мајци да је здрав и доро и да 8е се ускоро враии. 4.сказа#у &ара ве8 ре8и дан у'ује (мис%и да су #ено' сина поје%е звери, да 'а је ује%а змија),
назива сина је%еном, соко%ом, пауном. Fаводи све мо'у8е узро$нике сакове смри, ни у једном
ренуку не показује наду да је сак >ив. Jо%ази <уја$а, ка>е јој да не у'ује, да 8е се сак враии,а%и &ара не верује...
5.сказа#у у ку8и се о$екује #ихов до%азак. Jо'овори%и су се да ником не при$ају о све%оси коју
су виде%и. &ара 'р%и и !уи сина. сак јој 'овори да су и%и са пасирима да ои%азе сада. :евајуи радују се јер се сак враио здрав. Qавр3ава се &ариним %а'ос%овом и мо%ивом за синове дру'их
Lавро ;еранови8 је драмски рад крунисао „:освеи%и3ем 9рамовим“. савр3еном формом,
о'асвом ново' садр>аја, %иковима, специфи$ном и у мно'о $ему ори'ина%ном инерпреацијом
и%ијске поуке и песни$ким изразом, ауор је надма3ио све своје доада3#е драме.„:освеи%и3е 9рамово“ се са$ува%о у пе верзија, 3о и зна$и%о да је о%ико пуа и изво"ено.
Rедном је о и%о, као 3о је познао, 1546.'одине. :осоја#е ве8е' роја верзија 'овори%о је о
несум#ивој попу%арноси ово'а де%а, које је писац за свако ново предсав!а#е прера"ивао.Fајкра8а је има%а 4NU сиха, а најду>а G?U5. Qа ему де%а ;еранови8 је одарао онај део при$е из
&аро' завеа, из <#и'е поса#а (UU) који је 'оворио о 9врамовој $врсини у оданоси Eо'у. ако је
приповес о 9враму и%а да%еко 3ира, ;еранови8 је узео само оно месо које је садр>а%о позив одEо'а упу8ен 9враму да >рвује сина(„Eо' ку3а 9врама“) и пов%а$е#е захева када се уверио да је
9врам спреман да извр3и #е'ову >е!у. ом оде!ку, који је у Eи%ији сведен на неко%ико
основних оаве3е#а о реду зива#а, у коме се нису ни поми#а%е дру'е %и$носи, осим двојице
с%у'у које су праи%е 9врама и сака, нии се 3ире асоцира%о на 9врамов >иво, ;еранови8 јена3ао идеју око које је из'радио драмску рад#у. парафразу о' оде!ка ;еранови8 је унео зна$ајна
про3ире#а. вео је &арин %ик, који се на од'оварају8ем месу у Eи%ији уоп3е није ни поми#ао, и
дао му зна$ајну у%о'у. драми је у$есвова%о једанаес %икова, хор пасира, '%ас Eо'а и #е'ов
ан"ео. Рад#а се одвија%а на неко%ико месаD на по!ани, под рдом, пред &ариним и 9врамовим3аором, у 3аору, поред >рвеника у 'ори. :оред Eи%ије, ;еранови8 је познавао апокрифна и
дру'а де%а са овом емаиком. Rедно од #их се на%ази%о у „Wиру од мнозијех раз%о'а“, а у%иераури се упу8ива%о и на мо'у8а у'%еда#а на де%о једно' иа%ијанско' песника. Jрама је има%а
пе $инова(сказа#а), поде!ених на сцене('оворе). спевана је, као и оса%е, у двосруко римованим
дванаесерцима, са ви3е уменуих осмераца. Рад#а је сме3ена у пасора%ноOрусика%ниамијен. Fеко%ико ду'их описа рајске 'оре садр>а%о је раско3ну, про>ив!ену с%ику природе, а%и и
песникове визије да%еких просора, о којима је мо'ао с%у3аи и%и $иаи неои$не при$е.
:редсав!а#е дома &арино' и 9врамово' и синих свакодневних реа%них зива#а у #ему
прераса%о је у с%ику идеа%но' паријарха%но' >ивоа на се%у. <онцепција односа изме"у &аре и9врама, на једној срани, и #ихових с%у'у и с%у3ки#а, на дру'ој, подра>ава%а је односе у
свеовним драмама. &%у'е и с%у3ки#е које су носи%е народна имена (<уја$а, 7р%ица, 7ојисава), као
и пасири, и%и су носиоци хумора који је на ренуке изијао у #иховим ме"усоним сусреима.:реко #их се ема везива%а за народни >иво, а преко &аре песник је комуницирао са пу%иком.
2ра8ају8и се '%едаоцима, с којима се поисове8ива%а, &ара је 'овори%а о заједни$ким сраховима и
на ај на$ин је да%еку и%ијску при$у спу3а%а ме"у !уде. оме је мо'%а ии ајнапопу%арноси ово' де%а. &а „:освеи%и3ем 9рамовим“ ;еранови8 је поо>ној драми као врси
дао завр3ни о%ик и својсва којима се она попуно одвоји%а од радиције сказа#а и приказа#а. Vо
је поси'аоD психо%о3ком моивисано38у %икова (&аре, која, као мајка, с%уи несре8у= сака и др.),
реа%иси$но38у (у до$арава#у паријарха%но' дома и >ивоа у #ему), искрама хумора (уприказива#у односа изме"у пасира и с%у>авки), хри38анском поруком, која је ма#е упу8ивана
савеима, а ви3е заним!ивом и с%иковиом парафразом фау%е. Fајве8у дра> за '%едаоце имао је
пасора%ни амијен.
18. -арко -арулић @удита3
'орана
:редсавник хри38анске ренесансе форма #е'ових де%а је ренесансна по ани$ким узорима а%и суде%а хри38анске садр>ине. Xе'ова „RудиаS је ре%и'иозни еп, насао 15?1.'одине.
„<#и'а о RудииS је при$а из као%и$ке Eи%ије. :евају8и о Rудии, Lару%и8 има у виду своје родне
крајеве и урску опаснос. &певано у 6 %иара (к#и'а) у $еворосруко римованом 1UOерцу.
2вом де%у Lару%и8 је прик!у$ио и посвеу која садр>и #е'ову поеику. нас%ову е посвее
сазнајемо да је она „скромни дарS све3еном %ицу Jујму Eа%исри%и8у, ина$е пи3$евом куму.
:освеа је у форми апосрофе, писац се ора8а свом куму и 'овори му како је до3ао на идеју данапи3е де%о. Jок је преурао по к#и'ама на3ао је „сорију RудиеS на %аинском језику па је
по>е%ео да је про$иа и упами, па да испри$а при$у на народном језику за оне који не знају
иа%ијански и %аински. современо, писац се о'ра"ује од о'а да при>е!кује и%о какву корис одписа#а, ка>е да пи3е из !уави. Хео је да свори, како он ка>е, у'%а"ену исорију, пи3е у
сиховима према поеици ани$ких песника. :исац пореди сее са куваром који за$ини своје је%о да
и и%о укусније и са децом која праве дарове родие!има за Fову 'одину. Qаим изра>ава своједив!е#е према Rудии и ора8а се $иаоцу, да је похва%и јер она о зас%у>ује. Fа крају ка>е да соји
на ус%узи.
мамо даира#е и %оцира#е само' екса.
2:. Петар Хекторовић 5ибање и рибарско при*оварање3 $о проблему жанра> о
реалисти)ности> о народним песмама%
'орана
Jе%о је ојав!ено у ;енецији 156^.'одине (написано 1556.). :уова#е се одви%о 1555.'одине.
>анровском смис%у де%о је хееро'ено, а%и 'а је е3ко дефинисаи. & једне сране мо>е се $иаикао пос%аница, уду8и да је упу8ено Rерониму Eару$еви8у. дидаки$ноOреф%ексивном ону
описано је родневно пуова#е од Хвара до Pо%е и назад. Qаим, мо>е се $иаи као пуопис јердаје хроно%о3ки опис пуова#а са мно3вом деа!а и из'%едом преде%а. онда и о ио први
пуопис у на3ој %иераури. на крају, мо>е се $иаи као риарска ек%о'а јер је де%о у најве8ем
де%у ор'анизовано као дија%о' два риара. Lо>е се ре8и да је о пуопис у форми пос%анице сае%еменима риарске ек%о'е.
<ада 'оворимо о форми де%а, писац се рудио да де%о уде ск%адно, оуд поде%а на ри де%а први,
дру'и и ре8и дан.
опису прво' дана, уморан од из'рад#е Vврд!а, писац кре8е на пу са два најо!а риара :аскојем Jее!ом и Fико%ом Qеом. &а #има пуује и :аскојев син. 2писују се преде%и, 3о је
каракериси$но за пуописе, посено 3о је ај опис реа%иси$ан.
:рво' дана испеване су U по$аснице а дру'о' дана испеване су две у'ар3ицеD „Lарко <ра!еви8 ира му 9ндрија3S (:аскоје) и „;ојвода Радосав &иверинац и ;%ако динскиS (Fико%а). Vо није
први запис у'ар3ица. Eу'ар3ице су изво"ене српским на$ином, осоеним на$ином изво"е#а,
поми#е се у ма"арској „сорији Mрде!аS. Vре8е' дана испевана је епскоO%ирска песма „Jевојка иPи3манS (екавски о%икD „ к%и$е девојкаS). 2ву песму испева%и су у дуеу.
Tесо се замера%о да су 'овори риара изве3а$ени, да нису у ск%аду са #иховим са%е>ом о је
ана%изовано (ви"е#е уменоси у ренесанси се ос%а#а на ани$ку радицију и 9рисое%ову
поеику умени$ком де%у је дозво!ена веровано8а). насупима риара препознаје се одјек%иерауре. Jио'ен Wаерски, ани$ки писац, сасавио је к#и'у о >ивоима с%авних фи%озофа у 1?
к#и'а, па се мо>е зак!у$ии да је Хекорови8 ио у конаку са им к#и'ама уду8и да #е'ови
риари с%и$но 'оворе (си%изација). Vема је непоеи$на описује се свакодневница, а%и је нов на$ини форма.
пос%аници Lик3и :е%е'ринови8у ка>е да је описао своје пуова#е „не при%о>ив3и ни ри$
ви3еS. 7одину дана је си%изовао и уо%и$авао де%о 3о зна$и да је о #ему разми3!ао. Vом писмупри%о>ио је ме%одије, о јес ноне записе песама „Радосав &иверинацS и „Jевојка и Pи3манS.
мамо два ока приповеда#а (сми3!ено)D опис пуова#а реа%иси$на основа зива#а и раз'овор
9уор из%а>е оно 3о је наумио, при%а'одив3и о форми пуописа. мамо Хорацијева поеи$ка
на$е%а да де%о заави и поу$и. Jе%о припада хри38анској ренесанси с%ави се >иво у споју са
ре%и'иозним поима#ем свеа.Vреа споменуи а%руизам у де%у иси$е се вреднос !уди ез озира на са%е> ('овори се о
једносавним !удима који су задово!ни својим >ивоом, скромни, природни есенција%не вр%ине).
Fеки су смара%и да је писац хео да ода по$ас се!а3ву јер се разо$арао у п%емсво, а%инајверованије да де%о нема идео%о3ку основу. :римеан је уп%ив народне радиције који није
извр3ен на си%у, ве8 је ај уп%ив део свакодневнице у коју је природно ине'рисана фо%к%орна
радиција. :исац је хео да ода по$ас свом родном крају #ене %епое, знамении !уди...
A сад мало препри)авањаB
*екторовић сво%е писа)е почи)е по;валом #артучевићу наводи разлоге за одлазак и опису%е
,елокупну припремуW пронашли су бродић и опремили га рибарском опремом Први дан супровели у рибаре)у и имали су успешан улов све док ни%е почео ветар 2ако више нису могли
рибарити решише да крену на обалу и доручку%у 4а би скратили пут рибари постава%у
загонетке %едан другом Приста%у уз обалу и доручку%у 8аздрава%у господару типичномнародном почасни,ом 1атим следи занимива Паско%ева прича (о ствара)у облака" =ва
)егова прича показу%е широка интересова)а ренесансног човека насупрот сред)овековномчовеку ко%и све по%аве тумачи као #о$и%е делова)е 4руги дан крећу ка <олти ибари
почи)у да пева%у бугаршти,е песме донете са српског терена Прво пева%у „Марко 2раевићи брат му @ндри%аш” 1атим су испевали %ош %едну бугаршти,у „адосав Сиверина, и во%вода
-латко ^дински”
*екторовић %е забеле$ио чак и ноте и мелоди%у песама уз напомену да су оне певане у дуету1атим Паско%е и 8икола постава%у питали,е =пису%ући трећи дан *екторовић %е на%ма)е
реалистичан _елећи да сво%им делом поучи он употребава речи IилозоIа 4иогена
+аертског као наводне речи рибара и то у виду порукаW како чиниш свом о,у тако ће и тво%аде,а теби о мртвом човеку никад зло не говори ни на кога не вичи и не псу%
`з *екторовићевог писма Микши Пелегриновићу види се да народне умотворине нису биле
,е)ене %ер му се *екторовић изви)авао што му шае песме ко%е сви зна%у а што и; ни%епрерадио као Менчетић или 4р$ић пре )ега
21. Cикола Cа;ешковић $анализа <арсе по избору%
'орана
Jуховии ауор фарси, ауор крај#е %асцивних маскераа, писац ројних песама и пос%аница (кроз#их је продефи%овао сав ва>нији %иерарни све). <омедија o, која је у основи фарса, даје с%ику
односно исе$ак из >ивоа једне 'ра"анске породице.
про%о'у се писац ора8а пу%ици, даје ар'умен 'овори се 3а 8е се десии (две с%у3ки#е су
покра%е со$иво и у!е, 'аздарица 8е да до"е и да их из'рди, оне 8е п%акаи, пос%е 8е до8и 'осподар ипо$еи да е3и једну од с%у3ки#а, Lи%ицу, а #е'ова >ена 8е правии !уоморне сцене) и пору$ује
пу%ици да се „му$иS један $ас, па 8е се пос%е смејаи.
Fа по$еку две с%у3ки#е раз'оварају о дру'ој с%у3ки#и, :еру3и, која је и%а из%о>ена суусрама (и$евана је) јер је „хје%а упу3а у ку8у нјеко'аS. Lи%ица пева народну песму имамо
назнаку о порек%у. ом ренуку до%ази 'аздарица, оне се сва"ају око ку8них пос%ова. 7оспо"а
ра>и $инију и зак!у$ује да ју је Lи%ица рази%а. Lи%ица срахује 3а 8е да ка>е 'аздарици.7аздарица по$и#е да их 'рди ое. 2д 'аздарице сазнајемо да су ое с%у3ки#е до3%е из се%а у 'рад,
имамо назнаку ку%уро%о3ке раз%ике ('аздарица их је извук%а из еде. Fа!е3кови8 са'%едава о$има
две перспекиве и прави равное>у с%у3ки#е јесу %е#е, а 'осподарица јесе 'руа. 7осподарица
им 'овори како су оне некад и%е „ва3!ивеS, а она их је извук%а из еде. & дру'е сране она само
псује, 3о зна$и да ни она није ку%ивисана, иако је из 'радске средине. 2во је фарса, зао реа
ораии па>#у и на 'есове, јер и они изазивају смех.
Jо%ази 'осподар, види да се сва"ају, позива их у соу и као 'рди с%у3ки#е а у свари их ми%ује,заи$е их 'оспо"а и запо$и#е сва"у са #им. :ре не'о 3о их је заек%а, 'аздарица нараја му>у за
3а све да из'рди с%у>авке, а он све о повр"ује како она не и до3%а. <ада је виде%а, 'осподарица
преи му>у да не8е ви3е спаваи са #ом, он је одводи, у8укује и по$и#е да се правда. 7осподарица је сум#а%а, и%и $ак мо>да зна%а да је му> вара са с%у3ки#ама. 2н ка>е да су и дру'е >ене хваа%е
му>еве на де%у а%и су о ве3о скрива%е. :осоји јо3 једна с%ика дру3вене сварноси, а о је
црква месо 'де се о'овара.7оспо"у најви3е рине о 3о 8е је мо>да о'овараи суседи у цркви.Jак%е, све се зна, а%и мора да се сакрије. Fа крају до%ази до успосав!а#а равное>е. &упру'а
прихваа да је он ај који од%у$ује. ;а>но је 3а 8е се десии када се иза"е из ку8е. ку8и мо'у да
се сва"ају а%и у конаку са спо!а3но38у односи посају хармони$ни. Риуа% унуар дру3вене
заједнице из%азак иу ку8е, ј. у%азак у јавнос, и о сведо$и о хармони$носи ра$не заједнице.Fије $удно 3о је :еру3а о ради%а, не'о 3о је дозво%и%а да уде окривена. Qаправо, све ово
мо>е ии криика дру3ва. Fа крају имамо моно%о' с%у3ки#а се хва%и како 8е о!е јеси од
'осподарице. Qаим приказује се ко%ико су Jуров$ани и%и 3крице O јунаци позвани на ве$еру а
носе хрануf Lару3а у моно%о'у вра8а свари уназад, као у ренуку пре сва"е. $икола
O по свом унура3#ем усројсву, фарса преходи комедијиO ци! фарсеD раска%а3ни смех осварен и%о каквим средсвима
O ипови у фарси се никада не развијају у каракере= изосају саира и крии$ка димензија, јер се све
подре"ује карикаура%номO иако се указује на мане, попуно изосаје дидаки$ка намера
O %и$носи у фарсиD одре"ене својим пороком који покре8е драмско зива#е, никада се не именују
и%и имају уса!ена имена(hиво, нпр.), не изазивају симпаије '%еда%аца
O фарсу од%икују са>еос, окрунос, пароди$нос, јези$ка си%изација O фарса се мо>е дефинисаи као драмаизована ане'доа, крака и зијена, у којој се изводи сурова
3а%а, а а%и$носи су одре"ене својим дру3веним саусом
O Fа!е3кови8еве „<омедије o, oc и occ“ се ук%апају у 3ему фарсе„ <омедија o“
O про%о' на'ове3ава и оја3#ава $име се драмска рад#а авии
O ус%овно ре$ено, пе сценаD раз'овор Lару3е и Lи%ице, сва"а 'оспо"е са с%у>авкама, сцена са'осподаром, пародије мо%иве и позив на ве$еру код ро"ака
O про%о' из'овара један од '%умаца, а%и ван %ика ко' ума$и у фарси
O ро$%ана фарса са пе акера, са$и#ених од два пара којима се касније придру>ује јо3 један акер
O фарсу не овара '%авни, ве8 споредни парO права фарса запо$и#е појавом 'оспо"е која показује све осоине које >ене у фарсама поседују=
#ена појава момена%но изазива немир
O а'он Lи%ице и 'оспо"е, варни$ави дија%о', оп3а сва"а >ена(схема U_1)O динами$ни дија%ози са о3рим и цини$ним реп%икама
O а%узије на немора%ни >иво с%у>авки\%е# и испразни >иво в%асе%е
O права фарси$на сиуација насаје а'оном изме"у махние >ене и разврано' му>а(похоа јесу3ина #е'ове драмске појаве)
O комика је у конрасу hивових ре$и и де%а#а, односно у немо'у8носи супру'е да примеи оно 3о
O ценра%но месоD изненадни упад 'оспо"е у кухи#у, права дија%о3ка фарса
O >ени није !уоморна не'о јој је повре"ена а3ина
O амора%нос у ср>и комике проса3ва му>а и >ене су >а%осна ко%ико и коми$наO до%азак ;есе%е укида фарси$ну зрку и она осаје ез разре3е#а
O Lару3ин моно%о' на крају рад#е окрива %ик ве$но незасие и %акоме с%у>авке
22. Aрудитна комедија у ренесанси $поетика> одлике% 'орана
;рса ренесансне комедије рафинирано' хумора, сварана према ани$ким узорима. &појив3и
основне савове ани$ке поеике и #ихове ренесансне инерпреације са искусвом сарихкомедио'рафа (Vеренције, :%ау), ренесансни ауори су до3%и до нових закониоси и свори%и
имиаорску комедију, која је познаа као ерудина. првој фази из ани$ких извора преузимани су
имиира#е :%ауа доводи%о у пиа#е један од иних посу%аа ренесансне поеике да комедијареа да уде одраз сварно' >ивоа и исине писци су посепено од прерада :%ауових де%а,
преко 'ра"е узее из дру'их %иерарних извора (из нове%исике= код нас и из оновремених
иа%ијанских комедија), до%ази%и до ема из савремено' >ивоа. Mрудина комедија је и%а
подре"ена низу прави%а која су оразова%а #ену поеикуD предсав!а%а је до'а"аје из свакодневно'>ивоа, изми3!ене а%и мо'у8е, има%а је зап%еену рад#у у којој је у$есвовао ои$ан све и
приказивао се у недо%и$ним сиуацијама (р'овци, кр$мари, с%у'е, %уа%ице и др.= подва%е, кра"е,неверсва и с%.)= ци! #ен ио је да заав!ају8и поду$ава= ува>ава%а је закониоси о ри јединсва
рад#е, времена и меса= има%а је идеа%ну 3ему (про%о' и пе $инова, мо'%а је ии у сиху и%и у
прози= у на3ој к#и>евноси само у прози). Vема ерудине комедије је !уав са перипеијама= основ рад#е $ини инри'а= понав!ају се к%и3еиране сиуације (преру3ава#е, препознава#е, зауна са
%изанцима и с%.)= у$есници су ипизиране %и$носи, де%ом преузее из ани$ке комедије (сарац
врдица, $есо за!у!ен у м%аду >ену= син расипник= дови!иви с%у'а инри'ан= с%у'аOпарази=
куризана= хва%исави војник и др.), а де%ом из ренесансне сварноси (педан, насавникхуманиси$ке 3ко%е, коми$ни и неспрени !уавник= $аро#ак= све3еник= и'анка и др.). на3ој
к#и>евноси најуспе%ије ерудине комедије писао је Lарин Jр>и8, у које је, уз по3ова#е
в%адају8е поеике ове драмске врсе, уносио дух и амосферу ренесансно' Jуровника. $икола
сварана према ани$ким узорима. &појив3и основне савове ани$ке поеике (9рисое%,Хорације) и #ихове ренесансне инерпреације с искусвом сарих комедио'рафа (Vеренције,
:%ау), ренесансни ауори до3%и су до нових закониоси и свори%и имиаорску комедију, која је
познаа као ерудина. првој фази из ани$ких извора преузимани суD фау%а, ипови, каракери,
зап%еи, на$ин ор'анизира#а рад#е, сиуације и др. Mрудина комедија и%а је подре"ена низуправи%а која су оразова%а #ену поеикуD предсав!а%а је до'а"аје из свакодневно' >ивоа O
изми3!ене, а%и мо'у8е, има%а је зап%еену рад#у у којој је суде%овао ои$ан све и приказивао се у
недо%и$ним сиуацијама (р'овци, кр$мари, с%у'е, %уа%ице и др.= подва%е, кра"е, неверсва и др.).Xен ци! ио је да заав!ају8и поу$ава= ува>ава%а је закониоси о ројединсву рад#а, месо и
време. ма%а је идеа%ну 3ему ( про%о' и пе $инова, мо'%а је ии у сиху и%и прози= у на3ој
к#и>евноси само у прози). Vема ерудине комедије је !уав с перипеијама, а основу рад#е $инеинри'е. Tесе су сиуације препознава#а, преру3ава#а и с%. $есници су ипизиране %и$носи,
де%ом преузее из ани$ке комедије (сарац врдица, $есо за!у!ен у м%аду >ену, син расипник,
с%у'а инри'ан и др.), а де%ом из ренесансне сварноси (педан, насавник хуманиси$ке 3ко%е,
коми$ни и неспрени !уавник и др.). на3ој к#и>евноси најуспе3није ерудине комедије писао
је Lарин Jр>и8, у које је, уз по3ова#е в%адају8е поеике ове драмске врсе, уносио дух и
амосферу ренесансно' Jуровника (нпр. Jундо Lароје, &куп и др.).
2!. -арин 0ржић као драмски писа(
'орана
Jрамски рад запо$ео је 154^. 'одине, а у м%адоси је писао поезију. Xе'ове драме изво"ене су на
р'у, у ку8ама, на овореном... Jрамски >анрови које је не'овао Lарин Jр>и8 су ек%о'а, фарса,комедија, ра'едија. <ада 'оворимо о комедијама, Jуровник је познавао само ерудину комедију.
:ре све'а, Lарин Jр>и8 је најпознаији као писац комедија, #е'ове комедије суD :оме (није
са$увана), Jундо Lароје (недосаје крај), :јерин, hухо <рпеа, &куп (недосаје крај), Lанде,9рку%ин и као посена врса комедије, фарса Fове%а од &анца. 2сим о'а, писао је ек%о'еD Vирена,
;енере и 9дон, :%акир и ви%а= и једну ра'едију Хекуа.
Xе'ова русика%на ек%о'а Vирена има фау%у ипи$ну за једну пасирску ек%о'у. Vирена је
родарица у коју је најпре за!у!ен gумир, пос%е сви. Wикови се у Vирени мо'у поде%ии намио%о3ке односно фанаси$не (Vирена и &аир), пасире (узмо>ни gумир, уо'и Lи!енко,
Jра'и8, &ојна). Раз%икује их ку%ивисанос израза gумир има пераркиси$ки израз а оса%и
'оворе језиком се!ака. Рада је ип резонера, се!ак који разумски и о3ро криикује м%аде, а%и када
се он за!уи и он 'овори пераркиси$ки. Mк%о'а ;енере и адон ора"ује моив за!у!еносио'и#е ;енере у 9дониса. ма неои$ну композицију, прае се два ока рад#е прво се!аци изводе
предсаву а поом се поди'не завеса па ;енере и адон изводе предсаву а о се!аци запа#ено'%едају, не у$есвују8и у рад#и. :%акир и ви%а (и%$и 7ри>у%а) је русика%на ек%о'а. Jе%о је
ме3авина сиха и прозе. :ро>имају се два свеа, фанаси$ни и реа%иси$ни, рад#а се одвија у
пасора%ном амијену (3ума). ;%аси, односно се!аци су у порази за ви%ама, јав!а се %ик о'и#еJијане која 3ии све ви%е.
Fове%а од &анца је фарса, неве%ика оимом. 2д%икује је једносавна композиција. 2ра"ује еме
нове%е сијенско' ипа до%азак се!ака &анца у 'рад да прода сир и мас%о, мора да прено8и у 'раду,
ри м%ади8а зијају 3а%у с #им, ви%а наводно подм%а"ује једно' од #их. пак, ова фарса нади%азимоде% фарсе хумор није 'ру, нема псовки, нема физи$ких ора$унава#а. <омедија је спој
пасора%е и фарсе, пасора%ни е%емени су деа!и са ви%ама и све око подм%а"ива#а &анца, а
фарси$ни е%емени су ма%а и оес. Jрама нема с%о>ених зап%еа и поу$них порука.<омедија :јерин од'овара :%ауовим E%изанцима. &а$увана је у фра'менима и она криикује
односе у дру3ву. :репознаје се једна од оми!ених пи3$евих ема однос сарих и м%адих
(криика моде).<омедија Lанде (није са$уван по$еак) има 5 $инова, рад#а се зива у <оору. Fајс%и$нија је
моде%има иа%ијанске комедио'рафије. Рад#а је једносавна, %епа и м%ада Lанда има сарца му>а,
уве$е се преоу$е у му3карца и из%ази, му> је види.
<омедија 9рку%ин има п%ауовску ему о хва%исавом војнику. Rав!а се %ик 9рку%ина који иманеко%ико ипских цра сарац за!у!ен у м%аду девојку, хва%исав.
Хекуа је прерада Mурипидове ра'едије, има 5 $инова у двосруко римованим сиховима. Хекуа је
:ријамова >ена, има 1NOоро деце. Jраму од%икује сененциознос, акуе%изова#е, криикасавременика.
<омедија &куп ора"ује :%ауову комедију 9у%у%арија (pуп са %а'ом), има 5 $инова, крај није
са$уван. 2ра"ује ему 3кроси, &куп је 3крица, пао%о3ки %ик, има свес о свом пороку а%иисо ако он је немо8ан да сав%ада ај свој порок (ра'и$ко).
Jундо Lароје је #е'ова најуспе%ија комедија и као да нади%ази п%ауовску комедију. Rав!ају се
ипски %икови а%и и %икови по мно'о $ему нади%азе у своју ипску осоину. Jак%е, ово де%о
садр>ином је најма#е зависи%о од преходника и у најве8ој мери припада%о оном ипу комедија које
су се ое%е си>ејском имиова#у узора. %+ овде навести све ликове и објаснити о ком типу је ре&&&
$иколаLарин Jр>и8(15?^ 156`) је у Jуровнику средином 16. века развио >иву и п%одну позори3ну
де%анос. &надевао је амаерске дру>ине(:омеOдру>ина, Xар#аси, 7арзарија) сценским де%има и
суде%ују8и и сам у ор'анизова#у позори3них предсава, посао је ценра%на %и$нос дурова$ко'позори3но' >ивоа. непуних десе 'одина написао је дванаес де%а за позорницу, од којих су нека
из'у!ена(„:оме“, нпр.), а нека су са$увана само де%ими$но. Jр>и8 је превео и ра'едију „Хекуа“
иа%ијанско' песника Jо%$еа. &воје драме Jр>и8 је писао за приказива#е у одре"еним при'одама.Eи%и су о у'%авном весе%и пок%адни дани, односно свадени пирови који су се ои$но и одр>ава%и
о пок%адама. Разум!иво је со'а да су се Jр>и8еви комади осим у ;ије8ници и на просору испред
<не>ева двора приказива%и и у са%онима 'осподских ку8а у 'раду и двораца у око%ини. <ад се
спремао да пи3е сцене за своју пу%ику, Jр>и8 није морао изми3!аи оквире својих драма. 2ни суу ренесансној драмаур'ији и%и зацрани и прихва8ени. :асора%а и „у$ена“ комедија и%и су ако
конципирани сценски о%ици да су не само 'аранова%и попу%арнос не'о су е%аси$ном
унура3#ом с%оодом омо'у8ава%и сваком ауору да пока>е и в%асие ск%оноси и мо'у8носи.
Lарин Jр>и8 је управо к%аси$ан пример драмско' писца који је у оп3е и познае оквире знао даунесе и сценски ор'анизује свој в%асии све и в%асии по'%ед на >иво. Qа време оравка у
а%ији(15GN 1545), Jр>и8 је поред оса%о' упознао и доси'ну8а пасирскоOмио%о3ке драме.:осено је доро осеио какве све сценске мо'у8носи пру>а она 'рана пасирске и'ре која свој
зап%е и свој смех заснива првенсвено на сусреу изме"у рафинирано' пасира пераркисе и
припросо' се!ака $оанина, а акве драме посено су п%одно %о има%е у 'раду &ијени 'де јеJр>и8 као суден и оравио. Jр>и8 је осеио да сусре изме"у у$ено' 'ра"анина и припросо'
се!ака мо>е ии и у #е'овом Jуровнику, ве8 уве%ико развијеном и уранизованом ренесансном
'раду. 9%и праве пасирске инспирације мо'ао је Lарин Jр>и8 на8и и у свом 'раду, у
к#и>евницима који су му преходи%и. :асирска ек%о'а „Радмио и gумир“ hоре Jр>и8а,пасирска „:риказанија“ Lавре ;еранови8а и пасирске „<омедије“ Fико%е Fа!е3кови8а, све де%а
наса%а у првим деценијама века у Jуровнику, мо'%а су Jр>и8у пру>ии и си'урно су му пру>и%а
не само прве сценске информације, не'о и подсицаје да крене једним посеним дома8импасирским пуем. 9 кад је на иа%ијанској позорници видео и до>ивео о'ромне мо'у8носи које
пасора%а пру>а, кад је видео примере пасора%не распеване сцене, онда је си'урно и у #ему сазре%а
од%ука и визија оно'а 3о 8е се осварии у Jуровнику, за Jуров$ане и из Jуровника. Jр>и8еваск%онос да у пасора%у уноси реа%иси$ке е%емене ус%ови%а је и посену срукуру Jр>и8еве
пасирске и'ре, им де%има све ви3е просора посве8ује се сварним и реа%ним до'а"ајима и
појединосима, а све ма#е мио%о3коOиди%и$ним зива#има у „дурави“= све ви3е се иси$у
зива#а из свакодневице, а све ма#е песма и п%ес ви%а и саира. &к%онос реа%иси$ким захваимаи коми$ним ефекима коју је ако вид!иво показао у пасирским и'рама, Jр>и8 8е у пуној мери и
пуном сјају развии и показаи у комедији. Руководе8и се савременомм законима сценске и драмске
поеике, Jр>и8 није ниједно' $аса заоравио за ко'а пи3е. &војим драмама, зива#има, %ицима иодносима подао је %о'ику савремено' Jуровника $име је оси'урао не само попу%арнос код
савремено' '%едаоца не'о и један од иних $ини%аца рајне вредноси. Xе'ове комедије су пре све'а
зна$ајне зо' о'а 3о су у #има у пуној мери до3%е до изра>аја Jр>и8еве драмаур3ке ик#и>евне ск%оноси.
2&. =икови страна(а у комедији 0ундо -ароје3 -арина 0ржића
'о Vуде3ак у овој комедији је не3о изме#ени ип раска%а3но' !уавника, за!у!ено' у
куризану, коме је припа%о о да се оком це%е рад#е ори за #ено срце са надмо8нијим и да%еко
успе3нијим супарником. Vакав распоред у$есника у зап%еу и зива#има подразумева%о је да ај%ик уде предме смеха и да у #ему уду на'%а3ене цре које 'а доводе у подре"ен по%о>ај у односу
на супарника. деју да у у%о'у доде%и а3 једном Fемцу, Jр>и8 је, најверованије, доио се8ају8и
се иа%ијанских комедија. #има се, попу дру'их сранаца, нај$е38е у веома ма%ој у%озипојав!ивао Fемац (Vаre0@d) који је својим пона3а#ем реа%о да допринесе оп3ој 3аро%икоси и
хумору. 7оворио је иа%ијански као сранац који 'а није доро нау$ио, са мно'о каракериси$них
'ре3ака у из'овору, а%и и у зна$е#у= #е'ове краке ре$енице сасоја%е су се од '%а'о%а уинфинииву, од ре$и које није увек попуно разумевао, па су #е'ови краки исупи врви%и од
изврнуих зна$е#а и есмис%еноси.
Wик 'а је Jр>и8у свакако ио неопходан да и попуније осварио %ик Lара Lаројево'. 'о
Vуде3ак, о'аи Fемац у Риму, за!у!ен у охо%у куризану, за%уао је с%у$ајно ме"у Jуров$ане,које није разумевао, во"ен својим с%у'ом :омеом, пру>ао је писцу ве%ике мо'у8носи да од #е'а
'ради коми$ну фи'уру. &адр>ајем комедије и%о му је одре"ено да уде подре"ен двема %и$носима.
<ао 'осподар о'рани$ених мо'у8носи де%ова#а, ио је у сенци с%у'е :омеа, вируоза сво'а занаа,
ине%и'енно' и духовио' ре>исера зива#а која су сихијно носи%а Vуде3ка. <ао супарник LараLаројево', увек је осајао пора>ен. Lо'у8нос да 'а надвиси и поисне појави%а се ек онда када су
дру'е око%носи, које нису зависи%е од 'а, одвоји%е Lара од куризане Wауре. %ику 'а изме3а%е су се цре два ипа ерудине комедијеD сме3но' !уавника, 'осподара ко'а у
акције води ине%и'еннији, %укавији и окренији с%у'а, и сранца који је по спо!ним од%икама ио
извор повр3није' и једносавније' хумора. као сме3ни !уавник и као сранац, 'о јепредсав!ен на по$еку комедије, када у рад#и јо3 није имао никакво' уде%а, заједно са :омеом, и
одмах су се, у првим изјавама и посупцима, издвоји%е цре које су ое%е>и%е #е'ов %ик и у којима
су се испо!ава%а својсва два ипа. &ме3ну цру сво' %ика окрио је сам 'о јадикова#ем и
исказива#ем !уави према куризани и 'руим прекорима 3о она у !уав не8е да ус%и3и. Vо је$инио еуфори$но, недовр3еним е%ипи$ним ре$еницама и пераркиси$ким фразама,
непримереним сиуацији, па оуда крај#е коми$ним (он је #ен с%у'а= она је охо%а= #е'ове сузе не
додирују #ено срце= #ено срце је камен а не срце, ид.). :редсав!а#е ово' %ика насавио је :оме,износе8и нове деа!е, да је о'а („ови је Vуде3ак први о'аац од свијех Vуде3ака ки су у РимS) и
да је преерано за!у!ен („махни јеS). Vу је ук!у$ена и каракериси$на цра за овај ип, да во%и
да пије и да у пи8у заорав!а на све муке.:оме је деа!но описао 'ову за!у!енос и о је коменарисао оп3им мис%има о $овеку који
'уи везу са реа%но38у („ко је намуран, није самS), несаи%ан је, узнемирен, 8уд!ив, не ора8а
па>#у на је%о ни на пи8е, а%и ни на дру'е !уде. Qаим, :оме нам окрива да је 'о м%ад, да је
в%асе%ин и да је порек%ом из 9у'сур'а, одак%е је ио родом и %аурин сварни оац 2ндардо.:ијансво 'а, као најјаснији знак за препознава#е ово' ипа, нај>ив!е је приказано у сцени у којој
су предсав!ени у сукоу, са >е!ом да се поуку, у пи8у напрасии Vуде3ко и хва%исави и на
ре$има раоорни Vрип$е <ооранин.2сим из посупака, доса из смеха који је извирао из %ика 'а Vуде3ка поица%о је из #е'ово'
неискрив!ено' иа%ијанско' 'овора, из 'ерманских консрукција на у"ем језику, из нема$ких ре$и
које су се појав!ива%е у изме#еном и једва разум!ивом о%ику.&ве %и$носи које су до%ази%е са 'ом у додир има%е су подсме3!иве и увред!иве а%узије. Vако су
се према #ему пона3а%и Lаро и :опива. Lаро 'а је ома%ова>авао, називао 'а „од окаре $овјекомS,
м%ада%а$ки п%ахо му је преио да 8е му прооси рух да му исе$е све 3о је попио, и подсмевао
му се. :роив 'а је и%о усмерено и све 3о је о #ему 'оворио :опива. Раз%о' је ио разум!ив и
моивисан јер су и #е'ов 'осподар и он и%и рива%и са Vуде3ком и са :омеом. :онеке :опивине
опаске и%е су и прееране и ов%а3 ре$ене, и немоивисанеD презриво :опивино на'%а3ава#е да
Vуде3ак вином хо8е инер#а прву куризану римску, да она не8е празне ре$и ве8 з%ао, да су свеVуде3кове изјаве само %а'арије. Vо се није пок%апа%о са $и#еницама да је Vуде3ак одиса ио
за!у!ен у %ауру и да је веома о'а (поседовао 5???? дукаа, а Lаро када је до3ао у Рим имао је
само 5??? дукаа).Hивоне цре %ика 'а Vуде3ка у најве8ој мери исица%е су се у :омеовом односу према #ему.
Vоком $иаво' зап%еа и рад#е, у разним сиуацијама, и када је ио у са'%асноси са 'осподарем и
када 'а је овај прок%и#ао, :оме је задр>ао професиона%ни однос. 2н је 'ову зас%еп!еносправдао за!у!ено38у, хва%ио је ои!е #е'ове рпезе, редовно 'а је називао „мој Vуде3акS и%и
„Vуде3ко, мој идо%уS, навијао је за #е'а када се ука>у доре перспекиве („Vуде3ко... сада се
др>иS), радовао се са #им, а%и и зо' сее, кад свари крену нао!е, јер су им судине и%е
повезане. пак, изме"у :омеа и Vуде3ка није и%о оне %искоси које је и%о изме"у Lара и:опиве и%и Jунда Lароја и Eок$и%а, јер их ни3а није повезива%о у про3%оси. :омеовим
посупцима и%о је, ипак, ренуне непосредноси, као и у коменариса#у #е'ове за!у!еноси, у
преуве%и$ава#у #е'ових вр%ина (о #е'а се, оо>е, оимају >ене „на3и!у на #е'аS), и у одрани
од LараD „Vуде3ак свој посао $ини, а свак својS.2вако о%икован 'о Vуде3ак, и као ви3е сме3ан а ма#е раска%а3ан !уавник и као коми$ни
сранац, имао је двосруку у%о'у у Jр>и8евој комедији. Vреа%о је да као супарник прво' !уавникаосве%и све #е'ове ососине које су му доне%е успех и да 'а исовремено, и на своју корис, и на
своју 3еу, поеди. 2н је у ој у%ози пос%у>ио дором исходу до'а"аја. Vуде3ак је уз о, свим
црама пијано', повр3но', 8уд!иво', коми$ним 'овором оојено' сранца ио >иви део позорнице накојој су се сви до'а"аји зива%и. 2е у%о'е оди'ране су до краја, це%овио и моивисано, а у 'у
Vуде3ку осварен је епизодни, а%и и динами$ан марканан %ик, ко%ико ипи$ан, о%ико и >ивоан.
&о'а је он, уз све мо'у8е везе са познаим %иковима, у најве8ој мери Jр>и8ев.
;еома ве3о је осварен %ик &адија, Rеврејина, р'овца. Qијен је у неко%ико сцена, у којима са%е8емара да му п%аи за Wауру узеи наки, док овај о изе'ава, ухва8ен је >иво, $врсо и це%овио.
поран је, се'ну, непопус!ив, сав усредсре"ен на свој новац и своју дои. Jуховиом
поједино38у писац осве!ава ви #е'ове %и$носи кад &ади ка>е да од раз'овора на #ему сраном језику ни3а дру'о није разумео до ре$ „дукаиS. 2н је прониц!ив. &ама око%нос да један сари
$овек р$и за м%адим Lаром, са којим се он ионако наје>е разра$уна око исп%ае, и ви$е моји
дукаи, уне%а је у #е'а немир. <аракериси$ан мена%ие повр"ује у свакој појединосиD &ади сени$им не уда!ава од сее, ни на рен не напи3а мисао да новац реа узеи 3о пре и у својој
намери је непопус!ив. &војим иа%ијанским 'овором, конкреним ре$еницама, упорно38у да
доије своје и неодорава#ем пона3а#а купца који од'а"а исп%ау и ок%ева, он је >иво38у %ика
Rеврејина р'овца, какво' је Jуровник мзнао, превази3ао ипизирану %и$нос. *раги итаое, ти који иташ овај одговор, имај на уму / нико од нас састав-аа није био тако
паметан да овако добро одговори на ово питање& $аиме, све је преписано из 'латине књиге& 0 сад
$иколина анализа&&&'о Vуде3акD
Eез озира на све 3о је %и$нос Lарова у сеи сара%а, и поред о'а 3о 3о он мора да поднесе
све пос%едице своје м%ада%а$ке непроми3!еноси и оеи, писац 'а је јасно савио изнад ипа распусно' !уавника. Vо је у$инио на ај на$ин 3о му је за супарника посавио 'а Vуде3ка. 2вај
Fемац, који %уа Римом с%епо за!у!ен у куризану Wауру, права је карикаура. :рема #ему, осим
:омеово' пос%овно' ува>ава#а и хва!е#а #е'ове о'ае рпезе, ниједна %и$нос нема нак%оноси.
цре #е'ово' %ика. Lаро је супериоран у односу на #е'а. :оме 'а хва%и као !уавника о ко'а се
дру'е >ене оимају, док Wаурино одија#е ома%ова>ава у хва%у. 2пона3а 'а у искрив!еном
иа%ијанском језику. рива%сву са Lаром, он је поисну, а $и#еница да је иму8ан ораи%а јеWаурине мис%и ка #ему ек кад је Lаро ио пора>ен. 'о поси>е успех име 3о 'а прихваа
о'аа римска куризана, која је поса%а о'аа нас%едница. ск!у$ују8и Wауру и 'а Vуде3ка, за
које је у комедији и%о најма#е симпаија, из да!их судинских ре3е#а дру'их %и$носи, писац је,мо>да и несвесно, у'одио и сеи и својим су'ра"анима.
Vрип$е <ооранинD
Vрип$е <ооранин је посено >ива и заним!ива %и$нос. &ама $и#еница да је из 'рада према комесу Jуров$ани од давнина 'аји%и ана'онизам, унапред је одре"ива%а цре #е'овом %ику и каракеру.
2д по$ека Jр>и8 на'ове3ава свој сав према #ему с прикривеном иронијом. к!у$ен у дија%о' са
Jундом Lаројем и Eок$и%ом на по$еку комедије, Vрип$е је доио у%о'у да окрије ва>не подаке
Jунду Lароју о сину зо' ко'а је он и до3ао у Рим. ;идев3и заринуо' р'овца, он 'а је схваио испрено му се додворава, по'а"ају8и, приом, #е'ове мис%и. Jа и 'а придоио, најпре му 'овори о
својој оданоси Jуровнику. :оом је, сми3!ено, хва%ио умеренос, оправдавао свој скромни из'%ед
$уварно38у и непорено38у расипа#а у сраном свеу 'де 'а нико не познаје. Vакво ми3!е#е је
од'овара%о 3ед!ивом Jунду Lароју и он се за о хваа, не приме8ују8и #е'ово превара#е.Vрип$еов спрено во"ени дија%о' заварава унесре8но' Jунда Lароја, а%и исовремено окрива %ик
<ооранина. 2н је прора$ун!ив, не ора8а па>#у на Eок$и%ове упадице, јер зна ко је ва>нији, сав јеусредсре"ен на дурова$ко' 'оспара. Wако прихваа раз'овор са „на3ијенцима“ и насоји да уде
снисход!ив, а%и и изнад #их= ве3о кориси при%ику да им се подсмехне. Vрип$е Jунду Lароју
предви"а да не8е успеи ни3а да спасе и, наме8у8и се као мудар и раз%о>ан, задр>ава 'а да у есуне у$ини з%о. %а'ује се и Eок$и%у схваају8и #е'ову >е!у за дорим вином, а%и 'а и 'руо и
надмено сав!а на своје месо и >а%и зо' неп%анирано' ро3ка. 2цу Lаровом окрива
појединоси о синов!евом раска%а3ном >ивоу, а%и >е%и и да осане у дорим односма са м%адим
Lаром= додворава се Jунду Lароју, а сам за #е'а мис%и да је „махни“. Хва%исав је, а заправоп%а3!ив= срахује и од помис%и да уде испииван пред судом. 2н је ипи$ни %ик коми$но'
хва%исавца. Xе'ова понеос самим соом се о'%еда у мудрова#у, у уздиза#у сее, у пози($ему 8е се
подсмехнуи :еру#е%а). поред свих осоеноси, Vрип$е није у попуноси јасна %и$нос. Fије разја3#ен узрок #е'ово' оравка у Риму. ако се од по$ека на3ао у среди3у до'а"аја, иск!у$ен
је из ока рад#е. Xе'ово коорско порек%о, #е'ова оо>#а оданос ра8и Jуров$анима, у%а'ива#е
Jунду Lароју, #е'ова поза и дру'е од%ике дава%е су коми$не цре овом %ику, које су посенопоја$ане око%но38у да је комедија и'рана сред Jуровника. Fа ренуке Vрип$еов %ик се ор'нуо
од у%о'е која му је даа. 2н у моно%о'у, оојеном а%е'оријом, и осве>еном низом народних мудроси,
'овори, попу писца, о две кае'орије !уди, о з%им и %укавим и о дру'има, који су $иси у језику,
$иси у мис%има. надмеа#у, у духовиом сихованом за'онеа#у са :еру#е%ом, не заосаје за#ом и искрено се оду3ев!ава #еном ведрином. &ве су е осоине свори%е од Vрип$еа један од
најва>нијих %икова комедије.
2+. =ик Dок)ила у комедији 0ундо -ароје -арина 0ржића
'оранина папазјанија / преузето из литературе
Eок$и%о је ип неспрено' с%у'е, који је насао при%а'о"ава#ем %ика роа из ани$ке комедије. ма
основне цре ве$но '%адно' с%у'е који ра>и новаца за је%о и пи8е а%и ни он није да ван сварноси. ск%аду са својим ине%екуа%ним мо'у8носима, свари схваа у уква%ном смис%у. 2н је $овек из
народа, види једносавне исине (кад Jундо Lароје јадикује 3о је Lаро поро3ио дукае, Eок$и%о,
имају8и на уму да му је о син јединац, зак!у$ује да је поро3ио своје). 7осподару је одан, према
#ему је с%оодан, 3о је разум!иво уду8и да су са%но и%и упу8ени један на дру'о'. 9%и #е'ов
однос према новцу и >ивоу је дру'а$ији. Xе'ов идеа% је да се „пије, и ије, и румпаS.
Моја анализа:рва асоцијација која се уди на сам помен имена „Eок$и%оS јесе да је ово име веровано наса%о од
одреднице „ока%S, 3о је а%узија на кр$му и попуно је у са'%асноси са самим %иком. Jак%е, када
је ре$ о овој комедији, реа ораии посену па>#у на еимо%о'ију имена, јер нам на ај на$инписац окрива осоине %икова. з Eок$и%а имамо дау и одредницу „овијернарS, односно кр$мар,
3о ако"е су'ери3е на ра%еовску природу ово' јунака. ;е8 у 1.сцени сазнајемо не3о о #е'овом
саусу ре$ је о с%у'и иду8и да Jунда Lароја ос%ов!ава са „'осподаруS. 2вде је ре$ о ипупри'%упо' с%у'е, и за поврду ове консаације имамо низ сиуација, 'де Eок$и%о није у са#у да
праи и од'онеа зива#а.
9%и, понекад он, као и сви %икови ове комедије, успева да пре"е преко сво' ипа, и у$ини нам се
%укавим, препреденим и цини$ним. Fа пример, на по$еку, Eок$и%о у сиуацији са Jундом Lаројемпоказује свој цинизам. &авеује 'осподару да узме ко#а и да иде у Jуровник, јо3 додаје да 8е
„рзоS си8и ако 'а уде хранио као #е'а, а пре о'а је преацивао 'осподару 3о 'а не храни.
2д Jунда Lароја окривамо да Eок$и%о во%и да пије и да је у ој својој навици неумерен (назива 'а
пијаницом), 3о 8емо $уи и од дру'их %икова, и име повр"ујемо своју предсаву о ра%еовском%ику. Tак, овде је ре$ о најни>ем ра%еовском поима#у, 3о се види када Eок$и%о у једном ренуку
'овори о пра>#е#у, да не и имао 3а да изаци из сее јер 'а 'осподар о%ико %о3е храни.Fепресано се >а%и на свој празан сомак, и за о је крив #е'ов 'осподар. Eок$и%о је зо' о'а и
дрзак према 'осподару ка>е му да је најо!е да на"е за с%у'у каме%еона који се храни ваздухом и
који му не8е ра>ии да једе. 2сим о'а, >а%и се на 'осподара јер са%но јадикује зо' дукаа, а поEок$и%у Jундо Lароје нема раз%о'а за о „дукае п%а$е3, а дукаи и р"аве у скри#иS. Xе'ово
ми3!е#е о новцу је да 'а не реа $уваи не'о ро3ии на у>ива#е, о се види у исказу „за $еса су
дукаи не' да се пије, и ије, и румпаIS (ра%еовски јунак). Xе'ово зна#е иа%ијанско' је веома
с%ао, када се у сцени појавио Vрип$е <ооранин, Eок$и%о по$и#е да 'овори по%а српским по%аиа%ијанским, а пос%е када је осао са кр$марима сам, уоп3е није мо'ао да се сна"е и у имамо
једну веома успе%у коми$ну сцену.
Jок је Jундо Lароје раз'оварао са Vрип$еом, Eок$и%о само мис%и на храну и своју '%ад. Tак је иVрип$еа пиао, иако 'а први пу види, „Rе %и ка кап!а дора на на3куI S, а Vрип$е је одмах по$ео
да му се додворава.
Jоказ да он не мо>е да праи и од'онеа зива#а види се у оном ренуку у 1.сцени, када је ве8 иVрип$е ио у, када је Jундо Lароје узвикнуо о$ајни$ки ајме, а Eок$и%о је о проума$ио као
ра>е#е помо8и и запо$и#е у$у са Vрип$еом мис%е8и да му је 'осподар нападну (Eок$и%оD
„7осподару, 3о јеI Rеси %и >ивIS). Jундо Lароје му оја3#ава да 'а нико није напао, епа му
„Eо'оS и ка>е да и реа%о да се извини Vрип$еу. Eок$и%о и овде види повод да се пије O „Eез'осаре се мир у нас не $иниS.
ом Lаројевом епа#у види се %искос 'осподара и с%у'е, осим о'а и сам L9роје 8е поврдии
пред Vрип$еом Eок$и%ову вернос „2ви мој $овјек веома је вјеран, ма је срди, а јунак је каоријесS.
Eок$и%о у одре"еним ренуцима не зна како да одреа'ује и 3а реа да ка>е, $есо даје неке
непри%а'о"ене коменаре, као на пример, када је Vрип$е кренуо да смирује Jунда Lароја, да не инасрнуо на сина из еса јер је поро3ио дукае, Eок$и%о про'овара „Lи%а маи, и%а маиS, односно
мајка и ми%ује и у$е.
ма осоину да промени ми3!е#е како и придоио неко' и доио своју једину радос ока% с
вином. Fа по$еку када је мис%ио да је Vрип$е напао #е'ово' 'осподара назива 'а разојником, а
пос%е када му је Vрип$е нудио неко вино Eок$и%о 'а је %а'ос%овио и рекао „о коорска с%ака крвиS.
Eок$и%о се у%а'ује :омеу називају8и 'а „:омоS а пре о'а је 'оворио да је %упе>, а :оме када је
препознао Eок$и%а прва асоцијација му је „Eок$и%о, пијаницо, и %и сиIS. сцени са :омеом,Eок$и%о је приказан као повод!ив и наиван. :оверовао је :омеу да 8е ии нахра#ен и у'о38ен
ако оде до враа и зара>и :опиву. Tак, у ој сцени се и сам :оме изненадио Eок$и%овом паме8у и
коменари3е „2во 'а ја нијесам нау$иоS. Jак%е, овде нам :оме ума$и Eок$и%ов %ик као %укав ипрепреден. Eок$и%о је у попуноси пос%у3ао :омеа 3а да уради, а%и је јо3 и преуве%и$ао неке
свари код :опиве како и зву$ао увер!ивије.
со ако, Eок$и%о Vрип$еа прво назива разојником („харамијомS) а пос%е када 'а је Vрип$е повеоу кр$му, Eок$и%о 'а %а'оси!а „цвијеком и и ру>ицом пуи порас%и, коорска с%ака крвиS.
$икола
<о%ико је Lаров %ик су3ински везан за %ик Jунда Lароја, о%ико је ио и Eок$и%ов. Eез #е'а не и
ио дурова$ки р'овац онако >ивоан као 3о јесе, нии и %икови с%у'у у це%ини поне%и оно%икоприродноси ко%ико јесу. Vо је дру'а %и$нос која је непресано уз Jунда Lароја и са којом он води
са%ну ору. ерудиним комедијама се %и$носи, по прави%у, појав!ују у оваквим паровима
'осподарOс%у'а. овом с%у$ају, #их двојица су исински упу8ени један на дру'о'. Jок :оме и
:опива носе доса од%ика дови!иво' инри'ана, по оп3им црама о су !уди ренесансе, поономе 3о је у #има не%ока%но присаја%и и и дру'им комедијама ово'а ипа, до%е је Eок$и%ов
комп%ено саздан од оно'а 3о 'а $ини дурова$ким „овијернаром“D езри>ан је и опу3ен, сав у>е!ама да се 3о о!е наједе и напије. Eок$и%о је зами3!ан према уои$ајеном ипу при'%упо'
с%у'еOпаразиа, који се развио из %ика роа из ани$ке комедије. Eок$и%о није само си%изована
карикаура, он је $иавим >ивоом упу8ен на 'осподара(3о ме"у #има развија фами%ијаран однос)и на ренуке је мудар, 'ру и искрен, споан и п%ахови, %укав и п%а3!ив. Eок$и%ова >ивона
фи%озофија се у основи не раз%икује мно'о од Lарове, само је упро38ена и при%а'о"ена #е'овом
духу, а%и је на иси на$ин супрона оној које се др>и Jундо Lароје. Xе'ов однос према новцу је
дру'а$ији и он своја маерија%на о'асва сав!а у функцију порее за у>ива#ем у даом момену.2каракерисан је као пијаница и ако о #ему 'оворе и дру'е %и$носи у комедији. пак, није само
ои$ан пијанац, ве8 уме да уде и изир!ив, 3о се види у једној од по$ених сцена у којој у$есвује
и Vрипко <ооранин. ме да се пона3а и с%оодно, да одије 'осподареву нареду и а црапокорноси се сре8е јо3 у Fа!е3кови8евим фарсама. Wи$нос је ма%о' сензии%иеа, а%и и он уме
да осеи су3ину сиуације и да према #ој реа'ује. ори да искам$и новац од сво' 'осподара, он
је наср!ив и '%асан, но када се на"е ме"у непознаима, он је смеен, 8у!ив и уп%а3ен. Xе'овусмеенос Jр>и8 предсав!а неразумева#ем језика и >е!ом да уде ме"у својима. Eок$и%о је
при'%уп и о'рани$ен и у оме сме3ан покреа$и до'а"аја су ине%и'еннији од #е'а, а сама
зива#а имају акав риам да Eок$и%о не мо>е да их праи и од'онеа. Xе'ови зак!у$ци су редовно
у неск%аду са сиуацијама, а 'овор је самв у пореденим асоцијацијама. Lисао му није рза, а%и суму зак!у$ци зао деп%асирани. звор комике је понекад и схваа#е само једно' зна$е#а, ез
конекса. Vакво #е'ово реа'ова#е није увек израз #е'ове о'рани$еноси понекад је писцу с%у>ио
да ви3е окаракери3е дру'е %и$носи но само' Eок$и%а. пак, уме и да изненади својомдоми3!ао38уD подсакну :омеовим п%аном да подва%и :опиви, у ренуку када се осеио
ва>ним, он сна%а>!иво преуве%и$ава да и оно 3о 'овори и%о уед!ивије. #е'овим мис%има,
које нису дуоке, има и зрна резвеноси. Jок ве8ина %икова кориси пос%овице како и #иховисавови и%и уед!ивији, оне код Eок$и%а до%азе спонано и део су #е'ово' ми3!е#а он понекад
дру'а$ије, осим изреком, не мо>е ни да дефини3е сиуацију. <роз о%и$је Eок$и%ово' %ика,
непосредно' и ори'ина%но', од ипа при'%упо' с%у'еOпаразиа, израсао је сварни $овек, ои$ан,
'а Lароје исцрп!ује од '%ади у 3а 8е Vрип$е повероваи. :оме 'а је упоре"ивао са Rеврејином,
симо%ом 'оми%а#а %а'а и 3краре#аD „Hудио је, мједени$арS. пак, :оме посмара Lароја као
вредно' $овека који је напорно радио да и зарадио новац. Lаро 'овори о оцу са :опивом и ка>е даон само на дукае мис%и и да ви3е во%и дукае не'о #е'а.
<ада је до3ао Vрип$е <ооранин и када су Eок$и%о и Lароје уврди%и да је „на3ијенацS, Lароје
осе8а пореу да му се овори и да му испри$а која 'а је нево!а сна3%а са сином у он показујесвоју наивнос а%и и опседнуос про%емом, а да приом и не види Vрип$еово додворава#е. 2н
јадикује заједно са Vрип$еом зо' сина и из'у!ених дукаа. Jундо Lароје показује везанос за
сво' с%у'у Eок$и%а, $есо му епа „Eо'о, Eок$и%оS (мада, док су и%и сами, све време је 'рдиоEок$и%а).
Lароје са%но има пореу да 'овори како је сирома3ан. Lада, оса%и %икови о не мис%е. :опива
мис%и да „Lароје има дука као 3уме, има се од 3а п%авиfS, а :оме ако"е има с%и$но ми3!е#е
„7оспар сари Lароје има дукаа као соврне, мо> их доро пен[а, јес окуда узеS. Eок$и%омис%и да #е'ов 'осподар има дукае O „дукае п%а$е3, а дукаи и р"аве у скри#иS.
Fа крају Jундо Lароје је разо$аран у сина 3о се правио да 'а није препознао и 3о 'а је смесио у
амницу. Vа #е'ова разо$аранос види се на по$еку 4.$ина 'де Lароје зак!у$ује да 'а ви3е ни3а
не мо>е изненадии и признаје да јо3 није нау$ио да >иви O „Pо се ве8е >иви о се ве8е и у$иS.Jундо Lароје је пос%е уз Eок$и%ову помо8 успео да враи сину за до'а"ај који 'а је у ве%икој мери
у м%аду девојку, какада у ису у коју и #е'ов син, које и хео да се домо'не, а да не поро3и новац.7раде8и %ик Jунда Lароја, Jр>и8 је одарао само основну цру ипа #е'ов врди$%ук. 2 #е'овом
односу према новцу 'овори неко%ико %и$носи и на ај на$ин се повр"ује #е'ов каракерD #е'ову
цру врди$%ука исица%и су с%у'е :оме и Eок$и%о (#е'ов %и$ни с%у'а), као и син Lаро и Vрип$е
<ооранин, који се са #им сусре8е и упознаје у самом Риму, па су #е'ове импресије о Lаројевомврди$%уку јо3 упе$а!ивије. Jундо Lароје је разори од само' по$ека кори сее зао 3о је
о%ики новац предао сину у руке и ве8и део #е'ово' каракера упознајемо преко односа према сину
Lару. поред о'а 3о је синов!ево расипа#е новца схваио као најве8у несре8у и увреду, он ипакпонекад прона%ази оправда#а за #е'ове посупкеD у #е'овој м%адоси, примам!ивосима Рима, а%и
и у сопсвеним искусвима. Eио је спреман да, након доијено' изви#е#а, сину опроси
изневерева#е повере#а, а%и се #е'ова попус!ивос заусав!а кад 'а посрам!ени Lарко оо>е непрепознаје на у%ици. Vиме је моивисана и #е'ова п%аха од%ука да се освеи сину и да 'а %и3и
нас%едсва. порно38у и %укаво38у је успео да повраи део новца који је смарао неповрано
из'у!еним. Qа %и$нос саро'а Jуров$анина је Jр>и8 имао разумева#а. &ве #е'ове реакције су
оправдана и психо%о3ки моивисане јер се Jр>и8 у>ивео у Lаројев р'ова$ки дух и #е'ов !удски%ик омануо' и разо$арано' оца. :исац не скрива не'аивне цре сво'а јунака, је >е%и да Jундо
Lароје уде >ивоан= он 'а не рани од оно'а 3о је !удско. Fо, иако се одупире Eок$и%овом
нава!ива#у да му да новац за вино, у ренуку кад о$екује од #е'а ус%у'у, он му 'а хиро даје. моно%о'у на по$еку 4. $ина, Jундо Lароје резимира сиуацијуD након пре>ив!ава#а 'орко'
искусва, сиуацију у коју је запао ума$и природан исход развоја до'а"аја.
....(неки мајмун је исцепао страницу; прим& $& %&)
24. =ик Помета у комедији 0ундо -ароје -арина 0ржића
&%у'е (Eок$и%о, :оме, :опива, :ерунје%а) носе у сеи све ине осоине ипова које
предсав!ају. #их је Jр>и8 сворио аквима да су део >ивописно' дурова$ко' свеа, који је ио
ројан и имао зна$ајну у%о'у у свакодневном >ивоу. &ви су они поне%и цре појединих каракера ие су индивидуа%носи ја$е од #ихових ипизираних од%ика. Jови!иви с%у'а :оме %ик је ве%иких
размера. не%и'енан и досе!ив, немо8ан пред ви3ом си%ом а%и увек оодрен надом да 8е се
„форунаS преокренуи. ако у #е'овом разми3!а#у има одјека оновремене %иерауре, има ипи3$евих мис%и. #ему се наа%о>и%а фи%озофија зре%о' $овека, не само с%у'е, који је окусио
мно'е х%еове и мно'е сране >ивоа и до3ао до зак!у$ка да је доро само ономе ко уме да се
при%а'оди свему. зна$ајном моно%о'у на по$еку U.$ина он раз%а>е у мисао „Lа се је ријеа сременом акомодава, ријеа је и вјероузу, ко хо8е ре#а на свијеуS и%усрују8и је
примерима из >ивоа, од којих су неки за ауора ово' де%а ауоио'рафски. ми3!у и де%ова#ем
:оме је да%еко превази3ао уои$ајен ип. Рад#а комедије није од по$ека и%а у #е'овим рукама
а%и су му око%носи помо'%е да је ухваи. 2н се у сп%еу до'а"аја први сна3ао и ине%и'енно, предру'их видео исходе подухваа. нвениван је и спосоан, а%и и !удски хва%исав. #ему је по'о"ен
$овек када се сре8а пои'ра #име, а%и увек има опимиси$ку фи%озофију „ко није провао з%а, не
зна 3о је дороS. &импаије изазива и име 3о не ме#а сав према 'осподару када 'а овај оера ве8
пами дора де%а која му је у$инио. Xе'ов >иво је пун на'%их преокреа, а%и :оме одмерено реа'ује. :онесе 'а сре8а, а%и 'а не оара у'а. ме да се мири, зна да 8е и за непријае!а пос%е %еа
до8и ки3е. &на'а #е'ове %и$носи је у оме 3о док сви дру'и у ме#а#у сиуације ра>е ре3е#е засвоје про%еме, једнии он 'а прона%ази у сеи.
Моја анализа овде реа скренуи па>#у на еимо%о'ију имена јунака,#е'ово име је наса%о од
'%а'о%а „$исииS односно „месиS, пред нама је јунак који „помее це%у рпезуS, и%и како ка>е:опива „ки као ме%ом мее окуне с рпезеS. 2ву #е'ову осоину ра%еовско' јунака виде8е и
оса%и јунаци, као на пример :опива, и 3а%и8е се на ра$ун :омеово' имена. 2н је ип с%у'е
инри'ана, а%и кроз да!у ана%изу показа8емо ко%ико овај јунак нади%ази ипски %ик с%у'е
инри'ана.Xе'ов 'осподар је 'о Vуде3ак који је исо као Lаро за!у!ен у Wауру и :оме 8е на све на$ине
поку3аи да свом 'осподару прокр$и пу ка Wаури. Fа по$еку схваамо да је :оме %ик који нам
окрива све скривене подаке о јунацима које друк$ије не исмо сазна%и. Fа по$еку, када дозиваWауру, окрива нам #ено порек%о из <оора и #ено име Lанде. &авеује Wаури да не уде охо%а јер
8е насупии дру'а времена („за с%акијем %јеом до"е и 'рка зимаS) и да нема порее да пред #им
'овори иа%ијански („сад ми о3кано 'овори3 а на3и смоS), пред%а>е јој да искориси 'овунак%онос јер је о'а. Wаура 'а ипак ера, заједно са својим 'осподаром 'ом, а%и :оме се опе
нада да се не8е на оме завр3ии и поку3ава да ораспо%о>и сво'а 'осподара пред%а>е да иду
заједно да пију а Wаура 8е 'а заво%еи пос%е. 2ва епизода са Wауром је ва>на јер нам су'ери3е
инос ово' јунака који осве!ава $иаоцу дру'е каракере и пома>е му да о!е са'%еда сиуацију.:оме 8е се показаи као ума$ и дру'их !удских нарави.
:оме је у непресаном конф%ику са дру'им с%у'ом, :опивом, који је ако"е с%у'а инри'ан. :рви
пу када се сре8у у комедији, :опива 'а ирони$но ос%ов!ава са „си#ор :омеоS и „ве%ики :омееS, ру'а му се 3о #е'ов 'осподар нема нак%онос Wауре, а :оме упоре"ује :опиву са пијавицом.
:опива исмева :омеову про>др!ивос у реминисценцији на меаекс подсе8а 'а на рад#у
комедије :оме у којој је :оме на'оворио Lара да украду Jунду Lароју U??? дукаа. Eок$и%оако"е нема доро ми3!е#е о :омеу а%и му о не саоп3ава као :опива, ве8 коменари3е са
'осподарем „они и :омеа, оне %упе>ине 3оно у 7раду ија3е. Rох мени, 'дје ми се је ски#а
доскиаоfS. Lаро исмева :омеа 3о је до3ао са Fемцем, назива 'а „3ијуном од окунаS јер
пак, :оме није ако не'аиван %ик како су 'а предсави%и Jуров$ани. 2н је веран с%у'а, хва%и
сво' 'осподара и са%но 'овори „мој 'оS и „идо% мојS. ако није познавао о%ико ду'о 'а ко%ико је
Eок$и%о познавао Jунда Lароја, примена је у приснос. 2н хва%и о 3о Fемци во%е по%ако да једу и у>ивају у ороку а пос%е седну да пију. :оводом о'а, он криикује Jуров$ане, ка>е да не
умеју да једу. з ово'а се види да је :оме ра%еовски јунак, а%и не у смис%у којем је о Eок$и%о.
Lо>е се ре8и да је а #е'ова !уав према храни 'оово песни$ка, е је самим им и :оме ви3и од ра%еовско' ипа, он је хедониса. :осени су #е'ови моно%ози. Vу нам :оме окрива своју срас
о храни а%и и неке своје ве3ине. &ве 3о ви3е једе све је '%аднији, јав!а му се визија $иније коју
он празни а која се са%но допу#ује неким је%ом. Vрпеза је за #е'а рај („у де%ицијах смо, у рајусмоS). 7овори о мирису рпезе који има исце%ие!ско дејсво (у се види :омеова $у%нос, 3о је
а%узија на уменос). 2н упоре"ује ве%и$ину своје !уави према храни са 'овом !уав!у према
Wаури и зак!у$ује да је #е'ова !уав ве8а. Xе'ово поима#е зема!ско' раја је у ск%аду са
ра%еовским, односно ренесансним схваа#ем као меса „'дје има 3о се >удиS. Jру'и $ин по$и#е:омеовим моно%о'ом, 'де он поново разми3!а о храни и рају. 2н овај свој 'овор запо$и#е
ре$еницом „Vко је намуран, није самS и ово се везује за #е'ово' 'осподара, а заим кре8е да 'овори о
је%у није си'уран да %и је на рпези ио пеао и%и 'уска јер ако је пеао онда #е'ове о$и нису
виде%е о%ико' пе%а (а%узија на ои!е, изои%нос, односно рај као месо 'де све'а има у изои!у).:оме описује %епо испе$ену кору која му „о$и зано3а3е, срце весе!а3е, апеи овара3еS ('овори
о храни као песник с надахну8ем), пара која се извија 'овори му „Rе" ме, је" меfS. сам :оменапоми#е како је ад ио у заносу. 9%и у хармонију му је прекинуо 'осподар када 'а је позвао и
рекао да 8е умреи ако не доије 'оспо"у, 'о му је наредио да једе одмах и да оде до 'оспо"е. :оме
је поку3ао да 'а развесе%и а%и није успео, ипак је морао да напуси рпезу и да оде. 2нда :омепо$и#е да 'овори о есмис%у мно'и имају новца а%и су пои3ени, неки имају ма$ у руци а%и ипак
уду иијени и%и уамни$ени, врхунац је када 'овори о песницима пиа се 3а вреди песнику 3о
доро пи3е песме и комедије кад му ка>у да не ва!а ни3а и приморавају 'а да пева када и радије
п%акао. овом :омеовом исказу као да изра#а '%ас Lарина Jр>и8а који је хео да направи а%узијуна о да и #е'а пу%ика није одмах прихваи%а и да је ио неправедно опу>ен да је п%а'ирао
;еранови8а. Xе'ов зак!у$ак је да реа ии срп!ив и при%а'од!ив „Vријеа је ии пацијен и
у'одимо з%у ремену да се пак доро ријеме у>иваS. 7овори о сеи као неком ко је покоран пред ја$им када 'а је Vуде3ак ди'ао са рпезе, усао је, иако му је и%о е3ко. 2вде се види да је 'о
:омеу ипак дра' „Vуде3ак, мој идо%S, ка>е да 8е све у$инии за #е'а јер му је захва%ан. :одер
сво' 'осподара никад није ио '%адан. Qаим, :оме 'овори о својим п%ановима да изаци :опиву иLара из Wаурине ку8е. Hе%и да 'у свори оворен пу ка Wаури а%и и да се освеи :опиви и Lару.
2н је најакивнији јунак у комедији, и увек износи п%ан своје п%анове пред пу%иком, ако да ми
знамо 3а се деси%о на основу #е'ово' 'овора. :ос%е ово' моно%о'а, он се сре8е са :еру#е%ом, и
удвара јој се. Xе'ове намере према :еру#е%и нису ози!не, :оме не показује !уав ве8 у#е'овим ре$има ви3е до%ази до изра>аја сензуа%нос O „пара3 ми %јеп3а, мека и сиf S. Hе%е8и да
сане у своју одрану, и у одрану сво' 'осподара, да посане о!и у о$има :еру#е%е, из'овара и
он сихове и :еру#е%а 'а похва!ује („ах, ах, сјеан :омее, са%а$!ив и си, све и је весе%оfS).:еру#е%а му епа „:омоS. Tим је ои3%а :еру#е%а, поме осаје сам и 'овори свој п%ан
(дови!иви с%у'а) п%анира да оера Lара, ка>е да 8е нау$ии Wауру како реа да >иви. Хва%и сам
сее своју доми3!аос и спренос, ка>е да в%ада сиуацијом као фи%озоф к#и>евно38у.:%анира да оде и испиа све у вези са Jундом Lаројем.
&вој с%еде8и моно%о' :оме запо$и#е ре$има „Rе %и $овјеку на свијеу срје8а у руци како је мениI
Rе %и ико под неом 'осподар од !уди како сам јаI S, 3о је вр%о савремено поима#е, $овек посаје
као ма%и о', >е%и да од%у$ује о у"им судинама и да се све ври око #е'а. :омеу о %ако иде, он
др>и све конце у својим рукама и праки$но на #ему је це%а комедија. 2н је свесан о'аf 3ао је да
види 3а се де3ава са Jундом Lаројем, изав!а 'а из амнице, а пре о'а 'а пореди са Хрисом. 2н
наводи свој дија%о' са Jундом Lаројем и сам 'а ума$и и коменари3е, 3о ово' %ика сав!аиспред свих оса%их, дају8и му спосонос да ума$и све !удске нарави у комедији и да унапред зна
3а 8е се до'одии. :оме је веран свом 'осподару и >е%и да му помо'не да освоји Wауру
„Vуде3ко, мој идо%у, сада се др>и, воја је си#ораS. :оме спасава Jунда Lароја из амнице иJундо Lароје му се захва!ује о овом до'а"ају сазнајемо од :омеа.
:омеова инри'анска спосонос до%ази до изра>аја када 3а!е Eок$и%а код :опиве и даје му
задаак да оде са #им у кр$му, ка>е му да 8е амо ии на'ра"ен да8е му да једе и пије. :оме изприкрајка '%еда 3а ради Eок$и%о и коменари3е „2во 'а ја нијесам нау$иоS, дак%е, :оме опе
ума$и %икове. казује нам на Eок$и%ову %укавос и мо8 преуве%и$ава#а зарад уед!ивоси. <ада је
од'%едао це%у „нове%уS с Eок$и%ом, п%анира да оде код Jунда Lароја и да му ка>е да су му дукаи
поро3ени. G.$ину 5.сцени :оме 'овори у свом моно%о'у о сре8и. <а>е да му је сре8а у овом ренуку
нак%о#ена и додаје „с мудрима сре8а увек дру'ујеS, има заним!иво ви"е#е сре8е, као да на сре8у
мо>е и мора да се уи$е. <ада је завр3ио, по$и#е да препри$ава ок рад#е. Jо3ао је у 'осионицу
„<од звонаS да информи3е Jунда Lароја да 8е до8и :опива и Eок$и%о (доказ :омеовеспреноси). 2дмах сми3!а п%ан и од%ази код Wауре.
4.$ину G.сцени :оме 'овори о сре8и као не$ему промен!ивом и пореди је са >еном, јо3 додаје„вра' узео срје8у и несрје8уS. 7овори о до'а"ају, како 'а је 'осподар оерао и препосав!а да му је
о :опива смесио.
Qаним!иво је о 3о :оме са%но посмара са сране до'а"аје и понекад се ораи пу%ицискре8у8и па>#у да посаје заним!иво „Rе %и се и'да овака комедија у$ини%аIS (када се Jундо
Lароје прави да не препознаје сина, :оме све посмара и у>ива). 2вакви коменари су
меаексуа%не природе и 'оворе нам ојекивно о до'а"ају, из перспекиве неко' ко је %изак писцу.
дија%о'у :омеом, Lазија (оп3ински '%асоно3а, сварна %и$нос оновремено' Jуровника) дајеину осоину ово' на3е' јунака „'дје си и, уј се ије и пије и весе%о сојиS, #е'ово ви"е#е :омеа
с%и$но је :ору#е%ином. Vо је ви"е#е :омеа као ведро', позиивно' и мо>да је о $ак и ојекивно
ви"е#е. наредним епизодама :оме се појав!ује у раско3ном оде%у 3о је одраз #е'ово' ријумфа.
'а слуај да про!есор пита нешто и за опиву, ево нешто и о том лику&&&
:опива иде у ред исих ипова. он с%у>и за!у!ено' 'осподара, а%и је каракер #е'ов дру'а$ијиод :омеово'. Wукав је, досе!ив и спреан, а%и и %аком. ;ерује да се срп!е#ем мо>е све поси8и,
а%и на раз%и$и на$ин од :омеа. он види из%аз из свих неда8а, а%и у не$асним посупцима,
подва%ама, $ак кримина%у. 2дан је своме 'осподару, он ра>и заједни$ки спас, а%и он нема осе8а#е
од'оворноси пред дру'има. Qа #е'а :оме ка>еD „ пијавица !уи крв $ове$ију, а%и му ду3у вадиS.:опива је е'оис „п%а$и и умри вас свије, мени је дороS, о је #е'ова фи%озофија. Vе
индивидуа%не цре у$ини%е су овај %ик >ивоним.
$икола:осену у%о'у у комедији, да и повезао #ене %и$носи, уск%адио окове рад#е, усмерио развој
до'а"аја, доио је дови!иви, ине%и'енни :оме, с%у'а Fемца 'а Vуде3ка. :омеова ва>нос у
киву ове комедије је ви3есрука. 2н до%ази у додир са свим %и$носима, од'онеа и праи #иховеодносе, уи$е на #их и из о'а произи%азе ројни преокреи. 2н се %ако сна%ази у свим сиуацијама,
пре дру'их %и$носи је у са#у да их аниципира, да их прозре. не%и'еннији је од ве8ине
%и$носи са којима до%ази у конак и со'а су #е'ове мо'у8носи управ!а#а до'а"ајима ве8е.
Fајзад, као о%и$е#е акивно', ренесансно' $овека, који верује у сре8у и има сре8е, ез озира на
падове који 'а сна%азе, он се успе3но проија кроз сп%е до'а"аја, уз спосонос да искориси
по'одне око%носи и усмери их у >е!еном правцу. :оме од'овара ипизираној %и$носи с%у'еO
инри'ана, незаои%азно' у ренесансним ерудиним комедијама, који се јав!а ои$но у комнацијиса при'%упим с%у'ом, па на ај на$ин #е'ова окренос посаје јо3 изразиија. 2н ои$но, уду8и
мудрији од за!у!ено' 'осподара, сиуације др>и у својим рукама и управ!а подухвае дру'их.
:оједини е%емени о' ипа на3%и су се и у :омеовом %ику, а%и је и у овом с%у$ају писац ио%и>и сварном >ивоу но 3а%ону ерудине комедије. :оме је %и$нос којој је Jр>и8 посвеио
ве%ику па>#у, ви3е као посеној врси $овека но као ипу дови!иво' с%у'е. <ао с%у'а Fемца 'а
Vуде3ка, сме3но' и неприк%адно' !уавника у односу на 'а%анно' Lара, :оме је унапред иопредоре"ен за ору са дру'им %и$носима које су у о!ој позицији. сукоу је са Lаром, :опивом
и Wауром. ако му је основна е>#а да одрани инересе сво' 'осподара, #ему је у исо време са%о
да се намене и да измири %и$не ра$уне, пре све'а са Lаром и :опивом. односу :опиве и :омеа
се ни3а не ме#а, мада прво један у>ива зао 3о је с%у'а успе3но' !уавника, а када се сиуацијапреокрене дру'и. :одједнако су хва%исави и пакосни и сваки од #их успех оно' дру'о' смара
сопсвеним поразом, а дру'е %и$носи их сврсавају у иси ред. :оме је срп!иво радио на оме да
се освеи :опиви за све нево!е које му је овај проузроковао. Qнају8и да је :опива ма#их
спосоноси од #е'а, :оме је ио свесан својих мо8 и да #е'ово месо ви3е одре"ује око%нос3о има #е'ов 'осподар. 2н је памеан и схваа да се пре времена ни3а не мо>е поси8и он је
пре свих уо$ио да 8е Lаро рзо осаи ез сво' новца, а да ада #ему и :опиви ви3е не8е иимесо поред куризане Wауре.
Рива%сво изме"у :омеа и :опиве праи%о је иси однос изме"у 'а Vуде3ка и Lара, с им 3о је
распоред сна'а ио дру'а$ији. :омеу је са%о да успе, пре све'а, зо' сее. &а Lаром :оме водиису ору. 2ра8а му се ирони$ним оном, у коме се веровано подразумева%о и не3о из преходне
комедије. 2н пома%о и изазива Lаров ес да и мо'ао да му се подсмехне. <ад Lаро преи да 8е 'а
унаказии уко%ико насави да се моа око Wаурине ку8е, :оме ирони$но од'овара како зна да 8е
Lаро у$инии оно 3о #ему као 'осподину при%и$и. <ада се сиуација преокре8е у #е'ову корис,он не %икује о%ико зо' Lара ко%ико зо' :опиве. Wаури су ако"е упу8ене пецкаве а%узије, јер
#еном во!ом он не мо>е да поси'не оно 3о му је задаак да умесо Lара крај #е смеси 'а
Vуде3ка. Fе и %и је с%омио, подсе8а је на #ену про3%ос, на порек%о, на про%азнос с%аве коју уом $асу као куризана у>ива у Риму. оома је видео само Lарове крвопије, које мис%е само на
своју корис. поред односа који су 'а везива%и за мно'е %икове, :оме је најсамоса%нија %и$нос
у де%у. Fајма#е је он зависан од дру'их и $ини све да они зависе од #е'а. Lно'осруко сепредсав!D у неко%ико моно%о'а окрива и дефини3е сее, свој по'%ед на све и део пи3$ево'
ви"е#а и осе8а#а >ивоа. 2н са дисанце ренесансе посмара о%ико %иско осе8а#е !уави и
подједнако је свесан своје супериорноси над за!у!еним 'осподаром. 2н, попу $овека своје
епохе, ана%изира сопсвену природу и за своје посупке на%ази оправда#а у фи%озофији. Xе'овим разми3!а#има посупно расе и #е'ов %ик= једна за дру'ом се ни>у мудре мис%и, које су #е'ови
$врси ос%онци. :оме праи ок рад#е и #ему, мудром и окреном, спосоном да све види и прозре,
писац даје да резимира к!у$не сиуације. :ос%е неуспеха, :оме не посусаје, он а3 ада разми3!а о сре8и и несре8и, о #иховој промен!ивоси. Vренуни :омеов пад задр>ава рад#у, а%и
он сам на%ази оја3#е#е за своју наду. &упроно Lару и :опиви, који само мис%е како да се изаве
из непри%ике у коју су запа%и, :оме мис%и да!е. Хваа се увек за своју фи%озофију при%а'о"ава#аи срп!е#а, јер и он, као уоса%ом и :опива, мис%и да је ва>но опсаи у з%у. &ва су #е'ова
резонова#а резу%а искусва и со'а се мири са сиуацијом у којо 8е на8и а$ку ос%онца да
прероди неда8е. :оме је свесан својих спосоноси, а пораз прихваа само као ренуно
пов%а$е#е, сиу'ран да 8е до8и #е'ов $ас. Хва%и се својом прому8урно38у, у $ему преерује и о му
у „з%ано ријемеS, у коме је у амијену ве$но' про%е8а в%адао ск%ад ме"у !удима. Q%о је описано
уз знаан удео фанасикеD „!уди са но'ама од $ап!е, саса од >аеS, „ораза од мојему$е, папа'а%а,
од >вираа, од ара8епаS... Fе'роман их именује као !уде „нахваоS. Vи !уди су по$е%и да се мно>еи након &аурнове смри усе%и%и су се у ово на3е време ме3ају8и се са >енама нази! (!уди
нахвао се ме3а%и са >енама нази!). <а>е да су се времена промени%а, да су !уди поса%и 'ру!и.
Jак%е, у овој а%е'орији се са>има%о Jр>и8ево '%еда#е на своје време и на средину пунуизвиопереноси. Fа крају ово' з%а'а#а, Fе'роман наводи појединоси о комедији.
Jру'и про%о' је ипи$ан за ренесансне драме уоп3е и садр>и све уса!ене е%емене. Fа по$еку
про%о' се ора8а пу%ици, по3ују8и дру3вену хијерархију, као и Fе'роман ос%ов!авају8инајпре „п%емении скупS и сари пук и %аска јој. Qаим, про%о' износи подаке о времену изво"е#а
предсава (у време пок%ада) и о редовном у$е38у :омеOдру>ине у заави акве врсе. &%еди%е су
пи3$еве опаске о самој комедији, ка>е да 8е ова комедија с%едии преходну, %икови су иси једино
3о се у преходној комедији рад#а одвија%а у Jуровнику а овде у риму. 7оворник про%о'а ка>е да је ово насавак комедије :оме и одмах подсе8а пу%ику на садр>ај е комедије. Qаим 'овори о
комедији Jундо Lароје коју ек реа да изведе :омеOдру>ина, из%а>е основне цре рад#е и даје
%ику. 9уор као да се о'ра"ује од савова оса%их %икова, и скре8е нам па>#у да Lароје није %ик#крице, ве8 да посупа здраворазумски са новцем. 2сим о'а, ово је и један вид поуке упу8ене
'%едаоцима 3о јо3 једном повр"ује поу$нос к#и>евноси (у ск%аду са поеиком ренесансе).
28. =ик -ара у комедији 0ундо -ароје -. 0ржића
'орана
Lаро је ип распусно' м%ади8а, који дане и новац ро3и на у>ива#е са „си#оромS Wауром у Риму.2н је предсавник дру'е 'енерације и дру'а$ијих по'%ед на >иво. :рееран у 'ра!е#у
задово!сава (одарао је прву „кори[ану од РимаS), нео'рани$ен у расипни3ву (Wауру непресано
оасипа даровима), он има фи%озофију „но8никаS, који и у Jуровнику >иве с%и$но, искрадају8и се
но8у из ку8а и изе'авају8и >ениде које реа да их смире. Xе'ово је '%еда#е на све супроноо$евом >ивео з%о и%и доро, умре8е3, а доро 8е и оно%ико ии ко%ико се сам поруди3.
Xе'овим о$има посмарано, у>иваи реа за м%адоси. Xе'ово ми3!е#е није за осуду. 2но је
својсвено и ренесансној и м%адоси уоп3е. Xе'ов сав о новцу, о коме је зависи%а #е'ова сре8а уРиму, ино је дру'а$ији од о$ево'. Fо и он искусвом до%ази до сазна#а да је новац с%адак док се
ро3и а када 'а несане, превара се у змије и %авове који $овека једу и деру. :оред све
%акомис%еноси и преданоси у>ива#има, он рине да 'а оац у есу не %и3и нас%едсва. 2н се, ардонек%е, опире на'оворима с%у'е да се упуси у сум#иве подухвае, није задово!ан соом 3о мора
да е с%у>и подва%ама и изе'ава дру'ове. у овом %ику се оно 3о је природно и реа%но намену%о
ономе 3о је ипизирано и оп3е.
$иколаWик Lара је ио један од среди3#их %икова из'у!ене комедије „:оме“. комедији „Jундо
Lароје“, #е'а %и>е упознајемо у ренуку када се прави да не познаје сво' оца, про'оварају8и
иа%ијанским језиком и руде8и се да уде 3о уед!ивији за око%ину. 2н није да%ековид, он једино'%еда како да се изву$е из ренуне нево!е. Xе'ове с%аоси су предсав!ене у 'радацији.
'%едав3и дру'ове из Jуровника са Wаурино' а%кона, он хиро си%ази к #има да се они не и
попе%и 'оре и и%и #е'ови акмаци код „си#оре“, ме"уим, дру'ови прозиру ову #е'ову %укавос.<ад му :опива пред%о>и п%ан преваре, како и се ре3и%и непосредне опасноси, која је наса%а
до%аском Jунда Lароја у Рим, Lаро се проив о'а уни. 9%и урзо, прие3#ен непово!ним
око%носима, прихваа :опивин пред%о', одмах се у>ив!ава у #е'ово спрово"е#е и разра"ује
деа!ни п%ан. Xе'овим превара#има нема крајаD куризани је ое8ао да 8е је узеи за >ену, оца
оо>е радозна%о пиа за писмо од веренице, не препознаје оца на у%ици, ид. Lаров однос према
оцу је јасанD он окрив!ује оца за све своје нево!е не виде8и да је оац само урзао оно 3о и се
до'оди%о. 2н у п%ахоси $ини да Lароја заворе, прок%и#е 'а, $ини да 'а заворе, >а%и 3о 'а нисуоеси%и. <ао 3о оац у есу 'овори о3рије не'о 3о мис%и, ако $ини и Lаро. 2н оца познаје
о!е од дру'их. Lаро се %ако 'уи, не уме да прона"е прави пу, да се ори са неда8ама, ве8,
прихваају8и оно 3о је нај%ак3е, одацује мора%не норме које 'а спуавају. &ве је о од'овара%о#е'овој природи, јер је м%ад, пус и езо$ан, непроми3!ен и п%ах, оузе само ми3!у да ре3и
ренуну кризу. 2правдава 'а, донек%е, и #е'ова за!у!енос у ве3у куризану, си%на >е!а за
у>ива#ем, па и није спосоан да са'%еда су3ину сиуације. ом по'%еду, Lара оправдавају идру'е %и$носиD #е'ово расипни3во у%а>ава :еру#е%а подсе8ају8и на Wаурину 'рамзивос. Rо3
ви3е о $ини :ерина дади!а која у куризанама види з%о. Lарову м%адос и а3ину одају и
#е'ови 'есовиD пред дру'овима се хва%и како у>ива са с%авном римском куризаном, одева се
раско3но, храни прораним је%има. Lаров >ивони сав садр>ан је у ренесасној фи%озофијиу>ива#а у м%адоси, у ми3!е#у да је свеједно >иви3 %и доро и%и з%о кад се и ина$е умире. &о'а
за #е'а новац и нема дру'у функцију осим да се ро3и на у>ива#е. Lе"уим, када доспе у опаснос,
он схваа да је новац з%о и да се пои'рава $овеком.
Lаро је једина %и$нос са динами$ком каракеризацијом, #е'ов %ик је једини који до>ив!авапромену. о је разум!иво јер је он м%ад и #е'а искусво мо>е да преорази. <ао 3о је он 'оворио
о новцу као з%у(3о је има%о посеан ефека), ако је доскора зас%еп!ен %епоом 'оспо"е Wауре,управо он до3ао до наје>их ре$и о #ој Lаро се промудрио. Fе омек3ава он према оцу, нии
изненада ме#а своју фи%озофију, он је једино ду!е са'%едао оса%е %и$носи. #ему се назире
уду8и Jундо Lароје. Rасно му је да је једна епоха у #е'овом >ивоу, зо' које се касније има разумева#а за %удоси м%адих завр3ена. :оред на'%а3ених ипи$них цра, Lаров %ик је
аванурама, непроми3!ен, ко'а 8е >иво смирии када за о до"е време. сиуацијама везаним за
#е'а о>ив!ена је једна од о%иких исорија дурова$ких породица, познаих, и да није на о указаопро%о', и из >ивоа и из %иерауре, ако да је мно'о оно'а 3о се у ом %ику сара%о заправо део
сварне, >ивоне и ку%урне исорије.
!:. Eенски ликови у комедији 0ундо -ароје -. 0ржића
'орана, моја анализа
про%о'у ове комедије који 'овори Fе'роман, >ене су е које имају „по%ак3у паме од !удиS, оне
су као и код :ерарке „извор изазоваS, јер на на'овор >ена на$ини3е з%о свори3е !уде нахвао(не!уде).
<ако ка>е дади!а из ове комедије, >ене „једу >иво, има#е и $асS. <ако ка>е :оме, >енска 8уд је
промен!ива, као и сре8а.
Fа основу Jр>и8евих драма мо>емо из'радии це%овиу с%ику >ене у саром Jуровнику. Tини седа је #ен препород ви3е изра>ен у маерија%ном смис%у, док је у ду!ем с%оју она оса%а у мраку
сред#е' века.
:о%о>ај дурова$ке девојке ио је веома е>ак. Jр>и8 'а је осоено приказао кроз %ик м%аде :ере,која посаје 'оово фанаси$ан јунак, јер је оно 3о она $ини у „Jунду LаројуS равно немо'у8ем.
Fаиме, :ера, у порази за својим вереником Lаром, од%ази у пра#и hивовој у Рим. Rасно је да
девојке у саром Jуровнику нису сме%е ои8и саме, не у Рим, ве8 на у%ицу оне се $ак нису сме%ес%оодно појавии ни на прозору. Jурова$ке девојке су до%ази%е у додир са спо!а3#им свеом
иду8и у цркву, и о само неко%ико пуа 'оди3#е, уз оавезну пра#у саријих ро"ака. Qао је сасвим
јасно окуда пера пореди црквицу &в. :ера у Риму са неком дурова$ком црквицом јер је #ено
сазна#е спо!а3#е' свеа и%о ве%ико као #ен видокру'. 2на је поносна и оду3ев!ена 3о је и3%а
на мису за сваки Eо>и8. зу"ена зо' сво' махнио' пона3а#а, свесна је да се не8е оправдаи пред
родином зо' кра"е новца и од%аска. 2на је преп%а3ена јер се ез вереника не сме враии у 'рад, а
'радација #ено' е3ко' по%о>аја до>ив!ава к%имакс у $и#еници да „ни у думне не8е у манасијеркоје овако ходеS.
Rо3 је ;еранови8 крииковао дурова$ке >ене, смарају8и дих '%авним узроком ро3ива и
расипни3ва. Eо'асво које су сек%и у свеу р'овином, Jуров$ани 8е ро3ии на у>ива#а. 9>ене су свакако део који се ураја у ову кае'орију. Vако на пример, Lаро ро3и о$ево о'асво на
>ене које „једу >иво, има#е и $асS. Rер, ка>е Lаро :омеу „ко хо8е си#оре има ријеа оо%ац
др>а оворен како и јаS. Jак%е, на >енску спо!а3#ос од%ази%о је мно'о новца. Vакав пример је>енски %ик који се појав!ује у овој комедији, куризана Wаура. ако је она приказана као 'рамзива,
она није апсо%уно не'аиван %ик, јер она је о$и'%едно за!у!ена у м%адос и %епоу Lарову, $им
одија о'аије' сарца 'а док 'од мо>е. :еру#е%а нам повр"ује ово када ка>е да је Wаура
„махниаS за Lаром. пред :опивом она 8е ре8и да исински во%и Lара. &премна је да му да свесвоје, а%и се препу3а дру'ом из освее и мора#а, 3о се ума$и као производ !удско' поноса зо'
издаје у !уави, и ај $ин је сасвим оправдан. 2 #ој сви %икови у комедији 'оворе %о3е. :оме о #ој
'овори као охо%ој, ка>е да не8е увек ии ако високо, једном 8е се време промении O „за с%акијем
%јеом до"е и 'рка зимаS, он окрива да је Wаура из <оора и да јој је име Lанда („ова есијакори[ана Lанде прем и је P8аву3а, не мис%и 3о 8е заура и. зохо%и%а се је, ер јој је вјеар у
крму, а не зна ер се мо>е ријеме и3еи и дора срје8а промијени се у з%у. Vријеа је нау$и>ивје, ја јо] 8у ме3ар иS). :ос%е о'а, :оме успева да изву$е јо3 неке информације о Wаури од
#ене наивне с%у>авке. :опива 'овори о Wаури као 'рамзивој „хо8е з%ао, хо8е дзојеf S Xена
%акомос на новац до%ази до изра>аја када уе"ује &адија да јој осави скупу о'р%ицу а Lарин 8е јму даи новац касније.
Wик :еру#е%е први пу се појав!ује у U.$ину у сцени са :омеом. Fа :омеова удвара#а и
%аска#а она од'овара духовиом песмицом, :оме јој епа „јареи$ицеS. 2на од'овара на сва
удвара#а, а удварају јој се скоро сви %икови, а најви3е :опива и :оме. 2на када је виде%а Vрип$еасама је проузрокова%а удвара#е из'оворив3и неке %асцивне сихове „Vврдо и,\ меко ја,\ врдо у
меко,\ дам и ја,\ по"и ја...S. :ос%е јо3 сазнајемо да ју је :опива додиривао. &ве ово 'овори о #еном
%ику који је 'ра"ен по принципу %аке >ене, с%у>авке ск%оне о'овара#има. $икола
Wик WауреD
Wик куризане Wауре, која насоји да изву$е 3о ве8у корис из !уави коју пру>а оо>аваоцима,најви3е се при%и>ава ипу уои$ајеном у ерудиној комедији. са!ене цре ово' ипа %акомос,
само>ивос, охо%ос, ескрупу%ознос у%а>ене су јер је и она за!у!ена у Lара и сее види као
#е'ову уду8у >ену, јер је спремна, доду3е приву$ена %епим ое8а#има :опивиним, и новцем, да
му помо'не. &ве %и$носи које се изја3#авају о Wаури, осим у #у за!у!ених Lара и 'а Vуде3ка,'оворе о #ој не'аивно. Vо је оправдано, јер су они „намурани“ и нису у са#у да виде исину.
Fиједна %и$нос нема разумева#а за #у, а нај%о3ије о #ој 'овори :опива, који је, ина$е, у>ивао у
у'односима које су праи%е Lаров успех код прве куризане Рима. &а%но је поми#ао #ену%акомос, иако је и сам акав, свесан да #е'ов 'осподар о не види. 2н зна да Wаури није до с%аких
ре$и и наводи је на дија%о' из ко' се види сва #ена прора$ун!ивос. :еру#е%а, одана Wаури, ако"е
није с%епа за #ену рафинованос у оав!а#у сво'а пос%а. &ми3!ено 'овори о #еној !уави премаLару по3о наведе #е'ову даре>!ивос и прави с%оодне а%узије на #ену спренос у одаира#у
!уавника. :ореде8и дурова$ке >ене с%оодно' пона3а#а са Wауром, које су према #ој праве
„по3енице“, она иси$е #ено успе3но „пос%ова#е“, које јој оезе"ује %а'одан >иво.
цре. :одсе8а је на #ен коорски период, подсмева се #еном превара#у у 'овору, #еном упи#а#у
да се предсави дру'а$ијом но 3о јесе. Fераспо%о>е#е према Wаури са%но расе. :еру#е%ином
хва!е#у своје о'ае 'оспо"е дади!а :ерина супросав!а сро'и паријарха%ни сав да сукуризане з%о, а да је Wаура „'ора не' з%а сре8а“. 7радација #ених мана доси>е врхунац у осудама
које на #ен ра$ун из'оварају распусни м%ади8и који искрено >е%е да у>ивају у #еној %изини и који,
попу Lара, не пиају за цену о' у>ива#а. Tак и за!у!ени Lаро и Vуде3ак у пар навраапоказују да су свесни #ених каракерних мана. Lимо дру'их %и$носи, и сам писац је дао
подсме3!иве цре Wаурином %ику. Xено за'онено порек%о, поми#а#е да је $ас из <оора, $ас из
<ор$у%е, има%о је за дурова$ке '%едаоце, нераспо%о>ене према суседима, посено зна$е#е. Fа #усе односе и и %асцивни деа!и у којима се крију знаци распознава#а. &ве појединоси свори%е су
од си#оре Wауре %ик који је ио део о' доа, а који је исовремено пос%у>ио да се попуније иска>у
дру'е %и$носи комедије.
Wик :еру#е%еD:ара%е%но са му3ким паровима 'осподарOс%у'а, у рад#и у$есвује и пар WаураO:еру#е%а. <ао 3о
куризану опседају два 'осподара, аако и с%у3ки#и :еру#е%у насоје да придоију двојица
#ихових с%у'у. Раз%ика је у оме 3о она није у непосредној вези ни са једним од #их, ве8 се у
сусреима са #има одс%икавају односи, успеси и неуспеси Lара и 'а код #ене 'осподарице.:еру#е%а је Jуровки#а и својим ведрим опаскама уноси ројне реа%не и духовие
реминисценције на Jуровник. Qа %и$носи које доспевају из Jуровника у Рим она је среди3на,иако не ина осоа. Радосно реа'ује на појаву свако' од „на3ијенаца“, а%и и на%ази праву меру у
односима према свима #има. :еру#е%а нема ни амиција ни с%ооде да сама, попу :омеа и
:опиве, предузима у име своје 'осподарице, иако нас%у8ује 3а 8е се зии. 2на је с%у>и корекно ине попу3а ни пред :омеовим и пред :опивним с%аким ре$има уко%ико #ихови поези не иду у
при%о' Wауриним инересима. Fо, она не праи Wаурина %и$на опреде!е#а, па је подједнако
распо%о>ена и према једном и према дру'ом, ез озира на ренуне успехе #ихових 'осподара код
'оспо"е Wауре. :еру#е%а је задр>а%а осоине дурова$ке 'оди3нице. ;едра је и дови!ива, из #еврве духовие народске песмице, с%оодне и изазовне, она се досојно носи са %укавим с%у'ама
:омеом и :опивом и не дозво!ава да је надмудре, равноправно од'овара #иховим
двосмис%еносима. <ад је понесе >иви дија%о' са :омеом, она %ако праи #е'ову мисао и рзо реа'ује. Xе'ово фи%озофира#е, пропра8ено удвара#ем, спосона је да хиро прокоменари3е и да
%аким подсмехом надвиси #е'ове ре$и. Eез напора од'онеа !уде које сре8е и на%ази прик%адна
поре"е#а за #ихове уора>еноси. :еру#е%а зна своје месо. 2дана је 'оспо"и Wаури и праииспу#ава#е #ених инереса. Xене су реакција спонане и она >а%и Wауру 3о је поверова%а
#иховим %а>има и зо' #ене неопрезноси. :еру#е%а је ви3е од свих дру'их %икова мис%и%а на
JуровникD на ви3е меса у де%у позива%а на #е'ове ои$аје, сусреи са м%ади8има изазива%и су
се8а#а на #ихове оеси, а у свом моно%о'у у G. $ину, она је да%а >иву и п%аси$ну с%икудурова$их >ена %ако' мора%а. :оседује изразиу духовиос све су #ене дефиниције %и$носи
краке и успуне, духовие и а$но од'оварају #иховим каракерима. Xено оп3е#е са
„на3ијенцима“ има посено присан он, а%и она се не заорав!а у оме. Vо је ипи$на с%у>авкао'ае куризане, а%и у исо време %и$нос дурова$ке у%ице, једна од мно'их 'оди3ница,
прому8урна, на ренуке примиивна, спонана и проми3!ена исовремено, окрена и наивна и све
је о $ини >ивоном.
!1. -арин 0ржић и Плаут $прераде Плаутових комедија%
:рераде :%ауови комедија су &куп и :јерин, а комедија 9рку%ин и%а је инспирисана појединим
:ро%о' ове комедије из'овара сар, %ик који је припадао пасора%ном а не комедио'рафском кру'у
%и$носи. првом де%у саирово' 'овора оја3#ено је за3о се а3 он појав!ује, у дру'ом је
духовио предсав!ена амаерска дру>ина Xар#аси која је комедију изводи%а, у ре8ем је указиванона извор комедије. Qа про%о' у це%ини и%а је каракериси$на не само реа%иси$нос ве8
фако'рафска подударнос са сварно38у и непосреднос а у оквиру наиз'%ед %аких опаски о де%у, о
изво"а$има и о појединим %иковима изнео је писац неко%ико дра'оених поеи$ких на$е%а. 2д првих ре$и које је на позорници из'оворио саир по$е%о је пои'рава#е са ме3а#ем непосредне сварноси
и позори3не и%узије. 2но је поица%о оуда 3о је у%о'у саира и'рао &ијепо, $%ан позори3не
дру>ине Xар#аси, ра невесин. 'рао је у сопсвеној ку8и. современо је ио дома8ин и неD „&ијепо сам и саир самD како сијепо 'осом се не припадамо= како саир, да вам повијем смијехS.
Qаим је, по3о је најавио комедију, оправдавао ауора који није припремио пасора%у, како су
'%едаоци о$екива%и, јер су они, поце#ива%и прозу, којом су написане све Jр>и8еве комедије. 7овор
јунака комедије $инио им се као проси раз'овор у%ице. 2не су се, према саировим ре$има, пиа%е'де су „ви%е од п%анинаS, „саири с 'ора зе%енијехS, „вијенци, ру>е, х%аденци, и <упидо с %уком и
срије%амиS а о је зна$и%о да је за #их ве8е задово!сво и%о да '%едају пасора%е. завр3ном
де%у про%о'а саир ое8ава да 8е с%еде8е 'одине о пок%адама „комедију арециа од ви%аS, о јес да
8е ии и'рана пасора%а. &а непосредном сварно38у има%о је везе и саирово крако приповеда#ео дру>ини духовио' и недово!но јасно' имена Xар#ас, као и и'ра ре$има која је реа%о да
поврди да је о најо!а ме"у дру>инама. :оред е саирове (пи3$еве) хва%е дру>ине која је и'ра%а&куп, украко је исприповедана предисорија предсавеD дру>ина је намерава%а да изведе
„ма3карауS у којој 8е про%о' 'овории ви%%а, од $е'а је одуса%а јер је у #ој приказиван суко
изме"у свекрве и снаје, а наро$ио је смеа%о 3о „свекрва з%о од м%адица 'овориS. :оми#а%о се инеискусво неких нових $%анова дру>ине.
#во је било из литературе&&&а сад преприавање&
:ро%о' 'овори саир који није %ик у де%у. :ро%о' оухваа конвенциона%но ора8а#е пу%ици,
посено >енама. Fазире се укус пу%ике пасора%на емаика (комедије у прози се нису цени%е).:редсаву изводе Xар#аси, $ије име се ума$и на раз%и$ие на$ине. Fедвосмис%ено се 'овори о
извору комедије :%ауу, сазмаје се да :%ауова де%а спадају у 3ко%ску %екиру. :ро%о' садр>и
неко%ико оковаD поеи$ки (саирово ора8а#е >енској пу%ици правда се 3о не8е ии изведенапасора%на драма), ар'умен (предо$ава се ео рад#е и свара неизвеснос о расп%еу), месо
изво"е#а (свада), окрива#е извора (:%ау).
:рви $ин запо$и#е раз'овором ;ариве и 7руе, двеју с%у3ки#а. ;арива је сарија, 7руа је скородо3%а у ку8у. :оми#у 3крос 'осподара (&купа) 7руа 'а је $у%а како са#а да су му покра%и
з%ао, поми#у и #е'ову намеру да 8ерку 9ндријану уда за о'ао' сарца како не и дао мираз.
&азнаје се да је 9ндријана ое8ана <ами%у. 7руа се >а%и на своје име које сви исмевају. &%еде8а
сцена је раз'овор сарца и с%у3ки#е, она 'а са%но за$икава за сакривени резор а он јој на свемо'у8е на$ине рани да о оме 'овори. 2сим о'а, &куп срахује да с%у>авке не на"у 8уп па им
рани да $исе кухи#у, да кувају и по$и#е неми%осрдно да у$е с%у>авку а 9ндријана приска$е у
помо8. &купов %ик се најо!е оцрава у #е'овом моно%о'у 'де он показује немо8, о јес својусиуацију до>ив!ава као езиз%азну („Fе има з%ао з%оf ма 'а на ови на$ин з%о и 'ореfS).
<а>е како нема мира од када је на3ао 8уп, мис%и о #ему и у сну и на јави. Q%ао $ува у суду за воду
у којем 'а је и на3ао. ;ерује да и свако ко и 'а видео рекао да је о за у!е и%и мас%ине. 2криванам своју !уав према новцу „n+dm није +dm, з%ао је +dmfS. Fаре"ује да се 3еди у ку8и,
суседима ни3а не позајм!ује. ;арива са%но иси$е како у ку8и има само пау$ине. &куп разми#!а
да %и да иза"е из ку8е и узме новац од ду>ника и да ако ризикује да из'уи 8уп, ипак од%ази.
Fапо!у сум#а да су сви окри%и да он има 8уп јер му се јав!ају неке осое које му се пре нису
јав!а%е. Jо%ази <ами%о, 'овори с%у3ки#ама о својој !уави према 9ндријани, оне >е%е да им
помо'ну. 7оворе му за сар$еву намеру да 8ерку уда за сарца како 8е и морао да за #у да мираз.
Jора у с%еде8ој сцени раз'овара са својим раом, Q%аи кумом, уе"ују8и 'а да се о>ени. Fа крајууспева да 'а уеди. Q%аи кум је заправо сарац са којим је &куп ск%опио до'овор.
дру'ом $ину <ами%о је наредио свом с%у'и Lунуу да сазна ко је ај сарац, Lунуо се за!у!ује у
7руу. &купа море мис%и о оме 3а се де3ава у ку8и (он није у #ој). Jок раз'овара са Q%аи кумом,&куп мис%и да је овај сазнао за #е'ов новац, са%но 'овори како је уо', присаје да о>ени 8ерку ез
мираза ('овори да је зре%а >ена има 16 'одина). 7овори ;ариви да свима раз'%аси за ко'а и како 8е
удаи к8ер. ;арива, <ами%о и Lунуо поку3авају да ре3е несре8ну сиуацију. <ами%о 'овори да 8еумреи, не мо>е да види 9ндријану, надају се да 8е ујак одусаи од >ениде када сазна да је
9ндријана верена за <ами%а и да он паи за #ом.
ре8ем $ину hиво (Jорин пријае!) 'овори оJори о вериди <ами%а и 9ндријане. Jора
криикује м%аде невесе (спавају до подне, цео дан се доерују, у цркву си>у на крај мисе). 7руаим јав!а да <ами%о умире од си%не у'е након 3о је сазнао ујака, 'овори им да зову %екара.
:асимаха и Jријема%о су испред &купове ку8е, доне%и су храну коју је Q%аи кум п%аио како и се
прос%ави%е #е'ова верида. ;арива их пуса у ку8у. Lунуов моно%о' %екари су над ками%ом, а у
ку8и се спрема весе!е, п%а3и се да о ка>е 'осподару. Jо%ази &куп. Lунуо се крије и с%у3а 'а,сазнаје да &куп има скривен 8уп са %а'ом и намерава да 'а пора>и. %азе :асимаха и Jријема%о,
ра>е неку зде%у са у!ем, &куп мис%и да је ре$ о 8упу и запрепа38ује се и запо$и#е са #има сва"у.Lунуо је и да!е сакривен. &куп мис%и да је Q%аи кум зо' 8упа хео да о>ени 9ндријану. Jо%ази
Q%аи кум и по$и#е да 'овори о предносима које се доију >енидом сирома3ном девојком. &куп
о $ује и оду3ев!ава се (сакривен), е 'а о уеди да Q%аи кум не зна за 8уп. :2с%е &куп запо$и#е раз'овор са Q%аи кумом и ка>е му да мис%и да је доар $овек. ;ерида је јо3 једном повр"ена.
Lунуо схваа 3а се до'а"а &куп >е%и да у цркви, у 'роу сакрије %а'о како 'а нико за време
с%ав!а не и украо.
4.$ину :јери8, <ами%ов пријае! 'овори свом 'осподару Fику о оме 3а се <9ми%у до'а"а ира>и помо8. Fико криикује 3ко%сво у Jуровнику, криикује м%аде. &куп сакрива резор, Q%аи
кум сазнаје да је исерао :асимаху, &куп и Q%аи кум се сва"ају испред цркве. 7руа присаје да се
уда за Lунуа, он јој преходно ое8а о'асво и сре8у. ;арива јадикује зо' 9ндријане која јесазна%а за <ами%ове па#е. hиво 'овори о двема врсама !удиD !уди који су ихе нарави са #има
се мо>е 'овории, разумни су, и !уди врде нарави са #има се не мо>е 'овории, неразумни су,
охо%и, индискрени, ез ми%оср"а... Hе%и да раз'овара са &купом и Q%аи кумом, да помо'не <ами%у. 5.$ину <ами%о јадикује, ка>е да му нема >ивоа ез 9ндријане. Раз'овара са &купом који поми#е
украдени 8уп. <ами%о изда%ека по%ази за #им да види куда 8е. Lунуо са %а'ом испод скуа заи$е
:јери8а који мис%и да овај хо8е да пое'не са им. &куп опу>ује <ами%а за 8уп, Q%аи кум прекида
вериду са 9ндријаном.2ва драма ора"ује акуе%ну, универза%ну ему. Rав!а ес идеја рака као р'ова$ко' у'овора. :исац
на$е%но подра>ава :%ауа с им 3о комедију при%а'о"ава дурова$кој средини. :реузеи су сви
ини е%емени фау%е код Jр>и8а сар$ева к8и није рудна из паријарха%них раз%о'а.&у3инска раз%ика је у моивацији %икова. &куп повремено као да схваа свој порок а%и не мо>е да
се ор'не.
3 као што би рекао про!есор, з%ао је 'осподар &купа. &куп нема мира ни у ку8и ни напо!у.Fајве8а ра'едија је 3о %а'о нема упорену вреднос. Q%аи кум није 3крацf 2н је предсавник
не$е' рациона%но', рациона%но '%еда на све. Vреа ораии па>#у и на однос сари м%ади
%икови код Jр>и8а.
Jр>и8еви јунаци понекад као да скину маску па по$ну да криикују дру3во о се види у про%о'у.
у'ова%а. хва8ен у замку изненада проу"ене наде, &анац је из'уио сву опрезнос. Fеза3и8ен
осе8а#ем неповере#а, он кида везу са реа%но38у и посаје коми$ан (хва%и се неисином да је и сам
некада и'рао са ви%ама, 'ура се око #их да 'а с%у$ајно не преско$е у ој ве%икој и'ри оо>#е'подм%а"ива#а= на духовие пред%о'е да 'а преоразе нпр. у пицу, санац даје деи#асе од'овореD
„Fе8у мо8 исака %ее8и носии, немоје...S, и с%.). акав &анац даје мо'у8нос м%ади8има да му
у$ине „нове%уS. <ада је $аро%ија мину%а, он се на3ао на јави ез рое, посри>ене раде,на'арав!ен, ви$и8и за %оповима који су му, доду3е, осави%и пореан новац. $асу оре>#е#а
посаје опе оно 3о јесе наивни се!ак у сраном 'раду. 2н ада не јадикује за изневереном
Ми вероватно треба да приамо о %купу и *унду Мароју&&&
!+. Fовор 0ржићевих јунака као извор хумора
$икола
Jр>и8 је ве%ику па>#у пок%а#ао језику својих јунака, као средсву које их каракери3е и као
извору смеха. каракеризацији %и$носи, језик је оди'рао ва>ну у%о'у. :исац је хео да подра>ава
ујну ме3авну коју су на сцену доноси%и у$есници раз%и$ио' порек%а. #иховом раз'овору $ујесе ипи$ан 'овор дурова$ке средине и искварени иа%ијански језик којим 'овори у Риму један
Fемац, којим се о!е и%и %о3ије споразумевају Jурова$ни= Рим!ани науцају не3о 3о је разум!иво Eок$и%у и%и 7у%исаву, Vрип$е 'овори онако како и, по Jр>и8у, од'овара%о #е'овој
средини. Fајсре8није је осварена комика амо 'де је спојено оно 3о у језику каракери3е %и$нос
са оним 3о је исовремено извор сме3но'. Vакав је ио експресиван израз Jунда Lароја= Eок$и%ов'овор= повремено Wаурин језик, $ас иа%ијански, $ас „на3ки“, у у%о'у има и 7руи3ино
подсмева#е Рим!анима. Jуховие асоцијације, које су праи%е коми$но зна$е#е, оји%е су хумором
>иве дија%о'е. :репознају се у мно'им примерима, нпр. у узвицима Jунда Lароја и%и у Eок$и%овом
поре"е#у сее нез'рапно' са пицом. свим овим с%у$ајевима садр>ана је и каракеризација оних%и$носи којима падају на паме овакве доми3!аоси и оних којима су упу8ене. современо, сва
ова поре"е#а су духовиа и извор смеха су сама по сеи. :оред наведених, мно'е су од досеки
има%е једносавније зна$е#е, по'оову у динами$ним дија%озима. #има је са'оворницима и%оиније да једни дру'е засипају духовиосима но да прае раз'овор. 9социјације на духовие
народне изреке су $есе и оне дају све>ину језику јунака. :опива је $есо понав!ао у преводу оно
3о је рекао на иа%ијанском да и свему дао ве8е зна$е#е. Xе'ова је пореа да уде 3оуед!ивији и%а скривени израз #е'ове неси'урноси. Jр>и8 је са задово!свом уносио јези$ке
неспоразуме, који су произи%ази%и, на пример, из прома3ено' и%и де%ими$но' схваа#а срано'
језика. 2ве и'ре зна$е#а мо'%е су да прае доми3!ае %и$носи и да их преварају у досеке и%и у
ка%амуре. Jр>и8 је во%ео и конрасе и $есо их с%а'ао у симери$ном и асимери$ном низу.Jвосмис%еноси су најви3е доија%е у духовиоси у %исавим и ине%и'енним :омеовим
пои'рава#има. Vаква су #е'ова удвара#а :еру#е%и у којима је са%но на ивици присојноси.
&ихови које :еру#е%а изме#ује са :омеом, :опивом и Vрип$еом су пуни с%ооде идуховиоси, у нас%у8еним двосмис%еносима и народном духу. 2вом с%оодом и 'руим и
неумесним изразима 'уи%а с префи#енос хумора. Lе"уим, а 'руос је и%а сасавни део
фразира#а мно'их %икова у комедији Eок$и%а, :ава, :омеа... &мех је изазива%о и свакоопона3а#е 'овора појединих %и$носи, јер је у #е'а уно3ена $есо иронијом оојена одре"ена цра
происекао из језика %е>и у #е'овој изворноси и ори'ина%носи. Vо је 'оворна фраза свакодневице,
е%ипи$на ре$еница, оојена народном доми3!ао38у и мудро38у, 3а%ама и доско$ицама,
каракериси$ним појединосима ко%оквија%но' 'овора, подуров$еним иа%ијанизмима,урцизмима, узре$ним зазива#ем свеаца, узре$ицама и с%и$но. 2ри'ина%носи и духовиоси
језика доприносе и народне изреке, које су и%и сасавни део разми3!а#а %и$носи које ра>е за
своје савове попору у 'оовим дефиницијама >ивоних сиуација, и%и су п%од искусва(:оме,:опива, Vрип$е), и%и спонани израз реа'ова#а и природни део 'оворне фразе $овека из
народа(7руи3а, Eок$и%о). Rезик је ио мо8но Jр>и8ево средсво којим је успео мно'оD да
изнијансира каракере и поси'не високу рафиниранос хумора, да се подсмехне !удским манама,духовним вредносима појединаца да пру>и од'оварају8е месо, да на'%аси коми$нос сиуације, да
о>иви дурова$ку амосферу и дух времена, пренесе природну народну духовиос, да нез%оивим
смехом споји оне пред позорницом и оне на #ој.
!. Gирена -арин 0ржић
Vирена је русика%на ек%о'а. :рви пу је изведена 1545.'одине у Jуровнику, о изво"е#е је
прекинуо (приписано је Jр>и8у да је п%а'ирао ;еранови8а јер Jр>и8 ада није ио афирмисан као
уменик). Jру'и пу је изведена 1551.'одине на неком сваденом весе!у.
...!4. ?нтун асин -алахна комедија од пира
:о >анру ово де%о је фарса. Eуду8и да је де%о наса%о у дру'ој по%овини 16.века, све је у сенциJр>и8а и под #е'овим уицајем, на самом пре%аску у арок.
Рад#а се де3ава у &ону, на самом у%аску у 'рад, а %икови су узеи из сеоске средине Радоје
(в%а3и8), ;у$еа (крамар), Hеник (каунар). 2ни до%азе у &он да ра>е девојку за м%ади8а и $иава рад#а се одвија кроз дија%о' на у%азу у 'рад.
#вде наступа *еки&&&
Jе%о садр>и мно'о ра%еовско', а%и не мис%и се на афирмацију >ивоа не'о у смис%у
на'оми%аноси. :исац као да ра>и з'ра>ава#е, и као да о$екује да а на'оми%анос реа да заавиа3 зо' дисанце од к%уурно' >ивоа. мамо ;%ахе који ра>е девојку за м%адо>е#у који ни3а
не вреди.
Vа „ку%ураS коју ;%аси предсав!ају јесе ку%ура повр3носи, незна#а, поку3ава да се ука>е укакав све они у%азе, ко%ико је ај све (&он) дру'а$ији.
Eуду8и да је ре$ о саром м%адо>е#и, имамо и подсмеа#е аквој идеји, ј. једној аквој >уд#и.
:осмара#е их ;%аха који имају изопа$ен по'%ед на реа%нос а%и као ни да сра>ари нису о!и.2во је иск!у$иво наме#ено $иаоцима, да они усанове којико су изнад јунака ово' де%а. Vри осое
до%азе пред двојицу сра>ара (један је '%ава сра>арска а дру'и је у дирекном дија%о'у са
придо3%ицама). со је ако и са ова ри %ика, један од #их насупа као '%асно'оворник (Радоје).
Jа!е, сазнајемо да су до3%и у пора'у за м%адом. Fемамо о%ико до'а>аја на самој сцени, ве8информације сазнајемо посредно, кроз казива#е %ика.
&ве из'%еда недовр3ено. е%а фарса је при$а о једном духовиом момену пред враима, како неки
;%аси продиру у 'рад. ;%аси су код неко' попа и%и на 'ози, у се види #ихова фасцинацијаисхраном и пирова#ем (#ихова повр3нос). Lомак који и да се >ени а има ки%уO у се мо>е
направии пара%е%а са &анцем. &по!а3#а каракеризација %икова као да су'ери3е умну
недорас%ос и варварску ку%уру.Fа крају ко%о. <ао да се комедија завр3ава неким ку%минаивним $ином и'ра#а, неким коми$ним
див!а#ем.
!7. 'отор и 'оторани у делима дуброва)ких ренесансних писа(а
:ознао је да Jуров$ани нису увек са симпаијама '%еда%и на ококоорске суседе, и о се у
к#и>евноси ве8 о'%еда%о у о3рим сиховима Pи3ка Lен$еи8а, о !удима „с неск%адаS, у којима
је „језик худS и јеким опу>ама упу8еним :ера3анима зо' 'усарских препада из пера Lавра;еранови8а и%и у #е'овим саири$ним опоменама <ооранима у о%ику „проро$ансваS. &ам
Jр>и8 је у неко%ико де%а %иковима <оорана дао на'%а3ене сме3не цре Vрип$еу у комедији
Jундо Lароје, <ооранину Vрип$еу у 9рку%ину. 2се8а%е су се оне, као а%узије, у %ику с%у'е:асимахе, у &купу, у $ијем се моно%о'у о храни мо'ао нас%уии одјек Lен$еи8ево' подсмеха
<ооранима, у апосрофи <оор$и8а у hуху <рпеи, у за%уди о оо>#ем порек%у „прве кори[ане
од РимаS која се „некада Lанда зва3е у <ооруS (Jундо Lароје). 2вакав ана'онизам ио јесасавни део >ивоа и пона3а#а суседа са супроних 'раница, који су се ме>усоно, као поданици
раз%и$иих, једне према дру'ој нераспо%о>ених др>ава, сум#и$и%и, пре8укива%и вр%ине и
преуве%и$ава%и мане и кориси%и при%ику да исакну своју мудрос и преднос. Jр>и8еву
комедију Lанде, на основу акво' распо%о>е#е, мо'ао је у8и <оор посмаран само спо!а, садурова$ке сране. 9%и пи3$ево осе8а#е за сварнос, #е'ова пореа за акуе%изова#ем рад#е, за
>ивоно38у уводи%и су '%едаоце у сам <оор Jр>и8ево' времена, о јес средине 16.века, и
омо'у8ава%и им да 'а до>ив!авају изнура.
Lо>е се препосавии да је дурова$ка пу%ика појаву прво' <ооранина у комедији Jундо Lароје,а мо>да и пре, као и а%узије на коорско порек%о куризане Wауре, ако доро прими%а да је Jр>и8
не само уводио ај %ик, ме#ају8и 'а и додавају8и му нове цре, и у дру'е комедије, ве8 је у једној заве8ину у$есника узео сановнике <оора (Lанде).
1ло од 2отора (бр63" a <ишко Менчетић
2во је прва саири$на песма у дурова$кој к#и>евноси и уједно и прва која уноси аникооранскуему у ову поезију. <оорани доносе немир свуда, 'де 'од се на"у насаје сва"а и 'а%ама. ;е8 у првој
срофи се види не'аивна с%ика <оорана која 8е се јо3 проду!иваи. Wирски сујек их пореди са
куко!ем. <а>е да су <оорани из%о>ени подсмеху и $есо их про'оне „ер на #их јо3 звоне јакино
на о%акS (а%узија на народни оред расерива#а о%ака диза#ем ве%ике уке. наредној срофи%ирски сујек исмева про>др!ивос наводе8и да <оорани зову $овека „'%адникомS јер им је храна
најва>нија. Храна је <ооранима најве8е задово!сво, по храни се познаје ко је ме"у <ооранима
в%асе%ин.Fа крају песник упозорава Jуров$ане да се $увају <оорана зо' #ихово' опако' језика.
=рлача и9анка 2отору говори проностик a Мавро -етрановић
(2р%а$а Ри"анка је проро$ица, проносик проро$ансво) 7%авна јунаки#а је проро$ица, и онаприповеда. 2јав!ено јој је да <оору ојави %о3 '%ас, јер они по'ане (нехри38ане) хо8е ору>јем да
придоију, а%и они 8е их поедии. Wукави Vурци се крију да поко!у коорске војнике. Lно'и 8е
паси у заро!ени3ва, се!аци 8е приходе мораи да де%е са 'ра"анима. Vо се до'а!а зо' охо%оси
<оорана. :роро$ица ка>е да им L%еци не мо'у помо8и. L%е$ани се п%а3е Vурака, зао је и <оореспомо8ан. Jаноно8но срепи, <оор је зо' не$е'а не$асан, а по3о му од ору>ја и суседсво
нема помо8и једино им Eо' мо>е помо8и и%и св. Vрифун (за3иник <оора). Fепријае! је
персонификован, приказан као о'#ени змај, односно као неман. 2р%а$а завр3ава проро3во са>е!ом да се <ооранима не освари оно 3о им је прорек%а.
3о је порено. Eи8е о'аа, има8е све 3о по>е%и а не8е мораи да се руди ( све што приа
>е?упка је класиан говор <иганки, све што би 7муштерија8 волела да ује).
Rе"упка јој предви"а да 8е ии сре8не руке, једино 3о је %о3е је о 3о не мис%и на !уав. Rе"упкасе усе>е да јој ка>е да посоји неко ко умире од !уавне >е!е за #ом, а нема при%ику да јој о
!уавне $е>#е, ај несре8ни !уавник је %ед као смр и никако не мо>е да смо'не сна'е да јој ока>е. Rе"упка је савеује да му помо'не да уду сре8ни, а не да е>и и да се крије. Rе"упка јој ка>е да
прихваи #е'ову !уав, јер је он ро"ен да из'ара за #ом. Fико не мо>е да пое'не од судине. 2на
мора да омек3а х%адно срце. Rе"упка заим прори$е #е'ову смр ако 'а она ускоро не ус%и3и.:рори$е и #е'ову >а%опојку (сих 1``.). 2н сад поку3ава и да се уије зо' #е (U15.сих). Rе"упка
не зна за3о, како 'а је 3са 'оспо"а о$ара%а, ка>е јој да му допуси да 'а прими у дру3во. 2пе јој
'овори како 8е она ии крива ако он умре, како 8е је сви изе'аваи и о'овараи. Hе%и јој сву сре8у,
прори$е јој удају (да е%им п%аном замени сиво) а она ра>и да јој дY не3о за о 3о јој је '%еда%ау уду8нос среро, копрену, ма%о новца (да окупи синове Jан$ија и%и M%еза, пре не'о 3о их
продају преко мора). 9ко ни3а од о'а не дY, Rе"упка ра>и да јој макар уде%и по'%ед и%и неку %епу
ре$. :оново јој >е%и све најо!е. Qавр3ава се здравицом за сре8у и %а'оса#е, здрав!е и
о'асво.&1. 'њижевни рад у Dоки 'оторској у доба ренесансе $1.век%> основне одлике
2сновне од%ике к#и>.рада у Eоки у 16.веку јесе свара#е на иа%ијанском и %аинском језику. Vада је и овде и%а ренесанса, ако да и ови песници не заосају мно'о за дурова$ким. Fајпопу%арнија је
и%а !уавна поезија, ора8ују се моиви по пераркис.!у.канцонијеру, идеа%на дра'а је п%аву3а.
:рви песник саро' <оора ио је Eернард :има. Eио је знамениији не'о 3о је о данас познао,овен$ан је %оворовим венцем.
lор"е Eизани је писао у маниру пераркиси$ко' свара%а3ва по у'%еду на емисе, #е'ово
познао де%о је t+e +dmd0e. :исао је !иавне, ре%и'иозне, по%ии$ке сихове.
ван Eона Eо%ирис је ио коорски п%еми8, ма%о је са$увано из #е'ово' опусаD 1 соне наиа%ијанском, 1 епи'рам на %аинском, „Hивоопис коорске %а>енице 2занеS на иа%ијанском,
спев на %аинском „2пис за%ива и 'рада <оораS(GG1 хексамеар), посве8ен %ији Qо'урови8у,
коорском п%еми8у. &пев је насао пре 155`., на по$еку имамо зазива#е муза, описује се Рисан,перас, осрво &в. lор"е, Херце' Fови, 'овори се о опсади Vурака, о %е'ендарној про3%оси 'рада,
ра'и$ној при$и о кра!ици Vеуи (Рисан). Jа је призор ом%адине која се пе#е на Wов8ен, по'%ед на
вр"аву <оора. Ре$ је о де%у које оди3е изразио родо!уивим осе8а#ем и ореним духом.2писани су и едеми 'рада, око%на се%а и вино'ради, р' и црква &в.Vрифуна.
Wудовик :асква%и8 (Wујо gудеви) је најзна$ајнији и најо!и песник ренесансно' <оора. :ознавао
је иа%ијански и %аински језик, судирао је у :адови. Xе'ово свара%а3воD зирка на иа%ијанском
језику t+e udBvm и зирка на %аинском језику qm+-. qm+- је ојав!ена пос%е смри ауора,посве8ена је иа%ијанској п%емки#и из Qадра, у$еној ренесансној дами. ;е8и део зирке $ине
!уавне песме (сонеи, канцоне, мадри'а%и). Vомас Wодз превео је G :асква%и8ева сонеа. Qа
:асква%и8а је !уав свемо'у8а си%а која доноси немир и за'ор$ава >иво, #е'ова дра'а има п%авукосу, е%е руке, мраморне 'руди. Lоивом испу#ене !уави одсупа од пераркиси8ке поезије.
зирци се на%ази и при'одна и по%ии$ка поезија, неке при'одне песме посвеио је lор"у Eизанију
(исицао 'а је као узора, сврсавао у ред са :ерарком, Eемом), Lаео Eемо се исицао у орамапроив Vурака и :асква%и8 'а је хва%ио у песмама. qm+- се на%ази ви3е е%е'ија и си%ви (ду>е
песме у хексамерима), види се уицај ;ер'и%ија и Vиу%а. &адр>и !уавну, при'одну и по%ии$ку
поезију. #е'овој поезији посоји мно3во реминисценција на мио%о3ки све. 2пева се пуени
до>ив!ај !уави, нескривено у>ива#е у срасима. &и%вија је идеа%на дра'а. 2писан је >иво пре
Vрипу &кура“ и „:ос%аница Jуровнику“, која је у основи кра8и спев, „&%овинска Jурава“,испевана пос%е ве%ико' зем!ореса 166`. 'одине. 9уор је и оимно' прозно' де%а под нас%овом
„gеопис црковни“. 9уорова замисао је и%а да на3ипе исорију ркве, по у'%еду на с%и$на де%а, у
којима се у форми ана%а, односно %еописа, она преп%иа%а са свеовном исоријом. Wеопис јеоухваио хри38анскоOјеврејску исорију, од свара#а и по$ека свеа до пред крај Хocc века, о јес
до савремених до'а"аја пи3$ево' времена. Fаписао је ри верзијеD две на народном језику(једну
%аиницом, дру'у 8ири%ицом) и једну у преводу на %аински. pири%и$ну верзију је припремао за3ампу, а%и за >ивоа пи3$ево' није ојав!ена. „&%овинску Jураву“ је Qмајеви8 испевао
подсакну зем!оресом 166`. 'одине, у коме је ве%иким де%ом срадао Jуровник, а који је
поресао и Eоку <оорску. 9ндрија Qмајеви8 је и сам прерпео срахое срада#а(ио је зарпан под
ру3евинама цркве на осрву &веи lор"е код :ераса, одак%е је ио изву$ен, а%и су мно'а #е'овасара8а на ом месу из'ину%а). „&%овинска Jурава“ је ипи$но арокно де%о, испевана у преко GU?
сихова, у по%имерији(пеерци, 3есерци, осмерци, дванаесерци) и разно%иким срофама.
основи има два де%а која повезује иси до'а"ај. првом де%у, низом изразио конрасних
с%ика(у'одну амосферу про%е8а, испу#ену радо38у којом репери це%а природа, одједном поресазем!орес, који се, ина$е, зио по$еком апри%а), песник опева сопсвено срада#е под ру3евинама
и изав!е#е, са најду!ом верома да 'а је спас%а Eо>ија ми%ос. Vај део се завр3ава хва%ом ис%авом Eо'а, на на$ин дуоке преданоси арокно' $овека Eо'у и вери. Jру'и део песме $ини
раз'овор песников са с%авујем и посве8ен је Jуровнику. з с%авујево' у>е#а сазнаје за срада#е
Jуровника и са дуоким саосе8а#ем упу8ује ре$и подсрека суседном 'раду да се не препусинесре8и. ;е%и$ина вредноси Jуровника, „с%овински род“, „с%овинску с%авну Jураву“ са вером
да 8е се рзо оновии и повраии сару с%аву. :о мно'им од%икама, и у форми и у садр>ају, по
дуокој ре%и'иозноси која се исказује сиховима, по увере#у да је све 3о се зи%о и%о одраз
Eо>ије во!е и посено по на'%а3еном осе8а#у „с%овинсва“, својеврсно' из арокно' родо!у!а„&%овинска Jурава“ је једно од највреднијих осваре#а наса%их у bocc веку у к#и>евноси Eоке
<оорске.
&!. Gема покајања у дуброва)кој барокној књижевности
$икола
Eи%ија је у к#и>евноси арокне епохе и%а о'аи извор надахну8а.:оред мно'их #ених оде!ака,
који су се парафразира%и, преводи%и и%и препевава%и у разним к#и>евним формама(песмама,еповима, драма, дидаки$ким списима...), мудрос, дуина зна$е#а и дух Jавидових пса%ама
сврса%и су их ме"у нај$е38е %иерарне инспирације. Xихова фи%озофија и поеи$нос су наводи%и
песнике да их ума$е и преводе, 3о је поса%о попу%арно у %иераурама ренесансне и арокне
епохе, на иа%ијанском, нема$ком, француском и на с%овенским језицима. најсарији дурова$ки ренесансни песници су осе8а%и пореу да преводе и парафразирају ове с%о>ене поеизоване
поруке.
арокној к#и>евноси, у којој је ема покаја#а дои%а ново и ва>но зна$е#е, препевипокајни$ких пса%ама си$у ве%ику попу%арнос. ;е8и рој ауора се, доду3е, опреде!ивао за пса%ме
по свом изору(ме"у #има и :аскоје :римови8, hиво Eуни8 и :еар <анаве%ови8) и%и за пса%ир у
це%ини, попу '#аа lур"еви8а. Vројица дурова$ких песника O hиво 7унду%и8, &ијепо lур"еви8и Eаро Eеера препевавају пса%ме Jавидове, свако у своје време. :репевава#е пса%ама са
%аинско' на дру'е језике праи%о је ори'ина%ну поезију од'оварају8их епоха. ск%аду са пореом
за подра>ава#ем се најпре верно преводио смисао једне по једне фразе= временом се изневерава%а
дос%овнос умесо и%ијско' појма сми3!а%а се #е'ова аниеза и%и парафраза да и, наро$ио у
ароку, до3%о до с%оодних сасава, $ија је веза са ори'ина%ом какада и%а веома да%ека.
Реформисана црква посено је подсица%а препеве пра8ене коменарима, $ија је дидаки$ка проза
дирекније и упад!ивије понав!а%а поруку пса%ма. <ада се по'%едају дурова$ки препеви, види седа су они про%ази%и иси пу од верно' имиова#а ори'ина%а, преко с%оодних парафраза и
3ироких прерада до превода са опсе>ним коменарима. док су духовне поуде ри арокна
песника у од%у$ива#у да препевају покајни$ке пса%ме мо'%е ии исо' порек%а, до%е је у посупкуор'анизова#а сихова и%о и с%и$носи и раз%ика. &ва ри песника су се опреде%и%а за осмера$ке
карене, с им да су 7унду%и8 и lур"еви8 посупа%и на с%еде8и на$инD сваки дворед су заме#ива%и
при%и>но једном срофом= први од #их се радо с%у>ио инверзијом, дру'и је насојао да уде 3онепосреднији. Eеери је извор с%у>ио само као повод за разми3!а#а о покаја#у, 'реху и пра3а#у.
:са%ми су и раз%и$ио наво"ени пјесан(7унду%и8), са%ам(lур"еви8), 8ује#е(Eеера).
:ра8е#е односа изме"у ри арокна препева и и%ијске фразе јасно показује на који на$ин су се
преводиоци уда!ава%и од #е. Xихов песни$ки израз и #ихове духовне поуде и%е су акоспецифи$не, а #ихове мо'у8носи о'рани$ене, да они нису мо'%и увек да издр>е подра>ава#е
једносавноси и мисаоноси ори'ина%а.
<ада су се од%у$ива%и да препевају познае и попу%арне покајни$ке пса%ме, ови поесници су мора%и
и исвесни е>ине ово' задака. ма%и су пред соом мисаоно дук и високо поески екс једносавно' израза. з о, оп3е позна, прево"ен и раније препеваван. 2 својим намерама нису
посено 'овори%и, а%и оне су се, по свему, заснива%е на >е!ама да осваре преводе који 8е са$уваимора%не поуке и поруке, да их осавремене новим си%ским изразом и да их оо'ае('%едано са
санови3а поеике #ихово' времена) и у садр>ини и у форми. Qа неке од #их, изнад све'а је
саја%а >е!а да на овај на$ин окају своје 'рехове на$и#ене у про3%оси „испразно и раз%у"ено“.(:римери и поре"е#а код Q%ае, 1N`OU11)
&&. Gипи)не теме и мотиви у барокној књижевности
$икола
O (дра'о каме#е неправи%но' о%ика, које је поица%о из 9фрике)O око 15`?. у Pпанији посојао ермин „арокни судови“, а оком 1`. и 1^. века озна$авао %о3 укус,
неправи%носи
O у исорију уменоси уводи 'а Rако Eур'хард у к#изи „иви%изација ренесансе у а%ији“ 1^6?.'одине и упоре!ава 'а да озна$и ермин који доноси декаденцију зре%е ренесансе
O Fи$е упоре!ава ермин „арок“, смарају8и да се арокни си% појав!ује увек када ква%ие
уменоси неке епохе опада= по #ему, арок озна$ава прена'%а3енос емоција и израза,на'оми%ава#а и есеизова#е ру>но'
O промену у кори38е#у ермина „арок“ доноси к#и'а „Ренесанса и арок“ Хајнриха ;е%ф%ина,
иза3%а 1^^^. 'одине
O арок ви3е није само декаденција ренесансе, ве8 се ума$е #е'ове си%ске осоеносиO у доа арока, уменос на 3ироком п%ану одра>ава насоја#а ркве
O на п%ану архиекуре, цркве пројековане ако да изазову сна>ан уисак
O основи онови арокаD прена'%а3енос, драмаи$нос, су'есивнос,O у к#и>евноси се ои%ао корисе ројне си%ске фи'уреD аниеза, парадокс, хиперо%а, и'ре
ре$и= $есо се упоре!авају и кон$еи(досеке)
O кон$еизам је си%ска од%ика арокаO $есе су еме 'реха и покаја#а, нова фи%озофија је су'ериса%а про%азнос све'а овозема!ско',
к#и'е су $есо и%усроване с%икама %оа#а($ес је и моив %епоице која др>и %оа#у у руци)
O $еса ема арокних де%а је ио 'рех, а за најве8и 'рех се смара%а охо%ос
O у ју>нос%овенским к#и>евносима, арок је изнедрио осе8ај „с%овинсва“= прву модерну исорију
&%овена је написао Lавра 2рин(„<ра!евсво &%овена“, ојав!ена 16?1. у ;енецији)
O пева#е о ре%и'иозноси до%ази кроз пева#е о %уду и е%есном у>ива#у, спаја се профано и ре%и'иозно
O ме#а се идеа% е%есне %епое, на сцену супају црнке
O приказује се !уав му3карца са две >ене, сцене са на'им >енским е%има, а%и се приказују исарос и ру>но8а као поврда про%азноси
O кори38е#е пре8уних циаа, упу8ива#е на дру'а де%а са намером да се изненади $иа%ац(арокна
верзија инерексуа%носи)O у сиху, осмерац поискује двосруко римовани дванаесерац, а%и се исо ако уводи и по%имерија
O ренесансна !уавна %ирика доија нову форму= уводи се пасора%на !уавна поезија, саири$на
поезија посаје разноврснија, а препевавају се и пса%ми
O под уицајем Vоркваа Vаса, епика посаје воде8и к#и>евни родO у оквиру драмско' свара%а3ва, насаје ме%одрама као спој музике и екса, присуне су и
ерудина и импровизована комедија, а музика и и'ра посају сасавни део к#и>евно' де%а
O из ме%одије насаје опереа, а из оперее опера
O ме%одрама је у по$еку црп%а еме из мио%о3коO!уавно' ре'исра, док је емаика каснијепосаја%а псеудоOисоријска
O еоријска п%аформа епа Vоркваа VасаD ема за једно ве%ико епско де%о мора ии исоријска, а даприом не 'уи своју ре%и'иознос= најопима%нији период су <рса3ки раови= '%авни јунак до%ази
из најви3е' реда п%емсва и носи%ац је хри38анско' мора%а
O за сасав!а#е епско' де%а је и%а порена си%ска префи#еносO инвокације и ани$ке реминисценције нису и%е неуои$ајене
O у доа арока, у Jуровнику су насаја%и и спевови, а%и са иним раз%икама у односу на Vасову
поеикуD еме су мо'%е ии узимане из ои$но' >ивоа, јунаци нису мора%и ии ве%ики !уди из
реда п%емсва ве8 и ои$не осое, а и%о је и неко%ико врса епова (ре%и'иозноOреф%ексивни,коми$ни...).
&+. тијепо JурIевић 0ервиш
'орана2во је саири$ни спев, испеван у 1.%ицу. Jерви3 'овори о сеи, као на сцени ефека смеха изазван
неск%адом изме"у дерви3ке позиције (ози!но) и оно'а 3о 'овори ј. 3о му се до'а"а (сме3но)
односно спојени су високо и ниско, ако да је дерви3 пародиран. Jерви3 је за!у!ен и позивадра'у да 'а с%у3а, он се ора8а #ој и описује #ену %епоуD „2д репае %јеп3а с] звизде\ и од сунца и
од зоре, \ пунија си дике и 'изде\ не'%и $и$ак посред 'оре, а сва у %ицу ру>ом цапи3 \ја сам Jедо
смам!ен дерви3f S, &ијепо lур"еви8 пародира ренесансни !уавни роман !уавник сар, а
%епоа >ене се исмева. :ос%ед#и сих у свакој срофи је рефренски, с им 3о се епие ме#а(срав!ен, смам#ен, увре"ен, з%ово!ан, јадан...). 2пис !уавно' романа је к%аси$ан само из
коми$не перспекиве. 2н је увре"ен, хо8е да умре, 'ине... <оми$нос је и у кори38е#у недопусивих
сраних ре$и урцизама (којих, наравно, нема у ренесансној поезији)D [анум, "узе%ук, 8еремеј%е...2ве ре$и се не с%а>у са предмеом опева#аD %епоом >ене, !уав!у, па#ом. Jерви3 је назива
сме3ним и недосојним именима за даму као „харамаздоS (хајду$ице). :ореди !уав са
ку%инарским специја%иеима („2д пи%ава дра>а с] мениS), наро$ио неск%адно зао 3о је ока%у"ер, а високо вреднује зна$ај хране. :ародира се ренесансна п%аонска !уав „<ад е %удно ја
по>е%имS. Jерви3 сее у рефрену пони>ава он је сме3ан !уавник јадан и едан. Rав!а се
моив !уавне сре%е (55.сих и да!е) која по'а"а %ирско' јунака умесо у срце, у [и'ерицу. Vо је
врхунац пародије, када се срце, као најузви3енији појам %ирске поезије, преораи у [и'ерицу која је
акросиху имамо ре$ „фјокаS. „KјокаS је >енски по%ни ор'ан. Kројдовски, о је скривена
унура3#ос фиоке.
:рво се даје с%ика неко' до'а"аја, а пос%е се окрива а%узивно %асцивно зна$е#е. 2ру>ани род навес%а су опреми%и да ера ускоке и пос%а%и 'а западно на осрва. Eрод са вес%има (фуса) је му3ки
принцип= ускоци су еси у >ени= а осрво, кру' и зем!а >енски принцип. Rо3 8е се узеи 5?
Wопу"ана (Wопу"ани су морнари са осрва Wопуда), да се мо>е ре8и %епо је наору>ана. :а 8е по8изападно пу ;раника да до"е крај крвницима (ускоцима). :ос%ед#а два двосиха су у форми
ора8а#аD „<ако 8е јераи а фуса ускоке,\ раздира3 ако и срце ми и оке.\ 9 ја 8у весео и,
'издава ма ви%о, \ и3ом да ми е !уи ве %ице прии%о.S %и, онако како род ера ускоке, акодра'а раздире #е'ове окове. Wирски сујек наводи да 8е ии сре8ан да је !уи.
bратара два видео сам гди с тобом дни игра%у
2пе у акросиху имамо ре$ фјока. Rав!а се моив !уоморе. Wирски сујек се ора8а дра'ој како ју
је видео са два ка%у"ера и посум#ао да је имају („да е не у>ивајуS) у сексуа%ном смис%у. ако је о3о он сум#а исина, ре8и 8е саре3ини манасира (овде има ренесансних, ока$овских моменаа).
2д о'а свора се п%а3и свако као змија од '%авора ('%авор водена змија која једе оса%е змије).
пос%ед#а два двосиха поново иде поена %ирски сујек се ора8а дра'ој да се окрене ка #ему а
не ка фрарима јер 8е мо8и заповедаи а он 8е је с%у3аи. 2вде заповеда#е и с%у>е#е мо>е имаии сексуа%ну коноацију перверзна окруна дра'а.
bрегата которска ли%епо испенгана 9кросихD фјока. си принцип као у првој песми, даа је за'онена с%ика и разре3е#е. Lа%и род
на вес%а %епо укара3ен, јурос је до3ао на %уку наору>ан (>ена је %ука, му3карац је род са
вес%има). Vај укра3ени род је до3ао да одведе испро3ену невесу. Qе није хео да '%еда мираз, јерније хео да прода !уав за новац. :ос%ед#а два двосиха она не8е да му скраи муке, а он нема
ни динара. *рага је окрутна спонзоруша&
%+ оже, који је перверзњак овај аскоје римовић2 росто овек не зна како да анализира његовупоезију а да звуи пристојно&&&
&4. Хора(ије -ажибрадић $анализа песама по избору%
'орана првој песми Lа>иради8ево' !уавно' канцонијера јав!а се моив !уавно' сусреа, када је
%ирски сујек први пу видео своју „ви%уS. 2вај први !уавни сусре је посено ва>ан јер се
%ирски сујек ад за!у!ује у своју дра'у. <аракериси$ан је на$ин на који се !уав усе!ава уду3у %ирско' сујека, посредсвом сре%е која је уперена из %ица #е'ове дра'е ка срцу %ирско'
сујекаO „<ад gуав з%ау сри% све >е!е !увене\ из %ица моје ви% одправи пу менеS. Lоив
!уавне сре%е је дирекно повезан са моивом !уавно' сусреа. &ре%а је мио%о3ки моив,
нај$е38е се 'овори о 9моровој сре%и (9мор је о' !уави у ани$кој римској мио%о'ији). &ре%асе споми#е код :ерарке1 и Lен$еи8аU, а $еса је и у пасора%ама. Wирски сујек је у првој песми
зас%еп!ен по'%едом, он поку3ава да се одупре, ори се проив !уави, а%и ипак !уав пое"ујеO
„дои ојS. Wирски сујек је пре не'о 3о 'а је по'оди%а 9морова сре%а >ивео езри>но и ио јевесео. Lеафора „и з%о ме израниS уједно предсав!а и један вид аниципације, %ирски сујек нам
даје назнаку о каквом 8е „з%уS ии ре$, 3а 8е се да!е зии у !уавном канцонијеру.
Tернаеса песма дру'о' де%а прире"ива$ко' изда#а је арокна, како ка>е J. :ав%ови8, она је„испевана у духу онда3#е мариниси$ке %ирикеS. спосав!а се !уавни дија%о' за!у!ених, са
1 „Разору>ано' мене 9мор си>е... \Fије му на $ас 3о ме у аквоме\ са#у ранио када сре%уди>е.S, песма ccc, „<анцонијерS, Kран$еско :ерарка, Eео'рад, 1N6^.U „Vер ни сам не ви"у кад ме #е сри% раниS, песма р.1?5, „<#и>евнос JуровникаS, прир. Q%аа
уно3е#ем %асцивних е%еменаа O „Rаохf Vи уједа3, не це%ива3SG. Rунаци су пасора%ниO „%епа
QоркаS се „м%адом JворкуS ора8а ре$ју „пасируS. 9мијен је пасора%ни, јунаци разме#ују !уав
у „дуравиS. Jија%о' се своди на препирку око по!упца, дра'и инсисира на по!упцу а она ка>еD „а ја ] се куну \ с'уи%а прије круну \ не'] е ве8 це%унуS. Xени сихови предав!ају један вид
к%и3ирано' поре"е#а, које се $есо кориси%о у народној %ирициO када %ирска јунаки#а одија да се
уда за момка који јој није дра', она нај$е38е наводи да и радије приса%а на сирома3во у замену зао да је не удају. :о ом принципу је из'ра"ено и ово поре"е#е.
Pеснаеса песма дру'о' де%а прире"ива$ко' изда#а испевана је у духу арока. Rунаци су
пасора%ни. Jра'и8 је пасир који се ора8а природи („пок%и у еи, 'оро '%ухаS), 'оворе8и јој!уавне јадеO како 'а је %епа Jорка рани%а. 2н јој износи своју !уав и >е%и да 'а она уми%осиви.
Lе"уим, она му од'овара да је ако gудра' ио за!у!ен у :е%инку и да је за сву !уавну муку
доио смр, 3о и и #ему мо'%о да се деси. мена %ирских јунака су пасора%на, носе симо%ику.
&имо%ика %ирско' јунака је о$и'%една, доводи се у везу са ре$ју „!уавS, а име „:е%инкаS седоводи у везу са и!ком „пе%енS која је познаа и у народној %ирици као 'орка и!ка. :есма се
завр3ава %асцивним моменима !уавне и'реD „2смјехну се, пак по'%еда,\ од нас од куд ко не '%еда,
\ за им супај свр'ну к мени, \ ер ми це%ов да медениS. Rав!а се моив узвра8а#а по!уацаO „ер за
један два враихS. Fа крају %ирски сујек одија да ка>е 3а се да!е деси%о.&7. 'омпози(ија Османа /. Fундулића и ток епске радње
$иколаVок епске рад#еD
:о свом оиму и садр>ини, „2сман“ је с%о>ено епско де%о. Jе%о не по$и#е на уои$ајен к%аси$ан
на$инD песник није одмах позвао у помо8 музу и%и о'а, како су о ве8ином дру'и ауори $ини%и, ве8апосрофом охо%оси и низом ипи$но арокних оп3их меса о про%азноси, које су, у основи,
к!у$ за разумева#е ово' епа. 9уор се ек након о'а ораио музама које реа да помо'ну у
осварива#у песни$ко' задака. :есник је, заим, парафразирао онај сав поеике којим је
прописивано да се >иво једне %и$носи посупно праи и из%о>ио краку предисорију изарано'до'а"аја са>еу 2сманову ио'рафију и „худе узроке“ #е'ове смри= одмах му је супросав!ен
%ик поедника ;%адис%ава. 7унду%и8 је проми3!ено одарао ренуак којим 8е по$еи епD он је
падао изме"у два ве%ика до'а"аја на којима се заснива%а рад#а, једно' који се ве8 зио и дру'о' који8е се ек до'одии. Xени окови су и3%и у два супрона смера, па су ако и описиваниD
рероспекивно и према природном развоју до'а"аја. це%ини, све је предсав!а%о по'%ед уназад.
Vо је пру>а%о мно'е мо'у8носи арокном песнику да преп%и8е окове '%авних и споредних рад#и,а%и му је предсав!а%о и ве%ики напор да све е изме3ане и испрекидане срује др>и повезане
унура3#им %о'и$ким с%едом зива#а. Рероспекивно су предсав!ени хо8ински ој, ск%апа#е
урскоOпо!ско' мира и део епизода. :риродним оком, према унура3#ем односу садр>аја, описани
су 2сманово предузима#е акције да исправе пропусе и #е'ов крај.2д јасно назна$ене фау%е на по$еку епа, развој рад#е се покренуо у два смераD осварива#у
2сманових п%анова и предсав!а#у оп3их до'а"аја (хо8инско' оја и урско' пораза). ову
основну схему су посепено у'ра"иване епизоде о <рунос%ави и &око%ици, уп%иани су до'а"аји из раз%и$иих временских периода, који су се ица%и разних народа. :ара%е%ним оком два пуова#а,
9%иOпа3ино' и <аз%арOа'ино', у којима су се наизмени$но приказива%и про3%и и савремени
до'а"аји, исовремено су се праи%а зива#а у разним временима на разним сранама. Kорма%но,9%иOпа3ина у%о'а у епу је и%а да се у име урске сране ори за 3о пово!није ус%ове мира,
ме"уим, садр>ина о'а до'овора није из%о>ена у сиховима су3ннски, а у%о'а је и%а мно'о
G Jра'о!у :ав%ови8 овај сих пореди са од'оварају8им Lаринијевим сихом, који је по #е'овом
ве8а. Xему је и%о дао да опи3е хо8ински ој, урски пораз и ;%адис%ав!еву поеду. Tим је ај
задаак извр3ио, 7унду%и8 се ос%оодио #е'ово' присусва у епу. Jок је #е'ово пуова#е од
ари'рада до ;ар3аве описано оп3ирно, о #е'овом повраку се не 'овори мно'о.;оде8и ок рад#е према крају, 7унду%и8 је посепено расве!авао узроке 2сманово' пада. #е'овој
смри видео је симо%ику оп3е' зна$е#а и у коменару по'уне у%о'е охо%оси у !удском >ивоу
он је поврдио своја увере#а афориси$ки изнеа на по$еку епа. Vако је једна ва>на 7унду%и8еваидеја, спојена са фау%ом, успе3но развијена у епу и поса%а једна од иних веза које др>е #е'ову
о'ау садр>ину у це%ини.
<омпозициона це%овиос епаD:рви $иаоци „2смана“ су пред соом има%и неце%ови епD од зами3!ених двадесе пева#а
недосаја%а су два. ако није ио 3ампан све до по$ека 1N. века, „2сман“ је ио позна и
попу%аран јер је на$и#ен ве%ики рој #е'ових преписа. 2д краја 1^. века су се $ини%и поку3аји да
се допуни посоје8а празнина у епу= ек је касније по$е%о да се разми3!а о порек%у их двејупразнина и ако је сворен „про%ем композиције 2смана“. им разми3!а#има по3%о се од
распореда исоријске и неисоријске маерије. првим и пос%ед#им пева#има се ви3е 'овори%о о
исоријским зива#има, док су у среди3#им пева#има ви3е меса заузима%е романи$не епизоде
у једном де%у ви3е о ;%адис%аву, у дру'ом о 2сману= рад#а романи$них епизода није довр3ена,прекинуа је управо на месима 'де посоји празнина, па је на основу о'а, наса%а препосавка о
првоином посоја#у два кра8а епа, „;%адис%авиде“ и „2сманиде“, које је ауор накнадно спојио у један, а како рад#а није мо'%а спонано да се надове>е, појавио се неиспу#ен просор. 2ва
препосавка изазва%а је >иву по%емику. Jру'и проу$аваоци к#и>евноси су, пак, насоја%и да врае
сна'у $и#еници о посоја#у јединсвено' епско' де%а које је осварено управо онако како је #е'овауор замис%ио, дорим де%ом по у'%еду на „2с%оо"ени Rеруса%им“, односно на поеи$ким
на$е%има Vоркваа Vаса. Fа препосавку о накнадном спаја#у два кра8а епа у ве%ику епопеју мо'%а
је да наведе извесна несре"енос која, на први по'%ед, в%ада у '%авном и споредним оковима рад#е.
Lе"уим, #ен унура3#и распоред и садр>инска зависнос одају сми3!ену композицију.е%овиос епа др>и се на песниковим идејама и #е'овим порукама, на ономе 3а је писац де%ом
хео да поси'нD да, пре све'а, прос%ави поеду над мухамеданцима, да, као &%овен, иска>е понос
3о је о поси'ао а3 један с%овенски народ, да, као предсавник фи%озофије сво' времена,поврди по'уноси охо%оси и мо8 свеоп3е про%азноси. :осмаран у све%у их идеја, еп се
окрива као це%ина у којој сваки део зависи један од дру'о', све се др>и једно с дру'им, све има
смис%а ез озира на о 3о се, у први мах, #е'ова фау%а мо>е у$инии преви3е епски разву$енаи разијена ди'ресијама.
&8. /. Fундулић и поетика Gорквата Gаса
$икола
а%ијанска арокна епика 1`. и са по$ека 1^. века(Vасо и „2с%оо"ени Rеруса%им“ су из 16. века,$исо да се разумемо), у најзнанијем де%у, својим емама, својом формом, идејама и својом
пред крај ренесансне епохе у де%у Vоркваа Vаса и #е'овој поеици. Mп је, оком $иаве ренесансе,про%азио ду' пу посепено' ос%оа"а#а од сред#овековне радиције, ереа романи$них
вие3ких садр>аја и непоеских, упро38ених сихованих ха'ио'рафских парафраза и де%ова
Eи%ије. з'ра"ивао се у оквиру сво'а рода и у мно'оројним расправама које су преиспиива%еакуе%нос ани$ких закониоси епско' пева#а у сусреу са новим садр>ајима, са хри38анском
духовном сфером и са дру'а$ијим %иерарним сензии%иеом, да и у сре8ном споју маерије и
јасне, при%а'о"ене поеике, еп израсао у к%аси$ну и $врсу воревину. Fајва>нији поеи$ки
резу%а о' ск%ада ио је #слобо?ени >ерусалим Vоркваа Vаса.
Vасо је једном од основних к#и>евних родова посавио нове основе. :оказао је на$ине досеза#а
пуно' ск%ада при прено3е#у о'ае исоријске, ре%и'иозне, фи%озофске, мио%о3ке свеукупне
песни$ке маерије у форму која је у свим видовима усавр3ена и при%а'о"ена ој маерији. &аиа%ијанским епским песни3вом 1`. века 2сман је имао доса додирних а$ака, а%и и мно'о
раз%и$иоси.
&%и$носи се о'%едају у оп3ем посупку, у фра'менима и појединосима, у 'енеа%о'ијама ипрос%ав!а#има в%адарских ку8а, у описима пак%а и иака. со ако, аниурска ема предсав!а
под%о'у оа спева. Раз%и$иоси су се уо$ава%е у изору еме, а поом и у опреде!е#у за
унура3#е време зива#а и за '%авно' јунака. а%ијански ауори ира%и су до'а"аје који су седе3ава%и у време <ар%а ;е%ико' и крса3ких раова. „Jив!и Vур$ин &у%ејман“ је понео ипи$не
цре пора>ено' непријае!а хри38ансва. Vасо је, ме"уим, имао разумева#а за сво' пора>ено'
јунака, као 3о је касније и 7унду%и8 падове м%адо' су%ана 2смана у%а>авао разми3!а#ем о
про%азноси сре8е, а није %иковао над #е'овим поразом и #е'овом смр8у. Fа п%ану форме, #сман језами3!ен у ск%адној форми, у U? пева#а, у осмера$ким каренима, исо као и Vасов #слобо?ени
>ерусалим& ;и3е од Vоркваа Vаса и ви3е од ве8ине иа%ијанских епских арокних песника,
7унду%и8 је ио везан за своје време, за сварнос и %исаву исорију. 7унду%и8евом де%у је све
и%о моивисано, у с%у>и хри38анске идеје и париоско' идеа%а.:ознао је да су исоријски до'а"аји неве%ики у 3ирим размерама, а%и ини за народе који су од
#их завис%и преусмери%и 7унду%и8еве к#и>евне п%анове (одусао је од п%анирано' препевава#аVасово' >ерусалима).
& Vасовим де%има 7унду%и8 се сусрео %и>е јо3 у к%упама дурова$ке 'имназије, прае8и
предава#а која је о поезији др>ао иа%ијанкси песник <ами%ио <ами%и. :озна као изврсан зна%ацVасове епопеје и као један од песника који су, не с осоиим успехом, поку3ава%и да је допуне,
<ами%и је ума$е8и својим у$еницима Vасове ракае и #е'ов „2с%оо"ени Rеруса%им“, удио код
#их не само усхи8е#е за ненадма3но де%о позне иа%ијанске ренесансе, ве8 си'урно и амицију да
они и само, као песници, по"у за примером прос%ав!ено' а%ијана.„&ваки онај који намерава да пи3е херојски спев запо$и#е Vорквао Vасо своје „7оворе о
песни$кој ве3ини“ реа да пази на ри свариD да изаере акву маерију која је подона да
прими у сее ону најизврснију форму коју 8е песникова ве3ина насојаи да у #у уведе= да јој аквуформу даде= и да је најпос%е одене најфинијим украсима који #еној природи укра3авају. Развијају8и
да!е своју мисао о маерији епско' де%а, Vасо је захевао да она уде захва8ена из исорије, а не
изми3!ена, исорије хри38анске, не па'анске, исорије која није ни суви3е да%ека, 3о и зо' раз%ике у ои$ајима $иаоцима и%о досадно, ни суви3е %иске, 3о и песнику ускраи%о
с%ооду изми3!а#а, која је неопходна и порена песницима, а осоио епским.
Jурова$ки песник само је де%ими$но по3ао за Vасовим упозоре#емD за предме сво'а епоса
изарао је до'а"ај из исорије хри38анске епохе. 9%и се у попуноси о'%у3ио о оно 3о је уVасовом упозоре#у и%о исо ако основноD одарани до'а"ај ио је из исорије #е'ово' времена,
јо3 сасвим све>, јо3 веома доро и у свим појединосима позна. Vај до'а"ај смр урско' су%ана
2смана Jру'о', оди'рао се ма%о пред им U?. маја 16UU. 'одине. ;е8 ај по$ени 7унду%и8ев корак, напрви по'%ед, вр%о је смео и ори'ина%ан= ме"у онда3#им епским песницима акво посупа#е и%о је
ви3е не'о реко, и%о је управо изузено.
Pо се упркос Vасовом упозоре#у и ез озира на ризик који је он предо$ио, 7унду%и8 ипакосме%ио да епски оради савремени до'а"ај, раз%о' је веома јак и он је од%у$ио. Vај до'а"ај је у
#е'ово доа имао неви"ени одјекD он је запа#ио онда3#и све својом неои$но38у. Pо се и$е
Vасово' односа према исоријској 'ра"и, ос%онац за своје де%о 7унду%и8 је ра>ио и у Vасовим
ракаима о поеициD подсе8ају8и да поезија, за раз%ику од исорије, „свари не '%еда онакве какве
су и%е, не'о онакве какве и реа%о да уду, озиру8и се пре на веровано у оп3ем, но на исину
у појединосима“. Vасо је ако"е савеовао да песник сваки онај до'а"ај за који на"е да и
„предсав!ен дру'а$ије но 3о се оди'рао, донео ве8е задово!сво, и%о 3о је ако верованији,и%и $удеснији, и%и ма из ко'а дру'о' раз%о'а“. Pансу коју му је пру>и%а еорија 7унду%и8 је, како се
види, спремно прихваио и искорисио у „2сману“ до краја.
:озиивни %ик кра!еви8а ;%адис%ава у попуноси од'овара Vасовој дефиницији епско' јунака, а%икоји ипак не предсав!а '%авно' јунака епоса.
+:. По;ска српска и турска историја у Осману /. Fундулића
$иколасоријско у „2сману“ је најва>нија компонена ово'а епа. 2певани до'а"аји хо8ински ој и
2сманова смр као #е'ова пос%едица и%и су не само јез'ро око ко'а се сви%а фау%а ве8 је уз #их
у пева#а у3%а и оимна прае8а исоријска 'ра"а. :исац је имао намеру да предисоријом зива#а и
'енеа%о'ијама '%авних јунака да исоријску дуину $иавом сп%еу до'а"аја. 7унду%и8 је оухваиопро3%ос неких зема!а и народа који су и%и под урском в%а38у као и про3%у и савремену
исорија у$есница хо8инско'сукоа. „2сманом“ су оједи#ени да%еко ве8и просори од оних који се
помену у епу је ројански ра(bcc век п.н.е.), а пос%ед#и је ве$на#е кра!еви8а ;%адис%ава (16G`) оухва8ено је скоро ридесе векова. 2имно де%ове исоријске 'ра"е у епу 7унду%и8 је из%а'ао
ор'анизовано, у оквиру описа два ве%ика пуова#а. 2а су предузеа од урске сранеD 9%иOпа3а јепос%а у ;ар3аву, 'де се, према епу, увр"ивао мир изме3у :о!ака и Vурака, а <аз%арOа'а у Lа%у
9зију и на Eа%кан да и сакупио девојке за су%анов харем.
2 по!ској исорији певао је у де%овима, ез хроно%о3ко' реда, рероспекивно. :рвом апосрофом;%адис%ава као поедника и по!ске војске као поеднице у3ао је у среди3е свари. 2дмах заим, у
<аз%арOа'ином ве%и$а#у сна'е савремених по!ских војсково"а <окови8а, Радови%ско' и дру'их,
уне је јо3 један део по!ске исорије. Vу се ве8 издвојио суд о хо8инској ици, о којој се пева%о на
неко%ико меса, која, узеа заједно, дају це%овиију предсаву о #ој. овом оде!ку и%о је досанеа$носиD <окови8ево јуна3во, које је предо$авано 2сману, на пример, није мо'%о ви3е да
изазива су%анов срах, јер је ве%ики војсково"а умро јо3 крајем ике= неке од наројаних %и$носи
нису ни у$есвова%е у сукоу и с%и$но. 7унду%и8 је ако ве8 у првом 3ирем позива#у на по!скуисорију дао форму%у сво' на$ина инерпреира#аD с%оодно 8е ме#аи појединоси, а%и 8е, у
це%ини посмарано, с%авии :о!аке као поеднике у ск%аду са анимус%иманском и аниурском
енденцијом сво' де%а. оквиру описа 9%иOпа3ино' оравка у ;ар3ави поменуи су и де%ови изсарије по!ске исорије, као и из савремене, и име се она посепено онав!а%а у це%ини.
:рисе8ају8и се оо>#их у'ар3ица које су с%ави%е Hи'муна Vре8е', оца кра!еви8а ;%адис%ава,
7унду%и8 је издвајао ине момене из #е'ове рани$ке ио'рафије, а%удирао је на #е'ове оре за
3ведску круну, на две >ениде царским к8ерима, а посено је на'%а3авао да је за #е'ово времепора>ена Vурска, односно, хиперо%и$но је предсав!ао да му је најве8у с%аву донео син ;%адимир.
2ухва8ена је исорија од %е'ендарних по!ских кра!ева, Wеха(оснива$а 'рада 7незда) и
<рака(уеме!ива$а <ракова), који су везани за да%еки 3еси век, преко низа по!ских в%адара, уз реминисценције на де%а која су у$ини%и. <омпозиционо, о је ре3ено на с%еде8и на$инD 9%иOпа3а
посмара кипове в%адара, најпре %е'ендарних, а поом исоријских(Lје$ис%ава, Eо%ес%ава, све до
&јепана Eаора, непосредно' Hи'муново' преходника). Fије наројао све по!ске в%адаре, а%и јеиздвојио оне најва>није и 'оово уз свако' навео $име се од%икова%а #е'ова в%адавина и у $ему је
и%а #е'ова исоријска зас%у'а за :о!ску. :оменуи су и дру'и до'а"аји, попу ике код ;арне,
припаја#е Wиваније по!ској кра!евини и с%и$но. &авремена по!ска исорија оухва8ена је описом
до'а"аја који су преходи%и хо8инском оју и описом само' сукоа, који је посредним пуем дао кнез
Qоровски. :исац је верно и деа!но описивао козарскоOаарске сукое, у којима су се одс%икава%и
по!скоOурски сукои, наводе8и мно'е деа!е, поменуо је припреме за ра и по!ски саор, на коме
су донее ва>не од%уке. 7унду%и8 је о по!ској исорији ио доро оаве3ен. мао је јаснупредсаву о #еној про3%оси и исправно је оце#ивао #ену у%о'у у савременим зива#има.
:ара%е%но са по!ском је предсав!ена у епу и урска исорија. Xихови савремени исоријски
окови по$ива%и су, за песника, на аниези хри38ансво\ис%ам, крс\по%умесец, с%оода\осваја#е па је и $иава пи3$ева визија исорие ових зема!а из'ра"ена на им супроносима. 2 урској
исорији се пева у оку це%о' епа. ову исоријску маерију је 7унду%и8 из%а'ао као и по!ску ез
хроно%о3ко' реда, у разним временским нивоима, а у це%ини рероспекивно. Pо је и3ао ду!е упро3%ос, ио је са>еији и о'рани$авао се на саме до'а"аје= када је певао о ономе 3о је припада%о
#е'овом времену, др>ао се познаих $и#еница= иако је допу3ао сеи с%ооду и произво!носи у
свим '%авним црама ио је од'оворан за веродосојнос опеваних зива#а. Хроно%о3ки
посмарано, најсарији с%ој урске исорије уп%ео се у песниково разми3!а#е о оснива$у ис%ама,пророку и свецу Lухамеду. Xему се ораио апосрофом у пос%ед#им сиховима епа. <ао
хри38анин који по3ује дру'а$ије законе од оних који в%адају у ис%амском свеу, он је у Lухамеду
видео извор ве%ико' з%а. ој апосрофи, 7унду%и8 је дао о3ру криику усројсва в%аси и
порека у осман%ијској царевини, који су се заснива%и на преераним с%оодама, даим јо3 однасанка вере. :осено је осу"ивао „закон са!е“, јер је омо'у8ио „оманско самоси!е“, од су%ана
је сворио самово!не, неприкосновене 'осподаре. Qао је судина која је задеси%а м%адо' царамно'осруко зас%у>ена. овом посредном коменару з'уснуа је сва 7унду%и8ева мр>#а према
осваја$има. :реска$у8и неко%ико векова урске исорије, ауор је заим дао 'енеа%о'ију су%ана од
краја 1G.века. :о$ео је са оснива$ем др>аве, 2сманом :рвим, који је уеме!ио динасију, а заим јепроду>ио о свим су%анима, иси$у8и најкрупније до'а"аје из времена #ихове управе мо8ном
царевином. 2вај пре'%ед је показао ви3евековни осваја$ки пу осман%ијско' успона који је, како је
7унду%и8 поједносав!ено а%удирао, заусав!ен на хо8инском по!у. з%а'а#е о урској исорији и
#еним су%анима није и%о сведено само на ово сумарно нараја#е. на дру'им месима песник јепоми#ао до'а"аје и %и$носи из #ене про3%осиD осваја$а ари'рада Lехмеда Jру'о', &у%ејмана
;е%и$ансвено', ве%ико' везира Lехмеда &око%ови8а ид. з савремене урске исорије су узеа оа
до'а"аја око којих је сп%еена епска рад#а. Хо8ински ој је ве8 помену, а завр3ни $ин савременеурске исорије поуна јани$ара и уисво 2сманово предсав!ен је на основу сварних
подаака, а%и не у це%ини. :исац је овом до'а"ају, у који је ио доро упу8ен, осавио ве%ики
просор и опевао 'а је са сра38у. Vај део рад#е мо>е се праии у епу верно, из $аса у $ас одпоуне јани$ара, преко ук!у$ива#а Lусафине мајке и Jауа у заверу, преко сукоа поу#еника са
ХусаинOпа3ом и Jи%авером и уисва #ихово', до зацива#а 2смана са пресо%а, дово"е#а
зу#ено' Lусафе на #е'ово месо, Jауово' ор'анизова#а одво"е#а 2смана у амницу и уисва
м%адо' су%ана. <ако је 2сманов крај ио поврда једно' од основних савова ауорове хри38анскефи%озофије да охо%ос мора да уде ка>#ена, он је #е'ову смр ума$ио као казну зо' по$и#ено'
'реха. Lе"уим, о'аи садр>ај који је овај опис пру>ио сп%еке на двору, осман%ијске амне
сраси, ренуна уздиза#а и падови, крвави ора$уни дао је мно'о исиниију с%ику савременихзива#а и унура3#их про%ема у Vурској и ви3е од проро$ансава 'оворио о суморној уду8носи
2оманске аревине. Vако је епска 'ра"а 'овори%а ви3е од само'а писца да је савремена урска
исорија садр>а%а корене уду8е' пораза. 7унду%и8ев по'%ед на урску исорију има једнуспецифи$носD у #у је и%а ук%оп!ена сварнос >ивоа на3е' народа под урском в%а38у. 2н је
оп%акивао судину невиних >рава у поресном опису <аз%арOа'ино' наси%но' одво"е#а &ун$анице
7унду%и8ева визија исорије у „2сману“ и%а је мно'о 3ира и с%о>енија од оне која се односи%а на
акуе%не до'а"аје. :евао је о најва>нијим зива#има из српске про3%оси, уп%ео је фра'мене који
су се односи%и на Jурова$ку Репу%ику, наводио је до'а"аје из ани$ке, као и деа!е из персијске,визанијске, у'арске, ма"арске исорије. &рпску исорију није предсавио це%овио, ни
ор'анизовано. Eи%а је о, најве8им де%ом, инерпреација оно'а 3о је песник сазнавао о #ој из
оновремених исорија, посено из „<ра!евсва &%овена“ Lавра 2рина. Jру'и песников извор и%а је усмена радиција, наро$ио епска поезија, која је $ува%а се8а#а на најва>није до'а"аје и јунаке из
српске исорије. <ако ни 2ринова предсава српске исорије ни сама усмена поезија нису и%е
исоријски уеме!ене, о је и 7унду%и8ево зна#е о српској исорији садр>а%о све е неодре"еносии за%уде. 7унду%и8 је оухваио српску исорију од по$ека динасије Fема#и8а до #ено' краја
не наводе8и све в%адаре као и период кнеза Wазара и деспоа lур"а Eранкови8а. зносе8и порек%о
пос%ед#е' в%адара, он је и о кнезу Wазару 'оворио као о деспоу, иако он о није ио. 2д ва>них
до'а"аја је поменуо Lари$ку ику, о јес пораз и по'иију ;ука3ина Lр#ав$еви8а, <осовски ој иоре lур"а Eранкови8а са Vурцима. <осовском оју, као судоносном до'а"ају за српску исорију,
7унду%и8 се вра8ао неко%ико пуа. Xе'ова предсава о овој ици се заснива%а на 2риновим
оаве3е#им и усменој епици, па је природно под уицајем ово' дру'о' извора у среди3е сав!ено
Lи%о3ево јуна3во. &а 7унду%и8евим поима#ем и предсав!а#ем исорије у есној вези и%о је#е'ово верско и #е'ово родо!уиво осе8а#е. <ао хри38анин, зарину за судину „праве вере“, он
је ио дуоко проив све'а 3о је у веру у'ро>ава%о.
+1. Однос /. Fундулића према историјским )ињени(ама у Осману
$икола
7унду%и8 је дао сеи с%ооду да ме#а неке исоријске $и#енице, и оне из про3%оси, и онесавремене. :риом се није оазирао на о ко%ико су оне и да %и су $иаоцима и%е познае. Vу врсу
песни$ке с%ооде, у основи, ни поеика није спуава%а, једино 3о се од песника о$екива%о да не
пи3е о до'а"ајима који ар донек%е нису па%и у заорав како и мо'%и да уду с%оодни у својим
доми3!а#има. Fајприв%а$нији пример 7унду%и8ево' раскорака са исоријом је и%о #е'овове%и$а#е по!ско' кра!еви8а ;%адис%ава као јунака и поедника, иако је хрони$ар хо8инско' оја
зае%е>ио да је ;%адис%ав за све време ори ио о%есан и %е>ао у 3аору. Lе"уим, #е'ово
с%ав!е#е по!ско' пресо%онас%едника, као симо%а поеде хри38ана над мухамеданцима, и%о је уск%аду и са енденцијом епа и са оп3им заносом који је захваио Mвропу заринуу над судином
хри38ансва и охрарену исходом ике која Vурцима није доне%а поеду.Jо'а"аји који су ус%еди%и
након хо8инско' оја уисво м%адо', пусо' су%ана 2смана и мир ск%оп!ен изме"у у$есникаике, по!у!а%и су у'%ед урске си%е, па је разум!иво 3о је 7унду%и8 пи3у8и „2смана“, заправо,
преносио осе8а#е које је зав%ада%о након поменуих до'а"аја. Vо осе8а#е је и%о подсакнуо и
оп3им ми3!е#ем о с%а!е#у урске империје и надом у ос%оо"е#е поро!ених европских
народа. Fа основу о'а су и исход ике и ;%адис%ав!ев удео у #ој дои%и од'оварају8е ума$е#е.Eројне дру'е поједноси је 7унду%и8 изменио у епу јер су оне и3%е у при%о' исица#у поеде једно'
хри38анско' с%овенско' народа. Vако је, на пример, у епу предсав!ено да су ором исцрп!ени
Vурци од :о!ака ра>и%и мир и да је на 'оди3#ицу ике су%анов изас%аник и3ао у ;ар3аву да седо'овори о ус%овима мира. сина је дру'а$ијаD мир није ск%оп!ен на 'оди3#ицу хо8инско' оја,
ве8 пос%е крупних промена у :ори за време дру'е, кракорајне Lусафине в%адавине, и о у
ари'раду. 2вакве промене и%е су у с%у>и песникове идеје, а за соом су пов%а$и%е и дру'аодсупа#аD према епу, 2сман је ио >ив за време ск%апа#а мира и он је у ари'раду до$екао 9%иO
па3у по повраку из ;ар3аве да и сазнао како да се према увр"еном до'овору на по!ском двору
руководи у да!ем свом предузима#у похода, а, усвари, 2сман је ио свр'ну и уморен пре не'о
3о је до успосав!а#а мира до3%о. :оред $и#еница изме#ених у ск%аду са идејом води!ом епа,
поједине $и#енице су ме#ане и из %иерарне, умени$е порее. Jа и %ик ио увер!ивији, а
посупци %и$носи моивисани, песник је ме#ао исоријске $и#енице. Fаводио је, на пример, као
„ве%ико' кан[и%ијера“ &јепана :аца, који о никако није посао, а%и му је о и%о порено да иму дао ве8и зна$ај. Vако"е, 7унду%и8 је поми#ао еци%ију Ренау као %епу вереницу ;%адис%ав!еву
за време хо8инско' оја, а она је ада јо3 увек и%а дее и ;%адис%ав се #оме о>еиио ек 16G`.
'одине у је 7унду%и8 прие'ао анахронизму. Fека одсупа#а од сварних $и#еница нису и%анамерна и поица%а су од песниково' ме3а#а исоријских $и#еница које није доро познавао.
поред свих одсупа#а, 7унду%и8 је у основним сварима и у оп3ој с%ици зива#а ио у 'раницама
исоријске исине. 2н је исорију мо'ао изневераваи у појединосима, а%и #у је он доро познавао,и о веома 3ироко. Xе'ова повремена с%оода није и%а израз неод'оворноси пред исоријским
$и#еницама, ве8 је и%а у с%у>и енденције де%а и #е'ових ве%иких идеја. Vаква, од'оворна
с%оода, поса%а је ква%ие епа.
+2. =ик турско* султана Османа у Осману3
$икола
Fајс%о>енији и најзаним!ивији у епу је %ик урско' су%ана 2смана. Vо је %и$нос која је својим
>ивоним удесом и подухваом да%а ему де%у, која је развијеним, и'ра"еним, психо%о3ки
моивисаним %иком да%а нас%ов епу и која је у пи3$евој инерпреацији и ума$е#у поса%аноси%ац #е'ових иних фи%озофских савова о оп3ој про%азноси и о по'уноси охо%оси.
2снов за 'ра"е#е ово'а %ика 7унду%и8 је имао у сварној ио'рафији 2смановој. Vа је ио'рафија уце%ини на3%а месо у #е'овим сиховима и у епу се посепено о%икује и у #е'а укива један по
један подаак из 2сманово' >ивоа(поми#е се у пенаес пева#а)D како се роди%о „цару 9хмеу
прво дијее“, како је ио оузе >е!ом да досе'не с%аву преходника. &ве појединоси које су сеодноси%е на ој и 2сманово у$е38е у #ему и%е су песни$ки при%а'о"ене епу, а%и су задр>а%е
реа%ну основуD опевао је 2сманово незадово!сво зо' непос%у3носи и недово!но' за%а'а#а
јани$ара, сме#ива#е ХусеинOпа3е у оку оре са по%о>аја ве%ико' везира и дод!еива#е е $аси
Jи%аверу, %и$но су%аново у$е38е у орама. &варном са#у свари од'овара%о је и 2смановоинимно неприхваа#е примирја као кона$не од%уке оја, које су, по исорији се зна, зара>и%и
:о!аци, а%и које је доро до3%о оема уморним сранама, зае$еним раним по$еком зиме на
раи3у. Fиз ио'рафских подаака је пос%у>ио писцу као основ за мно'о о'аији %иерарни %иккоји 8е из'радии на #има. Lоивисао је #е'ове посупке, до>ив!авао 'а је као $овека који
разми3!а, паи, срахује, реа'ује, који има изразие каракерне цре и који се ме#а. L%адо' су%ана
у епу, као и у >ивоу, каракери3у ројне не'аивнце цре п%ах је, непроми3!ен, охо%,мухамеданац у коме је укоре#ена мр>#а према хри38анима. 2н је с%аво!уив, свесан урске и
своје си%е и песник #е'ова осваја#а пореди са „седмокраким у38ем Fи%а“, #е'ове >е!е немају
'раница, а нове походе схваа као насавак оних које су #е'ови преци предузима%и. 2д%уке су му
на'%е, непроми3!ен је, а су'есије својих савеника одорава једино када се са #има с%а>е. 2симо'а, незахва%ан је и неса%ан, непроми3!ен и %удан. Vакво' 2смана 7унду%и8 није предсав!ао
једносрано. Eавио се црама #е'ово' каракера, моивисао је и ума$ио #е'ове посупке како и
2сману дао !удски %ик и како и „у%ио >иво“ у #е'а. :осмарао 'а је не само као мухамеданско'завојева$а ве8 и као $овека у вр%о'у инри'а и ве%иких исоријских до'а"аја= имао је разумева#а за
з%у судину м%адо' $овека коме су >ивоне око%оноси предодреди%е у%о'у која је надма3ива%а
#е'ову м%адос. моивиса#у 2сманово' %ика 7унду%и8 је по3ао од ине цре #е'ове %и$носи од #е'ове
м%адоси, песник је у #ој видео сварну немо8 оно'а 3о она са соом носи и у #ој, ар де%ими$но,
прона%ази оправда#е за 2сманове мане и посупке. :рихваа#е 2смана као >рве м%адоси писац
је дос%едно про3ирио и на оса%е %и$носи. :о хри38анском нормира#у !удских мана, охо%ос је
спада%а ме"у наје>е !удске 'рехове. 2даирају8и за '%авно' јунака %и$нос којој је управо охо%ос
дава%а сна'у за непроми3!ене подухвае, и која је и%а поја$ано исакнуа као 2сманова мана,
7унду%и8 је доио идеа%ан пример на коме 8е показаи сву по'унос ово' порока. Mп је запо$еуправо апосрофом !удске охо%оси која у својој зас%еп!еноси не познаје 'ранице >е!а и
заорав!а да је $ека пропас јер су >ивони закони изнад #е. :исац је, со'а, у ом правцу и
из'ра"ивао 2сманов %икD осује8ен на Хо8ину, он је п%анирао нов ра, непоу$ен про3%им примером иопијен охо%о38у. 7унду%и8 је, ме"уим, посепено у%а>авао 2сманове мане. 2н је завојева$, а%и у
исо време и веома храар= сујеан је, а%и свој пораз не о%ак3ава сеи мр>#ом према непријае!у.
&војим посупцима, 2сман се изди>е изнад проивника, има разумева#а за мр>#у ма8ехе #е'ово'оца према #ему. Vако"е, у $асу када су се јани$ари поуни%и, 2сман им је пра3ао и није >е%ео
посену за3иу, јер је веровао да је дово!но за3и8ен #иховим по3ова#ем царске круне.
7унду%и8 је дозво!авао и да јани$ари изрекну мно'е осуде уперене према 2смановим пороцима= по
#иховим ре$има, он је неправедан, незахва%ан и самово!ан. Fо, све е осуде де%ими$но 'уе назна$ају, јер ако"е до%азе од поро$них %и$носи. Разумева#е за 2сманову ра'едију писац је
испо!ио и име 3о је допусио да #е'ов %ик до>ив!ава извесне промене. по$еку до'%авници
нуде и наме8у м%адоме су%ану савее= у $асу поуне, он их сам ра>и. 2сман има своју фи%озофију,
своје >ивоне савове, који су са #е'овим сазрева#ем ако"е до>ив!ава%и промену. 2н је прави раник, цени вие3ку вр%ину, храрос и $ас= #е'ов по'%ед на све не мо>е ии дру'а$ији од
по'%еда в%адара коме сви реа да уду подре"ени по #ему, оданос с%у'е је природна. 7унду%и8му дозво!ава да за крако време посане зре%ији, ко%ико у посупцима о%ико и у схваа#у свеа.
ви"а да су мо8ници из'уи%и мери%а и досојансво које је део #е'ове ве%и$ине, сами су узрок
својих несре8а о'рез%и су у %уду и пох%епи. :оу$ен искусвом, схваа да је !удска мудроснедово!на сама сеи, да $овек мора ра>ии ос%онац у дру'има.
да!ем о>ив!ава#у сво' %ика, песник се авио и унура3#им про>ив!ава#има сво'а јунакаD
су%ана о%ико му$и неуспех да оп3у хва%у ;%адис%ава схваа као своју пору'у. 2певао је и #е'ово
несрп!е#е док $ека пок%исара који је ои3ао да зак!у$и мир у ;ар3ави, од $е'а су зависи%и#е'ови да!и п%анови, као и усрепа%ос од !уави према &око%ици, којој не износи своја осе8а#а
како је не и повредио. новим око%носима, 2сман ви3е није ио непроми3!ен и п%ах, ве8
зу#ен, зами3!ен и омек3ао, а%и је дорасао сиуацији. 2н не мо>е #оме да в%ада само зао 3осу се проив #е'а завери%е ја$е си%е !удска мр>#а, пох%епа и з%о. :ри%и>авају8и се крају епа,
7унду%и8 је све про>ив!еније певао о 2смановом сраху од поуне у до$арава#у #е'ових
завр3них ренуака, он 'а описује као оја"ено' и усам!ено' $овека, ез ико'а ко 8е да 'а рани и разуме #е'ов о%. &воде8и 'а на !удску меру, 7унду%и8 је од непроми3!ено' и охо%о' осваја$а
сворио мно'о п%емениију и разориију %и$нос.
:есник је 2смана 'радио и спо!а и изнура. Vако је израсао у с%о>ен и комп%еан %ик који је
посао сварни носи%ац епа. &акан од порока и позиивних цра о'ао' унура3#е' >ивоа, он јепосао и ве%ики %иерарни %ик пред којим је 'уи%а ва>нос пи3$ева недос%еднос прооипу.
#ему су се спаја%и одјеци исоријских зива#а са пи3$евим поеским разми3!а#ем, по мери
времена, о охо%оси и про%азноси овозема!ске с%аве и ве%и$ине.
+!. Опис хоћинско* боја у Осману
$икола
оквиру описа ду'о' 9%иOпа3ино' пуа из урске пресонице у ;ар3аву и #е'ово' оравка у #ојнајпопуније је рероспекивно предсав!ен хо8ински ој, као и по!ска исорија у #ему. :ос%е
при%и$но прецизно' описа 9%иOпа3ино' пуова#а, при $ему су разни %ока%иеи изазива%и
реминисценције на про3%е до'а"аје, песник је на'%о преацио по'%ед на Хо8ин, пред којим је, на
мо%у о'данско' војводе из своје пра#е, 9%иOпа3а приповедао како је проек%а хо8инска ика, и
о присе8ају8и се урске војске и #ених во"а. Vе>и3е ово' оде!ка је и%о на опису оно'а 3о се
де3ава%о на урској срани. :исац 'а је да!е праио од ренука када је си'ао пред ;ар3аву. Fа
у%аску у кра!евски двор приказан је како посмара два реда сауа које предсав!ају %е'ендарне исварне по!ске в%адаре и у је, у краким поезима, даа по!ска исорија, а усамој ве8ници показане
су, по у'%еду на ;ер'и%ија, з%аом кане „раз%ике с%ике“, на којима је видео ок хо8инских ори.
&адр>ину ових с%ика ума$ио му је кнез Qоровски. 2вај део предсав!а у извесном видупара%е%изам у односу на преходни, 9%иOпа3ин, опис ојаD док је урски изас%аник посмарао
до'а"ај са једне а$ке '%еди3а, Qороски је давао по!ску верзију ока ике, ви"ене о$има
припадника дру'е сране. :о!аци су на им с%икама приказани у поедни$ким позама, а Vруци какопоср8у, 'ину и е>е. Tиав приказ хо8инско' оја у верзији кнеза Qоровско' иси$е по!ску поеду
и јуна3во по!ских војсково"а. ;е%и$ају се ројни ве%ика3и као успе3ни у$есници окр3аја,
наводе се #ихови подвизи, ранији успеси, док су Vруци анонимни, предсав!ени само као
распу3ена војска која кукави$ки е>и. Rедино се 2сману и #е'овим нај%и>им до'%авницима неоспорава јуна3во. &ве је о изнео у дија%о'у изме"у кнеза Qоровско' и 9%иOпа3е. Fајпре су
предсав!ене ое војске на хо8инском по!уD урска и по!ска. дру'ом оде!ку, на мо%у 9%иO
па3ину, Qоровски је ума$ио поједине призоре из икеD низа%и су се порреи исакнуих :о!ака,
од којих сви и нису у$есвова%и у #ој кнеза Радови%ско', %иванско' п%еми8а :ана &јепана,кијевско' војводе Qамо3ко', прос%ав!ено' помо8ника '%авно' заповедника &е#авско', војводе
&ајда$ко' на $е%у козака у јури3у. Vре8у це%ину $ини опис урско' попу3а#а и е>а#аD ;%адис%аву пуном замаху, попу јунака из народних епских песама, се$е и раз'они Vурке, а 2сман езуспе3но
насоји да их задр>и. Vурско у$е38е у хо8инском оју предсав!ено је у неко%ико навраа.
Fајпопуније је о оме и%о ре$и у оквиру 9%иOпа3ино' ума$е#а урских по%о>аја о'данскомвојводи када су про%ази%и поред оји3а. :рема #е'овом опису, на узви3ици изнад раи3а ио је
руме%ским е'%ере'ом „Rусуфом Eо3#аком“ из Lа'%аја, Jи%авером, с%авним удимским па3ом
Lухамедом <аракасом, који је по'инуо у ори и дру'има. Tиавом опису он даје рези'ниранизак!у$акD да су се ви3е ори%и, као 3о су о $ини%и појединци, не и сада 'ази%и преко урских
не'о преко по!ских косију. Fепосредно у$е38е Vурака у оју предсав!ено је 3уро, иако о није
ио п%оод песниково' непознава#а $и#еница. Eуду8и да је е>и3е и%о сав!ено на по!скусрану, ово је ио један од на$ина да се ума#и зна$ај напада$а, по'оову 3о је це%а ора
енденциозно описивана као урски пораз. 7унду%и8у је и%о са%о да све иде у при%о' по!ској
поеди.
+&. =ик кра;евића Владислава у Осману3 /. Fундулића
$икола
Jру'а ва>на %и$нос ово' епа је по!ски пресо%онас%едник ;%адис%ав Tеври, у време Хо8инске
ике јо3 увек кра!еви8. <ао и за 2смана, и за ;%адис%ава је 7унду%и8 имао прооип усавременику $ији је >иво праио оком рада на епу. он се, попу 2смана, заносио ве%иким
подухваима, рано је посао в%адар и ио је >рва инри'а, сп%еки и у"их п%анова. ;%адис%ав није
мо'ао да узме у$е38а у оју, ве8 се само појавио испред своје војске пред пос%ед#и напад, а%и јенакон ск%апа#а мира с%ав!ен као поедник. Qна се, из подаака о #е'овом >ивоу, да је ио оми!ен,
доар раник, да се од #е'а о$екива%о да се кона$но ора$уна са Vурцима у Mвропи, да је ио ве%ики
као%ик, а%и, за раз%ику од сво' оца, о%еранан. основи, #е'ова ио'рафија и%а је ипи$на зауспе3но' пресо%онас%едника који се креао уз%азним пуем.
7унду%и8ев однос према овој %и$носи у епу ио је дру'а$ији од оно'а који је имао према 2сману.
звукао је из о'а %ика најва>нију компонену и посмарао 'а иск!у$иво као поедника Vурака. Qа
носиоца вр%ине и поеде хри38ана, 7унду%и8 је морао имаи јунака, у$есника крупно' до'а"аја,
досојно' ве%ико' исоријско' де%а и со'а је морао да занемари све оно 3о је одузима%о од
формаа акво' %ика. Fије иск!у$ено ни да и 7унду%и8, да је завр3ио де%о, посвеио еп а3
м%адом по!ском пресо%онас%еднику. Eио је доро оаве3ен о свим подацима везаним за инеренуке ;%адис%ав!ево' >ивоа. 2н их је уносио на од'оварају8а меса у еп и посупно сварао
идеа%изован %ик. Хиперо%исао је де%а која је ;%адис%ав по$инио, описао је #е'ово в%адарско
порек%о, а поменуа је и #е'ова ора за московски пресо. :есниково ве%и$а#е ;%адис%авапоица%о је из #е'ово' дуоко' заноса 3о је ве%ику у%о'у оуздава#а Vурака у Mвропи оди'рао не
само хри38анин, ве8 и &%овен. ој визији, „сиви соко од &јевера“ односи поеду над „исо$ним
!уим Qмајем“ и прераса у симо% поеде хри38ана над мухамеданцима. :исцу није и%о %ако даодр>и висок, уед!ив он хва%е упу8ен по!ском кра!еви8у, јер се она заснива%а ви3е на оп3ем
оду3ев!е#у но на сварним подвизима. Fизом хиперо%а, ауор је с%авио ;%адис%ава не само као
поедника ве8 и као уду8е' ос%оодиоца хри38ана. 2 #е'овој ве%и$ини 'овори%и су и у$есници
зива#а у епу наро$ио' зна$аја су има%е хва%е које су упу8ива%и Vурци. 9%иOпа3иномве%и$а#у, ;%адис%ав је доијао ипи$не цре епско' хероја $ије је јуна3во фанаси$них размера.
Fове вр%ине ;%адис%ав!еве, 7унду%и8 је ве%и$ао у де%у у којем је описан #е'ов однос према
заро!еним урским раницама. 2вде је предсав!ен као м%ади пресо%онас%едник у пуном сјају,
ко'а красе вр%ине романи$но' виеза. Qаекав3и урске ранице како се купају у језеру, он их нека>#ава зао 3о су зарои%е вар3авске 'оспо"е ве8 их само опко!ава а заим одаје призан#е
неусра3ивој &око%ици. Хва%и је пред својом пра#ом и вра8а јој заро!ене дру'арице и ору>је.Rо3 две су цре кра!еви8ево' %ика овде и%е на'%а3енеD #е'ово дуоко хри38анско осе8а#е и
#е'ова вернос. & озиром на зна$ај који је #е'ова поеда има%а и ројне хва%е које су му у епу
упу8ене, само #е'ово у$есвова#е у оју је веома 3уро предсав!ено(у $еири карена), доду3е,ефекним и з'усним хиперо%ама, којима се уздиза%о #е'ово јуна3во. &ве хва%е су се с%ива%е у
оп3е див!е#е и одава#е призана#а ;%адис%аву, и завр3и%е се у пос%ед#им сиховима „2смана“.
#има је #е'ов подви' симо%и$но проума$ен као узрок краја Lухамедове мо8и. им сиховима
је са>еа сва 7унду%и8ева нада за спас Mвропе.;%адис%ав и 2сман су све супроноси. 7унду%и8 је уо$ио код #их неке заједни$ке цре и у'радио их
у сваки %ик посеноD оојица су м%ади, високо' порек%а, п%емении, храри, амициозни, одва>ни,
носиоци високих вр%ина и за!у!ени у >ене п%еменио' порек%а. 2ва два по снази и ва>носи једнака %ика $ине два $врса ос%онца на којима се др>и $иава епска 'ра"евина. Fосиоци су
раз%и$иих идеја и на оме се еме!и конрас који их раздваја. Rедан има за ци! поро!ава#е
хри38ана, дру'и #ихово ос%оо"е#е од 2сман%ија. Qаним!иво је да се 2сман и ;%адис%ав ниједномнису дирекно сукои%и, они у епу посоје напоредо, све 3о $ини један у супроноси је са оним
3о $ини дру'и, а%и се #ихове акције и са!е ниједном не укр3ају. Xихов суко има ви3е зна$е#е
од уква%но', о је суко по%умесеца и крса= две вере и два свеа. Vај конрас имао је ве%ику у%о'у
у исица#у и једно' и дру'о' %ика. 9ниеза која се осварива%а у це%ини, преноси%а се и напојединоси. 2дмах пос%е опева#а 2сманово' пораза, ве%и$а%а се ;%адис%ав!ева поеда и орано.
Eројне срофе и сихови ако су распоре"ени да оразују аниезе у с%икама, у а%узијама и
симо%имаD поедник пора>ени, „сјеверни орао сиви“ „исо$ни !уи змај“, „сунце од &јевера“ „мјесец од со$и“= п%емении, %а'и, с%авни, храри ;%адис%ав поедио је цара к%еа, худо'
си%ника. з ово'а су конраса израса%е две %и$носи које су осварива%е ве%ику пи3$еву идеју
оком де%а. :о'%еди на ине свари су им, пак, и%и %иски. ск%аду са #е'овом пореом даиспева 'рандиозни еп који 8е прос%авии поеду хри38ансва и с%овенско' в%адара и%а је #е'ова
песни$ка консрукција кра!еви8а ;%адис%ава као симо%а е поеде. Xе'а је, ме"уим, у
%иерарном смис%у да%еко накри%ио комп%ексни %ик су%ана 2смана, ко'а је 7унду%и8 од по$ека
Rедини >енски %ик који се издвојио као из'ра"ени каракер, и%а је мајка 2сманово' срицаLусафе. 2на је и%а једна од >ена су%ана Lехмеда Vре8е', мајка с%аоумно' Lусафе, који је у два
навраа ио на $е%у царевине, >е!на в%аси и, као и све >ене у харему, ск%она сп%екама. Xен %ик је
писац праио од ренука када је 2сман одузео пресо #еном сину, ј. своме срицу Lусафи. 2на јемора%а зацива#е сина са пресо%а до>ивеи не само као родие!ски ве8 и као %и$ну несре8у и пад.
Vо је по'а"а%о #ену сујеу, јер је 'уи%а прима који је у харему као мајка су%анова има%а. #еној
дуокој повре"еноси се на%азио извор све' з%а, у је к%ијао покреа$ #ених подухваа, о је дава%оопасну сна'у #еним рукама које су ве3о п%е%е смроносну мре>у 2сману и #е'овим нај%и>им
сарадницима. :есник свара #ен це%овии духовни порре. :орек%ом је, према пи3$евој замис%и,
из Mрде!а, покр3ена је хри38анка, превр!ива, нико'а не по3ује, сама је сеи једини закон. Xена
маеринска ри'а није искрена, ори се за синов!ев преси> да и преко #е'а освари%а својев%асо!уиве >е!е, да и поси'%а ај ци! не 3еди з%аа, сна'е и $аси. Ру>на је, а%и ве3а$ким
на$инима до$арава %епоу. 2 #ој се у епу 'овори на само два месаD први пу се описује #ен
каракер, дру'и и једини пу она је непосредни акер до'а"аја. 9%и и поред о'а 3о #ено у$е38е у
рад#и није и%о ве%ико, оно је има%о ва>них и коних пос%едица. <ада су, пос%е хо8инско' оја,до'%авници савеова%и 2сману да пре од%аска на исок уије срица и #е'ову мајку, указива%и су на
з%о које од #е мо>е до8и. <аснији до'а"аји показа%и су да су они и%и у праву она је одиса и%анајопаснија ме"у #е'овим непријае!има. предо$ава#у опасноси 2сману која од #е до%ази, све
се јасније издвајао #ен каракер. #ен %ик су унеи деа!и из народно' верова#а(поседује
ви%инске мо8и, оп3и са пак%еним духовима), а%и и песникове %екире неке #ене акције подсе8ајуна посупке $аро#ака смена из „2с%оо"ено' Rеруса%има“. 2 #ој се 'овори као о пре#и по
2сманов пресо. Xен %ик посао је це%ови ек када је она супи%а у акцију. #ој су се повр"ива%е
све #ене у описаном порреу назна$ене мане. 2храрена нераспо%о>е#ем јани$ара према 2сману,
по$е%а је да де%ује. 7унду%и8 је посупно, моиви3у8и сваки #ен 'ес и сваку #ену ре$, разра"енопоказивао сазрева#е #ено' подухваа, иза ко'а је саја%о #ено в%асо!у!е. Jа и освари%а свој
п%ан и задово!и%а своју ср[у према 2сману, она сми3!ено уди мр>#у према #ему у опаком,
повод!ивом Jауу, своме зеу, који јој је по е'оизму нај%и>а %и$нос у епу. 2на најпре придоијаJауа %а>има, заим у #ему уди завис и >е!у за освеом подсе8а 'а да је сада 2сману нај%и>и
Jи%авер, а да је он сам преско$ен у хијерархијском напредова#у и да је су%ан м%ад и неса%ан, е да
свако' рена мо>е да му одузме приви%е'ије које ренуно поседује. Fа крају е 'радације, онаJауа, ве8 разјарено' и п%ану%о', позива на освеу. Jауове посупке моиви3е и поми#а#ем
$и#енице да Lусафа не мо>е имаи поомсва, е да 8е Jауови поомци в%адаи царевином након
#ене и Lусафине смри. 2на се ви3е у епу није поми#а%а, а%и је Jауовим извр3е#ем задака
#ен п%ан испу#ен и #ен %ик заокру>ен. Wик Lусафине мајке је 7унду%и8 'радио срп!иво, неосав!ају8и нии једну појединос недоре$еном, ниједан #ен поез немоивисаним, ниједну ре$ да
одудара од концепције з%а коју је у'радио у #ен %ик.
+. 5оманти)не епизоде у Осману3 /. Fундулића
$икола
ве%иким епопејама, јо3 од оних најсаријих наса%их пре не'о 3о је усанов!ена поеика епско'
песни3ва, уз '%авне до'а"аје и %икове јунака,који су и%и основни носиоци рад#е, уп%иа%е су сеепизодне при$е прив%а$не фау%е, од којих '%авни до'а"аји нису зависи%и, а%и које су их
упопу#ва%е и $ини%е заним!ивијим. <асније, када је Vасо исакао сав да де%о реа да
„заав!ају8и поу$ава“, епизоде су дои%е на зна$ају. ренесансним еповима епизоде су поса%е
веома развијене, фау%а им је и%а романи$на, и%е су препуне перипеија, драмаи$них преокреа,
ра'и$них судина и несре8них !уави, %уа#а и срада#а јунака и с%и$но. Fеке од их епизода су
садр>а%е $иаве !уавне романе који су с%у>и%и као инспирација и%и оквирни си>еи за нова
де%а(драме и%и епове). Vаквих епизода и%о је и у „Eесном 2р%анду“ и „2с%оо"еном Rеруса%иму“. 7унду%и8евом епу романи$не епизоде су има%е сандардну у%о'у. :раи%е су рад#у епа, иако са
#ом нису има%е мно'о додирних а$ака, и својом романи$но38у и заним!иво38у реа%о је да
пи3$еве поруке у$ине %ак3им и природнијим. &пецифи$нос епизода у „2сману“ је у оме 3о су у#има све сведене на >енске %иковеD &око%ицу, <рунос%аву и &ун$аницу(изузеак $ини она која се
односи%а на Eе'ум и Jи%авера). Mпизоде о &око%ици и <рунос%ави к%аси$но' су ипа, у #иховим
основама је !уавни зап%е, а%и у коме у$есвује само >енски %ик. :рва развија епизоду о !уавиизме"у &око%ице и 2смана, а дру'а је изведена око <рунос%авине !уави према веренику
<оревском, који је заворен у цари'радској амници. Xена у%о'а је с%о>енија, јер писац праи и #ено
војева#е и од%азак у ари'рад. 2е ове епизое прекидају се онда кад >енски %икови реа да се
сасану са јунацима којима су посвеи%е сав свој >иво. Fи ове %и$носи ни сиуације нисуори'ина%не и песник их је умно'оме преузео од Vаса= пре све'а концепцију %икова хероина,
одва>них и храрих. 2но 3о 'а од Vаса раз%икује, је о 3о их је 7унду%и8 преворио у носиоце
$иаве при$е.
Vре8а епизода је одудара%а од преходних. Vо је дир!ива приповес о &ун$аници, девојце из око%ине&медерева, $увеној по %епои, коју је <аз%арOа'а намеравао да одведе у харем. :есник је опевао
ра'едију #ене породицеD оац #ен, gудра', оо>#и је поомак lур"а Eранкови8а, с%еп је,из'уио дванаес синова и као једна уеха му је преоса%а к8ер &ун$аница, која се, на #е'ову
несре8у, завеова%а да осане $една. Fадају8и се да #ена од%ука није $врса, приредио је весе!е не
и %и се у #ој, у раздра'аној амосфери, проуди%а >е!а за !уав!у. &реди3#а %и$нос о' весе!а је управо &ун$аница, а оно је у це%ини инонирано хедониси$ким позивом на !уав и у>ива#е. &а
ове зааве хадум је оео gудра'ову %епу к8ер не оазиру8и се нии на #ен нии на #е'ов п%а$.
&адр>ине ри епизоде распоре"ене су у првом де%у епа, до меса на коме посоји празнина. Fи једна
није окон$ана и не зна се судина ових %икова. преоса%ом де%у епа, %и$носи ових епизода севи3е не поми#у. :репосав!а%о се да је 7унду%и8 намеравао да судине ових %икова и ових
епизода разре3и управо у преоса%им пева#има, а да их је напусио након 3о се преви3е у
с%о>еној рад#и, у којој се укр3а%о неко%ико окова, па је преднос дао приказива#у и разре3ава#у ва>них исоријских до'а"аја. 2сманов крај у ари'раду је предсав!ен це%овио, а%и
је ај део ипак осао недора"ен.
Mпизоде у 2сману су наиз'%ед предсав!а%е сасавни део епске рад#е, композиционо су спреноук%оп!ене у #у, иако су од #е сварно и%е независне. #има у$есвују изми3!ене %и$носи, које
су доведене у везу са реа%ним %иковима(2сманом, <оревским), а%и се исоријске %и$носи и не
појав!ују у #има. ако су оса%е недовр3ене, оне су својим зап%еом, неои$ним судинама и
романи$ним преокреима пру>а%е онда3#ем $иаоцу управо оно задовов!сво које се од #их ио$екива%о.
+4. Fундулићев рад на мелодрами
$икола7унду%и8ев рад на ме%одрами се заснива на прево"е#у и преради де%а ада3#е иа%ијанске
к#и>евноси. &ам писац у пред'овору „:јесни покорних кра!а Jавида“ поми#е своја ранија
„м%адена$ка де%а“, а у својим %и$ним препискама се касније од их де%а о'ра"ује. <ако је сам песникнавео, написао је\превео\прерадио десе ме%одрама, од којих су са$уване „9ријадна“, „:розерпина
у'ра!ена од :%уона“, „Jијана“ и „9рмида“. &ва ова де%а се еме!е на пасирским и'рама и%и
еповима појединих иа%ијанских ауора. 2ве драме, неве%ике по својој форми(поједине садр>е само
соинак сихова, па се раније смара%о да предсав!ају фра'мене, а не це%овиа де%а), заси'урно
су приказиване у Jуровнику. „9ријадна“ и „:розерпина“ ора"ују еме из 'р$ке мио%о'ијеD
„9ријадна“ је преина$ен ми о к8ери криско' кра!а Lиноса и а%е'орија је овозема!ско' и
онозема!ско', са ројним а%узијама на онда3#и дурова$ки по%ии$ки >иво, док „:розерпина“емаизује :%уонову омицу :розерпине, к8ери о'и#е ерере, римске о'и#е зем!орад#е и мо>е
се ума$ии као а%е'орија цик%и$не онове >ивоа. „9рмида“ се ос%а#а на један део Vасово'
„2с%оо"ено' Rеруса%има“, а у „Jијани“ се ора"ује ми о о'и#и Jијани, за!у!еној у Mндимиона=пасира и сина Qевса и нимфе, успавано' у ве$ни сан, који је ио $еса ема арокних песника.
7унду%и8еве ме%одраме писане су раз%и$иим си%овима и срофама, нај$е38е у виду осмерца и%и
двосруко римовано' дванаесерца. Qап%еи се у #е'овим ме%одрамама еме!е на сукоу !удско' ио>анско', па се управо зо' о'а мо'у ума$ии у пренесеном, а%е'оријском зна$е#у. одре"еном
смис%у се $ак и #е'ова пасора%а „Jуравка“ мо>е посмараи као ме%одрамаD на о упу8ују #ен
миски садр>ај и а%е'ори$нос меса зива#а, рад#е и %икова.
+7. 0убравка3 /. Fундулића
'орана
Fа самом по$еку пасир се ора8а звезди „ојави, JаницеS позивају8и је да донесе зору и дан,
уједно, заносно с%ика %епоу и насмејанос природе у о$екива#у свиа#а. Jурава је овде иди%и$на
зем!а пасира и ви%а, а%е'оријски о је Jуровник, $ију је с%ооду ова драма има%а да '%орификује.7%едаоци се оаве3авају о прос%ав!а#у с%ооде у Jурави и ои$ају за ај дан, око ко'а 8е се
зап%еси рад#а. Радмио до$арава све$ану амосферу празника с%ооде у Jурави заме8у се и'ре,пасирице поју... Qаим, Радмио по$и#е да с%ави Jуравкину %епоу и позива !уав да у нај%еп3у
ви%у здру>и с Lи%јенком, нај%еп3ин пасиро= када се о привидно не до'оди, до8и 8е до конф%ика.
наредном оде!ку, Радмио запо$и#е раз'овор са риарем, ка>е му да не с%уи з%о, пиа 'а 3а 'а јена'на%о да до"е у Jураву. низу аниеза риар хва%и при%ике у Jурави, ј. Jуровнику, а куди
оне у подру$ју код :риморја, ј. у приморским крајевима који су, нес%оодни, 'рца%и у ус%овима
м%еа$ке окупације. L%еци су предсав!ени као „срдиа звијерS. Радмио позива риара да до"е и да
с%ави са #има с%ооду, а риар присаје и из'овара сихове у којима с%ави дурова$ко'осопримсво.
:ојав!ује се Lи%јенко који прво презенује иди%у у природи, ј. насмејанос природе и %а>енсво
>ивоа у Jурави. супроноси с %а'ом насмејано38у природе и све'а >иво' у Jурави,за!у!ени пасир Lи%јенко је у>ан зо' одсусва, а и зо' „неми%осиS своје ви%е Jуравке, и свој
о% изра>ава у низу хиперо%а. Lи%јенков !уавни о'а# је о%ико сна>ан да је мно'о пуа запа%ио
%и38е на дрве8у. ренуку када се сасају на сцени Lи%јенко и gумир, gумир пиа Lи%јенка за3о у'ује.
Lи%јенко као прави пераркиси$ки !уавник у>и зо' неосе!ивоси и окруноси „'оспо"еS
коју „с%у>иS. gумир поку3ава да 'а уе3и, подсе8а 'а да 8е му мо>да припаси Jуравка јер је он
нај%еп3и пасир. ом ренуку, Lи%јенко је видео Jуравку, и одмах је по>е%ео да ај #е'ов п%амзапа%и и Jуравку.
Fакон ово'а, писац одмах приказује Jуравку са ви%ама. овој сцени имамо пуно пева#а и п%есних
насупа, #ом се заносно с%аве зора, цве8е и ви%инска %епоа. Jуравкина %епоа је ако ве%ика ио$иа да јој не реају украси од цве8а. на$е, ре$и „цвијејеS и „цвјеаS су о%ико у$еса%и 3о
до$арава опијенос Jуравке и #ених ви%а ријумфом цве8а у про%е#е дане. 2$и $ији је „зракS
оео Jуравкину ду3у мо'у ии само о$и Lи%јенкове= а%и према посупку уои$ајеном у овимдрамама он о реа да схваи ек на крају, пос%е перипеија и мно'их суза.
сцени са саиром дивјаком песник изазива доро распо%о>е#е код пу%ике. &аир је приказан
'роескно, а%и он сее види у позиивнијем све%у, и ра$уна да 8е Jуравка припаси #ему, 3о је
недопусиво, јер он није пасир. <ада је наи3ао 7ор3ак, по$и#у надмеа#а, узајамна исмева#а и
не сасвим езаз%ена вре"а#а двојице саира која исо ако реа да изазову пуно смеха у пу%ици.
пасир Qа'орко је приказан као Lи%јенко, као какав пераркиси$ки !уавник, он уверава!удра'а да је само један ми%осиви по'%ед >у"ене ви%е кадар да 'а храни. gудра' је ојекивни
јунак који понекад из%ази из де3ава#а и по$и#е да 'овори о времену и да криикује дру3во. <ада
је Qа'орко иза3ао из сцене, gудра' по$и#е да аниеи$ки износи оно 3о је и%о некад („пријеS,„у дни мојеS, „у моје вријемеS), а 3а се ренуно де3ава. 2н исмева деа!е >енске моде. 7овори
како се ви3е не цени %епоа, ве8 мио, ј. з%ао.
наредној сцени приказан је %ик саирице Rе%јенке, саирове >ене. 2на јадикује јер је #ен му>осавио зо' Jуравке. овој сцени нема никакве динамике, %ик Rе%јенке је приказан као пасиван,
пос%е 8е се о промении.
Eиан део је Lи%јенков раз'овор са :е%инком јер у о!е упознајемо Lи%јенка. 7унду%и8 ни>е
хиперо%е, од Lи%јенково' !уавно' >ара 'оре %у'ови, дураве, по!а, 'оре и од #е пресу3ујек%аденац, а од #е'ових суза, про%ивених зо' неузвра8ене !уави, „узрасаS иси к%аденац. :е%инка
на крају раз'овора ое8ава Lи%јенку да 8е поку3аи да преораи Jуравку да 'а заво%и.
Jивјак се преру3ава у ви%у, преоу$ен у ха!ину од сви%е, он е%и %ице кре$ом, румени %ице
дуди#ама, уса ре3#ама. 2во је крај#е коми$на сцена, која ку%минира када Jивјак наме3афризуру и о му не по%ази за руком јер му са%но из косе из%е8у ро'ови. 7ор3ак саир исмева
Jивјака 3о се преру3иоD „'рд саир преоразио у ви% се 'издавуS. Fасупро #ему, Rе%јенка сепреру3ава у пасира и поку3ава да враи му>а. 2на схваа да се и #ен му> преру3ио. Jивјак
мис%и да је пред #им пасир а не да има пос%а са својом преоу$еном >еном. Rе%јенка сад има
при%ику да о$иа свом неверном му>у %екцију и да исовремено поправи код #е'а по%о>ај.7унду%и8 вра8а ани$ки посупак re*0 ew +@-, од '%асника си>е изве3ај да је Jуравку оео
7рдан, свуда се про$у%о да је 7рдан о'а и да је Jуравка приса%а да осане са #им. Lи%јенко је
прво по$ео да јадикује и о схваио као пораз а заим до%ази до преокреа и Lи%јенко ипак од%у$ује
да враи Jуравку, у%ази у цркву и на %ицу му се ука>е сјајан знак и и му јасно да су он и Jуравка једно за дру'о. 2а ова до'а"аја оди'ра%а су се ван позорнице. 7%асник нас оаве3ава да је ми%јенко
повраио Jуравку.
с%еде8им сценама су описане припреме око сваде. 7рдан пева о 'ози. пос%ед#ој сцени описан је свадени оред. Редовник из цркве као симо% с%ооде пу3а пице да с%оодно по%ее. Lи%јенко
при%а>е мас%ину, као симо% мираD с%оода и мир две су нај>е!еније свари у пасирској Jурави,
ј. у 7унду%и8евом Jуровнику. Qа'орко на >рвеник о'и#е с%ооде при%а>е своје уздахе, свој п%а$и вај. Qа'орко се, дак%е, ос%оа"а своје непри%и$не !уави. у овом све$аном ренуку Rе%јенка не
мо>е а да не у3ине подсмехом п%емение ви%е које се „у"ијем ресеS, ј. укра3авају оним 3о није
#ихово.
завр3ници се са%но понав!ају сихови којим се с%ави с%оода. $икола
„Jуравка“ је драма у ри $ина hива 7унду%и8а, писана у римованим осмерцима(са римом аа) и
дванаесерцима(са парном римом), први пу изведена по$еком 16U^. 'одине. 7унду%и8 је овимсвојим де%ом >е%ео да у о%ику прив%а$не и пријане позори3не и'ре, с једне сране, прос%ави оно
3о му је наје3#е прирас%о за срце а о је с%оода #е'ово' Jуровника и да, са дру'е сране,
>и'о3е оно проив $е'а је хео да се ори а о су изопа$еноси савремено' >ивоа у #е'овом'раду. Rо3 једном, дак%е, он је пос%е „&уза сина размено'а“ и пос%е „:јесни покорних“ >е%ео да на
своје су'ра"ане дејсвује, да их за не3о усхи8ује а проив не$е'а о'ор$ује, само 3о сада о нису
ви3е и%а поеска репере#а на ему $овеково' каја#а и%и на ону дру'у, 7унду%и8у не ма#е %иску,
ему кракорајноси !удско' посоја#а и ни3авноси све'а 3о се у #ему цени. Jа својој
пу%ици пру>и поезије, весе!а и смеха, за $им је она у ренуцима карнева%ске разузданоси
неодо!иво >уде%а, 7унду%и8 је изарао једну наро$ио прив%а$ну драмску врсу која је у ом
момену ве8 има%а ду'у и с%авну про3%ос, и у Jуровнику и дру'де у свеуD о је и%а пасирскаи'ра, односно пасора%а. (:роизи3%а из к%аси$них 'р$ких и римских ек%о'а, о јес %ирских песама
у дија%о'у у којима насупају пасири, она је најпре као примиивна и скромна инска ек%о'а,
посепено се ус%о>#авају8и у пасора%ну драму, заав!а%а '%едаоце !упко38у и ведрином,поезијом и иди%иком. 7%авни >ивони про%ем у ом пасирском свеу и%а је !уав, !уав у
по$еку ои$но неус%и3ена и којој се супросав!ају свиD оо>авана ви%а, као и %едена, ози!на
Jијана, о'и#а >енске $исое, 'ра!иви и похони саири, као и коми$ни, предузим!иви се!аци,а%и !уав коју иза урних перипеија увек круни3е сре8ни исход. <ао и осе8а#а којима роују и као
'есови које $ине, као смр која их привидно сна%ази и као ре$ коју из'оварају ако је фикивна и
ако идеа%на и средина у којој се кре8у= о је миска зем!а 9ркадија, зем!а про%е8а и цве8а,
дурава и к%аденаца, с%авуја и зем!е, зем!а у којој је једина несре8а не ии во!ен.)Vрадициона%ним се у овој 7унду%и8евој пасора%и, пре све'а, мора%а $инии ве8 сама средина у
којој прои$е рад#а. Fекаква „Jурава“, која је на позорници до$арана и од које су '%едаоци виде%и
само један и са%но иси краји$ак, 3а је и%о дру'о, са својим „ду!ем“ и својим изворима, са
својим „с%авицима“ и својим цве8ем, до само р"аво мо>е се додаиD и хоимице р"аво прикривена сара, аснос%овна зем!а 9ркадија, која је, јо3 од ани$ких дана, неизе>но присуна
позадина сваке уко%ске к#и>евноси. Fи '%авни јунаци Jураве, који су и%и сановници енесварне зем!е, у основи нису се $ини%и мно'о самоса%није зами3!ени. Rедни од #их, и за
7унду%и8а свакако ини, и%и су пасири и ви%е, који су у својој Jурави, према 7унду%и8евом
приказу, дане проводи%и сре8но и у па'анској једносавноси, с%оодно и у непому8еној хармонији.7%едаоци #их не заи$у у ори за опсанак, ве8 их од по$ека до краја драме '%едају како се
ан'а>ују у !уави, својој и%и у"ој. Rер и #има је, као и #иховој сара8и у свим дру'им драмама ове
врсе, !уав прва и основна ри'а. Jру'а кае'орија савовника Jураве и%а је сасвим дру'а$ија,
мо>е се ре8и $ак и супрона. 7унду%и8 је, наиме, насојао да у своја де%а ово' ипа уведе и %ица из>ивоа, реа%на и%и не3о карикирана која 8е својом резвено38у, комиком и%и 'роескно38у унеи
>ивоси у рад#у и весе%оси ме"у пу%ику. 2н, пак, није имао ринуи о унура3#им и
композиционим на$е%има по којима се ова врса драме пи3е она су ве8 одавно и%а познаа и #ихсу се писци круо др>а%иD сузе на по$еку, окон$а#е на оп3е задово!сво у сре8и, и'ри и весе!у,
п%есу и песми= у размаку који одваја зору од ве$ери. 7%едаоци су, ако"е, мора%и знаи да 8е у
са'%асноси с им исим ехни$ким посупцима '%авни и пре%омни ренуци свих зива#а пасиизван сцене и да 8е о #има на позорницу сизаи само оаве3е#а. 7унду%и8 је доса доро изарао
основне момене у рад#и који су #е'ово де%о мо'%и испунии драмаиком и сра38у. Qа зап%е, о
су ови до'а"ајиD у до%е с%о>ну и јединсвену Jураву ув%а$и се неман корупције, и подми8ене
судије, које имају да одаеру нај%еп3и пар, не доде!ују Jуравку, према оп3им о$екива#има,Lи!енку, ве8 саром и о'аом 7рдану, који има новаца да ову езду3ну од%уку п%аи. Qа расп%е је
одредио с%еде8еD неправедна пресуда разјарује о'ове и Wеро низом знакова показује народу да он не
>е%и да се о деси и да је Lи!енко прави изараник судинеD правда ријумфује, а пасора%а сезавр3ава вен$а#ем Jуравке и Lи!енка и и'ром и п%есом. Lе"уим, ниједан од а два судоносна
до'а"аја пу%ика није има%а при%ике да види, ве8 је о #има само оаве3ена. Fиједна од епизода у
којима су саири '%авни јунаци није и%а ор'ански део рад#е, свака се мо'%а изосавии, а да се имене поремеи основни драмски ок. Wик Lи!енка се свео на конвенциона%ну фи'уру пераркиси$ко'
!уавника који дек%амује сихове својој есмис%еној па#и и који их, приом, си%изује 'оми%ом
си%ских и реорских фи'ура. Wик Jуравке је осајао неухва!ив и несваран= она је упорно и%а
предсав!ана у Lи!енковим заносним моно%озима и похва%ама дру'их %икова, као еери$но и
скоро надзема!ско и8е, као о%и$е#е $исое и $едноси. 7унду%и8евом де%у се рзо и %ако мо>е
препознаи уицај Lарина Jр>и8а. у „Vирени“ је, као и у 7унду%и8евом де%у, осварен спој
иди%и$но' и омено' са једне, и 'роескно' и коми$но' са дру'е сране. 2а де%ује ои%ујукоми$ним ко3ка#има и непри%и$ним за!у!ива#има. :оред Jр>и8а, мо>е се примеии уицај и
за 7унду%и8а незаои%азно' VасаD нај%еп3и пасир у „Jуравци“ се зове Lи!енко, 3о није ни3а
дру'о до преведено име Vасово' 9мине(од +meC!уии, во%еи), а нај%еп3а ви%а названа јеJуравка, 3о је опе само превод имена Vасове &и%вије(од 0BuCдурава). 7унду%и8, ако"е,
понекад преноси $иаве сихове из „Rе"упке“, коју су и он и сви Jуров$ани зна%и наизус. со
ако, 7унду%и8 је својо „Jуравци“ дао амосферу неприкривене и, за$удо, не мно'о уздр>анесензуа%носи= до>ив!ај !уави је нима%о п%аонски и ез сум#е овозема!ски. & дру'е сране,
7унду%и8 је е%е'анне и мајсорски срезане сихове „Jуравке“ до презаси8еноси пунио оним
испразним доми3!а#има која су називана се$енизмима (по 1`. веку у којем су насаја%а) и%и
маринизмима, по [амаиси Lарину. 9миције 7унду%и8а и%е су да својом пасора%ом поду$ава,да у #ој проводи сасвим одре"ену енденцију и да криикује мно'е појаве у свом 'раду и свом
времену. е%а #е'ова драма, у свари, ез пресанка 'овори Jуров$анима, о #има самима и о 'раду
у којем >иве. &амо, ај 'овор није дирекан и изри$и, он је оавијен а%е'оријом, коју су #е'ови
сари '%едаоци прозира%и у свему и ез е3ко8а. Lесо рад#е, према оме, предсав!ено каомиска и иди%и$на Jурава предсав!а ада3#и, 7унду%и8ев Jуровник= време ози!но и е3ко,
са мно'им нере3еним пиа#има. Fа крају, проа'ониси „Jуравке“ су као %и$носи из фикиво'свеа пасира и%и, и распознава%и су се на први по'%ед, песникови су'ра"ани и савременици са
$иавим низом својих каракерних од%ика и с це%ом једном поворком својих специфи$них нево!а.
2д прве до пос%ед#е сцене, #е'ова драма и није дру'о до заносна к%икава химна с%ооди, и о нес%ооди уоп3е, ве8 с%ооди #е'ово' 'рада, #е'ове „Jураве“ која је сре8а свих су'ра"ана. 7орд на
своју в%асеоску крв, поносан на месо које #е'ова к%аса има у управ!а#у судином Jурова$ке
Репу%ике, и до ср>и про>е увере#ем да је за све једини спас у о$ува#у реда свари какав је у
Jуровнику ио одвајкада, 7унду%и8 је своју поезију сав!ао у с%у>у своје иск!у$иве, уске,к%асно ан'а>оване мис%и. Хва!ена некада вр%о мно'о, и преко своје сварне вредноси, „Jуравка
се у на3е време оце#ује с да%еко ви3е уздр>!ивоси #ено је зна$е#е сада у'%авном исоријско.
+8. узе сина разметно*а /иво Fундулић
$икола
„&узе сина размено'а“ је ре%и'иозни спев вана 7унду%и8а у којем ора"ује ему 'реха и покаја#а.
<ао под%о'у за своје де%о кориси и%ијску парао%у из Rеван"е!а по Wуки о разменом сину који јепро8ердао имеак сво' оца. 7унду%и8 у парао%у моивски допу#ује и надо'ра"ујеD у и%ијским
сиховима, за раз%ику од „&уза сина размено'а“ нема поми#а#а е%есно' са'ре3е#а, односно
!уави према >ени. <омпозиционио, де%о је поде!ено на ри де%а, ри п%а$аD са'ре3е#е, спозна#е
и скру3е#е. спевано је у сексинама, а сих је осмерац са римом аацц. спевано је у првом %ицу,од сране %ирско' сујкеа, с им да се повремено појав!ује и свезнају8и приповеда$ како и најавио
развија у 3ире песни$ке с%ике)D свес о сопсвеномо 'реху, покаја#е, свес о про%азноси >ивоа,неопходнос спознаје Eо>ије ве%и$ине, ид. :рви п%а$ „&а'ре3е#е“ доноси казива#е '%авно'
јунака о Eо>ијој промис%и и о 'реху уоп3ено= да и посепено пре%азио ка исповеси о сопсвеном
'ресима, односно о ро3е#у имека сво' оца на опија#а и %уд. 7овори о >ени која 'а је на онаве%а, прекрасне %епое, а%и р"аво' каракера. Jо%ази до низа#а конрасаD прво се 'овори о
ве%икој физи$кој %епои >ене, а заим о #еној есрамноси и %а>!ивоси= %ирски сујек
супросав!а приказ удоно' >ивоа $ак и с%у'а сво' оца са својим ра'и$ним по%о>ајем
осав!ен је од свих, разорен и маерија%но и духовно. Rедино 3о му преосаје је каја#е зо' својих
'рехова. Jру'и п%а$, нас%ов!ен као „&позна#е“, на свом по$еку доноси мисао о Eо'у и #е'овој
ве%и$ини. :есник поново ни>е аниезе, ово' пуа развијају8и јо3 једно арокно оп3е месо
мисао о про%азноси. &ве про%ази и умире, док 8е само досојни завр3ии у Рају. пос%ед#ем,ре8ем п%а$у, свезнају8и приповеда$ 'овори о $удима свемо'у8е' Eо'а и о #е'овој ми%оси= о
на'ради коју 'ре3ник доија за покаја#е и про$и38е#е. 7ре3ни %ирски сујек разми3!а о
про%емима мора%а и про%азноси, свесан је сво' 'реха. 2д%у$ује да се враи оцу и да 'а понизнозамо%и за опро3ај, 3о и $ини. 2ац му опра3а, захва!ују8и Eо'у зо' поврака сина, а #е'а
само' о%а$и у е%у оде8у, 3о симо%изује про$и38е#е '%авно' јунака.
'орана2во је ре%и'иозноOреф%ексивни спев који ора"ује парао%у из Rеван"е!а по Wуки о %удном сину.
спеву наи%азимо на арокне мис%и о крако8и и про%азноси овозема!ско' свеа и дора, покаја#у,
о !удским пороцима, смис%у вере и покорно' >ивоа и др. &пев је испеван арокним срофама
осмера$ким сексинама. Eарокан је и израз ки#ас, ада нов у дурова$кој поезији. Qаим, имамоспецифи$ни песни$ки израз, досеке, сененциознос. Kау%а је сав!ена у дру'и п%ан, е>и3е је у
с%ика#у психо%о'ије '%авно' јунака, 7унду%и8 инсисира на ду3евним са#има и реф%ексијама.
2во де%о писац је поде%ио на G п%а$а. :рви п%а$ носи нас%ов „са'ре3е#еS, по$и#е %аинским
циаом „Hиве8 еспуно просу има#е својеS. 2во це%о пева#е дао је у про3%ом времену, рероспекивно се приказују до'а"аји (исповедни моно%о'). :резенује се 'рех '%авно' јунака а%и се
изри$е и криика %уднице (мизо'ински е%емени узрок са'ре3е#а је >ена) $ији порре је преузеиз пераркиси$ко' дискурса. Vу се 'овори о по'уној %епои >ене, !уавном заносу, уицају >ене
на за!у!ено' му3карца и #е'овом преора8е#у= %ирски јунак мо%и суса да му опроси= це%о
пева#е дао је кроз конрас= ода$ен је од своје !уавнице, као суви цве орео се у п%анини,окру>ен зверима, зем!а му је посе!а, камен уз'%ав!е= описује >енску %епоу з%аан прамен
посред $е%а, о$и су јој као &унце, %ице е%о и румено, кад хода као да п%е3е и%и и'ра= #ена %епоа
је доро замаскирана сарос она је уве%а, >уа, пе'ава, мрвацима се$е косу да и своју у%еп3а%а=
ре$и су јој као мед, а у свари оров, једно мис%и, дру'о ради, вара, издаје и %а>е= зарад #ене !уави је по$ео да носи сви%у, кадифу, цве8е. :оена је вр%о упе$а!ива да се све п%анине и 'оре, реке и
мора у з%ао преворе не и ни десеи део >енских пореа задово!и%и. Jру'и п%а$ носи нас%ов
„спозна#еS, по$и#е %аинским циаом „Jо3ав3и сееS. Jру'и п%а$ је у сада3#ем времену, поредипро3%ос и сада3#ос. 2во је си%ски најо!и део, имамо реф%ексије о ни3ави%у ово' свеа, о
неизе>ној смрноси и про%азноси све'а. Vу се 'овори о јунаковом поима#у сво' 'ре3но' >ивоа,
јав!а се моив >е!е за искреним каја#ем. 2и3ао је из сво' дома у 'ору да 'а звери поједу, а%и ионе се п%а3е ве%и$ине #е'ово' 'реха= >енска %епоа, испразнос и а3ина= >ена уме да раздвоји
најо!е дру'ове, супру>нике наера на пре!уу, 'радове у пепео превара= кр3и !удске законе Eо'у=
подсе8а сее на %епира ко' неодо!иво прив%а$и све%ос свеи!ке која 'а на крају уије= спознао је
да су з%ане в%аси које је некада ми%овао сада !уе змије које #е'ово срце уједају, из #ених сјајнихо$ију му#е изијају= све 3о $овек види про%азно је и пропад!иво= низ срофа које кроз аниезу
'оворе о односу >ивоа и смри= у смри су сви једнаки= осају мо%ива и каја#е. Vре8и п%а$ носи
назив „скру3е#еS и подсе8а на мо%иву, испу#ено је ре%и'иозном амосфером. :о$и#е циаом„2$е, са'ре3их, и ве8 нијесам досојанS и да је у уду8ем времену. Qами3!ен је дија%о' са оцем у
ренуку покаја#а. Jија%о3ки каракер сав!а драмски акцена де%у. 7%авни јунак у 'ори јеца и
п%а$е= од #е'ових вапаја је све занеме%о= мо%и оца да му опроси и враи се ку8и („8а8коз'рије3ихS)= оац 'а прима, !уи, одева и даје прсен.
:. 0уброва)ке анонимне комедије 14. века $анализа једне комедије по избору%
:исац је инспирацију за ову песму прона3ао у Хомеровом епу. :есма предсав!а моно%о' Хе%ене,
а%и ај моно%о' је посена врса моно%о'а. Qаправо, о је Хе%енин дија%о' са својим одразом уо'%еда%у. Хе%енина само8а се повр"ује у дија%о'у са про3%о38у. Xена осам!енос узима осоен
вид дија%о'а са :арисом. :рисуна је а неподно3!ива е>ина кривице која %е>и у про3%оси,
односно у просору који се не мо>е ви3е досе'нуи и исправии.„^бира% дикли,е”
:есма 'овори о %епои. 2вде се про%е8е манифесује и као симо% про%азноси и м%адоси,
на'ове3ава се про%азнос м%адоси, посено арокна изарнос у дирекном нескривеном
ора8а#у, нескривеном изве3ава#у о судини е сада3#е „дик%ицеS, ј. девојке. :осојина'ове3ај про%азноси у првом сиху у ре$и „до$имS, на ај на$ин се инсисира на хиноси и
неухва!ивој рзини проока времена.„+ептиру сличан си мени”
Wирски сујек у песми приказан је кроз %ик %епира који је усмр8ен по'%едом. Rа$ина о' по'%еда упесми се повр"ује моивом све8е као смри која прив%а$и. :риказ дра'е посредно је да,
кори38е#ем све8е која предсав!а спој опасноси и прив%а$носи, 3о нам је арокни спој. Tи#еница да се %епир опреде!ује за %ице дра'е успосав!а #ену ана%о'ију са све8ом, а
исовремено је афирми3е на ви3ем нивоу посав!ају8и је као ку%минаивну а$ку. Wепир с%у>и и
као ана%о'ија и пара%е%изам за само' %ирско' сујека у #е'овој свеси. :оенцира се ра'и$нос%ирско' сујека у немо'у8носи да и у смрним $асовима, дак%е, у оа%иеу сво' >ивоа, ук%они
дисанцу изме"у сее и дра'е.
'орана= сн%е$ане
РимаD аа ццд (, д ду'и сихови). :есма је надахнуа пуеном %епоом >ене. форми је ора8а#а
>енским прсима се пева оп%о и не>но. песми варира моив е%ине прса „снје>анеS, „ије%асније'аS, „ије%а од м%ијекаS, „од сније'а %ијепе 'ореS, „ке су од сијенеS, „снје>ни се пу находиS.
:есма поси>е ефеке разија#ем сиха у два крака и један ду', наизмени$но, у'%авном је ду'и
сих осмерац, два испред и два иза се разијају. Vо доноси рими$нос, песма као да е$е 'оспо"а је о!у!ена дак%е, ве8е посоји попуна, $у%на !уав (о пре нисмо има%и). :рсима се придаје
ва>нос, оне су радос за %ирско' сујека. ма вр%о %епих, не>них сихова, наро$ио зо' рима
песме прси су река од м%ека, по којој %ирски сујек >е%и да п%ови, и 'де му се ду3а весе%о >е%и
уопии од с%аси и ми%ине. <ао 3о видимо, нема >а%опојки као код пераркиса, у !уави сеу>ива. 2писује се и кри%о дра'е. :рси дра'е се пореде са перивојима ( ва-да, врови) у којима се
м%адос %ирско' сујека смрси%а. 2$и доијају хва%у, као и уса а%и нису ни3а наспрам 'руди.
право су о$и и уса и%и најинији е%емен >енске %епое, а%и овде се о прса. <рај је ора8а#едра'ој, #ено име gуица мо>е се ума$ии са еимо%о3ко' санови3а, повезује се са ре$има
„!уавS и „!уииS, %ирски сујек је пиа за3о је скри%а оно 3о он хва%и, 3о се посиде%а. Vо
је као неки позив, кроз песму, да окрије прси. %и, мо>да дра'а није навик%а да се ако дирекно'овори о #еним прсима.
Прил%епа cелена стара пред огледалом
Rе%ена је у к#и>евноси симо% %епое, зо' #е је изио ројански ра, у песми је сара и раз'овара
са о'%еда%ом. 2'%еда%о је ина$е, арокни моив, симо% одраза, дуп%е с%ике. Rе%ена се пиа да %и је
о она, сада је сарица, а некада је $иава 9зија зо' #ене %епое срада%а. Rе%ена се пиа о свом
идениеу ако сам о ја, 'де су оне о$и и косаI Pа је о у$ини%о да о%ики !уди срадајуI Pа је
права вреднос %епоа је варка моив варке, сна, и%узије ако"е припадају ароку. 2на зове:ариса да види 3а је !удска %епоа како је о и%узија. 9%и зо' е и%узије је срада%о мно'о
!уди. Jа је и%а овако сара и ру>на када ју је :арис видео не и и%о ни ројанско' раа. L%ади и
%уди 'оре !уавним п%амом, и о се некако у'аси а%и није мо'у8е враии про3%ос и у'асиип%амен Vроје. 2дносно, зо' #ихових хирова срада%а је $иава циви%изација, а није мо'у8е
измении о 3о се оди'ра%о. Vема про%азноси је $еса у ароку.
-р;у смрти богоубне2во је ипи$на арокна песма, ре$ је о реф%ексивној песми. Wирски сујек пору$ује да осане у
пам8е#у да је >иво варка. ;ихор замене се, изокре8е по це%ом свеу и мине= п%ам уз'ори и оде
до врха неа, па се сам у'аси= сена са%но с%еди, а%и у мини се не види па и не посоји= сан у
сну се све $ини сварним, а%и кад се проуди3 о је %а>но= ма'%а све покрије, а кад до"е сунце, онанесане. Fи3а све је ни3а, све се ни>е за даном но8, за %еом зима све про%ази.
:осупакD прва два сиха наројано је 3а је >иво а онда се у по два сиха свака свар
поједина$но одре"ује. Qа све каракерисике >ивоа (сен, сан, ма'%а, ни3а...) ва>и исоD у$ине се
исиниим, свепро>иму8им, а онда се пока>е да посоји и дру'а срана да је све варка,проивре$нос. &ве про%ази ме%анхо%и$но осе8а#е. ова идеја је арокна.
2. -елодраме /она Палмотића
'орана
hоно :а%мои8 је најп%однији писац ме%одрама, пре #е'а ме%одраме су писа%и :. :римови8 и h.
7унду%и8, а%и h. :а%мои8 их је надма3ио разноврсно38у ема и о'асвом садр>аја. :ознавао јесавремене иа%ијанске ме%одраме, ов%адао је новом с%о>еном драмском ехником (с%о>ена
позорница, низ нових ефекаа, координира#е екса, музике и и'ре). :реузимао је еме из ани$ке
мио%о'ије и к#и>евносиD из 2видијевих Lеаморфоза наса%е су „9а%анаS и „Fајеца#е 9ја$а и
%иса за ору>је 9хи%овоS, из 2видијевих „ХероидаS наса%а је „M%ена у'ра!енаS, из ;ер'и%ијеве„MнеидеS наса%е су „WавинијаS и „Jо3асије од Mнеје к 9нкизу S. Jру'и извор су му романи$не
епизоде иа%ијанских ренесансних епова 9риоса („9%$инаS) и Vаса („9рмидаS), које су својом
драмаи$но38у и%е по'одне за ме%одрамску ораду. Qаим, еме је преузимао из псеудонациона%неисоријеD Jаница, апис%ава, Eисерница. Qа ме%одраму :ав%имир 'ра"у је преузео из дома8е
исорије Wеопис попа Jук!анина (фау%а о из'нансву кра!а Радос%ава у Рим и повраак #е'ово'
поомка :ав%имира, оснива$а ново' 'рада Mпидаура), %е'енда о св. %ару, <ра!евсво &%овена одLавра 2рина. Eез озира на порек%о ема, у #е'овим ме%одрамама е%о је а%узија на реа%ан >иво,
израза родо!у!а и осе8а#а „с%овинсваS, ве%и$ана је с%оода Jуровника, хва!ени су #е'ово
усројсво и мир, и%о је помена сварних исоријских зива#а, разми3!а#а о ве%иким арокним
емама. Xе'ове ме%одраме су писане у сиху, језик је презаси8ен ои!ем си%ских фи'ура, уо$!ив јеуицај усмене поезије (с%ике, ори, јунаци), изводи%е су их амаерске дру>ине.
:ав%имир је права дурова$ка ме%одрама заснована на %ока%ној радицији и с%овенској %е'енди.
&асоји се из про%о'а који 'овори 'рад Mпидауро и G $ина која су поде!ена на сцене. Jрамска рад#азаснива%а се на познаој %е'енди о :ав%имиру, оснива$у Jуровника (Wеопис попа Jук!анина).
:исац је познавао иа%ијанску верзију ове %е'енде (L. 2рин, <ра!евсво &%овена) и %ока%ну
дурова$ку %е'енду о св. %ару.Jрамски је ора"ена завр3на епизода из исорије о про'наном с%овенском кра!у Радос%аву који је
е>е8и од сина Tас%ава доспео у Рим. з рака са Рим!анком имао је сина :ерис%ава, а он сина
:ав%имира. :о3о је уијен Радос%ав!ев про'оние! позва%и су #е'ово' унука >е%е8и да им уде
кра!. :ав%имир је прихваио позив и кад је са родовима ве8 ио %изу с%овенске оа%е Rадрана,
ура 'а је наера%а да се искрца у %уци 7ру>. Vу исорију рероспекивно је исприповедао
:ав%имир, по$ео је од из'она Радос%ава. Fа ову исорију надовеза%а се радиција о з%ом
наприродним си%ама, духовима и ви%е#ацима који (као у народним песмама) спре$авају да сеподи'не 'рад. :ое"ује доро, и а поеда моивиса%а је Mпидаурово проро$ансво да 8е кра!
:ав%имир поди'нуи Jуровник. Рад#а је сме3ена у да%еку про3%ос, у време оснива#а
Jуровника. драмску рад#у сме3ена је при$а о !уави изме"у :ав%имира и Lар'арие. зри$есе хва%а Jуровнику (усројсво, >иво, с%оода, дора в%ада, дори закони, мир и ск%ад), писац
исказује своје дурова$ко и „с%овинскоS родо!у!е. мамо понав!а#а $иавих срофа, си%изоване
и'ре, а%узије на временски %иска и акуе%на верова#а (срада#е св. :ав%а код L!еа), на реа%не%ока%иее и просоре, на %е'енде о месима о је све оједи#ава%о да%еку про3%ос и сада3#ос.
:римеан је уицај 2смана (супросав!а#е ис%амско' свеа хри38анском, пара%е%изми у
@кратко преприан одломак који нам је по програмуFа по$еку &р" и :ав%имир раз'оварају о посанку Jуровника и :ав%имировом порек%у. :ав%имир
рероспекивно 'овори о исорији. &р" 'овори о :ав%имировом порек%у и хва%и Радос%ава који се
издвајао ме"у виезовима по вр%инама и из'%еду. зра>ава сре8у 3о је :ав%имир супио на зем!у
'де је сајао пуси#ак %ар (по %е'енди, свеац који је ос%оодио сановнике Mпидаура од сра3но'змаја ;оаза). Qаим имао 'овор пасира. :рви пасир 'овори како 8е ни8и 'рад, 'овори о посанку
Jуровника, да 8е :ав%имир поди'нуи Jуровник. Qаим, пасири певају оду Jуровнику. Lесо'де се поди>е Jуровник дурава, поди>е се на пепе%у Mпидаура, о јес на месу 'де је некад ио
Mпидаур. Jуровник 8е ии украс свих да%маинских 'радова, >иве8е ве$но. :рви пасир 'овори о
месу 'де 8е :ав%имир поди8и 'рад. Jру'и пасир 'овори како 8е 'рад имаи доре законе, дорезидове који 8е рании 'рад „а%и ако их ;и3#и не рани доар се по$еак не мо>е зазваиS.
с%еде8ој сцени Jуровник је ве8 никао, пасири му певају оду, онда имамо еденски амијен.
:оми#е се Mпидаур на $ијем пепе%у је никао Jуровник. Fарајају се оса%и 'радови и консаује се
да је Jуровник нај%еп3и од свих их 'радова (да је каа%о' 'радова), Jуровник је украс свих'радова и украс Rадранско' мора. &%ави се Jуровник у пуем див!е#а оса%их народа (3о даје
ојекивнос). рква 8е се сазидаи и ако 8е с%авии :ав%имира.
$иколаLе%одрама „:ав%имир“ ннје ипи$но де%о у односу на преходне дурова$ке ме%одраме. 2во де%о,
са нео$екиваним садр>ајем, је права дурова$ка ме%одрама заснована на %ока%ној радицији и на
с%овенској %е'енди. 'ра%и су 'а иси изво"а$и који су предсав!а%и „9а%ану“, једно одпреходних :а%мои8евих де%а ове врсе. Jрама се сасоја%а од про%о'а који је 'оворио Mпидауро
'рад и ри $ина поде!ених на сцене= испевана је у по%имерији($еверци, пеерци, 3есерци,
седмерци, осмерци) која је, по свему, и%а у наје3#ој вези са ме%одијама и има%а је G6^` сихова.
Jрамска рад#а се заснива%а на познаој %е'енди о :ав%имиру, оснива$у Jуровнка, која се на%ази%ау саром спису познаом под називом „Wеопис попа Jук!анина“. :а%мои8 је познавао иа%ијанску
верзију ове %е'енде коју је Lавро 2рин ојавио у к#изи „<ра!евсво &%овена“. :оред о'а,
корисио је радицију о разара#у Mпидаура и свара#у Jуровника уз %ока%ну дурова$ку %е'енду освеом %ару. „:ав%имиру“ је драмски ора"ена завр3на епизода из „исорије“ о про'наном
с%овенском кра!у Радос%аву који је, е>е8и од сина Tас%ава, доспео у Рим= из рака са Рим!анком
имао је сина :ерис%ава, а он сина :ав%имира= по3о је уијен Радос%ав!ев про'оние!,„с%овински ани“ позва%и су #е'ово' унука >е%е8и да им он уде кра!. :ав%имир је прихваио
позив и када је са родовима ве8 ио %изу с%овенске оа%е Rадрана, ура 'а је наера%а да се искрца
у %уци 7ру>. Vу „исорију“ рероспекивно је исприповедао :ав%имир. :о$и#ао је од из'она
Радос%ава „који в%ада с%овинске ове све др>аве“. Fа ову „исорију“ надовезива%а се радиција о
насоје да му у с%аву помуе. Qамерају му 3о #е'ова Lанда%ијена 'овори у$ене ео%о3ке ре$и које
се само у 3ко%ама и к#и'ама мо'у на8и а она је приом и >ена (неука). 2н ка>е да #ена вера у исуса
даје ако мудре ре$и. Vако"е су му замери%и 3о ово де%о није $исо духовно јер пева о #еном!уавном >ивоу. 2н ка>е да управо у им сиховима %е>и поука мо%адим девојкама да се ук%оне
из %о3е' дру3ва и да се одрекну %о3их навика, и најзад да се покају за своје 'рехе. Fа крају
напоми#е да у је у де%у записао (ојавио) и неке своје !уавне песме које није спа%ио при%икомод%аска у Рим. <а>е да 8е ускоро иза8и из 3ампе и #е'ов „&а%ијер с%овинскиS. &војим де%ом
исказао је неумерену !уав према с%овенском језику, народу и зем!и. з о додаје да је де%о
по>е!но ви3е пуа про$иаи.Jе%о има ^ пева#а и%и „уздиса#аSD у спозна#у, сповиједа#у, по'р"е#у, напасвова#у, разми3!а#у,
по>а!е#у, !у!е#у и у>ива#у. (нама су оавезни од%омциD 3иоцу, уздиса#е прво у спозна#у,
уздиса#е дру'о у сповиједа#у и уздиса#е осмо у у>ива#у).
Fа по$е#ку он мо%и Eо'ородицу да му помо'не и надахне 'а да завр3и запо$еи посао.2н хва%иEо'ородицу а #ему 8е сва с%ава ии %оворов венац којим 8е ии овен$ан у рају.
&позна#еD Lанда%ијена је у неми%осрдном окру>е#у. :рирода је засра3ују8а и одасвуд вреају
звери. пе8ини, окајавају8и своје 'рехе, она је поприми%а из'%ед природеD од реке непресано рони
сузе, као 3о вихор и!е п%анине ако и она и$ује своје е%о, мина јој је попуно из%еде%а %ице,уса су јој на%ик на !уи$ицу, орова на сузама изморена >е"у. 2на %и$и на перивој који је
уни3и%а „з%а 'одинаS. 2нај ко окајава 'рехе о'резао ме"у !удима %и$и на звер а кају8и се ме"узверима поново 8е $овек посаи. :ро'они је савес и снови о пак%у. 7овори о 'ре3носи $овека,
а%удира на 9дама и Mву, <аина и 9ве!а, пооп, раове, зем!оресе.
&повиједа#еD &воју судину испри$а8е зарад дру'их девојака да се са$увају од 'реха и неискренихдру'арица. 2на је са сесром Lаром и раом Wазарем рано оса%а ез родие!а. Eе3е о'аа и
м%ада е рзо заво%е и'ру и п%ес, нау$и %епо да 'овори и пи3е, да свира и пева и у'а"а дру'има
$иају8и им с %ица >е!е и каракер. Fије во%е%а нико' одре"ено' ве8 све и свако'а. Lе"у #еним
дру'арицама на"е се једна искуснија која у #ој проуди а3ину. & #ом је саја%а на прозору ипосмара%а удвара$е, а она јој је 'овори%а 3а во%и, за $им >уди и из које је породице. Xихов
!уавни п%амен мо>е раз'ореи ако се понекад осмехне и%и ук%они са прозора. Ре$е јој да је она као
цве који 8е рзо свенуи ако 'а неко не уере. Lанда%ијена се $ува%а народских при$а а заорави%а је да Eо' све види, $ује и зна. Jо'оди се да из M'ипа до"е м%ади8 сна>ан, вредан, %еп који је ио
ра #ене дру'арице. 2на се за!уи у #е'а као и он у #у. 2на сада >а%и 3о је ада из'уи%а своју
$ас и одаје похва%у девоја$ком сиду као најве8ој вр%ини коју је она из'уи%а. Fарод је прозвао'ре3ницом и проерао, а ра и сесра је >а%е. 9%и једино Eо' мо>е све опросии.
>ива#еD 2на није умр%а јер они који $ине доро не умиру. Eо' је све 3о посоји. Rав!а се мисао о
&веом VројсвуD >иви >иво, из >ивоа >иво и о>ивие!.
сам писац каје своје 'рехе да и мо'ао да во%и Eо'а у свој својој с%ави.&. 6убавна поезија "*њата JурIевића $анализа песама по избору%
*ејан„:увено у$ива)е”
Wирски сујек исказује неверицу 3о је до3ао ренуак осваре#а !уавно' $ина са во!еном
осоом. Tак, посоји једна рероспекција, момена сум#е, да %и 'а је опе преварио сан. Wирски
сујек ок%а#а е сум#е, а%и пре о'а исказује >е!у у исхи8е#има, с%асима које до>ив!ава, да сеха%уцинација не завр3и. 2нда насупа похва%но предсав!а#е дра'е, %ирски сујек презенује
#ену е%еснос, а%и он у е%еснос окрива кроз свој до>ив!ај ј. конак са #омD „2во ]е %ице ке с
по'%еда\ сави кри%а мој по>уди=\ ово су оне уси од меда \ 'ди се у ру>ах !уав %уди.\\ 2во су оне
прси од сније'а \ во8е од рајскијех перивојаf\ ово]е %јепос ије%а оне'а\ у ком >иве ду3а моја.S
Eарокни е%емен у песми је пре све'а неумеренос >уд#е, а неумеренос се о'%еда у са%ном
онав!а#у пора>#е и са%ном издиза#у ци!а ка коме се хода. 2сим о'а, арокна неумеренос е
препознаје и у немо'у8носи да се исцрпи извор по>уде, да се исцрпи сама е>#а и пореа „&ве3о у>ивам није ми доси,\ иза с%аси с%ас ми је дра>а=\ иси ои%нос војих ми%оси \ ве8и у мени
плам узмна>а.S Eарокно је и инсисира#е на вари, ј. п%аму као не$ему 3о подси$е и уноси
динамику. Lоив смри који се спаја са !уавним моменом је дефиниивно арокни посупак.Wирски сујек једино у смри види завр3еак и врхунац о' нас%а>ива#а. :оре"е#е се осварује
кроз пара%е%изам %ирски сујек наводи пример спаја#а у природи, на пример, рава је у %иском
конаку са зем!ом, %оза са дуом, ако је и сYм %ирски сујек „'р%иS своју дра'у. Jак%е, указује сена посену приснос, 'оово е%есно јединсво. &%ика природе у овом паса>у даа је као не3о
див!е, динами$но, као не3о про>диру8е (а%и ово је, наравно, сме%ији вид ума$е#а Ax yez).
lур"еви8 има $ес посупак да основ, >и>у сво' и8а посави у е%о во!ене O „си %ијепе и
!увене, у кијех >иве срце мојеS (песма „си %ијепе и !увенеS) и „2во]е %јепос ије%а оне'а\ у ком>иве ду3а мојаS („gувено у>ива#еS).
„1года увена”
:рво, предсав!а нам се но8ни амијен. Fо8 је у к#и>евноси археипска фаза, у сварноси је о
доа кад !удска врса спава, у фикцији у с%у$ају удно' са#а %ирско' сујека, но8 најав!ујеонеои$ено зива#е и омо'у8ава 'а. :есма није радициона%но !уавна, дра'а је неко с ким је
%ирски сујек преходно осварио неки конак. Wирски сујек до%ази до дра'ино' прозора иумесо опоса сусреа иаммо не3о нео$екивано, %ирски сујек на%ази %ис на коме је исписана
дра'ина порука. Eуду8и да је но8, %ирски сујек је ио онемо'у8ен да про$иа у поруку. <ао 3о је
на'ове3ено, но8 најав!ује неко неои$но зива#е. &у3ина песме је, дак%е, у нео$екиваној з'оди.:ојав!ује се свиац који разре3ава ди%ему. е%о зива#е је осав!ено у некој недоре$еноси, у ом
смис%у да не упознајемо це%овиу сиуацију %ирско' сујека и во!ене. Lи на пример не знамо
за3о је во!ена спре$ена да се појави не'о је и%а прину"ена да писмом одмени своје присусво. у
аквом конексу појава свица има резонерско дејсво. Vа појава је о%ико нео$екивана да јој се мораодаи ку%на захва%нос.
'оранаазумном штио,у п%есан
:есма је посве8ена $иаоцу, и о је уводна песма пору$ује $иаоцу да прихваи зирку м%адо'
песника. :есник се ора8а $иаоцу и на%а>е му да док $иа #е'ове песме, ораи па>#у и има у
виду пи3$еве 'одине. :есник је скроман по пиа#у вредноси својих песама. Lо%и $иаоца да неуде о3ар, и не узме за з%о 'ре3ке, ве8 му да наук, а 3о по'ре3и да му опроси. <а>е да су
песме (зирке које 8е с%едии) осаци песама које је спа%ио кад је и3ао у Рим. &%о>ио их је у зирку
коју дарује $иаоцу, да се не и, ако одвојене, расу%е и из'уи%е. Fа $иаоцу је да ради са песмама
3а >е%и. Tак и да их спа%и, песмама 8е ии дра'о, јер 8е ии са својим сесрама (о јес сапесмама које је ве8 спа%ио). 9%и ипак мис%и да 8е $иаоци %епо примии е песме. по$еку је
не3о ново, а касније узри. скоро 8е песник донеи донеи нови, зре%ији дар своје уменоси. не
'оворе8и дру'о, само 8е јо3 ре8и, да „првинеS, оно 3о је м%адо и Eо' во%и о јес по$еницима сеопра3а 'ре3ка.
=св%етава се госпо9и шпотно
2во је ипи$на арокна !уавна песма. Fаиме, %ирски сујек оја3#ава својој дра'ој (gуици) даније једина у #е'овом срцу ( као 3о је неминовно у пераркиси$кој поезији) и да не реа да се
вре"а зо' о'а. 2на му јесе дра'а, а%и не мо>е од #е'а да о$екује да не во%и и дру'е ( 222).
ренесансној пераркиси$кој поезији, дра'а је на неприкосновеном првом и јединоммесу, ое8ава јој
првој срофи %ирски сујек зна да ко не с%еди >ене (ко их не во%и) и%и има срце од сене и%и 'а
уоп3е нема. дру'ој срофи ка>е да не реа с%едии само једну >ену, реа во%еи и оса%е.
G.срофи ка>е да је срце вредно и ве%ико ек када с%у>и мно'им >енама. 2во је, дак%е, дру'осхваа#е !уави и с%ооде. 4., 5.,6.срофи %ирски сујек наводи примере из природе који 'оворе
у при%о' #е'овом схваа#у %оза се хваа свако' дрвеа да се ос%они, %ав не иде у 'ори да пије на
исој води, месец не изводи само једну звезду, река е$е у море, нео свој зрак даје свима... `.срофи %ирски сујек се ора8а дра'ој, >е%е8и да јој ука>е на своје схваа#е !уави пиа своју
дра'у, gуицу, за3о се !уи 3о во%и и %епу &ун$аницу. Jак%е, преходни сихови су има%и јасну
намену, увод су за ора8а#е gуици која је !уоморна. ^.срофи %ирски сујек оја3#ава да суму дра'е подједнако ое девојке, и ка>е gуици да ме реа зао да мис%и да је он не во%и.
N.срофи ка>е да док !уи &ун$аницу мисао %еи на gуицу и орнуо (удан неки момак овај
лирски субјект). 2не су здру>ене #е'овом !уав!у (1?.срофа). 2е !уи, као да једну !уи,
подједнако (11.срофа). 2на реа да схваи да јој ни3а није ускра8ено име 3о су #их две, нереа да јој завиди. 1U.срофи %ирски сујек се ора8а дра'ој и ка>е да мо>е да 'а криви, онда
када јој уде посред кри%а, а дру'а 'а уде зане%а. ;а!да, када уде са #ом у не>носи, а неком
дру'ом оп$и#ен.
Посила слика сво%у госпо9и(поси%а пос%аи) форми је ора8а#а дра'ој осои, песма је као писмо које уз с%ику 3а!е %ирски
сујек дра'ој. Jак%е, 3а!е јој с%ику (скицу нацрану). :есма је умени$ки изра"ена на ефекимапреокреа, изнена"е#а. дру'ој срофи јав!а се моив мрве с%ике, а%и мрав је и %ирски сујек
који >иви у е%у дра'е. G.срофи он је мо%и да не !уи с%ику, да он не и завидео самом сеи (на
с%ици). :ору$ује јој да 8е рзо до8и (4.срофа). <а>е јој да $ини 3о хо8е од с%ике а%и нека ка>е да јој је дра'и привр>ен (5.срофа). Xе'ова с%ика је код #е, а%и је и #е'ова ду3а са #ом (6.срофа).
<ада и сасави%а с%ику и ду3у, о>иве%а и #е'ову %и$нос а он и посао с%ика, јер нема ду3у
(`.срофа). 2во је прокре, о да с%ика посане $овек, а $овек с%ика имамо у $увеној ;ај%довој к#изи
Fајуспе%ији lур"еви8ев коми$ни спев и%е су „&узе Lарункове“. спеване су у сексинама, као и„Jерви3“ &ијепа lур"еви8а, са којим су има%е и дру'их додирних а$ака. #има је, иако је и%о
недвосмис%ено да се ос%а#ао на де%а ове врсе, и%о ори'ина%не духовиоси. Xој је доприноси%а
око%нос 3о је Lарунко, једини од јунака коми$них спевова, ио сме3ен у реа%ни просор. Fа реа%ну основу је све упу8ива%оD имена(Lарунко, L!е8анин, :авица аопо!ска), ф%ора и фауна,
хумор, а%узија на %е'енду по којој је кра! Jеса „од &ервије“ даровао L!е својој аи, до$арава#е
'руо' L!е8анина у Jуровнику, коме се сви подсмевају. 2д свих %икова '%авних јунака у
дурова$ким коми$ним спевовима, Lарунко је ио најреа%нији и хумор је произи%азио не изпоре"е#а којима се одр>авао пара%е%изам са не'да3#им пераркиси$ким пренема'а#ем ве8 из
самих изворних с%ика које су са%но и%е на 'раници карикауре. %ик :аве ао!ске ио је
из'ра"енији од свих >енских %икова у дурова$ким коми$ним спевовима, јер је она до$аранаиз'%едом, посупцима и емоивним са#има. Jок се у „Jерви3у“ изјава !уави ана%изова#ем
оезвре"ива%а, у „&узама Lарунковим“ се %асцивно38у поја$ава%а. Lарунко и :ава припада%и су
исом свеу, поима#е %епое и !уави их није раздваја%о ве8 неск%ад дру'е врсе, а хумор је поицаоиз пи3$ево' односа према #иховом свеу. :о духовиоси, „&узе Lарункове“ заузимају високо
месо ме"у дурова$ким коми$ним спевовима.
(у 'латиној релативно дебелој књизи је ово све о Марунку)
:есма је испевана 1`U4.'одине на L!еу, 'де је lур"еви8 оравио као опа енедиканско'
манасира. Wикови суD Lарунко L%е8анин са осрва L!еа= :авица аопо!ска са Eаино':о!а, се%а на L!еу. 9мијен је пасора%ни.
Lарунко во%и :авицу, у'ује за #ом, а она е>и од #е'а као да је он хооница, и крси се као да је
нападају духови. :авица у ха!ини до ко%ена се!анка. &а Lарунком п%а$у козе, он је приказан каосморан !уавник. Rезик Lарунка је народни ка>е да јој је с%у>ио и зове је да измире ра$уне.
Lарунко је прос !уавник, се!акD „:р$ с козами, ко# с кои%ом, \ ован с овцом иде и пасе, \ а и
мене 'они3 си%ом \ и никако не8 ме уза сеfS :ава је сме3на Lарунко при$а када ју је звао да јепо!уи, она 'а је јури%а са 3апом !у8а не'о пар$е !уо' %ука. <а>е јој, уци ме, ради ми 3а
хо8е3, само да се !уимо. :ре 8е 7%о'овац (осрво) кренуи за вером, и%и врдо камено осрво
Eр#есровац не'о 3о 8е се он одре8и :аве.
Wирски јунак прихваа све да 'а она му$и, ја3е, сави му самар. ;р%о јој се с%оодно ора8а, 3осве има коми$ан ефекаD „3о ми срце у>но дрпи3, \дра'а ку$ко ма ез ду3еIS. :есник исмева сво'
јунака, ру'а се !уавном о%у (не3о као код „Jерви3аS) „рух к сијенам приискујем \ за
ох%ади п%амен >ивиS. Fе мо>е да спава, да је де а%и реа ораии па>#у на на$ин на који о
саоп3ава (ву%'аризова#е).<ад не'де оде, свуда $ује име :авица. 5, сад, не капирам, да ли у тим местима авица зову краве&
итају га да ли је плодна& #ни ва-да мисле на краву, а он одговара у себи да није пробао јер онанеће& на$е, упоре!ава и иа%ијанске ре$и у неск%аду са 'овором јунака изазива коми$ан
ефека. :оми#е дру'е девојке које су 'а удосоји%е ми%оси. *оста тога је неразум-иво,
ааааааааааааааааааа2222222222&у3ина је да је све посредно, да јој се удвара недоссојно ка>е да му је с%а"а не'о %ој уре'а,
%еп3е мири3е ознојена не'о мо$а од пе$е#а. овде се као у „Jерви3уS исмева пераркиси$ка
!уав. Fаводи и неке дру'е с%и$не описе има %ице од $исо' м%ека и вуне, и своко око од во%а,
сапи (о се ка>е за кои%у) од ар3ина, вр%е прси, %ице охо%о, %еп3е пева од 8урана, и с%. Lе"уим,за%уд о, ка>е јунак, кад не8е да му дозво%и да је !уи. 2н $ак наводи и своје п%еми8ко порек%о.
Qо' #е је променио и оде8у. Fараја јој све своје се!а$ко има#е, а све и продао за #у, да је о>ени.
Rедном ју је видео када се 'о%а купа%а (U6?.сих) и ада је ио најсре8нији (наводи поре"е#а) а%и она'а није хе%а ни по'%едаи не'о је пое'%а. Wирски јунак куне :аву (U^^OU^N). 2на и радије хе%а да
пое'не по р#у, не'о да #ему упадне у руке, а он је куне „ах, 'реа%и е и дера%и \ ку$ци и ма$ци
ве%и и ма%иS. Fада!е, по$и#е да је куне п%аи8е му све 3о је у$ини%а. 2н се пиа коме ово'овори, кад је она пое'%а да %и је по%удео. Vера од сее духове (рефренски се понав!а). Разми3!а
да се уије и%и закопа у дуину у 2са3еву пе8ину, да 'а з%е ви%е уију. Qавр3ава се сцени$но, као и
„Jерви3S, веровано је и ово наме#ено неком изво"е#у. Fаре"ује духовима да 'а носе.