Djindjicev Folder 2 -Entomologija

1. Uvod

1

2. Teorijski deo

Tip: Arthropoda

Klasa: Insecta

Order: Coleoptera

Porodica: Curculionidae

Rod: Anthonomus

Slika br. 1 Jabukin cvetojed Anthonomus pomorum L.

Tvrdokrilci imajukarakterističan izgled i predstavljaju izolovanu i dobro izraženu grupu

insekata koju je izdvojio jos Aristotel.

Red Coleoptera sa oko 300 000 vrsta je najveći u životinjskom svetu. To su insekti

različitih oblika tela, obojenosti i veličine koja se kreće od 0.25-1 mm kod

Trichopterigidae, sve do džinovskih oblika od 150-160 mm, kakvi su Dynastes hercules

L. Ili Megasoma elephas L.

Biološki, tvrdokrilci sutakođe veoma različiti. Među njima se sreću grabljivci, biljojedi,

saprofati ili nekrofagi, a nalaze se u zemljištu, na zemljištu i u vodi.

2

Glava tvrdokrilaca je slobodna, pokretna, manje ili više uvučena uprvi grudni segmetn,

jako sklerotizirana i bez epikranijalnog šava, osim kod gnjuraca. Rilaši imaju glavu

produženu u rilo.

Pipci su različitog oblika, končasti, čekinjasti, nizasti, glavičasti i češljasti. Broj članaka u

pipcima varira od 3-27, najčešće su 11-12 člani.

Usni aparat je za grickanje, mada je kod nekih vrsta podešen za sisanje, odnosno lizanje

tečnih materija. Gornje vilice su često veoma snažne.

Prvi grudni segment je dobro razvijen i pokretan. Pronotum pokazuje raznolikost u obliku

i veličini. Ostala dva grudna segmenta su srasla i pokrivena krilima.

Noge su kratke, snažne i prilagođene za hodanje, trčanje, skakanje, kopanje i druge

aktivnosti. Stopala imaju 1-5 članaka. Mnoge vrste su sa 5 članaka i 2 kanđe.

Kirla mogu da budu dobro razvijena, delimično ili potpuno redukovana. Prednja krila su

preobražena u pokrioca i imaju zaštitnu ulogu. Veomamodifikovana nervatura prisutna je

na zadnjim krilimakoja su u miru savijena ispod prednjih krila.

Trbuh se sastoji od 9 segmenata. Trbušni tergiti su mekani, jer su zaštićeni pokriocima, a

sterniti su čvrsti. Na kraju abdomena kod ženki se nalazi kraća ili duža legalica

obrazovana od nekoliko zadnjih trbušnih segmenata kojisu suženi i uvlačljivi. Kod

mužjaka genitalije su u abdomenu, imaju oblik cevoliketvorevinesa skleritima, kada se

izbace između devetog idesetog sternita. Cerci nedostaju.

Organi za varenje počinju usnom dupljom koja se nastvlja u ždrelo. Jednjak je uzan,

osobito kod onih koji uzimaju tečnu hranu. Veoma krupnu voljku imaju vrste koje se

hrane životinjskom hranom, a za korišćenje polena postoji bočno kesasto proširenje.

Srednje crevo značajno variva imože imati glatku spoljnu površinu ili brojna priširenja na

prednjem delu ili po celoj površini. Srednje crevo takođe može biti podeljeno na 2-3

jasna dela koji se razlikuju po prečniku i spoljnoj površini. Na zadnjem kraju nalazu se

otovri Malpigijeve cevi. Oni mogu biti i na poetku zadnjeg creva.

Zadnje crevo pokazuje veću diferencijaciju i bično se u njemu razlikuju tanko, debelo

ipravocrevo. Na pravom crevu mogu se naći različito razvijene rektalne papile.

Broj Malpigijevih cevi kod tvrdokrilaca uglavnom varira između 4 i 6. One su duge i

protežu se napred sve do srčanog zaliska, uvijajućši se zatim prema nazad.

3

Nervni sistem imaga pokazuje izvestan stepen centralizacije u odnosu na isti kod larava

gde se sreću 3 grudne i 8 pari abdominalnih ganglija. Pečurkasta tela glavinih ganglija su

srednjih veličina. U grudima se sreću uglavnom odvojena prednjegrudna ganglija i

spojene ostale dve. Često se drugoj i trećoj gangliji nadovezuje i prva trbušna ganglija.

Otuda u gridna nekad postiji 6 pari ganglija pošto se 7 i 8 ganlgija najčešće spajaju.

Jajnici su izgrađeni od politrofnih i teletrofnih ovariola. Broj varira od jadne ovariole kao

što je slučaj kod predstavnika podfamilije, sve do 100 ovariola. Kratki i prosti parni

jajovodi spajaju se u neparni jajovod koji može biti proširen u kesu za sparivanje ili ne. U

vezi sa ovim delom stoji spermatheca u kojoj se spermatozoidi čuvaju dugo aktivni.

Razmnožavanje tvrdokrilaca je gamogenetsko, mada postoji i partenogeneza kao i

pedogeneza. Polni dimorfizam je izražen u veličini polova, obojenosti, građi pipaka i

dodataka na telu koji su brojniji i raznovrsniji kod mužjaka.

Jaja tvrdokirlaca su jednobrazna. Pložena supojedinačno ili u grupama.

Larva tvrdokrilaca ima dobro razvijenu glavu i usni aparat za grickanje. Grudne noge su

najčešće izražene, a trbušne noge ne postoje. Na kraju trbuha mogu biti prisutni dodaci –

urogomphi. Trahealni sistem je većinom peripneustičan obično sa 9 pari stigmi. Prvi par

stigminalazi se obično između prednjih i srednjih grudi, a ostale stigme su smeštene na

abdomenu.

Lutka je slobodna. Najveći broj tvrdokrilaca obrazuje lutku u zemlištu, u lutkinoj kolevci,

ređe u supstratu u kome se larva hrani. Neke vrste gradekokon.

Dužina životnog ciklusa tvrdokrilaca vezana je za vrstu. Oni mogu imati jednu ili više

generacija u godini ili su sa višegodišnjim ciklusom razvića. Prezimljavaju svi razvojni

stadijumi, ali je to najčešće imago.

4

Jabukin cvetojed ( sl.1) je rasprostranjen u celoj Evropi, svuda gde se gaje

jabuke. Napada uglavnom jabuku, a može se naći i na kruškama.

Odrastao insekt je sivo smeđe boje, ovalnog tela, dug 4-6 mm. Na pokriocima se nalazi

kosa beličasta pruga obrubljena crveno smeđom ivicom.

Larva je prljavo bele boje sa tamnom glavom. Odrasla dostiže dužinu do 6

mm.

Prezimljava imao u pukotinama kore, opalom lišću i drugim skrovitim

mestima.

U proleće, sa pojavom topljih dana i temperaturom iznad 10°C imago se

može naći u kruni voćaka. Hrani se nabubrelim pupoljcima. Na oštećenim mestima

jvaljaju se kapljice biljnog soka kao znak prisustva ove štetočine. Ženka polaže 50-100

jaja u još otvorene pupoljke. Dužina polaganja jaja uslovljena je toplotom. Ukoliko je

vreme hladno period polaganja jaja je duži. Embrionalni razvoj traje od 5-10 dana. Larve

se hrane cvetom te se napadnuti pupoljak ne otvara i ubrzo se osuši. Razvoj larve se

završi za 15-20 dana. Lutka se obrazuje u napadnutom pupoljku. Imago pre izlaska grize

otvor na pupoljku i raziđe se po čitavoj voćki. Hrani se lišćem praveći sitne rupe, ne

nanoseći značajne štete. Tokom jula i u avgustu on se povlači na skrovita mesta i miruje

sve do proleća.

Štete od jabukinog cvetojeda su velike ako je vreme u doba cvetanja

hladno. Tada on živi dugo i položi makismalan mogući broj jaja.

Suzbijanje jabukinog cvetojeda mora se vršiti redovno i to na više načina.

Mehaničkim putem možemo uništiti veliki broj insekata koji se nalaze na prezimljavanju

u kori drveta. Skupljanje odraslih insekata je još uspešnije ako se na voćkama u toku

jeseni nalaze lovni pojasevi za hvatanje gusenica jabukinog smotavca ili možemo

postaviti lovne pojaseve samo za hvatanje jabukinog cvetojeda.

Dobro sprovedena i pravilno izvedena zimska prskanja koja se preduzimaju protiv drugih

štetočina, mogu u velikoj meri doprineti smanjivanju broja jabukinog cvetojeda. Pa ipak,

u mnogim slučajevima potrebno je izvoditi i direktno subzijanje. Ono se izvodi obično

krajem marta i tada ubijamo insekte za vreme njihove dopunske ishrane i sprečavamo

ženke da polože jaja.

5

Za uspešno suzbijanje neophodno je pratiti izlaženje imaga u proleće. U

februaru se vrši odvajanje zdravih imaga iz lovnih pojaseva. Odvojeni odrasli insekti

stavljaju se u kaveze. Kontrola izlaska imaga redovno se vrši u kavezima i odredi se

najpodesnije vreme tretiranja.

Slika br. 2 Jabukin cvetojed

Slika br. 3 Jabukin cvetojed, larva – imago

6

Suzbijanje jabukinog cvetojeda:

Preparat (formulacija, aktivna materija i proizvodjac)

LEBAYCID EC-50 (EC; fention; 500 g/l; Bayer)

ZORCID EC-50 (EC; fention; 500 g/l; Zorka Klotild)

Doza i vreme primene:

Prva generacija posle ustavovljenja max. leta leptira (sredina maja), druga generacija 10-

14 dana kasnije: 0.15-0.2 % (15-20 ml u 10 l vode)

U vreme pojave imaga, početkom sezone (mart,april): 0.1-0.15 % (10-15 ml u 10 l vode)

- Broj tretiranja i karenca: 3; 28 dana


FENTICID EC-50 (EC; fention; 500 g/l; CNCCJC)


Prva generacija posle ustavovljenja max. leta leptira (sredina maja), druga generacija dva

puta u razmaku od 10-14 dana : 0.15-0.2 % (15-20 ml u 10 l vode)

U vreme masovne pojave leptira: 0.15-0.2 % (15-20 ml u 10 l vode)

U vreme pojave imaga, pocetkom sezone (mart,april): 0.1-0.15 % (10-15 ml u 10 l vode)



THIODANE E-35 (EC; endosulfan 350 g/l; Bayer)

THIONEX E-35 (EC; endosulfan 350 g/l; Makhteshim)

TIOCID E-35 (EC; endosulfan 350 g/l; Župa)


Rano prolece , pri razvoju lišca (11-19 BBCH): 0.1 % (10 ml u 10 l vode) – listojedi,

Rano prolece , na pocetku polaganja jaja u cvetne pupoljke (55-57 BBCH): 0.15 % (15

ml u 10 l vode)



OLEO SUPRATHION (EC; metidation+mineralno ulje 100+350 g/l; Prahovo)

7

DAST OIL (EC; metidation+mineralno ulje 100+280 g/l; CNCCJC)


Do faze mišije uši lisnih pupoljaka (10 BBCH) ili

U fazi mišije uši cvetnih pupoljaka (54 i55 BBCH): 0.3 % (30 ml u 10 l vode)

- Broj tretiranja i karenca: 1; OVP


ZOLONE LIQUIDE (EC; fozalon 350 g/l; Cheminova)


Rano prolece , na pocetku polaganja jaja u cvetne pupoljke (55-57 BBCH)

0.2 % (20 ml u 10 l vode) –cvetojedi


8

3. Zaključak

Kod zaštite od bolesti i štetočina važno je poznavati simptome koje

određene štetočine i bolesti izazivaju na lišću i mladarima, cvetu, plodovima, na drvetu i

korenu. U jesen, kada voćke pod uticajem abiotskih faktora svode životne aktivnosti na

minimum ( faza mirovanja ) potrebno izvršiti pregled i konstatovati pojavu, brojnost i

prezimljavajuće oblike pojedinih štetnih organizama u voćnjacima. S ciljem smanjenja

brojnosti populacije štetnih organizama u narednoj vegetaciji potrebno je izvršiti zimsko

tretiranje.

Najbolji rezultati u suzbijanju štetnih organizama se postižu kada se

zimsko tretiranje izvodi u drugoj polovini februara ili početkom marta, upravo pred samo

kretanje vegetacije. Ukoliko temperature, tokom februara, budu iznad proseka doći će do

ranijeg kretanja vegetacije kod nekih voćnih vrsta.

9

Djindjicev Folder 2 -Entomologija

Documents